ДрагаДимитријевићДејановић
УдружењеАлиаМунди запромоцијукултурнеразноликости
СРБСКА
ВИЛА
ООВОМИЗДАЊУ
часопису„Даница”током1865.године.Наслововогиздањапреузетјеод
друштвенихидеја.
Заживотајеобјавиласамоједнукњигу,„СписиДрагеДејановић”(1869),укојој сусабранењенепесме,чланциитекстовипосвећениположајуженаудруштву. Својимкњижевнимијавнимделовањем,каоитекстовимапопут „ЕманципацијаСрпкиња”,поставилајетемељесрпскефеминистичкемислии оставилатрајантрагуисторијисрпскекњижевностиикултуреУрукописује оставиладраму„ДеобаЈакшића”,приповетку„СвећеникуМорлаку” , песму„Мученик”ипедагошкурасправу„Мати” .
Песмесабранеуовомиздањусведочеоособеномпесничкомгласуједнеод најзначајнијихсрпскихкњижевницаинтелектуалкиXIXвека.Насталеудуху
Поредљубавнихстихова,значајноместоуовомизборузаузимајуиродољубиве песме,укојимапесникињаизражаваснажнуприврженостсрпскомнароду, идејамаслободеинационалногпрепорода.Уњимасепрепознајуутицаји омладинскогпокретаитежњакадруштвеномангажману,којајеобележила целокупноњенокњижевноијавноделовање.
Овоиздањеимазациљдасавременимчитаоцимаприближипоетскиопус
ЗбиркапоезијеДрагеДимитријевићДејановић
ДрагаДимитријевићДејановић
ПЕВАЈМИ...
Певајми,песмо, Јошсамомало,
Доксрценије Куцатистало!
Докмијошдуша Унебушеће
Идокмицвати
Наземљицвеће!
Певајмитугу,
Штосрцемори,
Певајмиљубав, Нексрцегори!
Јерсамодонде Живећешти,
Доксрцемогне Љубећ’горети.
Певајмисамољубав
Ињезинвај,
Певајминебо
Ињеговсјај!
МАЛОМЂАВОЛУ
Аласутиочилепе, Малиђаволе,
Такоможетакавбити, Даихневоле!
Устасутикопупољак, Мала,румена,
Аведротичелољуби Косасвилена.
Затонебиништахтела, Дамибожеда,
Самоустадапољубим Малогђавола!
СРБСКАВИЛА
Етозоре
Одозгоре,
Деназемљугледидоле–
Мораданаслепанева
Изсведушесвојеволе:
Јергле,какос’слаткосмеје,
Какосвојибеликрили
Нанасблагимирисвеје, Икоканданештозбори,
Нештошапће,нештодршће,
Аокојојпламомгори,
Мислиш,свијетсагореће
Пајелакоразавила
Тапрозрачнабелакрила,
Акосујераспустила,
Пајењомесвијетцели, Одистокадозапада,
Опасаланежномлада
Наглависевенацсвио,
Пајојљубизрачнукосу,
Аветрићитији,лаки,
Посветумумирисносу.
Оковратабисерпао,
Пасенежнозагледао,
Заглед’осе,задрхтао,
Паназемљудробанпао.
Растужисезорабела,
Ал’нежалинизбисера,
Нитижалисвојакрила,
Штос’узракурастопила;
Већемжалисунцејарко, Штојенатезорскегруди
Санакснило,боравило,
Паионоодлетило,
Одлетилонебу,свету
Ишареномгорскомцвету,
Одлетилобеломдану,
Дабилепши,бељибио,
Дасенебиштонањега Вишњибожеражалио.
Сунцетешизорубелу,
Пајојнежноодговара
СаАвалегоростасне, Дејестало,дас’одмара,
Дас’нагледаземљекрасне:
„Посестримозоробела,
Немојбитиневесела,
Већразавикрилалака,
Пасеспустис’тогоблака,
Хајдеамомекојтрави,
Десезумбулплави.–
Чудночудо,сејомоја, Анаотеземскегруди
Угледаћедушатвоја:
Свепоредубратдобрата, Каочелеокосата,
Ил’кодабивенацбио, Штос’одбајногцвећасвио.
Седистарцитунастоје, Штодубокустаростброје,
Сећајућ’сепрошлидана,
Славеимевођесвога,
Асанебаблаженслуша
ДухМилошавеликога.
Србиславепостолећа
Ускрснулогбићасвога,
Славеделасвојистари Ивитешкосветоиме, ШтоСрбијомгосподари; Грудисуимпунесласти, Дршћу,плачуодмилине,
Јерпредсобомвидесветла Милошевасина,
Видевенацбожјегдара, Милогсвогагосподара, Десањимамудрозбори,
Асрцемупуносреће
Племенитозародгори” .
