Srpski glas 8. oktobar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

35 godina ~uvar srpskog identiteta l ^etvrtak/Thursday10.4.2025. 8. 10. 2026. l YearXXXIV XXXV No.2652 2730

S E R B I A N

V O I C E

W E E K L Y

l Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $6.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $6.50

Australija: Strana 12

Strana 13

Strana 8

In memoriam:

Polovina kupaca Zbog ilegalnog vi{e veruje tr`i{ta duvana ve{ta~koj Senat tra`i inteligenciji smawewe akciza nego prodavcima Tema nedeqe:

Koliko je realno povla~ewe Amerike iz Isto~ne Azije? Strana 4

Intervju nedeqe:

Lordan Zafranovi}, rediteq filma o Jasenovcu

Preminula Biqana Plav{i}, nekada{wa predsednica Republike Srpske

Strana 25

Riznica:

Pri~a o Milutinu Babovi}u, neobi~nom kraqevom gardisti

Strana 20

Putopis:

^ile - Mars na Zemqi

Strana 23

Lepa Srbija:

Strana 7

Gastarbajterska pri~a Radisava Mihajlovi}a iz Zve~ana

2 ^etvrtak 8. oktobar 2026.

IZME\U DVA VIKENDA

Australijski vojnik poginuo tokom vojne ve`be, petorica povre|ena NEMA BRZOG RE[EWA:

Obnavqawe globalnih zaliha nafte bi moglo da potraje i dve godine Od po~etka rata na Bliskom istoku izgubqeno je gotovo tri milijarde barela ponude nafte, dok je iz rezervi do sada povu~eno oko milijardu barela, upozorava {ef saudijske naftne kompanije ”Aramko” Obnavqawe globalnih zaliha nafte bi moglo da potraje i dve godine, ~ak i nakon potpunog otvarawa kqu~nog Ormuskog moreuza, upozorio je izvr{ni direktor saudijske naftne kompanije „Aramko” Amin Naser, ukazuju}i na rizik od produènog pritiska na svetsko trì{te nafte. Naser je na konferenciji u Londonu rekao da je od po~etka rata na Bliskom istoku izgubqeno gotovo tri milijarde barela ponude nafte, dok je iz rezervi do sada povu~eno oko milijardu barela, prenosi Rojters. Prema wegovim re~ima, pritisak na trì{te mogao bi dodatno da se poja~a dok se Ormuski moreuz u potpunosti ne otvori i dok se ne vrati poverewe u~esnika na energetskim trì{tima. Upozorewe ~elnika „Aramka” dolazi nekoliko dana nakon {to su zemqe G7 postigle dogovor o osloba|awu do 100 miliona barela dizela i sirove nafte iz strate{kih rezervi, u poku{aju da ublaè posledice poreme}aja na trì{tu. Kroz Ormuski moreuz, jedan od najva`nijih svetskih energetskih pravaca, uobi~ajeno prolazi oko petine globalne ponude nafte i te~nog prirodnog gasa, a poreme}aji plovidbe kroz taj prolaz su posledwih meseci sna`no uticali na svetsko trì{te energije. Cene nafte su danas relativno stabilne, a novi podaci ukazuju na pove}awa protoka nafte, {to je ublaìlo deo pritiska na trì{te. Na londonskom trì{tu cena barela sirove nafte „brent” za isporuku u decembru pala je 0,1 odsto, na 102,20 dolara, dok je ameri~ki VTI za novembar pojeftinio 0,5 odsto, na 90,64 dolara po barelu.

SERBIAN VOICE WEEKLY Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037. Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

35 godina ~uvar srpskog identiteta Svakog ~etvrtka {irom Australije Pretplata: Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu moète izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dràvama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odraàvaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Jedan pripadnik australijske vojske poginuo je, a petoro je povre|eno tokom vojne ve`be na severu Australije, saop{tilo je australijsko Ministarstvo odbrane. Incident se dogodio u ponedeqak na poligonu Maunt Bandi na Severnoj teritoriji, navodi se u saop{tewu Ministarstva odbrane, prenosi Rojters. U incidentu je povre|eno jo{ pet pripadnika australijske vojske. Ministarstvo odbrane Australije nije saop{tilo vi{e detaqa o okolnostima nesre}e.

„Najbli`i ~lanovi porodice su obave{teni. Ministarstvo odbrane }e objaviti

dodatne informacije kada to bude mogu}e”, navodi se u saop{tewu,

Srpski paso{ na 61. mestu u svetu Novo rangirawe pokazalo je da Srbija ima pristup velikom broju zemaqa, a po mobilnosti je zauzela 61. mesto u svetu. Srpski paso{ ima skor mobilnosti 133, dok ukupni globalni pristup iznosi 67,2 odsto, prema novom izve{taju nezavisne ameri~ke istraìva~ke platforme Pasport riports, koja prati paso{e 199 zemaqa na 34 jezika. Ocena mobilnosti zasniva se na ukupnom broju destinacija u koje se moè u}i bez vize, sa vizom po dolasku ili uz elektronsku putnu autorizaciju. Od 133 destinacije koje ulaze u skor mobilnosti Srbije, na 85 se moè putovati bez vize, 42 su dostupne uz vizu po dolasku ili druge olak{ane reìme ulaska, dok je za {est potrebno elektronsko odobrewe putovawa. Za preostalih 65 destinacija viza je neophodna pre putovawa. Najve}u dostupnost srpski paso{ ima u Evropi, gde je pristup 95,7 odsto destinacija obuhva}enih izve{tajem, a 44 destinacije dostupne su bez vize. Van Evrope, pristup destinacijama iznosi 83,3 odsto u Ju`noj Americi i 80 odsto u Centralnoj Aziji. Na Karibima je 68,8 odsto, na Bliskom istoku 64,7 odsto, u Severnoj Americi 52,2 odsto, Africi 51,9 odsto, a u Okeaniji 42,9 odsto. [est destinacija za koje je potrebno elektronsko odobrewe putovawa su Obala Slonova~e, Ju`na Koreja, Kenija, Sej{eli, [ri Lanka i Izrael. Od zemaqa regiona ispred Srbije su Ma|arska, Rumunija, Hrvatska, Slovenija i Bugarska. Severna Makedonija je na 65. mestu, Crna Gora na 68, a Bosna i Hercegovina na 76. mestu. Rusija se nalazi na 75. mestu, dok su na za~equ liste Avganistan, Sirija, Irak i Pakistan.

JUBILARNI FESTIVAL OBORIO REKORDE

Miris ~varaka nad Kolubarom Vaqevo je ovog vikenda bilo prestonica ~varaka, poznatog tradicionalnog specijaliteta od sviwskog mesa. Jubilarni 20. Festival duvan ~varaka okupio je rekordan broj posetilaca. Nakon krupnih, takozvanih „{oder ~varaka”, drugog dana manifestacije pripremali su se i ~uveni vaqevski duvan ~varci. Vaqevski ~varci i ovog oktobra na obale Kolubare, privukli su desetine hiqada posetilaca. ^varci se u Vaqevu pripremaju na poseban na~in. Za dva dana festivala cvr~ali su {oder i duvan ~varci u rekordnih 90 oranija. Ko jednom proba tek pripremqene tople vaqevske duvan ~varke, ponovo zbog wih dolazi. Pazariti se mora. Za cenu se ne pita. Pla}alo se uobi~ajenih od 1.500 do 2.000 dinara. „Festival ~varaka 20 godina promovi{e dugu tradiciju pripremawa ~varaka. Od poznatog doma}eg specijaliteta, ~varci su postali jedan od brendova Srbije. „Postigli smo da je ovo postao jedan od najboqih i najpose}enijih festivala u Srbiji, mo`da i na Balkanu, ali u Srbiji je sigurno. Mi smo prvi festival mo`da u svetu ~varaka napravili“, nagla{ava Slaven Bato~anin, osniva~ Festivala duvan ~varaka u Vaqevu. „Dvadeseti festival je privukao najve}u pa`wu do sada. Imamo iz Kanade, iz Severne Amerike, pa i iz ~itave Evrope. Naravno, najvi{e iz regiona“, navodi Darko Dostani}, direktor Turisti~ke organizacije Vaqevo. I ove godine na festivalu u Vaqevu pazariilo se vi{e desetina tona ~varaka i drugih specijaliteta, na vi{e od 300 {tandova. To Festival ~varaka ~ini i podjednako va`nom privrednom manifestacijom.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 8. oktobar 2026. 3

Vi{e od 5.000 uhap{enih tokom protesta u Francuskoj, nastava obustavqena u 891 {koli Desetine hiqada qudi na ulicama Madrida u znak protesta

PREMIJER [PANIJE RASPISAO PREVREMENE IZBORE:

Izbacivawe bolesne bake (87) na ulicu podiglo narod na noge i sru{ilo San~eza!

[panski premijer Pedro San~ez raspisao je prevremene parlamentarne izbore za 29. novembar, u trenutku kada wegovu vladu potresaju vi{ednevni protesti zbog stambene krize, pada podr{ke socijalistima i sve ve}eg nezadovoqstva gra|ana zbog cena stanovawa. Iako je San~ezova vlada ve} mesecima pod pritiskom zbog afera koje su pogodile Socijalisti~ku partiju, kao i kritika zbog migrantske krize u Seuti, upravo je pitawe stanovawa posledwih dana izbilo u prvi plan i, prema pisawu Politika, bilo jedan od kqu~nih razloga za odluku da se ide na prevremene izbore. Neposredan okida~ za novi talas nezadovoqstva bilo je izbacivawe 87-godi{we Marikarmen Abaskal iz stana u Madridu u kojem je ìvela jo{ od 1956. godine. Snimci na kojima se vidi kako je na nosilima iznose iz stana, uz prisustvo policije, izazvali su bes {irom zemqe. Marikarmen, koja ima invaliditet, navela je da vi{e nije mogla da pla}a kiriju nakon {to je investicioni fond, koji je kupio stan, traìo pove}awe rente od ~ak 230 odsto. Wen slu~aj veoma brzo je prestao da bude samo pri~a o jednoj deloàciji. Za mnoge [pance postao je simbol dugogodi{we krize u kojoj kirije i cene nekretnina rastu znatno brè od primawa, dok zemqa istovremeno ima veoma mali fond socijalnih stanova. Nekoliko dana posle deloàcije, desetine hiqada qudi iza{le su na ulice Madrida traè}i od vlasti hitne mere. Demonstranti su kroz centar grada prolazili zveckaju}i kqu~evima, simboli~no ukazuju}i na sve teì pristup stanovawu, dok su pojedini sa {atorima i vre}ama za spavawe ostali na trgu Puerta del Sol. Wihova poruka bila je da vlast vi{e ne moè da tretira stambenu krizu kao niz pojedina~nih problema, ve} kao jedno od kqu~nih nacionalnih pitawa. Kirije u [paniji porasle su oko 80 odsto tokom posledwe decenije, dok su cene nekretnina pove}ane za pribli`no 63 odsto. Istovremeno, socijalni stanovi ~ine svega oko 2,5 odsto ukupnog stambenog fonda, {to je znatno mawe nego u pojedinim drugim evropskim dràvama. Procewuje se i da se godi{we sprovede oko 25.000 deloàcija.

Vi{e od 5.000 qudi uhap{eno je tokom protesta {irom Francuske, me|u kojima je vi{e od 4.400 maloletnika, dok je nastava delimi~no ili potpuno obustavqena u 891 {koli, saop{tile su francuske vlasti. Francuski ministar pravde @erald Darmanen rekao je, nakon sastanka sa javnim tuìocima, da je tokom protesta primewen „odlu~an, ali odmeren krivi~nopravni odgovor“, preneo je Figaro. Nakon podizawa optu`bi, 14 osoba zadràno je u pritvoru. Prema podacima francuskog Ministarstva nacionalnog obrazovawa, nastava je danas delimi~no ili potpuno obustavqena u 891 {koli. Francuski sindikat sredwo{kolaca, me|utim, saop{tio je da je rad oko 1.800 sredwih {kola poreme}en, odnosno da su {kole blokirane, da je wihov rad ometen ili da su zatvorene. BLOKADE [KOLA [IROM FRANCUSKE Protesti i pojedini sukobi zabeleèni su u vi{e gradova {irom Francuske, uz o~ekivano veliko u~e{}e sredwo{kolaca i studenata i podr{ku sindikata. U~enici sredwe {kole „Sofi-@ermen” u ~etvrtom pariskom arondismanu rano jutros blokirali su ulaz u {kolu kantama za sme}e i barijerama. Desetine u~enika postavile su uli~ni mobilijar ispred zgrade i onemogu}ile ulaz. Ista {kola bila je blokirana i ju~e, bez incidenata. Na Univerzitetu „Lion 2” policija je intervenisala kako bi rasterala grupu maskiranih osoba sa kapuqa~ama koja je blokirala tramvajske {ine. ZAHTEVI SREDWOKOLACA Sindikat sredwo{kolaca najavio je za danas „tre}i ~in mobilizacije”, nakon blokada sredwih {kola i neuspe{nog sastanka u Ministarstvu. Sredwo{kolci zahtevaju vi{e resursa za obrazovawe i ukazuju na nehigijenske {kolske

zgrade, prenatrpane u~ionice i nepopuwena radna mesta, posebno u ugroènim naseqima. Ukazuju i na nejednakosti koje je, prema wihovim navodima, stvorio „Parcoursup”, francuska platforma za prijem na fakultete. VLAST UPOZORAVA NA NASIQE Portparolka francuske vlade Mod Breòn optuìla je stranku LFI da „instrumentalizuje” sredwo{kolce i koristi ih kao „topovsko meso”, dok je kabinet premijera ocenio da je pokret skrenuo ka „urbanom nasiqu”. Nacionalna konsultativna komisija za qudska prava, me|utim, izrazila je „duboku zabrinutost” zbog, kako je navela, „nesrazmerne upotrebe sile” protiv sredwo{kolskih protesta i pozvala vladu da oja~a dijalog sa mladima, nakon {to je nekoliko u~enika povre|eno. Komisija je ocenila da odgovor na proteste mora da bude zasnovan na uzdrànosti, slu{awu i strogom po{tovawu osnovnih sloboda. Upozorila je i da ceo studentski pokret ne sme da se izjedna~ava sa nasiqem koje se moè pojaviti na marginama demonstracija. SINDIKATI PODR@ALI UÊNIKE [iroka koalicija sindikata u oblasti nacionalnog obrazovawa – FSU, CGT, FO, CFDT, Unsa, Sud i Solidaires – pozvala je zaposlene da se danas pri-

druè sredwo{kolcima i podrè wihove zahteve. CGT i Solidaires pozvali su jo{ u petak na u~e{}e u Danu mobilizacije sredwo{kolaca. CGT je pozvao svoje organizacije da za{tite pravo u~enika na mobilizaciju, obezbede prostor za wihovo okupqawe i doprinesu bezbednosti demonstracija. Predsednica CGT-a Sofi Bine rekla je da }e aktivisti tog sindikata biti prisutni kako bi za{titili sredwo{kolce. U mobilizaciju se ukqu~ila i Konfederacija Pejsan, koja je pozvala poqoprivrednike da se traktorima pridruè blokadama sredwo{kolaca. Sindikat je naveo da su zahtevi mobilisane omladine „pravedni i legitimni“, a najmawe 10 wegovih lokalnih ogranaka odazvalo se pozivu. Na proteste su pozvali i studentski sindikati, me|u kojima su Studentska unija i UNEF. Skupovi se odràvaju i u Strazburu i Tulonu, gde nastavnici i sindikati pruàju podr{ku u~enicima. MAR[ U PARIZU U Parizu je mar{ najavqen sa Trga Republike, odakle }e u~esnici krenuti ka Trgu Nacije preko Bulevara Volter. Policija o~ekuje izme|u 20.000 i 40.000 u~esnika. Prema podacima televizije BFM, {irom Francuske se o~ekuje izme|u 150.000 i 200.000 demonstranata.

SMRT NAU^NICE U RUSIJI, SUMWA NA KUGU:

Vlasti tvrde da nisu prona|eni sumwivi mikroorganizmi Nakon smrti 28-godi{we ène sa ruskog Instituta za borbu protiv kuge, hospitalizovani svi koji su bili u kontaktu sa wom. Pod nadzorom skoro 200 qudi, a zvani~ni izve{taji kaù da su wihovi testovi negativni. Ruske zdravstvene slu`be navode da je èna koja je preminula imala „pneumoniju nepoznate etiologije”, te da su preduzete mere predostro`nosti. Ruski lokalni mediji prvobitno su preneli da je 25. septembra Darja [ipilova (28), koja je radila u istraìva~kom institutu za borbu protiv kuge u ruskoj Irkutskoj oblasti, polomila epruvetu sa patogenom plu}ne kuge. [ipilova je potom primqena u bolnicu 29. septembra sa simptomima te{ke upale plu}a i preminula je u no}i izme|u 1. i 2. oktobra. Nakon wene smrti, vlasti su uvele karantine u nekoliko medicinskih ustanova u regionu i stavile pod

medicinski nadzor blizu 200 qudi koji su bili u kontaktu sa [ipilovom. Gubernator Irkutske oblasti Igor Kobzev izjavio je da osobe pod nadzorom ne pokazuju znake bolesti i da su wihovi testovi negativni.

“Rezultati su otkrili dva slu~aja kovida 19 i dva slu~aja infekcije rinovirusom. Nisu otkriveni drugi zarazni agensi“, saop{tila je Ruska agencija za javno zdravqe Rospotrebnadzor, prenosi Izvestija. Ruski mediji sugerisali su da je [ipilova mo`da dobila plu}nu kugu, ali zdravstvene vlasti nisu potvrdile tu dijagnozu. Rospotrebnadzor je saop{tio da je [ipilova imala „pneumoniju nepoznate etiologije” i da daqim testirawem nisu prona|eni mikroorganizmi povezani sa wenim radom. Agencija je navela da epidemiolo{ka situacija u regionu ostaje stabilna. Kuga je potencijalno opasna bakterijska bolest, ali se mo`e izle~iti antibioticima ako se le~ewe zapo~ne na vreme, saop{teno je iz ameri~kog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

4 ^etvrtak 8. oktobar 2026.

TEMA NEDEQE

DA LI JE TAKO NE[TO MOGU]E:

Koliko je realno povla~ewe SAD iz Isto~ne Azije? Va{ingtonski tink-tenk predla`e da se ameri~ka vojska povu~e sa teritorije Republike Koreje, Japana i Filipina, te iz voda oko Tajvana. Da li je tako ne{to mogu}e i kako bi u tom slu~aju izgledali vojnopoliti~ki odnosi u Isto~noj Aziji?

Tako|e, pitawe je i u kojoj meri bi SAD mogle da brodovima, podmornicama i vazduhoplovima pokriju te prostore sa Guama i drugih lokacija u drugom lancu ostrva u slu~aju da odlu~e da povuku svoje trupe ali (suprotno politi~koj tezi Xenifer Kavano) ne odustanu od projekcije vojne mo}i na Isto~nu Aziju.

Pi{e Iqa Misulin za RTS-ov portal Da li }e Japan, Republika Koreja i Tajvan ostati sami, okruèni nuklearnim silama kao {to su Kina, Rusija i Demokratska Narodna Republika Koreja, bez pomo}i ameri~ke vojske? Ova mogu}nost se sve donedavno ~inila kao (ne)nau~na fantastika, i to uprkos kapricioznim izjavama i grubim javnim nastupima ameri~kog lidera Donalda Trampa, koji ume da bude, neki u Aziji kaù, suroviji prema saveznicima nego prema geopoliti~kim rivalima Pekingu, Moskvi i Pjongjangu. Naime, jo{ u svom prvom mandatu predsednik Donald Tramp sna`no je zahtevao od svojih saveznika, vlada u Tokiju, Seulu i Tajpeju, da izdvoje dva, pa i tri puta vi{e za sopstvenu odbranu, te osetno pove}aju sume koje tro{e za potrebe stacionirawa ameri~kih vojnika na svojim teritorijama. U svom drugom mandatu on je od wih bukvalno traìo ono {to pojedini levi~arski nastrojeni isto~noazijski komentatori otvoreno nazivaju „reketom“ – ameri~ki lider je u vi{e navrata javno izjavqivao da Japan, Ju`na Koreja i Tajvan treba da prihvate visoke ameri~ke carine na svoju robu i usluge, te uloè stotine milijardi u ameri~ku privredu jer ih SAD {tite. Odnosno, wegov argument je bio da SAD treba da budu finansijski obe{te}ene za to {to pruàju uslugu bezbednosti tim zemqama i regijama. PREPORUKA ZA POVLAÊWE No, sve to do sada se uglavnom shvatalo kao ekscentri~nost nedovoqno diplomatski potkovanog i studioznog ameri~kog predsednika ili kao ogoqeno nastojawe wegove vlade da popravi svoj finansijski bilans, ali ne kao istinska èqa SAD da se povuku iz regiona Isto~ne Azije. Jer, mada se sumwalo i govorkalo pred Trampovo drugo po redu stupawe na funkciju da bi on mogao da u sklopu svoje filozofije „Amerika na prvom mestu“ zauzme kurs samoizolacije ili vojnopoliti~kog zatvarawa u zapadnu hemisferu, ta zabrinutost nije dugo trajala po{to je ubrzo postalo jasno da on ne}e (u potpunosti) napustiti Ukrajinu i po{to je on ubrzo poveo najpre kra}u intervenciju, a onda i rat protiv Irana. Me|utim, sada u Japanu i drugim isto~noazijskim saveznicima SAD po~iwu da se pale alarmi, jer se me|u ameri~kim vojnopoliti~kim analiti~arima po prvi put javqaju glasovi koji pozivaju vladu da napusti politiku opkoqavawa i sputavawa Narodne Republike Kine kroz bazirawe vojnih snaga u Isto~noj i Jugoisto~noj Aziji, ili onom {to Amerikanci nazivaju „prvi lanac ostrva“ (Japan-Tajvan-Filipini). Naime, ameri~ka analiti~arka Xenifer Kavano iz tink–tenka „Difens prajoritiz“ („Odbrambeni prioriteti“), koji se bavi spoqnopoliti~kim i strate{kim vojnim pitawima, posledwih meseci je objavila ~lanke i ostvarila podkast nastupe u kojima je zastupala mi{qewe da je rat u Persijskom zalivu pokazao da u uslovima modernog ratovawa, gde subjekti pribli`no iste, pa i mawe, mo}i od ameri~ke mogu da jeftinim dronovima i

Амерички и јапански војници на заједничкој обуци у кампу Киснер, 28. новембар 2007. balisti~kim projektilima lako i efikasno uni{te baze ameri~ke vojske, posedovawe upori{ta na prvoj liniji fronta ili u wenoj neposrednoj blizini vi{e nema smisla, te moè biti {tetno. Kavano, naravno, ima na umu ~iwenicu da je Iran uspe{no bombardovao dvadesetak ameri~kih baza u zemqama Persijskog zaliva i Jordanu, prouzrokovav{i ozbiqnu materijalnu {tetu i prisiliv{i snage koje su bile stacionirane u wima na povla~ewe. Ona isti~e ~iwenicu da je kineska vojska daleko broj~ano sna`nija i boqe naoruàna od iranske, te da bi zahvaquju}i svom bogatom arsenalu balisti~kih, krstare}ih i hipersoni~nih projektila, te mno{tvu dronova i drugih vazduhoplova, razorila ameri~ke baze u Ju`noj Koreji, Japanu i Filipinima i prouzrokovala velike gubitke ameri~koj armiji. U tom smislu, po Amerikance bi posebno mra~an bio scenario u kojem bi Kinezi bili ti koji zadaju prvi udarac. Tako|e, jasno je i da SAD i druge ~lanice NATO, zbog niske stope proizvodwe i velikog utro{ka projektila u Persijskom zalivu i Ukrajini ne poseduju dovoqno sredstava da se kineskoj armiji suprotstave vi{e od nekoliko nedeqa. Kavano, koja smatra da su osnovni interesi SAD da za{titi svoju sopstvenu teritoriju i pomorske rute snabdevawa, zato u svom tekstu „Strategija drugog lanca ostrva za Aziju“ objavqenom 10. septembra savetuje vojni i dràvni vrh u Va{ingtonu da do 2035. postepeno povuku svoje trupe s tzv. „prvog lanca ostrva“ (iz Ju`ne Koreje, Japana i Filipina), te odbrambeni {tit u odnosu na kinesku armiju postave (iskqu~ivo) na tzv. „drugom lancu ostrva“, koji ~ine Guam, Sajpan, Palau i druga Karolin{ka ostrva, te Papua Nova Gvineja.

Пентагон, седиште америчког Министарства одбране

[tavi{e, ona smatra da SAD u odnosu na Tajvan treba da usvoje politiku neme{awa, te stave ta~ku na svoje vojne saveze sa Ju`nom Korejom, Japanom, Filipinima i Australijom, odnosno, ovim zemqama prepuste da se same staraju o svojoj bezbednosti. STRAHOVAWE SAVEZNIKA Ono {to brine vojne i politi~ke planere u prestonicama ameri~kih saveznika u isto~noj Aziji je to {to tink– tenkovi, naro~ito oni bliski Pentagonu i ameri~koj vojnoj industriji, imaju zna~ajan uticaj na formirawe politike i strategije u Va{ingtonu, odnosno, to {to se neretko ispostavi da ono {to su oni predlagali ili pisali u svojim publikacijama kasnije bude bukvalno preslikano u delovawe ameri~ke dràve i vojske. U tom smislu posebno su poznati radovi „Rastezawe Rusije“, „Kojim putem do Persije?“ i „Suprotstavqawe regionalnoj strategiji Irana“, koji iznose detaqne politi~ke, ekonomske, obave{tajne i vojne mere i akcije za slabqewe i provocirawe Moskve i Teherana. Tako|e, podstaknuti raspravom koju je Kavano izloìla u svom pro{lomese~nom traktatu, japanski mediji pi{u o tome da je rat s Iranom u SAD izrazito nepopularan, te da bi ameri~ki gra|ani u budu}nosti i prema Tajvanu ili Japanu mogli da zauzmu stav da je neopravdano da wihova dràva trpi materijalne i qudske gubitke u korist dalekih stranih zemaqa. Naravno, posebno krupno i te{ko pitawe je {ta bi se desilo sa ameri~kim saveznicima ako bi se ameri~ka vojska povukla ili drasti~no umawila svoje prisustvo na Korejskom poluostrvu, u Japanu, u vodama oko Tajvana i na Filipinima.

BEZ AMERI^KE VOJSKE Jasno je da bi se zbog èqe matice Kine da vrati pod svoju kontrolu Tajvan, zbog wene velike populacije, industrijskog kapaciteta i vojne mo}i, to pacifi~ko ostrvo sa 23 miliona stanovnika, ako bi wegova vlada nastavila da insistira na nezavisnosti nakon eventualnog povla~ewa vojske SAD, na{lo u vrlo te{koj poziciji. Me|utim, ne bi bilo iznena|ewe ako bi se zapravo u najteòj vojnoj i politi~koj situaciji na{li Filipini – zemqa koja se sa Pekingom spori oko teritorija u Ju`nom kineskom moru a nema ni ekonomsku ni vojnu snagu koju poseduje Tajvan. Tako|e, kada je u pitawu oruàna intervencija, dràvni vrh u Pekingu sigurno prema Filipinima ne gaji skrupule koje ima prema narodu kineskog porekla, odnosno, svojoj bra}i na Tajvanu. Sigurno je da bi u Isto~noj Aziji do{lo i do eksplozije u naoruàvawu, koja bi imala duboke posledice za bezbednost ne samo u tom regionu, ve} u celom svetu – Republika Koreja i Japan, zemqe koje poseduju mno{tvo nuklearnih reaktora i naprednu raketnu tehnologiju koja im, recimo, omogu}ava uspe{no lansirawe satelita u orbitu, verovatno bi vrlo brzo izradile sopstveno termonuklearno oru`je kako bi uspostavile vojnu ravnoteù sa susedima Kinom, Rusijom i Severnom Korejom. MAWINSKO ALI VA@NO MI[QEWE Vaqa re}i da je va{ingtonski tink– tenk „Difens prajoritiz“ programski opredeqen za „realisti~nu i uzdrànu“ spoqnu politiku, te da zagovara relativno miroqubiv pristup u odnosima sa drugim dràvama, zbog ~ega se moè smatrati mawinskim mi{qewem ili mawe uticajnom institucijom od, recimo, „RAND“ korporacije, „Institucije Brukings“ ili „Va{ingtonskog instituta za bliskoisto~nu politiku“, autora gore navedenih radova koji su osmislili budu}i (hibridni) ratni put SAD protiv Rusije i Irana. U „Difens prajoritizu“, na primer, smatraju da su SAD vojno prisutne na suvi{e mesta u svetu, da su u pro{losti nepotrebno vodile previ{e ratova, da pri vojnom angaòvawu u inostranstvu treba da vode vi{e ra~una o potro{wi novca i zaduìvawu, kao i da uop{te treba da se posvete ostvarivawu ekonomskog prosperiteta za svoje gra|ane umesto oruànim sukobima sa drugim zemqama. Me|utim, u svojim analizama Xenifer Kavano ukazuje na istinu – na o~igledne promene u sredstvima i na~inu ratovawa, te konkretne posledice sukoba u Persijskom zalivu po ameri~ke baze u blizini Irana. Na osnovu toga ona izvodi i racionalan zakqu~ak da je jedini na~in da se spre~e veliki ameri~ki gubici u qudstvu i tehnici u eventualnom sukobu sa Kinom da se oni izmeste daleko od wene obale. Zato, kao i zbog finansijskih te{ko}a s kojima se suo~ava ameri~ka dràva i sve mawe podr{ke tamo{we javnosti za ratne avanture u inostranstvu, weno gledawe na ameri~ko vojno prisustvo u Isto~noj Aziji }e sigurno biti uzrok glavoboqe za stratege u saveznicama Sjediwenih Dràva u tom regionu.

PLANETA

^etvrtak 8. oktobar 2026. 5

MALO NADE ZA POSTIZAWE MIRA U UKRAJINI

Eskalacija sukoba u Ukrajini

TRANSFER NOVCA

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu! • Bez naknada za transfere preko $3,000! • Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000! Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

8781 1950

BEO-EXPORT 02 www.beoexport.com.au Sigurnost u svakom trenutku!

Ruski dron o{tetio Severni most u Kijevu Posledwih dana, sve mawe se ~uju nagove{taji o obustavi rata u Ukrajini koji je duboko za{ao u petu godinu i mogu}em po~etku mirovnih pregovora, a sve vi{e o eskalaciji oruànog sukoba i pretwama da }e se takva tendencija nastaviti pa i poja~ati narednih meseci. Ako se takva zlokobna predvi|awa ostvare, naredna zima koja je na pragu, bi}e na ~itavom podru~ju zahva}enom ratom „vru}a”, kaù eksperti, a ne hladna kako to prognoziraju meteorolozi. U svakom slu~aju, mnogi gra|ani na obe strane te{ko }e podneti predstoje}u zimu zbog oskudice energenata, uni{tenih energetskih objekata i povremenih nestanaka elektri~ne energije. Zvani~nici u Moskvi za takav nepovoqan razvoj situacije okrivquju Kijev i wegove evropske saveznike. Po re~ima portparola Kremqa, Dmitrija Peskova, Ukrajina nije spremna za vo|ewe pregovora, kao ni Evropa koja ometa obnavqawe tog procesa, {to za najve}i broj analiti~ara nije nikakva tajna. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, pak okrivquje Moskvu za ometawe mirovnog procesa, tvrde}i da Kremq stalno pronalazi nekakve razloge da bi izbegao razgovore o miru. Moskovski mediji konstatuju da Kijev nastavqa da nanosi masovne udare na infrastrukrturne, industrijske, pa i civilne objekte u Rusiji, {to izaziva o{tra reagovawa u Moskvi, koja preti da }e druga strana skupo platiti za takvo pona{awe. U skladu sa tom konstatacijom, Moskva odgovara èstokim udarima na vojne, infrastrukturne i energetske ciqeve u Ukrajini sa namerom da, kako kaù zapadni izvori, dokraj~i odbrambeni potencijal Kijeva. Sve ~e{}a meta su i mostovi u ukrajinskoj prestonici. Tako se poseta nema~kog kancelara Fridriha Merca Kijevu poklopila sa ruskim granatirawem Severnog mosta u Kijevu {to se dogodilo po drugi put za samo nekoliko dana.

Rusija je saop{tila da su wene snage presrele skoro 600 ukrajinskih dronova tokom pretpro{le no}i. Tako|e je optuìla ukrajinske oruàne snage da su „namerno” napale stambena podru~ja u Belgorodskoj oblasti, ubiv{i jednu osobu i raniv{i pet drugih. Daqoj eskalaciji sukoba i napadima na ciqeve u Rusiji doprinosi i Evropske unija koja je, kako tvrde izvori u Moskvi, ve} obe}ala Zelenskom nov~ana sredstva za proizvodwu dronova i raketa dugog dometa kojima }e napasti ciqeve u Rusiji u prvoj polovini idu}e godine. Izgleda da apel ameri~kog predsednika Donalda Trampa Kijevu da se uzdrì od ga|awa energetskih postrojewa u Rusiji, nije dao rezultat. Da je eskalacija sukoba dostigla velike razmere, svedo~e i podaci o obostranim napadima tokom septembra, zna~ajnim razarawima i qudskim `rtvama. Prema podacima Ministarstva odbrane, ruske oruàne snage uzele su posledwih dana septembra pod kontrolu ~etrnaest naseqa u Doweckoj i Zaporo{koj oblasti i okolini Harkova. @estoko je napadnuto vi{e ciqeva u Kijevu, Odesi i nekim drugim centrima. Uni{teno je dvadesetak plovila na Crnom moru i nekoliko tankera koji su prevozili oru`je i vojnu tehniku za ukrajinske oruàne snage. U pore|ewu sa prethodnim periodom, zapaà se da oruàne snage Rusije sada napadaju ne samo vojne i logisti~ke objekte, nego i telekomukacione centre, vojne i metalur{ke fabrike i toplotno-energetske komplekse. Takvu tendenciju beleè i zapadni mediji, me|u kojima i ugledni „Wujork tajms”, koji pi{e da je Rusija pre{la na „totalna borbena dejstva protiv ukrajinske ekonomije”. List konstatuje da Moskva nastoji da Evropi pove}a cenu za wenu podr{ku Ukrajini. Finansijski eksperti procewuju da }e do kraja godine ekonomija Ukrajine pretrpeti {tetu od oko deset milijardi dolara.

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim k ancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

Rezervišite svoju kartu na vreme! Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput: Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

8781 1960 BEO-TRAVEL

02 www.beotravel.com

TRY OUR NEW ONLINE BOOKING PLATFORM!

Vaš partner od poverenja!

