Issuu

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

Ve} 34 godine ~uvar srpskog identiteta l ^etvrtak/Thursday10.4.2025. 8. 1. 2026. l Year XXXIV XXXIVNo. 2691 2652 l Price - NSW/VIC/QLD/

S E R B I A N

V O I C E

W E E K L Y

SA/TAS - $6.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $6.50

îtaocima Srpskog glasa èlimo sre}ne boì}ne praznike, da ih u miru i blagostawu provedete pored svojih najmilijih!

MIR BO@JI, HRISTOS SE RODI! VAISTINU SE RODI! Tema nedeqe:

Australija:

Srbi u svetu:

Tramp zarobio Madura?

groznica u Australiji

tragedija u {vajcarskoj diskoteci, stradao Srbin

u Kako je

u Zlatna

u Te{ka

Riznica:

u Pri~a

o jedinom srpskom vojniku koji je ostao na Kosovu

Kompanija Beo Group Australia vam poklawa magnetni kalendar za 2026. godinu

2O26 JANUARY S

T F S 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Strana 4

Strana 12

Strana 11

APRIL Strana 25 S

W T F S 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

FEBRUARY

MARCH

S M T W T F S 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28

S M T W T F S 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

MAY S M T W T F S 31 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

JUNE S

M T W T F S 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

2 ^etvrtak 8. januar 2026.

IZME\U DVA VIKENDA

BO@I]NA POSLANICA SPC:

Prevazi|imo podele i pru`imo ruku jedni drugima SIMBOLIKA I OBI^AJI BADWEG DANA I BO@I]A:

Duh zajedni{tva u centru praznika Badwi dan predstavqa posledwi i ujedno najstroì dan Boì}nog posta, ali i dan koji najavquje jedan od najve}ih hri{}anskih praznika, ro|ewe Isusa Hrista. Iako se obi~aji mewaju kroz vreme i prilago|avaju savremenom na~inu ìvota, su{tina praznika ostaje ista porodica, sloga i zajedni{tvo. Sa{a Sre}kovi}, muzejski savetnik Etnografskog muzeja, isti~e da Badwi dan treba provesti u miru, sa pozitivnim mislima i u atmosferi i{~ekivawa velikog radosnog doga|aja. „Najva`nije je da je porodica na okupu. Bez obzira na to koliko se obi~aji mewaju, taj duh zajedni{tva i o~uvawe porodi~ne sloge su kqu~ni“, nagla{ava Sre}kovi}. Jedan od centralnih obi~aja Badweg dana je se~ewe i uno{ewe badwaka. U seoskim sredinama taj ~in se i daqe obavqa u prirodi, dok se u gradovima badwak uglavnom kupuje na pijacama ili ispred hramova, ~esto i nekoliko dana ranije. Kako obja{wava Sre}kovi}, forma obi~aja moè da se mewa, ali wegova simbolika ostaje ista. Badwak ima vi{eslojno zna~ewe. Prema starim narodnim verovawima, on je simbol ìvotne snage i duha vegetacije, a wegovo ritualno uno{ewe i paqewe predstavqa obnovu prirode i novi po~etak. Ova simbolika povezana je i sa zimskim solsticijem, jer se nakon najkra}eg dana u godini o~ekuje „preporod“ prirode. Badwi dan i Boì}, prema narodnom verovawu, treba provesti u krugu porodice. Ne ide se u goste, osim poloàjnika koji na Boì}no jutro donosi sre}u i napredak u dom. Tako|e, veruje se da sve va`ne poslove treba zavr{iti pre Badweg dana, dok se na Boì} zapo~iwu poslovi za koje se èli uspeh tokom cele godine. Postoji i niz obi~ajnih zabrana. Ne vaqa pozajmqivati stvari iz ku}e, a ono {to je pozajmqeno drugima treba vratiti do Badweg dana, obja{wava Sre}kovi}. Trpeza na Badwe ve~e je posna, skromna, ali sve~ana. Tradicionalno se sluè pasuq, posni kupus, riba, suvo vo}e, orasi i suve {qive. U nekim krajevima priprema se i dvanaest razli~itih jela, {to se u hri{}anskom tuma~ewu vezuje za dvanaest apostola. „Hrana ne treba da bude preobilna, ve} simboli~na. Va`no je da se kroz wu pokaè po{tovawe prema prazniku“, kaè Sre}kovi}.

SERBIAN VOICE WEEKLY Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC. Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Ve} 34 godine ~uvar srpskog identiteta Svakog ~etvrtka {irom Australije. Pretplata: Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu moète izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dràvama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odraàvaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) sa patrijarhom Porfirijem na ~elu je u Boì}noj poslanici ~estitala vernicima Boì} i istakla da je to praznik mira kada treba da prevazi|emo podele i pruìmo ruku jedni drugima. „U svetlost i ìvot u miru i slozi, nadahnuti nadumnom rado{}u Boì}a i Hristovim mirom, pozivamo sve, da prevazi|emo podele, da zagrlimo jedni druge, da pruìmo ruku jedni drugima, da razumemo da smo, jednom re~ju, neophodni jedni drugima. Jer, hri{}anska vera nas ne u~i da u vremenu krize ~ekamo boqa vremena nego da sami postanemo ìvi znaci budu}eg carstva Bo`jeg - qudi koji ve} sada ìve druga~ije, koji ne le~e strah strahom niti mr`wu mr`wom”, naveo je patrijarh Porfirije. Ukazao je da je situacija u Srbiji trenutno sloèna i te{ka jer su, kako je naveo, unutra{we politi~ke tenzije dovele do duboke podeqenosti dru{tva i nepoverewa me|u qudima, a razlike u mi{qewima sve ~e{}e prerastaju u iracionalnu mr`wu. „Posebno je zabriwavaju}i gubitak nacionalnog i kulturnog identiteta, koji dovodi u pitawe kontinuitet istorijskog i duhovnog samopoimawa na{eg naroda, a pri tome se ne moè objasniti iskqu~ivo spoqnim uticajima. Uz to dolaze ekonomska nesigurnost i demografski pad. Srbija se suo~ava sa izrazito negativnim prirodnim prira{tajem i, posledi~no, sa jednom od najbrìh depopulacija u svetu, kao i sve izraènijim starewem stanovni{tva”, nagla{ava patrijarh. Ukazao je na dve poruke Hristovog ro|ewa - da je Bog postao ~ovek radi nas i radi na{ega spasewa, kao i da svaki ~ovek, upravo zbog toga, moè i treba da postane na{ brat. „Jer, samo u Hristu, prvoro|enom me|u mnogom bra}om, ponovo zadobijamo drugoga kao bli`weg i brata. Zbog toga se pred tajnom ro|ewa Hristovog svakome od nas ponovo postavqa Bo`je pitawe, staro koliko i sâmo ~ove~anstvo: Gde ti je brat? Ne gde je tvoj interes, ni gde je tvoja strana, ni gde je tvoja stranka, niti - u krajwoj liniji - gde si ti sam, otu|en i usmeren samo na sebe, nego - gde je ~ovek koji ti je dat da, vole}i ga, pre|e{ iz smrti u ìvot. To i samo to jeste na{e osnovno pitawe i na{ centralni zadatak, ovog i svakog drugog Boì}a”, poru~io je Porfirije. Naglasio je da je ~ove~anstvu danas vi{e nego ikada potrebno da se vrati izvoru mira koji se ne name}e silom nego se otkriva u smirewu, u qubavi koja „ne traì svoje” i u odnosu koji gradi poverewe, zajedni{tvo i po{tovawe svakog ~oveka. „@ivimo u vremenu sve dubqih verskih, etni~kih i kulturnih podela, u svetu u kojem neprestano rastu geopoliti~ke napetosti i u kojem ratovi postaju sve ~e{}e sredstvo za re{avawe ekonomskih i politi~kih sukoba. Promena globalnog poretka i borba velikih sila za prevagu ra|aju nestabilnost, bezbednosne krize i strah od neizvesne budu}nosti”, naveo je patrijarh. Prema wegovim re~ima, tome se

pridodaju ekonomska nesigurnost, inflacija, rast nejednakosti, siroma{tvo, glad i nekontrolisano iscrpqivawe prirodnih resursa, dok tehnolo{ke transformacije donose nove eti~ke dileme i ra|aju digitalnu izolaciju, prividnu prisutnost bez stvarnog zajedni{tva. „Sve to dovodi do krize poverewa u institucije i medije, do relativizacije istine, do porasta anksioznosti i usamqenosti, pa ~ak i do gubitka smisla ìvota kod mnogih qudi dana{wice. I stoga mnogi od nas ovu svetu no} i ovaj sveti dan do~ekuju sa nemirom u srcu, brinu}i za decu i wihovu budu}nost, za hleb nasu{ni, za zdravqe, za sutra{wi dan”, naveo je on. Patrijarh je pozvao vernike da se ne pla{e, jer svet u kojem ìvimo „sa svim svojim lomovima, sukobima i strahovima” vi{e nije samodovoqan i samoobja{wiv niti je prepu{ten slepim silama istorije. „Ro|ewem Hristovim Bog je u{ao u samo srce qudske istorije i pokazao da zlo, ma koliko bilo agresivno i rasprostraweno, nema posledwu re~. Strah se ra|a tamo gde ~ovek misli da je sam - a Ro|ewe Spasiteqa na{ega Hrista otkriva nam da vi{e nismo sami i da nikada vi{e ne}emo biti sami”, naveo je patrijarh Porfirije. Naglasio je da ni krize na{eg vremena, ni ratovi, ni gubitak poverewa, ne mogu biti kona~na mera qudskog ìvota niti posledwa re~ o ~oveku. „Strah i daqe postoji, ali vi{e ne okiva ìvot. On je li{en kona~ne vlasti nad ~ovekom. Taj preobraàj ima svoje ishodi{te i temeq u samome Hristu, koji je izmirio ~oveka sa Bogom i time postavio temeq mira koji strah ne moè da ukine. Razoriv{i pregradu neprijateqstva, on ru{i podele koje razdvajaju qude i narode. To pomirewe se u bogoslu`benom i svetotajinskom ìvotu crkve pokazuje kao stvarnost u kojoj etni~ke i socijalne, pa i prirodne, razlike me|u qudima vi{e nemaju presudan zna~aj”, rekao je Porfirije. Srpski patrijarh je istakao da mir nije posledica qudskih dogovora niti rezultat ravnoteè sila ve} da je stawe, kako je naveo, preobraènog ~oveka koji veruje, ìvi i hodi Hristovim putem. „Otkad joj je svojim ro|ewem Hristos Bogomladenac darovao ‚slu`bu pomirewa’, crkva Bo`ja neprestano iscequje rane podela, obnavqa prekinute veze, vaspostavqa zajedni{tvo koje ne poznaje qudske granice, blagosiqa mir i mirotvorce. Taj blagoslov crkve

