Kako se osloboditi stresa?

AUTORKA: JOVANA PAVLOVIĆ

U svakodnevnom životu izloženi smo raznim vrstama stresa, počevši od onih, naizgled nebitnih stvari - hoćemo li ostvariti dovoljan broj predispitnih poena za izlazak na ispit i da li imamo 51% urađenih zadataka kod svakog profesora. Pored toga, tu su i nerviranja u pošti, banci, gradskom prevozu. Koliko god se trudili, uvek se nekako iznerviramo za sitnicu. Ako ne naučimo da kanališemo negativnu energiju na pravi način, možemo dovesti svoj organizam u stanje poremećene homeostaze.

Za prevenciju mnogih bolesti veoma je važno ublažiti stresno stanje. Svi znamo da je stres skup nespecifičnih reakcija našeg organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okruženja. Oni aktiviraju tzv. adaptivni mehanizam kojim se naš organizam brani i uspostavlja ravnotežu. Faktori koji uzrokuju stres se dele na fizičke (hladnoća, toplota, buka) i psihološke (velika odgovornost, traumatični porodični događaji…).

1936. godine Hans Seli je razvio teoriju prema kojoj se stres javlja zbog poremećaja ravnoteže u organizmu, pod dejstvom spoljašnjih i unutrašnjih faktora, koji se nazivaju stresori. Odgovor organizma na njih naziva se stres-reakcija.

Stres-reakcija je neuroendokrinog karaktera i manifestuje se kao niz simptoma koji se nazivaju Selijev sindrom. Postoje tri faze ove reakcije:

• Šok-kada se organizam suočava sa stresnom situacijom

• Rezistencije-kada organizam pruža otpor i

• Iscrpljenost-kada organizam troši svoju snagu braneći se od štetnih faktora.

Studije su pokazale da je stres zarazan poput gripa, zato što su ljudi osetljivi za tuđa raspoloženja, posebno ona negativna. Takođe, istraživanja pokazuju da oni koji žive sa depresivnim osobama, posle 3 do 6 meseci počnu da pokazuju simptome depresije. Stres se širi sa jednog člana porodice na drugog, prenose ga kolege na poslu. Naučnici kažu da nas zapravo feromoni iz znoja drugog čoveka čine nervoznim i povećavaju nivo kortizola. Psihološke studije koje se bave psihologijom masa takođe potvrđuju fenomen širenja straha u velikoj grupi ljudi. Preko znoja prepoznajemo nečiji strah, pa i sami počinjemo da se instinktivno plašimo.

UBLAŽITE STRES-SAČUVAJTE ZDRAVLJE

Stres može da bude okidač za mnoge bolesti. Manifestuje se na razne načine koji uključuju nesanicu, glavobolju i probleme sa težinom. Stres spada u faktore rizika koji utiču na stvaranje naslaga u krvnim sudovima.

Postoji mnogo tehnika oslobađanja od stresa, a neke od njih radimo spontano, npr. kada zatvorimo oči. To može da pomogne da se smirimo i fokusiramo na nešto što nas ne uznemirava na nekoliko minuta. Takođe, pomaže i osvežavanje hladnom vodom preko zglobova ruku i po vratu, posebno ispod ušiju, jer se tu arterije nalaze tik ispod kože. Smatra se da su radnje koje se ponavljaju, kao što su pletenje ili heklanje, vrlo korisne za oslobađanje od napetosti. Duboko disanje takođe opušta i oslobađa od stresa.

Ono što nikako ne treba uzimati kad smo napeti jeste alkohol. Pod njegovim uticajem se može povećati osećanje uzrujanosti i nervoze, jer utiče na sposobnost rasuđivanja.

Ono što je najbolje za dugoročno oslobađanje od stresa je sport i rekreacija, u vidu plesanja, plivanja, šetnji. Ne dozvolimo da nam stres naruši zdravlje!

SAVETI ZA POBEĐIVANJE STRESA

• Ne potiskujte emocije

• Razgovarajte o problemima sa bliskim ljudima

• Redovno „praznite“ negativnu energiju

• Odvojite vreme za san i odmor

• Planirajte i organizujte obaveze

• Pronađite hobi

• Ne ustručavajte se da potražite stručnu pomoć!