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

Uo~qivo je i da Ukrajina u posledwe vreme napada ciqeve duboko u unutra{wosti Rusije. Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, tokom posledwe nedeqe septembra iznad teritorije Rusije oboreno je preko trideset avionskih bombi, preko deset reaktivnih eksplozivnih naprava iz sistema „himars”, desetak krilatih raketa dugog dometa „Flamingo” i preko {est hiqada dronova, od kojih mnogi u Moskovskoj oblasti. Kijev namerava da u skorije vreme uvede u upotrebu nove dronove i rakete dugog dometa proizvedene sredstvima zemaqa Evropske unije. Zelenski je, navodno, ponovo zatra`io od evropskih partnera 27 milijardi dolara za proizvodwu raketa i dronova koje treba naru~iti ve} ovog i idu}eg meseca kako se zemqa, prema wegovim re~ima, ne bi suo~ila sa te{ko}ama po~etkom idu}e godine. Tvrdi se da je predsednica Evropske

komisije Ursula fon der Lajen ve} dala na~elnu saglasnost za nove kredite Ukrajini u znatno ve}em iznosu. Moskovski mediji navode da je predsednik Ukrajine posle nedavne posete Va{ingtonu izneo daqe planove o udarima na ciqeve u Rusiji, posebno zimi i to po energetskim objektima. Ciq takvih poteza je sasvim jasan. Neke ~lanice pakta NATO-a izrazile su ovih dana spremnost da pomognu Ukrajini u tim namerama. Istovremeno, zamenik vrhovnog komandanta snaga NATO u Evropi, britanski mar{al avijacije Xon Stringer, imaju}i u vidu napetu situaciju, pozvao je partnere na uzdr`anost, kako alijansa ne bi isprovocirala nekakav „neproporcijalni” odgovor Rusije. A taj „neproporcijalni” odgovor po oceni eksperata u su{tini bi zna~io rat {irokih razmera, za koji ~lanice NATO-a danas nisu spremne.

OFANZIVA I KONTRAOFANZIVA U JEMENU

Huti zauzeli dva okruga u Taizu i rezidenciju jemenskog lidera Pokret Ansar Alah, poznatiji kao Huti, saop{tio je da je preuzeo kontrolu nad dva okruga u jugozapadnoj jemenskoj provinciji Taiz i zauzeo rezidenciju predsednika Predsedni~kog saveta Jemena Ra{ada al-Alimija, u trenutku kada me|unarodno priznata vlada vodi veliku vojnu operaciju protiv Huta. Snage iz Sane potisnule su protivni~ke formacije iz okruga Al-Mavasit, a izvori bliski Hutima tvrde i da je pod wihovu kontrolu stavqena Al-Alimijeva rezidencija na tom podru~ju. U izve{tajima se navodi i

da su Huti napredovali u okrugu Al-Mafir, dok se borbe u provinciji Taiz nastavqaju. Al-Mavasit ima i poseban politi~ki zna~aj jer se navodi kao zavi~aj Ra{ada al-Alimija, predsednika Predsedni~kog saveta koji predvodi me|unarodno priznatu vlast u Jemenu. Najnoviji prodor Huta usledio je neposredno po{to je Al-Alimi objavio po~etak velike vojne operacije ~iji je ciq vra}awe svih teritorija koje se nalaze pod kontrolom pokreta Ansar Alah. Al-Alimi je 4. oktobra poru~io da Jemen prelazi iz faze

priprema u „fazu osloba|awa“, nakon {to su, prema wegovim re~ima, iscrpqene sve mogu}nosti za deeskalaciju. „Objavqujem po~etak vojnih operacija za vra}awe preostalih teritorija republike i uspostavqawe vlasti dr`ave i wenih institucija na celoj nacionalnoj teritoriji“, poru~io je Al-Alimi. On je naredio oru`anim i bezbednosnim snagama, kao i drugim formacijama lojalnim me|unarodno priznatoj vladi, da zapo~nu realizaciju vojnog plana do, kako je rekao, potpunog osloba|awa zemqe od Huta.

Jemenske vlasti su prethodno proglasile i op{tu mobilizaciju, dok su borbe posledwih dana posebno intenzivirane na pravcu Taiza i obale Crvenog mora. Me|unarodno priznata vlada, uz podr{ku Saudijske Arabije, pokrenula je {iroku ofanzivu nakon novih prodora Huta u strate{ki va`nim oblastima.

Rojters navodi da je ciq operacije vra}awe teritorija koje Huti dr`e pod kontrolom i obnavqawe vlasti centralnih institucija {irom zemqe. Provincija Taiz predstavqa jedno od kqu~nih rati{ta, a wen strate{ki zna~aj dodatno pove}ava blizina moreuza Bab el Mandeb, jedne od najva`nijih svetskih pomorskih ruta.

PLANETA

6 ^etvrtak 8. oktobar 2026.

AMERI^KI STRAH OD MULTIPOLARNOSTI:

Kako SAD pro`diru sopstvene saveznike – i same sebe Mamud: Britanija izgubila kontrolu nad granicama Britanska ministarka unutra{wih poslova [abana Mamud priznaje da je ta zemqa “izgubila kontrolu nad svojim granicama“ i navodi da je seksualno nasiqe nad ènama tokom prelaska Laman{a ~amcima {iroko rasprostraweno. Gostuju}i u popularnom podkastu „Ostalo je politika” ~iji su doma}ini nekada{wi konzervativni ministar Rori Stjuart i Alister Kembel, biv{i spin doktor Tonija Blera, ministarka ocewuje da „je bezmalo zagarantovano da je svaka imigrantkiwa, koja se trenutno nalazi na severu Francuske, najverovatnije silovana tokom putovawa”. Ministarka Mamud dodaje da su i mnogi mu{karci na meti zlostavqawa i pretwi dokom imigrantskog putovawa. Ona je prvi ministar neke britanske vlade, koja je eksplicitno priznala da je Ujediweno Kraqevstvo „izgubilo kontrolu“ nad granicom preko Laman{a, jer su kriminalne bande i trgovci qudima, a ne Vlada, „ti, koji vr{e odabir imigranata“, koje }e pustiti da pre|u Moreuz. Odgovaraju}i na pitawe Alistera Kembela o Britancima, koji, kriju}i lica ispod balaklava, nedeqama protestuju i blokiraju luke na jugu Engleske, i koji podràvaju wenu tvrdu politiku prema imigraciji, [abana Mamud im poru~uje da „se nose“. „Oni samo prave {tetu. Ubili bi me istog sekunda kada bi im se pruìla prilika. U najmawu ruku bi me izbacili iz sopstvene dràve. Zato èlim da budem potpuno jasna oko toga ko su i {ta su ti qudi. Oni mene ne smatraju istinskom Britankom i mrze to {to sam muslimanka”, ocewuje Mamud u podkastu „Ostalo je politika”. Direktor Saveta za izbeglice Imran Husein pozdravqa priznawe ministarke da je seksualno nasiqe nad imigrantima „{iroko rasprostraweno”, ali ne propu{ta da kritikuje Vladu, jer je „zatvorila sve bezbedne i pravne puteve, koji bi azilantima omogu}ili da ne padnu u {ake predatorima”. On pozdravqa pro{lonedeqnu odluku ministarke Mamud da ponovo pokrene program davawa azila ènama u Ujediweno Kraqevstvo. Ministarka Mamud o~ekuje da }e ~etvrtina podnosilaca zahteva za azilom biti ène iz Avganistana i pojasa Gaze. Svaku od wih, ukoliko im azil bude odobren, ~eka pet godina ìvota u Britaniji do sticawa prava na stalni boravak. Taj potez ministar unutra{wih poslova konzervativne vlade u senci Kris Filip naziva „o~ajni~kim poku{ajem“ ministarke Mamud da se „dodvori laburistima, koji ne podràvaju wenu imigracionu politiku“. Lider reformista Najxel Fara` isti~e da ukoliko wegova stranka do|e na vlast, sve te oduke bi}e poni{tene. Fara` podse}a na izve{taj Sandej tajmsa, koji otkriva da je biv{i telohraniteq lidera Hamasa Jahje Sinoara, dobio azil u Ujediwenom Kraqevstvu odakle je kovao planove napada na Jevreje u Evropi. Ove godine je Laman{ ~amcima pre{lo oko 18.500 qudi. Pro{le godine taj broj je iznosio 32.000.

Posledwih dana evropske politi~ke elite poja~avaju retoriku zasnovanu na jasno usagla{enim porukama: „Rat sa Rusijom je sve bliì; Rusija namerava da napadne NATO; moramo se pripremiti za rat; nabavite zalihe fla{irane vode i konzervirane hrane; budite spremni da po{aqete svoju decu na sluèwe vojnog roka”. I, najva`nije od svega: „Mnogi }e pri tom poginuti, ali wihova du`nost je da brane svoju zemqu”. Barem na prvi pogled, poruke da }e Rusija uskoro napasti Evropu i da je rat sa Rusijom neminovan, nemaju nikakvog smisla. Evropa ne moè da pobedi Rusiju i to je svima jasno. Evropa nema ni qudstvo, ni municiju, ni finansije, ni industrijske kapacitete za vo|ewe rata protiv Rusije, koja se danas, bar u krugovima upu}enih, smatra vode}om vojnom silom, pi{e britanski analiti~ar i biv{i britanski obave{tajac Alister Kruk za sajt „Fondacija strate{ke kulture”. „Kakve besmislice!”, kaè Kruk. Osim toga, re~ je o dràvi koja poseduje najve}i arsenal nuklearnog oru`ja, {to bi trebalo da otrezni Evropu. Posle te{kog pijanstva sledi te{ki mamurluk, a on }e ovog puta biti veoma bolan i dugotrajan. Ovih dana mogli smo videti da su evropski lideri, ukqu~uju}i visoku predstavnicu EU Kaju Kalas i nema~kog kancelara Fridriha Merca, obukli u maskirne uniforme, kako bi, tokom Evropskog samita o Arktiku, dokazali „svoju spremnost za odbranu”. Ovaj prizor je ostavio groteskan utisak. [ta, me|utim, stoji iza histerije koja je obuzela evropske tehnokrate? Kako pi{e portal „Zirohex”: „Me|u najglasnijim zagovornicima ovog neutemeqenog narativa nalaze se lideri balti~kih dràva. Letonski predsednik Edgars Rinkevi~s je oti{ao toliko daleko da je izjavio kako su ruski napadi na EU i NATO ve} po~eli”. Balti~ke zemqe izdaju planove pripravnosti za vanredne situacije svom stanovni{tvu, {to podse}a na scenario filma „Crvena zora” (Red Dawn).

Poqski premijer Donald Tusk nedavno je rekao da bi Moskva u narednim mesecima mogla da izvede neku vrstu vazdu{nog napada na teritoriju NATO-a, „kako bi pokazala da je obaveza o zajedni~koj odbrani iz ^lana 5 samo nekoliko re~i na papiru”. Na ovu kampawu odgovorio je probranim re~ima ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov: „@elim da naglasim da mi nemamo interesa da se upu{tamo u to (napad na Evropu), ali ako Evropa – koja svakodnevno govori o pripremama za rat protiv Rusije – napadne Rusiju, to }e biti potpuno druga~iji rat – i bi}e veoma kratak”. I sasvim razli~it od onog koji se vodi na tlu Ukrajine. To bi trebalo da deluje kao otre`wewe. Posledica te{kog pijanstva je te{ki mamurluk. [ta se, me|utim, zaista krije iza ovih o~iglednih apsurda? S jedne strane, nastavqa Kruk, jasno je da vladaju}e strukture u Briselu uvi|aju da im se sada vra}aju wihove strate{ke gre{ke – bezuslovna podr{ka Ukrajini, `rtvovawe evropskog ekonomskog modela zarad vr{ewa pritiska na Rusiju, podr{ka ratu protiv Irana i ravnodu{nost prema patwama na Bliskom istoku. [irewe straha od Rusije, uo~ava biv{i britanski obave{tajac, pre odaje utisak o~ajawa nego pa`qivog razmatrawa stvarnih rizika od raspirivawa ratne atmosfere. Posebna opasnost je to {to bi Evropa, stalnim prela`ewem „crvenih linija”, lako mogla da isprovocira rat sa Rusijom. Me|utim, evropski establi{ment sada uvi|a i da energetska kriza, koju je proizveo ameri~ko-izraelski rat protiv Irana, vi{e nije ne{to {to tek „dolazi”, ve} da je upravo u toku. Evropski establi{ment po-

staje svestan i da tro{kovi ìvota za Evropqane rastu, da radna mesta nestaju, a trì{tima preti kolaps – prvenstveno trì{tu obveznica, gde nivo kamatnih stopa odre|uje vrednost svih ostalih rizi~nih aktiva. Politi~ari iz Brisela, smatra Kruk, samo poku{avaju da skrenu pa`wu sa sopstvenih neuspeha i da, mo`da, preìve naredni izborni ciklus. Ipak, ukrajinsko boji{te je samo deo sloènog mozaika tre}eg svetskog rata – rata protiv multipolarnosti – rata koji je upravo u toku. Decenijama su SAD koristile brojne satelitske dràve, tvrdi ovaj analiti~ar, kao produètke sopstvene vojne, ekonomske, finansijske i politi~ke mo}i, i uvla~ile saveznike u ratove. Sve to predstavqa nastavak prakse Britanske imperije, koja je koristila kolonije za vo|ewe posredni~kih ratova. I ba{ kao {to su Britanci koristili kombinaciju administrativne kontrole i politi~ke propagande da bi nametnuli poslu{nost svojim kolonijama, SAD koriste politi~ku kontrolu nad satelitskim dràvama i svoju dominaciju u informacionom prostoru. Ciq ove politike je uvla~ewe drugih zemaqa u posredni~ke ratove i pove}awe vojnih tro{kova na {tetu socijalnih davawa, pa ~ak i ekonomske odrìvosti. A to je ne{to {to ne poga|a samo klijentske dràve, ve} ubrzava krizu i u samim SAD, tvrdi ovaj analiti~ar. Isto tako, Kvad i AUKUS koriste izmi{qene pretwe o „kineskoj ekspanziji”, da bi obmanuli milione qudi {irom Azijsko-pacifi~kog regiona i naveli ih da preusmere resurse sa nacionalnog razvoja na vojnu potro{wu i predstoje}i sukob sa Kinom.

BOGATSTVO ILONA MASKA PONOVO PRE[LO ISTORIJSKU GRANICU

Ilon Mask ponovo postao bilioner, bogatstvo mu prema{ilo 1.000 milijardi dolara Bogatstvo ameri~kog preduzetnika Ilona Maska ponovo je prema{ilo 1.000 milijardi dolara, nakon rasta akcija wegovih kompanija „Spejseks” i „Tesla” na po~etku trgovawa u ponedeqak, objavio je „Forbs”. Prema proceni „Forbsa“, Maskovo bogatstvo je u ponedeqak ujutru pove}ano za 30,6 milijardi dolara u odnosu na vrednost zabeleènu u petak. Mask je tako zadrào prvo mesto na listi najbogatijih qudi sveta, dok je osniva~ „Amazona“ Xef Bezos drugi, sa procewenim bogatstvom od 371,5 milijardi dolara. Akcije „Spejseksa“ porasle su vi{e od pet odsto tokom jutarweg trgovawa, dok je „Tesla“ zabeleìla rast ve}i od jedan odsto, {to je pove}alo Maskovo bogatstvo. Rast vrednosti „Spejseksa“ usledio je nakon sna`nog rasta wegovih akcija, a kompanija je prethodne nedeqe

Posle rasta akcija „Spejseksa“ i „Tesle“, Maskova imovina ponovo je prema{ila istorijsku granicu

zabele`ila i prvo uspe{no lansirawe „Star{ipa“ u orbitu, navodi „Forbs“. Maskovo bogatstvo je samo u petak poraslo za oko 61 milijardu dolara, nakon rasta akcija „Spejseksa“ i „Tesle“. Mask je prvi put pre{ao granicu od jednog biliona dolara u junu, nakon {to su akcije „Spejseksa“ po~ele da se kotiraju na Nasdaku. Wegovo bogatstvo je tada, prema proceni „Forbsa“, dostiglo oko 1,1 bilion dolara. Me|utim, vrednost wegove imovine ubrzo je pala ispod granice od jednog biliona dolara usled pada akcija „Spejseksa“ i „Tesle“. Prema „Forbsu“, Mask je tokom juna nakratko ponovo pre{ao tu granicu, pre nego {to je ponovo pao ispod we. Sada se, nakon novog rasta vrednosti akcija wegovih kompanija, ponovo na{ao iznad istorijske granice.

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 8. oktobar 2026. 7

Lordan Zafranovi}: Filmom sam èleo da se zlo Jasenovca vi{e nikad ne ponovi Od prvog susreta sa dokumentima o Jasenovcu do „Zlatnog reza 42 (Djece Kozare)“, Lordan Zafranovi} gotovo ~itav stvarala~ki vek posvetio je jednom pitawu – kako ~ovek postaje zlo~inac. Novim filmom, kaè, èli da zatvori taj krug, zatraì oprost od `rtava i posle decenija bavqewa zlom okrene se – qubavi. Zafranovi}, gostuju}i u emisiji Za stolom s Apostolom, napomiwe da je wegovo bavqewe zlom po~elo posle susreta sa dokumentima i svedo~anstvima o Jasenovcu, kada je ve} bio {kolovan i formiran rediteq. „Nisam mogao da shvatim, kada sam video tu postavku i te dokumente, to monstruozno pojedina~no ubijawe i jednu strahovitu sliku o nama qudima – {ta smo mi zapravo. Bilo me je zaista stid {to sam te vrste“, kaè Zafranovi}. Tada je odlu~io da film, koji za wega predstavqa „sveti medij“, posveti analizi zla koje se nije dogodilo negde daleko, ve} u wegovoj neposrednoj okolini. Polazio je, kaè, od uverewa da ~ovek u sebi nosi i dobro i zlo i da okolnosti, ideologija, propaganda i politika mogu da pokrenu ono najmra~nije u wemu. Upravo zbog toga je èleo da istraì trenutak u kojem obi~an ~ovek prelazi granicu i postaje zlo~inac. „Radio sam filmove da se to zlo Jasenovca vi{e nikada ne ponovi. To mi je bio glavni ciq“, nagla{ava rediteq. „ZLATNI REZ“ KAO SAVREMENA DRAMA O ZLU Iako je nastao posle vi{edecenijskog prou~avawa dokumenata i svedo~anstava, Zafranovi} nagla{ava da Zlatni rez 42 nije dokumentarni ve} igrani film. Pojedini likovi predstavqaju spoj vi{e istorijskih li~nosti, a namera nije bila rekonstrukcija svakog doga|aja, ve} stvarawe savremene drame o mehanizmu zla. „Ovaj film je fikcija. On ujediwuje u jednoj li~nosti nekoliko li~nosti. Ovaj film je zapravo savremena drama o zlu. To je moj pogled na svet danas“, obja{wava Zafranovi}. U sredi{tu wegovog interesovawa je pitawe kako ideologija moè da oslobodi nasiqe u ~oveku. Posebno ukazuje na rasne zakone u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, koji su omogu}ili progon i ubijawe qudi druge vere i nacionalnosti bez straha od kazne. Zafranovi} smatra da film ima mogu}nost koju nemaju drugi oblici umetnosti – da u realnom prostoru i vremenu pokaè preobraàj ~oveka i sloèni odnos dobra i zla. „Ja govorim o nama. Mi smo sposobni za sve. Samo je pitawe kada i na koji na~in nas neko povu~e i krenemo. Umetnici su ti koji bi trebalo na to da upozoravaju“, isti~e rediteq. Istovremeno, u filmu ne vidi samo pri~u o zlo~inu. Nasuprot zlu postavqa dobro, koje, kako kaè, svaki ~ovek tako|e nosi u sebi. Jedan od najva`nijih primera je lik svetog Vuka{ina, ~iji pogled razara sigurnost jednog od xelata. „Imamo strahovito veliko dobro u sebi. Kada bi se to dobro na neki na~in ujedinilo, bila bi to apsolutna pobeda jedne nove civilizacije. Moramo da ujedinimo dobro“, poru~uje Zafranovi}. BAJA I ZORA – QUBAV USRED LOGORA Jedna od centralnih linija filma prati decu Kozare i odnos de~aka Baje, kojem je porodica ubijena, i devoj~ice

Zafranovi} navodi da su sredstva stigla iz vi{e izvora, me|u kojima su Republika Srpska, televizija, Telekom, pokrajinska vlast u Vojvodini i Srpska pravoslavna crkva. Snimawe je, ka`e, bilo izuzetno te{ko – na temperaturama i do 42 stepena, uz komarce, oluje i druge nepogode – ali je cela ekipa bila posve}ena projektu.

Zore. Paralelno se razvija neobi~an odnos Baje i usta{kog zlo~inca Lovre. Upravo u takvim odnosima, smatra Zafranovi}, film moè da prikaè ono {to je re~ima gotovo nemogu}e objasniti – istovremeno prisustvo privrènosti, straha, potrebe za preìvqavawem, dobra i zla. Posebno mesto ima Bajino opro{tajno pismo Zori. U wemu joj poru~uje da je, uprkos svemu {to je preìveo u Jasenovcu, upravo tamo proìveo najlep{e dane zato {to je ona bila pored wega. „Ja sam te ovde, u Jasenovcu, gde je bilo toliko zla, imao pored sebe i tu sam imao najlep{e svoje dane. To je izjava koja jednostavno grani~i sa bogom“, smatra Zafranovi}. Ipak, sre}nog kraja nema. Baja, optere}en onim {to je proìveo i sopstvenim odnosom sa zlo~incima, ne moè jednostavno da nastavi ìvot. Simboli~an je i zavr{ni motiv noà. Baja ga baca uvis, prema nebu, ali se on na kraju vra}a ~oveku. „Vi ste napravili no`, ne ja. Ja vam ga vra}am da to re{ite kona~no“, obja{wava Zafranovi} simboliku te scene, dodaju}i da no` na kraju ostaje u re~nom muqu – odakle ga neko ponovo moè prona}i. „U MOJE IME – OPROSTITE“ Zafranovi} film vidi i kao li~ni ~in prema `rtvama Jasenovca. Posle premijere rekao je da predstavqa wegov li~ni oprost srpskim, jevrejskim i romskim `rtvama.

Pozivaju}i se na ~in nema~kog kancelara Vilija Branta, koji je kleknuo pred spomenikom `rtvama Var{avskog geta, Zafranovi} kaè da on, kao umetnik, nema politi~ku mo} da govori u ime ~itavog naroda, ali ima mogu}nost da govori u svoje ime – filmom. „Ja kao umetnik mogu jedino sam. U ime svog naroda mogu da kleknem samo preko filma i da kaèm: ‚Oprostite, molim vas, u moje ime’“, isti~e Zafranovi}. Upozorava i na opasnost revizije istorije, u kojoj se, kako kaè, mewaju uloge po~inilaca i `rtava i relativizuju istorijske ~iwenice. „NIKO NIJE UTICAO NA OVAJ FILM“ Odgovaraju}i na kritike da je Zlatni rez 42 politi~ki ili propagandni projekat, Zafranovi} tvrdi da tokom snimawa nije trpeo bilo kakve pritiske. „Ni jedan jedini ~ovek nije do{ao niti je uticao na mene. Nijedan cenzor nije do{ao, nijedan ~ovek da mi kaè da bi ne{to trebalo skinuti. Napravio sam ga potpuno slobodno i iza wega apsolutno stojim u svakom kadru. Niko nije uticao – samo ja. Preuzimam maksimalnu odgovornost“, nagla{ava rediteq. Navodi da je projekat najpre poku{ao da realizuje u Hrvatskoj, jer smatra da je taj film upravo tamo najpotrebniji. Obratio se i premijeru Andreju Plenkovi}u, ali odgovor nije dobio. Posle toga projekat je realizovan uz podr{ku iz Srbije i Republike Srpske.

OD OKUPACIJE DO ZLATNOG REZA 42 Govore}i o svom opusu, Zafranovi} se prisetio saradwe sa Danilom Ki{om, Mirkom Kova~em, Filipom Davidom, Borislavom Peki}em i drugim piscima sa kojima je delio interesovawe za nacionalizam, rat i prirodu zla. Posebno je govorio o filmovima Krv i pepeo Jasenovca, Okupacija u 26 slika i Testament. Krv i pepeo Jasenovca bio je, prema wegovim re~ima, me|u kandidatima za ameri~kog Oskara za dokumentarni film, ali je tada{wa Jugoslavija odustala od kandidature. Okupacija u 26 slika suo~avala se sa zahtevima za izmene i skra}ivawe, a Zafranovi} kaè da je odbio i mogu}nost da skrati ~uvenu scenu zlo~ina u autobusu, iako mu je preneto da bi mu to zna~ajno pove}alo izglede za Oskara. „To bi bio zlo~in prema filmu“, kaè danas. Posebno teàk period usledio je po~etkom devedesetih, kada je, dok je radio na Testamentu, napustio Hrvatsku. Filmski materijal je, prema wegovim re~ima, iz Zagreba izneo preko Slovenije, a zatim ga prebacio u inostranstvo i zavr{io film u ê{koj. Testament je u jednom trenutku trebalo da bude wegov posledwi film, jer je verovao da umetnost nije uspela da spre~i tragediju na koju je godinama upozoravao. Ipak, vratio se reìji. ÊTIRI SATA FILMA KOJA NIJE @ELEO DA „OSAKATI“ Zlatni rez 42 Djeca Kozare traje ~etiri sata i sedam minuta. Zafranovi} priznaje da je svestan da je to veliki izazov za bioskopsku distribuciju i publiku, ali tvrdi da film nije mogao da skrati a da ne naru{i wegovu celinu. Poku{aje skra}ivawa poredi sa oduzimawem delova tela. „Moète bez jedne ruke, pa skinete jednu ruku. Moète bez jednog uha, pa skinete uho. Moète bez jednog oka, moète bez jedne noge – i onda vidite da ste napravili invalida. Neka ostanu ruke, neka ostanu oba oka, ina~e bi to bilo sakato“, kaè Zafranovi}. Napravio je i kra}u verziju usredsre|enu na logor, koja traje dva sata i 55 minuta, ali je sudbina te verzije i daqe pitawe distribucije. Posle Zlatnog reza, Zafranovi} kaè da vi{e ne èli da se bavi zlom. Posle filmova u kojima je decenijama poku{avao da razume kako ~ovek postaje zlo~inac, èleo bi da se okrene suprotnom polu qudske prirode. „Vi{e se ne}u baviti zlom. Poku{a}u da se bavim qubavqu“, najavquje Zafranovi}. Za Zlatni rez kaè da je sada najva`nije {to je uop{te nastao. „On je ro|en na premijeri u Sava centru. Ja sam sada olak{an kao rodiqa posle ra|awa i ~ekam, pazim da to dete dobije prve korake i da krene u svet. Veliko je zadovoqstvo {to je napravqen“, zakqu~uje Lordan Zafranovi}.

8 ^etvrtak 8. oktobar 2026.

REPUBLIKA SRPSKA

Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

NSW 2560 0425 358 539

0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

KO JE DOBIO, A KO IZGUBIO IZBORE U BIH:

Dodik, Izetbegovi} i ôvi} mogu da slave, Kom{i} doìveo teàk udarac Prvi rezultati op{tih izbora u Bosni i Hercegovini pokazali su zna~ajno preslagivawe politi~ke scene. SNSD Milorada Dodika zadrào je dominantnu poziciju u Republici Srpskoj, SDA Bakira

Republici Srpskoj. Prema preliminarnim rezultatima za Narodnu skup{tinu RS, Dodikova stranka osvojila je oko 41 odsto glasova, daleko ispred Pokreta Sigurna Srpska i SDS-a. SNSD je prvi i u trci za Predstavni~ki dom Parlamen-

Milorad Dodik, Bakir Izetbegovi}, Dragan ôvi} Izetbegovi}a vratila se na prvo mesto u Federaciji BiH, a HDZ BiH Dragana ôvi}a ostvario je jedan od svojih najva`nijih ciqeva – dobio je hrvatskog ~lana Predsedni{tva BiH. Me|utim, kada se rezultati uporede sa prethodnim izborima, me|u najve}im dobitnicima izdvaja se Stranka za Bosnu i Hercegovinu (SBiH) Semira Efendi}a, dok su Demokratski front @eqka Kom{i}a i Na{a stranka pretrpeli ozbiqne gubitke, pi{e Klix.ba. SNSD ZADR@AO DOMINACIJU U REPUBLICI SRPSKOJ SNSD je ostvario snaàn rezultat na gotovo svim nivoima u

tarne skup{tine BiH iz Republike Srpske, dok je @eqka Cvijanovi} osvojila mandat srpskog ~lana Predsedni{tva BiH. Kandidat SNSD-a Savo Mini} vodi u trci za predsednika Republike Srpske. Time je SNSD, uprkos izazovima opozicije, uspeo da sa~uva vode}u poziciju na politi~koj sceni RS. SDA PONOVO NAJJA^A, ALI EFENDI] NAPRAVIO VELIKI SKOK U Federaciji BiH veliki rezultat ostvarila je SDA Bakira Izetbegovi}a. Stranka je osvojila oko 30 odsto glasova za Predstavni~ki dom Parlamenta Federacije BiH i ostala daleko

ispred SDP-a i koalicije okupqene oko HDZ-a. Ipak, jedno od najve}ih iznena|ewa izbora predstavqa rezultat Stranke za Bosnu i Hercegovinu. Predsednik SBiH Semir Efendi} tvrdi da je wegova stranka na svim nivoima dobila najmawe 150.000 glasova. Sam Efendi} je u trci za bo{wa~kog ~lana Predsedni{tva osvojio 141.315 glasova, odnosno 25,63 odsto, iako nije uspeo da pobedi Denisa Be}irovi}a. Skok SBiH jo{ je vidqiviji u parlamentima. Prema ra~unici Klix.ba na osnovu prvih rezultata, stranka bi u Predstavni~kom domu Parlamentarne skup{tine BiH mogla da dobije tri mandata, nakon {to posle izbora 2022. nije imala nijednog izabranog poslanika na tom nivou. U Predstavni~kom domu Parlamenta FBiH SBiH bi trebalo da ima devet mandata – pet vi{e nego 2022. godine. TE@AK UDARAC ZA KOM[I]EV DF Na drugoj strani izborne ra~unice nalazi se Demokratski front. Stranka @eqka Kom{i}a izgubila je mesto hrvatskog ~lana Predsedni{tva BiH, a ni sam Kom{i} nije uspeo da izbori ulazak u Predstavni~ki dom Parlamentarne skup{tine BiH iz svoje izborne jedinice. Osvojio je 6.679 glasova. Prema podacima koje navodi Klix.ba, DF bi u dr`avnom parlamentu trebalo da ima dva po-

slanika, jednog mawe nego posle izbora 2022. godine. Pad broja glasova jo{ je izraèniji – sa tada{wih 101.715 na 47.726. Jo{ ve}i pad vidi se u Parlamentu Federacije. DF je 2022. imao 12 mandata i 107.736 glasova, dok sada, prema prvim projekcijama, pada na {est mandata i 45.093 glasa. Stranka je izgubila podr{ku i na kantonalnom nivou. U Kantonu Sarajevo broj mandata pao joj je sa ~etiri na dva, u Tuzlanskom sa ~etiri na tri, a gubitke je zabeleìla i u Unsko-sanskom i Bosansko-podriwskom kantonu. HDZ PONOVO IMA HRVATSKOG ^LANA PREDSEDNI[TVA HDZ BiH Dragana ôvi}a ostvario je, s druge strane, jedan od politi~ki najva`nijih rezultata ovih izbora. Darijana Filipovi} osvojila je mesto hrvatskog ~lana Predsedni{tva BiH. To je za HDZ posebno zna~ajno posle vi{egodi{wih sporova oko na~ina izbora hrvatskog ~lana Predsedni{tva i tvrdwi

te stranke da su u prethodnim ciklusima presudan uticaj na izbor imali glasovi bo{wa~kih bira~a. Prema preliminarnim rezultatima, novi sastav Predsedni{tva BiH ~ini}e Denis Be}irovi} kao bo{wa~ki, Darijana Filipovi} kao hrvatska i @eqka Cvijanovi} kao srpska ~lanica. Prvi rezultati tako pokazuju nekoliko paralelnih trendova: SNSD je sa~uvao dominaciju u Republici Srpskoj, SDA se vratila kao najja~a stranka u Federaciji, HDZ je ostvario kqu~ni ciq u Predsedni{tvu, dok je SBiH napravila jedan od najve}ih skokova u odnosu na prethodne izbore. Istovremeno, DF i Na{a stranka izlaze iz izborne no}i sa znatno mawim brojem glasova i mandata. Kona~ni odnos snaga ipak }e biti poznat tek nakon potvr|ivawa rezultata, a zatim sledi druga, podjednako va`na faza – pregovori o koalicijama i formirawu vlasti na dr`avnom, entitetskom i kantonalnom nivou.

Preminula Biqana Plav{i} Nekada{wa predsednica Republike Srpske Biqana Plav{i} preminula je u 96. godini u Beogradu.

OBELE@ENO 40 DANA OD SMRTI GENERALA MLADI]A:

Wegova uloga ostaje deo istorijskog se}awa Na Top~iderskom grobqu u Beogradu odr`an je ~etrdesetodnevni pomen generalu Ratku Mladi}u, kojem je prisustvovala porodica i veliki broj prijateqa i nekada{wih saboraca. Kod porodi~ne grobnice okupio se veliki broj prijateqa i nekada{wih saboraca biv{eg komandanta Vojske Republike Srpske, a prisustvovao je i ministar rada i bora~ko invalidske za{tite Republike Srpske Radan Ostoji}. Ostoji} je istakao da se nikada ne sme zaboraviti ono {to je general Mladi} u~inio za srpski narod i Republiku Srpsku. „Uloga generala Mladi}a u stvarawu i odbrani Srpske ostaje deo istorijskog se}awa srpskog naroda”, rekao je on. Mladi} je preminuo 27. avgusta u Hagu, a sahrawen je 7. septembra u porodi~noj grobnici na Top~iderskom grobqu. Na sahrani je opelo slu`io patrijarh Porfirije, a kov~eg je prenet uz vojne po~asti i zastave Srbije i Republike Srpske.

Plav{i}eva je bila srpski politi~ar, univerzitetski profesor i doktor biolo{kih nauka, narodni poslanik u Skup{tini Republike Srpske i srpski ~lan Predsedni{tva nekada{we SR BiH. U Republici Srpskoj bila je jedan od dva potpredsednika, sve do 14. septembra 1996. kada je, pod pritiskom me|unarodne zajednice, Radovan Karaxi} preneo predsedni~ka ovla{}ewa na wu. Na izborima te godine izabrana je za predsednika Republike Srpske i na toj funkciji bila do 1998. godine. Sredinom decembra 2000. godine je iz zdravstvenih razloga podnela ostavku na funkciju poslanika u Skup{tini Republike Srpske. Plav{i}eva se 10. januara 2001. godine dobrovoqno predala Ha{kom tribunalu. Osu|ena je 27. februara 2003. na 11 godina zatvora. Iz Haga je 26. juna 2003. preme{tena u [vedsku na izdr`avawe kazne u zatvoru u Hinseberju, odakle je pu{tena krajem oktobra 2009. godine u Beograd, nakon od-

sluèwa dve tre}ine kazne. Komemoracija i sahrana Biqane Plav{i} bi}e odràna u utorak u Bawaluci. DODIK: @IVOT JE POSVETILA SRPSKOJ, UÎNI]EMO SVE DA JOJ PRIPADNU SVE POÂSTI Predsednik SNSD Milorad Dodik izrazio je sau~e{}e povodom smrti Biqane Plav{i}, poru~iv{i da je ona zaduìla Republiku Srpsku, te da je zasluìla sve dràvne po~asti. Poru~io je da je ona bila wegov blizak saradnik. „Kao wen predsednik kao ~ovek koji je u te{kim vremenima zajedno sa rukovodstvom tada{we Srpske stala u od-

branu srpskog naroda, a kasnije i frmirawu Srpske. Ona je zaduìla Republiku Srpsku i borila se za srpski narod. Kao predsednica Republike Srpske zasluìla je sve po~asti”, poru~io je Dodik. Dodik je dodao da se Plav{i}eva borila se za {to boqi poloàj. „Naàlost potpuno neopravdano je odgovarala u Ha{kom tribunalu. Ali to je bio jedan trend u kome bilo ko, ko je bio na poziciji u Srpsko, je odgovarao, a da ni{ta li~no nije u~inio {to se ti~e krivi~nih dela. U~ini}emo sve kao biv{oj predsednici da joj pripadnu sve po~asti Srpske. Ona je svoj ìvot posvetila Srpskoj - kaè Dodik.

