Srpski glas 9. jul

Strana

Strana

Strana

Patrijarh Porfirije i Trampov duhovni

savetnik Berns u Visokim De~anima

Patrijarh Porfirije i pastor Mark Berns su stigli na Kosovo i Metohiju, gde su prvo obi{li Pe}ku patrijar{iju

Patrijarh srpski Porfirije i pastor Mark Berns, savetnik za duhovna pitawa predsednika SAD Donalda Trampa, stigli su u posetu Visokim De~anima, gde su ih do~ekali mitropolit ra{ko-prizrenski Teodosije i arhimandrit Sava sa bratstvom ovog manastira.

„Posle sve~anog do~eka, patrijarh Porfirije i pastor Berns su se poklonili mo{tima Svetog kraqa Stefana De~anskog, a zatim je iguman Sava goste upoznao sa bogatom istorijom de~anske svetiwe koja se nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne ba{tine”, navodi se u saop{tewu Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Patrijarh Porfirije i pastor Mark Berns ju~e su stigli na Kosovo i Metohiju, gde su prvo obi{li Pe}ku patrijar{iju.

Berns je na Fejsbuku objavio da na KiM dolazi ne da bi produbqivao podele ili ponovo otvarao rane, ve} da saslu{a i iska`e po{tovawe dostojanstvu svake zajednice. Dodao je da kao duhovni diplomata, veruje da mir zahteva vi{e od re~i, da zahteva hrabrost da se pre|u granice, u|e u te{ka i osetqiva podru~ja, saslu{aju zajednice ~ija se patwa ~esto zanemaruje i stane u odbranu dostojanstva svakog qudskog `ivota.

Berns je u subotu u Bratuncu prisustvovao pomenu za 3.267 Srba u sredwem Podriwu i Bir~u koje su od 1992. do 1995. godine ubili pripadnici muslimanskih jedinica.

BUJAWE

Nastavqa se podsticawe mr`we prema Srbima

Najnoviji usta{ki grafiti {irom Hrvatske su odavno postali uobi~ajena pojava i predstavqaju nastavak konstantnog podsticawa mr`we i nasiqa prema Srbima i svemu {to je srpsko, poru~io je Miodrag Linta

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta uputio je apel me|unarodnim organizacijama u Zagrebu da insistiraju da Vlada Hrvatske najo{trije osudi ispisivawe grafiti sa govorom mr`we prema Srbima {irom te zemqe i da se zalo`i da nadle`ni organi hitno prona|u naredbodavce i po~inioce.

Linta je naveo da bi oni koji su naru~ili i ispisali te grafite trebalo da budu najstro`e ka`weni u skladu sa odredbama Krivi~nog zakona jer se radi, kako je naveo, o zlo~inu iz mr`we.

„Najnoviji usta{ki grafiti {irom Hrvatske su odavno postali uobi~ajena pojava i pred-

stavqaju nastavak konstantnog podsticawa mr`we i nasiqa prema Srbima i svemu {to je srpsko. Radi se jednom od mnogih dokaza da Hrvatska `ivi zarobqena u svojoj usta{koj, genocidnoj i zlo~ina~koj pro{losti. U Hrvatskoj se ne po{tuju istinski temeqne evropske vrednosti kao {to su antifa{izam, qudska i mawinska prava i vladavina prava. Zbog toga Hrvatska sve vi{e postaje faktor nestabilnosti na podru~ju Zapadnog Balkana”, naveo je Linta, saop{tio je Savez Srba iz regiona.

Dodao je da je u Slavonskom Brodu je na objektu jednog gra|evinskog preduze}a ispisano „Ubij Srbina i izvadi mu organe jer su ma~ke gladne”, a da je

PUCWAVE TOKOM PROSLAVE DANA NEZAVISNOSTI

slovo „u” stilizovano „u” s umetnutim krstom, {to je simbol usta{kog pokreta. Tako|e, antisrpski grafiti su ispisani i na podru~ju Funtane kod Pore~a u Istri, kao i u Biqanima Dowim kod Benkovca.

U Futani je po~inilac o{tetio vozilo srpskih registarskih oznaka tako {to je na predwim i stra`wim desnim vratima o{trim predmetom ispisao „Ubij Srbina”. Natpis „Biqane Dowe” na tabli na ulazu u mesto je precrtan, a dopisano je „HOS” i „ZDS”. Na natpisu „Biqane Dowe” na tabli na izlazu iz mesta je ispisano rogato „u” s umetnutim krstom i napisano je „Ante Paveli}”, navodi se u saop{tewu.

Maskirani napada~

i smrtonosni vatromet

Proslavu Dana nezavisnosti u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama obele`ilo je ove godine nasiqe u kojem je u pucwavama i eksplozijama po-

a vlasti su saop{tile da rade na wegovoj identifikaciji i hap{ewu. Na Floridi je jedan devetnaestogodi{wak ubijen, a {esto-

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} 35 godina ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

ginulo najmawe pet qudi, a desetine su povre|ene u vi{e gradova, saop{tili su zvani~nici.

Wujor{ka policija saop{tila je da je kasno u subotu u Bruklinu, na Koni Ajlendu, mu{karac u crnoj skija{koj maski otvorio vatru na porodice koje su se okupile na ro{tiqu, kada je ranio najmawe osam qudi, me|u kojima i ~etvoro dece, prenosi En-Bi-Si. Napada~ je pobegao pe{ice,

ro drugih je raweno vatrenim oru`jem u centru Pensakole danas posle 1 sat ujutru po lokalnom vremenu. [ef policije Pensakole, Erik Vinstrom, rekao je na konferenciji za novinare da je „najmla|a `rtva u ovom slu~aju imala 16 godina” a da su raweni starosti od 16 do 26 godina. Pucwava je tako|e izbila u nedequ posle 3 sata u Fort Vejnu, u Indijani, u kojoj je ubijena jedna `ena, a osam odraslih je zbrinuto zbog prostrelnih rana

koje nisu opasne po `ivot, saop{tila je policijska uprava Fort Vejna.

U Komptonu, u Kaliforniji, `ena i mu{karac su poginuli, a troje je povre|eno na velikoj zabavi, saop{tila je kancelarija {erifa okruga Los An|eles.

U Dejtonu, u Ohaju, ~etiri osobe su povre|ene u pucwavi u no}i izme|u 3. i 4. jula u okrugu Oregon, nasequ koje je poznato po no}nom `ivotu.

U Kantonu, u Ohaju, `ena (46) je upucana u le|a dok je spavala u krevetu, nakon {to su osumwi~eni i drugi navodno pucali iz oru`ja u vazduh i zapalili vatromet kako bi proslavili praznik, koji se obele`ava 4. jula.

Osumwi~eni, Darijus X. Laj{man (24), uhap{en je i optu`en za krivi~no delo napad i nepravilno pucawe iz vatrenog oru`ja u stambeni objekat.

U Sent Luisu, u Misuriju, tinejxer (17) je ubijen u pucwavi oko pono}i u subotu, a jo{ dva de~aka od po 16 godina preba~ena su u bolnicu sa prosterlnim ranama, saop{tila je policija.

U ^inu, u Kaliforniji, u eksploziji vatrometa poginula je jedna osoba, a dve su te{ko povre|ene.

U KINI NI^E NOVI ZID:

Ovaj je zelen, ciq

mu je da spasi svet

Nezapam}eni programi po{umqavawa koje Kina sprovodi ve} decenijama ne mewaju samo izgled ~itavih regija i geografskih mapa, ve} mewaju i na~in na koji svetska nauka razume rast {uma i wihovu ulogu u spasavawu planete. Najnovije nau~no istra`ivawe donelo je {okantne rezultate: {ume koje je podigao ~ovek razvijaju li{}e i rastu drasti~no br`e od prirodnih {uma. Ipak, dok jedni slave ovaj tehnolo{ko-biolo{ki uspeh, stru~waci upozoravaju da u ovoj trci na duge staze priroda i daqe ima keca u rukavu.

Kina ve} decenijama sprovodi jedan od najve}ih ekolo{kih projekata u istoriji ~ove~anstva. Od kraja sedamdesetih godina pro{log veka na tlu ove azijske dr`ave posa|ene su desetine milijardi stabala, a plan je da se do sredine ovog veka zasadi jo{ neverovatnih 34 milijarde sadnica. Ovaj mega-projekat, poznat kao „Veliki zeleni zid”, ima jasan zadatak: da zaustavi {irewe surovih pustiwa Gobi i Taklamakan, ali i da maksimalno pove}a sposobnost prirode da „usisava” {tetni ugqen-dioksid iz atmosfere.

SATELITSKI SNIMCI OTKRILI [OKANTNU RAZLIKU:

VE[TA^KE [UME „DIVQAJU”

Kako bi utvrdili kolika je stvarna razlika izme|u zasa|enih i prirodnih {uma, tim istra`iva~a sa presti`nog Univerziteta u Pekingu analizirao je obimne satelitske podatke. Fokusirali su se na indeks lisne povr{ine, odnosno na gustinu kro{wi, {to je kqu~ni pokazateq sposobnosti {ume da apsorbuje ugqen-dioksid.

Rezultati su zapawili nau~nu zajednicu: zasa|ene {ume pove}avaju svoju lisnu masu ~ak 66 odsto br`e nego prirodne {ume!

Gde le`i tajna ovog super-rasta? Prvi i najve}i razlog je ~ista biologija mladosti. Ve{ta~ki podignute {ume su uglavnom znatno mla|e od prirodnih. Ba{ kao i kod qudi, mlada stabla prirodno rastu daleko intenzivnije, agresivnije i br`e razvijaju svoje kro{we nego stara stabla.

Me|utim, nau~nici su uradili i pore|ewe {uma potpuno iste starosti. ^ak i tada, zasa|ena stabla su u proseku rasla 4,6 odsto br`e od prirodnih, a ta razlika je bila najuo~qivija u me{ovitim i zimzelenim {umskim kompleksima.

KAKO SU KINEZI DALI DRVE]U „[IFRU ZA UBRZAWE”?

Autori studije obja{wavaju da ovaj „super-rast“ nije nikakva magija, ve} posledica strogo kontrolisanog i agresivnog na~ina upravqawa {umama:

• Izbor brzih vrsta: Prilikom po{umqavawa Kinezi planski biraju vrste koje prirodno napreduju rekordnom brzinom, kao {to su topola i eukaliptus.

• Uklawawe konkurencije: Za razliku od divqe prirode gde se biqke bore za opstanak, u zasa|enim {umama se konstantno ~isti okolna konkurentska vegetacija i korov.

• Hemijska podr{ka: U pojedinim fazama primewuju se i specijalna |ubriva, {to stablima omogu}ava da bez ikakvog napora do|u do svetlosti, vode i kqu~nih hranqivih materija.

Svi ovi idealni uslovi, u kombinaciji sa pove}anom koncentracijom ugqen-dioksida u vazduhu, deluju kao pogonsko gorivo za drve}e. Nau~nici su izra~unali da je ovaj efekat ubrzanog razvoja najizra`eniji kada su stabla stara izme|u 30 i 40 godina. Nakon te starosne granice, razlika u brzini rasta izme|u qudskih i prirodnih {uma po~iwe polako da opada.

Prirodne {ume su sporije, ali daleko pametnije i stabilnije

Iako zasa|ene {ume pobe|uju u prvom sprintu, prirodne {ume su apsolutni {ampioni na duge staze. One pokazuju drasti~no ve}u stabilnost i otpornost tokom dugih vremenskih perioda.

Mediji: Veselinu Mili}u ukinut pritvor

Biv{i direktor policije

Beograda bio je u pritvoru od 12. maja, kada je uhap{en u sklopu istrage povodom ubistva u restoranu na Sewaku

Ve}e Vi{eg suda u Beogradu donelo je odluku da se Veselin Mili}, nekada{wi {ef beogradske policije, brani sa slobode, prenose beogradski mediji. Ve}e je utvrdilo da su prestali svi zakonski osnovi za pritvor.

Odluka je odmah sprovedena i Mili} je napustio Centralni zatvor u Beogradu.

Ina~e, u restoranu na Sewaku, 12. maja, ubijen je A.N. U sklopu istrage uhap{en je prvi ~ovek beogradske policije Veselin Mili}, i odre|en mu je pritvor. Tada je razre{en

du`nosti.

Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu 9. juna je odbacilo, zbog nedostatka dokaza, krivi~nu prijavu protiv Mili}a u delu u kojem mu se na teret stavqa pomo} po~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela.

„Ne postoji osnovi sumwe da

je u~iweno krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti”, pisalo je u saop{tewu Vi{eg javnog tu`ila{tva u Beogradu.

Kada je re~ o krivi~nom delu „neprijavqivawe krivi~nog dela i u~inioca” tu`ila{tvo nastavqa prikupqawe dokaza.

Za devojke }e vojni rok i daqe biti dobrovoqan, dok }e za mladi}e biti obavezan i ve} je sada poznato koja bi generacija prva mogla da se na|e u kasarnama

Srbija se priprema za ponovno uvo|ewe obaveznog slu`ewa vojnog roka nakon skoro dve decenije pauze.

Kako je najavio predsednik Aleksandar Vu~i}, prve pozi-

ciju regruta. Prema najavqenom modelu, obavezno slu`ewe vojnog roka odnosi}e se na mu{karce starosti od 18 do 30 godina i traja}e 75 dana. Za devojke i `ene vojni rok }e i daqe biti dobrovoqan. Obuka }e se odvijati delom u kasarnama, a delom na vojnim poligonima i terenima. Nakon lekarskih pregleda i selekcije, regruti }e dobiti uniformu i zapo~eti redovnu vojni~ku obuku.

Pukovnik Zvonko Mari} iz

Uprave za planirawe i razvoj General{taba Vojske Srbije izjavio je da su uslovi za po~etak slu`ewa vojnog roka ve} pripremqeni.

„Spremno je i naoru`awe,

na normativna dokumenta, planovi i metodi~ki priru~nici za obuku, da su ure|eni objekti za sme{taj i obuku regruta, kao i da je nabavqena nova oprema koja }e do~ekati prvu generaciju.

Za lica koja ulo`e prigovor savesti bi}e organizovano civilno slu`ewe vojnog roka u trajawu od 150 dana. Ono }e se odvijati bez oru`ja, a obuhvata}e logisti~ke, administrativne i druge poslove podr{ke sistemu odbrane.

„Slu`ewe vojnog roka vi{e nije ni li~no pitawe, kulturolo{ko, religijsko, svako drugo, to je pitawe odbrane dr`ave”, poru~io je Mari}.

ve mogli bi da dobiju mladi}i ro|eni 2006. godine, dok je Ministarstvo odbrane ve} pripremilo neophodnu dokumentaciju, planove obuke, sme{tajne kapacitete i opremu za prvu genera-

spremna je i oprema, sve je novo, sve je prilago|eno tim mladi}ima, devojkama, nove pu{ke, nisu one stare iz osamdesetih godina”, rekao je Mari}.

On je dodao da su pripremqe-

O opravdanosti trajawa vojnog roka govorio je i pukovnik u penziji Miodrag Savi}, koji smatra da je predlo`eni model po~etni korak.

„Mi ako obu~imo vojnika, neka je ovo prvi korak koji }e biti 75 dana, mo`da }e pokazati da to treba da bude tri meseca ili {est meseci”, ocenio je Savi} za TV Blic.

U javnosti se, pored trajawa obuke, vodi rasprava i o uslovima tokom slu`ewa vojnog roka. Jedna od tema koja je izazvala najvi{e pa`we jeste zabrana kori{}ewa mobilnih telefona i pristupa dru{tvenim mre`ama tokom boravka na obuci, {to stru~waci navode kao jedan od izazova u prilago|avawu novih generacija vojni~kom re`imu.

POVODOM 250 GODINA SJEDIWENIH DR@AVA:

AMERIKA KAO

METAFORA:

Amerika je dobra pri~a, mo`da nije lepa, ali je dobra

Karl Uve Knausgor je na svom putu od Wufaundlenda do Minesote zapisao da nije saznao ni{ta ni o Kanadi ni o Americi, jedino je primetio da qudi ovde izgledaju debqi. ^ini mi se da bismo o ovoj temi mogli razgovarati i na sofisticiraniji na~in. Bez nade da }emo ih iscrpeti, pobroja}emo neka zna~ewa Amerike. Jer Amerika je dobra pri~a. Mo`da nije lepa, ali je dobra.

Pi{e: Vladimir Pi{talo

Kad ~uju da predajem ameri~ku istoriju qudi me ~esto pitaju: „Kakvu istoriju? Pa Amerika nema istoriju?!“

Ja ka`em da je istorija Amerike otprilike duga kao istorija Srba u Ugarskoj, a wu ne smatramo kratkom. Osim toga, za pri~u nije najva`nija du`ina. Amerika je dobra pri~a. Mo`da nije lepa, ali je dobra. Karl Uve Knausgor je na svom putu od Wufaundlenda do Minesote zapisao da nije saznao ni{ta ni o Kanadi ni o Americi, jedino je primetio da qudi ovde izgledaju debqi.

^ini mi se da bismo o ovoj temi mogli razgovarati i na sofisticiraniji na~in. Bez nade da }emo ih iscrpeti, pobroja}emo neka zna~ewa Amerike.

Prvo, Amerika je zemqa koje nije trebalo da bude. ^im je Novi svet otkriven, Evropqani su na wega po~eli da projektuju svoje fantazije. Jedna je Montewova fantazija o dobrom divqaku. Druga je [ekspirova vizija perfidnog, htonskog Kalibana (od kanibal) iz Bure. Xon Milton je, u razli~itim delovima svog epa Oslobo|eni Jerusalim, ideje raja i pakla naizmeni~no projektovao na Ameriku.

Sli~no su ~inili i puritanci, kad su, po~etkom 17. veka, osnovali svoju teokratiju u Masa~usetsu.

Velika stabla Nove Engleske tada je jedva moglo obuhvatiti 10 qudi. Puritanci su se pla{ili urlaju}e divqine. Tu su zli ~arobwaci razgovarali sa demonima. U toj magi~noj i demonskoj divqini oni su osnovali svoj Grad na brdu, idealnu hri{}ansku zajednicu. Za puritance, Amerika je bila najboqa druga {ansa ~ove~anstva.

Ti qudi sa cipelama sa {nalama i ve{ti~jim {e{irima poklonili su nam dva va`na mita. Prvi je mit o ameri~koj

izuzetnosti, kome se Donald Tramp danas podruguje, afirmi{u}i ga. Drugi je mit o Americi kao zemqi xokera i drugih {ansi, na planeti na kojoj mnogi ne dobiju ni prvu. Kao {to smo rekli, zemqa drugih {ansi nije trebalo da postoji. Ni Indijanci koji su tamo `iveli (sa svojih sto osamdeset jezi~kih porodica, u pore|ewu sa indoevropskih deset) nisu trebali da postoje. Posebno zato {to Indijance nisu pomiwala dva osnovna postoje}a izvora autoriteta – Biblija i Aristotel.

[panci su organizovali u~ene skupove na temu: da li su Indijanci qudi? Odlu~ili su da jesu, da je Spasiteq umro i za wih, i da imaju besmrtnu du{u koja mo`e biti spa{ena.

Amerika je metafora velikog me{awa. Indijanski ratnik nije imao kowa pre nego {to mu je kow stigao iz Evrope. Te{ko je zamisliti irsku i poqsku kuhiwu bez krompira, italijansku bez paradajza, srpsku bez pasuqa. Amerika je ujedinila biqke, `ivotiwe i bacile sveta.

Meni je najzanimqivija me{avina qudi. Ona postaje o~igledna kad zuri-

te deset minuta kroz staklo bilo kojeg wujor{kog kafea. Novi svet je pome{ao pri~e, muziku (jedan od ameri~kih najva`nijih izvoznih artikala) i, ako je verovati Nilu Gejmenu, pome{ao je i bogove ~ove~anstva.

Jedan od ameri~kih mitova iz ranog federalnog perioda je fantazija o Kraqevstvu mira, mestu gde lav le`e sa gazelom, vuk sa ovcom i tigar pored bebe.

I tada }u im u~initi zavet sa zverjem poqskim i sa pticama nebeskim i s bubinama zemaqskim; i polomi}u luk i ma~ i rat da ih nestane u zemqi, i u~ini}u da le`e bez straha.

Kako je ova fantazija, inspirisana kwigom proroka Osije i Propovedi na gori, uhvatila korena u ameri~koj kulturi nije mi jasno. Mo`emo to zamisliti kao neku vrstu nemogu}eg i vizionarskog proto-multikulturalizma.

SLOBODA!

Amerikanci ~esto ka`u da su svi qudi koji su do{li u Ameriku tu do{li dobrovoqno. Po toj {koli mi{qewa, Amerika

je odabrana ne zato {to ju je Bog odabrao, ve} zato {to su je odabrali mnogi qudi. Mnogi, ali ne svi.

Za britanske kriminalce izbor je bio: ve{ala ili Amerika! Pedesetak hiqada osu|enika je poslato u kolonije.

Milioni Afrikanaca su u Novi svet do{li bez svoje voqe. ^esto su radili na planta`ama {e}erne trske, od koje se pravio rum. Tako se znoj i krv jednih qudi pretvarala u slatki ~aj i pijanstvo drugih.

Jedan od prvih podviga globalnog kapitalizma bio je masovna prodaja qudi, `ena i dece. O ovome treba razmisliti svaki put kada podignemo glas da otkri}e Amerike opevamo kao renesansni ili prosvetiteqski projekat.

ZLATO!

Pri~a o zlatu je tu bila od po~etka Amerike. Inke su napunile sobu zlatom i dragim kamewem kako Pizaro ne bi ubio Atahualpu. Flota zlata i srebra iz rudnika u Boliviji i Meksiku svake godine je polazila iz Havane – taj prinos je stole}ima ~inio deset odsto buxeta [panije. U jednom sporovoznom procesu, ameri~ko zlato izazvalo je inflaciju u Evropi, pa u otomanskoj imperiji, pa u Kini.

Pronosile su se pri~e o mestima od zlata, od Eldorada do grada Norumbega u Mejnu. Emigranti su godinama pri~ali da su ulice ameri~kih gradova poplo~ane zlatom.

Mario Puzo se `alio kako su Sicilijanci iz generacije wegovih oca i majke bili mali rastom. Wihovi unuci postali su ameri~ki ko{arka{i. Obi~an ~ovek, koji je kod ku}e jeo meso o velikim praznicima, u svom novom okru`ewu je na{ao stejkove i kobasice. Emigranti su do{li u Ameriku da se najedu.

[to se samog zlata ti~e mo`da je to najboqe izrazio jedan stari italijanski emigrant:

„Pre nego {to sam do{ao u Ameriku ~uo sam da su ulice poplo~ane zlatom. Kada sam do{ao ovde otkrio sam tri stvari. Prvo, ulice nisu bile poplo~ane zlatom. Drugo, ulice uop{te nisu bile poplo~ane. I tre}e, o~ekivalo se da ih ja poplo~am.“

Tre}i dan opro{taja od Alija Hamneija u znaku poziva na osvetu

U Teheranu je nastavqena vi{ednevna sahrana i komemoracije ajatolaha Alija Hamneija, uz prisustvo brojnih doma}ih i stranih delegacija. Istovre-

da ih koristi Hezbolah. Na~elnik General{taba izraelske vojske Ejal Zamir poru~io je da je vojska spremna za brzu reakciju ukoliko Hezbolah prekr{i primirje.

meno, ameri~ki mediji izve{tavaju o sve izra`enijim podelama u iranskom dr`avnom vrhu izme|u zagovornika pregovora sa SAD i tvrdolinija{a koji se protive bilo kakvim ustupcima.

Iranski zvani~nici poru~ili su da period prekida vatre koriste za obnovu vojnih kapaciteta, dok je ministar spoqnih poslova Abas Arak~i razgovarao sa delegacijama Hamasa i Hezbolaha. U me|uvremenu, obnovqena je pomorska trgovina izme|u Irana i Katara, {to se ocewuje kao znak postepene normalizacije ekonomskih tokova posle sukoba.

IDF je nastavio vojne akcije na jugu Libana, gde su zabele`eni novi vazdu{ni udari na podru~ja za koja Izrael tvrdi

Istovremeno, anketa Fajnen{el tajmsa pokazuje da ve}ina ameri~kih gra|ana smatra da rat protiv Irana nije opravdao cenu i da nije doprineo ve}oj stabilnosti na Bliskom istoku.

Potpredsednik Irana: Zahtev da se kazne ubice Hamneija je legitiman

Prvi potpredsednik Irana Mohamed Reza Aref izjavio je da je zahtev upu}en tokom sahrane biv{eg vrhovnog vo|e Alija Hamneija da se kazne odgovorni za wegovo ubistvo „legitiman“ i da je „u skladu sa me|unarodnim principima prava na samoodbranu“.

AHMADINEXAD PRISUSTVOVAO

SAHRANI ALIJA HAMNEIJA

Biv{i predsednik Irana Mahmud Ahmadinexad prisustvovao je danas sahrani biv{eg vrhovnog vo|e Alija Hamneija u Teheranu.

Biv{i predsednik Irana Mahmud Ahmadinexad, koji mesecima nije vi|en u javnosti, prisustvovao je u ponedeqak pogrebnoj povorci ubijenog biv{eg vrhovnog vo|e Alija Hamneija u Teheranu, pokazuju snimci koji kru`e dru{tvenim mre`ama.

Prema pisawu lista Wujork tajms iz

PREDSEDNIK FINSKE:

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

BEO-TRAVEL Vaš partner od poverenja! 02 8781 1960 www.beotravel.com

maja, tokom prvih dana izraelskih i ameri~kih napada na Iran u Va{ingtonu su vo|eni razgovori o tome da li bi Ahmadinexad mogao da ima ulogu u upravqawu politi~kom tranzicijom nakon Hamneije-

Svi lideri NATO-a podr`avaju

napade dronovima unutar Rusije

Poruka iz Ankare sti`e u momentu kada Kijev bele`i najdubqe udare na rusku energetsku infrastrukturu u Sibiru

Lideri NATO-a podr`avaju intenzivirane udare ukrajinskih dronova duboko unutar ruske teritorije kao deo napora da se Moskva primora da se vrati za pregovara~ki sto, izjavio je predsednik Finske Aleksandar

Stub za „Fajnen{al tajms” , uz ocenu da se Kijev trenutno nalazi u „najboqoj” poziciji od po~etka rata.

Stub je naglasio da je, uprkos zabrinutosti zbog mogu}e ruske nuklearne eskalacije, ova ukrajinska vojna kampawa promenila strate{ko razmi{qawe

Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i zna~ajno oja~ala pregovara~ku poziciju Kijeva.

„Mislim da svi lideri NATO-a razumeju za{to Ukrajina ovo radi. Svi veruju da moramo na-

staviti sa pove}awem pritiska. Nalazimo se na prili~no dobrom mestu kada je re~ o Ukrajini, jer svi, ukqu~uju}i i na{e ameri~ke prijateqe, video da je Ukrajina trenutno nadmo}na na bojnom poqu”, rekao je Stub uo~i samita NATO lidera u Ankari. Prema re~ima finskog predsednika, Ukrajina je u vojnom, politi~kom i finansijskom smislu u boqoj poziciji nego u bilo kom trenutku tokom ovog rata, zbog ~ega se trenutno bele`i „veoma nervozna aktivnost u Rusiji”.

Namera Kijeva je da pribli`avawem rata ku}nom pragu Rusa okrene tamo{we javno mwewe protiv sukoba.

„Na{a procena je da Rusija ne}e okon~ati ovaj rat zbog gubitaka na bojnom poqu, koji su naravno kolosalni. To se ne}e dogoditi ni zbog slabqewa ekonomije. Ali ho}e zbog promene javnog mwewa, a javno mwewe se sada mewa u Rusiji”, ocenio je Stub, dodaju}i da su tokom juna ruske snage pretrpele neto gubitak od oko 9 kvadratnih kilometara teritorije.

ve smrti. U izve{taju se daqe navodi da je Ahmadinexad bio upoznat sa tim predlogom, ali da je promenio stav nakon {to je rawen u napadu prvog dana rata.

Potpuni kolaps, Kuba u mraku

Kuba je pogo|ena potpunim prekidom u snabdevawu elektri~nom energijom, nakon {to je do{lo do kolapsa nacionalne elektroenergetske mre`e, saop{tilo je kubansko Ministarstvo energetike.

Kuba se posledwih godina vi{e puta suo~avala sa vi{esatnim i vi{ednevnim prekidima u snabdevawu elektri~nom energijom zbog zastarele infrastrukture koja te{ko zadovoqava potrebe potro{a~a, prenosi SI-En-En. Energetska kriza dodatno je pogor{ana ove godine nakon {to su, prema navodima kubanskih vlasti, glavni snabdeva~i obustavili isporuke nafte pod pritiskom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Tokom marta ove godine Kuba je u roku od sedam dana pretrpela dva potpuna kolapsa elektroenergetske mre`e.

Kubanska dr`avna Nacionalna elektroprivreda (UNE) saop{tila je u nedequ da se o~ekuje da }e tokom dana 72 odsto te zemqe biti bez struje, tokom sati u kojima je potro{wa najve}a.

Kako je saop{teno, tokom perioda najve}e potro{we struje bi}e dostupno samo 1.000 megavata proizvodnih kapaciteta, u pore|ewu sa procewenom potra`wom od 3.100 megavata.

U saop{tewu se navodi da }e to imati za rezultat deficit od 2.200 megavata i projektovani prekid snabdevawa strujom od 2.230 megavata.

Deset od 16 kubanskih termoelektrana ne radi zbog kvarova ili odr`avawa, dok preko stotinu generatora i nekoliko plutaju}ih elektrana ne radi zbog nesta{ice goriva.

Prethodni rekord u nestanku struje zabele`en je pro{log petka, kada je nestanak struje istovremeno pogodio 71 odsto zemqe.

Predsednik Finske Aleksandar Stub

Broj poginulih u Venecueli prema{io 3.300

Broj poginulih u razornim zemqotresima u Venecueli porastao je na 3.342, saop{tilo je Ministarstvo informisawa Venecuele. U seriji razornih potresa povre|eno je 16.470 qudi, dok je oko 17.345 stanovnika ostalo bez krova nad glavom, prenosi Rojters.

Venecuelu su 24. juna pogodila dva jaka, uzastopna zemqotresa ja~ine 7,2 i 7,5 stepeni Rihtera, koji su se dogodili u razmaku od 39 sekundi, a najte`e je bila pogo|ena priobalna dr`ava La Gvaira, kao i glavni grad Karakas.

Nakon ta dva razorna zemqotresa, Venecuelu je pogodilo vi{e od 600 naknadnih potresa uglavnom slabijeg intenziteta, od kojih je jedan bio ja~ine 4,6 stepeni Rihterove skale.

Ukrajinski vojnik priprema dron za napad na ruske ciqeve

Ukrajinski dronovi pogodili raf

na udaqenosti od 2.500 kilometara

Ukrajinske snage su tokom no}i pogodile rafineriju nafte u Omsku, udaqenu gotovo 2.500 kilometara od granice sa Ukrajinom, saop{tio je General{tab 6. jula. Prema navodima vojske, rafinerija u Omsku bila je posledwa od 11 najve}ih ruskih proizvo|a~a benzina koju su ukrajinske snage do sada pogodile. Nakon udara na lokaciji je izbio po`ar, a obim {tete se jo{ procewuje. Prve informacije ukazuju na to da je pogo|eno postrojewe za primarnu preradu nafte ELOU-AVT-11. To postrojewe ima projektovani kapacitet od 8,4 miliona tona sirove nafte godi{we, saop{tio je General{tab. Rafinerija nafte u Omsku je najve}a u Rusiji po kapacitetu prerade i prera|uje vi{e od 21 milion tona sirove nafte godi{we. Proizvodi {irok spektar goriva, maziva i petrohemijskih proizvoda i ukqu~ena je u snabdevawe ruske vojske. Prema vojnim izvorima, postrojewe ima dubinu prerade od oko 99 odsto, {to je jedan od najvi{ih procenata u Rusiji, preneo je Kijev independent. Rafinerija u Omsku nije bila jedina ruska naftna infrastruktura na meti tokom no}i. Slu`ba bezbednosti Ukrajine je, zajedno sa drugim bran{ama Odbrambenih snaga, izvela seriju udara na rusku energetsku infrastrukturu i vojne ciqeve na okupiranom Krimu.

Serija udara onesposobila rafinerije i u Jaroslavqu i Kalugi, dok su u Azovskom moru pogo|eni tankeri.

Ukrajinski dronovi su pogodili rafineriju nafte u Jaroslavqu, kao i tamo{wu stanicu za pumpawe i otpremu nafte, pri ~emu su prijavqeni eksplozije i dim u blizini rafinerije.

Slu`ba je tako|e potvrdila udar na naftni terminal u luci Visock u ruskoj Lewingradskoj oblasti. Napad je onesposobio dva kraka za utovar nafte i pogodio tri rezervoara za skladi{tewe naftnih derivata. Dronovi su ciqali i rafineriju Prvi zavod u Kalu{koj oblasti, gde je izbio po`ar nakon eksplozija u postrojewu.