nas obavezuje da i sami {irimo mir”, rekao je on. Ukazao je da na{e vreme nosi duboke sli~nosti sa vremenom Hristovog ro|ewa, ukazuju}i da je tada na na{em naj{irem prostoru postojala jedna velika globalna sila - dominantna imperija koja je oblikovala onda{wi svetski poredak. „Danas je tih sila vi{e. One upravqaju svetom i diriguju sudbinama mawih naroda, ~ije vlasti, poput Irodove u vreme Ro|ewa Hristovog, imaju formalnu samostalnost, ali su u su{tini zavisne od ekonomskih, energetskih, politi~kih i vojnih interesa velikih sila. Setimo se da je i popis stanovni{tva u vreme Hristovog ro|ewa bio politi~ko-ekonomski instrument kontrole: ko je popisan - taj priznaje vlast i pla}a porez. Ali veoma sli~no je i danas, kada se li~ni podaci, koliko u dobre svrhe toliko, i sve vi{e, koriste radi kontrole i ograni~avawa slobode svakog pojedinca”, naveo je Porfirije. On je istakao da Hristovo ro|ewe svojim na~inom, mestom i vremenom, postaje slu`ba jedinstva i da u wemu istorija prestaje da bude niz slu~ajnosti i postaje prostor spasewa. „Hristos nije mogao biti ro|en u toplini i sigurnosti blagostawa. Po prirodi samog doga|aja, On se ra|a na mestu hladnom i pustom - na mestu gladnom Boga. Svako qudsko srce je takva pe}ina dok se u wemu ne rodi Hristos. Hristovo ro|ewe u siroma{tvu otkriva da pred wim i u wemu prestaju podele po kojima svet vrednuje qude. Porodica je prvo mesto na kojem ~ovek u~i {ta zna~i mir - ili {ta zna~i wegov gubitak. Dom se pretvara u istinske jasle ro`destva Hristovog onda kad u wemu ima mesta za pra{tawe, strpqewe i zajedni~ku molitvu”, kazao je patrijarh SPC. Patrijarh Porfirije i episkopi SPC jo{ jednom su svim vernicima ~estitali Boì}, uz tradiocionalni pozdrav „Mir Boìji, Histos se rodi!”. „Naposletku, bra}o i sestre, deco Svetoga Save i svih na{ih ~asnih predaka, svih svetih Otaca i Matera srpskih, gde god da se nalazimo {irom zamqinog {ara, u Otaxbini ili u rasejawu, a posebno na raspetom Kosovu i Metohiji, jednim glasom, jednim ustima i jednim srcem, zajedno s an|elima zapevajmo boì}nu himnu, pesmu mira: Slava na visini Bogu i na zemqi mir, me|u qudima dobra voqa! Mir Bo`ji - Hristos se rodi!”, zakqu~uje se u Boì}noj poslanici.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 8. januar 2026. 3

[ta sve narodi {irom sveta poèle za Novu godinu Region i dobar deo Evrope u snegu i ledu – na snazi crveni i naranxasti meteo-alarmi Zemqe regiona pogo|ene su snegom i ki{om zbog ~ega su i kolovozi klizavi pa se saobra}aj oteàno odvija. Zbog te{kog snega, koji je pao u BiH, drvo se obru{ilo na ènu koja je od povreda preminula. U Crnoj Gori je na snazi crveni meteo-alarm. Nepovoqni vremenski uslovi {irom Evrope izazvali su ozbiqne probleme u saobra}aju. Obustavqen trajektni saobra}aj u Gr~koj, otkazani letovi u Holandiji. Sne`ne padavine, poledice i poplave u Francuskoj, Velikoj Britaniji, regionu Zapadnog Balkana i Rumuniji. Saobra}aj se u zemqama regiona odvija oteàno zbog snega, ki{e i klizavih kolovoza. Velike koli~ine te{kog snega koji je napadao tokom no}i oborio je veliki broj stabala zbog kojih je jedna osoba smrtno stradala. U Bosni i Hercegovini ~este su kratkotrajne obustave saobra}aja zbog oborenih stabala, dok je na vi{e planinskih deonica zabraweno kretawe teretnih vozila. Tokom jutra se drvo, visoko vi{e od 10 metara, od teìne snega, sru{ilo na ènu koja je od zadobijenih povreda preminula. Sneg pada u unutra{wosti i planinskim predelima Hrvatske, dok u priobaqu duva jaka bura, zbog ~ega su pojedine saobra}ajnice zatvorene za odre|ene kategorije vozila. U Crnoj Gori je na snazi crveni meteo-alarm zbog jake ki{e i vetra, uz mogu}nost obilnih padavina i grmqavine. Regionalni put \ur|evi}a Tara – Mojkovac opet nije prohodan, po{to se zemqa obru{ila na galeriju i deo nedavno otvorenog puta. Veliko nevreme pogodilo je Adu Bojanu, gde talasi udaraju u objekte Ulciwske rivijere. U Severnoj Makedoniji zabeleène su neuobi~ajeno visoke temperature za ovo doba godine, od 10 do 14 stepeni. U Sloveniji se sneg i zahla|ewe o~ekuju narednih dana.

Japanski restoran platio rekordnih 2,7 miliona evra za – tunu Japanski su{i restoran ponudio je 510 miliona jena (2,7 miliona evra) za jednu plavorepu tunu, {to je najvi{a cena pla}ena u istoriji novogodi{we aukcije na ribqoj pijaci Tojosu u Tokiju. Ulov, te`ak 243 kilograma, oti{ao je u vlasni{tvo kompanije „Kijomura Korporej{n“, operatera popularnog lanca su{i restorana „Su{izanmai“ sa sedi{tem u Tokiju, prenosi Rojters.

„Nadam se da }e se privreda ove godine poboq{ati. Administracija premijerke Sanae Takai~i obe}ala je da }e raditi, raditi, raditi, pa }e i restoran Su{izanmai raditi, raditi, raditi. Nadam se da }e ova ponuda razveseliti sve”, rekao je Kijo{i Kimura, {ef kompanije Kijomura. Ova ponuda je oborila Kijomurin prethodni rekord od 333 miliona jena (1,8 miliona evra) iz 2019. godine. „Mislio sam da }e pobedni~ka ponuda biti malo ni`a, mo`da oko 400 ili 300 miliona jena, ali ispostavilo se da je ve}a od 500 miliona”, rekao je novinarima Kimura, poznat kao „Kraq tune”. Xinovska tuna je prevezena u glavnu filijalu Su{izanmaija, a zatim je ise~ena i distribuirana restoranima {irom zemqe. „Jela od tune }e se prodavati kupcima po uobi~ajenoj ceni”, rekao je Kimura.

@eqe su ìve, velike, male, realne ili ne. Obi~no ih ve}ina nas izgovara u pono}, kada stara godina odlazi, a nova stiè. U svakoj tradiciji sveta èqe nose poseban ose}aj ~arolije i pretvaraju novogodi{wu no} u proslavu, radost i nadu za boqu godinu koja nas ~eka. @equ moèmo zadràti za sebe, izgovoriti glasno ili podeliti sa nekim ko nam je drag. Moèmo je napisati na papiru, a moèmo i simboli~no otvoriti vrata kako bismo ispratili staru godinu i napravili mesto novoj (obi~aj u Irskoj). U ve}ini kultura sveta, kada sat otkuca pono}, poqubac u pono}, po verovawima i tradicijama, donosi sre}u. TRADICIONALNI RITUALI VEZANI ZA @EQE U PONO] [panija i Latinska Amerika: Pojede se zrno gro`|a sa svakim udarom sata u pono}, uz po jednu èqu za svaki mesec predstoje}e godine. Danska: Razbijaju se tawiri na ku}nom pragu prijateqa i kom{ija, jer se veruje da ovaj obi~aj donosi sre}u. Gr~ka: Razbijawe nara na vratima doma simbolizuje èqu za obiqem i blagostawem u domu i za sve uku}ane. Nar u gr~koj mitologiji predstavqa bogatstvo i plodnost zbog svojih semenki. Grci tako|e ukra{ava-

ju i brodove kao deo pomorske tradicije. Turska: Novogodi{we ve~e je vreme okupqawa porodice u radosnoj atmosferi. Turci vole simboli~ne igre na sre}u koje proslavi daju zabavni karakter. Nema~ka: Bo`i}ni i novogodi{wi va{ari sa slatkim poslasticama stvaraju bajkovitu atmosferu, sa mirisima kuvanog vina i sve`e pe~enih poslastica, ~ine}i ih nezaboravnim iskustvom za sve generacije. Jermenija i Rusija: Qudi

svoje `eqe pi{u na papir, papir zapale, a pepeo stavqaju u pi}e kada sat otkuca pono}. Centralna i Ju`na Amerika: No{ewe {arenog doweg ve{a za Novu godinu simbolizuje sre}u i prosperitet, ali i veseli duh i koloritnu kulturu regiona. Boje doweg ve{a imaju posebna zna~ewa: crvena za qubav, `uta za novac, zelena za zdravqe. Ovaj obi~aj donosi radost i pokazuje nadu i pozitivnost, koji su kqu~ni aspekti do~eka Nove godine.