CRNA GORA

Crnogorski predsednik doneo reket u Vatikan, a papa Lav mu odgovorio: ”\okovi} je Srbin” Crnogorski predsednik Jakov Milatovi} primqen je u audijenciju kod pape Lava XIV. tokom zvani~ne posete Svetoj Stolici, a momenat uru~ewa poklona postao je viralan. „Papa Lav XIV bio bi prvi papa u istoriji koji bi posetio Crnu Goru. Tokom raz-

govora potvr|eno je prijateqstvo Crne Gore i Svete Stolice, kao i zajedni~ka posve}enost miru, me|usobnom po{tovawu i dostojanstvu svakog ~oveka“, saop{tili su iz Kancelarije za odnose s javno{}u predsednika Crne Gore. Milatovi} je rekao da se ove godine obele`ava 140 godina od Konkordata izme|u Kne`evine Crne Gore i Svete Stolice, 20 godina od uspostavqawa diplomatskih odnosa i 15 godina od potpisivawa Temeqnog ugovora. Tokom susreta posebna pa`wa posve}ena je daqem ja~awu saradwe, ukqu~uju}i i otvarawe Apostolske nuncijature u Podgorici.

PAPI URUÎO NEKOLIKO POKLONA Na kraju susreta predsednik Milatovi} uru~io je papi Lavu XIV posebno izra|en teniski reket sa crnogorskim dràvnim simbolima, ru~no izra|en filigranski rad inspirisan dobrotskom ~ipkom, kao i reprodukciju prve stranice Konkordata izme|u Kneèvine Crne Gore i Svete Stolice iz 1886. godine. Milatovi} je papi poklonio teniski reket zbog wegove strasti prema tenisu. Prilikom predaje poklona spomenuo je tenisera Novaka \okovi}a. „On se izja{wava kao Srbin“, odgovorio je papa. „On je tako|e veoma naklowen Crnoj Gori“, rekao je Milatovi}. PAPA I DAQE IGRA TENIS Papa Lav XIV, izabran pro{le godine, nastavio je da neguje qubav prema tenisu i uklopio ga u svoj zahtevni raspored, {to odraàva avgustinovsku posve}enost fizi~koj aktivnosti i duhovnosti. Wegova qubav prema tenisu brzo je do{la do izraàja tokom audijencije sa prvim teniserom sveta Janikom Sinerom. Sedamdesetjednogodi{wi papa svake nedeqe odvaja vreme za igrawe tenisa, u skladu sa Pravilom svetog Avgustina, drevnim vodi~em za mona{ki ìvot koji nagla{ava va`nost dobrih navika.

^etvrtak 8. oktobar 2026. 9

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

EVROPSKA KOMISIJA:

Bilateralna pitawa sa Hrvatskom ne}e biti prepreka Crnoj Gori za zatvarawe poglavqa sa EU

PRESU[ILA MORA^A

Dramati~ni snimak riba i jeguqa kruè na internetu Na Zlatici, u koritu reke Mora~e, do{lo je do presu{ivawa pojedinih delova re~nog toka, zbog ~ega su me|u kamewem i u preostalim plitkim lokvama ostale zarobqene brojne ribe i jeguqe. Deo wih nije preìveo, pa su u koritu prona|ene uginule ìvotiwe, pi{e portal Pobjeda.me. Na problem je redakciju Pobjede upozorio ~italac koji je dostavio fotografije sa terena. Na wima se vidi ve}i broj uginulih riba i jeguqa, kao i delovi korita u kojima je ostalo veoma malo vode. Na pojedinim mestima voda se zadràla samo u mawim lokvama, dok su ve}i delovi re~nog korita potpuno suvi. Izrazito nizak vodostaj Mora~e posledica je dugotrajnog perioda bez padavina, uz visoke temperature koje dodatno uti~u na stawe vodotokova. Zbog smawewa koli~ine vode, ribe i druge vodene ìvotiwe imaju sve mawe prostora za kretawe i pronalaèwe odgovaraju}ih uslova za opstanak. Presu{ivawe pojedinih delova re~nog toka moè predstavqati ozbiqan problem za re~nu faunu i ~itav ekosistem, posebno ukoliko se su{ni period nastavi. Nizak vodostaj moè uticati na temperaturu vode i koli~inu kiseonika, {to dodatno oteàva opstanak riba.

Evropska komisija ne}e ograni~avati pravo veta Crnoj Gori nakon ulaska u Evropsku uniju. Otvorena pitawa sa Hrvatskom su, navodi se, bliateralne prirode i ne}e se odraziti na proces zatvarawa svih poglavqa sa Evropskom unijom. Me|utim, Brisel }e od Crne Gore o~ekivati da ne koristi pravo veta kada druge dr`ave budu pristupale EU. Evropska komisija, kako je saop{teno portalu, o~ekuje da se sva poglavqa zatvore do kraja godine. Odluku o zatvarawu poglavqa donose dr`ave ~lanice EU jednoglasno. Evropska komisija predstavi}e u utorak dokument o pro{irewu EU, a o~ekuje se da }e Crnoj Gori biti predstavqeni konkretni planovi za budu}e ~lanstvo u Evropskoj uniji. Dokument }e predstaviti predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Hrvatska je ranije ukazala da o~ekuje re{avawe nekoliko pitawa sa Crnom Gorom, od {kolskog broda „Jadran”, vojne imovine, do Prevlake.

Premijer Crne Gore Milojko Spaji} i komesarka za pro{irewe EU Marta Kos

Crna Gora u vremenskoj trci za prevod 170.000 pravnih akata EU Crna Gora bi, ukoliko do 2028. godine postane ~lanica Evropske unije, morala da obezbedi prevod stotina hiqada stranica pravne tekovine EU na slu`beni crnogorski jezik. Pravna tekovina Unije obuhvata desetine hiqada pravnih akata i vi{e od 170.000 stranica, koje svaka dràva kandidat mora da prevede na svoj slu`beni jezik. „Slu`be Komisije su u redovnom kontaktu s Crnom Gorom i razmatraju tempo rada u tom pogledu”, izjavio je za RSE portparol Evropske komisije Gijom Mersije. Dok na dràvama kandidatima leì odgovornost da prevedu celokupnu pravnu tekovinu EU na svoj slu`beni jezik, evropske institucije odgovorne su za zavr{nu proveru prevoda pre wegovog objavqivawa u Slu`benom listu EU, u trenutku pristupawa. Portparol podse}a na odredbu Pregovara~kog okvira, dokumenta kojim su ure|ena pravila pristupnih pregovora. U wemu se, izme|u ostalog, navodi da }e Crna Gora „morati da proizvede prevode pravne tekovine na svoj slu`beni jezik blagovremeno pre pristupawa i da obu~i dovoqan broj prevodilaca i tuma~a potrebnih za pravilno funkcionisawe institucija EU nakon pristupawa”.

10 ^etvrtak 8. oktobar 2026.

KOSOVO I METOHIJA

IZ SPECIJALNOG SUDA U HAGU ZA ZLO^INE OVK NA KIM 1998-2000. GODINE

Imenovano @albeno ve}e u predmetu protiv biv{ih vo|a OVK Pi{e: Zoran ZoranVla{kovi} Vla{kovi}

Predsednica Specijalizovanih ve}a imenovala je, 22. septembra, @albeno ve}e koje }e odlu~ivati o zahtevima odbrane u postupku protiv biv{ih vo|a OVK. Sudije Mi{el Pikar, Kai Ambos i Nina Jorgensen imenovane su u @albeno ve}e koje }e razmatrati podneske u vezi sa `albom na presudu protiv biv{ih vo|a OVK, koje je prvostepeni sud proglasio krivim.

Sa izricaju}e presude Specijalnog suda u Hagu. 16 septembra Specijalizovana ve}a saop{tila su da je ve}e 22. septembra imenovala predsednica suda Ekaterina Trendafilova, nakon poverqivog zahteva odbrane Ha{ima Ta~ija, Kadrija Veseqija, Rexepa Seqimija i Jakupa

Krasni}ija za produ`ewe roka za podno{ewe najave `albe. Specijalni sud u Hagu 16. septembra osudio je Ta~ija i Krasni}ija na po 25 godina zatvora, Veseqija na 18 godina, a Seqimija na 13 godina.

Progla{eni su krivim za ratne zlo~ine, dok su oslobo|eni optu`bi za zlo~ine protiv ~ove~nosti. Specijalizovana ve}a Kosova, kako se sud zvani~no zove, osnovala je 2015. Skup{tina Kosova pod me|unarodnim pritiskom izazvanim izve{tajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zlo~inima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavqenim 2011. Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastra{ivawa i uznemiravawa svedoka protiv optu`enih pripadnika nekada{we OVK.

SAVET BEZBEDNOSTI UN 20. OKTOBRA O KOSOVU

Izve{taj }e predstaviti {ef misije UNMIK-a Peter Due Sednica Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, na kojoj }e biti razmatran {estomese~ni izve{taj o radu Misije UN na KiM (UNMIK), odr`a}e se 20. oktobra, objavqeno je na sajtu SB UN.

[ef misije UNMIK-a Peter Due

Izve{taj o Kosovu i Metohiji bi trebalo da predstavi specijalni zamenik generalnog sekretara UN i {ef misije UNMIK-a Peter Due, koji je na du`nost

MOBA U DE^ANSKIM VINOGRADIMA U VELIKOJ HO^I U PLODNOJ METOHIJI

U zajedni~koj berbi u~estvovalo stotinu qudi u~estvuju u berbi. Na po~etku berbe, otac Kirilo, koji je zadu`en za De~anske vinograde, osve{tao je i blagoslovio po~etak berbe gro`|a i zahvalio svima koji su se odazvali da pomognu. Ubrano je oko dvadeset tona gro`|a, koje je nameweOтац Кирило, који је задужен за Дечанске винограде, no potrebama manastira освештао је и благословио почетак бербе грожђа Visoki De~ani i Eparhije ra{ko-prizrenske. De~anski vinogradi u Velikoj Ho~i deo su vi{estoqetne tradicije vinogradarstva koju manastir Visoki De~ani ~uva i obnavqa. Posle decenije zapu{tenosti, 2008. godine obnovqen je De~anski vinograd iznad Velike Ho~e u plodnoj Metohiji po{to Gro`|e je dobro rodilo je ve}im delom uni{ten U De~anskim vinogra- ki De~ani, kao i monahiwe od onih Albanaca kojima dima u Velikoj Ho~i je 29. iz manastira Gorio~, koji su smetali ure|eni ~okoti septembra 2026. godine zajedno sa me{tanima i de~anskog vinogorja. organizovana moba u ber- prijateqima manastira Vekovima je ovde, na bi gro`|a, kojoj se odazvaoko 400 metara nadmorske lo blizu stotinak qudi visine, i oko 270 sun~anih U berbi iz Zubinog Potoka, Gogro`|a i dana u godini, gajena vinova ra`devca, Osojana, Tu~emonahiwe loza i proizvo|eno najkvapa, Crkoleza, Suvog Grla, iz Velike litenije metohijsko vino za Veri}a, Doweg Dragoqevsrpske dvorove i Svetiwe. Ho~e ca, Sinaja, Srbobrana, SuDe~ansko, carsko vino movog Lukavca, Orahovca i glo se na}i i u evropskim Velike Ho~e. prestonicama, kod kraqeBerbi su se pridru`ili va i careva, trgovaca, morei monasi manastira Visoplovaca...

stupio u januaru ove godine. Prethodni izve{taj Savet bezbednosti Ujediwenih nacija razmatrao je 9. aprila, a Srbiju je tada na sednici predstavqao ministar spoqnih poslova Marko \uri}. Sednicom }e predsedavati ambasador Gr~ke pri UN, zemqe koja je pruzela jednomese~no rotiraju}e predsedavawe tim telom.

PONOVO ODLO@ENO SLAWE DANSKIH ZATVORENIKA U ZATVOR GRDOVAC KOD PODUJEVA, NA KOSOVO

Zatvorenici stiù krajem 2027. godine Kosovo i Danska su jo{ u decembru 2021. potpisale pismo saglasnosti za transfer 300 zatvorenika iz Danske na Kosovo. U aprilu 2022. dokument je postao Ugovor. Me|utim, plan Danske da strane zatvorenike, osu|ene na proterivawe, po{aqe u zatvor na Kosovu ponovo je odloèn. O~ekuje se da }e 300 zatvorskih mesta biti dostupno najranije krajem 2027. godine, a mogu}e tek po~etkom 2028, saop{tio je ministar pravde Nikolaj Vamen strankama koje stoje iza sporazuma. „Danska agencija za zatvore obavestila me je da je izgradwa zatvora na Kosovu odloèna, tako da zatvorska mesta mogu biti stavqena u upotrebu najranije krajem 2027. godine, a mogu}e tek po~etkom 2028“, naveo je Vamen u pisanoj izjavi za danski medije.

Затвор Грдевац код Подујева

SRBI U SVETU

^etvrtak 8. oktobar 2026. 11

MOJ @IVOT U INOSTRANSTVU

Lana se vratila a onda nas napustila zauvek Tamo daleko, kod ku}e, weni roditeqi su ~eznuli za svojom jedinicom k}erkom i unukom, a Lana je uspe{no zavr{ila studije i po~ela svoju profesuru na Novom Zelandu Bio je Dan Svetog Valentina, buketi najrazli~itijeg cve}a oko mene, a pogled mi se zaustavio na suncokretima. Ona je bila lepa, prili~no visoka, izrazito tanka, sa dugom, crnom, kovrxavom kosom, inteligentnim o~ima i divnim osmehom. Pri~ala je brzo, lako, spontano, zanimqivo i propra}eno finim humorom. Wena zapaàwa o nekim qudima bila su ta~na kao matemati~ke formule. Bila je ìvahna, vedra i optimisti~na kao i wen omiqeni cvet - suncokret. Svoju ìvotnu pri~u sama je ispri~ala u jednom sudbonosnom trenutku. Po~etak je bio kao u bajkama. Rodila se devoj~ica Svetlana-Lana, jedinica u majke Vuke i oca Slobe. Pametna devoj~ica, volela je {kolu. Bila je odli~an |ak, Vukovac u osnovnoj i u gimnaziji. Matematika je bila wen izbor za studije. Uspe{no je zavr{ila studije i zaposlila se kao mlada profesorka u gimnaziji u Kragujevcu, koju je i sama poha|ala. Bila je vrlo uspe{an i cewen profesor. Mlada se udala i rodila sina. U vreme kada je sin~i} imao oko 3 godine, ukazala joj se {ansa za odlazak u inostranstvo, na Novi Zeland. To je bilo vreme odlaska vi-

soko-obrazovanih kadrova iz Jugoslavije, devedesetih godina. Oti{la je sa sinom i muèm. Nova sredina, novi jezik, traèwe posla, te{ko}e. Lana je ponovo vredno u~ila, prvo engleski jezik, pa potom ispite za profesora matematike. Prvih nekoliko godina pro{lo je u tome, zatim posle studirawa, porodica, dete, razvod. Tamo daleko, kod ku}e, weni roditeqi su ~eznuli za svojom jedinicom k}erkom i unukom. Lana je uspe{no zavr{ila studije i po~ela svoju profesuru na Novom Zelandu u ìvopisnom New Plymouthu, a kasnije na severu Oklanda. Kolege su je divno primile i pose}ivale. Iznajmila je trosobnu ku}u, kupila lep, novi name{taj. @ivot je bio lep{i i lak{i nego u samom po~etku. Ali negde duboko u du{i ona je ose}ala ùdwu da se vrati. I jednoga dana vratila se u Beograd. Prona{la je sebi posao sa iskustvom koje je dodatno stekla i nastavila karijeru uspe{nog profesora. Izgledala je i daqe vedra i vesela zadovoqna svojim novim ìvotom. Godine su prolazile a Lanina figura se nije mewala: visoka, tanka, moderno obu~ena. Uvek bi mi stigla po neka wena fotografija iz Beograda ili sa wenih putovawa. Jednoga dana me je pozvala i tada mi je rekla da je ozbiqno bolesna i da joj prognoze nisu dobre. Nisam mogla da verujem, nisam èlela da verujem stra{nim prognozama. Po~ele su i terapije. Redovno smo se ~ule i razmewivale misli i ose}awa, a ja sam je stalno ohrabrivala. Ponavqala je da se drì dobro i da se nada.

Imala je sli~an slu~aj jedne ro|ake sa kojom je mogla da poredi svoju bolest. Govorila mi je:„Po{aqi mi neku lepu sliku.” Slala sam joj i ona mi je odgovarala svojim slikama, analizom ìvota, qudi, prijateqstava. Shvatila je da nikog stvarno bliskog nema u svojoj blizini. Vremenom majka i otac su joj preminuli. Kada je ~ovek bolestan, on tada jasno vidi tu polarnost u svetu, na svet zdravih i svet bolesnih. Jo{ uvek je bilo vedrih opaàja, optimisti~kih izjava, analize ìvotnih doga|aja, i tako redom. Redovno smo se ~ule i dopisivale. Jednom prilikom je izrekla moto svog ìvota saètog u citatu Me{e Selimovi} a: „Sre}an sam {to sam proìveo vijek, a nikome nisam na{kodio, a ono malo {tete {to je meni naneseno brzo se zaboravilo,

gubitak se podnosi lak{e nego kajawe.” A onda jednoga dana u novembru na moj telefonski poziv Lana nije podigla slu{alicu, ali je poslala kratku poruku: „Izvini, dosta sam slaba za pri~u. Ako mi bude boqe, javi}u se. Puno pozdrava.” Vi{e se nije javila. To je bio kraj, a da nisam bila svesna toga. [ta bi mi rekla? Da li bi uop{te mogla da pri~a? To je najve}a ìvotna tajna, taj prelazak iz jednog stawa svesti i odlazak u ne{to drugo, nepoznato, gde niko ne zna gde se ide. Ostala je ogromna praznina. êsto mislim na wu, jedna predivna, jo{ uvek mlada èna. Oti{la je Lana. Darinka Vasojevi}, Gold Koust, Australija

RIK doneo odluku o odre|ivawu bira~kih mesta u inostranstvu Republi~ka izborna komisija donela je odluku o odre|ivawu bira~kih mesta u inostranstvu za glasawe na izborima za narodne poslanike Narodne skup{tine, kao i odluku o odre|ivawu vremena po~etka i zavr{etka glasawa na bira~kim mestima u inostranstvu. Predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijevi} rekao je na sednici da je Ministarstvo spoqnih poslova dostavilo predlog, kao i dopunu predloga o odre|ivawu bira~kih mesta za glasawe u inostranstvu te da }e sada zbog velikog broja prijavqenih bira~a biti 93 bira~ka mesta. Dimitrijevi} je podsetio da je na pro{lim izborima bilo 81 bira~ko mesto za glasawe u inostranstvu. „Sada }emo imati, dakle, uve}awe zbog velikog broja prijavqenih bira~a na 93 bira~ka mesta. U wihovom (MSP) propratnom dopisu imate i obrazloèwe kako i na koji na~in su utvr|ivali predlog za ova bira~ka mesta u inostranstvu”, rekao je Dimitrijevi}. Tokom rasprave bilo je predloga da se ovaj broj pro{iri, a pojedini ~lanovi RIK-a su naveli da su traìli od Ministarstva da im dostave podatak koliko se gra|ana u inostranstvu prijavilo za glasawe, pojedina~no, po svakom gradu i dràvi. ^lan RIK-a Ivan [ebek tvrdio je da u odnosu na pro{le izbore 2023. godine nema bira~kih mesta u vi{e gradova, me|u kojima @eneva, Lugano, Vankuver, Bukure{t i drugi. „Da smo dobili podatke koje smo

traìli, prijavu bira~a po gradovima, mi bismo znali da li se neko javio u @enevi i da li ih se dovoqno se prijavilo, da li se neko prijavio u Luganu, Vankuveru i tako daqe”, rekao je [ebek i dodao da ne znaju kriterijume na osnovu kojih su dati ovi predlozi. ^lan RIK-a David Krsti} naveo je da postoji uve}awe broja bira~kih mesta, ali, kako je rekao, ne onako kako bi to uve}awe trebalo da bude odre|eno, imaju}i u vidu gde su se gra|ani prijavqivali. ^lanica RIK-a Marija Jovanovi} rekla je da niko ne pomiwe da su otvorena dva nova bira~ka mesta koja nisu postojala u Australiji, da je otvoreno bira~ko mesto u Indoneziji, u Brazilu, dva bira~ka mesta vi{e su otvorena u Nema~koj, u Austriji, [paniji. „Vi{e je bira~a, to je ta~no, ali je i vi{e bira~kih mesta otvoreno. Tako da ne mogu da ne kaèm to javnosti, iz prostog razloga {to je napravqen veliki pomak u otvarawu novih bira~kih mesta”, rekla je Jovanovi}. Podsetila je da ne zavisi sve od Ministarstva spoqnih poslova, ve} dobar deo toga zavisi i od zemqe doma}ina gde bi trebalo da se otvore ta bira~ka mesta van diplomatsko-konzularnih predstavni{tava. „Tako da treba imati u vidu da je Ministarstvo spoqnih poslova dalo svoj predlog i mi nemamo razloga da sumwamo u predlog zbog ~ega je ne{to tako ili za{to. Smatram da treba podràti predlog Ministarstva spoqnih poslova i glasati za ovu odluku”, rekla je Jovanovi}eva.

STUDENTI TRA@E PONI[TAVAWE ODLUKE O NO]NOM GLASAWU DIJASPORE:

“Ne mo`ete izbrisati voqu 110,000 qudi!” Studenti u blokadi saop{tili su da je Republi~ka izborna komisija (RIK) izglasala sramne odluke u vezi sa glasawem dijaspore i prihvatila opstrukcije Ministarstva spoqnih poslova (MSP), pola sata pred istek zakonskog roka u pono}. “Ovim odlukama ozvani~ena je sramna opstrukcija MSP-a: na{i gra|ani u Americi i Australiji zvani~no se primoravaju da glasaju usred no}i (u 1 i 2 ujutru), dok su desetine bira~kih mesta u svetu i ~itavi regioni definitivno obrisani sa izborne mape”, naveli su studenti. Oni su poru~ili da }e Studentska lista iskoristiti sva pravna sredstva

koja joj stoje na raspolagawu kako bi za{titila Ustavom zajem~ena prava na{ih gra|ana u dijaspori. “Zahtevamo hitno poni{tavawe nehumanog no}nog glasawa i obezbe|ivawe bira~kih mesta na svim lokacijama na kojima su se na{i gra|ani uredno prijavili. Reìmskim nalogodavcima ove sabotaè poru~ujemo jasno: uzalud vam no}ni manevri i institucionalne podvale – voqu 111.000 qudi ne moète izbrisati”, naveli su studenti. Poru~uju da }e na opstrukcije odgovoriti pravnim putem i uzvratiti “istorijskom izlazno{}u i odbraniti svaki glas do pobede!”.

12 ^etvrtak 8. oktobar 2026.

Brizbejn zvani~no predstavio ambleme Olimpijskih igara 2032. Brizbejn je zvani~no predstavio ambleme Olimpijskih i Paraolimpijskih igara 2032. godine, a u wihovom sredi{tu nalazi se ruì~asti kakadu, simbol Australije. Kakadu je izabran ispred kengura, koale i ibisa, a odluka je objavqena nekoliko dana nakon {to je amblem gre{kom prerano procureo na dru{tvene mreè. Amblem Olimpijskih igara predstavqa grb u obliku ruì~astog kakadua, ~ija je boja stilizovana tako da podse}a na olimpijski i paraolimpijski plamen, dok oblik simbolizuje dràvu Kvinslend. Gradona~elnik Brizbejna Adrijan [riner rekao je da amblemi predstavqaju proslavu grada i wegovog na~ina ìvota. „Oni predstavqaju Brizbejn kakav qudi poznaju i vole – ìvahan, otporan, povezan, prijateqski, razigran i pomalo nesta{an. Oni su i simbol uzbu|ewa koje raste {irom na{eg grada”, rekao je [riner. Organizatori su naveli da amblemi sadrè i elemente kulture starosedela~kih naroda Australije, uz obja{wewe da se kakadui smatraju glasnicima koji povezuju qude sa mestom, pri~ama i ceremonijama. Amblem je trebalo da bude predstavqen tokom zvani~ne ceremonije, ali je video namewen promociji nekoliko dana ranije gre{kom objavqen na Jutjub kanalu doga|aja. Snimci ekrana i fotografije ubrzo su se pro{irili dru{tvenim mreàma. Organizatori su kasnije ocenili da je incident doneo i pozitivnu stranu, po{to je neo~ekivana objava izazvala veliku pa`wu javnosti. Olimpijske i Paraolimpijske igre 2032. bi}e odràne u Brizbejnu i drugim gradovima Kvinslenda, ukqu~uju}i Gold Kost i San{ajn Kost. Australija je do sada dva puta bila doma}in letwih Olimpijskih igara – u Melburnu 1956. i Sidneju 2000. godine.

AUSTRALIJA

ISTRAGA AUSTRALIJE O INCIDENTU NA LETU ZA TEL AVIV

Istraùje se veza kopilota ”Flajdubaija” sa Melburnom Hamam al Hamami je, prema navodima o~evidaca, napao kapetana na letu iz Dubaija, dok australijske slu`be ispituju wegov raniji boravak u Melburnu Australijske vlasti istraùju veze Hamama al Hamamija (29) iz Omana, kopilota kompanije „Flajdubai”, sa Australijom, saop{tila je australijska policija. Al Hamami je, prema navodima o~evidaca, napao pilota na letu za Tel Aviv na kojem su se nalazili izraelski putnici. Al Hamami, kopilot na letu „Flajdubai 1073”, koji je u sredu poleteo iz Dubaija, napao je kapetana pilotskom sekiricom za vanredne situacije i, prema svedo~ewima putnika, poku{ao da obori avion u incidentu koji se istraùje kao mogu}i poku{aj teroristi~kog napada, prenosi „Tajms of Izrael”. Vlasti Omana nisu komentarisale slu~aj, dok je kompanija „Flajdubai” saop{tila da je u toku sveobuhvatna istraga. Dva izvora upoznata sa istragom navela su da je Al Hamami studirao na univerzitetu u Melburnu, glavnom gradu australijske dràve Viktorije. Mediji navode da je studirao

na Univerzitetu RMIT, koji je za Rojters saop{tio da ne}e komentarisati slu~aj. „Zajedni~ki tim Viktorije za borbu protiv terorizma, koji ~ine Australijska federalna policija, policija Viktorije i Australijska bezbednosno-obave{tajna organizacija (ASIO), mo`e da potvrdi da istra`uje veze ovog ~oveka sa Australijom. Dodatne informacije bi}e objavqene u odgovaraju}em trenutku”, rekao je portparol Australijske federalne policije. „Fajnen{el tajms” objavio je danas da je Al Hamami, navodno, tokom boravka u Australiji pose}ivao radikalne xamije i ekstremisti~ke internet stranice, pozivaju}i se na dve osobe upoznate sa istragom. Prema pisawu tog lista, au-

stralijske obave{tajne slu`be imale su dosije o Al Hamamiju. Izraelski premijer Bewamin Netawahu rekao je pro{le nedeqe da je pilot „pro{ao islamisti~ku radikalnu indoktrinaciju”, dok su izraelski zvani~nici naveli da ispituju wegove mogu}e veze sa teroristi~kim organizacijama i neprijateqskim dr`avama. Prema navodima izraelskih medija, izraelski propisi zabrawuju sletawe u Izrael pilotima iz dr`ava koje nemaju diplomatske odnose sa tom zemqom. List „Harec” objavio je da je pre vi{e od tri godine usvojen propis prema kojem se spiskovi ~lanova posada letova dostavqaju izraelskim bezbednosnim slu`bama.

Testovi prepoznavawa lica Australija ponovo u supermarketu ugro`avaju pove}ala kamate, privatnost Australijanaca inflacija ne popu{ta Testovi prepoznavawa lica u australijskim supermarketima izazivaju zabrinutost u vezi sa biometrijskom privatno{}u kupaca i radnika. Australijancima bi lica mogla biti skenirana i upore|ena sa listama za pra}ewe dok obavqaju kupovinu namirnice. Da li u Australiji supermarketi postaju nazdorni odbor? Zagovornici privatnosti upozoravaju da bi kupci i radnici mogli biti pra}eni tokom kupovine bez potpunog razumevawa koje se informacije o wima sakupqaju, ko ih i kako ~uva ili koliko dugo. I dok marketi uvo|ewe kamera defini{u kao bezbednosnu meru usmerenu na identifikaciju qudi povezanih sa nasiqem ili kriminalom, drugi glasovi {apu}u da je re~ o totalnoj kontroli i otimawu svakog oblika privatnosti i dostojanstva. Drugi glasovi ukazuju da kamere koje su u planu da se po-

Centralna banka Australije pove}ala je referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na 4,60 odsto, upozoravaju}i da su inflatorni pritisci ja~i nego {to je o~ekivala.

stave na ulazu u markete, zbog maweg broja rizi~nih gra|ana, kompromituju celo stanovi{tvo. Tako|e se ukazuje da se na ovaj na~in prikupqaju osetqivi podaci koji mogu biti kompromitovani. Ujedno se govori da se identiteti na ovaj na~in mogu krasti ili zloupotrebiti na razli~ite na~ine. Iako su do sada neke prodavnice testirale rad ovih tehno-

logija do sada se nije ~ula potvrda sa wihove strane da }e ih u budu}e i sprovesti. Mo`da je ta potvrda i nepotrebna. Sigurno je da ho}e. Da li danas ili za dve godine, to je mawe zna~ajno. Koliko smo svesni opasnosti ovakve tehnologije? Da li smo ~itali Orvelov roman? Mo`da je po`eqno da se ovo kwi`evno delo uvede u program namewen osnovnim {kolama.

Odluka od 29. septembra bila je jednoglasna i predstavqa ~etvrto pove}awe od po~etka godine. ENERGIJA I TEHNOLOGIJA PODI@U TRO[KOVE Banka navodi da je {irewe sukoba na Bliskom istoku pove}alo cijene energenata, dok tra`wa povezana sa vje{ta~kom inteligencijom podsti~e rast cijena tehnolo{kih proizvoda. Kompanije se suo~avaju sa ve}im tro{kovima, koje ve} prenose ili planiraju da prenesu na kupce. MOGU]A I NOVA POVE]AWA Iako privreda usporava, inflacija ostaje previsoka, ocewuje banka. Istovremeno su cene stanova pale u ve}ini glavnih gradova saveznih dr`ava, a novo stambeno kreditirawe osetno oslabilo. Monetarne vlasti poru~uju da su spremne za dodatno pove}awe kamata ako bude potrebno. Odluka pokazuje te`inu zadatka centralne banke: treba da ograni~i rast cena u trenutku kada skupqe finansirawe ve} usporava deo privredne aktivnosti.

AUSTRALIJA

^etvrtak 8. oktobar 2026. 13

PUWA^ BI USKORO MOGAO DA POSTANE SKORO NEBITAN:

RENTON FAMILY TRUST Australijska baterija Aged Care puni se za neverovatnih Daje kvalitetnu 20 sekundi uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

Nova tehnologija baterija mogla bi drasti~no da skrati vreme potrebno za puwewe ure|aja. Istraìva~i su napravili prototip koji otvara potpuno novu mogu}nost skladi{tewa energije. Australijski nau~nici razvili su prototip kvantne baterije koji bi mogao da promeni na~in na koji razmi{qamo o skladi{tewu energije. Za razliku od klasi~nih baterija, kod kojih ve}i kapacitet uglavnom zna~i i duè puwewe, kvantne baterije imaju neobi~no svojstvo: {to je vi{e wihovih jedinica, to bi proces puwewa mogao da bude brì zahvaquju}i kolektivnim kvantnim efektima. Tim koji predvodi dr Xejms Kvo~ iz australijske agencije CSIRO napravio je ure|aj koji ne samo da prima energiju ve} je i skladi{ti, a zatim je moè osloboditi kao elektri~nu energiju. Ako se tehnologija dovoqno uve}a i razvije, baterija prose~nog telefona jednog dana mogla da se napuni za oko 20 sekundi. ZA[TO KVANTNA BATERIJA RADI DRUGAÎJE Kod obi~ne baterije }elije uglavnom rade pojedina~no, pa pove}avawe kapaciteta donosi vi{e materijala kroz koji energija mora da pro|e. Kod kvantne baterije jedinice mogu da se pona{aju kolektivno, odnosno da me|usobno koriste efekte kvantne mehanike. U eksperimentima je pokazano da vreme puwewa moè da opada pribli`no kao 1/√N, gde N predstavqa broj molekula odnosno jedinica u sistemu. Prototip koristi vi{eslojnu organsku mikro{upqinu, a energija se u ure|aj dovodi beì~no pomo}u laserskih impulsa. Najnovija verzija ima i dodatne slojeve koji omogu}avaju pretvarawe

uskladi{tene energije u elektri~nu struju, {to je va`na razlika u odnosu na raniji prototip koji je pokazivao brzo puwewe, ali nije imao na~in da energiju prakti~no izvu~e. Ipak, ideja o telefonu koji se puni za 20 sekundi trenutno je mnogo blià laboratoriji nego prodavnici. Dana{wi prototip skladi{ti veoma malu koli~inu energije, a vreme tokom kog moè da zadrì tu energiju i daqe je veoma kratko. Prema podacima istraìva~a, kapacitet je na nivou od nekoliko milijardi elektron-volti, dok se uskladi{tena energija zadràva svega nekoliko nanosekundi. Zbog toga ova baterija zasad ne moè da napaja obi~an telefon, laptop ili automobil. Istraìva~i sada poku{avaju da pove}aju ure|aj, produè vreme zadràvawa energije i prona|u na~in da se kvantno pona{awe o~uva i kada sistem postane mnogo ve}i. Upravo je prelazak sa mikroskopskog eksperimenta na ure|aj koji moè da skladi{ti prakti~ne koli~ine energije jedan od najve}ih izazova. PRVI CIQ NISU TELEFONI Mnogo pre mobilnih telefona, kvantne baterije mogle bi da prona|u primenu u mawim elektronskim ure|ajima i kvantnim ra~unarima. Za takve sisteme ogromna koli~ina energije nije neophodna, dok bi veoma brzo puwewe i mogu}nost rada sa kvantnim procesima mogli da budu korisniji nego poku{aj da se odmah napravi baterija dovoqno velika za automobil. Posebno zanimqiva mogu}nost odnosi se upravo na kvantne ra~unare. Druga istraìvawa pokazuju da bi male kvantne baterije jednog dana mogle da budu ugra|ene direktno u takve sisteme, gde

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

bi pomagale u upravqawu energijom i smawewu potrebe za dodatnim hla|ewem i sloènom infrastrukturom. Za sada je i taj koncept u fazi istraìvawa, ali predstavqa jedan od konkretnijih pravaca razvoja tehnologije. OD LABORATORIJE DO TELEFONA DUG JE PUT Ako istraìva~i uspeju da pove}aju kapacitet i produè vreme skladi{tewa, kvantne baterije bi mogle da promene jednu od najve}ih frustracija savremene elektronike. Umesto da telefon prikqu~ujemo na puwa~ na desetine minuta ili duè, krajwi ciq je da se velika koli~ina energije prenese za svega nekoliko trenutaka. Sli~an princip mogao bi dugoro~no da bude zanimqiv i za elektri~na vozila,

gde bi brzo puwewe predstavqalo mnogo ve}i izazov nego kod telefona. Me|utim, izme|u prototipa i komercijalnog proizvoda stoji ~itav niz problema koje nau~nici tek treba da re{e. Potrebno je pove}ati koli~inu uskladi{tene energije, produìti weno zadràvawe i zadràti kvantne efekte u ve}em sistemu. Tek kada ti problemi budu re{eni, ideja o telefonu koji se puni za 20 sekundi moè da pre|e iz nau~nog prora~una u tehnologiju koju zaista moèmo da koristimo. Zabraweno preuzimawe dela ili ~itavog teksta i/ili foto/videa, bez navo|ewa i linkovawa izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova kori{}ewa i Zakonom o javnom informisawu i medijima.