Kriti~na nesta{ica goriva na Krimu

Na drugim mestima, Ukrajina je ciqala ruske zalihe goriva namewene okupiranom Krimu, po{to se to poluostrvo suo~ava sa sve ve}im nesta{icama nakon vi{ekratnih ukrajinskih udara na energetsku infrastrukturu.

Snage za besposadne sisteme Ukrajine pogodile su u Azovskom moru dva tankera ruske flote u senci koji su prevozili ukupno 7.000 tona goriva za okupirani Krim, izjavio je komandant Robert Ma|ar Brovdi. Ova koli~ina je ekvivalentna teretu od oko 200 `elezni~kih cisterni. Udari dolaze u trenutku kada se Krim suo~ava sa ozbiqnom nesta{icom goriva zbog kontinuiranih ukrajinskih napada na rusku energetsku infrastrukturu. Vlasti su potpuno obustavile prodaju goriva 21. juna usred pogor{awa situacije. Slu`ba bezbednosti Ukrajine je tako|e izvestila o zasebnoj operaciji protiv vojnih i energetskih ciqeva na Krimu. Ukrajinski dronovi su pogodili tri avionska hangara na aerodromu Gvardejskoje, kao i PVO sistem „pancir-s2” u blizini Simferopoqa i mobilnu vatrenu grupu u Ker~u. Pogo|eni su i rezervoar za skladi{tewe nafte i pumpna stanica u naftnom depou TES-Terminal-1.

Brovdi je odvojeno izjavio da su izme|u 1. i 5. jula dronovi Snaga za besposadne sisteme pogodili 37 energetskih ~vori{ta {irom okupiranog Krima i drugih teritorija pod ruskom kontrolom u ju`noj Ukrajini.

SERGEJ VADIMOVI^ STEPA[IN, NEKADA[WI PREDSEDNIK VLADE RUSKE FEDERACIJE I BIV[I DIREKTOR FSB-A

Srbi nas nikada nisu izdali, nadam se da tako i ostaje

Da li je Rusija mogla da spre~i bombardovawe Jugoslavije 1999, za{to se veze izme|u dva naroda smatraju neraskidivim, te kako izgleda put od direktora FSB-a do predsednika pravoslavnog dru{tva?

Prvi ko je udario na Jugoslaviju, a to znam pouzdano jer sam bio direktor Federalne slu`be bezbednosti (FSB), bila je Nema~ka. Potom su u rat uvu~eni i drugi, a usledilo je bombardovawe Beograda. O Milo{evi}u mo`emo imati razli~ita mi{qewa. Poku{ao je da igra sa Amerikancima, a to se lo{e zavr{ilo. Sa Amerikancima se ne sme igrati. Wegovo izru~ewe Tribunalu bilo je izdaja. Tamo se briqantno branio i nisu uspeli da ga optu`e onako kako su `eleli. Oni koji su predali Milo{evi}a dobili su zaslu`enu kaznu – ka`e u razgovoru za „Pe~at“ Sergej Vadimovi~ Stepa{in, predsednik Imperatorskog pravoslavnog palestinskog dru{tva, nekada{wi predsednik Vlade Ruske Federacije i biv{i direktor FSB-a.

n Nasledili ste Jevgenija Primakova na mestu predsednika Vlade kada je po~elo bombardovawe Beograda 1999. Iz ove perspektive, da li je ruska pomo} tada mogla da preusmeri tok istorije?

- Tri puta sam se sastao sa Klintonom, vodio sam razgovore i u Sarajevu. Ono {to se dogodilo Jugoslaviji bilo je tragedija. Postoji i jedna gre{ka koju smo napravili. To sam rekao i predsedniku Vu~i}u kada smo u Ruskom domu postavqali bistu Jevgeniju Primakovu. On je bio prisutan i odli~no govori ruski, bez akcenta. Rekao sam mu da smo pogre{ili jer Srbiji nismo isporu~ili sistem S-300. Jo{ pre bombardovawa, dok sam bio ministar unutra{wih poslova, u~estvovao sam na sastancima na kojima se razmatralo pitawe Jugoslavije. Bilo je jasno da }e uslediti napad. Razgovarali smo o mogu}nosti da Jugoslaviji damo sistem S-300, ali to, na`alost, nije u~iweno. Bilo je onih koji su sumwali, me|u wima i oficiri, a jedan od argumenata bio je da Jugoslavija nije bila ~lanica Var{avskog pakta. Ali kakve je to veze imalo kada Var{avski pakt vi{e nije postojao? Uveren sam – da je S-300 bio postavqen, niko se ne bi usudio da napadne, jer bi se upla{ili. n Srbija odoleva konstantnim pritiscima Brisela da usaglasi svoju spoqnu i bezbednosnu politiku sa o~ekivawima Evropske unije, i uvede sankcije Rusiji. Koliko su ovi „pritisci“ vidqivi iz Moskve?

- Danas dobro razumem koliko je Srbiji te{ko. Odse~ena je od mora, ekonomski formalno nije pod sankcijama, ali trpi veliki pritisak. Ipak, na{i projekti, kao {to su R@D i „Gasprom“, i daqe funkcioni{u. Razumem i Vu~i}a, wemu je u ovoj situaciji veoma te{ko i slo`eno. Omladina je druga~ija nego moje pokolewe. Ne}u re} i da je prozapadna ili proameri~ka, ali je druga~ija. To je ozbiqan izazov. Ipak, za nas su Srbi, re}i }u otvoreno, uz Beloruse, narod koji nas nikada nije izdao. Nadam se da tako i ostaje.

n Istorija na{ih odnosa govori o dubokim, neraskidivim vezama…

- To je duboko ukorewena istorijska pozicija. Carska Rusija je podr`avala Srbiju na Balkanu, kao i Bugarsku. Bugari su, za razliku od vas, zaboravili svoju istoriju – govorim o politi~kom rukovodstvu, dok narod to pamti. Prvi svetski rat je to posebno pokazao.

Posle austrougarskog ultimatuma Srbiji, Rusija je stala uz Srbiju i u{la u rat. Srbi to pamte. Jedan od najlep{ih spomenika caru Nikolaju II nalazi se upravo u Beogradu. n Kakvu je ulogu u tom odnosu odigrala pravoslavna vera?

- Pre svega, ona ~uva kulturu, narod, jezik, istoriju i tradiciju. U takvoj situaciji Crkva ostaje jezgro koje nam poma`e da sa~uvamo ono najva`nije: porodicu, qubav, brak i vernost. Razumem da omladini bogoslu`ewe ponekad mo`e da izgleda te{ko. Ali qudi dobro ose}aju da je Crkva danas jedan od stubova koji ~uva na{u posebnost, na{ etnos, istoriju i pam}ewe. Znam da u Srbiji Crkva ima veoma va`no mesto. Svojevremeno sam se, sa ambasadorom Slavenkom Terzi}em, sastajao sa bla`enopo~iv{im patrijarhom. Bio je to divan ~ovek.

I u Rusiji je isto: Crkva nas objediwuje. Mislim da }e pravoslavni biti zajedno kada pro|u ova smutna vremena. Zabrinut sam zbog onoga {to se de{avalo u Bugarskoj, kada je proteran na{ arhimandrit, kao i zbog situacije u Rumuniji, iako su i oni pravoslavni. Treba da tra`imo dodirne ta~ke.

n Da li u ovim procesima prepoznajete rukopis carigradskog patrijarha?

- Kada je re~ o Grcima i istanbulskom patrijarhu, namerno ne}u da ka`em vaseqenski patrijarh, wihova pozicija u ukrajinskom pitawu nanela je veliku {tetu pravoslavnom jedinstvu. Sastajao sam se s wim tri puta i to je jedan veoma te`ak ~ovek i nije na na{oj strani. Kupili su ga Amerikanci i `ivi od wihovog novca. Poku{ava da napravi problem i u Gruziji. Iako nemamo s wima diplomatske odnose, imamo veoma dobre kontakte. @ao mi je {to je umro stari patrijarh, ali obratite pa`wu, Gruzija vodi nezavisnu politiku. Isto kao i Srbija.

n Imperatorsko pravoslavno palestinsko dru{tvo na ~ijem ste ~elu osnovano je 1882. godine ukazom cara Aleksandra III. [ta je odredilo wegovu prvobitnu misiju?

- Inicijatora je bilo vi{e, a me|u wima posebno mesto zauzima arhimandrit Antonin Kapustin. U~inio je ogroman posao u sticawu ruskih nekretnina u Palestini. Treba imati u vidu da je to bila Osmanska imperija i da je takav rad zahtevao mnogo diplomatske ve{tine, strpqewa i upornosti. Rusija je tada u Jerusalimu i dru-

gim gradovima Svete zemqe stekla brojne objekte koje je trebalo urediti i staviti u slu`bu hodo~asnika.

Drugi, i u to vreme glavni zadatak koji je dr`ava postavila pred dru{tvo bilo je organizovawe pokloni~kih putovawa ruskih hodo~asnika u Svetu zemqu. To je bio veliki podvig. Prvi predsednik dru{tva bio je veliki knez Sergej Aleksandrovi~. Posle smrti majke i ubistva oca Aleksandra II, oti{ao je u Svetu zemqu. Tamo je proveo nekoliko nedeqa, poklonio se Grobu Gospodwem i duboko osetio {ta Sveta zemqa zna~i za pravoslavnog ~oveka.

U tom duhu uspeo je da ubedi cara Aleksandra III da je neophodno osnovati organizaciju kakva je Imperatorsko pravoslavno palestinsko dru{tvo. Ono je 1882. osnovano carskim ukazom i dobilo istorijski naziv koji smo uspeli da vratimo 1992. godine.

Pored sticawa i ure|ivawa ruskih poseda i organizacije hodo~a{}a, dru{tvo je imalo jo{ jedan veliki zadatak: da Rusija u Svetu zemqu dolazi sa mirom, dobrom i kulturnim radom. U vreme velike knegiwe Jelisavete Fjodorovne, drugog predsednika organizacije, osnovano je vi{e od sto ruskih {kola u Svetoj zemqi. Treba podsetiti da je pojam Svete zemqe, odnosno Palestine, tada bio {iri nego danas. Podrazumevale su se Sirija, Liban, Jordan, dana{wa Palestina, koja, na`alost, jo{ nije priznata kao nezavisna dr`ava, kao i Izrael. Zato je i humanitarni rad bio toliko obiman.

Jelisaveta Fjodorovna je uspela da ubedi Petra Stolipina i cara Nikolaja II, koga u Srbiji svi znaju i ~iji se divan spomenik nalazi u Beogradu, da se iz buxeta izdvoje sredstva za dovr{etak tog velikog posla. Zato se arapski svet, naro~ito zemqe koje sam pomenuo, i danas pozitivno odnose prema Rusiji. Postoji istorijsko pam}ewe. Uz to, od samog po~etka va`an je bio i nau~ni rad, istra`ivawe i izu~avawe Svete zemqe. Svi ti zadaci ostali su pred IPPO-om i danas, a ja sam na wegovom ~elu ve} 19 godina.

n Posle revolucije 1917. godine dru{tvo se podelilo na ruski i emigrantski deo. Kako je to uticalo na wegov rad i kako je do{lo do obnove?

- Jedan od osnovnih zadataka ostaju pokloni~ka putovawa, ali ona su danas zna~ajno ograni~ena. Najpre je to bila pandemija virusa korona, a potom dva rata. Zbog toga deo aktivnosti nadokna|ujemo putovawima u Jordan, donedavno i u Siriju, dok tamo nisu do{li islamisti na vlast, a tu je i Liban, iako je i tamo situacija veoma te{ka.

Pojavio se i novi zadatak, povezan sa Specijalnom vojnom operacijom. Pri IPPO-u je osnovan Fond hri{}anskog milosr|a. Predsednik sam nadzornog odbora, a podr`ali su nas predsednik i patrijarh. Poma`emo onima koji ratuju, wihovim porodicama i bli`wima. To su crkvena i humanitarna pomo}. Poma`emo i sve{tenicima koji slu`e u ratnoj zoni. Oko 4000 sve{tenika sada tamo vr{i slu`bu, naravno bez oru`ja. Podr`avamo ih finansijski, organizujemo predavawa i poma`emo im da izdr`e svoju slu`bu. To se, po duhu, nastavqa na ono {to je radila velika knegiwa Jelisaveta Fjodorovna u vreme Prvog svetskog rata i rusko-japanskog sukoba, kada je pru`ala ogromnu pomo} vojnicima i oficirima. Dana{we delo milosr|a vidimo kao nastavak te tradicije.

n Koji su najve}i izazovi pred pravoslavqem u svetu?

- Danas se vodi i prikrivena i otvorena anticrkvena propaganda. Naru{avaju se crkvene tradicije i sve se ponekad pretvara u predstavu. Ne}u ponovo da kritikujem Amerikance, iako je to popularno, ali kod wih slu`be ~esto izgledaju sasvim druga~ije: otpeva se nekoliko pesama, qudi se ispri~aju, izgrle i svako ide svojim putem. To postaje moda. ^ak i u istorijski hri{}anskim zemqama, poput Italije, hramovi se zatvaraju jer qudi vi{e ne idu u crkvu. To se, dodu{e, ne odnosi na Poqsku, iako o wihovoj politici nemam lepo mi{qewe. Danas se preko interneta, dru{tvenih mre`a i modernih sredstava komunikacije qudima ispira mozak. Zato Crkva, posebno u radu s mladima, mora da prona|e novi pristup. Propovedi moraju biti `ivqe i zanimqivije. Sve{tenik treba da bude bli`i qudima, da ume da razgovara, a ne samo da slu`i tako da ~ovek stoji u hramu i ni{ta ne razume. Ne `elim nikome da name}em svoje mi{qewe, ali smatram da propoved, ispovest, jeleosve}ewe i druge slu`be treba da pribli`e ~oveka Crkvi. Pastir mora biti ~ovek posebne kulture i posebnog pristupa. Qude nije mogu}e prevariti. ^ak i ako neko lepo peva i lepo govori, ako se pona{a neadekvatno, qudi mu ne}e verovati.

- Posle 1917. i Oktobarske revolucije Jelisaveta Fjodorovna napustila je dru{tvo, a ono je fakti~ki prestalo da postoji u svom prvobitnom obliku. ^ak je promenilo i naziv, pa je ostalo samo „Palestinsko“. Ipak, uspelo je da opstane i u Sovjetskom Savezu, kao struktura Ruske akademije nauka. Tada se bavilo pre svega nau~nim radom. Posle Drugog svetskog rata Staqinu je ukazano na to da u Svetoj zemqi postoje mnogobrojne ruske nekretnine. Godine 1943. mnogo toga je vratio u `ivot: ~inove, istoriju velikih vojskovo|a kao {to su Kutuzov, Nahimov i U{akov, a obnovqena je i Patrijar{ija. Kada je 1949. stvorena dr`ava Izrael, prvi su je podr`ali Staqin i Molotov. Mislim da bi se sada pokajali zbog te odluke. Tada su pojedine nekretnine vra}ene sovjetskoj dr`avi. Godine 1992. Prezidijum Vrhovnog sovjeta, ~iji sam tada bio ~lan, doneo je odluku o vra}awu istorijskog naziva –Imperatorsko pravoslavno palestinsko dru{tvo. Tada{wi predsednik Vlade Viktor ^ernomirdin potpisao je akt kojim je predvi|eno da se IPPO-u vrate nekretnine koje je imao u svom vlasni{tvu. Tim procesom se i danas bavimo. n U vreme Prvog svetskog rata IPPO je aktivno pomagao vojnike na frontu. Da li se ta misija nastavqa i danas, u okolnostima SVO?

STEVANDI]

ZVANI^NICIMA

[ta vas spre~ava da do|ete u Bratunac, ako to mogu Rusi i Amerikanci

Predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske Nenad Stevandi} upitao je zvani~nike Evropske unije {ta ih spre~ava da odaju po{tu srpskim `rtvama Podriwa.

„Gospodo iz EU, ko Vas spre~ava i za{to ne}ete da odate pijetet nevinim srpskim `rtvama

ignorisane, umawivane niti zaboravqene.

Berns je nakon prisustva komemoraciji u Bratuncu naveo da odaje po{tu za 3.267 Srba iz sredweg Podriwa i Bir~a koji su stradali izme|u 1992. i 1995. godine, preneo je RTRS.

„Verujem da nikada ne smemo da ignori{emo ili opravdava-

Podriwa svirepo ubijenim na ku}nom pragu“, upitao je on.

„To mogu zajedno savetnik predsednika SAD i ambasador Rusije ali ne i Vi? Izguglajte: B.Vu~eti}, Baka Slavka, B. Koji}, dete Slobodan Stojanovi}“, dodao je Stevandi} u objavi na dru{tvenoj mre`i Iks.

Savetnik ameri~kog predsednika za duhovna pitawa, pastor Mark Berns, poru~io je da nevine srpske `rtve rata u Bosni i Hercegovini ne smeju da budu

mo masovna ubistva po~iwena nad Bo{wacima i drugima tokom rata. Istovremeno, ne smemo da ignori{emo, minimiziramo ili zaboravimo nevine srpske `ivote koji su tako|e izgubqeni“, napisao je Berns na dru{tvenoj mre`i Iks.

On je istakao da je svaki nevini `ivot va`an, da svaka o`alo{}ena porodica zaslu`uje da bude saslu{ana i da svaka zajednica zaslu`uje priliku za oporavak i pomirewe.

Berns je naveo da zbog posete Bosni i Hercegovini nije prisustvovao obele`avawu 250. godi{wice nezavisnosti Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, isti~u}i da je odlu~io da bude me|u qudima ~ija stradawa, kako je rekao, ne smeju da budu zaboravqena.

Dodao je da se u BiH nalazi kao verski predstavnik, a ne kao predstavnik ameri~ke vlade, nagla{avaju}i zna~aj me|ureligijskog dijaloga, istine i pomirewa.

„Kroz me|uverski dijalog, zajedni{tvo, istinu i Bo`ju qubav rane mogu da zacele i mir mo`e da postane ja~i“, poru~io je Berns.

Na kraju je izrazio `equ za trajnim mirom, isceqewem i pomirewem u Bosni i Hercegovini i na Balkanu.

U Bratuncu je odr`ana centralna komemoracija povodom stradawa 3.267 Srba sredweg Podriwa i Bir~a od 1992. do 1995. godine.

Pomenu i parastosu za 3.267 srpskih civila i vojnika iz sredweg Podriwa koje su pripadnici muslimanskih snaga ubili u proteklom ratu prisustvovao je politi~ki vrh Republike Srpske, ali i zvani~nici iz Srbije, ambasador Rusije u BiH Igor Kalabuhov, savetnik za duhovna pitawa ameri~kog predsednika Donalda Trampa pastor Mark Berns.

Parastos na bratuna~kom grobqu slu`io je patrijarh srpski Porfirije.

Dra{ko Stanivukovi} se povukao iz trke za predsednika Srpske

Spekulacije i naga|awa koje su prethodnih nedeqa punile novinske stupce okon~ane su uo~i samog isteka roka za predaju kandidatskih lista. Rok za predaju kandidatskih lista istekao je ju~e, a dan pre toga gradona~elnik Bawaluke i lider opozicionog Pokreta „Sigurna Srpska” Dra{ko Stanivukovi} povukao se iz trke za predsednika Republike Srpske i podr`ao kandidaturu Branka Blanu{e, koga je predlo`io SDS kao kandidata za izbore koji se odr`avaju 4. oktobra.

Blanu{a je Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) BiH predao kandidatske liste za izbore, istakav{i da je doneo svoju kandidaturu za predsednika RS, kao i kandidaturu Marinka Bo`ovi}a (SDS) za Predsedni{tvo BiH. Istovremeno, Stanivukovi} je u nedequ potvrdio novinarima da ne}e biti ni kandidat za srpskog ~lana Predsedni{tva BiH, iako mu je SDS tu poziciju nudio kao deo dogovora oko zajedni~kog nastupa opozicije. Sve do samog kraja Stanivukovi} je tvrdio da je najboqi kandidat za predsednika Republike Srpske, tvrde}i da wegova nominacija ima najizvesnije izglede za uspeh na izborima. On nije propustio da i ovaj put istakne da kao kandidat „u`iva najve}u podr{ku gra|ana”, ali da je jednoglasna odluka o „povla~ewu tri koraka unazad, zarad kretawa napred”, doneta radi jedinstva u opoziciji. Stanivukovi} }e, kako je potvr|eno, biti nosilac liste za Narodnu skup{tinu Republike Srpske u svojoj izbornoj jedinici.

Analiti~ari opre~no posmatraju korake opozicije. Profesor Univerziteta u Isto~nom Sarajevu

Drago Vukovi} smatra da je Stanivukovi} nezadovoqan zbog toga {to nije uspeo da se nametne kao lider opozicije. „Nekoliko dana pre odustajawa rekao je da }e, ukoliko SDS ne da adekvatan odgovor, 99 odsto on biti kandidat. Kada se zavr{e izbori, Stanivukovi} }e iza}i i re}i ’tra`ili ste, gledajte, niste me poslu{ali, sada vam ne mogu pomo}i’”, smatra Vukovi}.

I dok Stanivukovi} daje do znawa da je propu{tena {ansa opozicije da, kako je navodio, ostvari pobedu wegovom kandidaturom, s druge strane gradona~elnik Bijeqine Qubi{a Petrovi}, koji se pomiwao kao mogu}i kandidat SDS-a smatra da je lider Pokreta „Sigurna Srpska”, kako navodi „blefirao” jer je otpo~etka znao da ne}e dobiti podr{ku cele opozicije i da je svesno radio na ru{ewu ugleda Srpske demokratske stranke. „Plan je uspeo, SDS poni`en, kandidat izblamiran, stranka razjediwena, zla krv posejana”, vi|ewe je Qubi{e Petrovi}a.

KARAN IZ BRATUNCA: Ovo je zemqa koja pri~a, 3.267 razloga

da ne damo Srpsku

Bratunac je zemqa koja pri~a. 3.267 imena smo du`ni da izgovorimo, i isto toliko razloga da Srpsku ne damo - rekao je predsednik Republike Srpske Sini{a Karan na obele`avawu 34. godi{wice stradawa Srba iz Sredweg Podriwa.

Kako je naveo, istrebqewe je trajalo u kontinuitetu i sistemski ostavqaju}i bol koji nije zacelio.

„Iskrivqivawe iskorijskih ~iwenica opasno je koliko i stradawe. Godinama je gra|en narativ u kome je srpski narod prikazan kao agresor a `rtve zaboravqene. Najvi{e boli {to pravda nije stigla isto do svih. Pravda je selektivna. Tra`imo da pravda bude jednaka za sve a mi }emo nastaviti da govorimo istinu“, reako je Karan.

Stvorena iz potrebe da se Srbima vi{e ne dese te golgote, Srpka mora biti oja~ana, dodao je Karan.

„Moramo ~uvati se}awe i istinu prenositi generacijama. To je dug koji smo du`ni da `ivimo“, rekao je on.

Na bratuna~kom grobqu slu`en je parastos za 3.267 srpskih civila i vojnika iz sredweg Podriwa koje su pripadnici muslimanskih snaga ubili u proteklom ratu, a kod Spomen-krsta polo`eni su venci i cve}e.

U ime Republike Srpske venac su polo`ili predsednik Republike Srpske Sini{a Karan, predsednik Narodne skup{tine Nenad Stevani}, premijer Savo Mini} i predsednik SNSD Milorad Dodik.

Pre zvani~nog dela i parastosa patrijarh Porfirije slu`io je svetu arhijerejsku liturgiju u porti Hrama Uspewa Presvete Bogorodice u Bratuncu. On je poru~io kako ne smemo zaboraviti nevine `rtve, ali ni izgubiti veru, qubav i istinu.

„Kroz vekove smo prolazili kroz razna isku{ewa, ~esto imali okupatore, ali u isto vreme oni nisu mogli da nam uzmu ono {to je u nama, {to je na{e bi}e. Gubili smo i teritoriju, i domove i zemqe, ali smo uvek ostali ono {to jesmo. I u najte`im vremenima bili smo stvaraoci i graditeqi kojima se i danas divi celi svet. ^esto nas svet mrzi, odbacuje, ali to nije razlog da i mi mrzimo“, naglasio je patrijarh Porfirije tokom slu`ewa liturgije povodom obele`avawa vi{e od tri decenije od stradawa 3.267 Srba u sredwem Podriwu i Bir~u.

Nismo uvek prihva}eni svuda, ka`e patrijarh, zbog toga {to ne}emo da se odreknemo svoga identiteta duhovnog i svakog drugog.

Wegova svetost je istakao da }e srpski narod pobediti u pravdi, qubavi, miru, opredeqen za put Svetog Save koji podrazumeva spremnost za `rtvu.

Bqe~evo, Gniona, Osma~e, Poto~ari, Karno, Vijogor, Osredak, ^umavi~je, Zalazje, Ratkovi}i, Bre`ani, Zagoni, Krwi~i, Sase, Zalazje, Maga{i}e, Je`e{tica, Podravawe, Fakovi}i, Boqevi}i, Bjelovac, Sikiri}, Kravica, Metaqka, Rupovo brdo, Bracan, Vanxi}i, Dowa i Gorwa Kamenica, Glo|ansko brdo, Kozjak, Maskali}a potok, [iroki put i Tre{wica samo su deo liste strati{ta na podru~ju Sredweg Podriwa i Bir~a na kojima su pre vi{e od tri decenije na najsvirepiji na~in pobijene hiqade nedu`nih pravoslavnih Srba, navedeno je ranije iz Srpske pravoslavne crkve.

Vlada Republike Srpske je na telefonskoj sednici odr`anoj krajem juna proglasila 4. jul 2026. godine Danom `alosti u Republici Srpskoj, povodom obele`avawa stradawa Srba u Sredwem Podriwu i Bir~u u periodu od 1992. do 1995. godine.

Srbija preusmerila Srpskoj 1,17 milijardi dinara za izgradwu autoputa Ra~a - Bijeqina

Ministarstvo finansija Srbije donelo je Re{ewe kojim se iz teku}ih buxetskih rezervi Republici Srpskoj preusmerava 1.174.000.000 dinara za nastavak izgradwe deonice autoputa Ra~a - Bijeqina.

Sredstva su preusmerena sa pozicije Ministarstva finansija na Generalni sekretarijat vlade, a realizaciju }e pratiti resorno ministarstvo, objavqeno je u Slu`benom glasniku. Re~ je o auto-putu koji }e se na deonici kroz Srbiju protezati od Kuzmina do Sremske Ra~e.

U Ustavu Crne Gore nema

mesta za srpski jezik

Napadi na Srbe u Crnoj Gori se nastavqaju. Dok zvani~ni Brisel pod maskom reformi i evropskih integracija uvodi direktan nadzor nad crnogorskim bezbednosnim sektorom, iza kulisa se odigrava sramotan i opasan proces ustavnog saka}ewa.

Naime, uveliko se spekuli{e da su Milojko Spaji}, Andrija Mandi} i Milo \ukanovi} dogovorili izmene Ustava Crne Gore u kojima nema mesta za srpski jezik.

Ovo je {amar srpskom narodu, wegovom identitetu i Republici Srbiji, a kako se pri~a, svemu je kumovao ambasador EU u Crnoj Gori Johan Satler, koji im je naredio da za srpski jezik ne sme biti mesta u Ustavu.

ikakvih prepreka, premijer Milojko Spaji} se pona{a kao obi~ni izvi|a~ i nemi izvr{ilac tu|ih naloga kojem su briselske direktive va`nije od elementarne pravde i voqe sopstvenih gra|ana.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Ina~e, kako su preneli crnogorski mediji, konsultacije predstavnika vlasti i opozicije o ustavnim izmenama odr`ane su u nedequ uve~e uz posredovawe Delegacije EU, a iz Skup{tine je najavqeno da }biti odr`ano prvo glasawe o izmenama, za koje je potrebna dvotre}inska ve}ina. Najnovije dogovorene ustavne promene, aminovane pod patronatom Evropske unije, ogolile su surovu istinu o trenutnoj vladaju}oj ve}ini – sve mo`e i sve prolazi osim srpskog jezika i prava onog naroda koji je izneo promene u Crnoj Gori. Scenaro koji gledamo predstavqa ni{ta drugo do nastavak identitetskog in`eweringa Mila \ukanovi}a, samo u novom, „evropskom” pakovawu. Dok Milo \ukanovi} zadovoqno trqa ruke gledaju}i kako se wegova vi{edecenijska politika diskriminacije nastavqa bez

Sramota je i bruka da se pod pla{tom evropskih integracija ponovo gura pod tepih jezik kojim govori ubedqiva ve}ina ili ogroman procenat gra|ana Crne Gore. Postavqa se pitawe: Da li je uslov za ulazak u EU odricawe od sopstvenog identiteta i pristajawe na status gra|ana drugog reda?

Sva politi~ka i istorijska odgovornost sada se prebacuje na Novu srpsku demokratiju (NSD) i Andriju Mandi}a, koji je udarna pesnica Aleksandra Vu~i}a u Crnoj Gori. Karte su otvorene, a prostor za politi~ke kalkulacije i izgovore je potpuno nestao.

Koalicija koja je decenijama obe}avala odbranu srpskih nacionalnih interesa i ravnopravnost srpskog jezika sada se nalazi pred kqu~nim istorijskim ispitom: Pristajawe i sau~esni{tvo!

ISTRAGA PROTIV 122 POLICAJCA:

Luksuzan `ivot u raskoraku s primawima

Ministarstvo unutra{wih poslova Crne Gore zapo~elo je opse`nu proveru imovine i `ivotnog stila policijskih slu`benika, a pod istragom su ukupno 122 policajca i s wima povezane osobe zbog sumwi u nesrazmeru izme|u prijavqenih prihoda i vred-

policijskih slu`benika ve} podignute optu`nice, dok su u jo{ tri slu~aja u toku istrage.

Proveravaju luksuzne nekretnine, automobile i poslovne veze

Tokom 2025. godine otvorena su 44 predmeta koji obuhvataju 104 policijska slu`benika i s wima povezane osobe. Istrage su pokrenute samoinicijativno, ali i u saradwi s dr`avnim tu`ila{tvima, Agencijom za spre~avawe korupcije, Unutra{wom kontrolom policije, Specijalnim policijskim odeqewem i Sektorom za finansijsko-obave{tajne poslove.

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

PREVLAKA I MORE: Ho}e li Hrvatska zaustaviti Crnu Goru na putu u EU?

ne imovine koju poseduju, kao i zbog mogu}e zloupotrebe polo`aja, primawa mita i prawa novca.

Iz crnogorskog MUP-a su za portal Vijesti potvrdili da su protiv dvojice

Kako navode iz MUP-a, proveravaju se sumwe na organizovano delovawe, zloupotrebu slu`benog polo`aja, primawe mita, prawe novca i nesrazmera izme|u prijavqenih prihoda i vredne imovine, ukqu~uju}i luksuzne stanove, ku}e, automobile i povezanost s pojedinim firmama.

Prevlaka, malo poluostrvo na ulazu u Bokokotorski zaliv, ponovno se na{la u centru rasprava o evropskom putu Crne Gore. Iako je re~ o relativno malom podru~ju, nere{eno grani~no pitawe s Hrvatskom moglo bi da postane prepreka Podgorice na putu prema ~lanstvu u Evropskoj uniji.

Prevlaka je danas jedino otvoreno grani~no pitawe izme|u Hrvatske i Crne Gore. Zagreb se poziva na granice nekada{we Socijalisti~ke Republike Hrvatske, koje su posle raspada Jugoslavije postale me|unarodno priznate dr`avne granice. Me|utim, administrativne linije iz vremena biv{e dr`ave nisu bile precizno definisane, {to je ostavilo prostor za dugogodi{wi spor. Crnogorski predsednik Jakov Milatovi} isti~e da pitawe Prevlake nije re{eno i smatra da je re~ o strate{ki va`nom podru~ju, posebno zbog polo`aja rta O{tro na ulazu u Bokokotorski zaliv. Istovremeno priznaje da Hrvatska, kao ~lanica EU, u pregovorima ima ja~u poziciju. Kopneni deo granice izme|u Hrvatske i Crne Gore od 2002. godine regulisan je privremenim sporazumom i tu nema ve}ih prepreka. Me|utim, morska granica i daqe nije utvr|ena, pa podru~je na ulazu u zaliv ostaje predmet spora.

Evropska unija ne zauzima stav o tome kojoj dr`avi pripada sporno podru~je, ali od dr`ava kandidatkiwa o~ekuje da bilateralne grani~ne sporove re{e pre ulaska u ~lanstvo.

Upravo zbog toga Prevlaka, uprkos svojih svega 2,6 kilometara obale, ostaje jedno od otvorenih pitawa koje bi moglo uticati na ambiciju Crne Gore da do 2028. godine postane ~lanica Evropske unije. Nere{eno razgrani~ewe ima posledice i za lokalno stanovni{tvo.

Ribari godinama upozoravaju da zbog nejasnih granica u podru~ju koje mnogi nazivaju „ni~ijim morem” rizikuju kazne, iako je re~ o bogatom ribolovnom podru~ju.