NEOBI^AN POKLON KEJT MIDLTON:

Princ Hari otpakovao boì}ni dar i ono {to je dobio nikako nije o~ekivao! Britanska kraqevska porodica ve} decenijama neguje neobi~an obi~aj da se za Boì} daruju duhovitim, jeftinim i pomalo luckastim poklonima. [ta pokloniti nekome ko ve} ima sve {to moè da poèli ili zatreba? To je pitawe koje mnogi od nas postavqaju kada razmi{qaju o poklonima za porodicu i prijateqe, a moè se samo zamisliti koliko je to izazovno za ~lanove kraqevske porodice. Ipak, oni su prona{li jednostavno re{ewe, umesto skupocenih darova, razmewuju {ale upakovane u poklone. Tokom godina u javnost su dospele brojne pri~e o tim neobi~nim darovima, a me|u wima se posebno izdvaja i nesta{an poklon princeze od Velsa, Kejt Midlton, wenom deveru princu Hariju, jo{ iz vremena pre nego {to je upoznao Megan Markl. Kako se navodi, Kejt je Hariju poklonila set pod nazivom „Uzgoji svoju devojku”, {to je bila jasna aluzija na ~iwenicu da je wegov qubavni ìvot tada ~esto bio tema tabloida. Govore}i o tome kako je ova tradicija nastala i za{to se Kejtin poklon savr{eno uklopio, kraqevska stru~wakiwa Emili Ne{ je izjavila: - Obi~no kupuju sitnice koje su jeftine i koje }e nasmejati druge. Ne radi se o rasko{nim poklonima, ve} ~esto o tome da se neko simpati~no ‘pecne’. Me|u ostalim anegdotama izdvaja se i poklon koji je Megan Markl, navodno, dala princu Vilijamu tokom svog prvog Boì}a sa kraqevskom porodicom 2017. godine. Iako je tada ve} bila pod pritiskom jer je pokojna kraqica Elizabeta napravila redak izuzetak u tradiciji kako bi Megan prisustvovala boì}nom slavqu, wen poklon je, prema pisawu biografije Finding Freedom, bio pun pogodak. U kwizi se navodi:

- Barem jedan wen poklon bio je veliki hit, ka{ika za Vilijama sa natpisom „ubica ìtarica” ugraviranim na plitkom delu. Navodno je i poklon koji je Megan namenila kraqici Elizabeti bio pun pogodak. - Megan je Weno veli~anstvo obradovala malim hr~kom koji peva kada se povu~e kanap - otkrio je izvor. - Bilo je urnebesno, naro~ito kada su korgiji poku{avali da se do~epaju igra~ke. Kwiga Finding Freedom otkriva i da je princ Hari jednom svojoj baki poklonio prili~no neobi~an dar – kapu za tu{ sa natpisom: - Zar ìvot nije ku~ka. Iako re~i koje se retko povezuju s kraqicom, navodno joj se poklon veoma dopao. Naravno, postoje i izuzeci od ove tradicije. Veruje se, na primer, da je princ Vilijam princezi Ketrin poklonio elegantne Sézane min|u{e koje je nosila na Boì} 2022. godine.

4 ^etvrtak 8. januar 2026.

TEMA NEDEQE

KO JE SLEDE]I NA TRAMPOVOM NI[ANU:

”Donroova” doktrina otkriva mogu}e mete Dugu listu vojnih intervencija SAD u Latinskoj Americi, predsednik Donald Tramp je posle napada na Venecuelu dopunio otvorenim pretwama nizu zemaqa u ameri~kom „bliskom inostranstvu”. Pozvao se, pritom, na Monroovu doktrinu, ~ije je ime prilagodio svom. Pokrenuo je buru reakcija, osuda i poziva na otpor. Kako je nastala i koji su dometi stare doktrine u novim okolnostima? Svoj drugi mandat Donald Tramp po~eo je potezima u duhu Monroove doktrine (Panamski kanal, Grenland...), a prvih godinu dana od stupawa na du`nost zavr{ava wenim otvorenim deklarisawem kao na~ela ameri~ke politike, ali rebrendiranom u – „Donroovu” doktrinu. U trijumfalnom obra}awu nakon vojne akcije u Venecueli, Donald Tramp je napad i zarobqavawe predsednika Nikolasa Madura opisao kao a`urirawe doktrine kojom je 1823. godine peti ameri~ki predsednik Xejms Monro proglasio zapadnu hemisferu zatvorenom za uticaj drugih sila, tada pre svega evropskih. „Monroova doktrina je veoma va`na, ali sada smo to daleko prevazi{li. Sada je zovu ‚Donroova’ doktrina. Zaboravili smo je, bila je vrlo va`na, ali sada je vi{e ne zaboravqamo. Prema na{oj novoj Strategiji nacionalne bezbednosti, dominacija Amerike na zapadnoj hemisferi nikada vi{e ne}e biti dovedena u pitawe. To se ne}e desiti”, poru~io je Tramp. Treba re}i i da je Monroova doktrina

predvi|ala neme{awe u ameri~ku sferu uticaja u zapadnoj hemisferi, ali ne i pravo SAD na intervencije u isto~noj. U svakom slu~aju, zapadna hemisfera postala je sada, u o{trom zaokretu, centralno spoqnopoliti~ko popri{te SAD. „Predsednik Kolumbije nek pazi {ta radi, dani Kube odbrojani, ne{to se mora preduzeti u vezi sa Meksikom” SAD imaju dugu istoriju oru`anih intervencija u Latinskoj Americi. Posle najnovije, Tramp je zapretio da Venecuela mo`da ne}e biti posledwa zemqa podlo`na ameri~koj intervenciji i upozorio da se „ne{to mora preduzeti u vezi sa Meksikom”, a da predsednik Kolumbije Gustavo Petro mora da „pazi {ta radi”.

Tramp je novinarima u predsedni~kom avionu rekao da su Kolumbija i Venecuela „veoma bolesne” i da je vlada u Bogoti pod upravom „bolesnog ~oveka koji voli da proizvodi kokain i prodaje ga u SAD”. „I ne}e to raditi jo{ dugo. Ja vam ka`em”, rekao je Tramp, misle}i na Petra. Na pitawe da li misli na ameri~ku operaciju protiv Kolumbije, Tramp je odgovorio: „Izgleda da je tako.” Pretwe je o{tro osudio kolumbijski predsednik, koji je Trampu poru~io da „prestane da ga kleve}e”, a tako|e je pozvao zemqe Latinske Amerike da se ujedine ili }e biti „tretirane kao sluge i robovi”. Tramp se osvrnuo i na ameri~ko „blisko inostranstvo”, upozoriv{i da su dani

Me|unarodno pravo jo{ jednom palo na ispitu, ovog puta u Karakasu Ameri~ki napad na Venecuelu i hap{ewe Nikolasa Madura otvorili su krizu koja prevazilazi Karakas. Tramp tvrdi da je re~ o akciji koja {titi ameri~ku bezbednost i interese u zapadnoj hemisferi, dok venecuelanske vlasti govore o „imperijalisti~kom napadu“. U isto vreme, pravnici i analiti~ari govore o grubom kr{ewu me|unarodnog prava i novim pravilima igre – globalno. Ameri~ka dominacija zapadnom hemisferom vi{e se ne}e dovoditi u pitawe, rekao je Donald Tramp, za slu~aj da neko nije razumeo {ta su Amerikanci ostavili za sobom ne samo u Venecueli, posle no}i izme|u 2. i 3. januara. Iako upore|ivana sa hap{ewem panamskog lidera Norijege 1989. godine, ameri~ke novinare je zanimalo po ~emu se razlikuje od intervencije ameri~kih oruànih snaga u Iraku 2003. Ameri~ki ministar odbrane Pit Hegset odbacio je bilo kakvu sli~nost. „U Iraku smo decenijama tro{ili ogromne sume i pla}ali krvqu, a nismo ni{ta zaradili. Tramp je odlu~io da promeni pravila igre”, rekao je Hegset. Profesorka mirovnih studija Univerziteta Notr Dam Meri Elen Okonel ipak uvi|a sli~nosti, ne samo sa Irakom. “Ovo je sli~no invaziji na Irak 2003. godine, a ne Panami. I to je ovu zemqu skupo ko{talo, a skupo je ko{talo i svet. Ostati decenijama u Avganistanu, dugo nakon {to je pao talibanski reìm, bilo je nezakonito. To je ko{talo ovu zemqu. Moèmo se vratiti na Vijetnam. Moèmo govoriti o ‘prqavim ratovima’ u Centralnoj Americi, koji su toliko potkopali stabilnost regiona i pomogli da nastanu lideri poput âveza i Madura”, rekla je profesorka mirovnih studija Univerziteta Notr Dam Meri Elen Okonel. STRATE[KI POTEZ U REGIONU ILI EKONOMSKI INTERES Dragoslav Ra{eta iz Novog tre}eg puta kaè da SAD poku{avaju da se pozovu na svoje unutra{we pravo, zato {to terete Madura za narkoterorizam, ali svakako kad se pogleda me|unarodno pravo ovo jeste kr{ewe, kidnapovawe lidera nije u skladu sa poveqom UN, ali ako se pogleda prethodnih 10 godina o~igledno je da se svet kre}e ka multipolarnom, a ne vi{e ka unipolarnom. Ni Hegset, koji se ve} neko vreme naziva „ministrom rata“, nije krio ekonomske namere Sjediwenih Dràva u Venecueli. „Moèmo da im pomognemo, a istovremeno da oja~amo Sjediwene Dràve na zapadnoj hemisferi“, rekao je Hegset. Anga`man je opravdao tvrdwom da Venecuela ima dugu istoriju kao bogata i prosperitetna zemqa. „To je stra{no rukovodstvo otelo wenim gra|anima.“

Ali Venecuela je pre 20 godina izvozila pet puta vi{e nafte nego danas. Zato Ra{eta akciju u Venecueli vidi pre kao strate{ki potez u regionu, nego kao ekonomski interes. TRAMPOVA PORUKA CELOM KONTINENTU [ef Bele ku}e samo nastoji da uprosti poruke bira~ima. “Deo svojih glasa~a ova akcija fokusira na migracije na trgovinu drogom i oru`jem, za druge nafta. Ona ima ulogu u strate{kom smislu, da se jo{ jedan blizak saradnik i izvoznik Kini izbri{e. Kada pogledamo nisku cenu barela, i s obzirom na to da Kina uvozi samo pet, {est odsto nafte od Venecuele, zna~i da to ne}e imati ogromne posledice po Kinu. Rekao bih da je sli~nije ira~kom scenariju, vi{e nafte iz Iraka uvozi Kina nego SAD”, kaè Dragoslav Ra{eta iz Novog tre}eg puta. Trampov potez je poruka celom kontinentu – i saveznicima i protivnicima – da }e Va{ington opet crtati granice dozvoqenog u svom dvori{tu. A dok se u Karakasu prebrojava ko je ostao na komandnim polugama, venecuelanski Vrhovni sud je naloìo da potpredsednica Delsi Rodrigez preuzme ulogu vr{ioca du`nosti predsednika, uz obrazloèwe da je Maduro „prisilno odsutan“. „Ovo je upozoravaju}i hitac preko pramca ~itavom regionu, svim 33 zemqama Latinske Amerike. Ono {to smo videli jeste eskalacija ameri~ke vojne sile. Najva`nije u svemu ovome to {to je ova strategija, ~ini mi se, skovana bez zavr{nog plana”, rekao je vi{i saradnik za Latinsku Ameriku u êtam Hausu Kristofer Sabatini. Zato je no} izme|u 2. i 3. januara test nove doktrine – da li se ~avisti~ka era zavr{ava politi~kom tranzicijom ili ulazi u jo{ jednu, opasniju fazu.

