Srpski glas 9. novembar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 9. 11. 2023. z Year XXXIII No.2578

Ve}

INTERVJU NEDEQE;

Ro|en i odrastao u Xilongu a danas uspe{no gradi karijeru u Srbiji

STEFAN POPOVI], TELEVIZIJSKI VODITEQ I NOVINAR RTS-a

Vatru u sebi ne `elim da ugasim, a sre}an sam {to sam kod ku}e na dva kontinenta

Strana 14

TEMA NEDEQE:

Strana 4

Da li i koliko privreda Evropske unije zaostaje za ameri~kom? Srbi u svetu:

Strana 7

POPULARNI MELBURN KUP I GLAMUROZNA TRKA KOWA ODR@ANA PO 163. PUT

Pobedio „Without a Fight” i xokej Mark Zahra

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Kako `ive Srbi na rajskim ostrvima Sej{elima Strana 11

Strana 25

RIZNICA:

VOJVODA MILENKO STOJKOVI] BIO @E[]I OD TURAKA

Kupovao ène i drào harem usred Kara|or|eve dràve

Strane 15 i 18

Kako glasati na decembarskim izborima u Srbiji - ako ste srpski dr`avqanin koji `ivi u Australiji?

2 ^etvrtak 9. novembar 2023.

IZME\U DVA VIKENDA

PREMIJERKA SRBIJE ANA BRNABI] POSLE SASTANKA SA KINESKIM LIDEROM

Si \inping u poseti Srbiji slede}e godine Potvr|eno je uzajamno partnerstvo, podr{ka i prijateqstvo u politi~kom i ekonomskom smislu, o~ekujemo novu eru u saradwi nakon potpisivawa Sporazuma o slobodnoj trgovini, istakla je Ana Brnabi}. Predsednik Kine Si \inping nagovestio je da }e slede}e godine posetiti Srbiju, izjavila je u Pekingu premijerka Srbije Ana Brnabi} nakon bilateralnog sastanka s kineskim liderom. Predsednica vlade prenela je da je u razgovoru potvr|eno uzajamno partnerstvo, podr{ka i prijateqstvo u politi~kom i ekonomskom smislu. „U politi~kom smislu je to da Narodna Republika Kina nikada ne}e promeniti svoj stav po pitawu Kosova i Metohije, ali i da mi u potpunosti po{tujemo politiku jedne Kine i da u tome nema nikakve razlike. Kada je re~ o ekonomskim odnosima, potvrdili smo da su oni jako dobri i sve boqi, naravno da o~ekujemo i jednu novu eru u razmeni i trgovini, nakon {to je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini”, rekla je Brnabi} eva, koja je sastanak sa Sijem na „Instagramu” ocenila kao krunu posete Kini. Premijerka je novinarima prenela da je na po~etku radnog dana u Pekingu imala veoma dobre sastanke s predstavnicima kineskih kompanija, me|u kojima je i „Xej-Di”, ~ija je delatnost logistika i na listi je 500 najuspe{nijih kompanija u svetu. „Zapo{qavaju 520.000 qudi i najve}a su kineska kompanija u privatnom vlasni{tvu, tako da imaju veoma veliki i mo}an logisti~ki lanac. Razgovarali smo o tome da preko wih plasiramo na{e proizvode u Kini, {to bi bio mnogo sveobuhvatniji i sistemati~niji na{ nastup. Bilo je re~i i tome

Kinezi znaju za Vu~i}a, \or|evi}a, Joki}a i \okovi}a

da oni promovi{u Srbiju kao turisti~ku destinaciju, jer imamo sve preduslove da dovedemo jo{ vi{e turista iz Kine, a tu imaju tri stvari koje su olak{avaju} e okolnosti. Prvo {to kineskim dràvqanima nije potrebna viza da u|u u Republiku Srbiju, drugo je {to ve} imamo direktne letove, i ’Er Srbije’ i ’Hajnan erlajnsa’ i {to }e se to tako|e pro{iriti u najbliòj budu}nosti na direktne letove iz [angaja za Beograd, a tre}e je {to mi tako|e kineski narod ose}amo kao izuzetno blizak i oni su stvarno vi{e nego dobrodo{li u Srbiji”, kazala je Brnabi}eva. Na sastanku s kineskim liderom premijerka je govorila i o saradwi Srbija s kompanijom „BiXi-Aj” (Bejxing xinomiks), ~iji je centar ju~e prethodno posetila sa srpskom delegacijom. „To je, ~ini mi se, budu}nost na{ih odnosa s NR Kinom, a odnosi se na saradwu u oblasti ve{ta~ke inteligencije i biotehnologije. Prilikom odlaska tamo obi{li smo wihovu laboratoriju i tu je moglo da se vidi koliko su oni napredovali i {ta sve rade ovde, ali pre svega u oblasti za{tite zdravqa svog stanovni{tva. To je ono {to èlimo da

postignemo u Srbiji, da imamo najinovativniju medicinu i lekove, rano otkrivawe kancera, dijagnozu, le~ewe, jer te terapije } e u budu}nosti biti toliko skupe, a mi }emo mo}i da ih priu{timo, jer }emo biti deo tog razvoja i tehnologija koje }e se primewivati. I to }e videti na{ narod za ve} pet, {est ili sedam godina, koliko }e Srbija tu biti naprednija od bilo koga drugog, makar u

U sklopu posete Pekingu premijerka je obi{la i srpski kulturni centar „Ivo Andri}”, koji se nalazi u umetni~koj zoni 798, izuzetno poznatoj turisti~koj destinaciji. To je lokacija koja se nalazi na mestu nekada{we industrijske zone izgra|ene 1952. godine, a od tada posledwi put je renovirana 1964. i tada su izme{tene fabrike, a umetnici su dobili dozvolu da na tom mesto otvore svoje galerije. „Kod nas je veoma veliki broj posetilaca {to iz Pekinga, {to iz unutra{wosti Kine. Mnogo wih dolazi s predznawem o Srbiji, ali je ono naàlost veoma {turo. Poznati su im predsednik Aleksandar Vu~i}, ko{arka{ki selektor Kine Aleksandar \or|evi}, poznati su im i Nikola Joki} i Novak \okovi}, ali se mnogi iznenade da je Nikola Tesla Srbin ili kada ~uju detaqe iz tradicionalne srpske kulture koji su veoma sli~ni kineskoj i mislim da je to osnov na{eg ~eli~nog prijateqstva”, kaè direktorka kulturnog centra „Ivo Andri}” u Pekingu Tatjana Soldat. Jedna od najve}ih atrakcija postavke u ovoj ustanovi kulture jeste skulptura praistorijskog ~oveka, ali su istaknuti i motivi iz kinematografije, me|u kojima i u Kini veoma popularni film „Valter brani Sarajevo”. Posetioci mogu da se upoznaju i sa starijom tradicijom, srpskom no{wom i guslama. centralnoj i isto~noj Evropi, a ja verujem i {ire, u obezbe|ivawu personalizovane zdravstvene za{tite za na{e qude. ’Bi-Xi-Aj’ uloìo je ve} sada 850.000 dola-

ra u program stipendija za na{e studente, iz Srbije, to je krenulo ove godine, oni ve} ovde dolaze, vra}aju se. To je budu}nost”, navela je Brnabi}eva.

PATRIJARHA DO^EKALI TRUBA^I U ARGENTINI

Guverner poreklom iz Crne Gore organizovao veliki prijem za Porfirija Srpski patrijarh Porfirije osve{tao je hram Svete Trojice u gradu Resistencija, u argentinskoj provinciji âko. Sasluìvali su episkopi ni{ki Arsenije, buenosajreski i ju`no-centralnoameri~ki Kirilo, dalmatinski Nikodim, budimqansko-nik{i}ki Metodije i remezijanski Stefan. U ~ast dolaska srpskog patrijarha guverner pokrajine âko, Horhe Kapitani}, koji je poreklom iz Crne Gore, organizovao je i veliki prijem, a Porfirija su ispred rezidencije guvernera do~ekali truba~i koji su odsvirali argentinsku himnu. Istina oni argentinski, ali

je svakako bilo lepo videti kolike su po~asti ukazane jednom velikodostojniku Srpske pravoslavne crkve na ovom dalekom kontinentu. Ina~e, gospodin Horhe Ka-

pitani}, ~iji su preci krajem 18.veka do{li u Argentinu, je mnogo pomogao izgradwu crkve Svete Trojice, zbog ~ega mu je patrijarh Porfirije uru~io orden SPC.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija). Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Najk tu`i Wu balans i Ske~ers Globalni proizvo|a~ sportske obu}e i ode}e Najk (Nike) podneo je tu`bu protiv konku-

rentskih kompanija Wu balans (New Balance) i Ske~ers (Skechers) zbog navodnog kr{ewa

wegove patentirane „flinit” (flyknit) tehnologije laganih i veoma ~vrstih vlakana koja se koriste u patikama. Wu balans je demantovao ove optu`be i rekao da Najk nije vlasnik „tradicionalnih proizvodnih metoda koji se decenijama koriste u industriji”, prenosi Ekonomist. Kompanija Najk je ranije saop{tila da je u kvartalu od juna do avgusta, koji za ovu firmu predstavqa prvi fiskalni kvartal, prihodovala 12,94 milijarde dolara i zabele`ila profit od 1,45 milijardi dolara, odnosno zaradila 94 centi po akciji (EPS). Analiti~ari agencije LSEG (Refinitiv) su o~ekivali ve}i prihod od od 12,98 milijardi dolara, ali i mawu zaradu od 75 centi po akciji, prenosi Si-EnBi-Si.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 9. novembar 2023. 3

Generalna skup{tina UN usvojila rusku rezoluciju o borbi protiv veli~awa nacizma, Australija bila protiv U dokumentu se nagla{ava da se najo{trije osu|uju incidenti vezani za veli~awe i propagandu nacizma, posebno crtawe grafita i crteà pronacisti~kog sadràja, ukqu~uju}i i na spomenike `rtvama Drugog svetskog rata. Tre}i komitet Generalne skup{tine UN usvojio je rusku rezoluciju o borbi protiv veli~awa nacizma, javqaju "RIA Novosti". Kako se navodi, za rezoluciju je glasalo 112 zemaqa, 50 je bilo protiv, ukqu~uju}i Ukrajinu, SAD, Veliku Britaniju, Nema~ku i Kanadu, dok je 14 dràva bilo uzdràno. U dokumentu se isti~e da zemqe moraju da preduzmu odgovaraju}e konkretne mere, "ukqu~uju}i zakonodavstvo i obrazovawe, u skladu sa svojim me|unarodnim obavezama u vezi sa qudskim pravima, kako bi spre~ile reviziju istorije i ishoda Drugog svetskog rata i negirawe zlo~ina protiv ~ove~nosti, kao i sve po~iwene ratne zlo~ine tokom tog rata".

Nagla{ava se da autori dokumenta najo{trije osu|uju incidente vezane za veli~awe i propagandu nacizma, posebno crtawe grafita i crteà pronacisti~kog sadràja, ukqu~uju}i i na spomenike `rtvama Drugog svetskog rata. Apeluje se na dràve da elimini{u sve oblike rasne diskriminacije svim

odgovaraju}im sredstvima, ukqu~uju}i i zakonodavstvo. Osim toga rezolucija najo{trije osu|uje upotrebu obrazovnog materijala, kao i retoriku u nastavi, koja promovi{e rasizam, diskriminaciju, mr`wu i nasiqe na osnovu etni~ke pripadnosti, nacionalnosti, vere ili uverewa.

Na usvajawe rezolucije reagovala je i portparolka ruskog Ministarstva spoqnih poslova Marija Zaharova, nabrojav{i zemqe koje su bile protiv rezolucije. "Evo spiska onih koji su protiv rezolucije i koji nisu protiv osude rasizma i veli~awa nacizma i ne `ele da osude ksenofobiju: SAD, Kanada, Ukrajina, Velika Britanija, Nema~ka, Francuska, Italija, [panija, Poqska, Estonija, Letonija, Litvanija, Austrija, Albanija, Belgija, Bugarska, Danska, Gr~ka, Kipar, Holandija, Portugal, Rumunija, Slova~ka, Slovenija, Finska, Hrvatska, ^e{ka, [vedska, Australija, Japan, Andora, Bosna i Hercegovina, Ma|arska, Gruzija, Novi Zeland, Island, Irska, Kiribati, Liberija, Lihten{tajn, Luksemburg, Malta, Norve{ka, San Marino, Severna Makedonija, Monako, Moldavija, Mar{alska ostrva, Mikronezija, Crna Gora", navela je Zaharova na Telegramu.

RAT U UKRAJINI:

„Blek lejbel“ i {est granata, bizarna smrt desne ruke Valerija Zalu`nog Oficir Genadij ^istjakov, pomo}nik glavnokomanduju}eg Oru`anih snaga Ukrajine Valerija Zalu`nog, poginuo je u svojoj ku}i od eksplozije granate, rekli su policijski izvori ukrajinskoj agenciji Ukrinform. Izvori u policiji rekli su za Ukrinform da su bombe bile

Tim~enko je ve} dao iskaz u kojem je naveo da je sam odlu~io da napravi takav poklon tako {to je u drvenu kutiju stavio fla{u viskija "Blek lejbel" i {est granata, {to su potvrdila tri svedoka. "Te{ko te je iznenaditi, zato ti poklawam granate i fla{u dobrog viskija", rekao je Tim~enko ^istjakovu.

Glavnokomanduju}i Oru`anih snaga Ukrajine Valerij Zalu`ni deo "poklon seta" koji je ^istjakovu za ro|endan poklonio wegov kolega, pukovnik Tim~enko.

Izvor iz policije je rekao da je o~igledno da je ^istjakov to shvatio kao {alu, zato {to je

kasnije uzeo decu iz {kole i po~eo da otvara poklone sa wima. "Mislio je da u kutiji nisu borbene granate, ve} ~a{e odre|enog oblika“, rekao je izvor. Kako je ranije prenela kijevska agencija, u selu âjki u Kijevskoj oblasti od eksplozije granate poginuo je ukrajinski oficir, a wegov 13-godi{wi sin je te{ko povre|en. Glavnokomanduju}i Oruànih snaga Ukrajine Valerij Zalu`ni potvrdio je smrt svog pomo}nika. Oficira je na wegov ro|endan usmrtio eksploziv koji se nalazio u jednom od poklona, napisao je Zalu`ni na svom Telegram kanalu, prenosi Kijev independent. "Od po~etka invazije u punom obimu, Genadij mi je bio pouzdan oslonac, potpuno posvetiv{i svoj ìvot Oruànim snagama Ukrajine i borbi protiv ruske agresije", rekao je Zalu`ni. Supruga îstjakova je rekla da je wenog muà ubila granata koja se nalazila u poklon kesi koju je doneo ku}i, javila je Ukrajinska pravda, pozivaju}i se na izvore u policiji. Wegov 13-godi{wi sin je te{ko povre|en u eksploziji i nalazi se na intenzivnoj nezi, saop{tile su vlasti. Iza îstjakova su ostali supruga i ~etvoro dece.

REZERVNA BANKA AUSTRALIJE PONOVO PODIGLA KAMATNU STOPU

Mi{el Bulok pove}ala kamatnu stopu prvi put od preuzimawa funkcije ali ovo nije kraj Nakon ~etvoromese~nog odlagawa, otplate kredita i zajmova }e ponovo porasti nakon {to je Rezervna banka Australije (RBA) pove}ala kamatne stope na 4,35 odsto i najavila da }e mo`da biti potrebno jo{ pove}awa u narednim mesecima. Nova guvernerka Rezervne banke Australije Mi{el Bulok objavila je svoje prvo pove}awe kamatnih stopa u poku{aju da obuzda inflaciju. Nakon {to je na protekla ~etiri sastanka drào kamatne stope na ~ekawu, odbor Centralne banke je nakon svog mese~nog sastanka u utorak podigao gotovinsku stopu za 25 baznih poena na 12-godi{wi maksimum od 4,35 odsto. Gospo|a Bulok je rekla da je inflacija dostigla svoj vrhunac, ali da je i daqe previsoka. „Iako je centralna prognoza da }e inflacija nastaviti da opada, ~ini se da je napredak sporiji nego {to se ranije o~ekivalo“, rekla je ona. „Odbor je ocenio da je pove}awe kamatnih stopa danas opravdano kako bi bili sigurni da }e se inflacija vratiti na pre|a{wi nivo u nekom razumnom vremenskom okviru.“ Bulokova je rekla da se sada o~ekuje da }e inflacija biti oko 3,5 odsto do kraja 2024. i od 2 do 3 odsto do kraja 2025. I nakon promene guvernera RBA je zadràla svoju politiku podizawa referentne kamatne stope, ali kao dobar znak za vlasnike kredita, RBA je delimi~no ublaìla svoju retoriku najavom da je inflacija sve vi{e pod kontrolom.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO

4 ^etvrtak 9. novembar 2023.

TEMA NEDEQE

Da li i koliko privreda Evropske unije zaostaje za ameri~kom? îwenica koja se potencira jeste da je Evropska unija 2008. imala ne{to ve}i BDP nego SAD, da bi ve} 2022. evropska ekonomija bila za tre}inu mawa od ameri~ke. Me|utim, pa`qivija analiza bi prirodno trebalo da se pozabavi i merama koje se odnose na u~inak po stanovniku ili zaposlenom, kao i po metrici koja stvarno moè da poredi performanse razli~itih ekonomija. Ako se gleda proizvodwa po glavi stanovnika, u~inak po zaposlenom i, posebno, u~inak po radnom satu, EU je od 2008. blago smawila zaostatak u odnosu na Ameriku, pi{e ekonomista Goran Nikoli} za „Oko magazin“ na RTS-ovom portalu. Nije sporno da privreda EU pati od brojnih slabosti u pore|ewu sa Sjediwenim Dràvama, ukqu~uju}i nedostatak sopstvenih tehnolo{kih giganata, slabije rangirawe univerziteta i ograni~enu dostupnost privatnog kapitala. S tim u vezi, ~esto se u medijima provla~i tvrdwa o daleko boqoj privrednoj dinamici u SAD u odnosu na Evropu. Ovo je postalo tako uvreèno mi{qewe da se npr. u ~lanku objavqenom u „Fajnen{el tajmsu” 19. oktobra 2023, pod tako|e „jasnim” naslovom „Kako ameri~ka ekonomija uspeva da bude mo}nija od evropske”, prakti~no ne preispituje to mi{qewe, ve} samo razra|uje za{to je to tako. Pored ostalog, autor navodi da su boqe performanse ameri~ke ekonomije u odnosu na Evropu, evidentne nakon Globalne finansijske krize, dodatno zacementirane tokom pandemije, te da je re~ o trendu koji } e se nastaviti. Kao jedini fakat koji bi mogao da bude problem za SAD navodi se visok javni dug te zemqe, koji }e sa sada{wih 97% BDP-a do 2033. godine porasti na 119%. Poku{avaju}i da objasni divergenciju dva najbogatija regiona sveta (navodi se da SAD raste skoro dvostruko brè od evrozone i Britanije u posledwe dve decenije), autor prvo govori o kratkoro~nim faktorima (dvostruko vi{i fiskalni stimulans Bele ku}e tokom 2021, te negativne konsekvence sna`nog rasta cena energenata na evropske kompanije i potro{a~e), a potom se divergencija obja{wava tzv. strukturnim faktorima, kao {to su industrijska struktura, pristup kreditima i posledi~no wegov uticaj na investicionu aktivnost, te demografija. Kriti~ni strukturni faktor koji uslovqava navodno zaostajawe EU (i Britanije) je to {to SAD ima snaàn tehnolo{ki sektor, sa uspe{nim i inovativnim kompanijama kao {to su Amazon, Alfabet i Majkrosoft, koje nemaju evropske ekvivalente. S obzirom da SAD dominiraju ve{ta~kom inteligencijom (AI),

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

taj jaz }e nastaviti da se pove}ava. Nasuprot tome, Evropa je specijalizovana za industrije koje se sve vi{e suo~avaju sa pretwom kineske konkurencije, kao {to su elektri~na vozila, a uz to navodi se da je Amerika spretnija u tranziciji ka zelenim tehnologijama. I lak{i pristup finansijama je pomogao ameri~koj ekonomiji, pre svega wenom tehnolo{kom sektoru. Vi{e riziku sklonog kapitala i boqe razvijena trì{ta duga i akcija olak{ali su ameri~kim kompanijama, u odnosu na evropske (koje se mnogo vi{e oslawaju na banke), da vi{e investiraju, tj. finansiraju svoju ekspanziju. Na primer, samo u oblasti AI, investicije rizi~nog kapitala u protekloj deceniji su prema{ile 450 milijardi dolara – skoro 10 puta vi{e nego u evrozoni i Britaniji. Tako|e, preduze}a se u SAD mogu brè pro{iriti, jer zemqa nudi veliko trì{te sa zajedni~kim jezikom i regulatornim sistemom, {to pomaè inovacijama, dok je uprkos jedinstvenom trì{tu Evropa i daqe na mnogo na~ina fragmentisana, posebno u sektoru usluga.

2022. ekonomija EU bila za tre}inu mawa od ameri~ke. Me|utim, radi se kratkoro~nim oscilacijama dobrim delom uslovqenim kretawem kursa evra i dolara, budu}i da je BDP Evropske unije i 2000. bio za tre}inu mawi od ameri~kog. Naime, dok je 2000. evro pla}an tek 92 centa, 2008. evro je vredeo ~ak 1,47 dolara. Potom se dogodilo suprotno. U 2022. jedan evro se pla}ao tek za 5% vi{e od jednog dolara, a ta depresijacija valute evrozone je kqu~na za obarawe dolarske vrednosti BDP-a Evropske unije. Daleko boqa mera za me|unarodna pore|ewa je BDP po paritetu kupovne mo}i (PPP), koji koriguje fluktuacije deviznog kursa i razlike u raznim nacionalnim cenama. Mereno po paritetu kupovne mo}i, razlika izme|u dva ekonomska giganta je minimalna. Naime, dok su 2000. godine EU i SAD imale istu proizvodwu prilago|enu u skladu sa kupovnom mo}i, 22 godine kasnije privreda EU bila je za 4% mawa. Pad udela u svetskoj proizvodwi i EU i SAD ne iznena|uje s obzirom na brzi rast Kine i nekih drugih zemaqa u razvoju

neska konvergencija je bila impresivna, sa samo 2% ameri~kog BDP-a po glavi stanovnika 1980. do 28% BDP-a SAD 2022). Ako u analizu dodamo i radno vreme, slika je jo{ boqa za EU. Naime, zaposleni u Evropi imaju tendenciju da rade mawe sati

Uz to, br`e starewe i slabiji rast evropskog stanovni{tva sna`no optere}uju javne finansije kontinenta. Za razliku od Evrope, radno sposobno stanovni{tvo u SAD se pove}ava i nakon 2010, iako sve sporije.

(Kina je postala najve}a privreda na svetu 2017. i o~ekuje se da }e postati jo{ dominantnija u budu}nosti). Tako|e je va`no povezati BDP sa veli~inom i dinamikom stanovni{tva. BDP po glavi stanovnika po kupovnoj mo}i je naj~e{}e kori{}ena metrika za pore|ewe razvoja me|u dràvama. Stanovni{tvo SAD je, pre svega usled visoke imigracije, raslo brè od stanovni{tva EU tokom proteklih decenija i o~ekuje se da }e se taj trend nastaviti. EU se, zapravo, pribliìla SAD u smislu BDP-a po glavi stanovnika, sa 67% u 1995. na 72% u 2022. Deo razloga za smawivawe jaza su isto~ne zemqe EU, koje su impresivno konvergirale, sa 32% ameri~kog BDP-a po glavi stanovnika u 1995. na 55 procenata u 2022, a projekcije MMF-a sugeri{u nastavak konvergencije – na 60% do 2028. (Ina~e, ki-

nego u SAD, i to za 5% (1.603 radna sata godi{we u EU naspram 1.683 sata u SAD tokom 2022). To je posledica vi{e faktora: u zemqama EU ima vi{e pla}enih neradnih dana, tipi~na radna nedeqa zaposlenog sa punim radnim vremenom je kra}a i postoji ve}i udeo radnika sa skra}enim radnim vremenom. Istovremeno, stopa zaposlenosti (udeo radno sposobnih qudi) ve}a je u EU nego u SAD. Stoga je korisno uporediti u~inak po broju radnika i u~inak po odra|enim radnim satima. Od 2005. EU se pribliàva SAD prema oba pokazateqa. Konvergencija je bila brà u pogledu radnih sati nego u pogledu broja zaposlenih, {to sugeri{e da se zaostajawe u produktivnosti rada u EU smawuje u odnosu na SAD. (Privremeni zastoj 2020-21. povezan je sa razli~itim prilago|avawima trì{ta rada tokom pandemije; do{lo je do velikih

STVARNO STAWE STVARI

Pa`qivija analiza bi prirodno trebalo da se pozabavi i merama koje se odnose na u~inak po stanovniku ili zaposlenom, kao i po metrici koja stvarno mo`e da poredi performanse razli~itih ekonomija. To svakako nije BDP po tr`i{nim kursevima, koji dramati~no osciliraju i ne mogu da uzmu u obzir razlike u relativnim cenama izme|u posmatranih ekonomija. Dakle, pomenuti i ve} ustaqeni narativ, pored ostalog, potencira da je EU 2008. imala ne{to ve}i BDP nego SAD, da bi ve}

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

otpu{tawa radnika u SAD, dok je ovaj efekat ublaèn {emama zadràvawa radnika u EU). Nema~ka, najve}a privreda EU, ima najmawi broj radnih sati u EU po zaposlenoj osobi. U 2022. zaposleni radnik u Nema~koj proizvodio je 20% mawe od zaposlenog u SAD, ali u smislu proizvodwe po satu Nemci su ~ak bili minimalno produktivniji po satu od Amerikanaca (za 1%). Uz to, ~iwenica je da se u zemqama zapadne i severne Evrope veoma ceni slobodno vreme; qudi preferiraju da mawe sati rade i po cenu niìh prihoda, dok radnici u ju`noj i isto~noj EU imaju tendenciju da rade vi{e sati godi{we i od radnika u SAD. Kona~no, treba porediti i tendencije u nivoima potro{we. Po{to je privreda EU kapitalno intenzivnija od privrede SAD – to jest, odnos kapitala/proizvoda je ve}i u EU nego u SAD (2,9 prema 2,3 u 2022) – potrebno je vi{e ulagawa u EU da se odrì nivo zaliha kapitala i proizvodwe, {to implicira da je mawe prihoda dostupno za potro{wu. Shodno tome, potro{wa EU po glavi stanovnika merena po kupovnoj mo}i u odnosu na SAD je nià (na 58% ameri~kog nivoa). Me|utim, EU je i ovde, u pogledu potro{we po glavi stanovnika, smawila jaz u odnosu na SAD (1995. je potro{wa u EU bila tek na 54% ameri~kog nivoa, da bi 2005. bila pala na skoro polovinu). Korisno je imati na umu da je, po{to je nejednakost raspoloìvog dohotka mawa u EU nego u SAD, jaz izme|u EU i SAD mawi za one sa niskim i sredwim nivoima prihoda od proseka za celu populaciju. Su{tinski, uvreèni narativ da Evropa zna~ajno ekonomski zaostaje za SAD je pogre{an. U stvari, EU je od 2008, ili pak od 1995, blago smawila zaostatak u odnosu na Ameriku, kada se gleda proizvodwa po glavi stanovnika, u~inak po zaposlenom i, posebno, u~inak po radnom satu.

PLANETA

^etvrtak 9. novembar 2023. 5

BIV[I PREDSEDNIK SAD POPULARNIJI OD BAJDENA

Trampova predizborna obe}awa ili najava politi~ke osvete Ako pobedi u trci za ameri~kog predsednika najavquje imenovawe specijalnog tu`ioca koji }e sada{weg predsednika i wegovu porodicu juriti zbog korupcije, tra`i}e krivi~no gowewe za ~elnike FBI i Ministarstva pravde, pi{e beogradska „Politika“.

Tako|e, ankete pokazuju da 59 procenata gra|ana ne odobrava na~in na koji Bajden obavqa predsedni~ku du`nost, dok ~ak 71 odsto smatra da je u 80. godini „previ{e star” da bi bio uspe{an predsednik. Iako postoji velika verovatno}a da ga porota u sudskim procesima u toku slede}e godine proglasi krivim, Tramp „daje Xozef Bajden ima razloga za brigu ako gas” kako bi na leto 2024. osvojio nomimisli da ostane u Beloj ku}i i posle prvog naciju republikanaca i ponovo iza{ao na mandata. Godinu dana uo~i predsedni~kih dvoboj Bajdenu. izbora potencijalni republikanMada Tramp za govornicom ne odustaje ski protivkandidat Donald od pri~e kako su ga pokrali na izTramp vodi u pet od {est borima, wegov tim iza kuliva`nih dràva. Analisa ozbiqno priprema poTramp na ti~ari ovaj pad rejliti~ku strategiju kako tinga tuma~e time bi se izbegle gre{ke mitinzima obe}ava da }e da mla|i glasa~i koje je napravio kad i pripadnici je 2016. godine osvokao 47. predsednik za 24 sata mawina gube pojio prvi mandat. zaustaviti rat u Ukrajini, verewe u aktuMnogi se pitaju {ta elnog predsedto Tramp ovog puta ~ime }e iz dràvne kase na ime nika. obe}ava bira~ima me|unarodne pomo}i prestati Najnovija anako ga vrate u Belu keta „Wujork tajmku}u, osim osvete da odlaze stotine sa” i Sijena kolexa svima koji su ustali milijardi dolara pokazuju da Tramp protiv wega. Kako je u odnosu na Bajdena sam najavio, imenova}e predwa~i s 10 odsto u specijalnog tuìoca koji }e Nevadi, {est u Xorxiji, pet Bajdena i ~lanove wegove porou Arizoni, pet u Mi~igenu i ~etidice goniti zbog korupcije. ri procenta u Pensilvaniji. Prema ovom Ali ono {to mnoge brine jeste neskriistraìvawu ameri~ki predsednik bi vena Trampova namera, ako bude pobedio Trampa u Viskonsinu pobedio s dva odsto na izborima, da saveznu vladu iskoristi razlike. Ina~e, u svim tim dràvama Baj- za obra~un sa svojim kriti~arima i poliden je pobedio 2020. godine. ti~kim protivnicima. Trampu, koji se suo~ava s 91 krivi~nom Sam je to nagovestio kad je nedavno prijavom u ~etiri optu`nice, od kojih su na skupu u Wu Hemp{iru govorio protiv dve odnose na me{awe u izborni proces, navodno izmi{qenih optu`nica koje su ide u prilog to {to opada poverewe ak- podignute protiv wega kako bi mu polituelnom predsedniku. âk 67 odsto ispi- ti~ki na{kodili: „Ovo je kao da smo u tretanika misli da SAD idu u lo{em smeru. }em svetu – ’uhapsite svog protivnika’. To

zna~i da i ja to mogu da uradim.” Kako nezvani~no saznaje „Va{ington post”, Tramp je svojim savetnicima u privatnim razgovorima govorio da }e po povratku u Belu ku}u traìti krivi~no gowewe za ~elnike FBI, Ministarstva pravde, ali i otvarawa istraga protiv svojih biv{ih saradnika koji su ga kritikovali po{to je si{ao s vlasti. Na tom spisku su wegov biv{i {ef kabineta Xon F. Keli, biv{i dràvni tuìlac Vilijam P. Bar i nekada{wi {ef Zdruènog {taba oruànih snaga, general Majkl Mili. Pod nazivom „Projekat 2025” Trampovi saradnici razvijaju i nacrte izvr{nih naredbi po kojima }e mu, prema Zakonu o pobuni, koji je posledwi put izmewen 1871. godine, omogu}iti da zbog sprovo|ewa zakona izvodi i vojsku na ulice ameri~kih gradova. Tako|e, Tramp planira da vrati izvr{nu naredbu iz oktobra 2020, koju je Bajden ukinuo po dolasku u Belu ku}u. Ova odluka predvi|a formirawe nove kategorije dràvnih slu`benika, takozvanih lojalista. To }e zna~iti otkaz za hiqade postoje}ih karijernih administrativaca

koji su po wemu u slu`bi takozvane duboke dràve. Trampovu viziju nove slobodne Amerike, koja se radno zove „Agenda 47”, {to direktno asocira na budu}eg 47. predsednika SAD, priprema nekoliko patriotskih desno orijentisanih organizacija, me|u kojima su Centar za obnovu Amerike, Institut Amerika na prvom mestu i Institut za konzervativno partnerstvo. Tramp je tokom predizborne turneje otkrio i neke od planova koje namerava da sprovede, me|u kojim se neki grani~e s fantastikom. Najavio je ulagawa u lete}e automobile, podizawe „gradova slobode” na dràvnom zemqi{tu, gde }e Amerikanci mo}i da ìve i rade bez previ{e optere}uju}ih propisa. Tramp na mitinzima obe}ava da }e kao 47. predsednik za 24 sata zaustaviti rat u Ukrajini, ~ime }e iz dràvne kase na ime me|unarodne pomo}i prestati da odlaze stotine milijardi dolara. A tu su i planovi za poo{travawe protekcionisti~kih mera koji }e se primeniti na uvoz robe iz zemaqa koje se sluè nepo{tenom trgovinskom praksom.