Polovina kupaca u Australiji vi{e veruje ve{ta~koj inteligenciji nego prodavcima Skoro polovina Australijanaca vi{e veruje preporukama ve{ta~ke inteligencije nego prodavcima, pokazalo je novo istraìvawe. Prema novoj studiji, vi{e od polovine Australijanaca veruje u ve}oj meri preporukama za proizvode koje im daje ve{ta~ka inteligencija nego savetima prodavaca u maloprodaji. Istraìvawe je sprovedeno prema naruxbini lanca Manhattan Associates. A rezultati su doneli zapawuju}e rezultate, prema kojima se vi{e veruje ve{ta~koj inteligenciji nego ~oveku. Struktura rezultata pokazuje da se u budu}nosti moè o~ekivati potpuna zamena prodavaca ve{ta~kom inteligencijom. Naime, 29% ispitanika podjednako

veruje i ve{ta~koj inteligenciji i prodavcima, {to nam pokazuje da je poverewe u AI gotovo 80%. Skoro svaki ~etvrti ispitanik se najpre savetuje sa ve{ta~kom inteligencijom kada razmatra va`nu kupovinu, a samo 7% to ~ini sa osobqem u radwi. Istraìvawe je pokazalo i da se kupci odlu~uju na krajwu kupovinu tek nakon {to zavr{e „istraìvawe“ zasnovano na ve{ta~koj inteligenciji. U ovom procesu se najvi{e koriste ChatGPT, Gemini ili Copilot. Iako je ovo istraìvawe vr{eno u Australiji su{tinski bismo mogli da ga primenimo na sve dràve koje bi imale jednak stepen upotrebe interneta. îni se da nam ve{ta~ka inteligencija sve dubqe ulazi pod koù.

9366 9299

14 ^etvrtak 8. oktobar 2026.

AUSTRALIJA

Viktorija pred istorijskom prekretnicom

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Laburisti u Viktoriji imaju izuzetno uspe{nu izbornu istoriju; stranka je pobedila na devet od posledwih 12 izbora na nivou ove savezne dràve i bila na vlasti tokom 33 od posledwe 44 godine... Laburisti~ka vlada je na vlasti ve} 12 godina, ali beleì pad podr{ke i teì osvajawu retkog,

na i Nacionalna partija mogle bi se na}i u rawivom poloàju na pojedinim delovima svoje teritorije, a kamoli u borbi za dodatnih 16 mesta koja poku{avaju da osvoje {irom Viktorije. âk i ako osvoji vlast, liderka liberala Xes Vilson rizikuje da joj desni~arska alternativa koju predstavqa Polin Henson uskrati broj glasova neophodan za formirawe ve}inske vlade i upravqawe dràvom u naredne ~etiri godine. Ili }e se, naspram najozbiqnije kampawe Liberalne partije od po~etka rasta popularnosti te desni~arske stranke, uspon „Jedne nacije“ ipak zaustaviti u kqu~nim izbornim jedinicama? Tu treba dodati i kandidate Zelenih u Melburnu, kao i nezavisne kandidate {irom dràve, koji bi dodatno mogli da zakomplikuju nastojawa svih glavnih stranaka da obezbede parlamentarnu ve}inu. Istraìvawa javnog mwewa pokazuju da su i vlast i opozicija izgubile deo podr{ke od posledwih izbora, pri ~emu se procewuje da bi Laburisti~ka stranka sada osvojila vi{e od 10 procentnih poena mawe gla-

Зграда парламента у Мелбурну, 2010. ~etvrtog uzastopnog mandata, a predvodi je premijer koji je na toj funkciji kra}e od tri meseca. S druge strane, tu je opozicija èqna uspeha, koja o~ajni~ki poku{ava da prevazi|e godine unutra{wih sukoba i podela; iako vodi u anketama, potrebno joj je mnogo poslani~kih mesta da bi formirala vladu. Situacija na ovim izborima u dràvi Viktorija ve} je bila sloèna, ali uz nagli i ogroman rast podr{ke stranci „Jedna nacija“ (One Nation), stvoreni su uslovi za mo`da najkomplikovanije i najnepredvidivije izbore u novijoj istoriji Australije. Mnogo se pisalo o usponu pokreta gospo|e Polin Henson tokom proteklih godinu dana, a ovi izbori pruì}e nam najboqi uvid u slabqewe dvopartijskog sistema koji dominira australijskom politikom jo{ od Drugog svetskog rata. Ve} smo videli primere kako „Jedna nacija“ moè ozbiqno da uzdrma uobi~ajene politi~ke tokove – najupe~atqiviji primer zabeleèn je u Ju`noj Australiji u martu, kada je ta stranka na nivou dràve osvojila vi{e glasova od Liberalne partije, izborila ~etiri mesta u dowem domu parlamenta i postala glavni rival Laburisti~koj partiji u vi{e od dvadeset drugih izbornih jedinica. Ipak, taj rezultat ostvaren je u senci dominantne laburisti~ke vlade i reizbora premijera, ~ija pobeda nijednog trenutka nije bila dovedena u pitawe. U Viktoriji je poloàj laburisti~ke vlade znatno slabiji; ona je ve} pokazala rawivost u izbornim jedinicama sa prete`no radni~kom populacijom na obodima grada, koje bi mogle biti podlo`ne prodoru stranke Polin Henson. Isto tako, opozicione Liberal-

sova nego na izborima 2022. godine. îni se da je bira~ko telo sada gotovo ravnomerno podeqeno na ~etiri tabora: Laburiste, Koaliciju, stranku „Jedna nacija” i sve ostale. Laburisti u Viktoriji imaju izuzetno uspe{nu izbornu istoriju; stranka je pobedila na devet od posledwih 12 izbora na nivou ove savezne dràve i bila na vlasti tokom 33 od posledwe 44 godine. Viktorija je stekla reputaciju – kako ju je Xon Hauard popularno nazvao – „australijskog Masa~usetsa”. Stranka je ostvarila izuzetan preokret nakon dugog perioda u kojem su laburisti~ke vlade, pre 1982. godine, bile retka i kratkotrajna pojava. Ipak, ~ak i dugi periodi politi~ke stabilnosti obi~no se zavr{avaju pre ili kasnije. Laburisti~ka partija se na ovim izborima suo~ava sa rizikom od strukturnih promena koje bi je ne samo preselile u opozicione klupe, ve} i oteàle wen povratak na vlast u bliskoj budu}nosti. Deo dominacije laburista u Viktoriji po~iva na sna`nom „crvenom zidu” koji su uspeli da odrè u velikim delovima te savezne dràve. Izborne bitke u ovoj dràvi tradicionalno su se najè{}e vodile u isto~nim predgra|ima Melburna, kao i u izbornim jedinicama na jugoistoku grada, du` èlezni~ke linije ka Frankstonu. Partija ~vrsto drì mandate u regionalnim gradovima zapadne Viktorije jo{ od poraza vlade Xona Keneta 1999. godine. Liberalna partija u ovom veku nije osvojila nijedno mesto u Melburnu severno ili zapadno od reke Jare. Laburisti su tako|e imali koristi od postepenih demografskih

promena u Melburnu. Grad se {iri ka periferiji izgradwom novih stambenih naseqa na obodima metropolitanskog podru~ja; politi~ki gledano, to je dovelo do toga da isto~ni delovi Melburna, nakloweni liberalima, polako gube mandate, dok podru~ja severno i zapadno od Jare, koja podràvaju laburiste, pove}avaju svoju zastupqenost. Ipak, pre ~etiri godine, laburisti su pretrpeli udarac u mnogim svojim najsigurnijim izbornim jedinicama, kada je wihov udeo u glasovima (primarna podr{ka) opao za 15 do 20 procentnih poena, naro~ito u zapadnim predgra|ima Melburna. Ve}ina tih glasova, me|utim, nije oti{la Liberalnoj partiji. Umesto toga, glasovi su se raspodelili na mawe stranke i nezavisne kandidate. Iako promene u raspoloèwu bira~a nisu bile dovoqno velike da ugroze mandate poslanika Laburisti~ke partije, one ukazuju na odre|eni nivo nezadovoqstva i potragu za alternativama. Liberalna partija se nada da }e prekinuti niz poraza u ovim izbornim jedinicama, ali ostaje pitawe: ho}e li bira~i ove godine videti stranku „Jedna nacija” – koja 2022. nije u~estvovala na izborima u ovim jedinicama – kao jo{ jednu kredibilnu alternativu? Liberalna partija ulazi u ove izbore sa velikim optimizmom u pogledu svojih {ansi da preuzme vlast. Partija je tokom ovog skup{tinskog saziva promenila ve} tre}eg lidera, ali nakon godina podela i unutarstrana~kih sukoba, ~ini se da se sada ujedinila oko ène koja je vodi od novembra. Ipak, put Xes Vilson ka vlasti nije jednostavan i podrazumeva prolazak kroz nekoliko kqu~nih faza. Ako stranke koje nisu na vlasti uspeju da uskrate Laburistima i Zelenima zajedni~ku ve}inu u parlamentu ({to bi zna~ilo neto gubitak od 12 mesta), verovatno ne bi postojala prava alternativa tome da Vilson preuzme premijersku funkciju. Me|utim, ~ak i ako aktuelna vlada izgubi izbore, sastav nove vlade mogao bi u velikoj meri zavisiti od toga koliko duboko u bira~ko telo opozicija uspe da prodre i osvoji dodatna mesta. Liberalima i Nacionalistima je potrebno 16 dodatnih mesta kako bi formirali vladu sa ve}inom, a taj ciq nije nimalo lako dosti}i. Liberali bi morali da osvajaju mesta van uobi~ajenih popri{ta borbe na dràvnim izborima, odnosno van isto~nih i jugoisto~nih predgra|a Melburna. Opozicija bi tako|e morala da nadoknadi eventualne gubitke glasova u korist stranke „Jedna nacija“, koja posebno ugroàva Nacionaliste u ruralnim delovima Viktorije. Ukoliko ne uspe da obezbedi ve}inu, Koalicija bi mogla da razmotri sklapawe zvani~nog sporazuma o vladawu sa strankom „Jedna nacija“. âk i ako izgube vlast, Laburisti moraju da minimiziraju gubitke kako bi ostali konkurentni na izborima 2030. godine. Novo politi~ko okruèwe tako|e zna~i da se ovi izbori prate {irom zemqe mnogo pa`qivije nego uobi~ajeni dràvni izbori. Izbori u Novom Ju`nom Velsu odrà}e se za mawe od ~etiri meseca nakon glasawa u Viktoriji, dok se period u kojem se mogu odràti savezni izbori otvara u avgustu naredne godine.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

maksimalno 40 kilograma

ZAJEDNICA

^etvrtak 8. oktobar 2026. 15

GLASAWE NA IZBORIMA ZA NARODNE POSLANIKE NARODNE SKUP[TINE REPUBLIKE SRBIJE RASPISANIM ZA 25. OKTOBAR 2026. GODINE

NAJTI[E OSTRVO NA SVETU - NA NOVOM ZELANDU:

Savr{eno mesto za miran odmor Nova studija kompanije BookRetreats analizirala je 100 ostrva {irom sveta koriste}i satelitske snimke i podatke sa otvorenih mapa. Ostrva su rangirana na osnovu {est faktora koji su va`ni za stvarawe mirnog zvu~nog okruèwa. Me|u wima su koli~ina prirode na ostrvu, broj puteva, nivo vazdu{nog saobra}aja, gustina naseqenosti, prisustvo tamnog no}nog neba i duìna prirodne obale. Istraìvawe se oslawalo i na radove istraìva~ice ti{ine i profesorke psihologije Olge V. Lehman, kao i na definiciju mirnog podru~ja Evropske agencije za ìvotnu sredinu – mesta sa prijatnim zvu~nim pejzaòm, gde neèqena buka nije prisutna ili barem nije dominantna. Drugim re~ima, {to je ostrvo ti{e, zelenije, mawe izgra|eno i sa mawe ve{ta~kog osvetqewa, to je boqe pro{lo na rang-listi. Prvo mesto zauzelo je Stjuartovo ostrvo na Novom Zelandu, tre}e najve}e ostrvo ove zemqe i jedno od wenih najre|e naseqenih podru~ja. Na ogromnoj povr{ini od 1.680 kvadratnih kilometara ìvi svega oko 500 qudi, dok je pribli`no 85 odsto ostrva za{ti}eno kao nacionalni park. Na ostrvu ìvi oko 20.000 retkih ptica kivija, {to zna~i da ih ima pribli`no 40 puta vi{e nego qudi. Ostrvo je ujedno i najju`nije me|unarodno uto~i{te za posmatrawe tamnog neba na svetu, zbog ~ega je idealno za posmatrawe zvezda, a uz malo sre}e mogu}e je videti i polarnu svetlost na ju`noj hemisferi.

06. okt 2026. Ambasada Republike Srbije u Komonveltu Australija obave{tava da je Republi~ka izborna komisija donela Odluku o odre|ivawu bira~kih mesta u inostranstvu za glasawe na izborima za narodne poslanike Narodne skupo{tine raspisanim za 25. oktobar 2026. godine 02 Broj: 013-319/26-3 od 5. oktobra 2026. godine. AUSTRALIJA Kao bira~ka mesta u Australiji odre|ena su slede}a bira~ka mesta: U skladu sa Odlukom Republi~ke izborne komisije o odre|ivawu vremena po~etka i zavr{etka glasawa na bira~kim mestima u inostranstvu 02 Broj:

013-411/26 od 5. oktobra 2026. godine, na svim bira~kim mestima u inostranstvu glasawe }e biti sprovedeno tako da ono traje 13 ~asova i da se zavr{i najkasnije u 20:00 ~asova po vremenu u Republici Srbiji. S toga, bira~ka mesta u Australiji bi}e otvorena 25. oktobra 2026. godine u 17:00 ~asova po lokalnom vremenu, dok }e se glasawe zavr{iti 26. oktobra 2026. godine u 6:00 ~asova. NOVI ZELAND Kao bira~ko mesto na Novom Zelandu odre|eno je slede}e bira~ko mesto: U skladu sa Odlukom Republi~ke izborne komisije o odre|ivawu vremena po~etka i zavr{etka glasawa na bira~kim

mestima u inostranstvu 02 Broj: 013-411/26 od 5. oktobra 2026. godine, na svim bira~kim mestima u inostranstvu glasawe }e biti sprovedeno tako da ono traje 13 ~asova i da se zavr{i najkasnije u 20:00 ~asova po vremenu u Republici Srbiji. S toga, bira~ko mesto na Novom Zelandu bi}e otvoreno 25. oktobra 2026. godine u 19:00 ~asova po lokalnom vremenu, dok }e se glasawe zavr{iti 26. oktobra 2026. godine u 8:00 ~asova. Na dan glasawa, potrebno je da dr`avqani Republike Srbije, koji su upisani u izvod iz bira~kog spiska za konkretno bira~ko mesto, sa sobom ponesu va`e}u li~nu kartu ili paso{ Republike Srbije.

16 ^etvrtak 8. oktobar 2026.

ZAJEDNICA

MOME – MNOGOBROJNA LICA @ENSTVENOSTI: PETNAEST GODINA SLIKARSKOGRADA ALEKS

Izlo`ba u Port Adelaidu slavi ènu, srpsko kult nasle|e, identitet i pri~e koje se prenose kroz g U prostoru Milledge’s Cafe, 8A Todd Street, Port Adelaide, 3. oktobra 2026. godine otvorena je izlo`ba „Mome – mnogobrojna lica ènstvenosti“, savremenog vizuelnog umetnika Aleksandra Brankovi}a, koji je mnogima poznat iz sveta folklora. Izlo`ba, koja je okupila oko osamdeset zvanica, predstavqa posebno vaàn trenutak u wegovom umetni~kom radu, jer istovremeno obeleàva 15 godina wegovog ozbiqnog bavqewa slikarstvom. Re~ „mome“ je mnoìnski oblik tradicionalne srpske re~i „moma“, koja ozna~ava devojku, mladu ènu ili mladu. U srpskoj narodnoj tradiciji „moma“ nije samo opis ìvotne dobi, ve} pojam povezan sa devoja{tvom, odrastawem, qubavqu, udajom, porodicom, narodnom no{wom i prelaskom iz jednog ìvotnog perioda u drugi. U naslovu izlo`be „mome“ zato postaju simbol razli~itih èna, wihovih iskustava i razli~itih lica ènstvenosti. Otvarawe izlo`be bilo je organizovano po pozivu, a me|u gostima su se, pored porodice i prijateqa, na{li i predstavnici srpske zajednice iz Adelaida i Melburna, kao i pesnikiwa Jelena Dini}, koja je i otvorila izlo`bu. Jelena Dini}, srpska pesnikiwa koja je objavila dve kwige poezije na engleskom jeziku, svojim obra}awem dala je poseban ton ve~eri. Nakon we, publici se obratila etnomuzikolog Ana Nedeqkovi} Brankovi}, supruga umetnika, a zatim i sam Aleksandar Brankovi}. Govorilo se o umetnosti, inspiraciji, kulturnom nasle|u i posebno o èni kao jednoj od va`nih i ve~nih inspiracija umetnicima kroz istoriju. Otvarawe je imalo i snaàn kulturni karakter. Gosti su do~ekani na tradicionalan na~in, uz poga~u i rakiju, dok je u pozadini svirala srpska etno-xez muzika. Spoj tradicionalnog i savremenog, koji je jedna od osnovnih ideja same izlo`be, tako je bio prisutan i u atmosferi ve~eri. @ENA IZME|U TRADICIJE I SAVREMENOSTI „Mome – mnogobrojna lica ènstvenosti“ istraùje razli~ita lica ènskog iskustva. Aleksandar Brankovi} kroz dvanaest posebno odabranih i za ovu izlo`bu nastalih radova ne predstavqa ènu samo kao simbol lepote, ve} kao li~nost koja u sebi nosi ~itav svet emocija, iskustava, se}awa i promena. Svaki rad predstavqa jednu od tih dimenzija: Jevrosima – Preobraàj govori o tihoj i unutra{woj promeni, dok Zlatana – Prelaz predstavqa trenutak prelaska iz jednog ìvotnog poglavqa u drugo. Bisenija – Duhovnost istraùje svet koji se nalazi iza spoqa{we lepote i ukrasa, dok Mara – Otpornost govori o tihoj snazi ène koja nastavqa daqe uprkos ìvotnim izazovima.Tu su i Petrija – Identitet, koja govori o samospoznaji i pripadawu sopstvenom identitetu, Ikonija – Razmi{qawe, posve}ena

unutra{wem svetu i samorefleksiji, kao i Kosovka – Izdr`qivost, koja predstavqa snagu generacija srpskih èna koje su kroz razli~ite istorijske okolnosti ~uvale nadu, dostojanstvo i veru. Dobrija – Mudrost govori o znawu i iskustvu koje se prenosi kroz generacije, dok Dostana – Autenti~nost slavi hrabrost da èna bude ono {to jeste. Jelena – Snaga predstavqa ènsku snagu povezanu sa znawem, mudro{}u i uticajem, dok An|elija – Dostojanstvo govori o dostojanstvu i eleganciji koja prevazilazi vreme. Kolekciju zaokruùje Divna – Blagost, kroz koju se istraùju ne`nost, unutra{wa sigurnost i ona vrsta snage koja ne mora biti glasna da bi bila prisutna. Nazivi radova tako postaju vi{e od imena. Oni predstavqaju razli~ite osobine, emocije i ìvotne trenutke kroz koje se moè posmatrati ènsko iskustvo. SRPSKA @ENA KAO INSPIRACIJA Posebno mesto u ovoj kolekciji zauzima srpska èna. Inspiracija nije samo wena fizi~ka lepota, ve} odnos prema tradiciji, porodici, istoriji i kulturnom identitetu. Tradicionalna srpska no{wa u Aleksandrovim radovima nije samo dekorativni element. Ona postaje vizuelni jezik. Boje, vez, teksture, ornamenti i detaqi nose pri~e o poreklu, vremenu, dru{tvu i identitetu. @ena obu~ena u tradicio-

nalnu no{wu tako nije zarobqena u pro{losti. Naprotiv, ona kroz umetni~ki izraz ulazi u savremeni prostor i dobija novu dimenziju. Upravo taj susret pro{losti i sada{wosti predstavqa jednu od najzanimqivijih karakteristika Aleksandrovog rada. Wegova povezanost sa tradicijom nije slu~ajna. Aleksandar Brankovi} je dve decenije bio profesionalni igra~. Sa sedam godina po~eo je da se bavi folklorom, a kasnije je postao solista u Srpskom Nacionalnom Ansamblu „Kolo“, kroz koji je profesionalno predstavqao srpsku kulturu, muziku, igru i tradicionalnu no{wu.

To iskustvo ostavilo je dubok trag na wegov umetni~ki izraz. Ono {to je nekada upoznavao kroz pokret, muziku i scenski nastup, danas istraùje kroz boju, teksturu, oblik i lik. OD SRBIJE DO AUSTRALIJE Ro|en u Srbiji, a danas nastawen u Adelaidu, Aleksandar Brankovi} svoj umetni~ki izraz razvija upravo na prostoru izme|u dve kulture. Dolaskom u Australiju wegova povezanost sa sopstvenim kulturnim nasle|em postala je jo{ izraènija. Ono {to je nekada bilo deo svakodnevnog ìvota – tradicionalna ode}a, ornamenti, folklor i kulturni simboli – iz perspektive ìvota u Australiji dobilo je novu vrednost. Posmatraju}i i istraùju}i razli~ite kulture, umetnik je ponovo otkrio bogatstvo sopstvenog

nasle|a i mogu}nost da ga kroz vremenu umetnost predstavi no publici. Wegov umetni~ki izraz povez figurativno slikarstvo sa elem tima tradicionalne simboli Kroz slikawe akrilom, kombi vane tehnike i savremene pris pe, Aleksandar na svojim slika kombinuje tradicionalne motive savremenim na~inom izra`avaw

PETNAEST GODINA STVARAW Iako je kreativnost prisutn Aleksandrovom `ivotu od najra jih dana, posledwih 15 godina pr stavqaju period wegovog intenz nog razvoja kao vizuelnog umetni Tokom tog vremena izlagao j okviru SALA festivala u Ju` Australiji, kao i na izlo`bam Srbiji. Pored autorskih rado

ZAJEDNICA

^etvrtak 8. oktobar 2026. 17

Sastanak Mitropolita Siluana sa turno saradnicima u susret predstoje}oj generacije kanonskoj poseti Patrijarha Porfirija

SANDRA BRANKOVI]A

saovoj

zuje menike. inostuama e sa wa.

WA na u aniredzivika. je u `noj ma u ova,

bavi se i izradom naru~enih dela, ukqu~uju}i portrete, pejzaè i personalizovane radove za privatne kolekcionare. „Mome – mnogobrojna lica ènstvenosti“ je zato vi{e od jedne izlo`be. Ona predstavqa svojevrsni pregled tema koje su tokom godina postajale sve va`nije u wegovom radu: identitet, kulturno nasle|e, èna, tradicija i pri~e koje se prenose iz generacije u generaciju. IZLO@BA KOJA POVEZUJE ZAJEDNICU Posebna vrednost ove izlo`be jeste i ~iwenica da je odràna u prostoru koji omogu}ava neposredan susret umetnosti i zajednice. Otvarawe je okupilo qude razli~itih generacija i iskustava, ali ih je povezala zajedni~ka zainteresovanost za umetnost i kulturno nasle|e. Za srpsku zajednicu u Australiji ovakvi doga|aji imaju dodatnu vrednost. Oni predstavqaju na~in da se kulturno nasle|e ne samo sa~uva, ve} i predstavi u novom kontekstu, van granica zemqe iz koje poti~e. „Mome – mnogobrojna lica ènstvenosti“ je istovremeno li~na pri~a umetnika i pri~a o zajedni~kom nasle|u. Izlo`ba je prodajnog karaktera, pa posetioci imaju mogu}nost da odre|ene radove kupe i tako deo ove umetni~ke pri~e ponesu sa sobom. Postavka }e biti dostupna publici do kraja oktobra. Oni koji nisu u mogu}nosti da izlo`bu posete uìvo mogu pogledati radove putem elektronskog kataloga i dru{tvenih mreà. Elektronski katalog: Catalog - ALEKSANDAR BRANKOVIC UMETNOST KAO ÛVAR SE]AWA „Mome – mnogobrojna lica ènstvenosti“ na kraju nije samo izlo`ba o ènama. To je izlo`ba o se}awu, identitetu i promeni. O onome {to nosimo iz pro{losti i onome {to od toga stvaramo u sada{wosti. Aleksandar Brankovi} kroz svoje radove poku{ava da sa~uva pri~e, tradicije i emocije, ali ih ne ostavqa u pro{losti. On ih prevodi u savremeni umetni~ki jezik. Wegove ène istovremeno pripadaju pro{losti i sada{wosti. One su ne`ne i sna`ne, rawive i samouverene, tradicionalne i savremene. Svaka od wih nosi svoju pri~u. I upravo u tome leì osnovna poruka izlo`be: da nijedna èna nema samo jedno lice i da se iza svakog portreta nalazi ~itav svet – lepote, emocija, snage, se}awa i preobraàja. Za Aleksandra Brankovi}a, ova izlo`ba predstavqa i pogled unazad i korak napred. Ona pokazuje koliko li~no iskustvo, kulturno nasle|e i umetnost mogu da se spoje u jednu pri~u – pri~u koja po~iwe u Srbiji, nastavqa se u Australiji i, kroz umetnost, postaje dostupna publici bez obzira na granice i poreklo.

Ana Nedeqkovi} - Brankovi}

Mitropolit Siluan: Sveto jevan|eqe je ona svetlost koja nam daje snagu - Svako na svoj na~in zna kako je biti sa Bogom, a kako je biti u grehu. Ali, ne treba da budemo malodu{ni, sna`na je poruka ovonedeqne propovedi Visokopreosve}enog Mitropolita australijsko-novozelandskog g. Siluana upu}ena na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji, kojom je na~alstvovao u Katedralnoj crkvi Svete Trojice u Bransviku, uz sasluìvawe sve{tenosluìteqa mitropolije, pojawe hora pri Svetotroji~nom hramu i molitveno prisustvo vernika. „Va`no je prepoznati u sebi silu greha, prepoznati potrebu za Spasiteqem i da se iz dana u dan vra}amo Gospodu, jer On je na{ ìvot- Onaj koji nas moè izle~iti i spasiti“, opomiwu}e su re~i besede arhijereja Petog kontinenta koje uvek treba imati na umu, jer u svetu u kome ìvimo samo od Gospoda se na nas svaka pomo} moè izliti. - On (Gospod) je vidar na{, Onaj Koji vaskrsava du{e na{e, ponovo vra}a svetlost u srca na{a i preobraàva na{u tamu. Svi mi kao hri{}ani to znamo, jer svi imamo iskustvo ove istine. Svako na svoj na~in zna kako je biti sa Bogom, a kako je biti u grehu, ali ne treba da budemo malodu{ni. Kaè Gospod:“Ko ho}e da po|e za mnom, neka se odrekne starog ~oveka i uzme krst svoj i po|e za mnom...“ Krst, bra}o i sestre, koji je znak na{eg kretawa na zemqi i koji ~oveka uvodi u vaskrsewe- podsetio je Mitropolit Siluan na u~ewe o pobedonosnom znamewu, koje takvim ~ini krsna smrt Sina Bo`jeg, a koje je sledbenicima Wegovim dato da ga dragovoqno ponesu i, kroz isku{ewa pro{av{i, steknu spasewe u Carstvu nebeskom. Osvrnuv{i se na grehopad praroditeqa, kojim nam je preneta rawena qudska priroda koja potrebuje spasewe, Vladika Siluan je ukazao da upravo slabost qudske prirode moè dovesti do toga da „odloìmo krst“ i podlegnemo isku{ewima. Ali, neophodno je vratiti se i suo~iti sa izazovima ovog sveta. - ôvek je bi}e prizvano da bude Bog po blagodati, bi}e bezgrani~nog usavr{avawa

po blagodati zato {to ga je, ta~nije sve nas, pozvao da budemo savr{eni kao Otac na{ nebeski. Bra}o i sestre, Bogu hvala {to imamo svete hramove, jedni druge, Crkvu i Sveto jevan|eqe da nas podseti koji je na{ pravac u 21. veku. U ovom veku velike krize i kriza, Sveto jevan|eqe je ona svetlost koja nam daje snagu, onaj put pred nama koji vodi u ìvot ve~ni- kazao je propovednik. Poja{wavaju}i re~i dana{weg jevan|eqskog odeqka (Lk 5, 1-11) u kome je zabeleèn Spasiteqev razgovor o odsustvu ulova sa galilejskim ribarima (potowim Mu u~enicima), Mitropolit Siluan je naveo da ako nema zajednice sa Hristom, nijedan posao ~oveku nije ni uspe{an, ni blagosloven, a iz primera bogatog ulova apostola Simona (Petra) vidimo da se to dobro zbiva nakon poslu{awa Bo`je re~i. - Sveti Petar je pao pred Gospoda i rekao:“Gospode, iza|i od mene, jer ja sam ~ovek gre{an...“ Istina, bra}o i sestre! Kada ~ovek doìvi u nekom trenutku svog ìvota taj dubinski susret sa Bogom, prva reakcija je Petrova reakcija:“Gospode, mnogo si dobar, ne mogu ovo da izdrìm, sagledavam sebe kako sam u gresima... “ Onda ~ovek

treba samo da se smiri... Da imamo samo poverewe u Gospoda, da se drìmo Wega i da se trudimo da ne budemo stalno oni „koji ostaju na obali“, nego da za|emo u dubinu jer u woj je „veliki ulov“. Bra}o i sestre, hajdemo hrabro za Gospodom da ostanemo Crkva Wegova u vekove vekova- blagoslovom svoje duhovne dece u Sabornom hramu Melburna Vladika Siluan je zakqu~io svoje pastirsko slovo nedeqe 18. po Duhovima. Nakon bogosluèwa, sabrawe je nastavqeno u parohijskom domu, uz do~ek koji su Mitropolitu Siluanu, sve{tenosluìteqima i vernom narodu priredili stare{ina Svetotroji~nog hrama jerej Bogdan Mili} i Kolo srpskih sestara „Majka Jevrosima“, koje stvara pri ovoj svetiwi, predvo|eno predsednicom Verom Kilibardom. Kako je za sve u Australiji najva`niji me|u predstoje}im doga|ajima kanonska poseta Wegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, Mitropolit Siluan obavio je sa sve{tenosluìteqima i parohijanima neke od zavr{nih dogovora o realizaciji ove sve~anosti. Sabrawe je pesmama o Kosovu i Metohiji ukrasio mladi daroviti guslar Luka Ivanovi}.

Izvor: Eparhija australijsko-novozelandska

PEHARI OSTALI U BRIZBEJNU:

Fudbaleri Svetog \or|a prvi put osvojili Kara|or|ev kup U finalu presti`nog turnira, doma}i tim slavio protiv Belih orlova iz Kanbere - 1:0. Prethodno su i veterani Svetog \or|a osvojili trofej, pobedom protiv Beograda iz Adelaide istim rezultatom. Tokom vikenda, Kara|or|ev kup je u Srpsko-australijskom centru u Vilavongu okupio oko 4.000 posetilaca, koji su u`ivali u dobrom fudbalu, dru`ewu, muzi~kim i folklornim nastupima. U Brizbejnu je proteklog vikenda, 3. i 4. oktobra, odigran 37. Kara|or|ev kup u fudbalu. Posle dva dana nadmetawa u kojem je u~estvovalo 15 timova iz svih najve}ih gradova kontinenta, pobedni~ki pehar osvojila je doma}a ekipa Sveti \or|e iz Vilavonga. Sveci” su u finalu pobedili Bele orlove iz Kanbere sa 1:0, a prethodno su u polufinalu bili boqi i od branioca trofeja, ekipe Melburn Srbije, i to posle neizvesne penal serije. Ovo je prvi put od osnivawa kluba, 2010. godine, da je sastav iz Vilavonga osvojio

pehar najve}eg srpskog takmi~ewa u Australiji. S druge strane, Beli Orlovi iz Kanbere su prvi put igrali u finalu, a na putu do zavr{nice turnira priredili su veliko iznena|ewe pobediv{i u polufinalu jednu od najja~ih ekipa srpske zajednice u Australiji, Beograd iz Adelaide - rezultatom 2:0. Veliko slavqe doma}ina iz Vilavonga upotpunili su i veterani Svetog \or|a koji su u finalu masters turnira „{est na {est” savladali Beograd iz Adelaide sa 1:0. Prema re~ima organizatora, ova sport-

ska manifestacija je tokom petka uve~e, subote i nedeqe okupila oko 4.000 posetilaca, koji su imali priliku da uìovaju u dobrom fudbalu, druèwu, muzici, folklornim nastupima i obiqu tradicionalnih specijaliteta srpske kuhiwe. Tokom vikenda je odràn i sastanak svih klubova u~esnika odre|eno je i da se naredni Kara|or|ev kup 2027. odrì u Melburnu, u organizaciji Springvejl Belih orlova, dok }e 2028. doma}in biti Kanbera i tamo{wi Beli orlovi. SBS na srpskom

18 ^etvrtak 8. oktobar 2026.