Kube odbrojani. „Kuba izgleda kao da je spremna da padne”, rekao je novinarima. GRENLAND: SADA JE DOSTA Alarm zbog novog pravca ameri~ke politike odavno je aktiviran i u Evropi zbog pretenzija prema Grenlandu – danskoj teritoriji za koju je Tramp ~ak imenovao specijalnog izaslanika – ali je poja~an po{to je Tramp sada ponovio svoju nameru, i to dovode}i je u vezu sa operacijom u Venecueli. „Nama je Grenland zaista potreban, apsolutno”, rekao je Tramp i upozorio da je na drugima da odlu~e {ta vojna akcija u Venecueli zna~i za Grenland. Premijer Grenlanda Jens Frederik Nilsen rekao je da je „sada dosta”, a predsednica danske vlade Mete Frederiksen poru~ila je Trampu da prestane da preti. Usledio je i niz osuda i izraza solidarnosti iz drugih evropskih zemaqa. Grenland pripada Danskoj, a NATO }e razgovarati o ja~awu za{tite na tom podru~ju ako bude potrebno, izjavio je nema~ki ministar spoqnih poslova Johan Vadeful. Britanski premijer Kir Starmer rekao je da London „stoji uz premijerku Danske Mete Frederiksen” i da samo Grenland i Kraqevina Danska treba da odlu~uju o budu}nosti Grenlanda, a portparol francuske diplomatije poru~io je da je Francuska „solidarna” sa Danskom i da „ne moè biti promene granica silom”. IZ DEFANZIVE U OFANZIVU – KAKO SU OKOLNOSTI MEWALE MONROOVU DOKTRINU Monroova doktrina formulisana je 1823. godine, ali wena geneza seè jo{ dubqe u pro{lost, u vreme Rata za nezavisnost i prve decenije postojawa SAD, kada su o~evi osniva~i formulisali postulate spoqne politike. Prema doktrini, Va{ington }e se suprotstaviti politi~kim i vojnim uplitawima sila koje su izvan zapadne hemisfere, po{to bi ih smatrale opasnim po svoj mir i bezbednost. Doktrina je, me|utim, ukqu~ivala i reciprocitet sa drugim velikim silama. „U postoje}e kolonije ili zavisne teritorije bilo koje evropske sile nismo se me{ali, niti }emo se me{ati”, poru~io je tada predsednik Monro. S obzirom na to da SAD u vreme Monroa nisu imale ni sna`nu mornaricu niti vojsku, doktrina je u me|unarodnoj zajednici uglavnom bila ignorisana. Me|utim, do po~etka 20. veka SAD su ve} postale jedna od najmo}nijih sila, pa je i karakter doktrine u izmewenim okolnostima tako|e izmewen. Iz defanzivne i antikolonijalne politike vremenom je prerasla u politiku hegemonije u zapadnoj hemisferi, po{to su SAD preuzele ulogu regionalnog policajca, pogotovo sa predsednikom Teodorom Ruzveltom, kome se pripisuje maksima: „Govori tiho i nosi veliki {tap; daleko }e{ dogurati.” Prema Ruzveltovoj dopuni Monroove doktrine, iz decembra 1904. godine, SAD }e intervenisati i „sprovesti me|unarodnu policijsku mo}” kako bi osigurale da ostale nacije u zapadnoj hemisferi ispune svoje obaveze prema me|unarodnim poveriocima i ne naru{avaju prava SAD. Dopuna je u to vreme posluìla kao opravdawe za vojne intervencije SAD na Kubi, Haitiju, u Nikaragvi, Dominikanskoj Republici (takozvani „Banana ratovi”). Prvi svetski rat, a pogotovo Drugi, uve}ali su ameri~ku mo} u odnosu na druge velike sile, pa je izolacionisti~ka politika napu{tena, ~ime je po~ela era globalne hegemonije i intervencionizma, koju aktuelna Trampova administracija, ~ini se, poku{ava da potvrdi pre svega na „svojoj” polovini planete.

PLANETA

^etvrtak 8. januar 2026. 5

AMERI^KA VOJSKA U SRCU VENECUELE:

Kako je Tramp zarobio Madura Ameri~ka vojna akcija u Karakasu za nekoliko sati je dovela do zarobqavawa lidera Venecuele Nikolasa Madura. Brzina operacije, odsustvo organizovanog otpora i pona{awe kqu~nih bezbednosnih struktura ukazuju na mnogo dubqi slom sistema i mogu}u „koordinisanu akciju” spoqa i iznutra. Ranih jutarwih sati, 3. januara 2026. godine, elitna jedinica ameri~ke vojske „Delta fors” (Delta Force) izvela je jednu od najve}ih specijalnih operacija u modernoj istoriji – zarobila je predsednika Venecuele Nikolasa Madura usred prestonice wegove zemqe i odvela ga, zajedno sa suprugom, na brod koji plovi prema Wujorku. Akcija koja je trajala ne{to du`e od tri sata okon~ala je 13 godina Madurove vladavine i predstavqa prvu ameri~ku vojnu intervenciju u Latinskoj Americi od invazije na Panamu 1989. godine. Dok me|unarodna zajednica reaguje sa me{avinom osude i opreza, kqu~no

pitawe ostaje – kako je ovako brza akcija protiv vrhovnog rukovodioca suverene dr`ave uop{te mogu}a. NO} KOJA JE PROMENILA VENECUELU – ANATOMIJA VOJNOG UDARA Oko dva sata posle pono}i prema lokalnom vremenu, stanovnici Karakasa probudili su se na zvuke eksplozija koje su potresale prozore {irom grada. Usledila je koordinisana vojna akcija kakvu region nije video decenijama. Odjeknule su vi{estruke detonacije dok su ameri~ki helikopteri preletali prestonicu Venecuele, a iznad kqu~nih vojnih objekata uzdizao se gust dim. Operacija je navodno po~ela suzbijawem venecuelanske protivvazdu{ne odbrane, tako {to je ameri~ka avijacija „zaslepila” protivni~ke radare, a lovci „steltovi” potom prepoznavali, ozna~avali i ga|ali konkretne ciqeve. Krstare}e rakete ispaqene su iz pravca Karipskog mora, a uni{teno je nekoliko ruskih raketnih sistema „s300” koje je Venecuela nabavila dva meseca ranije. Srce operacije ~inila je elitna helikopterska jedinica „No}nih lovaca”, koja je prema prvim procenama prevozila operativce snaga „Delta” na vi{e lokacija {irom Karakasa. Video-snimci koje su gra|ani postavili na dru{tvene mre`e pokazuju formacije helikoptera kako lete nisko iznad zgrada dok u pozadini odjekuju eksplozije.

Operacija zarobqavawa Madura izvr{ena je muwevitom brzinom, taktikom „otmi i beì” u kojoj su operativci „Delte”, uz podr{ku agenata Federalnog istra`nog biroa (FBI), locirali, uhvatili i odveli predsednika i wegovu suprugu Siliju Flores. Republikanski senator Majk Li, koji je razgovarao sa ameri~kim dràvnim sekretarom Markom Rubiom, potvrdio je da }e Maduro u SAD odgovarati pred sudom po krivi~nim optu`bama. MAPA DESTRUKCIJE: VI[E LOKACIJA, JEDAN CIQ Ameri~ka vojska pogodila je strate{ki odabrane mete {irom Venecuele, dizajnirane da paralizuju venecuelanski vojni odgovor i omogu}e bezbedno zarobqavawe i odvo|ewe Madura. Najzna~ajniji ciq bio je Forte tijuna, najve}i vojni kompleks u zemqi i mesto gde se Maduro ~esto skrivao. Niz zgrada je veoma o{te}en. Tako|e, vazduhoplovna baza Karlota je pogo|ena i „neutralisana” u prvim minutima napada, prenosi Va{ington post. Udari su se pro{irili i na luku Gvaira, kqu~nu za venecuelanski uvoz i izvoz, aerodrom Higerote u dràvi Miranda, kao i vazduhoplovnu bazu u Barkisimetu. Okolna naseqa ostala su bez elektri~ne energije. „KOORDINISANI IZLAZ” – ZA[TO JE MADURO UHVA]EN TAKO LAKO Najzagonetniji aspekt cele operacije jeste neverovatna brzina i preciznost sa kojom je ameri~ka vojska locirala i uhvatila formalno jednog od najza{ti}enijih lidera na svetu. Zarobqavawe Madura mo`da uop{te nije bilo ~isto vojna operacija ve} „koordinisani izlaz” – rezultat tajnih pregovora u kojima su visoki venecuelanski zvani~nici pristali da predaju predsednika. Teoriju moè da potkrepi i pona{awe ministra odbrane posle napada. U video-poruci objavqenoj na dràvnoj televiziji, pozvao je na otpor i najavio raspore|ivawe trupa – ali nijednom re~ju nije pomenuo spasavawe ili potragu za Madurom. Ameri~ka Centralna obave{tajna agencija (CIA) godinama je gradila mreù unutar Venecuele. DEZERTIRAWA, IZDAJE I PODZEMNA MRE@A SARADNIKA Venecuelanska vojska nikada nije bila iskqu~iva u podr{ci Maduru. Od 2019. godine, vi{e od 4.000 vojnika zvani~no je dezertiralo, a preko 1.400 ih je prebeglo u susednu Kolumbiju, pisao je 2023. godine {panski Pais. Mnogi visoki oficiri su, prema ameri~kim obave{tajnim izve{tajima, privatno traìli od Madura da odstupi jo{ pre {est godina. Posebno je zna~ajna figura Huga Karvahala, biv{eg {efa venecuelanske vojno-obave{tajne slu`be kroz ~ak 10 godina. Karvahal je 2019. prekinuo „pakt” s Madurom i optuìo ga za „narkoterorizam” – pruàju}i potencijalno zlata vredne informacije ameri~kim slu`bama o strukturama mo}i, bezbednosnim protokolima i lokacijama skrovi{ta.

A PRAZNIČN PONUDA

CALL US AND GET THE BEST RATE!

A T S U TRANSFER NOVCA P O P ! je ci k sa n tra na sve troškove uara 2026.) 2025. do 31. jan (od 1. decembra

02 8781 1950

www.beoexport.com.au Vaš partner od poverenja

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

Bez naknada za transfere preko $3000! Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više! 02$1,000 8781 1950 UštediteTel: minimum na slanje iznosa od $100,000 Posetite nas u Liverpulu ili pozovite broj telefona

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

LETITE U EVROPU PO ODLIČNIM CENAMA! Belgrade od $1,860 Zagreb od $2,090 Rome od $2,099 Munich od $2,051 Paris od $1,556 London od $2,019 *uslovi postoje

Mogućnost online rezervacije beotravel.com

Rezervišite vašu kartu na vreme i uštedite

02 8781 1960 www.beotravel.com

info@beotravel.com

STAMBENI KREDITI • HOME LOANS

PITAJTE NAS KAKO

HOME

LOANS KREDITI

REFINANSIRAJTE vaš kredit po povoljnijim uslovima S obzirom na visoke kamatne stope, sada je pravi trenutak da proverite stanje vašeg kredita. Bez obzira da li refinansirate, kupujete ili renovirate nekretninu, naši stručnjaci za kredite potrudiće se da pronađu najpovoljniji kredit i najbolju opciju za vas.

