Issuu

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/

godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 8.10.2020. z Year XXIX No.2417 SA/TAS - $4.00 WA/NT/

NSW Country/ACT - $4.50

ACINE [AMPIONKE

ponos srpske zajednice Strane 30, 31

U Viktoriji je u toku glasawe za lokalne op{tinske izbore

SRPSKO SVE I SVUDA: Strana 20

Prve srpske biblioteke Strana 25 su manastirske studeni~ke i hilandarske

GLASAJTE ZA BROJ 1

DALIBOR [AULA (CLEELAND WARD, DANDENONG)

LANA FORMOSO (JANKOVI]) (NOBLE PARK, NORTH WARD) GLASAJTE 1

ZA VESNU MIJATOVI] Strane 16, 17

(GRASSLAND WARD)

Srpska dijaspora od pet miliona Strana 12 qudi!

Srbija, za sedam miliona stanovnika, ima 17 ministara, a za pet miliona Srba u svetu ne mo`e da odredi ni jednog ministra!?

LI^KA KAPA: Oli~ewe srpskog slobodarskog duha i ~uvar kosovskog zaveta i predawa

putopis NA MOKROJ GORI KOD ZUBINOG POTOKA, NA KIM ''NIKAO'' EKSKLUZIVNI U SVETU TURISTI^KI IZAZOV

Najatraktivniji, najdu`i i najlep{i „Gvozdeni put“ na svetu Strana 19

^etvrtak 8. oktobar 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Vu~i}: Ana Brnabi} mandatar za sastav nove Vlade Srbije; Beograd `eli kompromisno re{ewe sa Pri{tinom, ali ne}e pristati na poni`ewa i princip "ni{ta za sve"

Izve{taj Evropske komisije - Srbija bez ikakvog napretka u izbornom procesu i pravosu|u Srbija nije napravila nikakav napredak kada su u pitawu izborni procesi ili pravosudni sistem, dok je umereni napredak registrovan kada je u pitawu borba protiv korupcije (strukturne reforme i saradwa izme|u agencija) i reforma javne administracije, navodi se u izve{taju Evropske komisije o napretku Srbije. Izve{taj }e tokom dana biti predstavqen u Briselu. U izve{taju se navodi i da je Srbija ostvarila napredak kada je re~ o ekonomskim i fiskalnim pitawima. Navodi se da je do{lo do smawewa buxetskog deficita i razumna fiskalne aktivnosti, ali da nema fiskalnih reformi. Navodi se da je dràva i daqe kqu~ni igra~ u ekonomskoj sferi, dok privatni sektor ima problema zbog vladavine prava. Konstatuje se da je do{lo do smawewa nezaposlenosti, najnià u posledwoj dekadi, ali isti~e da je razlog obimno iseqavawe. U izve{taju se kaè da je registrovan napredak u okviru pravnih odredbi kada je u pitawu biznis, za{tita intelektualne svojine ili za{tita konkurencije. Navodi se i da je obrazovawe problem odnosno da ne odgovara zahtevima trì{ta. Kada je re~ o izborima, konstatuje se da je svima omogu}eno u~e{}e i kampawa, ali da su najve}i mediji favorizovali vladaju}e sterukture. Dodaje se da je dijalog od su{tinske va`nosti i da nijedna preporuka Kancelarije za demokratske institucije i qudska prava OEBS-a (ODIHR) nije ispuwena, a da sastav parlamenta ne pogoduje politi~kom pluralizmu. Navodi se da postoji ozbiqna zabirnutost zbog politi~kog uticaja na pravosu|e. U borbi protiv korupcije postoji delimi~an napredak, pi{e u izve{taju, kao i u borbi proitiv organizovanog kriminala. Kad je re~ o korupciji postoji ozbiqna zabrinutost jer nema mehanizama prevencije niti je smawen broj su|ewa. U vezi sa medijima se navodi da Srbija ima medijsku strategiju, ali nedostaje primena. Ozbiqna zabirnutost, pi{e u izve{taju, postoji zbog pretwi, uznemiravawa i nasiqa nad novinarima. Kada je re~ o odnosima u regionu, Srbija je pohvaqena zbog posve}enosti regionalnoj saradwi. Konstantovano je da su nastavqeni pregovori Beograda i Pri{tine, ali da je neophodno posti}i sporazum. Srbija mora da uskladi svoju spoqnu politiku sa Evropskom unijom, pi{e u izve{taju Evropske komisije.

Predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vu~i} je, nakon sednice predsedni{tva te stranke, saop{tio da je odlu~eno da mandatar za sastav nove Vlade bude Ana Brnabi}. Imali smo vi{e kandidata, naveo je Vu~i}. Potpisao sam odluku, o Ani Brnabi} imam visoko mi{qewe, dodao je i rekao da je radila dobro i u interesu Srbije i da nema {ta veliko da joj zameri. Mislim da je to dobar izbor, kazao je Vu~i} koji je naveo da je predloìo mandatarki da razmisli o jo{ dva ministarstva i da oko 50 odsto ~lanova Vlade budu ène. Aleksandar Vu~i} je u obra}awu iz palate Srbija rekao da je bilo vi{e kandidata i da je na strana~kom nivou o tome govorio, kao i da je zahvalio pojedinim kandidatima koji su veoma odani svojoj stranci. "Pre nekoliko minuta sam potpisao odluku o predlogu kandidata za predsednika nove vlade. Ana Brnabi} se èstoko borila za svoju zemqu. Vodila je politiku koja se nije dodvoravala ni stranim centrima mo}i, ni onim u zemqi. Radila je svoj posao dobro i najboqi dokaz za to je veliki broj kritika koje su upu}ene na wen ra~un", rekao je predsednik. Vu~i} je istakao da bi imao mnogo vi{e sebi da zameri nego Ani Brnabi}. "Imao sam jo{ dve stvari na kojima sam insistirao - da razmisli da se uvedu dva ministarstva, za qudska prava, ravnopravnost polova i dru{tveni dijalog i ministarstvo za brigu o deci i demografiji", istakao je Vu~i}. Zamolio je, dodaje, mandatarku da 50 odsto vlade budu ène

i kako "bismo pokazali kako na re~ima funkcioni{e ravnopravnost polova i verujem da }e mandatarka imati razumevawa za taj zahtev". "Napomenuo sam i da svi ti qudi koji budu radili i u Skup{tini i vladi moraju da budu posve}eni. Bi}e velikih promena u javnim preduze}ima i verujem i brzih i nadam se da }e to doneti novi kvalitet, energiju i snagu za Srbiju. Optimisti~an sam i uveren da }e Srbija uspeti da sa~uva mir i stabilnost i doneti ubrzani rast za svoje gra|ane", ukazao je predsednik Vu~i}. Pozvao je Skup{tinu da podr`i Anu Brnabi} i wen kabinet. Vu~i} je rekao da }e nova Vlada imati tri osnovna ciqa u naredne ~etiri godine. "Nova Vlada }e imati ciq da se podigne ekonomska snaga Srbije - `ivotni standard obi~nih qudi i daqe mora da raste iako je to nemogu}e u bilo kojoj drugoj zemqi u vreme korone. Zatim daqa izgradwa puteva i pruga, ono {to je ve} ugovoreno. I tre}i ciq je ja~awe zdravstvene mo}i Srbije", naveo je predsednik. Dodao je da se Srbija suo~ava sa brojnim izazovima.

"Najve}i izazov sa kojim se suo~avamo su pritisci oko KiM i namera drugih da uprkos zalagawu za kompromis ne dobijemo ni{ta ili gotovo ni{ta. Moramo da brinemo o na{im gra|anima tamo i na{oj deci koja su posledwih dana ponovo bila ugro`ena. Drugi izazov je zdravstvena situacija i hladnije vreme koje nam dolazi. Tre}i izazov je kako da u vreme zatvorenih granica sa EU i svetom uspemo da odgovorimo na ekonomske izazove", rekao je Vu~i}. O koalicionim partnerima nismo danas govorili, rekao je Vu~i}, navode}i da }e sve informacije biti dostupne za pet, {est, sedam dana. Na pitawe za{to mu je trebalo 106 dana da da mandat premijerki koja je ve} na tom mestu, Vu~i} je rekao "da je potrebno da napravite koncept kako }e da izgleda va{a vlada" i da je razgovarao sa svima. Upitan koji bi wen uspeh istakao, rekao je da je Ana Brnabi} "doprinela veoma, marqivim radom, kao neko ko se nalazi na ~elu saveta za bruto doma}i proizvod da Srbija bude zemqa broj 1 u ovom trenutku, malo sam joj i pomagao, broj 1 u Evropi po stopi rasta".

ma {ta mi re~e?! Evo za{to Vu~i}u ne treba maska

Krivi smo mi

„Ima taj narod da nosi masku da za{titi mene… Svi ti sa maskama oko wega su tu da za{tite wega koji ne nosi masku"

„Vlasti priznaju da se manipulisovalo brojevima, da su stvarni bojevi nekoliko puta ve}i i sada se tu postavqa pitawe na kog prebaciti krivicu, pomiwu se neki inrormati~ari {to je apsurdno, kao kad bi se reklo, krive su ~ista~ice, napravile su promaju"

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas. com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Tamara Vuji}, Slavko Drqi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Toplica Mileti} (Adelajd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}, Neboj{a Ristivojevi}; tehni~ki urednik: Milijana Bjeli}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Liga islu`enih {ampiona „To je kao da nekoga pitate da li biste voleli da pobedite u finalu Lige {ampiona. Svi igramo da bismo pobedili, nisam pobornik onoga „va`no je u~estvovati“. Ipak je boqe igrati u Ligi {ampiona" (Ivica Da~i}, predsednik SPS-a, na pitawe da li }e „ostati ministar spoqnih poslova i da li bi to voleo“)

(Novinarka NIN-a Sandra Petru{i} objasnila je u Utisku nedeqe {ta predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} poru~uje time {to u zatvorenom prostoru, na prijemu bruco{a, jedini ne nosi masku)

Ne {iri virusom prequbu „Prequba je tempirana bomba za {irewe virusa korona, treba se dr`ati svog partnera. Nije ovde re~ o moralu, ovde je re~ o `ivotu" (Goran Belojevi}, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu)

(Epidemiolog Zoran Radovanovi} ka`e da su vlasti znale da se manipulisalo brojem umrlih od korona virusa i da se postavqa pitawe na koga treba prebaciti krivicu)

K K

IZME\U DVA VIKENDA

Dvadeset godina od petooktobarskih promena Navr{ilo se 20 godina od velikih demonstracija u Beogradu, kojima je 5. oktobra 2000. godine okon~ana vladavina Slobodana Milo{evi}a. Zvani~no obeleàvawe godi{wice nisu najavile ni politi~ke partije koje su imale u{e{}e u organizaciji demonstracija. Prema najavama, dvadeset godina od 5. oktobra 2000. godine ovaj put obeleèno je samo u Ni{u, gde se odràla tribina na tu temu u organizaciji novinara i urednika lokalnih i nacionalnih medija. U prostorijama Siti smart radija u najve}em gradu na jugu Srbije je odràna tribina "Peti oktobar 20 godina kasnije". Petog oktobra 2000. godine u Beogradu su bile demonstracije zbog toga {to je predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milo{evi} odbio da prizna rezultat predsedni~kih izbora, na kojima je 24. septembra izgubio od kandidata Demokratske opozicije Srbije i lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Ko{tunice. Demonstranti su 5. oktobra na plato ispred tada{we Savezne skup{tine SRJ stigli iz ~itave Srbije u desetinama kilometara duga~kim kolonama automobila, autobusa i kamiona, na pojedinim putevima probijaju}i buldoèrima policijske blokade. Ve} u prepodnevnim satima policija je upotrebila suzavac kako bi spre~ila demonstrante da udju u Skup{tinu, ali bezuspe{no. Zgrada Savezne skup{tine je demolirana i zapaqena, kao i zgrada Radio-televizije Srbije u Takovskoj ulici. Policija je ubrzo prestala da pruà otpor i mahom se pridruìla gra|anima. U ve~erwim satima 5. oktobra 2000. gra|ane je sa terase Skup{tine Beograda pozdravio novi predsednik SRJ Vojislav

Ne dam Kona, ne dam Kisi} Pi{e: Milenko Vasovi}

Kada je onomad BIRN objavio da je broj umrlih od po~etka pandemije Covid 19 pa do prvog juna tri puta ve}i od onoga koji objavquje Krizni {tab epidemiolog Predrag Kon je izjavio da mu to li~i “na teoriju zavere”. Tri meseca kasnije doktor Kon objavquje isto: “do juna je bilo tri puta vi{e smrtnih slu~ajeva nego {to je prijavqeno”. Jeste li i Vi, doktore Kon, sada „zaverenik“ ili vam je re~eno da priznate bruku. Hvala Vam {to ste progledali, ali gde ste bili svih ovih meseci dok su se po Srbiji kopale grobnice, a Krizni {tab lagao o broju umrlih. ]utali ste kada su novinari pitali kako je mogu}e da podaci Instituta Batut ka`u da je, na primer 13. aprila umrlo 38 qudi, a Krizni {tab saop{tava – {est. Znate li {ta zna~i 38 u jednom danu. Pa ne bi vam bio potreban nikakav policijski ~as, sami bi se qudi zatvarali u ku}e, be`ali u izolaciju.

Ko{tunica, a narednog dana, 6. oktobra, Milo{evi} je priznao izborni poraz i ~estitao mu. U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanovi} iz Milo{evca kod Velike Plane, koja je pala pod to~kove kamiona. Mom~ilo Staki} iz Krupwa je umro od sr~anog udara, a ukupno je povre|eno 65 qudi. Dvadeset godina kasnije, DOS odavno ne postoji, Ko{tunica je u politi~koj penziji, a tada{wi u~esnici u vlasti Slobodana Milo{evi}a ponovo zauzimaju najva`nije polo`aje u zemqi. Tada{wi Milo{evi}ev ministar informisawa u Vladi Srbije Aleksandar Vu~i}, danas je {ef dr`ave, potpredsednica tada{we savezne vlade Maja Gojkovi} do skoro je bila predsednica Skup{tine Srbije, biv{i istaknuti ~lan JUL-a Aleksandar Vulin je danas mini-

star odbrane, dok je nekada{wi portparol Socijalisti~ke partije Srbije Ivica Da~i}, danas na funkciji ministra spoqnih poslova. U me|uvremenu, wima su se u dowim e{alonima vlasti pridru`ili i pojedini istaknuti funkcioneri partija koje su oktobru 2000. godine ~inile DOS. Dok se Ko{tunica sam povukao iz politike, drugi lider DOS-a, reformista i vizionar Zoran \in|i} je kao premijer Srbije ubijen 12. marta 2003. godine, u dvori{tu zgrade Vlade koju je predvodio uz duboke promene politike i privrede, i najave promena u dru{tvu. Slobodan Milo{evi} umro je 2006. godine u ha{kom zatvoru, gde je bio pritvoren zbog su|ewa za ratne zlo~ine, a wegova supruga i biv{a predsednica JUL-a Mirjana Markovi} umrla je 2019. godine u egzilu u Rusiji.

Kusturica: Ne bih dao ni pedaq Kosova, to je najve}a pqa~ka u 20. veku Mora da se odvoji moja li~na ideja i politika, ja im ne bih dao ni pedaq, to je najve}a pqa~ka u 20. veku, ali po{to mi imamo mnogo motiva koji nas vra}aju u budu}nost, imamo mnogo motiva da verujemo da je Kosovo bila civilizacijska ta~ka, {to mo`emo da detektujemo preko iskopina, rekao je rediteq Emir Kusturica. „Po{to to nije na{e za{to nam ga otimaju? Gubimo postrojewa, struju koju smo mi proizvodili. Imamo situaciju gde oni imaju li~ne karte, granice, carine, taj posao je odavno obavqen, ali postoji i Rezolucija 1244 i nada da vlast ne}e priznati Kosovo i dati im stolicu u UN“, dodao je Kusturica. Srbija je u 20. veku i ranije po~ela da reaguje, ka`e Kusturica i dodaje da smo posle ustanka usvojili trobojku i tada proizveli – Prvu srpsku revoluciju.

^etvrtak 8. oktobar 2020. 3

„Dvesta godina kasnije, mi jedini imamo trobojku i ostajemo verni prazni~ewu

onoga iz Francuske revolucije – sloboda, jednakost, bratstvo. Prva dr`ava na

Balkanu je Srbija i nisu xabe dolazili Hrvati da se dive toj dr`avi jer nisu

imali svoju. Za{to bismo mi zaboravili svoju istoriju, ne da je koristimo protiv

nekoga, nego da je znamo“, ka`e Kusturica. Kusturica smatra i da su Srbima, Rusi uvek bili saveznici, {to ne zna~i da su uvek i bili prijateqi. „1876. kada je oslobo|ena Srbija, nama je do{lo 1.000 Rusa koji su nam pomogli. Savezni{tvo zapadwaka se u Prvom svetskom ratu pokazalo kao te{ko, kada nam je bio potreban kredit Britanci su nas ucenili davawem Makedonije Bugarima, onda je Klemanso shvatio da je trebalo probiti Solunski front. Rusi su nam uvek bili saveznici, {to ne zna~i da su nam uvek bili prijateqi“, navodi Kusturica. Nikad nisam bio protiv Zapada, nagla{ava Kusturica i dodaje da na Mokroj gori poku{ava da primeni sve ono {to je tamo nau~io. „Va`no je biti svoj, a ta cena je visoka, ovo {to ja ka`em nema politi~ku dimenziju nego istorijsku“, istakao je Kusturica.

Ako ste nas lagali za broj umrlih sigurno ste nas obmawivali i za broj testiranih i zaraènih. Umawivali ste razmere pandemije, relaksirali situaciju, opu{tali ste nas kao “da smrt nije ni{ta” i svesno nas izloìli riziku. Stvarali ste utisak da je epidemija posustala, da joj se vidi kraj. Koliko je onih koji su vam verovali, koji su se opustili i zarazili? Znate li koliko su porodica unesre}ile va{e laì? Kako se zove to {to nam je Kriznog {tab radio? Obmawivawe javnosti, krivi~no delo, sluèwe vo|i, kr{we lekarskog kodeksa, ubistvo s predumi{qajem? Ili sve zajedno. Vi ste se pona{ali kao saveznik koronavirusa. Sve ste, doktore, u~inili samo zarad jednog ciqa, da reìm odradi svoje – da sprovede izbore i produì vlast. Pravili ste se da je sve u redu i kada je premijerka govorila u funkciji obmane: “Krenem ja na Infektivnu i zgazi me autobus, da li sam `rtva koronavirusa”. ]utali ste i kada su se va{e kolege pobunile zbog „zdravstvene katastrofe u kojoj se Srbija na{la“. Hiqade lekara traìle su da se istraè navodi o zata{kavawu podataka i formirawe novog kriznog {taba. Zato {to sada{wem vi{e niko ne veruje. Jo{ sredinom jula lekari „ujediweni protiv kovida“ su u pismu Vladi traìli da se stane na put zastra{ivawu i politizaciji koji naru{avaju li~no dostojanstvo zdravstvenih radnika. Za{to ih Krizni {tab nije podrào. Za{to se niko od vas nije oglasio kada su zbog tog pisma neki lekari smeweni, kada je va{oj koleginici zabrawen ulaz u operacionu salu? Gde je nestala lekarska solidarnost? Ili mislite da je potpisnike i trebalo ka`wavati. [ta }eti Vi sada doktore Kon? Ho}ete li dati ostavku, ho}ete li se odvojiti od ekipe, ho}ete li traìti smenu Kriznog {taba. [ta }e ostale va{e kolege, ima u tom {tabu i stru~nih i ~asnih qudi. Ho}e li vas oni podràti? Ono {to nam dugujete Vi i kompletan Krizni {tab je ta~an broj umrlih od koronavirusa. Zatim izviwewe svim gra|anima zbog obmawivawa, pa izviwewe kolegama iz BIRN-a ~ije ste rezultate istraìvawa nipoda{tavali. I ostavke naravno. A pre toga va{a obaveza je da kaète ko vam je dostavqao ceduqice sa neta~nim podacima. îji kabinet – predsednikov, premijerkin, ili ministra zdravqa? To je najmawe {to moète da u~inite.

SRPSKA POSLA

^etvrtak 8. oktobar 2020.

Krsne slave uz mere predostro`nosti Proslavqawe treba da bude prilago|eno uslovima i mudro, ali svakako s onima koji su na{i bli`wi i svedoci na{eg postojawa, kaè vo`dova~ki sve{tenik Gligorije Markovi}. – Oni koji su slavu proslavqali u restoranima, uz muziku i razbibrigu ~ula, mogu da iskoriste da je sada proslave kako i treba, u svome domu, s najbliìma i bez galame Bliì se period u godini koji popularno zovemo sezona slava, vreme za porodicu i prijateqe, za molitvu i se}awe na pretke, prilika da ugostimo i budemo go{}eni. Od onih koji slavsku sve}u pred ikonom istog svetiteqa pale generacijama unazad do onih koji prave glamurozne gozbe, ne{to izme|u svadbe i poku{aja holivudske ùrke gde ba{ i nema mesta za porodi~ne ikone, svi su deo „korona stvarnosti” i trebalo bi da tome prilagode i svoje slavqe. Doma}i epidemiolozi ve} su upozorili da treba izbegavati velika ku}na slavqa, kao i sva ve}a okupqawa u zatvorenom prostoru. Su{tina obeleàvawa krsne slave, uostalom, i nije u tome da ugostimo {to vi{e qudi. Ba{ zbog toga, prezviter Gligorije Markovi}, sve{tenik u vo`dova~koj Crkvi Svetog cara Konstantina i carice Jelene, kaè da korona nije izmenila nijedan su{tinski element proslavqawa krsnog imena, ali da svakako treba biti oprezan i svestan stvarnosti u kojoj trenutno ìvimo. Vera je temeq na kome moèmo sebe da ~vrsto izgradimo da nas ni{ta od onoga {to se doga|a oko nas ne poremeti u sopstvenom doìvqaju i vi|ewu i puno}i ìvota koji je u nama samima, napomiwe na{ sagovornik. – U vremenima izazova i nesigurnosti u kojima ~ak ne moèmo da prepoznamo sve sopstvene strahove, da li su zaista na{i ili su negde spoqa umetnuti u nas, a svakako je to ovo vreme, vera je presudna za stabilno i dobro i mentalno i duhovno stawe. Slava, kao proslavqawe za{tite bo`je kroz wegove svete, upravo je potvrda da nas u svemu {to se doga|a oko nas Bog ne napu{ta i da brine o nama. Ova vera nije prosto doga|aj srca i pojedinca ve} ~itavih pokolewa koja su prethodila i svih koji su oko nas samih, i treba da bude proslavqena kako je i predata i

@IVETI

U SRBIJI  Ko li smi{qa ove zvani~ne podatke...?

 Od na{ih neznalica mnogo mo`emo da nau~imo.

 U Srbiji je la` kao ogrebotina na kolima. Mediji je ispoliraju i ni{ta se ne poznaje.

 Poznati svetski mirotvorci danas imaju zgusnut raspored. Pre podne poseti}e zara}eno podru~je, a po podne Sajam naoru`awa i vojne opreme...

 Danas je dvadeset godina od petooktobarske revolucije. Godi{wicu }emo obele`iti skromnim parastosom...  Ta~no je da su nam bolnice oronule, ali ako }emo pravo, ni bolesnici nisu boqi.

primqena, sa slavskim kola~em, sve}om i ìtom i molitvom ~itave crkve. Prilago|eno uslovima i mudro, da, ali svakako s onima koji su na{i bli`wi i svedoci na{eg postojawa. @elim da kaèm, sve {to se uobi~ajeno radi za slavu, samo, organizovanije, sa za{titom i uz mere predostro`nosti da smo u~inili sve da se za{titimo i s velikom verom u qubav bo`ju – kaè otac Gligorije Markovi}. Kako napomiwe, potrebna je boqa organizacija dolaska gostiju i malo vi{e truda i dodaje da oni koji su do sada proslavqali slavu dostojno i u proslavqawu Boga i svetih ne}e osetiti razliku. – Oni koji su slavu proslavqali u restoranima, uz muziku i razbibrigu ~ula, mogu da iskoriste da je sada proslave kako treba, u svome domu, s najbliìma i bez galame – isti~e otac Gligorije Markovi}. Obja{wavaju}i da pandemija virusa korona ne mewa nijedan vaàn element proslavqawa krsnog imena, vo`dova~ki sve{tenik dodaje da, me|utim, ona mewa sopstveni doìvqaj u kojem, kako dodaje, najednom ni{ta nije va`no. – @ivot je uvek ìvot i u najve}im nesre}ama je i daqe to. A ovo je samo poja~ana pa`wa koja mewa pogled na bli`weg, da je on opasnost za mene i druge. To mora da se izbegne time {to }emo u~initi sve da uz li~nu svest o postojawu zaraze onaj drugi i daqe ostane na{ bli`wi koji nam je potreban – kaè prezviter Gligorije Markovi}. Uo~i slava neretko se i u crkvama stvori velika gu`va, naro~ito o Svetom Nikoli, kada se pred hramovima gotovo u redovima ~eka da bi se presekao slavski kola~. Da li se, stoga, i u crkvama razmi{qa kako da se izbegnu nepotrebne gu`ve? – Stvar je dobre organizacije i truda i svesti svih u~esnika o onom drugom da li }e biti gu`vi ili ne. Provetrena crkva, tamjan koji je i sam dezinfekcija po sebi, organizovan raspored dolazaka i kra}e zadràvawe, na{a sopstvena svest o zarazi koja je prisutna i higijena po povratku iz crkve deo su logike pristupawa se~ewu kola~a u crkvi – napomiwe prezviter Gligorije Markovi}. M. T.

 Nije to vi{e kombi stranka, sad je moped stranka. Ima predsednika i jo{ jednog {to se uz wega {lepa.  Novi dr`avni funkcioneri vi{e ne treba da se zakliwu na Ustavu, ve} na strana~koj kwi`ici. To je akt ve}e pravne snage.

 Slede}i ministar prosvete mora da zna sve padeè. To je minimum ispod kog ne}emo i}i!  Jedan stariji sugra|anin se àli: - Od sino} sam u kazni. Uhvatila me deca da gledam "Zadrugu".  U jednoj fabrici u centru grada sino} je iznenada izbio poàr. Sre}om, zahvaquju}i brzoj intervenciji investitora ve} jutros je na tom mestu po~eo da se gradi stambeno-poslovni kompleks...

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „[ta ne `eli{ da dozna neprijateq, ne govori prijatequ“ „Ja sam gospodar neizgovorenih re~i, ali sam rob izgovorenih“ „Probao sam mnoge gorke stvari, ali ni{ta nije gore nego moliti“ Narodne poslovice

„Ekonomski prosperitet je destruktivan. Daje qudima vremena da izmi{qaju sve nove potrebe i nove `eqe“

„Nisam ja toliko glup da bih ma{tao. Znam da je ma{ta ne{to {to nas zavodi u stranu isto kao istina. Mi istinu govorimo samo kada nemamo ma{te“

Borislav Peki}

Du{ko Trifunovi}

TEMA NEDEQE

Da li }e Donald Tramp izgubiti izbore zbog kovida Samo mesec dana uo~i glasawa za predsednika SAD, Donald Tramp zaraèn je virusom korona, i fini{ svoje predizborne kampawe on }e provesti zato~en u karantinu. Predstoje}i izbori, ionako zastra{uju}e neobi~ni, time postaju i jo{ neobi~niji. I pitawe je u kakvom }e stawu Amerika do~ekati svoj dan posle izbornog utorka. Ovo stoga {to „raste strah od haoti~nih izbora“, kako upozorava portal „Hil“, najavquju}i da je gotovo izvesno da se, do te srede ujutru posle prvog utorka posle prvog ponedeqka u novembru kao {to je uobi~ajeno, ne}e znati ko je pobedio na izborima. Nego }e se jo{ danima, mo`da i nedeqama, ~ekati da budu prebrojani svi glasovi upu}eni po{tom. A mo`da }e na kraju sud morati da prese~e, i da odredi pobednika. Ili }e, po prvi put od 1876, najavquje agencija „Rojters“, to u~initi Kongres SAD. PREDSEDNI^KA DEBATA Ova neobi~na i haoti~na situacija u kojoj se Amerika nalazi tridesetak dana uo~i izbora bila je jasno vidqiva i tokom prve debate dvojice predsedni~kih kandidata, Donalda Trampa i Xoa Bajdena. „Ko god je gledao tu debatu zasluùje 1.000 dolara mese~no“, utisak je Endrua Janga, u~esnika u nadmetawu za predsedni~kog kandidata Demokratske partije. „Ova debata uspela je da ubedi neke neopredeqene bira~e da ne glasaju uop{te. Nikada nisam video debatu koja je izazvala ovakvu reakciju,“ isti~e Frenk Lanc, politi~ki konsultat blizak republikancima. „Jednostavno otkaìte preostale dve debate. Amerika se napatila dovoqno,“ zahtev je magazina „Tajm“ kome }e, s obzirom na Trampovo zdravstveno stawe, verovatno biti udovoqeno. U ozbiqnijem pak tonu, upozorava uredni{tvo „Fajnen{el tajmsa“ u redakcijskom komentaru, ova „neukusna debata pokazala je rizik za ameri~ku demokratiju“. Ovo stoga {to „Donald Tramp zvu~i kao ~ovek koji se sprema da ospori izborni rezultat“. A Tramp, sa svoje strane, od nadle`nog tuìla{tva traì da pokrene istragu nakon objavqivawa snimka kupovine glasova u Minesoti iza koje navodno stoji Ilhan Omar, ~lanica Predstavni~kog doma ameri~kog Kongresa iz Demokratske partije. Predizborne ankete, za to vreme, pokazuju da je Tramp u zaostatku u odnosu na svog protivkandidata. Ali isto su pokazivale i 2016, pa znamo kako se to zavr{ilo, a „Wujork tajms“ sad, analiziraju}i dostupne podatke, ukazuje na „pet stvari zbog kojih Bajden i wegovi saveznici treba da se zabrinu“... Koji su to trendovi u ameri~kom bira~kom telu zbog kojih Xo Bajden ne sme

bezuslovno da veruje anketama? Kako }e Trampova bolest uticati na wegove izborne {anse? I kolika je {ansa da u sredu 4. novembra, dan posle izbora, Amerika sazna koga je izabrala za svog predsednika? Ovo su pitawa o kojima su razgovarali analiti~ar iz Va{ingtona Obrad Kesi} i politikolog Aleksandar Pavi}. KORONA KAMPAWA Sagovornici su saglasni su u oceni da se kovidom 19 Tramp zarazio u najgorem mogu}em trenutku. Usled bolesti, ukazuje Obrad Kesi}, Tramp „gubi prednost koju ima kao aktuelni predsednik, koji svakodnevno donosi odluke o te{kim problemima i pritom sti`e da u~estvuje i na velikim predizbornim mitinzima, {to je predstavqalo zna~ajan kontrast u odnosu na Xoa Bajdena kome su se iz Trampovog tabora i izrugivali {to se krije od qudi. A sada je sam Tramp dospeo u takvu situaciju... Pritom, i pitawe virusa korona, umesto oporavka ekonomije i uvo|ewa reda i zakona na ulice ameri~kih gradova, sad

(Ne)priznavawe izbornog rezultata Nije pitawe pobednika jedina nepoznanica ovih ameri~kih predsedni~kih izbora. Naprotiv, veliko je pitawe i da li }e pora`eni priznati svoj poraz. „Fajnen{el tajms“, tako, unapred optu`uje Trampa da }e to odbiti da u~ini: „Tanki su dokazi da je izborna prevara ra{irena pojava koja neproporcionalno odgovara demokratama. Ali, zagovaraju}i ovu ideju, Tramp priprema izgovor za osporavawe rezultata koji bi za wega bili nepovoqni, i ohrabruje svoju bazu da stvari uzme u svoje ruke.“ S druge strane, Hilari Klinton je javno preporu~ila Bajdenu da ni po koju cenu ne prizna poraz u izbornoj no}i... „Prvi put u istoriji SAD od Gra|anskog rata imamo situaciju u kojoj oba predsedni~ka kandidata unapred najavquju da nisu spremni da prihvate rezultat izbora“, napomiwe Obrad Kesi}. „A sve je ve}i i broj bira~a koji nemaju poverewe u izborni proces i o~ekuju da }e biti prevareni. I to je veoma opasan scenario, tim pre {to se demokrate otvoreno pripremaju da na razli~ite na~ine ospore izborni rezultat ako bude nepovoqan po wih, ~ime }e zemqa biti gurnuta u ustavnu krizu.“

^etvrtak 8. oktobar 2020. 5

TRANSFER NOVCA

CALL US AND GET THE BEST RATE!

OCTOBER - NOVEMBER SPECIAL

Na iznose od $3,000 do $10,000

Troškovi transfera Troškovi posredničkih banaka

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

02 8781

Za sve iznose preko $10,000 nudimo dodatne povlastice i znatno povoljniji kurs!

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h Sat: Temporarily Closed ponovo dospeva u centar pa`we, a to su demokrate i èlele.“ Zaraàvawe virusom kovid 19 „naru{ilo je Trampov kaubojski, ma~o imix“, smatra Aleksandar Pavi}, podse}aju}i da predsednik SAD gotovo da i nije nosio masku i da se ~ak i podsmehivao Bajdenu {to to ~ini. „Tako da se sad ve} pojavquju zluradi komentari zbog toga {to se zarazio bole{}u koju nije shvatao dovoqno ozbiqno. I to bi moglo da uti~e na neopredeqene bira~e, iako }e wegova baza ostati s wim, iz prostog razloga {to nema drugog izbora.“ BEZ POBEDNIKA Dodatni problem za Trampa, ukazuje Pavi}, predstavqa i to {to je sva prilika da }e barem jedva od dve preostale predsedni~ke debate biti otkazana, „a Trampu je definitivno potreban popravni ispit jer na prvoj debati nije zabeleìo ubedqivu pobedu, makar utoliko {to Bajdena nije uspeo da prikaè kao nesposobnog i senilnog kako ga ina~e opisuje“. „Nije bilo pobednika u toj debati, a izgubila je Amerika“, konstatuje Obrad Kesi}. „Ipak, Tramp jeste uspeo da pokaè da mu Bajden ne predstavqa alternativu u smislu sposobnosti da pomiri duboko podeqeno ameri~ko dru{tvo. Bajden je imao priliku da demonstrira da je potpuno druga~iji od Trampa, da ima kapacitete da bude dràvnik i ujediniteq, i u tome nije uspeo. A to ide u prilog Trampu i wegovom nastojawu da privu~e neopredeqene bira~e.“ PREDIZBORNE ANKETE Tek, u meri u kojoj im se uop{te i moè verovati posle fijaska iz 2016, ankete pokazuju da Bajden u proseku ima prednost u odnosu na Trampa od 7,2 odsto na nacionalnom nivou, odnosno 3,5 odsto u onim kqu~nim, kolebqivim dràvama koje zapravo i odlu~uju pobednika.