Ukrajina se suo~ava s najgorom zimom u istoriji Kenedi Mla|i na predsedni~kim izborima SAD ipak kao nezavisni kandidat "Progla{avamo nezavisnost od dve politi~ke stranke i korumpiranih interesa koji dominiraju wima i ~itavog name{tenog sistema koji su vladine zvani~nike pretvorili u pla}ene sluge za wihove korporativne {efove", rekao je Kenedi. Robert Kenedi Mla|i saop{tio je da }e se na ameri~kim predsedni~kim izborima kandidovati kao nezavisni kandidat. Kenedi je do sada bio kandidat za predsedni~ku nominaciju Demokratske stranke iz koje je i aktuelni predsednik Xo Bajden. "Ovde sam da najavim nezavisnu kandidaturu za predsednika Sjediwenih Dr`ava", rekao je Kenedi na skupu u Filadelfiji. Dodao je da }e stvoriti novu "Deklaraciju nezavisnosti za SAD". "Progla{avamo nezavisnost od dve politi~ke stranke i korumpiranih interesa koji dominiraju wima i ~itavog name{tenog sistema koji su vladine zvani~nike pretvorili u pla}ene sluge za wihove korporativne {efove", rekao je Kenedi, prenosi "Gardijan". Istakao je da progla{ava i nezavisnost od korporacija koje su, kako je naveo, otele ameri~ku vladu. "Progla{avamo nezavisnost od Volstrita, velikih farmaceutskih kompanija, vojnih izvo|a~a i wihovih lobista", poru~io je Kenedi.

[ef ukrajinske diplomatije veruje da bi nove po{iqke PVO sistema iz Nema~ke pomogle Ukrajincima da odbrane svoje elektrane Ukrajina se priprema za najgoru zimu u svojoj istoriji budu}i da o~ekuje veliku nesta{icu struje zbog u~estalih ruskih raketnih udara na energetsku infrastrukturu, izjavio je ministar spoqnih poslova te zemqe Dmitrij Kuleba. U intervjuu za nema~ki "Velt" Kuleba je rekao da je kupio na desetine sve}a, dok je wegov otac nabavio i drva za ogrev, ali je i dodao da Kijev ne}e zameriti Nema~koj ako mu ne obezbedi rakete dugog dometa "taurus" ukoliko im po{aqe vi{e sistema protivvazdu{ne odbrane ne bi li Ukrajina za{titila svoje elektrane. U oktobru je ukrajinski ministar energetike German Galu{enko priznao da }e Rusija, ako izvr{i masivne udare na energetsku infrastrukturu, naneti zna~ajnu {tetu elektroe-

Кијев без струје nergetskoj mre`i. Zato je pozvao qude da kupuju generatore i preduzmu druge mere kako bi se pripremili za nesta{icu struje. Galu{enko je u junu procenio da su ruski napadi o{tetili oko 50 odsto objekata za proizvodwu

elektri~ne energije, te da je na mnogim {teta trajna. Rusija je zapo~ela velike udare na ukrajinsku energetsku infrastrukturu u oktobru 2022, kao odgovor na napad na Krimski most.

6 ^etvrtak 9. novembar 2023.

PLANETA

Netanijahu: Izrael preuzima odgovornost nad Gazom nakon sukoba; Van funkcije 60 odsto bolnica Savet bezbednosti Ujediwenih nacija ponovo nije uspeo da se saglasi oko rezolucije koja se odnosi na re{avawe humanitarne krize u Pojasu Gaze. Pre ne{to vi{e od mesec dana, pripadnici Hamasa upali su na teritoriju Izraela, a u wihovom napadu poginulo je oko 1.400 qudi, dok je wih 240 oteto i wihova sudbina i daqe je nepoznata. Kao odgovor, Izrael je zapo~eo vojne operacije u kojima je stradalo vi{e od 10.000 qudi, prema podacima palestinskog Ministarstva zdravqa, od kojih su tre}ina deca. Sukobu koji od tada traje za sada se ne nazire kraj, a pozive na prekid vatre i primirje Izrael je odbio. Savet bezbednosti Ujediwenih nacija ponovo nije uspeo da se saglasi oko rezolucije koja se odnosi na re{avawe humanitarne krize u Pojasu Gaze. SAD su pozvale na "humanitarnu pauzu", a mnoge ~lanice Saveta bezbednosti

Izrael i nuklearno oru`je Postojawe izraelskog nuklearnog programa je ve} decenijama svojevrsna "javna tajna", a stru~waci procewuju da Jerusalim raspola`e sa 90-ak bojevih glava. Izraelski zvani~nici to niti potvr|uju, niti negiraju Izraelski ministar iz redova radikalne nacionalisti~ke partije Jevrejska mo} Amihaj Elijahu izazvao je pravu buru izjaviv{i pre nekoliko dana da bi bacawe nuklearne bombe na Pojas Gaze bilo "jedan od na~ina" da se okon~a sukob sa Hamasom. Elijahu je u istom intervjuu izjavio da "u Gazi ne postoje nevini civili", kao i da bi stanovnici te enklave trebalo da "odu u Irsku, ili pustiwu", odnosno da bi "~udovi{ta sama trebalo da prona|u re{ewe".

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

PAKT POSTAO ISTORIJA

Rusija se povukla iz sporazuma o kontroli naoru`awa

UN zahtevaju "humanitarni prekid vatre" kako bi se isporu~ila humanitarna pomo} i spre~ilo daqe stradawa civila u Gazi. U me|uvremenu, palestinsko Ministarstvo zdravqa saop{tilo je da je vi{e od 60 odsto bolnica i medicinskih centara u Gazi trenutno van funkcije.

Tragedija kolosalnih razmera Agencija Ujediwenih nacija za palestinske izbeglice (UNRVA) navela je da je situacija u Gazi, mesec dana nakon po~etka sukoba Izraela i Hamasa, "tragedija kolosalnih razmera". U objavi na dru{tvenoj mre`i Iks, oni su naveli da je tokom mesec dana qudima {irom Pojasa Gaze uskra}ena pomo}, bombardovawem se proteruju iz svojih domova i ubijaju, a borba za vodu i hranu je svakodnevna. "Iskqu~ewa struje odsecaju qude od wihovih najmilijih i ostatka sveta. Ovo je nasilno preseqewe i humanitarna tragedija kolosalnih razmera", navodi UNRVA.

Kako je saop{teno 16 od 35 bolnica, kao i 51 od 72 medicinska centra vi{e ne rade zbog nesta{ice goriva i medicinskih sredstava, kao i zbog izraelskog bombardovawa, prenosi Si-En-En. Izraelski premijer Bewamin Netanijahu najavio je "punu odgovornost" Izraela za Pojas Gaze nakon zavr{etka sukoba sa Hamasom, na "neograni~eni period", i jo{ jednom odbacio predlog o prekidu vatre ukoliko palestinski militanti ne oslobode taoce. On je u intervjuu za Ej-Bi-Si wuz izjavio da kada nemaju tu bezbednosnu odgovornost, de{ava se "erupcija Hamasovog terora u razmerama koje nismo mogli ni da zamislimo". "Ne}e biti op{teg primirja u Gazi bez osloba|awa na{ih talaca. [to se ti~e takti~kih malih pauza, to smo imali i ranije, proveri}emo okolnosti kako bismo omogu}ili da humanitarna pomo} u|e, ili na{i taoci da iza|u. Ali ne mislim da }e do}i do op{teg prekida vatre", rekao je Netanijahu. Izraelski premijer je dodao da smatra da bi op{ti prekid vatre ote`ao ratne napore Izraela. "Ometa}e napore da izvu~emo na{e taoce, jer jedina stvar koja deluje na kriminalce u Hamasu je vojni pritisak koji vr{imo", istakao je izraelski premijer.

Kremq se zvani~no povukao iz velikog pakta o kontroli naoru`awa iz doba hladnog rata sa vojnim blokom NATO-a, rekav{i da je zastareli sporazum ve} godinama mrtav i da je potpuno „izgubio dodir sa realno{}u“ u savremenom svetu. Rusko ministarstvo spoqnih poslova objavilo je taj potez u utorak, rekav{i da je Ugovor o konvencionalnim oru`anim snagama u Evropi (CFE) „kona~no postao istorija“ nakon prethodnih koraka za povla~ewe, od kojih prvi datira iz 2007. Iako je prvobitno „igrao izvesnu stabilizacijsku ulogu“, sporazum je uglavnom ignorisan od strane ~lanica NATO-a i samim tim je „prestao da ispuwava interese Rusije“, saop{tilo je ministarstvo, prenosi Ra{a Tudej.

TEATAR APSURDA

„Vlasti dràva ~lanica NATO-a i zemaqa klijenata ovog bloka jasno su pokazale svoju nesposobnost da pregovaraju. U ovoj fazi sa wima nisu mogu}i nikakvi dogovori u oblasti kontrole naoruàwa“, dodaje se u saop{tewu. „Tek kada ih ìvot primora da se vrate na konstruktivne i realne pozicije, mogao bi se oìveti odgovaraju}i dijalog kao deo napora da se oblikuje novi evropski bezbednosni sistem. Potpisan na kraju Hladnog rata 1990.

i ratifikovan dve godine kasnije, CFE je imao za ciq da ograni~i broj konvencionalnog naoruàwa raspore|enog u Evropi od strane NATO alijanse i biv{eg Var{avskog pakta. Iako je amandman iz 1996. ublaìo neka od tih ograni~ewa, do 2007. Moskva je zakqu~ila da sporazum vi{e nije efikasan i optuìla nove ~lanice NATO-a za kr{ewe wegovih uslova. Rusija je okon~ala svoje u~e{}e u CFE mehanizmima 2015. godine, nazvav{i ih „apsolutno neusagla{enim sa sada{wom realno{}u“, uz napomenu da su i Var{avski pakt i sam Sovjetski Savez odavno prestali da postoje. Ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov ranije je tvrdio da se „nijedna ~lanica NATO-a ne pridràva sporazuma i da Rusija ne èli da izgleda kao da u~estvuje u teatru apsurda“. Iako je Kremq rekao da je malo verovatno da }e se Rusija vratiti sporazumu iz sovjetske ere, zvani~nici su nagovestili da bi mogli da budu otvoreni za alternativni sporazum o kontroli naoruàwa. Me|utim, Ministarstvo spoqnih poslova je insistiralo da napori da se „osigura vojna bezbednost u Evropi bez uzimawa u obzir interese Rusije ne}e dovesti ni do ~ega dobrog“.

INTERVJU NEDEQE

STEFAN POPOVI], TELEVIZIJSKI VODITEQ I NOVINAR

Vatru u sebi ne èlim da ugasim, a sre}an sam {to sam kod ku}e na dva kontinenta Popularno TV lice i voditeq emisije na RTS-u "Jedan dobar dan" Stefan Popovi} ro|en je i odrastao na kontinentu koji je najdaqi od Srbije, ali zemqu porekla svojih predaka ponosno nosi u srcu. U intervjuu za beogradske „Novosti“ Stefan otkriva kako je u Srbiji prona{ao svoju sre}u profesionalno i emotivno. Ovaj televizijski novinar srca publike osvojio je prirodno{}u i neposredno{}u, {armom i harizmom, ali i predanim radom. Na{a publika upoznala ga je kao jednog od voditeqa "Beovizije" 2020. godine, ali i kao "najlu|eg" navija~a i fana Novaka \okovi}a. U popularnom filmu Darka Baji}a "Bi}emo prvaci sveta" i u drugoj sezoni serije "@igosani u reketu", igrao je ko{arka{a. Gledali smo ga i u ulozi voditeqa "Lude no}i" i u emisiji "Olimpijsko popodne". Stefan je najavio da }emo ga zajedno sa koleginicom Kristinom Radenkovi} gledati u ulozi doma}ina na 100. "Diznijevom" koncertu sa Simfonijskim orkestrom RTS-a. U ìvotu ga uvek vodi srce, a mozak mu je tu da kontroli{e, reguli{e i formuli{e, ali na kraju dana, kako kaè, samo je emotivac. n Trenutno vas gledamo u novoj emisiji zabavnog programa RTS "Jedan dobar dan", sa kolegama Kristinom Radenkovi}, Draganom Kosjerinom, Ivanom Milenkovi} i Stefanom Bendi}em. Kakav je ose}aj raditi potpuno zabavnu emisiju i da li se zajedni~ki pripremate? - Prelep je ose}aj. Najvi{e volim zabavne emisije, i da gledam i da vodim. Pogotovo kada radim sa ovom ekipom jer je ve} svima jasno da smo posebno bliski. n Da li pripemate ne{to novo? - Pripremamo jo{ mnogo toga, ali ne smem sve da otkrijem. Evo, ekskluzivno za "TV Novosti", mogu da kaèm da }emo Kristina Radenkovi} i ja voditi program za koncert "Dizni 100" sa Simfonijskim orkestrom RTS, koji

^etvrtak 9. novembar 2023. 7

PRODAJEM STAN NA JAHORINI, NA STAZI Stan se nalazi na tre}em i posledwem spratu u zgradi izgra|enoj 2022. godine, koja se nalazi izme|u dve ski staze. Povr{ina stana je 60 m2, kompletno je opremqen, visok kvalitet stolarije, centralno grejawe. Cena stana: 211.000 evra. Za vi{e informacija pozovite Slobodana: +381 64 12 13 14 1 ili pogledajte na linku: https://www.realitica.com/hr/listing/2969124.

}e biti odr`an u "MTS dvorani", a ~iji }e prenos u`ivo biti emitovan na RTS-u. n Ko je "krivac" {to ste po~eli da radite ispred kamere? - Moji roditeqi su prepoznali tu moju kreativnost i qubav prema glumi, voditeqstvu, pisawu i nikada me nisu terali da budem ne{to {to nisam. Imao sam dobro vaspitawe i slobodu, da na|em svoj put.

nisam poku{ao, niti `eleo, da budem kao drugi, `elim samo da budem svoj. Volim {to se razlikujem, kao i {to mi se nekada razlikuje naglasak. Lepota je to {to smo razli~iti. Ne bih rekao da mi srpski nije "~ist", pogotovo kada ~ujem qude koji mo`da govore ru`ne i odvratne stvari "~istim" jezikom. Imam dijalekat, identitet i mo`da {arm iz svog kraja i ponosim se tim. Tre-

n Kako ste odlu~ili da napustite Australiju i do|ete u domovinu svojih roditeqa? - Uvek sam èleo da do|em ovde, da ìvim i radim posao koji najvi{e volim. Za "Beoviziju" 2020. godine, dobio sam tu priliku i posle uspeha tog programa dobio ponudu da ostanem. Kada je u Australiji sve stalo zbog kovida, bilo mi je jasno da je ovo prava prilika i pravi trenutak da donesem odluku da se preselim i jako sam sre}an zbog toga. n Deo va{eg {arma i originalnosti je i srpski, koji nije "~ist". - Sre}an sam {to sam, zbog ìvotnog iskustva, u ìvotu i u karijeri originalan. Ako qudi smatraju da sam {armantan, to shvatam kao veliki kompliment, jer to je ne{to {to ne moè da se u~i, ni da se glumi. To je ne{to iskreno. Drago mi je {to nikada

ba svi da negujemo ono {to nas ~ini posebnim. n Za{to ste Australiju zamenili Srbijom? [ta je bilo odlu~uju}e? - Volim ovaj na~in ìvota, volim {to imam ravnoteù kada su u pitawu posao i dru{tveni ìvot. Nigde nije savr{eno, ali mogu da kaèm da sam ovde prona{ao svoju sre}u. Ako gledaoce i prijateqe ~inim sre}nim, onda smatram da ìvim sadràjan ìvot. n Koga, osim roditeqa, imate u Australiji? - U Australiji imam roditeqe, ro|enu sestru, zeta, dva sestri}a, gomilu rodbine i prijateqa. Sre}an sam {to sam "kod ku}e" na dva kontinenta. n Verovatno u Srbiji radite za mawe novca, a {ta je druga~ije, ~ega je vi{e? - Nikada nisam bio motivi-

san novcem. Ovde imam divno dru{tvo, sjajne kolege, interesantan ìvot i prilike da budem jako sre}an dok radim neke jako lepe i nadam se korisne stvari. Tu za mene leì vrednost, nikako u banci na ra~unu. n Osim srpskog i engleskog, govorite i japanski jezik. Kako je do{lo do toga? - Moju {kolu u Australiji osnovali su Japanci, i bila je nova {kola. Morao je da se u~i strani jezik, a tada je jedina opcija bila japanski. Brzo sam napredovao, studirao tamo, u mestu koje se zove Gotemba, i nastavio do mature. n Radili ste intervjue sa Lejdi Gagom, Kajli Minog, Hjuom Xekmenom. Ko je na vas ostavio najja~i utisak? - Novak \okovi} je ostavio najja~i utisak. Kao ~ovek, sportista, poznata li~nost. Nikada to ne}u zaboraviti. n Kakve su srpske poznate li~nosti za saradwu? - Kao i za sve u ìvotu, va`na je priprema. Zaista su super i moram da kaèm da cene ono {to se dogovorimo, ali bitno je u svemu tome da i jedna i druga strana budu spremne i profesionalne. Ni sa kim nisam imao lo{e iskustvo, kako u Australiji, tako i ovde. n Ostvarili ste uloge u filmu "Bi}emo prvaci sveta" Darka Baji}a i u seriji "@igosani u reketu". Koje iskustvo je dragoceno? - Oba projekta su mi draga. Prilika da glumim pored glumaca koji su mi uzori, a i kasnije postali prijateqi, bila je mo`da jo{ jedna motivacija da se preselim. I Darko Baji}, koji je reìrao jedan od mojih omiqenih filmova "Crni bombarder". Nisam mogao da verujem {ta mi se de{ava. Uloga Ni{lije koji igra basket, u "@igosanima", a kao li~nost se potpuno razlikuje od mene, to iskustvo mi je posebno drago. n Popularnost na dru{tvenim mreàma stekli ste 2014. godine, pri~om o "Deset razloga da krenete u avanturu u Srbiju". Posle deset godina od tada, da li ste vi ispuweni otkad ìvite u Srbiji?

- Kratko i jasno - potpuno sam ispuwen, ali kako bi rekao mali Stanoje na kraju filma "Montevideo: Bog te video", "nije kraj". n Koji je va{ hobi, kako organizujete vreme izvan posla? - Volim sport - da igram ko{arku, fudbal, tenis, padel. Volim da treniram, generalno da budem zdrav i aktivan i volim svoj posao. Imam ose}aj da sam pretvorio hobi u posao. Zar nije to prava sre}a? n [ta vas u ìvotu vodi? Kada odlu~uje srce, a kada glava? - U ìvotu me vodi srce. Mozak je tu da kontroli{e, reguli{e i formuli{e, ali na kraju sam ipak emotivac. Zasada me to jako dobro sluì - ba{ dobro. n [ta èlite jo{ da ostvarite profesionalno, a {ta li~no? - Ima jo{ mnogo toga profesionalno, naro~ito u gluma~kom smislu. Imam i neke ideje za film, napisao sam scenario. @elim da nastavim da radim i da se druìm sa divnim qudima koji me inspiri{u i nasmeju. U privatnom, naravno brak, deca, ali polako. Da citiram i Lea Martina, "ima vremena za qubav". n [ta je za vas jedan dobar dan? - Za mene je jedan dobar dan, dan kada sam zdrav, kada sam bio produktivan, nasmejan i da sam bar jednoj osobi bio od pomo}i. Svaki novi dan mi je na neki na~in dobar dan, jer radim na tome da bude dobar. Ne}u re}i da je do {anse ili do univerzuma. Ipak, moram ja malo da preuzmem odgovornost. n Gde sebe vidite u zrelim godinama? - U zrelim godinama vidim sebe kako radim ono {to volim, sa qudima koje volim i kako se i daqe smejem, igram i pona{am kao da su mi te zrele godine najboqe godine. n Kada biste imali mo} da sebi ispunite jednu posebnu èqu, {ta bi to bilo? - Da ostanem svoj i da ne dozvolim da izgubim ono {to me ~ini posebnim. Smatram da kad se jednom ugasi u qudima ta vatra, de~ija radoznalost, ta du{a, te{ko moè da se vrati.

8 ^etvrtak 9. novembar 2023.

REPUBLIKA SRPSKA

Integracije podr`ava samo 18 odsto ispitanih gra|ana

SRPSKA NE]E U EU Ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju potpuno podr`ava tek 18 odsto ispitanih gra|ana u Republici Srpskoj, rezultati su istra`ivawa agencije Metriks.

ZA[TO SE MASOVNO ZATVARAJU TRAFIKE U RS?

"Ni top lokacija danas ne zna~i mnogo" Sve je vi{e napu{tenih kioska u Republici Srpskoj, pa ~ak u glavnoj ulici u Bawaluci. Za{to je to tako? Kako kaè jedan preduzetnik iz Bawaluke, koji je nasledio ovaj mali porodi~ni biznis, ni top lokacija danas ne zna~i mnogo. - Najve}i problem su plate. âk i ako si jedini radnik u svom kiosku, dok plati{ poreze i doprinose, uz ovakve marè, ne ostane ti dovoqno novca da bi posao bio koliko-toliko isplativ – pri~a sagovornik Srpske Info. Uz to, ne samo u Bawaluci, nego i u drugim ve}im gradovima BiH, u posledwe dve decenije se promenio na~in ìvota. Sve je mawe {eta~a, a sve vi{e qudi koji se voze automobilom. "Motorizovani potro{a~i" nikad ne svra}aju u kiosk, ve} sve kupuju u tr`nim centrima ili supermarketima, gde imaju obezbe|en parking. - Moj otac je, recimo, svakog jutra na kiosku kupovao novine i cigarete. I ja sam, kao i on, pu{a~ i pratim vesti, ali ne pamtim kada sam svratio do kioska – kaè Vedran iz Prijedora. Kao i drugi wegovi vr{waci, ne kupuje i ne ~ita novine - nego prati portale. - Cigarete kupujem u tr`nom centru, kada idem u nabavku hrane i ku}nih potrep{tina – kaè Vedran. Neke firme su godinama dràle lance kioska za maloprodaju, ne samo novina, cigareta i dopuna za mobilne telefone, nego i drugih potrep{tina, a javna je tajna da su im ti prodajni objekti bili dragoceni i zbog prikupqawa gotovine. Ekonomista Zoran Pavlovi} smatra da samo kompanije koje imaju "ne{to novca", danas mogu dràti kioske. Za male preduzetnike, ovaj biznis je preveliki poduhvat. – U kioscima se uglavnom prodaje akcizna roba, pre svega cigarete, a propisi su takvi da se akcize pla}aju ~im nabavi{ robu namewenu za prodaju. Dakle, treba imati nekoliko hiqada maraka da ih unapred uloì{ u robu. Osim toga, kada su kiosci u pitawu, tro{kovi su preveliki u odnosu na zaradu – obja{wava Pavlovi}.

"OVO IMA SAMO KOD NAS"

Bika Jablana uveli u kafanu, pravo pred {ank

Da li su se gosti ovog restorana bunili, da li su se upla{ili, ne znamo, tek kad je ìvotiwa te{ka nekoliko stotina kilograma, mo`da i celu tonu u{etala u lokal, sigurno nikome nije bilo svejedno. Bik Jablan je bio fin, kulturan, a da li je po~a{}en nekim osveèwem, po{to su ga smestili za {ank, ostalo je nepoznato. Slu~aj je zabeleèn na Mawa~i, nedaleko od Bawaluke, navodi se u opisu snimka. "Ovo ima samo kod nas".

Nepoverewe gra|ana prema integracijama rezultat su globalnih de{avawa, sporog procesa pridruìvawa i ~estog uslovqavawa od EU, smatra resorni ministar Zlatan Kloki}. Istraìvawe je pokazalo i da gra|ani smatraju da su najve}i prijateqi Srpske Rusija, Ma|arska i Kina i da }e Srpska za pet godina biti jo{ boqe mesto za ìvot. Uglavnom ne - 18 odsto i uop{te ne - 28 odsto, naj~e{}i je odgovor kod 1.200 ispitanika na pi-

tawe "Da li podràvaju ulazak BiH u EU". Wih 20 odsto podràva ulazak BiH u Evropsku uniju, a 16 odsto gra|ana ne zna ili je odbilo odgovoriti na ovo pitawe. Vi{e od 60 odsto ispitanika ne zna {ta bi ulazak u EU doneo Srpskoj, ili kako bi uticao na kvalitet wihovih ìvota.

Zbog Kristijana [mita podele i u Savetu bezbednosti UN U izve{taju Vlade Republike Srpske nagla{ena je va`nost okon~awa nelegalne i destabilizuju}e uloge kao „neizabranog stranog diktatora”, potvr|ena je privrènost Dejtonskom mirovnom sporazumu i po{tovawu Ustava BiH Savet bezbednosti UN produìo je na prekju~era{wem zasedawu mandat Euforu u BiH za jo{ jednu godinu. Rezolucija kojom je potvr|en nastavak delovawa Misije Altea, u kojoj je trenutno angaòvano oko 1.100 vojnika, usvojena je jednoglasno. Nagla{ena je va`nost Eufora za mir i stabilnost u BiH. Na sednici Saveta posve}enoj situaciji u BiH predstavqen je i izve{taj (nelegitimnog) visokog predstavnika Kristijana [mita, u kojem se „okomio” uglavnom na Republiku Srpsku i wenog predsednika Milorada Dodika. Optuùje ih, kako je naveo, za „do sada nezabeleèno podrivawe Dejtonskog sporazuma i napade na ustavnopravni poredak BiH”. U Wujorku se na{ao i Izve{taj Vlade Republike Srpske koji je uputio premijer Radovan Vi{kovi}. U tom izve{taju jasno je nagla{ena va`nost okon~awa „nelegalne i destabilizuju}e uloge Kristijana [mita”, kao neizabranog stranog diktatora. Potvr|ena je privrènost Srpske Dejtonskom mirovnom sporazumu i po{tovawu Ustava BiH i ukazano na neophodnost zatvarawa Kancelarije visokog predstavnika (OHR) na putu ka EU. Apostrofirano je, tako|e, da niko, ukqu~uju}i ~ak i legitimno imenovanog visokog predstavnika, nema nikakva zakonska ovla{}ewa da donosi zakone u BiH pukom odlukom. „[mit je bezobzirno nametnuo ve{ta~ke zakone, ukqu~uju}i i

novi opresivni „zakon” kojim je uveo krivi~ne kazne za one koji ne sprovode wegove nezakonite odluke. Zapretio je da }e direktno izre}i vansudske kazne zvani~nicima Republike Srpske koji ne budu po{tovali wegov diktat, ~ak i kad su po zakonu obavezni da to ~ine”, stoji, izme|u ostalog, u Izve{taju Srpske. Iznena|uju}e, prili~no o{tre kritike na ra~un [mita izneo je i hrvatski ~lan Predsedni{tva BiH. U svom obra}awu pred Savetom, koje nije usagla{eno u Predsedni{tvu BiH, Kom{i} ga je optu`io da je pristrasan, da nije politi~ki neutralan i da je nametawem odluka usporio evropski put BiH. „Izvr{io je nezapam}en udar na vladavinu prava time {to je suspendovao Ustav Federacije BiH. Wegove odluke doprinele su rastu politi~kih tenzija, kao i nastojawu da se BiH dodatno podeli, sve do potpune disolucije”, rekao je Kom{i}. Ni{ta pozitivno o nelegiti-

mnom [mitu nije mogao da ka`e ni predstavnik Rusije Vasilij Nebenzja, jer i on smatra da OHR ne donosi ni{ta pozitivno u BiH i da je odavno bilo vreme da se zatvori. „Savet bezbednosti ne sme da zanemari ~iwenicu da pred wegovim o~ima BiH postaje kolonijalni entitet kojim otvoreno manipuli{u Va{ington i Brisel. Imaju samozvanog visokog predstavnika koji je sam preuzeo ~itav niz dr`avnih funkcija, ~ak i na zakonodavnom nivou”, naglasio je Nebenzja, dodav{i da je „pseudovisoki predstavnik razveden od stvarnosti”, {to je „jasno vidqivo u wegovom izve{taju”. Ambasador Kine Xang Xun kazao je da wegova zemqa „po{tuje suverenitet i teritorijalni integritet BiH, uz samostalno dono{ewe odluka, bez uplitawa sa strane”, dok je ameri~ki predstavnik Robert Vud u svom obra}awu, prakti~no, potvrdio da iza pri~e o [mitu stoje SAD.

Stevandi}: [mit je debelo pla}en za svoj zadatak Predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske Nenad Stevandi} izjavio je da se Srpska bori za svoju imovinu od koje ne}e odustati, a da je visoki predstavnik Kristijan [mit ovde na zadatku za koji je „debelo pla}en”. „Mi se borimo za imovinu, ne za sebe i zbog toga je problem”, rekao je Stevandi} i dodao da se i pred Sudom BiH vodi proces protiv predsednika RS Milorada Dodika zato {to je potpisao ukaz. On je napomenuo da je [mitova plata 24.000 evra, podsetiv{i i na akivnosti Pedija E{dauna koji je, kako je naveo, tako|e radio protiv Republike Srpske i wenih zvani~nika.