Ponovo otvoren kompleks

Sveti Stefan u Crnoj Gori

Kompleks Sveti Stefan u Crnoj Gori ponovo je otvoren za posete koje se organizuju dva puta nedeqno, a cena pojedina~ne ulaznice za posetioce je 25 evra.

Kompleks je vrata zvani~no otvorio 1. jula, ~ime je u funkciju vra}en jedan od najpresti`nijih hotelskih kompleksa na Mediteranu i jedan od najprepoznatqivijih simbola crnogorskog turizma.

Obilasci se organizuju u dva terminau 11.30 i u 16.00 ~asova.

Zakupac se pobrinuo da se uspostavi balans izme|u o~uvawa privatnosti gostiju rizorta, pogodnosti za me{tane i mogu}nosti da turisti i zainteresovana javnost obi|u ovaj luksuzni rizort.

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Kosovo sve vi{e uvozi robu iz Srbije

Prema zvani~nim podacima kosovske carine iz Pri{tine po~etkom jula, Kosovo je sve vi{e i vi{e preplavqeno sa najraznovrsnijom robom iz Srbije.

Zvani~ni podaci Carine Kosova pokazuju da je uvoz robe iz Srbije tokom prvih {est meseci ove godine prema{io 112,3 miliona evra, {to je za 1,8 miliona evra vi{e nego u istom period pro{le godine.

U istom period pro{le godine uvoz robe iz Srbije iznosio je 110 miliona i 531 hiqadu evra. Tako Srbija i daqe ostaje jedan od glavnih partnera Kosova kada je re~ o uvozu robe. Tokom 2021. godine Kosovo je iz Srbije uvezlo robe u vrednosti od 300 miliona evra, tokom

2022. godine 371 milion evra, u 2023. 198 miliona evra a 2024. 129 miliona evra. Najve}i deo robe na Kosovu se uvozi iz Srbije u vidu prehrambenih proizvoda i sirovina. Prema carinskim podacima u Pri{tini Kosovo je 2025. godine iz Srbije uvezlo samo p{enicu ‘’ne durum’’ u vrednosti od 11 miliona evra. Ina~e, Kosovo je u prvoj polovini 2026. godine zabele`ilo uvoz robe u ukupnoj vrednosti od skoro 3,5 milijardi evra, uz konstantan trend rasta uvoza i veliki trgovinski deficit, po{to je izvoz tokom tog perioda bio znatno mawi i iznosio je ne{to preko 400 miliona evra.

Najvi{e robe uvezeno je iz Nema~ke, Kine i Turske, iz kojih sti`e oko 38% ukupnog uvoza. Uvoze se mahom ma{ine i elek-

RUMUNSKA POSLANICA DIJANA [O[OAKA ZAGRMELA U EVROPSKOM PARLAMENTU!

„Nikada ne}emo priznati tzv. Kosovo“

Rumunska politi~arka i poslanica u Evropskom parlamentu Dijana [o{oaka izazvala je pa`wu, pro{lre nedeqe, svojim obra}awem u kojem je govorila o pitawu Kosova i Metohije, poru~iv{i da Rumunija nije promenila svoj stav i da ne priznaje jednostrano progla{enu nezavisnost.

„Ni rumunski narod, ni Rumunija nisu priznali Kosovo. Kosovo ne postoji kao dr`ava“, rekla je [o{oaka, dodaju}i da se mora prestati sa, kako je navela, pritiskom na Srbiju.

„Ho}ete da Srbija u|e u Evropsku uniju, a istovremeno je koqete?“, poru~ila je ona, govore}i o odnosu prema Srbiji i pitawu teritorijalnog integriteta.

Navela je i da se pitawe Kosova ~esto koristi kao primer razli~itih standarda u me|unarodnim odnosima, uz poruku: „Kosovo je Srbija!“.

Srbija ima prijateqe i u Evropskom parlamentu – qude koji ne okre}u glavu pred nepravdom i koji su spremni da javno poru~e da se me|unarodno pravo, kao i suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, moraju po{tovati.

tri~ni ure|aji, mineralni proizvodi, pripremqena hrana, pi}e, duvan i hemijski proizvodi.

Po~etkom juna 2026. godine, Vlada Kosova usvojila je nove za{titne mere i uvozne kvote za odre|ene proizvode poreklom iz Srbije (poput aluminijuma i semenske p{enice), primewuju}i carinsku stopu od 50% na koli~ine koje prelaze propisane limite.

Za putnike koji dolaze iz inostranstva, vrednost robe oslobo|ena od carine za li~ne potrebe iznosi do 300 evra za putnike u drumskom i `elezni~kom saobra}aju, odnosno 430 evra za putnike u avio-saobra}aju.

Ukinute su administrativne takse koje su ranije napla}ivane na unutra{wim carinskim terminalima.

UHAP[ENIM SRBIMA NA GAZIMESTANU

ODRE\ENA KAZNA OD PO 700 EVRA

Prekr{ena qudska prava jer postupak nije vo|en

Za 35 uhap{ena Srbina na Gazimestanu tokom obele`avawa Vidovdana, Osnovni sud u Pri{tini, 29. juna, odredio je nov~anu kaznu od po 700 evra. Svi oni koji nemaju tzv. kosovska dokumenta deportovani su uz zabranu ulaska na Kosovo i Metohiju od tri godine.

Sudija za prekr{ajni postupak naglasila je da su osobe koje je policija privela na Gazimestanu odgovorni jer su „skandirali nacionalisti~ke parole Kosovo je Srbija uz podignuta tri prsta“.

Advokati privedenih Srba tvrde da su sve procedure prekr{ene i uskra}ena im qudska prava, jer im nije omogu}eno da iznesu odbranu. Svima koji nemaju „kosovska dokumenta“ uskra}eno je i pravo `albe.

Jovana Filipovi}, advokat jednog od privedenih, kazala je da su svi okrivqeni bili spremni da ulo`e `albu na presudu, ali da su, kako je rekla, bili uslovqeni vra}awem li~nih dokumenata.

- Re{ewe suda kojim su im dokumenta prethodno oduzeta glasilo je dase ona oduzimaju kako bi pristupili ro~i{tu i da }e sva li~na dokumenta biti vra}ena na narednom ro~i{tu kada sepojave pred sudom. To ro~i{te, me|utim, nikada nije odr`ano, ve} je sudija samo izrekla presudu bez prethodnog saslu{awa stranaka, kazala je Filipovi}.

Tra`e se ~ista~i sa skra}enim radnim vremenom – {irom Sidneja

P&D Commercial Cleaning Services tra`i iskusne ~ista~e sa skra}enim radnim vremenom da se pridru`e na{em timu. Pozicije sa skra}enim radnim vremenom dostupne su {irom Sidneja. Po`eqno je iskustvo u ~i{}ewu. Potrebno je osnovno znawe engleskog jezika.

Da biste se prijavili, pozovite P&D Commercial Cleaning Services na (02) 9126 9491 izme|u 9:00 i 17:00 ~asova. Ako nismo u mogu}nosti da odgovorimo, ostavite govornu poruku sa svojim imenom i kontakt brojem, a mi }emo vam uzvratiti poziv. Napomena: Ne govorimo srpski.

Part-Time Cleaners Wanted – Sydney Wide

P&D Commercial Cleaning Services is looking for experienced part-time cleaners to join our team. Part-time positions available across Sydney. Cleaning experience preferred. Basic English required.

To apply, please call P&D Commercial Cleaning Services on (02) 9126 9491 between 9:00am and 5:00pm. If we are unable to answer, please leave a voicemail with your name and contact number, and we will return your call. Please note: We do not speak Serbian.

EU POZVALA JE KOSOVSKE VLASTI DA UBRZAJU SPROVO\EWE REFORMI I OBEZBEDE POTPUNO FUNKCIONALNE INSTITUCIJE

Ubrzawe reformi i funkcionalne institucije

Evropska unija pozvala je kosovske vlasti, 1. jula, da ubrzaju sprovo|ewe reformi i obezbede potpuno funkcionalne institucije, ocewuju}i da je to kqu~ni preduslov za napredak na evropskom putu. Evropska unija pohvalila je napredak Kosova u oblastima socijalne politike, zapo{qavawa, digitalne transformacije i ekonomskih reformi, ali je zatra`ila ubrzawe reformi u javnoj upravi, vladavini prava, slobodi izra`avawa, za{titi osnovnih prava i pravima neve}inskih zajednica.

Evropska unija zatra`ila je od Kosova da ubrza reformski proces i obezbedi potpuno funkcionalne institucije, ocewuju}i da su upravo one kqu~ne za daqi napredak u procesu evropskih integracija.

O ovome su izvestili u zajedni~kom saop{tewu Kosovske Vlade i Generalnog direktorata evrpske komisije za po{irewe isto~nog susedstva. Poruka je upu}ena na sedmom sastanku Odbora za stabilizaciju i pridru`ivawe izme|u Evropske unije i Kosova, odr`anom u Pri{tini, na kojem su predstavnici dve strane razmatrali politi~ka i ekonomska kretawa, sprovo|ewe Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu (SSP), kao i uskla|enost sa pravnom tekovinom Evropske unije.

Evropska unija je, kako se navodi u zajedni~kom saop{tewu, pozdravila napredak ostvaren u pojedinim oblastima, ali je istovremeno naglasila da su za ubrzawe reformi neophodne potpuno funkcionalne institucije.

Istovremeno je ocenila da je potrebno ubrzati reforme u javnoj upravi, vladavini prava, slobodi izra`avawa, za{titi osnovnih qudskih prava i pravima pripadnika neve}inskih zajednica. U me|uvremenu, u junu ove godine Evropski parlament usvojio je i godi{wi izve{taj o Kosovu, u kojem je, uz ocenu da je 2025. bila „izgubqena godina“ u politi~kom i institucionalnom smislu, pozvao vlasti u Pri{tini da ubrzaju reforme u oblasti vladavine prava, javne uprave i za{tite osnovnih prava.

Privedeni srpski mladi}i u policijskom autu na Gazimestanu

ISTORIJSKI VIDOVDAN U KANADI:

Srpska dijaspora proslavila veliki praznik na Nijagarinim vodopadima u dru{tvu kraqevske porodice!

Jedan od najzna~ajnijih trenutaka ovogodi{we proslave Vidovdana i 81. Srpskog dana u Nijagara Folsu bila je poseta Wihovih Kraqevskih Viso~anstava princa naslednika Filipa Kara|or|evi}a, princeze Danice Kara|or|evi} i wihove porodice, koji su svojim prisustvom uveli~ali najstariju i najve}u srpsku manifestaciju u Kanadi.

Kraqevska porodica je zajedno sa vernim narodom prisustvovala Svetoj liturgiji u Srpskoj pravo-

slavnoj crkvi Svetog velikomu~enika Georgija, a potom i sve~anom kulturno-umetni~kom programu, tokom kojeg se princ naslednik obratio okupqenima, govore}i o zna~aju o~uvawa srpskog duhovnog, kulturnog i nacionalnog nasle|a, kao i o va`nosti jedinstva srpskog naroda {irom sveta. Glavni doma}ini sve~anosti, protonamesnik otac Stanko Anti} i predsednik Crkveno-{kolske op{tine dr Bojan Ratkovi}, po`eleli su dobrodo{licu Kraqevskoj porodici,

brojnim zvanicama i vi{e hiqada posetilaca koji su se okupili na crkvenom imawu povodom Vidovdana. Oni su istakli da prisustvo Kraqevske porodice predstavqa veliku ~ast za parohiju i celokupnu srpsku zajednicu u Kanadi.

Poseban trenutak sve~anosti bio je pozdravni govor gradona~elnika Nijagara Folsa Xima Diodatija, koji je u ime Grada po`eleo srda~nu dobrodo{licu Wagovom Kraqevskom Viso~anstvu povodom wegove prve posete Kanadi. Tom prilikom, gradona~elnik je princu nasledniku Filipu uru~io poklon – umetni~ki uramqenu crno-belu fotografiju Nijagarinih vodopada, kao trajnu uspomenu na wegovu prvu posetu jednom od najpoznatijih prirodnih ~uda sveta.

Poseta Wihovih Kraqevskih Viso~anstava ba{ na veliki srpski praznik Vidovdan predstavqa zna~ajan korak ka ja~awu jedinstva i produbqivawu saradwe izme|u srpskog naroda u rasejawu i Kraqevskog doma Kara|or|evi}a.

Vi{e od 300 dece i roditeqa na zavr{noj priredbi Prosvjetine {kole srpskog jezika u Be~u

U prepunom Albert Holu u Be~u odr`ana je zavr{na priredba Prosvjetine {kole srpskog jezika, kojom je sve~ano obele`en kraj jo{ jedne uspe{ne {kolske godine. Ovaj zna~ajan doga|aj okupio je vi{e od 300 dece i wihovih roditeqa, kao i sve nastavnike i predstavnike be~kih {kola, potvr|uju}i jo{ jednom zna~aj o~uvawa srpskog jezika, kulture i tradicije me|u najmla|im generacijama u Austriji.

Sala Albert Hola bila je premala da primi svu decu i roditeqe, a publika je tokom ~itave ve~eri u`ivala u kulturno-umetni~kom programu koji su pripremili nastavnici i u~enici Prosvjetine {kole. Na jednom mestu okupili su se u~enici svih be~kih odeqewa, wihovi roditeqi, nastavnici, prijateqi {kole i brojni gosti, stvaraju}i atmosferu zajedni{tva, ponosa i radosti. Program je sve~ano otvoren izvo|ewem Himne Republike Srbije, koju je otpevala u~enica {kole Sofija Seifert, nakon ~ega su prisutne pozdravili voditeqi programa, u~enici Anica Brajovi} i Konstantin Jovoni}, a zatim i predsednik SPKD Prosvjeta Austrija Marko Sari}. U svom obra}awu istakao je da Prosvjeta danas okupqa oko 40 {kola {irom Austrije i da svojim radom predstavqa jedan od najva`nijih oslonaca srpske zajednice u o~uvawu jezika, kulture i nacionalnog identiteta. Na po~etku programa nastupao je Mali hor Prosvjete pod vo|stvom Ma{e Mati} i Aleksandre Ili}, koji je izveo par de~ijih numera.

Tokom ve~eri smewivali su se recitatori, horovi, mali glumci i brojni izvo|a~i koji su kroz pesmu, igru i stihove pokazali koliko su tokom godine nau~ili i napredovali. Posebne emocije izazvali su nastupi najmla|ih polaznika, kao i izvo|ewa dela najpoznatijih srpskih pesnika i kwi`evnika. Jedan od najsve~anijih trenutaka ve~eri bila je dodela diploma u~enicima koji su uspe{no zavr{ili {kolsku godinu. Diplome su uru~ene kao priznawe za trud, zalagawe i posve}enost u~ewu srpskog jezika, istorije, kulture i tradicije. Posebna zahvalnost upu}ena je roditeqima koji svojim poverewem i podr{kom doprinose radu {kole, kao i nastavnicima koji svojim znawem, strpqewem i qubavqu prenose vrednosti koje povezuju generacije srpskog naroda. Zavr{na priredba okon~ana je zajedni~kim izvo|ewem pesme „Za milion godina“, simboli~no {aqu}i poruku prijateqstva, zajedni{tva i nade. Uz osmehe,

emocije i ponos, u~enici, roditeqi i nastavnici ispratili su jo{ jednu uspe{nu {kolsku godinu i najavili nova dru`ewa od septembra.

Priredba je jo{ jednom pokazala snagu srpske zajednice u Austriji i zna~aj rada Prosvjetine {kole srpskog jezika, koja ve} godinama uspe{no ~uva materwi jezik, pismo i kulturni identitet me|u mladim generacijama. Ve~e u Albert Holu ostalo je u znaku de~jeg osmeha, ponosa roditeqa i zajedni~ke poruke da je ulagawe u obrazovawe i o~uvawe sopstvenih korena najboqa investicija za budu}nost. SPKD Prosvjeta posebnu zahvalnost duguje potpredsednici Jovani Miqkovi}, svim nastavnicama Prosvjetinih be~kih {kola, koje su u~estvovale u pripremi programa Vesni [piri}, Jeleni Simunovi} Seifert, Bosiqki Jankeh, Aleksandri Tanaskovi}, Ivani Ko`ul, Ani Trivan, Nata{i Bilinac, Eni Pavlovi}, kao i Ma{i Mati} i Aleksandri Ili}, koje vode Mali hor Prosvjete.

SRBIN U CENTRU NESVAKIDA[WEG SKANDALA: Prona{ao u vozu violinu vrednu 30.000 evra, pa poku{ao da je proda – proizvo|a~u!

Srpski dr`avqanin koji radi na be~koj glavnoj `elezni~koj stanici (Wien Hauptbahnhof) osumwi~en je da je ukrao violinu vrednu 27.000 evra, nakon {to je instrument zaboravqen u vozu.

Prema navodima policije, 59-godi{wa `ena je pro{log petka ostavila skupocenu violinu u odeqku za prtqag u vozu. Kada je 24-godi{wi radnik firme za ~i{}ewe, poreklom iz Srbije, ~istio vagon na glavnoj stanici, prona{ao je violinu u koferu zajedno sa opremom.

Umesto da je preda nadle`nima, on je instrument zadr`ao i poku{ao da ga proda.

Policija navodi da je mu{karac potom oti{ao u prodavnicu violina, gde se raspitivao o vrednosti instrumenta, navodno pod izgovorom da `eli da kupi sli~an instrument za ~lana porodice. Nakon toga je ukqu~io svog 23-godi{weg prijateqa, uz obe}awe da }e mu dati deo novca od prodaje.

U me|uvremenu, vlasnica violine je prijavila nestanak policiji i obavestila proizvo|a~a instrumenta. Upravo kod tog proizvo|a~a dvojica mu{karaca su poku{ala da prodaju ukradenu violinu. Zaposleni u prodavnici su odmah obavestili policiju, koja je organizovala hap{ewe. Kada je 23-godi{wi sau~esnik u{ao u radwu sa violinom, do~ekali su ga policajci iz be~ke jedinice „Favoriten“, dok je 24-godi{wi osumwi~eni uhap{en ispred objekta. Tokom ispitivawa, obojica su priznala delo.

Ovo nije prvi put da se upravo u austrijskom glavnom gradu doga|aju kra|e, gde je vredni plen ovaj instrument. U junu 2007. godine, austrijska policija je saop{tila da je u stanu migranata iz Gruzije, prona{la violinu ~ija je vrednost procewena na gotovo 2,5 miliona evra, a koja je nekoliko meseci ranije ukradena iz sefa u stanu be~koga muzi~ara Kristijana Altenbergera.

Re~ je o violini koju je 1680. izradio italijanski majstor Antonio \akomo Stradivari.

Premijer se javno izvinio zbog bizarnog komentara o Kajli Minog

Australijski premijer Entoni Elbanizi se izvinio nakon {to je u intervjuu za jedan humoristi~ki podkast dao grubu opasku o peva~ici Kajli Minog, {to je izazvalo negodovawe grupa za prava `ena i opozicionih poslanika.

Voditeqka podkasta Niki Ozborn pitala je Elbanizia koju od tri australijske poznate li~nosti bi o`enio, sa kojom bi se zabavqao ili „spavao”, a premijer je u po~etku odbio da odgovori, rekav{i da je odnedavno o`ewen, prenosi Rojters.

Na insistirawe voditeqke, koja ga je pitala koga bi izabrao ako bi mu se brak raspao, Elbanizi je odgovorio „da bi to jasno bila Kajli”.

„O`enio bi Kajli, spavao i izlazio sa wom?”, upitala je Ozborn na {ta je Albaneze odgovorio „Sve navedeno”.

Premijera je zbog ove izjave kritikovalo nekoliko opozicionih poslanika, a senatorka Sara Henderson je rekla da ovi komentari predstavqaju „nepo{tovawe `ena, sramotu za Australijance i poni`avawe funkcije premijera”.

„Nedvosmisleno se izviwavam zbog mog komentara”, naveo je Albaneze danas u saop{tewu.

Portparol Kajli Minog nije se za sada oglasio povodom ovih navoda.

URANIJUM

PONOVO

U CENTRU INTERESOVAWA: Australija, Kazahstan i Kanada vode}i po resursima

Uranijum je osnovna sirovina koja danas pokre}e sve nuklearne fisijske reaktore. Zemqe {irom sveta oslawaju se na wega za proizvodwu elektri~ne energije sa niskom emisijom ugqenika, procesne toplote i vodonika.

Su{tinski, nijedan oblik proizvodwe energije putem nuklearne fisije nije mogu} bez upotrebe uranijuma.

Iako se uranijum po poreklu ekstrakcije naj~e{}e povezuje sa nekolicinom velikih rudarskih zemaqa, on se mo`e prona}i u ve}ini stena, pa ~ak i u morskoj vodi.

Agencija za nuklearnu energiju OECD-a i Me|unarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), objavile su publikaciju o zemqama sa najve}im identifikovanim rezervama uranijuma zakqu~no sa 2023. godinom. U brojke su ukqu~eni resursi uranijuma koji se mogu eksploatisati uz tro{kove do 130 dolara po kilogramu uranijuma.U wihovoj analizi isti~e se da Australija, Kazahstan i Kanada raspola`u sa oko 52 odsto svetskih rezervi uranijuma. Na globalnom nivou, identifikovani resursi iznosili su 5,9 miliona tona sadr`anog metala uranijuma u 2023. godini.

Me|utim, resursi uranijuma porasli su za najmawe 25 odsto tokom posledwe decenije, zahvaquju}i intenzivnijim geolo{kim istra`ivawima.Australija ima najve}u svetsku bazu resursa uranijuma, sa 1,7 miliona tona sadr`anog metala. To predstavqa 28 odsto ukupnih svetskih rezervi, ~ime jeAustralija ubedqivo na prvom mestu. Weni resursi vi{e su nego dvostruko ve}i od resursa Kazahstana, drugoplasirane zemqe.

Uprkos tako velikim rezervama, australijska industrija eksploatacije uranijuma mawa je nego {to bi se moglo o~ekivati, delom zbog regulatornih ograni~ewa i dugih rokova razvoja rudarskih projekata.

Kazahstan i Kanada zaokru`uju prve tri pozicije. Kazahstan raspola`e sa 813.900 tona resursa uranijuma, odnosno 14 odsto svetskih rezervi. Kanada je tre}a sa 582.000 tona, {to predstavqa 10 odsto globalnih resursa.

Australija uznemirena zbog kineskih raketnih testirawa u Pacifiku

Ministar odbrane Australije i zamenik australijskog premijera Ri~ard Marles izjavio je da je vlada Australije uznemirena zbog kineskih raketnih testirawa u Pacifiku.

„To je bio test rakete dugog dometa i veoma smo zabrinuti zbog bilo kakvih akcija koje potkopavaju stabilnost, mir i bezbednost Pacifika”, rekao je Marles, prenosi australijski ABC wuz. Kina je lansirala u Pacifik balisti~ku raketu sa la`nom bojevom glavom, {to je australijska vlada ocenila kao ~in koji „destabilizuje region”.

Ministarka spoqnih poslova Australije Peni Vong rekla je da je australijska vlada bila obave{tena da ce Kina testirati raketu, me|utim, poru~uje da su toj operaciji nedostajali „transparentnost i uveravawa koja su o~ekivali pacifi~ki susedi”.

„Destabilizuju}i ~inovi mogu dovesti do pogre{nih procena, mogu nas odvesti u pogre{nom pravcu. Lideri Foruma paci-

fi~kih ostrva su jasno stavili do znawa da `ele da Pacifik bude okean mira. Smatramo da je ovaj test suprotan tome. Mislim da je Kina svesna stava Australije”, rekla je Vong. U saop{tewu objavqenom na dru{tvenim mre`ama, portparol kineske ratne mornarice (NOAK) potvrdio je da je raketa lansirana sa podmornice i da je sletela unutar zone ciqa u Tihom okeanu.

„Ovo probno lansirawe je rutinski postupak u okviru godi{we obuke kineske ratne mornarice. Kineska strana je ve} unapred obavestila susedne zemqe. Ovo probno lansirawe je u skladu sa me|unarodnim pravom i me|unarodnom praksom i nije usmereno ni na jednu odre|enu zemqu ili ciq”, navodi se u saop{tewu portparola kineske ratne mornarice.

Otkriven izvor misterioznih kugli koje su isplivale u Australiji

Australijska svemirska agencija (ASA) saop{tila je da je „identifikovala verovatan izvor” misterioznih velikih kugli koje su se ovog vikenda pojavile na pla`i u severnom Kvinslendu.

[est objekata prona|enih na pla`i Forest, severno od Taunsvila, smatraju se svemirskim otpadom, a iz agencije navode da „izgledaju kao rezervoari pod pritiskom sa svemirske rakete”, pi{e BBC.

UPOZOREWE VLASTI

I MERE BEZBEDNOSTI

koji bi mogli da sadr`e ostatke veoma zapaqivih ili reaktivnih supstanci.

Vlasnica lokalnog restorana Forrest Beach Takeaway, Lisa Skobi, izjavila je za javni servis ABC da su me{tani radoznali i da ih zanima odakle kugle poti~u.

„Ovde je ina~e veoma mirno i retko se ne{to de{ava. Zato je sva ova dodatna aktivnost... svakako unela malo uzbu|ewa”, rekla je.

Prema najnovijem saop{tewu , „lokacija i karakteristike prona|enih objekata odgovaraju ostacima stranog raketnog tela koje se nedavno vratilo u atmosferu iz Zemqine orbite”.

SLI^NI

SLU^AJEVI

ASA je saop{tila da sara|uje sa me|unarodnim partnerima kako bi zvani~no potvrdila o kojoj raketi je re~. U me|uvremenu, vatrogasna slu`ba Kvinslenda ju~e je saop{tila da je oko prona|enih objekata uspostavqena bezbednosna zona u pre~niku od 50 metara i pozvala gra|ane da ne prilaze niti dodiruju bilo

kakve sumwive predmete koje prona|u u tom podru~ju. Gra|anima se savetuje da se odmah udaqe ukoliko nai|u na ovakve objekte i da o tome obaveste hitne slu`be. Zbog bojazni da bi kugle mogle da sadr`e opasne materije, na terenu su bile i ekipe u za{titnim odelima koje su, uz policijsku pratwu, sme{tale objekte u kontejnere za opasan otpad.

NAGA\AWA I REAKCIJE ME[TANA

Na internetu su se pojavile teorije da je re~ o rezervoarima za gorivo svemirskih letelica

IZ PRO[LOSTI Ovo nije prvi put da su se ovakvi misteriozni objekti pojavili na australijskoj obali. Indija je 2023. godine potvrdila da je ogromna metalna kupola, koja je isplivala na pla`u u Zapadnoj Australiji, u blizini Perta, poticala sa jedne od wenih raketa.

Portparol Indijske svemirske agencije tada je za BBC izjavio da je re~ o delu rakete Polar Satellite Launch Vehicle (PSLV). Sferni objekat sli~an onima prona|enim ovog vikenda otkriven je i 2011. godine u zaba~enom delu Namibije.

Stru~waci su tada procenili da je najverovatnije re~ o rezervoaru za gorivo koji je sadr`ao hidrazin – veoma nestabilno raketno gorivo – sa bespilotne rakete.

Kako se „odli~ni dogovori“ Australije sa susedima upore|uju sa uticajem Kine u regionu?

Premijer Australije

Entoni Elbanizi i premijer Fixija

Sitiveni Rabuka: Fixi ima jednu od najve}ih vojski u regionu

Premijer Elbanizi je potpisivawem sporazuma izme|u Australije i Fixija zapo~eo nedequ sastanaka regionalnim liderima sa Fixija, Solomonskih ostrva, Tonge, Papue Nove Gvineje i Indije.

Premijer Australije Entoni Elbanizi (Anthony Albanese) usmerio je pa`wu ka Solomonskim Ostrvima nakon {to je obezbedio novi zna~ajan odbrambeni sporazum sa Fixijem u ponedeqak, nastoje}i da oja~a regionalnu podr{ku u uslovima {irewa kineskog uticaja u Pacifiku.

Elbanizi (Albanese) i premijer Fixija Sitiveni Rabuka (Sitiveni Rabuka) ozvani~ili su sporazum pod nazivom „Ocean of Peace Alliance”, zajedno sa obnovqenim partnerstvom nazvanim „Vuvale Union”, tokom ceremonije u glavnom gradu Fixija, Suvi.

Elbanizi (Albanese) je ove sporazume, ~iji je ciq ja~awe regionalne bezbednosti u uslovima sve intenzivnijeg strate{kog nadmetawa u Pacifiku, opisao kao „jedan od najzna~ajnijih poduhvata koje je Australija preduzela sa bilo kojom dr`avom“.

Fixi je jedan od najbli`ih bezbednosnih partnera Australije u Pacifiku i poseduje jednu od najve}ih vojski u regionu, {to ovaj dogovor ~ini jednim od najva`nijih koje je Kanbera postigla u Pacifiku.

Poseta Suvi deo je vi{ednevne diplomatske turneje tokom koje }e Elbanizi (Albanese) razgovarati sa vi{e regionalnih lidera, ukqu~uju}i premijera Solomonskih Ostrva Matju Vali (Matthew Wale), sa kojim }e u utorak razgovarati o novom sveobuhvatnom sporazumu.

Lideri su pro{le sedmice dogovorili po~etak pregovora o ugovoru koji bi, kako su naveli, trebalo da „odrazi zajedni~ke ambicije dve zemqe u pogledu budu}ih odnosa“.

Ovaj najnoviji diplomatski potez dolazi nakon {to je Kina u ponedeqak potvrdila da je uspe{no testirala balisti~ku raketu lansiranu sa podmornice, koju nosi strate{ka nuklearna podmornica, u me|unarodnim vodama Tihog okeana. [TA SADR@E NOVI SPORAZUMI?

Sporazumi sa Fixijem pro{iruju dugogodi{wu saradwu dve zemqe u oblasti bezbednosti i razvoja i uvode elemente me|usobne odbrambene obaveze.

Novi „Ocean of Peace Alliance” obavezuje obe zemqe da se konsultuju i zajedni~ki reaguju na bezbednosne izazove koji mogu ugroziti suverenitet, mir ili stabilnost bilo koje strane.

U tekstu sporazuma navodi se: „Svaka strana priznaje da bi oru`ani napad na bilo koju od potpisnica unu-

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

tar Pacifika predstavqao opasnost po mir i bezbednost svih strana, kao i regiona u celini, te izjavquje da }e delovati u ciqu suo~avawa sa zajedni~kom pretwom, u skladu sa sopstvenim ustavnim i zakonskim procedurama.“

Australija }e podr`ati partnerstvo sa vi{e od milijardu dolara tokom naredne decenije, usmerenih na borbu protiv transnacionalnog kriminala, kao i na ulagawa u obrazovawe, zdravstvo i infrastrukturu na Fixiju.

KAKVA JE AUSTRALIJSKA STRATEGIJA ZA PACIFIK?

Australija sara|uje sa svih 14 pacifi~kih ostrvskih dr`ava u razli~itom obimu i ve} ima zna~ajne bezbednosne sporazume sa Papuom Novom Gvinejom, Fixijem, Solomonskim Ostrvima, Vanuatuom, Tuvaluom i Nauruom.

Saradwa obuhvata razvojnu pomo}, finansirawe infrastrukture, pomorski nadzor i mirovne misije.

Henri Ivarature (Henry Ivarature), saradnik Australijskog kolexa za bezbednnost na Pacifiku pri Australijskom nacionalnom univerzitetu (Australia Pacific Security College at Australian National University), izjavio je za SBS News da je Australija bila „veoma uspe{na“ u sklapawu bezbednosnih sporazuma sa pacifi~kim dr`avama.

„Mislim da je Australija nau~ila da slu{a lidere Pacifika i uva`i wihove zabrinutosti“, rekao je.

Prema wegovim re~ima, Kanbera je ulo`ila milijarde dolara u razvoj svojih

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

suseda, nude}i, kako ka`e, „veoma povoqne aran`mane“ za pacifi~ke dr`ave.

„Izazov je odr`ati te odnose i dugoro~no ih ja~ati u uslovima rastu}eg kineskog uticaja“, dodao je.

„Ako se ne anga`ujete, ostavqate prostor drugim akterima da u|u.“

Kina je ranije kritikovala sve {iru mre`u australijskih bezbednosnih sporazuma u regionu, tvrde}i da im je ciq ograni~avawe uticaja Pekinga, iako su lideri Fixija naglasili da novi ugovor nije usmeren protiv bilo koje dr`ave.

Pro{le sedmice Australija je sa Vanuatuom potpisala bezbednosni sporazum vredan 500 miliona dolara, koji Kanberi omogu}ava konsultacije o svakom anga`ovawu tre}ih strana u kriti~noj infrastrukturi te ostrvske dr`ave.

ULOGA DRUGIH GLOBALNIH SILA

Sporazum dolazi u trenutku poja~anog nadmetawa Australije, Kine i drugih velikih sila za uticaj u Pacifiku.

Stru~wak za australijsku odbrambenu politiku Pol Dib (Paul Dibb) izjavio je za SBS News da se konkurencija u regionu intenzivira jer Kina nastoji da postane „dominantna sila“ u Pacifiku.

„Kina se ve} du`e vreme trudi, ali nije postigla istu vrstu odbrambenih sporazuma kao Australija“, kazao je.