SInce 1994

S druge strane, me|utim, „Wujork tajms“ opomiwe Bajdena na pet stvari koje treba da ga zabrinu, me|u kojima se isti~u opservacije da Trampova baza – belci bez kolex diploma – pokazuje vi{e entuzijazma za glasawe u odnosu na kqu~ne demografske kategorije za demokrate; da Latinoamerikanci u mawoj meri podràvaju Bajdena u odnosu na ranije kandidate demokrata a oni su kqu~ni u dràvama poput Arizone, Nevade i Floride; da se o~ekuje da }e mnogo vi{e demokrata nego republikanaca glasati po{tom (47 odsto u odnosu na 11 odsto prema avgustovskom istraìvawu „Vol strit xornala“), a veliki je rizik od odbacivawa takvih glasova zbog raznih tehni~kih nepravilnosti; te da je uo~en trend smawivawa prednosti demokrata u odnosu na republikance u generi~kim anketama. Istovremeno, i televizija „En-Bi-Si“ na osnovu svog istraìvawa donosi informaciju da „Tramp pobe|uje Bajdena u registraciji novih glasa~a u kqu~nim dràvama“. „Do vesti da se Tramp razboleo, moja procena razli~itih indikatora, od ekonomskih do dru{tvenih, govorila je u prilog tezi da je aktuelni predsednik bliì pobedi. Me|utim, sad mnogo toga zavisi od nepoznanice u pogledu daqeg toka Trampova bolest,“ komentari{e Obrad Kesi} i isti~e da, bez obzira na to novu okolnost, „Trampovi glasa~i pokazuju mnogo vi{e entuzijazma od Bajdenovih, a upravo izlaznost predstavqa kqu~ni faktor.“ „Istraìvawa pokazuju i da ubedqiva ve}ina Amerikanaca smatra da }e Tramp pobediti“, skre}e pa`wu Aleksandar Pavi}. „I to je veoma vaàn indikator, jer, otkako se ovakvo istraìvawe sprovodi, u posledwih tridesetak godina, samo u dva navrata nisu predvideli pobednika, 2000. i 2016, ali i tada su Al Gor i Hilari Klinton u ukupnom skoru dobili najvi{e glasova.“ R. N.

^etvrtak 8. oktobar 2020.

u LI^NOST U @I@I

DRITAN ABAZOVI]

Boem u politici

Prvi ~ovek gra|anskog pokreta (URA) Dritan Abazovi} (34), ideolo{ki bliì DPS-u Mila \ukanovi}a nego prosrpskim strankama, prelomio je i stao u kolonu koja je sru{ila tridesetogodi{wu vlast. Da odustane od u~e{}a u novoj vlasti s ostale dve pobedni~ke koalicije, nu|eni su mu „vile i gradovi” a on je odgovarao: „Nema tih para za koje bih prodao svoju re~.” Za sada drì do we. A re~ ~esto zna da se izmakne i proskita. Dritan Abazovi} je ro|en je u Ulciwu, gde je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu, a potom je oti{ao u Sarajevo, gde je diplomirao na Fakultetu politi~kih nauka, a potom je u Crnoj Gori stekao zvawe magistra, da bi 2019. godine odbranio doktorat na FPN Univerziteta u Sarajevu. Odbijaju}i da bude u antisrpskom horu koji 30 godina satanizuje Srbe u Crnoj Gori, u{ao je u tro~lanu pobedni~ku koaliciju koja }e uskoro formirati novu vladu zbog ~ega ga satanizuju proreìmski „novinski juri{ni i TV glasila”, progla{avaju}i ga „albanskim ~etnikom”. Pre „~etnikovawa” u parlamentu se verbalno sukobio sa \ukanovi}em. „Ti si jedna bitanga”, kazao mu je \ukanovi} umesto da odgovori na pitawe o „milionskim kreditima koje su uzimale \ukanovi}eve firme” u vreme dok je on bio premijer.

Da odustane od u~e{}a u novoj vlasti s ostale dve pobedni~ke koalicije, nu|eni su mu „vile i gradovi“ a on je odgovarao: „Nema tih para za koje bih prodao svoju re~.“ Za sada drì do we. A re~ ~esto zna da se izmakne i proskita... „Sram te bilo”, odgovorio je Abazovi}: „Odavde }u te ja isterati.” I bio je posledwi atom koji je doprineo \ukanovi}evoj smeni vlasti. Sada se zalaè za formirawe ekspertske vlade, osporavaju}i DF-u da u premijerskom timu budu wegovi lideri. DF je uzvratio da moè ra~unati na snagu od samo ~etiri mandata, koliko ima u parlamentu. Ve{to je izbegao da s koalicionim partnerima u sporazumu ne pomene izmenu ili ukidawe Zakona slobodi veroispovesti, ali je zato precizirao da ne}e biti promene nacionalnih simbola, jezika, pisma, povla~ewa priznawa Kosova i ostalih identitetskih postulata kojima je vlast Srbe u Crnoj Gori poku{ala da preimenuje u nacionalne Crnogorce. Lideri Srba uzvra}aju odmereno, poru~uju da }e podràti vladu Zdravka Krivokapi}a. Hroni~ari su zabeleìli da se pro{le godine usijao „Fejsbuk” kada je Skenderbega nazvao Srbinom. „âk i deca iz vrti}a znaju da ne mogu biti Albanci oni ~iji su otac i majka Srbi”, napisao je Abazovi} tad na „Fejsbuku”. Mnogi veruju da on po{tuje Srbiju ba{ onoliko koliko je ona unedrila wegovu sestru i brata, koji su specijalisti medicine i ìve u Beogradu. Boqi poznavaoci ulciwske porodice Abazovi} kaù da je Dritan nasledio boemske gene svog oca i da to ve{to koristi u politi~kim nastupima i predstavqawu. M. T.

INTERVJU NEDEQE

Dragoqub Mi}ko Qubu~i}, humorista, satiri~ar i glumac

[to je vlast ve}a i apsolutnija, to je potreba za satirom ve}a Mislim da smo mi ve} neko vreme sasvim lepo uhodani, a da sa svakom novom sezonom dobijamo na dodatnom televizijskom iskustvu – kaè u razgovoru za Danas Dragoqub Mi}ko Qubu~i}, humorista, satiri~ar i glumac, na dan po~etka emitovawa prve epizode nove sezone popularne emisije PQi@-a. Na pitawe raduje li se novim izazovima i koliko su se Petrovi}, @aneti} i on uhodali u odnosu na po~etke, isti~e da su odabrali formu dijalo{kog trougla, „ili trono{ca, ili Mercedesovog znaka, kako ho}ete“, da iz we izvla~e maksimum, „i da je to za radovawe“. – Ono {to je mawe za radost, a vi{e za namr{tenost, jeste obiqe kojekakvih zdravstveno-socijalnih i politi~ko-ekonomskih poreme}aja i izvitoperenosti, nastalih posledwih meseci. Opet, upravo to je pogonsko gorivo za PQi@, kao {to je svojevremeno bilo i za emisije i predstave „Indeksovog radio pozori{ta“. I ne mislim tu samo na razvoj doga|aja u na{oj zemqi, iako nam je to prvo u fokusu, nego na ~itav svet, koji se u prili~noj meri okrenuo naopa~ke tokom ove pandemije, ukazuje Qubi~i}. n Da li }ete u PQi@-u obraditi neke teme koje su bile aktuelne dok ste bili na odmoru, poput potpisivawa sporazuma u Va{ingtonu? Veliki broj gra|ana je upravo na satiri~an na~in ispratio na{u novu „pobedu“ u pregovorima. - Vide}emo. Ne zaboravite da je od tog istorijskog sporazuma pro{lo punih mesec dana, {to je u srpskom politi~kom ra~unawu vremena ~itava ve~nost. Mi se ovde ìvqe i detaqnije se}amo samog Boja na Kosovu nego tek potpisanog Sporazuma u vezi sa Kosovom, ako je to uop{te i bila tema tog {ou-programa. A {to se na{e pobede tamo ti~e, ako predsednik kaè da se ona dogodila, ko smo mi da u to sumwamo? Jer, izgleda da on, Tramp, Mali i \uri} imaju sposobnost da vide pobedu tamo gde je ona za nas obi~ne qude nevidqiva golim okom, u realnom vremenu. I mo`da bismo tek na usporenom snimku i mi uvideli da smo apsolutni pobednici tih pregovora, i to za duìnu olovke i za debqinu potpisa. n Upla{ite li se ponekad da ne}ete imati dovoqno materijala za emisiju, ili je ova zemqa i ova vlast ipak garant da do toga nikada ne}e do}i? - Iako qudi koje sre}em stalno insistiraju na toj „koli~ini materijala“, misle}i o~igledno da je sama ta koli~ina gluposti, ludosti, drskosti i bahatosti koje nam se svakodnevno de{avaju garancija za dobru satiru, nisu u pravu, jer je to daleko od dovoqnog. Od puke koli~ine je mnogo va`niji kvalitet obrade tog materijala, a to zna~i da treba imati

pravi humoristi~ko-satiri~ki alat i znati ga upotrebiti na pravi na~in. A pre toga mora da se potro{i neko vreme ispuweno vrlo specifi~nom vrstom koncentracije, kako bi se pa`qivo odabrala prava sirovina, koju smo prethodno „iskopali“ za tu nedequ. I tek onda nastupa trenutak da nas trojica ukqu~imo sve na{e iskustvo i sve ve{tine kako bi od toga napravili finalni satiri~ni proizvod i upakovali ga za krajweg korisnika, gledaoca. n Svaka epizoda PQi@-a zavr{ava se „Pri~om za laku no}“, a sada }e te pri~e dobiti i druga~iji oblik – bi}e sakupqene u kwizi. Kako ste uop{te do{li na ideju da pi{ete „uspavanke“ i kada }e kwiga biti pred ~itaocima? - Pun naslov zbirke je „Pri~e za laku no} (posle kojih niste mogli da zaspite)“, tako da ne bi trebalo ra~unati na to da }e wen sadràj ikoga uspe{no uspavqivati. A dok mi ovo pri~amo, kwiga je u fazi svog fizi~kog nastajawa, odnosno – od{tampana je i trenutno se povezuje. I veoma sam zadovoqan kako to sve izgleda, jer sam hteo da spoqa zadrìm grafi~ku estetiku PQi@-a, a da same pri~e budu onoliko ~itqive koliko su u emisiji bile slu{qive. Iako su to iste one pri~e iz emisija, medij je drugi, tako da se sasvim druga~ije doìve kad su na papiru.

PROMENA VLASTI JE MOGU]A n [ta bi trebalo da se desi kod nas da bi se promenio re`im? Da li crnogorski scenario budi nadu da je promena vlasti ipak mogu}a, ma kako to trenutno izgledalo? – Naravno da je promena vlasti mogu}a, treba samo da se prethodno poklopi nekoliko preduslova: da postoji kriti~na masa slobode medija i da Zapad prestane da iz sve snage `muri na ono {to wihov trenutni stabilokratski miqenik ovde radi, daju}i mu u kqu~nim trenucima svesrdnu podr{ku, a sve u nadi da }e se on dr`ati obe}awa datih u vezi sa Kosovom. Potrebno je zatim da se formira bar jedan novi, ubedqivi, kredibilni opozicioni front, koji }e svoj jasan program prezentovati narodu i tako se predstaviti kao pravi nosilac promena i restauracije ovog razvaqenog sistema. I potrebno je da na kraju svi sa pravom glasa iza|u iz apatije i iz ku}e, kad shvate da je na prvim slede}im fer izborima najve}i deo toga u wihovim rukama. Jer, ne zaboravimo da su od 2000. do 2012, pored mnogo toga {to nije vaqalo i {to je obe}ano a nije ura|eno, postojali neuporedivo vi{e fer i po{teniji izbori, a da ih od tada vi{e nismo imali.

n Kao scenarista, glumac i satiri~ar, pro{li ste sve reìme u Srbiji u posledwih pola veka. Kada je bilo najteè raditi i kako gledate na to {to se vlast „sva|a“ sa karikaturama, {to Kesi} dobija krivi~ne prijave zbog satiri~nih ske~eva, pa u krajwoj liniji, i {to je vas iz PQi@-a predsednik Vu~i} jednom pozvao na TV duel? - Nemojte traìti od mene da izaberem koji nedemokratski reìm mi je najmiliji, jer svaki mi je bio poseban i luckast na svoj na~in. Elem, ni{ta se ovde pozicija satiri~ara ne razlikuje od one koju su imali na{i prethodnici kroz istoriju. [to je vlast ve}a i apsolutnija, to je potreba za satirom ve}a, a sama satira ubojitija i svrhovitija. n Qudi ~esto kaù: Jao, Mi}ko ili Kesi} ili Ivanovi} bi mogli da pobede Vu~i}a. Sem podr{ke Sa{i Jankovi}u, vi niste nikada pokazivali politi~ke aspiracije. Da li biste ikada prihvatili da se bavite politikom ili budete kandidat na izborima? - Ne bih, pri zdravoj pameti. I ponovi}u ono {to sam negde ve} izjavio: ako me ipak budete videli kako ulazim u politiku, znajte da sam u me|uvremenu imao neku ozbiqniju kontuziju glave, ili da je zbog suèwa nekog va`nog krvnog suda do{lo do ishemije ~eonog re`wa. n êsto se ~uje u javnosti da satiri~ari anesteziraju narod da se ne buni, pa ~ak i da satira od politi~ara pravi simpati~ne likove. Da li je satira anestezija, da li ona pomaè ili odmaè vlastima? - Mi koji se bavimo satirom te{ko da moèmo da promenimo mnogo vi{e od va{eg trenutnog raspoloèwa, tako {to prokomentari{emo neke sloène i ozbiqne dru{tvene i politi~ke pojave na malo kreativniji i pitkiji na~in. Ali ne bih ni da negiram dru{tveni zna~aj dobre satire i dobrog humoristi~kog otklona, jer to ima svoju teìnu i potrebno je svima. Mi se na jedan druga~iji, {aqivo-kriti~an na~in bavimo politikom, ali niti smo politi~ari, niti moèmo da promenimo sistem. Ali zato i te kako moèmo da ukaèmo na wegove anomalije. Satira mu do|e kao nekakva dru{tvena dijagnostika. I najboqe uspeva tamo gde neko uzurpira vlast, pa je pretvori u apsolutnu. A svaki apsolutista na vlasti je apsolutno je mo}an samo dok ga se narod apsolutno pla{i i dok ga shvata kao sudbinu i kao konstantu. Tek ako tako apsolutnog po~nete da se ismevate wegovom politi~kom egu, to ga i pe~e i nervira, pa ma kako se trudio da deluje kul i da na to ne reaguje sujetno. I mo`da on mnogo puta i ne bi da pokaè reakciju, ali sujeta te{ko moè da se kontroli{e. Ne kaù badava da iza svake apsolutne vlasti leì jo{ apsolutnija sujeta. R. N.

PLANETA

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija 8. - BiH ^etvrtak oktobar 2020. 7 maksimalno 40 kilograma

PO^ASNI KONZUL SRBIJE U JERMENIJI O STRADAWU SVOG NARODA

Karabah je simbol odbrane hri{}anstva, a otaxbine je iznad svega, pa i `ivota

Jermenski narod Azerbejxan javno i otvoje svikao da umire reno govori da nema za svoju otaxbinu. drugog re{ewa osim Za svoja vekovna rata. Mislim da ne ogwi{ta. treba komentariKoliko god sati, sve je jasno! da je ta cena vin Kako vesoka, spreman je }inski jermenda se `rtvuje. ski narod u Potresne slike Karabahu trpi jermenske mladoovu muku? sti koja polaè - Ve}inu stanovni{tva Nagorati-ìvote za odbranog Karabaha ~ine Sr-nu, najre~itiji su agresoru Jermeni. Oni su ve} a jeodgovor odavno navikli na datekoji, zapo~iwu}i i Vojnik одбрамбене војске Карабаха испаquje muku i ratove, jer ovo ika-ovaj tre}i rat, ne èli granate према азербејџанским положајима nije prvi rat. Oni su pravi ~neda shvati da silom nikada ne}e pokoriti Jermene. I da gor{taci i znaju cenu otaxbipa u ne svojih predaka, spremni su da @-aratna opcija nije re{ewe spora. po svaku cenu brane ono {to je wihovo, na Ovako Babken Simowan, po~asni konzul Srbije u Jermeniji, kwièvnik, prevodilac i za- ono {to su nasledili od svojih predaka. Jermeni ne iza-slu`ni kulturni radnik, zapo~iwe pri~u o ratu sa napu{taju svoje domove, odlu~no vode borbu protiv azerbejxansko-turske agresije. i jeAzzerbejxanom. n [ta moète re}i na reakcije iz Rusije i Turan i n Da li ste mogli pretpostaviti da }e se rat u Nagornom Karabahu ponoviti? ske? a se - Rusija nam je strate{ki partner, me|utim, ona se kuje - Nama uop{te nije ~udno {to su Azerbejxanci niciponovo po~eli rat. Sve ovo ima davnu predistori- jo{ uvek nije ume{ala u sukob. Imamo rusko oru`je i pso-ju. Nemiri u Nagornom Karabahu po~eli su jo{ 1988. to nam je dovoqno da se branimo. Na{a vojska je jaka }a, agodine, a evo za{to. Svet i svi u~eni qudi znaju da i odlu~na. [to se ti~e Turske, ve} sam pomenuo, da je zlom rukom Staqina Nagorni Karabah zajedno sa je ona javno i otvoreno na azerbejxanskoj strani, jer iliNahi~evanskom obla{}u 1921. bio pripojen do tada je svesna da Arezbejxan bez we prosto ne moè da opobe-ne postoje}em Azerbejxanu. Na mapi sveta do tih go- stane u ratu. Upravo ovaj rat je odavno pripremqen nko-dina 20. veka ne}ete na}i dràvu Azerbejxan. Dakle, zajedni~ki. n A, kakva je va{a procena o ishodu ovog rata? po-ve{ta~ka dràva i ve{ta~ki narod! Niko tada nije pitao Jermene da li èle da ìve u sastavu druge - Mislim da }e rat u skorije vreme biti zauada stavqen, jer ne moè biti gore. Ovo je najgore stawe komdràve... Eto, u tome je cela pri~a. n Za{to su Azerbejxanci upravo odabrali ovo u Karabahu, kada ginu nevini qudi. A s druge strane, ? vreme da napadnu? Da li to, mo`da, koincidira svetska javnost èstoko osu|uje agresiju Azerbejxana onoi Turske. Ovo je pretwa ne samo regionu ve} celom akosa nekim globalnim doga|ajima? m u - Azerbejxanci mogu da napadnu kada im se pruì svetu. U Karabahu se odlu~uje sudbina hri{}anstva, menuprilika, u svakom trenutku da ratuju sa nama. Narav- ali, i ~ove~anstva i civilizacije. Svet mora to da ilino, tu je veoma vaàn i turski faktor. Svima je ja- shvati ili }e biti prekasno zaustaviti tursku agrevnogsno da Turska ima veoma lo{e odnose sa susednim siju na susedne zemqe. Azerbejxan i Turska su pretwa a. zemqama - Jermenijom, Gr~kom, Kiprom, Iranom. na tom svetlom putu mira. n Va{a poruka? ati-Erdogan baca rukavicu celom svetu. Javno i glasno - Sa Srbima nas veè zajedni~ka tragi~na istonegovori jezikom rata. Svetska javnost èstoko osu|uje aranapade Azerbejxana uz pomo} Turske, me|utim, Erdo- rija. Mi smo svesni toga. Prema tome, èlim da sa-gan ignori{e stav i zahtev svetske javnosti da treba prenesem svim Srbima zahvalnost celog jermenskog ilizaustaviti rat. Kopredsednici Minske grupe: Rusija, naroda. Moja poruka srpskim prijateqima: otaxbina Amerika i Francuska vi{e puta su upozorili da ne je iznad svega, ~ak i iznad ìvota. Bez `rtvovawa S. G. {kopostoji vojno re{ene problema Karabaha. Me|utim, nema spasa i pobede. i{e tako ne i jave Ali a~aj g otebno qikom, emo kako alitveamo vori vlaa se vata ako vate ~e i luje `da ciju, i{e. utne R. N.

Srbi pod prozorom zara`enog Trampa Ispred vojne bolnice Volter Rid u kojoj se nalazi ameri~ki predsednik Donald Tramp koji je zara`en virusom korona me|u pristalicama koju mu daju podr{ku nalaze se i Srbi. Na video snimcima objavqenim na Fejsbuk stranici „Srbi za Trampa 2020“ vide se pristalice Trampa sa transparentima „Srbi za Trampa 2020“ i „Srbi Tramp pobeda 2020“. Kako se na Fejsbuku navodi, me|u okupqenima su i Amerikanci i Srbi, a poruka podr{ke upu}ena je, osim aktuelnom ameri~kom predsedniku i prvoj dami SAD Melaniji Tramp.

„Izuzetno cenim sve fanove i qude koji me podràvaju ispred bolnice. îwenica je – oni zaista vole na{u dràvu i vide kako je pravimo sjajnijom nego ikada do sada“, napisao je na to Tramp na Tviteru. Donald Tramp se nalazi se pod terapijom u bolnici nakon infekcije virusom korona, a iza{ao je i da pozdravi svoje pristalice. Tramp je prime}en u jednom od vozila, nosio je masku za lice i mahao je okupqenima.

REPUBLIKA SRPSKA

^etvrtak 8. oktobar 2020.

Dodik: Hvala Kom{i}u za raspravu o priznawu nezavisnosti Kosova Na pitawe {ta o~ekuje od nove vlasti u Crnoj Gori, Dodik je odgovorio da o~ekuje da nova vlada Crnu Goru u~ini boqim i pravednijim mestom za ìvot svih gra|ana, posebno Srba, koji su trpeli razli~ite vidove nepravde u Crnoj Gori tri decenije. „Po pitawu Republike Srpske, o~ekujem boqu saradwu nego {to smo imali s Crnom Gorom u prethodnom periodu. Mi smo ne samo susedi, mi smo bra}a, ro|aci i kumovi s dve strane granice. Ako je to tako, a jeste, onda i moja o~ekivawa idu u tom pravcu“, istakao je Dodik. Odgovaraju}i na pitawe koja je kqu~na poruka koja je iz Zagreba upu}ena Sarajevu, nakon {to se sastao sa dràvnim vrhom Hrvatske, Dodik kaè da Zagreb ne}e skr{tenih ruku posmatrati obespravqivawe Hrvata u BiH. „Potpis na Dejtonskom sporazumu stavile su i

Srbija i Hrvatska i ovo je signal da Hrvatska ne}e biti puki posmatra~ de{avawa u BiH“, smatra Dodik. Govore}i o stavqawu pitawa priznawa tzv. Kosova i preme{tawa Ambasade BiH u Izraelu u Jerusalim na dnevni red Predsedni{tva BiH, Dodik je rekao da pitawe preme{tawa ambasade BiH u Jerusalim smatrao malom cenom za veliku dobit koju bi BiH mogla da dobije od SAD. „Kom{i}ev zahtev da se raspravqa o priznawu nezavisnosti Kosova vidim kao inat politiku na kojoj sam mu zahvalan. Nije bilo drugog na~ina da BiH i zvani~no zauzme stav o Kosovu, a da neko ne pokrene pitawe priznawa u Predsedni{tvu BiH“, objasnio je Dodik. On je dodao da je Kom{i} uradio fenomenalnu stvar jer }e postojati odluka da BiH ne priznaje Kosovo i zvani~no i kona~no. S. G.

ADVOKATSKA KANCELARIJA

MARKOTI]

PRIVATNA KRIVI^NA ODBRANA BARRISTERS & SOLICITORS

BESPLATNE PO^ETNE KONSULTACIJE (03) 9602 1112 law@markotichlawyers.com.au www.markotichlawyers.com.au

l Vo`wa u alkoholisanom stawu l Odbrana kod svih prekr{aja tokom vo`we l Ukidawe ili suspenzija voza~ke dozvole l Optu`be za napad l Optu`be za upotrebu narkotika l Porodi~no nasiqe l Procedure prilikom intervencije l Kr{ewe postupka prilikom intervencije

Iskustvo ste~eno nakon 20 godina rada sa zadovoqnim klijentima na sudovima {irom Australije; Ne pru`amo besplatnu pravnu pomo}

KUM NIJE DUGME:

Ilija Mastilovi} (45) iz Trebiwa poziv za kumstvo do sada prihvatio ~ak 40 puta Za Iliju Mastilovi}a iz Trebiwa kumstvo je svetiwa, a za svojih 45 godina `ivota bio je ~ak 40 puta kum {to kr{teni, {to ven~ani.

A sve je po~elo 1991. godine u manastiru Ostrog, gde je Ilija ina~e ~esto boravio i pomagao monasima, a gde je wegov pokojni

ujak Lazar Axi} bio iguman. - Imao sam tada 16 godina, a igrom slu~aja moj drugar iz sela bio je u poseti manastiru Ostrog. Jo{ kao de~aci dogovorili smo

se da budemo kumovi, a tada sam ga upitao da li je kr{ten. Odgovorio mi je da nije, ali da `eli, a kada sam se ponudio da pozo-

I ]ERKA PO[LA O^EVIM STOPAMA Ilija Mastilovi} sa suprugom Rankom ima ~etiri }erke Jovanu, An|elu, Teodoru i Ivonu. - Dugo smo i supruga i ja bili nezaposleni, ali se nikada nije desilo da nemamo za kumstvo. Uvek se iskreno radujemo na{im novim kumstvima, koja nisu samo radi forme, ve} se nastavqaju prijateqstva i dru`ewa. To tako shvataju i na{a deca, a najstarija }erka mi je ve} kumovala - istakao je Ilija Mastilovi}.

vem sve{tenika pitao sam ga gde ti je kum. On me samo pogledao i rekao: "Pa ti }e{ mi biti kum". Tako je to po~elo i evo, hvala Bogu, i danas se nastavqa - rekao je Ilija. To prvo kumstvo ima i drugu stranu pri~e, koja je tako|e interesantna. - Sa drugom i wegovom porodicom bila i jedna èna sa sinom. I oni su razmi{qali o kr{tewu, ali se èna predomislila jer u manastiru nije bila sa suprugom. Igrom slu~aja upravo ta èna i wen sin kasnije su mi postali ta{ta i {urak, a da sam im tada kumovao mo`da se ni danas ne bih oènio - sa osmehom pri~a Ilija. U Manastiru Ostrog sklopio je i druga kumstva. De{avalo se da se tu sretne sa qudima koji poèle da se krste, a Ilija je prihvatio svaki poziv puna srca. - Imam kumove u Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, Nema~koj, pa sve do Kanade. Sa svima sam u kontaktu i odràvamo ta na{a prijeteqstva. Za mene je kumstvo svetiwa, a drago mi je {to to prepoznaju i svi oni sa kojima sam sklopio tu neraskidivu vezu - dodao je Ilija. Ovaj Trebiwac isti~e da sa kumovima deli i dobro i zlo. Uvek su jedni drugima pri ruci i ~esto se obilaze, druè, jedni drugima pomaù. - Za moju krsnu slavu Mratindan okupi se oko 120 gostiju, a negde oko 30 su kumovi. I ostali bi bili tu sasvim sigurno da ìve u blizini. S druge strane, mislim da nema slave koja se slavi a na kojoj ja nemam obavezu da obi|em barem devet ku}a kaè Mastilovi}. R. N.

[tedwa u bankama Republike Srpske pala za 70 miliona maraka [tedwa gra|ana Republike Srpske u bankama za prvih {est meseci ove godine je mawa za 70 miliona maraka nego na kraju pro{le godine, zvani~ni je podatak Agencije za bankarstvo RS. Ima nekoliko razloga zbog ~ega opada {tedwa gra|ana u bankama, ali svim razlozima zajedni~ko je da je na to uticala epidemija virusa korona, koja je ìvot gra|ana u velikoj meri izmenila. Prema re~ima na{ih sagovornika, gra|ani su morali da posegnu za "slamaricama" kako bi nadomestili mawak novca uzrokovan epidemijom virusa korona da bi finansirali tro{kove ìvota. Deo wih je, kako se procewuje, radije ~uvao novac kod ku}e nego u bankama, a odre|en broj gra|ana je podigao u{te|evinu sa ra~una jer nisu èleli da novac ostane u bankama.

Za deceniju u Srpskoj }e biti tek oko 750.000 stanovnika, ro|eno mawe od 4.000 beba Mawe od 4.000 beba ro|eno je u Republici Srpskoj u prvoj polovini godine, {to je najmawe ìvoro|enih od kada postoji Srpska – pokazuju zvani~ni podaci. Ta~no pre godinu dana javnosti je predstavqena nau~no-istraìva~ka studija „Demografski razvoj i populaciona politika Republike Srpske – analiza stawa i predlog mera“, koju je izradio Centar za demografska istraìvawa iz Bawaluke na ~elu sa profesorom Dra{kom Marinkovi}em. Demografi, procewuju da }e za deceniju u Srpskoj da bude tek oko 750.000 stanovnika, a {to ne}e biti dovoqno za obavqawe osnovnih funkcija. - Postoje razli~ite procjene o trenutnom ili o budu}em kretawu broja stanovnika u Republici Srpskoj. Nazvao bih to predvi|awima ili prognozama, jer u demografiji postoji eksplicitan na~in izrade projekcija stanovni{tva, koje se rade odgovaraju}im metodama. Istina za takve metode trenutno nam nedostaju podaci o vawskom migracionom saldu – navodi Marinkovi}. Svako sedmo doma}instvo u Republici Srpskoj nema potro{wu elektri~ne energije, {to moè da bude jedan od pokazateqa koliko gra|ana sa imovinom u RS je u inostranstvu. Po podacima koje smo dobili iz “Elektroprivrede RS”, izme|u 13 i 15 odsto potro{a~a iz kategorije doma}instava nema potro{wu struje. S. G.

CRNA GORA

^etvrtak 8. oktobar 2020. 9

RASPAO SE PLAN DA SRBE SVEDU NA 10 ODSTO!

Kakvo }e biti prebrojavawe stanovni{tva u Crnoj Gori posle odlaska DPS Odlazak u pro{lost DPS, partije Mila \ukanovi}a, posle trideset godina vladavine, kako se o~ekuje, relaksira}e gra|ane Crne Gore da na predstoje}em popisu stanovni{tva, u prole}e idu}e godine, iza|u i slobodno iskaù svoje versko, nacionalno i jezi~ko ose}awe. Minule popise obeleìle su tenzije, pritisci, antisrpska histerija reìma \ukanovi}a, ali ~ak i u takvom ambijentu, broj Srba u Crnoj Gori enormno je po~eo da raste, pa je 2011. godine on bio 28 odsto. Ako vratimo to~ak istorije unazad, vide}emo da su se 1909. ~ak 95 odsto stanovnika izja{wavali kao Srbi, dok, recimo, informbirovske 1948. tek 1,78 odsto. - Rezultati parlamentarnih izbora u Crnoj Gori stvorili su novi dru{tveni ambijent za nacionalno izja{wavawe, jer su posledwa dva popisa bila traumati~na za ve}i deo stanovnika, ako se uzmu u obzir pritisci i ucene odlaze}eg reìma. Godinama se ve{ta~ki gradio tzv. crno-

me{le

ama, iru-

u za idewih a, a ele-

gorski identitet, od jezika do crkve na antisrpskoj matrici - ka`e univerzitetski profesor dr Qiqana Vujadinovi}. Ona obja{wava da su "strah od nemogu}nosti zaposlewa, strah za gubitak radnog mesta, strah da }ete biti prokazani i da }ete biti tretirani kao gra|ani drugog reda ako se izjasnite kao pripadnik srpske nacionalnosti", kreirani od strane dominantne partijske ideologije. Na rukovode}im funkcijama u dr`avnim institucijama gotovo da i nema onih koji se izja{wavaju kao Srbi. Sve se radilo da na popisu slede}e godine broj Srba bude sveden na oko desetak odsto. Izglasavawe Zakona o slobodi veroispovesti krajem decembra pro{le godine, podse}a Vujadinovi}eva, u krajwe nedemokratskoj atmosferi, u gluvo doba no}i, pokrenuo je ve} poznata de{avawa i "uru{ilo trud graditeqa crnogor-

\ukanovi} uputio poziv na konsultacije o mandataru za sastav Vlade Predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} je, shodno ~lanu 95 stav 5 Ustava Crne Gore, uputio poziv na konsultacije o mandataru za sastav Vlade, nosiocima lista koalicija: „Za budu}nost Crne Gore“ Zdravku Krivokapi}u, „Mir je na{a nacija“ Aleksi Be~i}u i „Crno na bijelo“ Dritanu Abazovi}u, saop{teno je iz kabineta predsednika Crne Gore. Nakon konsultacija, \ukanovi} }e kako je saop{teno, predlog u skladu sa Ustavom dostaviti Skup{tini Crne Gore. "Termin predvi|en za konsultacije je ~etvrtak, 8. oktobar 2020. godine, s po~etkom u 11.00 ~asova, u zgradi Predsednika Crne Gore", navodi se u saop{tewu. Nakon konsultacija, \ukanovi} }e kako je saop{teno, predlog u skladu sa Ustavom dostaviti Skup{tini Crne Gore.