02 8781 1970 • 0412 261 460

• Budite u toku sa najnovijim vestima iz Srbije i naše dijaspore širom sveta. VESTI ONLINE • Istražite naše usluge i ponude putem našeg onlajn portala.

8781 1970

www.beo.com.au/media

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Pon - Pet 9-17h • www.beo.com.au

*Po ceni lokalnog poziva

@BeoGroup

6 ^etvrtak 8. januar 2026.

PLANETA

OD RASKO[I DO ]ELIJE

Maduro preba~en u ”VIP zatvor” sa najpoznatijim zatvorenicima

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro preba~en je iz luksuza u pritvorski centar Metropoliten (Metropolitan Detention Center) u Bruklinu, u uslove opisane kao „uàsni”. Pored Madura, u zatvoru se nalaze i peva~ R. Keli, muzi~ar [on Didi Kombs, sau~esnica Xefrija Epstina Gilejn Maksvel i biv{i kripto-mag Sam Benkman-Frid. Metropoliten je poznat po nedostatku osobqa, nasiqu me|u zatvorenicima i ~estim nestancima struje, a Maduro }e se u wemu suo~iti sa optu`bama za narkoterorizam. „Za ~oveka koji je ìveo u rasko{i, ovo }e sigurno biti velika promena na~ina ìvota… u mesto koje je dugo kritikovano kao nedovoqno kvalitetan zatvorski objekat”, rekao je Jon Miler, glavni analiti~ar za sprovo|ewe zakona i obave{tajne poslove Si-En-Ena. Miler je naveo da }e Maduro i Flores verovatno biti klasifikovani kao pritvorenici pod „specijalnim administrativnim merama”, dràni pod visokim obezbe|ewem i mogu}e izolovani jedno od drugog. U ovoj ustanovi, koja je izgra|ena 90-ih godina

pro{log veka kako bi se re{io problem preoptere}enosti zatvora, nalaze se, izme|u ostalih, i peva~ R. Keli, sau~esnica Xefrija Epstina, Gilejn Maksvel, nekada{wi kripto-mag Sam Benkman-Frid, muzi~ar [on „Didi” Kombs, a tu je uo~i su|ewa bio sme{ten i vo|a narko kartela Ismael „El Majo” Zambada Garsija. „Na tom mestu je veoma te{ko biti zatvorenik”, izjavio je krajem 2024. godine na sudu Kombsov advokat, Mark Agnifilo. On je, tako|e, sudijama rekao da }e wegovom klijentu biti te{ko da se pripremi za su|ewe ukoliko bude sme{ten u tu ustanovu. Stalnu pretwu u ovom objektu predstavqa nasiqe, a jedan zatvorenik je u junu 2024. izboden na smrt, dok je drugi smrtno stradao u tu~i mesec dana kasnije. Problem su i nestanci struje, pa je zatvor zbog toga 2019. nedequ dana bio u gotovo potpunom mraku, po izuzetno niskim temperaturama. Ministarstvo pravde je zbog ovog incidenta otvorilo istragu, ~iji rezultat je bila nagodba od 10 miliona dolara za 1.600 zatvorenika pogo|enih nestankom struje. Zatvorenici su bili zatvoreni u svojim }elijama danima i primorani da trpe nehigijenske uslove sa neispravnim toaletima, navodi se u tu`bi podnetoj u wihovo ime. MDC je jedini federalni pritvorski centar u Wujorku nakon {to je zatvorski kompleks na Menhetnu zatvoren posle samoubistva Xefrija Epstina 2019. godine. Predsednik Nikolas Maduro preba~en je u pritvorski centar u Wujorku nakon {to je zarobqen tokom ameri~kih napada na Venecuelu u subotu. Maduro i wegova supruga, Silija Flores, preba~eni su u Wujork, u pritvorsku jedinicu u Bruklinu, a predsednik Venecuele suo~i}e se sa optu`bama za narkoterorizam.

Delsi Rodriges, Nikolas Maduro i wegova supruga Silia Flores

Ko je Delsi Rodrigez Potpredsednica Venecule Delsi Rodrigez upravqa naftnim sektorom sa reputacijom ekonomskog „vatrogasca”, uz podr{ku mo}nih pokroviteqa iz privredne elite. Odluka o Madurovoj naslednici „pala” je nedeqama pre napada, pi{e Wujork tajms, i navodi da Amerikanci od we o~ekuju za{titu svojih energetskih interesa. Ipak, nije jasno da li }e Rodrigez, koja je osudila ameri~ki napad, uop{te pristati na takvu ulogu. Delsi Rodrigez, koja }e prema odluci Vrhovnog suda preuzeti du`nost predsednika umesto svrgnutog Nikolasa Madura, ro|ena je u Karakasu 18. maja 1969. godine i }erka je levi~arskog gerilskog borca Horhea Antonija Rodrigeza, koji je sedamdesetih godina osnovao revolucionarnu Ligu socijalista i postao poznat po otmici jednog ameri~kog biznismena. Po struci je advokat i obavqala je dràvne funkcije sredweg ranga u vladi Madurovog prethodnika, Uga âvesa, pre nego {to je uz pomo} svog starijeg brata Horhea Rodrigeza - koji je na kraju postao Madurov glavni politi~ki strateg i predsednik parlamenta - unapre|ena na zna~ajnije pozicije. Brzo je napredovala u politi~koj hijerarhiji, obavqaju}i funkciju ministarke za komunikacije i informisawe izme|u 2013. i 2014. godine. Bila je ministarka spoqnih poslova od 2014. do 2017. godine. Tokom tog perioda poku{ala je da upadne na sastanak trgovinskog bloka Merkosur u Buenos Ajresu, nakon {to je Venecuela suspendovana iz tog saveza. Godine 2017. po~ela je da obavqa funkciju predsednice provladine Ustavotvorne skup{tine, koja je pro{irila Madurova ovla{}ewa. Za potpredsednicu je imenovana u junu 2018. godine, a Maduro je to saop{tio na platformi Iks, opisav{i je kao „mladu ènu, hrabru, prekaqenu, k}erku mu~enika, revolucionarku i proverenu u hiqadu bitaka”.

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 8. januar 2026. 7

DR DIMITRIJE JAKOVQEVI] O @IVOTU U NAJSRE]NIJOJ ZEMQI SVETA:

Za 30 godina nisam doìveo da mi neko traì mito Finska je i ove godine zauzela prvo mesto na listi najsre}nijih zemaqa sveta, prema Izve{taju o sre}i (World Happiness Report), za 2025. godinu. Ova nordijska dràva osmu godinu zaredom drì primat zahvaquju}i visokim ocenama koje weni gra|ani daju kvalitetu svog ìvota. Sa prose~nom ocenom 7,736 od 10, Finska se ponovo na{la ispred Danske, Islanda, [vedske i Holandije, koje zauzimaju preostala mesta u vrhu liste. U razgovoru za NIN, dr Dimitrije Jakovqevi}, specijalista gerijatrije koji skoro tri decenije ìvi i radi u Finskoj, govori o tome kako izgleda ìvot u zemqi koja se ~esto koristi kao primer dru{tvenog blagostawa i sistemske brige o gra|anima. Pored regularnog posla, dr Jakovqevi} predstavqa Finsku u Izvr{nom odboru evropskog projekta za unapre|ewe gerijatrije u Evropi, koji okupqa 43 zemqe u okviru Evropske organizacije za saradwu u nauci i tehnologiji. n Finska je ve} osmu godinu zaredom progla{ena najsre}nijom zemqom sveta prema Izve{taju o sre}i (World Happiness Report), koji objavquje Centar za istraìvawe blagostawa (Wellbeing Research Centre) sa Univerziteta u Oksfordu, u saradwi sa Mreòm za odrìva re{ewa Ujediwenih nacija (SDSN) i istraìva~kom ku}om Galup. Kako Vi, iz li~nog iskustva, obja{wavate tu postojanu sre}u finskih gra|ana? - Mislim da se „finska sre}a” ne ogleda u stalnom ose}aju radosti ili euforiji, ve} u dubokom ose}aju sigurnosti, poverewa i ravnoteè u svakodnevnom ìvotu. To se ogleda u jednostavnosti koja je izraèna kroz kulturu skromnosti i zahvalnosti. To zna~i da se ne àle {ta sve nedostaje, ve} su zadovoqni sa onim {to imaju. Qudi ne teè preteranom luksuzu, ve} vrednuju jednostavne stvari - prirodu, ti{inu, ravnoteù izme|u obaveza na poslu i privatnog ìvota. Poverewe u qude, ali i institucije sistema, donosi odre|eni unutra{wi mir, za koji mislim da je kqu~an da bi se smawio dnevni stres i stvorio ose}aj da si deo dru{tva koje te ne}e izneveriti kad ti je potrebna zdravstvena za{tita, obrazovawe ili socijalna sigurnost. n Koje su kqu~ne dru{tvene vrednosti u finskom dru{tvu i koliko se one razlikuju od vrednosti koje prepoznajete u na{em regionu? - Qudi zaista veruju da policija, zdravstvo, obrazovawe i socijalni sistem funkcioni{u bez korupcije, bez „veza“, bez privilegovanih. To svakako zvu~i idealisti~ki, ali nedavno su objavqeni rezultati anketa po kojima gra|ani imaju visoko poverewe u policiju i pravosudni sistem. Za 30 godina ìvota u Finskoj, nikada nisam bio u situaciji da mi je neko traìo mito ili „uslugu za uslugu“. Konkursi za prijem na poslove finansirane iz javnih sredstava (poput policije, obrazovawa, zdravstva) su transparentni, a rezultati sa obrazloèwem dostupni svima. U slu~aju àlbe, ako se utvrdi gre{ka - konkurs se ponavqa, a ako je propust bio nameran - sledi sankcija. Zanimqivo je da gra|ani prate politiku, ali ne gaje veliko poverewe u politi~ke stranke. Mislim da zato qudi nisu generalno optere}eni pripadawem nekoj politi~koj opciji, jer to nema zna~aja u wihovom svakodnevnom ìvotu - osim ako su odlu~ili da }e u~estvovawe u politici biti wihovo karijerno opredeqewe. Socijalna jednakost je duboko ukorewe-