Кадјечуладевалепа,
Дејојбратацтакозбори,
Затреслајесвојакрила,
Пас’учасакстворивила,
Атананибеливео,
Штосенатеалем–груди
Каоблагимириссвео,
Раздер’осе,земљипао,
Панацветкукаороса,
Каоветрићзадрктао.
Јаснезвездезатрепере,
Иназемљусвеполете,
Дапоздраведанакбели,
Данакбели–свијетцели,
Иуњемуврлетиће,
СвепотомкеНемањиће.
Насмејасебелавила, Параширирукедвије, Уједнојсезеленвенац,
Аудругојбарјаквије,
Анаотесветугруди
Крозтананизрачакбео Србскигробјезаблистао.
Непотрајавремедуго, Скупишесезрачнећери, Отворишесветедвери, Тенагрудмасрбскевиле Србскомродузапевале.
ДрагаДимитријевићДејановић
НАДТОБОМ
Жељамижељевија Једнузадругом,
Ал’опетсвесекупе Ох,душо,надтобом!
Надтвојомлепомглавом Свршујуњиховлет,
Патусеондасвију Уједанкитњастсплет.
Ал’нијесплетодружа, Нијеодалема–
Жељегабурнесвише Одсамихпесама
Удушиштосенашле, Усрцуствориле,
Кадасутебе,сунце, Одбогапросиле.
Кадсеплавонебо Убајномокутвом
Заједаносмехсамо Сместилоусрцумом.
ДрагаДимитријевићДејановић
ШТОСЕЧУДИШ?
Таштомисечудиш,душо, Штомегонисвијетцели?
Зарневидишлицетвоје, Светло,каноданакбели!
Светјепунанзлобекивне, Пасебуни,пасепита,
Пасвудтражитадвалепа Твојаокаогњевита.
Јошсуиторади,дане, Дасазнадуиметвоје,
Дасазнаду,когтотако Заволешепесмемоје
Пазатоимевовелим: Даномсамгаувекзвала;
Јермизоратекутеби, Утвомокузатрептала.
МОЈЕЦВЕЋЕ
Црнијаде!
Дал’затебемојецвећезнаде?
Дал’тезнаде,
Дал’теразумева,
Дал’гакогодсузамазалева,
Кадјетакооборилоглаву
Назеленутраву,
Паседало,
кодајезаспало,
кодас ’вишепробудитинеће
Мојеалем–цвеће?
Паакотепонесрећизнаде,
Мојголемијаде,
Тимукажи,некмиједномдође,
Кадамимомоји
Белидворапрође;
Нексесрдњемане
Мојзлаћанидане, Некаочиодмененекреће
Мојеалем–цвеће.
Свакомејецвећепроцветало,
Менимоједивнојезаспало,
ДрагаДимитријевићДејановић
Сваксекити,памирисомдичи,
Ал’јанећу
Заживотавише!
Сваокмсвојемилоцвећехита,
Замемоје
Нећенидапита;
Свакомећецвећемирисати,
Јаћусамо
Сметиуздисати,
Кадпогледам,дасесдругомшеће
Мојеалем–цвеће.
Аласутицрнеочи,
Пуневатре,пунесјаја!
Табратбратудаихдаје
Захиљадууздисаја!
ИМЕТВОЈЕ
Ох,дамисенештоможе, Дараздвојимгрудимоје,
Местокрвитубинашла Урезаноиметвоје.
Ил’дамогусрцеово Надвеполераздробити,
Тиибуњем,душо,могла Твојеимепрочитати.
КАЖИТЕМИ...
Кажитеми,божјиљуди, Светујтеме,штадарадим,
Расрђеномојезлато Какосебидаповратим!
Ох,ил’каж’те,божјиљуди, Ил’светујтемојезлато,
Поврат’темимојудушу, Онозлатоумиљато!
ДрагаДимитријевићДејановић
ЖЕЉЕМОЈЕ
I.
Ох,штонесам
Љубичицамала,
Јабис’башнатвоји
Грудирасцетала!
Пакадабизора
Светузасијала,
Јабисамотеби,
Душо,мирисала.
Развилаби
Мојевитегране,
Пабис’лакосвила,
Мојмилидрагане!
Некобршљен
Оковијејеле,
Нит’коружа
Дотелицебеле:
Већкоона
Голубицасива,
Штоголубусвоме
Нагрлупочива.
II.
ДрагаДимитријевићДејановић
Ил’дамогу
Дасестворимтица,
Падапрнемнебу
Вишетизвездица!
Јабитамо
Саградиладворе,
Пабивазданмлада
Становалагоре.
Теккадкада,
Кадбисвипоспали,
Јабимојакрила
Лакоразавила
Слетилабидоле–
Немирисномцвету,
Нититоме
Пространомесвету:
Већеммоме
Убавомезлату,
Дамубисерљубим
Побеломеврату.
ПИТАШМЕ...
Питашме,зашто,ћутим, Мојцветеубави!
Анезнаш,какогорем Одсилнељубави!