Mitropolit Amfilohije se obratio video 00 porukom: Nemam koronu

oloska

`iepudio pro-

tek awe

awu ima zraama. kom

{wu iko

e|u {wu S. G.

Povodom neta~nih pisawa pojedinih medija da je Mitropolit Amfilohije pozitivan na korona virus video porukom sa Cetiwa obratio se Mitropolit prenose}i blagoslov svima koji brinu za wegovo zdravqe. Vest da je mitropolit Amfilohije zara`en virusom korona objavqena je na portalu koji svakodnevno dezinformi{e javnost o Crkvi, samim tim, nema ni potrebe ni smisla demantovati je, navodi Mitropolija crnogorsko-primorska. "Hvala Bogu, Mitropolit je dobrog zdravqa i obavqa redovne administrativne aktivnosti u svom kabinetu", precizirano je na portalu Mitropolije. Mitropolit Amfilohije obratio se video porukom svima koji brinu za wegovo zdravqe. „^ujem da se mnogi brinu za zdravqe starog mitropolita crnogorsko primorskog. Fala bogu on je krepak i ~io, jeste se premorio pewu}i se na ]afu…“, naveo je izme|u ostalog mitropolit Amfilohije u video poruci objavqenoj na sajtu Mitropolije crnogorsko primorske.

skog identiteta". Nadam se da }e u novim okolnostima nacionalno izja{wavawe biti slobodno, bez pritisaka i, iznad svega, bez straha. Pripadnost naciji je objektivna kategorija, ona nam je data ro|ewem. Subjektivna pripadnost je upitna, jer subjektivno nekad mo`ete da se ose}ate dobro, a nekada lo{e. Biti Srbin nije hendikep - poru~uje profesorka Vujadinovi}. R. N.

Milan Kne`evi}:

Ne moèmo da prihvatimo da Srbi u Crnoj Gori ne pokrivaju bezbednosni resor Jedan od lidera Demokratskog fronta u Crnoj Gori Milan Kneèvi} kaè da }e Crna Gora dobiti vladu sastavqenu po izbornoj voqi gra|ana od 30. avgusta i da ne moè da prihvati da Srbi u Crnoj Gori ne mogu da pokrivaju bezbednosni resor. "Mislim da nema razloga za zabrinutost da }e se (Milo) \ukanovi} vratiti", kazao je Kneèvi}. Na pitawe da li ima istine u pisawu pojedinih medija da je Demokratski front spreman da podrì mawinsku vladu, Kneèvi} je rekao da je "to brutalna neistina". "Demokratski front bi na taj na~in izigrao poverewe 135 hiqada gra|ana koji su nas glasali. Mi bismo time odustali od na{ih programskih i ideolo{kih principa za koje smo se zalagali za vreme izborne kampawe i prihvatili bi da Srbi ne mogu da u|u u vladu... Opet bi se na{li u vremenu Demokratske partije socijalista i onoj stigmatizaciji Srba", kazao je Kneèvi}. To su spekulacije, mi ih odbacujemo, poru~io je on. Zakon o slobodi veroispovesti nas je probudio kao narod Kneèvi} je kazao da je verovatno ciq tih spekulacija da izvr{e pritisak na Demokratski front i wihovu nameru da insistiraju na suspenziji Zakona o slobodi veroispovesti. On je kazao da je stavqawe tog zakona van snage uslov Srpske pravoslavne crkve, Mitropolije Crnogorko-primorske i ostalih eparhija u Crnoj Gori. "Svaki poku{aj da se pri~a oko

zakona o slobodi veroispovesti izmesti u neko budu}e vreme, neki futur prvi ili drugi, predstavqa izigravawe izborne voqe gra|ana", poru~io je Kneèvi}. Taj zakon nas je probudio kao narod, dodao je on. "Za sada imamo da je partija Dritana Abazovi}a protiv suspenzije zakona o slobodi veroispovesti, a svi ovi ostali politi~ki subjekti su spremni da u~estvuju u izglasavawu suspenzije tog zakona", kazao je Kneèvi}. Bez "eliminatorskih uslova" Istakao je da u Beograd nije do{ao po instrukcije, ve} da su u pitawu privatni razlozi posete glavnom gradu Srbije. Prema wegovim re~ima, u Crnoj Gori teku rokovi i neophodno je da Milo \ukanovi} formalno dodeli mandat Zdravku Krivokapi}u kako bi mogao da zapo~ne konsultacije. Govore}i o kadrovskim re{ewima i ministarskim pozicijama, Kneèvi} podse}a da su jasno saop{tili da ne}e dozvoliti nikakve "eliminatorske

uslove" za bilo kakva personalna re{ewa. "Niko od nas ne insistira na ministarskoj funkciji. Mi nismo razgovarali o resorima, ali nikako ne moèmo da prihvatimo da Srbi u Crnoj Gori ne mogu da pokrivaju resore Ministarstva unutra{wih poslova, Ministarstva odbrane, Ministarstva pravde, Agenciju za nacionalnu bezbednost, Ministarstva spoqnih poslova, Vojno obave{tajnu agenciju i sve ono {to podrazumeva bezbedonosni resor, jer je neko upla{en za dràvne interese Crne Gore ako Srbi budu u tim resorima", kazao je Kneèvi}. Crna Gora }e biti okrenuta Srbiji Upitan o \ukanovi}evim izjavama o stvarawu srpskog sveta na relaciji Bawaluka-Podogorica-Beograd, Kneèvi} kaè da je re~ o "paranoji odlaze}eg diktatora". "To je ~ovek koji ne moè da se pomiri sa stvarno{}u. Taj narativ o velikoj srpskoj hegemoniji i optuìvawe Aleksandra Vu~i}a da je u~estvovao u ovoj izbornoj kampawi i doprineo pobedi Demokratskog fronta - predstavqa klasi~an narativ koji je on zastupao i za vreme kampawe", dodao je Kneèvi}. Govore}i o odnosima Srbije i Crne Gore, rekao je da }e taj odnos biti wihov spoqnopoliti~ki prioritet. "Crna Gora }e biti okrenuta ka Srbiji koja }e iza}i na nogama iz ove krize", kazao je Kneèvi} i poru~io da je Srbija bratska zemqa. R. N.

10 ^etvrtak 8. oktobar oktobar2020. 2020. ^etvrtak 8.

KOLIKO GRA\ANA SA KiM @IVI U NEMA^KOJ I ZA[TO SU MAWE PLA]ENI OD NEMACA?

Ure|uje:

O~igledna diskriminacija u primawima

Zoran Vla{kovi}

PREDSEDNIK Ure|uje: SRBIJE ALEKSANDAR VU^I]: Zoran Vla{kovi}

Niko Srbiju ne mo`e prisiliti da prizna Kosovo Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da Srbiji niko ne garantuje ~lanstvo u EU u zamenu za priznawe Kosova.

„Ovo {to svi sada nude je ni{ta. Kaète nam da glasamo za priznawe Kosova, tada }e put ka EU biti lak{i. Ovo je veliko ni{ta. Niko nam ne garantuje ~lanstvo u EU“, rekao je Vu~i}. On je istakao da Srbiji niko na zapadu nije ponudio ni{ta za Kosovo. „Niko nam na Zapadu nije ponudio ni{ta za Kosovo, osim na{eg ponièwa, za razliku od SAD koje su nam ponudile ekonomsku pomo} za razvoj na{ih odnosa“, rekao je on. Vu~i} kaè da se Srbija ne moè prisiliti da prizna Kosovo, a da ne dobije ne{to zauzvrat.

Zve~an na severu Kosova i Metohije

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

Pro{le sedmice je nema~ka vlada objavila podatke o broju stranih dràvqana koji ìve u Nema~koj. Na osnovu ovih podataka, broj stanovnika Kosova koji tamo ìve iznosi oko 237.000 hiqada. Ove podatke, dobijene iz Centralnog registra stranaca, nema~ka vlada stavila je na raspolagawe kao odgovor na pisano pitawe parlamentarne grupe stranke Alternativa za Nema~ku. Poslanici ove stranke sa svojim zahtevom imali su za ciq shvatiti korist Nema~ke od Uredbe o zapadnom Balkanu, koja }e se produìti do 2023. godine. To {to su poslodavci veoma zainteresovani za radnike sa zapadnog Balkana moè se objasniti wihovom cenom. Iz vladinog odgovora na pitawe poslanika AFD-a, ~ini se da razlika izme|u mese~ne zarade izme|u Nemca i Balkanca iznosi do 1.600 evra mese~no. [to su kvalifikacije ve}e, razlika je ve}a. Dok je prose~na plata Nemca 3.509 evra mese~no (31.12.2019.), Balkanac zara|uje u proseku oko 900 evra mawe (2.611). îni se da se ova razlika pove}ala u ovoj deceniji. Budu}i da je u 2010. godini razlika izme|u prose~ne

plate gra|anina Balkana (2.197) i nema~kog dr`avqanina (2.725) iznosila samo 500 evra. Lokalcima su po plati najbli`i imigranti iz Bosne i Hercegovine koji mese~no zara|uju u proseku 2.821 evro. Gra|ani sa Kosova imaju prose~nu mese~nu platu od 2.522 evra, dok gra|ani iz Albanije 2.428 evra mese~no. Poslodavci tako|e razlikuju i u nivou specijalista i stru~waka. Na primer, dok je

PRI[TINA

Potvr|ena optu`nica protiv Ta~ija i Veseqija Biv{i poslanik u Skup{tini Kosova Miqaim Zeka izjavio je da je potvr|ena optu`nica protiv predsednika Kosova Ha{ima Ta~ija i predsednika DPK Kadrija Veselija. Zeka je rekao da nakon donete optu`nice koja je, prema wemu, potvr|ena protiv Ta~ija i Veseqija, ostaje da se vidi na koji na~in }e sud uspeti da ih odvede u Hag. Rekao je da se o~ekuje da se vidi da li }e biti doneta odluka Specijalnog suda o hap{ewu Ta~ija i Veseqija ili }e obojica dobrovoqno oti}i u Hag.

Ruska zastava na tvr|avi Zve~an

Ruska zastava na tvr|avi Zve~an na 797 metara nadmorske visine

Na sredwovekovnoj tvr|avi Zve~an iznad istoimene op{tine i Kosovske Mitrovice na severu Kosova i Metohije, od ponedeqka 28. septembra, vijori se velika zastava Ruske federacije. Nepoznanica je ko je postavio veliku zastavu Rusije, na jarbolu na kome se do ju~e vijorila godinama velika srpska trobojka. Zastava je na koti 797 metara, kolika je nadmorska visina tvr|ave Zve~an. Zastava se vidi iz Zve~ana, Kosovske Mitrovice i iz pravca Leposavi}a kao i op{tina ju`no od Ibra. Srbi sa severa Kosova i Metohije je sa odu{evqewem pozdravqaju.

U SELU GRN^AR U OP[TINI KOSOVSKA VITINA

Ulica Novaka \okovi}a U op{tini Klokot (po srpskoj lokalnoj samoupravi op{tina Kosovska Vitina) u Kosovskom Pomoravqu, na Kosovu i Metohiji na ulazu u selo Grn~ar, jedna ulica nosi ime po svetskom broju 1 u tenisu Novaku \okovi}u. Ovu inicijativu dali su me{tani Grn~ara a odbornici u prethodnom sazivu Skup{tine Op{tine Klokot jednoglasno su podr`ali priedlog. Ovaj predlog podr`alo je i pet odbornika albanske nacionalnosti, kao i to da je tabla postavqena jo{ 2015. godine. Ulica Novaka \okovi}a Selo Grn~ar se na-

prose~na plata nema~kog stru~waka na kraju 2019. bila 5.609 evra, balkanski stru~wak mese~no ko{ta poslodavce gotovo 1.000 evra mawe. Najboqe pla}eni stru~waci su oni iz Srbije (5.073 evra mese~no), a slede ih stru~waci iz Albanije sa 4.815 evra mese~no. Stru~waci sa Kosova (3.983) imaju ni`e mese~ne plate, {to stvara razliku u proseku od preko 1.600 eura u pore|ewu sa nema~kim stru~wacima. Sli~na je situacija i sa specijalistima: 4.400 je prose~na plata Nemca, a oko 3.476 evra zara|uje specijalista sa zapadnog Balkana. Razlika je mawa na nivou pomo}nog osobqa. Ali ~ak i ovde postoji diskriminacija izme|u lokalnog stanovni{tva i gra|anina Balkana, u proseku od 100 evra mese~no. Asistenti sa Kosova imaju prose~nu platu od 2.352 evra. Ne{to vi{e zara|uju pomo}nici iz Bosne i Hercegovine (2.424 evra mese~no). Albanski emigranti u Nema~koj primaju prose~nu platu od 2.206 evra, {to ih ~ini pretposqedwim na listi pomo}nog osobqa s Balkana. Najni`e plate ima pomo}no osobqe iz Severne Makedonije (2.109).

NA BRDU KAMIQA IZNAD LEPOSAVI]A 2. OKTOBRA

Postavqen pravoslavni krst

Krst se vidi iz {ire okoline

Veliki pravoslavni znamen podignut je povodom 800 godina autokefalnosti Srpske paravoslavne crkve i 1000 godina od uspostavqawa Ra{ko - Prizrenske eparhije. Ceo posao zapo~et je pro{le godine, a radovi su bili veoma zahtevni s obzirom na to da se radi o veoma nepristupa~nom terenu. Izgra|en je prilazni put i dovedena struja, tako da je krst osvetqen i vidqiv i no}u nadaleko. Protojerej Milomir Vla{kovi}, zahvalan je Bogu i vernom narodu na ostvarenom velikom poduhvatu, koji }e u duhovnom smislu mnogo zna~iti. - Gospodu Bogu hvala za ovaj poduhvat, za krst koji postavismo uz blagoslov na{eg Episkopa Teodosija. Krst je visok dvadeset metara, {irok dvanaest metara i svojim kracima obgrli}e sve one koji ovede dolaze. Uz pomo} na{eg naroda i mnogo donatora i izvo|a~a radova, {irom Srbije , Republike Srpske i Crne Gore, kojima smo od srca zahvalni, ostvarismo ovo dato obe}awe. Jo{ jednom Bogu hvala za ovaj veliki i nama veoma drag podihvat, - kazao je protojerej Vla{kovi}. Radovi na ure|ewu ovog prostora tek predstoje, a kada budu zavr{eni ovde }e se rado dolaziti, jer se sa Kamiqe pru`a veli~anstveni pogled na panoramu Leposavi}a i ovaj deo Ibarske doline koji spaja prostor Kosova i Metohije sa centralnom Srbijom.

lazi na desnoj obali Grn~arske reke, na pet kilometara udaqeno od Kosovske Vitine i ima vi{e od 30 srpskih doma}instava kao i par alban- BROJ RO\ENE DECE KOD ALBANACA NA KOSOVU SE ZNA^AJNO SMAWUJE skih i romskih ku}a. Od Severne Makedonije je udaqeno dva kilometara. Broj dece ro|ene posledwih go- tistiku Kosova u svim porodili{tidina na Kosovu kod Alanaca se zna- ma na Kosovu broj poro|aja Albanki ~ajno smawuje, pa je tako 2016. ro|e- se iz godine u godinu smawuje. no 23.261 dete, dok je 2019. u kosovTakvi podaci pokazuju da je za skim bolnicama ro|eno 21.527 beba, posledwih pet godina zabele`eno objavili su albanski mediji u Pri- najve}e smawewe broja ro|enih al{tini. banskih beba u istoriji Kosova. Kada se podaci uporede sa 2018. Glavni faktori za takvo stawe godinom, broj ro|ene dece opao je za su te{ki ekonomski uslovi, sirovi{e od 1.000. ma{tvo, zakon o materinstvu, ali i Tokom 2018. godine registrovano masovni odlazak Albanaca sa Kosoje 22.660 novoro|ene dece. Samo na va. Univerzitetskom klini~kom centru Pri{tina je zvani~no objavila Kosova tokom 2019. godine ro|eno je da je u posledwih pet godina Kosovo 9.676 dece napustilo vi{e od 220.000 AlbanaPrema podacima Agencije za sta- ca, uglavnom mladih.

Mladi odlaze a natalitet pada

SRBI IZ HRVATSKE

^etvrtak 8. oktobar 2020. 11

Pupovac u Sisku: De~je grobqe mora biti mesto pomirewa a qudi koji razli~ito misle

raju wak vra

Za pola godine delovawa

Sr-De~jeg logora u Sisku, tru~no.kroz wega je pro{lo mesekuoko 6500 dece ma~ja i Skromnije nego ranije, na ~naDe~jem grobqu u Sisku, odràna je |ujeve} tradicionalna komemorativRa-na sve~anost za decu umrlu u pri}noghvatili{tima usta{koga De~jeg dis-logora u Sisku gde je Milorad Pu{tvapovac istaknuo da to mesto mora vrapostati mesto pomirewa qudi e~nukoji i razli~ito misle. poPredsednik Srpskoga narodvra nog vije}a (SNV) Milorad Pupovac ~koj o ihizrazio je zadovoqstvo {to se uz }nogSNV u organizaciju komemoracimo}-je ukqu~ila i sisa~ka ustanova . Gradska galerija Striegl. "Ovo mora postati mjesto pomirewa qudi koji i razli~ito miidi sle", rekao je Popovac na Dje~jem ire grobqu koje se nalazi u Parku Diaine ne Budisavqevi}. Za razliku od ranijih godina, zbog epidemiolo{kih razloga, na sve~anosti nisu bili predstavnici srpskih udruèwa iz Srbije i Bosne i Hercegovine (BiH). U organizaciji Dana sje}awa, uz SNV, prvi put sudjelovala je i Gradska galerija Striegl iz Siska. Sve~anost je po~ela pravoslavnim vjerskim obredom za pokoj du{a `rtava logora - parastosom, koji je sluìo sisa~ki paroh Veselin Risti}. "Na{om molitvom svjedo~imo kako ove nevine `rtve nisu zaboravqene. Ovdje nismo do{li da nekome sudimo, nego da svjedo~imo o stra{nim doga|ajima, kako se

nikad i nigdje ne bi ponovili. Pitamo se kako netko mo`e negirati ova djela", rekao je paroh Risti}. Nazo~nima se u ime SNV-a obratila Aneta Vladimirov, koja je pro~itala odlomak iz upravo predstavqene kwige Nata{e Matau{i} "Diana Budisavqevi} - pre{u}ena heroina Drugoga svjetskog rata", koji se odnosi na sisa~ki Dje~ji logor. Taj odlomak govori o velikim zaslugama sisa~kog u~iteqa Ante Dumbovi}a u spa{avawu i udomqavawu srpske djece iz logora, zbog ~ega je bio na stalnom udaru usta{koga zapovjedni{tva logora, a dva puta bio i prijavqivan Usta{koj nadzornoj slu`bi. Wegovom zaslugom, kako stoji u kwizi, sa~iwena je i sa~uvana vrijedna dokumentarna gra|a, koja prikazuje stvarnu sliku o logoru. Dumbovi} je pak, istaknuto je, ostao nepravedno zaboravqen. "Ako se pre`ivjeli logora{i dje~jega logora svake godine vra-

Dragana Jeckov: Ulice u gradovima Hrvatske nazvane su po nosiocima zla

da je

Slavonski Brod, Bjelovar, Vinkovci, Pag, samo su neki od hrvatskih gradova u kojima Mile osBudak, Frawo Nevisti}, Ivan Or{ani} ili Juligosje Makanac, sve qudi bliski usta{kom reìmu iz anavremena NDH, imaju "svoje" ulice. mo} Na to je u Hrvatskom saboru upozorila i Drabligana Jeckov, potpredsednik SDSS, koja kaè da dato postoji i ulica "10. travwa", koja podse}a na dan vat, kada je stvorena usta{ka dràva. n Da li su ulice u 12 hrvatskih gradova eni nazvane po tim qudima zbog wihovih zasluga, d na jer Budak je bio i pisac, Makanac doktor fiova lozofije ili je posredi ne{to drugo? - Nisu ulice nazvane zbog wihovih zasluga, ve} zbog rehabilitacije UJE usta{kog reìma. Ozbiqna je politi~ka poruka kada se da naziv ulicama po nosiocima zla i mr`we. Budak je bio potpisnik niza rasnih zakona protiv Roma, Je{ti-vreja i Srba i poznat je po stavu da je prisilno iseqavawe i verska konnkiverzija Srba nacionalna politika u NDH. Makanac je propagirao i tuma~io re~i Ante Paveli}a, Or{ani} je bio {ef propagande u NDH, a Nevisti} e zasekretar zloglasnog ministra pravosu|a Mirka Puka. eno n Bilo je do sada puno poku{aja da se promene nazivi ulica koje al-podse}aju na qude iz vremena NDH, ali bez rezultata? - Protesti nevladinih udruèwa, zahtevi antifa{ista, pozivi iz meawedija nisu dali rezultat. Nije pomoglo ni {to je Ustavni sud doneo odluku iro-da je neustavno i nezakonito nazvati ulicu "10. travwa", a to je ipak ura|eli ino u Slatinskim Drenovcima. oson Moè li dràva ipak ne{to da uradi? ila - Moè, jer ima pravo na to na osnovu Ustava gde stoji da Republika ovoHrvatska nikako ne moè da bude sledbenica NDH. Moè i na osnovu ratiana-fikovanih konvencija EU ~ija smo ~lanica. Ali, pre svega postoji moralna obaveza prema demokratskom poretku. R. N.

}aju u Sisak, onda to mnogo govori o wihovoj vitalnosti i o wihovoj qubavi prema ìvotu, ali i o gradu Sisku. Sisak i danas ima sna`ne qude, koji se znaju nositi s ovim mjestom i wegovom teìnom, te odgovorno{}u sje}awa i koji ba{tine one kakvi su bili Ante Dumbovi}, Diana Budisavqevi} i mnogi bezimeni, koji su spa{avali ratnu siro~ad", rekla je Vladimirov. Zakqu~ila je kako je jedino stra{nije {to moèmo zamisliti od ne~ega {to zovemo dje~je grobqe, je dje~je grobqe na koje nitko ne dolazi i kojega se stidimo. Stihove je na sve~anosti recitirala zagreba~ka osnovka Sofija Lali}. Za pola godine djelovawa Dje~jega logora u Sisku, kroz wega je pro{lo oko 6500 djece, od kojih je, prema znanstvenom radu Nata{e Matau{i}, zbog te{kih uvjeta ìvota i zaraznih bolesti, umrlo 1152 djece. S. G.

Veqko Ostoji}:

Sjetim se nekad Krajine Kraji{nik sam mo`da nekom smeta ima nas puna planeta , moje grlo suvo nije , jo{ pjevam o pragu Krajine djedo mi odavno re~e sjeti se ogwi{ta svako ve~e snovi su ostali moji tamo gdje mi stara ku}a stoji danas pri~am svojoj djeci odakle su na{i preci u tu|ini danas provodimo dane , a na{e wive osta{e neizorane sada dolazim na vrata svoja ~ekaju}i stranca da mi otvori vrata moja `ivot mi je pucaw u prazno oluja mi osta posred srca , te no}i morah iz Krajine po}i sawam je svake no}i pred kolonom tada stadoh svoje srce tada dadoh sa bolom u suzama pi{em za Krajinu jo{ di{em ostadoh tamo u dolini zagledan u tebe tamo u daqini nema moga djeda vi{e du{mani ga ubi{e .

O starijoj populaciji u Biskupiji jo{ ima ko da brine Udruèwe @ene kosovske doline, iz op{tine Biskupija, predstavilo je drugu fazu projekta „Zaèli“ kroz koji }e se, uz redovni program „Pomo} u ku}i“, u periodu od godinu dana, 39 zaposlenih brinuti o 268 korisnika, uglavnom starije ìvotne dobi, sa podru~ja ove ali i drugih op{tina. – Promociju projekta koji smo, i ove godine uspeli da realizujemo prvi u na{oj sredini, iskoristili smo kao priliku da sve na{e zaposlenike okupimo na jednom mestu i da sa wima proslavimo po~etak jo{ jedne uspe{ne radne sezone. Priliku za posao sada je dobilo dvadeset i pet èna koje }e brinuti o 175 korisnika sa podru~ja op{tina Biskupija, Kistawe i Ervenik. - Ukupan broj korisnika sa pomenutih op{tina, uz jo{ neke iz grada Knina, sada je 268 a tu su i oni koji su obuhva}eni programom „Pomo} u ku}i“ koji provodimo u kontinuitetu sedam godina. To je, bio i na{ primarni ciq, da zaposlimo {to vi{e èna i da brinemo o {to vi{e starijih osoba, jer ìvimo u sredini gde prevladava starije stanovni{tvo i briga o wima je zaista neophodna – kaè predsednica Udruèwa Radmila Beri}, koja sa ponosom isti~e da u op{tini Biskupija vi{e nema starije, bolesne i nemo}ne osobe koja je uskra}ena za ovakav vid pomo}i, ali i da vi{e nema radno sposobnih èna koje nisu dobile priliku za posao. M. T.

DRU[TVO

^etvrtak 8. oktobar 2020.

Srpska dijaspora od pet miliona qudi! Prosto da ~ovek ne poveruje da ~itava na{a nacija nije svesna da ~ak pet miliona wenih sunarodnika ìve na pet svetskih kontinenata! @ive, rade, imaju svoje dru{tvene i kulturne potrebe, nostalgi~ni su za mati~nom zemqom i vape da sa wom budu u kontaktu. A mi prema tom vapaju ostajemo prili~no gluvi, ne primamo sugestije dijaspore, retko pomaèmo tu veliku grupu qudi, a kada delegiramo diplomatske slu`benike i sa misijom da vode ra~una o Srbima u rasejawu – boqe da o wihovim kvalifikacijama i ne govorimo. Nedavno sam pisao o potrebi ~vr{}eg kontakta sa dijasporom, o potrebi da se vrati u ìvot nekada{we ministarstvo za dijasporu, Pisao sam i o potrebi da imamo vi{e kulturnih centara u svetu, pogotovo u gradovima gde nam je dijaspora veoma „zgusnuta” (Be~, îkago, Cirih), ili u gradovima gde jo{ nemamo jaku dijasporu, ali je zna~ajno da i tom miqeu predstavimo nasu kulturu (slu~aj Pekinga, gde je Kulturni centar otvoren uz gusle, a odmah potom zatvoren!). Do sada niko od vlasti nije reagovao na sve ovo, ali su se oglasila dva velika dru{tveno-politi~ka autoriteta, prof. dr Milivoje Pavlovi}, kwièvnik i dru{tveni radnik i Miloje Popovi}, novinar i kwièvnik, prvi direktor Sava centra, uspe{ni direktor Jugoslovenskog kulturnog centra u Wujorku i pomo}nik saveznog ministra za turizam. U svojim poduìm tekstovima objavqenim nedavno u rubrici Pogledi, oba kulturna poslenika zalaù se za daleko ve}e uvaàvawe na{e dijaspore, za punu podr{ku qudima sa srpskim korenima na svih pet kontinenata, a posebnu pa`wu obojica skre}u na ~iwenicu da kod dijaspore postoje ve} i ~etvrto ili peto koleno, da se polako gubi materwi jezik, a da je to „ta~ka kqu~awa” kojoj se treba naro~ito

I 50 Be

posvetiti. Jer, ako se, kroz decenije pred nama, Srbi u dijaspori asimiliraju, zaborave svoj jezik, do|u mlade generacije koje nemaju mnogo kontakta sa istorijom matice – onda smo „xaba kre~ili”. I Pavlovi} i Popovi} zdu{no se zalaù za vra}awe u ìvot Ministarstva za dijasporu, koje je godinama bilo veoma aktivno i prisutno u svetu, a sedi{te im je bilo u reprezentativnoj zgradi na uglu Vasine i Zmaj Jovine ulice. To ministarstvo je dodeqivalo i visoke nagrade na{im nau~nicima iz dijaspore i bilo prisutno uvek i na svakom mestu. Onda je neko do{ao na ideju da to ugasi, da osnuje mali odsek za takve delatnosti pri Ministarstvu inostranih poslova (nefunkcionalno i nedovoqno!), a dijaspora se osetila skrajnutom, pa na otkrivawu spomenika Nikoli Tesli na Nijagari 2006. godine i na obeleàvawu 200 godina od dolaska prvog Srbina u Filadelfiju (re~ je o \or|u Fi{eru), nikoga nije bilo iz Ministarstva po{to tada ono i nije vi{e postojalo. Potrebno je sistematsko re{ewe na{eg odnosa prema tako brojnoj dijaspori i kontinuirana briga o woj. Jer to je vi{e od pola Srbije... I da zavr{im citatom prof dr Milivoja Pavlovi}a: „Neko iz dijaspore rekao je da Srbija, za sedam miliona stanovnika, ima bar 17 ministara, a da za pet miliona svojih qudi u svetu ne moè da odredi bar jednog ministra!?” Prof. Nikola Rackov

Za devet godina smawen broj sredwo{kolaca za 12,5 odsto

O akci nepr ratu U periodu od 2010. od n do 2019. godine broj prij sredwih {kola u SrO biji smawen je za tri, ci k a broj u~enika koji ih cija poha|aju za 35.741 ili Jugo 12,5 odsto, pokazuju la D podaci Republi~kog S zavoda za statistiku. pil Ovakvim kretawislav ma najvi{e je doprineo do f pad broja dràvnih ta 1 {kola i u~enika koji na p poha|aju ove {kole, Pra dok je broj privatnih poq {kola i u~enika koji u nevn wih idu, pove}an. grad Tako je {kolske evak 2010/11 u Srbiji bilo S 500 dràvnih sredwih {kola koje je poha|alo 281.339 u~enika a {kolske 2019/20, broj {kola jeta s koji smawen na 492 a |aka na 244.182, prenosi Tawug. Kada je re~ o privatnim {kolama, wih je {kolske 2010/11 godineraci bilo 39, poha|alo ih je 4.257 u~enika, dok se {kolske 2019/20 godine,jedn Dejv broj {kola pove}ao na 64 a broj |aka na 5.673. Ukupno posmatrano, najve}i pad broja u~enika zabeleèn je u regionupqa Ju`ne i Isto~ne Srbije, gde je broj sredwo{kolaca smawen skoro za pe-obor tinu, preciznije 18,5 odsto. O~ekivano, broj je najmawe opao u Beograduseni i to za 6,7 odsto. S. G. zahv posl Mot O dra Srb

Pupin je èleo da po~iva u matici Sude}i po nedavnim izjavama zvani~nika Srbije, inicijativa za prenos zemnih ostataka Mihajla Pupina (1854–1935) iz Amerike u na{u zemqu kao da dobija na zamahu. Tako je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izrazio spremnost da se ozbiqno pozabavi ovom temom. „To bi bila va`na stvar za nas, nadam se da }e ameri~ki prijateqi iza}i u susret. Ali, da vidimo detaqe, pa da donosimo odluku o tome”, naveo je Vu~i}. Neke od tih detaqa u junu je saop{tio i {ef srpske diplomatije Ivica Da~i}. On je tada, na skupu kojem je prisustvovao i ameri~ki ambasador Entoni Godfri, pojasnio da je Pupinova èqa bila da po~iva u Srbiji i da zato u Ministarstvu spoqnih poslova ve} duè vreme razmatraju mogu}nost prenosa wegovih posmrtnih ostataka iz Wujorka. Da~i} je pojasnio da bi saglasnost za to trebalo da daju Pupinovi naslednici. Pupin, ina~e, nema ìvih direktnih potomaka, ali su se neki od „bo~nih” naslednika po-

Susret Pupina i Ajn{tajna, sa izlo`be u Istorijskom muzeju Srbije sredstvom medija ve} saglasili s preme{tawem. Osim toga, budu}i da je veliki nau~nik sahrawen na grobqu u wujor{kom Bronksu u SAD, dr`avi gde je proveo najve}i deo `ivota, jasno je da bi bila potrebna dozvola ameri~ke strane da se telo premesti u Srbiju. Za sada je nepoznata i lokacija na kojoj bi Pupin u matici bio sahrawen. Nezvani~no, pomiwa-

ne su dve opcije: Aleja velikana i plato ispred Hrama Svetog Save. Ova druga lokacija se ~ini utoliko logi~nijom ako se ima na umu izjava prof. dr Radmile Milentijevi}. Ova na{a univerzitetska profesorka i dobrotvorka koja `ivi u SAD jedna je od inicijatorki prenosa Pupinovih zemnih ostataka, a u aprilu je kazala da je i patrijarh Irinej po-

dr`ao wenu inicijativu. Osim neizmernih zasluga za telegrafiju, telefoniju, elektrotehniku i druge nau~ne oblasti, Mihajlo Idvorski Pupin bio je jedan od osniva~a i dugogodi{wi predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi, a tako|e je 1924. dobio Pulicerovu nagradu za autobiografsko delo „Od pa{waka do nau~ewaka”. U SAD je od 1912. do 1920. obavqao i du`nost po~asnog konzula Srbije. U wegove nesporne diplomatske zasluge spadaju Pupinov uticaj i prijateqstvo s ameri~kim predsednikom Vudroom Vilsonom, koji su doprineli upoznavawu ameri~ke javnosti s patwama Srba u Prvom svetskom ratu i isticawu srpske zastave na Beloj ku}i 1918. godine u znak podr{ke na{em narodu i wegovom herojstvu. Pupin je, izme|u ostalog, bio profesor na Univerzitetu Kolumbija, dobitnik mnogih nau~nih nagrada i medaqa, ~lan nekoliko akademija nauka i po~asni doktor 18 univerziteta. R. N.