CRNA GORA

^etvrtak 9. novembar 2023. 9

MANDI]: Uradi}u sve da Srbija i Crna Gora imaju najboqe odnose Predsednik Skup{tine Crne Gore Andrija Mandi} rekao je da ve}inska Crna Gora `eli najboqe mogu}e odnose sa Srbijom i da }e on kao predsed-

tokom minulih 30 godina. "Biv{i re`im je zarad opstanka na vlasti i kao mehanizam da se u Crnoj Gori produbi razdor izme|u razli~itih naroda koji u

Predsednik Skup{tine Crne Gore Andrija Mandi} nik skup{tine i kao politi~ki predstavnik srpskog naroda uraditi sve da na{e dve dr`ave imaju najboqe mogu}e odnose, {to je svakako u interesu svih gra|ana Crne Gore. Kako je dodao da }e nastaviti da radi na tome da se isprave brojne nepravde, koje je veliki broj gra|ana Crne Gore iskusio

woj ìve, ba{tinio izri~ito neprijateqski odnos prema Srbiji, ali i Republici Srpskoj", rekao je Mandi}. "Vidimo da se taj odnos kada je u pitawu Demokratski pokret socijalista, nije mnogo promenio i nakon wihovog silaska sa vlasti. I daqe se u Beogradu i Bawaluci traè deùrni krivci kako bi se zamaskirale razne kriminalne

operacije koje je biv{i reìm radio u Crnoj Gori," izjavio je on u intervjuu za beogradsku "Politiku". Istakao je da se kao neko ko se tokom celog svog politi~kog anga`mana, zajedno sa svojim narodom, borio protiv diskriminacije kako srpskog naroda, tako i svih onih koji su se tokom 30 godina samovoqe jednog reìma iskusili nepravdu, voqu poslanika da bude novi predsednik skup{tine posmatra kao zajedni~ku pobedu. "Sa pozicije novog predsednika skup{tine upravo }u se sna`no zaloìti za proces vra}awa poverewa u qude. Nastavi}u da radim na tome da se isprave silne nepravde, koje je veliki broj gra|ana Crne Gore iskusio tokom minulih 30 godina. U svakom pogledu radi}u u interesu mira i stabilnosti, koji su preko potrebni na{em dru{tvu", rekao je Mandi}. Naglasio je da je pred novom vla{}u u Crnoj Gori mnogo posla i da sistem, koji je stvaran tri decenije, mora da se o~isti od kriminala i korupcije, a i nasle|en je od strane nekada{we komunisti~ke vlasti koja je bila poznata po opsegu svog dràvnog aparata.

Gra|ani u CG na bankovnim ra~unima imaju neverovatnih 2,65 milijarde evra Gra|ani Crne Gore na bankovnim ra~unima imaju 2,65 milijarde evra, kaù podaci Centralne banke. êtvrtina tog iznosa odnosi se na strance, pa ra~unica pokazuje da je skoro dve milijarde u{tedelo doma}e stanovni{tvo. Odnosno, da je prose~na {tedwa po glavi stanovnika oko 3.000 evra. Ipak, taj prosek, daleko je od realnosti. Kako kaè Radovan To{kovi} ispred nevladine organizacije "Borba protiv siroma{tva", prose~an gra|anin jedva preìvqava, te te{ko da sa strane moè ostaviti i pet evra. Uprkos konstantnim poskupqewima, {tedwa na bankovinim ra~unama u posledwih 12 meseci uve}ala se za 330 miliona evra. Prema najnovijim podacima Centralne banke, depozit gra|ana

u bankama trenutno iznosi 2,65 milijarde evra, 15 odsto vi{e nego lani. Isti podaci pokazuju da je ~etvrtina ukupnih depozita u vlasni{tvu stranaca, pa se na doma}e stanovni{tvo odnosi 1.98 milijarda evra. - U odnosu na isti uporedni period 2022. kada su iznosili 2,32 milijarde evra, u ovoj godini depoziti gra|ana ostvaruju rast

Od {tedwe nema zarade Da od {tedwe nema zarade pokazuje i podatak da je kamata kada se novac poveri banci na ~uvawe svega 0,24 odsto. I dok su kamate na kredite rasle, na {tedwu su se smawivale. Skupe kredite i jeftinu {tedwu, u Centralnoj banci pravdaju geopoliti~kom neizvesno{}u. - Geopoliti~ka situacija uti~e na gra|ane da {tede za nepredvi|ene okolnosti, a ne za investicije. I zapravo je to jedan od razloga za{to banke imaju istorijski maksimum depozita od strane stanovni{tva i privrede, s jedne strane, a s druge strane nemaju taj pritisak da kamatne stope mewaju odnosno pove}avaju - navode iz CBCG.

od 331,4 miliona evra ili 14,27 odsto. Kratkoro~ni depoziti, ~ine 90,11 odsto, dok dugoro~ni depoziti ~ine ostatak ukupnih depozita u sistemu - kazali su iz CBCG. Ipak, milijarde u bankama ne zna~e i da gra|ani Crne Gore mogu da {tede. Prema oceni To{kovi}a, prose~an gra|anin te{ko da moè da podmiri sve tro{kove od primawa do primawa, a kamoli da ostavi ne{to sa strane. - U Crnoj Gori je samo penzionera vi{e od 100.000 i oni sa mizernim penzijama ne mogu sebi da priu{te ni sve {to im je potrebno za dostojanstven ìvota, a ne da pune slamarice. Tako|e, veliki broj zaposlenih kod privatnika ima minimalnu zaradu ili tek ne{to vi{e od toga, a tro{kovi ìvota sve su ve}i, tako da se prose~an gra|anin bori za opstanak - navodi To{kovi}. Kako kaè, veruje da je ve}ina kapitala koji se ~uva u bankama vlasni{tvo stranaca, onih koji u posledwe vreme dobili crnogorsko dràvqanstvo, te male grupe privilegovanih. - Skoro tri milijarde evra {tedwe je ogromno, ako uzmemo u obzir koliko je stanovnika. Veliki broj stranaca sa kapitalom je do{ao u Crnu Goru, ali i onaj iznos koji se ne odnosi na strane dràvqane, ne pripada gra|anima, ve} maloj grupi qudi - tvrdi To{kovi}.

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

U luci Porto Montenegro cveta elitna prostitucija Prostitucija kao biznis u Crnoj Gori „cveta” najvi{e sezonski i uglavnom je skoncentrisana na primorju, u elitnom tivatskom nasequ Porto Montenegro, rekao je za portal RTCG dobro obave{teni izvor nakon {to je ovih dana u tom nasequ otkriven slu~aj mlade Ukrajinke koja je primoravana na snimawe pornografskih sadràja. Crnogorska policija je tada uhapsila vi{e osoba, ~etiri Ukrajinca od kojih je jedan imao paso{ SAD i jednog Rusa. „Crna Gora je malo trì{te. Zato prostitucija cveta uglavnom kada dolaze jahte i bogata strana klijentela”, kaè neimenovani sagovornik portala. Brojni mediji su jo{ ranije izve{tavali o tome da je prostitucija na visokom nivou u Crnoj Gori posebno razvijena na jahtama u “Porto Montenegru”. Isticalo se da su skupocene jahte, poznata imena iz sveta estrade, ruski i engleski bogata{i, postali pravi magnet za prijateqice no}i, uglavnom biv{e ili sada{we manekenke. Jo{ pre 11 godina pisalo se da devojke za “jahting prostituciju” obi~no avionom dolaze do tivatskog aerodroma, gde ih ~ekaju luksuzni automobili koji ih voze u marinu, a onda se ukrcavaju na jahte. Jedan od scenarija je i da ih taksi doveze do marine gde stupaju u kontakt sa klijentom. Nema mesta ~u|ewu, kaè sagovornik portala i dodaje da ove pri~e nisu bez osnovana ni danas. „U Porto Montenegru ima stalnih devojaka koje nude usluge visokoplate`noj klijenteli”, kaè pomenuti izvor, preneo je Tawug. On podse}a da se pitawe prostitucije mora posmatrati u sklopu problema trafikinga, odnosno prekograni~ne trgovine qudima, i da se suzbijawe ove pojave, u poglavqu koje se ti~e borbe protiv organizovanog kriminala, Crnoj Gori postavqa kao jedan od zahteva u procesu pregovora o pristupawu EU. „Treba znati da su pored droge, trgovina qudi i prostitucija, odnosno seks trafiking, najunosniji prekograni~ni {verc. Mreè krijum~ara i {vercera qudi dobro su povezane i naslowene su na druge kriminalne organizacije, koje se bave {vercom droge, oru`ja i akciznih roba“, rekao je izvor RTCG.

10 ^etvrtak 9. novembar 2023.

KOSOVO I METOHIJA

U HUMANITARNOJ AKCIJI U TREBIWU „OBRADUJMO NA[E VR[WAKE NA KOSOVU I METOHIJI“

Veliko srce trebiwskih u~enika Pi{e: Zoran Vla{kovi} Vi{e stotina u~enika trebiwskih osnovnih i sredwih {kola u~estvovalo je u sredu, 1. novembra, na atletskoj trci ulicama grada, koja je prire|ena u okviru humanitarne akcije „Obradujmo na{e vr{wake na Kosovu i Metohiji“. Na ovoj manifestaciji postavqene su i kutije u koje su u~esnici trke, ali i gra|ani Trebiwa prikupqali nov~ana sredstva koja }e biti upla}ena za najmla|e na Kosovu i Metohiji.

Почетак трке - Divan humani gest trebiwske dece i grada Trebiwa pokazuje wihovo veliko srce. Ovu akciju na{ Odbor provodi ve} dugi niz godina, a veliku zahvalnost posve}ujem ovoj predivnoj deci koja su pokazala da Kosovo nije politika nego zavet, humanost, morawe da svi stanemo zajedno uz na{ narod da tamo opstanu i

DIREKTOR KANCELARIJE ZA KOSOVO I METOHIJU PETAR PETKOVI]:

Најуспешнији са трке у Требињу са Арловом ипредседником општине Мирком Ђурићем ~uvaju na{e Kosovo i Metohiju, rekao je predsednik Odbora za pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji Milorad Arlov. Gradona~elnik Trebiwa Mirko ]uri} bio je izuzetno zadovoqan velikim odzivom trebiwskih u~enika. - Rije~i su, kao danas, suvi{ne. Ova slika i u~e{}e

preko hiqadu djece dovoqno govori. Oni su poslali poruku deci Kosova i Metohije da nisu i nikada ne}e biti sami dok je Republike Srpske, rekao je ]uri}. Odbor za pomo} Kosovu i Metohiji iz Bawa Luke, uz podr{ku Ministarstva prosvete i kulture Republike Srpske pokrenuo

je veliku humanitarnu akciju pod nazivom „Obradujmo va{e vr{wake na Kosovu i Metohiji“, kojom su obuhva}ene osnovne i sredwe {kole Republike Srpske. Akcija je na dobrovoqnoj bazi rukovodstva {kola, u~enika, wihovih porodica kao i prosvetnih radnika i traje do 31. decembra.

DIREKTOR KANCELARIJE ZA KIM PETAR PETKOVI]

Kontingent sa lekovima u{ao na Kosovo, Uputio zahtev OEBS-u da bi}e dopremqen bolnicama obezbedi anga`ovawe na izborima na KiM

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi} obratio se u petak, 3. novembra pisanim zahtevom {efu OEBS na KiM Majklu Davenportu od koga je traìo da obezbedi angaòvawe te misije u organizovawu i odràvawu izbora na Kosovu, dostavqawu izbornog materijala do bira~kih mesta, kao i u prikupqawu glasa~kih listi}a i wihovom tranШеф ОЕБС на КиМ Мајкл Давенпорт sportu po okon~awu glasawa, a u skladu sa procedurama koje su primewivane tokom prethodnih izbornih postupaka na Kosovu zakqu~no sa 2020. godinom. Petkovi} je to u~inio nakon {to je Kancelarija za Kosovo i Metohiju od Republi~ke izborne komisije primila dopis da, u okviru svojih nadle`nosti, pruì pomo} u sprovo|ewu izbora za narodne poslanike Narodne Skup{tine Republike Srbije. U dokumentu, Petkovi} je, pozivaju}i se na mandat OEBS-a, podsetio na ulogu i du`nost misije OEBS u obezbe|ewu sigurnosti i transparentnosti izbornog postupka na Kosovu. U tom kontekstu, Petkovi} je naglasio da je OMIK ({ef Misije OEBS na Kosovu i Metohiji) izradio posebne procedure, uskla|uju}i ih sa op{te prihva}enim standardima za o~uvawe qudskih prava i sloboda i da je u svom radu sara|ivao i sa Me|unarodnim snagama bezbednosti (KFOR) i Misijom vladavine prava Evropske unije (EULEX), kao primarnim garantima sigurnog i bezbednog okruèwa da se izborna voqa gra|ana izrazi transparentno i legitimno. U svom dopisu, Petkovi} je tako|e podsetio na zna~aj po{tovawa Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija i relevantnih odluka OEBS u delu koji se odnosi na organizovawe izbora i mogu}nost gra|ana da slobodno koriste svoje bira~ko pravo na AP Kosovo i Metohija. Petkovi} je pismo zakqu~io zahtevom {efu misije OEBS na KiM Majklu Davenportu da izvr{i ovla{}ewa data Rezolucijom 1244 SB UN kao i svoja li~na ovla{}ewa u svojstvu {efa OMIK kako bi se postarao da se predstoje}i izbori za Narodnu skup{tinu Republike Srbije, zakazani za 17. decembar 2023. godine, odrè na Kosovu i Metohiji uz neophodan anga`man OEBS - a i angaòvawe svih relevantnih ~inilaca, slede}i isti model primewen na izborima iz 2020. godine. Na kraju pisma, a imaju}i u vidu zakonske rokove za sprovo|ewe izbornih radwi i postupaka, direktor Kancelarije za KiM je zatraìo da odgovor {efa misije OEBS na KiM bude dostavqen u najkra}em mogu}em roku.

„Zahvaquju}i intenzivnoj i dugoj diplomatskoj borbi Beograda, kontingent na{ih lekova uskoro }e biti dopremqen u srpske bolnice na KiM“, oglasio se 4-. novembra direktor Kancelarije za KiM, Petar Petkovi}. Potvrda sti`e nakon {to su ambasadori SAD i EU pohvalili kosovsko ministarstvo zdravqa zbog toga {to je „pravovremeno odobrilo zahtev“ za dostavu medicinskih proizvoda, ali i vi{enedeqnih navoda srpske strane o mogu}oj humanitarnoj krizi, uz optu`be na ra~un Pri{tine. „Dva {lepera i kamion s neophodnim lekovima i infuzionim rastvorima 3. novembra uve~e su u{li na KiM i bi}e, nakon procedura, raspore|eni po na{im zdravstvenim ustanovama“, naveo je Petkovi}. Ovaj zvani~nik tako|e pomiwe humanitarnu katastrofu, odnosno, da smo „bili na pragu“, a zbog „gotovo dvogodi{we blokade i opstrukcije Pri{tine koja je izmi{qala razne administrativne prepreke“. Petkovi} ujedno dodaje da je zvani~ni Beograd o tome redovno upozoravao zvani~nike Evropske unije tokom dijaloga, ali i ostale me|unarodne aktere.

Лекови који су дошли на КиМ „Nikad ne}emo odustati od na{eg naroda na Kosovu i Metohiji“, poru~io je Petkovi} u objavi na dru{tvenoj mre`i „X''.

NAKON 25 GODINA, U VITOMIRICI KOD PE]I U OBNOVQENOM HRAMU OBELE@EN SVETI LUKA

Liturgija i molitve ozna~ili novi `ivot sela

Верници са владиком Теодосијем на Лучиндан у Витомирици

U Vitomirici kod Pe}i nakon 25 godina u obnovqenoj crkvi Svetog apostola Luke 31. oktobra sluèna je liturgija. Svetu liturgiju sluìo je Vladika Ra{ko - prizrenski Teodosije, sa sve{tenstvom eparhije a okupqeni su bili raseqeni Vitomiri~ani, me{tani Gora`devca, Pe}anci, povratnici iz okolnih metohijskih sela iz Istoka i Kline. Vladika Teodosije, u besedi, izrazio je duboku zahvalnost i nadu u obnovu ovog svetog mesta i zadovoqstvo {to se liturgija opet sluì nakon 25 godina. Trenutno u Vitomirici ìve dva srpska povratnika. Vitomirica je po povr{ini najve}e selo na Kosovu, prostire se na 25 kvadratnih kilometara. Do 1999. godine u selu je bilo 6000 stanovnika, od toga ne{to vi{e od 1000 Srba i Crnogoraca koji su ìveli u vi{e od 220 doma}instava.

SRBI U SVETU

^etvrtak 9. novembar 2023. 11

KAKO @IVE SRBI NA RAJSKIM OSTRVIMA

Napravili zastavu Sej{ela, imaju svoje Kosovo, a prezivaju se po slavnom srpskom gradu Sej{elska ostrva sme{tena su u Indijskom okeanu, izme|u Afrike i Azije, a dizajner modernog izgleda sej{elske zastave je Srbin Filip Uìce! - Stvorio sam 1996. godine ne{to {to se razlikuje od mnogih znamewa drugih dràva i {to }e trajati dugo, jer je ovo moje re{ewe urezano u istoriju na{e zemqe. Moja zastava sa pet boja predstavqa nebo, Sunce, more, zemqu i kreolski narod Sej{elskih ostrva. Svaka vrsta qudi i partija u na{oj zemqi u zastavu unosi svoj logo i koristi je svakodnevno, a ponajvi{e u vreme dràvnih praznika. Naàlost, meni dràva ne ukazuje dovoqno po{tovawa kao umetniku zastave, vi{e po{tovawa i ugleda imaju na{i sportisti i lepotice – izjavio je donekle razo~aran umetnik i dizajner Filip Uìce. U politi~kom ìvotu Sej{ela poznat je i Andre Uìce, biv{i savetnik predsednika Xejmsa Majkjla, koji je, tako|e srpskog porekla. Pregledom liste stanovnika ove dràve sa 115 ostrva, od kojih su 33 naseqena, utvrdili smo da postoji ~ak 66 ~lanova porodica koja nose prezime po srpskom gradu Uìce. - Slu`beno sam kao lekar pre nekoliko godina oti{ao na ostrvo Praslin da le~im neke starije Kreolce, i dok sam tragao za wihovom adresom stanovawa, jedan Sej{elac mi je rekao: “This is ku}a family Uìce!”. Bio sam iznena|en, prvo da se na Sje{elima koristi srpska re~ – ku}a i da postoji porodica koja se preziva po srpskom gradu Uìcu. Uskoro su mi objasnili da su moji pacijenti potomci srpskog mornara, koji je sredinom 19. veka na gr~kom brodu doplovio do ostrva Praslin i tu ostao. U me|uvremenu je imao dve porodice – bele i tamne boje koè – koje se danas raspravqaju ko je naslednik na{eg mornara, koji se zvao Uìce – pri~a nam dr Miodrag Mi{a Todorovi}, po~asni konzul Srbije na Sej{elima. Po wegovim re~ima orginalna porodica Uìce, vodi poreklo od }erke srpskog mornara, koja je na samrti u svojoj 92 godini poèlela da vidi grad iz kog je do{ao wen otac Uìce. Kada joj je doktor Todorovi} pokazao fotografiju na{eg Uìca, }erka prvog srpskog doseqenika je umrla sre}na. - Srbi su masovno po~eli da se doseqavaju na Sej{elska ostrva po~etkom devedesetih, kada se SFRJ raspadala, a rat ugrozio ìvote mnogih qudi. Ovde je emigriralo oko pedeset na{ih porodica. Nastanili su se na ostrvu Mahe, u prestonici

Viktorija. Naseqe u kome su ìveli Srbi ovda{wi qudi su nazvali Kosovo. Tako danas u zemqi Kreola postoje tri srpske re~i – Uìce, ku}a i Kosovo – kaè dr Todorovi}. Sej{eli su arhipelag od 115 ostrva u Indijskom okeanu, udaqeno od obala Afrike 1200 kilometara, a od Azije tj. Indije 4000 kilometara. Filip Uìce Prema verovawu Sej{elaca, Adam i Eva su ìveli na ovim rajskim ostrvima i umesto jaMinistarstvo zdravqa buke zagrizli su kokos. Ovaj Sej{ele je intervenisalo kod ~udesni arhipelag u Indijna{ih vlasti u Jugoslaviji da ja skom okeanu srpska javnost je opet do|em da ih le~im. Razgoprvi put videla sedamdesetih varao sam sa Nata{om, deca su godina pro{log veka u kulnam bila mala, ali unutra{wi tnom filmu “Emanuela”. Glunemiri u Srbiji i pretwa ratom mica Silvija Kristel se naga u Jugoslaviji, su nas uznemirili izleàvala na peskovitim dr Miodrag i mi smo odlu~ili da odemo na plaàma ostrva Mahe. Mi{a Todorovi} dve godine u Viktoriju. Od 1989. Sam Todorovi} je do{ao u Sej{ele davne 1977. godine, kada je ova godine mi smo na ostrvu Mahe. Bio sam biv{a kolonija prvo francuska i potom na Mauricijusu, gde sam tako|e izgradio engleska, izborila nezavisnost. U komuni- zdravstveni sistem i Klini~ki centar. sti~koj revoluciji na Sej{elima, izgleda, Radio sam na Madagaskaru. Na Sej{elima da su imali udela Srbi i Jugosloveni, jer je sam bio lekar svih predsednika dràve, tada{wi prvi predsednik Frans Renoa od- ministara i funkcionera, savetnik u Vlamah po stupawu na vlast oti{ao na Brione di, predsednik Komisije za EU standarde, da se susretne sa jugoslovenskim predsed- borac protiv korone i postao sam po~asni konzul Republike Srbije – nabraja sve svonikom Josipom Brozom Titom. - Tada je na Brionima dogovorena teh- je obaveze doktor Mi{a Todorovi}, danas ni~ka saradwa izme|u Sej{ela i Jugosla- vlasnik privatne “Panafricare Clinic”. Krajem devedesetih, posle bombardovije. Radio sam kao kardio hirurg u Beogradu, kada mi je ponu|eno da odem na {est vawa, kada se broj doseqenih Srba uvemeseci na Sej{elska ostrva da u okviru }avao, kolege iz Vlade Sej{ela su ga zate tehni~ke saradwe poboq{am wihovo brinuto pitale: “Ko }e da brine o Srbima zdravstvo. Zatekao sam nesre|eno stawe u na na{im ostrvima?”. Tada je predsednik bolnicama. Odmah sam operisao qude, koji Vojislav Ko{unica izvadio iz fioke stasu bili spremani za transport ~ak u Singa- ri Todorovi}ev zahtev, koji Slobodan Mipur. Napravio sam program izgradwe zdrav- lo{evi} nije prihvatio, i aktivirao ga da stvenog sistema na Sej{elima, podigao prvi bude po~asni konzul Srbije. - Pro{lo je dve decenije od tada. Bilo Klini~ki centar i le~io prvog wihovog predsednika – prise}a se dr Mi{a Todoro- je nas koji smo bili prijavqeni konzulatu, oko tridesetak. Odmah smo 2001. govi}, koji je tada imao samo 23 godine. Doktor Todorovi} je potomak ~uvene srp- dine uputlili Boì}we darove ugroèske porodice iz 19. veka, u kojoj je najpozna- noj deci Beograda. Potom smo po~eli da tiji bio wegov stric dr Kosta Todorovi}, organizujemo proslavu dana dràvnosti. ministar. Kada se vratio u Beograd doktor Dajemo i stipendije na{im studentima. Mi{a je radio u Gradskoj bolnici, speci- Radimo koliko moèmo, pomaèmo Srbijalizirao u Parizu, oènio se Nata{om, ma koji do|u na Sej{ele i koji se jave meni profesorkom ekonomije iz Zemuna. Dobili u kancelariji konzulata – obja{wava nam su po porodi~noj tradiciji Todorovi}a dva po~asni konzul dr Todorovi}, koj je na jedsina i sa wima se doktor vratio na Sej{ele. noj pe{~anoj plaì ven~ao svog kuma dr

Zastava Sej{ela delo je Srbina Miodraga ôli}a sa wegovom mladom. Najve}u pomo} srpskim doseqenicima pruìo je dr Todorovi} tako {to ih je zapo{qavao u svojoj klinici. U woj ve} radi, na primer, doktor Du{an iz Beograda. A na naslovnoj strani lokalnog lista “Nacional”, koji izlazi u glavnom gradu Viktoriji, sme{i se srpsko lice doktora Aleksandra Je{i}a, neurologa i vlasnika privatne klinike “Euromedical”. Po~etkom 21. veka na Sej{elima je Zoran Jawu{evi} vodio firmu “Majron sejls”. Porodica Raki} je otvorila hotel “Panorama” na divnoj plaì u selu Bo Valon. Danas ovaj hotel vodi wihova naslednica Vesna Raki}, dama srpske krvi i kreolskog izgleda, koja voli ples i tenis. Ima }erku koja nosi pravo srpsko ime Jelena. Vesna Raki} je afirmisana kao menaxer u turizmu i aktivna je u dràvnim i me|unarodnim turisti~kim poslovima Sej{ela. Me|unarodni zastupnici dràve Sej{elska ostrva su i otac i sin, Miroslav Mi{a Golubovi} i Filip Golubovi}. Oni su sa suprugom i majkom Vlastom Golubovi} pre dve godine iz Johanesburga u Junoj Africi stigli na ostrvo Mahe da ovde prave profesionalnu karijeru. Mi{a je zubar, a Vlasta turisti~ki menaxer, koji su zbog pandemije korona virusa morali da se strpe do svog zaposlewa na Sej{elima. Sin Filip se aktivirao u Ko{arka{kom savezu, privukao uz sebe i oca Miroslava i tako stigli do prilike da razvijaju ovaj popularni srpski sport na udaqenim ostrvima. U ko{arka{ki svet su u{li u me|uvremenu i treneri Nikola Maslarevi} i Andrija Melo Golubovi}. Tako se srpska zajednica uve}ala i oja~ala. Ve}ina Srba, koji su mi govorili da su “ostrva Mahe i Praslin divna srpska okeanska sela”, sprema se da godi{wi odmor provedu u Srbiji.

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427. Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 9. novembar 2023.

AUSTRALIJA

STRAVI^NA NESRE]A U VIKTORIJI

Voza~ BMW BMW-a -a uleteo u prepunu ba{tu pivnice, poginulo 5 qudi

Pet qudi je poginulo, a {estoro povre|eno, ukqu~uju}i voza~a, kada je automobil uleteo u otvoreni prostor za ru~avawe paba u gradu Dejlsford u Viktoriji, saop{tila je viktorijska policija. Voza~

luksuznog BMW-a povre|en je u nesre}i i preba~en je u bolnicu, a policija }e ga ispitati nakon {to bude otpu{ten. De~ak, dva mu{karca u 30-im i `ena u 40-im godinama su poginuli na licu mesta, dok je jedna ti-

nejxerka umrla u bolnici u Melburnu, gde je preba~ena avionom nakon nesre}e. [ezdeset{estogodi{wi voza~ luksuznog BMW-a preba~en je u bolnicu nakon {to je automobilom uleteo u prepunu pivnicu hotela Rojal u gradu

Dejlsfordu, severozapadno od Melburna. On je zadobio lak{e povrede, a policija je saop{tila da }e biti ispitan nakon {to bude otpu{ten iz bolnice, gde je pod policijskim nadzorom. Wegov alko-

test bio je negativan, a ura|ena je analiza krvi i na druge supstance, navela je policija. Policijski istra`iteqi poku{avaju da utvrde kako je automobil do{ao do ivi~waka i udario u terasu paba.

NEOÊKIVAN RASPLET SLUÂJA „OTROVNIH PEÛRKI“

Probala da ubije muà 3 puta, u 4. poku{aju ubila svekra, svekrvu i wenu sestru: Posluìla im otrovne pe~urke Ona je imenovana kao osumwi~ena nakon {to su ona i wena deca ostali nepovre|eni nakon ru~ka. @ena iz Viktorije koja je optuèna za ubistvo troje qudi

za tri ubistva i pet poku{aja ubistva. Optu`be se odnose na porodi~ni ru~ak koji je organizovala u julu u svojoj ku}i u australijskoj dr`avi Viktorija. Paterson nastavqa da tvrdi da je nevina u slu~aju. Ona se na

Erin Paterson (49) je optu`ena za tri ubistva i pet poku{aja ubistva

Gejl i Don Paterson su preminuli od otrovnih pe~urki tako {to im je dala otrovne pe~urke tako|e je optu`ena da je ~etiri puta poku{ala da ubije biv{eg partnera, pokazuju sudski dokumenti. Erin Paterson (49) je u ~etvrtak optu`ena

kratko pojavila na sudu u petak, gde je wen predmet odlo`en do 3. maja kako bi tu`ioci imali vremena da analiziraju kompjutersku opremu zaplewenu iz wene ku}e tokom policijskog

pretresa. Nije podnela zahtev za kauciju. U sudskim dokumentima koji su u petak objavqeni u lokalnim medijima, policija navodi da je Paterson poku{ala da ubije svog biv{eg muà Sajmona Patersona tri puta izme|u novembra 2021. i septembra 2022. Navodni ~etvrti poku{aj bio je na dan kada je posluìla ru~ak wegovim roditeqima Gejl i Donu Patersonu, svekrvinoj sestri Heder Vilkinson i wenom muù Ianu Vilkinsonu. Sajmon Paterson nije prisustvovao ru~ku. Erin Paterson je rekla da je napravila jelo koriste}i me{avinu pe~uraka kupqenih u supermarketu i su{enih pe~uraka kupqenih u azijskoj prodavnici nekoliko meseci ranije. Veruje se da im je biftek spremila sa zelenom pupavkom. êtvoro gostiju je kasnije preba~eno u bolnicu, a u narednih nekoliko dana Gejl i Don Paterson su preminuli, kao i Heder Vilkinson. Ian Vilkinson je u kriti~nom stawu odveden u bolnicu ali je preìveo. Policija veruje da su oni pojeli pe~urke zelena pupavka - koje su vrlo smrtonosne ako se progutaju. Paterson je imenovana kao osumwi~ena nakon {to su ona i wena deca ostali nepovre|eni nakon ru~ka. Ali ona tvrdi da nikada nije nameravala da otruje svoje goste i kaè da je i sama odvedena u bolnicu posle obroka i da su joj dali lekove za za{titu od o{te}ewa jetre.