Пламенмедижегоре Унебожићамог,
Анебомоје–своје Створеноизликатвог.
ДрагаДимитријевићДејановић
НЕЗНАМЗНАЛИ
Једномомчецрнаока, Наусницамала,
Допалосесрцумоме, Ал’он–незнам,знали!
Дођекмени,погледаме, Погледимували,
Раздробишесрцемоје, Ал’он–незнам,знали!
Радобимурекла:душо!
Анђелитедали,
Датељубимкаоживот!
Ал’он–незнам,знали!
Јауздишемдању,ноћу, Тугадамесвали;
Јагаљубимизсведуше–
Ал’он–незнам,знали!
ДрагаДимитријевићДејановић
ДАЈМИ,БОЖЕ...
Дајми,Боже,
Соколовакрила,
Ил’барреци,
Дапостанемвила.
Дапошетам
Понајлепшемдану,
Ушареном,лепом,
Цветномвилистану.
Свицветовитуди
Шарениимали,
Свибименирадо
Једанстручакдали
Даоплетемвенац
Насрбскомолтару,
Теслободнеземље
Србскомгосподару.
ЈЕСИЛ’ЧУЛА...
Јесил’чла,душомоја, Штоминекиљудивеле:
Данепевампесметеби Иодселе,ка’доселе.
Ал’јапевамипеваћу Самотеби–самотебе,
Јерутвојојлепојслици Јаналазимувексебе.
Памакармизамерили Фарисејинашистари,
Штомисрцетакожуди, Штозатебетакомари!
КОСАТВОЈА
Ох,ал’тијекосатвоја Црна,каопоноћиста,
Пајесјајна,канороса, Поцветићикадзаблиста.
Ал’јецрнакосатвоја, Амекаје,каносвила,
Пасе’наконежно,лако, Окосрцамогсавила.
Тазаједансамопрамен Савбисвијетжртвовала,
Паакот’јеитомало–Животомбикуповала
БЕЖ’ОДМЕНЕ!
Беж’одмене
Надалеко–беломсвету,
Датиживотнеувене
Умладости,уцвијету.
Јасамсушта
Отровницаљута,
Патимогуживототровати,
Падаплачем,
Кададругипева,
Дасесмејеш,
Каддругизапева,
Данеимашмира,нистаништа,
Нитивреласвојегаогњишта.
Беж’одмене!
Несрећајемојарана, Паисвакакапкакрви
Уменијеотрована
Паакомедирнешсамо–
Несрећајеприлепчива,
Онаћетиживотмлади Отров–устмадацелива,
Онаћетеуморити,
Онаћетизаживота
Ладангробакискапати;
Паћешпасти–
Нестаћетеутомсвету,
Каноросенаопаломцвету.
Беж’одмене!–
Илистани–јошједаредстани,
Тенамојегрудијошједаредпани,
Јошједареддатиљубимуста, Дамилакшебуде
Помрчинапуста
Црнагроба,грознасамовања,
Тешкебоље,тешкатуговања;
Белиданак,абезсунцајарка,
Дамилепши,дамибељибуде,
Дамилепасликатвоја–
Дамепратисвугде
Тисидушадушемоје!
Безтебебисунцеово
Изгубилозракесвоје,
Безтебебиитоцвећебајно–Ох!Свенуло,свенулоодавно!
Беж’одмене!
Јатеморампрегорети;
Ал’теникад,зацелогавека, Нећу,веруј,преболети!
Навекћемидушамоја,
Растопљенаутомзраку,
Невиђена,нечувена,
Каносветлостбеломданку,
Узатвојелеполице–
Навекбитиприљубљена, Паћетакотијо,лако, Каозоранаистоку,
Каноружанакорену, Умирису,упламену,
Крадомбдити,пазлатољубити.
ЈАТЕЉУБИМ
Јатељубим
Одсведушеовемоје;
Јатељубим,коштосунце
Љубимилезракесвоје.
Могживотанадемиле
Окотвогалепоглика
Нежносусеобавиле,
Паихроје,паихпише
Твојеочиусијане,
Твојеуснезамедљане,
Штосетакослаткосмеше,
Темиживотмојјађани
Такомило,такољупко,
Таконежнољубе,теше, Даутомемиломчасу
Заборавимсвијетцели Тисизора,тисисунце,
Тисимениданакбели Заборавиминасебе, Инацвећеиславује, Самозате,самостебе Дршће,плачедушамоја.
Јатељубим, Каодушу,каоживот.
Пакакотељубим,лане, Немож’срцедаотрпи, Данејецне,неуздане, Немож’,немож’даодоле,
Немож’болнодапреболе, Већдаможе–
Ох,допусти,силниБоже!
Дас’недвајаодтигруди, Докињемузорабела
Наистокунезаруди;
Пабионда,душо,тела,
Даминикадзаживота
Незабелизорабела,
Јеродонадваалема,
Двакамена,двезвездице, Душомоја!иодоне
Сјајнезвездепреоднице,
Штојеутвомлепомоку, Уосмејку,затрептала–
Јошсезораникадније Таколепа,такомила, Беломданупородила.