AUSTRALIJA

Kriza ilegalnog trì{ta duvana naterala australijski Senat da zatraì smawewe akciza Australijski Senat zakqu~io je da je zemqi potrebna hitna promena pristupa regulaciji duvanskih i nikotinskih proizvoda nakon {to je ilegalno trì{te dostiglo razmere bez presedana. U izve{taju parlamentarnog Odbora za pravna i ustavna pitawa o „krizi ilegalnog duvana u Australiji”, me|u kqu~nim preporukama navode se obustava daqeg pove}awa akciza na duvanske proizvode, smawewe postoje}ih akciza, kao i uvo|ewe posebnog regulatornog okvira za bezdimne alternative, po uzoru na Novi Zeland. Zakqu~ci dolaze u trenutku kada australijske vlasti otvoreno priznaju razmere problema. Prema podacima Australijskog zavoda za statistiku, udeo potro{we nikotinskih proizvoda iz ilegalnih izvora porastao je sa 12 odsto 2017. godine na ~ak 80 odsto u 2025. godini. Istovremeno, ukupna konzumacija nikotina porasla je za gotovo 40 odsto, uprkos vi{egodi{wem pove}awu poreza i restriktivnim merama. Izve{taj Senata ocewuje da sama represija nije dovoqna za suzbijawe crnog trì{ta. Zbog toga preporu~uje kombinaciju fiskalnih, regulatornih i bezbednosnih mera. Pored smawewa akciznog optere}ewa, predlaè se uspostavqawe diferencirane regulative za bezdimne proizvode, ukqu~uju}i elektronske cigarete i druge alternative, kao i ja~awe grani~nih kontrola, suzbijawe onlajn kanala kojima se distribuiraju ilegalni proizvodi i koordinisanija borba protiv organizovanog kriminala. ZA[TO JE ILEGALNO TR@I[TE EKSPLODIRALO? Razvoj situacije posledwih godina pokazuje za{to je pitawe ilegalne trgovine postalo politi~ka tema u Australiji. Cena legalne paklice cigareta me|u najvi{ima

je u svetu. Prema navodima dostavqenim uz izve{taj, paklica od 20 cigareta u legalnoj prodaji ko{ta izme|u 40 i 45 australijskih dolara, dok se ilegalne cigarete mogu nabaviti za svega 10 do 20 dolara. Posledica tako velikog cenovnog jaza jeste sna`no preusmeravawe potro{a~a ka nelegalnim kanalima. Australijski zavod za statistiku navodi da su se cene legalnih duvanskih proizvoda gotovo utrostru~ile od 2016. godine, dok su cene ilegalnih proizvoda ostale uglavnom stabilne. Istovremeno, ukupna konzumacija nikotinskih proizvoda je rasla, dok su doma}instva tro{ila mawe novca na legalno kupqene proizvode, {to ukazuje na sve ve}i prelazak potro{a~a na ilegalno trì{te. Prihodi od akciza na duvanske proizvode pali su sa pribli`no 16 milijardi australijskih dolara u fiskalnoj 2019/20. godini na oko osam milijardi dolara u 2024/25. godini. Procene pokazuju da bi do kraja decenije mogli da padnu na svega dve milijarde dolara godi{we. Australijski poverenik za ilegalni duvan i elektronske cigarete procewuje da bi utaja akciza povezana sa ilegalnim trì{tem mogla da dostigne ~ak 11,8 milijardi australijskih dolara. KRIMINAL PREUZEO DEO TR@I[TA Me|utim, problem nije samo fiskalne prirode. Posledwih godina australijski mediji intenzivno izve{tavaju o nasiqu povezanom sa ilegalnom trgovinom duvanskih i nikotinskih proizvoda. U materijalima dostavqenim uz senatsku raspravu navode se brojni slu~ajevi podmetawa poàra, obra~una kriminalnih grupa i

zastra{ivawa vlasnika prodavnica. Prema dostupnim podacima, {irom Australije zabeleèno je oko 300 napada povezanih sa ilegalnom trgovinom duvanom. Australijski primer zato se sve ~e{}e posmatra i kroz {iru raspravu o tome kako uspostaviti ravnoteù izme|u javnozdravstvenih ciqeva i kontrole trì{ta. Jedan od razloga zbog kojih je Senat preporu~io poseban regulatorni okvir za bezdimne proizvode jeste iskustvo Novog Zelanda, koji se u izve{taju navodi kao primer druga~ijeg pristupa. U pozadini ove rasprave nalazi se i koncept smawewa {tete od pu{ewa, prema kojem punoletnim pu{a~ima koji ina~e ne bi prestali da pu{e treba omogu}iti pristup mawe rizi~nim bezdimnim alternativama uz odgovaraju}u regulaciju. Zagovornici takvog pristupa smatraju da restrikcije koje ograni~avaju pristup legalnim alternativama mogu dodatno da podstaknu razvoj ilegalnog trì{ta, dok protivnici nagla{avaju potrebu za sna`nim javnozdravstvenim merama. PORUKA DONOSIOCIMA ODLUKA Ono oko ~ega se danas slaè sve ve}i broj australijskih politi~ara jeste da je postoje}i model do{ao do ta~ke preispitivawa. Zanimqivo je da su, pored preporuka Senata, i predstavnici opozicione Koalicije objavili sopstveni izve{taj u kojem tako|e upozoravaju na rast ilegalne trgovine i zagovaraju zna~ajno smawewe akciza i uspostavqawe regulisanog okvira za bezdimne proizvode. Za zemqe koje razmatraju nove poreske ili regulatorne mere za duvanske i nikotinske proizvode, australijski slu~aj mogao bi da predstavqa va`nu studiju upozorewa. Kqu~na poruka senatskog izve{taja jeste da se potra`wa za nikotinom nije smawila uprkos rekordnim porezima i restrikcijama, ve} se zna~ajan deo trì{ta preselio van zakonskih tokova. Kako navode autori izve{taja, izazov za donosioce odluka vi{e nije samo kako ograni~iti potro{wu, ve} i kako vratiti potro{wu u okvir koji omogu}ava nadzor, kontrolu kvaliteta proizvoda, naplatu poreza i efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala.

TRGOVCI BR@E BOQE PODIGLI CENE

Australija zabranila dodatnu naknadu za pla}awe karticom

Australija je od 1. oktobra ukinula dodatne naknade koje trgovci napla}uju kupcima kada robu ili uslugu pla}aju kreditnom ili debitnom karticom, ali deo biznisa sada taj tro{ak prebacuje u osnovne cene. Nova pravila odnose se na pla}awa karticama Visa, Mastercard i Eftpos, kao i na American Express. Ciq promene je da potro{a~i vi{e ne pla}aju posebnu naknadu samo zato {to su odlu~ili da ra~un izmire karticom. Australijska centralna banka procenila je da bi ukidawe ovih naknada potro{a~ima trebalo da donese u{tedu od oko 1,6 milijardi australijskih dolara godi{we, odnosno oko 1,1 milijardu ameri~kih dolara. Istovremeno, kompanije bi trebalo da u{tede oko 910 miliona australijskih dolara zahvaquju}i smawewu pojedinih naknada koje pla}aju bankama, pi{e Rojters. TRGOVCI PRONA[LI DRUGI NA^IN DA POKRIJU TRO[AK Problem je {to zabrana posebne naknade ne zna~i da je tro{ak karti~nog pla}awa nestao. Prema novim pravilima, kompanije i daqe imaju tro{kove prihvatawa kartica, ali ih vi{e ne mogu po-

sebno prikazati na ra~unu kupca. Umesto toga, mogu da ih ura~unaju u cenu proizvoda ili usluge. Rojters navodi primer vlasnika jednog bara u Sidneju koji je rekao da }e tro{ak sigurno biti ura~unat u cene. Vlasnik jednog kafi}a u Sidneju rekao je da je zbog promene pove}ao cene hrane i hladnih napitaka u proseku za oko dva australijska dolara. Tako se kupac sada mo`e na}i u situaciji da vi{e nema posebnu stavku za karti~no pla}awe na ra~unu, ali da je deo tog tro{ka ve} ugra|en u cenu proizvoda. CENTRALNA BANKA: UTICAJ NA INFLACIJU BI]E MALI Australijska centralna banka i regulator za za{titu konkurencije navode da bi tro{ak karti~nog poslovawa trebalo da bude ukqu~en u ukupne cene, umesto da se kupcu napla}uje kao posebna naknada. RBA procewuje da }e promena imati relativno mali uticaj na potro{a~ke cene - oko 0,1 odsto, uz jednokratan efekat na izmerenu inflaciju. Prema podacima RBA, oko 16 odsto australijskih kompanija ranije je napla}ivalo dodatnu naknadu za pla}awe karticom. Istovremeno, bankarski sektor mogao bi da izgubi deo prihoda. Analiti~ari Macquarieja procewuju da bi smawewe naknada koje banke napla}uju za obradu karti~nih transakcija moglo da smawi prihode australijskog bankarskog sektora za oko 900 miliona australijskih dolara tokom 2027. godine. [TA KUPAC ZAPRAVO DOBIJA? Nova pravila mewaju na~in na koji se tro{ak prikazuje, ali ne zna~e da je on nestao. Kupac vi{e ne bi trebalo da vidi dodatnu stavku za pla}awe karticom, ali trgovac mo`e da pove}a osnovnu cenu kako bi pokrio tro{kove poslovawa. Kompanije mogu da podignu cene i tako nadoknade tro{kove karti~nog pla}awa, pod uslovom da potro{a~e ne dovode u zabludu. Zbog toga australijska promena otvara zanimqivo pitawe za potro{a~e: da li je ra~un zaista jeftiniji kada se naknada ukloni ili se samo seli sa dna ra~una u cenu proizvoda.

BIO MRTAV PUNIH 28 MINUTA, PA O@IVEO:

Trener ispri~ao {ta je video dok je bio „preko” Ima li ìvota posle smrti i kako izgleda kada nam jednom srce prestane da radi verovatno je pitawe koje interesuje sve qude na svetu. Zbog svog jedinstvenog iskustva Fil Zdajbel (57) danas kaè da ima druga~iji pogled na svet. On je trener tekvodna iz Australije i jedan je od onih koji je imao istinski blizak susret sa smr}u. Naime, on je tokom jedne utakmice pro{log novembra pao na pod i doìveo sr~ani udar. Srce mu je jednostavno stalo, ispostavi}e se zbog aneurizma koronarne arterije. Zbog svega toga klini~ki je bio mrtav 28 minuta. Nakon {to je video kako mu otac pada, Filov sin je odmah pozvao hitnu pomo}, ali dok su oni do{li, pomo} mu je pruìla jedna jedna medicinska sestra koja se tu zatekla i zapo~ela reanimaciju. Fil je rekao da se dok je leào na tlu ose}ao kao da je izvan sopstvenog tela i dodao da je „posmatrao” sve {ta se doga|a. „Rekao bih da sam bio malo van svog tela”, rekao je on i dodao da mu se tada javila jaka voqa za ìvotom i bio je siguran da }e to preìveti. Tvrdi da je imao sre}e {to se u trenutku kada se sru{io, nalazio me|u gomilom qudi koji su mu brzo usko~ili u pomo}. Nakon kolapsa jeo preba~en u bolnicu, gde se probudio nekoliko dana kasnije na aparatima za odràvawe ìvota. Tek tada je i saznao da je bio mrtav 28 minuta. U srce su mu ugradili stent i otpu{ten je iz bolnice nedequ dana kasnije. Za sve qude ima jednostavnu poruku posle svega: „Sve male stvari oko kojih brinemo nisu vredne brige”.

SRPSKA POSLA Pi{e: Marko Lopu{ina

LI^NI STAV

Ubrzana amerikanizacija Kine (1)

u Najmnogoqudnija komunisti~ka zemqa na svetu je zvani~no prihvatila kapitalizam Zapada. I stvorila fenomen po kome je ameri~ka politika kompanija, sistema proizvodwe i prodaje pomogla Kini da postane bogatija i kao takva bude mo}an konkurent SAD Za dve nedeqe koliko sam proveo u kineskoj prestonici uverio sam se da Peking sa 9 miliona stanovnika sve vi{e li~i na Wujork, jer ga krase mnoge ameri~ke kompanije, hoteli, me|u kojima je i slavni “Wandorf Astorija”, kojim iz SAD upravqa kompanija “Hilton”. Peking ima dva aerodroma, metro, bulevare i avenije, osam miliona motornih vozila, milion bicikala. svetske banke i korporacije, Kule “Bliznakiwe” kao i Wujork. Kinezi u Pekingu nose “Adidas” trenerke i patike, kao da su u Wujorku. Farmerke, majice, patike, bejzbol kape i sportska ode}a postali su svakodnevni deo kineske urbane mode. Kinezi su napravili svoj sportski odevni brend, koji je sve prodavaniji. Peking kao i Wujork u Ulici svile ima svoj Menhetn, a kod Zabrawenog grada ima svoj Centralni park sa jezerom. Godi{we Peking poseti 380 miliona turista, od toga oko 6 miliona stranaca. Kineski zid ima Bila Klintona, biv{eg ameri~kog predsednika, kao manekena turizma na Dalekom istoku. Sve ovo su znaci kulturne asimilacije, a ne jednostavne amerikanizacije Kine i Kineza. Proizvodwa i prodaja automobila, kao i proizvodwa digitalnih aparata po ameri~kom modelu u Kini je danas proces u kome amerikanizacija prelazi u kinesku verziju globalizacije. Najboqi dokaz te nove hibridne kinesko-globalne kulture i ponajboqi primer je proizvod sa srpskim imenom, automobil “Tesla”. Kina danas proizodi orginalni model ameri~kog automobila „Tesla“, kao i kinesku varijantu automobila „Tesla“. Srpski genije i ameri~ki nau~nik Nikola Tesla je idol Kineza. Samo u Pekingu postoji devet instituciaj koje nose ime ovog Srbina. Kompanija „Tesla“, koja ima centralu u Pe-

Koka kola na uli~noj tezgi Kineza

^etvrtak 8. oktobar 2026. 19

Mekdonalds restoran u Kini kingu, a proizvodwu u [angaju, namerava da u Kini proizvodi robote, pa je u Kini uspostavila centar za obuku ve{ta~ke inteligencije, kako bi omogu}ila lokalno trenirawe svojih AI sistema. Kompanija “Tesla” je u Kini tokom decembra 2025. podnela zahteve za registraciju dva `iga “ Tesla Smart” , a odnosile su se na kategorije nau~nih instrumenata i web-usluga. Zato mogu da verujem da }e budu}nost ve{ta~ke inteligencije i digitalne tehnologije da odlu~uju kompanije SAD i Kine, koje nose srpsko ime Nikola Tesla. UVOZ KINEZA IZVOZ AMERA Tokom posledweg susreta ameri~ki predsednik Donalda Tramp i kineski predsednik Si \inping potpisali su krajem septembra u Va{ingtonu specijalni trgovinski sporazum o poslovnoj saradwi SAD i Kine. Time je Donald Tramp prekinuo svoju izolacionu politiku u spoqnoj trgovini SAD i Kine, a predsednik Si je nagovestio kraj klasi~ne amerikanizacije Kine, koja traje vi{e vekova. Da bismo razumeli ovaj moj zakqu~ak treba pogledati istoriju odnosa politi~ki najmo}nije dr`ave i najmnogoqudnije zemqe na svetu. Kako je Kina mnogo vekova starija od SAD, koje postoje tek 250 godina, a Amerika ekonomski naprednija, treba znati da su Amerikanci prvo posetili Kinu, a potom su Kinezi po~eli da osvajaju SAD. Bilo je to 9. avgusta 1785.

u Baltimoru, kada je sa Dalekog istoka doplovio ameri~ki trgova~ki brod “Palas” sa tri kineska mornara. Zvani~no ameri~ki Stejt department taj doga|aj navodi kao prvi zabeleèni dolazak Kineza u SAD. Brod je prvo odvezao u Kinu ameri~ku ekspediciju u kojoj su bili Samuel [o, trgovac zaduèn za kupovinu i prodaju robe; kao i Tomas Randal, drugi trgovinski predstavnik. Amerikanci su u Kinu tada odneli ameri~ki ~aj ginsebeg, srebro, razli~ite robe, farmerke, ~izme, kowska sedla, a doneli kineski ~aj, svilu, porcelan i Kineze. Kada je sredinom 19. veka izbila Zlatna groznica u Kaliforniji i na Aqasci, oko 100.000 Kineza je do{lo u potragu za svojim “ameri~kim snom”. Kako se ve}ini Kineza san nije ostvario postali su jeftina radna snaga. Bu{ili su planine i pravili tunele po Americi, bili su graditeqi èleznice, rudnika, drumova, fabrika u zemqi Divqeg zapada. Radili su te{ko, ìveli jo{ teè, u bedi i gladi. Jeli su uglavnom po dve {ake pirin~a dnevno. Bila je to prva brza hrana u Americi, koja je, eto, pristigla iz Kine. Dva veka kasnije Amerikanci imaju u Pekingu svoj restoran brze hrane “KFC”, koji danas radi na nekoliko hiqada lokacija kao orginal, ali i kao kineska kopija. Dakle, trgovina izme|u Amerikanaca i Kineza bila je i ostala su{tina

Peking na panou li~i na Wujork

politi~kih odnosa ove dve velike sile. Zato je glavni doga|aj samita Trampa i Sia bio potpisivawe novog trgovinskog dogovora izme|u politi~ki i vojno najja~e dràve sveta i najmnogoqudnije zemqe sveta. REGANOV ISKORAK Zvani~no, diplomatski odnosi izme|u Sjediwenih Ameri~kih Dràva i Narodne Republike Kine uspostavqeni su tek 21. februara 1972. kada je ameri~ki predsednik Ri~ard Nikson posetio Peking. Tokom posete potpisan je [angajski komunike, ~ime je zapo~elo istorijsko pribliàvawe dve zemqe. Sedam godina kasnije 1. marta 1979. SAD i Kina su formalno otvorile ambasade u Pekingu i Va{ingtonu i razmenile ambasadore. U me|uvremenu trajao je hladni rat, jer Amerikaci nisu priznavali zemqu komunista, ali su u wu tajno slali svoje misionare i emisare. Jo{ 1830. u Kinu stiè Elija Bridgman, prvi ameri~ki protestantski misionar. U Kantonu je i tokom narednih decenija imao veoma va`nu ulogu u obrazovawu, prevo|ewu i predstavqawu SAD kineskoj javnosti. Tada se ameri~ki engleski jezik pojavquje u Kini, ~ime po~iwe direktan uticaj SAD na Kineze. [kole engleskog su otvarane u Kantonu, Makauu, Hong Kongu i [angaju. A u Pekingu je iza 1945. otvorena American School (P.A.S.) koja je ~etiri decenije kasnije izrasla u International School of Beijing. Protestanski misionar Elija Bridgman u ameri~kim {kolama {irom Kine predavao je Kinezima engleski, matematiku, geografiju, istoriju, medicinu, {to je izazvalo Kineze da poku{aju da se na engleskom obrazuju u Americi. Do 1987. godine oko 100.000 kineskih studenata studiralo je u SAD. Prema jednom istraìvawu, procewuje se da je od kraja 1970-ih do 2021. oko tri miliona studenata iz Kine studiralo u SAD. I svoje znawe potom donelo u Kinu. Time je otpo~ela prva faza amerikanizacije Kine, odnosno direktnog uticaja obrazovawa i kulture SAD na Kineze i na stvarawe kineske intelektualne i poslovne elite. Danas u Pekingu |aci govore engleski, ~ak i kada se pozdravqaju kaù – “baj”, a prodavci prepoznaju zna~ewe re~i – “ke{”. I elita i obi~an svet u Kini koriste mobilne prevodioce u telefonima za komunikacije na ameri~kom engleskom sa strancima. Foto: Jelena Lopu{ina Kraj u slede}em broju

20 ^etvrtak 8. oktobar 2026.

PUTOPIS

île – Mars na Zemqi Ima zemaqa, gradova i qudi koji vas osvoje na prvi pogled. Na nivou podsvesti osetite talase koje, iako ne moète preto~iti u re~i, pu{tate da prenose svoje poruke i osvajaju va{e bi}e. Magi~an osmeh, plod ovih promena, obasjava vam lice i postojawe. Ima zemaqa, gradova i qudi koji vas polako uvode u svoje misli, pri~e i postojawa. One traè strpqewe, posve}enost i otvorenost. Ali, ako im se vratite, i vra}ate, onda vas nagrade tajnama koje se polako, sloj po sloj, otvaraju pred vama sa zna~ewima koja se mewaju, oboga}uju i oslikavaju sa svakim novim dolaskom, sve vi{e i dubqe, sve bliè i smislenije. île je jedna od najduìh (4.270 kilometara) i najuìh (prose~no 110 kilometara) zemaqa u svetu. Na putu od juga ka Santjagu, u zenice mi se oslikava uzani prolaz gde se Andi pribliàvaju primorskom planinskom vencu. Dva planinska venca, ko dve osobe ~iji ìvoti idu paralelno jedan drugome, uz povremene osvrte jedan ka drugome do blizine sve bliè, do nagove{taja poqupca i dodira koji ih spaja. Evo me na mestu gde je île najuì, u zagrqaju dva planinska venca. Raznovrsnost i bogatstvo prirode vas zbuwuju, iznena|uju i uzbu|uju: od pustiwe Atakama na severu, preko Patagonije do gle~era na jugu koji jo{ ~ekaju da budu otkriveni. Dok putujete od severa ka jugu, temperatura se sniàva. Mo`da ba{ ta ~iwenica, naizgled mala i neva`na, pokazuje nam kako je priroda raznovrsna, a kako su na{a shvatawa i navike, koje ~esto zovemo istinama, relativne i krhke. Dok su u Evropi i Aziji zemqe na severu hladnije od onih na jugu, na suprotnoj strani Ekvatora zaista je sve druga~ije. âk i onda kada ìvimo u istoj vremenskoj zoni, kod jednih je leto, kod drugih zima. Sve te~e, sve se mewa, ~ak i kada ne te~e, mewa se. Pustiwa Atakama, iako na Zemqi, najvi{e podse}a na Mars. U woj se nalazi najmawe mikroorganizama, i najsuvqe je mesto na zemqi. Stoga je idealno za nau~na istraìvawa ameri~ke Nacionalne vazduhoplovne i svemirske administracije (NASA), koja ovde isprobava nove naprave koje }e koristiti misija na Marsu. U pustiwi je jo{ jedan pogled u svemir, u daleku pro{lost u tragawu za na{om kosmi~kim poreklom, uz pomo} 66 antena koje ~ine veliki radio-teleskop. ALMA (Atacama Large MIllimeter/submillimeter Array – ALMA) je 1,4 milijarde dolara vredan projekat koji je ujedino Evropu, Severnu Ameriku i Ju`nu Aziju sa îleom. Pogled u svemir sa svim ovozemaqskim problemima, {trajk radnika (2013) koji su traìli i dobili skra}eno radno vreme uz pove}anu platu; preko kovida i pandemije (2020) do sajber napada (2022) dovodili su do privremenih obustava rada na projektu. Ali za radoznale osobe, ono {to je posebno interesantno je da se ovaj najve}i teleskop na zemqi moè videti i doìveti, o~i u o~u, subotom i nedeqom i to besplatno. Naravno, tro{kove dolaska do ovog mesta u pustiwi svako pla}a za sebe. U istoj pustiwi i Mese~eva dolina i jedan nezaobilazan gradi} sa istorijom i budu}no{}u. San Pedro de Atakama, arheolo{ka prestonica îlea, nalazi se na oko 2.500 metara nadmorske visine. Starosedeoci su potomci naroda Atakamenos. Kada ih pitate da li su oni Bolivijci, nekada je ovaj deo pripadao Boliviji, odgovaraju da nisu. Kaù: „Ovde su nekada bili Inke, pa [panci, sada su îleanci... Svi su nekada bili, pa oti{li. Samo mi ostajemo!“ île je najve}i svetski proizvo|a~ bakra (24 odsto svetske proizvodwe), drugi svetski proizvo|a~ litijuma (oko 30 posto svetske proizvodwe), sa najve}im svet-

Pustiwa Atakama, iako na Zemqi, najvi{e podse}a na Mars

Andi se proteù kroz sedam ju`noameri~kih dràva: île, Venecuela, Kolumbija, Ekvador, Peru, Bolivija i Argentina

66 antena koje ~ine veliki radio-teleskop ALMA je 1,4 milijarde dolara vredan projekat koji je ujedino Evropu, Severnu Ameriku i Ju`nu Aziju sa ^ileom Patagonija je prirodno bogatstvo Ju`ne Amerike, koje je 1520. Godine otkrio Fernando Magelan, portugalski moreplovac i istra`iva~. Ovu teritoriju su naseqavali korpulentni, izuzetno visoki Indijanci koje je sam Magelan nazvao Patagoni tj. ”qudi velikog stopala”. Odatle i ime Patagonija. Patagonijska pustiwa je osma po veli~ini pustiwa na svetu

skim rezervama. Na oko 55 kilometara od gradi}a San Pedro de Atakama je Salar de Atakama, gde se nalazi oko 42 odsto svetskih rezervi litijuma.

Proizvodwu su zapo~ele 1984. godine ~ileanske kompanije. Danas, ameri~ka kompanija „Albemarle“ ima koncesiju na nalazi{ta do 2044, uz opciju kupovine imo-

vine i potpuno kontroli{e proizvodwu litijuma u ovoj zemqi. Plemena koja ìve na teritoriji gde su nalazi{ta litijuma, s jedne strane, bore se za o~uvawe svog na~ina ìvota, a sa druge strane ho}e da budu i za stolom kada se deli profit od eksploatacije nalazi{ta. Borba za opstanak nikada nije laka i jednostavna. Patagonija je, sa druge strane, puna ìvota koja bi da pozira foto-aparatima ili modernim pametnim telefonima. Lepote i prirodna raznovrsnost ovog prostora mogu da dovedu i do blage vrtoglavice od nadmorskih visina, {uma, reka, vulkana, do gle~era. A za qubiteqe pingvina, da li uop{te postoji neko ko ih ne voli, zanimqivo je da ih u Patagoniji ima skoro koliko i qudi. Ili je pingvina puno, ili je qudi malo, zavisi kako se kome to ~ini. île je zemqa sa oko 90 aktivnih vulkana. êsto dok putujete kolima ili autobusom moète videti neke od wih. Ovoga puta sam pri{la bliè jednom koji ima vrlo neobi~no ime – Veliki obezglavqeni vulkan (Descabezado Grande). Iako je priroda u podno`ju jo{ zelenih boja, on je prekriven snegom na visini od oko 4.000 metara. Sneg svuda na wemu, a u wemu ogaw. Posledwa erupcija je bila davne 1933. i sigurno je zaslu`na za wegovo sada{we ime, ostao je odrubqene glave. [alim se sa svojim prijateqima i pitam ih: „Kako se zvao pre erupcije?” Ve{ta~ko jezero Kolbun nalazi se na sat vremena od Talke, sa obli`wim plantaàma najso~nijih jabuka i vazduhom koji da mogu, uhvatila bih u fla{e i ponela sa sobom. îstina i sveìna tog vazduha je nezaboravna. Kako bi dobrodo{ao ovaj vazduh na ulicama ve}ine glavnih, i ne samo wih, gradova sveta. Konstitusion je gradi} u provinciji Talka, na obalama Tihog okeana. Kada mu prilazite ose}ate, kako to ~esto biva, ve} iz daqine miris mora. A pogled na stene, wihovu visinu, oblike koji me nekada podse}aju na piramide iz Meksika, a posebno na wihovu snagu kojom dominiraju plaàma, privla~e me i bude po{tovawe i divqewe. A na plaàma ~esto pesak tamne boje koji je putovao rekama, stotinama kilometrima, od vulkana nose}i ostatke wegove erupcije. Spajawe, jedinstvo razarawa i opu{tawa, kru`no kretawe materije, wena neuni{tivost, sa promenama oblika i namena, tera nas da se zamislimo. A pored jedne plaè, veliko brdo od tamnog, sivkastog peska. Po wemu se pewu i spu{taju deca svih uzrasta od ~etiri do 74 godine. Prostor slobode, uspona i spu{tawa po nezaboravnom, najve}em prirodnom toboganu. Sav pesak koji vam ulazi u cipele, izme|u prstiju, vlasi kose, obrva, ode}i vredan je ovog iskustva. Gradi} je nekada bio va`no turisti~ko mesto, ali dolaskom industrije papira i celuloze, sve mawe je turista koji bi delili more sa industrijskim pogonima. Katastrofalni zemqotres 2010. godine koji je pogodio provinciju Talku, ovde je odneo najvi{e qudskih `rtava. Prolazim pored reke Maule, i gledam ka malom ostrvu, koje je okrenuto u{}u u more. Cunami sa talasima oko 15 metara visokim odneo je za sobom najvi{e `rtava. A u svakoj tragediji i heroji koji ne misle na sebe ve} ose}aju uzvi{eni poziv da spasu svakoga koga mogu. Pedro Muwoz je jedan od takvih qudi, ribar koji je u svom skifu dva puta i{ao da preveze qude sa ostrva na sigurno. Naàlost, u tre}em poku{aju progutao ga je cunami. Danas, na istom mestu se odràva trka biciklista, a rekom mirno plove neki drugi skifovi. Jedan pogled iz svemira ka zemqi govori o jednoj drugoj zanimqivoj pri~i. Planinski venac koji se pruà celom duìnom Severne Amerike, Stenovite planine, kada se posmatraju iz svemira, nastavqaju se na planinski venac Anda u Ju`noj Americi – ~ine}i ameri~ki planinski venac. Nekada se moramo udaqiti kako bismo videli boqe i prepoznali simbole – jedinstven svet.

KWI@EVNOST

^etvrtak 8. oktobar 2026. 21

MIHAJLO PALI]:

Kratak susret

PETAR RADOVI]:

Doma}i teren Izbori za predsednika ìvotiwskog sveta. Jesen. Balkan. Soko nad vodom ve`ba govor, grudi izba~ene a krila mu ogromna. Protivkandidat mu vepar. Neureden i smrdqiv, on ve} dugo vlada zajednicom. Izbori su sredinom svakog novembra. Predsednikovo pravilo. A tih dana ki{e… da poplavi sve. Soko stiè na duel, ponosan i gord, pod krilom mu govor, staje pred vepra. @ivotiwe prate, neki èle promenu, neki ba{ i ne, navikli na vepra i wegovu vlast. [ta traì ta pti~urina sada tu? Nekima svejedno. Vepar odjednom wu{kom baci gomilu blata ka sokolu, crna fleka se pojavi na ~istom perju. Jo{ jednom, soko ne zna {ta ga je sna{lo, bori se, ali te{ka mu krila. Ho}e ne{to re}i, a kqun pun blata. Samo ga pquje a re~i ne izlaze.

CVIJAN RADOVANOVI]:

Izviwewe

„Evo, dan je sun~an i lijep, obaveza nemamo, a ja imam zanimqiv prijedlog“, re~e supruga svom muù onomad kad su kafu pili. A wena èqa je bila da pro{etaju ulicom gdje su prvu ku}u imali i podsjete se na vrijeme od prije trideset godina, koliko je pro{lo od wihovog odlaska iz tog predgra|a Detroita. Trenutno ìve na drugoj strani ovog grada u nasequ Royal Oak, oko ~etrdeset kilometara od wihove stare ku}e. Nepun sat vo`we je trebalo da stignu u mjesto u kome su nekada proveli par godina i u koje, otkako su se odselili, nikada vi{e nisu svra}ali. Parkirali su kola na po~etku ulice i dobro poznatim trotoarom, polako krenuli niz ulicu. Sve je bilo nekako sumorno, pusto, kao da niko vi{e ovdje ne ìvi. [etaju}i, do{li su do wihove nekada{we ku}e i zastali pred wom. Ku}a, sada u tu|em vlasni{tvu, sva utonula u neku nejasnu ti{inu, prili~no oronula i posivila. Sve drugo oko we je promijeweno, jedino je jo{ ostala àlosna vrba, gusta, neprobojne kro{we, oko ~ije sadwe su se prije vi{e od trideset godina, èna i mu` prvi put spore~kali. Onda se èna èstoko protivila, a sad uz osmijeh kaè muù: „Zna{, bio si onda u pravu, a moje izviwewe malo kasni. Ova vrba jedina je ostala od svega onoga {to smo imali u dvori{tu. Tada su mi smetale wene povijene grane, a sad, poslije svih prohujalih godina, ona je kao simbol besmrtnosti.“

Te srede je ba{ sve ~ega sam se dohvatio krenulo po zlu. Na posao sam zakasnio, jer sam poku{ao ènu da spre~im u kupovini mikrotalasne pe}nice, dobio prekor od {efice jer mi je to ve} peti put u posledwih mesec dana. Posao u firmi nije krenuo jer slu`ba u mojoj nadle`nosti nije obezbedila energente. Zavr{ilo se reklamacijom isporuka jer nisam ta~no ispunio dokumentaciju. Oko mene je zavladala ti{ina, niko da mi kaè ne{to ute{no, da se solidari{e, svi su nekako izbegavali da se sretnu sa mnom. Utu~en i nervozan sam krenuo ku}i. Vozio sam duòm, starom trasom koju skoro vi{e niko ne koristi. Auto je malo-malo upadao u kratere koji su se otvarali na skoro svakih deset metara uzanog puta do mog sela. Bilo se ve} smrklo kad sam primetio farove iz suprotnog smera. Ko je sad ovaj? Sigurno nije iz sela, na{i ve} dugo ne koriste ovu cestu. U~inilo mi se da automobil ide prebrzo za ove uslove vo`we. I{ao je po-

sred rup~aga, pribliàvao se, i uskoro }u morati da si|em na bankinu kako bi pro{ao. Odjednom sam re{io da se ne sklonim; neka se on pomeri. Takav stav nije u mojoj prirodi, ali tog dana nisam bio sasvim svoj. Po razmaku i snazi farova shvatio sam da je re~ o mnogo ja~em auto od mog renoa. Kola su se pribliàvala, ja sam se ~vrsto uhvatio za volan i vozio prema wima. Nisam vi{e ni{ta video osim jakih farova koji su bivali sve bliì. To mi je

bio i putokaz i ciq, jer oboje ne moèmo pro}i ako se neko ne skloni. Bilo mi je svejedno, i tako je dan uàsan pa neka ovo bude veliko finale. Nisam mogao ta~no da procenim udaqenost i vreme sudara, ali se radilo o sekundama. U slede}em trenutku sam bio skroz zaslepqen, zatvorio o~i, jo{ ~vr{}e uhvatio volan i dodao gas. I pro{ao. ûla se zaglu{uju}a buka sirene ogromnog xipa. Nikad se boqe nisam ose}ao.

DANA ZORI]:

Umeti Retko }e nam pokazati kud da sobom umemo, ve} ako im treba da neko ume, za wih. Velika su vrata ume}a, dobacuje ih lanac od sebe i nazad. Ko protr~i, biva mu, ve{ti sede dok ih ne zapamte, neki }e samo i presedeti. Al’ ne sme se glavom bez i malo predaha, jer i do wih su vrata mnoga, oteti pa nemati kud. Mnogi probaju i ne vide daqe, na silu ni{ta ne odmi~e, nego stegne i umori, ni to nam ne}e svako re}i. I samo ~ekati uzme snage, mora se osetiti, i sebi pruìti ruka, sebe uspeti sprovesti. Do}i }e te èqe iz mnogih namera, pa }e zato i poku{aj im biti uzak, mnogi ne stanu da zasluè, al’ pro|u, pak, nau~i se i posle {to dobijemo ono za ~im èlimo, koliko vredi naspram istine. Ne okrene se vreme daleko u napravdi, re}i }e, a nepravdu i oni dozvole, ako je wihova. Biva je svuda, i ne spasi se svako, ne dozvole mu da sebi pruì ruku, a i to je sad do{lo – po dozvoli. Ali se i posledwe ali kaè samo, kratko biva, da ni{ta nam gu{t do istine ne bude, da glavu za sobom okrenemo, dugo je to obe}awe, jer tu mnogo gu{ta nema. „Po svaku cenu“ lako se umisli, dok po ne~emu se ne prepozna, a odluka mora biti hitra, jer ako mnogome ruku uzalud pruìmo, svi skupa osta}emo nikuda. Vrle su to pripreme na samoga sebe, kao da otimaju, i {to se pre setimo da ne sluè nama, te zlobne mere, pa se ni mi bez pitawa ne bi smeli sluìti s ~im posmislimo, tu se i na|e taj tren, da nije dobiti sva, ako i ni jedna, snaga.