na vrednost. Nema velike razlike izme|u „va`nih“ i „obi~nih“ qudi. Titule i status nemaju poseban zna~aj u svakodnevici. Politi~ari voze bicikle, stoje u redovima, wihova deca idu u dràvne {kole. Od malih nogu se podsti~e samostalnost, ali i odgovornost. Deca idu sama u {kolu, stariji ìve samostalno u svojim domovima {to je duè mogu}e. Porodica je va`na, posebno u odgajawu dece, ali ima mnogo qudi - posebno u gradovima - koji su odlu~ili da ìve sami. Po{tovawe li~nog prostora i nenametqivost su norma. Kultura pona{awa podrazumeva da }utawe nije neprijatnost, ve} znak udobnosti. To ne zna~i da su qudi hladni - wihova bliskost moè biti tiha i nenametqiva. Qudi cene jednostavne stvari: {umu, jezero, ti{inu. Boravak u prirodi je deo identiteta. Svest o o~uvawu ìvotne sredine je uvek u fokusu. Finski pojam julkinen oikeus ozna~ava univerzalno pravo svakoga da se slobodno kre}e prirodom - na primer, dozvoqeno je brati pe~urke, bobi~asto vo}e i lekovito biqe u {umama bez traèwa dozvole vlasnika zemqi{ta. Obale jezera i mora pripadaju svima. Zakon vam daje slobodu da uìvate u prirodi, ali uz uslov odgovornog pona{awa. Strogo je zabraweno loviti ili pecati bez dozvole, o{te}ivati i se}i stabla, paliti vatru ili ostavqati otpad. Dakle, uz slobodu ide i obaveza da se priroda i mir drugih po{tuju. n Kako izgleda Va{ svakodnevni ìvot u Helsinkiju? Koji su to mali rituali i rutine koje ~ine razliku? [ta Vas je najvi{e iznenadilo kada ste prvi put do{li u Finsku - u kulturolo{kom, profesionalnom ili svakodnevnom smislu? - Profesija kojom se bavim usmerena je na stalni kontakt s qudima. Tokom trideset godina ìvota u Finskoj imao sam privilegiju da radim u razli~itim sektorima zdravstva - od lekara op{te prakse u primarnoj zdravstvenoj za{titi, preko klini~ke medicine, do istraìva~kog rada u Nacionalnom institutu za zdravqe. Stalne promene radnog mesta traè stalno dokazivawe, a kao stranac sam imao ose}aj da se moram dodatno truditi kako bih pokazao svoju vrednost. To me je motivisalo na stalno usavr{avawe. Medicina je dinami~na nauka, svakodnevno se pojavquju nova saznawa i tehnologije. Kao lekar, ose}am odgovornost da svom pacijentu ponudim re{ewe zasnovano na najnovijem znawu i da zadobijem wegovo puno poverewe. Nauka i obrazovawe su visoko ceweni u finskom dru{tvu. Lekar, u~iteq, sudija, inèwer ili arhitekta su po{tovane profesije, ali isto tako se cene i zanati - jer svako je „profesor“ u svom poslu. Roditeqi ne odvra}aju decu od prakti~nih zanimawa, ve} naprotiv, podsti~u ih. Kreativnost ne moè biti zamena za kvalitetnu edukaciju. Znawe i ve{tine moraju biti sertifikovani - kao {to su elektri~ari, vodoinstalateri ili gra|evinari. n Da li verujete da bi deo finskog modela - u vrednostima, organizaciji ili svakodnevici - mogao da se „presadi” i kod nas, i {ta bi bio prvi korak? - Sigurno je da bi neke ideje iz finskog na~ina organizacije, pre svega funkcionisawa institucija, mogle biti korisne i u Srbiji - posebno u ja~awu poverewa u institucije. Naàlost, kod nas je to poverewe poquqano vi{edecenijskim nepoverewem, netransparentno{}u i ose}ajem da pravda i jednakost nisu zagarantovani svima.

Nisam siguran da bi se „finski pelcer“ lako primio. Stvarawe i gra|ewe poverewa moè da traje godinama, ~esto i decenijama. U nekim oblastima moglo bi se o~ekivati brè unapre|ewe - tamo gde postoje spremnost i politi~ka voqa - dok bi za druge mogla biti potrebna i ~itava generacija sazrevawa. âk i najboqi sistemi su nefunkcionalni ako za to ne postoje uslovi. Tako, recimo, direktno kopirawe ili „presa|ivawe“ finskog zdravstvenog ili obrazovnog sistema u praksi bi bilo neodrìvo bez prate}ih promena. Ali za utehu - mislim da postoji i „pre~ica“ kako da se nadoknadi izgubqeno. Na{i qudi u rasejawu {irom sveta su na{e najve}e blago i potencijal. Obrazovawe, ugled, kao i ìvotno iskustvo koje su stekli, mogu biti „most razumevawa“ izme|u izazova koji ve} duè postoje u na{em dru{tvu i odrìvih re{ewa kakva ve} postoje. Ne isti~em ovo samo zato {to sam i sam deo tog rasejawa, ve} zato {to iskreno verujem da ve}ina qudi koji ìve van Srbije èle da budu korisni

matici. Pripadam generaciji na zalasku, ali mislim da na{e iskustvo i znawe mogu biti korisni ne samo mojoj zemqi, ve} i drugim zemqama koje su nekada bile deo iste zajednice. Od davnina je dijaspora bila kriti~na prema vlastima - ali sa jedinim ciqem, a to je napredak. Imam ose}aj da nam nikada nisu bili potrebniji neki novi Dositeji i prosvetiteqi. Znawe i obrazovawe koje sti~e sada{wa mlada generacija dijaspore upravo treba da bude taj nosilac napretka - jer na{e rasejawe nije optere}eno pro{lo{}u, ve} je okrenuto ka budu}nosti. Pomirewe u duhu „skandinavskog mira“, o~uvawe prirode kao preduslova zdravog `ivota, kao i op{te poverewe me|u qudima - to su samo neki od „pelcera“ koje bi smo mogli preneti u Srbiju ali i weno okru`ewe. Na taj na~in mogli bismo redefinisati pojam sre}e - kroz toleranciju, empatiju i razumevawe razli~itosti koja ne treba da nas deli, ve} da nas povezuje.

СРЕЋНИ БОЖИЋНИ И НОВОГОДИШЊИ ПРАЗНИЦИ!

Припадницима Српске Заȷеднице, на териториȷи Сиденхам и широм Викториjе упућуjем наjискрениjе честитке са жељом да Божићне и Новогодишње Празнике проведу са своjим наjближим у миру и благостању

Natalie Hutchins MP State Member for Sydenham (03) 9449 1511 natalie.hutchins@parliament.vic.gov.au NatalieHutchinsMP nataliehutchins.com.au

8 ^etvrtak 8. januar 2026.

REPUBLIKA SRPSKA

Dodik: Dan Republike odre|uje narod, a ne neki sud Predsednik SNSD-a Milorad Dodik poru~io je da ostaje privrèn politici obeleàvawa Dana Republike, 9. januara, jer samo narod moè da odredi koji je datum ro|ewa Republike, a ne neki sud. „Pokazujemo godinama da je 9. januar istinski datum od kojeg narod ne odustaje i nemamo pravo da odustanemo”, naveo je Dodik.

Istakao je da gotovo da nema op{tine i grada u Republici Srpskoj koja ne}e nekom prigodnom aktivno{}u obeleìti 9. januar - Dan Republike Srpske. „To govori o tome da je to vlasni{tvo naroda i da nikakva administrativna mera ne moè da promeni pripadnost 9. januaru. Mi koji radimo u institucijama ne}emo odustati od obeleàvawa 9. januara i nema dràve na svetu u kojoj je neko zatvoren ili ka`wen zato {to obeleàva nacionalni praznik”, naveo je Dodik. Dodao je da }e proslava 9. januara biti odràna na tradicionalan na~in i da se o~ekuje i dolazak patrijarha Porfirija. „Pozivam sve da do|u na defile. On }e biti tokom dana, kako bi se qudi kasnije mogli posvetiti slavi (Sveti Stefan) koju obeleàvaju mnogi Srbi u Republici Srpskoj”, naveo je Dodik. On je govorio i o izgradwi bolnice u Trebiwu i poru~io da vlasti Republike Srpske vode ra~una o svim delovima Republike Srpske.

„Bolnica koja je ko{tala 140 miliona KM izgra|ena je iz vlastitih sredstava Republike Srpske. Bolnica je ne{to {to je bilo neophodno, jer je postoje}i objekat bio veoma oronuo i nije mogao da obezbedi adekvatnu uslugu. Radi se o lepom objektu i izvo|a~u koji je iz Trebiwa i koji je inspirisano uradio posao na najboqi mogu}i na~in. Bolnica }e sluìti kao ponos Republike Srpske”, naveo je Dodik. Najavio je da }e bolnica koja je otvorena u ponedeqak biti na usluzi i gra|anima van grada Trebiwa. „Razumemo da }e, zbog usluga koje }e biti najboqe u tom regionu, privu}i zna~ajan broj korisnika koji }e hteti tu da se le~e. Tu }e biti 40 specijalizanata i napravi}emo regionalni centar, medicinski bum i dolazak eminentnih stru~waka iz Beograda i Bawaluke koji }e pruàti usluge”, rekao je Dodik. Osvrnuo se i na izgradwu Centralnog spomen obele`ja, podsetiv{i da su ~elnici Bora~ke organizacije dali svoju saglasnost. „[to se ti~e izgradwe spomenika, za zavr{nu re~ }u samo re}i da su qudi iz Bora~ke organizacije dali svoju saglasnost, Vlada i Kabinet su to podràli. To je spomenik na{im poginulim qudima i tome treba da se posveti posebna pa`wa. Mi }emo u~estvovati u programu, veruju}i da je potrebno dodatno osavremeniti sav taj prostor u smislu digitalizacije, i to je stvar budu}eg vremena”, kazao je lider SNSD. Predsednik SNSD-a Milorad Dodik saop{tio je da je razgovarao sa mitropolitom bawalu~kim Jefremom i istakao da Republika Srpska podràva delovawe Srpske pravoslavne crkve i svih drugih verskih zajednica. „Ali Srpska pravoslavna crkva je ovde najzna~ajnija”, naveo je Dodik na platformi Iks. Istakao je da Srpska pravoslavna crkva mora nesmetano da deluje i da je veoma va`na za dru{tvenu stabilnost. „Podràvamo izgradwu svih objekata koji su va`ni za Srpsku pravoslavnu crkvu”, naveo je Dodik. Dodao je da }e se intenzivno raditi na zavr{etku izgradwe rusko-srpskog hrama u Bawaluci. Saglasan je sa mitropolitom da je neophodno o~uvati mir i stabilnost u Republici Srpskoj.