Јатељубим!
Твојауста,шећернаимала–Ох,зањибирадо
Посвијетадала;
ДрагаДимитријевићДејановић
Паиовомало
Штоимадесрца
Несталогавећусвету, Умирису,уцвијету
Твојижаркипољубаца,
Тенеживимвећумени–
Несталомеутебика,
Умирисучаратвоји.
Науснамађул–руменим
Причешћемисветостоји;
Пакадстанем,душо,мрети,
Узаносуслађаноме,
Безпричешћа,немојдати
Душимојојумирати
ПИТАЈЗОРУ
Љубилитедушамоја, Затопитајзорусјајну: Јасамњојзиповерила Страховитуовутајну.
Каквалијељубавмоја, Нектионапричасаде,
Нектикажесвепореду Могасрцагоркејаде...
ОЧИТВОЈЕ
Штојезорабеломдану, Тосумениочитвоје;
Очитвоје,пламенживи, Згорелесусрцемоје.
Штојеружимирисбајни, Тосумениочитвоје,
Каомирис,слађанесу Очитвојеалем–боје.
Падаимамстосрдаца, Иуњимамушкесиле–
Ох,ал’твојеочимиле Свебисилерастопиле
СУЗЕ
I.
Деси,душо,
Ојубавозлатомоје,
Санчедивнимогацаровања,
Милогдевовања!
Окомојетебетражи–Свуд’тетражи.
Тебенема!
Усредбелаљупкадана
Поноћнајетама,
Јерминемасунца–окатвога,
Дапозлатинебамога,
Дапозлатилакакрила
Зориногачедамила
Ој,тазора
Кадбизналасамо,
Каквочедомојесрцељуби,
Неб’сијала
Натомнебутамо,
Већбидошла,дамичедобуди,
Дагаљуби,
Дамупадненатемекегруди,
Пабизораонда
Небооставила,
Анагрудмамогазлата
Себинебосаградила,
Рајскимцветомокитила,
Паодтогарајскогцвета,
Одњеговауздисаја
Минуобисанакпусти,
Мојезлато–душамоја
Сетилаб’сеједноммене,
Сетилаб’се–болносрцемоје
Самозањомвене. II.
Акоједном
Зажелитидуша
Могасрца,топлазагрљаја,
Могалика,могауздисаја,
Типогледајуто
Плавонебогоре:
Јасамсебитамо
Сазидаладворе
Свеодсамиболниуздисаја,
Свеодсамогтешкогјада,
Одсмрвљенимојинада,
Иодонисузаврели,
Штосуболносрцемоје Немилосносагореле;
Паутомеплавомдвору
ДрагаДимитријевићДејановић
Душамојаизмучена
Лежиболаннаумору.
Видишоне
Алемовезвезде,
Прекоплавадвора
Штострашљивојезде,
Каодасебоје,
кодасузероне,
Тенамтајношаљу
Слабезракесвоје,
Паутомезраку
Данамтајнукажу,
Данамрајскаврата
Отвореумраку.
Тосу,душо,
Мојеочимутне,
Исплакане,тебечекајући–
Већсуусануте
Тражећ’тебе,душо,
Твогамилоглика,
Одошемиочи
Насвестранесвета,
Дегодимацвећа,
Дегодружацвета;
Пасеондаплавомнебудала,
ДрагаДимитријевићДејановић
Анаврхумогадвора
Јаснозатрептала.
Зракјемио–
Тауњем’јеалем–суза,
Пасетопи,пасеблиста
Сузаона–онаиста,
Штојеондазатрептала, Кадјетебе,душомоја,
Дивотногасагледала,
Кадјепрваречцатвоја
Саусанакармин–боје
Уграбила,заробила
Овоболносрцемоје;
Пасаднемамсрцавише–Бурнежеље,сузевреле Увечностгаодпратише.
ДрагаДимитријевићДејановић
МОЈАДУША
I.
Последњисезрачакгуби,
Сунцезалази,
Тојечаса,мојадуша
Кадмидолази.
Некасунца,некаиде;
Сретнијасамја
Усредглуве,црненоћи,
Кадмимесецсја.
Наповршјуплавасвода
Звездетрепере–
Дођи,душо,дођимени,
Дробнибисере!
Низаћутеунизове
Мојељубави,
Љубићуте,душомоја, Цветеубави!
Каоцветакдушатвоја
Љупкомирише–
Ох,зањомесрцеово
Ваздануздише!
ДрагаДимитријевићДејановић
Златомоје!Љубавнашу
Нећеникодознати;
Датениконепреотме, Јаћунатопазити.
II.
Плавинебо,месецбледи,
Звезденестају–
Разишлесе,дапосвету
Чудопричају.