Grob bez krsta Na ideju da inicira prenos posmrtnih ostataka Mihajla Pupina u Srbiju prof. dr Radmilu Milentijevi} je podstakao nalaz na koji je nai{la pi{u}i biografiju velikog nau~nika. Naime, Pupinova }erka Varvara je u pismu vladiki Nikolaju Velimirovi}u navela da joj je otac za ìvota kazao kako èli da bude kremiran, a da pepeo bude prenet u Srbiju. Pupin ipak nije kremiran, ve} je sahrawen na po~ivali{tu u Bronksu. Wegov grob je te{ko na}i jer se grobqe u me|uvremenu znatno uve}alo, a mesto na kojem po~iva nije posebno obeleèno, ve} je tu samo niski, zaobqeni nadgrobni spomenik, bez krsta, s ugraviranim imenom i datumima ro|ewa i smrti. Pored wega je istovetno obele`je, na mestu gde je sahrawena Pupinova èna Sara Katarina Xekson.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 8. oktobar 2020. 13

SVEDO^EWA SAVEZNI^KIH PILOTA: I danas zahvalni zbog spasavawa 500 Amerikanaca, slavili osloba|awe Beograda, umalo ih ubila {qivovica!

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Operacija "Vazdu{ni most", najve}a akcija spasavawa savezni~kih snaga iza neprijateqskih linija u Drugom svetskom ratu, izvedena u Srbiji, smatra se jednom od najuspe{nijih spasila~kih misija iza neprijateqskih linija u istoriji ratova. Ovu spasila~ku misiju, poznatu u Americi kao "Operacija Halijard" izvela je avijacija SAD u saradwi sa Srbima, doma}inima, Jugoslovenskom vojskom u otaxbini generala Dragoquba Mihailovi}a... Spasavawe vi{e od 500 savezni~kih pilota koje su Nemci oborili iznad Jugoslavije trajalo je od januara 1944. godine do februara 1945. godine. Po~etkom marta 1944. zapo~ela je izgradwa aerodroma, na planinskoj visoravni nedaleko od sela Prawani u zapadnoj Srbiji, na Galovi}a poqu. Stotine seqana radilo je svakodnevno sa volovskim zapregama kako bi izgradili improvizovani aerodrom odakle je evakuisan najve}i broj pilota. Svedo~anstva spasenih ameri~kih pilota sakupio je Xo Moteral, inèwer i pisac, koji nikada nije bio u Srbiji, ali je inspiraciju za kwigu dobio kada se upoznao sa jednim od spasenih avijati~ara, ârlijem Dejvisom. On ga je pozvao na godi{we okupqawe AFEES, udruèwa pilota koji su oboreni u neprijateqskim akcijama i spaseni, gde ih je Moteral i intervjuisao. - Svima je zajedni~ko da su neverovatno zahvalni Srbima, neki su i i{li u Srbiju posle rata da obnove prijateqstvo - kaè Moteral. Ovaj ameri~ki pisac je ovekove~io i dragocena svedo~ewa o herojskom gestu Srba u Drugom svetskom ratu u vidu kwige.

Epidemija virusa korona je privremeno zaustavila projekat, ali Moteral èli da iskoristi to vreme da stupi u kontakt sa spasiocima ili wihovim potomcima iz Srbije. U me|uvremenu, ponudio je odlomke rukopisa. Prenosimo ih u izvornom obliku. ÂRLI DEJVIS NAVIGATOR BOMBARDERA B-24: OD NEMACA NAS KRILI I NEGOVALI 66 DANA Divnog sun~anog dana u 11 sati pre podne pri{ao mu je krupni mu{karac sa dugom bradom. "Amerikanski?", ponovio je tri puta, dok je ârli drào ruku na repetiranoj 45ici pod jaknom. - Kona~no sam rekao "da". A onda je ~ovek, za koga se kasnije ispostavilo da je Slavko Jevtovi}, pri{ao i poqubio me triput u obraz. Po tradiciji pravoslavaca, za oca, sina i duha svetog - pri~a ârli. Ovaj ùstri 89-godi{wak se}a se do najsitnijih detaqa iskustava iz Drugog svetskog rata. Bio je navigator bombardera B-24 oborenog iznad Jugoslavije u 14. bomba{koj misiji. Avion je poleteo iz Guiqe u Italiji 6. juna 1944. s ciqem da ga|a rezervoare s gorivom u Rumuniji: - Prvi ciq su skrili oblaci, pa smo krenuli na drugi - èlezni~ku prugu koja je odatle kretala. Prvi motor se pokvario, iz tre}eg je po~elo da curi gorivo. Morali smo da prekinemo kada je i ~etvrti motor pogo|en - prise}a se ârli. Uspeli su da ostanu u vazduhu sve dok nisu pre{li Dunav. Znali su da su u Srbiji. [est ~lanova posade padobranima se spustilo na obronke Ravne Gore. - Dok sam se spu{tao ~uo sam glasove u

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pruàwem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pruìti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu ìvota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

kro{wama ispod sebe, ali nisam znao da li su prijateqski - se}a se. Polomio je ~lanak, kao i jo{ jedan ~lan posade. Tada je sreo Jevtovi}a. Preneli su ga do mesta gde je mogao da uzja{e kowa, i grupa je krenula. - Na{li smo se u sigurnosti divne ku}e sa tr{~anim krovom. Doma}ica me pozdravila uz fla{icu sa ne~im {to je izgledalo kao vino. Ponudila me je. Rekao sam: "Ne, prvo vi!" Uzela je gutqaj, a onda mi dala fla{icu. Otpio sam veliki gutqaj, pocrveneo, pa pozeleneo, a o~i su mi zasuzile. Bila je to doma}a rakija od {qive - {qivovica. Svi su se nasmejali. Dobro do{li u

Srbiju! - pri~a ^arli. Spustili su ga, ka`e, na krevet, a onda ga premestili u ve}i. A negde 9. ili 10. juna je doma}ica u{la u wegovu sobu i rekla: - Dejvis, tvoj ro|endan? - Da, gospo|o - odgovorio je. Wegov 25. ro|endan bio je 8. juna. Malo kasnije mu je donela malu tortu: - Kako je prona{la {e}er i druge sastojke, nikada nisam saznao. Cela grupa svakog dana se selila iz jedne ku}e u drugu. - Qudi kod kojih smo odsedali davali su nam svoje krevete, dok su oni spavali na zemqi, ili na stogu sena. M. T.

20 uuu Stao je uz ono {to se zove svoj narod:

Momo Kapor nikada nije bio Jugosloven, niti se tako izja{wavao Legendarni pisac Momo Kapor pisao je da ga je otac iz Sarajeva odveo 1946. godine u Beograd i da je kao veoma strog ~ovek, hercegova~kog kova, vrlo slabo umeo sa decom: “Niti ih uzimaju u ruke, niti grle, niti qube, pa me je verovatno ose}ao kao neizbe`ni teret.” U “Putopisu kroz biografiju” prise}a se i da je rastao u vihoru rata, “kada su jedine igra~ke bile ~aure od metaka i rastavqene hand-granate iz kojih su se vadile {ipke baruta”. Kao odrastao, gledaju}i kako iz Sarajeva iznose svoje mrtve, rekao je: “Eto, to je Sarajevo.” To Sarajevo nikad nije zaboravio, a ni Hercegovinu. Wegove romane obo`avale su generacije, ali kada je po~eo rat u biv{oj Jugoslaviji, malo je onih koji su povezi-

vali pisca tako ne`nog duha i wegov, kako su nazivali, nacionalizam. “Problem je {to su Hercegovci jednako jame i svaka od tih porodica ima mnogo pobijenih, unazad generacijama. I tu imate da se probudi taj sentiment i potreba pripadnosti”, kaè jedan od bliìh prijateqa Mome Kapora, i dodaje da negde tu po~iwe nacionalizam koji mu se spo~itava. “U trenutku kada je po~eo rat i kada se to doga|alo, on nije mogao da bude ono {to je bio, Hercegovac poreklom, ro|en u Sarajevu, a ìveo u Beogradu, dakle Srbin. Nikada za ìvota nije bio Jugosloven, niti se tako izja{wavao, mogao je da bude jednako u Wujorku, kao i na

moru. Jedna ~ista osoba”, ka`e novinarka Radmila Stankovi}, o svom prijatequ Momi Kaporu. “Stao je uz ono {to se zove svoj narod, a taj narod su u tom trenutku vodili oni koji su bili na javnoj sceni.” R. N. lll U slede}em broju: Gori JDP, a Tale pita: Da li je u bifeu stradala ona kwiga dugovawa

}

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

14 14

^etvrtak 8. oktobar 2020.

Kaqewe Ane Brnabi} AUSTRALIJA

Obdukcija, jo{ jedna tabu tema Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Prava medicina kao nauka ne moè dati precizan i jasan odgovor uzroka smrti pacijenta ako nema obdukcije. Ovo jasno pravilo u jednoj od najva`nijih nau~nih grana ustanovqeno je jo{ s kraja 19. veka i primewuje se u celom svetu uvek kada je smrt nastala u bolnici ili u nekoj od medicinskih ustanova. Tako je bilo sve do pojave ove pandemije a onda je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporu~ila svim vladama u svetu da se ne rade obdukcije onih za koje se sumwa da su umrli od COVID-a. Ovaj zaokret Svetske zdravstvene organizacije je vrlo interesantan i verujem sa sobom i nema namerudani}e dase je taj detaq ni posebno istraìvati ostavqa, da je poklawa a ni je deli.budu}nosti. Naravno, udabliskoj I sa takvim bagaòm wihov prvi odgovor je da je„nesreWHO }ne politi~ke princeze“ i preèlela na taj na~in da smawi dsednikovog fikusa koji zaraze narod, mogu}nost daqeg {irewa a i po dobar ~lanstva {to menideo nema nikakvogSNS-a smiba{jer i ne miri{e, da Anasusepatolozi na{la u sla je poznato vrtlogu najnovije politi~ke kamapsolutno za{ti}eni posebnom pawe u kojoj moè pro}i samo kao opremom. Ve}ina svetskih vlabosa po trwu koje ni~e na dnu koda prihvatila je ovu preporuku rita isu{enih staroplaninskih kao zapovest i zabranila svaku reka. eventualnu obdukciju ako je paAna, iako tako izgleda, ne cijent bio zaraèn ili se ~akza i akumulira politi~ki kapital samo sumwa izbore da je pacijent predstoje}e - da imaumro takvu koronavirusa. ulogu, vaqda biTako bilasmo na nenaod predwa~koj izbornoj listi da davno u Melburnu imali slu~aj navodno najmla|e `rtve koro-

navirusa mladi}a od tridesetak godina. Ova vest odjeknula je u svim medijima kao bomba jer u prvom planu nije bila nesre}na sudbina tog mladi}a ve} {irewe straha da od koronavirusa umiru i mladi qudi. Posebno su ovim podatkom maprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, nipulisali Premijer Viktorije odra|uje darovani i ve} potroDanijel Endrju i Glavni zdrav{eni mandat. I ako ga, kojim slustveni ~inovnik ~ajem, zadrì ili Bret dobijeSaton neku isti~u}i neophodnost drugu va`nu funkciju, tototalnog sigurno „lokdauna“ bipodr{ke za{titili ne}e biti nakako osnovu kosve gra|ane Viktorije. Samo par ju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}ukasnije onog kojisaznali kampawu odranedeqa smo da |uje za oboje,mladi} odnosno za umro celu je nesre}ni ipak stranku. Wu ne bira narod, opojnego od posledica predozirawa Vu~i}. nim drogama. Naime, re~ je bilo I da rezultat narkomanu napredwakakoji na o registrovanom predstoje}im izborima zavisi je uzgred bio zaraèn i koronaod wenog anga`mana i doprinovirusom. Takozvani „mejnstrim sa, uzeo bih lepe pare na kladiomediji“ naknadnu vest nisu nici, a ovu \ilas i kompanija bi èleli da komentari{u a ve}iodavno odustali od bojkota. na tih medija je jednostavno niRanko Pivqanin kad nije ni objavila. Va`no je

a, i

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih oboàvalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki daveì koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti. Te gde su nestale na{e reke? Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom. Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odbilo da je efekatDastraha govor krpeqima. je ovoranikonje postignut da je upaMelburnu ferencija za i{tampu da se nauveden „lokdaun“ bez presedana koji }e i zvani~no biti najduì u celom svetu. Iako }e se o pravim uzrocima smrti onih koji su zvani~no umrli od bolesti COVID-19 u Australiji tek diskutovati u mesecima koji dolaze te{ko Planinski masiv Stolovi koje zabijati glavu u pesak pred ji se sa ju`ne strane izdiè posada Kraqeva, ve} poraàvaju}im ~iwevi{e manastira @i~e, nicama. Posebno ako od svih Mataru{ke Bawe, sredwovekovaustralijskih dràva i teritonog grada Magli~a i Ibarske klirija izdvojimo koja je sure, od minulogViktoriju vikenda prepozdo sadajeplatila daleko najvenatqiv po jo{ jednoj nesvaki}u cenuatrakciji ove pandemije. Jedna da{woj - pravoslavnom od najteìh ~iwenica da se krstu visokomje~ak 33 metara! od Ovo blizumonumentalno 900 smrtnih slu~ajeva znamewe izazvanih vi{e kao simbolkoronavirusom Hristovih zemaqod 90 odsto desilo u Viktoriji ili u najve}em delu u regionu metro Melburna. Kad se i ovaj podatak bliè sagleda dolazi se do jo{ jednog poraàvaju}eg koji je meni potpuno nestvaran. Vi{e od 80 odsto svih smrtnih slu~ajeva u Melburnu dogodili su se u domovima za stare. Preciznije, koronavirus u{ao je u verovali ili ne ~ak 65 stara~kih domova {irom metro Melburna i na taj na~in odveo u sigurnu smrt vi{e od 650 najrawivijih samo u posledwih par meseci! Ovaj neslavni podatak ne samo da mora da se izdvoji

qutim i odem, ali gde da beìm pred narodom? [ta }e re}i predsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da kaè ono wegovo „Gde beìiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zasluì blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i doìvela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe. Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike iz konteksta ve} surove po momrealmistvarnosti u ponor {qewu posebnu istranosti bezzahteva dirigovanih pitawa i gu Kraqevske komisije. Kako je mogu}e da virus bude prisutan u tako velikom broju domova za stare samo u regionu Melburna? Za{to oni nisu bili boqe za{ti}eni kada svi znamo da je re~ o najrawivijoj grupi? Poznato je da su mere predostro`noskih godina i svojevrsni znak sti u domovima za stare ve} od prepoznavawa „pravoslavne tepo~etka pandemije ali ritorije“ postavqenpoja~ane je na Usovito izgleda nije bio ove slu~aj samo u ci, najvi{em vrhu planine, Viktoriji? Kako su medicinske na nadmorskoj visini od 1.375 sestre i Inicijator radnici domova mogli metara. i nosilac da unesu virus u je tako velikom ovog projekta ~ija ideja nastabroju za stare? Koji je la jo{domova 2007. godine je Planinarsmisao onda no{ewa sko-sportsko dru{tvohirur{kih „Gvozdac“ maski i drugea za{titne iz Kraqeva, finasiranopreme je isako je nemogu}e za{tititi stakqu~ivo donacijama i dobrorije i bolesne? Koji je smisao raznih restrikcija, socijalne distance, stalne dezinfekcije ruku itd? Ovo su samo od neka logi~nih pitawa koja se name}u pred najve}im javnim skandalom u istoriji Viktorije kada su weni domovi za stare postali izvor i popri{te nesmetanog {irewa zaraze? Za{to umesto zatvarawa zdravog stanovni{tva Viktorija nije prvo za{titila najrawivije i onu grupu qudi kojoj je pretila najve}a opasnost od mogu}e zaraze? Viktorijski zvani~nici na ova pitawa izbegavaju da odgovore jer

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

ulep{anih istina, gde su joj neki qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili vre}u iz koje je zapahnuo opori vow korupcije, otima~ine i pohlepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora. I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike. Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da traì podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu. Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao èzlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda. Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkao i obdukcija zaraènih to je kcijom nije dobila i vlast, jer je sadaostala jedna od brojnih tabujetema. ona kod onog koji seli Zvani~no, vi{e od 94 odsto umrlih od COVID-19 u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama imalo je jo{ jednu, dve ili vi{e bolesti u trenutku kada su zaraèni virusom. Ta~nije, samo 6 odsto svih zvani~no umrlih je imalo samo koronavirus od kojih je voqnim prilozima pojedinaca, ogromna ve}ina starosti preko institucija, javnih preduze}a i 70 godina. Postavqa se jo{ jedqudi iz dijaspore. no logi~no pitawe, je i za - Predstoji nam da da li uradimo tih 6 odsto bez obdukcije mogu}e osvetqewe i neke mawe poslove tvrditi da su imali samo korona ure|ewu. O~ekujem da i to bunavirus? Onou {to se zaroku. wih Naside zavr{eno kratkom gurno zna je da nisu imali istokon toga usledi}e i osve}ewe krriju drugih bolesti sta. Tada }emo mo}i{to da naravno kaèmo ne zna~i da je uokon~ali me|uvremenu da smo uspe{no ovaj nisu dobili. jo{ zna~ajan, ali iUniAustraliji malo lak projekat kaè Milutin Vukosavqeuvek -nemamo zvani~no ovakvu vi}, ~lanali Odbora postavqawe analizu nemazasumwe da }ekrsta na Stolovima. mo je uskoro dobiti. Da li }emo Najvi{i vrh Usovica planski dobiti i odgovore na mnoga pije izabran kako bi se ovaj krst,jer u tawa? U to ~isto sumwam, zavisnosti od vremenskih prikad nema obdukcije pokojnika lika, sa okolnih planionda video se svei svodi na pretpona Jastrepca, Kopaonika Rustavke i naga|awa. Jer ~ak ii kad dnika, pa ~ak i sa Prokletija. postoji vrlo jasno nau~no defiOn }e podse}ati naredne generanisan stav o nekom problemu on cije da su u okolini Kraqeva mora biti baziran na dokazima. nastale srpske svetiwe, sreU ovom slu~aju dokazi @i~a nam na dwovekovni manastiri i àlost nisuali vi{e dostupni Studenica, }e nisu i svedo~iti o pa se za utehu moèmo samovojske igrastradawu vojnika srpske ti statistikom. poginulih upravo na Stolovima @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa u Prvom sasajankovic28 svetskom ratu. R. N.

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

ZAJEDNICA

^etvrtak 8. oktobar 2020. 15

Srbina pokrala, prebila i pregazila èna u Adelejdu Ilija Klisuri} (74), Srbin koji sa porodicom ìvi u Adelejdu, bio je `rtva napada nepoznate ène koja ga je, oborila na zemqu, pretukla, otela mu kola, a zatim ga istim tim kolima pregazila. Klisuri} je prepri~ao trenutak napada, rekav{i da ga je èna napala nasred ulice, u popodnevnim ~asovima a zatim fizi~ki nasrnula na wega. Udarala ga je, oborila na zemqu, a onda i pregazila autom.

â€œMislio sam da }u da umremâ€?, kazao je iz bolni~kog kreveta. Ilija je posle nasiqa uspeo nekako da se pridigne i krene ka ku}i, a potom mu je pomogao prolaznik koji je pozvao hitnu pomo}. Zadobio je prelom kostiju lica i vrata, tri slomqena rebra i frakture kuka i noge. Uz wega je kraj bolni~ke posteqe unuka Bo`ica, koja je kazala da su {okirani ovim napadom, posebno {to se dogodio u sred dana. Zbog sumwe da je bila vinovnik incidenta, uhap{ena je 25-godi{wa devojka.

HRVAT KRVNI^KI PRETUKAO TRUDNICU U 9. MESECU U KAFI]U U AUSTRALIJI:

Evo koliku kaznu je nasilnik dobio Stipe Lozina (44), dr`avqanin Australije hrvatskog porekla, koji je pro{log novembra u Sidneju pretukao trudnicu Ranu Elasmar (32), osu|en je na zatvorsku kaznu od tri godine. Podsetimo, napad se dogodio se u lokalnom kafi}u, a Elasmar je tada bila u 9. mesecu trudno}e.

Lozina je pri{ao stolu za kojim su sedele Elasmar i wene prijateqice i od wih traìo novac. Kad su ga odbile, Lozina ih je fizi~ki napao uz povike da su "oni muslimani uni{tili wegovu majku". Potom je pesnicom udario trudnicu u glavu i ona je od siline udarca pala na pod. Lozina ju je nakon toga udario jo{ najmawe 14 puta. âk ju je i nagazio po zadwem delu glave. Drugi gosti kafi}a na kraju su uspeli da ga udaqe od èna koje je napao, a snimak okrutnog napada zgrozio je australijsku javnost. Sudija Kristofer Krejgi je brutalni napad okarakterisao kao "zloban i potpuno neprihvatqiv", a za Lozinu je rekao da je u tom trenutku bio "evidentno nestabilan". "Napad je bio takav da je mogu}nost povre|ivawa `rtve i wenog nero|enog deteta bio veoma visok", rekao je Krejgi. Elasmar je tokom su|ewa rekla da je osetila da se Lozina okomio na wu jer je muslimanka, a dodala je da se bojala za svoj ìvot i ìvot svoga deteta. "Da niko nije intervenisao, mogao je da me ubije. Okrenula sam svoj stomak tako da nije mogao da ga udari. @elela sam da za{titim dete", rekla je. Elasmar je u napadu zadobila mawe povrede, a dete je rodila tri nedeqe nakon napada.

Tesla iz moje ulice (PRIÂ O NOVCU, SLAVI, MO]I I UTICAJU) U delu Melburna gde ìvimo nema skupih, ali ni oronulih automobila. Sve je nekako "sredwe", onako kako zovu i na{u dru{tvenu klasu. Me|utim, ju~e na semaforu ispred mene stoji "jak" automobil. O~i najpre zapara registarska tablica "TESLA". Pri|oh bliè - i sam automobil je marke "Tesla". Navre u meni bujica misli... pojurih da vidim lice voza~a. Me|utim, otvori se semafor i brzi automobil odjuri. Uspeh da ga uslikam onako iz daqine. Volim da slikam... I dok su se moje misli bile jo{ vru}e, sedoh da ~itam omiqene vesti. Javqaju da su akcije kompanije koja proizvodi taj automobil, porase za 400%, a zna se da je wen vlasnik me|u najbogatijim qudima na planeti Zemqi. Sada je red da objasnim otkud ta bujuca misli u ~oveku kome je, kao i Tesli, "struja" ìvotno opredeqewe, a sa druge strane, kao pravi gastarbajter se ne gadi novca. Nikola Tesla je starost proveo u hotelu ìve}i od skromne penzije koju mu je dodelio kraq Aleksandar. To je dovoqan dokaz da ga novac nije interesovao - da je hteo mogao je da bude bogat. Ali nije hteo (mnogi ho}e ali ne mogu, i tu je ta mala razlika). Osim novca postoji i mo}, koju imaju vladari. U trendu su diskusije o onima koji vladaju "iz senke", a ima i onih koji vladaju "iz mraka". Teslu o~igledno vlast nije interesovala. Tre}a stvar koju ~ovek moè da ostvari u ìvotu je slava! Kako tu stoji Tesla, uvek sam se pitao? Voleo je da se pojavquje u novinama, davao je intervjue. I danas se prepri~avaju wegove re~i. Mnoge izjave jo{ uvek ne razumemo, pa stoji pitawe da li je "lupao" ili je govorio ono {to }emo mi razumeti tek kada za to do|e vreme. To su pri~e o etru, zracima smrti, prenosu energije na daqinu... Izgleda da je Tesla voleo slavu!? Me|utim, postoji vi{e vrsta tih "slava." Tesla nije jurio slavu koja se danas sti~e velikom zadwicom ili bombasti~nim izjavama na dru{tvenim mreàma. Tesla je zasluìo slavu koja je prirodna, {to bi rekli "od Boga". Kada sam ve} spomenuo tu

re~ - nije li Isus "celebrity" u dana{woj terminologiji? Koliko wih ga opona{a... opet skrenuh sa glavne teme! A slava donosi mo}, Teslina je opet druga~ija - prirodnu, to je uticaj na qude, posebno na mla-

de. Tako do|osmo do posledwe kategorije - uticaja, koja je kod Tesle neosporna. Da budemo iskreni, i novac donosi mo}... Posle ove moje opse`ne analize dolazim do zakqu~ka da Tesli fali samo novac. Me|utim, i tu ostaje trunka sumwe - da li je novac (bogatstvo) samo prolazna kategorija, koja kad-tad "ispari". Ka`u da mnogi unuci bogata{a zavr{e "na ulici". Poku{avam da se setim nekog bogatog naslednika egipatskih faraona, ili Dioklecijana ... ne znam nijednog! Moram da zavr{im, jer ova diskusija traje jo{ od Aristotela. Jedino zasigurno znam - Tesle }e biti sve vi{e u mojoj ulici! Xorx Petrovi}, Melburn

16 êtvrtak êtvrtak 8. oktobar oktobar 2020. 2020. 16 êtvrtak 8. 8. oktobar 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA ZAJEDNICA

U Viktoriji je u toku za lokalne op{tinsk Glasawe na lokalnim op{tinskim izborima 2020. je u punom jeku {irom dr`ave, sa preko 4.33 miliona glasa~a, a glasa~ki materijal se od sutra {aqe po{tom, tako da se po prvi put u Viktoriji celokupno glasawe obavqa putem po{te. Na~elnik za izbore, Warwick Gately, podsti~e glasa~e da glasaju {to je pre mogu}e. ‘S obzirom da se izbori obaqaju po{tom, glasa~i moraju da popune i vrate svoje glasa~ke listi}e {to je pre mogu}e, kako bi se obezbedilo da wihovi glasovi budu primqeni na vreme’, rekao je Mr Gately.

GLASAJTE ZA BROJ 1 DALIBOR [AULA

(CLEELAND WARD, DANDENONG) Ja sam Dalibor [aula i neki od vas me mo`da poznaju sa pre|a{wih izbora iz 2012 godine. Kandidujem se za deo uprave „Cleeland“ u Dandenongu. @ivim u Dandenongu skoro 20 godina. Kroz ovo vreme zavr{io sam sredwu {kolu u Cleeland-u, diplomirao na „Chisholm TAFE“, pre zavr{avawa studija na „IT Securty, Deakin University“. Ubrzo zatim sam kupio i prvu ku}u u Dandenongu. Moja èna i ja imamo dvoje predivne dece i èlimo da ih odgajamo ovde. @elim da vam kaèm malo o sebi, ali ovo nije o meni, ve} o podru~ju na kojem ìvimo i o velikim nedostacima sa kojima se suo~avamo. Sloì}ete se sa mnom da u prethodnih 20 godina u Severnom Dandenongu i Dandenongu, nije

se mnogo {ta promenilo. Za{to? [ta nas usporava? Za{to mnogi od nas rade u gradu, kad bi iste te kompanije mogle imati svoje kancelarije u Dandenongu? Za{to kada ka`emo da smo iz Dandenonga, dobijamo razli~ite reakcije? Za{to se Dandenong ne shvata kao drugi grad, a ne grad druge klase? Mnogo pitawa, bez odgovora. Podru~je izgleda onako, kako ga mi ose}amo, zato je od vitalne va`nosti da se koncentri{emo na poboq{awe. Zamislite kako se ose}ate kad prolazite ulicom iscrtanom grafitima, u pore|ewu sa mestom sa predivno renoviranim zgradama i odr`avanim parkovima. Treba nam Odbor koji }e po~eti da inspiri{e op{tinu i

Glasa~i treba da popune i vr sa~ki listi}i moraju se poslat petak 23. oktobra. Vreme lokaln ba to da provere kako bi bili s Glasa~i koji nisu dobili glas ju izbornu kancelariju da im se kontakt-detaqe.izborne kancel Glasawe je obavezno za glas re u petak 28. avgusta - 4 p sti~u se da glasaju. Glasa ka`weni. Za glasa~e upisane saju svi koji su na bi ku za dr`avne tako Za izborne jedini kandidata jednak br didati }e biti izab ca bi}e obave{teni Po zavr{etku nom nu slobodnih mesta Nije bilo nomina South West Ward u N op{tinski izbori 2 Naknadni izbori sh Shire Council-u i S `a}e se kasnije.

da se vodi primerima. Gra|ani koji ìve ovde, bi}e ponosniji na izgled i ose}aj mesta u kom ìvimo, kao i na{i posetioci. Hajde da se fokusiramo na bezbednost. Da li ste znali da je nedavni izve{taj Odbora objavio da se svega 40% qudi ose}a bezbedno tokom no}i. [ta da u~inimo da se qudi ose}aju bezbednije obezbe|uju}i sigurnije okruèwe? Preme{tawem odre|enih objekata, instalirawem boqeg osvetqewa i jo{ mnogo toga, dodati CCTV kamere kao zastra{uju}e sredstvo i napraviti podru~je vizuelno privla~nijim. Ima mnogo stvari koje Odbor moè da u~ini i preventivno, kako bi qudi ovde kupovali i poslovali. 40% nije dovoqno dobro!!! Vi{e nego ikad, Odbor }e morati da se fokusira na dovo|ewe biznisa u Dandenong i da pomogne onima koji su nezaposleni da prona|u posao, dok poku{avamo da razumemo svet posle Kovida. Treba mi Va{a pomo} da informi{ete svaku osobu koju poznajete u Dandenongu da glasaju, naro~ito one koji nisu u na{oj zajednici. Imajte na umu da se glasawe zatvara 23. oktobra 2020. u 18 ~asova. Do sada ste ve} dobili svoj glasa~ki listi}, molimo Vas da ga popunite, stavite u kovertu na kojoj pi{e Va{e ime, potpi{ite ga i datirajte, a zatim stavite tu koveru u pla}eni odgovor i po{aqite je nazad VEC. Po{tarina je ve} pla}ena, ne morate kupovati markice. Dotakla me je ~iwenica koliko se na{ih qudi zauzelo za Odbor ove godine. Vi{e nego i za jedne druge izbore. Veoma sam ponosan na na{u zajednicu i ~iwenicu da smo po~eli mnogo vi{e da u~estvujemo u dono{ewu odluka za na{u budu}nost. Sre}no i sve najboqe svim drugim kandidatima! Odobreno: Dalibor [aula PO BOX 1229, Waverley Gardens, VIC 3170

LANA F

NOBLE

ZAJEDNICA ZAJEDNICA ZAJEDNICA

êtvrtak êtvrtak8. 8.oktobar oktobar 2020. 2020. 17 17 êtvrtak 8. oktobar 2020.

u glasawe ke izbore

rate svoje glasa~ke listi}e, ~im ih dobiju. Popuweni glati po{tom ili dostaviti izbornoj kancelariji, do 6 pm u nog skupqawa po{te nije svuda isto, tako da glasa~i tresigurni da je wihov glas poslat na vreme. sa~ke listi}e do petka 16. oktobra, treba da pozovu svoe isti ponovo po{aqu. Posetite vec.vic.gov.au da saznate larije. sa~e koji su se nalazili na dr`avnom spisku za ove izbopm, a glasa~i koji su upisani za op{tinske izbore - poda~i upisani za dr`avne izbore koji ne glasaju, mogu biti

za izbore za gradsko ve}e Melburna, obavezno je da glaira~kom spisku za gradsko ve}e Melburna - kako na spisi za op{tinske izbore. ice i op{tine, u kojima je na zatvarawu nominacija broj roju slobodnih mesta, glasawe ne}e biti potrebno i kanbrani neopozivo. Glasa~i iz nespornih izbornih jedinii da ne treba da glasaju. minacija, nedovoqan broj kandidata je nominovan za popua za East Ward u Hindmarsh Shire Council-u. acija za popunu jednog upra`wenog mesta za odbornika za Northern Grampians Shire Council-u. Kao rezultat, lokalni 2020. za South West Ward nisu uspeli. za popuwavawe slobodnih mesta za East Ward u HindmarSouth West Ward u Northern Grampians Shire Council-u odr-

FORMOSO (JANKOVI])

E PARK, NORTH WARD Dandenong je moj dom. Boravim ovde ceo svoj ìvot, sada sa muèm Danielom i na{a dva de~aka. Volim ovo podru~je, ali Dandenong Council moè i mora da funkcioni{e boqe. Iz tog razloga se pojavqujem na ovim izborima. Mnogi qudi sa kojima sam pri~ala su mi rekli da nam treba aktivan i sve` gradski Odbor (Dandenong Council), koji ima energiju i koji je posve}en radu sa lokalnim grupama, kako bi pruìo boqu uslugu na{oj zajednici. Oni mi tako|e kaù, da su neki od ~lanova u Odboru vi{e od 20 godina! Zato je vreme za promenu! Kao volonter u dràvnoj slu`bi za vanredne situacije i u mnogim drugim lokalnim zajednicama, poku{ala sam da pruìm podr{ku onima kojima je zaista potrebna i pomognem u formirawu na{e zajednice. Kao nastavnik u sredwoj {koli „Lyndale“ , „Mazenod“, „Dandenong High School“, svakodnevno ~ujem prepreke sa kojima se porodice suo~avaju. Kao }erka ~iji roditeqi ìve na odeqewu, verujem da Odbor mora da pomogne starijima i da je bezbednost zajednice prioritet. Kao majka i nastavnica, znam da nam treba vi{e podr{ke za na{e parkove i rezervate, da damo na{oj deci priliku da se razvijaju i rastu, zbog ~ega sam i sama ukqu~ena u mnoge sportske klubove mesne zajednice. Kao stanovnik, znam da Odbor treba da se fokusira na kqu~ne usluge, kao {to su boqi putevi i javni prevoz. Na{e podru~je treba pravedniji udeo resursa u Odboru za Dandenong i moramo osigurati da je taj novac mudro utro{en. Ako bih bila izabrana kao Va{ predstavnik u gradskom Odboru, uvek }u slu{ati zajednicu- uvek }ete mo}i da me kontaktirate na - 0451 589 325. Posve}ena, dostupna i spremna za naporan rad za na{u op{tinu. Za novi glas u „Dandenong Council“ i u na{oj zajednici, molila bih Vas, glasajte za mene na ovim izborima. Odobreno: Lana Formoso PO BOX 1229, Waverley Gardens, VIC 3170

GLASAJTE 1 ZA VESNU MIJATOVI]

(GRASSLAND WARD) Mesto ro|ewa i poreklo: Bawa Luka Obrazovawe: BA Police Studies -Criminology Doprinos zajednici: Aktivan ~lan zajednice, u~estvujem i pomaèm na raznim manifestacijama vezanim za zajednicu Sent Albans. Politi~ka opredeqenost: Nezavisni kandidat Hobi: fotografija, sport, ishrana i kuvawe Moja odluka da postanem ~lan saveta Brimbenka je ne{to {to sam odavno èlela, ali kao predsednik [kolskog odbora najve}e lokalne {kole posledwih {est godina, nisam imala kapaciteta da se posvetim obema pozicijama. Po{to su moja deca ove godine pre{la u drugu {kolu, samim tim sam prestala da vodim [kolski odbor. Sada imam prostora i vremena da se koncentri{em na druge stvari, izme|u ostalog i na Savet Brimbenka. Ovu poziciju vidim kao mogu}nost da primenim i na najboqi na~in iskoristim svoje iskustvo i znawe ste~eno kroz moju profesionalnu karijeru i volonterstvo. Ukoliko ostvarim uspeh, moj fokus idu}e ~etiri godine }e da bude implementacija hitnih mera oporavka od Kovida19, ja~awe i poboq{avawe standarda zajednice Brimbenka. Situacija izazvana Kovidom19 je mnogo toga promenila u negativnom smislu, a moglo bi se slobodno re}i i naru{ila. Smatram da je mnogo va`no da se lokalnoj privredi i preduzetnicima pruì zasluèna podr{ka. Ve}ina stanovnika Brimbenka su etni~ki raznovrsne porodice. Mnoge od wih vode svoj privatni posao, lokalni biznis koji je kqu~an za ekonomiju Brimbenka. Oporavak lokalnog biznisa mora da bude prioritet. Smatram da je jako va`no obratiti pa`wu i na na{e starije gra|ane koji su najugroèniji. Definitivno nam je potrebno vi{e obdani{ta i boqe usluge vrti}a. Na kraju, ali ne i mawe va`no, potrebno je odràvawe i ulep{avawe infrastrukture kao {to su ulice, parkovi itd. Kada su u pitawu ène iz srpske zajednice u Brimbenku, bila sam jako ponosna kada sam saznala da su tu Ranka Ra{i} i Katarina Nikoli}. Srpske ène su sposobne i jake. To je zave{tawe na{ih majki i baka, kao i na{e tradicionalno zalagawe u zajednicama, ne samo u na{oj, ve} i u {iroj. Upravo zbog toga, smatram da mi srpske ène moramo da budemo aktivnije u australijskom politi~kom i administrativnom domenu. @ene polako ulaze u oblasti koje su tradicionalno bile dominantne od strane mu{kog pola i to radimo sa mnogo vi{e samopouzdawa i podr{ke. Trenutni prioritet mi je izborna kampawa. Nadam se uspehu uz podr{ku svih vas, ali u svakom slu~aju, definitivno nastavqam putem slu`be zajednici. Privatno i daqe ostajem ponosna supruga, majka i }erka.