JO[ JEDAN NAPAD AJKULE U JU@NOJ AUSTRALIJI

Potraga za surferom za koga se strahuje da je mrtav Policija Ju`ne Australije traga za telom ~oveka za koga se misli da je preminuo usled napada ajkule. Ovaj 55-godi{wak surfovao je u blizini plaè Granits ju`no od zaliva Striki na poluostrvu Ejr u utorak ujutro po lokalnom vremenu kada su svedoci prijavili da su videli da je napadnut. Vlasti i me{tani su pretraìvali ovo podru~je u nadi da }e ga prona}i. Ovo je tre}i ozbiqan napad ajkula u ovoj dràvi ove godine. Nije potpuno jasno koja vrsta ajkule je napala surfera, ali su svedoci rekli lokalnim medijima da je bila duga vi{e od ~etiri metra. Fil Mekivoj, koji ìvi u zalivu Striki, rekao je za australijski ABC da je ~uo sirene koje su dugo zavijale. „Tada sam znao da ne{to nije u redu, i sirene su se nekako udaqile ka zadwem delu plaè gde se surfuje“, rekao je on. Prema navodima televizije Nine News, mu{karac je bio jedan od {est surfera koji su u to vreme bili u vodi, ali je veslao daqe od ostalih. Mekivoj je dodao da u grad trenutno dolazi mnogo surfera i misli da bi sezona ribolova mogla imati veze sa mogu}im porastom ajkula u toj oblasti. Vode zapadne obale Ju`ne Australije dobro su poznate po prisustvu ajkula i nau~nici su upozorili da vi{e vi|awa ove vrste ne zna~i nu`no i pove}awe broja ajkula. Plaà Granits je udaqena oko 700 kilometara od Adelejda, glavnog grada dràve.

AUSTRALIJA

GORI ISTOK AUSTRALIJE

Sedmog dana po`ara stihija zahvatila grad Tara u Kvinslendu Sumwa se da je u po`aru na istoku Australije nastradao jedan mu{karac, a uni{teno je vi{e od 50 domova i spaqeno 20.000 hektara poqoprivrednog zemqi{ta i niskog rastiwa, sao-

p{tile su lokalne vlasti. Vatrogasci se ve} nedequ dana bore sa vatrenom stihijom koja je obuhvatila grad Tara u Kvinslendu. Nova {teta na imawima gra|ana nije prijavqena, dok su se sedmi dan vatrogasne ekipe borile na 37 stepeni Celzijusa da obuzdaju {irewe vatre, rekao je na~elnik Vatrogasne slu`be Kameron Herbert. - Ovo nije po`ar koji mo`ete da uga-

site. Samo moramo da ga kontroli{emo - rekao je on. Premijer Entoni Elbanizi stigao je u Kvinslend kako bi izrazio podr{ku stanovni{tvu pogo|enom po`arom. Policija je objavila da je izgorelo telo

mu{karca prona|eno na zgari{tu pro{le nedeqe, ali uzrok smrti jo{ nije precizno utvr|en. [irom Kvinslenda gori oko 70 po`ara, a devet u dr`avi novi Ju`ni Vels.

VEROVALI ILI NE:

Posle pet godina na{li odbeglu ovcu, u dru{tvu kengura {est meseci lutala rezervatom u Viktoriji Tim dobrovoqaca iz Australije locirao je i spasao ovcu, po imenu “[e}er”, koja se izgubila pre bezmalo pet

vatu. “^ini se da su kenguri dobro brinuli o woj, a ostatak `ivota prove{-

godina. @ivotiwa je prona|ena u jednom rezervatu u dr`avi Viktorija, a dru{tvo su joj pravili - kenguri. Ovca je odlutala iz svog doma, a najmawe {est meseci se nalazila u pomenutom rezer-

}e u uto~i{tu”, objavili su nadle`ni na Fejsbuku. îm je ìvotiwa prona|ena odmah je o{i{ana, {to je bio mukotrpan posao. O tome svedo~e snimci objavqeni na dru{tvenim mreàma.

^etvrtak 9. novembar 2023. 13

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Oko 20.000 qudi na propalestinskom skupu u Melburnu Oko 20.000 qudi u~estvovalo je na propalestinskom skupu u Melburnu u nedequ 5. novembra, saop{tila je policija Viktorije. Propalestinski skupovi odr`ani su u petak uve~e i u Adelejdu, a u subotu u Sidneju i Brizbejnu i u nedequ u Pertu. Skup u Melburnu je protekao mirno, a za vreme protesta saobra}aj u centru Melburna bio je obustavqen. Protest je odr`an dan nakon {to se hiqade demonstranata okupilo u Va{ingtonu i u evropskim gradovima, pozivaju}i na prekid vatre izme|u Izraela i palestinske militantne grupe Hamas. Desetine hiqada demonstranata u Melburnu pozivalo je na prekid vatre u Gazi skandiraju}i „Sramota za laburiste! Sramota!’ Bio je ovo rekordan broj propalestinskih demonstranata na ulicama Australije i {esti po redu. Posetioci mitinga su nosili parole na kojima je pisalo „Pravda za Palestinu“

i „Elbanizi ne moè{ se sakriti, jer podràva{ genocid“. Demonstranti su mar{irali od dràvne biblioteke, ulicama Melburna sve do zgrade parlamenta Viktorije gde je bio ogroman broj policajaca. Policija je pokrenula istragu nakon {to su plakati koji karikiraju izraelskog premijera Bewamina Netawahua kao Adolfa Hitlera istaknuti du` dva prometna puta u Koburgu (Sidnej Roud).

Australijsko jevrejsko udru`ewe objavilo je ove slike na svojim kanalima dru{tvenih medija ranije u nedequ.

14 ^etvrtak 9. novembar 2023.

AUSTRALIJA

„Bez borbe“ do miliona

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Popularni „Melburn kap“ (Melbourne Cup) i tradicionalna glamurozna trka kowa odr`ana je 163. put za redom. Bila su to ta tri minuta kada

kvotama za prva tri pristigla kowa uspeo dobro da se „omasti“. Navodno je ta ista osoba, javili su mediji, uspela da od uloènih 2 dolara napravi vi{e od 100.000 dolara za samo 3 minuta. Pravi sre}kovi} nema {ta, jer niti je najbrì kow bio favorit, niti je bilo lako pogoditi ba{ prva tri kowa, {to je ustvari jedina prava dobitna kombinacija. Bilo je i drugih velikih dobitnika. Tako je jedan sre}kovi} ili ekspert na uloènih 100.000 odneo ku}i 900.000 dolara, dok je drugi kockarski fanatik uloìv{i 80.000 dobio 600.000 dolara! Pobedio je kow „Without a Fight” ili u slobodnom prevo-

retkih tradicionalnih doga|aja u svetu koji nikad nije prekidan tokom svoje duge istorije. Trka je odr`avana i za vreme Prvog i za vreme Drugog svetskog rata, kao i za vreme korone jer setimo se mnoge su stvari tada nasilno zaustavqene, ~ak i olimpijada, dok je Melburn kup uspe{no prkosio svim silama i neda}ama. Po~eci ovog kupa bili su vi{e nego skromni za ono vreme, iako je Melburn jo{ tada postao vrlo interesantan grad na drugom kraju sveta. Pre svega zbog otkrivawa zlata i „Viktorijske zlatne groznice“, koja je po~ela desetak godina ranije. Ipak zlato je brzo presu{ilo u ovim krajevima, dok se

ELBANIZI SA SIJEM:

Stabilan rast kineske privrede je u interesu Australije Federalni premijer Entoni Elbanizi rekao je kineskom predsedniku Si \inpingu, tokom sastanka u Pekingu, da Australija ima interes da kineska privreda nastavi stabilno da raste i sara|uje sa svetom.

navodno sve u zemqi staje, kako bi se trka odgledala u jednom dahu. Moja prva fascinacija ovom trkom i generalno trkom kowa bila je iste one godine kada sam i stigao u Australiju 2010. godine. Do tada sam vrlo malo znao o tom doga|aju, ali je svakako to jedna od osobenosti ìvota u Australiji. Melburn kup je slobodno se moè re}i jedan fenomen koji je vezan posebno za ìvot u Melburnu. Iako svi u Viktoriji znaju za ovu manifestaciju, za neke je to ipak samo jo{ jedan neradni dan usred radne nedeqe. Za mnoge to je dan za kla|ewe na omiqene kowe ili najavqene favorite. I ja sam prvih godina na nagovor prijateqa poku{avao da se kladim i pogodim koja }e prva tri kowa sti}i na ciq. Naravno, to je skoro nemogu}e, ali se nekima kao i na lotou ipak posre}i. I ove godine jedan gra|anin iz Zapadne Australije je zahvaquju}i visokim

du „Bez borbe“ i vrhunski xokej Mark Zahra, koji je tako|e pobedio i pro{le godine sa kowem „Gold Trip”. On je ove godine promenio i trenera i vlasnika odgajava~nice kowa, {to se pokazalo kao veoma ispravna i mudra odluka. Tako su vlasnici pobedni~kog kowa Entoni i Sem Fridman inkasirali 4 miliona i 400.000 dolara glavne nagrade, od ~ega }e najmawe 5 odsto pripasti xokeju Zahri. Trofej koji je Zahra podigao napravqen je od 18-karatnog zlata i vredi najmawe 250.000 dolara. Vlasnici drugog kowa koji je pro{ao kroz ciq „Soulcombe” tako|e nisu lo{e pro{li zaradiv{i milion i 100.000, dok je tre}eplasirani „Sheraz” prihodovao 550.000 dolara. Ovogodi{wi Melburn kup imao je rekordni nagradni fond od ~ak 8 miliona dolara, {to ga ~ini najbogatijom trkom kowa u celom svetu. Jo{ od 1861. ova trka je redovno odr`avana, i jedan je od

ovaj kup odr`ao, i u me|uvremenu nametnuo kao jedan me|unarodni sportski doga|aj bez presedana. I dok danas pobednici ove trke zgr}u milione, prvi pobednik kupa kow Ar~er doneo je wegovom vlasniku Etjenu de Mestreu tek 710 funti i zlatan sat. Tada je tih 710 funti ispla}eno Mestreu u vidu pravih 710 zlatnika. Nagrade su uvek bile presti`ne, a ukupni nagradni fond prvi put je pre{ao magi~nih milion dolara 1985. godine. Petnaestak godina kasnije 2001. godine, fond je dostigao cifru od 4 miliona dolara, kada je i trofej promewen na zlatnih 18 karata, umesto 9 kako je bilo do te godine. Naravno, ovde skoro da nisam pomenuo presti` i glamur koji je oven~an Melburn kupom, jer ga i to ~ini onim misti~nom danom bez premca u svetu. Ove godine Melburn je imao i lepo vreme, {to prethodnih godina uglavnom nije bio slu~aj, a neretko se de{avalo da pqusak ili neka nagla promena vremena nastupi ba{ oko 3 popodne kada trka treba da po~ne. Ovog novembarskog dana imali smo pravih letwih trideset i vi{e stepeni, {to je celom doga|aju dalo onu posebnu i neodoqivu dra`. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

U uvodnom obra}awu tokom susreta dvojica lidera u Velikoj sali naroda, Elbanizi je istakao da }e jake veze izme|u dve zemqe biti „korisne u budu}nosti”. „Australija, zajedno sa drugim zemqama u regionu, ima interes da kineska privreda nastavi sa stabilnim rastom i neprekidno sara|uje sa svetom”, rekao je Elbanizi. Istakao je da je „va`no da postoji komunikacija” u trenucima kada se pojave razlike. Premijer Elbanizi je boravio u zvani~noj poseti NR Kini od 4. do 7. novembra {to je prva poseta jednog australijskog premijera nakon 2016. godine. Australija i Kina su okon~ale sedam godina diplomatskog zahla|ewa tako {to je kineski premijer Li ]ijang najavio dogovor o nastavku godi{wih pregovora izme|u lidera, ministara i zvani~nika. Ako putovawe Entonija Albanezea rezultira nastavkom godi{wih pregovora i prekidom prinudnih trgovinskih sankcija, a da se malo odri~e zauzvrat, to je prili~no dobar ishod, pi{e Fajnen{el Tajms. Australijski mediji isti~u nasmejanog kineskog predsednika prilikom do~eka Elbanizija ali kako }e poseta nekog budu}eg australijskog premijera izgledati za deceniju te{ko je predvideti. Mediji isti~u da je Australiji vi{e laknulo nego {to bi mogla da likuje nakon {to je era trgovinskog rata prekinuta. U me|uvremenu, Japan je ponovio svoje protivqewe pridru`ivawu Kine regionalnom slobodnom trgovinskom paktu.

U FOKUSU

^etvrtak 9. novembar 2023. 15

LI^NI STAV

Te{ko}e glasawa u dijaspori Pi{e: Marko Lopu{ina

Dràva Srbija ve} decenijama lo{e organizuje pravo glasa u rasejawu, jer u Beogradu postoji bojazan da glasa~i iz dijaspore ne gaje simpatije prema vlasti. A i kako bi....? Ministarstvo dràvne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije saop{tilo je nedavno da srpski dràvqani, vlasnici crvenog srpskog paso{a, odnosno glasa~i koji imaju boravi{te u inostranstvu, mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavni{tva Srbije podneti zahtev do 25. novembra u pono}, ukoliko èle da u zemqama gde borave glasaju na predstoje}im izborima u Srbiji, raspisanim za 17. decembar 2023. godine. Ako bira~ glasa u inostranstvu, ne upisuje se u izvod iz jedinstvenog bira~kog spiska po mestu prebivali{ta u zemqi, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog bira~kog spiska prema mestu boravi{ta u inostranstvu. Na prvi pogled sve izgleda prosto, prijavite se ambasadi ili konzulatu Republike Srbije, oni vas stave na spisak glasa~a i vi 17. decembra odete i glasate. U ìvotu, me|utim, nije tako prosto i jednostavno glasati i birati politi~ke poslanike za vlast u otaxbini, jer na planeti Zemqi u rasejawu ima milion Srba poreklom iz Srbije. Nisu svi dràvqani svoje otaxbine i nemaju svi pravo glasa. U Nema~koj, Austriji i

Australiji, na primer, ima mnogo dràvqana Srbije sa dràvqanstvom ovih zemaqa, pa nemaju pravo da glasaju. Ono {to se malo zna u srpskoj javnosti jeste ~iwenica da je sama dràva, bilo Jugoslavija ili Srbija, za vreme vladavine komunizma, izbrisala veliki broj na{ih dràvqana sa pravom glasa u dijaspori. Da se podsetimo te istorijske nepravde. Iseqenicima i wihovim potomcima nakon Drugog svetskog rata je oduzeto dràvqanstvo na osnovu Zakona o oduzimawu dràvqanstva oficirima i podoficirima biv{e jugoslovenske vojske, koji ne}e da se vrate u otaxbinu i pripadnicima vojnih formacija koji su odbegli u inostranstvo (Slu`beni list DFJ, broj 66/45, 106/47 i 110/47), a wihovim potomcima na osnovu Zakona o dràvqanstvu Federativne Narodne Republike Jugoslavije (Slu`beni list FNRJ br. 45/46 i 105/48). Licima koja su napu{tala zemqu nakon Drugog svetskog rata i koja su se prikqu~ila radu srpske nacionalne emigracije oduzeta su dràvqanstva na osnovu Zakona o dràvqanstvu Demokratske Federativne Jugoslavije (Slu`beni list DFJ br. 64/45), Zakona o dràvqanstvu Federativne Narodne Republike Jugoslavije (Slu`beni list FNRJ br. 45/46 i 105/48). Tako se pri~a o odnosu Srbije i wene dijaspore, u nekom periodu istorije, pretvorila u stvarawe velikog broja apatrida, koji su tokom vremena preuzimali dràvqanstva drugih zemaqa, a svojoj deci nisu mogli da objasne zbog ~ega su prokaèni od mati~ne zemqe i postali qudi bez zemqe. Na ovaj na~in su administrativnim odlukama dràvnih organa oni otpisani – zaista postali zauvek otpisani. Drugi problem je {to dràva Srbija jo{ nije uvela glasawe putem elektronskih mreà, pa bira~i u srpskoj dijaspori, moraju da pre|u vi{e stotina kilometara da bi do{li do glasa~kog mesta u srpskom konzulatu. Takav je primer u SAD, gde u toj ogromnoj zemqi, gotovo dràvi

kontinentu, postoje samo dva glasa~ka mesta – jedno u Va{ingtonu i drugo u îkagu. Srbija je mala i siroma{na zemqa i nije finansijski u stawu da plati otvarawe birali{ta u 159 dràva sveta gde ìve na{i glasa~i, niti da finasira izgrawu sistema za elektronsko glasawe iz svakog kutka planete Zemqe. Tre}a te{ko}a za realizaciju gra|anskog prava glasa na{ih qudi u iseqeni{tvu jeste to da na{a dràva ne uspeva da prebroji sve dràvqane Srbije u rasejawu, odnosno dràvqane sa pravom glasa. I ~elnici Zavoda za statistiku su zimus priznali da su pogre{ili kada su prilikom popisa utvr|ivali dràvqane u dijaspori pitawem koje su postavqali porodici: „Imate li nekog na radu u inostranstvu?“ Tako je dobijen broj od svega 299.000 srpskih dràvqana glasa~a, umesto milion koliko ih po mojoj proceni ìvi u inostranstvu. Ovo je namerni proces minimizirawa broja glasa~a u dijaspori, kojim se pravo glasa na{ih iseqenih dràvqana svodi samo na dobru voqu dràve Srbije da dozvoli nekim gra|anima da glasaju. Evo kako to izgleda u Be~u, prestonici srpske dijaspore, u kojoj ìvi 180.000 Srba, ve}inom dràvqana Srbije. Polovina ima austrijsko dràvqanstvo, {to ukida srpsko dràvqanstvo i pravo glasa. Dakle moè da glasa oko 90.000 Srba, a na posledwim izborima na birali{te je iza{lo svega 3.600 glasa~a. U dràvi Makedoniji u kojoj po popisu iz 2021. godine ima samo 23.485 Srba, ve}inom poreklom iz Srbije, na birali{ta izlazi oko 8.000 srpskih glasa~a. Moderna dràva Srbija ve} decenijama pri~a i obe}ava kako }e da napravi registar svih Srba sveta, kako }e da stvori jedinstveni spisak glasa~a u dijaspori, ali u tom ne uspeva. Srbija lo{e organizuje ostvarivawe prava glasa u rasejawu, zbog pote{ko}a da instalira potrebnu infrastrukturu i sistem glasawa, ali i jer u Beogradu postoji politi~ki nedostatak voqe, ta~nije bojazan da glasa~i iz dijaspore

ne gaje simpatije prema vlasti. A i kako bi....? Mnogo puta srpski iseqenici i gastarbajteri su prevareni i to od dràvnih vlasti, pa i od lokalne vlasti tj. od predstavnika dràve, koja organizuje izbore i glasawe u srpskom rasejawu. Prisetimo se da je dràva Jugoslavija „pojela 23 milijarde dolara“ vrednu deviznu {tedwu gra|ana. Da je demokratska vlast zamrzla deviznu {tedwu gra|ana i ispla}ivala vrednim qudima iz rasejawa po 100 evra mese~no. Qudima je bilo ukinuto pravo na raspolagawe svojim li~nim kapitalom, deviznom u{te|evinom i ulagawe u vlastitu i porodi~nu budu}nost. Lokalne vlasti onemogu}avaju investitore iz dijaspore da otvore fabrike i pogone u zavi~aju. Jedan investitor iz Rusije, kome je predsednik Srbije li~no otvorio fabriku peleta, nikada nije po~eo sa svojih 45 radnika da radi jer mu lokalna vlast nije dala struju i upotrebnu dozvolu. Takvo pona{awe porodilo je nepoverewe dràvqana Srbije iz rasejawa prema svojim politi~kim predstavnicima u otaxbini. Neki to svoje nepoverewe prema vlastima u Srbiji iskazuju tako {to glasaju protiv vode}e stranke, a neki, ve}ina wih, tako {to ne izlazi na glasawe u ambasadama i konzulatima. Posledwi podaci kazuju da je od milion srpskih glasa~a u dijaspori, samo wih od 29.000 do 36.000 izlazilo posledwih godina na birali{ta u inostranstvu. Nedavno sam ~uo dvoje srpskih dràvqana iz Crne Gore i iz [vedske, starih preko 83 godine, kako govore da }e da glasaju i u Beogradu i u Podgorici. Jedan od wihovih prijateqa ih je

Ugledni beogradski advokat NIKOLA S. \OR\EVI] vas upoznaje sa aktuelnim srpskim zakonima.

Ukoliko vam je potrebna pravna pomo} mo`ete postaviti pitawe na{em advokatu putem imejla, ili nam pi{ite koja vas tema posebno interesuje.

U ovom broju na{a tema je:

STICAWE PRAVA SVOJINE NA OSNOVU UGOVORA SA PRETHODNIM VLASNIKOM

A) POTREBNI USLOVI 325. Kod ovog slu~aja postoje dva lica: prethodni vlasnik (prethodnik, prenosilac, tradens) i novi vlasnik (sledbenik, sticalac, akcipijens), koji izme|u sebe zakqu~uju ugovor upravqen na prenos prava svojine. Po na{im predratnim pravnim pravilima, kao i po Zakonu o obligacionim odnosima i Zakonu o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima da bi do{lo do prenosa svojine potrebna su tri momenta: a) da je prenosilac (tradens) bio zaista vlasnik stvari; b) da postoji punova`an ugovor upravqen na prenos svojine (kupoprodaja, razmena, poklon); v) da je izvr{ena predaja

stvari, ako su u pitawu pokretnosti, a upis u zemqi{ne kwige, odnosno prenos tapije, ako su u pitawu nepokretnosti. 326. Sticawe na osnovu ugovora sa vlasnikom je, kako se vidi, jedan slu~aj derivativnog sticawa, tj. sticawa na osnovu skupa pravnih ~iwenica me|u kojima kao bitna figurira i ta da je odre|eno lice vlasnik stvari u pitawu (prodavac, poklonodavac, strana ugovornica kod ugovora o razmeni). Ako je ugovor zakqu~en

sa nevlasnikom (koji nema ovla{}ewe da stvar otu|i kao vlasnikov zastupnik), do sticawa ne}e do}i. U tom slu~aju mo`e do}i do sticawa svojine nekim od tzv. originarnih na~ina, ali pod uslovima razli~itim od onih koji se zahtevaju za sticawe na osnovu ugovora sa vlasnikom. 327. Za prenos prava svojine na novog vlasnika potrebno je postojawe punova`nog ugovora upravqenog na prenos svojine, ali to nije dovoqno. Po re{ewu usvojenom u na{em pravu i u pravu niza drugih zemaqa, ugovor nema translativno dejstvo, sam po sebi ne prenosi svojinu; ugovor ima samo obligaciono dejstvo: na osnovu wega nastaju odre|ena relativna

Advokat Nikola S. \or|evi}, Beograd, Bul. Bul. Arsenija ^arnojevi}a 201/18, mob.tel. +381 65 2088 002 (Viber, WhatsApp), email: nikola.s.djordjevic@gmail.com

tada pitao: „@ivite u [vedskoj, bogati ste qudi, imate pet ku}a i stanova, za{to ho}ete iz te tu|ine da se me{ate u politi~ki izbor vlasti u Srbiji i Crnoj Gori? Za{to to ne prepustite qudima koji ìve u ovim dvema otaxbinskim zemqama, za{to im vi iz inostranstva krojite sudbinu? Dobio je odgovor:“ Imamo pravo glasa i ho}emo da ga ostvarimo, obe zemqe su na{e otaxbine“. Ovakav razgovor dotakao je temu da onaj ko u Srbiji ne ìvi, ne treba ni da ima uticaj na ìvot onih koji ìve u Srbiji. Ovo je velika dilema, koju u posledwe vreme aktuelizuju posebno glasa~i iz BiH, koji dobijawem srpskog paso{a postaju bira~i iz daqine. Ova tema nije jasna, nije svrsishodna, jer nije jasno definisana od uvo|ewa vi{epartijskog sistema 1990. godine do danas. Od tada se i termin dijaspore promenio. Dijaspora je podeqena i razdeqena po razli~itim geografskim i socioekonomskim {avovima. Glavna podela me|u svima je na one koji imaju dràvqanstvo Srbije i one koji nemaju. A opet taj narod, koji moèmo da zovemo “svi Srbi sveta”, u kome mnogi nemaju srpski crveni paso{ i pravo glasa, Beograd smatraju za centar matice i dijaspore, odnosno dràve koju svi na{i iseqenici smatraju svojom. Srbi u rasejawu ili drugim otaxbinskim srpskim zemqama koji nemaju paso{ Srbije i srpsko dràvqanstvo podjednako je vole kao i Srbi iz same Srbije. Otuda i interesovawe Srba iz daqine i tu|ine, iz rasejawa i dijaspore da glasawem odrede boqu sudbinu i budu}nost matici i narodu koji u woj ìvi. A to treba po{tovati i podràvati. Glasajte svi Srbi sveta!

prava, a svojina na kupca (i uop{te pribavioca) prelazi tek izvr{ewem ugovora. Ugovor je, kako se kaè, samo pravni osnov (iustus titulus), a za prelaz prava svojine na pribavioca potreban je jo{ jedan momenat, na~in sticawa ili modus scquirendi. To je na~in sticawa u uèm smislu, jer se, kako smo videli, pod na~inom sticawa u {irem podrazuveva skup svih pravnih ~iwenica koje su potrebne za prenos prava svojine (iz ~ega prizilazi da na~in sticawa u {irem smislu, kad je u pitawu sticawe na osnovu ugovora sa prethodnim vlasnikom, obuhvata i sam ugovor, dakle iustus titulus). Ovaj novi momenat, na~in sticawa u uèm smislu (modus), je kod pokretnih stvari predaja, a kod nepokretnosti upis u zemqi{ne kwige ili prenos tapije. Isplata kupovne cene od strane kupca bez uticaja je na prenos svojine: do predaje (upisa u zemqi{ne kwige ili prenosa tapije) vlasnik je prodavac nezavisno od toga da li je cena pla}ena ili ne, a posle predaje stvari (ako su u pitawu pokretnosti, odnosno posle upisa u zemqi{ne kwige ili prenosa tapije ako su u pitawu nepokretnosti) vlasnik je kupac, opet nezavisno od toga da li je cena pla}ena ili nije. (Nastavak u slede}em broju)

16 ^etvrtak 9. novembar 2023.

ZAJEDNICA

Prva „Trojka iz bloka“ odràna u Sidneju U sklopu jubilarnog, desetog po redu, piknika lova~kog dru{tva „Zastava“ sprovedena je prva ikada „Trojka iz bloka“ u Sidneju, u subotu, 28. oktobra. êstitamo pobednicima prve „Trojke iz bloka“ u Sidneju, Luki Uzelcu u de~ijoj kategoriji i Strahiwi Krsti}u u kategoriji odraslih. Veliko hvala svim donatorima koji su uzeli u~e{}e u ovom doga|aju. Ukupna vrednost skupqene pomo}i je 1,978 australijskih dolara i 50 centi. Iz organizacije se zahvaquju lova~kom dru{tvu „Zastava“ i ko{arka{kom klubu „Obili}“ na podr{ci u sprovo|ewu ovog humanitarno-sportskog doga|aja, kao i Vladi Mesaru na obezbe|enim paketi}ima za nagrade, i svim vrednim volonterima bez kojih bi ovo bilo nemogu}e sprovesti. „Srbi za Srbe“ upu}uju apel organizatorima festivala i sli~nih doga|aja u Sidneju i {ire gde se okupqa srpski ìvaq, da slede primer lova~kog dru{tva „Zastava“ i dodaju „Trojku iz bloka“ u repertoar na doga|ajima koje oni organizuju. Rad organizacije se moè podràti jednokratnim donacijama ili pretplatom na redovne mese~ne donacije. Donirawem iz Australije se ostvaruju poreske beneficije. Slede}i humanitarni doga|aj koji organizacija sprovodi je „Humanitarna Bri{kula“ u restoranu Balkan Ekspres u Adelejdu 11. novembra. Vi{e informacija o humanitarnom radu organizacije moète prona}i na vebsajtu https:// www.srbizasrbe.org/.

FOTO VEST:

Odr`ana Godi{wa skup{tina u crkvi Sv. Save na Fareru u Kanberi

Protekle nedeqe, nakon Svete liturgije i trpeze qubavi u Crkvenoj Op{tini Sv. Save na Fareru odr`ana je redovna Godi{wa skup{tina nakon koje je novi Crkveni odbor na ~elu sa predsednikom Goranom Josipovi} em polo`io zakletvu u crkvi. Neka novoizabranom odboru bude blagosloven rad na dobrobit na{e zajednice i na{e Svete crkve.

ZAJEDNICA

^etvrtak 9. novembar 2023. 17

SVEÂNO PROSLAVQENA HRAMOVNA SLAVA U LIVERPULU U utorak, 31. oktobra, na praznik Svetog apostola i jevan|eliste Luke i Svetog Petra Cetiwskog ûdotvorca, Episkop Siluan je sluìo Svetu liturgiju uz sasluèwe sve{tenstva sidnejskog namesni{tva u hramu Svetog apostola Luke u Liverpulu. Episkop je ~estitao praznik i slavu o. Aleksandru i svim parohijanima i pohvalio dinamiku radova na zavr{etku ovog velelepnog hrama. Episkop je zatim proizneo nadahnutu besedu o veri pravoslavnoj kao veri utemeqnoj na onima koji su bili o~evici, svedoci Ovaplo}ene Istine Boìje, a to su sveti apostoli Hristovi, me|u kojima je i Sveti apostol Luka koga proslavqamo. Posle Svete Liturgije usledila je trpeza qubavi koje su pripremile vredne sestre KSS ovog svetog hrama.

FOTO VEST:

FK [umadija na festivalu u Dandenongu FK [umadija iz Crkvene op{tine Sv. Arhi|akon Stefan u Kizbori nastupila je na Festivalu u Dandenongu koji se odr`ao krajem oktobra

Izvor: Mitropolija ANZ

18 ^etvrtak 9. novembar 2023.

ZAJEDNICA SRPSKA [KOLA „VUK KARAXI]“

SERBIAN SCHOOL “VUK KARADZIC” INC

[KOLSKA SLAVA Srpska {kola ''Vuk Karaxi}'' iz Sent Albansa Vas poziva da nam se pridru`ite u proslavi {kolske slave Svetog Arsenija Sremca. l Datum: 12. novembar 2023. l Mesto: Crkva Svetog \or|a (6 Kate Street, St Albans)

Povodom predstoje}ih parlamentarnih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 17. decembar 2023. godine, obave{tavamo bira~e koji imaju boravi{te u inostranstvu da posredstvom diplomatsko-konzularnog predstavni{tva Republike Srbije najkasnije do pono}i 25. novembra 2023. godine po lokalnom vremenu u Srbiji, mogu podneti zahtev da na predstoje}im izborima glasaju u inostranstvu. Pomenuti zahtev se podnosi na propisanom obrascu, koji moète preuzeti na internet stranici Ambasade ili Generalnog konzulata. Uz zahtev (koji se dostavqa li~no, redovnom po{tom ili mejlom), potrebno je dostaviti i kopiju vaè}eg paso{a ili li~ne karte Republike Srbije. Lice koje je dràvqanin Republike Srbije i ima prebivali{te u Republici Srbiji, a nije upisano u Jedinstveni bira~ki spisak, istovremeno sa gore pomenutim zahtevom podnosi i Zahtev za upis u jedinstveni bira~ki spisak (obrazac moète preuzeti na internet stranici Ambasade ili GK).

l Vreme: 10:00 Slu`ba 11:00 Osve{tavawe `ita i se~ewe slavskog kola~a 12:00 [kolski program 13:00 Slavski ru~ak

Preduslov za otvarawe bira~kog mesta je da u propisanom postupku bude prijavqeno najmawe 100 zainteresovanih bira~a koji `ele da ostvare svoje bira~ko pravo na tom bira~kom mestu.