Моједушенигденема,
Већјенестала;
Живитијесрцумоме
Онапрестала.
Једнаноћца,друга,трећа–
Прођестотина,
Азањимајошнеколќо, Павећгодина!
Мојезлато,душомоја
Удригимјерукама–
Срцемојепредатоје
Вечниммукама.
Одменеједругабила
ДрагаДимитријевићДејановић
Многосретнија,
Ал’ињојзисунцесреће
Вишенесија.
Јеренога,гдевећоде Гробуледеном,
Даумракутражилека
Болномсрцусвом.
Садавидим,дајеверно Менељубио,
Јеренога,збогменесе
Млађанубио!
III.
Тавангробсеотворио
Измеђдушедве,
Свесеживоподигнуло, Даихраставе.
Кајањујекаснобило...
Измеђњисесурвале
Непролазне,страховите Ивечитепровале...
ОНООКО...
Оноокољупко,бајно, Пуномиљаопчинљива, Штомидушумоћно,тајно, Слаткимсанкомуспављива–
Оноококадсесмеши, Пасетопи,пасеблиста–
Одњег,рају,несилепши, Неси,веруј,несиништа!
Штајезора,сунцештаје, Овогсветасвеврлине?–
Другосунцеменисјаје–Милизрачакрајевине!
ДрагаДимитријевићДејановић
УТЕХА
Цветакмали,мирисави,
Бадавамесебимами,
Бадавасенамесмеши–
Душамојаисрцеми Зањ’гавишеинехаје.
Штаћеменицветакмали
СаМирисом,пунимсласти?
Већакоће,дамежали,
Дамитешиживотмлади,
Тужан,јадан,безрадости.
Јанеберемцвећевише,
Већгасамосузомквасим;
Неберемга;срцемоје
Већнејеца,неуздише, Негопатијадесвоје.
Кадбинашлауцвијету, Утојсластиодмириса,
Увијеномојезлато–Таполабисветазато,
Кадби,срећом,мојабила, Одсведушепрегорила!
ДрагаДимитријевићДејановић
Кадбицвећемирисало,
Каносрцемогазлата,
Јабицвећевазданбрала,
Цвећебрала,мирисала,
Тедушицумилацвета Намомсрцупресадила.–
Седај,сунце,мркни,данче! Журнохајде,црнаноћи!
Таунедритавнитвоји Мојојдуши,срцемоме,
Јошутеханештостоји.–
ДрагаДимитријевићДејановић
ТУГО!
Тугомоја,туго!
Зартинемалека?
Тазарћешмеболну
Моритидовека!
Туго,тешкотуго, Горкачемерико!
Сатобоммисрце
Непомиринико!
Срцемисе,туго,
Ојадилотешко,
Ал’утузисвојој
Држисевитешко
Одкакосепамтим, Одмогапостанка,
Нисамбиласрећна
Башниједногданка.
Тугамејегорким Млекомзапајала,
Анесрећаљута
Ујадповијала.
Тугамијетешка
Скаменилагруди,
Паисрцеболно,
Дасенепробуди...
ДрагаДимитријевићДејановић
МРЗИМ...
МрзимТурчина,
Душманамога,
косамоћупусту
Гробаледенога.
Мрзимга,мрзим
Изсвеснагемоје,
Умрзостисрце
Сасвимсазрелоје.
Патамрзостљута
Сунцудајеснаге,
Дапокорисвоје
Побеснелевраге
Ох,мрзостиљута!
Утебекаима
Замојесрдашце
Инештомелема.
Тиоружашмишцу
Слабуинејаку,
Тиутирешсузу
Замућеномоку.
Тиситужнојраји
Вођаупоноћи,
Тијојснагудајеш, Додушманадоћи.
ДрагаДимитријевићДејановић
ЈОШДАМИЈЕ...
Јошдамијемишцајака, Каосрцештоје,
Таишлабиијатамо, Дас’боримзасвоје.
Таишлаби–нипочаса Неб’часилаовде,
Јермекрвцатебивуче, Теби,милироде!
Закрстчасни,имеСрба
Крвцубипролила,
АзамилуСрбскумајку Радобиумрла
30.НОВЕМБАР
Зорамладародиласе Изаонечарнегоре,
Својимоком–сунцемјарким Поздравиламлогедворе.
Беледворе,србскестанке,
Црквусветуиолтаре
Окитилисрбскисинци
Санајлепшомкитомцвећа:
СтаромславомНемањића.
Двордодворапоносито
Чакдонебадижес’плава;
Србскогтићакриловито,
Србскочедотунаспава
Накриоцумајкамила
Нијасвојесувозлато,
Опијагастаромславом,
Памудижелакакрила, Даполетинебуплавом.
Крсташбарјак–србскаслава Надворусесадавије,
Аудворусрбскогрода
Племенитосрцебије,
Зародбије,сунцегрије
Сајуначкисветигруди,
Тесрбињскудецухрабру
Грли,љуби,изснабуди.