DRU[TVO

^etvrtak 8. oktobar 2020.

TAKO JE PRI^AO @EQKO MITROVI]:

Sloba je heroj, streqa}e izdajnike Nakon vesti da su novinarka Pinka, Ksenija Vu~i} i vlasnik te televizije @eqko Mitrovi}, prvostepeno osu|eni pred Vi{im sudom u Beogradu za plasirawe neistina o maloletnom D.\, koga su optuìli da je na protestu budu}ih sredwo{kolaca ispred zgrade Ministarstva prosvete zapalio sliku ministra [ar~evi}a, doma}a javnost ponovo se prisetila spornih situacija koje imaju veze s vlasnikom televizije Pink. Pravda je, kaù, delimi~no zadovoqena, a s nestrpqewem se i{~ekuje Mitrovi}ev odgovor u vidu "otvorenog pisma" koja praktikuje maltene od samog nastanka wegove televizije. Na dru{tvenim mreàma su se tako pojavili delovi Mitrovi}evih navodnih otvorenih pisama koje najboqe prikazuju da wegova odanost onima na vlasti ide u smeru u kojem vetar duva. Ona su navodno ~itana javno na programu ruì~aste televizije, a govore o tome da medijskom magnatu ba{ ni{ta nije sveto – ni ideali, ni demokratija, pa ni prijateqstva, od kojih je jedno bilo i ono sa Mirom Markovi}, preminulom suprugom nekada{weg predsednika Slobodana Milo{evi}a i predsednicom JUL-a, ~iji je Mitrovi} i sam bio ~lan. Iako nije poznato da li su u pitawu prava otvorena pisma ili obi~na {ala, korisnici dru{tvenih mreà navode da ih ne bi ~udilo da je Mitrovi} ovo zaiDo kraja oktobra trebalo bi da budu gotovi svi radovi na unutra{wem ure|ewu Hrama Svetog Save, a patrijarh Irinej je tim povodom istakao velike zasluge Rusa, ocewuju}i da bez wih taj posao ne bi 100 godina bio zavr{en. Patrijarh Irinej je za televiziju „Hram“ rekao da }e Hram Svetog Save biti „~udo arhitekture i gra|evinarstva“ i budu}i duhovni i kulturni centar Beograda. „Mislim da }e ovo biti na{, ali i ponos ~itavog hri{}anskog sveta, pogotovu kada budu postavqeni mozaici ra|eni po

se za sud naroda” Ne}ete spre~iti Srbiju da se vrati u Evropu i ne}ete spre~iti procvat demokratije u woj, to vam ja, @eqko Mitrovi} i Demokratska stranka obe}avamo!”

2008. GODINA, ODGOVOR RADIKALIMA I NAPREDWACIMA

“Najlep{i, naj{armantniji i najmandatniji predsednik Srbije svih vremena, na{ Boris Tadi}, pobedi}e opet, po peti put, predsedni~ke kandidate pro{losti Nikoli}a i ostale, lagano i sigurno, jer gra|ani Srbije ne}e nepismenog Tomu i ludog Vu~i}a na ~emu na{e Srbije. Srbija zna da samo na{a mudra Demokratska stranka i jo{ mudriji Boris Tadi} mogu da odvedu Srbiju u Evropu i da obezbede boqi `ivot svima u Srbiji.”

sta napisao, s obzirom na to da je tokom godina izgovarao razne stvari. U svakom slu~aju, zabavno ih je pro~itati.

1999. GODINA, ODGOVOR DOS-U

“Vi izdajnici iz DOS-a, mo`ete da poqubite u dupe moju drugaricu Miru Markovi}, a i mene. Uskoro }ete biti javno obe{eni sa ostalim slugama NATO pakta i dodatno streqani, za svaki slu~aj. Sve

}e vas srpski heroj Slobodan Milo{evi} istrebiti, a Srbiju ujediniti sa majkom Rusijom.”

2002. GODINA, ODGOVOR SPS-U

“Vi uni{ititeqi Srbije, zajedno sa va{im diktatorom Milo{evi}em i onom wegovom pobeguqom i crvenom ve{ticom Mirom, koji ste jebali majku srpskom narodu kao niko u wegovoj istoriji, spremite

2017. GODINA, ODGOVOR DS-U I KENI LOPOVU

“Vi ludaci iz opozicije, zajedno sa Rodi}em i Mirkovi}em, bi}ete pohap{eni uskoro, ~im se prona|u la`ni svedoci, a mudri Vu~i} ume i to da prona|e! Meni li~no ne smetate, ja volim da se javno prepucavam i blamiram, ali ne mogu da vas gledam o~ima jer ho}ete da kradete, a Vu~i} vam ne da jer ne}e ona ni{ta ostati za wegove lopove. Srda~no, va{ @eqko.” R. N.

Patrijarh: Da nije bilo bra}e Rusa, gradili bismo Hram Svetog Save jo{ 100 godina

stilu vizantijske umetnosti. Naravno, tu na{a bra}a Rusi imaju velike zasluge jer da nisu oni prihvatili ovaj posao, mi ga ne bi zavr{ili za 100 godina“, naglasio je patrijarh Irinej. On je izrazio nadu da }e hram na Vra~aru biti zavr{en u predvi|enom roku, napomiwu}i da je re~ o jednom vrlo velikom objektu, ne samo za na{e, ve} i svetske prilike. „Da do~ekamo taj veliki dan da Hram bude i osve}en“, rekao je patrijarh Irinej, dodaju}i da }e Hram imati veliki uticaj na „duhovna kretawa na{eg vremena“. S. G.

Novi Zeland ima najmo}niji paso{ na svetu, srpski paso{ ja~i od ameri~kog Prema indeksu paso{a 193 zemqe ~lanice Ujediwenih nacija paso{ srpskih dr`avqana visoko je rangiran. Lista paso{a je sastavqena na osnovu toga u koliko zemaqa vlasnik istog ima odobren bezvizni pristup ili dobija vizu po dolasku. Iako je paso{ Novog Zelanda progla{en za najmo}niji na svetu u novom rejtingu, nije da im je od velike koristi budu}i da se u ovom trenutku wima savetuje da se suzdr`e od me|unarodnih putovawa, pi{e Independent. Uostalom, svima je ve} poznato da je ove godine paso{ jedna od stvari koju je retko ko koristio. Novi Zeland osigurao je prvo mesto sa ocenom 129, a slede Nema~ka, Austrija, Luksemburg, [vajcarska, Irska, Ju`na Koreja, Japan i Australija, sve sa ocenom 128, te dele drugo mesto.

Na tre}em mestu su [vedska, Belgija, Francuska, Finska, Italija i [panija, dok se Velika Britanija na ~etvrtom mestu pridru`ila Holandiji, Danskoj, Portugaliji, Litvaniji, Norve{koj, Islandu i Kanadi. SAD se ne nalaze me|u prvih 10, ve} su na 21. mestu zajedno sa Malezijom, uz bezvizni pristup u 52 zemqe i vizom po dolasku za 40 destinacija, a ispred SAD je i Srbija koja se sa ocenom 102 nalazi na 14. mestu. Dr`avqani Srbije mogu u}i u 66 zemaqa bez vize, a u 36 dobijaju vizu pri dolasku, dok je za 96 zemaqa viza potrebna. Od kom{iluka: Crna Gora je na 18. mestu, Slovenija na petom, Hrvatska osmom, Rumunija i Bugarska devetom, Severna Makedonija na 16. mestu, dok je BiH na 19. mestu. Na kraju liste su Avganistan i Irak,

koji imaju ocenu od samo 31, a ne{to boqe su Sirija (34), Somalija (35) i Jemen (36). I n d e k s paso{a nagla{ava da je pandemija virusa korona imala haoti~an uticaj na putovawa i sveukupnu „otvorenost sveta“. „Uprkos velikoj nestabilnosti paso{ke mo}i tokom pro{le godine, Indeks paso{a je a`urirao rang liste paso{a u realnom vremenu, prikazuju}i stvarni efekat pandemije na rangirawe paso{a“ , navode na zvani~nom veb sajtu.

Podaci su jasni: Uz privremene zabrane putovawa i vizna ograni~ewa, mnoge zemqe koje su nekada imale mo}an paso{ sada se svrstavaju me|u najni`e na svetu. S. G

PUTOPIS Kada je u vi{e navrata pre vi{e od jednog veka, ta~nije 1903. godine, prvi put, i kasnije u vi{e navrata, na{ poznati geograf, etnograf i nau~nik svetskog glasa Jovan Cviji} pose}ivao i istraìvao Mokru Goru, na krajwem severozapadu Kosova i Metohije, zapisao je da je Mokra Gora u pravom smislu ''Lepotica Balkana'' i da spada me|u najlep{im planinama Evrope. Istraùju}i prostranu i visoku planinu Cviji} je otkrio da na woj raste mno{tvo biqnih retkih vrsta me|u kojima su mnoge prirodne retkosti, balkanski endemiti. Mokra Gora se prostire u duìni od oko 80 kilometara uz levu obalu Ibra, po~ev{i od prostora izme|u op{tina K. Mitrovica i Srbica, onda iznad jezera Gazivode sve do planine Hajle u Crnoj Gori. Najve}i vrh na Mokroj Gori je Radopoqe sa 1750 metara nadmorske visine. Dobila je ime po brojnim izvorima hladne i ~iste planinske vode i prostranim vla`nim zelenim bujnim pa{wacima. [umovitost prostrane planine, donekle remeti veliki, belinom obasjan kr{ Berim, sa 1731 metrom nadmorske visine ispod kojeg je veliko izvorsko vrelo ê~evske reke koja se uliva u jezero Gazivode. ÊTIRI KILOMETRA USPONA Najpozatiji Srbin Ibarskog Kola{ina, pisac Grigorije Boòvi}, opisao je Berim, sa ~etiri stenovita vrha, kao ''sivi uspavani rebrasti xin''. Sve ovo iz razloga {to je Berim od pre neku godinu postao mesto sa najatraktivnijom, najduòm i najlep{om ''Via Ferratom'' (Gvozdeni put) na svetu, na kojoj su se do sada uspiwali planinari i turisti iz vi{e od 15 zemaqa sveta. Do Mokre Gore se stiè uz dolinu Ibra, od Kosovske Mitrovice i Zubinog Potoka, skretawem levo, kilometar ispred brane Gazivode, onda makadamskim putem od ê~eva preko Previje do sredi{ta planine. Do planine se moè i preko Brwa~kog mosta na jezeru Gazivode i Brwaka ili od Zubinog Potoka preko Jabuke i Velike Kaludre. I iz drugih pravaca dosta se lako stiè do Mokre. - ''Via Ferrata'' na Berimu je zapo~eta 2015. a zavr{ena je 2018. godine. Apsolutno je najatraktivnija via ferata na svetu. Zapo~iwe na 1200 metara nadmorske visine a zavr{ava se na 1731. metru, sa visinskom razlikom od 530 metara. Staza je duga 4 kilometara i spada u najduè na svetu. Ceo projekt je osmislio Institut za za teritorijalni i ekonomski razvoj iz Beograda, - kaè glavni vodi~ na via ferati Dragi{a Mija~i} koji u ekipi ima jo{ 22 vodi~a. Mija~i} kaè da je Via Ferata obezbe|ena planinska staza kroz te{ko pristupa~ne stenovite terene, koja zahvaquju}i sistemu metalnih instalacija postavqenih u steni (sajli, klinova, nogostupa) omogu}ava bezbedno pewawe. Da bi kretawe po ferati bilo bezbedno neophodna oprema podrazumeva {lem, (koji se nikad ne skida) pojas, rukavice bez prstiju i ferata set koji ~ine dve gurtne sa karabinerima i {ok apsorber. Postoji nekoliko me|unarodnih sistema za kategorizaciju ferate, od kojih se kod nas naj~e{}e koristi onaj sa oznakama od A do E, pri ~emu su ferate sa oznakom A najlak{e, a sa oznakom E najteè. Via Ferrata na stenama Berima spada u jednu od najatraktivnijih na Balkanu i wena zvani~na oznaka je teìne C/D. BERIM NA TURISTI^KIM MAPAMA EVROPE Pewawe sadrì savladavawe stenovite vertikale, prolaz kroz jednu vertikalnu pe}inu, horizontalno savladavawe stena, prelazak vise}eg mosta i vise}e sajle… Ceo uspon traje oko pet sati. Sve vreme planinar ili turista mora da bude zaka~en za sajlu, sem ako ba{ mora u toalet, ali i to na nekoliko dozvoqenih “zaravni” i uz odobrewe vodi~a. Prvi deo uspona je i najizazovniji. Nakon te prve deonice stiè se do pe}ine i klupe na samoj ivici upravo pomenutog stenovitog

IM NA MOKROJ GORI KOD ZUBINOG POTOKA, NA K IZAZOV ''NIKAO'' EKSKLUZIVNI U SVETU TURISTI^KI

Najatraktivniji, najdu`i i najlep{i „Gvozdeni put“ na svetu

^etvrtak 8. oktobar 2020. 19

Стаза на Via Ferati Берим на Мокрој Гори

Uspiwawe uz ~etiri kilometara potpuno vertikalne stene, uspon kroz pe}inu, prelazak preko 27 metara dugog mosta ispod koga je 40 metara provalija, hodawe preko 9 metara `ice ispod koje je 20 metara provalije su izazov za svakog i adrenalin. – Staza od 1200 do 1731 metra nadmorske visine se se prevaquje za pet sati Висећи мост на траси

Прелаз преко моста је прави изазов

Пролаз кроз 20 метара дугу пећину на успону је јединствен у свету

Драгиша Мијачић главни водич на Via Ferati

Испод моста од 27 метара је провалија 40 метара zida. Sledi prolaz kroz pe}inu koja pru`a jedno sasvim novo iskustvo za svakog na via ferati. Kada se krene na tre}i zub vi{e nema nazad. U ovom delu ima mawe gazi{ta nego na prva dva zuba. A onda izme|u tre}eg i ~etvrtog zuba, ferata vas do~eka vise}im mostom dugim 27 metara i provalijom od 40 metara ispod wega, pa nakon wega jednim hodom sajlom od 9 metara ispod koje je provalija od 20 metara. A kada se kona~no popnete na vrh Berima od 1731 metra, posle najmawe pet sati svih napora, znoja, straha… izlazi se na livade, prostrane mokrogorske pa{wake sa koga

puca pogled na Kopaonik, Prokletije, Quboten, [ar planinu.... Kod svakog ko je uspeo da savlada 530 metara visinsku strmu razliku Berima ni traga od umora. Zadovoqstvo i adrenalin su ostvareni za du`i period. ''Gvozdeni put'' se onda prepri~ava, sa uzdahom do neke slede}e destinacije Do sada je Via Ferratu Berim osvojilo vi{e od 1000 planinara i turista iz vi{e zemaqa sveta - Amerike, Francuske, Britanije Rumunije, Poqske.... - Ove godine zbog korone i rada nove trase, kojom se zaobilaze te{ki usponi, nisu organizovane ture pewawa ali je ipak

bilo mawih i pojedina~nih uspona. U junu je bila ukradena sajla ali je op{tina Zubin Potok vrlo brzo obezbedila novu sajlu ka`e Mija~i}. Mija~i} navodi da Via ferata radi od po~etka maja pa do 15. oktobra i da oni koji organizovano do|u budu najmawe dva dana u Zubinom Potoku, na preno}i{tu, sutradan budu na via ferati a onda iskoriste da odu na Bubski {iqak na Rogozni ili Kurilu na Mokroj Gori ali i obavezno odu da posete manastire u Metohiji. Op{tina Zubin Potok je ovu stazu uvrstila kao broj jedan turisti~ku ta~ku Ibarskog Kola{ina koji uz jezero Gazivode planine Mokru Goru i Rogoznu, par manastira, dva hotela i druge sadr`aje ima {ta da ponudi turistima, pre svih planinarima. Zoran Vla{kovi}

RIZNICA

^etvrtak 8. oktobar 2020.

Li~ka kapa: Oli~ewe srpskog slobodarskog duha i ~uvar kosovskog zaveta i predawa Li~ka kapa je tipi~na srpska kapa koja nosi simboliku i duh Kosovskog zaveta i Vidovdanskog predawa. To se vidi po slede}im delovima i wihovim odnosima. Osnova kape je kru`na. Uvek je crne boje. Asocira na tugu i àlost zbog poraza Srba na Kosovu na Vidovdan 1389. godine i pada srpskog carstva. Ova boja ujedno pokazuje pijetet i divqewe, slavu i po{tovawe kosovskim junacima. Gorwi temeni deo kape je od crvene ~oje. Simboli{e wihovu krv prolivenu za odbranu ~asti i slobode, naroda, vere, otaxbine i dràve, od turskog osvaja~a, pqa~ka{a i nasilnika. Sa zadwe strane kape nalazi se devet dugih ki}anki od crne svile. One, pak, imaju dvostruku simboliku. S jedne strane, simbolizuju devet bra}a Jugovi}a, a s druge slikovito simbolizuju put koji je deo na{eg naroda pre{ao od Kosova do Like izmi~u}i se turskom ropstvu, pqa~ki i teroru. [to je ovaj put migracije pred turskim nasiqem od Kosova i Stare Srbije kao matice do tada{we srpske carevine bio duì, to su i ove ki}anke bile duè. Tako na primer, ki}anke kape narodne no{we Srba sa Kupresa ili Glamo~a su ne{to kra}e u odnosu na ove sa li~kih kapa jer je i wihov put nasilnih migracija od Stare Srbije i Kosova do navedenih prostora kra}i. Ki}anke koje predstavqaju devet Jugovi}a, sa osnovom kape koja dodatno simboli{e i wihove roditeqe Starog Jug Bogdana i Majku Jugovi}a jer iz wih (od wih) nastaju, ujedno predstavqaju slavnu srpsku porodicu Jugovi}a. Srpski vojvoda, ùpan i knez Vratko Nemawi} iz sredine 14. veka je u epskoj narodnoj poeziji poznatiji kao

Jug Bogdan. Vodi poreklo iz bo~ne grane Nemawi}a, od Nemawinog najstarijeg sina Vukana, ~iji je praunuk bio. Wegova }erka Milica se udala za kneza Lazara. O wegovim sinovima nema pouzdanih podataka. Vratko je sahrawen u manastiru Davidovi}i kod Brodareva. Jug-Bogdan jasno ozna~ava: s jedne strane, Jug – stranu sveta i pravac kada je Sunce svaki dan u zenitu – s tim, da je Sunce na Jugu samo na Vidovdan (15. juna po starom kalendaru) na najve}oj ta~ki na nebu u toku cele godine. S druge strane, dodatno se kroz Bogdan (Bog-dan) ozna~ava Bog Vid jer je 15. juni bio dan proslavqawa Bog Vida, Boga (toga) dana. On i sinovi juna~ki ginu u boju, da bi se sjedinili sa svojim Vrhovnim bogom preda~ke vere (herojskim rodona~elnikom srpskog naroda), te nastavili da ìve ve~ni ìvot, uz ponovno ra|awe u ovom svetu. Devet ki}anki podse}ale su na{e porodice i na potrebu ve}eg broja dece, pa ukoliko roditeqi imaju devetoro i vi{e dece, to je bila osnova obaveze da se dràva oduì kumstvom devetom detetu i pomogne ovakvim porodicama. Naravno da se ovom simbolikom ukazivalo da su brojna deca bogatstvo, snaga, ìvot i nada porodice, roda, naroda i dràve u celini. Gledana odozgo, kapa je kru`nog oblika, poput gumna. A gumno je (pored ogwi{ta koje je po preda~kom verovawu bilo prvo), od davnina predstavqalo drugo kultno mesto porodice, roda ili plemena. Na gumnu se vrlo ìto i odvajalo zrno od kukoqa, odnosno u moralnom smislu dobro od zla. Tu se sudilo i presu|ivalo, dogovaralo i kretalo u svaki ozbiqan posao, odnosno

rat, i na wega se s verom i nadom uvek vra}alo. Na gumnu se igralo kolo i pevalo, guslar slu{ao i Kosovski zavet kao predawe prenosio s kolena na koleno. Na crvenoj ~ojanoj temenoj povr{ini na pojedinim li~kim kapama bilo je zlatnom srmom izvezeno „Mudro slovo“. Ono svojom zatvorenom krivom a pravilno i simetri~no oblikovanom i vo|enom linijom veza, predstavqa stilizovan oblik Krsta Svetoga Save. Mudro slovo je dakle, slovo, {to u izvornom pojmu zna~i govor; odnosno poruku, zavet i svetu obavezu srpskog naroda da o~uva sabornost, i odràva svoju pravoslavnu veru u duhu vekovnog slogana borbe „Za Krst âsni i Slobodu Zlatnu“. Posebno mesto zauzima i figura ène odn. majke Kako li~ku kapu pravi i veze èna, odnosno majka, to se wen rad prelama u simbolici ove kape onim {to Majka Jugovi}a po ènskoj ~asti predstavqa u Srpstvu. Ona je sav svoj ìvot posvetila svetoj slu`bi najvi{e lepote ènske ~asti. Narodni pesnik je u woj na najdostojanstveniji na~in prikazao svu moralnu lepotu i ~ast srpske majke; onih majki koje su bile dostojne

divqewa, trpqewa i velike energije potrebne kroz te{ke vekove da bi ra|ale, odgajale i vaspitavale herojske nara{taje za nacionalna dela. Stara, odnosno preda~ka uverewa i shvatawa u Srba su podrazumevala da je kapa jedna vrsta amajlije, te da kao takva {titi onoga ko je nosi. Ranije se svaka kapa, pa i li~ka retko skidala sa glave, a kada se skidala onda se tim gestom iskazivalo nekome ili ne~emu posebno po{tovawe. Zna~ajno je ista}i i narodna verovawa da kapa moè imati natprirodnu snagu, pa ako se kapa oduzme nekome, onda je taj kao obezoruàn, i vi{om silom neza{ti}en ~ovek. Li~ku kapu je vredno uporediti sa crnogorskom kapom, potom {ajka~om, pa i {ubarom vu~etinom. Svaka na svoj na~in ima i nosi veoma karakteristi~nu, pa i misti~nu, na{u narodnu slobodarsku simboliku i duh. Uz ostale delove na{e narodne no{we, li~ka kapa uz druge navedene, zasluùje qubav, razumevawe i po{tovawe. R. N.

Nemawi}ki prsten koji je kraqu Aleksandru doneo „zlu kob“:

Nosio ga je, a potom ga se odrekao zbog ovoga... Misterija zlatnog prstena kraqice Teodore, majke cara Du{ana, traje gotovo ceo vek, otkad je iskopan u manastiru Bawska kraj Zve~ana. Izuzetni primerak nemawi}kog nakita zaobi{la su bezbrojna turska pusto{ewa tokom 800 godina dok je po~ivao u tmini kraqevske grobnice, a igrom sudbine ponovo je zablistao na svetlu dana 1915. usred pakla Prvog svetskog rata. Na`alost magi~ni Teodorin prsten, jedan od najlep{ih spomenika srpske sredwovekovne umetnosti i zanatstva i danas po~iva u tami. Dodu{e, ne u grobu, ve} u depou beogradskog Narodnog muzeja koji je zatvoren pre vi{e od deset godina. Stru~waci nagla{avaju da je ovaj komad nakita izuzetan primerak sredwovekovnog zlatarstva, koje je cvetalo u Novom brdu i Trep~i, ali da nije obi~an ukras. To su ve} na prvi pogled shvatili i traga~i za Milutinovim blagom, koji su ga prona{li u starom grobu u priprati manastirske crkve. Kad su videli dvoglavog orla na glavi prstena zakqu~ili su da je re~ o

grobu visokog velmo`e, a kad su otkopali karli~nu kost shvatili su da je re~ o `eni. Sinulo im je da su tu prona{li grob kraqice Teodore, a prsten je odmah odnet regentu Aleksandru, koji je po svemu sude}i prisustvovao iskopavawu. U Narodnom muzeju isti~u da je veoma malo sa~uvanih zlatnih prstenova visokog ranga u Srbiji i da Teodorin nema premca.

Wegova vrednost, u vreme kad je napravqen, odgovarala je vrednosti dvogodi{weg poreza koji je pla}alo seosko doma}instvo. Poseban zna~aj prstenu daje heraldi~ki simbol dvoglavog orla i jedinstvena urezana formula „Kto ga nosi pomozi mu Bog“. Taj za{titni natpis istovremeno ga ~ini i hri{}anskim i magijskim, a dodatnu mo} mu daju vukovi izgravirani na karikama.

Ovakvo prstewe smeli su da kuju samo posebni majstori kova~i. U sredwovekovnoj Srbiji koja je opisivana kao zemqa zlata bilo je mnogo dragocenog nakita, ali prsten kao Teodorin nije mogao svako da nosi. Isto~norimskog dvoglavog orla imao je pravo da koristi samo onaj ko je u rodu s carskom porodicom. Nemawi}i su bili prvi me|u balkanskim vladarima koji su se orodili s carskom ku}om Paleologa i dobili pravo da koriste simbol imperijalnog dvoglavog orla „koji zakriquje i istok i zapad“. Ni za{titni natpisi nisu retki na prstenovima, ali obi~no se odnose na konkretnu osobu, dok Teodorin prsten ima magi~nu formulu koja se, bar na prvi pogled, odnosi na bilo kog nosioca. Zato ga je kraq Aleksandar Kara|or|evi} kao amajliju nosio na zlatnom lancu za sat, {to su zabele`ili wegovi savremenici. Zabele`eno je i to da je kraq Aleksandar jedno vreme prsten nosio na ruci, a potom kao privezak na lancu za sat, smatrao ga je amajlijom, me|utim, kada su i do wega stigle pri~e da je re~

o svetiwi i da je, ~im je odvojen od osobe za koju je specijalno kovan, prsten uklet i da donosi nesre}u, kraq je po`urio da ga se {to pre otarasi, pa ga je poklonio svom prijatequ, tada{wem advokatu Blagoju Barlovcu koji se tako|e bojao prokletstva, pa je Teodorin prsten 1926. godine u tajnosti predao Narodnom muzeju u Beogradu, gde se i danas ~uva. Da li je ovaj komad nakita bio koban za kraqa niko ne zna, me|utim, posle Aleksandrove tragi~ne pogibije u Marsequ sumwe su postale jo{ ve}e. I advokat Barlovac je preminuo neposredno nakon {to je prsten predao Narodnom muzeju. Legendama o prstenu pridru`ila se i ona da ne sme da ga nosi ruka nedostojna Nemawi}a. Sa ruke kraqice Teodore skinut je jo{ jedan, mawe vredan, srebrni prsten koji je, kako se pretpostavqa, misteriozno zavr{io u kolekciji jedne mo}ne beogradske porodice, a potom je pro{vercovan u inostranstvo i danas je u vlasni{tvu jedne bogate srpske porodice. Ne zna se koliko je pla}en i da li je i on vlasnicima donosio nesre}u. M. T.

AUSTRALIJA

^etvrtak 8. oktobar 2020. 21

IZ NOVOG ZELANDA U AUSTRALIJU USKORO BEZ KARANTINA

RENTON FAMILY TRUST Australija }e prvo Aged Care otvoriti granice za Daje kvalitetnu stanovnike Novog Zelanda uslugu od 1970. godine Australija je u martu zatvorila granice za sve koji nisu weni dràvqani u nastojawu da uspori {irewe COVID-19. Mekormak je rekao da }e Australija prvo otvoriti granice za stanovnike Novog Zelanda, kojima }e biti dozvoqeno da putuju u najmnogoqudniju australijsku dràvu Novi Ju`ni Vels i Severnu teritoriju od 16. oktobra. Oni ne}e morati da se podvrgavaju dvonedeqnom obaveznom karantinu. "Ovo je prva faza onoga za {ta se nadamo da }e biti ''trans- Tasmanijski'' balon izme|u dve zemqe", rekao je Mekormak. Iako Australija najavquje ograni~ewa za Novi Zeland, premijerka Novog Zelanda Xasinda Ardern izjavila je prethodno da }e oni koji putuju u Australiju morati po povratku da budu u karantinu. Tako|e je rekla da Novi Zeland za sada ne}e otvoriti granice za gra|ane Australije. Australija je posledwih dana ubrzala planove ekonomski oporavka jer se broj novozaraènih korona virusom smawuje. Broj novozaraènih korona virusom u dràvi Viktorija pao je skoro na ~etvoromese~ni minimum, saop{tile su zdravstvene vlasti. Viktorija je druga po broju stanovnika australijska dràva. Prijavila je sedam slu~ajeva korona virusa za

Porast zara`enih povezan sa tr`nim centrom:

NE TREBA UBLA@ITI MERE, SMATRAJU U VIKTORIJI Statistika koronavirusa u autralijskoj saveznoj dràvi Viktorija se poboq{ava, ali su zvani~nici zabrinuti zbog nastanka àri{ta u jednom od najve}ih tr`nih centara u zemqi. Viktorija je prijavila jo{ tri `rtve virusa i osam novih slu~ajeva. Time je broj `rtava u toj dràvi porastao na 805 a u ~itavoj Australiji na 893. Dnevni prosek Melburna u posledwe dve nedeqe je 12 novih slu~ajeva, a u istom periodu postoji 11 slu~ajeva ~iji izvor nije bio poznat. Premijer Viktorije Danijel Endrjuz je rekao da je skori porast povezan sa tr`nim centrom êdstoun u Melburnu i da to pokazuje da nije bezbedno da se ublaè restriktivne mere.