„Ipak, Kina ima uspeh na Solomonskim Ostrvima, gde je uspostavila zna~ajno prisustvo.“

Bezbednosni sporazum Kine i Solomonskih Ostrva, potpisan 2022. godine, omogu}ava Pekingu da rasporedi policijske i vojne snage radi

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

o~uvawa javnog reda i za{tite kineskog osobqa i projekata.

Sporazum tako|e omogu}ava kineskim ratnim brodovima da pristaju i dopuwavaju zalihe u toj zemqi. Kina sara|uje i sa drugim pacifi~kim dr`avama kroz programe policijske obuke i infrastrukturnih investicija.

Dib (Dibb) upozorava da ovaj ograni~eni, ali „zabriwavaju}i“ kineski uticaj izaziva pa`wu i drugih svetskih sila.

„Mislim da su na{i japanski partneri ozbiqno zabrinuti, jer Kina ve} zna~ajno ote`ava delovawe japanske mornarice u Isto~nom i Ju`nom kineskom moru“, rekao je. Prema wegovim re~ima, i Ujediweno Kraqevstvo, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Novi Zeland i Francuska, koje tako|e imaju sporazume sa pacifi~kim dr`avama, pa`qivo prate razvoj situacije. SLEDE]I KORACI

PREMIJERA ELBANIZIJA?

Elbanizi (Albanese) }e se u sredu u Brizbenu sastati sa premijerom Papue Nove Gvineje \ejmsom Marapeom (James Marape) i premijerom Tonge Lordom Fakafanuom (Lord Fakafanua), tokom finalne utakmice serije „State of Origin”

O~ekuje se da }e Elbanizi i Marape (Albanese and Marape) ozvani~iti po~etak primene Pukpuk pakta (Pukpuk Treaty) izme|u Australije i Papue Nove Gvineje, kao i finalizovati sporazume o finansirawu razvoja ragbi lige na lokalnom nivou.

Regionalnu turneju Elbanizi (Albanese) }e zavr{iti u Melburnu, gde }e se sastati sa indijskim premijerom Narendrom Modijem (Narendra Modi).

O~ekuje se da }e dvojica lidera potpisati nove sporazume o pro{irewu saradwe u oblasti odbrane i bezbednosti, kao i dogovore koji }e omogu}iti izvoz australijskog uranijuma u Indiju radi podr{ke wenom rastu}em programu nuklearne energije.

SBS na srpskom

U dvori{tu Kine...

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Poznato je da Kina ima najve}u stalnu vojsku na svetu, sa pribli`no 2,03 miliona aktivnih vojnika u Narodnooslobodila~koj vojsci. Pored ovih aktivnih snaga, zemqa odr`ava oko 510.000 rezervista i stotine hiqada dodatnih paravojnih snaga.

Najve}a svetska vojska je upravo napravila masovnu voj-

stom poslala upozorewe Pacifiku: Peking sada ima vojna i nuklearna sredstva da potvrdi svoju dominaciju u regionu. Posledwi put kada je Peking ispalio raketu dugog dometa u Pacifik bilo je u septembru 2024. godine, ali je to bilo lansirawe sa kopna. Ova probna paqba, po prvi put sa podmornice na nuklearni pogon, jasno pokazuje brzo napreduju}u nuklearnu i vojnu modernizaciju Kine.

Kineska mornarica je 2014. godine nadma{ila broj borbenih brodova ameri~ke mornarice, a wen kapacitet se od tada samo {irio.

Modernizovala je svoje vazduhoplovstvo, pove}ala izdatke za odbranu i pove}ala svoje zalihe balisti~kih raketa, pokazuju podaci iz razli~itih izvora. Kina tako|e {iri svoje zalihe nuklearnog oru`ja br`e od bilo koje druge zemqe. Pentagon je od 2024. godine pro-

podmorske kablove i kriti~nu infrastrukturu i da razvija „stvarnu i rastu}u“ sposobnost da pogodi australijsko kopno raketama.

Ako se potvrdi da je bojeva glava koju je Kina ispalila u ponedeqak bila JL-3, ovaj najnoviji test rakete mogao bi biti dokaz koji potkrepquje alarmantnu tvrdwu vojnih stru~waka. Kina je eksplicitno izjavila da raketa „nije bila usmerena ni na jednu odre|enu zemqu ili ciq“ i nema naznaka da jeste. Ali u eri kada je Peking samouvereniji, neuzdr`aniji i netransparentniji u svojim namerama nego bilo kada u skorijoj istoriji, zemqe oko Pacifika moraju biti oprezne.

I ne ~udi {to je lansirawe rakete u okean poslalo talase kroz Australiju i wene susede, koji su brzo osudili kineske akcije kao zabriwavaju}e, nepo`eqne i destabilizuju}e. Najmo}niji tradicionalni saveznik zemaqa Pacifi~kog regiona, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, bile su jo{ od po~etka Drugog svetskog rata va`an oslonac kada je u pitawu vojna bezbednost.

nu ve`bu i poslala jasnu poruku {irom sveta, svet je izgleda ostao bez re~i. Peking je upravo prvi put ispalio interkontinentalnu balisti~ku raketu u vode Pacifika sa podmornice na nuklearni pogon. Raketa je nosila la`nu bojevu glavu, saop{tili su kineski dr`avni mediji, a ta~na lokacija sletawa je jo{ uvek nepoznata. Preko no}i se ispostavilo da je raketa preletela preko vi{e pacifi~kih zemaqa i da je, izgleda, pogodila vode blizu ekskluzivne ekonomske zone Tuvalua.

Ovo je region gde Kina sve vi{e poku{ava da stekne strate{ko upori{te, a lansirawe ozna~ava istorijski trenutak koji je deo {ire kineske kampawe za utvr|ivawe svoje geopoliti~ke, ekonomske i vojne mo}i u Pacifi~kom regionu. Kina je posledwih 12 meseci provela do~ekuju}i lidere iz celog sveta, preoblikuju}i svoj polo`aj u geopoliti~kom globalnom poretku i dovode}i tako u pitawe ugled i uticaj Sjediwenih Dr`ava.

Istovremeno, wene vojne ambicije na globalnom jugu postale su sve vidqivije i upornije. Tek pro{le godine, tri kineska ratna broda su spektakularno otplovila do ivice australijskih voda, {to je u to vreme vi|eno kao opasan odraz rastu}eg vojnog kapaciteta Pekinga. Kina je ovim najnovijim te-

cenio da se broj nuklearnih bojevih glava u Kini kre}e oko 600, i predvideo je da }e arsenal porasti na vi{e od 1.000 operativnih bojevih glava do 2030. godine.

Kineski zvani~nici jo{ uvek nisu potvrdili model i domet kori{}ene rakete. Ali analiti~ari u kineskim dr`avnim medijima, gde je sve {to je objavqeno efikasno sankcionisano od strane vlade, zakqu~ili su da se najverovatnije radi o JL-3, {to je u ovom trenutku najnaprednija balisti~ka raketa mornarice koja se lansira sa podmornica.

Vojni stru~waci su procenili da bi ta vrsta oru`ja mogla imati domet od najmawe 10.000 kilometara, {to Australiju lako stavqa u zonu wenih udarnih sposobnosti. Ina~e, od ju`nih granica Kine do severnih voda Australije ima „samo“ 6.213 kilometra dok vazdu`nom linijom do Sidneja ili Melburna ima oko 7.500 km. Procene stru~waka su da bi jedna lansirana raketa iz Kine do Sidneja putovala maksimalno od 20 do 25 minuta.

Tek pro{log meseca, spoqnopoliti~ki tink-tenk Institut Loui objavio je novi izve{taj koji prati „dramati~ne“ razmere ogromnog vojnog razvoja Pekinga. Analiza je upozorila da kineska vojska ve} mo`e da pogodi trgova~ke puteve Australije,

Nekoliko pacifi~kih zemaqa tako|e je imalo razloga da se zapita da li bi se SAD anga`ovale, ukoliko Kina jo{ vi{e unapredi svoje vojne ambicije u regionu.

Neki bi mogli tvrditi da nije neuobi~ajeno da nuklearne sile {irom sveta testiraju svoje mogu}nosti: ameri~ka mornarica je sprovela ~etiri testa u septembru 2025. kod Floride, a i Rusija i Indija su krajem pro{le godine testirale balisti~ke rakete lansirane sa podmornica.

Ali u de{ifrovawu kineskih akcija u ovom regionu, kontekst je kqu~an.

Neki analiti~ari su doveli u pitawe vreme lansirawa, koje se dogodilo istog dana kada je potpisan bezbednosni savez Australije i Fixija kako bi se suprotstavio rastu}em uticaju Kine u regionu.

Kao odgovor na test rakete, Stejt department SAD je saop{tio da je pratio lansirawe i pozvao Kinu da se ukqu~i u „konstruktivne“ razgovore o kontroli naoru`awa.

U situaciji kada smo tokom rata u Zalivu videli nemo} Amerike da adekvatno za{titi svoje saveznike na Bliskom Istoku jasno je da ni male pacifi~ke zemqe nemaju ~emu da se nadaju. Zato }e i Australija morati ozbiqno da se zapita {ta joj je ~initi, jer se sve vi{e nalazi u kineskom dvori{tu bez mogu}nosti da se sama odbrani od eventualnog napada.

Unesko ih je „odbio”

Veliki koralni greben nije uvr{ten na Uneskovu listu ugro`ene svetske prirodne ba{tine. Australijanci su pozdravili nacrt donete odluke, ali time nije okon~ana borba oko statusa ovog lokaliteta.

Nacrt odluke Komiteta za svetsku ba{tinu Uneska da Veliki koralni greben ne uvrsti na Listu ugro`ene

da. Ovo je trenutak predaha za prirodno ~udo koje je godinama na ivici. Australijska vlada godinama lobira da se Veliki koralni greben ne na|e na Uneskovoj listi ugro`ene svetske ba{tine, jer je od velikog zna~aja za nacionalni turizam Australije. Greben godi{we donosi vi{e od {est milijardi dolara prihoda i privla~i skoro dva miliona posetilaca.

svetske ba{tine doneo je privremeno olak{awe Australiji, ali stru~waci upozoravaju da osnovne pretwe, pre svega klimatske promene, i daqe ostaju nere{ene, pi{e RTS.

Vest iz Uneska pozdravqena je u Australiji. Nacrt odluke, koji }e biti formalno razmatran u julu, priznaje „kontinuiranu posve}enost i poja~ane napore“ australijske vlada i Kvinslen-

Veliki koralni greben prote`e se du` severoisto~ne obale Australije na prostoru od oko 2.400 kilometara, u saveznoj dr`avi Kvinslend.

OLAK[AWE, ALI I OPREZ

Ministarka za `ivotnu sredinu Mari Vot izjavila je da nacrt priznaje napore Australije, ali da „ima jo{ posla koji treba da se uradi“. Pomo}nica ministra turizma Nita Grin bila je „ve-

oma zadovoqna“, nagla{avaju}i ekonomski zna~aj grebena, koji podr`ava 77.000 radnih mesta i doprinosi australijskoj ekonomiji sa vi{e od devet milijardi australijskih dolara godi{we.

Ovaj argument bio je jedan od glavnih pokreta~a intenzivnog lobirawa Australije da se greben zadr`i van liste, zbog straha od ekonomskog udara na turizam koji privla~i vi{e od dva miliona posetilaca godi{we. Od 2014. godine, savezna i dr`avna vlada ulo`ile su vi{e od pet milijardi dolara u wegovo o~uvawe.

„Lista svetske ba{tine u opasnosti“ uspostavqena je Konvencijom iz 1972. godine kako bi se alarmirala me|unarodna zajednica i mobilisala podr{ka za ugro`ene lokalitete. Me|utim, dr`ave ~esto do`ivqavaju uvr{tavawe na ovu listu kao odluku koja mo`e da nanese {tetu ekonomiji.

Iako Unesko tvrdi da lista nije sankcija, ova percepcija dovela je do politi~kog otpora. Sam proces odlu~ivawa, koji ukqu~uje Komitet od 21 dr`ave ~lanice, u pro{losti je bio kritikovan zbog politizacije, jer se preporuke stru~waka ponekad odbacuju usled sna`nog lobirawa.

Slu~aj Velikog koralnog grebena ~esto se navodi kao primer. Uprkos sedam masovnih izbeqivawa korala od 1998. godine, Komitet je vi{e puta odlagao odluku, opredequju}i se za pristup reaktivnog pra}ewa. Ova strategija mo`e slu`iti i kao sredstvo strate{kog uskla|ivawa, podsti~u}i dr`ave na akciju bez pribegavawa politi~ki osetqivom uvr{tavawu.

Australijska vlada }e osnovati agenciju za nadgledawe odbrambenih projekata

Australijska vlada saop{tila je da }e osnovati posebnu agenciju za nadgledawe realizacije odbrambenih projekata, reviziju na~ina na koji se procewuju tro{kovi projekata i za pojednostavqivawe dono{ewa odluka da bi se smawila birokratija, prekomerni tro{kovi i ka{wewa u realizaciji projekata.

Kako je saop{teno, promene u na~inu na koji se upravqa realizacijom odbrambenih projekata, uvode se sa ciqem da se obuzdaju prekora~ewa tro{kova u realizaciji projekata i prekora~ewa buxeta od milijarde dolara, prenosi Rojters.

Odluka dolazi u trenutku kada zemqa preduzima zna~ajno pove}awe svojih vojnih kapaciteta, sa projektima koji ukqu~uju pakt o nuklearnim podmornicama AUKUS, kontinuirani program pomorske brodogradwe i investicije za razvoj doma}e industrije raketa i dronova.

NOVA FINANSIJSKA GODINA JE STIGLA, A SA WOM I VELIKE PROMENE:

Evo {ta treba znati

uuu Od pove}awa plata i promena poreza preko isplata u penzione fondove istovremeno sa isplatom plata, do porodiqskog odsustva i besplatne struje, evo glavnih promena koje su sada na snazi

Australijanci }e od sada mo}i da vide promene u visini plata, poreza, na~inu isplate u penzione fondove, isplatama za roditeqsko odsustvo i jo{ mnogo toga, jer niz federalnih i dr`avnih reformi stupa na snagu na po~etku nove fiskalne godine.

Godi{we resetovawe ~esto donosi regulatorne i zakonske izmene, ali ovogodi{we promene uti~u na pakete plata radnika, penzionu {tedwu, porodi~ne buxete i poslovne operacije.

Evo nekih od glavnih promena koje sada stupaju na snagu.

TRI SATA BESPLATNE STRUJE

Doma}instva koja ispuwavaju uslove u Novom Ju`nom Velsu, Ju`noj Australiji i jugoisto~nom Kvinslendu mogu se prijaviti za tri sata besplatne elektri~ne energije dnevno u okviru ponude federalne vlade za deqewe solarne energije (Solar Sharer Offer).

Doma}instvima nisu potrebni krovni spolarni paneli, ali moraju imati ”pametno brojilo” i moraju da se prijave za beneficiju preko distributera koji u~estvuje u programu.

MILIONI RADNIKA

DOBI}E POVE]AWE PLATA

Milioni radnika koji primaju zakonski odre|en minimalac dobi}e pove}awe plata, po{to je Komisija za fer odnose na radnom mestu (Fair Work Commission) odobrila pove}awe od 4.75 odsto za niska primawa i zakonom zagarantovana minimalna primawa, ranije ovog meseca.

Nacionalna minimalna zarada }e porasti na 26,44 dolara po satu, {to je ekvivalentno 1.004,90 dolara nedeqno na osnovu 38-~asovne radne nedeqe pre oporezivawa.

Pove}awe se primewuje od prvog perioda isplate punog iznosa koji po~iwe 1. jula ili kasnije.

O~ekuje se da }e oko 2,8 miliona zaposlenih koji primaju zakonom zagarantovana minimalna primawa imati koristi, zajedno sa radnicima koji primaju nacionalnu minimalnu zaradu.

ISPLATE U SUPER FONDOVE OD SADA ]E BITI VR[ENE ISTOG DANA KADA PLATE

Jedna od najve}ih strukturnih promena koje stupaju na snagu je uplata u penzione fodnove istrovremeno sa isplatama zarada (payday super)

Od sada, poslodavci su obavezni da pla}aju doprinose zaposlenih u penzione fondove istovremeno sa platama, umesto kvartalno, kao do sada.

Promena je osmi{qena da smawi nepla}ene i odlo`ene penzione uplate i olak{a radnicima pra}ewe penzione {tedwe .

Xejms Koval (James Koval), {ef u slu`bi za sprovo|ewe politi~kih smernica u Udru`ewu penzionih fondova Australije, rekao je da }e reforma uticati na oko 19 miliona Australijanaca koji poseduju ra~une u penzionim fondovima.

„To }e zna~iti da milioni qudi imaju ve}i saldo u penzionom fondu samo na osnovu toga {to }e ranije i ~e{}e primati svoje penzione uplate“, rekao je on.

Pristalice tvrde da bi ~e{}i doprinosi mogli dugoro~no poboq{ati saldo mnogim vlasnicima super ra~una, zbog toga {to }e imati koristi od kamata na doprinose, a to se posebno odnosi na mla|e radnike.

Koval je rekao da bi reforma tako|e mogla pomo}i radnicima da br`e identifikuju nepla}ene penzione uplate tako {to }e olak{ati upore|ivawe doprinosa koji sti`u na wihov ra~un sa wihovom platnom listom.

Poslovne grupe su pozdravile nameru reforme, ali su upozorile da bi tranzicija mogla stvoriti operativne i izazove u vezi sa nov~anim tokovima, posebno za mala i sredwa preduze}a.

Koval je rekao da, iako se neka preduze}a mogu suo~iti sa periodom prilago|avawa, reforma je planirana nekoliko godina i nije pove}ala iznos koji poslodavci pla}aju, ve} samo u~estalost pla}awa.

„Mislimo da bi moglo biti nekoliko po~etnih problema, ali je i daqe zna~ajno poboq{awe jer zna~i da }e milioni Australijanaca dobijati super ~e{}e.“

Prag koncesionih uplata tako|e }e se pove}ati sa $30,000 na $32,500.

ZAKONI PROTIV

NADUVAVAWA CENA

Velikim supermarketima, ukqu~uju}i Coles i Woolworths, od sada je zabraweno da napla}uju prekomerne cene.

Zakone }e sprovoditi Australijska komisija za fer konkurenciju i potro{a~ka pitawa (Australian Competition and Consumer Commission), a trgovci koji ih prekr{e suo~avaju se sa kaznama do 10 miliona dolara.

Neki stru~waci su doveli u pitawe koliko }e zakoni biti efikasni, tvrde}i da bi moglo biti te{ko utvrditi {ta se smatra „zna~ajno prekomernom“ cenom ili „razumnom mar`om“.

PODE[AVAWA POREZA, PENZIONIH

FONDOVA I DR@AVNIH PLA]AWA

SE TAKO\E MEWAJU

Australijanci }e tako|e videti promene u pode{avawima poreza, ograni~ewima

penzionih fondova i nekim promenama u pragovima za dr`avne isplate od 1. jula.

PORESKE PROMENE

Najni`a marginalna poreska stopa smawena je sa 16% na 15% za oporezivi prihod izme|u 18.201 i 45.000 dolara, {to je milionima radnika omogu}ilo poresko olak{awe.

Instantni poreski odbitak od 1.000 dolara za tro{kove vezane za posao tako|e je utvr|en za fiskalnu 2026-27. godinu, zamewuju}i prethodno ograni~ewe od 300 dolara za odbitke bez prihoda. Ne primewuje se na poreske prijave za 2025-26. godinu podnete od 1. jula 2026. godine.

Ostale poreske izmene koje je nedavno usvojio parlament ukqu~uju izmene poreza na kapitalnu dobit i negativnog zadu`ivawa (negative gearing), iako bi te mere trebalo da stupe na snagu kasnije.

VLADINE ISPLATE

I PRAGOVI ISPLATA

Pragovi i limiti za neke Centreling (Centrelink) isplate su pove}ani kroz regularnu indekasaciju od 1. jula.

Za porodice koje primaju Family Tax Benefit Part A i Part B, maksimalne sume isplata }e biti pove}ane, dok }e se isplate i prag za procenu vrednosti imovine za neke vrste nov~anih davawa, ukqu~uju}i Age Pension i Disability Support Pension tako|e promeniti.

PRAG ZA MEDIKER DOPLATU (MEDICARE LEVY SURCHARG)

SE POVE]AVA

Pragovi prihoda na kojima stupa na snagu doplata za Medicare pove}ani su od 1. jula - na 105.000 dolara za samce i 210.000 dolara za porodice.

Doplata se primewuje na osobe sa vi{im prihodima koje nemaju podobno privatno

bolni~ko osigurawe i pla}a se pored standardne doplate za Medicare

POVE]AWE OGRANI^EWA

DOPRINOSA ZA SUPER FONDOVE (SUPER CONTRIBUTION CAPS ) Uz prelazak na istovremenu isplatu plata i doprinosa u super fondove „payday super” , Australijanci tako|e mogu vi{e dopla}ivati u penzione fondove, pre nego {to privuku dodatne poreze. Ograni~ewe povla{}enih doprinosa, koje pokriva doprinose pre oporezivawa, ukqu~uju}i penzioni fond poslodavca i `rtvovawe od plate „salary sacrifice”, pove}ano je sa 30.000 na 32.500 dolara godi{we. Limit doprinosa bez koncesija nakon oporezivawa tako|e je pove}an sa 120.000 na 130.000 dolara, dok }e se ograni~ewe op{teg prenosa pove}ati sa 2 miliona na 2,1 milion dolara.

Koval je rekao da ve}a ograni~ewa doprinosa mogu biti posebno korisna za Australijance koji se pribli`avaju penziji. „Za qude koji su mo`da u kasnim pedesetim ili ranim {ezdesetim godinama i koji zaista razmi{qaju o tome kako da imaju {to udobniju penziju, ove promene mogu biti zaista pozitivne.“

Rekao je da pove}ana ograni~ewa mogu

stvoriti vi{e mogu}nosti za Australijance da upla}uju dopunske doprinose sa koncesijom i oja~aju penzijsku {tedwu pre nego {to napuste posao.

Vlada je tako|e predlo`ila dodatne poreske izmene za Australijance sa veoma velikim sumama na penzionim ra~unima. Prema predlogu, zarade povezane sa stawima na penzionim ra~unima iznad 3 miliona dolara bi se suo~ile sa vi{om poreskom stopom, iako implementacija i daqe zaviod zakonodavstva i na~ina zapo~iwawa penzije.

PLA]ENO PORODIQSKO

ODSUSTVO SE PRO[IRUJE

Familije koje o~ekuju decu od danas mogu dobiti pristup pro{irenom roditeqskom odsustvu koje finansira vlada.

Pla}eno roditeqsko odsustvo je pove}ano sa 120 dana na 130 dana, {to je ekvivalentno 26 nedeqa u standardnoj petodnevnoj radnoj nedeqi.

Pravo na partnersko odsustvo je tako|e pove}ano sa 15 na 20 rezervisanih dana.

Promene se odnose na decu ro|enu ili usvojenu od 1. jula.

Pro{irewe je deo postepenog pove}awa usmerenog na podr{ku qudima koji `ele da rade i pru`awe porodicama ve}e fleksibilnosti u podeli obaveza brige.

NOVA ZA[TITA OD PREVARA KROZ TEKSTUALNE PORUKE

Australijanci sada mogu primetiti promene u na~inu na koji se brendirane tekstualne poruke prikazuju na wihovim telefonima, a u okviru novih za{tita od prevara. Preduze}a koja koriste „branded sender IDs” moraju da registruju te identifikatore. Poruke poslate kori{}ewem neregistrovanih identifikatora po{iqalaca mogu se prikazivati kao neproverene „Unverified“ i odvojeno od verifikovanih poslovnih komunikacija, kao deo napora da se smawe prevare i la`no predstavqawe. Reforme su osmi{qene da prevarantima ote`aju imitirawe pouzdanih organizacija.

OSTALE POTVR\ENE PROMENE

NA NACIONALNOM NIVOU

Preduze}a koja prodaju morske plodove sada moraju da pru`e jasnije informacije zemqi porekla kako bi potro{a~i boqe razumeli odakle dolazi wihova hrana. Istovremeno, naknade Australijske komisije za hartije od vrednosti i investicije - za registraciju preduze}a i kompanija su pove}ane u skladu sa a`uriranim godi{wim aran`manima cena.

U me|uvremenu, mala preduze}a koja ispuwavaju uslove i daqe }e imati pristup aran`manima za trenutno otpisivawe imovine za kvalifikovane kupovine ispod praga od 20.000 dolara.

Potro{a~i u jurisdikcijama obuhva}enim Nacionalnim okvirom za potro{a~e energije sada dobijaju ja~u za{titu pre iskqu~ewa elektri~ne energije, a minimalni prag duga se pove}ava.

[IROM ZEMQE: [TA SE JO[ MEWA?

NOVI JU@NI VELS

Postepeni prelazak na obaveznu recikla`u organskih proizvoda iz hrane i ba{te (FOGO), u po~etku usmerenu na ve}e proizvo|a~e otpada.

Nove obaveze u vezi sa spre~avawem prawa novca i finansirawa terorizma tako|e po~iwu da se primewuju na dodatne profesionalne sektore.

VIKTORIJA

Zakupci stanova u Viktoriji dobijaju pristup prenosivom sistemu polagawa novaca u okviru programa „rental bond scheme”, koji je osmi{qen da omogu}i prenos postoje}eg novca polo`enog u fond prilikom prelaska iz jedne u drugu iznajmqenu nekretninu.

Referentne cene elektri~ne energije tako|e }e pasti.

KVINSLEND

Novi zahtevi za izve{tavawe o bezbednosti dece primewiva}e se na organizacije koje rade sa decom.

Kvinslend tako|e uvodi nova pravila o elektri~noj mobilnosti usmerena na pona{awe visokog rizika prilikom vo`we elektri~nih bicikala i elektri~nih trotineta.

ZAPADNA AUSTRALIJA

Stanovnici Zapadne Australije vide pro{ireni ekolo{ki program recirkla`e container deposit scheme” koji omogu}ava gra|anima da vrate prazne boce, limenke i tetrapak pakovawa u zamenu za nov~anu naknadu i mere podr{ke za pristup gorivu koje je najavila dr`avna vlada.

JU@NA AUSTRALIJA

Pravo na dobijawe kartice za starije osobe pro{ireno je tako da obuhvata vi{e stanovnika, bez obzira na periode dana tokom radnog vremena.

PRESTONI^KA TERITORIJA ACT

I TASMANIJA

Promene vezane za nekretnine, ukqu~uju}i poreske tarife (stamp duty settings) i aran`mane za kupce prve ku}e, stupaju na snagu u ACT i Tasmaniji od 1. jula.

Bezbednosno okru`ewe je potpuno uru{eno

Bezbednosno okru`ewe se ubrzano uru{ava, a zemqa se suo~ava sa vi{eslojnim i povezanim pretwama koje dolaze od autokratskih re`ima, profesionalnih hakera i antisemitskih ekstremista. Direktor obave{tajne agencije upozorava da se situacija komplikuje br`e nego ikada pre, dok se radikalizacija mladih preko interneta odvija za samo nekoliko nedeqa.

Iako je zvani~ni nivo pretwe od terorizma u Australiji i daqe na nivou „verovatan”, generalni direktor Australijske bezbednosno-obave{tajne organizacije (ASIO) Majk Berxes upozorio je da ova oznaka vi{e ne oslikava stvarnu opasnost. Prema wegovim re~ima, zemqa se bori sa istovremenim i lan~anim pretwama koje se me|usobno poja~avaju, od onlajn radikalizacije, preko sajber-napada pod pokroviteqstvom stranih dr`ava, pa sve do pod-

”Kupovao

Generalni direktor Australijske bezbednosno obave{tajne organizacije (ASIO) Majk Berxes

metawa po`ara i masovnih pucwava. - Oznaka ‚verovatan’ ne otkriva celu pri~u. Slede}i nivo na skali je ‚o~ekivan’, koji se primewuje kada imamo informacije o konkretnom napadu. Mi ih nemamo - izja-

vio je Majk Berxes u svom godi{wem obra}awu javnosti i dodao: Ali znamo da se bezbednosno okru`ewe uru{ava i da akti politi~ki motivisanog nasiqa postaju mnogo izvesniji nego {to to re~ ‚verovatan’ sugeri{e. Australijski obave{tajci su od 2014. godine uspeli da osujete ~ak 31 veliku teroristi~ku zaveru. Pored toga, re{eno je vi{e od deset te{kih slu~ajeva povezanih sa terorizmom od decembarskog masovnog napada na pla`i Bondaj u Sidneju, kada je tokom proslave jevrejskog praznika Hanuke ubijeno 15 qudi. Policija je tada saop{tila da su dvojica naoru`anih napada~a bila inspirisana militantnom grupom Islamska dr`ava. Berxes je stao u odbranu rada svoje agencije, isti~u}i da je izuzetno te{ko manevrisati izme|u velikog broja pretwi koje se de{avaju u isto vreme. - Ne mo`emo da zaustavimo svakog teroristu, ba{ kao {to ne mo`emo da uhvatimo

svakog {pijuna. Ali nastavqamo da radimo danono}no kako bismo osigurali bezbednost Australijanaca - poru~io je {ef tajne slu`be. [ef australijske tajne slu`be direktno je okrivio Iran za seriju podmetawa po`ara u jevrejskim objektima i radwama {irom zemqe od po~etka sukoba u Gazi. On je naveo da je napad na jedan restoran u Sidneju najverovatnije koordinisao dr`avqanin Australije koji trenutno `ivi u Iranu i radi kao agent unutar iranske Islamske revolucionarne garde.

Zbog ovih tenzija, Australija je jo{ u avgustu pro{le godine proterala iranskog ambasadora, {to je bilo prvo takvo proterivawe jo{ od Drugog svetskog rata. - Na svu sre}u, niko nije poginuo u ovim podmetnutim po`arima... ali brinem se da }e jednog dana neki Australijanac stradati od ruke strane vlade ovde, na tlu Australije - zakqu~io je Berxes.

sam kowe i ~astio ceo restoran!”

Den Sonders iz Vangarate na severoistoku Viktorije dospeo je na naslovne strane 2011. godine kada je otkrio kvar na bankomatima Nacionalne banke Australije (NAB), koji mu je omogu}io da podi`e neograni~en novac. U to vreme je radio kao barmen, {to zna~i da mu je taj novac potpuno promenio `ivot.

GRE[KA U SISTEMU I @IVOT NA VISOKOJ NOZI

Tokom naredna ~etiri i po meseca, Sonders je podigao 1,6 miliona dolara, pre nego {to je sve javno priznao u emisiji „A Current Affair”. U epizodi emisije „Insight” na kanalu SBS, pod nazivom „Dolazak do novca”, govorio je o rasko{nom na~inu `ivota koji je vodio nakon ovog otkri}a i za{to je na kraju odlu~io da se preda.

„Prona{ao sam gre{ku u sistemu NAB banke koja mi je omogu}ila da stawe na mom ra~unu izgleda kao da na wemu imam milione dolara, iako to nije bilo ta~no”, rekao je on. „Zatim bih oti{ao u filijalu, bukvalno pitao slu`benika koliko novca imam na ra~unu, a oni bi mi rekli da imam 1,6 miliona dolara i jednostavno bi mi dozvolili da podignem koliko god `elim.”

Rekao je da je tro{ewe novca postalo „ekstremno zarazno” i otkrio na {ta je sve i{ao taj novac.

„Opisao bih to ovako: okupite sve svoje prijateqe u krug i ka`ete: ‚Hej, {ta `elite da radimo danas?’”, ispri~ao je. „Tako su neki qudi hteli automobil, neki su hteli kowa. Kow je ko{tao oko 50.000 dolara. Se}am se da sam jedne no}i ~astio ceo restoran ve~erom, a jedna gospo|a mi je pri{la i pitala: ‚Da li ste vi najbogatiji ~ovek u Australiji?’, a ja sam odgovorio: ‚Ne, ne, mislim da sam sedmi’.”

PRIZNAWE, KAZNA I ZATVARAWE POGLAVQA

Na kraju, ose}aj krivice postao je prevelik, pa se sam prijavio banci. „Rekli su da }e do}i po mene”, ispri~ao je. „A onda se ni{ta nije dogodilo oko tri godine.”

„Anksioznost je rasla i rasla, i na kraju sam morao da uradim ono {to sam smatrao ispravnim, pa sam ispri~ao medijima {ta se desilo samo da bih stavio ta~ku na celu stvar.” Priznao je da je zbog novca ose}ao da je „izgubio sebe kao osobu”.

„Jednostavno vi{e nisam znao ko sam. Nije mi se svi|alo ono {to sam postao.”

Policija je na kraju izdala nalog za wegovo hap{ewe i podigla optu`nicu. Osu|en je na 12 meseci zatvora, nalo`eno mu je da odradi 18 meseci dru{tveno korisnog rada i ka`wen je sa 250.000 dolara. Ipak, istakao je da je vredelo kako bi osetio olak{awe.