Пораниосрбскисоко,
Погледаонебугоре;
Ал’језоравећодавна
Позлатилањемудворе.
Ћутизора...србскибрале
Левомрукомсрцестеже,
Асадесномпушкемале...
Пучепушка–зорасвану,
Јаркосунценебуплану.
Оваземља–славастара
Угледалабеладана,
Јаркасунца–господара,
Милусликубожјегдара Данјеовајданслободе:
Заблисташеоштређорде, Самоковкепушкемале Одсебесуватрудале.
Зазвекнуосинџиртешки,
Раскинугасрцесмело;
Срцесмело,духвитешки, Србинујеславудало.
ДрагаДимитријевићДејановић
Све,штоСрбинтуимаде,
Светомкрвљукупов’оје,
Тасвесвојезароддаде,
Свезаименајсветије,
Зајуначкиобразсвој.
Изгинушесрбскитићи,
Вреднисинцидомовине,
КаоврлиЈуговићи,
Свизаверубратдобрата,
Бранећ’светосрбскограја
Бранећ’цветакнашегкраја,
Бранећ’мајку,сеју,мило–Свисузато–свипомрли,
Закрстчасникрвпролили,
Зајуначкубраћусвоју
ДрагаДимитријевићДејановић
ОХЖЕЉО...
Охжељо,пустажељо!
Кудамезовешти?
Наонајкрвнипокољ
Крвцупролевати!
Ојжељо,живажељо!
Тисимицеосвет,
Одтебенекадушман
Некстрепи,трнеклет!
Јеркадсежељемноге
Уједнусалију,
ИСрбирабрабраћа
Почнудавојују:
Дрктаћецрназемља,
Дрктаћецрнивраг,
КадмилиСрбинступи
Набојнипраг...
Пакадси,жељомоја, Ужељистврдласе,
Тонекмекрилотвоје
Наразбојоднесе.
НЕКАДБЕШЕ...
Некадбеше,паипрође –Јасетогасећамрадо–
Једанцвијетменидође, Једанцвијет–момчемладо–Јаркосунцегрејалоје Изокамуплаветнога.
Тосунашце,штосерађа Свакелепемајскезоре, Нијетако,такосјајно,
Каоштосутадваока,
Тадваока–окаплава!
Стајаласамнасредврта;–
Окоменеружебајне
Саплелесуладакмали, Тезборилезборетајне;
Изеленамекатрава
Несташносезагледала Удваока–окаплава.
Задрхтаолаормали, Заљуљаовитуграну, Аодгранеружаклону, Ружаклону,пауздану–
ДрагаДимитријевићДејановић
Тауздахјојисчупале
Онеочи–очиплаве!
Пригнулосецвијетмомче
Назеленумекутраву,
Доватилоружубајну,
Ружубајнумирисаву,
Пајемладојменидаде...
Дамуволем–оннезнаде–
Изсвеовемојеснаге
Онеочи–очиблаге!...
Назаодусунцебеше,
Пасеслатконасмејало,
Поредменетосунашце Лепомомчеугледало, Угледало,пајестало
Оддивоте,одмилине
ТУГАЗАМАЈКОМ
Потмуломисунцесија, Црнатугагрудмистеже,
Слаткоиме–мајкомоја!
Зартесамртвећотрже?
Слатконего,миламајко!
Тебегробакладникрије,
Тужночедотвојесвако
Немилоснозлобомбије!
Миламајко,ранитељко!
Десунедраврелатвоја?
Тугомтужичедотвоје,
Њемунијевећпокоја!
Сунцесрећењемузађе
Тамодолегробутавном,
Тугасанакмртвинађе,
Тунакрилу,мајко,твом.
ДрагаДимитријевићДејановић
ПОМОЗ’,БОЖЕ!
Изаонечарнегоре
Цветадивноцвеће,
Свакеранебелезоре
Мириснамдолеће.
Нијецвеће,штомирише, Негокрвца,штоселије–
Мирисала–мирисаће, ДегодСрбинТуркебије.
Хеј,тигоромирисава!
Натебисевенацвије!
Српскиврлисоколова Утебисекрвцелије!
ЉутибојакСрбинбије Садушмани,сапроклети–
Охпомози,Боже–Боже!
Само–самодас’освети!
ДрагаДимитријевићДејановић
МОЈАЉУБАВ
I.
Мојајељубавчиста,
козракасунчана–
Нељубимдругоништа,
ДомилогСрбина.
Заримавећегблага,
Зарвећељубави,
Зармогулепшибити
Небескиснови?
Заримаштанасвету,
Зарлепшиврлина,
Штобимидражебило
Одсрпскогимена!
Светјемениспомен
Славнистарина,
Таонмисвакадвели, ДаљубимСрбина.
Српкињаможел’мислит’
Наљубавкакову,
Кадајојтужнабраћа
Гинууокову?...