BEOGRAD ZAMENILA SELOM U SRPSKOJ:

Nikolina sa muèm uzgaja alpske koze Qubav prema selu, prirodi i ìvotiwama bila je presudna od samog po~etka i ma{tala sam da budem veterinar. Odlazak u Beograd na studije bio je put ka znawu i ispuwewu sna, ali veza sa rodnim krajem nikada nije prekinuta. Tu je moja dedovina i povratak na tu zemqu bio je istovremeno li~na èqa i moralna obaveza da se nastavi ono {to su generacije pre mene gradile i ~uvale. Povratkom u moju Dowu Slatinu u Republici Srpskoj, vratila sam se miru, slobodi i ìvotu u skladu sa prirodom, sa jasnom namerom da ste~eno znawe stavim u slu`bu svog

kraja i zdrave doma}e proizvodwe, ispri~ala je za „Novosti” Nikolina Vu~i}evi}, koja uzgaja alpske koze u Posavini. Sva wena pri~a po~ela je kupovinom dva jareta. Time je narasla i hrabrost da sa svojim suprugom Lazarom, koga je upoznala u Srbiji, po~ne razvijawe porodi~nog biznisa. Zajedni{tvo ~ini sve jo{ lep{im - svaki uspeh i svaka zdravo proizvedena kap mleka donosi ose}aj da rade ne{to va`no. - Verujem da je ~oveku mnogo lep{e i zdravije `iveti kada je spojen sa prirodom i svaki dan u`iva u onome {to je stvorio svojim rukama. Nikada nisam posumwala

u ovo, jer sam od po~etka bila svesna koliko truda, rada i vremena je potrebno da se ne{to izgradi. Kada ne{to zaista èlimo i kada u to u|emo srcem i znawem, sumwe jednostavno nemaju mnogo prostora. Ipak, briga uvek postoji, ona je prirodan deo odgovornosti i qubavi prema onome {to stvaramo - kaè Nikolina. U Dowoj Slatini ima dovoqno prostrano imawe, a gledano sa veterinarske strane koze su izuzetno zahvalne ìvotiwe, otporne, prilagodqive i daju mleko visokog nutritivnog kvaliteta koje je veoma ceweno u ishrani. - Danas imam 13 muznih grla, pet jarica koje }e se ukqu~iti u proizvodwu naredne godine i jednog jarca. Posebnu pa`wu posve}ujem zdravqu, ishrani i dobrobiti ìvotiwa, jer upravo od toga zavisi pomenuti kvalitet i nutritivni sastav mleka, sira i drugih proizvoda - govori Nikolina. Kad se male ruke sloè, sve se moè, pa je tako Nikolina sa Lazarom izgradila i mini-siranu kako bi im bila olak{ana proizvodwa. Oboje kaù da se ne pla{e rada i da im vera pomaè u svemu.

MUP Republike Srpske saop{tio bezbednosne mere za 8. i 9. januar Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srpske preduzima planske i poja~ane mere bezbednosti radi odràvawa povoqnog stawa bezbednosti na podru~ju Srpske kako bi proslava Dana Republike Srpske i Dana boraca Odbrambeno-otaxbinskog rata Srpske 8. i 9. januara protekla mirno. To je konstatovano na dana{wem sastanku [taba bezbednosne akcije „Dan Republike Srpske 2026” u Bawaluci. Direktor policije Republike Srpske Sini{a Kostre{evi} informisao je ministra unutra{wih poslova @eqka Budimira o svim aktivnostima koje se preduzimaju sa bezbednosnog aspekta, ali i o aktivnostima koje se preduzimaju u vezi sa organizacijom sve~anog defilea MUP-a 9. januara u 12.00 ~asova u Bawaluci, saop{teno je iz MUP-a. Gra|anima koji budu èleli da prate sve~ani defile, iz MUP-a savetuju da po{tuju naredbe policijskih slu`benika na terenu, te da sa sobom ne nose pirotehni~ka sredstva i druge opasne predmete. „Savet gra|anima je da, zbog lak{eg kretawa i izbegavawa stvarawa gu`vi, sa sobom ne nose ruksake i torbe, te da svakako uz sebe imaju neki identifikacioni dokument”, saop{teno je iz MUP-a. Radi preduzimawa mera i radwi povodom pravoslavnog Boì}a i obeleàvawa Dana Republike Srpske, ministar Kostre{evi} izdao je naredbu o zabrani prevoza eksplozivnih materija i naoruàwa i vojne opreme u drumskom saobra}aju na podru~ju Republike Srpske osim za prevoz pirotehni~kih sredstava za izvo|ewe najavqenih vatrometa - 6. januara od 12.00 ~asova do 7. januara do 24.00 ~asa, te 9. januara od 0.00 do 24.00 ~asa. Ministar unutra{wih poslova Republike Srpske izdao je naredbu i o zabrani saobra}aja za sva motorna vozila preko 3,5 tone ukupne mase, osim teretnih vozila javnih i komunalnih slu`bi i vozila koja }e biti angaòvana na aktivnostima povodom obeleàvawa sve~anosti 8. januara od 12.00 do 22.00 ~asova. Iz MUP-a podse}aju gra|ane da je 8. i 9. januara na podru~ju grada Bawaluke zabrawena upotreba dronova.

Od EU zatra`eno satelitsko snimawe Hercegovine zbog obilnih padavina Ministarstvo bezbednosti u Savetu ministara BiH zatra`ilo je od EU satelitsko snimawe Hercegovine, odnosno podru~ja gorweg toka Neretve zbog mogu}eg rizika od poplava usled obilnih padavina.

Satelitsko snimawe bi}e realizovano putem „Copernicus Emergency Management Service” s ciqem da se u {to kra}em roku izvr{i procena uticaja padavina na pogo|eno podru~je, kao i eventualna po~etna procena nastale {tete. Dobijeni podaci omogu}i}e nadle`nim institucijama efikasnije planirawe i sprovo|ewe mera za{tite i spasavawa, saop{teno je iz Ministarstva bezbednosti BiH, prenela je RTRS. Podsetili su da je to ministarstvo i ranije uspe{no sara|ivalo sa slu`bom „Kopernikus” u pribavqawu satelitskih snimaka u slu~ajevima prirodnih nepogoda, ukqu~uju}i poplave i druge vanredne situacije. Ova aktivnost realizuje se kroz Mehanizam civilne za{tite EU, ~ija je BiH punopravna ~lanica od 2022. godine, {to omogu}ava br`u i efikasniju me|unarodnu podr{ku u situacijama pove}anog rizika od prirodnih i drugih nesre}a.

CRNA GORA

^etvrtak 8. januar 2026. 9

KOKAIN IZ VENECUELE DOLAZIO I U CRNU GORU?

Kako je izgledao put od Karakasa do Kotora Venecuela, ~ijeg predsednika Nikola Madura su uhapsile Sjediwene Dr`ave, optu`iv{i ga za narko-terorizam, ima duboke veze sa balkanskim kriminalnim klanovima, gde je i Crna Gora ~vori{te, o ~emu su svedo~ili brojni izve{taji. Trgovina drogom u Venecueli posledwih decenija dovo|ena je u vezu i sa

kriminalnim grupama iz Crne Gore, pi{e portal RTCG i dodaje da su crnogorske kriminalne grupe, prema navodima Europola, pojedinih medija i me|unarodnih organizacija koje se bave delovawem organizovanog kriminala, uspostavile direktne veze sa ju`noameri~kim kartelima, ukqu~uju}i i one u Venecueli, kako bi finansirale, transportovale i distribuirale velike koli~ine kokaina u Zapadnu Evropu. Veze Crne Gore i takvih kartela su, podse}a se, postale istaknutije u trgovini kokainom nakon pokretawa akcije „Balkanski ratnik” i kasnije hap{ewa optu`enog pqevaqskog narko-bosa Darka [ari}a 2014. godine. Operacija je pokrenuta na osnovu obave{tajnih podataka tada crnogorske policije i ukqu~ivala je partnerske slu`be iz Velike Britanije i Holandije. Nekoliko crnogorskih ~lanova posade je uhap{eno i potom osu|eno. Brod je prethodno pristao u venecuelanskoj luci (Guaranao). „U Venecueli, gde je ‚Aresa’ posledwi put pristala, ekonomija je u slobodnom padu, korupcija je uobi~ajena pojava i ame-

ri~ke vlasti za istragu trgovine narkoticima veruju da su visoki venecuelanski zvani~nici znali za pretovar”, preneli su pojedini mediji u Venecueli i Crnoj Gori nakon te akcije. Interesantno je i da je 2005. godine otkriven slu~aj koji je ukqu~ivao {verc preko 200 kilograma kokaina iz Venecuele u Crnu Goru, gde je bio okrivqen Vuksan Cemovi} iz Berana, a pomiwan je i Vuk Vulevi}, koji je danas u bekstvu a osumwi~en je u predmetu „General”. Tako|e je 2019. godine jo{ jedan crnogorski dràvqanin, Marko Boòvi}, uhap{en zbog {verca 807 kilograma kokaina iz Venecuele u Evropu, o ~emu su op{irno izve{tavali podgori~ki mediji. Europol je i ranije upozorio da je Crna Gora prepoznata kao va`na tranzitna zemqa za ilegalne droge koje ulaze u Zapadnu Evropu preko takozvane „balkanske rute”, koriste}i svoj poloàj na Jadranskom moru i lu~ku infrastrukturu. Da su kriminalci iz Crne Gore u~estvovali u me|unarodnom {vercu vi{e od 30 tona kokaina, koji su zaplenile policije {irom sveta od 2017. do 2021. pi{e u izve{taju objavqenom pre nekoliko godina od Kancelarije Ujediwenih nacija za drogu i kriminal (UNODC). „Dràvqani Crne Gore su se ve} neko vreme ~esto pojavqivali u otkrivenim slu~ajevima trgovine kokainom, posebno kao pomorci”, pi{e u izve{taju, uz ocenu da na povezanost crnogorskih kriminalaca sa grupama koje su „glavni igra~i u {vercu kokaina” uti~e to {to razumeju isti jezik. Navodi se i da su crnogorske vlasti identifikovale kotorski „[kaqarski” i „Kava~ki klan” kao mo}ne i organizovane kriminalne grupe visokog rizika u zemqi. Crnogorska Luka Bar ozna~ena je kao tranzitna ta~ka za balkanske kriminalne grupe u {vercu droge iz Ju`ne Amerike. Precizirano je da se kokain naj~e{}e skriva u po{iqkama banana iz Ekvadora

Crna Gora na spisku neprijateqa Rusije Crna Gora se nalazi na spisku dràva koje Rusija smatra neprijateqskim, ali nije posebno rangirana po stepenu pretwe, pi{e ruski portal Vzgqad, koji se bavi analizom odnosa Moskve sa zapadnim zemqama, prenosi podgori~ki Dan. Ruski portal navodi da, iako postoji zvani~na lista dràva koje Rusija tretira kao neprijateqske zbog politi~kih i ekonomskih mera prema Moskvi, taj spisak ne podrazumeva numeri~ko rangirawe. Ipak, isti portal u svojim analizama izdvaja zemqe koje, prema wihovoj oceni, predwa~e po intenzitetu konfrontacije sa Rusijom. Na vrhu takvog poretka nalazi se Velika Britanija, koju ruski analiti~ari ozna~avaju kao glavnog evropskog protivnika Moskve. Slede Wema~ka i Francuska, dok se u vrhu liste nalaze i Sjediwene Ameri~ke Dràve, Holandija, Estonija i druge ~lanice NATO i Evropske unije. Crna Gora, iako se nalazi na spisku

neprijateqskih dr`ava, ne svrstava se u u`i krug zemaqa koje ruski mediji ozna~avaju kao kqu~ne nosioce antiruske politike, navodi Vzgqad. Crna Gora je sankcije Rusiji uvela uskla|uju}i se sa politikom Evropske unije, a nakon po~etka rata u Ukrajini dodatno je poja~ala restriktivne mere prema Moskvi, ukqu~uju}i zabrane, zamrzavawe imovine i politi~ke odluke u skladu sa stavovima Brisela.