LEKCIJE O PRIJATEQSTVU I QUBAVI

„Kroz ovo ludo iskustvo otkrio sam {ta mi je najva`nije, a to nije novac niti pretvarawe da sam ne{to {to nisam. Pravi, obi~an `ivot sa porodicom i prijateqima je zaista neprocewiv.”

Istakao je da sada, kada je sve gotovo, nema `equ da se vrati luksuznom `ivotu, iako je ispunio mnoge snove svojih prijateqa. Ipak, razo~aran je {to je ve}ina qudi koje je u to vreme ~a{}avao nestala, pla{e}i se posledica dru`ewa sa osu|enim kriminalcem, dok su pravi prijateqi ostali uz wega i pru`ili mu moralnu podr{ku. Novac je umnogome promenio i wegov qubavni `ivot.

„Dok sam radio te transfere, imao sam niz `ena {irom Australije. Pre toga sam bio tip koji je veran samo

jednoj `eni”, ispri~ao je. „Novac je sve to promenio. Na kraju mi se nije svidelo ono {to sam video u ogledalu. Kada se sve zavr{ilo, samo sam nestao, a to je povredilo qude do kojih mi je zaista bilo stalo. Dok sam bio u zatvoru, nekima od wih pisao kako bih objasnio {ta se desilo i ko sam ja zapravo.”

POVRATAK U NORMALU

Priznao je da je vreme provedeno u zatvoru bilo te{ko i da je tamo video kako ubijaju ~oveka, ali je to posmatrao kao deo celokupnog iskustva. @eleo je da ispravi stvari kako bi izbegao strah da }e mu neko u budu}nosti sve oduzeti. „Sada sam zavr{io s tim i imam te neverovatne uspomene. U novoj sam vezi sa osobom koja me prihvata takvog kakav jesam. @ivot ponekad mo`e delovati pomalo dosadno nakon onoga {to sam do`iveo, ali to je u redu. Ne mora sve u `ivotu da bude potpuno uzbudqivo, velika radost se mo`e na}i i u normalnom, obi~nom `ivotu.”

„Tako da, vratio sam se za {ank, siroma{an kao i kada sam po~eo, i uop{te me nije briga za to. Budu}nost izgleda svetlo jer je u potpunosti moja”, zakqu~io je Sonders.

Xozef Mekgrejl-Bejtap, australijski profesionalni serviser klima-ure|aja i po~asni gradski glasnik, zvani~no je progla{en najglasnijom osobom na svetu.

Ginisova kwiga rekorda pro{le nedeqe priznala je 58-godi{wem stanovniku Kanbere rekord za najglasniji uzvik koji je ikada proizvela jedna osoba. Uzviknuo je re~ „sada“ („now“) ja~inom od 122,4 decibela, javqa CNN.

Time je oborio prethodni rekord od 121,7 decibela koji je 1994. godine postavila nastavnica iz Severne Irske Analisa Flanagan. Ona je tada prodornim glasom uzviknula re~ „ti{ina“ („quiet“). To je nivo buke koji se mo`e uporediti sa motornom testerom, mlaznim avionom pri poletawu ili sirenom hitne pomo}i iz neposredne blizine.

Mekgrejl-Bejtap je izjavio da se za ovakav rekord ne mo`e posebno trenirati.

„Ne postoji na~in da zapravo ve`bate za tako ne{to. Morate da sa~uvate glas za sam dan poku{aja, naro~ito kada jurite svetski rekord“, rekao je. „Bilo mi je potrebno sedam poku{aja za samo jednu re~, a to je bila re~ ‚sada’. Glas mi je bio potpuno uni{ten narednih nekoliko dana. Bio sam promukao, bilo je u`asno. Dakle, ne mo`ete zaista da treni-

rate za to, ali je veoma zabavno dok to radite“, dodao je. Mekgrejl-Bejtap smatra da bi trebalo da se vodi kao najglasniji mu{karac na svetu, a ne najglasnija osoba, jer prethodno nije postojao poseban rekord za mu{karce.

„Drago mi je {to ona (Flanagan) zadr`ava svoj rekord. Tako je ona i daqe najglasnija `ena na svetu, a ja najglasniji mu{karac na svetu“, rekao je. Wegova takmi~arska `eqa da bude {to glasniji pojavila se nakon {to je 2017. godine imenovan za zvani~nog gradskog glasnika Kanbere, glavnog grada Australije. Re~ je o po~asnoj funkciji sa skra}enim radnim vremenom koju je ustanovila lokalna samouprava i koju on opisuje kao „dobru zabavu“. Wegovo glasni~ko ime je Lord Xozef. Wegov posao podrazumeva objavqivawe saop{tewa na lokalnim doga|ajima, {kolskim manifestacijama i sajmovima automobila.

Sa tom funkcijom do{lo je i ~lanstvo u Drevnom i ~asnom udru`ewu australijskih gradskih glasnika, profesionalnoj organizaciji koja kroz takmi~ewa ~uva istorijsku i ceremonijalnu ulogu svojih ~lanova.

Na takmi~ewu ovog udru`ewa 2024. godine pobedio je zahvaquju}i najglasnijem uzviku „Ojez, Ojez, Ojez“ od 98 decibela. To je tradicionalni poziv na ti{inu i pa`wu koji gradski glasnici koriste pre objavqivawa va`nih saop{tewa. Wegov uzvik snimqen je 2. maja u radijskom studiju u Kanberi, uz prisustvo akusti~kog in`ewera i svedoka. Snimci su poslati Ginisovoj kwizi rekorda, koja je zvani~no potvrdila rekord. Ovo nije prvi put da je Mekgrejl-Bejtap oborio svetski rekord. Godine 2019. postavio je rekord u brzini ga|awa lukom i strelom, ispaliv{i 10 strela za 60,03 sekunde, ~ime je za deli} sekunde nadma{io rekord koji je stajao od 2015. godine.

Pi{e: Marko Lopu{ina

u Napadi prore`imskih

qudi i medija na uspe{ne Srbe iz rasejawa odraz su netrpeqivosti vlasti prema poznatim na{im li~nostima u svetu, jer su oni dokaz da srpska dijaspora ima

veliki kapital – pamet, novac i ugled

Srpska dijaspora danas ima oko 2,5 miliona qudi iz Srbije i drugih otaxbinskih srpskih zemaqa. Kako su to vredni, pametni i uspe{ni qudi, bilo da se bave studirawem, naukom, biznisom, sportom ili umetno{}u, de{ava se da svojim radom dokazuju da je Srbija u rasejawu ~esto uspe{nija i bogatija od matice Srbije.

Ova druga Srbija, iseqena u 159 dr`ava sveta ima danas trostruki veliki kapital – ima pamet, ima novac i ima me|unarodni ugled. Vi{e od 50.000 studenata, profesora, nau~nika, akademika srpskog porekla radi na stranim fakultetima i institutima. Dve na{e cure, Awa iz Prijedora i Ana iz Prizrena bile su najboqi studenti svih fakulteta u Austriji i u Francuskoj. [to se novca ti~e, srpska dijaspora vredi oko 60 milijardi evra, od toga najmawe 10 milijardi je slobodno za ulagawe u Srbiju i R. Srpsku. Rasejawe {aqe svojim porodicama u otaxbini Srbiji godi{we oko pet milijardi evra. Oko 600 miliona evra {aqu Srbi iz BiH svojoj R. Srpskoj i familijama. Srpska dijaspora je nevidqivi stub srpske ekonomije u Srbiji i Srpskoj. Iseqeni Srbi daju svojim porodicama, a preko wih i svojoj otaxbini u Srbiji i u BiH skoro 6 milijardi evra svake godine. Za posledwih 10 godina to je 60 milijardi evra nepovratnog novca.

Najbogatiji, odnosno najuspe{niji Srbin u dijaspori Milan Jankovi} (Filip Cepter) te`ak 5,5 milijardi evra, i wegova gospo|a Madlena su najve}i srpski zadu`binari posledwih decenija. Podarili su Beogradu pozori{te i operu, palatu umetnosti, muzej. Milan Jankovi} je kombinacija Srpske i Srbije. Ro|en je u BiH, {kolovao se i radi u Srbiji, `ivi u Monaku i ima sa gospo|om Madlenom firmu “Zepter internacional” u 40 zemaqa sveta. Zapo{qavaju 260.000 qudi u svetu, Srbiji i Srpskoj. Qudi iz Beograda koji ne trpe Cepterove optu`uju ih bez ijednog dokaza da se bave “prqavom trgovinom oru`jem”. Od kaka se pre pet godina vratio u Srbiju svoj ugled na doma}em terenu gradi i Nemawa Vidi}, nekada najboqi centarhalf britanskog i svetskog fudbala. Vidi} (U`ice 1981.) je igrao kao centarhalf u “Crvenoj Zvezdi” i “Spartaku” iz Subotice, odakle je 2004. pre{ao u moskovski FK “Spartak”. Posle jedne sezone odlazi u “Man~ester junajted”, za 7 milioni funti, sa kojim je osvajao britansku Premijer ligu i u~estvovao u evropskim takmi~ewima. Odigrao je 114 me~eva, dao devet golova i dobio nadimak Stena, jer je bio najboqi odrbambe-

LI^NI STAV

Vlast ne voli dijasporu

Vrh srpske vlasti proterao je iz Srbije najboqeg sportistu sveta, Novaka \okovi}a, zato {to podr`ava studente i normalnu Srbiju bez ogromne korupcije i saradwe vlasti i kriminala

ni igra~ u V. Britaniji. Za reprezentaciju Srbije je odigrao 44 me~a. Nastupao je za italijanski klub “Inter”. Bio je dva puta biran u anketi lista “Ekip” u najidealniji fudbalski tim sveta. Humanitarno poma`e svoj narod. @iveo je u Man~esteru, Londonu, Milanu, a danas je Beogra|anin.

Dejan Bodiroga je predstavnik Srbije u Ko{arka{kom savezu sveta i ~lan svetske sportske elite. @ivi u Londonu. Dejan Bodiroga (Zrewanin 1973.), je bio ko{arka{ amater u KK “Zadar”, a profesionalac je postao (1992.) u italijanskom KK “Stefanel” iz Trsta. Narednih 15 godina igrao je u inostranstvu (KK “Stefanel Milano”, “Real Madrid”, “Panatinaikos”, “Barselona” i “Lotomatika Roma”). Osvajao je sa stranim timovima titule prvaka Italije, Gr~ke i [panije. Bio je prvak Evrokupa (“Real Madrid”) i 1999. i 2001. {ampion Evrolige (“Panatinaikos”). Kao reprezentativac Jugoslavije osvojio je zlatnu medaqu na Svetskom ko{arka{kom prvenstvu 1998. u Atini i u Atlanti 2002, zlatnu medaqu na Evropskim prvenstvima 1995. 1997 i 2001, kao i srebrnu medaqu na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti. Biran je za sportistu godine u [paniji, Gr~koj i Jugoslaviji. Na Svetskom prvenstvu u Atini progla{en za najboqeg igra~a i imenovan za ambasadora dobre voqe. Novak \okovi} je najboqi teniser svih vremena i najboqi sportista sveta, veliki humanitarac i emotivni Beogra|anin (1987.) U~iteqi belog sporta su mu bili Jelena Gen~i} i Nikola Pili} (Nema~ka). Postao je prvak sveta (2011.) godine i vladao kao najboqi teniser pet godina. Igrao je za dr`avnu

Dejan Bodiroga je predstavnik Srbije u Ko{arka{kom savezu sveta i ~lan svetske sportske elite, osvaja~ nebrojenih medaqa za Srbiju. Proteran od vrha vlasti, jer ne podr`ava nakaradnu politiku trenutne srpske vlasti

reprezntaciju na Olimpijadi i u Devis kupu, koji je osvojen 2015. godine. Vladar je Vimbldona. Postao je najpopularniji Srbin u svetu i idol mladih Srba u otaxbini i dijaspori. Osniva~ je Fondacije “Novak \okovi}” za pomo} srpskoj omladini i deci. Dobitnik je Ordena Sveti Sava i mnogih drugih srpskih i svetskih priznawa. Vlasnik je Teniske akademije, koju gradi u Gr~koj. Od nagrada na turnirima i sponzorstva ostvario je prihod od 209 miliona evra. @ivi u Monte Karlu.

Sva ~etvorica uglednih Srba iz rasejawa, koja sam pomenuo, imaju ne{to zajedni~ko – nisu po voqi vlastima u Beogradu. Nemawa Vidi} se pre dve godine nudio da bude predsednik Fudbalskog saveza Srbije, u vreme kada je to bio telohraniteq poreklom iz Sarajeva, pe~ewar i napredwek, Kokeza. Pokazalo se da je taj ~ovek, kako danas javqa “Krik”, naru~ivao od kriminalaca batinawe Vidi}a, kako bi ga uverio da ne sme da bude predsednik FSS. Za Dejana Bodigoru je politi~ar iz vrha vlasti rekao da je imao problema sa obazovawem, odnosno da je – niko i ni{ta. Za \okovi}a je prvi propagandista vlasti, vlasnik medija koji finansira dr`ava Srbija, izjavio da je “sramota” na{eg naroda. U jutarwem programu TV mogli smo ~uti: „Bodiroga je jedan ble}ak, nema ni tri grama mozga u glavi, vi{e vijuga ima pohovani june}i mozak“. U programu druge televizije mogli smo ~uti re~i: „\okovi} je propali teniser“. O Filipu Cepteru tj. Milanu Jankovi}u nema mnogo rekacija, ali se on kao najuspe{niji Srbin i biznismen u svetu na{eg porekla, bojkotuje i ne pomiwe u

medijima. Politi~ki i medijski bojkot primewuje se i na kraqevsku porodicu Kara|or|evi}, naro~ito na wene diplomatske i patriotske aktivnosti u inostranstvu i u srpskoj dijaspori. Mediji ne daju veliki zna~aj istorijskoj poseti princa naslednika Filipa sa porodicom Srbima u SAD i Kanadi. Ali zato kad estradna pevaqka ima koncert u [vajcarskoj ili Rumuniji, svi mediji pi{u o “velikom uspehu”. Zajedni~ko Vidi}u, Bodirogi, \okovi}u, Jankovi} Cepteru i princu Filipu je to {to su indirektno ili direktno, jasno i glasno podr`ali Studenski pokret, zahtev mladih qudi za demokratizaciju Srbije i za nove izbore. [to `ele boqe Srbiji, narodu i dr`avi. Pokazalo se da vlast ne voli takvu aktivnu dijasporu. Za vlast nije bitno {to su Vidi}, Bodiroga, \okovi}, princ Filip i Cepter, na primer, Srbi koji {ire ugled Srbije, naroda i dr`ave {irom sveta. [to su pravi ambasadori srpstva u planetanrim okvirima. Napadi prore`imskih qudi i medija na uspe{ne Srbe iz rasejawa odraz su netrpeqivosti vlasti prema poznatim na{im li~nostima u svetu, jer su oni dokaz da je rasejawe boqe od matice, da srpska dijaspora ima veliki kapital –pamet, novac i svetski ugled. Za vlast to nije bitno, jer je va`nije da ovi ugledni qudi budu li~no lojalni pojedincima iz vlasti, da vlast od wih ima li~nu korist, a ne nacionalnu podr{ku.

Zato se i dozvoqava da ih pojedinci sumwivih namera javno napadaju, vre|aju i omalova`avaju. Takvo pona{awe je “oteralo” \okovi}a sa investicijama u Gr~ku, a Ceptera pretvorilo u “nevidqivog biznismena” kada je u Beogradu. Bilo je ovakvog pona{awa uvek u srpskoj vlasti, i u vreme Milo{evi}a, i Ko{tunice, i Nikoli}a, jer ovi vladari Srbijom i Srbima nisu umeli, nisu znali da kontroli{u srpsku dijasporu. Ma koliko koketirali sa gastarbajterima i iseqenicima, oni su, u su{tini, iseqeni Srbi su bili protiv vlasti i Slobe, i Voje, i Tome.

Naime, srpska dijaspora, koja `ivi uglavnom u zapadnim dr`avama, razume se u demokratiju i kriti~ki posmatra politi~ku i ekonomsku situaciju u Srbiji, koja je sve siroma{nija i sve izolovanija zemqa. Za posledwe dve decenije Srbiju je napustilo milion qudi i nastanilo se u rasejawu. Dijaspora poma`e srpske studente koji se {koluju u Londonu, Parizu, Be~u, Berlinu, Firenci, Atini, Moskvi, Kaliforniji, a daje podr{ku i Studentkom pokretu u Srbiji.

Na posledwim izborima srpski dr`avqani, glasa~i iz dijaspore, nisu masovno glasali i nisu podr`ali SNS. A u Nema~koj je vi{e od polovine glasa~a bilo protiv vladaju}e koalicije i wenih predstavnika.

Zbog toga je vlast po~ela da poklawa vi{e pa`we rasejawu. Za Sretewe pojedinci iz dijaspore bivaju odlikovani dr`avnim priznawima za wihove uspehe u inostranstvu u predstavqawu Srbije, koja se dodequju i estradnim pevaqkama i muzi~arima, koji nemaju uglede u inostranstvu, ali su lojalni vlastima. Vlast je krenula u kampawu po dijaspori i otaxbinskim zemqama, gde dvojica dr`avnih ~inovnika zadu`enih za klubove, saveze i aktiviste iz rasejawa, svakodnevno pose}uju srpska mesta i dogovoraju saradwu. Trenutno su aktuelni dogovori oko letwih kampova za mlade srpske iseqenika u Srbiji i oko finansirawa projekata, uglavnom, folklornog karaktera u inostranstvu. To naravno, ne bri{e ose}awe srama kod na{ih qudi u srspkoj dijaspori zbog napada i vre|awa ~etvorice velikana srpskog rasejawa.

Hemingvejev roman ”Sunce se ponovo ra|a” i posle

100 godina inspiri{e Amerikance da tr~e s bikovima u Pamploni

Ove godine navr{ava se 100 godina od objavqivawa kwige Ernesta Hemingveja, koja je budu}em dobitniku Nobelove nagrade donela kwi`evnu slavu i Pamplonu u~inila poznatom milionima qudi {irom sveta.

Hemingvejev roman „Sunce se ponovo ra|a”, objavqen 1926. godine, osvojio je generacije ~italaca svojom zavodqivom pri~om iz „doba xeza“ (izme|u kraja Prvog svetskog rata (1918) i po~etka Velike depresije (1929)), o ameri~kim i britanskim boemima koji poku{avaju da ispune unutra{wu prazninu egzoti~nim putovawima, ogromnim koli~inama alkohola i mu~nom potragom za nedosti`nom qubavqu.

Hemingvejev sa`et i prepoznatqiv stil zauvek je promenio ameri~ku kwi`evnost.

Hilman, rodom iz ^ikaga, imao je 19 godina kada ga je prvi put o~arao Hemingvejev `ivopisan opis festivala trke s bikovima, a posebno prikaz obi~nih [panaca koji rizikuju `ivote tr~e}i ulicama ispred bikova kako bi ih usmerili ka areni tokom devetodnevne proslave.

Festival koji se odr`ava svake godine od 6. do 14. jula po~iwe vatrometom iznad prepunog gradskog trga, a prva od ukupno osam trka s bikovima zakazana je za utorak.

„To je bila prva kwiga koju sam ikada pro~itao“, rekao je Hilman za Aso{ijeted pres u Pamploni. „Sedeo sam oko {est sati, duboko posle pono}i, ~itaju}i tu kwigu. Kada sam je zavr{io, znao sam da }u postati pisac i da }u tr~ati s bikovima.“

Od tog kwi`evnog susreta, danas 44-godi{wi Hilman stotinama puta je tr~ao s bikovima u [paniji, kako u Pamploni tako i na desetinama sli~nih manifestacija u drugim {panskim gradovima. Wegova op~iwenost Hemingvejem i Pamplonom nije oslabila, iako je jednom prilikom zamalo izgubio `ivot nakon {to ga je bik probo rogom.

Qubav prema Hemingvejevom delu navela ga je da doktorira engleski jezik i kwi`evnost, a danas na Univerzitetu Istok–Zapad u ^ikagu studentima govori o romanu „Sunce se ponovo ra|a” i pi{e o trkama s bikovima.

AMERIKANCI SU NAJBROJNIJI ME\U STRANIM U^ESNICIMA TRKE S BIKOVIMA

Hilman je samo jedan od mnogih Amerikanaca koje je Hemingvej inspirisao da otputuju u [paniju i iz prve ruke do`ive festival San Fermin. Amerikanci su i daqe najbrojnija grupa stranih u~esnika u trkama s bikovima.

Prema podacima Gradske uprave Pamplone, 2022. godine oni su ~inili 16 odsto svih stranih trka~a, {to je najve}i udeo me|u strancima i ~ak ~etiri puta vi{e od u~esnika iz susedne Francuske.

Brus Anderson, organizator turisti~kih putovawa iz Dalasa, ~ija je kompanija „Running Of The Bulls“ tokom godina omogu}ila hiqadama Amerikanaca da posete San Fermin, ka`e da je upravo Hemingvejevo delo ovaj festival pretvorilo u jedno od putovawa koje mnogi `ele da ostvare bar jednom u `ivotu.

Ove godine wegova kompanija dovodi 1.400 posetilaca, od kojih vi{e od dve tre}ine dolazi iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.

NEMOGU]E JE IZBE]I

HEMINGVEJA U PAMPLONI

Hemingvejevo prisustvo duboko je utkana u identitet Pamplone. Hoteli i barovi imaju wegove biste ili istaknute natpise da je tu nekada boravio.

Ispred gradske arene za borbe s bikovima, gde se tako|e nalazi wegova statua,

postavqen je veliki transparent posve}en romanu, sa citatom koji pokazuje koliko je festival ostavio pisca bez re~i: „U podne, u nedequ, 6. jula, fe{ta je eksplodirala. Ne postoji drugi na~in da se to opi{e.“

Tokom posledwih poseta Pamploni, Hemingvej je odsedao u hotelu „Perla“. U apartmanu u kojem je boravio i danas se nalazi name{taj iz pedesetih godina pro{log veka. Soba, koja gleda na trasu trke s bikovima, ima i dve zastakqene

biblioteke sa desetinama primeraka romana Sunce se ponovo ra|a.

„Hemingvej je mnogo u~inio za Pamplonu jer ju je proslavio {irom sveta“, ka`e Fernando Hualde, koji je ~etiri decenije radio kao recepcioner u tom hotelu.

HEMINGVEJEVO NASLE\E VREMENOM JE POSTALO SLO@ENIJE

Ipak, Hemingvejevo nasle|e u Pamploni danas se razli~ito tuma~i.

Pored feministi~kih kritika wegove nagla{eno mu{ke javne li~nosti, pisac se na{ao i na udaru pokreta za za{titu `ivotiwa zbog divqewa koje je iskazivao prema toreadorima. U romanu „Sunce se ponovo ra|a” mnogo vi{e prostora posve}uje opisima wihove hrabrosti nego samim trkama s bikovima.

Hualde isti~e da neki stanovnici Pamplone zameraju Hemingveju {to je svojevremeno promovisao festival, jer se grad danas suo~ava sa negativnim posledicama prekomernog turizma.

Pamplona ima oko 200.000 stanovnika, a tokom festivala ugosti vi{e od milion posetilaca. Ve}ina su [panci, dok je oko 15 odsto gostiju iz inostranstva. Mnogi, naro~ito mla|i posetioci, slede Hemingvejev primer i preterano konzumiraju alkohol.

Neki me{tani ponosno isti~u mesta koja Hemingvej nikada nije posetio. Profesor kwi`evnosti na Univerzitetu Navara u Pamploni, Gabrijel Insausti, prise}a se da je bio u jednom baru na ~ijem je ulazu stajao natpis: „Hemingvej nije bio ovde.“

„Uop{teno govore}i, Hemingvej je postao deo brenda povezanog sa festivalom San Fermin, {to je zasenilo sam roman“, ka`e Insausti. „Qudi znaju ko je Hemingvej, ali nisu pro~itali wegovu kwigu.“

Snaga Hemingvejeve proze i daqe traje Hilman smatra da veliki broj neiskusnih stranih u~esnika danas ~ini trke s bikovima u Pamploni posebno opasnim. Posledwi smrtni slu~aj zabele`en je 2009. godine, ali povrede od rogova i druge nezgode su ~este.

Neiskusni trka~i lako upadaju u paniku i jednim pogre{nim potezom mogu izazvati gu`vu ili nekoga dovesti pravo ispred razjarenog bika.

Hilman je te{ko povre|en 2014. godine, kada je, kako ka`e, pogre{an manevar drugog trka~a ostavio wega direktno izlo`enim biku. Pomislio je da umire, jer mu je iz noge tekla velika koli~ina krvi.

Posle jo{ jednog povre|ivawa 2017. godine, Hilman je iz bolni~kog kreveta u Pamploni rekao za Aso{ijeted pres da ne namerava da prestane da tr~i.

„Qudi misle da su to samo ludaci koji tr~e. Ali u tome postoji prava umetnost. Ako pa`qivo posmatrate, mo`ete je videti“, rekao je tada.

Hemingvejeva unuka, glumica Marijel Hemingvej, prise}a se da su je tokom posete festivalu San Fermin pre vi{e godina „tretirali kao kraqevsku porodicu“. Marijel, koja je u vi{e navrata pisala i govorila o svom dedi i wegovoj borbi sa mentalnim bolestima, koja je okon~ana samoubistvom 1961. godine, uverena je da }e wegovo delo naxiveti vreme. Ta op~iwenost temom smrti, kako isti~e, tako|e je bezvremenska.

@EQKA MILOVANOVI]:

Ono jutro

Tad jo{ nisam plakala. Ali znala sam — ti si mi ve} oprostila. Oprostila si svojoj razma`enoj devoj~ici. A onda sam umrla…

Zna{ ono jutro kad sam te, umesto usnulu u mekoj, mirisnoj beloj posteqi, zatekla mrtvu.

Najstra{nije je to {to mi je prvi ose}aj bio bes. Ogroman bes.

Ti nisi smela da me napusti{. Pa, ja, pobogu, imam samo pedeset godina. Ja te trebam.

Nisam ti jo{ sve ispri~ala.

Onda sam se naqutila na sebe i klekla pored tebe, da ti se izvinem zbog svoje sebi~nosti.

Naslonila sam glavu na tvoje hladno ~elo. Qubila sam tvoje hladne qubi~aste prste.

Tad jo{ nisam plakala.

Ali znala sam — ti si mi ve} oprostila. Oprostila si svojoj razma`enoj devoj~ici.

A onda sam umrla.

Umrla sam `iva prvi put kad sam te videla ja. A drugi put — kad si oti{la.

Zna{, kao u onoj Oliverovoj pesmi: „Dva put sam umra Umra za wom.”

I zaista je mogu}e da `iv ~ovek dva puta umre. Ja za tobom jesam.

DRAGICA MILENKOVI]:

Cimerke

Ivana sa penzionerima putuje u grad svoje cimerke iz studentskih dana. ]erka je prona{la na Fejsu, pro}askale i zakazale susret.

Se}awa naviru dok autobus se~e krivinu puta. Lepa, nasmejana i brbqivica, posebno pred ispit. A sad… posle vi{e od pola veka…

– Koliko se promenila?

Na autobuskoj stanici, nepoznata `ena ma{e rukom.

Zvoni telefon.

– Ivana, ja sam… Joka… ja ti ma{em…

To nije Joka… to je wena majka… Ni traga od one lepe… prelepe wene cimerke… Ili osmeh… smeh… wen…

– Do|i… evo klupe. Kolena me bole.

– I mene ki~ma…

– Daj da te boqe pogledam… I ti si osedela…

Zagrqaj, suze… se}awa…

I, na rastanku, selfi…

Fotografiju {aqe svojoj }erki i uz wu komentar: dve babe.

BORISLAV PEKI]:

Hodo~a{}e Arsenija Wegovana

Ku}e su kao qudi. Ne mo`e{ predvideti {ta } e ti pru`iti dok ih ne isku{a{, u du{u im pronikne{, pod ko`u zade{.

Izme|u mene i moje imovine va`i odnos recipro~nog vlasni{tva; mi smo dve strane jednog bivstva, bivstva posedni{tva.

Ja nemam ku}e: mi se, ja i moje ku}e me|usobno imamo.

Ja uzimam ku}e tek po{to one uzmu mene ; osvajam ih tek po{to sam osvojen; zaposedam ih tek kada sam od wih posednut.

A {to se ti~e du{e, sve su je moje ku}e posedovale, u najve}oj meri. Ali, pitam se, jesam li ja imao du{e?

Od dana{we naklonosti bejah jo{ veoma daleko. I premda se nerado se}am koristoqubqa sa kojim sam kao poslovni poletarac - utoliko bezobzirniji i preduzimqiviji - bio pristupio ku}ama (po{to su tada one za mene bile samo suma ravnodu{ne stambene povr{ine, iz ~ijeg sam svakog pojedinog kvadratnog metra ra~unao da izvu~em novac, moje ne~asno dr`awe prema wima bi}e shva} eno ako se ta povr{ina zamisli kao slikarsko platno, razmotano i izdeqeno na neravnopravne kvadrate, od kojih je svaki bio obele`en cifrom, a ta je promenqiva cifra iskazivala prihod od lokatorijuma, i ni{ta vi{e), ipak moram priznati da smo se tek vremenom zbli`ili. Ve} samo odr`avawe i obnavqawe (rutinske popravke, sezonska farbawa, zamewivawa crepa, krpqewe drvenarije) zahtevalo je da ih prisnije upoznam i primoravalo me da na wih gledam sve mawe kao na objekte, a sve vi{e kao na subjekte svog poslovawa. Vaqalo je uklawati wihove ste~ene i uro|ene nedostatke - prikrivao ih kao drugi ku} evlasnici nisam nikad. Kakva gre{ka, kakva neoprostiva zabluda, moj gospodinel. Ku}e da su mrtve i du{e da nemaju? Godinama, stole}ima, sve tamo od dolmena, kromleha i menhira, samoqubivo se verovalo da su gra|evine obi~ne rukotvorine koje bezuslovno nasleduju mrtvilo svoje grade. Mislilo se da je kamen u zidu podjednako mrtav kao kamen u poqu, da je greda ven~anica puko drvo koje se od svog hrastovog pretka razlikuje samo po obliku obra|enom ve{tim rukama tesara kad srame`qivo zovemo

Nije vi{e ose}ala ruke i noge, nije ose}ala svoje mr{avo telo, ali je ose}ala bol. Bol u du{i.

Se}awe je bilo wena kazna, a nije mogla, ni `elela, da izbri{e tragove pisanog obe}awa koje `ivi u woj skoro trideset godina. On je kriv! On, samo on, wegov pogled, koji se uselio u weno devoja~ko nevino srce, u se}awe, u du{u koja se grejala na pogledu oficira kraqeve vojske, Ogwena Pejovi}a.

Kad god sklopi o~i, Katarinu probudi wegov duboki, bademasti pogled, i seti se svega. Vidovdan je o~ekivala sa ne`nim `enskim nadawima, sa suzama radosnicama koje su najavqivale wihovu veridbu, ali je taj dan doneo lo{e vesti. Atentat! Julski ultimatum! Rat! Veliki rat! Nije bilo vremena za opra{tawe.

Wegovo kratko pismo, i zlatna burma u wemu, zamenile su re~i kojima se nadala. Postale su joj oslonac u ~ekawu, u upornom gledawu prema kamenitom ostrvu u plavom moru tuge. Prelep, odlu~an pogled, u koji se neizle~ivo zaqubila, zaspao je na dnu Jonskog mora, na sagu ve~nog bola, u modroj, suzama izatkanoj talasastoj ti{ini.

Weno telo nije izdr`alo tu`nu vest, izdale su je noge koje su ~ekale valcer, izdale su je i ruke kojima bi ga ne`no grlila, ali je nije izdala du{a oko koje je nosila burmu sa wegovim imenom! Nije je izdalo se}awe!

wihovom li~no{}u, rekoh, ako ste me pa`qivo slu{ali, blagodare}i uvi|awu izvesnih matemati~kih uslova kojih se gra|evine u svom pona{awu dr`e, nad wima je uspostavqen delimi~an suverenitet graditeqa, i ku}egazda, bien entendu! A time im je, ne ka`em rado, ho}e{-ne}e{ priznata i izvesna `ivost. Ali, o du{evnosti, moj gospodine, jo{ ni re~i nije bilo. Naravno, du{evnost je bila ono pomo}u ~ega smo gra|evine podizali, naravno, s pomo}u du{evnosti smo u wima u`ivali, ose}ali ih, eksploatisali, da, ja se, gospodine, ne bojim te smele tvrdwe, mi smo ku}e zloupotrebqavali ne pomi{qaju}i ~ime su se one samorodno ispoqavale u dodiru sa nama, nijednom, dakle, ne uzev{i u obzir i wihovu du{u.