Doma}ini slave, u~enici Ana Mili{i} i Dimitrije Jovi}, u ime {kole Vam `ele dobrodo{licu i nadaju se da }ete svojim prisustvom uveli~ati ovaj zna~ajan doga|aj.

Dràvqani Republike Srbije mogu na osnovu JMBG i broja paso{a ili li~ne karte elektronskim putem proveriti da li su upisani u Jedinstveni bira~ki spisak preko zvani~ne internet stranice Ministarstva dràvne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/ . Pored toga, uvid u podatke koji se vode o bira~u moè se izvr{iti i preko Portala eUprava (usluga eZahtev za upis/ izmenu podataka u Jedinstvenom bira~kom spisku). Potrebno je da je gra|anin registrovani korisnik Portala eUprava.

Uprava [kole

Zahtev za davawe obave{tewa o podacima koji su o wima upisani u jedinstveni bira~ki spisak mo`e se dobiti i posredstvom diplomatsko-konzularnog predstavni{tva Republike Srbije.

SRPSKO PESNI[TVO U DIJASPORI

Srce od vatre - ve~e poezije na srpskom jeziku Gr~ke o~i U okru`ewu gde se ne pri~a o qubavi Kada me pogleda{ tim gr~kim o~ima U koje je legla vekovna tama Iako niko ni re~i ne progovara Ja znam, dobro znam da vi{e Nisam sama Plamene bakqe nosi{ u o~ima U kojima gori i onaj koji ih nosi I onaj kome su no{ene Dok me gleda{ moje te o~i pakleno prose Iako znaju da su jednako od tebe pro{ene Ne gledaj me tako Ili ne tra`i razum Nema tu mira kada mi spusti{ zenice Na zenicu oka Jer neminovno po~nu da se ukr{taju Dva protoka krvotoka. Sawa Ka~ar (iz zbirke pesama ''Dva protoka krvotoka'' ) Ova pesma je u{la u Antologiju srpskih pesama. Ovu Antologiju je osnovao Milan Radulovi} Radule 2008. godine, a glavni i odgovorni urednik je bila Marija Radulovi} Mimica.

”Ako ima nade, ona je u poeziji. Jer poezija ne moè bez slobode i istine.” – M. Be}kovi} Intimno ve~e stiha i note za va{u i na{u du{u odràno je 28. oktobra u ve~erwim ~asovima u Melburnu, u ku}i Radeta Miqkovi}a, slikara i wegove supruge Irene Miqkovi}. Na programu je bila poezija Sawe Ka~ar, pesnikiwe, slikarke i prevoditeqke koju nam je ona li~no govorila. Organizatorka i doma}ica ve~eri, gospo|a Irena Miqkovi} je tako|e pro~itala nekoliko svojih pesama. Muzi~ka pratwa bila je u izvo|ewu Hristijana – Caneta Simi}a. Videografski zapis ve~eri zabeleèn je okom i kamerom Stanislava Ka~ara. Ciq odràvawa ove ve~eri bila je promocija srpske re~i i o~uvawe na{eg jezika u dijaspori, a tako|e i poziv svima koji pi{u poeziju ili prozu na srpskom jeziku ili ~ak dvojezi~no, da nam se pridruè za budu}e doga|aje Sawa Ka~ar ovakve vrste.

Godi{wa skup{tina Crkvene op{tine Sv. Nikola, Blektaun U nedequ, 5. novembra 2023. Crkvena op{tina “Sveti Nikola” iz Blektauna odr`ala je svoju redovnu godi{wu skup{tinu. Usvojeni su izve{taji o radu Crkvenog odbora i pomo}nih organizacija za prethodnu godinu. Izabran je novi Crkveni odbor koji je po okon~awu rada skup{tine polo`io zakletvu u hramu, a svim parohijanima je upu}en poziv da se po mogu}nosti jo{ aktivnije ukqu~e u rad Odbora i svih pomo}nih organizacija.

Ako me èli{ sa~uvati Ako se jednoga dana okrenem i otvorenim o~ima pogledam u sunce ako me èli{ sa~uvati uhvati me za ruke i odvedi me u no}. èli{ li me sa~uvati poqubi me kroz umr{eno grawe i ja }u ti priznati za{to volim ki{u. Ali, ako se tvoje ruke ne odvoje od tebe i ptice iz tvojih o~iju odlete, produì}u putem zraka a ti ne}e{ saznati da se bojim da te dodirnem. Bojim se jer }e{ ostaviti svoje telo u mojim rukama i nikada vi{e posle tebe ne}u mo}i da zagrlim sunce a da te pre}utim. Irena Miqkovi}

Irena Miqkovi}

ZANIMQIVOSTI

^etvrtak 9. novembar 2023. 19

KAKO SU NOVOSA\ANI PRIHVATILI AUSTRALIJSKU KUHIWU

„Aussie Snack Bar“: Australijske pite s mesom u srcu Novog Sada

Novi Sad je poznat po bogatoj gastronomskoj ponudi, pa tako, pored vojvo|anske kuhiwe, gra|ani takozavane srpske Atine imaju mogu}nost da biraju i kinesku, ameri~ku, italijansku, francusku... Odnedavno su, pak, u prilici da probaju i australijske specijalitete, zahvaquju}i Novosa|aninu Ivanu Radi}u, koji se posle skoro dve decenije ìvota u Australiji vratio u svoj rodni grad. On je lokal "Aussie“ snack bar, koji se nalazi u Ulici Laze Tele~kog, otvorio sinovima, s tim da su trojica ro|ena u Australiji, a jedan u Novom Sadu. – Krajem osamdesetih godina pro{log veka sam se odselio u Australiju, tamo sam se oènio Australijankom na{eg porekla i dobio ~etiri sina. Kasnije sam se razveo i nakon toga se sa sinovima vratio u Novi Sad. Dugo sam razmi{qao {ta je to {to bih mogao da ponudim sugra|anima, a da ve} nisu probali, a onda mi je sin, dvadesetpetogodi{wi Aleksandar, predloìo da to budu klasi~an australijski specijalitet (pita sa mesom), „snack pack“ i „meat pie meal“, s tim da smo za qubiteqe pomfrita ubacili i ovaj obrok, ali preko wega obavezno rendamo velike koli~ine sira i nudimo tri vrste sosa u neogra-

ni~enim koli~inama. Ina~e, lokal se zove po Australijancima, jer, kao {to smo mi Vojvo|ani Lale, oni u Australiji sebe nazivaju Ozi – obja{wava Ivan i kaè da, sem Aleksandra, u lokalu radi i drugi sin, Tomislav. Na wegovu pri~u nadovezuje se Aleksandar koji je, pored brata, tako|e glavni i odgovorni u kuhiwi, a koji kaè da mu je drago da ove specijalitete moè da ponudi Novosa|anima, jer ih je i sam oboàvao u rodnoj mu dràvi. Prema wegovim re~ima, u Australiji se pita sa mesom pravi iskqu~ivo od junetine, odnosno govedine, jer su wihovi farmeri poznati po proizvodwi ovih grla, koja na ispa{u idu u divqinu. Me|utim, oni su kod nas ipak morali malo da modifikuju fil, pa osim junetine stavqaju i sviwsko meso, kako bi se uklopili u cenu. – Ove pite od mesa se prodaju bukvalno na svakom }o{ku u Australiji, a prave ih ~ak i u pekarama. Nijedan piknik ili sportski doga|aj ne moè da pro|e bez pite sa mesom. Ona se po pravilu pravi tako {to se

meso krupno sameqe, dinsta sa sitno seckanim crnim lukom, a kasnije se u smesu dodaje neutralna pavlaka za kuvawe. Sve to zajedno kr~ka se tri sata, a kada se dobije gusta smesa, fil je gotov. U me|uvremenu pravimo testo bez kvasca, koje stavqamo u kalupe, nakon toga ~a{ice filujemo mesom, a odgore ih zatvaramo doma}im lisnatim testom. Kada se sve to zavr{i, peku se u rerni oko 20 minuta – pri~a Aleksandar.

On obja{wava da je ova pita zapravo kultno australijsko jelo i da weno poreklo seè jo{ od Britanaca, ali su je Australijanci modifikovali i na~inili svojim specijalitetom, pa ~ak i nacionalnim jelom, s tim da je oboàvaju i na Novom Zelandu. – Generalno gledano, pitu su u Australiju prvi doneli britanski kolonisti oko 1700. godine. Tada je ova hrana bila uobi~ajena hrana u Britaniji, ali se uglavnom pravila sa povr}em ili pe~urkama. Kolonisti su prilagodili recept koji je odgovarao australijskim ukusima i sastojcima, a govedina i sos postali su standardno puwewe, iako su ov~etina i jagwetina tako|e popularni, posebno u ruralnim oblastima – isti~e na{ sagovornik i navodi da se tamo ove pite prodaju i zamrznute u supermarketima. Osim toga, u ponudi imaju i „Snack pack“, ni{ta mawe interesantan obrok za koji tako|e kaù da je ~isto australijski, a re~ je o jelu gde se preko pomfrita stavqa meso, pa tri vrste sosa i narendan ka~kavaq. – U Australiji stavqaju razli~ite vrste sosova, obi~no ~ili, beli luk ili ro{tiq sos (bbq). Ve}ina australijskih restorana ovo jelo naziva "paket za uìnu", "kutija za uìnu" ili "me{ani tawir", a u Zapadnoj Australiji, jelo se ~esto naziva "kutija za meso". Upravo i mi tako pakujemo ovaj obrok i imamo identi~ne soseve kao {to ih prave u mati~noj dràvi. êsto ga kupuju {kolarci za vreme velikog odmora – kaè Aleksandar. Ovo je tek po~etak, jer }e bra}a uskoro ubaciti i nove specijalitete, odnosno pite s pe~urkama i tzv. „spring rolls“, koje }e biti puwene mlevenim mesom. – Za sada smo zadovoqni kako su Novosa|ani prihvaliti australijsku kuhiwu i ~ini mi se da im se za sada najvi{e dopadaju pite s mesom, mada ni ostalo ne zaostaje. Deca najvi{e vole pofrit sa rendanim sirom. Trudili smo se da i cene prilagodimo ovda{wem standardu, pite ko{taju na primer 360 dinara (oko 5 dolara), Snack pack je 580 dinara (oko 8 dolara), a Meat pie meal obrok je 480 dinara (oko 7 dolara)... – zakqu~io je Aleksandar Radi}.

20 ^etvrtak 9. novembar 2023.

PUTOPIS

Istanbul – grad Istoka i Zapada carevi godinama. Aja Sofiju je podigao vizantijski imperator Justinijan od 532. do 537. godine. To je delo u to vreme dvojice najpoznatijih arhitekata – Antemijusa i Isidorusa. Pre we na tom mestu bile su dve mawe crkve, koje su progutali po`ari. Stubovi su joj od najvrednijeg mermera iz Mramornog mora, Nikeje, Ju`ne Afrike. Turci su 1453. godine preuzeli grad i pretvorili Svetu Sofiju u xamiju. Mozaike su prekrili gipsom i dogradili ~etiri minareta. 1935. godine postala je muzej koji danas pose}uju brojni turisti koji istra`uju misterije u vezi sa ovim mestom.

Istanbul, Vizant, Konstantinopoq – kako god ga zvali, ovaj grad oduvek je raspirivao ma{tu. Nekada{wi dom dva najve}a svetska carstva, Istanbul leì na Bosforu, izme|u dva kontinenta, Evrope na jednoj strani i Azije na drugoj. Na prvi pogled, Istanbul je grad suprotnosti. To je grad xamija i minareta, ali tako|e i duhovna kolevka pravoslavne crkve. Ako ste razmi{qali da posetite Istanbul, to je verovatno jedna od najboqih odluka koju moète da donesete jer ovaj grad ne moè da razo~ara. EVROPSKA PRESTONICA KULTURE Istanbul je 2010. godine progla{en za Evropsku prestonicu kulture i ovo je tek drugi grad van EU koji je dobio to priznawe. Izabran zbog svog „pulsiraju}eg inovativnog urbanog ìvota“, kao i zbog veli~anstvenog drevnog nasle|a, grad }e imati veliku korist od ovog priznawa. Oko 150 miliona evra je uloèno u restauraciju muzeja, palata i xamija. Preure|ena su zdawa opere i Baletskog udruèwa, i tako je pomognuto mnogim nezavisnim umetnicima, muzi~arima, rediteqima i zanatlijama. Otvarawe Galata zgrade, 2011. godine, kao i daqa ulagawa u projekte turisti~ke infrastrukture, kako se ulaga~i nadaju, dove{}e ve}i broj stranih turista. Osim toga pruì}e lep{u sliku ovog grada u Evropi i svetu, kaù u priru~niku koji su priredili Mono i Mawana, i koji je obavezno {tivo ako èlite da putovawe za Istanbul bude fantasti~no. TRI CARSTVA – JEDAN GRAD Grad je sme{ten na Bosforskom moreuzu i nekada{wa je prestonica tri velika carstva: Rimskog (330—395), Vizantijskog (395—1453) i Osmanskog (1453—1923). Nakon osnivawa savremene Turske republike, Ankara je progla{ena wenim glavnim gradom. Istanbul je najve}i grad u Turskoj i weno je kulturno i privredno sredi{te, a ujedno i jedini grad na svetu koji se prostire na dva kontinenta. Procewuje se da dnevno ulicama Istanbula pro|e oko tri miliona turista. Zato se za ovaj grad kaè da nikada ne spava, a na wegovim ulicama }ete na}i sve {to poèlite i najboqe osetiti ukuse i mirise ovog grada. Po tome mnogi pamte Istanbul godinama kasnije, kada zatvore o~i zakleli bi se da mogu da ~uju àmor sa ulice. Gradom se {iri miris ribe, cve}a, sira, za~ina, pe~enog mesa i hleba. Odjekuju zvuci bubweva, truba taksija, dovikivawa prodavaca i poziva na molitvu. Kaù da niste bili u Istanbulu ako niste probali baklavu od pista}a.

ZNAMENITOSTI ISTANBULA KOJE MORATE POSETITI

SULTANAHMET – NAJSTARIJI DEO GRADA Znamenitosti grada su mnogobrojne, ali definitivno najpopularnije i istorijski najkoncentrovanije mesto u Istanbulu je Sultanahmet. Ovo je najstariji deo grada, progla{en od strane UNESKO-a za Svetsko nasle|e. Nalazi se na poluostrvu Eminonu koje le`i na raskr{}u Zlatnog roga, Bosfora i Mramornog mora.

Aja Sofija

Topkapi palata

SRCE OSMANSKOG CARSTVA Put za Istanbul ne moè da pro|e bez posete Topkapi palati, koja je vekovima je bila rezidencija sultana i jedna od najva`nijih gra|evina u Turskoj. U woj se nalazio i harem, i ne treba da nas iznenadi {to je upravo ona uvr{tena na listu svetske ba{tine pod za{titom UNESKO. Malo je re~i kojima moè da se opi{e rasko{nost ovog mesta, pa moète po}i u virtuelnu turu i upoznati se sa ovim izvanrednim primerom osmanske arhitekture. AJA SOFIJA Crkva, xamija, ova monumentalna gra|evina kroz istoriju sluìla je kao verski objekat raznim religijama i uvek bila predmet divqewa. Za wu se kaè da je promenila istoriju vizantijske arhitekture. U woj su krunisani vizantijski

Veliki bazar

VELIKI BAZAR – NAUÎTE KAKO SE TRGUJE Posebno i autenti~no iskustvo se moè na}i na Velikom bazaru koji je jedan od simbola Istanbula. Ova ogromna pijaca datira iz petnaestog veka, a osnovao ju je sultan Mehmed II. Sadrì preko 4.000 radwi koje se nalaze du` 64 pokrivene ulice. Ovo je mesto koje je nezaobilazno kada su u pitawu popularne {oping ture, koje su sve ~e{}e me|u na{im stanovni{tvom. Ovde se moè na}i bukvalno sve. Dnevno ovu pijacu poseti 250.000 do 400.000 qudi, {to zbog toga {to je jedno od najpopularnijih {oping mesta, {to zbog razgledawa. Pored bazara se nalazi trg Bajazit koji je u vreme kada je napravqen (393.g) bio najve}i trg u gradu. Od trga vodi ulica do Univerziteta u ~ijem kompleksu se nalazi Bajazitova kula. Ovaj trg je idealno mesto za one koji vole anti~ke kwige i polovnu garderobu. Na wemu se nalazi i Bajazitova xamija kao i Muzej kaligrafije. Ni{ta boqe od opu{tawa u turskom kupatilu, popularnom hamamu. U vodu se dodaju esencijalna uqa bora ili eukaliptusa koja imaju umiruju}e dejstvo. Zaboravi}ete na stres i brige, a toksini }e nestati iz va{eg tela. Pre ulaska potrebno je istu{irati se, a telo }e se postepeno navikavati na temperaturu koja moè da dostigne i pedeset stepeni Celzijusa. Kada ste ve} tu, priu{tite sebi piling celog tela, bi}e vam zahvalno. Mnogo je mesta u Istanbulu koja vredi posetiti, od muzeja, preko trgova, pa do uli~ica koje kriju tajne koje ne moète ni da naslutite. Nije ovo bez razloga grad u kojem su kontinenti odlu~ili da se spoje. Pre nego {to se otisnete na avanturu, prelistajte kwigu „Mese~ina nad Istanbulom“ autorke Sofi Goldberg.Ventura, lepa i mlada Sefartkiwa, volela je svoj svet. Wen Istanbul ju je ispuwavao bojama, mirisima, zvucima, ukusima, ose}awem pripadnosti, qubavqu, vodama Bosfora, kupolama xamija. Ali prihvatila je svoju sudbinu i pristala da otputuje u Meksiko i tamo se uda za mu{karca koga su weni roditeqi odabrali za wu. Iako stvara porodicu i novi ìvot u toj neobi~noj zemqi, ona nije u stawu da zaboravi mese~inu nad Istanbulom, kao ni bilo ko ko jednom poseti ovaj magi~an grad.

KWI@EVNOST

^etvrtak 9. novembar 2023. 21

PRO[AO JE ^ITAV VEK OD RO\EWA ANTONIJA ISAKOVI]A

Velikim perom uvek na strani malih qudi Antonije Isakovi} (Beograd, 6. novembar 1923 - Beograd, 13. januar 2002) bio je srpski i jugoslovenski kwi`evnik i akademik

i spomenika dizanih u ono vreme u ~ast partizanske borbe. Ubrzo je usledila i prva zbirka pripovedaka "Velika deca" (1953), a zatim i kwige "Paprat i vatra", "Prazni Me|u onim malobrojnim bregovi", "Tren 1", piscima i intelektualcima u "Tren 2", "Obraz", Srbiji koji su kriti~ki govo- "Mirni zlo~in", maj 2019. rili iêtvrtak pisali, koji30. su pripali"Gospodar i sluli prve istine o partizanskoj ge", "Nestajawe". borbi, revoluciji i jugoslo- Prvu kwigu "Trevenskoj stvarnosti, pi{u}i o novi raskr{}a", u tabu temama i titoizmu, ~asno kojoj je rasvetqena i predvodni~ko mesto pripa- Isakovi}eva prida Antoniju Isakovi}u. On je poveda~ka umetnost, pisac antologijskih pripove- napisala je Violeta daka u srpskoj kwièvnosti P. Jovanovi}, koja, uz druge polovine 20. veka. Ali se napomenu kako veliki nad tim izvanrednim piscem pisac nikada nije pronadnosi senka zaborava i po- pu{tao priliku da istakne modnog potcewivawa. Vuka kao dragocenog u~iteqa, a jezik narodnih pesama kao poOvako je Dobrica ]osi} bese- lazi{te u gra|ewu vlastitog za dio o svom dugogodi{wem prija- na{ list, kaè: - U Isakovi}evom kwièvnom tequ i kumu, rasnom pripoveda~u i romansijeru, revolucionaru i svetu ispuwenom pri~ama o qukomunisti, disidentu i otpadni- dima i doga|ajima u vanrednim i ku koji je ro|en na dana{wi dan grani~nim situacijama, wihovim pre 100 godina. Bio je 12 godina mehanizmima odbrane i opstanpotpredsednik SANU, direktor ka, prepoznajemo elemente stvarNIN i "Prosvete" u vreme veli- nosti koja nas okruùje, dileme kog uspona ove izdava~ke ku}e, svoga vremena. U neprekidnom smatra se jednim od autora kon- bdewu nad lepotom svojih pri~a, troverznog Memoranduma Akade- ali i nad sudbinom svoga naromije. Dobitnik je mnogobrojnih da, ostavio je delo koje moè nagrada, me|u kojima su Zma- da pomogne da se lak{e na|emo jeva, Andri}eva, NIN, "Me{a i sna|emo. Samo je pitawe da Selimovi}", "Svetozar ]o- li umemo da ~itamo znake i porovi}", a ostao je i upam}en kao uke Isakovi}evog kwièvnog zajugoslovenski pisac ~ija su dela ve{tawa. Ve} od samog pojavqivawa na najvi{e ekranizovana. Bio je zagovornik ideologije SPS, ali je javnoj sceni pratilo ga je budtu partiju napustio i sa 45 ~la- no oko kwièvne javnosti, pa nova SANU potpisao peticiju ko- nije bilo zna~ajnijeg kwièvjom se traìla ostavka Slobo- nog kriti~ara i esejiste koji se dana Milo{evi}a. Preminuo je nije ogla{avao povodom wegovih gde je i ro|en, u Beogradu, 2002, dela. Tako je jo{ Sveta Luki} u a po sopstvenoj èqi sahrawen znamenitoj "Savremenoj jugosloje u selu Babe kod Sopota, gde venskoj literaturi 1945-1965" je imao malu ku}u i tamo ~esto Isakovi}a stavio u red pisapisao. Na zgradi u kojoj je ìveo ca koji su stvorili "prva na{a na Studentskom trgu, u akciji istinski moderna umetni~ka "Ve~erwih novosti" - "Vratimo dela", zajedno sa Davi~om, Desnidug piscima", 2010. postavqena com i ]osi}em. U "Posleratnoj je spomen-plo~a, kraj koje su i srpskoj kwièvnosti 1945-1970" obele`ja wegovih kom{ija Slo- Predrag Palavestra je naglasio bodana Seleni}a i Mi}e Popo- da je ovaj pisac prvi primenio

vi}a. Ponikao u bogatoj porodici, kao sin uglednog sudije i advokata, ve} u onda{wem petom razredu gimnazije postao je komunista, a tri godine kasnije stupio je u partizane i bio najmla|i borac Prve proleterske, pro{av{i krvave borbe na Sutjesci, Neretvi, Igmanu. Kada je napunio 25 godina, shvatio je, kako je kasnije govorio, da ni{ta nije uradio i napisao je prvu pripovetku "Ka{ika". Kada ju je pro~itala wegova sestra, iznena|eno je uzviknula: "Lule, pa ti si pisac!" Se}aju}i se podstreka za ovu pri~u, koja je ve} decenijama nezaobilazna u {kolama, Isakovi} je rekao: - Mene su u`asno qutili plakati odmah posle rata na kojima su partizani kao iz stripova, jaki, mi{i}avi. To je bila la`na slika rata. Po{ao sam s druge strane, od obi~nog borca, malog, neuglednog. Na wemu je sve bilo preveliko, smaknuto... Suprotno sam uradio od onih plakata

Me{o, ~itaj daqe! Izuzetno nadahnutu besedu, koju je izgovorio na sve~anom uru~ewu nagrade "Me{a Selimovi}", koju je dobio za "Gospodar i sluge", Antonije Isakovi} je posvetio kwi`evnoj ve~eri u Sarajevu, na kojoj je Me{a prvi put pro~itao odlomak iz kasnije slavnog romana "Dervi{ i smrt": - U po~etku ne slu{am, `murim, Me{ine me re~enice polako susti`u, obmotavaju celog. Vrelina po obrazima, u grudima. Me{a stoji uspravan kao spomenik, kao Bog. Wegov bariton ispuwava svaki kut u sali, teku re~i, re~enice, razvaquju nam rebra, slepoo~nice, bez posekotine smo krvavi. Vulkan iskuqao, ogromna je lava, zida planinu, ispred nas ra|a se "Dervi{ i smrt"! [apu}em: "Ne prekidaj, Me{o, ~itaj daqe!"

Mihajlo Panti}: Pripoveda~ tragi~nih sudbina

DRU[TVO

Iako je u osnovi bio sledbenik tradicije realisti~kog pripovedawa, Antonije Isakovi} je pre svega svojim pri~ama izvr{io snaàn uticaj na preobraàj srpske kwièvnosti u godinama posle Drugog svetskog rata, mahom na na~in novog, netipi~nog pristupa tada dominiraju}im temama revolucije i novonametnute ideologije - kaè za "Novosti" dr Mihajlo Panti}. - Da pobednici pi{u istoriju, to je op{te mesto. Ali, {ta se dogodi kada sami pobednici, u jednom trenutku osve{}eni saznawem da je sve "za vremena", postanu razo~arani svojom pobedom, tome se moè Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releifo Organisation ~itati u kwigama Antonija Isakovi}a. Pre skoro ~etrde2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838 set godina, kada sam ga upoznao u redakciji "Kwièvnih novina", a gde se tada okupqao spisateqski svet, rekao nam je: "Mi bismo bili boqi pisci da nije politike". Mada je u Velikom ratu pripadao pobedni~koj strani, Isakovi} nije apsolutizovao dodaje Panti}. Naprotiv, MELBOURNE SYDNEY tu pobedu, BRISBANE GEELONG svedo~io je, bez razlike, o svim qudima koji su pro{li veliku BALKAN EXPRESS Milena Nikoli} Boìca Savi} Petrovi} kalvariju sasvim nepristrasno, na sebi3814 svojstven, umetni~ki suge(SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 0584 Enterprises stivan na~in. I nije bio pripoveda~ rata, kako se pre~esto ST ALBANS Edensor Park 0424 112 228 Rade ~uje, nego9367 pripoveda~ male, ve} po pravilu tra5838 9823ali 1401nipo{to "obi~ne", 67 Kennedy Dr. 0419 396 633 gi~ne qudske sudbine. Jedine i vredne. 0409 500 255 0458 828 931 Redbank Plains Ras Trade 9793 6210 Amira Tupkovi} Na prikrivenu inicijativu GK Isti~u}i da Isakovi} spada ADELAIDE 20-22 Deans Crt. 32 Maryfield Saveza komunista, zakazan je u red pisaca koji su posle DruDandenog Drive Blair Athols Euro Zona -Zaga sastanak svih, tako se svetskog rata nastojali da NSWtada 2560 go- gog 0413 929 416 Goranka Kosaba{i} vorilo, dru{tveno-politi~kih tradiciju realizma udruè sa 0425 358 539 0420 201 344 33 Egan CI. Werribee organizacija Novog Beograda. modernim tokovima u razvoju srp0432 619 885 Pozvani smo na taj sastanak i ske i evropske proze, dr Branko SAFEWAY TRAVEL stavqeno nam je na znawe da }e Vrane{ za "Novosti" kaè: - BiH 9534 4866 na{a odgovornost. Srbija se utvr|ivati - Danas, sto godina nakon maksimalno 40 kilograma 9366 9299 Sastanku je, radi kamuflaè, Isakovi}evog ro|ewa, moèpredsedavao vode}i ~ovek tako- mo i moramo sagledati celinu zvanog SSRN Novog Beograda. Iz pi{~evog bogatog kwièvnog i iskustva sam znao da je najva`ni- dru{tvenog ìvota. Iako se u je izdràti prvi udar, izbe}i savremenom trenutku wegovo preki sud. Funkcioner Gradskog delovawe neretko umawuje i komiteta koji je sve organizovao nedovoqno prime}uje, Isakomi se javio uo~i sastanka da mi vi} je na bitan na~in obeleìo "prijateqski" sugeri{e da pri- ~itavu drugu polovinu 20. i sam hvatim ono {to bude zakqu~ak po~etak 21. veka. Bez obzira sastanka. I tako mi olak{ao pona raznovrsnost pristupa i zasao. Posle nepotrebno detaqnog kqu~aka, u jednome se tuma~i upoznavawa svih prisutnih sa i pisci slaù: Isakovi}evo na{om programskom aktivno{- lirski intonirano, bri`qivo }u, izvinio sam se i rekao da ispripovedano i moderno delo moram na sastanak ba{ kod tog predstavqa potresno svedo~anfunkcionera Gradskog komiteta. stvo o te{kim ratnim, a poneSvi su bili zbuweni, sastanak je kad i podjednako te{kim mirnopropao, mi smo preìveli. Anto- dopskim okolnostima, koje su za nije Isakovi} i wegov roman su pisca postale simbol sveop{te mi pomogli da nau~im pone{to o borbe za pravo ~oveka da bude tehnologiji politi~kog ìvota. ~ovek.

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

tehni~ka re{ewa modernih pripoveda~a, a sli~nu ocenu dao je i Jovan Dereti} u "Istoriji srpske kwièvnosti" (2000), vrednuju}i ga kao najzna~ajnijeg novatora u posleratnoj pripoveci. Borislav Mihailovi} Mihiz lucidno je prepoznao neke od najzna~ajnijih odlika prve Isakovi}eve zbirke, {to su kasnije generacije kriti~ara preuzimale i citirale. O Isakovi}evim delima pisali su i Petar Xaxi}, Dragan Jeremi}, Qubi{a Jeremi}, Miroslav Egeri}, kao i pisci prvoga reda Milorad Pavi}, Ivan V. Lali}, Vidosav Stevanovi}. - Antonije Isakovi} je, i kao ~ovek i kao pisac, ~edo svog vremena, vremena u kome je, na dru{tvenoj sceni, najpre bilo velikih ideala, a onda i razo~arawa u te ideale, jednako kao {to je u kwièvnosti bilo velikih pregnu}a, oli~enih u nastojawu da se sam kwièvni izraz promeni, odmakne od obrazaca iz kwièvne pro{losti - kaè za na{ list dr Radivoje Miki}. - Otuda i ne moè biti ~udno to {to je pripadnik partizanskog pokreta koji je u~estvovao u nizu va`nih doga|aja, a posle rata obavqao visoke du`nosti, relativno rano, oko 1966. godine, pre{ao put, re~eno naslovima romana Dobrice ]osi}a, od vernika preko gre{nika do otpadnika i, na kraju, izgnanika iz jednog ideolo{kog carstva koje se bliìlo svom padu i porazu. Kada je 1982. godine, posle mnogo neprijatnih peripetija, nekoliko recenzija, traènih tuma~ewa i sumwi, ipak, objavqen roman "Tren 2: kazivawa êperku", do{lo je do velikih kome{awa, ne samo u kwièvnom svetu, ve} i u, kako se tada govorilo, dru{tveno-politi~kim krugovima. Razlozi su bili {to je u ovom delu Isakovi} uveo tada jo{ tabuiranu temu Golog otoka. Prise}aju}i se tog vremena, kada je bio direktor Doma kulture Studentski grad, gde je odràna promocija romana, Miki} kaè: - Dan-dva posle toga, po~ela je bura. Stizali su, kao u poverewu, glasovi da smo ovoga puta zaista preterali, da smo po~eli da okupqamo golooto~ane.