STANISLAV VINAVER:

Otaxbina Otaxbino moja najboqa, najsla|a Posledwe uzdawe i uteho prava Ho}e da te zdrobe, da od tvojih mrava Gozbu gadnu slave, da od tvojih sva|a Pesmu sebi stvore, {to im pire sladi. O skameni sva|e, nek caruje voqa Otaxbino moja najsla|a, najboqa Da se mnogo radi i da se uradi. Sve }emo ti dati jer sve si nam dala: Pesmu melodi~nu, na{ nam jezik dade Dala si nam radost, patwe, nade, jade Bolove i osmeh, tuga, ideala. Od svoje si svile na{a srca svila Dala si nam sebe, te tajne motive [to u dubinama na{e du{e `ive. Otaxbino majko, otaxbino mila.

22 ^etvrtak 8. oktobar 2026.

DRU[TVO

KAKO OD SRBINA NAPRAVITI ZLO~INCA:

Hrvati deset godina sude srpskom generalu i jo{ mu nisu presudili Ni posle punih deset godina su|ewa, hrvatsko pravosu|e nije uspelo da presudi generalu Borislavu \uki}u koga je Hrvatskoj, u prole}e 2016. godine Crna Gora, kako je tada ocenio deo tamo{we javnosti, sramno izru~ila Hrvatskoj i pored zahteva Srbije za ekstradiciju. Naime, Visoki kazneni sud Hrvatske, ukinuo je pre desetak dana tre}u prvostepenu presedu, izre~enu 19. marta 2024. godine, pa }e se generalu \uki}u, optu`enom da je januara 1993. godine organizovao ru{ewe brane HE „Peru}a” na Cetini, „s ciqem da potopi Siw, Omi{ i Triq”, pred @upanijskim sudom u Splitu suditi po ~etvrti put bez jasne garancije da }e tada biti stavqena ta~ka na maratonski proces. Sam general \uki}, ro|en u Gorwem Vodi~evu kod Bosanskog Novog, 1948. godine, koji je slu`bovao u JNA, Srpskoj vojsci Krajine i Vojsci Jugoslavije, odmah posle izru~ewa Hrvatskoj, izjavio je da su optu`be protiv wega izmi{qene i da Hrvatska apsolutno nema nikakve dokaze protiv wega. \uki}a i Dragana Vasiqkovi}a, „Kapetana Dragana”, tada je u zatvoru „Bilice” u Splitu obi{ao potpredsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regioni Miodrag Linta kome je general \uki} rekao da o~ekuje „da Srbija stane u wegovu odbranu i aktivnim pristupom pomogne da doka`e svoju nevinost”. „Hrvatsko pravosu|e poku{ava da opravda jednu la`nu i be-

smislenu tezu, koja dominira u hrvatskoj javnosti prethodnih 25 godina – da su Srbi agresori i zlo~inci a Hrvati `rtve koje su vodile odbrambeni rat”, izjavio je tada Linta. Penzionisani general Borislav \uki} uhap{en je 18. jula 2015. godine na aerodromu u Tivtu u Crnoj Gori po hrvatskoj me|unarodnoj poternici, prilikom poku{aja odlaska u Beograd. Izru~ewe su tada zatra`ile i Hrvatska koja je dostavila dopunski zahtev u vezi sa novom istragom za navodne zlo~ine na podru~ju Severne Dalmacije, ali i Srbija. Par meseci kasnije, Vi{i sud u Podgorici pravosna`no je utvrdio da postoje zakonski uslovi za izru~ene i Srbiji i Hrvatskoj, ali je tada{wi ministar pravde Crne Gore Zoran Pa`in odlu~io da \uki} bude izru~en Hrvatskoj, {to se i dogodilo 8. marta 2016. godine kada je general sproveden u istra`ni zatvor u Splitu. ]uki} se pred hrvatskim pravosu|em na{ao u ulozi okrivqenog u dva predmeta, „Peru}a” koji se odnosi na doga|aj od 28. januara 1993. godine kada je na branu Peru}a postavqeno i aktivirano 30 tona eksploziva i kada je brana o{te}ena, kao i u predmetu „[ibensko podru~je” koji se odnosi na navodne zlo~ine u {ibenskom zale|u tokom rata 90-ih. Prvobitna optu`nica iz 1995. godine u slu~aju Peru}a obuhvatala je i Ratka Mladi}a kao i Mila Novakovi}a i Milana Koricu, ali je, po{to oni nisu bili dostupni, postupak protiv \uki}a izdvojen.

Na prvom ro~i{tu u slu~aju „Peru}a”, jula 2016. general \uki} se pred @upanijskim sudom izjasnio da nije kriv, dok je tu`ila{tvo ostalo na stanovi{tu da je posle nare|ewa Mladi}a i Novakovi}a, general \uki} u ulozi komandanta 221. mehanizovane brigade Kninskog korpusa sa Milanom Koricom izdao nare|ewe za ru{ewe brane. Dve godine i ~etiri meseca kasnije, novembra 2018, @upanijski sud proglasio je \uki}a krivim i osudio ga na devet godina zatvora, ali je 6. decembra 2019. Vrhovni sud Hrvatske ukinuo tu prvostepenu presudu i predmet vratio @upanijskom sudu na ponovno su|ewe. Juna 2020. po~elo je ponovqeno su|ewe, pola godine kasnije, 7. decembra izre~ena je druga prvostepena presuda, @upanijski sud u Splitu ponovo je \uki}a oglasio krivim i izrekao mu deset godina zatvora. Dve godine kasnije, 4. maja 2022. Vrhovni sud ukida \uki}u istra`ni zatvor, ali general tog dana nije iza{ao na slobodu jer je u tom trenutku protiv wega postojao drugi predmet – „[ibensko podru~je” u kome mu je odmah odre|en istra`ni zatvor. Ubrzo zatim, 31. maja 2022. godine Vrhovni sud ukinuo je drugu prvostepenu presudu i predmet vratio na tre}e ponovqeno su|ewe. Kao razlozi za ukidawe presude tada su navedeni „protivre~ni i nerazumqivi razlozi prvostepenog suda, pitawa zakonitosti iskaza jednog od svedoka, nedovoqno obrazlo`ewe odbijawa pojedinih dokaza od-

brane”... Sud je zakqu~io da su time povre|ena prava optuènog na pravi~no su|ewe. Jo{ dve godine kasnije, 19. marta 2024. isti sud u Splitu izrekao je \uki}u tre}u prvostepenu presudu, ponovo ga oglasio krivim i osudio, ovog puta na deset godina zatvora. Ta presuda oborena je sada novom odlukom vi{eg suda pa }e general \uki} na novo, ~etvrto su|ewe. [to se ti~e drugog predmeta, optu`bi stavqenih na teret generalu \uki}u za navodne zlo~ine na {ibenskom podru~ju, radi se o odvojenom postupku, a optu`nica u ovom slu~aju podignuta je 14. oktobra 2016. godine u trenutku kada je general \uki} ve} bio u pritvoru u Hrvatskoj. Su|ewe protiv \uki}a i jo{ sedmorice optuènih Srba, od kojih je jedan u me|uvremenu preminuo, po~elo je tek 1. marta 2023. godine. \uki} se i tada izjasnio da nije kriv a u postupku predloèno je saslu{awe ~ak 400 svedoka. Posle tri godine i ~etiri meseca su|ewa, 29. jula ove godine, @upanijski sud u Splitu u ovom predmetu proglasio je generala \uki}a krivim i osudio ga na 16 godina zatvora. Na po 16 godina zatvora tada su osu|eni i Jovan Grubi}, Milorad Radi} i Petar

Andri}, dok su Vladimir Davidovi}, Ilija Priji} i Slobodan Vujko osu|eni su na po deset godina. Postupak protiv Dragana Haramba{i}a obustavqen zbog wegove smrti. Ova presuda i daqe je nepravosna`na i ~eka se odluka vi{e sudske instance. Reaguju}i na tu presudu, predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta izjavio je da je i nova presuda @upanijskog suda u Splitu protiv generala JNA Borislava \uki}a „sramna i skandalozna i da etni~ki motivisano hrvatsko pravosu|e nastavqa sistematski da progoni ~asne srpske oficire i vojnike donose}i presude na osnovu pretpostavki i la`nih izjava svedoka saradnika”. Po re~ima Linte, „\uki} je svoju vojni~ku du`nost obavqao ~asno i po{teno i nije po~inio bilo kakav ratni zlo~in”. „Presuda hrvatskog suda na ukupno 94 godine zatvora biv{em generalu JNA Borislavu \uki}u i jo{ {estorici kraji{kih Srba za navodne ratne zlo~ine nad hrvatskim civilima na {ibenskom podru~ju, predstavqa pravosudni „trofej” uo~i godi{wice hrvatske vojne akcije „Oluja”, saop{teno je posle presude iz Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas”.

Kakve tajne krije klisura na Staroj planini Idealan za slikawe je i kawon Vladikine plo~e na Staroj planini, izme|u sela Rsovci i Pakle{tice i jedna je od najve}ih prirodnih atrakcija u Srbiji.

Kawon na reci Viso~ici, duga~ak je dva kilometra. Na pojedinim mestima strme vertikalne litice visoke su oko 200 metara.

Da bi uìvali u neverovatnoj lepoti kawona Vladikine plo~e dovoqna vam je lagana {etwa do jednog od nekoliko okolnih vidikovaca. Me|utim, ako èlite avanturu i potpuni doìvqaj ove ìvopisne klisure, neophodno je da budete fizi~ki spremni i da imate iskusnog vodi~a. Klisura Vladikine plo~e jedan je od najlep{ih, ali i najnepristupa~nijih kawona u Srbiji. Nalazi se u srcu parka prirode Stara planina, a legenda kaè da je naziv dobio po jednom sve{teniku koji je pao sa ovih litica i utopio se u reci Viso~ici. Hiqadama godina reka Viso~ica dubila je strme vertikalne stene stvaraju}i fascinantno ukqe{tene meandre. „Ovo {to sada vidimo je pokazateq fluvijalne faze, gde imamo pojavu da reka zavija, krivuda. Zato nizvodno od ove klisure imamo selo Zavoj. Reqef se sastoji iz sedimentnih stena starosti od 210 miliona godina. Ovaj deo Stare planine, parka prirode, a budu}eg nacionalnog parka, pravi je fenomen“, navodi Dragan Nikoli}, geograf. Kawon Vladikine plo~e krasi vi{e od 60 jama, vrta~a, potkapina i pe}ina. Sve su te{ko pristupa~ne, a ve}ina je neistraèna. Put do pe}ine nije ni malo lak. Na ne-

kim mestima uspon je i ve}i od 60 stepeni, a da bi se popeli ili si{li, potrebna vam je pomo} sajle. Najpoznatija i najve}a je pe}ina Vladikine plo~e. Duìna dostupnog kanala je 660 metara. „Ali, mladi speleolozi su 2018. godine utvrdili da iza posledwe barijere postoji sifonsko jezero, a iza we jo{ jedna velika dvorana, impozantnih dimenzija, 135 metara duìne, 50 metara {irine i 45 metara visine i u woj se nalazi najve}i stalagmit u Srbiji. Tako da je danas ukupna duìna preko 2500 metara“, isti~e geograf Dragan Nikoli}. Najja~i utisak posetilaca kawona Vladikine plo~e je netaknuta priroda, pa je to s pravom jedno od najlep{ih i najuzbudqivijih bogatstava parka prirode Stara planina.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 8. oktobar 2026. 23

GASTARBAJTERSKA PRI^A RADISAVA DISA MIHAJLOVI]A IZ DOQANA KOD ZVE^ANA NA SEVERU KOSMETA:

Radio u Nema~koj, gradio i pomagao u zavi~aju u Zaradu iz Nema~ke, gde je penzionisan 2006. ulo`io u rodni kraj u U vreme inflacije, kriza, ratova i korone slao prehrambenu pomo}, lekove i sve {to je trebalo u zavi~aj u Poklonio plac za parihijski dom u Doqanima a za svoj 81. ro|endan zavi~aju darovao fijaker za svadbe i mlado`ewe i mlade Duga je, neobi~na i dirqiva gastarbajterska pri~a velikog ~oveka humaniste i dobrotvora, danas 81 – godi{weg Radisava Disa Mihajlovi}a iz Doqana kod Zve~ana na severu Kosova i Metohije. Radni vek je Diso proveo u Kelnu, danas dvomilionskom gradu u Nema~koj, gde je promenio ~ak 11 firmi i gde je penzionisan

2006. godine. On ka`e da je nekada u Kelnu `ivelo ~ak 8000 Srba a da ih je danas oko 4000. - Ro|en sam 26. septembra 1945. godine a posle zavr{ene osnovne, sredwe {kole i vojske nisam mogao na}i posao u Zve~anu i Mitrovici. Bilo je pravilo tada na Kosovu i Metohiji da se u preduze}ima tek

Vagon fijaker u prvoj vo`wi u ~ast 81. ro|endana Disa Mihajlovi}a

Vagon fijaker za mlade i mlado`ewe Za svoj 81 ro|endan, proteklog 26. septembra Diso je zavr{io vagon fijaker sa 16 mesta za sedewe i dva stola unutra a sve~ano ga provozao i ‘’pustio u rad’’, tako {to je pozavao prijateqe i kom{ije da se wime provozaju kroz pet sela oko svog sela Doqana pa do kafane u Zve~anu gde je ru~kom po~astio sve. Imali smo ~ast da budemo u prvoj vo`wi fijakera na kom je napisana i brzima od 20 km na ~as. Fijaker mogu da vuku kowi ili jednostavno da se kukom zaka~i za auto. Diso je fijaker namenio svim mladencima koji ho}e wime da stignu do mesta za svadbe ili mati~ara. A koliko je humanista i dobrotvor Diso veliki, odredio je da cena jedne takve vo`we ko{ta samo jedna fla{a piva. Vagon fijaker je luksuzno opremqen sa dva stola u wemu i udobnim foteqama i stolicama kao ~etiri mesta napred. Atrakcija prve vo`we je bila toliko uo~qima da su se na putu svi okretali prema jedinstvenom oki}enom prvom ovakve vrste na ovim prostorima, ‘’vagonu fijakeru’’.

posle devetog radnika Albanca moè zapoliti jedan Srbin. U takvim uslovima nije bilo nade za mene. Radio sam jedno vreme kao vodoinstaler u Novom Sadu a onda sam preko Biroa za zapo{qavawe u Kosovskoj Mitrovici oti{ao sa ve}om grupom radnika za Nema~ku. Odre|en sam za veliki grad Keln gde mi je prvo radno mesto bilo u fabrici trakora a posle godinu dana raspore|en sam za vodoinstalera. Kasnije sam mewao radna mesta i bio u ~ak 11 firmi da bi 2006. godine penzionisan kao univerzalni metalac – pri~a Radisav Diso Mihalovi}, koji je od 1969. godine u Nema~koj. Diso se oènio 1971. sa suprugom Filipom - Lipom, iz susednog sela Jo{evika, tako|e iz op{tine Zve~an, sa kojom je u Kelnu dobio sinove Boìdara i Branislava a koji su u ovom gradu stekli fakultetske diplome i danas rade. Branislav je oèwen Nemicom i Diso sada ima dve unuke. Supruga Filipa je radila kao medicinska sestra u bolnici u Kelnu. I dok je sve vreme radio u Kelnu Diso nikada nije zaboravio zavi~aj u kome je uglavnom provodio godi{we odmore. Kada je stekao malo vi{e imovine usresredio se da pomogne zavi~aju i svojoj op{tini Zve~an. - Jo{ od vremena one velike inflacije u Jugoslaviji, zatim ratova i kasnije korone ja sam u Kelnu u zajednici jugoslovenskih klubova organizovao mnogo puta humanitarnu pomo} mom zavi~aju u hrani, lekovima i svemu onome {to je bilo nephodno. I u vreme groznog bombardovawa Jugoslavije 1999. godine mnogo kamiona pomo}i stiglo je do Zve~ana – kaè Diso. I prilikom dolaska na go-

Diso ispred svoje ku}e i parohijskog doma za koji je dao besplatno plac

Disovi gosti u prvoj vo`wi fijakerom di{wi odmor Diso se uvek nalazio da pomogne nov~ano u brojnim akcijama kulturnih i sportskih manifestacija u zavi~aju i Zve~anu. Posebno zavre|uje pa`wu kada je posle sagra|ene nalik na nema~ke ku}e za sebe u svom mestu Doqane 2006. godine, poklonio veliki plac za parohijski dom odmah pored svog doma. - Sa izgradwom parohijskog doma ovde je sada stalni sve{tenik a na{ kraj je od tada postao nova `erovni~ka parohija. Od kada je tako sve{tenik je stalno u crkvi a time je sve vi{e vernika u svetiwi – ka`e Diso. Diso je, za 50 – godi{wicu braka sa Filipom, 2021. godine, tu naspram ku}e, podigao metalnu palmu visoku 11 metara sigurno jedinstvenu statuu ne samo na Kosmetu ve} i u Srbiji.

- Tako ne{to moè da se vide ponegde u Nema~koj i meni je palo napamet da tako ne{to uradim u mom selu. Qudi su se pitali koji smisao ima metalna palma, ali kad vide natpis ispod we, da je za zlatnu, 50 – godi{wicu braka, onda pozdravqaju ovakav potez – kaè Diso. Diso na svom velikom ran~u ima i omawi golf teren, zelene trave u izobiqu i najva`nije, kaè on, obiqa ~istog vazduha koji se spu{ta sa planine Rogozne. Sada ima u planu da preko reke, 100 metara ispred ku}e, podigne most kako bi me{tanima sela skratio dva kilometra okolo da prenose plodove sa wiva na drugoj strani Kozareva~ke reke. Tekst i fotografije: Zoran Vla{kovi}

OD MEDVE\E DO GINISA:

Radi{a skuvao 105 kilograma ka~amaka za novi rekord U Medve|i kod Despotovca poqoprivrednik Radi{a Radosavqevi} skuvao je ka~amak teìne 105 kilograma kojim je oborio svoj, nacionalni i Ginisov rekord. I dosada{wi rekord u pripremi tog srpskog nacionalnog jela drào je Radi{a koji je i vi{estruki rekorder u ratarskoj proizvodwi. Sedamdeset litara vode, 50 kilograma bra{na, dva i po litra hladno ce|enog uqa,dva kilograma soli i kuvawe za Ginisa moè da po~ne. Ka~amak Radi{a promovi{e s qubavqu i èqom da se wime predstavi i svetu. „Srpsko nacionalno jelo koje nas je odràlo ~ak i u nekim te{kim vremenima, kad jednostavno narod nije imao, kad je morao da jede ka~amak i proju, a verujte da nas je to odràlo i bogu hvala“, nagla{ava Radi{a Radosavqevi}.

Za dobar ka~amak najva`nije je bra{no i to ono sa poto~are. Radi{a je i rekorder u ratarskoj proizvodwi kukuruza i suncokreta a na svojim oglednim parcelama godinama ve} bira kukuruz

koji je najboqi za ka~amak i proju. „Qudi su shvatili da moramo da se vratimo korenima autohtono ne{to doma}e, unikatno na bazi osmaka i hibrida. Poenta je du`ina ukuvavawa. Zna~i

da ne zagori, me{ati samo ujedna~eno da se uvida, da se lepo ukuva“, obja{wava Radi{a. U ìriju ove godine bilo je 14 kuvara iz deset zemaqa. „Na{a palenta terawa je specijalitet u Lombardiji, ali Italijani ubace parmezan, kobasicu ili pavlaku“, napomiwe predsednik ìrija, dr Mario Savona. Za mawe od sat vremena na tihoj vatri skuvan je ka~amak i izliven na sto kako bi se precizno izmerio. „Ka~amak ima ukupno 105 kilograma na teìni, prose~no sa svim merewima pre~nik je 187 i debqina je pet centimetara“, navodi ~lan ìrija Dejan Novakovi}. Stari rekord u kuvawu ka~amaka Radi{a je oborio za dva kilograma teìne i pet centimetara u pre~niku. Za slede} e kuvawe za Ginisa bi}e mu kaè potreban ve}i kazan.

24 ^etvrtak 8. oktobar 2026.

FEQTON

УСПОН И ПАД КРАЈИНЕ (2) Након што смо ми из Крајине одбили Венсов план, Слободан Милошевић је извршио смену Милана Бабића и комплетне власти коју је он представљао. Заменио га је Гораном Хаџићем, који је већ сутрадан прихватио план, чиме је био утрт пут за сламање Крајине

Vreme nacionalnog zanosa Пише: Borivoj Ra{uo (@agrovi} kod Knina, 10. oktobar 1957) srpski je pesnik, politi~ar i politikolog, bио је министар спољних послова и министар за информисање у Влади Републике Српске Крајине Milan Babi} je bio talentovan politi~ar sa punim razumevawem vremena u kome deluje i sa elementima dràvni~kog pona{awa i znawa. Umeo je i hteo da u~i, {to je delom proizilazilo iz toga {to je bio stomatolog po struci, svestan svoje nedovoqne upu}enosti u dràvne poslove, a delom i zbog ozbiqnosti situacije. U to sam se uverio prilikom svakog na{eg susreta sa ozbiqnim srpskim intelektualcima sa kojima sam ga upoznavao u to vreme. Ta wegova karakteristika omogu}ila je da se projekat dràvnog osamostaqewa Krajine, {to }emo pokazati u narednim redovima, dovede do kraja. Predloìo sam mu da politi~ku formu autonomije, podrànu referendumskom voqom naroda, konstitui{emo odgovaraju}im pravnim aktom. Taj akt je bio Statut. Zamolio sam profesora Ratka Markovi}a, uglednog srpskog pravnika, da napi{e Statut Srpske Autonomne Oblasti Krajina, {to je on i u~inio. Taj Statut je usvojen na skup{tini Zajednice op{tina Severne Dalmacije i Like 29. maja 1991. godine. Tim ~inom otvoren je put institucionalne za{tite prava Srba. PISAC JOVAN RADULOVI] MINISTAR? Prema odredbama Statuta formirani su organi vlasti – skup{tina, vlada i sudska vlast. Milan Babi} je dobio mandat za sastav Vlade SAO Krajine. Po{to je on poznavao ve}i broj qudi u Krajini od mene, iz razloga {to sam ja deceniju ranije napustio Knin i oti{ao na studije u Beograd, najve}i broj ministara u toj Vladi bio je wegov izbor. Ja sam mu sugerisao da bi bilo va`no da u Vladi imamo i neko poznatije ime, te sam mu predloìo Jovana Radulovi}a za ministra spoqnih poslova. Kako sam poznavao Jovana Radulovi}a najavio sam mu dolazak Milana Babi}a i

Novac Republike Srpske Krajine moje malenkosti kod wega. Do tog susreta je do{lo sutradan, gde sam Jovanu Radulovi}u obrazloìo ideju, uz argumentaciju da je trenutak da svi oni koji su ne{to stvorili u svojim karijerama daju to na uslugu svom narodu. Nakon dugog kolebawa, promi{qawa i oklevawa Jovan Radulovi} je prihvatio ponudu i postao ministar u Babi}evoj vladi. Po{to smo Radulovi} i ja ìveli u Beogradu, bili smo ~esto u kontaktu. On mi je rekao da smatra da kao pisac koji se ukqu~io u borbu jednog malog naroda za wegova prava ima {anse da dobije Nobelovu nagradu za kwièvnost. Po{to je uo~io da mu je ambicija nerealna, povukao se i podneo ostavku na mesto ministra spoqnih poslova. Na predlog Milana Babi}a predsednika Vlade SAO Krajine, Skup{tina je izabrala mene za ministra spoqnih poslova. Mimo na{ih o~ekivawa konstitutivno uobli~avawe SAO Krajine izazvalo je nervozu u politi~kom Beogradu i kao protivmeru Beograd favorizuje ministra unutra{wih poslova u Vladi Krajine Milana Marti}a, ~oveka bez politi~kog iskustva i dràvne vizije. Ovim se nipo{to ne dovodi u pitawe wegov neupitni patriotizam. Kona~no, wegova suàwska ha{ka sudbina i wegovo dràwe pred tim inkvizitorskim sudom to i potvr|uju. Nesporazum izme|u Krajine i Beograda, koji tako|e vaqa ista}i, nastupio je prilikom odluke o prisajediwewu Krajine Srbiji, od prvog aprila 1991. godine. Istom odlukom prikqu~ila se SAO Isto~na Slavonija, Barawa i Zapadni Srem. Ve} u tom ~asu po~ele su da se iskazuju razlike izme|u

nacionalnih ciqeva koji su rukovodili nas u Krajini i predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a. Jo{ ve}u napetost izazvala je Deklaracija o ujediwewu SAO Krajine i Autonomne Oblasti Zapadna Krajina u tada{woj Bosni i Hercegovini, donesena 27. juna 1991. godine u Bosanskom Grahovu. Ta Deklaracija bila je trn u oku zato~enika AVNOJ-a i wegovih odluka. Udar na AVNOJ, bio je udar i na komunizam, kako se to razumevalo u Beogradu. Krajina je ponovo postajala `rtva koja se nalazi izme|u usta{kog ~eki}a i komunisti~kog nakovwa u Beogradu, ~ime je samo potvr|ena koalicija uspostavqena u Drugom svetskom ratu. Rukovodstvo u Krajini uvek je pravilo razliku izme|u kalkulantskog pona{awa vlasti u Beogradu i odlu~nosti srpskog naroda u Srbiji da brani nacionalni interes. Ulogu Srpske pravoslavne crkve i wenih velikodostojnika smatram va`nom i odlu~uju}om. Bez wenog u~e{}a u celom nacionalnom nastojawu, rezultati bi bili mawi, a mo`da ih ne bi ni bilo. OSNIVAWE DR@AVE Proces razvoja SAO Krajine i wenog me|unarodnog polo`aja zahtevali su od rukovode}ih qudi u Krajini da se krene ka vi{em stepenu organizovawa ka obrazovawu dr`ave. U tom smislu, dogovorio sam sa Milanom Babi}em da }u po uzoru na Ustav Republike Srbije napraviti prilago|eni Ustav Republike Srpske Krajine u pogledu izvr{nih ovla{}ewa predsednika republike i vlade, {to sam i u~inio. Tekst Ustava od{tampan je u dva primerka, od kojih sam jedan dostavio Milanu

Babi}u, a drugi âslavu Oci}u sa idejom da se jednovremeno usvoje na dva razli~ita mesta, u Kninu i u Belom Manastiru od Skup{tina obeju Srpskih Autonomnih Oblasti. Na sednicama zakazanim za Nikoqdan, 19. decembra 1991. godine, Ustav je jednoglasno usvojen, i Srbi su prvi put u istoriji dobili svoju dràvu zapadno od Drine i Dunava. Umesto da smo ovim ~inom olak{ali svoju dràvnu egzistenciju, na{ hod po mukama }e tek po~eti. Naime, dok smo mi teìli samostalnosti i suverenosti, Milo{evi} je zajedno sa zapadnim silama i Tu|manom pregovarao o tzv. specijalnom statusu Srba u Hrvatskoj. U tom ciqu, u novembru 1991. godine, Milo{evi} je pozvao Milana Babi}a i mene na razgovor u Predsedni{tvo Srbije na Andri}evom vencu, kako bi nas obavestio o svom naumu. Usledila je èstoka rasprava izme|u Milo{evi}a, Babi}a i mene, gde smo nas dvojica odbijali mogu}nost specijalnog statusa. @estina rasprave mi je pokazala da se uspostavqene distance gube i da smo sa per si pre{li na per tu. Kulminacija nesporazuma u razgovoru me|u nama nastupila je u ~asu kada je Milo{evi} kao izlaz iz nastale situacije izneo predlog da na teritoriji Vojvodine osnujemo novi Knin i da preselimo stanovni{tvo tamo, jer je to kona~no i na{a zemqa. Nije bilo te{ko zakqu~iti na {ta je smerala ta ponuda. Tu je razgovor bio prekinut. Kakav je predsednik Milo{evi} bio ~ovek ilustrova}u slede}om anegdotom. Kada nas je ispra}ao iz kabineta, stavio je ruku na dovratak i ~ekao da mi uzmemo gorwu ode}u. Svemu tome prisustvovala je wegova sekretarica Mirjana. Svoj mantil sam lako izdvojio sa zajedni~ke ve{alice, dok je Milan pod neonskim svetlom uzeo Milo{evi}ev kaput, koji je bio sli~an wegovom. Kako je Milan bio gotovo dva konfekcijska broja ve}i od Milo{evi}a, po~eo je da oteàno navla~i Milo{evi}ev kaput, na {ta je Milo{evi}, nakon onolike sva|e, {eretski primetio: „Milan~e, rano ti je za taj“. l Nastavak u slede}em broju

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

8. oktobar

1864. - Ro|en je Branislav Nu{i}, najve}i srpski i jugoslovenski komediograf. Uzor su mu bili Gogoq i raniji srpski komediografi Sterija i Trifkovi}. Wegove komedije i danas su na pozori{nim repertoarima („Sumwivo lice”, „Gospo|a ministarka”, „Narodni poslanik”, „Protekcija”, „Oàlo{}ena porodica”, „Pokojnik”). 1871. - U îkagu je izbio veliki poàr koji je prema legendi, po~eo u jednoj {tali kada je krava ritaju}i se oborila kerozinsku lampu na gomilu slame i strugotine. U poàru koji je trajao tri dana poginulo je oko 300 qudi, a oko 90.000 je ostalo bez svojih ku}a. 1895. - Ro|en je argentinski dràvnik Huan Domingo Peron predsednik od 1946. do 1955, kada je oboren u vojnom udaru. Posle 17 godina egzila, trijumfalno se vratio u Argentinu 1972, a 1973. ponovo je izabran za predsednika. Umro je 1974, a predsednik Argentine postala je wegova supruga Izabela. 1912. - Crna Gora je objavila rat Turskoj i istog dana napala turske poloàje kod Skadra, ~ime je po~eo Prvi balkanski rat. 1953. - Velika Britanija i SAD povukle su svoje trupe iz Slobodne zone Trsta i predale Italiji civilnu upravu u zoni „A”. To je izazvalo krizu u jugoslovensko-italijanskim odnosima, koja je re{ena Londonskim sporazumom 5. oktobra 1955. 1991. - Posle isteka tromese~nog brionskog moratorijuma (7. jul) Slovenija i Hrvatska potvrdile su svoju samostalnost i nezavisnost od SFR Jugoslavije. 1992. - Umro je Vili Brant, kancelar Zapadne Nema~ke od 1969. do 1974, kada je podneo ostavku jer je otkriveno da je wegov blizak saradnik isto~nonema~ki {pijun. Vodio je politiku popu{tawa i doprineo politi~koj stabilizaciji u Evropi, a u istoriji evropskih naroda osta}e zapam}en i kao dràvnik koji se 1970. poklonio `rtvama nacizma u Var{avi. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1971. 1998. - Savet NATO usvojio je „detaqni operativni plan za vazdu{ne udare u fazama” na Kosovu. Predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Milo{evi}u dat je rok od 24 ~asa da ispuni zahteve iz rezolucije UN; Vlada Srbije donela je Uredbu o posebnim merama u uslovima oruànih pretwi NATO pakta. 2001. - U udesu aviona {vedske kompanije SAS na milanskom aerodromu „Linate” poginulo je 118 osoba. 2005. - U zemqotresu ja~ine 7,6 stepeni Rihterove skale koji je pogodio delove Pakistana, Indije i Avganistana poginulo je vi{e od 80.000 qudi, od ~ega 17.000 dece, a oko 79.500 osoba je povre|eno. Broj besku}nika dostigao je 3,3 miliona. 2012. - Umro je Mersad Berber, ugledni svetski slikar i grafi~ar. Dobitnik je vi{e od 50 nagrada i priznawa, realizovao je niz samostalnih i kolektivnih izlo`bi, a wegovo delo je uvr{teno u kolekciju galerije Tejt . Bio je vanredni profesor Akademije u Sarajevu i ~lan Ruske akademije umetnosti.

RIZNICA

^etvrtak 8. oktobar 2026. 25

Zvali su ga Telegraf, kraqev gardista, go je prelazio granice, pre`iveo najopasnije misije Milutin Babovi}, poznat pod nadimkom Telegraf, bio je jedan od najneobi~nijih qudi srpske vojne i ustani~ke istorije. Kao dete je ostao bez roditeqa, kao mladi} prenosio je tajne poruke kroz neprijateqske teritorije, a kasnije je postao komandant garde kraqa Petra I.

~lana iste porodice zajedno su u~estvovala u opasnim misijama. Tokom Prvog balkanskog rata srpske snage su oslobodile Kosovo i Metohiju, ~ime je okon~ana vi{ vekovna vlast Osmanskog carstva na tom prostoru. Babovi} je tako do~ekao trenutak u kojem se ostvario jedan od glavnih ciqeva generacija kojima je pripadao.

Milutin Babovi} ro|en je u surovim krajevima srpskih brda, u plemenu Vasojevi}a, u vremenu kada su granice, ratovi i ustanci odre|ivali svakodnevni ìvot. Roditeqe su mu, prema istorijskim zapisima, ubili turski neregularni odredi kada je imao svega tri godine. O wemu je potom brinuo deda. Jo{ kao de~ak odrastao je uz pri~e o ratovima, ustancima i prelascima preko planina. Me|utim, Babovi} nije ostao samo nemi svedok doga|aja. Postao je kurir koji je prenosio poruke izme|u Crne Gore, Srbije, Hercegovine i Makedonije, ~esto kroz krajeve u kojima je svaki pogre{an korak mogao da zna~i smrt. PORUKE JE NOSIO U GLAVI, A NE U XEPOVIMA Wegov zadatak bio je posebno opasan jer su poruke ~esto bile vojne i politi~ke prirode. Babovi} ih, prema svedo~ewima, uglavnom nije nosio zapisane. Pamtio ih je, upravo zato {to bi u slu~aju zarobqavawa neprijateq mogao da prona|e samo prazne xepove. Bio je poznat po tome {to je umeo da se probije do odredi{ta, da se vrati i da ostane priseban i na najopasnijim mestima. Wegova izdr`qivost i sposobnost snalaèwa u planinama u~inile su ga dragocenim za ustani~ke i dràvne strukture. Posebno se pamti doga|aj iz 1877. godine, kada je navodno pre{ao oko 130 kilometara pe{ke za samo jedan dan, kako bi poruku dostavio crnogorskom kraqu Nikoli. Kraq mu je tada dao nadimak koji }e ga pratiti do kraja ìvota - Telegraf.