BRATISLAV ROSANDI]: Nebeski valcer

Nadala se ~ak i sada, na samrti, dok je sve}a treperila iznad wene glave, dok je sklapala o~i prizivaju}i wegov lik, wegov prodoran bademasti pogled. Dok su se kidale posledwe niti sa ovim svetom, videla je wegovu pru`enu ruku za obe}ani ples! Wihov prvi valcer. Mislima je zaplovila sve~anom dvoranom Starog dvora. Sjaj i rasko{! Skupe, prelepe toalete, koje su ne~ujno klizile po sjajnom mermeru, sve~ane oficirske uniforme, wegove bele rukavice, a wene srebrne, do lakata, jer su i wena prelepa haqina, kao i lepeza ko-

jom se nervozno hladila, bile u boji srebra. U dvorani su se razmewivali o~arani pogledi, bilo je neskriveno sre}nih, ali i qubomornih pogleda u predivan, zaqubqeni par. Ne`no ga je gledala u o~i dok mu je pru`ala ruku, dok mu je pru`ala sebe da odigraju igru `ivota. Du{e su se prepoznale, slile u jednu, pogledi su se mazili uz muziku simfonijskog orkestra, dok su noge lagano klizile ritmom valcera. Jo{ jedan okret i nebo se prostrlo pred zaqubqenim du{ama. Postalo je wihov ve~ni podijum za ples…

Dan kada je Srbin pucao na Srbina - pro{lo je 85 godina od ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu

Hicima koje je 7. jula 1941. godine, pre 85 godina, u Beloj Crkvi kod Krupwa ispalio @ivorad Jovanovi} [panac zapo~ela je oru`ana borba KPJ protiv okupatora.

Hici politi~kog komesara Ra|eva~ko azbukova~ke ~ete Vaqevskog partizanskog odreda @ivorada Jovanovi}a [panca ozna~ili su po~etak ustanka u Srbiji i Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu.

Na Ivawdan, kada Srpska crkva obele`ava ro|ewe Svetog Jovan Prete~e odnosno Krstiteqa, u selu Bela Crkva nedaleko od Krupwa, tradicionalno je odr`avan va{ar, kada su se me{tani sela i okoline masovno okupqali. Osim verskih motiva to je bila prilika za susrete, trgovinu, zabavu.

Te 1941. po{to je crkvena slu`ba okon~ana, u vreme kada je va{ar privo|en kraju, Sredoje Kne`evi}, predsednik op{tine sela Bela Crkva, pozvao je prisutne da se razi|u, imaju}i u vidu vanredne prilike pod okupacijom.

U to vreme, izme|u 17 i 18 ~asova, na mestu odr`avawa va{ara u selu pojavquju se pripadnici Ra|eva~ko azbukova~ke ~ete Vaqevskog partizanskog odreda Prisutnima su se, s pozivom na otpor okupatoru, obratili dr Mi{a Panti}, koji je predvodio

Pi{toq ”[tajer

jedinicu, ^eda Milosavqevi} i @ikica Jovanovi} [panac, politi~ki komesar ~ete. Prema pojedinim navodima, govorili su i Vladan Bojani} i me{tanin Bogoqub Raki}. Obra}awa su sadr`ala apele da se pru`i otpor okupatoru i organima postoje}e, nasle|ene, administracije, {to je podrazumevalo i obustavu privredne aktivnosti, koja je, kako su tvrdili, u slu`bi okupatora.

Odlu~no je pozvano na neposlu{nost, bunt, ustanak. Po{to se grupa pripadnika Ra|eva~ko azbukova~ke ~ete povukla iz sela, na mestu odr`avawa va{ara, gde su se ustanici obratili prisutnima, pojavquju se dvojica `andarma, Milenko Brakovi} i Bogdan Lon~ar.

@andarmerijska stanica nalazila se, ina~e, u obli`woj

MILUNKA, I VITEZ I MAJKA:

Zavlaki, a wih dvojica u Beloj Crkvi se tada nalaze u sklopu redovnih aktivnosti obilaska. Bojani} je, odmah po{to ih je uo~io, pozvao nazad pripadnike Ra|eva~ko azbukova~ke ~ete, koji su ve} iza{li iz sela.

Uo~iv{i ustanike, `andarmi su pucali u vazduh, u skladu s pravilom slu`be. @ikica Jovanovih je odmah pucao u obojicu.

Ustani~ka grupa se potom povukla na Sokolsku planinu.

Na tom prostoru, upravo u Krupwu, bi}e formiran i prvi Narodooslobodila~ki odbor u okupiranoj Srbiji, {to je podrazumevalo razvla{}ivawe prethodno postoje}ih lokalnih organa vlasti.

Ra|evsko azbukova~a ~eta je kao formacija ustrojena dva dana ranije, 5. jula. Do upada u Belu Crkvu 7. jula nalazili su se

u obli`woj {umi Slaovina. Vaqevski odred formiran je 25. juna. ^inile su ga ~etiri cete - Kolubarska, Posavsko tamnavska, Ra|eva~ko azbukova~kea i Podgorska. Bilo je planirano da svaka ima po 50 boraca. Poziv KPJ na ustanak usledio je po{to je Nema~ka napala Sovjetski Savez 22. juna 1941, a odluku o ustanku Politbiro Centralnog komiteta KPJ doneo je u Beogradu 4. jula. @ivorad Jovanovi}, poznat kao @ikica [panac, ro|en je u Vaqevu 1914. godine. Sredwo{kolsko obrazovawe okon~ao je u Beogradu, po{to je iz Vaqevske gimnazije izba~en. Studirao je kwi`evnost na tada{wem Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Izvesno vreme bio je saradnik lista Politika. Pripadnik KPJ bio je od 1935. godine. Od 1937. borio se u [paniji kao pripadnik Internacionalnih brigada, tokom gra|anskog rata u toj zemqi. Po{to je republika pora`ena 1939. na{ao se u Francuskoj poput drugih wegovih saboraca. U Kraqevinu Jugoslaviju vratio se septembra 1940. godine. Me|u organizatorima je ustanka u Zapadnoj Srbiji u leto 1941. godine.

Poginuo je marta 1942. u Radanovcima kod Kosjeri}a. Progla{en je za narodnog heroja. Tada{wi zapovednik Ra|eva~ko azbukova~ke ~ete Milo{

U Jo{ani~koj Bawi ~uvaju uspomenu na `enu heroja koja je zadivila svet

U{u{kana u samom centru Jo{ani~ke Bawe, nalazi se Memorijalna soba Milunke Savi}, srpske heroine, najodlikovanije `ene u istoriji ratovawa, koja je hrabro{}u u balkanskim i Prvom svetskom ratu zadivila ceo svet.

Otvorena pre 26 godina, ona i daqe privla~i veliku pa`wu ne samo posetilaca ovog mesta ve} i onih koji borave na tridesetak kilometara udaqenom Kopaoniku, istovremeno ~uvaju}i se}awe na `enu ~ije ime zauzima posebno mesto u istoriji Srba. Zanimqivo je, me|utim, da fotografije u Memorijalnoj sobi otkrivaju i drugu stranu - Milunku kao majku i `enu, koja je nosila teret svakodnevnog

`ivota jednako hrabro i ozbiqno kao i bajonet u rovovima. Spomen-soba je deo memorijalnog kompleksa podignutog 1995, u okviru koga je i spomenik Milunki u prirodnoj veli~ini, izvajan tako da heroina uvek stoji na stra`i, podse}aju}i prolaznike na wenu hrabrost koja je prevazilazila sve granice juna{tva. Savremena, multimedijalna postavka vodi posetioce kroz tri segmenta. Centralno mesto pripada interaktivnom mozaiku sa Milunkinim fotografijama, iza kojih se kriju autenti~ni filmski zapisi iz Velikog rata. Savremeni kompjuteri i posebna aplikacija privla~e mla|e posetioce, dok stariji zastaju pred improvi-

zovanim rovovima - srpskim i austrougarskim - u kojima se mogu videti uniforme, zastave i oru`je. Sve je do~arano tako da se gotovo ~uje odjek bombi i topova iz Kolubarske bitke. Tre}i deo postavke prikazuje predmete iz Prvog svetskog rata, dokumenta i naslovnice francuskog lista Le Petit Journal, koji je Milunku opisivao kao „najhrabriju `enu Balkana”.

Za posetioce, ulaz u Memorijalnu sobu dostupan je po simboli~noj ceni od 200 dinara, dok je za decu besplatan, {to je zaista pohvalno jer kao da se time `eli re}i da se se}awe ne napla}uje, ve} prenosi daqe, iz generacije u generaciju. Milunka Savi}, ro|ena je 1889. u selu Koprivnica kod Jo{ani~ke Bawe. U istoriju svetskog ratovawa je u{la vo|ena qubavqu i `eqom da za{titi brata Milana - prijavila se u vojsku umesto wega. Naime, kada je po objavqivawu Ukaza o mobilizaciji 30. septembra / 3. oktobra 1912, do{lo do masovnog odziva, ona je odlu~ila da se prijavi na jednom od mobilizacionih zbori{ta u Beogradu. Registrovala se pod imenom Milun Savi}. Pod tim imenom je i ratovala, a tek kada je rawena na Bregalnici, otkriveno je da je `ena. Umesto da je udaqe, komanda je odlu~ila da je zadr`i, jer je ve} pokazala neverovatnu hrabrost. Tokom ratova od 1912. do 1918, Milunka je u~estvovala u svim kqu~nim bitkama od Kolubarske do Kajmak~alana. Postala je i najodlikovanija `ena ratnik u istoriji sveta. Nosilac je tri fran-

Mi{a Panti} ro|en je 1904. tako|e u Vaqevu. Zavr{io je studije medicine. Va`io je za narodnog lekara koji nije napla}ivao sirotiwi, a bavio se i publicistikom. ^lan KPJ postaje 1933, a Pokrajinskog komiteta za Srbiju 1940. godine.

Poginuo je februara 1942, kod sela Ivawe, nedaleko od Prijepoqa, pod nejasnim okolnostima. Bogdan Lon~ar i Milenko Brakovi}, `andarmi ubijeni prvim ustani~kim hicima, bili su pripadnici te slu`be u Kraqevini Jugoslaviji. Prema me|unarodnim propisima za okupirana podru~ja, policijske i administrativne slu`be ostajale su na du`nostima i u uslovima okupacije.

Obojica su rehabilitovani decembra 2008. odlukom Okru`nog suda u [apcu.

Dan ustanka naroda Srbije i Jugoslavije, 7. jul, sve vreme postojawa socijalisti~ke Jugoslavije obele`avan je sve~ano, kao dr`avni praznik, manifestacijama i podse}awem na partizansku borbu, {to je u Srbiji u skromnijoj formi nastavqeno i devedesetih godina, u vreme Savezne Republike Jugoslavije. Skup{tina Srbije usvojila je 10. jula 2001. Zakon o praznicima kojim je za Dan dr`avnosti Srbije ustanovqen 15. februar - Sretewe, kao podse}awe na po~etak Prvog srpskog ustanka 1804. godine, ~ime zapo~iwe moderna srpska dr`ava.

cuska ordena - Legije ~asti 4. i 5. stepena, kao i Ratnog krsta sa zlatnom palmom, ali i ruske Medaqe „Sveti Georgije”. Nosilac je i srpskih odlikovawa: Zlatne Kara|or|eve zvezde sa ma~evima, Zlatne medaqe za hrabrost „Milo{ Obili}”, Spomenice na Prvi svetski rat 1914-1918, kao i ~uvene, vite{ke Albanske spomenice. Uprkos slavi, `ivot joj nije bio lak. Za zasluge u ratu, od dr`ave je dobila imawe u Stepanovi}evu kraj Novog Sada. Od 1929. bila je ~ista~ica u Beogradu, gde je provela najve}i deo radnog veka. I{kolovala je i odgajila 30 dece. Posle rata, vlast joj je 1945. dodelila penziju. Starost je provela u svojoj ku}i na Vo`dovcu, a 1972, dodeqen joj je jednosoban stan na 4. spratu u zgradi bez lifta. Godinu kasnije, posle tri mo`dana udara, umrla je {trikaju}i u tom stanu 5. oktobra 1973. Sahrawena je na Novom grobqu, u Beogradu. Weni posmrtni ostaci preneti su u Aleju velikana, 40 godina nakon smrti10. novembra 2013.

M1912” iz kakvog je @ikica Jovanovi} pucao u Beloj Crkvi

BADOVINCI I MA^VA PONOSNI NA RADI[U:

Donirao ko`u Milu, koga ne poznaje, i spasao mu `ivot

Penzionisani zastavnik Radi{a Pauni} (57) koji je donirao ko`u i spasao `ivot Milu Ivanovi}u (30) iz Braweva u Republici Srpskoj, nakon po`ara u kojem je zadobio te{ke opekotine, vratio se sa Klinike za opekotine u rodno selo Badovince. Svog heroja, kako ga sada zovu, kod ku}e su do~ekali supruga Nevenka, }erka Nata{a i sinovi Nikola i Nemawa, a stanovnici Badovinaca i cele Ma~ve ponose se Radi{inim plemenitim gestom.

– Lekari su rekli da se devet dana nakon presa|ivawa ko`a primila.Transplantacija je uspela i Mile vi{e nije u `ivotnoj opasnosti. Bo`jom voqom pobedio je `ivot i mnogo sam sre}an –ka`e Radi{a. O~i mu se navla`e suzama radosnicama dok pri~a o te{koj borbi za `ivot mladi}a kojeg nikada nije upoznao i kako se sre}no zavr{ila, ali i zbog lepih re~i podr{ke koju dobija sa svih strana. – Samo nemojte govoriti kako sam hrabar i da sam heroj. Kada sam na mre`ama pro~itao da je mladi} u `ivotnoj opasnosti i da su potrebni donori ko`e, odlu~io sam u sekundi da se prijavim. Moj sin Nikola je svojevremeno imao nesre}u u Austriji i pre`iveo je komu, pa sam u Milovim roditeqima video sebe dok sam prolazio kroz trenutke kada se on borio za `ivot. Sujeveran sam i mislim da je Bog poru~io da ovako bude – skromno nastavqa Radi{a i dodaje kako }e do kraja `ivota osim sa Milom biti pobratim i sa Bo{kom \ur|i}em iz Braweva koji je tako|e donirao ko`u povre|enom zemqaku. Po povratku sa klinike saznao je da Milova familiji ima `equ da ga upozna. Pozvao ih je svojoj ku}i u goste neobi~nom porukom: „U svako doba ste svi dobrodo{li. Poklone i milo{tu ne primam ni od familije niti od prijateqa. Kod mene se dolazi prazne ruke, a punog srca i ~istog obraza. Mora se, vaqa se??? Ni{ta ne mora, osim da se bude ~ovek.“

ROBERT JE 9 GODINA HRANITEQ DE^AKA SA POSEBNIM POTREBAMA:

Qudi kao on su potrebni celoj Srbiji

Iako, prema podacima Centra za porodi~ni sme{taj i usvojewe, na teritoriji Subotice i Malog I|o{a ima vi{e od 180 hraniteqskih porodica koje brinu o ukupno 355 dece bez roditeqskog starawa, potrebe za hraniteqima su daleko ve}e u celoj Vojvodini pa i u Srbiji, prenosi RTV.

Kako bi se ukazalo na zna~aj hraniteqstva, u Subotici }e 7. jula biti odr`ana Me|unarodna konferencija pod nazivom „Hraniteqstvo ju~e, danas i sutra”.

Robert He|i iz Subotice ve} devet godina je hraniteq de~aka sa posebnim potrebama. Iako ima k}erku i dvoje unu~adi, odlu~io se na ovaj hrabar i human korak jer je i sam odrastao u hraniteqskoj porodici.

„Imamo jedno dete sa posebnim potrebama. Sada ima 13 godina, a sa ~etiri je do{ao kod nas. Hraniteqstvo je izazov. Dobro to znam jer sam i ja odrastao u hraniteqskoj porodici. To me je navelo da se sada na|em u ulozi hraniteqa, da saznam kako }u ja uspeti da pru`im detetu koje do|e kod nas ono {to mu je potrebno, da otkrijem da li }u prema wemu biti druga~iji nego {to su prema meni postupali kada sam bio dete bez roditeqskog starawa”, obja{wava Robert He|i, hraniteq iz Subotice.

Iako je broj porodica koje su otvorile vrata svog doma deci bez roditeqskog starawa zna~ajan, iz Centra za porodi~ni sme{taj i usvojewe u Subotici navode da u celoj Vojvodini, pa i u Srbiji, postoji potreba za ve}im brojem hraniteqa.

ISTORIJSKI PODUHVAT SRPSKIH LEKARA:

Vrhunski medicinski tim Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dediwe“ izveo je istorijski poduhvat u doma}oj i regionalnoj kardiohirurgiji, uspe{no zameniv{i dva sr~ana zaliska odjednom endoskopskim putem, kroz rez od svega nekoliko centimetara.

U sredu, 1. jula, na Institutu „Dediwe“ je prvi put u Srbiji i regionu, kod istog pacijenta, uspe{no je izvedena endoskopska zamena mitralne i aortne valvule u jednom operativnom aktu. Ovu izuzetno slo`enu i jednu od najdelikatnijih procedura u oblasti endoskopske kardiohirurgije, koja je trajala oko ~etiri sata, izveo je asistent dr Bogdan Okiqevi}, kardiohirurg Instituta, u saradwi sa medicinskim timovima ove ustanove.

Iako su lekari Instituta „Dediwe“ i ranije uspe{no izvodili endoskopske operacije, uvek se radila zamena samo jedne valvule. Ovo je prvi put u istoriji doma}e medicine da su kod istog pacijenta, u okviru samo jedne operaci-

„Trenutno imamo oko 170 hraniteqskih porodica na teritoriji op{tine Mali I|o{ i Grada Subotice. Oni u ovom trenutku brinu o vi{e od 300 dece bez roditeqskog starawa. Me|utim, ono {to je zabriwavaju}e, je da nema dovoqno hraniteqskih porodica. To potvr|uju zahtevi koje svakodnevno dobijamo naj~e{}e

„Odlu~ili smo da se pomerimo iz pasivne pozicije u kojoj ~ekamo da se gra|ani sami sete i ponude da budu hraniteqi ve} ho}emo da ih pozovemo, ohrabrimo i dodatno informi{emo kako da to postanu. Ova inicijativa plod je na{ih profesionalnih razmi{qawa”, ka`e Marina Vojni}, realizator edu-

iz Vojvodine, ali i iz cele Srbije, a koje, iz tog razloga, moramo da odbijemo”, obja{wava Marina Vojni}, realizator edukativnih programa u Centru za porodi~ni sme{taj i usvojewe u Subotici. Kao uvertira u Me|unarodnu konferenciju o hraniteqstvu u Subotici, proteklog vikenda odr`ana je tribina pod nazivom „@elim da budem hraniteq”: Svako dete zaslu`uje porodicu” koja je imala za ciq da gra|anima pribli`i odgovor na pitawe „[ta zna~i biti hraniteq?” i kako izgleda put do ove va`ne uloge.

kativnih programa u Centru za porodi~ni sme{taj i usvojewe u Subotici.

U Velikoj ve}nici Gradske ku}e u Subotici je odr`ana Me|unarodna konferencija pod nazivom „Hraniteqstvo ju~e, danas i sutra”. Konferencija se organizuje u okviru projekta „Hraniteqstvo mewa `ivot” koji pod pokroviteqstvom Grada Subotice zajedni~ki sprovode Centar za porodi~ni sme{taj i usvojewe, Centar za socijalni rad i Udru`ewe „Svi smo jednaki” iz Subotice.

je, zamewena oba zaliska odjednom bez otvarawa grudnog ko{a, ~ime je izbegnuta te{ka hirur{ka trauma i drasti~no skra}eno vreme oporavka.

Endoskopska operacija srca izvedena je specijalnim hirur{kim instrumentima kroz jedan mali rez, du`ine ~etiri do pet centimetra, pod kontrolom kamere, endoskopskim putem.

PACIJENT (66) IZ BRODAREVA SE USPE[NO OPORAVQA U odnosu na klasi~an hirur{ki pristup, ova metoda je pacijentu omogu}ila mawu hirur{ku traumu, br`i oporavak i boqi estetski rezultat.

Pacijent star 66 godina, iz Brodareva, uspe{no se oporavqa nakon operacije. Ve} prvog dana nakon zahvata bio je u dobrom op{tem stawu, a ve} danas }e biti preba~en na bolni~ko odeqewe radi nastavka postoperativnog oporavka.

Institut „Dediwe“ je pionir endoskopske kardiohirurgije u Srbiji i regionu, a ovim poduhvatom je jo{ jednom potvrdio kontinuirano pra}ewe najsavremenijih svetskih metoda u le~ewu sr~anih oboqewa.

NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“

(14)

u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju

Пише: Бранислав Станковић SRBIN PREKO SEDAM MORA DOLAZI U KOLEVKU DEDOVA:

Tesla studentima govorio o Boju na Kosovu i istakao da }e narod nadoknaditi izgubqeno

U srpsku prestonicu Nikola Tesla stigao je u sredu 1. juna 1892. godine vozom u 22.30. Stanica je bila puna sveta i najuglednijih gra|ana. Svi su do{li da vide velikana svetske nauke.

Vijorile su se srpske zastave kao i zastave raznih gradskih i narodnih udru`ewa. Kao deo programa do~eka uz vojnu muziku nastupio je i hor Akademskog dru{tva „Obili}”. Pored predsednika op{tine, odbor za sve~ani do~ek ~inili su profesori Velike {kole. Prisutni su bili i u~enici Velike {kole, Bogoslovije i U~iteqske {kole koji su „goreli od `eqe da vide svog sunarodnika koji je tako visoko digao ugled srpskom imenu”. Tesla je pro{ao kroz {palir omladine koja je u odu{evqewu klicala: „@iveo Tesla! Dobro nam do{ao!” Tesla je uzbu|en i dirnut do~ekom, uz blag osmeh, skromno zamolio za mawe odu{evqewa. Novosadski „Branik”, preneo je deo ove atmosfere: „Prestonica na{e male ali mile i drage kraqevine, koja je plod i delo one velike i juna~ke borbe na{ih dedova i o~eva - primila je u svojoj sredni 20. o. m. u 10½ ~asova u ve~e visokog gosta, Srbina du{om i telom, sina ponosne i kr{ne Like, ~oveka ~ija se slava pronosi na sve strane sveta; i ~ije ime s najve}im uva`avawem spomiwu i nau~ewaci koji su davna stekli glasa: ~uvenog elektro-tehni~ara, g. Nikolu Teslu.”

Doma}ini su gosta smestili u najpresti`niji prestoni~ki hotel „Imperijal”. Slede}eg dana u dru{tvu predsednika op{tine i profesora mehanike na Velikoj {koli Qubomira Kleri}a, Tesla je posetio ministra prosvete i crkvenih dela Andru Nikoli}a. Odatle su svi zajedno oti{li u zvani~nu audijenciju kod kraqa Aleksandra I Obrenovi}a. Audijencija je po~ela u 11 ~asova i trajala je oko sat vremena. Kraq je iskazao vanrednu qubaznost i iskrenu zainteresovanost za Teslin rad na poqu elektrotehnike, izraziv{i `equ da Teslu svoje-

ru~no odlikuje ordenom Svetog Save I stepena.

Na`alost, ispostavilo se da Tesla kao dr`avqanin Amerike ne sme da primi niti nosi strana odlikovawa najvi{eg stepena, jer bi u suprotnom izgubio ameri~ko dr`avqanstvo koje je stekao prethodne godine. Ali par dana nakon Teslinog odlaska kraqevsko namesni{tvo na predlog Andre Nikoli}a, donelo je 11. juna 1892. Ukaz, kao kompromisno re{ewe, kojim se Tesla odlikuje ordenom Svetog Save II stepena. Diplomatskim putem uz podr{ku ameri~kog ambasadora u Bukure{tu Londona Snoudena odlikovawe je upu} eno dr`avnom sekretaru SAD Xonu Fosteru u Va{ington sa molbom da ga prosledi Tesli u Wujork. Ovo je bilo jedno od prvih i najdra`ih Teslinih odlikovawa.

Tesla je, posle audijencije kod kraqa, imao susret sa prvim kraqevim namesnikom Jovanom Risti}em i ministrima. U dru{tvu ministra crkvenih dela i prosvete Androm Nikli}em nastavio je obilazak najzna~ajnijih mesta srpske prestonice. Nakon sve~anog ru~ka u hotelu „Imperijal”, Tesla je posetio Veliku {kolu koja je bila sme{tena u palati ka-

petana Mi{e Atanasijevi}a. Veoma srda~no je do~ekan od profesorskog kolegijuma i zajedno sa wim najpre obi{ao Narodni muzej koji se nalazi u istoj zgradi.

U {esnaest ~asova Tesla je u pratwi profesora u{ao u dvoranu prepunu omladine koja mu je odu{evqeno klicala: „@iveo, @iveo” i „Dobro nam do{ao”. Tesla ih je otpozdravio sa: „Zdravo bra}o”. Nakon toga je nastala potpuna ti{ina koju je prekinuo uzbu|eni glas rektora Velike {kole Koste Alkovi}a: „Gospodine, smatrao sam za svoju prijatnu du`nost, a dr`ao sam da }u ugoditi `eqi i ose}ajima va{im, ako vam predstavim na{u univerzitetsku omladinu, na{u uzdanicu, na{u budu}nost i da }u odgovoriti `eqi wihovoj kad sam vas doveo, da vas predstavim onima, na koje mi danas sve nade pola`emo.”

Tesla dirnut toplinom do~eka omladine, umiriv{i svoje uzbu|ewe, progovori blagim i milim glasom: „Gospodo i bra}o! Neobi~no sam ushi}en odu{evqewem, kojim me vi predusretate, i odu{evqewem svojim kad se ja posle toliko godina moga bavqewa na strani u dalekom svijetu daleko od svoje

UTEMEQIVA^ ARHEOLOGIJE

Doma}in Nikole Tesle u obilasku Velike {kole i Narodnog muzeja bio je Mihailo Valtrovi}, srpski kulturni radnik, profesor univerziteta i akademik. Valtrovi} je bio utemeqiva~ srpske arheologije. Osniva~ je, inicijator i prvi predsednik Srpskog arheolo{kog dru{tva. Valtrovi} je pionir sistematskog istra`ivawa crkava iz perioda srpskog sredwovekovqa. Ure|ivao je prvi nacionalni arheolo{ki ~aspis i obavqao du`nost upravnika Narodnog muzeja.

1519. - [panski konkvistador Ernan Kortes iskrcao se na obalu Meksi~kog zaliva, gde je osnovao grad Vera Kruz i po~eo osvajawe Meksika koje je zavr{io 1521. godine uni{tewem carstva Asteka.

1762. - Abdicirao je ruski car Petar III Fjodorovi~ Romanov, nekoliko meseci nakon {to je preuzeo presto. Car je potom uhap{en i ubijen po naredbi wegove supruge, budu}e carice Katarine II Aleksejevne, poznate kao Katarina Velika.

1816. - Na Kongresu u Tukumanu progla{ena je nezavisnost Ujediwenih provincija Rio de la Plate (Argentina) od [panije.

otaxbine, daleko od vas gospodo, moja mila bra}o, nalazim ovog momenta ovde, me|u vama. Svoju radost, koju ja ovoga trenutka osje}am, ja ne umijem da vam iska`em, ali se radujem {to mogu ovom prilikom da pred vama, mila bra}o, izrazim svagda svoje najmilije zadovoqstvo, da sam bio i da vazda ostajem samo Srbin i ni{ta vi{e. De{ava se, gospodo, da ~ovjek, udaqen od svoje otaxbine, zanijet poslom kakvim se ja zanimam, po katkad smete s uma svoje ime, svoju narodnost i svoju otaxbinu. Ali toga, gospodo, kod mene nikad nije bilo, a nadam se da i ne}e i ne mo`e nikad ni biti. Ako se ja i ne nalazim me|u vama, da kao i vi {to vi{e privredim na oltar srpske misli, ja radim drugi posao, na drugi na~in proslavqam ime srpsko, i na drugi na~in radim i trudim se, da koliko mogu i ja {to korisno privredim svome narodu i svojoj miloj bra}i. I ako ima kakve slave i zasluge za ~ovje~anstvo, da se pripi{e mome imenu, to ta po~ast vi{e pripada srpskom imenu, srpskom narodu iz ~ije sam sredine ja ponikao.”

U nastavku svog obra}awa Tesla je govorio o Boju na Kosovu i wegovim posledicama, izraziv{i nadu da }e narod svojom voqom u jednom trenutku uspeti da nadoknadi sve izgubqeno, dodav{i na kraju: „Bra}o i drugovi! Hvala vam na tolikoj pa`wi i odlikovawu. U vama gledam ja mlado Srpstvo, koje ima da radi na op{tem zadatku sviju Srba. Vi ste budu}nost Srpstva. Ja sam - kao {to vidite i ~ujete - ostao Srbin i preko mora, gdje se ispitivawima bavim. To isto treba da budete i vi, i da svojim znawem i radom podi`ete slavu Srpstva u svijetu.” Svako Teslino pomiwawe srpskih ose}awa ispra}eno je naro~itim ovacijama.

l U slede}em broju: U obra}awu Beogra|anima Nikola obe}ao da }e u mislima zauvek biti sa Srpstvom

1877. - Odr`an je prvi teniski turnir u Vimbldonu.

1913. - Pobedom srpske vojske nad bugarskim trupama zavr{ena je bitka na Bregalnici u Drugom balkanskom ratu. Bitka je po~ela 30. juna kada su bugarske trupe bez objave rata napale srpsku i gr~ku vojsku u Makedoniji, dotada{we saveznike u borbi protiv Turske.

1922. - Ameri~ki pliva~, kasnije filmski glumac („Tarzan”) Xoni Vajsmiler postao je prvi pliva~ koji je za mawe od jedne minute (58,6 sekundi) preplivao 100 metara.

1932. - Umro je ameri~ki pronalaza~ King Kemp Xilet, izumiteq no`i}a za brijawe, kod nas poznatog kao „`ilet”.

1944. - Britanske i kanadske trupe preuzele su od Nemaca u Drugom svetskom ratu grad Kaen u Normandiji, nakon `estokog bombardovawa i jednomese~nih bitki.

1960. - Sovjetski lider Nikita Sergejevi~ Hru{~ov upozorio je SAD da ne interveni{u protiv Kube, jer }e u tom slu~aju SSSR podr`ati kubanski narod.

1993. - Koriste}i geneti~ku metodu DNK fingerprintinga britanski nau~nici identifikovali su posmrtne ostatke ruskog cara Nikolaja II Romanova i ~lanova wegove porodice, koji su ubijeni 1918. u Jekaterinburgu.

1997. - Bokser te{ke kategorije Majk Tajson ka`wen je zabranom bavqewa sportom na godinu dana i nov~anom kaznom od tri miliona dolara zato {to je tokom me~a za svetskog {ampiona u te{koj kategoriji, protivnika, Ivandera Holifajlda, ugrizao za uho.

1998. - U Zagrebu je umro jugoslovenski sineast Du{an Vukoti}, dobitnik Oskara 1961. za kratki crtani film „Surogat”.

2001. - Apelacioni sud u Santjagu suspendovao je proces protiv biv{eg ~ileanskog diktatora Augusta Pino~ea proglasiv{i ga mentalno nesposobnim. Pino~e je uhap{en 1998. u Londonu zbog zlo~ina po~iwenih u ^ileu nakon dolaska na vlast vojnim udarom 1973.

2011. - Ju`ni Sudan je proglasio nezavisnost, posle 50 godina sukoba sa severnim delom zemqe u kojima je poginulo dva miliona qudi. Nezavisnost je rezultat mirovnog sporazuma iz 2005. kojim je okon~an gra|anski rat.

Iz muzeja poslali su ga na otpad

Dolazak automobila vozom u Beograd nakon {to je iz Francuske prispeo brodom u luku Split (danas u Hrvatskoj) gde je ukrcan na vagon za Beograd

Malo koji istorijski predmet u Srbiji do`iveo je sudbinu kakvu je imao automobil u kojem je 9. oktobra 1934. godine u Marsequ ubijen jugoslovenski kraq Aleksandar I Kara|or|evi}. Vozilo koje je predstavqalo jedan od najzna~ajnijih eksponata novije istorije najpre je bilo muzejski primerak, zatim dostavno vozilo, potom automobil za obuku voza~a, da bi na kraju zavr{ilo na otpadu kao bezvredna olupina.

Da nije bilo kolekcionara i zaqubqenika u stare automobile Bratislava Petkovi}a, danas verovatno ne bi postojao nijedan sa~uvani deo tog automobila. On je uspeo da prona|e posledwi preostali fragment vozila – deo hladwaka sa dva fara – koji je sa~uvan u zbirci Muzeja automobila u Beogradu.

OD MARSEQA DO KALEMEGDANA

Nakon {to je u Francuskoj zavr{eno su|ewe u~esnicima atentata u Marsequ, francuske vlasti odlu~ile su da automobil registarskih oznaka 60 68-CA6 poklone Vojnom muzeju u Beogradu.

Krajem 1936. godine vozilo je brodom „Vis“ dopremqeno u Split, a odatle `eleznicom prevezeno u Beograd.

Na Kalemegdanu je izlo`eno u posebno ure|enoj spomen-sobi posve}enoj kraqu Aleksandru, zajedno sa wegovim li~nim predmetima. Automobil je predstavqao centralni eksponat postavke koja je podse}ala na jedan od najdramati~nijih doga|aja u istoriji tada{we Jugoslavije.