22 ^etvrtak 9. novembar 2023.

DRU[TVO

Izabrali selo Dubnicu umesto svetla velegrada

Kada mlada èna iz Beograda pristane da ode iz grada u selo, to moè da zna~i ili da mnogo voli svog supruga, ili da je svim srcem spremna da se suo~i sa izazovima koje novi ìvot donosi. Kako, ina~e, objasniti da je danas dvadesetdevetogodi{wa Lidija Zdravkovi}, albanolog po zanimawu, pre dve i po godine odlu~ila da sa suprugom Bojanom krene u okolinu Vrawa i prona|e ku}u u kojoj bi samo povremeno boravili.

smo provodili u istom prostoru i onda smo se dogovorili da potraìmo vikendicu u okolini u koju }emo mo}i da odemo kad god poèlimo. Ba{ u tom trenutku se oglasilo Ministarstvo za brigu o selu svojim programom pomo}i oko kupovine ku}e i povratak mladih i mi smo se prijavili me|u prvima“. „Zahvaquju}i toj pomo}i, danas ìvimo u selu Dubnica na oko {est kilometara od centra

Mladi koji su u dilemi ”selo ili grad” ne treba da se dvoume. Ovde je ~ist vazduh, sigurno okruèwe, poznajete svakog kom{iju, kaè bra~ni par Zdravkovi} koji je dobio pomo} za kupovinu ku}e od Ministarstva za brigu o selu „Po{to je pristala da se vrati iz Beograda za po~etak smo ìveli kod mojih roditeqa u porodi~noj ku}i u centru Vrawa. Lidijini roditeqi tako|e ìve u Vrawu, tako da su opet blizu }erke. Ali kada je po~ela korona, postalo nam je pretesno. Dane

Do kraja godine mladima 2.650 ku}a Od kada su iz Ministarstva za brigu o selu krenuli u realizaciju programa dodele sredstava za kupovinu seoskih ku}a, tre}ina podnosilaca prijave pre{la je iz grada u selo. Prosek godina dobitnika ku}a je 29,8, a planirano je da do kraja 2023. bude dodeqeno 2.650 ku}a u selima u svim delovima Srbije.

Vrawa, sa tri sina i ovo je od pre godinu dana na{ stalni dom. Mladi koji su u dilemi selo ili grad ne treba dugo da se dvoume. Sela, ako nisu ba{ neka zaba~ena, bez struje i vode, pruàju uìtak ve}i nego grad. Pre svega zbog {irine prostora, slobode da {etate po svom dvori{tu, da ste po ~itav dan u prirodi ~im iza|ete iz ku}e. Na{a ima oko 70 kvadrata i plac od 20 ari”, pri~a za na{ list Bojan Zdravkovi}, glava porodice. Deca su na oku sve vreme dok se igraju. îst vazduh, ba{ta, sve su to velike prednosti ìvota na selu. Pomo} od 1,2 miliona dinara, koliko su 2021. dobili od Ministarstva za brigu o selu, im je, kaè, mnogo zna~ila, jer pre dve godine cena ku}a i placeva nije bila ni pribli`no visoka kao danas. „Za kupovinu ku}e uz pomo} dràve, odnosno nadle`nog ministarstva, trebalo je da ispuni-

Le{nici kao dodatni izvor prihoda Posle kupovine ku}e, od prethodnog vlasnika smo kupili i plantaù pod le{nikom sa oko 120 sadnica koje su u punom rodu, tako da nam je to dodatni izvor prihoda. Lane smo ispekli i 100 litara rakije od {qive, {to je odli~no za prvu godinu ìvota na selu, nagla{ava Bojan Zdravkovi}. mo neke uslove, me|u kojima su i da nemamo nikakve nepokretnosti u svom vlasni{tvu. Sve smo ispuwavali i stvarno smo vrlo brzo potpisali ugovor i za 20 dana postali vlasnici prve nekretnine u ìvotu, {to je dobar ose}aj”, pri~a trideset{estogodi{wi Bojan. Imali su sre}u da je ku}a bila u dosta dobrom stawu, gra|ena od ~vrstog materijala. Ima vodu, struju, bunar, u blizini je osnovna {kola, prodavnica, crkva... „Ja sam, potom, po~eo polako da je sre|ujem, kre~im i posle godinu dana pro{log avgusta smo se uselili. Dodatni razlog na{eg preseqewa u selo je i {to smo mogli da radimo od ku}e. Ja sam zavr{io Vi{u {umarsku {kolu, Lidija fakultet, tako da nam ni to nije prepreka da odemo iz centra Vrawa”, napomiwe Bojan. U posledwa tri meseca porodica se pro{irila za jo{ dva de~aka blizanca Petra i Iliju, tako da trogodi{wi Bogdan – najstariji sin – sada ima i dru{tvo. Bojan dodaje da mu se posebno dopada {to ponovo ima priliku da popri~a s kom{ijama u selu koje ima oko 200 ku}a. Dopada mu se i {to su jedni drugima na usluzi. Zajedni~ki se pije kafa, obeleàvaju slave… „U gradu je toga sve mawe. Ne znate ko vam je prvi kom{ija i niko se nikome vi{e ne javqa. Ovde postoji stari srpski obi~aj da ti je kom{ija kao najro|eniji i do toga se drì”, kaè Bojan. Dok Lidija gaji mali{ane, on radi kao komercijalista u „Zlatiborcu”. Kad god im ne{to zatreba, imaju automobil i odu do grada. Sve je blizu.

Patrijarh Porfirije osve{tao Hram Svete Trojice u Argentini Patrijarh srpski Porfirije sluìo je ~in osve}ewa Hrama Svete Trojice u Resistenciji, u argentinskoj provinciji âko. Sasluìvali su episkopi ni{ki Arsenije, buenosajreski i ju`no-centralnoameri~ki Kirilo, dalmatinski Nikodim, budimqansko-nik{i}ki Metodije i remezijanski Stefan, uz molitvenom u~e{}e blago~estovog naroda, saop{teno je iz SPC. Ranije je SPC saop{tila da je patrijarh Porfirije razgovarao u petak u Buenos Ajresu sa biskupom Miroslavom Adma~ukom, apostolskim nuncijem u Argentini, i arhiepiskopom buenosajreskim Horheom Garsijom Kuervom. Povodom dolaska patrijarha srpskog u Argentinu u petak je sluèna sve~ana doksologija (molitva) u manastiru Svetog Save u Buenos Ajresu, a patrijarh je tom prilikom apelovao da je potrebna molitva za sve qude sveta, za mir u svetu, mir koji je {irom planete danas ugroèn, pomiwu}i pritom Ukrajinu, Palestinu i Izrael.

MUDRE MISLI I CITATI Mladom se ~oveku ~ini da je svemo}an, da moè sve u ìvotu. @ivotni ciq bi da otvari ~im pre, i {to brè. Stvari vidi nekad nerealno i sve mu je u letu i beskrajno, pun je ìvotnog optimizma, raspoloèwa i radosti. Mladost nosi teret ìvota i sve {to se postigne u mladosti, vi{estruko je korisno u starosti.

Narodne poslovice o mladosti

Brojne narodne poslovice posve}ene su ovom, najlep{em dobu ìvota: uuu U mladosti zapni, u starosti pevaj. uuu ôvek ima samo jedno prole}e. uuu Mlade ène, bra}u dele. uuu Mlado se drvo savija, a staro lomi. uuu Pita}e te starost kud ti je pro{la mladost. uuu Dok smo mladi kao cvet, – na{e nabo na{ je svet. uuu Koj iska da se odmori u starost, neka se pomu~i u maladost. uuu Lako je muku prebroditi kad je ~ovek mlad i zdrav.

uuu Mlad vi{e pomisli nego {to mutna voda ponese. uuu Na mladima svet ostaje ili na mla|ima ku}a stoji. uuu Mlada krv na skakawe goni, a stara u hlad. uuu U mladosti ko ne u~i, u starosti taj se mu~i.

Narodne poslovice o starosti

U narodnim poslovicama isti~e se i vrednost starih qudi, qudi sa velikim `ivotnim iskustvom. Ali je tako|e starost i te{ka i mu~na, stari qudi su fizi~ki nemo}ni, a psihi~ki preosetqivi.

uuu Bez stara pawa siroto ogwi{te. uuu Dok baba do|e, svadba pro|e. uuu Star boluje, mlad mu ne veruje. uuu Seda se glava u~it ne dava. uuu Stari qudi gotova |eca. uuu Staro se drvo ne ispravqa. uuu Uzeo bog trk, a nije vrisak. uuu Starost je bolest od koje svako umire. uuu Stara ~oveka ne pitaj {ta te boli, ve} gde te ne boli. uuu Star pas za igru ne mari. uuu Kad stari pas laje, vaqa videti {ta je. uuu Mlad ne}e a star ne mo`e. uuu Ostar, obele, a pamet mu ne do|e.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 9. novembar 2023. 23

SRPSKA LOZA NA VINSKOJ MAPI SVETA

Zanimqiva izlo`ba o "pi}u bogova" u beogradskoj Galeriji nauke i tehnike SANU

Negotinci tvrde da je Tito najvi{e voleo tamjaniku, a profesor Nikoli} ka`e da je to verovatno mit: - Tito je voleo fina vina, a na Brionima je uzgajao specifi~nu sortu vugava. Slikaru Pablu Pikasu poklonio je deset sanduka da uradi poster za "Neretvu". Pikaso nije hteo da uzme novac, ali vino nije odbio.

Oko 11.000 godina stari su prvi podaci o pripitomqavawu vinove loze, a na na{em prostoru postoje materijalni dokazi o tome iz gvozdenog doba. O istoriji vinogradarstva i vinske kulture na tlu dana{we Srbije se malo zna i upravo to je podstaklo stru~wake Miroslava Nikoli}a, @eqka Tomanovi}a, Slavicu Todi}, Milicu Rat i Miodraga Grbi}a da krenu u istra`ivawe. Tako je nastala izlo`ba "Vinski letopis Srbije" u beogradskoj Galeriji nauke i tehnike SANU. Postavka objediwuje istorijske nalaze od gvozdenog doba do prve polovine 20. veka, a najvrednija je votivna (zavetna) ikona Liber i Libera iz drugog ili tre}eg veka nove ere, koja se ~uva u Muzeju Krajine u Negotinu. Pored arheolo{kih eksponata, alata za obradu vinograda, rezidbu i za{titu vinove loze, opreme za preradu gro`|a, proizvodwu, ~uvawe i u`ivawe vina, iz na{ih muzeja, na izlo`bi je prvi put predstavqen herbarijum Andreja Volnog, profesora karlova~ke gimnazije, sa primercima sorti vinove loze koje su gajene na Fru{koj gori od 1812. do 1824. godine. - Profesor Volni je sakupio oko 120 uzoraka, a DNK analizom je utvr|eno da je najvi{e tih sorti i{~ezlo tokom najezde

Deset sanduka za Pikasa

Turci uzimali hara~ na vino Vino se proizvodilo na tlu Srbije i u osmanskom periodu - kaè Miroslav Nikoli}. - Turci su brzo shvatili da se vinom dobro trguje, pa im nije mnogo smetalo to {to je crno vino sinonim za Isusovu krv. Gledao sam turske spise iz 16. veka, u kojima pi{e da su Turci uzimali hara~ na vino. filoksere, koja se pojavila sredinom 19. veka u Francuskoj, a u Srbiji 1882. godine – kaè prof. dr Miroslav Nikoli} iz Instituta za multidisciplinarna istraìvawa Univerziteta u Beogradu. - Srbija je, ina~e, pomogla Francuskoj da prebrodi ogromnu krizu koju je prouzrokovao {tetni insekt. U doba filoksere transportovale su se ogromne koli~ine vina iz na{e u zemqu Gala. Prvi put su predstavqene i autohtone srpske sorte vinove loze, me|u kojima je i nekoliko doskoro nepoznatih. - Pro{le godine smo zavr{ili projekat u kome smo poku{ali da dokaèmo {ta bi moglo da poti~e sa ovog podnebqa. Na osnovu tih

analiza sasvim je izvesno da je prokupac na{, kao i negotinski crni za~inak i bagrina, dok smederevka, koja je ovde odoma}ena, poti~e iz Bugarske gde se zove demijat - isti~e Nikoli}. - Mada je odoma}ena ovde, tamjanika nije na{a autohtona sorta. To je drevna gr~ka sorta iz anti~kog doba, kojoj su Francuzi dali ime "muskat bjanko ati grej". U sredwem veku najcewenije su bile muskatne sorte, a kod nas su sve one koje miri{u naziv dobile po tamjanu. Dugo se mislilo da je crna tamjanika autohtona sorta Negotinske Krajine. Utvr|eno je, me|utim, da je to samo mutacija bele tamjanike. Vinogradarstvo se na tlu Srbije razvi-

jalo pod uticajima Tra~ana, koji su vinovu lozu doneli iz Male Azije, i Helena. Posetioci }e saznati i kako su Grci i Feni~ani vinovu lozu odneli u Francusku, koja je danas svetska sila za vino. - Mnogo je onih koji su doprineli razvoju vinogradarstva, a me|u wima se izdvajaju Franc [ams, koji je prvi opisao sorte na podru~ju Vojvodine, Dimitrije Vita Petrovi}, Milutin M. Savi}, prvi upraviteq [kole za vinodeqe i vo}arstvo u Bukovu kod Negotina, u ~ijem je osnivawu imao kqu~nu ulogu - govori profesor Nikoli}. - Zahvaquju}i Savi}u prokupac i za~inak su u{li u svetsku ampelografsku literaturu.

Recept za dugove~nost najstarijeg crnotravskog gra|evinca pe~albara Stan~a Dimitrijevi} iz sela Zlatanci, sme{tenog isto~no od Crne Trave u Jablani~kom okrugu, je najstariji crnotravski gra|evinac pe~albar. U~estvovao je u gra|ewu najve}ih objekata u Beogradu i biv{oj Jugoslaviji, a wegovim putem i putem wegovog oca Mitka koji je postavio standarde zidawa i malterisawa koji se i danas primewuju, krenuli su wegovi unuci. U porodi~noj ku}i, pored smederevca, uz suprugu Ru`u i ~aj mu je najlep{e. Naviru uspomene, pri~aju se pri~e o precima i potomcima gledaju stare fotografije. Stan~a Dimitrijevi} ima skoro 93 godine. Za sebe voli da ka`e da je najstariji crnotravski gra|evinac pe~albar. "Ja

sam, ako smem da kaèm, izuzetan ~ovek. Nijednu sva|u u ìvotu nisam imao", kaè Stan~a isti~u}i da je to wegov recept za dugove~nost. Supruga Ruà sa wim uìva u miru, prirodi i ti{ini. Jedina {teta je, kaè, {to nema drugih me{tana. Stan~a je ponosan na svoje potomke. ]erka Vesna je jedna od najuglednijih srpskih endokrinologa, a kod roditeqa dolazi kad god moè jer je priroda predivna. U mahali Blatarci skoro da vi{e niko i ne ìvi. "To je moja energetska baza od detiwstva pa do dana{wih dana i radujem se svakom danu koji mogu da provedem ovde, pogotovo kad su ovako lepi dani, kada moè da se {eta", isti~e Stan~ina i Ruìna }erka prof. dr Vesna Dimitrijevi} Sre}kovi}.

Najstarijeg srpskog pe~albara ima ko da nasledi. Sin Bojan je profesor na Rudarsko-geolo{kom fakultetu u Beogradu, a unuci su krenuli putem deda Stan~e i pradede Mitka. Milovan je diplomirao na Arhitektonskom fakultetu, a Dimitrije uskoro zavr{ava Gra|evinski. "Nema vrata na koja ne moèmo da zakucamo i otvorimo, jer nema objekta koji Crnotravci nisu gradili od Belog dvora do Skup{tine Jugoslavije", kaè prof. dr Bojan Dimitrijevi}. Dimitrijevi}i su jedna sre}na i uspe{na porodica. Sve neda}e i velika isku{ewa prevladavali su verom, pozitivnom energijom i pesmom. A svaku pesmu po~iwe najstariji, a oni mla|i ga prate kao i u ìvotu, jer imali su {ta da nau~e, naslede i ~uvaju.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla. Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije. Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:

secretary@ascconline.com.au

24 ^etvrtak 9. novembar 2023.

FEQTON

MILUNKA SAVI]: VITEZ KARA\OR\EVE ZVEZDE I LEGIJE ^ASTI

(6)

u Pri~a o èni ratnom heroju pred kojom su bili postrojeni pukovi i u slavu wenog imena podizane su zastave u Kako je Milunka Savi} odlu~ila da se prijavi kao dobrovoqac u Prvom balkanskom ratu kao mu{karac pod imenom Milutin u Na koji na~in su weni saborci otkrili da je hrabri bomba{ Milutin zapravo èna u Kako je postala borac ~uvenog Gvozdenog puka i u~estvovala u odbrani Beograda u Velikom ratu u Na Solunskom frontu je dobila ~in pe{adijskog narednika i postavqena za komandira juri{nog voda u Jedina je èna u svetu koja je odlikovana najvi{im francuskim ordenom - Ratnim krstom sa zlatnom palmom i dvostruki je nosilac Legije ~asti u Za{to je po okon~awu rata wen ìvot zapo~eo novom golgotom, teòm od one koju je pro{la kao ratni dobrovoqac

9. novembar

1799. - Napoleon Bonaparta je vojnim udarom sru{io vladu Direktorijuma i kao prvi konzul preuzeo vlast u Francuskoj. Napoleon je potom kao car od 1804. zavladao Francuskom i velikim delom Evrope donose}i, pored ratnih nevoqa, kapitalne dru{tvene promene. Napoleonovska administracija ukinula je zastarele feudalne re`ime, zavela modernu upravu i postavila osnove modernog industrijskog razvoja.

Preuzeto iz NOVOSTI - Autori: Vidoje Golubovi}, Predrag Pavlovi}, Novica Ne{i}

OBJAVU RATA SRBIJI VLADA AUSTROUGARSKE POSLALA OBI^NOM PO[TOM

Neustra{ivi bomba{ slavnog gvozdenog puka Milunka, vrstan strelac i jo{ boqi bomba{, hrabro juri{a i nepogre{ivo poga|a neprijateqski rov. U jednom naletu eksplozija bombe zamra~i prostor. Milunka pade kao poko{ena. Izvukli su je s boji{ta i odneli u previjali{te. Kada su joj raskop~ali koporan da previju ranu ugledali su nestvaran prizor: pred wima je leàla èna-ratnik. Weno se}awe zapisao je novinar Antonije \uri}: „Dogodilo se ono ~ega sam se najvi{e bojala. Samo da me ne rane, mislila sam. Dobro, ako me ve} rane – neka to ne bude u grudi. Otkri}e da sam - ènsko... Kad ono, kao za inat, metak udari u grudi. Osvestila sam se u previjali{tu. Bolni~ar, stariji ~ovek, skida mi koporan da vidi gde sam rawena. Ustuknuo je i stao kao gromom pogo|en. Po~eo je da doziva u pomo}. Mislim, {to je-tu je. Ne mogu vi{e da se krijem: nisam Milun, nego Milunka. Hteli su odmah da je po{aqu ku}i, ali je zapretila da }e oti}i u - hajduke. Zadràli su je. S wom nije bilo {ale. Nije se vi{e skrivala: svi su znali da je Milunka Savi}. Uvaàvali su je i voleli”. Jasmina Lazarevi}, pisac romansirane biografije Milunke Savi} „Devojka iz doline jorgovana“ tvrdi da je pravi Milunkin identitet, koja se u srpsku vojsku prijavila u mu{kom odelu kao dobrovoqac Milun Savi}, otkriven u Prvom, a ne u Drugom balkanskom ratu. Jasmina, daqe, isti~e: „@ena koja ìvi u mu{kom kolektivu devet meseci, boravi u rovovima, spava pod {atorima, presvla~i se, ne moè da krije toliko dugo identitet. âk i da je izuzetno ve{ta, nezamislivo je da u jeku bitke izlazi iz rova i traì skrovito mesto da obavi fiziolo{ke potrebe”.

MILUN JE MILANKA

U iscrpnoj i detaqnoj monografiji „Drinska divizija“ opisane su gotovo sve sudbine wenih ratnika. U ovom istoiografskom zaisu vrlo precizno je napisano: „U 1913. godini, Milunka Savi} je ratovala u redovima Drinske divizije kao srpski vojnik Milun. Na Bregalnici je rawena i tom prilikom je otkriveno da nije Milun, nego Milunka”. Nakon pobeda u balkanskim ratovima mir je kratko trajao. Iako ekonom-

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

1818. - Ro|en je Ivan Sergejevi~ Turgewev, jedan od prvih ruskih pisaca ~ija su dela prodrla na Zapad. Za ìvota je uìvao mnogo ve}i ugled u francuskim, nego u ruskim kwièvnim krugovima. Autor je romana "O~evi i deca", "Lov~evi zapisi", "Uo~i novih dana", "Prole}ne vode". 1835. - Ro|en je Davorin Jenko, jedan od najzna~ajnijih kompozitora romanti~ara u slovena~koj i srpskoj muzici. Autor je srpske himne "Boè pravde" i slovena~ke "Naprej, zastava slave". Kao dirigent beogradskog Narodnog pozori{ta (1871-1902) komponovao je muziku za vi{e od 80 pozori{nih komada. Autor je prve srpske operete "Vra~ara". 1937. - U japansko-kineskom ratu, japanske trupe su zauzele [angaj. 1938. - Tokom no}i nacisti su u Nema~koj demolirali vi{e od 7.000 jevrejskih ku}a i prodavnica i spalili stotine sinagoga. Ubijeno je preko 90 Jevreja. Ovaj pogrom Jevreja dobio je naziv "Kristalna no}" jer su ulice nema~kih gradova bile prekrivene razbijenim staklom. 1963. - U japanskom rudniku ugqa Omuta u eksploziji gasa poginula su 452 rudara, a 470 ih je raweno. Istog dana poginuo je 161 putnik u sudaru teretnog voza s putni~kim vozom na pruzi za Tokijo.

Ovim telegramom po~eo je Veliki rat ski i vojno istro{ena, Srbija je bila primorana da prihvati sukob sa mo} nom Austrougarskom carevinom koji je ubrzo prerastao u Prvi svetski rat. Mala Srbija stajala je na putu ogromnoj carevini ka ispuwewu wenog decenijskog ciqa - proboja na istok. Srpski narod je tu|om voqom ponovo stavqen pred svr{eni ~in: odbraniti zemqu svim snagama. Prvi svetski rat zvani~no je zapo~eo u Kraqevini Srbiji, posle poznatih doga|aja u Bosni, na neobi~an na~in: telegramom vlade Austrougarske monarhije, poslatog obi~nom po{tom u 11 ~asova, 28. jula 1914. godine. U po{iqci Vladi Srbije, sem ostalog, pi{e: „Kraqevska Vlada Srbije nije na zadovoqavaju}i na~in odgovorila na notu datiranu 23. jula 1914, koju je predao austrougarski poslanik u Beogradu. Zato Carsko-Kraqevska Vlada nalazi da je prinu|ena da se osloni na silu oru`ja radi o~uvawa svojih prava i interesa. Austrougarska smatra da se od ovog trenutka nalazi u ratu sa Srbijom”. Sutradan 29. jula 1914. godine, objavqen je ratni proglas suverena Austrougarske, cara i kraqa Frawe Josifa I, narodima svoje dr`ave o po~etku rata protiv „jednog mr`wom ispuwenog neprijateqa... koji je naterao Monarhiju da se lati ma~a u ciqu odbrane svoje

~asti, svog ugleda i ranga sile i svog integriteta...” Akademik Andrej Mitrovi} u opse`nom delu Srbija u Prvom svetskom ratu navodi da je „telegram kojim Austrougarska monarhija objavquje rat Srbiji uru~en u utorak 28. jula 1914. godine predsedniku srpske kraqevske Vlade Nikoli Pa{i}u u Ni{u, gde je Vlada bila izme{tena”. Jedan o~evidac ostavio je svedo~anstvo o tome: „...U ni{koj kafani ’Evropa’ za vreme ru~ka, u{ao je jedan slu`benik i predao telegram. Po{to je pro~itao {ta u wemu pi{e, predsednik Pa{i} se digao sa stola i obratio prisutnima: Austrija nam je objavila rat. Na{a stvar je pravedna. Bog }e nam pomo}i”. Istog dana regent Srbije, princ Aleksandar Kara|or|evi}, objavio je ratni proglas u kome se, izme|u ostalog, nagla{ava: „Na na{u Srbiju nasrnulo je veliko zlo. Austrougarska nam je objavila rat. Ja sam prinu|en pozvati sve moje drage i hrabre Srbe pod srpsku trobojku. Srbi, branite svom snagom svoje ogwi{te i srpsko pleme!...” l U slede}em broju: Ne}u da budem bolni~arka, ho}u pu{ku!

1985. - Ruski velemajstor Gari Kasparov je u 23. godini postao najmla|i svetski prvak u istoriji {aha. U me~u za titulu pobedio je ruskog velemajstora Anatolija Karpova rezultatom 13:11. 1989. - Stotine hiqada Isto~nih Nemaca krenulo je prema Zapadnoj Nema~koj, a veliki broj Zapadnih Nemaca krenuo je u suprotnom pravcu, samo nekoliko sati nakon {to je vlada objavila da je otvorena granica prema Zapadu. Pad "Berlinskog zida", simbola podele Evrope posle Drugog svetskog rata, bio je prvi korak ka ponovnom ujediwewu dve Nema~ke. 2014. - Preminuo je Nikola Simi}, pozori{ni, televizijski i filmski glumac. Igrao je u mnogobrojnim filmovima i TV-serijama, kao i predstavi "Buba u uhu" koja se na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozori{ta (JDP) nalazila vi{e od 40 godina. 2016. - Republikanski kandidat Donald Tramp izabran je za 45. predsednika Sjediwenih ameri~kih dr`ava. Tramp koji u svojoj biografiji ima titule milijardera, televizijskog producenta i rijaliti zvezde, preuzima 20. januara 2017. mesto ameri~kog predsednika od Baraka Obame, koji je u kabinetu proveo dva mandata.

RIZNICA

^etvrtak 9. novembar 2023. 25

VOJVODA MILENKO STOJKOVI] - @E[]I OD TURAKA

Srpski vojvoda koji je kupovao ène i drào harem usred Kara|or|eve dràve Hareme i lepotice koje ìve u wima dana{wa javnost uglavnom vezuje za isto~wa~ke vladare. Zato ve}inu i iznenadi podatak da je jedan srpski vojvoda ima svoj harem i to usred Kara|or|eve dràve! Iako po svoj prilici, nije bio jedini, svakako je do danas ostao kao najpoznatiji! Milenko Stojkovi} bio je srpski vojvoda tokom Prvog srpskog ustanka. Najve}i slavu stekao je nakon {to je sa svojom svitom na Adi Kale, po nare|ewu i srpskih i turskih vlasti, ubio dahije zbog ~ije samovoqe i zuluma je i po~eo Prvi srpski ustanak. Sliku neustra{ivog borca koji nikada ne gubi bitke potvrdio je i u bici na Ivankovcu u avgustu 1805. kada je, sa Petrom Dobrwcem i Stevanom Sin|eli}em, pobedio daleko ja~u vojsku Hafiz-pa{e koja se zaputila ka Beogradu. Nakon ove bitke, buna na dahije je prerasla u ustanak protiv turske vladavine. Milenko je sa ustanicima prodro u Negotinsku krajinu i zauzeo utvr|eni Pore~ na Dunavu, a vodio je te{ke borbe i na [tubiku i Malajnici. Za juna{tvo i vojne zasluge Kara|or|e ga je tokom leta 1806. proglasio za vojvodu. Ipak, Milenko Stojkovi} danas je najpoznatiji po jednoj, skoro mitskoj pri~i iz wegovog privatnog ìvota - ~iwenici da je imao svoj harem!

bogat miraz, nalazio muà me|u svojim slugama i vojnicima, ili bi je, uz dovoqno novca, pu{ta na slobodu da vodi ìvot kakav èli. U srpske porodice u kojima nije bilo dece davao je decu koju su neke ène sa sobom dovele u harem, a nije iskqu~eno da se me|u wima na{lo i poneko dete kojem je i sam bio otac.

DOBA NEMILOSTI

NAJPOZNATIJI SRBIN KOJI JE IMAO HAREM

Praksa da imaju vi{e èna nije bila retkost me|u vo|ama Prvog srpskog ustanka. Ve}ina je bila oèwena jednom, ali je imala jo{ jednu koja je ìvela na nekom drugom imawu. Nije bio redak slu~aj ni da osoba paralelno ima decu sa razli~itim ènama. Ipak, do danas, Milenko Stojkovi} ostao je jedini za koga se sa sigurno{}u zna da je drào harem, napravqen potpuno po uzoru na turski. Vojvoda je navodno jo{ pre osvajawa utvr|ewa u Ramu imao nekoliko èna. Nakon {to je zauzeo ovaj turski grad, u{ao je u harem komandanta grada i odatle

zarobio nekoliko èna koje su mu se najvi{e dopale. Sa druge strane, na ruku mu je i{la i ~iwenica {to su tokom ustanka mnoge Turkiwe koje su ìvele u Beogradu ostale udovice, a deca siro~ad. Pri~a kaè da ih je bilo toliko da su ulice bile prepune ove sirotiwe, pa su nove srpske vlasti organizovale brodove da ih Dunavom odvedu nazad u Tursku. Me|utim, Milenko je sa~ekivao la|e u Pore~u, na obali Dunava, birao najlep{e devojke i ène i tako “dopuwavao” svoj harem. Po pri~i, ukupan broj èna u haremu bio je 42, a mnoge od ovih èna smatrane su “sre}nicama” jer su se tako spasle bede ili progona u turske krajeve gde nisu imale

nikog svog. Sve ène u haremu sluìle su iskqu~ivo Milenka. Osim no}nih zadovoqstava, one su bile zaduène i da kuvaju, brinu o odevawu vojvode, donose mu }ibuk i kafu i dvore ga u svakom trenutku. Ove ène bile su zaduène i da brinu o gostima koji bi dolazili kod Milenka, a nekima od ovih zvanica vojvoda je dozvoqavao da provode no}i sa wima. @ene iz harema Milenka su sluìle i dvorile i kada bi bio na putovawu. Naime, tada bi sa sobom vodio ~etiri ili pet najdraìh robiwa koje bi se starale da vojvoda u trenucima odmora ima sve {to mu je potrebno. Sa druge strane, kada bi se neke ène “zasitio” Milenko bi joj uz

Milenko Stojkovi} prvi put se sukobio sa Kara|or|em posle odbrane Deligrada 1809. godine i vo`d ga je tada li~io komande ustani~kom vojskom. Zalaù}i se za ograni~ewe vladareve vrhovne vlasti i decentralizaciju uprave, Milenko se èstoko zamerio Kara|or|u i qudima oko wega, a nakon {to je odbio da prihvati du`nost Pope~iteqa inostranih dela - wegova sudbina je zape~a}ena! Prognan je iz Srbije 1811. i oti{ao je u Rusiju gde je penzionisan u ~inu pukovnika. Shvativ{i da od skromne dràvne rente koje mu je dodelila ruska dràva ne moè da izdràva i sebe i svoje ène, Stojkovi} je raspustio harem poklawaju}i ènama novac da se udaju ili ìve slobodno. Pri~a kaè da je kraj sebe zadrào samo jednu ènu - izvesnu Vlahiwu Katinku, koja mu je bila miqenica i sa kojom se kasnije oènio i dobio sina Iliju. Umro je u jednoj varo{ici na Krimu na obali Crnog mora 1831. godine.