ДрагаДимитријевићДејановић
Цветанјесветилеп,
Апунјељубави;
Алмојаљубавлети
Постаригробови.
Чистамељубавводи
Наолтарсветиње,
Демисесрцевољно
Верношћузаклиње.
КунемсеживимБогом,
коправаСрпкиња,
Дасумибраћасвагда
Одсунцамилија.–
Нагробустареславе
Ничејуначанцвет–
Већмагаволем–већма,
Неговасбелисвет
Наолтарстареславе,
Кагробуледеном,
Чистамељубавводи
Нарукебратумом.
Нагробусрбскеславе
Чујесемачазвек–
Предамномсилнотече
Душманскекрвцетек.
ЖЕНАСАМ...
Женасам,слабажена, Ал’такојакасам–
ЗаСрпствонашемило, Зарајумретизнам!–
Остав’се,српскеселе, Немилатуђина,
Пасамољубиверно–ТаљубиСрбина!
ПОЛУМЕСЕЦУ
Полумесецвећембледи, Памудршћеблеђилик,
НаСрбинакивногледи, Штојуначкидижеклик.
Њемусрцеживопуца, ШтомуСрбиннијероб,
Дршће,штоуСрбакуца Срцесмело–њемугроб.
Упланинииулугу
ОштриСрбинљутеноже,
Заклињесевернудругу, ДајошТуркесећиможе
Угорисехајдукспрема, Дапомогнесвомероду:
КадаТурчинсанандрема, Негубимо,браћо,згоду!
Такохајдукбраћизбори, Анамесецпружапрст:
Долешњиме!жељагори, Давећступичасникрст.
ДрагаДимитријевићДејановић
Достас’влад’о,бледмесече, Игњечиосрпскирод!
Садурајемачизвече, Аосветаскориход.
ЗаСрбинаштонамену, Тосетебидадесад.
Завратомтиђордасевну–Казу,Туре,кудћешсад?
Тужнојрајискидајјарам,
Времедошло,морашмрети–
’ВакоСрбинвраћазајам, Кадбраћусвојусвети!
СРПКИЊАСАМ
Српкињајемојамати, Српскогоцакћисамја,
Србинаћунабојзвати, Некмуимеславомсја!
Засрпствомисрцегоре, ЗаСрбинаживим,мрем–
Радоидемназлотворе–Јасамжена,алисмем!
Сунцељубисвојезраке, Њимагрије,њимасја,
Асрбкињскетејунаке–Српкињаихљубит’зна
Асад,кададушманбесни, Боритесе,браћо,сви!
Асавама,соколови, Борићесесрпскакћи.
Додијалабратскамука, Српскемајкељутиплач–
Иуменеиграрука, кодасевауњојмач!
ДрагаДимитријевићДејановић
СЕСТРИ
Кадазвезденебомплове Испустисетавнаноћ,
Мирнекатиблажиснове Ибудетинапомоћ.
Кадасунцазракзаблиста, Пробудитеизснатвог,
Жељутвогасрцачиста НекачујевишњиБог.
Кадасунценебомплане Иоживицеосвет,
Весеоданакнектисване Идонесесрећецвет
ДрагаДимитријевићДејановић
СЕТИМЕСЕ...
Сетимесе,ноћцатија Кадполегнесанакснити
Овимсрцемдушомоја Јаћутебиполетити.
Сетимеселаормали Кадзадрхта,пирне,шане
Одцвијетадоцвијета Анацветкубисерроса
Каозвездицазатрепета.
Сетимесе,звездаона
Штананебутијоплове Тоједушоокомоје
Патељупкогледизове
Датипричајадесвоје
Сетимесеохсетисе Докмитрајесрцамога Докгазлобанеразнесе Овогсветаголемога.
НАЈМИЛИЈЕ...
Штајеменинајмилије Навасцеломширномсвету,
Штал’миживотподрањује Упролетњемовомцвету.
Дализорскимирисбајни Препунблагаобчинљива,
Ивилинскисилатајни, Штомисрцеуспављива.
Дал’јеононебоплаво Уосмејкуслађаноме
Штомигодитакоздраво Срцумомемлађаноме
Далионозвездајато Обасјанозорскимбајом,
Анањемусувозлато Одсјајујечуднимсјајом.
Дал’јеоноросноцвеће Златназораштог’облева
Аалеммуросадршће Нањедарцарубинова.
ДрагаДимитријевићДејановић
Кадаспазимсрбскумајку
Деутиресузесвете,
АСрпкињумилусваку Депобедевенацплете.
Кадизкрвимилогбрата, Кадпроникнеславецвет;
Аслободасваодзлата
КадпозлатиСрбусвет.
Ондаћемисрценаћи
Пожељеноблагосвоје–
Паондаћусмелорећи:
Тојеменинајмилије
ДрагаДимитријевићДејановић
НАШТОМИ...