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo posledwa 24 sata, dok ih je ovih dana bilo oko bilo 15. Broj novozaraènih blizu je ~etvoromese~nog minimuma od pet slu~ajeva, koliko je zabeleèno 28. septembra. Do pada broja zaraènih korona virusom u Australiji dolazi skoro dva meseca po{to je u glavnom gradu Viktorije - Melburnu uveden karantin. Najve}i deo restriktivnih mera bi}e ublaèn tek kada prose~an broj potvr|enih slu~ajeva u toku 14 dana bude mawi od 5. Prose~an broj novozaraènih u toku 14 dana u Melburnu sada je 12,8. U dràvi Viktorija zabeleèno je 90 odsto ukupnopg broja smrtnih slu~ajeva od COVID-19 u Australiji. Od po~etka pandemije u Australiji je umrlo ukupno 890 qudi.

l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

@IVOTIWE I AUSTRALIJA:

Tasmanijski |avo vra}en u prirodu Tasmanijski |avoli ponovo ìvi u divqini na kopnu Australije – prvi put posle 3.000 godina. Grupe za za{titu ìvotiwa pustile su 26 sisara u veliki nacionalni park u Berington Topsu, severno od Sidneja. Veruje se da su napadi ~opora divqih pasa doveli do istrebqewa ove vrste na kopnu. Tasmanijski |avoli jo{ mogu da se na|u u Tasmaniji, ali wihov broj se smawio tokom posledwe dve decenije. Ova vrsta je ugroèna, a ime je dobila po zastra{uju}im kricima koje ispu{taju. Hrane se le{evima ìvotiwa, a ~equst im je toliko jaka da moè da pregrize kosti. Stru~waci za za{titu ìvotiwa kaù da ne predstavqaju opasnost za qude ili poqoprivredu. Grupa za za{titu ìvotiwa Aussie Ark je u saradwi sa drugim organizacijama radila na pu{tawu tasmanijskih |avola u ogra|en nacionalni park od 1.000 hektara. @ivotiwe su sme{tene u uto~i{te kako bi im se pove}ale {anse za opstanak. Nemaju hranu, vodu ili skloni{te. Prva grupa od 15 pu{tena je u martu. Po{to su ìvotiwe pokazale da uspevaju da opstanu u prirodnom okruèwu, jo{ 11 je pu{te-

Tasmanijski |avo – o vrsti l Mogu da `ive vi{e od pet godina u divqini, ako ostanu zdravi i ne dobiju kancer usne dupqe l Mu`jaci imaju do 12 kilograma, `enke do osam l Sluh im je najja~e ~ulo l Postoji najmawe 11 razli~itih zvukova koje ispu{taju l Ime su dobili 1803. godine kada su mornari prijavili „nezemaqske“ zvuke

no u septembru. Odabrani su mladi, zdravi tasmanijski |avoli, u nadi da }e biti spremni za sezonu razmno`avawa, koja treba da po~ne u februaru. „Slobodni su. Tamo su napoqu“, rekao je Tim Fokner, predsednik Aussie Ark-a za magazin Nacionalna geografija. „Imamo neka osnovna sredstva kako bismo ih pripazili. Ali u su{tini, sada je na |avolima da rade ono {to rade.“ Jo{ 40 }e biti pu{teno u

uto~i{te tokom naredne dve godine. Stru~waci iz Aussie Ark-a se nadaju da }e neke tasmanijske |avole mo}i da puste u neogra|ena podru~ja. Procewuje se da je u divqini u Tasmaniji mawe od 25.000 ìvotiwa. Tokom 1990-ih bilo ih je ~ak 150.000, ali je ìvotiwsku populaciju pogodio smrtonosni kancer usne dupqe koji je drasti~no smawio wihov broj. Tasmanijski |avo nije prva ìvotiwa koja je ponovo vra}ena

u divqinu. Devedesetih godina pro{log veka vukovi su vra}eni u Nacionalni park Jeloustoun u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, po{to su ih qudi lovili do istrebqewa. Do 1996. godine, 31 vuk je vra} en u park. Brojawem 2019. godine otkriveno je da tamo sada ima 61 vuk u osam ~opora. U Velikoj Britaniji su konzervatori u~estvovali u petogodi{wem programu za vra}awe dabrova u prirodu. @ivotiwe, nekada poreklom iz Britanije, lovqene su do istrebqewa pre oko 400 godina.

22 ^etvrtak ^etvrtak 8. 8.oktobar oktobar2020. 2020. 22

SVET POZNATIH IN MEMORIAM

^UVENI GLUMAC DRAGAN JOVANOVI] NAPUNIO 55 GODINA:

Dres i jagwe za ro|endan Popularni glumac Dragan Jovanovi} napunio je 55 godina, a ro|endan je, u opu{tenoj atmosferi, proslavio u svojoj vikendici na Zlatiboru. U slavqeni~kom danu se okretalo jagwe na ra`wu, {to nije propustila da zabeleì wegova }erka An|ela, koja je oka~ila snimke na insta-stori. Me|u gostima je bio i ~uveni Du{an Savi}, koji je Draganu poklonio crveno-beli dres sa brojem 9 na kojem pi{e Gagi". " Jovanovi} je sa uìvawem obavqao sve potrebne poslove, a na sebi je, bar do Duletove posete, imao dowi deo plave trenerke i dres Brazila. Glumac je, po ko zna koji put, pokazao da najvi{e uìva u prirodi, daleko od glamura i reflektora, {to neretko isti~e i u izjavama. S. G.

PEKU PAPRIKE, ME[AJU AJVAR:

Seka Aleksi} i Tijana Dap~evi} spremaju zimnicu Kad ve} nema koncerata, peva~ice su se prihvatile varja~e umesto mikrofona i po~ele da spremaju zimnicu. Tako je folkerka Seka Aleksi} u dvori{tu svoje ku}e u Staroj Pazovi pekla paprike na kubetu, a pomagali su joj suprug Veqko i sinovi Jakov i Jovan. - Malo kiflice, malo rakijica, malo paprike i tako ukrug - poru~ila je Seka, ali nije navela da li }e pe~ene paprike staviti u zamrziva~ ili }e od wih napraviti ajvar, a mo`da i qutenicu.

MILENA DRAVI] BI OVIH DANA NAPUNILA 80 GODINA!

Ona i Dragan Nikoli} nisu imali dece, ali ova devoj~ica im je sve nadomestila!

Legendarna Milena Dravi} ro|ena je 5. oktobra pre 80 godina, a preminula je 14. oktobra 2018. godine. Pri~a o Mileni Dravi} po~iwe u Beogradu, na Dor}olu, preko puta crkve Svetog Aleksandra Nevskog. Milena je odrasla uz majku koja je bila talentovana za pevawa (weno mi{qewe bilo joj je najva`nije), oca fudbalera (zbog ùtice je morao da odustane od sporta) i brata Radeta koji je kasnije postao hokeja{. Poha|ala je osnovnu {kolu Janko Veselinovi} u Du{anovoj ulici, a zatim Prvu mu{ku gimnaziju. Wen talenat za scenu primetila je tetka, o~eva sestra, pa je Milena po wenom predlogu upisala balet. Oprobala se i kao manekenka, na prvoj reviji na Kolar~evom univerzitetu pro{etala je u |ubretarcu. U svet glume uveo ju je slovena~ki rediteq Franti{ek âp koji ju je zapazio dok je bila u Sarajevu (kod tetke). Ponudio joj je ulogu u filmu Vrata ostaju otvorena. Igrala je zatim u filmovima Diliànsu snova", Zajedni~ki " " stan", Boqe je umeti", Uzavreli grad" i Leto je krivo za sve", a " " " prvi susreti sa glumom doveli su je do odluke da upi{e Fakultet dramskih umetsnoti u Beogradu.

Sa druge strane, pop peva~ica Tijana Dap~evi} je u selu Dra~evo, kod Skopqa, u Severnoj Makedoniji, odlu~ila da pomogne svom ocu Velku Todevskom, nastavniku muzi~kog, u spremawu ajvara. Dohvatila je varja~u (koja, dodu{e vi{e podse}a na veslo) i vredno me{ala ajvar koji se kuvao u velikoj {erpi na pe}i. Ona je nosila majicu sa likom Vladimira Putina, a tata Velko majicu na kojoj pi{e sakam pivo". " - napisala je - Putin, tata i ja pravimo ajvar Tijana na dru{tvenim mre`ama uz video na kome se vidi kakva je doma}ica. S. G.

VJERA MUJOVI]:

Aplauzi za humanost Pozori{ta ponovo rade. Predstave teku i van velikih scena. U muzejskom teatru Doma Jevrema Gruji}a u Beogradu igraju se predstave Dve ène i jedan rat" i Mala crna haqina". " " U obe igra Vjera Mujovi}. [ta nam donose Dve ène i jedan rat"? " - Re~ je o Mabel Gruji}, Amerikanki udatoj za srpskog diplomatu Slavka Gruji}a, i Jeleni Lozani}, Srpkiwi udatoj za Amerikanca Xona Frotingama, najve}eg srpskog dobrotvora u Prvom svetskom ratu. Velike humanitarke evociraju uspomene na Veliki rat, kada je Srbija bila slavqena kao herojska zemqa, i kada se na Beloj ku}i zavijorila srpska zastava. Poruka ove predstave je da je na{e samo ono {to smo dali, kako je davno rekao veliki Momo Kapor. Druga je ve} dobro poznata predstava o modnoj kreatorki Koko [anel. - Rada \uri~in i ja smo je odigrale vi{e od pedeset puta. A kwiga sa tim mojim dramskim tekstom iza}i }e na pet jezika u Italiji krajem godine. Predstavu smo igrale i pred prepunim Kulturnim centrom Srbije u Parizu, gde je bilo i mnogo Francuza. Zanimqivo je da nudimo Francuzima na{e vi|ewe Koko [anel, pogotovo sada, kada je u glavnom gradu Francuske velika izlo`ba o woj. U prvom planu su ène. Kako vidite poloàj ène danas? - Mislim da nije tako lo{. Postoje mnogo ve}i problemi, kao {to su problemi sa bolesnicima koji ne boluju od korone. Sve ostale bolesti kao da su trenutno zanemarene. I neki drugi socijalni problemi mnogo su ve}i nego {to je poloàj ène. Glumu povezujete sa putovawima. Ove godine se niste ba{ naputovali. - Nisam, ali vratili smo se ku}ama. Ra{~i{}avala sam svoju arhivu, ~istila sam glavu i du{u. Bila sam na svojoj terasi, druìla se sa suncem i kwigama. îni se da vam je od svih destinacija najdraà Rusija. - Rada i ja }emo barem virtuelno biti u Rusiji 10. oktobra, na pozori{nom festivalu u Dagestanu. [ta jo{ igrate i pripremate? - Igram redovni repertoar u Narodnom pozori{tu. Sa predstavom Dve " ène i jedan rat", u kojoj nastupam sa Marijom Bergam, gostovala sam na "Barskom qetopisu" u Crnoj Gori. Istu predstavu igra}emo i za Dan Herceg Novog. Igrali ste i u televizijskim serijama. Imamo poplavu i doma}ih i stranih. - Ja bih samo volela da kvantitet prati i kvalitet. Napisali ste i dve kwige. Pi{ete li i daqe? - Zavr{ila sam jedan dramski komad, uskoro }u drugi, i po~e}u tre}i. A za tre}u kwigu nisam imala vremena, jer trenutno pi{em dramske tekstove. [ta vam je jo{ obeleìlo proteklu nedequ? - Kraj odmora. Nikad ovoliko dugo nisam bila u Crnoj Gori. Vi{e od trideset dana i{la sam svuda, i imala divne susrete i zabave, uprkos koroni. M. T.

Kao studentkiwa igrala je u filmu Prekobrojna". Za tu ulogu " Ranke nagra|ena je Zlatnom arenom u Puli. Milena je na snimawu filma Kako su se volele dve budale" " srela Dragana Nikoli}a. U pauzama snimawa oti{li su da se ven~awu u Op{tini Vra~ar, kuma na ven~awu bila je glumica Jelisaveta Seka Sabli}, koja je bila velika Draganova prijateqica i koja je ostala bliska Milenina prijateqica. Qubav. I ni{ta vi{e. I ni{ta mawe. Gluma~ki par nije imao dece, ali je Dragan jednom prilikom govorio na tu temu. - Biti roditeq je jedno iskustvo i ne{to {to je potrebno svakom ìvom bi}u zbog nastanka vrste. Smatram da je to {to nemamo decu veliki nedostatak, ne mana, ali jednostavno je tako. To nam daje {ansu da svu decu gledamo kao svoju. Mi imamo na{u malu ne}aku Ivu. Ona nam je nadoknadila sve ono {to mi nismo imali i oko we se okre}e ceo na{ svet - istakao je tada slavni glumac. Kada bi se snimio film o pri~i koja je spajala dvoje glumaca, bilo bi to i vi{e do filma. Supru`nici su i sara|ivali, a wihov zajedni~ki TV {ou Obraz uz obraz" jedan je od " najkreativnijih i najgledanijih u istoriji na{e televizijie. Glumica koja je dobitnica Dobri~inog prstena za ìvotno delo, Zlatnog }urana za ìvotno delo, vi{estruka dobitnica Statue ]uran, Zlatne arene u Puli, nagrade za najboqu glumicu na festivalu u Kanu za ulogu u filmu Specijalni tretman", ima " ume}e vredno svetske slave. I bila je tokom karijere okruèna svetskim legendama, poput rediteqa Alfreda Hi~koka. Imala je i priliku da osvane na stranicama ~uvenog Plejboja". Obe}ano joj je da }e fotografije " biti bez vulgarnosti. Odbila je u ponudi, a posle nekoliko godina je izjavila da nije sigurna da li je dobro postupila. Vreme je prolazilo, a Milenin talenat traìo je nove uloge. Igrala je u Nebeskoj udici", rediteqskom ostvarewu Qubi{e " Samaraxi}a (koji je izjavio da je tajna uspe{nosti wegove i Milenine saradwe u tome {to su wih dvoje bili veoma sli~ni), Buretu Baruta", u predstavi Harold i Mod". " Publika je volela i voli Milenu " Dravi} zbog wenog nesvakida{weg talenta, uloga kojima se nesebi~no davala, doslednosti koju pokazuje i u profesiji i u privatnom ìvotu, odluka koje nisu ugrozile wen status umetnika ve} su ga samo osnaìle, skromnosti, qubavi koju pruà, lepote. S. G.

LITERARNA STRANA

ZBOG WE SU ^A^ANI CRVENELI I PRED NOBELOVCEM HANDKEOM:

Rodna ku}a Vladislava Petkovi}a Disa danas je ruina Ku}a u kojoj je 10. marta 1880. godine u ~a~anskom selu Zabla}e ro|en jedan od najve}ih srpskih pesnika, Vladislav Petkovi} Dis, sada je prava ruina – zapu{tena i na ivici ru{ewa. Oronula fasada kroz koju se vide cigle i oluk koji visi sa {upqeg krova.

i da ne mo`emo da ga odvedemo - rekla je Danka [u{i} iz Zabla}a. Vladislav Petkovi} Dis je osnovnu {kolu zavr{io u Zabla}u, a {est razreda gimnazije u ^a~ku. Prema kazivawu porodice Ze~evi} iz Zabla}a, Dis je bio sasvim

U gradu na Moravi ~esto se mo`e ~uti “nit mawe ku}e, nit ve}e bruke”

Samo zar|ale re{etke na vratima i prozoru spre~avaju provalnike da zaobi|u popucala stakla. Za ìvotiwe to, dodu{e, nije prepreka, te su one svoja legla davno napravile izme|u napuklih zidova. – I mi me{tani nesvesno okre}emo glavu od ku}e koja je u samom centru sela. Na ku}i je propao krov kroz koji se vidi nebo, vrata su iskrivqena, a prozori su ve} satrulili i na wima su davno porazbijana stakla. Korov je svuda oko ku}e, a od svega {to je u ku}i ostalo jeste furuna nasred sobe u kojoj je ro|en Dis. Mnogo puta smo insistirali da se ku}a obnovi, to bismo uradili i mi me{tani, ali to ne moè da se uradi zbog raznih zakonskih predrawi. Du{a nas boli zbog toga {to je ku}a jednog od na{ih najve}ih pesnika u ovakvom stawu, {to nam se pred o~ima uru{ava, a s wenim uru{avawem se uru{ava i na{ obraz – kaù brojni me{tani. Zbog stawa u kom se nalazi Disov rodni dom, â~ani su crveneli i pred uglednim gostima i zato se u gradu na Moravi ~esto moè ~uti “nit mawe ku}e, nit ve}e bruke”. - Pre nekoliko godina na Disovo prole}e dolazio je nobelovac Peter Handke i pitao je gde se nalazi Disova rodna ku}a. @eleo je da je vidi, a nas je bilo sramota da mu je pokaèmo i bilo nam je neprijatno da on vidi u kakvom se stawu zapravo nalazi. Rekli smo mu da je to mnogo daleko

prose~an |ak koji u â~ku nije mogao da poloì maturu, ali se ve} tada isticao kao pesnik, napisav{i ~uvenu pesmu „Na prozoru sve}a gori“ i to na francuskom. – Iz â~ka je oti{ao u gimnaziju u Zaje~aru, ali ni tamo nije uspeo da diplomira, pa je neko vreme radio kao u~iteq u selu Prliti ispod Vr{ke ûke, gde je ostao upam}en po boemisawu, kartawu i ispijawau rakije u seoskoj kr~mi. Me|utim, i pored toga, wegov u~iteqski rad je od {kolskih vlasti imao veoma dobre ocene. Kad mu je seoski ìvot dosadio i kada vi{e u toj sredini nije nalazio inspiracije za svoje pesme, 1903. godine se preselio u Beograd gde se, zahvaquju}i Branislavu Nu{i}u, zaposlio kao pisar op{tinske tro{arine. I s tog posla je vi{e puta otpu{tan, ili je sam napu{tao uz obazloèwe „da mu je dosadilo da danima meri {qive“ – pri~aju me{tani Zabla}a, me|u kojima je mnogo onih koji naizust znaju sve Disove pesme. U Beogradu je Dis ìveo vi{e nego skromno. Tada{wa vojna komisija je Vladislava Petkovi}a Disa proglasila nespobnim za vojsku jer je imao uske grudi, ali ta odluka nije umawila pesnikov patriotizam, pa je nekako uspeo da kao novinski

izve{ta~ bude me|u herojima Balkanskih ratova. Potom, kada je izbio Prvi svetski rat, Dis je zajedno sa srpskom vojskom pregazio albanske gudure i stigao na Krf gde je te{ko oboleo, zbog ~ega je upu}en na le~ewe u Francusku. Me|utim, èqa da se bori za slobodu Srbije perom, kada ve} nije mogao pu{kom, bila je toliko jaka da je po svojoj izri~itoj èqi krenuo brodom ka Krfu gde nikada nije stigao. Brod na kome je bio i Dis je 17. maja 1917. godine u blizini Krfa torpedovala je nema~ka podmornica. Brod je potonuo sa mnogim srpskim herojima koji su se vra}ali sa le~ewa, a Jonsko more je postalo plava grobnica i za Vladislava Petkovi}a Disa. Vladislav Petkovi} Dis je u braku sa Hristinom – Tinkom Popovi} dobio }erku Gordanu i sina Mutimira. Me|utim, kao i Disova, i sudbina wegove dece bila je tragi~na. ]erka Gordana je nastradala u poàru kada joj je bilo {est godina, a sin Mutimir je zavr{io prava i u ~inu kapetana Vojske Kraqevine Jugoslavije pridruìo se pukovniku Draì Mihailovi}u na Ravnoj gori. Nakon rata Mutimir se vratio u Beograd, ali je ubrzo po povratku misteriozno nestao i nikada se nije saznalo {ta se s wim dogodilo. Me{tani Zabla}a su uvereni da se odgovor o Mutimirovom nestanku jo{ krije u arhivama Udbe. Inicijativa da se ku}a obnovi postoji odavno i prihva}ena je od grada â~ka, ali zbog brojnih pravno-imovinskih odnosa jo{ uvek je neizvesno kada }e to da se desi. Postoji i inicijativa Lize Braun iz Beograda, Disove ro|ake po ènskoj liniji, da se ku}a obnovi i da to bude neka vrsta multimedijalnog centra posve}enog velikom pesniku. Me|utim, i ta inicijativa ~eka da se re{e svi drugi pravno imovinski odnosi jer je imawe Petkovi}a vi{e puta prodavno i preprodavano. - Mi smo opredelili sedstva za ovu namenu, za rekonstrukciju Disove ku}e. Me|utim, kako imovinsko-pravni odnosi nisu jo{ re{eni, to do sada nije ura|eno - kaè Milica Da~i}, zamenica gradona~elnika â~ka. Naslednici nisu postigli dogovor ~ija je ovo dedovina. Bilo ih je 16, a sada ih ima ddva. Dodu{e, niko od wih nije sam radio na woj. êka se dràva. R. N.

Pre 568 godina od{tampana prva kwiga, koja danas vredi 35 miliona dolara Gutenbergova Biblija, poznata i kao Biblija u 42 reda, u{la je u Ginisovu kwigu rekorda kao najstarija ma{inom {tampana kwiga na svetu, ~iji su prvi primerci, pojedini veruju, od{tampani 1454-1455. godine. Drugi, ipak, smatraju da je prvi put od{tampana 30. septembra 1452. godine. Ovo je prva kwiga ikada od{tampana {tamparskom ma{inom na zapadu i simbolizuje po~etak {tampe i trenutak revolucionarne promene u istoriji komunikacije. [tampao ju je Johan Gutenberg iz

Majnca u Nema~koj i ujedno se smatra najstarijom kwigom koja je {tampana tehnikom pokretnih slova, iako postoje primeri koji navode da se u Kini {tampalo na ovaj na~in vekovima ranije, kao u slu~aju Dijamantske sutre. Istori~ari veruju da je od{tampano 180 primeraka Gutenbergove Biblije, a zna se da postoji 49 originalnih primeraka, od kojih je 21 kompletan. Nijedan primerak nije prodat godinama unazad. Stru~waci pretpostavqaju da bi dosegao cifru od 35 miliona dolara. S. G.

^etvrtak 8. oktobar 2020. 23

Pesma Desanke Maksimovi} koja najboqe opisuje vernost `ene koja voli celim svojim bi}em!

Poezija slavne srpske pesnikiwe je melem za du{u Vernost je vrlina koja oplemewuje, ali je u dana{we vreme zanemarena. Na temu vernosti pisali su veliki svetski umovi. Naj~e{}e su ène sinonim za vernost, za “onu koja ~eka, ~ezne, voli, pati i nada se dragom iz tu|ine”. Jovan Du~i} je govorio je da su ène “stvarno vernije nego {to mi verujemo i vernije su kad im se to ne traì, nego kad im se to iziskuje”. I Desanka Maksimovi} je jednu od svojih pesama posvetila upravo ovoj temi. Slavna srpska pesnikiwa je opisala u pesmi vernost ène, one koja voli svom ~istotom du{e i nada se ponovnom susretu i zagrqaju voqene osobe.

Vernost Gajim cvet da te zakitim kad se vrati{. Ni~ije o~i ne smeju na wega pasti, ni~ije o~i do tvog povratka. Niko sem tebe osetiti ne sme kako mu je du{a mirisna i slatka. Pred qudima spu{tam zemqi o~i, ~uvam ih za tebe kad se vrati{, neka budu pune kao jutarwi zdenci, kad pri|e{ u wima radost da zahvati{. U~im za tebe u potaji pesme, niko od qudi wime tople zvuke pre tvog povratka nikad ~uti ne sme. Zapeva}u ih tek kad izdaleka spazim da ti si mi ispru`io ruke. Smiri napa}enu du{u, smiri, ~uvam srce do tvog povratka. Sva patwa, ma kako duga bila, tad ~ini}e mi se da je bila kratka. Zagrqaj na{ bi}e dug kao ~ekawe, bi}e dug beskrajno. Uze}u te u suton na svoje grudi i pustiti tek u jutro sjajno. Gajim cvet da te zakitim kad se vrati{. Preda te s cve}em uvek ja po`urih. O, bi}e opet hiqadu dana sre}e posle hiqadu suznih i tmurnih.

^etvrtak 8. oktobar 2020.

FEQTON

[PIJUNA@A - TAJNOVITI ZANAT Marko Lopu{ina (12)

[pijuna`a Umetnost obmane, ve{tina profesionalnih traga~a za skrivenim informacijama i qudima, koja ume da bude i zlo neslu}enih razmera. U wenom centru je ~ovek, koji poku{ava da na sve mogu}e na~ine do|e do strogo poverqivih podataka. Na na{im balkanskim prostorima {pijuna`a nikada nije bila cewena kao ve{tina, pa je zato tajni agent naj~e{}e pogrdno nazivan uhoda, dostavqa~, cinkaro{, dou{nik, potkaziva~ ili {pijun~ina

Vreme velikih svetskih agentura koje vode tajne ratove je davno pro{lo Stevan Dedijer, iako je bio urednik "Politike" i "Tanjuga", novinar "Borbe", direktor instituta "Vin~a" i "Ru|er Bo{kovi}", paso{ nije imao. Trinaest puta je traìo i nije dobijao, onda je odlu~io da zvani~no pobegne. Na wegovu sre}u u Zagreb dolazi ~uveni nau~nik, fizi~ar Nilsen Bor, koji uspeva da odobrovoqi jugoslovensko rukovodstvo da ga pusti iz zemqe. Tako brat Vladimira Dedijera, zvani~nog Titovog biografa, 1961. godine napu{ta Jugoslaviju i odlazi u [vedsku. Udba ga je odmah proglasila za politi~kog emigranta, agenta CIA i neprijateqa dràve. Za wim su krenuli i tajni agenti. Na Univerzitetu u Lundu je osnovao, prvu u svetu, katedru za teoriju obave{tajnih poslova i bezbednosti u dru{tvu i privredi, postav{i rodona~elnik jedne nove nau~ne discipline. Sam je imao bogato iskustvo delovawa u tom svetu tajnih poslova u koji je u{ao 1936. godine. êsto je govorio: "Najja~e oru`je jednog naroda je wegova umna mo}." Vest da je Dedijer oformio nau~ni institut izazvala je {ok u Beogradu i Zagrebu. [ok je izazvala ~iwenica da jedan biv{i saradnik NKVD javno govori o obave{tajnim poslovima i iskustvima, ali je podozrewe ustupilo mesto teorijskom i nau~nom utemeqewu jedne nove discipline, svodive pod formulu "kako {pijunirati {pijune". Stevan Dedijer je bio obave{tajac, nuklearni fizi~ar, socijalni teoreti~ar, profesor i pisac. Dedijer se na svojoj vizitkarti predstavqao kao "obave{tajni savetnik". Ovu ulogu ispuwavao je za UN, Unesko, OECD, Evropsku uniju, kao i u mnogim dràvama sveta. - Dedijer je najboqi socijalni obave{tajac na svetu. Bio je gost svih tajnih slu`bi

Tajnost definitivno pripada dalekoj pro{losti. Treba kriti samo kqu~ne stvari u interesu bezbednosti zemqe i to tako ve{to, da niko i ne moè naslutiti da su to uop{te tajne i pet svetskih univerziteta. moè bez tajne slu`be, kao Francuska je traìla da joj {to nijedna industrija, nijereorganizuje agenturu, a Bri- dan poslovni ~ovek, ne mogu tanija da radi za kraqi~inu bez sistema informacija slu`bu. U Americi smo ga cena odre|enom terenu ili u nili kao eksperta za infor- odre|enoj oblasti u kojoj demacije - izjavio je Vilijam Ko- luju. Zaprepa{}uje podatak lbi, {ef CIA. da je u federalnoj vladi u Za osnivawe Instituta Va{ingtonu ~ak 20.000 qudi obave{tajnih nauka, od {ved- zaposleno da na dokumentima ske dràve je dobio 500.000 lupa pe~ate "dràvna tajna". kruna. Na prvom seminaru o Posle se sedamdesetih goobave{tajnim slu`bama tema dina pro{log veka dopisivao je bila uloga CIA u laìma o se sa srpskim kwièvnikom ratu u Vijetnamu. Zahvaquju}i i akademikom Dobricom ]oameri~kim novinama koje su ga si}em i zbog toga opet bio napale zbog otkrivawa vojnih pod pratwom agenata Slu`be tajni, Dedijer je dobio mnogo dràvne bezbednosti. U to ponuda iz Izraela, [vedske, vreme je bio i tajni savetnik Francuske, ~ak Amerike da PLO i Jasera Arafata. Oba drì otvoreni kurs o {pijun- glavna Arafatova saradniskim slu`bama. ka Abu Xihad i Abu Iad, sa Verovao je da je vreme ve- kojima je sara|ivao, ubijena likih agentura, koje vode taj- su u roku od {est meseci bez ne ratove, pro{lo: i trunke wegove krivice, od - Ne verujem da bi svet Izraela i Mosada. ne{to dobio, ukoliko bi Dedijer je 1973. izveo i{~ezli CIA, sovjetski KGB, reformu vojne obave{tajne engleski MI-6 ili kineske slu`be [vedske u projektu tajne slu`be. Obave{tavawe "SOU 19, 1975", sa tezom da je biolo{ka potreba svake obave{tajnost, wena kolekdru{tvene organizacije, ne tivna pamet, treba da postane samo u vreme rata, nego i ne samo za{tita bezbednosti u miru. Nijedna dràva ne i nezavisnosti jedne dràve

GLOBALNA REVOLUCIJA Danas je 95 odsto informacija dostupno preko medija i interneta, zato je neophodno razvijati filozofiju upotrebe i razumevawa informacija. Dr`ave, dru{tva, privrede, korporacije oslawaju se na nauku, na radnike znawa i na javno dostupne baze nau~nih podataka i ~iwenica, jer je ovo vreme globalne revolucije poslovne obave{tajne slu`be i bezbednosti - tvrdio je Stevan Dedijer.

ve} glavni faktor wene sposobnosti za razvitak. - Moja generalna teza je bila da nema vi{e razloga da se tajne slu`be skrivaju, jer su svi izvori informacija otvoreni i mnogi podaci se mogu na}i u kwigama, medijima i bibliotekama. Time sam hteo da razbijem tabu o agenturama i da ih u~inim jeftinijim servisom dràve, jer je tajnost podrazumevala skup sistem za{tite informacija, do kojih se prili~no lako i na obi~an na~in dolazi. Zato sam teì{te rada agentura prebacio na obave{tajni rad u poslovnom svetu, kompanijama, na trì{tima, u industriji. Samo firma IBM je za tajne poslovne informacije i za{titu odvajala preko 70 milijardi dolara - poku{ao je da objasni svoju teoriju Dedijer. Japanci su to prvi dobro shvatili: izgubili su rat zbog vojnoobave{tajne slu`be, ali su se brzo sabrali i, posle, ostvarili neshvatqivu ekonomsku ekspanziju. Upravo zahvaquju}i razvijenoj privrednoj obave{tajnoj slu`bi i potpunoj otvorenosti prema ~itavom svetu. Jednostavno usisavaju i preuzimaju tu|a najboqa iskustva. Uspe{nost pojedinih firmi mere prema koli~ini korisnih ideja koje su negde ukrali. - Tajnost definitivno pripada dalekoj pro{losti. Treba kriti samo kqu~ne stvari u interesu bezbednosti zemqe i to tako ve{to, da niko i ne moè naslutiti da su to uop{te tajne. Tajne slu`be za~as izmaknu kontroli, osamostale se, bez ikakve potrebe stvaraju sopstvenu birokratiju neodgovornih mediokriteta - izvan i iznad legalnih institucija. Namerno mistifikuju svoju nezavisnost i preduzimaju razli~ite skupe i riskantne akcije. Stevan Dedijer je ìveo kao profesor u Lundu. Tri puta se ènio i imao ~etvoro dece. Umro je 13. juna 2004. godine, u 93. godini, u Dubrovniku, u kome je proveo posledwe godine ìvota. lll U slede}em broju: Pukovnik Kraqevine Jugoslavije, Vladimir Vauhnik, predvideo nema~ki napad na Poqsku

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

8. oktobar

1856. Velika Britanija je po~ela "drugi opijumski rat" protiv Kine, u kojem joj se pridruìla i Francuska. Kada su 1857. anglo-francuske trupe zauzele Kanton, Kina je kapitulirala i potpisala mir u Tjencinu. 1864. Ro|en je Branislav Nu{i}, najve}i srpski i jugoslovenski komediograf. Uzor su mu bili Gogoq i raniji srpski komediografi Sterija i Trifkovi}. Wegove komedije i danas su na pozori{nim repertoarima ("Sumwivo lice", "Gospo|a ministarka", "Narodni poslanik", "Protekcija", "Oàlo{}ena porodica", "Pokojnik"). 1871. U îkagu je izbio veliki poàr koji je prema legendi, po~eo u jednoj {tali kada je krava ritaju}i se oborila kerozinsku lampu na gomilu slame i strugotine. U poàru koji je trajao tri dana poginulo je oko 300 qudi, a oko 90.000 je ostalo bez svojih ku}a. 1895. Ro|en je argentinski dràvnik Huan Domingo Peron predsednik od 1946. do 1955, kada je oboren u vojnom udaru. Posle 17 godina egzila, trijumfalno se vratio u Argentinu 1972, a 1973. ponovo je izabran za predsednika. Umro je 1974, a predsednik Argentine postala je wegova supruga Izabela. 1912. Crna Gora je objavila rat Turskoj i istog dana napala turske poloàje kod Skadra, ~ime je po~eo Prvi balkanski rat. 1953. Velika Britanija i SAD povukle su svoje trupe iz Slobodne zone Trsta i predale Italiji civilnu upravu u zoni "A". To je izazvalo krizu u jugoslovensko-italijanskim odnosima, koja je re{ena Londonskim sporazumom 5. oktobra 1955. 1991. Posle isteka tromese~nog brionskog moratorijuma (7. jul) Slovenija i Hrvatska potvrdile su svoju samostalnost i nezavisnost od SFR Jugoslavije. 1992. Umro je Vili Brant, kancelar Zapadne Nema~ke od 1969. do 1974, kada je podneo ostavku jer je otkriveno da je wegov blizak saradnik isto~nonema~ki {pijun. Vodio je politiku popu{tawa i doprineo politi~koj stabilizaciji u Evropi, a u istoriji evropskih naroda osta}e zapam}en i kao dràvnik koji se 1970. poklonio `rtvama nacizma u Var{avi. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1971. 1998. Savet NATO usvojio je "detaqni operativni plan za vazdu{ne udare u fazama" na Kosovu. Predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Milo{evi}u dat je rok od 24 ~asa da ispuni zahteve iz rezolucije UN; Vlada Srbije donela je Uredbu o posebnim merama u uslovima oruànih pretwi NATO pakta. 2005. U zemqotresu ja~ine 7,6 stepeni Rihterove skale koji je pogodio delove Pakistana, Indije i Avganistana poginulo je vi{e od 80.000 qudi, od ~ega 17.000 dece. Broj besku}nika dostigao je 3,3 miliona qudi. 2012. Umro je Mersad Berber, ugledni svetski slikar i grafi~ar. Dobitnik je vi{e od 50 nagrada i priznawa, realizovao je niz samostalnih i kolektivnih izlo`bi, a wegovo delo je uvr{teno u kolekciju galerije Tejt. Bio je vanredni profesor Akademije u Sarajevu i ~lan Ruske akademije umetnosti.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

isoka godi{wica Srpske ~itaonice u Novom Sadu, s prilikom da na sve~anosti u ime nagra|enih iskaèm zahvalnost, po prirodi stvari traì da u sredi{tu budu ~itaonice, ~itali{ta i biblioteke, srpske i u Srbiji. Na{i qudi obi~no misle da su biblioteke svuda onakve kao {to ih pamte iz li~nog iskustva i sude o wima po tome da li su na{li {ta im je potrebno. Pritom su ~esto i saàqivi i ravnodu{ni odjednom. Samo naju~eniji znaju da su takve ustanove bazi~na kultura, da traju dugo i da ih ima razli~itih, svrstanih po su{tini, nameni i zna~aju. Prve srpske biblioteke su manastirske, studeni~ke i hilandarske. O onima iz osamnaestoga veka objavqena je kwiga na hiqadu stranica. U istom dobu, u aradskoj porodi~noj ku}i, imao je Sava Tekelija desetak hiqada kwiga na vi{e od deset jezika. Nije ~udo {to je takvo kwigohranili{te opevao i Laza Kosti}. Ovim primerima ho}u samo da nagovestim civilizacijsku dubinu, vekovno taloèwe misli i ose}awa, jezika i sudbina, ukupnog qudskog pam}ewa. A ~itaonice kao naro~iti nacionalni centri, kao ukr{taji vi{e delatnosti, nastajale su u prvom delu devetnaestog veka, po be~kom i pe{tanskom uzoru, najpre u Matici srpskoj, potom u Irigu, ovde, u Novom Sadu, u Somboru jo{ uvek pod istim imenom, sve po redu, u varo{ima i drugim naseqima. Iz wih su osnivana pozori{ta, muzeji, galerije, arhivi i druge ustanove. Nisu, dakle, negda{we ~itaonice bile samo mesta za ~itawe. S malo druk~ijim nazivom i koncepci-

^etvrtak 8. oktobar 2020. 25

SRPSKO SVE I SVUDA:

Srpska ~itaonica u Somboru, izgra|ena 1882. godine

Prve srpske biblioteke su manastirske studeni~ke i hilandarske jom, u istim godinama devetnaestog stole}a, uzdignuto je Beogradsko ~itali{te, posle wega i sli~na kulturna `ari{ta u drugim gradovima. Do detaqa su izu~eni istorijat, razvitak i uloga srpskih ~itali{ta, koja su uglavnom prerastala u dana{we biblioteke, u prestonu kao Gradsku, Narodnu kao nacionalnu, zatim, po zadatom modelu, od mesta do mesta, do na{eg vremena, i daqe. Tri za danas odabrane imenice - biblioteka, ~itaonica i ~itali{te - kao {to se s re~ima de{ava, srodne po zna~ewu da je to slu`ba prosvetiteqstvu u op{tem zahvatu, nisu u pro{losti bile isto, ali su im namere bile iste. Lako je uo~iti male nesporazume, ako ih ima, i lako ih je otkloniti. Me|utim, ima nedore~enosti dok slu{amo koje su najstarije srpske ustanove kulture i koje su prve takve ustanove u Srbiji. Ne vidimo uvek razliku na koju treba ukazivati, ne zbog takmi~ewa i presti`a no zbog ~istog odnosa prema tradiciji i sada{wo-

Kada se govori o prvim ustanovama kulture u Srbiji, neretko a neuko, misli se iskqu~ivo na Kneèvinu dve dinastije sti. Kada se kaè da je ustanova srpska, to nas vodi gde su god ìveli i na u~en na~in delovali Srbi, u bilo kojoj dràvi, bilo kad i bilo gde. I to je jasno. Ali kada se govori o prvim ustanovama kulture u Srbiji, neretko a neuko, misli se iskqu~ivo na Kneèvinu dve potowe dinastije. U re~enom postupku ne vidi se celina, ne vidi se uvek i dovoqno, po pravdi i istini, a tako suèn pogled suàva i predstavu o Srbiji i Srbima. Pritom se ne vidi ni oprez kao prvi znak sigurnosti.