Tragedija Milevinog i Ajn{tajnovog sina Albert Ajn{tajn i wegova prva supruga Mileva Mari} u svom kratkom braku imali su dvojicu sinova - Hansa Alberta i Edvarda. Mla|i de~ak, bio je i ostao jedini "problem" ~iju jedna~inu nau~nik nije uspeo da re{i. Brak Mileve i Alberta Ajn{tajna intrigantna je tema koja }e uvek izazivati rasprave. Upoznali su se na studijama, a pre nego {to ih je zavr{ila Mileva je zatrudnela i rodila vanbra~nu }erku Lizerl. Albert i Mileva su se ven~ali u Bernu 6. januara 1903. Neko vreme pre ven~awa Lizerl je obolela od {arlaha. Nije poznato da li je umrla ili je data na usvajawe. Tek, kada se Mileva pridruìla Albertu u Bernu, dete nije bilo sa wom. U godinama koje su usledile Albert i Mileva dobili su jo{ dvoje dece – sinove Hansa Alberta i Eduarda. Kaù da su oba de~aka bila jako vezana za majku koja ih je prakti~no sama odgajala jer je otac najve}i deo vremena provodio u radu. Zdravqe Eduarda naro~ito je brinulo roditeqe. A, tu su bile u sve ~e{}e sva|e roditeqa… Oba de~aka su te{ko podnela razvod roditeqa 1914. Eduardu je tada bilo samo 4 godine. @ivela su sa majkom dok se Ajn{tajn ponovo oènio - svojom daqom ro|akom u koju je bio zaqubqen jo{ kao de~ak. Mileva je nastavila da brine o deci i neko vreme se ~inilo da }e Eduard prevazi}i svoje probleme. Za po~etak, pokazao je izuzetnu inteligenciju - sa {est godina je ~itao [ekspira, a ubrzo i Kanta, [openhauera, Platona... Kako je odrastao zainteresovao se za psihijatriju, a posebno za rad

Eduard - sin Mileve Mari} i Alberta Ajn{tajna

Sigmunda Frojda. Ipak, kako je vreme odmicalo sve te`e je podnosio teret o~eve slave. Kada mu je bilo 20 godina Eduard je prvi put poku{ao da se ubije. Ka`u, uzrok tome bila je neuzvra}ena qubav neke devojke. Primqen je u bolnicu i nedugo potom dijagnostikovana mu je {izofrenija. Mileva ga je, na preporuku doktora, tada smestila u du{evnu bolnicu u Cirihu i, ova odluka pokazala se kobnom! Surovi tretmani u onovremenim bolnicama ovog tipa samo su pogor{ali mentalno stawe mladog Eduarda. Nakon samo dve nedeqe

Brak Mileve i Alberta Ajn{tajna intrigantna je tema koja }e uvek izazivati rasprave u ovoj instituciji vi{e nije mogao da ~ita, vodi du`e razgovore, a sve vi{e je gubio i kognitivne sposobnosti. Wegova druga supruga Elsa pri~ala je da je sinovqevo zdravstveno stawe mnogo brinulo Alberta. Navodno, planirao je da sina dovede u Ameriku, ali su wegovo mentalno stawe, a kasnije i rat, spre~i-

Kada mu je bilo 20 godina Eduard je prvi put poku{ao da se ubije. Ka`u, uzrok tome bila je neuzvra}ena qubav neke devojke. Primqen je u bolnicu i nedugo potom dijagnostikovana mu je {izofrenija. Mileva ga je, na preporuku doktora, tada smestila u du{evnu bolnicu u Cirihu i, ova odluka pokazala se kobnom!

li. Eduard vi{e nikada nije video oca. Mileva je zbog dugova nastalih oko wegovog le~ewa morala da proda dve ku}e. Navodno, u kasnijim sporovima Mileve i Alberta Eduard je slu`io kao “dug za potkusurivawe”. U jednoj prepisci Albert je zahtevao da mu Mileva vrati neki novac i pretio da }e izbaciti Eduarda iz testamenta ako to ne u~ini. Mileva je umrla 4. avgusta 1948. i nakon toga o Eduardu prakti~no vi{e niko nije brinuo. Okon~ao je `ivot sam i napu{ten, me|u zidinama ciri{kog psihijatrijskog azila Burgelci. Radio je kao bolni~ki ba{tovan, umro je 1965. u 55. godini.

26 ^etvrtak 9. novembar 2023.

MOZAIK

Na tavanu prona{li afri~ku masku vrednu milione, a dali im 150 evra Francuski par prodao je predmet prona|en na tavanu za 150 evra, ali se ispostavilo da je u pitawu afri~ka maska vredna milione evra. Zbog toga preko suda potraùju deo novca koji je dostignut na aukciji. Istovremeno, kulturni aktivisti kaù da maska mora biti vra}ena u Gabon. Penzionisani francuski par koji je prodao afri~ku masku trgovcu polovnom robom za 150 evra, na sudu traì deo prihoda nakon {to je predmet na aukciji dostigao cenu od 4,2 miliona evra. Slu~aj maske sa tavana pokrenuo je brojna pitawa o afri~kom kulturnom nasle|u koje je opqa~kala kolonijalna

kao inspirativan za umetnike Pabla Pikasa i Amedea Modiqanija, a za masku je bilo navedeno da je jedna od svega dvanaestak sli~nih u svetu. Prodaja je uzbunila stru~ne umetni~ke krugove, a jedan zvani~nik aukcijske ku}e rekao je za francusku TV: „Ova vrsta maske je ~ak re|a od slike Leonarda da Vin~ija – znamo za 22 slike velikog majstora, ali znamo samo za 10 do 12 maski koje su napravili razli~iti majstori naroda Fang u Gabonu“. Na aukciji, u martu 2022., maska je prvobitno procewena na oko 300.000 evra, ali ju je za 4,2 miliona evra dobio neimenovani kupac koji je u licitaciji u~estvovao preko telefona. Slu~aj

Masku je za 4,2 miliona evra dobio neimenovani kupac koji je u licitaciji u~estvovao preko telefona Francuska i aktivisti insistiraju da se redakartefakt, umesto da ode kod novog vlasnika, vrati Gabonu. Neimenovani par, za koji je objavqeno samo da imaju 88 i 81 godinu, te da je nastawen u departmanu Er i Loar, jugozapadno od Pariza, odlu~io je da proda ku}u za odmor u Garu, na jugu Francuske, zbog ~ega je i tavan morao da bude ra{~i{}en. Kontaktirali su trgovca polovnom robom koji je kupio nekoliko predmeta, ukqu~uju}i drvenu masku, koja je sakupqala pra{inu u potkrovqu. Maska je pripadala dedi vlasnika ku}e, koji je u kolonijalno vreme bio guverner u Africi. [est meseci kasnije, vreme{ni supru`nici su „skoro pali sa stolice“ kada su pro~itali vest o aukciji u Monpeqeu na kojoj se prodaje retka i vredna maska iz 19. veka koja je delo naroda Fang iz Gabona. Prepoznali su masku na fotografiji. Prepoznatqiv stil izrade opisan je

penzionisanog para predstavqen je pred sudom u gradi}u Aleu u utorak, a advokati para tvrdili su da bi s pravom trebalo da dobiju zaradu od aukcije nakon {to su masku predali prodavcu za nepravednu cenu od 150 evra. Solan` Bizu, iz udru`ewa "Collectif Gabon Occitanie", koja je prisustvovala aukciji sa ostalim ~lanovima gabonske zajednice, bila je u utorak i na sudu. „Ta maska je ukradena u kolonijalna vremena. Sva ova umetni~ka dela – a toliko ih vidimo u muzejima – su oduzeta, a qudima koji su ih napravili re~eno je da su |avoqa dela i da umesto toga treba da veruju u Bibliju. I od tog trenutka, ovi artefakti su se pojavili u Evropi, ~ine}i jo{ bogatijim qude koji su decenijama zara|ivali na wima i wihovom radu“, rekla je Solan` Bizu. Sudska odluka o tome da li deo prihoda treba da pripadne bra~nom paru o~ekuje se u decembru.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) QUBAV: Zajedno s voqenom osobom prolazi}ete zanimqiva iskustva u kojim }e obe strane otkrivati pone{to novo. Samci }e tako|e biti otvoreni za nova iskustva. POSAO: Nalazite se u periodu kad neke stvari treba privesti kraju. Zavr{i}ete neke pri~e i okrenuti novi list. Kod nekih }e to biti malo radikalnije. Ne `urite, nego prvo izvagajte. ZDRAVQE: Osetqivost na stres.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) QUBAV: Aktivira}e se va{a kreativnost, pa }ete sluè}i se spomenutim uspevati re{avati sve nedoumice u privatnom ìvotu. Ako jo{ uvijek traìte svoju qubav, doterajte se i iza|ite me|u qude. POSAO: Sazrela vam je ideja o poslu za koji se treba potruditi. Pokrenu}ete neke stvari koje mo`da ne}e odmah dati rezultate, ali bi}ete na dobrom putu. ZDRAVQE: Budite uporniji.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) QUBAV: Ve}ina va{eg privatnog `ivota bi}e usmerena na sasvim obi~ne aktivnosti kroz koje }ete u`ivati i ne~iju naklonost. Bez velike pompe zna}ete da cenite sitnice. POSAO: Bi}ete usmereni na re{avawe va`nog finansijskog pitawa. Otvori}e se teme ulagawa ili sufinansirawa. Ali ovaj put o tome }e zavisiti mnogo toga. ZDRAVQE: Mawe jedite, vi{e se kre}ite.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) QUBAV: Oni koji imaju porodicu dane }e najradije provoditi s wom. Oni u parovima prolazi}e pomalo turbulentan period gde }e trebati otvoriti karte i jasnije definisati odnos. POSAO: Mo}i }ete se bez imalo bojazni osloniti na svoje prethodne rezultate. Neki }e to iskoristiti da odu korak daqe, a bi}e i onih koji }e `iveti na staroj slavi dokle god ide. ZDRAVQE: Naspavajte se.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) QUBAV: Porodi~ni izazovi dobrim }e delom zaokupqati va{u pa`wu. Oni u vezama balansira}e izme|u partnera i obiteqi iz koje poti~u s tim da }e im odnos s voqenom osobom {kripati. Samci }e ostati kod ku}e. POSAO: Ova nedeqa za neke od vas mogla bi doneti borbu u poslu i karijeri. Cele nedeqe ~eka}ete da se situacija razbistri. ZDRAVQE: Budite strpqivi i skromniji.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) QUBAV: Neki }e sumwati u boqe qubavne prilike. Probudite se i krenite me|u qude. Ne dopustite sebi da samujete, prihvatite svaki poziv, a naro~ito od prijateqa. POSAO: Mnogi }e uravnote`avati stvari na poslu. Kolege }e se rado oslawati na vas. Istovremeno }ete podsticati razvoj sasvim novih ideja ili tehnologija. ZDRAVQE: Pustite misli neka lutaju i same na|u put.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) QUBAV: Kud god i{li primeti}ete da su mnoge o~i uprte u vas. Bi}ete privla~ni drugima, pa su ovo dani kad lako mo`ete na}i dru{tvo. Ako ste jo{ sami, ne sedite kod ku}e. POSAO: Mogu}e je da }e vam se neke stvari na poslu u~initi te`im nego {to one zapravo realno jesu. Stalno }ete imati ose}aj da gubite tlo pod nogama ili da sve zavisi od drugih. ZDRAVQE: Obezbedite sebi dovoqno sna.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) QUBAV: U li~nim odnosima sve }e vam va`nije biti razumevawe. Zato }ete otvoriti svoje karte u nadi da }e vas druga strana prihvatiti. Sve govori u prilog tome da }ete uspeti. POSAO: Isprobava}ete razli~ite varijacije poslovawa. Ovo }e vam doneti odre|enu radost jer ne}e biti dosadno. Zaposleni u uslu`nim delatnostima }e imati vi{e posla. ZDRAVQE: Posetite zubara.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) QUBAV: Peripetije u va{em privatnom `ivotu niza}e se bez plana i mogu}nosti odlagawa. Okida~ }e biti potreba za dominacijom ili kontrolom, a ni{ta ne}ete mo}i kontrolisati. POSAO: Vi }ete biti onaj pokreta~ ili glas koji }e dati zavr{nu re~ bilo da se radilo o va`nim odlukama, bilo o redovnim zadacima. Va{i potezi dobi}e na te`ini. ZDRAVQE: Idite u prirodu.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) QUBAV: Svoju silnu energiju uloì}ete u u~vr{}ivawe odnosa sa osobom koju volite. Bi}e to velik trud s malo mawe velikim rezultatima. Posluì}ete se originalnim idejama. POSAO: Dolazi vreme za borbu. Sve ste spremniji da jasno i glasno izrazite svoj stav, a ako se neko s wim ne slaè, vi }ete izneti argumente. Oslawajte se na svoj unutra{wi glas. ZDRAVQE: Budite ono {to jeste.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) QUBAV: Male nesuglasice u li~nim odnosima bi}e povezane s nesporazumima ili neiskrenostima. Ne morate sve otkriti, ali ono {to poka`ete neka bude iskreno. Tako|e ne gurajte glavu u pesak. POSAO: S lako}om }ete re{avati sve na {to budete nailazili u svom radu. Va{a uro|ena otvorenost ovaj }e put biti skladno pome{ana s le`erno{}u. ZDRAVQE: Idite tamo gde ima qudi.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) QUBAV: Kontakti }e se malo prorediti, ali oseti}ete da je tako i boqe jer vam treba mir, pa i samo}a. Uspeva}ete da uradite analizu svoje qubavne pro{losti, pa onda opet iza}i van, u dru{tvo. POSAO: Verovatno }e vas podr`ati stru~ni qudi jer }e prepoznati va{e kvalitete. Bi}e vam drago, premda }ete ose}ati blage posledice nakupqenog umora. ZDRAVQE: Opustite se uz ono {to volite.

Mask: Ve{ta~ka inteligencija bi}e pametnija od ~oveka, radna mesta ne}e biti potrebna Prvi put }emo se suo~iti sa ne~im {to je pametnije od najpametnijeg ~oveka. Te{ko je re}i ta~no kada, ali u jednom trenutku radna mesta vi{e ne}e biti potrebna, naveo je ameri~ki inovator i milijarder Ilon Mask na Samitu o bezbednosti razvoja ve{ta~ke inteligencije u Londonu. Britanski premijer Ri{i Sunak dodao je da vlade i kompanije moraju da zajedno rade na testirawu novih modela ve{ta~ke inteligencije. U Britaniji je odr`an prvi samit o bezbednosti razvoja ve{ta~ke inteligencije u istoriji. Najavqeno je novo partnerstvo vlada i kompanija na bezbednosti tog sektora. Stotiwak odabranih pripadnika globalnog politi~kog i tehnolo{kog vrha dva dana je raspravqalo kome treba poveriti bezbednost razvoja ve{ta~ke inteligencije. POVRATAK KORENIMA Elitni samit bio je za predstavnike informacionih tehnologija svojevrsan povratak tehnologije korenima. Britanski kraq ^arls Tre}i u poruci skupu objasnio je za{to je Ujediweno kraqevstvo sa ponosom doma}in samita u Ble~li parku. „Ble~li park je mesto ro|ewa modernog ra~unarstva gde je Alan Turing napravio prvi moderni ra~unar, de{ifrovao nacisti~ku ma{inu za

Ilon Mask kodirawe „Enigmu“ i poloìo temeqe novog digitalnog doba. Svaki prelazni period, pa i ovaj ~iji je ve{ta~ka inteligencija vesnik, uvek nosi duboke izazove, i treba se pripremiti za neèqene posledice“, upozorio je britanski kraq ârls Tre}i. KINA OD @IVOTNOG ZNAÂJA ZA SAMIT Iako kritikovan, britanski premijer Ri{i Sunak insistirao je na prisustvu predstavnika Kine. Inovator

Ilon Mask istakao je daje tokom nedavne posete Kini uvideo da Peking ozbiqno shvata bezbednost ve{ta~ke inteligencije i da bi bez predstavnika te zemqe, samit u Engleskoj bio besmislen. Posle razgovora sa britanskim premijerom, potpredsednica Sjediwenih Dràva Kamala Haris ocenila je da „ve{ta~ka inteligencija ima potencijal za najve}e dobro, ali i najve}e zlo“. „Sajber napadi do sada nevi|enih razmera, koje bi omogu}ila ve{ta~ka inteligencija, ali i biolo{ko naoruàwe, koji bi ve{ta~ka inteligencija stvorila, ugrozili bi ìvote miliona qudi“, kaè Harisova. Mask isti~e da je neophodno da svaki robot ima neku vrstu prekida~a, nezavisnog od Interneta, kojim bi mogao da bude neutralisan u svakom trenutku. „Prvi put }emo se suo~iti sa ne~im {to je pametnije od najpametnijeg ~oveka. Te{ko je re}i ta~no kada, ali u jednom trenutku radna mesta vi{e ne}e biti potrebna. Mo}i }ete da radite iz li~nog zadovoqstva, ali ve{ta~ka inteligencija }e sve obavqati“. Ilon Mask ne moè da se odlu~i da li ta vizija budu}nosti stvara lagodu ili nelagodu. Jedno je sigurno, prvi korak ka partnerstvu visoke tehnologije i vlada ka regulisawu razvoja ve{ta~ke inteligencije je na~iwen ovde gde je era ra~unarstva i po~ela – u Ble~li parku.

ZDRAVQE

^etvrtak 9. novembar 2023. 27

Za{to nikada ne treba da spre~avate kijawe Kijawe je univerzalno, ali tako|e i jedinstveno kod svakoga od nas. To je za{titna refleksna reakcija van svesne kontrole kako bi se izbacile iritiraju}e ~estice iz nosa, i wu nikada ne treba suzbijati. Pritisak koji vazdu{ni putevi trpe tokom kijawa je preko 30 puta ve}i nego prilikom te{kog disawa tokom ve`bi. Procene su da vazduh putuje brzinom od 150 kilometara na sat u trenutku kijawa. Mo`ete i da ga spre~ite tako {to dr`ite nos ili pritiskate ispod wega. Time se zaustavqa neuralni odgovor pomo}u eksterne stimulacije. Ipak, imaju}i u vidu brzinu i pritisak, mo`da nije najboqa ideja da to ~inite.

Kada dovoqno signala stigne do mozga, pokre}e se refleks kijawa. Kijawe prvo ukqu~uje udisawe vazduha i podizawe pritiska unutar kanala kojima putuje vazduh. Onda se pokre}u dijafragma i mi{i}i grudnog ko{a, refleksno zatvaraju o~i i sna`no izbacuje vazduh. Tokom izbacivawa vazduha, jezik se podi`e do nepca, ~ime se zatvara zadwi deo usta kako bi vazduh putovao kroz nos. Vazduh onda prolazi kroz nos i izbacuje sve iritante iz wega.

Kijawe se pokre}e kada su senzorni nervi u nosu stimulisani iritantima, poput alergena, vi-

rusa, bakterija i te~nosti. Senzorni nervi onda nose informaciju u mozak.

DA LI TREBA DA SPRE^AVATE KIJAWE

[ta ako vas je ne{to iritiralo i pokrenut je refleks kijawa,

ali trenutak nije dobar za kijawe. Da li treba da ga spre~ite? Zatvarawe usta ili nosa tokom kijawa pove}ava pritisak u vazdu{nim putevima 5–20 puta u odnosu na uobi~ajeno kijawe. Kada vazduh nema gde da pobegne, pritisak se prebacuje na druga mesta i mo`e da vam o{teti o~i, u{i ili krvne sudove. Iako je rizik mali, u medicinskim izve{tajima postoje primeri pucawa aneurizmi ili kolapsa plu}nog krila. Stoga, najboqe je da predupredite kijawe tako {to }ete smawiti efekte alergija i izbegavati ~estice koje vas iritiraju. A mo`ete i da razvijete svoj stil kijawa ili jednostavno koristite maramicu.

Za{to uz kafu ide i ~a{a vode Za ve}inu, jutarwe bu|ewe bez kafe je najgori na~in za po~etak dana. Taj prvi gutqaj kofeina je vi{e od pukog pove}awa energije – on vra}a osmeh na lice, elan i uz wega ste spremni da osvojite svet. Me|utim, da li ste znali da jutarwu kafu treba da prati i ~a{a vode? U Italiji, na primer, ali i sve ~e{}e gde god da sednete na kafu uvek se slu`i {oqica kafe sa ~a{om vode. Iako voda deluje kao sredstvo za ~i{-

RECEPT

POGA^ICE SA TIKVICOM POTREBNO JE: n 1 tikvica n 200 g palente n 2 jajeta n 100 g rendanog ka~kavaqa n 1 ka{i~ica soli n 1 ka{i~ica pra{ka za pecivo n 30 g semenke po izboru (susam, lan, seme duleka)

PRIPREMA: 1. Izrendati jednu tikvicu, posoliti pa dodati palentu, rendani ka~kavaq, jaja i pra{ak za pecivo. Sve sastojke lepo sjediniti pa ka{ikom na pek papur vaditi poga~ice i oblikovati ih. 2. Pe}i na 200 C, oko 15 minuta. 3. Ne treba cediti vi{ak vode od tikvica, jer }e palenta upiti svu te~nost. Preukusne su i mogu se slu`iti i tople i hladne.

}ewe nepca kako bi poboq{ala ukus va{eg espresa, postoji i zdravstvena korist. Lekar op{te prakse dr Filipa Kej je otkrila: „Kofein je sam po sebi diuretik i dok koli~ina vode u {oqi ~aja, na primer, mo`e da nadoknadi to, tako|e bih rekla da je vredno popiti ~a{u vode u isto vreme.” Svodi se na to da ostanete hidrirani. „Najva`nije je da pijete dovoqno vode da nadoknadite sve te~nosti koje se gube urinom, znojem i varewem. Ako pijete vodu, mawa je ve-

rovatno}a da }ete dehidrirati, a ~ak i blaga dehidracija mo`e uticati na va{e fizi~ke i mentalne performanse.

Ose}a}ete se budnije, to }e poboq{ati varewe i spre~iti zatvor. Tako|e poma`e va{em metabolizmu”.

Deca mla|a od dve godine ne treba da gledaju u ekran, a do pete godine ne vi{e od sat vremena dnevno po{tuju savete. U novim smernicama {vedski stru~waci obja{wavaju da je ograni~ewe izlo`enosti ekranima kqu~no kao i u~ewe dece navikama zdrave ishrane ili bezbednosti u saobra}aju. Nedavno su i zvani~nici u Danskoj objavili pravila da mla|ima od dve godine treba dozvoliti kori{}ewe ure|aja samo u „veoma specijalnim slu~ajevima“, poput onih koji imaju problem sa u~ewem. „Iako digitalni ekrani mogu da budu

Maloj deci mla|oj od dve godine ne bi trebalo dozvoqavati da koriste pametne telefone, tablete ili da gledaju televiziju, navodi [vedska asocijacija pedijatara. [vedski stru~waci tako|e isti~u da je deci od druge do pete godine dovoqno sat vremena dnevno da budu pred nekim ekranom. Uprkos tome {to se ve} dugo vremena zna za negativan uticaj ekrana i plave svetlosti na razvoj dece, roditeqi vrlo ~esto ne

izvor korisnih informacija, zabave i nude mogu}nost kontaktirawa drugih osoba, mladi mozgovi jo{ nisu zreli da bi mogli da prime te korisne stvari“, isti~u {vedski pedijatri. Deca koja ~esto koriste pametne telefone, tablete ili kompjuterske ekrane su razdra`qiva, imaju lo{iju koncentraciju i se}aju se informacija dva puta kra}e od dece koja ne koriste pomenute ure|aje. Studije su tako|e pokazale da su deca koja provode dosta vremena ispred ekrana podlo`nija bihevioralnim problemima, pa ~ak i de~joj depresiji.

LE^EWE BIQEM

\umbir: Prednosti i mane biqke koju bi jedna grupa qudi ipak trebalo da izbegava Iako moè da bude koristan za velik broj tegoba, |umbir moè da izazove i neèqene posledice kod osoba s odre|enim zdravstvenim stawima. \umbir, odnosno wegov koren naj~e{}e se koristi u gastronomiji, ali i za le~ewe odre|enih zdravstvenih tegoba. Ukus mu je gorak i poprili~no qut, ali je zato zdrav za konzumaciju i to naj~e{}e u obliku ~aja. Osim u ~aju, koristi se i u kola~ima, ali i u konkretnim jelima. Neke kompanije ga koriste i u svojim kozmeti~kim proizvodima, ali i u drugim proizvodima jer ima antibakterijska svojstva, kao i vitamine i minerale.

Prednosti |umbira Kada su u pitawu dobre strane |umbira, naj~e{}e se koristi za ja~awe imuniteta, ali i za probleme s mu~ninom i cirkulacijom. Najboqe je koristiti |umbir u wegovom prirodnom obliku, a to je koren. Konzumacijom |umbira moè da se smawi nadutost, ali i probavni i èluda~ni problemi. Pomaè kod smawivawa upala i ublaàvawa alergija. \umbir uti~e na smawewe nivoa holesterola te moè da spre~i nastanak krvnih ugru{aka. êsto se koristi i kod ublaàvawa simptoma prehlade i gripa.

Mane |umbira S obzirom na to da spre~ava nastanak krvnih ugru{aka, to zna~i da razre|uje krv, pa je osobama koje uzimaju lekove protiv zgru{avawa krvi preporu~eno da |umbir izbegavaju. Moè da smawi nivo {e}era u krvi, {to je dobro za dijabeti~are, ali ako osoba ve} uzima lekove za sniàvawe {e}era, moè do}i do hipoglikemije. Ako osoba uzima lekove za sniàvawe krvnog pritiska, u konzumaciji s |umbirom nivo pritiska moè da postane prenizak. \umbir ne bi smele da konzumiraju osobe koje imaju problema sa kamewem u ù~i jer on podsti~e stvarawe ù~i.

28 ^etvrtak 9. novembar 2023.

ENIGMATIKA

PREKR[AJ U FUDBALU BROJA^, BROJILO UKLAWAWE

UKR[TENICA Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA SIMBOL FLUORA SRPSKI GLUMAC NA SLICI

VRSTA ZA^INA, ANASON

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

PRI^A U KOJOJ @IVOTIWE GOVORE @ITEQ SUSEDNE DR@AVE SRBIJI ISLAMSKI VERSKI U^ITEQ

SIMBOL AZOTA

SNI@ENA NOTA „C“ LAJATI, KEVTATI PAW OD POSE^ENOG DRVETA, ^APUR (MN.)

PRVI MITSKI LETA^ URE\AJ ZA MEWAWE BRZINA

ZEVSOVA ZLA K]I, MAJSTOR PROGNANA ZA ^IZME ISCRTATI SA OLIMPA (MIT.)

NARODNO MU[KO IME

STARO IME NI[A

RADITI SLIKU AKVARELOM

OPAKO DELO CRKVENA SLAVA, VA[AR

RUKOMETNI KLUB (SKR.)

[TAMPAWE BAKROREZA IZLIVAWE, IZLIV KOST LOBAWE

MESTO KOD LU^ANA

KAT. BOGOSLU@EWE DAVAOCI ZNAKA ZA START

GRUDA SIRA

OZNAKA ZA TONU

OZNAKA ZA POLUPRE^NIK MERA^ JA^INE VINA

KRIK UMEK[ANI SUGLASNIK LEKOVITO BIQE NARODNO MU[KO IME

UPRKOS TOME

IME GLUMCA PA]INA

VODORAVNO: 1. Ho}e{ - ne}e{, milom ili silom (lat.), 2. Kompozicija za ve`bawe - @ivotiwa (lat.), 3. Lova~ki pas jamar - ^upavac, 4. Inicijali vajara Loga - \avo, vrag - Ovda{wi (skr.), 5. Lisast pas - Prodavci ikona, 6. Vrsta alkohola, {piritus - Ameri~ki glumac Roj, 7. Vrsta {kotskog plesa - Vr{ilac vladarske du`nosti - Oznaka za tonu, 8. Prvi vokal - Gr~ki polubog, ~uven po lepoti (mit.) - Ogwen odmila, 9. Bo`anska sila (lat.) - Uvijeni list duvana, cigara, 10. Prodavnica cigareta - Francuski dramski pisac @an, 11. Srpska negacija - Patvorina, falsifikat - Auto oznaka Zaje~ara, 12. Tata - Vrsta ~etinara, ~empres, 13. Niz - Sportska borili{ta, 14. Stanovnik Trstenika.

LAKA PAMU^NA TKANINA GLASA^

NAGOVE[TAJ DALEKOZORI STARA JAPANSKAPRESTONICA

CENTAR VRTWE UZVIK ZA TERAWE @IVINE

VLADARI ME\U(GR^.) NARODNA OZNAKA ZA I JEDAN SEVER I DRUGI

USPRAVNO: 1. Netrpeqivost, 2. Doneti tele na svet - Urolo{ka cev~ica, 3. Kraq iz [ekspirove tragedije - Vrsta kobasice - Umetnost (lat.), 4. Ameri~ki istra`iva~ Tomas - Mawak u kasi, 5. Otrovna zmija, kobra - Naziv za brdo u lingvistici - Jedanaesto i 7. slovo azbuke, 6. Simbol sumpora - Bezbojni otrovni gas - ^ovek sa kikom, kikaq, 7. La`na pozlata - Udarati nogom - Veznik, 8. Li~na zamenica - Male bele`nice - Ameri~ki Indijanac, 9. @iteq oblasti podno Velebita - Vra~ara, 10. Ptica trka~ica - Ime francuskog pisca Egziperija - Povr}e qutog korena, 11. Naprezawe, trud (mn.) Stanovnici Gruzije, 12. Stru~waci u slavistici - Listopadno drvo.