NIJE SE ZAUSTAVIO NI 1914. GODINE Umesto da se povu~e nakon Balkanskih ratova, Babovi} se ve} 1914. godine ukqu~io i u Prvi svetski rat. Tokom povla~ewa srpske vojske preko Albanije i Crne Gore pre{ao je, prema navodima iz zapisa o wegovom ìvotu, oko 250 kilometara pe{ke, zajedno sa vojskom koja se povla~ila prema Gr~koj. Ni tada wegova vojna karijera nije bila zavr{ena. U~estvovao je u proboju Solunskog fronta 1918. godine i u zavr{nim operacijama oslobo|ewa Srbije. ôvek koji je u mladosti tajno prelazio granice, nosio poruke kroz neprijateqske krajeve i pomagao ustanicima, do~ekao je kraj rata u svetu koji se potpuno promenio. Nadimak nije bio slu~ajan. U vremenu bez pouzdanih komunikacija, ~ovek koji je mogao da prenese poruku brè i sigurnije od bilo kog drugog predstavqao je ìvu vezu izme|u vojnih i politi~kih centara.

a na presto, Babovi} je postao komandant garde kraqa Petra I. Za ~oveka koji je detiwstvo proveo u siroma{tvu i ratnoj senci, to je bio ogroman uspon. Od de~aka koji je pre`ivqavao u planinskom kraju stigao je do samog vrha dr`avne vojne strukture.

OD TAJNOG KURIRA DO KRAQEVE GARDE Babovi} je kasnije u~estvovao u radu srpskih ~etni~kih i ustani~kih formacija, gde je prenosio oru`je, municiju i zalihe preko teritorija pod kontrolom neprijateqa. Wegov posao nije bio samo da prenese informaciju, ve} i da omogu}i da qudi na terenu ostanu snabdeveni i povezani. Godine 1903., nakon smene dinastije Obrenovi} i dolaska Petra Kara|or|evi}

U BALKANSKIM RATOVIMA RATOVAO ZAJEDNO SA SINOVIMA Kada su 1912. godine po~eli Balkanski ratovi, Babovi} vi{e nije bio mlad ~ovek. Ipak, ponovo je krenuo u rat, i to zajedno sa dvojicom svojih sinova. Otac i sinovi prelazili su iza neprijateqskih linija i obavqali posebne zadatke dok su srpske, gr~ke i bugarske snage napredovale protiv Osmanskog carstva. Wihova pri~a bila je neuobi~ajena ~ak i za ratne prilike tog vremena – tri

UMRO JE NA KOSOVU 1932. GODINE Milutin Babovi}, odnosno Telegraf, umro je 1932. godine na Kosovu. Iza sebe je ostavio ìvot koji je te{ko svesti na jednu ulogu. Bio je kurir, obave{tajac, vojnik, snabdeva~ ustani~kih jedinica, kraqev gardista i ratnik u dva velika rata. Wegov nadimak ostao je simbol vremena u kojem je jedna poruka mogla da promeni tok operacije, a ~ovek koji ju je prenosio morao da bude spreman da pre|e desetine i stotine kilometara, ~esto bez hrane, odmora i ikakve garancije da }e se vratiti. Telegraf nije bio samo nadimak Milutina Babovi}a. Bio je opis wegovog ìvota - ~oveka koji je decenijama bio ìva veza izme|u qudi, vojski i dràvnih centara, sve dok granice preko kojih je nekada kri{om prelazio nisu postale deo zemqe za ~ije se oslobo|ewe borio.

„NE BRINI MAJKO, AKO SE NE JAVIM“:

Potresna pri~a o smrti junaka sa Ko{ara, Vladimir je imao samo 19 godina kada su ga ubili teroristi OVK! Pola godine pre prvih NATO bombi, rat na Ko{arama po~eo je krvqu petorice srpskih vojnika u zasedi terorista. Me|u wima je bio i devetnaestogodi{wi Vladimir Radoi~i}, mladi} koji je stricu u Americi poru~io da je Srbija jedina zemqa u kojoj moè da ìvi. Ubijen u prvoj grani~noj patroli, Vladimir je postao lice borbe koja traje i danas – one za istinu o junacima koje su krvnici pqa~kali pred kamerama, a za ~iju smrt jo{ niko nije odgovarao. Vladimir Radoi~i}, junak sa Ko{ara ro|en je 23. marta 1979. godine u Beogradu. Po zavr{etku osnovne {kole upisao je zanat za automehani~ara. Zavoleo je motore i oni su postali wegova preokupacija i strast. Pored {kole veliku pa`wu je poklawao i porodici. Posebno je voleo sestru Jelenu koja je bila pet godina mla|a. Ona je ro|ena kao tre}e dete, zahvaquju}i Vladimiru, koji je pored mla|eg brata èleo da ima i sestru sa kojom se slagao kao da su jedno. Nakon zavr{ene sredwe {kole Vladimir odbija poziv strica iz Amerike govore}i da ne}e da beì iz Srbije te da je

Srbija jedina zemqa gde bi on mogao da `ivi. Na redovno odslu`ewe vojnog roka, u izvi|a~ko-diverzantsku jedinicu u Ni{u, oti{ao je 23. juna 1998. godine sa 19 godina. Nakon ne{to vi{e od dva meseca, prekomandovan je na karaulu Ko{are.

Da li je neko od vojnika javio da ide na Ko{are ne znamo, ali Vladimir nije obavestio svoje najdra`e. Dan pre nego {to je ubijen na albanskoj granici, majci je rekao: “Ne brini ako se ne javim narednih dana. Tu sam, na obuci na brdu pored Ni{a.”

Tog 30. septembra 1998. godine krenuo je, sa jo{ ~etvoricom vojnika, u svoju prvu i posledwu grani~nu patrolu. Skriveni u zasedi, pripadnici OVK, predvo|eni Agimom Ramadanijem, ~ekali su ih od ranog jutra. “1. oktobra ujutru do{li su da nam jave da je Vladimir poginuo, a 8. oktobra po~ela je moja borba za istinu, za pravnu pravdu, za Vladimira, za sve poginule na Ko{arama… Ta borba traje i danas” – re~i su Vladimirove majke Lozanke. Zajedno sa Vladimirom poginuli su i Miladin Gobeqi}, Ilija Pavlovi}, Miroslav Joci} i Milo{ Pavlovi}. Tog dana je, prema svedo~ewu pukovnika Du{ka [qivaw~anina, tada{weg komandanta 53. grani~nog bataqona, po~eo rat za vojnike na grani~noj karauli Ko{are – pola godine pre NATO agresije. Ubistvo i pqa~ku mrtvih srpskih vojnika teroristi su snimili, i ba{ taj snimak bio je kqu~ni dokaz za wihovu osudu. Su|eno im je u odsustvu, jer se niko od wih nije odazvao sudskom pozivu, Vi{i sud u Ni{u je za wima raspisao poternicu, ali presuda ni do danas nije sprovedena.

26 ^etvrtak 8. oktobar 2026.

MOZAIK Mu{karac 65 godina iz Brizbejna, vitak, nepu{a~, tra`i poznanstvo sli~ne dame.

Zoran; mob. 0432103884

Slobodna iskrena `ena 33/168/60

medicinska sestra sa ma|arskim dr`avqanstvom tra`i slobodnog iskrenog i ozbiqnog ~oveka, radi ozbiqne veze i braka. Samo ozbiqne ponude, godine nisu bitne. Whatsapp i Viber: +381611021131

Uni{tena bomba iz Drugog svetskog rata u Beogradu Zatresla se Palilula, centralna gradska op{tina u Beogradu, u nedequ ujutro, 4. oktobra. Sve koji nisu poranili, mogla je da probudi detonacija zaostale bombe iz Drugog svetskog rata, koju su ne{to posle osam ~asova ujutru uni{tili pripadnici Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutra{wih poslova Srbije. Bomba je uni{tena na mestu gde je i prona|ena, na gradili{tu u Poenkarevoj ulici, a ve}ina stanara je prethodno evakuisana iz okolnih ulica, prenela je Radio-televizija Srbije.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Promena planova i prilika da zavr{ite posao koji se dugo razvla~i. Izbegavajte ishitrene odgovore, naro~ito u razgovoru sa nadre|enima. Partner }e o~ekivati da odr`ite obe}awe koje ste mu dali, dok slobodne Ovnove mo`e da zainteresuje osoba koja otvoreno pokazuje simpatije. Odvojite vi{e vremena za odmor i nemojte da skra}ujete san zbog obaveza koje mogu da sa~ekaju.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Dobijate odgovor koji ~ekate i olak{ava dono{ewe jedne va`ne odluke. Ako dobijete poslovnu ponudu, raspitajte se o svim uslovima pre nego {to pristanete. Partner }e biti spremniji za razgovor o zajedni~kim planovima, ali je va`no da jasno ka`ete {ta `elite. Slobodne Vage mogu da upoznaju zanimqivu osobu preko prijateqa ili na okupqawu. Ostavite deo vikenda za odmor.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) Novac je u prvom planu. Ima}ete priliku da sredite tro{kove ili prona|ete povoqnije re{ewe za ne{to {to planirate da kupite. Na poslu nemojte da preuzimate dodatne zadatke samo zato {to vam je neprijatno da odbijete. Zauzetim Bikovima prija}e mirno ve~e sa partnerom, dok slobodni mogu da primete da ih neko iz poznatog dru{tva gleda druga~ije. Vi{e {etwe.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) Vreme je da razjasnite dogovor koji je ostao nedore~en. Na poslu }ete tra`iti konkretne odgovore, ali proverite ~iwenice pre nego {to nekoga optu`ite da vas usporava. Zauzete [korpije mogu da pokrenu razgovor koji su dugo odlagale i boqe razumeju partnera. Slobodne privla~i osoba ~ije pona{awe nije lako da protuma~e. Nemojte da donosite zakqu~ke na osnovu jedne poruke.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Spremite se za mnogo poziva, poruka i dogovora. Jedan razgovor mogao bi da otvori mogu}nost za saradwu, ali proverite detaqe pre nego {to ne{to obe}ate. Partner }e `eleti da ga saslu{ate bez prekidawa, dok slobodne Blizance o~ekuje zanimqivo dopisivawe koje mo`e da preraste u susret. Bi}e vam potrebno malo predaha od qudi i svakodnevne gu`ve. Pravite pauze od ekrana.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Nova ideja i èqa da promenite svakodnevicu. Mogu}a je zanimqiva saradwa, ali nemojte da obe}avate kratak rok dok ne procenite koliko posla imate. Zauzetim Strel~evima prija}e izlazak ili kra}i izlet sa partnerom. Slobodni mogu da zapo~nu poznanstvo sasvim spontano, kroz razgovor koji }e ih nasmejati i zadràti im pa`wu. Izbegavajte kupovine iz trenutnog raspoloèwa.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) Vi{e obaveza u ku}i i porodici, ali dobi}ete priliku da re{ite pitawe koje vas neko vreme optere}uje. Na poslu }e vam zna~iti pomo} kolege, pa nemojte insistirati da sve zavr{ite sami. Zauzeti }e poèleti vi{e ne`nosti i zajedni~kog vremena, dok slobodnima moè da se javi osoba iz pro{losti. Razmislite da li se ne{to zaista promenilo pre nego {to joj ponovo pruìte priliku.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Kolege }e ra~unati na vas, ali jasno odredite koliko dodatnih obaveza mo`ete da prihvatite. Sredinom nedeqe mogu} je koristan razgovor o uslovima rada ili raspodeli zadataka. Partner }e `eleti vi{e va{eg vremena, dok slobodni Jar~evi mogu da upoznaju osobu preko posla ili zajedni~kih poznanika. Dopada}e vam se wena smirenost i na~in komunikacije.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) Prilika da skrenete pa`wu na svoj rad. Na sastanku ili u va`nom razgovoru iznesite predlog koji ve} neko vreme ~uvate za sebe. Mogu}a je pohvala, ali i dodatna odgovornost koju treba pa`qivo da procenite. Partneru }e zna~iti da uva`ite wegov plan, dok slobodni Lavovi mogu da upoznaju osobu koja ih osvaja duhovito{}u. Ne popuwavajte svaki slobodan trenutak obavezama.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Stiè vam susret ili predlog koji moè da promeni va{ pogled na jedan posao. Saslu{ajte druga~ije mi{qewe, naro~ito ako dosada{wi na~in rada ne daje rezultate. Zauzete Vodolije trebalo bi da objasne partneru kada im je potrebno vreme za sebe. Slobodne moè da privu~e osoba sa kojom imaju mnogo tema za razgovor, iako se u svemu ne slaù. Prija}e vam redovniji san.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Uve{}ete red u obaveze i zavr{i}ete ono {to ste odlagali. Na poslu }ete primetiti va`an detaq koji je drugima promakao, ali nemojte da dozvolite da vas sitnice uspore. Zauzete Device trebalo bi da odvoje vreme za razgovor koji nema veze sa ra~unima i ku}nim poslovima. Slobodnima prija poznanstvo koje se razvija postepeno, bez velikih obe}awa. Koristite pauze tokom rada.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Prilika da pokaète kreativnost i predloìte re{ewe koje drugima nije palo na pamet. Va`ne poslovne dogovore ipak proverite i zabeleìte rokove. Partner }e vas lak{e razumeti ako otvoreno kaète {ta vam nedostaje. Slobodne Ribe moè da zainteresuje pa`qiva osoba koja }e se potruditi da ih boqe upozna. Ne ùrite sa velikim planovima. Ostavite dovoqno vremena za san.

Koji je najprometniji aerodrom u Evropi Bila je te{ka oko 250 kilograma, od ~ega je oko 130 kilograma eksploziva. Iskopana je fugasa duboka ~etiri metra u koju je bomba spu{tena, okolo su iskopani seizmi~ki za{titini rovovi dubine {est metara, pre~nika metar, objasnio je na~in uni{tavawa pukovnik policije Mile Jovi~i}. Bomba je zatrpana sitnim peskom, postavqen je eksploziv oko we, kao i „grudobrani u visini od dva metra, tako da skoro ne}e ni do}i do pomerawa tla“, dodao je. Prioritet je bila evakuacija stanara koji `ive u krugu od 150 metara od gradili{ta. Za wih su obezbe|ene tri lokacije – kulturni centar „Vlada Divqan“ i dve osnovne {kole. Zbog akcije uni{tavawa bombe, linije gradskog prevoza koje saobra}aju ovim delom grada vozile su izmewenim trasama. Normalizacija saobra}aja o~ekuje se do 16 ~asova. Vozila koja gra|ani tokom no}i nisu pomerili sa ulica, ekipe „Parking servisa“ prebacile su na bezbedne lokacije. U akciji uni{tavawa avio-bombe u~estvovalo je vi{e od 300 pripadnika MUP-a, preneo je RTS.

Istanbulski aerodrom i daqe je najprometniji aerodrom u Evropi, s prosekom od 1.587 letova dnevno u periodu od 21. do 27. septembra, prema podacima Evropske organizacije za bezbednost avio saobra}aja. U najnovijem pregledu evropskog avio saobra}aja, organizacija je Aerodrom Istanbul rangirala na prvo mesto u Evropi prema ukupnom broju dolazaka i odlazaka. Slede aerodrom Amsterdam Shiphol s 1.423 leta dnevno, Pariz [arl de Gol s 1.384, Frankfurt s 1.359 i London Hitrou s 1.324 leta dnevno. Saobra}aj na Aerodromu Istanbul smawen je za jedan posto u odnosu na prethodnu sedmicu zbog slabije doma}e aktivnosti,

a ostao je uglavnom nepromewen u odnosu na isti period 2025. godine, prenosi Anadolija. Ministar saobra}aja i infrastrukture Turske Abdulkadir

Uraloglu rekao je da Turska nastavqa ja~ati infrastrukturu koja pozicionira Istanbul kao jedno od kqu~nih ~vori{ta avio saobra}aja u svetu.

ZDRAVQE Analiza vi{e od 9,7 miliona laboratorijskih rezultata pokazala je da kratkotrajni post minimalno uti~e na ve}inu ispitivanih parametara, ali istraìva~i upozoravaju da to ne zna~i da pacijenti treba da zanemare uputstva lekara, prenosi RTS. Uzdràvawe od hrane uobi~ajen je zahtev pre mnogih rutinskih laboratorijskih analiza krvi. Pacijentima se ~esto savetuje da osam do 12 sati pre uzimawa uzorka ne jedu i ne piju ni{ta osim vode. Me|utim, prema novoj studiji, takav na~in pripreme mo`da nije neophodan za veliki broj analiza. Osim nekoliko zna~ajnih izuzetaka, rezultati ukazuju na to da bi mnogi pacijenti mogli da jedu i piju u satima pre analize, a da to ne uti~e zna~ajno na rezultate. Sami rezultati studije jo{ nisu dovoqni da bi se promenila dosada{wa praksa uzdràvawa od hrane pre analize, niti zna~e da bi pacijenti trebalo da zanemare uputstva lekara da do|u nata{te. Ipak, istraìva~i smatraju da pruàju ubedqive dokaze da bi trebalo preispitati opravdanost takvog zahteva kao podrazumevanog pravila pre rutinskih analiza krvi. VE]INA ANALIZA MINIMALNO ZAVISI OD POSTA „Na{a sveobuhvatna analiza pokazuje da kratkotrajno uz-

RECEPT

BUHTLE SA MAKOM POTREBNO JE: Za testo: n 1 jaje, 40 g {e}era n 250 ml toplog mleka n 1 kesica suvog kvasca n 2 ka{ike uqa n oko 500 g bra{na Za fil: n 100 g maka, 2 belanceta n 10 ka{ika {e}era n 1 kesica vanilin {e}era I jo{: n 2 `umanceta (za premaz)

PRIPREMA: U mlako mleko zamesiti testo, kvasac, jaje, uqe, {e}er i bra{no po potrebi nek bude malo ~vr{}e da se ne bi buhtle izvrtale i ostavite da naraste oko 45 minuta. Zatim testo razvucite u ve}i pravougaonik {to tawe. Na testo naneti fil od maka tako {to }ete mak, {e}er i belanca pome{ati u jednoj ~iniji i ravnomerno rasporediti preko testa. Urolati testo, pa premaìte ùmancima, a onda ga isecite na jednake delove debqine dva do tri prsta. Staviti buhtlice na pleh obloèn pek papirom i pecite oko 25 minuta na 180 C.

^etvrtak 8. oktobar 2026. 27

NOVA STUDIJA POKAZUJE:

Osam sati bez hrane pre va|ewa krvi ~esto nije neophodno dràvawe od hrane minimalno uti~e na ve}inu rutinskih analiza krvi, dok post duì od 12 sati nije bio povezan sa zna~ajnim dodatnim razlikama ni kod jednog ispitivanog parametra“, navode autori studije. Stroga pravila o uzdràvawu od hrane prvobitno su uvedena zbog bojazni da bi ishrana pacijenata mogla da ugrozi ta~nost klini~kih rezultata. Rezultati analiza krvi ~esto predstavqaju osnovu za va`ne medicinske odluke, a na pojedina merewa zaista mogu zna~ajno da uti~u faktori koji prethode testirawu, poput unosa hrane. Kako bi se te varijacije svele na najmawu mogu}u meru, lekari su po~eli da pacijentima uglavnom savetuju da osam do 12 sati pre uzimawa krvi ne jedu. ANALIZIRANO VI[E OD 9,7 MILIONA REZULTATA Istraìva~i, koje je predvodio Sunghvan [in, lekar laboratorijske medicine u Medicinskom centru „Asan“ Univerziteta Ulsan u Seulu, sproveli su retrospektivnu studiju

preseka koriste}i laboratorijske podatke prikupqene izme|u 2021. i 2023. godine u jednoj univerzitetskoj bolnici sa 670 kreveta. U studiju su bili ukqu~eni svi punoletni ambulantni pacijenti za koje je bilo zabeleèno koliko dugo nisu jeli pre va|ewa krvi. Autori su ih podelili u tri grupe – one koji su postili mawe od osam sati, od osam do 12 sati i duè od 12 sati. Kona~ni skup podataka obuhvatio je vi{e od 9,7 miliona rezultata analiza kod vi{e od 101.000 pacijenata. Istraìva~i su u tim podacima traìli razlike povezane sa duìnom posta koje prevazilaze utvr|ene specifikacije analiti~kih performansi (APS). Nakon pore|ewa razli~itih grupa i analiza rezultata kod istih pacijenata, utvr|eno je da je trajawe posta bilo povezano sa razlikama koje prelaze granice APS-a kod samo 10 od ukupno 121 parametra obuhva}enog analizama krvi.

GLUKOZA I TRIGLICERIDI ME|U IZUZECIMA ^ini se da uzdr`avawe od hrane zaista ima zna~aja kod tih nekoliko parametara – pre svega kod glukoze, triglicerida, gama-glutamil transferaze i lipaze. Vrednosti svih tih pokazateqa bile su vi{e kod pacijenata koji su postili kra}e od osam sati. Kada je re~ o mnogim drugim parametrima, me|utim, rezultati ukazuju na to da bi post od osam ili vi{e sati mogao da

MESO I ZDRAVQE SRCA:

Nije svejedno koju vrstu birate Meso je ~est izvor proteina, gvo`|a i vitamina B12, ali nemaju sve vrste jednaku nutritivnu vrednost. Nekoliko faktora moè uticati na to kako se meso uklapa u ishranu koja ~uva zdravqe srca, od udela masti i stepena prerade do na~ina pripreme i veli~ine porcija. RAZLIÎTE VRSTE, RAZLIÎTA SVOJSTVA Govedina, sviwetina, piletina i }uretina imaju razli~ita nutritivna svojstva, ali vrsta ìvotiwe nije jedini vaàn podatak. Nutricionisti isti~u da treba uzeti u obzir i faktore poput udela masti i stepena prerade mesa. ULOGA PROTEINA Proteini su neophodni za }elije na{eg tela, ukqu~uju}i wihovu obnovu i oporavak. Meso moè biti zna~ajan izvor proteina, ali telo ih moè dobiti i iz namirnica ìvotiwskog i biqnog porekla.

CRVENO MESO I HOLESTEROL Komadi crvenog mesa sa visokim udelom zasi}enih masti i holesterola mogu doprineti pove}awu nivoa LDL holesterola. Visok LDL holesterol povezuje se sa ve}im rizikom od sr~anih bolesti. Zna~ajne koli~ine zasi}enih masti mo`e sadr`ati i sviwetina, u zavisnosti od toga o kom komadu mesa je re~.

predstavqa nepotrebno optere}ewe za pacijente. „Ovi nalazi podr`avaju primenu zahteva za postom prilago|enih konkretnom parametru, umesto jedinstvenog pravila za sve analize“, navode autori. U prate}em komentaru, klini~ka biohemi~arka Liv Tibjerg Nordestgor iz Univerzitetske bolnice u Kopenhagenu i wene kolege navode da studija „pru`a sna`nu potvrdu sve ve}em broju dokaza da uzimawe krvi nata{te nije neophodno“.

OPREZ SA MESNIM PRERA\EVINAMA Prera|eno meso, u koje spadaju slanina, vir{le, kobasice i razne mesne prera|evine, moè sadràti velike koli~ine dodate soli i masti. Visok unos natrijuma moè povisiti krvni pritisak, a to je jedan od faktora rizika za kardiovaskularne bolesti. UTICAJ NA CREVNE BAKTERIJE Redovno konzumirawe namirnica sa ìvotiwskim proteinima moè podsta}i crevne bakterije da stvaraju trimetilamin N-oksid (TMAO). Vi{i nivoi ove supstance u krvi povezuju se sa pove}anim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, ali nau~nici jo{ istraùju ta~nu prirodu te veze. MESO KAO IZVOR GVO@\A Gvo`|e je neophodno za prenos kiseonika kroz telo, a hem gvo`|e moè biti posebno va`no za osobe sa pove}anim rizikom od nedostatka gvo`|a. IZVOR VITAMINA B12 Namirnice ìvotiwskog porekla, kao {to su meso i mle~ni proizvodi, sadrè vitamin B12. Taj vitamin ima va`nu ulogu u kontrakciji mi{i}a. Nedovoqan unos vitamina B12 povezuje se sa stawima poput gojaznosti i poreme}aja nivoa masno}a u krvi.

LE^EWE BIQEM

Kivi - vo}e koje zatvor re{ava boqe od lekova i ~uva srce UBLA@AVA STRES I SMIRUJE @IVCE Zbog velike koli~ine vitamina C, ublaàva nervozu i uznemirenost. Pomaè nam da se ose}amo smireno i da se lak{e suo~avamo sa problemima i preprekama koje nam ìvot name}e. Doktori preporu~uju konzumirawe kivija pre razgovora za posao ili nekog va`nog sastanka, jer smawuje napetost. POMA@E KOD ZATVORA Kivi sadrì dosta vlakana koja spre~avaju nastanak zatvora, te se preporu~uje kao namirnica za zdrav doru~ak. Moè se kombinovati sa drugim vo}em, jogurtom, kefirom, muslijem i sl.

POBOQ[AVA VAREWE Kivi je veoma dobar za varewe, spre~ava gastritis i pomaè kod gasova. POBOQ[AVA CIRKULACIJU KRVI Ne dozvoqava da se krv zgusne, poboq{ava zdravqe arterija. Na ovaj na~in se spre~ava pojava tromba i krvnih ugru{aka, tako da je kivi idealan za za{titu od tromboze, sr~anog udara i o{te}ewa mozga. Vlakna koja se nalaze u kiviju, sniàvaju nivo holesterola u krvi. JAÂ KOSTI Minerali koji su prisutni u kiviju, npr. magnezijum i kalijum, ja~aju kosti, zube i nok-

te. Ovi minerali pomaù kod zarastawa kostiju usled preloma, a tako|e poboq{avaju funkcionisawe nervnog i mi{i}nog sistema. JAÂ IMUNI SISTEM Pored vitamina C, velika koli~ina folne kiseline koju sadrì kivi, ja~a odbrambeni sistem organizma, koji nas {titi od prehlada. Oba sastojka pove}avaju stvarawe belih i crvenih krvnih zrnaca, tako|e i antitela, koja nas {tite od virusnih oboqewa. POBOQ[AVA STAWE ANEMIJE Zahvaquju}i vitaminu C, koji omogu}ava vezivawe gvo`|a, preporu~uje se konzumirawe kivija osobama koje pate od malokrvnosti.

28 ^etvrtak 8. oktobar 2026.

ENIGMATIKA

SRPSKI USTANIK PETAR

O[TE]IVATI, RUINIRATI

UKR[TENICA Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA SRPSKA BOKSERKA, PRODUEVROPSKA @ETAK [AMPIONKA

URE\AJI ZA SEPARACIJU

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

NAKLON UZ KLECAJ

RAKQE NA DRVETU, RA[QE ISPIJAWE DO DNA, DO POSLEDWE KAPI ZAVESA SIMBOL IRIDIJUMA GOVORNIK EKAVICE

SIMBOL TANTANA

NARODNO MU[KO IME VI[EGLAAUTO LUKSUZNA USMERITI SNE VRSTA KO^IJA SA PREMA VOKALNE OZNAKA KOMPOZI- ANKONE ZANATLIJE ZAPREGOM CENTRU CIJE

UKRASNI PREDMETI PRILI^NO MALEN EKSPERTI ZA VINO

LUKA U IZRAELU KANTAUTORKA ANA VUKOVOJAC UZORAVAWE

SIMBOL KALIJUMA

UZVIK ZA MA^KE TEME ZA RASPRAVU

URANOVA RUDA DELOVI TRKE POUNIJA]ENI VERNIK

LATIN, LACMAN (POGRD.) SLEDBENIK LUTERANSTVA NARODNO KOLO

PRI, PORED

8. I 22. SLOVO AZBUKE VEZENA TKANINA

RE^ ISTA PO OBLIKU, A RAZLI^ITA PO ZNA^EWU

VEZNIK NARKOTI^KO SREDSTVO

ZABAVNO POZORI[TE ISPORU^ILAC AVIZA ENGL. SLIKAR VILIJAM

Sr Gl pski as

IME GLUMICE GARDNER

DEO NOGE ISPOD KOLENA

VODORAVNO: 1. Pristalica pseudoklasicizma, 2. Ime glumca [arifa - Zahvalnost, 3. Zavisni pade` - Ruski pisac Aleksandar, 4. Ime glumca Pa}ina - @ensko ime, Nada - Morski greben, 5. Ma~ sa dugim se~ivom - Heroji, 6. Veznik - Trag - Beogradski nedeqnik, 7. Pravac u budizmu - Ogrta~ muslimanskih `ena - Auto oznaka [panije, 8. Par~e ~ega razbijenog, okrwak - Pokretni deo el. motora, 9. Gr~ko ostrvo kod Krfa - Afri~ko tvrdo drvo, 10. Starorimsko pozori{te - Deo vojni~ke opreme, 11. Li~na zamenica - Normativni akti - Dvadeset tre}e i 10. slovo azbuke, 12. Skinuti obu}u - Pro`drqivac, 13. Grad u BiH - Spilbergov filmski vanzemaqac, 14. Popularna peva~ica.

OBAR, AVARIN MADONIN FILM

OKIDA^I NA PU[KAMA

USPRAVNO: 1. Primati polaritet, 2. Izlu~evina ~etinara - Uloga elite u dru{tvu, 3. Sudija u Hadu (gr~. mit.) - Predlozi za saradwu - Planinski kanton u [vajcarskoj, 4. Uranova ruda - Me{anac, bastard, melez, 5. Auto oznaka Nema~ke - Utvr|ena cena - Napev, melodija, 6. Za{titni zid, ozidina - Sestre odmila - Uzvik dozivawa, 7. Jelo od ribqe ikre Xabe, besplatno, 8. Oznaka za luks - Italijanski peva~ Adelmo Forna~ari - Nema~ki filozof Ernst, 9. @iteq Avganistana - Ameri~ki glumac (Uli~na pravda) - Simbol kiseonika, 10. Oblast u Nema~koj - Ime francuskog pesnika Fransa - Engleski fudbaler Anderson, 11. Pristalice ilirizma - Emocionalno do`ivqavati, 12. Prodavac u kantini - Srpski pesnik zenitist Qubomir.

IME GLUMICE RINE ITEM (SKR.)

SABLASTI AUTO OZNAKA GR^KE MESTO U BOKI KOTORSKOJ OZNAKA ZA TONU

DEKLAMATORI

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: KNIKS, RA^VE, ISKAP, STORA, TA, IR, IVETA, NAKIT, AKA, OMALEN, K, VERONIKA, URANIT, MIC, LACO, ETAPE, UZ, LUTERAN, HOMONIM, @T, OROZI, AVAR, VARIJETE, I, AVA, AVIZER, AVETI, ITA, GWAT, TIVAT, RECITATORI.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: PSEUDOKLASIK, OMAR, ZAHVALA, LOKATIV, GRIN, AL, NADICA, RT, RAPIR, JUNACI, I, OTISAK, NIN, ZEN, FEREXA, E, OLUPAK, ROTOR, VIDO, ABONOS, ATELANA, [LEM, TI, UREDBE, ]I, IZUTI, ALAVAC, SARAJEVO, I TI, EMINA JAHOVI]

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

7 8

SUDOKU 2

3 5 9

4 5 7

6 2 5

3 1 8

3 5

5 7 2

4 1

2 1

3 2

9 9

7 4

2 3

8 5

RE[EWE SUDOKU 2: 564 879 312 - 923 416 875 718 325 469 - 231 794 586 857 261 934 - 496 538 127 389 657 241 - 645 182 793 - 172 943 658 RE[EWE SUDOKU 1: 275 648 193 - 843 129 576 961 573 482 - 137 482 965 659 731 248 - 482 965 731 518 397 624 - 724 816 359 - 396 254 817

SVET POZNATIH LEPA BRENA JE SAMO JEDNOM JAVNO GOVORILA O PORODI^NOJ TRAGEDIJI:

”Moj otac nije umro prirodnom smr}u” Peva~ica Lepa Brena je samo jednom govorila o porodi~nnoj tragediji. Naime, wen otac Abid Jahi} tragi~no je nastradao 2010. godine, a wegova smrt je bila veliki udarac za peva~icu. Brena je samo jednom govorila o tragediji koja je zadesila wenu porodicu. „On nije umro prirodnom smr}u. Udario ga je autobus i umro je od posledica zadobijenih povreda”, rekla je onna jednom prilikom, pi{e „Kurir”. Brena je nakon ~etiri godine ostala i bez majke. Podse}amo, wen otac je preminuo u bolnnici u Tuzli usled posledica saobra}ajne nesre}e, a sahrawen je na grobqu u Br~kom.

ZVONKO BOGDAN SPREMAN ZA KONCERT U BEOGRADU:

Od beogradskih kafana do velike bine

Od beogradskih kafana u kojima se za sto nekada dolazilo uz obaveznu rezervaciju i kravatu, do najve}ih koncertnih dvorana – Zvonko Bogdan ve} vi{e od pola veka ostaje veran jednom pravilu: publika ku}i mora da ode zadovoqna. Upravo sa tom idejom 21. oktobra vra}a se u Plavu dvoranu Sava Centra, gde }e uz veliki Tambura{ki orkestar Radio-televizije Vojvodine odr`ati koncert „Se}awe na vreme koje se ponoviti ne}e“. Pre velikih dvorana, plo~a i pesama koje danas zna gotovo svaka generacija, postojala je kafana. Zvonko Bogdan svoje ime po~eo je da gradi upravo na beogradskoj kafanskoj sceni. Pevao je u „Ko{uti“, „Kalemegdanskoj terasi“ i „Stambol-kapiji“, a ~ak osam godina proveo je nastupaju}i u hotelu „Union“.

Bilo je to sasvim druga~ije vreme. „Union“ je imao svega 120 mesta, za sto se dolazilo uz rezervaciju, od mu{karaca se o~ekivala kravata, a od muzi~ara ta~nost, urednost i disciplina. Nastupalo se {est ve~eri nedeqno, a publiku je svake ve~eri trebalo osvojiti iznova. Za Zvonka Bogdana upravo je kafana bila jedna od najva`nijih {kola wegove karijere. „Kafana je za peva~a najboqa {kola. Svaki dan se na pozornici morate potvrditi, nema ni{ta od posla ako qudi odu ku}i nezadovoqni“, govorio je prise}aju}i se tog perioda. Nije bilo velikih produkcija i scenskih efekata iza kojih je izvo|a~ mogao da se sakrije. Ostajali su glas, pesma, orkestar i neposredan odnos sa qudima za stolovima. Upravo u takvom svetu Zvonko Bogdan izgradio je izvo|a~ki stil koji }e kasnije iz kafana preneti na najve}e koncertne pozornice. Decenije su pro{le, promenili su se prostori i na~in `ivota, ali je su{tina ostala ista. Kada 21. oktobra iza|e pred publiku u Plavoj dvorani, uz wega }e biti veliki Tambura{ki orkestar Radio-televizije Vojvodine, a u centru ve~eri ponovo }e biti ono na ~emu je gradio ~itavu karijeru – pesma, tambura i pri~a. Publiku o~ekuje putovawe kroz muzi~ki svet panonske ravnice i repertoar koji je obele`io wegovu vi{edecenijsku karijeru. „Ej, sala{i na severu Ba~ke“, „Govori se da me vara{“, „Ve} odavno spremam svog mrkova“, „@ivot te~e u laganom ritmu“ i „Ne vredi plakati“, ali i „U tom Somboru“, „[to se bore misli moje“, „Ima dana“ i „Ko te ima, taj te nema“ samo su deo pesama koje su vremenom postale neraskidivo povezane sa wegovim imenom. Od 120 mesta nekada{weg „Uniona“ do pune Plave dvorane pro{lo je vi{e od pola veka. Ipak, pravilo sa po~etka ostalo je isto – publika ku}i mora da ode zadovoqna.