Наштосуминашто
Ружицерумене
Кадсњиманемогу
Дизатиспомене.
Кадружицубајну Самозамиришем
Памапрековоље
Морамдауздишем.
Наштомијецвеће
Лепоразнобојно
Кадсањимесрце
Нијезадовољно
Наштомијебајно
Лаорашаптање
Кадуњемучујем Немоћнојецање.
Наштомиславујак Предзорупопева.
Кадугласусвоме Дршћеизапева.
ДрагаДимитријевићДејановић
Азаштоменоћца
Санкомзаварава
Кадодсанапуста
Заболимеглава.
Пазаштомизора
Крозпрозоревири
Кадмезракањена
Немождаумири.
Пазаштосенебо
Љупкоосмејива
Исунчанезраке
Посветупролива
Кадисунцејарко
Мркомјепомркло
Пазлаћенезраке
Уцрнообукло.
Наштосуминашто
Свеврлинесвета
Кадмемучкимори
Једнатугаклета.
Сместиласетуга
Насредсрцамога,
ДрагаДимитријевићДејановић
Асвезарадмилог
Братарођенога,
Зарадсрпскемајке,
Штотужнозапева,
Пагробакјединца
Сузамазалева.
израженедруштвено–културнеактивностиинепоколебљивихставоваоженској равноправностинаводикаопрвасрпскафеминисткиња
ДрагаДимитријевићДејановић,рођенајеуСтаројКањижи1840године ДетињствоимладостпровелајеуБечеју.Каоћеркаимућногадвоката ЖивојинаДимитријевића,ималаједобреусловезаживотишколовањеНакон завршенеосновнешколе,почелаједапохађаинститутВижиковуТемишвару.
Ипак,збогболестиокакојудобијаутринаестојгодини,прекидашколовање, накончегасесапородицомселиуСтариБечеј.Противновољисвојепородице, године1861.удајесезаучитељаМихајлаДејановића,нозбогнесугласицау бракуубрзонапуштасупругаивраћасеродитељима.Истегодине,одлазиу
најзначајнијихличностиизпокретаУједињенаомладинасрпска,међукојима
окочасописа„Даница”утицаонатодавећ1862.годинеДрагасвојепрвепесме
ијаснуопредељеностзадруштвениактивизам.Песмаподнасловом„Сестри”и
есеј„Зласрећадевојачка”јасансупоказатељкњижевнихимисаоних
ЗначајантренутакуживотуДрагеДимитријевићДејановићбилоје
пољуженскееманципацијеОсимштосеупозналасанапреднимидејама, ДрагасеупозналаисаводећимличностимаовогпокретапопутСветозара Марковићакојијујезвао„женасадубокимосећањем”.УправојеСветозар Марковићбиотајкојијеучасопису„Младасрбадија”(листукојијеиздавала Уједињенаомладинасрпска)покренуопитањееманципацијежена.
Својимличнимпримером,којисеогледаоуразнимвидовимауметничког израза,онајеутрлапутравноправностизасрпскежене.Наједнојодскупштина
Уједињенеомладинесрпске,Драгаједалапредлогдасепризнаравноправност
комедијиДокторЗољићРодерикаБенедикса.Поредове,остварилајеиулогеу
комадима:Војничкибегунац,Инкогнито,Вампиричизмар,Сеоскалола. Почетком1863.године,ДрагаДејановићбилајекратковреме
чланДилетантскогдруштваУједињенеомладинесрпскеуБеограду.Запотребе друштва,санемачкогјезикајепревелашаљивикомад„Ђаволастипевач”који јебиоизведен4.септембра1863.годинеучастрођенданакнезаМихаила.Иако јеупозоришнисветушлапонајвишеизпатриотскихразлога,теизнекеврсте
КњижевностваралаштвоДрагеДејановићкрећесеодљубавнедородољубиве
РадичевићаиЗмаја,тесеонаузМилицуСтојадиновићСрпкињусматра највећомпесникињомсрпскеромантичарскепоезијеСвојекњижевнерадове,
Једномомчецрнаока
наусницамали,
допалосесрцумоме, ал ’оннезнам,зналили!
Дођек’мени,погледаме, погледимували,
раздробисесрцемоје
ал ’оннезнам,знали!
Радобимурекла:душо!
Анђелитедали,
датељубимкаоживот! Ал’оннезнам,знали!
Јауздишемдању,ноћу, тугадамесвали; јагаљубимизсведуше
ал ’оннезнам,знали!
Несрећниусудженеимајке
Иаковрлојакаинепоколебљиваујавномиступању,билокаоглумица, песникињаилипедагог,Драгајебилакрхкаинесрећнаусвомприватном животу.Несрећниусудженеимајкеносилајехраброалијеврлораноизгубила
најаваоногаштоћеуследититригодинекасније.ДрагаДимитријевић
Овасамосвеснаихрабраженајезасвогкраткогживотаучиниламногоза
