Šapice

SLAVKO SOBIN NAPISAO

Šapice

ILUSTRIRAO

Patricio Alejandro Aguero Marino

Vlasnik ove knjige je:

ako ste je od njega posudili ne zaboravite mu je vratiti, a ako ju je izgubio vratite mu je na adresu

Priča koju ćemo vam ispričati dogodila se jednoga hladnog prosinačkog popodneva. Počet ćemo je u jednoj ulici preko puta jedne osnovne škole.

Gdje ćemo je završiti, znaju samo naši junaci koje ćete uskoro upoznati.

Krenimo s Njom, kojoj još ne znamo ime.

Ušla je u ulicu sva raščupana.

Bez obzira na nekoliko zapetljanih

dlaka na repu, bilo je jasno da nije baš obična pudlica. Unatoč prljavoj dlaci i blatnjavim šapama, odisala je finoćom.

– Uf! Ne mogu više. Umorna sam kao pas. A i gladna sam kao pas. Sve je tako prljavo i bljak! Očito ću morati probdjeti noć na šapama jer mi ne pada na pamet ponjušiti tlo, a kamoli spustiti rep na njega. Samo što ovako živčana nikad neću zaspati.

Uspravila se na jednu šapu, a ostale je digla u zrak kao da pleše čudni indijanski ples, zatvorila oči i počela proizvoditi zvuk kao da je pojela nešto jako fino.

Njezino mmmkanje odjednom prekine čudno šuškanje i režanje. Ona otvori oči i pogleda oko sebe. Nigdje ničega osim velike stare kutije pri dnu ulice.

– Joj, očito mi se učinilo. Mmmmmmmmmmm…

Odjednom opet začuje šuškanje i režanje, a učini joj se da je i kutija nešto bliže, ali to pripiše svome umoru i mogućnosti da je velike smeđe oči i kovrčave uši varaju.

Baš kad je opet krenula mmmmkati, kutija se počne jako približavati.