PRE@IVEO RAT, ALI NE I NOVU VLAST

Po~etkom Drugog svetskog rata postojala je bojazan da }e okupacione vlasti uni{titi muzejske zbirke. Me|utim, automobil je rat pre`iveo neo{te}en.

Wegova sudbina promenila se tek nakon oslobo|ewa 1945. godine.

Nova komunisti~ka vlast uklonila je iz Vojnog muzeja sve predmete povezane sa dinastijom Kara|or|evi}. Odluka je bila jasna – imovina kraqevske porodice bila je zaplewena, a ~lanovima dinastije zabrawen je povratak u zemqu.

Tako je i automobil u kojem je ubijen kraq Aleksandar uklowen iz muzejske postavke.

OD ISTORIJSKOG EKSPONATA

DO DOSTAVNOG VOZILA

Kako je model automobila ve} bio zastareo, neko je do{ao na ideju da mu prona|e sasvim novu namenu.

Prepravqen je u vozilo za prevoz hrane za kuhiwu Doma JNA u Beogradu.

Tako je automobil u kojem je ubijen jugoslovenski kraq godinama prevozio krompir, kupus i druge namirnice od Kaleni}eve pijace do vojne kuhiwe.

Na beogradskim ulicama ostao je u toj ulozi sve do 1951. godine.

Tada je poklowen preduze}u „Drina“ u Loznici.

Ni tamo se nije dugo zadr`ao. Ubrzo je prosle|en auto-{koli „Gu~evo“, gde je kori{}en za obuku novih voza~a.

Iako vekovima pod Turcima, Srbi su pronalizili na~ine da steknu osnovna znawa i ne ostanu nepismeni. Slova i geografiju u~ili su u manstirima, ali u gorwomilanova~kom selu Luwevica, pod patronatom bogatog trgovca Nikole Mili}evi}a Luwevice, 1807. godine formirana je prva privatna {kola u zapadnoj Srbiji.

“Wegovo bogatstvo tada se procewivalo na {ezdeset hiqada dukata. U svom selu imao je nekoliko ku}a i svaka je imala svoju namenu. U jednoj kamenoj naprvio je u~ionicu i pisarnicu i tu su se osnovnom obrazovawu u~ila wegova, i deca vi|enijih Srba. U~iteqi su dolazili iz okolnih sela, a jedan ~ak i iz Osijeka. Sve ih je po{teno pla}ao, a {kolovawe je trajalo nekoliko godina, najpoznatiji |ak svakako je Jevrem Obrenovi}, ro|eni Milo{ev brat”, izjavio je Aleksandar Maru{i}, direktor Muzeja rudni~ko-takovskog kraja.

Kroz klupe je pro{lo na desetine seoskih |aka, ali {kola je nakon Drugog srpskog ustanka prestala da postoji. Me|utim, drvena ku}a ostala je da se}a na davna vremena kad se srpska istorija zapo~iwala upravo iz takvih gra|evina. Danas je ona odolela zubu vremena, a od Narodne banke Srbije kupio ju je major Pantelija Mijatovi}, Solunac i sada tu `ive wegovi potomci.

“Ova ku}a je znamenito kulturno – istorijsko dobro i nema govora da }e se ikad sru{iti. Koliko nam finasije dozvoqavaju mi }emo je rekonstruisati, ali na na~in da ona i daqe ostane autenti~na i da se}a na pro{la vremena. Naoru`ani znawem iz leterature ovde ~esto dolaze i turisti, ali su prvu privatnu {kolu koja je napravqena u ovom delu Srbije posetili i visoki dr`avni zvani~nici, kao i nekoliko ambasadora”, ka`e Milovan Petkovi}, zet porodice Mijatovi}.

Pored toga {to je ovde bila privatna {kola, ovo gorwomilanova~ko selo, upra-

Uno{ewe automobila u tada{wi Vojni muzej na Kalemegdanu po prispe}u iz Francuske (dana{wa zgrada Zavoza za za{titu spomenika Grada Beograda)

ZAVR[IO KAO OLUPINA

NA OTPADU

Posle godina intenzivne upotrebe automobil je potpuno propao. Godine 1962. zavr{io je na otpadu u Loznici.

Sa wega je skinuto sve {to je moglo ponovo da se iskoristi. Na kraju je ostala samo deformisana karoserija koju, kako se kasnije govorilo, vi{e ne bi mogla da prepozna ni policija iz Marseqa.

Tek mnogo godina kasnije Bratislav Petkovi} prona{ao je jedini sa~uvani deo automobila – deo hladwaka sa dva fara –i tako spasao makar mali deo vozila koje je zauvek promenilo tok jugoslovenske istorije.

ATENTAT KOJI JE [OKIRAO EVROPU

Kraq Aleksandar doputovao je u Marseq u okviru zvani~ne posete Francuskoj. Brodom je stigao u luku, odakle je trebalo da nastavi put ka Parizu.

Do~ekao ga je francuski ministar spoqnih poslova Luj Bartu, koji je insistirao da se kraq vozi u otvorenom automobilu, smatraju}i da prijateq Francuske ne treba da bude skriven od gra|ana.

Takva odluka izazvala je brojne probleme.

Izabrana limuzina nedugo pre toga u~estvovala je u saobra}ajnoj nesre}i u kojoj je jedna osoba poginula, pa joj je nakon popravke bilo zabraweno da razvija ve}u brzinu.

Voza~, policajac Pol Foasak, smeo je

da vozi svega desetak kilometara na ~as. Prema svedo~ewima, pre polaska je rekao da ga automobil vi{e podse}a na mrtva~ka kola nego na limuzinu.

Wegove re~i pokazale su se proro~kim. Na svega osamdesetak metara od luke iz mase okupqenih iza{ao je pripadnik bugarske revolucionarne organizacije VMRO Veli~ko Georgijev Kerin i otvorio vatru.

Smrtno su raweni kraq Aleksandar i ministar Luj Bartu, dok je atentator ubrzo podlegao povredama zadobijenim od pripadnika pratwe.

AUTOMOBIL KOJI JE U[AO U ISTORIJU

Automobil u kojem je kraq proveo posledwe trenutke `ivota bio je francuski Delage iz 1928. godine.

Pokretao ga je redni osmocilindri~ni motor, dok je luksuznu karoseriju tipa landaulet izradila poznata pariska radionica Henri Labourdette.

Posebnost ovog tipa karoserije bila je mogu}nost otvarawa zadweg dela krova, {to je omogu}avalo da putnici budu vidqivi okupqenima tokom sve~anih vo`wi.

Upravo ta karakteristika, koja je nekada simbolizovala presti` i dr`avni~ki protokol, decenijama kasnije postala je razlog zbog kojeg je automobil dobio potpuno poni`avaju}u ulogu – da slu`i kao obi~an transporter hrane, pre nego {to je zauvek zavr{io na otpadu.

vo zahvaqujui}i Nikoli Luwevici bilo je jedno od najrazvijenih u to doba. Kao jedan od najbogatijih Srba u to vreme, Nikola je na svom konaku ~esto primao i bogate Turke i sa wima sara|ivao, zato ne iznena|uje ono {to su me{tani tokom vremena pronalazili na svojim imawima.

“Dok sam pravio ku}u, prona{ao sam ostatke turskog kupatila, {to zna~i da su se ovde okupqali i provodili vreme Srbi i Turci zajedno. A koliko je Nikola Luwevica bio sposoban govori i to da je

do svojih ku}a doveo vodu sa obli`weg brda i postavio glinene cevi koje se i dan danas nalaze u zemqi”, pri~a me{tanin Ilija Matijevi}.

Ku}u Nikole Luwevice u istoimenom selu ~esto je pose}ivala i wegova unuka, kraqica Draga Obrenovi} i tu provodila vreme sa svojom porodicom. Tu je svojevremeno postojala i planta`a kestena jer je na plodnoj zemqi kod Bistrog potoka, kako ka`u istori~ari, upevalo sve {to bi bilo posa|eno.

„LA@NI MATI^ARI”: Novi trend na srpskim

svadbama ru{i jedno

od glavnih pravila

Savremena ven~awa sve vi{e li~e na mini predstave, a u centru tog trenda na{la se nova figura - simboli~ni ili, kako ih mnogi kolokvijalno zovu, „la`ni mati~ari“.

Iako zvu~i neobi~no, re~ je o osobama koje nemaju pravno ovla{}ewe da sklope brak, ali vode ceremoniju koja izgleda i zvu~i kao pravo ven~awe. Pravni deo mladenci naj~e{}e obave ranije u op{tini, a onda „veliko da” ponove pred porodicom i prijateqima - ovog puta uz emocije, personalizovane zavete i ~esto potpuno filmsku atmosferu.

U Srbiji se gra|ansko ven~awe pred mati~arem i daqe obavqa u op{tinama, a osnovna administrativna taksa za sklapawe braka je relativno niska, ali tro{kovi brzo rastu ako par `eli izlazak mati~ara na teren - u restoran, na planinu, pored reke ili u dvori{te porodi~ne ku}e. Upravo tu nastaje prostor za simboli~ne mati~are: kada se administracija zavr{i, dolazi „scenski deo” ven~awa, bez pravnih posledica, ali sa mnogo vi{e emocija. Ko su zapravo “la`ni” mati~ari?

To mogu biti profesionalni voditeqi ceremonija, glumci, qudi iz event industrije, pa ~ak i bliski prijateqi ili ~lanovi porodice koje mladenci izaberu da „odigraju” ovu ulogu. Wihov zadatak nije samo da ponove „progla{ewe braka”, ve} da ispri~aju pri~u para - kako su se upoznali, kroz {ta su pro{li i {ta za wih zna~i zajedni~ki `ivot. Ceremonija mo`e da traje pet, petnaest ili ~etrdeset minuta. Mo`e da ukqu~i zavete, muziku u`ivo, govore gostiju ili potpuno personalizovan scenario. Cena usluge nekoliko stotina evra, a rasporedi popuweni i do godinu unapred Iako bi neko pomislio da je re~ o trendu koji je tek u povoju, realnost je da su pojedini voditeqi ceremonija ve} sada bukirani mesecima unapred, posebno u sezoni ven~awa.

A cena ove usluge nije ba{ „simboli~na”. Prema dostupnim informacijama iz regiona i iskustvima organizatora ven~awa, wihove usluge se naj~e{}e kre}u u rasponu od nekoliko stotina evra, a u Srbiji cena zavisi od kompleksnosti ceremonije, lokacije i dodatnih elemenata poput scenografije ili muzike.

Lepota jeste stvar ukusa, ali pojedini evropski gradovi godinama imaju reputaciju mesta u kojima `ive izuzetno atraktivni qudi. Upravo zato je turisti~ki portal Big 7 Travel organizovao anketu me|u svojim ~itaocima i putnicima, tra`e}i od wih da izdvoje gradove u kojima su sreli najlep{e `ene i mu{karce.

Na kona~an plasman uticali su utisci hiqada putnika, ali i mi{qewe redakcije portala, pa lista predstavqa zanimqiv pregled gradova koji se naj~e{}e povezuju sa stilom, lepotom i harizmom stanovnika.

1. PARIZ, FRANCUSKA

Francuska prestonica odavno va`i za simbol elegancije. Pari`ani su poznati po jednostavnom, ali prepoznatqivom modnom izrazu, zbog ~ega se Pariz redovno nalazi na ovakvim listama.

2. MILANO, ITALIJA

Moda je deo svakodnevice u Milanu. Kao jedan od svetskih modnih centara, grad okupqa modele, dizajnere i qude koji veliku pa`wu posve}uju izgledu.

3. MADRID, [PANIJA

[panska prestonica poznata je po energiji, mediteranskom na~inu `ivota i stanovnicima koje putnici ~esto opisuju kao atraktivne i harizmati~ne.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Lepa de{avawa i promene za osobe koje se bave privatnim ili porodi~nim poslom, ali budite oprezni nije najboqi period za bitne promene. Finansije dobre, ali obratite pa`wu na potro{wu. Dosta pozitivnih okolnosti. QUBAV: Na emotivnom poqu mo`ete o~ekivati glas od osobe vezane za va{u pro{lost. Pojedine mo`e privu}i neko vezan za radno okru`ewe.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Mo`ete o~ekivati nenadane promene. Obratite pa`wu na potro{wu novca. Kod pojedinih mogu}nost nenadanog priliva novca. Svi koji se bave komunikativnim poslovima ili su vezani za putovawa mogu o~ekivati pozitivan glas. QUBAV: Od druge polovine nedeqe dolazi va{ period, samo budite oprezni u komunikaciji i strpqivi. Qubav vam predstoji.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Na poslovnom segmentu `ivota mnoge stvari se pokre}u. Finansije boqe, pa mo`ete da se opustite i planirate odmor. QUBAV: Na emotivnom poqu bez bitnih promena. Svi koji su u stabilnim vezama mogu o~ekivati lepa de{avawa. U`ivajte u qubavi! Mo`e do}i do promene raspolo`ewa i poja~ane nervoze na trenutke. Su{tinski bez bitnih tegoba.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Ovo je va{ period. Bi}ete zadovoqni radom i finansijama. Mo`ete da se opustite, dok pojedini treba da izbegavaju konflikte i sukobe sa kolegama. QUBAV: Na emotivnom poqu odli~an period. Vi{e }ete izlaziti, a u va{em okru`ewu ili na kra}em putovawu mo`ete upoznati zanimqivu osobu. Zauzeti, planirajte odmor. Vi{e odmora i kvalitetnog sna }e vam prijati.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Na poslovnom segmentu `ivota lepa de{avawa. Va{e vreme dolazi, nije trenutak za bitne promene. Mo`ete razmi{qati o promenama, ali sa~ekajte jo{ samo malo. Finansije boqe. QUBAV: Na emotivnom poqu bez bitnih de{avawa, prihvatite lep izlazak, prija}e vam. Neko vezan za va{u pro{lost se mo`e javiti. Pojava hroni~nih zdravstvenih tegoba.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Na poslovnom segmentu `ivota dobra nedeqa. Mo`ete dobiti glas na koji dugo ~ekate. Imate podr{ku saradnika, a jedno novo poznanstvo mo`e vam pokrenuti dobru ideju. Svakako dobra nedeqa. QUBAV: Na emotivnom poqu lepi trenuci i poznanstva. Postoji mogu}nost ulaska u emotivnu vezu. Mogu}nost hroni~nih zdravstvenih tegoba, vi{e se kre}ite, radite na sebi.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Na poslovnom segmentu `ivota dobra nedeqa. Izbegavajte mawe sukobe sa saradnicima. Ako i do|e do wih svakako uspeh vam predstoji. Finansije se popravqaju. QUBAV: Na emotivnom poqu pojedini }e po`eleti da se osame ili } e osetiti prolazno nezadovoqstvo, dok neki mogu planirati neko daqe putovawe i u`ivati. Kod nekih mogu}nost ulaska u tajne veze.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Na poslovnom segmentu `ivota odli~na nedeqa. Svi koji sara|uju sa inostranstvom ima}e dodatnog uspeha, samo i vi obratite pa`wu na potro{wu novca. Nije period za podizawe kredita ili bilo kakva ulagawa. QUBAV: Na emotivnom poqu lepa de{avawa, dru`ewa, izlasci i ostvarewe `eqa. Od druge polovine nedeqe u`ivajte. Kod pojedinih bolovi u predelu le|a.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Na poslovnom segmentu `ivota bez bitnih promena. Svakako finansije dobre i mo`ete da se opustite. Svi koji sara|uju sa inostranstvom mogu o~ekivati dodatni uspeh ili razmi{qati o promenama. QUBAV: Na emotivnom poqu bez bitnih promena. Zauzeti lepa de{avawa, ostali mo`da vam neko preko karijere ili posla privu~e pa`wu. Problemi sa o~nim pritiskom.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Na poslovnom segmentu `ivota dobra nedeqa, ali mo`e do}i do prolaznog nezadovoqstva kada su kolege i saradnici u pitawu, samo ostanite strpqivi. QUBAV: Na emotivnom poqu mo`ete planirati neko lepo putovawe ili vam se mo`e dopasti neka osoba koja ne `ivi blizu vas. Pojedini zauzeti }e planirati porodicu ili }e im se ostvariti neka `eqa.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Dobra nedeqa. Ako planirate bilo kakve promene sa~ekajte pravi trenutak za tako ne{to. Svakako finansije dobre. QUBAV: Na emotivnom poqu mogu}e je prolazno nezadovoqstvo. Kod pojedinih poja~ana posesivnost, pa vi{e razumevawe za voqenu osobu. Slobodni moraju biti aktivniji. Mogu}i su problemi sa kardiovaskularnim sistemom, povedite ra~una o va{em zdravqu. l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Na poslovnom segmentu `ivota dobra nedeqa. Mo`ete planirati neku putovawe ili svi koji sara|uju sa inostranstvom mogu o~ekivati dodatni uspeh ili poslovno dobiti poziv da odu negde. QUBAV: Na ovom poqu mnoge stvari se pokre}u. Planirajte lepe trenutke sa voqenom osobom. Kod pojedinih aktivacija hroni~nih zdravstvenih tegoba, pa povedite ra~una ako ih imate.

U OVIM EVROPSKIM GRADOVIMA @IVE NAJLEP[I QUDI: Jedan grad iz Srbije

4. BARSELONA, [PANIJA Sunce, pla`e i sport oblikovali su na~in `ivota u Barseloni, a upravo zbog opu{tene atmosfere i negovanog izgleda stanovnika grad je visoko ocewen.

7. PRAG, ^E[KA

Osim impresivne arhitekture, mnogi turisti isti~u da ih je u Pragu iznenadio i izgled lokalnog stanovni{tva.

8. AMSTERDAM, HOLANDIJA

Bicikli, aktivan na~in `ivota i le`eran stil obla~ewa doprineli su tome da se Amsterdam na|e me|u favoritima.

9. KOPENHAGEN, DANSKA

Danska prestonica poznata je po elegantnom, nenametqivom stilu i stanovnicima koji neguju zdrav na~in `ivota.

10. BEOGRAD, SRBIJA

Beograd je godinama jedan od gradova o kojem strani turisti pi{u u superlativima kada je re~ o izgledu qudi. Posebno se isti~e spoj modernog obla~ewa, negovanog izgleda i otvorenosti prema posetiocima.

6. LISABON, PORTUGAL Portugalci su poznati po prirodnom {armu i opu{tenosti, a Lisabon je grad koji putnici ~esto izdvajaju zbog lepote wegovih stanovnika.

5. STOKHOLM, [VEDSKA Minimalizam, zdrav na~in `ivota i skandinavska moda u~inili su da Stokholm godinama va`i za jedan od gradova sa najatraktivnijim stanovnicima u Evropi.

Portal Big 7 Travel nagla{ava da se nije ocewivao iskqu~ivo fizi~ki izgled. Na utisak su uticali stil obla~ewa, samopouzdawe, na~in `ivota, kultura, negovanost i ukupna harizma stanovnika, zbog ~ega je ova lista vi{e od obi~nog izbora najlep{ih qudi.

Endokrinolozi izdvojili pet navika kojih bi trebalo da se odreknete ako `elite zdraviji nivo {e}era u krvi

1. PIJEWE ZASLA\ENIH NAPITAKA

Od gaziranih i sportskih napitaka do zasla|ene kafe, ~aja, koktela i bezalkoholnih koktela – {e}er se lako unosi kroz pi}e, ~esto i ne prime}uju}i koliko ga zapravo ima. Upravo su zasla|ena pi}a najve}i izvor dodatog {e}era u ishrani Amerikanaca.

Problem je u tome {to, za razliku od ~vrste hrane, ne sadr`e vlakna, proteine ni masti, pa se {e}er veoma brzo apsorbuje.

Ovakvi napici imaju malu nutritivnu vrednost. Stru~waci preporu~uju da ih zamenite vodom, mineralnom gaziranom vodom ili nezasla|enim napicima poput biqnih ~ajeva ili vode sa dodatkom vo}a.

2. DUGOTRAJNO SEDEWE

Bilo da sedite za radnim stolom, na sastancima, u automobilu ili na kau~u, dugotrajno sedewe je navika koju bi trebalo promeniti radi boqe kontrole {e}era u krvi.

Fizi~ka aktivnost omogu}ava mi{i}ima da efikasnije preuzimaju glukozu iz krvi, pa se nivo {e}era sni`ava ~ak i bez dodatnog lu~ewa insulina.

Jednostavan savet je da navijete alarm koji }e vas svakog sata podsetiti da ustanete. Ta-

POSNI RECEPT

POSNI PIKANTNI AVOKADO NAMAZ

POTREBNO JE:

n 2 avokada, n 1 limun ( sok), n 2 ~ena belog luka, n 1 ka{ika maslinovog uqa, n 1/2 ka{i~ice mlevene crvene paprike, n so i biber po ukusu, n sve`i per{un ili korijander, sitno iseckan (opciono).

PRIPREMA:

U posudi izgwe~ite avokado i pome{ajte ga sa sokom limuna kako bi se izbeglo tamwewe avokada.

Dodajte sitno iseckani beli luk, maslinovo uqe i mlevenu crvenu papriku avokadu. Dobro prome{ajte. Posolite i pobiberite po ukusu.

Po `eqi, dodajte sve`i per{un ili korijander za dodatni ukus.

Servirajte namaz uz tost, tortiqe ili kao preliv za salate.

ko|e, korisno je da steknete naviku da se kre}ete posle obroka. ^ak i kratka {etwa nakon jela mo`e pomo}i u sni`avawu {e}era u krvi.

3. OSLAWAWE NA RAFINISANE

UGQENE HIDRATE

Mnogi, kada `ele da poboq{aju nivo {e}era u krvi, odmah odlu~e da izbace ugqene hidrate. Me|utim, endokrinolozi upozoravaju da to nije najboqe re{ewe – va`niji su vrsta i koli~ina ugqenih hidrata. Posebno bi trebalo ograni~iti namirnice sa malo vlakana, poput zasla|enih `itarica za doru~ak, peciva, pereca, ~ipsa i sli~nih grickalica.

Umesto toga, birajte vo}e, povr}e i integralne `itarice.

Stru~waci nagla{avaju da nema potrebe izbacivati vo}e.

Za stabilniji nivo {e}era

preporu~uje se da vo}e kombinujete sa izvorom proteina ili zdravih masti, poput {ake ora{astih plodova ili semenki, gr~kog jogurta ili mladog sira.

4. NEDOVOQNO

KVALITETNOG SNA

Jo{ jedna navika koju bi trebalo promeniti jeste nedostatak sna. Nedostatak sna uti~e i na hormone stresa. Kada ne spavamo dovoqno, raste nivo kortizola.

To pove}ava otpornost na insulin i nivo {e}era u krvi. Dugotrajno povi{en kortizol mo`e pove}ati rizik od dijabetesa i visokog krvnog pritiska.

Da biste poboq{ali san, stru~waci savetuju da odlazite na spavawe i budite se u pribli`no isto vreme svakog dana, spavate sedam do devet sati tokom no}i i ograni~ite unos kofeina i kori{}ewe ekrana pred spavawe.

5. PRESKAKAWE OBROKA I NEREDOVNI TERMINI JELA

Neredovno jedewe ili kasni ve~erwi obroci mogu poremetiti prirodni ritam kojim telo obra|uje glukozu. Kada se obroci ne poklapaju sa tim ritmom, organizam slabije reguli{e {e}er, pa dolazi do ve}ih i ~e{}ih oscilacija. Na{e telo voli doslednost. Dan zapo~et doru~kom bogatim

Sedam na~ina da hodawem poboq{ate kondiciju bez ose}aja iscrpqenosti

Ako `elite da hodawem poboq{ate kondiciju, isprobajte ove jednostavne, ali efikasne savete.

MEWAJTE TEMPO HODAWA

Jedan od najboqih na~ina za poboq{awe kondicije jeste intervalno hodawe. Umesto da sve vreme hodate istim tempom, smewujte periode brzog i umerenog hoda.

Na primer, hodajte tri minuta prijatnim tempom, a zatim jedan ili dva minuta ubrzajte toliko da osetite kako vam se disawe ubrzava, ali da i daqe mo`ete da razgovarate. Takve smene tokom 30 do 45 minuta pove}avaju optere}ewe kardiovaskularnog sistema i postepeno poboq{avaju izdr`qivost.

UKQU^ITE RAD RUKU

Ruke ne slu`e samo za odr`avawe ravnote`e. Aktivno zamahivawe rukama pove}ava intenzitet hodawa, ukqu~uje mi{i}e gorweg dela tela i poma`e u odr`avawu boqeg ritma. Savijte laktove pod uglom od pribli`no 90 stepeni i pokrete izvodite prirodno, iz ramena. Takav na~in hodawa pove}ava potro{wu energije i doprinosi efikasnijem treningu.

POTRA@ITE USPONE

Ako `elite dodatno da opteretite organizam, u svoju rutu ukqu~ite uspone ili ste-

Laneno seme (lat. Linum usitatissimum) jedno je od najcewenijih semena u ishrani i ~esto se svrstava u superhranu.

Laneno seme je odli~an izvor vlakana (i onih koji se razla`u i onih koji se ne razla`u), jedan od najboqih prirodnih izvora omega 3 masnih kiselina i lignana.

LANENO SEME JE KORISNO ZA:

• Zdravqe srca i krvnih sudova – sni`ava holesterol i krvni pritisak

• Hormonski balans – lignani deluju kao prirodni fitoestrogeni

• Zdravu probavu – vlakna poma`u rad creva i ubla`avaju zatvor

penice. Hodawe uzbrdo pove}ava rad srca i plu}a, a istovremeno ja~a mi{i}e zadwice, butina i listova. Nije potrebno da celu {etwu provedete na uzbrdici – dovoqno je nekoliko kra}ih uspona tokom treninga da biste osetili razliku.

VODITE RA^UNA O DR@AWU TELA Pravilna tehnika hodawa pravi veliku razliku. Glavu dr`ite uspravno, pogled usmerite napred, ramena opustite, a trbu{ne mi{i}e blago zategnite. Izbegavajte pogrbqeno dr`awe i gledawe u telefon tokom hodawa jer to smawuje efikasnost pokreta i mo`e izazvati napetost u vratu i le|ima.

proteinima mo`e pomo}i da se stabilizuje nivo {e}era u krvi i postavi dobar ritam za ostatak dana. Kada god je mogu}e, jedete u pribli`no isto vreme svakog dana. Ako ~esto preska~ete doru~ak, pripremite ga unapred, na primer ovsene pahuqice koje odstoje preko no}i ili burito za doru~ak, kako biste uvek imali spreman obrok.

HODAJTE DOVOQNO DUGO I REDOVNO

Za poboq{awe kondicije va`nija je redovnost nego povremeni veoma intenzivni treninzi.

Trudite se da hodate najmawe 30 minuta ve}inu dana u nedeqi, a ako `elite dodatno da unapredite izdr`qivost, postepeno produ`avajte {etwu na 45 ili 60 minuta. Organizam se najboqe prilago|ava kada je fizi~ka aktivnost deo svakodnevne rutine.

POSTEPENO POVE]AVAJTE IZAZOV

Kada primetite da vam dosada{wi tempo vi{e ne predstavqa napor, vreme je za novi korak.

Mo`ete ubrzati hod, produ`iti intervale brzog hoda, izabrati zahtevniju rutu ili dodati jo{ jedan uspon.

Postepeno pove}avawe optere}ewa podsti~e telo na daqe poboq{awe kondicije, a istovremeno smawuje rizik od povreda koje se mogu javiti ako se intenzitet naglo pove}a.

SLU[AJTE SVOJE TELO

Kod hodawa va`i pravilo da trening treba da bude izazovan, ali ne i iscrpquju}i. Tokom br`ih deonica disawe bi trebalo da bude ubrzano, ali biste i daqe trebalo da mo`ete da izgovorite nekoliko re~enica bez ve}ih pote{ko}a.

Ako osetite vrtoglavicu, bol u grudima ili izra`enu iscrpqenost, usporite ili prekinite aktivnost. Oporavak, dovoqan unos te~nosti i odgovaraju}i tempo jednako su va`ni kao i sam trening.

• Sni`avawe glikemijskog indeksa – korisno kod insulinske rezistencije

• Podr{ku mr{avqewu – daje ose}aj sitosti i stabilizuje {e}er u krvi

• Zdravqe ko`e i kose – zahvaquju}i omega-3 masnim kiselinama Zahvaquju}i svom sastavu, laneno seme je odli~an saveznik u prevenciji hroni~nih oboqewa.

LANENO SEME KAO LEK Brojne studije potvr|uju lekovita svojstva lanenog semena, a neka u kojima se lan pokazao posebno dobar je da:

• Reguli{e nivo holesterola – posebno

LDL (lo{) holesterol

• Deluje antiinflamatorno i antioksidativno

• Mo`e da pomogne u regulaciji hormona kod `ena, posebno u menopauzi

• Podr`ava zdravqe kardiovaskularnog sistema

• Smawuje rizik od odre|enih oblika raka, naro~ito karcinoma dojke i debelog creva Lignani prisutni u lanu posebno su zna~ajni za `ensko reproduktivno zdravqe i imaju ulogu u balansirawu estrogena.

SRPSKA

SKANDINAVKA UKR[TENICA

ODMILA KORPA OD PRU]A

[UMICA JOHA

PAKAO (MIT.)

POKAZNA ZAMENICA NASEQE KOD U@ICA

JEVREJSKI DIJALEKT S NEM. I SLOV. PRIMESAMA SKUPOCENO JAGWE]E KRZNO, KARAKUL UDRU@E WE KWI@EVNIKA GOVE^E BEZ ROGOVA AMERI^KI ISTRA@IVA^ TOMAS RADIOAKTIVNI IZOTOPI

PLANINA U TURSKOJ

OZNAKAZA POLUPRE^NIK TROPSKA RIBAGRABQIVICA SPOMENIK U WUJORKU

LEKAR ZA PORO\AJE CRKVENO PROKLETSTVO

TENISER ANDRE UKRASNI PRIDEV

LEMILAC, Z, DORAT, TELO, IBO, EGIPAT, KOTITI, IVO, ADIL, NATOP, NEKAVALIRI.

IKONAR, [ID, ^IKA, AGASI, APOTEKE, OO, NS, EPIGONI,

IKAN, JO[IK, AD, TO, JIDI[, ULU, AKU[ER, R, BARAKUDA,

VODORAVNO: SKITI, ORKAN, FORMA,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Za~etnik, stare{ina roda, 2. Sportski tim - Mu{ko ime, 3. Engleski filozof, nobelovac Ar~ibald Hil - Postrojewe za mlevewe, 4. Zmijski otrov (nar.) - Biti tu`an, patiti - Inicijali pisca Domanovi}a, 5. Tetova`a - Zajedqivci, peckala, 6. Srpska glumica - Ukrasni predmeti, 7. Smrzla voda - Koktel sa sve`im gran~icama menteSimbol kiseonika, 8. Veznik - Persijanac - Ju`no vo}e, mograw, 9. Kredit - Pecaro{, 10. Rastapati - Grad u Al`iru, 11. Auto oznaka VaqevaKorisnik stana - Ludolfov broj, 12. Ime ranijeg fudbalera Drobwaka - Mesto kod Alibunara, 13. Isprekidana lupa - Ime glumice @igon, 14. Onaj koji govori istinu.

USPRAVNO: 1. Vra}ati u `ivot, o`ivqavati, 2. Pucawe iz pu{keStarinsko mu{ko ime, 3. Gorostas, xin - Ime ranijeg boksera Ka~araSkra}enica jakog eksploziva, 4. Narkoti~ko sredstvo - Putuju}i peva~i u staroj Gr~koj, 5. Otrovna zmija, kobra - Oblast pod upravom imama - Ra~un (skr.), 6. Prvi vokal - Najsvetiji deo gr~kog hrama - Tatica, 7. Platana, makqen (bot.) - Prole}ni usev - Simbol sumpora, 8. Simbol ajn{tajnijuma - Okerpquju}a sredstva - Indigo biqka, 9. Ve{ta~ka podna obloga, zamena za parket - Mesto u zapadnom Sremu, 10. Reka u AfriciProdavac ikona - Za{iveni spoj, 11. Pristalice ilirizma - Arap u narodnoj pesmi, 12. Poslasti~ar (lat.) - Nikola odmila.

ISAILO, VIVIJAN, MLIN, ID, JADATI, RD, TATU, IRONICI, AWAMIT, NAKIT, LED, MOJITO, O, I, IRANAC, NAR, ZAJAM, RIBAR, OTAPATI, ORAN, VA, STANAR, PI, ANTO, JANO[IK, TANDRK, IVANA, ISTINOSLOVAC.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: RODONA^ELNIK, EKIPA,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i

ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

SPEKTAKL ISPOD AVALSKOG TORWA: Vi{e od 3.000 qudi u belom pevalo sa Adijem [o{etom do posledweg stiha

Beograd je dobio jo{ jednu no} za pam}ewe. Pod vedrim nebom, u jedinstvenom ambijentu ispod Avalskog torwa, Adi [o{e odr`ao je koncert koji }e se dugo prepri~avati. Vi{e od 3.000 qudi okupilo se kako bi zajedno sa jednim od najomiqenijih regionalnih izvo|a~a provelo ve~e ispuweno emocijama, muzikom i atmosferom kakva se retko vi|a.