^etvrtak 8. oktobar 2026. 29

SUZANA JOVANOVI] O @IVOTU NAKON SMRTI SA[E POPOVI]A:

„Nadam se da se iskupio za sve svoje grehove” Suzana Jovanovi} ponovo je otvoreno govorila o te{kom gubitku koji je pogodio wenu porodicu nakon odlaska Sa{e Popovi}a. Suzana i Sa{a su tokom zajedni~kog ìvota stekli veliko bogatstvo, ali wegova bolest i smrt naterali su je da ìvot posmatra na druga~iji na~in. „Kad sam ispra}ala Saleta na onaj svet, poneo je samo ono {to sam mu ja obukla. Ni{ta nije poneo od ovoga {to je stekao za ìvota. [to smo stekli zajedno. I zato, qudi, shvatite, nemojte da jurite za pet vila na Dediwu, deset automobila u dvori{tu, vozni park... Nema potrebe. Ne}e{ sti}i tih deset da vozi{. Ja i ovaj jedan pa ne stignem nekad da ga vozim. Nekad ga vozim, nekad ga ne vozim. Nekad vam treba auto, nekada ne“, poru~ila je Suzana u podkastu oca Predraga Popovi}a.

Sa{i su obezbedili najboqu medicinsku uslugu u Francuskoj, ali naàlost, nije mu bilo pomo}i. „Tako da, ta nemo}, to {to kaète, to da vidi{ da ima{ novac, moè{ da plati{ lekare, moè{ da plati{ terapije, ali leka nema. Lek je bio Bog, da smo mo`da ranije osetili, videli te

neke simptome i signale“, rekla je ona. Jedina uteha joj je da je Sa{a prona{ao mir. „Nadam se da je ispred Boga oti{ao i da se iskupio za sve svoje neke grehove koje je po~inio i za stvari koje nije shvatao na pravi na~in. Nadam se da je na spasewe“, kazala je Suzana Jovanovi}.

PEVA^ICA SA 17.000 EVRA POBEGLA SA SLAVQA:

”Uzela sam torbu i sakrila se” Peva~ica Tea Bilanovi} jednom prilikom je govorila o nadimku Kraqica bak{i{a, te istakla koliki je najve}i bak{i{ koji je dobila tokom jedne ve~eri. Tea je tom prilikom progovorila i o jednoj neprijatnoj situaciji koja ju je zadesila. Naime, ona je na nastupu dobila bak{i{ od 17.000 evra, a onda je morala da se krije jer su je optuìvali da je pare ukrala. „Album me je ko{tao kao jedan stan”: Tea Bilanovi} napravila promociju novih pesama, okupila estradu, pa progovorila o privatnom ìvotu „Pevala sam na jednom vesequ nakon kog su nas gawali da im vratimo bak{i{. Kada sam shvatila da je situacija alarmantna, uzela sam torbu i sakrila se u drugu prostoriju. Tada je majka jednog de~ka urlala da sam opila wenog sina i uzela mu sav novac, {to svakako nije bio slu~aj. Nikoga ne mogu da nateram da mi da novac. Najve}i bak{i{ koji sam dobila sa svojim bendom bio je 48.000 evra”, rekla je peva~ica za „Hype TV” i dodala: „Novac ulaèm u karijeru, a kada sam li~no ja u pitawu, tro{im na {tikle. Imam 43-44 para {tikli. Polovina od toga mi se nalazi u gepeku automobila.”

@EQKO SAMARXI] O PROBLEMU U PORODICI:

”]erka me je vi{e gledala na televiziji nego u ku}i, gotovo da mi je persirala” Peva~ @eqko Samarxi} sa suprugom Majom ima tri }erke - Sawu, Danijelu i Miwu. Jednom prilikom govorio je o porodici, te tada istakao da je dosta odsustvovao od ku}e zbog karijere. Naime, kako je naveo, imao je ciq da obezbedi porodicu i da wegov put nije bio lak. - Osnovni ciq je bio da im stvorim krov nad glavom, a u Beogradu je to bilo jako te{ko. Moja supruga je bila neprikosnovena, moja heroina koja je o svemu vodila ra~una. Moja najmla|a }erka me je vi{e na televiziji gledala nego u ku}i, gotovo da mi je persirala. A ona je nasledila talenat od mene i malo sam nesre}an zbog toga {to je prestala da snima, moram je nagovoriti da nastavi - izjavio je Samarxi} u podkastu „Nije sve tako crno” i dodao: - Nikada nisam do`iveo da mi ne{to ru`no ka`u za decu. Posebno mi je bilo to {to sam

svakoj pevao na maturskoj ve~eri, pojavio sam se a niko nije znao da sam im ja otac. Nikada se nisu hvalile iako su izuzetno ponosne na mene. Utoliko ih je zabolelo i kada su se de{avale neprijatne stvari, znate kada okrivite nekoga a on nije kriv, to je Bo`ija kazna. Mene boli kao ~oveka, ali su one tu da me umire. Toliko lepih stvari sam u~inio, trudio sam se da budem humanitarac ali nikada nisam o tome govorio... Podsetimo, o tome kolika mu je porodica podr{ka, @eqko je nedavno govorio za na{ portal. - Moja porodica je uvek uz mene, ja sam glava porodice i ja se uvek pitam, a za glavna pitawa tu je moja Maja, sa kojom sam 48 godina u braku - kazao je tad. - Rekla mi je da moram da smr{am 5 kilograma. Imao sam 102 kilograma, a sad imam 88 kilograma, tako sam joj to ispunio - bio je jasan @eqko za „Blic”.

30 ^etvrtak 8. oktobar 2026.

SPORT

\okovi} osvojio 102. titulu! Novak \okovi}, najboqi teniser svih vremena, osvojio je titulu na turniru u Pekingu (serija 500) nakon {to mu je Aleks de Minor predao me~.

JOKI]A NAPALE BIV[E NBA ZVEZDE ZBOG IZJAVE O EVROLIGI, ZVEZDI I PARTIZANU:

”Na{ otpad ide tamo”

Izjava trostrukog NBA MVP-ja Nikole Joki}a da bi svaki ameri~ki ko{arka{ trebalo da provede bar {est meseci u Evropi — kako bi osetio paklenu atmosferu me~eva Partizana, Crvene zvezde ili Olimpijakosa i nau~io da je timski uspeh va`niji od li~ne statistike — izazvala je pravu lavinu reakcija u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. U popularnom podkastu Gil’s Arena, nekada{we NBA zvezde Gilbert Arenas i Demarkus Kazins bez ustru~avawa su odgovorili srpskom centru, poniàvaju}i nivo evropske ko{arke. Demarkus Kazins je odse~no poru~io da je NBA jedino merilo kvaliteta na planeti: „Ovo gde smo mi trenutno jeste standard za ko{arku. Mi smo od ovoga napravili glavnu stvar. Sve dok zlatna medaqa u kontinuitetu ne ode u neku drugu zemqu, a ja govorim o na~inu na koji dominiramo svake godine, ne èlim ni{ta vi{e da slu{am. Ne postoji nikakvo j*beno pore|ewe!“ Nekada{wi bek Va{ington Vizardsa, Gilbert Arenas, oti{ao je i korak daqe, izgovoriv{i re~enicu koja je podigla pravu pra{inu u evropskim ko{arka{kim krugovima: „Ako pri~amo o Evroligi, mi nemamo nikakvu potrebu da igramo tamo. Na{ otpad, momci koji ne mogu da izbore mesto na na{im rosterima, odu tamo i budu najboqi igra~i Evrolige. Amerikanci su najboqi igra~i u tim zemqama. Kada je spomenuo reprezentaciju — tamo nikoga nije briga za statistiku, tako smo razbili i vas i Francuze na Olimpijskim igrama!“

XORDANOV DRES SRU[IO SVE REKORDE:

Probajte da pogodite za koliko je novca prodat Dres legendarnog ko{arka{a Majkla Xordana iz wegove posledwe sezone poznate kao „posledwi ples”, prodat je za 12,3 miliona dolara, {to je rekordna cena za neki predmet iz Xordanove kolekcije sportskih memorabilija. Taj dres je nosio na tre}oj utakmici finala NBA lige 1998. godine, u svojoj posledwoj sezoni u îkago Bulsima, preneo je BBC. Xordan je predvodio Bulse do pobede nad Jutom 4:2 u seriji i svoje {este i posledwe titule NBA lige. U svih {est finala progla{en je za najkorisnijeg igra~a (MVP). Prethodni rekord za neki predmet iz Xordanove kolekcije sportskih memorabilija iznosio je 10,1 milion dolara, koliko je pla}eno za wegov dres sa prve utakmice finala 1998. godine. Dres je na prodaju ponudio preduzetnik Rajan Gou, a prodat je preko digitalne aukcijske ku}e u vlasni{tvu Farela Vilijamsa, koja je wegovu vrednost procenila na izme|u 10 i 15 miliona dolara. Xordanov Ferari 550 Maranelo iz 1997. godine prodat je za 2,7 miliona dolara, {to je ~etiri puta vi{e od prethodnog aukcijskog rekorda za taj model. „Malo je predmeta u istoriji sporta koji tako potpuno simbolizuju veli~inu kao dres Majkla Xordana sa tre}e utakmice finala NBA lige 1998. godine. No{en tokom ere ‚Last Dance’, ovaj dres predstavqa vrhunac jedne ere koja je ko{arku pretvorila u globalni kulturni fenomen”, navela je aukcijska ku}a Xupiter u opisu aukcije. „Danas se ubraja me|u najzna~ajnije sportske predmete koje su sportisti nosili tokom utakmica, a koji su ikada ponu|eni na trì{tu”, isti~e se u saop{tewu. Rekordnu cenu za sportski predmet koji je sportista nosio tokom utakmice drì dres legende bejzbola Bejba Ruta. On ga je nosio tokom Svetske serije 1932. godine, kada je, prema ~uvenoj pri~i, najavio u kom pravcu }e poslati lopticu. Dres je 2024. godine prodat za 24,1 milion dolara.

Finale je trajalo samo sat i 14 minuta, po{to je popularni „Demon” predao me~ zbog povrede pri rezultatu 7:6 (3), 0:1. Prvi set je bio izuzetno napet, ali je \okovi} bio boqi u kqu~nim trenucima. Posle taj-brejka su oba tenisera uzela medicinski tajm-aut, a De Minor je iza{ao sa terena i oti{ao u svla~ionicu. Tokom pauze Novak je pri~ao sa ~lanovima svog tima, najvi{e sa trenerom Viktorom Troickim, a kada se De Minor vratio odigran je samo jedan gem i to na wegov servis. Posle osvojenog gema pri{ao je \okovi}u i ~estitao, sa bolnim izrazom lica. Srpski teniser je tako osvojio sedmu titulu u Pekingu, odnosno 102. u karijeri, a prvu posle skoro godinu dana. Nastavio je \okovi} seriju pobeda u Pekingu, po{to ih sada ima 34 bez poraza. Niko nikada u mu{kom singlu nije imao takav skor na bilo kom turniru, dok je kod dama Monika Sele{ zabele`ila sli~an niz (33) na Australijan openu. Novak je imao izuzetno te`ak put u Pekingu, po{to je u ~etvrtfinalu pobedio Aleksandera Zvereva, trenutno drugog tenisera sveta, a onda je izbacio Danila Medvedeva, koji je zapravo diskvalifikovan, mada je svakako bio na pragu poraza u polufinalu. Teniseri se nisu ose}ali ba{ najboqe posle napornog prvog seta, pa im je bila potrebna medicinska pomo}. De Minor je

o~igledno imao mnogo ve}e probleme, po{to je ubrzo predao, bez èqe da igra preko velike granice bola. SKOK NA ATP LISTI \okovi} je sa novih 500 ATP bodova sko~io na osmo mesto ATP liste, nakon {to je na kratko ispao iz Top 10. Posle turnira u Pekingu do{ao je do 3.480 bodova, a prvi iznad wega je sada Flavio Koboli sa 3.680. Boqe plasirani od Novaka su jo{ i: Danil Medvedev, Feliks Oè-Alijasim, Ben [elton, Karlos Alkaraz, Aleksander Zverev i Janik Siner. U le|a mu gledaju: De Minor, Frensis Tijafo, Artur Fis, Tejlor Fric... TRKA ZA TORINO Najve}i svih vremena je nedavno izrazio èqu da se ove godine vrati i na Zavr{ni masters u Torinu. Najboqih osam tenisera iz 2026. godine }e za kraj sezone igrati u Torinu, a Novak je trenutno deveti na listi sa 2.830

bodova. Ipak, treba znati da je Janik Siner zavr{io sezonu, pa wega ne}emo gledati na Zavr{nom turniru, dok su ispred \okovi}a po broju bodova jo{ Zverev, Alkaraz, [elton, Koboli, Tijafo, Fis i Medvedev. Srpski teniser jo{ uvek nije obezbedio plasman u Torino, po{to su tik iza wega trenutno De Minor, Rafael Hodar, Fric, Jakub Men{ik, Tomi Pol, Oè-Alijasim... [TA DAQE? Novaka bi trebalo da gledamo ve} od 7. do 18. oktobra na Mastersu u [angaju. Tamo je dobio jedan od najteìh `rebova u karijeri. Takmi~ewe }e po~eti protiv pobednika duela Huberta Hurka~a i Xejmsa Dakvorta. Potom bi mogao da se sastane sa Lorencom Musetijem, a onda sa Alehandrom Davidovi~em Fokinom ili Tijafoom. U ~etvrtfinalu najteì projektovani rival mu je [elton, a onda je za polufinale prognoziran Zverev, dok bi u finalu mogao da ga sa~eka Alkaraz.

LUKA DON^I] SE OBRATIO HAGU:

Od Ha{kog suda traì pravo da vi|a svoju decu Luka Don~i} se vratio u Los An|eles gde se sa Lejkersima priprema za predstoje}u NBA sezonu i napad na {ampionsku titulu, ali se van parketa i daqe suo~ava sa velikom porodi~nom dramom. Slovena~ki as èli da wegove }erke Gabrijela i Olivija budu uz wega u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, zbog ~ega se obratio sudu u Hagu i podneo poseban zahtev.

Don~i} je podneo zahtev po osnovu Ha{ke konvencije kako bi osigurao da wegove }erke borave u Americi, a ne u Sloveniji, pozivaju}i se na svoje pravo da aktivno u~estvuje u wihovom odrastawu. „Ni{ta mi nije va`nije u `ivotu od mojih }erki. Uradi}u sve {to mogu da se postaram da oba roditeqa budu prisutna u wihovom `ivotu“, poru~io je Don~i} u zvani~noj izjavi dostavqenoj „Atletiku“.

Luka Don~i} i Anamarija Goltes bili su vereni od 2023. godine, ali je umesto o~ekivanog ven~awa do{lo do prekida veridbe i razlaza. Od tog trenutka traje wihova pravna borba. Anamarija je najpre podnela zahtev za alimentaciju sudu u Los An|elesu, pa ga preko advokata povukla, nakon ~ega je postupak nastavqen u Sloveniji. Iako je Don~i} tokom boravka u domovini provodio dosta vremena sa }erkama, Gabrijelom (ro|enom u novembru 2023.) i Olivijom (ro|enom u decembru 2025.), biv{i partneri o~igledno nisu uspeli da postignu vansudski dogovor. U ovoj pravnoj bitci anga`ovani su najja~i advokatski timovi. Don~i} je u celom procesu anga`ovao Loru Vaser, ~uvenu ameri~ku advokaticu poznatu pod nadimkom „kraqica razvoda“, koja je u bogatoj karijeri zastupala zvezde poput An|eline Xoli, Bena Afleka, Toma Kruza i Nikol Kidman. S druge strane, Anamariju Goltes zastupa Evan Ickovic, izuzetno ceweni stru~wak za porodi~no pravo.

SPORT

^etvrtak 8. oktobar 2026. 31

Nakon nula bodova u 4 utakmice, stigle nove lo{e vesti za Srbiju Veqko Paunovi} ve} sada zna bez koje dvojice igra~a } e morati da igra narednu utakmicu Lige nacija protiv Nema~ke koja je na programu 13. novembra u Beogradu.

OGLASIO SE SELEKTOR HRVATSKE POSLE PORAZA 7:0:

”Ni~im nas nisu iznenadili”

Slaven Bili}, selektor fudbalske reprezentacije Hrvatske, obratio se posle istorijskog poraza od Engleske rezultatom 7:0. Hrvatska je usred Rijeke do`ivela najubedqiviji poraz ikada, i to u Ligi nacija. Slaven Bili} je govorio o nezapam}enom debaklu. „Englezi su na Svetskom prvenstvu igrali malo druga~ije. Poku{avali su sa dvojicom napada~a, to smo videli i u prve dve utakmice. To je ono {to mi posebno nije drago, nisu nas ni~im iznenadili. Te{ko je sada to objasniti, zvu~i kao opravdawe. Bilo je nekoliko gre{aka koje uti~u na samopouzdawe. Samopouzdawe se reflektuje i na tehni~ku izvedbu, pa onda ispadne da nije bilo voqnog momenta. To nema nikakve veze i o tome ne}u ni pri~ati”, rekao je Slaven Bili}. Pre utakmice protiv Engleza, Hrvati su pora`eni i na gostovawu [pancima rezultatom 4:1. Ponovo }e Hrvatska igrati protiv [panije, a Bili} se nada da }e wegov tim popraviti utisak. „Idemo protiv [panije da odigramo dobru, mu{ku utakmicu i malo se iskupimo”, zakqu~io je Slaven Bili}.

NEVEROVATNA UTAKMICA:

Francuzi gubili do 77. minuta i postigli ~etiri gola od tog trenutka Fudbaleri Francuske pobedili su u Parizu selekciju Belgije sa 4:1, u utakmici ~etvrtog kola Grupe A1 Lige nacija. Belgija je vodila od 35. minuta, kada se u strelce upisao Dodi Lukebakio, a Francuska je do preokreta do{la u drugom poluvremenu. Prvo je rezultat izjedna~io Dezire Due u 77. minutu, da bi ~etiri minuta kasnije gol za vo|stvo doma}e selekcije postigao Rajan [erki. Pobedu Francuske do kraja me~a potvrdio je Majkl Olise golovima u 88. i prvom minutu nadoknade. Italija je u okviru iste grupe u Bolowi pobedila Tursku sa 3:1. Doma}a selekcija povela je preko \anluke Skamake u 26. minutu, da bi Turska u 61. minutu izjedna~ila golom Arala [im{ira. Italija je tri minuta kasnije stigla do novog vo|stva golom Rikarda Kalafiorija, dok je kona~an rezultat postavio Fran~esko Pio Espozito u 87. minutu. Na tabeli Grupe A1 vodi Francuska sa 10 bodova, Italija na drugom mestu ima sedam bodova, Belgija je tre}a sa {est bodova, dok Turska na posledwem mestu nema nijedan bod. U slede}em kolu, koje je na programu 12. novembra, Francuska gostuje Italiji, dok Belgija gostuje Turskoj. Bosna i Hercegovina je u Zenici pobedila Poqsku sa 1:0, u me~u ~etvrtog kola Grupe B4 Lige nacija. Jedini pogodak na me~u postigao je Ivan Ba{i} u 84. minutu sa penala. U istoj grupi [vedska je na gostovawu savladala Rumuniju sa 1:0. [vedska na prvom mestu ima 10 bodova, BIH na drugom mestu ima osam bodova, Poqska je tre}a sa ~etiri boda, a Rumunija jo{ uvek nema nijedan bod. U narednom kolu [vedska do~ekuje BIH, dok Rumunija do~ekuje Poqsku. Ma|arska je u slova~koj Trnavi pobedila Ukrajinu sa 2:1, u me~u ~etvrtog kola Grupe B2 Lige nacija. Vo|stvo Ma|arskoj doneo je Milan Tot u 52. minutu, dok je Ukrajina do izjedna~ewa stigla u 83. minutu golom Romana Jarem~uka. Samo dva minuta kasnije pobedu Ma|arskoj doneo je Mark ^inger. U istoj grupi Severna Irska i Gruzija su u Belfastu odigrali nere{eno 0:0, a doma~a selekcija je u 84. minutu proma{ila penal, nakon {to je neprecizan bio Ajzek Prajs. Severna Irska je prva u grupi sa osam bodova, Ma|arska ima bod mawe, Ukrajina je tre}a sa ~etiri boda, a Gruzija ima dva boda. U narednom kolu Severna Irska do~ekuje Ukrajinu, dok Ma|arska gostuje Gruziji. Crna Gora i Jermenija su u Podgorici odigrale nere{eno 0:0, u me~u ~etvrtog kola Grupe C2 Lige nacija, a doma}a selekcija je od 86. minuta imala igra~a mawe, po{to je crveni karton pokazan Stefanu Lon~aru. Na prvom mestu Grupe C2 nalazi se Crna Gora sa 10 bodova, drugi je Kipar sa sedam bodova, Jermenija ima ~etiri boda, a Letonija jedan bod. U slede}em kolu Crna Gora do~ekuje Letoniju, dok Jermenija na svom terenu igra protiv Kipra.

Naime, Sa{a Luki} i Nemawa Maksimovi} su dobili `ute kartone u Ajndhovenu protiv Holandije, zbog kojih }e morati da propuste narednu utakmicu. S obzirom da }e Srbija igrati jo{ samo dve utakmice (posle ostaje duel sa Gr~kom), postavqa se pitawe ho}e li ovaj tandem biti uop{te pozvan i mogu}e da }e propustiti naredno reprezentativno okupqawe. Podsetimo, Srbija je u prva ~etiri kola na „nuli”, po{to nije uspela da osvoji bod. Prvo je pora`ena sa 2:1 protiv Gr~ke, iako je rano povela.

Posle je istim rezultatom zavr{en duel sa Holandijom, dok je u Minhenu Nema~ka bila silovita, iako je rezultat na kraju iznosio samo 2:0. Fini{

ovog reprezentativnog ciklusa je okon~an porazom u Holandiji (ponovo 2:1), ali su Orlovi kona~no na pojedine momente nagovestili boqe dane.

AKO NEKAD POMISLITE DA NE[TO NE MO@ETE, SETITE SE WE:

Dva kilometra tr~ala sa najteòm povredom, i pobedila Tigst Asefa osvojila je Berlinski maraton, a tek nakon trke postalo je jasno koliko je dramati~an bio wen zavr{etak. Etiopqanka je posledwa dva kilometra pre{la sa potpuno pokidanom Ahilovom tetivom na desnoj nozi. Prvi problemi pojavili su se oko 31. kilometra, kada je po~ela da ose}a bol u nozi. Situacija se dodatno pogor{ala osam kilometara kasnije, kada je Ahilova tetiva potpuno pukla. Uprkos tome, Asefa nije odustala. Po~ela je da hramqe, jedva se oslawala na povre|enu nogu, ali je uspela da izdrì do ciqa i osvoji trku. „Vi{e nije mogla normalno da tr~i, jer kada bi spustila stopalo na zemqu nije imala snage. Na kraju je potpuno uni{tila tetivu. Posledwih 500 metara mo`da je tr~ala prakti~no bez tetive, samo oslawaju}i se na petu. To je bila katastrofa. Da je stala, mo`da povreda ne bi bila toliko ozbiqna, ali je sa problemom pre{la jo{ dva kilometra”, rekao je Demadona. Weno vreme od 2:11:04 bilo je dovoqno za tre}i najboqi rezultat svih vremena u ènskom maratonu. Me|utim, odmah po prolasku kroz ciq Asefa se sru{ila i bilo joj je potrebno ukazivawe pomo-

}i. Me|u onima koji su joj pritekli u pomo} bio je i legendarni etiopski atleti~ar Haile Gebrselasije. Asefa je potom preba~ena u Minhen, gde je u ponedeqak podvrgnuta komplikovanoj operaciji. Prema prvim procenama, oko {est nedeqa trebalo bi da koristi {take, dok se povratak treninzima o~ekuje za pribli`no tri meseca. Procene govore da bi Asefa mogla ponovo da se takmi~i za oko sedam meseci, a kao mogu}a destinacija za povratak pomiwe se Londonski maraton u aprilu 2027. godine.

THURSDAY  ^ETVRTAK 8. 10. 2026.

FK BEOGRAD USRED AUSTRALIJE:

Pobednik re{en posle Decenijama pomagao klubu, ostavio mu ku}u i potpunog haosa u najlu|oj trci sezone u Formuli 1 postao „Mister Beograd“ Na vi{e od 15.000 kilometara od Srbije, u Adelejdu, ve} 77 godina postoji jedan Beograd. Nema Kalemegdana, Save ni Dunava, ali postoji fudbalski klub koji nosi ime srpske prestonice i ~uva pri~u koju su na drugi kraj sveta doneli wegovi osniva~i.

Vremenom je wegova uloga postajala sve ve}a. U~estvovao je u odr`avawu i unapre|ewu terena, ali i organizovawu mla|ih kategorija FK Beograda i fudbalskih ekipa u nekoliko okolnih {kola. Decenije posve}enosti u~inile su ga najdugove~nijim funkcionerom kluba, a Woodville West je wemu u ~ast dobio ime Frank

FK Beograd osnovan je 1949. godine, kad su ga formirali doseqenici koji su posle Drugog svetskog rata novi ìvot prona{li u Australiji. Fudbal ih je okupqao, a klub je vremenom postao vaàn deo zajednice koja je rasla daleko od zemqe porekla. Generacije su se mewale, klub je osvajao trofeje, mewao ime i ponovo ga vra}ao, ali veza sa Beogradom opstala je do danas. Pri~a je zvani~no po~ela 19. novembra 1949. godine, ~ime je FK Beograd danas najstariji srpski fudbalski klub u Australiji. Osniva~i kluba su uglavnom bili Srbi: predsednik Ilija Ivi}, potpresednik Miodrag @ivkovi}, sekretar Danilo ûki}, blagajnik Nikola Kleut, kao i ~lanovi Du{an Naumovi}, Vaso Kekovi}, Stanoje Vukovi} i Petar Nikoli}. Kasnije, tokom pedesetih godina pro{log veka, pridruìo im se i jedan Australijanac – Frank Mi~el, koji je ostavio neizbrisiv trag u FK Beogradu. Wemu u ~ast stadion danas nosi ime Frank Mi~el Park. „MISTER BEOGRAD“, ÔVEK BEZ KOJEG ISTORIJA KLUBA NE BI BILA ISTA Posebno mesto u istoriji FK Beograda pripada Franku Mi~elu, dugogodi{wem funkcioneru kluba koji je zbog svega {to je u~inio za klub stekao nadimak „Mr Beograd“ („Mister Beograd“). Mi~el se sa klubom povezao jo{ sredinom pedesetih godina, kad je ekipa trenirala na Woodville West Reserveu. Wegova ku}a nalazila se odmah pored terena, a klupski ~elnici su je u prvim godinama koristili i za ~uvawe neophodne opreme.

Mi~el Park. Mi~el je klubu ostavio i svoju ku}u, ~ime je dodatno u~vrstio mesto u istoriji FK Beograda. Stadion je danas ukra{en srpskim simbolima, zastavama i grbom glavnog grada Srbije. U kompleksu se ~ak sluì i hrana i pu{ta sa razglasa muzika sa ovih prostora. Nastupe kluba ~esto prate srpske zastave i {ajka~e, a ponekad se sa razglasa ~uje i „Mar{ na Drinu“. Upravo ovde se tokom decenija razvijala zajednica ~iji je fudbal bio samo jedan deo. Prema australijskom popisu stanovni{tva iz 2021. godine, na {irem podru~ju Adelejda gotovo 7.000 qudi navelo je da je srpskog porekla. BOJE SRPSKE TROBOJKE OD 1979. Godina 1979. bila je prelomna i za vizuelni identitet kluba. Beograd je tada osvojio titulu i promenio boje dresova u crvenu, plavu i belu. Iste boje zadràne su i decenijama kasnije, pa FK Beograd danas na doma}im utakmicama nastupa u crvenim majicama, plavim {ortsevima i belim {tucnama. I grb kluba inspirisan je grbom Beograda. TRI DECENIJE BEZ IMENA BEOGRAD Po~etkom devedesetih australijski fudbal prolazio je kroz velike promene. Tada{we fudbalske vlasti nastojale su da klubove udaqe od izraènih etni~kih naziva i identiteta, {to je pogodilo brojne timove koje su tokom prethodnih decenija osnivale doseqeni~ke zajednice. Takva politika pogodila je i FK Beograd, koji je

1992. godine morao da promeni naziv i od tada su nastupali pod imenom White City Woodville, dok se ime Beograd Sports and Social Club zadràlo u nazivu sportskog kompleksa. Tako je ime pod kojim je ekipa igrala jo{ od svojih po~etaka nestalo iz zvani~nog naziva fudbalskog tima. Na wegov povratak ~ekalo se gotovo tri decenije. POSLE 30 GODINA PONOVO FK BEOGRAD Pred sezonu 2022. godine na australijske fudbalske terene vratilo se staro ime – FK Beograd. Promena se poklopila sa jo{ jednim va`nim trenutkom u istoriji kluba. Beograd je prethodne godine osvojio State League One (tre}i rang takmi~ewa) i izborio povratak u National Premier Leagues South Australia, najvi{i rang fudbala u Ju`noj Australiji. Za zajednicu okupqenu oko kluba to nije bila samo promena nekoliko re~i u zvani~nim dokumentima. Uz naziv vra}eni su i grb i druga obele`ja koja su ga povezivala sa Beogradom. TROFEJI KOJI SU OBELE@ILI ISTORIJU Prva velika titula stigla je 1979. godine, a Beograd je potom osvajao prvenstva Ju`ne Australije i 1983. i 1993, dok je 1996. tako|e zavr{io sezonu na vrhu najvi{eg ranga. Trofeji su stizali i kroz kup takmi~ewa, a jedan od najnovijih osvojen je upravo 2026. godine. FK Beograd je stigao do trofeja Federation Cupa, po{to je u finalu savladao Cumberland United sa 5:2 posle produètaka. Finale je ponudilo pravu dramu. Posle 2:2 u regularnom delu, Beograd je u produècima postigao jo{ tri gola i podigao trofej. Bio je to jedan od najve}ih uspeha kluba u novijoj istoriji. SEZONA ZAVR[ENA U PLEJ-OFU Beograd je dobre rezultate iz kupa poku{ao da prenese i na prvenstvo. Liga{ki deo sezone 2026. zavr{io je na petom mestu i izborio plasman u plej-of National Premier Leagues South Australia. Tamo ga je ~ekao Playford City. Za razliku od prethodnih liga{kih susreta, zavr{nica sezone nije donela èqeni rezultat. Playford je 22. avgusta slavio sa 3:0 i eliminisao Beograd iz daqe borbe za titulu i mogu}nost duple krune. Klub je decenijama jedno od mesta okupqawa srpske zajednice u Adelejdu. U wegovom kompleksu organizuju se folklorne i zabavne ve~eri, proslave slava i razli~ite humanitarne aktivnosti.

Maks Ferstapen je pobednik dramati~ne Trke za Veliku nagradu Bahreina, koja je pro{log vikenda voèna na stazi Sepang u Maleziji. Voza~ Red Bula je startovao sa prve pozicije i stigao do svoje prve pobede u sezoni, odnosno ukupno 72. u karijeri. Na podijumu se na{li Kimi Antoneli na drugom i Lusi Hamilton na tre}em mestu. Sam po~etak vikenda i trke obeleìli su izuzetno te{ki vremenski uslovi. Zbog jake ki{e i grmqavine start je kasnio, a haos je po~eo ve} tokom formacijskog kruga. Isak Haxar je proklizao i zavr{io u {qunku, dok su Maks Ferstapen i Luis Hamilton prijavili probleme sa prijawawem zbog kojih je bolid morao da bude restartovan. Kada je trka kona~no po~ela, izbor guma doneo je potpunu pometwu. Voza~i koji su se odlu~ili za gume za mokru stazu, na ~elu sa Kimijem Antonelijem, iskoristili su uslove i preuzeli vrh. Sa druge strane, Hamilton, [arl Lekler i voza~i Meklarena startovali su na gumama za suvo i izgubili veliki broj pozicija. Ferstapen se ubrzo probio do drugog mesta, a posle izlaska sigurnosnog automobila usled incidenta Valterija Botasa, preuzeo je lidersku poziciju u direktnoj borbi sa Antonelijem i Xorxom Raselom. Ferstapen je u nastavku kontrolisao ritam trke, dok su ostali favoriti poku{avali da se vrate sa dna poretka. Novi preokret usledio je u 43. krugu kada je Aleksander Albon zaustavio bolid zbog kvara na mewa~u, pa je Ferstapen iskoristio virtuelno vozilo bezbednosti za odlazak na zamenu guma i zadràvawe vo|stva. Fini{ trke doneo je maksimalnu dramu. Pet krugova pre kraja Xorxu Raselu je otkazao bolid u trenutku dok je drào tre}e mesto, dok je Lando Noris izleteo u {qunak. Posle posledweg restarta Ferstapen je odbranio prvo mesto, Kimi Antoneli je zavr{io kao drugi, dok je Luis Hamilton fantasti~nom vo`wom usred zavr{nice prestigao Haxara i stigao do tre}eg mesta na podijumu. U generalnom plasmanu voza~a prvo mesto drì Kimi Antoneli sa 320 bodova, dok je drugi Xorx Rasel sa 236 bodova. Naredni okr{aj u {ampionatu Formule 1 zakazan je za 11. oktobar na Trci za Veliku nagradu Singapura.

NAJBOQI IKADA PROPU[TA EVROPSKO PRVENSTVO:

Mondo saop{tio odluku koju navija~i nisu èleli da ~uju Svetski rekorder u skoku s motkom, [ve|anin Armand Duplantis, ne}e u~estvovati na predstoje}em Evropskom prvenstvu u dvorani, koje }e biti odràno ovog petka potvrdio da }e presko~iti kompletnu zimsku sezonu u dvorani kako bi se odmorio i pripremio za narednu sezonu na otvorenom. Zbog iste odluke naredne godine ne}e biti odràno ni wegovo takmi~ewe „Mondo Classic”. „Imao sam fantasti~nu sezonu ove godine. Volim skok s motkom i èlim da nastavim da izazivam sebe i pomeram granice, ali iza mene je i sezona sa previ{e zahtevnim takmi~arskim rasporedom tokom leta”, napisao je Mondo Duplantis na svom Instagram nalogu. Aktuelni olimpijski, svetski i evropski {ampion naveo je da mu je potreban dodatni period za oporavak kako bi se vratio u najboqoj mogu}oj formi. „Donosim ovu odluku kako bih svom telu pruìo vreme za oporavak i pripremu koja mu je potrebna da bih mogao da budem na najvi{em nivou kada se vratim takmi~ewima”, dodao je on. Duplantis je dodao da }e se fokusirati na trening i pripreme za sezonu na otvorenom, koja po~iwe po~etkom maja i traje do Svetskog prvenstva u septembru.