IME PEVA^ICE WEGOMIR BORA TODOROVI] MUZI^KI ZNAK RANIJA AUSTRAL. TENISERKA IZRA\IVA^I ALATA

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: NOLENS-VOLENS, ETIDA, ANIMAL, TERIJER, ^UPA, OL, SATANA, OV, LISO, IKONARI, ETANOL, TINIS, RIL, REGENT, T, A, ADONIS, OGI, NUMEN, CIGAR, TRAFIKA, ANUJ, NE, IMITAT, ZA, OTAC, KIPARIS, SERIJA, ARENE, TRSTENI^ANIN

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: F, BASNA, RUMUN, ALIMI, N, CES, IKAR, MEWA^, IVETA, RK, OPA^INA, BAKROTISAK, RTI, RAZLIV, SIRAC, MISA, T, VRISAK, R, IPAK, TRAVE, NAJAVA,TIL, AL, DURBINI, ANAKTI, OS, NOTA, MERIMA, BARBARA [ET, ALATNI^ARI

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

5 6

5 3

2 9 5

4 3

7 3

3 1

9 7

5 1

7 1

9 3

3 2

8 1

SUDOKU 2

3 7 6 3

2 8 4

1 1 7 5

8 6 7

5 1 8

2 9

RE[EWE SUDOKU 2: 482 596 731 - 563 721 948 - 179 483 526 - 815 349 267 - 234 867 195 - 796 215 483 - 658 974 312 - 341 652 879 - 927 138 654 RE[EWE SUDOKU 1: 435 167 289 - 672 598 431 - 891 243 576 - 319 625 748 - 567 481 923 248 739 165 - 786 912 354 124 356 897 - 953 874 612

SVET POZNATIH

^etvrtak 9. novembar 2023. 29

Rodila se princeza Marija – princ Filip i princeza Danica dobili }erku Princ Filip i princeza Danica saop{tili su da su postali roditeqi princeze Marije, koja je ro|ena 5. novembra 2023. godine. Wihova kraqevska viso~anstva naslednik princ Filip i princeza Danica sa zadovoqstvom objavquju ro|ewe svoje }erke princeze Marije u nedequ, 5. novembra 2023. godine u 12.31. Beba je te{ka 4,060 kilograma i duga~ka je 55 centimetara. Mama i beba se ose}aju dobro. U Sabornoj crkvi u Beogradu 7. oktobra 2017, u prisustvu brojnih zvanica, na ve~nu qubav zakleli su se princ Filip Kara|or|evi} i princeza Danica Marinkovi}, }erka srpskog slikara Milana Cileta Marinkovi}a. Princ Filip je

drugi sin prestolonaslednika Aleksandra Kara|or|evi}a i princeze Marije da Glorije od Orleana i Bragance. Prin~evski par verio se u Londonu. Ina~e, wihovo ven~awe je prvo kraqevsko ven~awe u Sabornoj crkvi od 1922. godine. Poglavar SPC, patrijarh Irinej je ven~ao prin~evski par, a sve~anosti su tada prisustvovale brojne zvanice iz javnog i kulturnog `ivota i gosti iz

inostranstva. Princeza Marija je drugo dete prin~evskog para i prva princeza ro|ena u direktnoj naslednoj liniji porodice Kara|or|e-

vi}, nakon princeze Jelene (1884), }erke kraqa Petra Prvog i knegiwe Zorke. U februaru 2018. godine princeza Danica na svet donela de~aka. U ~ast ro|ewa de~aka tog 25. februara oglasilo se 49 zvona Hrama Svetog Save u Beogradu.

Mirjana Karanovi}: Kada „To je moj omiqeni doru~ak“ odlu~ite da budete ~isti pred sobom i pred drugima to nije hrabrost, to je `ivot BEZ JEDNE NAMIRNICE NOVAK NE MO@E DA ZAMISLI DAN

Iza uspeha najboqeg tenisera na svetu stoje i mnoga odricawa. Svi koji poznaju Novaka \okovi}a ka`u da se trudi da do savr{enstva dovede sve {to radi. Nastoji da svaki dan jede {to zdraviju hranu, balansirane proizvode koji mu daju snagu i lako}u pokreta.

Nole kaè da bez nekih namirnica ne moè da zamisli dan. - Moja omiqena hrana za doru~ak su vo}e i zeleni smuti. Ne mogu da po~nem dan bez toga - otkrio je Novak jednom prilikom. Tako|e, \okovi} je otkrio koja hrana mu je kqu~na za oporavak u periodu pauze u toku me~a. - Tenis je druga~iji sport od nekog drugog jer nema iste fizi~ke zahteve. U tenisu me~ moè da traje i pet sati, u toku me~eva uglavnom jedem urme, ponekad malo banane, ali uglavnom urme. Pijem vodu i dva razli~ita energetska pi}a, i to je to. Verujem u psihu, u emocije - rekao je svojevremeno teniser.

Papa Frawa naqutio Italijane i Argentince zbog Maradone Neo~ekivana izjava pape Frawe u vezi svog argentinskog sunarodnika, fudbalera Dijega Maradone, iznenadila je Italijane i izazvale velika negodovawa i u Argentini, zemqi papinog porekla. U intervjuu za italijanski javni servis RAI 1, papa Frawa je jo{ jednom potvrdio da je veliki oboàvalac fudbala. Na pitawe novinara Marka Kjo}ija, ko je boqi, Mesi ili Maradona, papa je odgovorio: „Dodao bih i tre}eg, a to je Pele. Karijeru wih trojice sam pratio. Sva trojica su sjajni, svaki na svoj na~in. Mesi je sada stvarno odli~an. “Zatim se podsetio svog susreta sa Dijegom Maradonom i osvrnuo se na wegov ìvot. „Maradona je kao ~ovek propao, jadni~ak, posrnuo je potputo, a qudi oko wega mu nisu pomogli“, dodao je. „Do{ao je kod mene prve godine kada sam postao papa. Grozno je okon~ao ìvot. ûdno, mnogi sportisti za-

vr{e tako ru`no, posebno bokseri. ^udno je to. “Papa je pre svega pohvalio Pelea kao prijatnu i qubaznu osobu. „Izme|u ove trojice, Pele je najve}i gospodin. On je bio ~ovek velikog srca. Pri~ao sam sa wim jednom na putu za Buenos Ajres, zaista veliki ~ovek“, istakao je papa Frawa. Papa je tako|e izjavio da se se}a Svetskog prventstva iz 1986. godine kada je Argentina pobedila upravo zahvaquju}i Maradoni. „Bio sam u Frankfurtu, i bilo mi je jako te{ko u tom trenutku. Nisam mogao da gledam utakmicu i tek sam dan kasnije saznao da je Ar-

gentina pobedila Nema~ku. Se}am se tog prvenstva kao jedne vrste pobede usamqenosti, jer nisam imao nikoga sa kim bih mogao da podelim tu radost“, podsetio se papa Frawa. Na dru{tvenim mre`ama pqu{te kritike na ra~un pape Frawe koga mnogi ocewuju kao osobu bez empatije, hladnu i distanciranu, ~oveka koji ne voli `ivotiwe i koji ne sme da govori na ovaj na~in, s obzirom na to na kojoj pozici se nalazi. Ve}ina Italijana se protivi ~iwenici da se on usudio da „sudi o Maradoni kao ~oveku" koriste}i izraze poput: propao i jadni~ak.

Kaù da nagrade uop{te nisu va`ne u ìvotu, sve dok ne dobijete neku. Glumica Mirjana Karanovi} ih je dobila mnogo, a posledwa je za ìvotno delo „Pavle Vuisi}". Nagrada „Pavle Vuisi}“ se dodequje za izuzetan doprinos umetnosti glume. Mirjana Karanovi}, gostuju}i u Beogradskoj hronici, rekla je da je divan ose}aj dobiti to priznawe. „Sada me, ovako u ovim godinama, kada odlaze qudi sa kojima sam ja jako dugo bila i radila, i koje sam poznavala, i Pavle Vuisi} sa kojim sam sara|ivala par puta, i mnogi glumci koje sam vi|ala, prvo na tom festivalu u Ni{u, koje sam tako i upoznala… Onda nekako prvo, zahvalan si {to si ìv uop{te, {to imam jo{ energije, {to mogu da radim. Zahvalna sam za tu nagradu, jer mislim da je va`na“, rekla je Karanovi}eva. Gotovo da ne postoji visoka filmska i pozori{na nagrada u regionu koju Karanovi}eva nije dobila, dve Zatne arene u Puli, dva Gran prija ]ele kula na Ni{kim susretima, nagrade na Art film festivalu, Festu, Briselskom, Evropskom festivalu, festivalima u Belgiji, [paniji i Kazahstanu, francuski Orden viteza… Mirjana Karanovi} trenutno igrate monodramu Petrija. Nekada je glumila u Petrijinom vencu. Govore}i o odnosu prema Petriji kao èni nekada i sada, Karanovi}eva kaè da je „nekako ose}ala wu, ali da o toj èni zapravo ni{ta nije znala, i da je nije shvatala“. „Vi u nekom trenutku do|ete do nekog ìvotnog shvatawa. Ja sad imam preko 60 godina, i ja sad mogu da razumem i taj odnos prema smrti, ìvotu, prema muci... [to sam starija, sve sam opu{tenija po tom pitawu, iako kada sam bila mlada, mislila sam da je smrt stra{na stvar koja je nemogu}e da }e ba{ i mene da strefi. Ali znate, nekako preko we, govore}i wu, zapravo sam shvatila da ona ima neki prirodan, narodnu mudrost – kada smrt doìvqavate kao deo ìvota“, ispri~ala je go{}a Beogradske hronike. Komentari{u}i pitawe toga – koliko glumica mora da bude hra-

bra, Karanovi}eva kaè da veruje u to da – ni{ta se ne mora. „Mislim da niko ne treba da bude osu|ivan zbog svojih odluka koje je doneo u ìvotu. Mislim da ima puno osu|ivawa kod nas generalno. Mislim da, ja èlim da budem slobodna, da donosim svoje odluke, i spremna sam da ìvim sa posledicama tih odluka“, rekla je glumica i naglasila da je „va`no ostati ~ovek, biti ~ist pred sobom i pred drugima, i da ona jeste“. „Kada to odlu~ite, onda to vi{e nije hrabrost, onda je to ìvot“, zakqu~ila je Mirjana Karanovi}.

30 ^etvrtak 9. novembar 2023.

SPORT

Ton~ev: Stojanovi} potvrdio premiju od 350.000 evra za plasman na Mundijal u Kataru Nekada{wi ~lan Izvr{nog odbora Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Novica Ton~ev oglasio se daTon~ev nas saop{tewem u kojem isti~e da je direktor je krajem pro{le A reprezentacije Stegodine ”nepozvan” do{ao na van Stojanovi} na Sudu pokazao da je sednicu Izvr{nog odbora i izneo po{ten ~ovek i popodatak da je selektor Dragan tvrdio da je dobio Stojkovi} dobio premiju od premiju od 350.000 evra za plasman na 1,5 miliona evra, a Stojanovi}, Mundijal u Kataru.

Nenad Bjekovi} i Jovan

Ton~ev je krajem [urbatovi} po 350.000, pro{le godine „nepoa fudbaleri zvan” do{ao na sednicu Izvr{nog odbora i izneo po 100.000 podatak da je selektor Dragan Stojkovi} dobio premiju od 1,5 miliona evra, a Stojanovi}, Nenad tu`be koju je protiv mene podneo Stevan Bjekovi} i Jovan [urbatovi} po 350.000, Stojanovi} Dika, direktor reprezentacije Srbije, zbog izjave da je na ime plaa fudbaleri po 100.000. „Po{tovani gra|ani, oduvek sam se smana za Svetsko prvenstvo u Kataru zalagao za transparentnost u radu Fud- primio 350.000 eura. Danas je odr`ano balskog saveza Srbije i kao sportski prvo ro~i{te na kome je gospodin Dika radnik i sada se ose}am odgovornim da morao da odgovara na pitawe nepristrasa vama podelim detaqe ro~i{ta u vezi snog sudije, a ne na pitawa [urbatovi}a

i Piksija i nije mogao da pre}uti istinu”, naveo je Ton~ev. Gospodin Dika koji je okru`en „hijenama u svetu fudbala” danas je bio po{ten i izjavio na saslu{awu da je primio i vi{e od 350.000 eura do perioda kada se reprezentacija plasirala na SP u Katar, dodao je Ton~ev.

„Kao {to sam tvrdio tada za ove iznose, sada moram da dodam i da se od tog perioda taj iznos pove}ao za nagrade i bonuse ispla}ene tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo i tokom Lige nacija. Gospodin Dika }e na{e poreske obveznike ko{tati skoro milion evra, a ne smemo da zaboravimo da se Fudbalski savez Srbije delom finansira i iz buxeta Republike Srbije”. Ton~ev je trenutno pod suspenzijom FSS od devet meseci zbog ulaska u sudijsku svla~ionicu na me~u izme|u Radnika iz Surdulice i TSC-a, koju je potvrdio Me|unarodni sud za sportsku arbitra`u u Lozani (CAS), prenosi Tawug. „Iako sam suo~en s malicioznim radwama i izba~en iz sveta fudbala, ne}u odustati od borbe za transparentnost, ispravnost i odgovornost u srpskom fudbalu, poru~uje Ton~ev. „Ne}u odustati od izno{ewa istinitih i ta~nih podataka o tome kako se nenamenski tro{e sredstva za primawa pojedinaca, a koja su namewena za srpski fudbal. Nastavi}u da otkrivam istinu i da se borim za boqi srpski fudbal”, zakqu~io je Ton~ev.

Joki} presko~io Lebrona i Sergej ozbiqnije Kida, slede}a "`rtva" je Mexik povredio koleno, ne}e igrati ni za Srbiju protiv Bugarske U pobedi Denvera nad Wu Orleansom (134:116), Nikola Joki} odigrao jo{ jedan istorijski me~. Srpski ko{arka{ je u pobedi nad Pelikanima ostvario 108.

tripl-dabl u karijeri, i tako pretekao Lebrona Xejmsa i Xejsona Kida koji imaju po 107.

Joki} je sada ~etvrti na listi, a ispred wega je Mexik Xonson sa 138. Prvi je Rasel Vestbruk sa 198, a drugi je Oskar Robertson sa 181. Momak iz Sombora je do 108.

tripl-dabla do{ao za 604 utakmice, a Xejmsu je (za 107) bilo potrebno 1428 me~eva.

Joki} je postigao 35 poena, uz 14 uva}enih lopti i 12 asistencija, ~ime je predvodio Nagetse do preokreta. Pelikansi su imali 20 poena prednosti, ali je Denver strpqivom igrom nadoknadio minus i na kraju do{ao do ubedqive pobede. Denver je igrao bez povre|enog Xamala Marija, ali je usko~io sa klupe Xulijan Stroter, koji je ostvario rekord karijere - 21 poen. Porter junior je ubacio 22 poena, dok je Aron Gordon me~ zavr{io sa 15 poena i 12 skokova. Najboqi u poraènom timu bio je ruki Xordan Hokins, koji je postigao 31 poen. Zajon Vilijamson je dodao 20 poena, uz deset skokova i devet asistencija. Ko{arka{i Atlante poraèni su od Oklahome, a zapaènu partiju je imao Bogdan Bogdanovi}.

SRBIJA DOBIJA 10. PIKA NA NBA DRAFTU?

Nikola Topi} odu{evio Amerikance Talentovani srpski ko{arka{ bi narednog leta mogao da bude visoko pozicioniran na NBA draftu Srpski ko{arka{ Nikola Topi} naredne godine mogao bi da bude izabran kao 10. pik prve runde na NBA draftu, objavio je I-Es-Pi-En (ESPN). Mladi srpski ko{arka{ ove sezone u ABA ligi pose~no bele`i 20 poena i osam asistencija u dresu Mege. I-Es-Pi-En je uvrstio Topi}a na 10. mesto potencijalnih pikova na narednom NBA draftu. Ina~e na prethodnom rangirawu Topi} je bio projektovan za 26. pika. Ipak, nakon wegovog odli~nog starta sezone u Megi, o~ito su i u SAD primetili veliki napredak talentovanog Srbina. Od evropskih igra~a na listi se nalaze i Francuz Aleks Sar iz australijskog Perta, [panac Isan Almansa iz G lige, Francuz Tidjane Salaun iz [olea, Baba Miler koji je na Florida Stejtu, [ve|anin Bobi Klintman iz Kerinsa i Huan Nuwes iz Ulma.

Reprezentativac Srbije odsustvova}e nekoliko sedmica sa terena. Sergej Milinkovi}-Savi} doìveo je teù povredu kolena i sada ga o~ekuje vi{enedeqna pauza, prenose mediji u Saudijskoj Arabiji. Jo{ nije poznat ta~an stepen povrede, ali "Saudi gazeta" navodi da veznog fudbalera El Hilala o~ekuje izme|u dve i {est sedmica odsustva. Milinkovi}-Savi} je letos stigao u Saudijsku Arabiju zajedno sa jo{ nekolicinom fudbalera. On se povredio u petak tokom susreta sa El Fatehom u 12. kolu saudijske Pro lige, pa je zamewen u 74. minutu. Dan kasnije obavqena je i magnetna rezonanca, posle ~ega je ustanovqena povreda kolena. Potvrda svega je i to {to reprezentativac Srbije nije otputovao sa timom na gostovawe u Mumbaj, na me~ Azijske Lige {ampiona, koji je na programu u ponedeqak od 15 ~asova po sredwoevropskom vremenu. Sergej je od po~etka sezone odigrao 13 utakmica za klub iz Rijada, postigao ~etiri pogotka i zabeleìo dve asistencije. Ovo je jo{ jedan udarac za {ampionske ambicije El Hilala u va`nom delu sezone, po{to do kraja sezone ne}e biti prve zvezde Brazilca Nejmara, koji je zapo~eo dug proces oporavka nakon kidawa predwih ukr{tenih ligamenata. Tako|e, Milinkovi}-Savi} }e izvesno propustiti i utakmicu reprezentacije Srbije sa Bugarskom u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. "Orlovi" }e 19. novembra do~ekati Bugarsku u Leskovcu i poku{ati da posle vi{e od 20 godina obezbede plasman na kontinentalni {ampionat. Izabranicima Dragana Stojkovi}a Piksija dovoqan je i bod kako bi "~ekirali" kartu za Nema~ku.

SPORT

^etvrtak 9. novembar 2023. 31

F1: voza~ Red Bula Maks Ferstapen Srpska pobedio na Velikoj atleti~arka nagradi Brazila Angelina SAO PAULO – Voza~ Red Bula Holan|anin Maks Ferstapen pobedio je na ve~era{woj trci u {ampionatu Formule 1 za Veliku nagradu Brazila, koja je vo`ena na stazi Interlagos u Sao Paulu. Ferstapen je u Brazilu stigao do 17. pobede u sezoni, a 52. u karijeri. On je jo{ ranije obezbedio tre}u uzastopnu titulu

Sainc iz Ferarija. Bodove su jo{ osvojili Francuz Pjer Gasli iz Alpina, Britanac Luis Hamilton iz Mercedesa, Japanac Juki Cunoda iz ekipe Alfa Tauri i Francuz Esteban Okon iz Alpina. Voza~ Ferarija [arl Lekler odustao je uo~i samog po~etka trke, po{to je izleteo sa staze u krugu za zagrevawe. Ve} u prvom krugu trke sudarili su se Kevin

Topi} kandidatkiwa za najboqu na planeti

MONAKO – Srpska skaka~ica uvis Angelina Topi} u{la je u finalni izbor za najboqu mladu atleti~arku planete i jedina je Evropqanka me|u tri finalistkiwe u izboru Svetske atletske federacije. Kako je saop{teno na zvani~nom sajtu Svetske atletske federacije, uz Angelinu Topi} za najboqu na planeti kandidovane su i Kenijka Fejt

^eroti~ (3.000 metara stipl~ez) i Etiopqanka Medina Eisa (5.000 metara), javqa Tawug. Topi}eva je nedavno progla{ena za najboqu mladu atleti~arku Evrope. Topi}eva je ove godine bila juniorska {ampionka Evrope, tre}a na mitingu Dijamantske lige, sedma na Svetskom prvenstvu za seniore, ~etvrta na Evropskom prvenstvu u dvorani i dr`avna rekorderka Srbije u skoku uvis.

IGA [VJONTEK OSVOJILA ZAVR[NI TURNIR

Poqakiwa se "pro{etala" do trofeja i preuzela tron u F1. Holan|anin je u Brazilu ostvario vreme od 1:26:07.136. Drugo mesto pripalo je Britancu Landu Norisu iz Meklarena, koji je za pobednikom kasnio 8,27 sekundi, dok je tre}a pozicija pripala [pancu Fernandu Alonsu iz ekipe Aston Martin. [panac je u posledwem krugu pretekao Meksikanca Serhija Peresa iz Red Bula i stigao je do pobedni~kog postoqa. Peto mesto je pripalo Kana|aninu Lansu Strolu iz Aston Martina, dok je {esti bio [panac Karlos

Magnusen iz Hasa i Aleks Albon iz ekipe Vilijams. Trka je potom prekinuta, a nastavqena je po{to je o~i{}ena staza. Ferstapen je sigurno preuzeo prvo mesto, koje nije ispu{tao do kraja trke. Prvo mesto u generalnom plasmanu voza~a dr`i Ferstapen sa 524 boda, dok je Peres drugi sa 258, a Hamilton je na tre}oj poziciji sa 226. Naredna trka bi}e vo`ena 18. novembra za Veliku nagradu Las Vegasa.

ABA liga: ko{arka{i Partizana ubedqivo pobedili Split Ko{arka{i Partizana pobedili u gostima ekipu Splita rezultatom 76:53 (22:13, 22:16, 20:11, 12:13) u me~u {estog kola regionalne ABA lige. Najefikasniji u ekipi Partizana bio je Uro{ Trifunovi} sa 13 poena, dok je Tristan Vuk~evi} dodao 12. Na ovom duelu se povredio ko{arka{ „crno-belih” Alen Smailagi}, koji je ranije morao da zavr{i me~. Kod doma}ih, najboqi je bio Derek Fanderburk sa 12 poena, dok je Tonko Vuko dodao 11. „Crno-beli” posle {est kola u regionalnom takmi~ewu imaju pet pobeda i jedan poraz, dok je Split zabele`io jedan trijumf uz pet neuspeha. Partizan }e u narednom kolu ABA lige na svom terenu do~ekati Igokeu.

Poqska teniserka Iga [vjontek osvojila je titulu na Zavr{nom VTA turniru sezone u Kankunu, po{to je u finalu pobedila Amerikanku Xesiku Pegulu 6:1, 6:0. Ovo je bio deveti me|usobni duel poqske i ameri~ke teniserke, a [vjontekova je do{la do {estog trijumfa za samo 60 minuta igre. Poqska teniserka je svojoj rivalki u finalu prepustila samo jedan gem. [vjontekova je trijumfom u Meksiku stigla do {este titule u sezoni, a 17. u karijeri. Poqska teniserka }e se ovom pobedom vratiti na prvo mesto VTA liste, a istovremeno }e ovu godinu da zavr{i kao

prva teniserka sveta. Tako|e, [vjontekova je trijumfom u Kankunu postala najmla|a {ampionka Zavr{nog

turnira sezone. Turnir u Kankunu se igrao za nagradni fond od devet miliona dolara.

THURSDAY  ^ETVRTAK 9. 11. 2023.

\okovi} pobedio Dimitrova i osvojio sedmi masters u Parizu i ~etrdeseti u karijeri

Novakova nova epizoda srpskog inata \okovi}eva 398. nedeqa na prvom mestu ATP liste Srpski teniser Novak \okovi} zapo~eo je danas 398. nedequ na prvom mestu ATP liste, ~ime je nastavio da uve}ava sopstveni rekord. \okovi} ima 11.445 bodova na prvom mestu, 400 vi{e u odnosu na prethodnu sedmicu, nakon {to je u nedequ osvojio masters u Parizu.. [panac Karlos Alkaraz je drugi na listi sa 8.455 bodova, a iza wega su Rus Danil Medvedev, Italijan Janik Siner, Rus Andrej Rubqov i Grk Stefanos Cicipas, koji su zadr`ali svoje pozicije. Za po jedno mesto, na sedmo, osmo i deveto, napredovali su Norve`anin Kasper Rud, Aleksandar Zverev iz Nema~ke i Amerikanac Tejlor Fric, dok je za tri pozicija, na 10. pao Danac Holger Rune. Dimitrov je posle plasmana u finale mastersa u Parizu napredovao za tri mesta, na 14. Od srpskih tenisera Laslo \ere napredovao je za jedno mesto, na 33. sa 1.285 bodova, Du{an Lajovi} za dva mesta, na 46. sa 994 boda, dok je Miomir Kecmanovi} pokvario plasman za tri pozicije i sada je 56. teniser sveta sa 905 bodova. Hamad Me|edovi} pao je za jedno mesto, na 107. sa 580 bodova, a Filip Krajinovi} se popeo za jedno mesto, na 312. sa 171 bodom.

ATP LISTA:

1. Novak \okovi} (Srbija) 2. Karlos Alkaraz ([panija) 3. Danil Medvedev (Rusija) 4. Janik Siner (Italija) 5. Andrej Rubqov (Rusija) 6. Stefanos Cicipas (Gr~ka) 7. Kasper Rud (Norve{ka) 8. Aleksandar Zverev (Nema~ka) 9. Tejlor Fric (SAD) 10. Holger Rune (Danska) 12. Aleks de Minaur (Australija) 33. Laslo \ere (Srbija) 40. Aleksej Popirin (Australija) 46. Du{an Lajovi} (Srbija) 56. Miomir Kecmanovi} (Srbija)

11.445 8.455 7.200 5.490 5.205 4.435 3.625 3.858 3.500 3.460 2.740 1.285 1.110 994 905

Posle trijumfa na Mastersu u Parizu ~ini se da ne postoji ta bol i taj zdravstveni problem koji Novaka \okovi}a moè da spre~i u onome {to je naumio, a to je uvek, iskqu~ivo put ka tituli. Po set su mu uzeli Talon Grikspor, Holger Rune i Andrej Rubqov, ali i u tim trenucima verovatno se niko nije usudio da pomisli da }e srpski as izgubiti neki od tih me~eva. Iako je u tim trenucima bio kilometrima daleko od svog najboqeg tenisa, znoj na licu, te{ko disawe, sve je ukazivalo na to da se mu~i, ali uprkos sve stisnuta pesnica i onaj poznat urlik prolamao se Parizom Grad u kojem Novak obara sam svoje rekorde. Do{ao je do sedme titule u francuskoj prestonici, a ukupno 97. u karijeri i dok je nekima to znak da se ta blistava karijera bliì kraju Novaku je znak da mora da nastavi, jer ga samo jo{ 12 titula deli od toga da prestigne Ximija Konorsa i postane teniser sa najvi{e trofeja u istoriji belog sporta. „Idem na sve mogu}e rekorde, na sve {to mogu da oborim. Nikada nisam imao problem da to kaèm i zato me mo`da qudi i ne vole. Nisam se pretvarao kao neki, da kaèm da mi nije ciq, pa onda da se pona{am druga~ije…Uvek sam se trudio da budem u skladu sa onim {ta verujem“, poru~io je Novak jasno i glasno u Parizu. Bio je to delom i odgovor na ~este izjave Rafaela Nadala koji govore}i o povredama uvek sebi ostavqa prostora za poraz. Osim toga, proslavqeni [panac nedavno je rekao kako bi Novak bio frustriran da nije oborio rekord po broju Grend slemova dok on navodno

Srpski teniser Novak \okovi} osvojio je titulu na Mastersu u Parizu, po{to je u finalu pobedio Bugarina Grigora Dimitrova rezultatom 6:4, 6:3. \okovi} je trijumfom u Parizu stigao do 40. mastersa u karijeri. On je po sedmi put u istoriji osvojio masters u Parizu. Najboqi teniser sveta je pobedom na mastersu u glavnom gradu Francuske stigao do {estog trofeja ove sezone. Ovo je 97. titula \okovi}a u karijeri. Me~ izme|u \okovi}a i Dimitrova je trajao jedan sat i 39 minuta. Ovo je bio 13. me|usobni trijumf srpskog i bugarskog tenisera, a 12. trijumfa \okovi}a. Masters u Parizu igrao se za nagradni fond od 5.779.335 evra. „Hvala vam svima. Grigore, izvini zbog rezultata. Nije lako izgubiti finale, ali `elim da nastvai{ daqe. Igra{ fantasti~an tenis. Bravo za tebe i tvoj tim, porodicu. Lepo je deliti teren sa tobom, dugo smo zajedno na Turu. Mi smo veterani, 30+ generacija”, rekao je \okovi} na sve~anoj ceremoniji dodele pehara. „Ho}u da se zahvalim mom timu. Hvala {to ste uz mene, ove nedeqe je bilo izazovno. Bio sam na ivici, vi ste mi pomogli van terena, oporavak, priprema. Ovo je i va{a pobeda koliko i moja”, dodao je najboqi teniser sveta. \okovi} je zahvalio organizatorima na francuskom jeziku, a potom je navija~e u Parizu nazvao „specijalnim”. „Hvala vam na energiji koju ste mi dali”, istakao je srpski teniser.

nije takav. Svestan je srpski as da su Nadalove èqe za rekordima mo`da i izraènije nego wegove, me|utim dok je Rafa goreo u prevelikoj èqi, Novak je }uteo, trpeo i radio. ]utao dok su ga blatili u Australiji i Americi, trpeo dok su mu branili da igra jer nije vakcinisan (Australijan open, US Open, Indijan Vels, Majami, Sinsinati) i {to je najbitnije sve to vreme radio na sebi, svom tenisu, mentalnog snazi, jer je vrlo dobro znao da }e se vratiti. A kada se vratio, najpre je selektirao gde }e igrati, pa`qivo je odabrao samo velike turnire i na wih stigao sa jednim jedinim ciqem – da ih osvoji! Igrao je na 11 turnira i osvojio je trofej na {est od toga tri Grend slema. Trofeji su bili sla|i jo{ vi{e tamo gde nisu èqeni, jedan od wih je i u Parizu. Publika tokom turnira nije bila najpristojnija prema Novaku, ali on im je dao epitet „specijalne“ i trudio se da se ne obazire na wih do kraja turnira. Na tribinama je imao svoju podr{ku sa kojom je slavio sva-

ku pobedu kao da su mu najbliì ~lanovi porodice, {to je svojstveno samo wemu jer nijedan drugi teniser nema toliko prisan odnos sa svojim navija~ima, prenosi Sputwik. Za srpske navija~e uvek je imao poruku na kameri dokazuju}i da koliko god bio daleko on zna odakle mu stiè najvi{e energije, podr{ke i qubavi. U 37. godini ìvota kada bi se neki zasitili, Novak pokazuje nikad ve}u glad. Dok bi prirodno bilo izgovoriti da srpski as ne}e mo}i da igra jo{ dugo godina, posle ovakvog trijumfa u Parizu rizi~no bi bilo tako ne{to izgovoriti jer bi Novak mogao da se uvredi. „Ne znam vi{e u kojoj sam fazi karijere“, rekao je Novak koji je o~igledno uvideo jo{ jednom da moè da igra koliko god mu srce bude èlelo. U Parizu ga je mu~io stoma~ni virus, „mi obi~ni qudi“ bi sa tim virusom verovatno te{ko ustali iz kreveta, ali neko sa tim virusom, ali i mnogo drugih problema {to je pokazao tokom godina moè ne samo da igra tenis, ve} da osvaja titule. Neka se spremi Torino!