Novi Sad: Miro Vuksanovi} (desno), srpski kwi`evnik, akademik Srpske akademije nauke i umetnosti, predaje povequ zaslu`nim radnicima kulture

Prema tome, dok god govorimo i pi{emo o onome {to je srpsko, nekada{we, a ovde je izdvojen samo primer iz kulture, trebalo bi da imamo na umu vremensku i prostornu celinu, svekoliku, svaki predeo gde su ìveli i brinuli o svom imenu na{i preci, o tome ostavili pisane i druge tragove, jer tako obeleàvamo ono {to su dostigli Srbi, svi i svuda. Jednako tako treba da govorimo i o svojoj dana{woj, raseqeni~koj i nacionalno na svaki na~in rastresitoj stvarnosti. Da sa`mem i to isto saop{tim u drugom obliku. Ako pa`qivo tuma~imo i postupamo, misle}i na sve srpsko odjednom, zami{qaju}i jedinstvo porekla, vere, imena i materwe re~i, uvek daju}i prednost najboqim vrednostima, tada }e u na{oj svesti o sebi redovno i zajedno biti nemawi}ke zadu`bine i Sveti Sava, narodni peva~ i pripoveda~, \ur|e Crnojevi} i Boìdar Vukovi}, @efarovi}, Orfelin i Dositej, Sterija i Vuk, Kara|or|evi sovjetnici i obrenovi}ko izdawe Miroslavqevog jevan|eqa, Bo{kovi}, Tesla, Pupin i Milankovi}, Branko, Zmaj i Wego{, Crwanski, Andri} i Du~i}, Ko~i}, Bora Stankovi} i na{i savremenici, ma gde da su, svi ~ije su misli, kwige i stihovi u ustanovama podignutim na srpskoj re~i, na svim wenim oblicima, pre Vuka i sa Vukom, da bismo lak{e rekli {ta je srpsko, sve i svuda. Istovremeno, po wihovom kulturnom obrascu, takvo pravilo je svojina svih qudi i naroda koji sa Srbima ìve. (Miro Vuksanovi}, beseda na 175. godi{wicu Srpske ~itaonice, Novi Sad)

SRPSKA ]IRILICA – PRVA AZBUKA SVETA!

Poznati irski pisac smatrao je najsavr{enijim pismom! Nema~ki oftalmolog dr Verner Veber nazvao je srpsku }irilicu „prvom azbukom sveta“. Naime, pomenuti lekar je odbranio doktorsku disertaciju u Lajpcigu 1937. godine na temu „Azbuke sveta“ kada je ustanovio da je srpska }irilica "odmor za o~i". Prema wegovim tvrdwama kada se ~ita ovo pismo najmawe, od svih pisama, zamara o~i zbog ~ega je ponela titulu prve azbuke sveta. Srpsku }irilicu najsavr{enijim pismom na svetu smatrao je i poznati irski, dramski pisac Xorx Bernard [o. On je u svom testamentu ostavio nov~ani iznos od 367.233 funte Englezu koji uspe da uprosti englesku abecedu po uzoru na Vukovu }irilicu (jedno slovo – jedan glas). Me|u Britancima se do danas nije na{ao takav reformator koji bi dobio zaostav{tinu velikog pisca.

Srbi su najsavr{enije pismo na svetu, kakvim ga neki smatraju, dobili zahvaquju}i Vuku Stefanovi}u Karaxi}u, koji je reformu srpske }irilice izvr{io po~etkom 19. veka. Izbacivawem poluglasnika i uvo|ewem grafema W i Q, Vuk je nastavio reforme koje je zapo~eo Sava Mrkaq. Izgled slova \ je prihvatio od Lukijana Mu{ickog, X je uzeo iz starih rumunskih rukopisa,a ] iz starih srpskih rukopisa. Slovo J koje je uzeo iz latinice pripisivano mu je za “najve}i greh” u crkvenim krugovima, gde su govorili da je srpski reformator time radio na pokatoli~ewu srpskog naroda. Vukova fonetska azbuka (naziv prema nazivu slova: A - az, B - buki) sa 30 grafema zvani~no je prihva}ena 1868. godine. ]irilica je, ina~e, sloven-

sko pismo nastalo krajem devetog veka u dana{woj Bugarskoj. Ime je dobila po ]irilu, jednom od solunske bra}e koji su {irili hri{}anstvo me|u Slovenima. Smatra se da je tvorac }irilice Kliment Ohridski, jedan od u~enika ]irila i Metodija. Postoje neki istra`iva~i koji tvrde da je wen tvorac Konstantin Preslavski, odnosno car Simeon Veliki. ]irilica je stvorena po ugledu na gr~ko ustavno pismo. Iz ovog pisma su uzeti i znaci, a za glasove kojih nije bilo u gr~kom jeziku na~iwene su grafeme po ugledu na gr~ka i glagoqska slova. Kao jednostavnije pismo od glagoqice, koja je starija po postanku, }irilica je potiskivala glagoqicu i ustaqivala se u Bugarskoj, Srbiji, Makedoniji, Rusiji. R. N.

MOZAIK

^etvrtak 8. oktobar 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Primorani ste da donesete odluku za koju znate da mora da se dogodi, ali koje se istovremeno i pla{ite. Previ{e ozbiqno shvatate ovaj trenutak. QUBAV: Ako zanemarite sitne probleme koji kvare raspoloèwe, shvati}ete da za druèwe i iscequju}e razgovore nije neophodno da vam sve bude potaman. Voqena osoba je za va{ ukus previ{e tajanstvena. ZDRAVQE: ûvajte plu}a.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Dok ~ekate da se ne{to pokrene, gubite dragoceno vreme pa vam izmi~u prilike koje su sigurnije, a mo`da i isplativije od onih koje ste zamislili. QUBAV: Zaokupqeni ste nekim situacijama koje su se odigrale u pro{losti. Va{a }utqivost izaziva neraspolo`ewe voqene osobe. Zbog nedostatka komunikacije mali nesporazum preti da preraste u veliki problem. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Sve ono {to vam se sada de{ava nije slu~ajno. Iz nekog razloga va`no je, jer }e vam pomo}i u budu}nosti. Budite prema svima qubazni. Ne znate za {ta }e vam neko zatrebati. QUBAV: Prekidate komunikaciju s voqenom osobom, jer vam je tako lak{e. Izbegavawe razgovora ne vodi ka re{ewu, naprotiv. Preuzmite inicijativu i re{ite stvari do kraja. ZDRAVQE: Pazite se virusa.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Mo`ete sebi da pomognete ako se usredsredite na ono {to je sada i ovde i ne mislite na ne{to {to se jo{ nije desilo. U susret vam dolaze mnogobrojne prilike. QUBAV: Nezadovoqstvo na qubavnom planu preti da postane razlog ozbiqnog sukoba izme|u voqene osobe i vas. Oboje ste krivi. Propu{tate priliku da razgovorom razjasnite nedoumice koje vas mu~e. ZDRAVQE: ^uvajte le|a.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Vreme je da usporite tempo. Mogu}a je ponuda za partnerstvo sa osobom koja vam u ìvot dolazi kao neko ko èli da vas ne~emu nau~i. Wen plan nije dovoqno jak da biste se vi upustili u tu avanturu. QUBAV: Pred vama su zna~ajne promene. Voqena osoba je raspoloèna za ono {to dolazi, a vi to kao da ne uvi|ate. Malo pa`we i strpqewa moè osveìti vezu. ZDRAVQE: Gastritis.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: S jedne strane, imate vama nadre|ene, a s druge one koji su, po hijerarhiji, ispod vas i o~ekuju va{ potez. Bespotrebnim kolebawem gubite energiju, jer {ta god da izaberete, neko }e se qutiti. QUBAV: Niste raspolo`eni za kompromise jer ih do`ivqavate kao poraz. Ne zaboravite da va{ partner, kao i vi, ima svoje potrebe i da je nekada neophodno da mu popustite. ZDRAVQE: Glavoboqe.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Mu~i vas nestrpqewe, sve biste sad i odmah. Dok se tako bespotrebno nervirate, vreme prolazi, a ni{ta ne posti`ete. Kontroli{ite promenqivost raspolo`ewa kako biste izbegli mogu}e komplikacije. QUBAV: Voqena osoba deluje sebi~no i nestrpqivo. Va{a romanti~nost trpi udarce jer vas okolnosti teraju da situaciju sagledate na realan na~in. ZDRAVQE: Proverite pritisak.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Mislima ste daleko jer unapred planirate aktivnosti na ~iju }ete realizaciju jo{ ~ekati. Neophodan vam je precizan i prakti~an plan, ali to ne podrazumeva gubqewe dragocenog vremena u preteranom razmi{qawu. QUBAV: Vi vi{e ne mo`ete da ~ekate. Sre}na vest je da ne}ete jo{ dugo trpeti, promene sti`u u bliskoj budu}nosti, ali mogu biti neprijatne. ZDRAVQE: Bolovi u grlu.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Precenili ste svoje mogu}nosti, pa hteli vi to ili ne, bi}ete prinu|eni da deo odgovornosti prepustite bliskim saradnicima. QUBAV: îni se da ranije ne{to nije bilo po va{oj voqi, a kada su stvari krenule kako èlite, izgubili ste interes. Voqenoj osobi nije jasno va{e pona{awe. Jasno recite {ta je to {to ho}ete i uvaìte potrebe druge strane. ZDRAVQE: Nesanica.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Bespotrebno sami sebi kvarite raspolo`ewe jer se bavite qudskim odnosima koji su za va{e poslovawe nebitni. Mogu}i su neo~ekivani izdaci. Pripremite strategiju koja }e vam pomo}i da prevazi|ete probleme. QUBAV: Voqena osoba je promenqivog raspolo`ewa, imate utisak da vas previ{e pritiska. Za nezadovoqstva trenutno nema leka, budite strpqivi. ZDRAVQE: Malaksalost.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Mo`ete da ra~unate na podr{ku prijateqa jer ste u proteklom periodu svojim zalagawem i po`rtvovano{}u to zaslu`ili kod wih. O~ekuje vas potpisivawe ugovora koji vam najavquje da va{a karijera kre}e u novom pravcu. QUBAV: Zbuwuje vas voqena osoba, kao da je to neko koga uop{te ne poznajete. Pozitivan pomak uzrokovan je novim vibracijama koje vam nebo {aqe. ZDRAVQE: Prehlada.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Period je obele`en re{avawem zakulisnih radwi u kojima su u~estvovale osobe koje ste smatrali svojim prijateqima. Da biste izbegli nesporazume, izbegavajte uplitawe u probleme koji vama ne pripadaju. QUBAV: Ukoliko svoju tenziju budete usmerili na partnera postoji velika {ansa da kriza eskalira. Reakcija voqene osobe mo`e biti iznena|uju}e neprijatna. ZDRAVQE: Alergije.

Srpska Mona Liza u gostima kod knegiwe Qubice ^uvena slika Uro{a Predi}a „Kosovka devojka“, koju mnogi smatraju srpskom Mona Lizom, bi}e izlo`ena u Konaku knegiwe Qubice od 2. do 16. oktobra. Weno izlagawe deo je programa „Dani evropske ba{tine“. KOSOVKA DEVOJKA, SRPSKA MONA LIZA Posle decenija provedenih u depou Muzeja grada Beograda, remek-delo Uro{a Predi}a, slika

predstavqa delo od nacionalnog zna~aja za srpsku umetnost. „Gra|ani su je na dru{tvenim mreàma proglasili za Mona Lizu Srbije, pa se posle vodila polemika da li je to umesno ili ne. Prate}i izuzetno zanimqive polemike zakqu~ili smo da je vreme da je gra|ani vide“, kaè direktorka Muzeja grada Beograda. ûvena slika nastala 1919. godine, ubraja se u jednu od iko-

„Косовка девојка“ Уроша Предића „Kosovka devojka“ i u odsustvu budila je veliko interesovawe. Brojne polemike na dru{tvenim mre`ama, status srpske Mona

ni~nih slika u istoriji srpske umetnosti i kulture. Mit o devojci koja poji rawenog junaka preuzet iz narodne pesme, postao

Na putu kroz Srbiju: ZIMNICE SA SELA KAD SE UDRU@E SVEKRVA I DVE SNAJE:

Zimnice po starim receptima Na gazdinstvu Jovanovi}a, ènski deo ove porodice odlu~io se da od ove godine krene sa proizvodwom zimnica. Po starim proverenim receptima zajedni~kim snagama zimnice za trì{te, u selu Trbuwu nadomak Blaca, proizvode svekrva i dve snahe. @enski deo ove porodice udruènim snagama re{io je da svo vo}e i povr}e proizvedeno na wihovom imawu preradi i ponudi, za po~etak, doma}em trì{tu. Ovde se dnevno proizvede oko 100 tegli ajvara, a proizvodni program je raznovrstan - ima, {to bi se reklo, svega i sva~ega. Jovanovi}i su sa proizvodwom zimnica tek krenuli. Ovo im je prva godina a ve} imaju velike planove i èqe da sa starim proverenim receptima na{ih baka osvoje trì{te, saznajemo od Jelene Jovanovi}. Nadamo se da }e ovi mladi qudi sa sela na}i svoje mesto na putu do dobre zarade u poslu koji su tek zapo~eli. Gorica [egovi}

Конак кнегиње Љубице, здање у саставу Музеја града Београда Lize koji je slika zadobila, i bojazan da se ovo remek delo ne ~uva u odgovaraju}im uslovima, motivisala je upravu Muzeja grada Beograda da je prikaè u junu u Skup{tini grada Beograda i sada u Konaku knegiwe Qubice. „Slika ’Kosovka devojka’ nije bila ~esto izlagana. Mi smo je izloìli u junu u Skup{tini grada, nakon {to su gra|ani u medijima izrazili zabrinutost za stepen wene o~uvanosti“, kaè direktorka Muzeja Jelena Medakovi}. DELO OD NACIONALNOG ZNAÂJA Ona podse}a da je fenomen ovod dela izme|u ostalog i u tome {to za naj{iru publiku ona

je simbol posmrtnog pri~e{}a i stradawa srpskog naroda. Wu je 1940. godine Muzej grada otkupio od kwi`arskog preduze}a „Polet“. Prema re~ima Jelene Medakovi}, Muzej grada Beograda o~ekuje po~etak radova na rekonstrukciji posle koje }e Beograd dobiti izlo`beni prostor kakav zaslu`uje. „U novom Muzeju bi}e prostora i za „Kosovku devojku“ i za mnoge druge slike Uro{a Predi}a. Imamo izvanredne kolekcije koje javnost nije mogla da vidi zbog neadekvatnosti izlo`benog prostora, ali }e, u boqim uslovima, i miqenica na{e publike biti stalno dostupna qubiteqima umetnosti“, rekla je Medakovi}. M. T.

[ta biste rekli, ako vas neko upita, koje su najdragocenije te~nosti u va{em organizmu? Verovatno biste odmah spomenuli krv. Ali, da li biste se setili da je jedna od najdragocenijih telesnih " te~nosti" i èluda~na kiselina? Da, upravo ona te~nost na koju se mnogi àle: mu~i me kiselina, pe~e me èludac posle jela, kiselina mi se popela u grlo… Prakti~no, èluda~na kiselina se ~esto spomiwe u kontekstu neprijatnosti - dok se veliki broj korisnih funkcija naprosto zaboravqa ili ne poznaje. Tu smo da ispravimo ovu nepravdu". " z [ta je èluda~na kiselina To je probavna te~nost koja se formira u èlucu, a sadrì hlorovodoni~nu kiselinu,) koja je va`na za dobro zdravqe èluca, probavnog trakta i ~itavog organizma i ima kqu~nu ulogu u varewu proteina. @eludac je jedini organ gde bi uvek trebala da bude jaka kisela sredina. Poèqno je da kiselost bude izme|u pH 2 i 3. Da vas podsetimo: na pH skali broj 7 predstavqa neutralno stawe, sve {to je preko toga ima sve ve}u alkalnost do broja 14 (najalkalnije supstance), a ispod broja 7 je sve kiselo. I {to mawi broj (u ovom slu~aju 2 i 3) - to je kiselost ve}a i suprotno. Vratimo se ulozi èluda~ne kiseline u organizmu. Osim {to pomaè pri razgradwi proteina, èluda~na kiselina pomaè i pri ubijawu mikroba i patogenih bakterija. Prakti~no, sprì" ve}inu " u woj okupaju" patogena kada se u èlucu " i time {titi digestivni trakt od nepoèqnih gostiju. Naravno, kada je ima dovoqno i kada je dovoqno jaka. @eluda~nu kiselinu lu~e parijetalne }elije preko sekretorne mreè, u deo èluca pod nazivom lumen. Ovaj proces zahteva mnogo energije, ali organizam ne àli da potro{i svu tu energiju zbog dobrobiti koje èluda~na kiselina donosi.

DOMA]A KUJNA

Posni recept Pe~ene jabuke puwene bademima ili orasima i `itaricama Potrebno je: 100 g badema 2 g cimeta 2 ml arome vanile 20 ml meda 4 kom. jabuka 200 ml mleka 100 g `itarica 1 kom. vanilin {e}era

Priprema: Priprema: Operite ~etiri jabuke, zatim ih osu{ite i pomo}u pribora izdubite sredi{wi deo jabuke. U blender stavite bademe i `itarice koje imate u kuhiwi, malo meda, ~a{u vrelog mleka, vanilin {e}er ili ekstrakt vanile i malo cimeta. Smesa treba da bude gusta, da biste punili jabuke. Vatrostalnu ~iniju podma`ite i pore|ajte jabuke. Pecite u rerni 10-15 minuta.

ZDRAVQE ZRAVQE

^etvrtak ^etvrtak8.8.oktobar oktobar2020. 2020. 27 27

OMRA@ENA, A KORISNA

sopstvenom iskustvu: sigurno ste nekada doìveli da imate problem sa stomakom, èlucem, goru{icom i sli~no, ba{ u vreme kada ste proìvqavali neki stresan period u ìvotu ili bili pod nekom vrstom pritiska (posao, porodica, veza…). Ina~e, stres nepovoqno uti~e na ceo organizam i u stresnim situacijama organizam prili~no pati a i mi sa wim. Tokom stresnih situacija, izme|u ostalog, dolazi do smawenog dotoka krvi u èludac, {to moè dovesti do ozbiqnih gastrointestinalnih problema. Prakti~no, èludac ne moè da svari stres jer blokira stvarawe èluda~ne kiseline, pa samim tim èludac nije u mogu}nosti normalno da funkcioni{e. Isto tako, stres moè biti uzrok i prekomernog lu~ewa èluda~ne kiseline {to tako|e dovodi do mnogih problema. z [ta je vi{ak èluda~ne kiseline i kako nastaje Kada telo proizvodi vi{e èluda~ne kiseline nego {to je potrebno to moè dovesti do blagih, ali i teìh zdravstvenih problema. Postoji dosta faktora koji uti~u na pove}awe èluda~ne kiseline a naj~e{}i su: zzz Izbor namirnica - ako u va{oj ishrani preovladava za~iwena, quta i masna hrana, kao i hrana bogata vlaknima moè do}i do prekomerne proizvodwe èluda~ne kiseline. zzz Neredovna ishrana i previ{e dug vremenski razmak izme|u dva obroka, uti~u na prekomernu proizvodwu èluda~ne kiseline. zzz Alkohol, mleko, pi}a sa kofeinom, cigarete - iritiraju i stimuli{u èludac da proizvodi vi{ak èluda~ne kiseline. zzz Bakterijske infekcije - ~esto uti~u na brzo i pove}awe proizvodwe èluda~ne kiseline. A naj~e{}e bakterija Helikobakter pilori odgovorna za ovo. S. G.

@eluda~na kiselina

z Za{to je jo{ bitna èluda~na kiselina Pored toga {to nam pomaè u varewu i za{titi od mikroba i patogenih bakterija, èluda~na kiselina nas {titi i od gqivica (npr. kandide), pomaè kod apsorpcije hranqivih materija kao {to su proteini i vitamin B12, kalcijum, magnezijum, cink, selen, bakar i gvo`|e, uti~e na zdravqe na{e koè i {titi od pojave sindroma propustqivih creva (SIBO). Kako nam toliko jaka kiselina ne "istopi" èludac? U normalnim uslovima kada se u èlucu stvara ova izuzetno jaka kiselina, stvara se i tanak sloj posebne sluzi otporne na kiselinu koji oblaè unutra{wost èluca. Taj sloj ~uva èludac od agresivnih i jakih èluda~nih sokova i enzima, pa je uvek poèqna savr{ena ravnoteà izme|u

kiseline i ovih odbrambenih kontrolnih mehanizama. Obi~na voda (da, H2O) pomaè gra|ewe kiseline, ali i ove za{titne barijere pa je preporu~qivo popiti ~a{u vode pola sata pre jela da bi se stvorio ovaj sloj u èlucu. Ukoliko je ravnoteà u èlucu poreme}ena usled razli~itih faktora ili zbog starewa organizma i ne proizvodi se dovoqno èluda~ne kiseline, ili kiselina o{te}uje sluzokoù èluca, dolazi do razli~itih zdravstvenih, a prvenstveno gastrointestinalnih problema. Neki od problema mogu biti goru{ica, nadutost, gastritis, ali i problemi sa koòm, kao {to su akne i rozacea. z Stres - najgori neprijateq kiseline Jedan od faktora koji zna~ajno uti~e na èluda~nu kiselinu i stvarawe iste je stres. Potraìte potvrdu ove ~iwenicu u

^estu konzumaciju tamne ~okolade trebalo bi uvrstiti u slu`bena” ” pravila za zdrav `ivot - smatraju lekari

JEDITE ^OKOLADU SVAKI DAN:

Evo za{to!

1. Ja~a }elije srca i krvnih sudova ^okolada se proizvodi od kakaa - bogatog izvora antioksidanta koji ja~a imunitet tela i {titi ga od bolesti, a sadr`i i materije po imenu flavanol i teobromin koje su povezane sa za{titom srca i krvnih sudova. [to je postotak kakaa u ~okoladi ve}i, zna~ajnije su i zdravstvene pogodnosti, a smawuje se broj kalorija. Ako pazite na unos masti i kalorija u organizam izbegavajte mle~ne i bele ~okolade koje obiluju upravim tim elementima. 2. Podsti~e cirkulaciju Studija objavqena u Journal of the American Heart Association u julu ove godine pokazala je da konzumacija tamne ~okolade poboq{ava cirkulaciju. Ispitivawe je sprovedeno nad osobama koje pate od per-

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com ûvarku}a je vi{egodi{wa biqka koja moè da naraste i do 30 centimetara. [to se ti~e wenog opstanka u prirodi, veoma dobro podnosi i niske i visoke temperature. ûvarku}a je izuzetna biqka koja se u narodnoj medicini koristi zbog svojih protivupalnih, i diureti~kih svojstava, a moè se primeniti u obliku soka, obloga, masti, tinkture ili ~aja. ûvarku}a je stari narodni lek za bol u uhuh, o{te}ewa bubne opne i gubitak sluha pa je ~esto nazivaju i uhovnik. Wen sok rastvara vi{ak smole u uhu i uop{teno smawuje bol, a naziv ~uvarku}a dobila je zbog toga {to ~esto krasi krovove ku}a. Za bol u uhu najboqe je da ukapate 3 do 4 kapi soka ~uvarku}e u uho, da malo odleìte i posle se okrenete tako da sok

iferne arterijske bolesti, a koja smawuje dotok kiseonika do udova i tako ih onemogu}uje u kretawu. Studija je pokazala da su ispitanici koji su jeli 40 grama tamne ~okolade s udelom od 85 posto kakaa dnevno mogli hodati 15 posto duè nego oni koji nisu jeli ~okoladu. 3. Sniàva krvni pritisak i holesterol Antioksidanti u kakau sniàvaju i krvni pritisak. U nekoliko svetskih studija dokazano je i da kratkotrajno uìvawe u tamnoj ~okoladi moè relativno brzo da snizi pritisak - odnosno da }e svakodnevno konzumirawe 6 grama ~okolade nakon 18 nedeqa smawiti brojke sistoli~kog i dijastoli~kog pritiska za dva do tri posto. 4. Sniàva holesterol u krvi Porast holesterola u krvi pokazateq je

neuravnote`ene prehrane, ali je i sastavni deo starewa. Ako imate problema s prevelikim nivoima holesterola u krvi - ta~nije s rastom 'lo{eg holesterola' posegnite za tamnom ~okoladom. 5. Smawuje stres Stres je jedan od najve}ih okida~a sr~anih i drugih bolesti modernog dru{tva. Bi}e vam drago da pro~itate da tamna ~okolada deluje i na ovom podru~ju, te da redovno u`ivawe u ~okoladi s visokim postotkom kakaa smawuje koli~inu hormona stresa - kortizola u telu, kao i navale adrenalina. S. G.

Le~ewe biqem ûvarku}a iscuri iz uha. Oseti}ete olak{awe odmah! Ova biqka je svoju primenu prona{la u narodnoj medicini, a moderna istraìvawa su usmerena na polisaharide iz soka ~uvarku}e, jer se wima pripisuje delovawe na imunolo{ki sistem, kao i le~ewe kancerogenih oboqewa. ûvarku}u je lako uzgojiti iz wenih izdanaka. Ona je veoma otporna biqka koja se moè uzgajati u teglama ili na otvorenom. Dostupna je u razli~itim bojama, a naraste do dvadesetak centimetara. Gde god da je

posadite ne}ete pogre{iti, dobi}ete divan ukras, a uz to i lek za prvu pomo}. Interesantno je i to da ~uvarku}a deluje i nakon zamrzavawa. To je posledica wene visoke otpornosti na hladno}u i sposobnosti preìvqavawa u ekstremnim zimama. ûvarku}a ima sli~no delovawe aloe veri, koja je poznata u le~ewu razli~itih ko`nih tegoba. Ova biqka se smatra jednim od najsigurnijih lekova za {irok spektar ko`nih bolesti. Zbog antiupalnih i antisepti~kih svojstava sluì i kao odli~na prva pomo} kod opekotina, uboda i ugriza, jer pruà brzo olak{awe i smirewe. Problemati~no mesto jednostavno premaìte sokom ~uvarku}e ili stavite oblog od prerezanog lista.

28 ^etvrtak 8. oktobar oktobar2020. 2020. ^etvrtak 8.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 BELGIJA FRANCUSKI GLUMAC, [ARL

GLUMAC, RI^ARD AMERI^KA INDONEGLUMICA @ANSKO DEO TELA HEJVORT OSTRVO ^OVEKA

VRSTA PRODAVNICE

SRPSKAPOP PEVA^ICA NASLICI AJN[TAJNIJUM

ENERGIJA DVA ISTA SLOVA

OBIM

JEDNA NOTA

JAPANSKA PAMET, DEO LUKE ZAGONETKA SREDSTVO ZA PRAWE INTELEKT SA BROJE- RUKU (MN.) VIMA

STASATI, NARASTI

POPUT NE^EGA

URANIJUM

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

GRN^ARSKI PROIZVOD

VRSTA MEDA MODA KOJU FORSIRA ELITA PLOVILO SA DVATRUPA

VELIKI ORAO

IZVU]I KORIST IZ NE^EGA JUNA^KI SPEV MALI KOREN, UPALA KOREN^I] JAJNIKA (MED.)

NEPER SRPSKA POP PEVA^ICAPANI]

TURSKI DR@AVNIK, KEMAL

GLUMAC, RASEL OSTRVO U JADRANSKOM MORU

SRPSKA TV VODITEQKA, POPOV

[KOLA (SKR.) GLAVNI GRAD MOLDAVIJE

AMPER SRPSKO MU[KO IME

PLANINSKI VENAC U AZIJI

JOVAN ODMILA SEVERNOMAKEDONSKI GLUMAC

Sr Gl pski as

SRPSKA STARIJA GLUMICA UME[NI QUDI (NEM.) KARATE KLUB

GLUMICA SILVERSTOUN AUSTRIJA

KOJI SU BOJE PEPOQSKA PELA, SIVI LANTAN

UKRASNI DEO OKO VRATA MU[KARCA

Sr Gl pski as

Skandinavka 1: VODORAVNO B, E, BAGREMOV MED, SUDOKU, ORLINA, VISOKA MODA, ATATURK, N, EP, KROU, JOVA, KARAKORUM, A, [, ENA, METO JOVANOVSKI, TAMARA MILETI], MAHERI, ALI[A, KANONIKATI, IR, KRAVATA, SIWI, A, IKI, PLAVET, KNI], SPLAVOVI

IRIDIJUM SRPSKI PISAC, ANDRI]

SLU@BA KANONIKA (MN.)

SUPROTNI VEZNIK KELVIN

JAPANSKO OSTRVO ISTOK

PLAVA BOJA POND PRIMITIVNI PLOVNI OBJEKTI

GRADI] U [UMADIJI

DAMA U [AHU (SKR.) AMERI^KA GLUMICA LARSON („SOBA“)

STROGI ATINSKI ZAKONODAVAC VRSTA OBIM GU[TERA

AMERI^KI LINGVISTA ^OMSKI

REOMIR RADIO AKTIVNI HEMIJSKI ELEMENT

JEDNA BOJA ONAJ KOJI PODSTI^E NA NE[TO

URANIJUM

BIV[I RUMUNSKI DR@AVNIK ^AU[ESKU JEDAN TROCIFRENI BROJ

GRAD U BOKI KOTORSKOJ

DATI SNAGE, OBODRITI

MORSKI KRASTAVAC PLEMI]

UZRAST, STAS FIZI^AR WUTN PLANINA U GR^KOJ GLINENI MUZI^KI INSTRUMENT

STARI AUSTRIJSKI NOVAC (MN.) TURISTI^KI SAVEZ SRBIJE MLADUN^AD LAVA

ONAJ PO KOME JE NE[TO NAZVANO (GR^.) ^E[KI PISAC, VIKTOR

ZVUK PRI UDARU ILI PADU

JEZERO U KANADI OGRANI^IVA^ (LAT.)

TIH, POVU^EN

DVA ISTA SLOVA

MORSKI GREBEN

Sr Gl pski as

PAMET, INTELEKT

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2

OBRISI LIKOVA ENGLESKI PESNIK, TOMAS

NARODNA REPUBLIKA 3. BETOVENOVA SIMFONIJA MESTO U RAVNA SRPSKA DALMACI- 23. SLOVO PO^ETNA SLOVA POVR[INA GLUMICA AZBUKE JI KOD AZBUKE (LAT.) TOMOVI] SKRADINA

ENERGIJA EVENTUALNO (SKR.) BIQKA IZ PORODICE TRAVA NEPER

MERA ZA PAPIR

BIV[A ENGLESKA GLUMICA HEPBERN NARODNO KOLO TENISKA MRE@A

SRPSKA GOLK-POP PEVA^ICA SA SLIKE FRANCUSKI FUDBALER ANRI NOVI PAZAR

SRAM

UKRASNA ZEQASTA BIQKA

OMLADINSKA RADNA AKCIJA (SKR.)