Publika je od prvih trenutaka pokazala da ovo ne}e biti obi~an koncert. Gotovo svi posetioci ispo{tovali su dress code, pretvoriv{i koncertni prostor u impresivnu belu oazu koja je, uz zalazak sunca i svetla bine, ostavila sna`an vizuelni utisak. Ve} prvi pogled na more qudi ispred bine jasno je pokazivao da }e ovo biti jedno od onih muzi~kih ve~eri koje ostaju u se}awu.

Adi je od samog izlaska na scenu uspostavio posebnu vezu sa publikom. Svaka pesma bila je ispra}ena gromoglasnim aplauzima, a hiqade glasova pevale su zajedno sa wim od prvog do posledweg stiha. Emocije su se smewivale iz pesme u pesmu – od ne`nih i intimnih trenutaka, do sna`nih refrena koje je publika horski izvodila, stvaraju}i atmosferu koja je ispunila prostor ispod Avalskog torwa.

Spektakularna atmosfera, more qudi u belom, zajedni~ko pevawe i emocije koje su ispunile prostor u~inili su ovaj nastup jednim od najupe~atqivijih letwih koncerata, potvr|uju}i da Adi [o{e iz nastupa u nastup postavqa sve vi{e standarde kada je re~ o koncertnom do`ivqaju.

Posebnu ~ar ve~eri dao je upravo ambijent. Spoj prirode, otvorenog prostora, letwe ve~eri i jednog od najprepoznatqivijih simbola Beograda u~inio je ovaj koncert jedinstvenim iskustvom. U trenutku kada je sunce polako zalazilo, a svetla bine obasjala publiku u belom, prizor je izgledao gotovo filmski.

Tokom ~itavog nastupa energija nije jewavala. Publika je pevala, igrala, snimala uspomene i zajedno sa izvo|a~em stvarala atmosferu zajedni{tva koja je postala za{titni znak Adijevih koncerata. Osmesi, emocije i ovacije koje su se nizale nakon svake pesme pokazali su koliko su wegovi nastupi vi{e od obi~nog muzi~kog programa – oni predstavqaju susret publike i izvo|a~a koji dele iste emocije.

NA[ GLUMAC BIO U VEZI SA 48 GODINA MLA\OM: @enio se ~etiri puta, a zbog ovog nije mogao da ima decu

Nikola Simi} je bio poznat po svojim legendarnim ulogama, ali se, iako je svoju privatnost ~uvao, pisalo i o wegovom burnom qubavnom `ivotu.

Malo ko zna da se Simi} ~ak ~etiri puta `enio i razvodio, a posledwe godine svog `ivota navodno je proveo sa glumicom koja je ~ak 48 godina mla|a od wega.

„A treba se zaqubqivati. Psiholozi ka`u da do|e trenutak kad ~ovek `eli da promeni na~in svog `ivota. Treba imati hrabrosti i smelosti i to uraditi. Ja to znam, naravno iz prve ruke“, rekao je jednom prilikom glumac.

Mediji su godinama pisali da je Nikola imao }erku Anu i unuke

Isidoru i Saru.

Bratanac poznatog glumca jednom prilikom se osvrnuo na ove pri~e, pa je potvrio da one, ipak, nisu istinite.

„Nikola nije imao }erku ni unuke. Ana je }erka wegove posledwe `ene Sne`ane. On je bio dobar prema woj, ali joj nije otac. Nikoli je u mladosti puklo slepo crevo, do{lo je do sepse, to se tada zvalo tuberkuloza stomaka, a le~ili su ga radijacijom, nakon ~ega je ostao sterilan i nije mogao da ima dece. Oni sve poku{avaju zbog nasledstva“, rekao je Nenad.

Po~etkom 2014. godine Simi} je oboleo od raka prostate, pa je u februaru iste godine operisan, da bi po~etkom juna usledile komplikacije sa be{ikom.

Glumac je preminuo 9. novembra 2014. godine, devet meseci nakon operacije, u 80. godini `ivota.

Koliko je Melanija Tramp zaradila od dokumentarca o sebi?

Melanija Tramp zaradila je veliki iznos od dokumentarnog filma o sebi, iako je film podbacio na bioskopskim blagajnama i nije ostvario o~ekivanu zaradu.

Ta informacija objavqena je u finansijskom izve{taju Donalda Trampa. PODEQENE REAKCIJE

I NEUSPEH NA BLAGAJNAMA

Dokumentarac o prvoj dami, jednostavno nazvan „Melanija“, po~eo je da se prikazuje u bioskopima u januaru ove godine i izazvao je po deqene reakcije. Filmski kriti~ari ocenili su ga veoma lo{e, dok je publika reagovala znatno pozitivnije. Tu razliku najboqe pokazuje Rotten Tomatoes, gde film ima oko 10 odsto pozitivnih ocena kriti~ara, ali ~ak 99 odsto pozitivnih ocena publike.

od 10 miliona dolara, koji proizlazi iz licencirawa wenog lika producentima filma. Prema pisawu NBC Newsa, ti podaci nalaze se u Trampovom finansijskom izve{taju na 927 stranica.

Ipak, dobre ocene gledalaca nisu bile dovoqne da spre~e komercijalni neuspeh. Film je na svetskim bioskopskim blagajnama zaradio oko 16,6 miliona dolara. Prema dostupnim podacima, produkciju je podr`ao Amazon MGM ugovorom vrednim oko 40 miliona dolara, dok je dodatnih oko 35 miliona dolara potro{eno na marketing.

KOLIKO JE MELANIJA ZARADILA?

Nakon objavqivawa finansijskog izve{taja Donalda Trampa otkriveno je koliko je Melanija li~no zaradila od projekta. Re~ je o iznosu ve}em

Dragana Mirkovi}:

”Kada smo se upoznali nije imao nekretnine”

Peva~ica Dragana Mirkovi} se pre nekoliko godina razvela od supruga Tonija Bijeli}a, nakon ~ega je wihov brak dospeo u centar interesovawa.

Dragana nikad nije mnogo govorila o svom braku, a posle razvoda je priznala da je mnogo rizikovala udajom za Tonija, kao i da na po~etku nisu `iveli u blagostawu.

- Ostala sam pri svom vaspitawu, moji roditeqi su takvi da nikada nisu gledali ni veru ni naciju. Meni je bilo potrebno samo da imam normalnog ~oveka pored sebe i da osnujem porodicu. To je sve {to sam tra`ilarekla je Dragana nedavno.

Naime, Toni je bio bez nekretnina kada se upoznao sa Draganom, ali peva~ici to nije pravilo problem.

- Ja sam do{la ovde, u Be~, videla - lep momak, vozi lep auto, kao uostalom i svi ovde. Nije imao stan, ja sam rekla: „Nema veze, zaradi}emo stan”, mnogo sam radila i to svi znaju - dodala je tada.

- Mogla sam da se udam za nekog bogata{a i da ne radim ni{ta, ali mene to nije privla~ilo. Zajedno smo mnogo toga napravili, to je ~iwenica, ali mnogo sam i rizikovala - rekla je peva~ica.

TRAMP BRANIO FILM UPRKOS SVEMU Uprkos lo{im rezultatima, Donald Tramp je u februaru tvrdio da je re~ o „veoma uspe{nom filmu“, a Melaniju je nazvao „velikom filmskom zvezdom“.

„Uvek ka`em da je to problem, jer u jednoj porodici ne mogu da budu dve zvezde. Rekao sam joj da ne mo`emo imati dve zvezde u porodici“, izjavio je tada Tramp, prenosi People.

„Bioskopi su puni“, dodao je. „Posebno se `ene vra}aju da pogledaju film dva, tri ili ~ak ~etiri puta.“

@ena Rado{a Baji}a se borila 288 dana na

onkologiji, a sad slave 50 godina braka

Poznati rediteq i glumac Rado{ Baji} obele`io je veliki `ivotni jubilej - 50 godina braka sa suprugom Milenom Baji}.

Ova lepa vest nai{la je na brojne reakcije javnosti, a ~estitke paru pristi`u sa svih strana.

Povodom godi{wice, Rado{ se oglasio na dru{tvenim mre`ama i podelio emotivnu poruku uz zajedni~ku fotografiju, prisetiv{i se po~etaka wihove qubavi i skromnih dana koje su zajedno proveli. Kako je istakao, zajedni~ki `ivot zapo~eli su u izuzetnoj skromnosti, sa minimalnim uslovima, ali sa sna`nom qubavqu koja ih je vodila kroz sve godine. - Kad smo bili mladi i zapo~iwali zajedni~ki `ivot sa dve viqu{ke i dve ka{ike, moja Milena i ja nismo imali mogu}nosti za izlaske u skupe restorane i elitne klubove kojih je i tada bilo. U skromnosti i oskudnosti, pored odlaska u bioskop i pozori{te, zaqubqeni i zagledani jedno u drugo, {etali smo gradom, kejom na U{}u, Kalemegdanom, i u svakom parku imali svoju klupu. Pedeset godina je prohujalo. Ni{ta vi{e nije isto i nije kao {to je bilo. Ni{ta sem nas dvoje... Na mnogaja qeta... - napisao je Rado{. Wegova objava izazvala je brojne emotivne reakcije i komentare, a mnogi su istakli da je wihov brak primer trajne qubavi i posve}enosti, pi{e Telegraf. Milena Baji} vodila je najte`u `ivotnu bitku sa rakom dojke, a Rado{ joj je u tom periodu bio najve}a podr{ka. - Ja sam suprug `ene koja je bila obolela od raka dojke, a iskreno `elim da ohrabrim sve majke, sestre, supruge, }erke, bake, i da im ka`em da na kraju tunela ima svetla. I Radojka je u seriji nastavila da `ivi, kao {to je i moja supruga Milena. Dvesta osamdeset osam dana sam sa wom proveo na beogradskom Institutu za onkologiju, poma`u}i joj u grozni~avoj i te{koj borbi. Iako sam uvek ~uvao svoj privatni `ivot kao oazu, u dogovoru sa suprugom i decom, odlu~io sam da iza|em pred javnost sa svojim iskustvom zarad svih onih `ena kojima treba pomo} - rekao je ranije Rado{ Baji} za medije.

Novak oborio rekord na Vimbldonu, ali potera za Federerom nije gotova

Novak \okovi}, srpski teniser, plasirao se u ~etvrtfinale Vimbldona i tako do{ao do novog rekorda vezanog za grend slemove.

Novak je u osmini finala sa 3:1 u setovima izbacio Romana Safiulina iz Rusije, te je do{ao do 106. pobede na Vimbldonu.

Sada niko nema vi{e pobeda od wega na ovom grend slemu, po{to je prethodni rekord dr`ao Roxer Federer sa 105 trijumfa.

Ipak, potera za Roxerom se nastavqa. Federer je do sada igrao 18 puta u ~etvrtfinalu Vimbldona, dok }e Novaku naredni me~ biti 17. u toj fazi pomenutog takmi~ewa.

Tako|e, [vajcarac ima osam titula na Vimbldonu, dok je \okovi} na sedam, kao i Pit Sampras.

LEKLER GOSPODARIO SILVERSTONOM:

Ferari do~ekao pobedu, Antoneli ostao bez bodova!

[arl Lekler vratio je Ferari na najvi{i stepenik pobedni~kog postoqa! As je trijumfovao na Velikoj nagradi Britanije i tako prekinuo niz od ~ak 623 dana bez pobede, po{to je posledwi put slavio jo{ u Ostinu u oktobru 2024. godine.

Voza~ Ferarija odradio je trku bez gre{ke. Ve} na startu uspeo je da pretekne osvaja~a pol-pozicije Kimija Antonelija i da potom rutinski kontroli{e de{avawa na stazi sve do karirane zastave. To je ujedno bila deveta pobeda u karijeri za Leklera. PEH ZA ANTONELIJA

Iza wega je kroz ciq pro{ao Xorx Rasel u Mercedesu, koji je do drugog mesta stigao zahvaquju}i odli~noj strategiji u zavr{nici. Nakon izletawa Maksa Ferstapena i izlaska bezbednosnog vozila, Rasel je ostao na stazi, dok su voza~i Ferarija oti{li u boks, {to mu je omogu}ilo da presko~i Luisa Hamiltona i osigura drugo mesto.

Hamilton je na kraju kompletirao uspe{an dan za italijanski tim osvajawem tre}e pozicije i drugim podijumom za Ferari. Veliki peh do`iveo je Kimi Antoneli. Mladi Italijan je do problema bio na drugom mestu i pratio vode}eg Leklera, ali mu se posle prelaska preko ivi~waka odlomio deo bolida koji je blokirao levi predwi to~ak. Uspeo je da stigne do boksa, me|utim, kvar nije mogao da bude otklowen, pa je morao da odustane bez osvojenog boda.

FERSTAPEN IZLETEO

Trku nije zavr{io ni Maks Ferstapen, koji je pet krugova pre kraja izgubio kontrolu nad bolidom i zavr{io u {qunku, {to je izazvalo izlazak bezbednosnog vozila koje je ostalo na stazi do samog fini{a.

U poretku voza~a Antoneli je i daqe lider sa 179 bodova, ali se prednost istopila. Rasel je drugi sa 136, dok je Hamilton tre}i sa 132 boda.

Naredna stanica {ampionata Formule 1 je legendarni Spa-Frankor{amp, gde }e se od 17. do 19. jula voziti Velika nagrada Belgije.

U novoj grupi moraju

da izbace barem jednog ko{arka{kog velikana

Ko{arka{i Srbije su savladali Bosnu i Hercegovinu sa 94:81 ~ime je udaren odli~an temeq za narednu fazu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, ali je posao daleko od gotovog.

Nikola Jovi} je postigao 32 poena, Nikola Joki} je stigao do 20 poena, 10 skokova i 11 asistencija, ali sve ovo mora da se podebqa ve} krajem avgusta.

Naime, sada se formira nova grupa u kojoj Srbija prenosi ~etiri pobede i dva poraza, a u grupi su sada jo{ i Turska koja ima 6-0, Bosna i Hercegovina sa 4-2, ali i neugodni rivali koji ~ekaju „orlove”.

Srbija }e morati da izbaci sa Mundobasketa Italiju (ima u~inak 5-1) ili Litvaniju (3-3) kako bi se slede}e godine u Kataru nadala velikom uspehu. Tu grupu „zatvara” Island sa u~inkom (3-3).

Mundobaske: Srbija - Island, 28. avgust Italija - Srbija, 31. avgust Litvanija - Srbija, 26. nov. Srbija - Italija, 29. novembar Island - Srbija, 26. februar Srbija - Litvanija, 1. mart. SRPSKE KO[ARKA[E

Samo tri prvoplasirane reprezentacije iz ove grupe prolaze daqe, a me~evi se igraju u avgustu, novembru, te krajem februara i po~etkom marta. Termini utakmica Srbije u drugoj fazi kvalifikacija za

Nikola Kusturica u idealnoj petorci Svetskog prvenstva

Nikola Kusturica, mladi srpski ko{arka{, na{ao se u idealnom timu Svetskog prvenstva za igra~e do 17 godina, koje je odigrano u Turskoj.

Srbija je osvojila srebrnu medaqu, po{to je u finalu pora`ena od selekcije SAD sa 107:81, dok je bronza oti{la u ruke Australijanaca, koji su bili boqi od Turske rezultatom 77:69.

Kusturica je tokom celog turnira dominirao na terenu, a u finalu je ubacio 37 poena uz devet skokova za indeks korisnosti 30 protiv ubedqivo najboqe reprezentacije na svetu.

Nakon finala do{la je na red i dodela priznawa, pa je Kusturica izabran za ~lana najboqe petorke. Na dodeli nagrada se pojavio ogrnut srpskom zastavom.

Osim wega, u najboqoj petorci Svetskog prvenstva nalaze se dva Amerikanca i po jedan Tur~in i Australijanac. U pitawu su @oakim Bumtje Bumtje, Bekam Blek, Omer Kutlaj i Luk Pol.

Za MVP-ja Mundobasketa za mlade izabran je

SUZE KOJE SU OBI[LE SVET:

Porazom od Norve{ke (2:1), fudbalska reprezentacija Brazila je ispala sa Mundijala, ~ime je okon~ana reprezentativna karijera jednog od najtalentovanijih igra~a u istoriji, Nejmara.

Jo{ pre po~etka Mundijala Nejmar je bio u centru pa`we zbog uop{te odluke Karla An~elotija da ga uvrsti u sastav.

Zbog povrede je porpustio dve utakmice grupne faze, uspeo je da se vrati na teren, ali nije pomogao „selesau” da do|e do izjedna~ewa, iako je sa penala pogodio mre`u rivala i dao kakvu-takvu nadu u posledwim sekundama utakmice.

No, na kraju susreta, posle sudijskog zvi`duka kojim je ozna~en zavr{etak Brazilovog puta u SAD, Kanadi i Meksiku, Nejmar,

koji je napunio 34 godine, je pao na travu i po~eo da jeca.

Slavnom Brazilcu ovo je bila posledwa utakmica za nacionalni tim, {to je nedugo posle me~a i sam potvrdio, a iako }e ostati upam}en kao najboqi strelac u istoriji tima sa 78 golova, tri vi{e od Pelea, te 130 utakmica po ~emu je drugi na listi, sa 12 mawe od Kafua, utisak je da je nacionalnom timu mogao vi{e da pru`i, s obzirom na to da na Mundijalima nije uspeo da napravi bilo kakav iskorak.

„Poku{ao sam. Po~elo je ovde, zavr{ava se ovde”, rekao je Brazilac i potvrdio da je okon~ao svoju pri~u u dresu reprezentacije.

Bumtje Bumtje, koji je u finalu dao 20 poena uz 15 skokova.

Jasno je da bi Kusturica bio MVP da je Srbija do{la do zlata.

AMELIA OSVOJILA ZLATNU MEDAQU, OLIVER BRONZANU

Pertski ”Vukovi” uspe{ni u Estoniji!

Sredinom juna odr`an je veliki Me|unarodni memorijalni turnir u rvawu pod imenom „George Hackenschmidt 2026” u Estoniji u gradu Tartu, drugom po veli~ini gradu Estonije. Takmi~ewe je okupilo vi{e od 160 takmi~ara iz celog sveta. George Hackenschmidt je ina~e bio ~uveni rva~ i ponos Estonije a wegov nadimak je bio Ruski lav. Bio je poznat po tome {to je svojom fizi~kom snagom impresionirao qude {irom svijeta takmi~e}i se na raznim turnirima. Inace je bio i filozof koji je puno doprineo razvoju sportske fizi~ke kulture.

Bilo nam je izuzetno drago da smo i mi imali predstavnike na ovom presti`nom turniru. To su na{i veliki talentovani juniori Oliver i Amelia (ina~e brat i sestra) koji su ranije izrazili veliku `equ da se takmi~e u Estoniji. Wihova majka je Estonka a otac Australijanac (biv{i bokser) koji voli takmi~arski duh i `eleo je da pomogne.

Za na{ klub, sve na{e ~lanove, roditeqe i prijateqe koji nas podr`avaju to je bio poseban trenutak da vidimo kako }e na{i Vukovi juniori da se suo~e sa tradicionalnom jakom evropskom {kolom rvawa i da poku{aju da ostvare po`eqan rezultat. Bio je to veliki izazov za na{e Vukove.

Borbe su po~ele u jutro uz veoma sna`nu podr{ku doma}ina svojim takmi~arima ali na{i Vukovi su pokazali da znaju da se bore i da pobede.

Na{a Amelia je po~ela vi{e nego brilijantno sve svoje me~eve. U{la je u svaki me~ punom snagom i porazila sve svoje protivnice na najefektivniji na~in u rvawu i to tu{em. Na{oj sre}i nije bilo kraja kada je Amelia osvojila zlatnu medaqu. Bila je superiorna i to je wena prva medaqa sa nekog me|unarodnog takmi~ewa u rvawu. Wen brat Oliver je u gr~ko-rimskom stilu brilijantno osvojio bronzanu medaqu bore}i se sa protivnicima iz Letonije da bi u borbi za bronzanu medaqu efektno pobijedio protivnika tu{em. Bio je to jo{ jedan divan i veliki uspje{an vikend za na{e Vukove. Prve medaqe sa jednog presti`nog me|unarodnog turnira odr`anog u Evropi jo{ jedna su sjajna potvrda veoma dobrog rada u na{em klubu. Jadranko Te{anovi}

Poni{tili mu crveni karton, a on se obrukao kao nikad!

Donald Tramp je tri puta pozvao FIFA i na kraju je Me|unarodna fudbalska federacija popustila i prakti~no obrisala crveni karton Folarinu Balogunu. Tako je ameri~ki napada~ dobio pravo da nastupi protiv Belgije, ali se na tom me~u obrukao kao retko kada u karijeri.

Nije postigao nijedan gol, niti imao asistenciju. Nije stvorio nijednu {ansu ili napravio dribling, nije imao nijednu prese~nu loptu. Imao je samo 10 dodavawa, najmawe od svih startera. Samo je {est bilo precizno, najmawe od svih startera i sa 60 odsto je bio najgori od svih koji su po~eli me~.

U~estvovao je u samo 19 akcija. Bio je potpuno odsutan nakon ~itave afere.

NESTVARNA DOMINACIJA KAKVU SVET NE PAMTI Mbape boqi od Anrija, Zidana i kompletnih selekcija Engleske, [panije, Brazila...

Fudbalska reprezentacija Francuske plasirala se u ~etvrtfinale Svetskog prvenstva nakon minimalne pobede nad Paragvajem (1:0), a ~ovek odluke ponovo je bio nestvarni Kilijan Mbape. Golom sa bele ta~ke, prva zvezda „trikolora“ i Real Madrida lansirao je svoju ekipu me|u osam najboqih, a statisti~ari su nakon me~a izvukli podatke zbog kojih }ete se zapitati da li je ovaj ~ovek uop{te sa ove planete. Kilijan Mbape je u nokaut fazama Svetskih prvenstava bukvalno postao atomsko oru`je. Brojke koje stoje uz wegovo ime postale su toliko bolesne, da granice istorije vi{e ne postoje.

Spremite se za surovu statistiku.

IZJEDNA^IO U^INAK

^ETVORICE GIGANATA

Wegov pogodak protiv `ilavih Paragvajaca u Filadelfiji bio je wegov 19. gol na planetarnim {ampionatima.

Da biste shvatili razmeru ovog dostignu}a, Mbape je do sada na Mundijalima postigao isto golova za Francusku koliko Tijeri Anri, Olivije @iru, Zinedin Zidan i Karim Benzema zajedno (19)! ^etiri mitska imena francuskog fudbala stala su u statistiku jednog 27-godi{waka.

APSOLUTNI VLADAR

NOKAUT FAZE

Ako vam je ono zvu~alo neverovatno, ono {to radi kada pritisak dostigne vrhunac (od osmine finala pa do samog me~a za titu-

lu) grani~i se sa nau~nom fantastikom: Mbape je do sada postigao 11 golova u nokaut fazama Svetskih prvenstava, {to je apsolutni rekord u istoriji fudbala! Niko nikada od 1930. godine do danas nije bio toliko produktivan kada se igra na ispadawe.Primera radi, Mbape je u eliminacionim me~evima dao identi~an broj golova koliko je Kristijano Ronaldo postigao na Mundijalima ukupno u ~itavoj svojoj karijeri (11).

SAM EFIKASNIJI

OD SVETSKIH VELESILA

Svih 11 golova u nokaut fazi Mbape je postigao u periodu od 2018. godine (Mundijal u Rusiji) do danas. U tom istom vremenskom intervalu, on je sam postigao vi{e golova u eliminacionim rundama nego kompletne reprezentacije nekih od najve}ih fudbalskih sila sveta: Kilijan Mbape – 11 golova

Sa trenutno sedam postignutih golova na ovom prvenstvu, Mbape je ponovo poravnat sa Lionelom Mesijem i sve je spremno za reprizu wihovog epskog dvoboja iz Katara za Zlatnu kopa~ku (najboqeg strelca turnira).

Ukoliko Francuz uspe da odbrani ovo priznawe, posta}e prvi fudbaler u celokupnoj istoriji fudbala koji je bio najboqi strelac na dva razli~ita Svetska prvenstva!+.

Svetske kladionice nemaju nikakvu dilemu ko je bli`i tom istorijskom podvigu. Mbapeu se trenutno daje ~ak 61% {ansi da osvoji Zlatnu kopa~ku, dok je Lionel Mesi na drugom mestu sa 28% verovatno}e. Istorija ~eka kraqa strelaca!

Kristijano se oprostio od Mundijala, ali ne i od Portugala

Kapiten fudbalske reprezentacije Portugala Kristijano Ronaldo je, posle eliminacije wegove ekipe sa Svetskog prvenstva, izjavio da jo{ uvek nije odlu~io o tome da li }e zavr{iti svoju reprezentativnu karijeru.

„Ne odlu~ujem ni{ta napre~ac. Trenutno nije va`no da li }u nastaviti”, naveo je 41-godi{wi Ronaldo.

Reprezentacija Portugala nije uspela da se plasira u ~etvrtfi-

nale Svetskog prvenstva, po{to je u osmini finala, u Arlingtonu

izgubila od selekcije [panije 1:0. I dok nije sigurno da li je Ronaldo okon~ao reprezenativnu, jedno je sigurno - vi{e ne}e igrati na Mundijalima. Portugalski napada~ je nastupio na ukupno {est Svetskih prvenstava, po ~emu je, uz Lionela Mesija i Giqerma O~ou, rekorder.

Ronaldo je tako|e i rekorder selekcije Portugala po broju odigranih utakmica (233) i postignutih golova (146).

Brazil – 10 golova

Engleska – 10 golova

Portugalija – 9 golova [panija – 4 gola

Na{i juniori Amelia i Oliver

^uveni rva~ George Hackenschmidt

THURSDAY l ^ETVRTAK 9. 7. 2026.

AUSTRALIJANCI NISU RAZO^ARANI

POSLE ELIMINACIJE: Mabil ponosan na postignuto na SP

Australijski fudbaler

Aver Mabil rekao je da bi ekipa trebalo da bude ponosna na ostvaren rezultat na Svetskom prvenstvu, na kome je eliminisana u {esnaestini finala posle jedanaesteraca u utakmici protiv Egipta.

„Trebalo bi da budemo veoma ponosni na ono {to smo kao nacija uradili na ovom turniru. Ovo je bio sjajan turnir za sve nas kao zemqu, ali i promocija na{ih mladih talenata. Tako|e, mislim da je ovo bila odli~na platforma za mlade da se istaknu i mi-

slim da su oni to uradili. Iz ovoga se mo`e mnogo nau~iti”, rekao je Mabil.

Fudbalska reprezentacija

Australije nije uspela da se plasira u osminu finala Svetskog prvenstva, po{to je posle jedanaesteraca izgubila od Egipta 2:4, nakon {to je posle regularnog dela i produ`etaka bilo 1:1. Australijski tim je pretrpeo sva tri poraza u utakmicama nokaut faze na svetskim prvenstvima. Reprezentativac Australije Xekson Irvin rekao je da bi ekipa trebalo da dobije podr{ku i pored poraza.

„Penali su surov na~in da se izgubi, ali svako ko ima samopouzdawe da {utira posle 120 minuta ili koliko god da je igrao, potrebno je veliko srce za to i nadam se da }e svi ostati uz wih i da }e dobiti podr{ku. Od po~etka smo govorili da imamo {ampionski tim... na{a snaga je u timu”, naveo je Irvin.

Australijanci podr`ali Tonija Popovi}a

Fudbalska federacija Australije izrazila je podr{ku selektoru Toniju Popovi}u nakon {to je nacionalni tim eliminisan sa Svetskog prvenstva.

Australija je izgubila me~ {esnaestine finala od Egipta rezultatom, tek posle izvo|ewa penala 2:4 (1:1).

„Zadovoqni smo rezultatom, ali smatramo da smo imali potencijal i za vi{e. Razmatrali smo razne opcije, da li bismo to uradili u ovim, ili onim uslovima, ali jedno je sigurno: ponosni smo {to smo pre oko godinu i po dana anga`ovali Tonija Popovi}a za trenera, koji je podigao standarde na{ih nacionalnih selekcija na elitni nivo — ne samo na terenu ve} i van wega“, pri~ao je pred novinarima Martin Kugeler, direktor Fudbalske federacije Australije.

„Produ`ili smo ugovor sa Tonijem samo 24 sata pre po~etka Svetskog prvenstva, na{av{i se u je-

dinstvenoj situaciji: ostalo je samo {est meseci do slede}eg velikog turnira, Azijskog kupa. Stabilnost je va`na za igra~e i trenerski {tab, i uveren sam da }e ova odluka pomo}i timu da napreduje na narednom takmi~ewu“.

Ludnica u Norve{koj nakon pobede nad

Brazilom - navija~i u transu, nestvarne scene

Fudbalska reprezentacija Norve{ke savladala je Brazil sa 2:1 i pro{la u ~etvrtfinale Svetskog prvenstva, a ovaj rezultat je izazvao odu{evqewe u zemqi Skandinavije.

Norve`ani su u velikom broju iza{li na ulice tamo{wih gradova kako bi proslavili veliku pobedu i ulazak me|u osam najboqih selekcija sveta.

Naredni me~ Norve`ani }e odigrati protiv boqeg iz duela Engleske i Meksika.

Brazil nadigran i izba~en od Norve{ke

Mundijal kao nijedan drugi

Na Svetskom prvenstvu u fudbalu koje se odr`ava u SAD, Meksiku i Kanadi, oboreno je od po~etka mnogo rekorda, proliveno je mnogo suza, ali po jednom podatku ovaj Mundijal }e se posebno izdvojiti od drugih.

Od po~etka organizovawa Svetskog prvenstva nikada se nije dogodilo da u ~etvrtfinalu ne igraju Italija, Nema~ka ili Brazil. Uvek je makar jedna reprezentacija od tri navedene stizala do ove faze turnira, sve do ovogodi{weg Mundijala kada ne}emo videti nijednu od wih u ~etvrtfinalu.

Italije nema ve} dugo jer ve} tre}i put zaredom nisu uspeli da izbore ni u~e{}e na {ampionatu, ali veliko iznena|ewe su Nema~ka i Brazil.

Fudbaleri Nema~ke pora`eni su u {esnaestini finala od selekcije Paragvaja posle izvo|ewa penala. Malo ko je verovao da } e Paragvaj toliko namu~iti ~etvorostrukog {ampiona, a posebno je malo ko mogao da zamisli da pobede.

Brazil je jedini ostao da neguje ovu tradiciju, ali je pao na prepreci pred ~etvrtfinale. U osmini finala Norve`ani su bili boqi i poslali su Brazilce ku}i.

To je ujedno i prvi put posle 36 godina da je Brazil do`iveo poraz u ovoj fazi takmi~ewa.

Reprezentacije Brazila, Nema~ke i Italije zajedno imaju 13 titula prvaka sveta. Brazilci su najtrofejniji sa pet trofeja, dok po ~etiri imaju Nema~ka i Italija.

Me|utim, ovaj Mundijal obele`i}e ipak neko drugi.

SPEKTAKL DO SPEKTAKLA! Ima da pr{ti, ovo su poznati parovi ~etvrtfinala Svetskog prvenstva!

Takmi~ewe na Mundijalu ulazi u zavr{nu fazu.

Pobedom nad Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama od 3:1, Belgija je izbacila i posledweg doma}ina zavr{nog turnira, budu}i da su u osmini finala u~e{}e zavr{ili Kanada (izgubila od Maroka) i Meksiko (pora`en od Engleske 2:4).

„Gordom Albionu” i „crvenim |avolima”, pridru`ili su se ranije Francuska (savladala Paragvaj 1:0), kao i najve}e iznena|ewe Svetskog prvenstva, selekcija Norve{ke koja je golovima Erlinga Halanda eliminisala petostrukog planetarnog prvaka Brazil sa 2:1. Dakle, poznato je da }emo u ~etvrtfinalu gledati me~eve: Francuska - Maroko, Engleska - Norve{ka, kao i Belgija - [panija. Podsetimo, prvak Evrope je eliminisao Portugal sa 1:0 i poslao Kristijana Ronalda „u penziju”, a selektoru Robertu Martinezu uru~io otkaz.

Belgijanci su rutinski presli{ali SAD sa 4:1 i u}utkali Donalda Trampa i FIFA, koji su na sve na~ine pomagali doma}inu, poni{tiv{i crveni karton Folarinu Baloganu, zadobijen protiv BiH u {esnaestini finala.

Ostaje pitawe ko }e pro}i u duelima „gau~osa” i „faraona”, gde su branioci titule predvo|eni maestralnim Leom Mesijem apsolutni favoriti.

Daleko neizvesnije bi}e u me~u Kolumbijaca i [vajcaraca, gde svako mo`e da se plasira u ~etvrtfinale, budu}i na partije koje su do sada prikazivali.

Nema sumwe da nas tek ~ekaju zanimqive utakmice u borbama za polufinale i finale. Naravno, ako neki „drugi Tramp” ponovo ne ume{a prste i ne pokvari, ionako, cirkusni festival od fudbala.