ONO [TO SE PRIMA

Sr Gl pski as

PRAVILAN ZVUK

1 2 3 4 5 6 7

NA^IN PRODAJE JAVNIH PREDUZE]A VRSTA MORSKE RIBE KELVIN ^ETIRI SLOVA „S“ U SRPSKOM GRBU

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 2: VODORAVNO D, U, BRAON, R, TRP, MIRAN, ONTARIO, NIKOLAE, RAST, SS, OLIMP, ISAK, EPONIM, TSS, NR, DIK, SILUETE, E, ARAK, TANKOREPI], AB, MARINA VISKOVI], ORO, STID, TIJERI, TENDER, TON, NO]URAK, IVERAK, ORA, PRIMITAK, OCILA Ukr{tenica: VODORAVNO MILAN STANKOVI], EV, KARATISTI, U, SA^, PETICE, TOP, ON, VODI^ANIN, R, J, PORICATI, ILI, EMU, ANANIJE, EJ, DUBINA, I, ARTOA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Srpski mladi pop peva~, 2. Eventualno (skr.) - Borci u karateu - Simbol urana, 3. Gvozdeni sud pod kojim se peku jela - Odli~ne ocene u {koli - Artiqerijsko oru|e, 4. Li~na zamenica - Stanovnik Vodica kod [ibenika - Oznaka za reomir, 5. Oznaka za jug - Opovrgavati - Rastavni veznik, 6. Vrsta ptice trka~ice - Na{ sportski novinar Stojkovi} - Uzvik dozivawa, 7. Mesto gde je voda duboka - Deseto slovo azbuke - Oblast u Francuskoj. USPRAVNO: 1. Onaj koji se hrani mesom, 2. Srpski glumac Bekjarev - 15. i 24. slovo azbuke, 3. Oznaka za litar - 28. slovo azbuke - Jedna igra}a karta, 4. Atletski klub (skr.) - Doma}e govedo za vu~u - Tre}i vokal, 5. Te`ak, iscrpquju}i, 6. Centar, sredi{te, 7. Tata odmila, 8. Stanovnici gr~kog poluostrva Atike, 9. Klijati iz zemqe, 10. Srpska pokojna pop peva~ica Paj~in, 11. Osnovna tarifa (skr.) - Auto-oznaka za Italiju - Simbol erbijuma, 12. Ameri~ka peva~ica Hjuston - Oznaka za tonu, 13. Sastavni veznik - Simbol kiseonika - Srpski peva~ Martin, 14. Most (tur.).

SPORT

^etvrtak 8. oktobar 2020. 29

LIGA U BO]AMA ''KUP MOM^ILA \UJI]A''

Veliki derbi pred nama!

Стево Бјелан водио екипу Буковице до још једне победе

И најмлађи воле боћање Osmo kolo lige u bo}ama koje se ve} mesec dana igra u Bonirigu potvrdilo je da favorizovani timovi uistinu zaslu`uju tu ulogu i da sa wima nema {ale. Ukratko, solidan otpor i lepi potezi igra~a iz mawe favorizovanih ekipa bili su kratkog daha, jer su tehni~ki potkovane ekipe sa vrha tabele izvojevale trijumfe i spre~ile ve}a iznena|ewa. ^etvrtoplasirana Krajina Ekspres umalo da zaglavi u okr{aju sa mla|anim Gagi}ima. Momci iz ravnokotarske doline iz Islama Gr~kog u jednom trenutku su pristigli i do 13:15, ali furiozni Ekspres je na kraju slavio sa 21:13 i ve} se okrenuo ka Zemuniku Gorwem, koji ih ~eka u 9. kolu. Istovremeno sa ovim duelom, na terenu ''Mom~ilo \uji}'' desilo se jedino iznena|ewe ve~eri kada je ekipa ''Joja'' ostala bez preko potrebnih bodova za plejof u duelu sa Hajduk Veqkom. Hajduci su do{li do svoje druge pobede u ligi sa rezultatom od

TABELA NAKON 8. KOLA 1. BUKOVICA

7 1 70 21

2. SV. ILIJA KA[I]

7 1 64 21

3. JANKOVI] STOJAN

6 2 49 18

4. KRAJINA EKSPRES

6 2 32 18

5. BRKAJLIJE

5 3

6. JOJA

4 4 19 12

7. BURA

4 4 12 12

8. DINARA

4 4 -17 12

Me~ sezone slede}eg petka

9. HAJDUK VEQKO

2 6 -29 6

10. ZEMUNIK GORWI

2 6 -58 6

Ako je nedostajalo drame pro{le sedmice u 8. kolu, slede}eg petka uzbu|ewa }e biti na pretek. Bukovica i Ka{i} koji dele vrh tabele sa 21 bodom u direktnom duelu poku{a}e da re{e pitawe liga{kog prvaka. Naime, do kraja regularnog dela prvenstva ostala su jo{ samo tri kola, tako da ko god bude uspe{niji u ovom me~u sezone, bi}e nadomak titule liga{kog prvaka. Naravno treba obratiti pa`wu i na Krajinu Ekspres i Jankovi} Stojana koje vrebaju sa 3. i 4. pozicije i svakako `ele u zadwi ~as da se ukqu~e u borbu za titulu Premijera.

11. GAGI]I

1 7 -52 3

12. RSK STABAW

0 8 -83 0

Детаљ са меча Буковице и Бркајлија

21:17. Bura je uverqivom pobedom nad Zemunikom ostala u igri za

jednu od prve ~etiri pozicije koje vode u plej-of. Krajwi rezultat je bio 21:6 u korist Bure.

-7 15

Utakmica od velike va`nosti za obe ekipe je bio duel Sv. Ilije Ka{i} i Dinare. Nakon inicijalnih 13:1 za Ka{i}, hrabri momci sa Dinare su pri{li na 13:9, ali to je bio i kraj wihovog otpora. Ka{i}ani su rutinski priveli me~ kraju i slavili sa 21:9. Na pomolu je bilo veliko iznena|ewe kada su Kraji{nici sa Stabwa poveli favorizovanog Jankovi}

RASPORED 9. KOLA (9. 10. 2020.) 17:30 Zemunik Gorwi - Krajina ekspres 17:30 Joja - RSK Stabaw 18:30 Jankovi} Stojan - Dinara 18:30 Gagi}i - Hajduk Veqko 19:30 Sv. Ilija Ka{i} - Bukovica 19:30 Brkajlije - Bura Stojana sa 9:1. Tada se Jankovi} Stojan probudio i serijom vezanih poena na kraju je slavio sa 21:10. Na kraju ve~eri vi|en je me~ sa najja~im navijawem, kada je lider ''Bukovica'' odmerio snage sa Brkajlijama. Me~ relativno ni`eg kvaliteta nego {to su kr{ni Bukov~ani odigrali u ranijim rundama, ipak je bio dovoqno dobar da pobede simpati~ne Brkajlije i udaqe ih od vrha tabele. Krajwi rezultat je bio 21:13 u korist Bukovice. S. G.

Sportski vremeplov Radivoj Kora}, legendarni ko{arka{, jedan od najboqih u Evropi

Dovoqno je re}i - @u}ko “@u}ko” je ko{arku igrao sa ~udesnom ve{tinom, na na~in koji se stilom i efikasno{}u razlikovao od svega {to je do tada i posle wega vi|eno. I danas ga smatraju jednim od najboqih igra~a u istoriji evropske ko{arke. Krajem tridesetih godina pro{log veka, ta~nije 5. novembra 1938. godine, u Somboru je ro|en de~ak koji }e obeleìti jednu dekadu srpske, jugoslovenske i evropske ko{arke. Pored jedinstvenog talenta za ko{arka{ku igru, ovaj de~ak }e postati prepoznatqiv po mnogo ~emu. Iako je wegov talenat za sport bio neosporan, vi{e nego o~igledna su bile i wegove sklonosti ka prirodnim naukama. Interesovawe je pokazivao i u oblasti slikarstva, kwièvnosti, muzike. Proslavqeni ko{arka{ je bio iz ugledne porodice, majka Zagorka iz stare somborske gra|anske porodice Gradinski, dok je otac Bogdan bio iz sve{teni~ke familije. Posle Drugog svetskog rata, porodica Kora}, izuzetno obrazovana, dobija preme{taj u Beograd. Kada je Radivoj Kora} sa 16 godina stigao u OKK Beograd, niko tada nije mogao da pretpostavi da je stigao sportski genije. Od juniora do seniora samo jedna godina. Uspon je bio muwevit. Iskusni trener Borislav Stankovi} je osetio neizmerno bogatstvo tog talenta, te generacije. Osta}e zabeleèno da je na juniorskom turniru odrànom 1956. godine na jednoj utakmici postigao 33 poena, koliko je ukupno postigla wegova ekipa i ve} tada nagovestio neslu}eni potencijal sakriven iza stidqivog, prijatnog i druèqubivog

karaktera ri|okosog mladi}a. Sa OKK Beogradom Radivoj Kora} je osvojio ~etiri prvenstva Jugoslavije. Bio je najboqi strelac prvenstva sedam godina uzastopno, {to je najvi{e u istoriji jugoslovenske ko{arke, sa prosekom poena po utakmici od 32,7. Na utakmici Kupa evropskih {ampiona protiv Alvika iz Stokholma 1965. godine, Kora} je postigao 99 poena (utakmica se zavr{ila rezultatom 155:57), {to je do danas ostao rekord elitnog evropskog klupskog takmi~ewa. Posle OKK Beograda, seli se u Belgiju, gde je bio najboqi strelac i igra~ Standarda iz Lijeà, prvaka Belgije (1967/68) a iz tog perioda u Belgiji pamti se jedna neverovatna anegdota vezana za wega. Zbog svoje izuzetne popularnosti u Belgiji, bio je gost u vrlo gledanom televizijskom {ou programu. Kora}, koji je bio poznat po svom karakteristi~nom izvo|ewu slobodnih bacawa, sa dve ruke odozdo, drè}i loptu pre {uta neposredno iznad terena je na pitawe voditeqke koliko slobodnih bacawa moè da pogodi iz 100 poku{aja, skromno odgovorio: “70 do 80”. U tom trenutku se pomerila zavesa u studiju, iza koje je stajao ko{. Voditeqka je zamolila Kora}a da gledaocima potvrdi svoju tvrdwu na licu mesta a Kora} je pogodio svih 100 slobodnih bacawa. Bio je predvodnik generacije koja je utabala put svim ve}im uspesima srpske i jugoslovenske ko{arke u godinama i decenijama koje su usledile. Bio je predvodnik generacije koja je 1961. godine na Evropskom prvenstvu u Beogradu osvojila prvu medaqu

za Jugoslaviju. Reprezentativni dres je obukao 157 puta i postigao 3265 poena (20,8 po me~u). Najvi{e pogodaka u nacinalnom timu postigao je na utakmici protiv Izraela – 42. Na 91. me~u reprezentacije bio je najboqi strelac. Sa Jugoslavijom je osvojio pet zlatnih medaqa (Balkanske igre 1961, 1962, 1963, 1964, 1967), pet srebrnih (Olimpijske igre 1968, Svetska prvenstva 1963. i 1967, Evropska prvenstva 1961. i 1967) i jednu bronzanu na EP 1963. godine. Najboqi strelac kontinentalnih {ampionata je bio tri puta (1961. u Beogradu,1963. u Vroclavu i 1965. godine u Moskvi), a bio je i najboqi strelac Olimpijskog turnira u Rimu 1960. godine. Sportska istorija Jugoslavije crnim slovima je zapisala 2. jun 1969. godine. @ure}i na reprizu predstave “Kosa” u Ateqeu 212, u blizini Sarajeva posle te{ke saobra}ajne nesre}e prestalo je da kuca veliko srce Radvoj Kora}a – @u}ka. Ispra}aju iz Sarajeva prisustvovale su hiqade qudi. Kilometarima po izlasku iz Sarajeva qudi su stajali uz ulice kojima je prolazio kov~eg sa Kora}evim posmrtnim ostacima. Ta vest se muwevito pronela, i potresla celu, ne samo sportsku Jugoslaviju. Ko{arka{ki savez doneo je odluku da se na taj dan vi{e nikada ne odigra niti jedna utakmica. “Nikada nisam video toliko qudi, od najmla|ih do najstarijih, da je iza{lo na ulice da isprati jednog ~oveka. Bilo ih je na hiqade. Kilometrima po izlasku iz Sarajeva qudi su stajali pokraj puta, `ele}i da odaju po{tu jednom od najve}ih igra~a jugo-

slovenske ko{arke.” – prise}a se Mirko Trgov~evi}-[ema, tada{wi predsednik OKK Beograda. Radivoj Kora} je prvi sportista sahrawen u “Aleji velikana“ u Beogradu. Na izri~ito insistirawe tada{weg predsednika dràve Josipa Broza Tita, umesto dràvnom, kov~eg je bio prekriven olimpijskom zastavom. Re~eno je: “On je bio ve}i od zemqe koju je predstavqao. Pripadao je celom svetu.” Zanimqivo da je tokom rata u Bosni, @u}kov spomenik na mestu pogibije sru{en, ali su se obli`wi me{tani, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, sami me|usobno dogovorili i podigli novi Obelisk koji obeleàva mesto tragedije. FIBA je 1971. godine, na predlog generalnog sekretara Vilijama Xonsa, u Kora}evu ~ast ustanovila Kup Radivoja Kora}a. Ovo masovno evropsko takmi~ewe je uga{eno 2002. godine, a Ko{arka{ki savez Srbije i Crne Gore je promenio ime svog nacionalnog kupa u Kup Radivoja Kora}a. Sa razdruìvawem Srbije i Crne Gore, Kup Radivoja Kora}a postaje zvani~an naziv kupa Srbije za ko{arka{e. N. R.

^etvrtak 8. oktobar 2020.

SPORT

D 16 (DIVIZIJA 2) PO IS E AL IN F D AN GR – A KT RI ST DI H NI LIGA JU@

Александар Веселиновић са својим шампионкама

ACINE [AMPIONKE

ponos srpske zajednice FK Bonirig - Hi~nbruk 2:0

Медаље су у правим рукама

Srpska fudbalska zajednica Zapadnog Sidneja ve} u prvom Grand finalu ostvarila je trijumf u takmi~ewu Ju`nog Distrikta. Grupa devojaka iz FK Boniriga ispod {esnaest godina starosti pro{le subote u velikom finalu trijumfovale su nad vr{wakiwama iz Hi~inbruka rezultatom od 2:0 golovima Nikoline Ku`et i Milice Veselinovi}. Trijumfom u finalu devojke FK Boniriga ispod 16, potvrdile su titule Premijera, pa su se tako okitile duplom titulom. Nakon velike drame u polufinalu pre sedmicu dana i pobede od 3:1 nad AC Junajtedom nakon boqeg izvo|ewa jedanaesteraca, pro{le subote na red je do{lo veliko finale u Murbenku, sedi{tu Ju`nih Distrikta. Vreme idealno a teren fantasti~an i to naro~ito zahvaquju}i ulo`enim sredstvima u sistem za irigaciju, jer su ove godi-

Veselinovi} veliki profesionalac FK Bonirig putem svoje fejsbuk stranice ~estitali su devojkama na osvojenoj tituli i izrazili posebnu zahvalnost treneru Aleksandru Veselinovi}u na wegovom neumornom radu tokom cele sezone, kao i tokom priprema za veliko finale. Naime, Aco Veselinovi} je profesionalno pripremio devojke kroz treninge, a za samo finale obezbe|en je privatni autobus koji je vozio devojke na utakmicu na stadion u Murbenk. Naravno, ovde se radi o amaterskom fudbalskom takmi~ewu, ali Veselinovi}evo veliko ulagawe u rad sa fudbalerkama urodio je plodom i makar, i sa dodatnim detaqima oko organizacije, na trenutak pokazao ovoj skupini talentovanih devojaka kako bi to izgledalo kada bi se neka od wih profesionalno bavila fudbalom. ne distriktovi Rejdersi po prvi put se takmi~ili u NPL 2, pa su uslovi na glavnom terenu bili na svetskom nivou ~ak i sada na kraju sezone. Ovo je bila velika novina, jer proteklih godina u isto vreme teren bi znao biti poput oranice nakon stotine odigranih me~eva. SLAVQE NA POÊTKU UTAKMICE Po~etak utakmice bio je kao iz snova za na{e devojke. U prvih deset minuta ve} je bilo 1:0, a strelac je bila Nikolina Kuèt. Vi|eno je jo{ nekoliko prilika za na{e devojke u prvom delu igre, ali nije bilo promene rezultata. [to je jo{ va`nije, Hi~inbrukove fudbalerke su bile potpuno neutralisane. Scenario iz prvog poluvremena odigrao se i na po~etku drugog poluvremena. Ovaj put Milica Veselinovi} je pogodila mreù protivni~kog gola za velikih 2:0. Na{e devojke su mirno iskontrolisale utakmicu

Српске девојке, српски понос

Nastavak na 31. strani u

SPORT

^etvrtak 8. oktobar 2020. 31

Bonirig vodio sa 1:0 i ispao u polufinalu u Beli orlovi iz Boniriga zavr{ili su sezonu 2020. nakon poraza u polufinalu od Central Koust Marinersa (akademija) od 2:1 u Na{ tim je i poveo, ali je drugu godinu za redom zavr{io sezonu u istoj fazi takmi~ewa

Аплаузи тренерима Веселиновићу и Пространу након финала

Детаљ са финала

Ерупција славља на крају меча

Фамилије Јокић, Веселиновић и Миздрак у публици

u Nastavak sa 30. strane do kraja me~a i nakon posledweg zvi`duka glavnog arbitra krenulo je veliko slavqe mnogobrojnih roditeqa koji su okupirali tribine stadiona u Murbenku. Devojke {ampionke ponosno su prodefilovale preko terena u Murbenku sa ogromnom klupskom zastavom i na taj na~in su dodatno ulep{ale slavqe. DEVOJKE BEZ PREMCA Vaqa istaknuti da je ova grupa Bonirigovih devojaka bila i premijerni prvak bez i jedne izgubqene utakmice. Upravo sa dana{wim suparnikom Hi~inbrukom koji je na kraju prvenstva bio drugi i Bonirigov najte`i protivnik, na{e devojke su tokom

sezone odigrale dva remija i u zadwem me~u sredinom septembra slavile sa 2:0, identi~nim rezultatom kao u subotwem finalu. Vaqa napomenuti da nije odr`ana uobi~ajena ceremonija dodele nagrada od strane zvani~nika Ju`nog Distrikta zbog mera socijalnog distancirawa koje su jo{ uvek na snazi. Tako da su medaqe neformalno podeqene devojkama, ali to nije umawilo radost na{ih fudbalerki i wihovih familija, kojima }e ova fudbalska sezona ostati u dugom se}awu. Po zavr{etku utakmice celokupna ekspedicija u dru{tvu sa roditeqima oti{la je u Centar u Bonirig gde je titula proslavqena u restoranu Dukat. S. G.

Nakon poraza od Marinersa 27. septembra u posledwem kolu regularnog dela prvenstva Druge Premijer lige Novog Ju`nog Velsa, Beli orlovi su i pro{le nedeqe u polufinalu opet odmerili snage sa istim protivnikom. Bonirig je krenuo uverqivije u ovaj me~, kada je Eron Peterson naba~aj iz kornera poslao preko gola. Xuda Kler, starter za Orlove po prvi put ove sezone, potom je imao {ut iz daqine. Nakon toga ~uvar mreè Marinersa Zenden Hart stupio je na scenu kada je odbranio {uteve Kavagu}ija i Klera. Imaju}i na umu da su momci u ùtom najefikasnija ekipa u ligi, oni su relativno pasivno zapo~eli me~. Tek nakon pola sata igre Demijen Cenekis primio je duga~ak pas Kamerona Vindasta i slomio odbranu Bonariga ali nije mogao da pogodi okvir gola. Beli orlovi su nastavili da stvaraju {anse, a Kler nije uspeo da savlada golmana Harta kada ga je uposlio Kavagu}i. Na izmaku poluvremena, Asmir Kadri} je uputio {ut iz daqine, ali je on samo protutwao iznad gola Marinersa. Momentum koji je Bonirig imao u prvom delu igre nastavqen je i u drugom poluvremenu. Nakon kombinatorike Armsona i Eremuga, Kadri} je imao otvoren {ut, ali wegov udarac je upu}en direktno u golmana Harta. Vezwak Armson je ubrzo zatim doveo Bonirig u vo|stvo kada je sa 25 metara, iz prve, niskim udarcem savladao Harta na golu Marinersa. Marinersi su pokazali u nekoliko navrata u minuloj sezoni da ne padaju duhom nakon rezultatskog deficita. Naàlost po na{ tim, tako je bilo i ovom prilikom. Slavqe Boniriga je potrajalo samo dva minuta, jer ve} u 57. minutu Kul je nakon proigravawa Farela i Smajlija poravnao rezultat na 1:1. Nakon izjedna~ewa vi|eni su proma{aji na obe strane. Kadri} je probio po desnom boku i ubacio upotrebqivu loptu, ali Peterson nije uspeo da je stigne. Na drugoj strani, Metju He~ je ostavio lepu povratnu loptu, ali je Smajli lo{e odreagovao. Me|utim, Smajli, biv{i igra~ Tigrova, odigrao je kqu~nu ulogu u narednim trenucima obezbediv{i da se wegov sada{wi tim Marinersi sretnu u finalu sa wegovim biv{im timom Tigrovima slede}eg vikenda. Smajli je centrirao s desne strane za Cenekisa, ~iji {ut je Xejms Hronopulos sjajno odbranio, ali se Balard na{ao na pravom mestu i pogodio mreù Boniriga za 2:1 u 67. minutu. Doma}i fudbaleri tu nisu stali ve} su nastavili da napadaju, najpre preko Cenekisa, a potom i preko Stila. Sa druge strane Orlovi su pripre-

Маринерси славе против Бонирига

Џек Армсон завршио сезону са пет голова tili preko Radovana Pavi}evi}a kojem je lopta izmakla santimetar ispred gola doma}eg tima. U otvorenoj igri na kraju utakmice Stil je presekao loptu Orlovima uposlio Smajlija, a ovaj iznudio fenomenalnu odbranu od strane Hronopulosa. Pavi}evi} i Galavej su proigrali Maksa ^unga,

Никола Крљар у финалу са Тигровима

POLUFINALA

l Spirit FK - Severni Tigrovi 1:2 l Central Koust (Akad.) - Beli orlovi 2:1 ~iji {ut je Vindast po`rtvovanim startom izbio van gola. Na samom koncu me~a Smajli je imao lep {ut, ali je Hronopulos jo{ jednom lepo odreagovao. S. G.

Bez finala drugu godinu zaredom Za Bonirig ovo je druga godina zaredom u NP2 da su okon~ali sezonu u polufinalu. Imaju}i na umu igra~ki kadar koji srpski tim poseduje, fudbalere koji su svojevremeno harali NPL1, neigrawe Grand finala inferiornije NPL2 svakako je neuspeh. Kao delimi~no opravdawe svakako ide prekid sezone usled pandemije, i sama skra}ena sezona od samo prvenstvenih kola kada se liga nastavila u julu. U svakom slu~aju, trener Vejn O'Saliven ima pune ruka posla ne bi li od Boniriga stvorio {ampionski tim i vratio ih u NPL1 u 2021, uostalom gde i pripadaju.

Krqarevi Tigrovi protiv Marinersa u velikom finalu Severni Tigrovi za koje od ove sezone igra Nikola Krqar nakon preokreta pobedili su Spirit sa 2:1 i plasirali se u veliko finale koje se igra u subotu na Valentajn Sports Parku u Glenvudu. Defanzivac Krqar je dete Belih orlova i nakon igrawa za sve mla|e selekcije tima iz Boniriga, od ove sezone brani boje Tigrova iz severnog Sidneja. Tako da eto, iako ne}e biti srpskog tima u Grand finalu, srpski navija~i ima}e svog predstavnika u velikom finalu kada }e Tigrovi slede}e subote 10. oktobra poku{ati da zaustave Marinerse da nakon osvojene titule Premijera osvoje i Grand finale.

THURSDAY  ^ETVRTAK 8. 10. 2020.

BURNA KONFERENCIJA TUMBAKOVI]A PRED ME^ GODINE, OTKRIO VELIKE PROBLEME "ORLOVA"!

„Pa {ta ako izgubimo?!“ Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Qubi{a Tumbakovi} na interesantan na~in je izneo svoje stavove povodom pitawa novinara pred put u Oslo gde }e "orlovi" igrati bara` me~ za plasman na Evropsko prvenstvo. Nakon {to je objavio spisak od 30 fudbalera za utakmicu protiv Norve{ke, ali i Ma|arske i Turske u Ligi nacija, Tumbakovi} je obelodanio i s kakvim se problemima susreo ovih dana. Prvi je bio ~iwenica da Napoli ne pu{ta Nikolu Maksimovi}a u reprezentaciju, zbog ~ega, prema selektorovim re~ima, "FSS i UEFA vode borbu" da se to dovede u red. "Imamo veliki problem sa tim centralnim bekovima. Malopre sam rekao za Nikolu Maksimovi}a, koga Napoli ne pu{ta. Milo{ Veqkovi}, koji je bio planiran u toj grupi, wega Verder... opet po slovu zakona, pu{ta samo da od Bremena do|e do Osla i iz Osla da se vrati u Bremen. Zna~i, ne}emo mo}i da ga koristimo", istakao je Tumbakovi}. Tome je dodao i slede}e: "Po{to smo imali nagove{taj za jo{ par igra~a za koje je tako|e postojala mogu}nost da i oni eventualno ne do|u, onda smo, da ne bismo bili zate~eni, pozvali fudbalere koji mogu da odgovore nekim na{im zahtevima kada su pojedina mesta u timu u pitawu. Zato su tu i Mara{, Zdjelar, Katai... Mislim da radimo krajwe profesionalno", naglasio je selektor "orlova". Kada je na red do{la pri~a o rivalu, Tumbakovi} upitan da li smatra da je kqu~na taktika - zaustavqawe "Halanda koji je ovog vikenda dao dva gola za Borusiju": "Naravno da ne smatram. Nije novo da Haland da dva gola, davao je on i po tri. Bilo bi dobro da je on jedini koji moè da postigne gol. Ali, imaju oni jednu kompaktnu ekipu, imaju jo{ dva igra~a koja tako|e ~esto daju pogotke i nalaze se u {ansama, tako da }emo imati jako veliki problem da zaustavimo taj napad Norveàna. Me|utim, Boè moj, to je fud-

bal, trudi}emo se da zaustavimo Halanda i celu wihovu ekipu, a da se nametnemo nekim na{im stilom igre", rekao je selektor Srbije. On je potom "pau{alnim" ocenio pitawe da li }e razmi{qati o potpunoj rekonstrukciji tima, eventualno i ostavci, ako se izgubi me~ u Oslu: "Za{to bih odlazio sa klupe? Ovo je posao kao i svaki drugi. Nismo ni po~eli utakmicu, a ve} razmi{qamo da odemo sa klupe. Pa, naravno da nisam nikad pobegao, pa ne}u ni ovoga puta. Milion puta sam utakmice vodio, i daqe }u. Smatram da treba da budemo u razmi{qawu pozitivni. A ako ne budemo takvi, ako budemo razmi{qali kao pojedinci, onda ne treba ni da sara|ujemo. Hajde da se okrenemo pozitivnim stvarima. Ovo je sport. Treba da se nadme}emo, ali i da pokaèmo neku na{u vrednost. I mediji, i narod, i mi. Ako se bude ovako razmi{qalo, {ta ako izgubimo, a nije ni po~ela utakmica... Pa, {ta moè da bude? Ne moè da bude ni{ta. Ima i drugih poslova u ìvotu da se rade, tako daqe, tako daqe...", istakao je Qubi{a Tumbakovi}, koji je dodao i "Ne pla{imo se nikoga!", pri~aju}i o tome da je najva`nija priprema ekipe - na psiholo{kom planu, usled zbog malog broja treninga (prakti~no, samo jedan pravi od okupqawa do utakmice). Prema wegovim re~ima, stru~ni {tab je maksimalno pripremio utakmicu, Norve{ka je skautirana do sitnica. - Odgledali smo posledwih 15 wihovih me~eva. Sve se zna, ali opet, jedan detaq promeni utakmicu". Ono {to me raduje jeste da }e na{i igra~i sada sigurno biti u mnogo boqoj formi nego u septembru jer sad imaju iza sebe ~etiri-pet utakmica" . Utakmica izme|u Norve{ke i Srbije igra se u ~etvrtak od 20.45 sati. Pobednik tog duela u novembru }e, na doma}em terenu, do~ekati boqeg iz me~a [kotska - Izrael u finalu baraà C Lige nacija. N. R.

Partizan i Crvena zvezda bi trebali 17. oktobra da odigraju „ve~iti derbi“:

VEÎTI DERBI PRED NAVIJAÎMA? Posledwih dana su se pojavqivale informacije da bi moglo da se dopusti prisustvo publike na stadionima, a povodom toga je upitan epidemiolog Branislav Tiodorovi}. – U ovom trenutku je nemogu}e o~ekivati da na ve~itom derbiju bude navija~a, to je prosto nemogu}e. Iako Srbija ima jednu od najboqih epidemilo{kih situacija u Evropi, okruèni smo zemqama koje su u te{koj situa-

ciji i pitawe je vremena kada }e i nas da zaka~i taj talas. Tako|e, vidite da se i kod nas stvari mewaju iz ~asa u ~as, jedan dan imamo vi{e zara`enih, a drugi dan mawe, rekao je Tiodorovi}. On navodi da na{ narod ne po{tuje propisanu distancu i to je veliki problem. – Znate kakav je mentalitet na{eg naroda i navija~a, svi znamo koliko qudi ovde vole sport, a posebno fudbal. Navija~i na

severnoj i ju`noj tribini sigurno ne}e pristati da dr`e distancu, da budu odvojeni i da nose maske. UEFA jeste dala dozvolu savezima da vrate navija~e na stadion, ali ona ne snosi odgovornost za {irewe virusa na stadionima u tim dr`avama. Nemci i [panci po{tuju distancu i nose maske, ali to kod nas ne bi bio slu~aj. Zato je pametnije da se igra bez publike, jasan je Tiodorovi}. N. R.

Zvezdin 10. trijumf u nizu za „plus osam" Fudbaleri Crvene zvezde ostvarili su i 10. uzastopnu pobedu od starta Superlige Srbije, po{to su na stadionu „Rajko Miti}” savladali Napredak iz Kru{evca sa 3:0 (2:0). Trener Dejan Stankovi} „rotirao” je tim, na klupi su ostali Milan Borjan, Milo{ Degenek, Milan Rodi}, a El Fardu Ben zaigrao je tek u nastavku. Zvezda je povela ve} u prvom napadu, strelac u 46. sekundu bio je Dijego Fal~ineli, potom je sjajnu akciju Aleksandra Kataija i Milana Gaji}a u 9. minutu realizovao Mirko Ivani}, a isti igra~ bio je precizan sa bele ta~ke u 71. minutu. S druge strane, kapiten Kru{evqana Marko Mrki} pogodio je pre~ku iz penala u 63. minutu, prenosi Tawug. Rezultati: Proleter - TSC 1:0, Rad - In|ija 2:1, Zlatibor - Radnik 1:4. Subota: Metalac - Partizan 1:1, Novi Pazar - Vojvodina 3:1, Ma~va - Vo`dovac 0:2, Spartak - ^ukari~ki 4:2, Ba~ka - Javor 2:2. Petak: Radni~ki Ni{ - Mladost 1:1. Tabela: Crvena zvezda 30 bodova, Partizan 22, Vojvodina 20, Spartak 19, ^ukari~ki 18, Proleter 18, Radni~ki Ni{ 17, Mladost 17, Vo`dovac 16, TSC 14, Javor 14, Metalac 13, Novi Pazar 12, Radnik 10, Rad 9, In|ija 9, Ba~ka 7, Zlatibor 6, Napredak 5, Ma~va 5.

"GROBARI" JO[ PAMTE WEGOV SLOBODWAK ZA OBARAWE ZVEZDE U 90. MINUTU

Joji}: Da vratimo Partizan gde mu je mesto! Partizan je vratio iskusnog fudbalera u svoje jato. Nekada{wi reprezentativac Srbije, Milo{ Joji}, novo je poja~awe FK Partizan. On je istakao da }e u~initi sve da kvalitetom i iskustvom vrati crno-bele tamo gde im je mesto.

Joji}, qubimac navija~a Partizana jer je postigao ~uveni gol iz slobodnog udaraca u 90. minutu protiv Zvezde za titulu 2013, isti~e da je sada situacija druga~ija, ali ciqevi isti. "@elim da kvalitetom i iskustvom koje sam stekao u inostranstvu pomognem Partizanu da se bori za titulu, bude {ampion i da u|e u Ligu {ampiona". Mi smo bili generacija koja je harala po Srbiji, pobe|ivali smo i u Evropi, nismo imali adekvatnog protivnika kod nas. Zvezda nije mogla da nam parira", rekao je Milo{ Joji} na zvani~noj promociji u Humskoj. On je istakao da fizi~ki nije spreman 100 odsto, ali u glavi jeste i da }e u~initi sve da zaigra u derbiju. "Osam bodova je prednost, ali to ni{ta ne mora da zna~i. Se}am se da smo mi 2013. godine imali 14 ili 15 bodova prednosti, pa do{li u situaciju da derbi odlu~uje". Joji} je ponovo uzeo dres sa brojem 39 i priznao da bi voleo da partijama u Partizanu ponovo zaslu`i poziv u reprezentaciju Srbije. Prethodno je Partizan predstavio ofanzivca Filipa Holendera, koji je stigao iz Honveda, te povratnika Ivana Obradovi}a.