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

ALARMANTNO U CRNOJ GORI ZBOG OBILNIH PADAVINA:

Poplave, odroni, zatvoreni putevi [irom Crne Gore jake padavine napravile su velike probleme - putni pravci zatvoreni, reke se izlile, a do{lo je i do odrona. Za samo 24 sata Operativno-komunikacioni centar 112 pri Ministarstvu unutra{wih poslova primio je oko 400 poziva gra|ana, saop{tila je samostalna savetnica OKC-a Irena Bulaji}, prenose Vijesti.me. Najvi{e problema izazvanih obilnim padavinama zabeleèno je u op{tinama Danilovgrad i Nik{i}. U Danilovgradu je zatvoreno deset lokalnih putnih pravaca, dok je u mestu Paì}i tokom no}i evakuisana jedna ku}a. Poplavqeni objekti evidentirani su i u Sekuli}ima, kao i u nik{i}kim naseqima Grebice i Duklo. Nivo Mora~e u Podgorici dostigao je skoro 11 metara, {to je blizu rekordnih brojki. U nasequ Beri voda je u{la u dve ku}e, poplavqene su ulice i imawa, a me{tani strahuju da bi, ukoliko ki{a potraje, mogao biti ugroèn i most preko Sitnice, pi{e Pobjeda, prenosi Danas. Portal Danilovgrad, navodi Danas, prenosi da je prema najnovijim merewima vodostaj reke Zete u 9 sati iznosio 1.171 centimetar, {to predstavqa izuzetno visok nivo i zahteva dodatni oprez, naro~ito u podru~jima uz sam re~ni tok i na putnim pravcima koji se nalaze u neposrednoj blizini vode. Nadle`ne ekipe su na terenu i inten-

zivno rade na sanaciji odrona u mestu Kupinovo, sa ciqem da se stawe {to pre stabilizuje i obezbedi bezbedno odvijawe saobra}aja. Prioritet je za{tita qudi i imovine, kao i {to br`e osposobqavawe kriti~nih deonica, prenosi portal Analitika. Problemi su zabele`eni i u Mojkovcu, Bijelom Poqu, Pqevqima, Ulciwu i na Cetiwu, dok je u Mojkovcu i Kola{inu obustavqen saobra}aj na vi{e putnih pravaca zbog izlivawa reka i odrona.

Zbog obilnih padavina zatvoren je i putni pravac prema aerodromu, kod kru`nog toka, gde je do{lo do plavqewa bulevara, zbog ~ega je saobra}aj na toj deonici u prekidu. Iz OKC-a su saop{tili da nema ispu{tawa vode iz akumulacije HE Peru}ica i da je porast vodostaja reke Zete iskqu~ivo posledica obilnih padavina.

10 ^etvrtak 8. januar 2026.

KOSOVO I METOHIJA ODBOR ZA KIM IZ BAWALUKE DAROVAO PRVE SRPSKE BEBE RO\ENE U NOVOJ GODINI

Majkama novoro|enih beba po 500 evra Pi{e: Zoran ZoranVla{kovi} Vla{kovi}

NAKON PARLAMENTARNIH IZBORA NA KOSOVU ODR@ANIH 28. DECEMBRA 2025. GODINE:

EU o~ekuje brzo formirawe kosovske vlade i normalizaciju odnosa sa Beogradom Evropska unija (EU) je u svojoj prvoj reakciji nakon izbora na Kosovu izrazila da o~ekuje da vlada bude formirana {to je pre mogu}e nakon wih i da }e nastaviti kontakte sa wom. Posebno isti~e potrebu za ratifikacijom sporazuma iz Plana rasta kako bi Kosovo moglo da koristi te fondove EU. Tako|e pomiwe ukidawe mera. Ove poruke su date u zajedni~kom saop{tewu koje su izdale visoka predstavnica EU za spoqne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas i komesarka za pro{irewe Marta Kos. „U nedequ, 28. Decembra 2025, narod Kosova je iskoristio svoje demokratsko pravo glasa na vanrednim parlamentarnim izborima. Nakon politi~kog zastoja nakon izbora u februaru 2025. godine, sada o~ekujemo brzo konstituisawe parlamenta i formirawe vlade, kao i nastavak na{eg anga`mana sa vlastima“, navodi se u saop{tewu.

„Vlada mora udvostru~iti svoje napore ka veoma potrebnim reformama u skladu sa EU. EU prime}uje aktivno u~e{}e svih zajednica i wihovih politi~kih stranaka na izborima. Izborni proces je pokazao sna`nu posve}enost demokratskim principima“, dodaje se. U istom saop{tewu, dva visoka zvani~nika EU podsetila su da je EU poslala misiju za posmatrawe izbora koja }e ostati na Kosovu da prati postizborni proces. „O~ekujemo da }e Parlament, kada bude konstituisan, ratifikovati sporazume iz Plana rasta. Plan rasta za Zapadni Balkan je vremenski ograni~en instrument odobren za period od 2024. do 2027. godine i u interesu je Kosova da se ratifikacija dogodi {to je pre mogu}e kako bi se iskoristile sve mogu}nosti koje ovaj plan pru`a u korist wegovog naroda“, navodi se daqe. Tako|e u ovoj izjavi o izborima na Kosovu, Kaja Kalas i Marta

Kos podse}aju na obaveze iz procesa dijaloga. „Normalizacija odnosa izme|u Kosova i Srbije, uz olak{ice EU, i daqe je jedini na~in da obe strane postignu napredak na evropskom putu. O~ekujemo da }e sve obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji, kao i one koje su ranije proistekle iz dijaloga, biti sprovedene bez daqeg odlagawa i bez preduslova. EU je i daqe spremna da pozdravi sastanak na visokom nivou ~im se ispune uslovi“, navodi se. Na kraju, Kalas i Kos tako|e objavquju da EU ukida mere protiv Kosova. „Podse}awa radi, EU nastavqa sa ukidawem mera protiv Kosova. Finansijska pomo} od 216 miliona evra je ve} ispla}ena nakon nesmetanog prenosa lokalne samouprave nakon nedavnih izbora. Tako|e ciqamo da isplatimo dodatnih 205 miliona evra po~etkom slede}e godine“, navodi se u saop{tewu EU.

KONA^NI REZULTATI PARLAMENTARNIH IZBORA NA KOSOVU DO 19 JANUARA:

Vodi Samoopredeqewe, Srpska lista dominantna u svih deset op{tina sa srpskom ve}inom Prema podacima CIK-a, pobedu je, na parlamentarnim izborima Kosova 28. decembra 2025. godine, odnelo Samoopredeqewe sa 49,3 odsto glasova dok je Srpska lista ostvarila ubedqivu pobedu u svih deset op{tina sa srpskim ve}inskim stanovni{tvom. Prema najnovijim rezultatima koje je objavila Centralna izborna komisija (CIK) na vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu od 1.999.204 bira~a, svoje glasa~ko pravo iskoristilo je wih 900.330 odnosno 45,03 odsto od ukupnog broja upisanih u bira~ke spiskove. Ubedqivu pobedu na ovim izborima odneo je Pokret Samoopredeqewe sa 429.979 odnosno 49,3 odsto glasova. Slede Demokratska partija Kosova (DPK) sa 183.258 glasova odnosno 21,01 odsto, Demokratski savez Kosova (DSK) sa 118.490 glasova odnosno 13,59 odsto, Alijansa za budu}nost Kosova (ABK) sa 49.571 glasom ili 5,68 odsto, dok je Srpska lista osvojila 41.335 glasova ili 4,74 odsto od ukupnog broja glasova.

Srbi su masovno iza{li na parlamentarne izbore Kosova

Pokret Samoopredeqewe zauzeo je prvo mesto u 24 op{tina sa prete`no albanskim stanovni{tvom, ~ak i u onima koje se smatraju upori{tima opozicionih stranaka. Tako je Samoopredeqewe pobedilo u \akovici, Gwilanu, Draga{u, Istoku, Ka~aniku, Klini, Kosovu Poqu, Kosovskoj Kamenici, Ju`noj Mitrovici, Lipqanu, Obili}u, Orahovcu, Pe}i, Podujevu, Pri{tini, Prizrenu, [timqu, Suvoj Reci, Uro{evcu, Vitini, Vu~itrnu, Mali{evu, Juniku i \eneral Jankovi}u. DPK je prva u Drenici i Srbici, dok je u De~anu pobedio Savez za budu}nost Kosova. U Mamu{i je pobedu odnela Kosovska demokratska partija Turaka. Ovi glasovi ne obuhvataju glasove iz dijaspore, uslovne i glasove osoba sa posebnim potrebama. Kada je re~ o op{tinama sa srpskim ve}inskim stanovni{tvom, Srpska lista odnela je ubedqivu pobedu u svih deset op{tina odnosno u Severnoj Mitrovici sa 5.222 glasa odnosno 73,82 odsto, Zve~anu sa 3.327 glasova ili 89,6 odsto, Zubinom Potoku sa 2.803 glasa ili 81,94 odsto, Leposavi}u sa 5.774 glasa ili 85,77 odsto, Gra~anici sa 6.564 glasa ili 63,01 odsto, [trpcu sa 4.232 glasa odnosno 67,36 odsto, Ranilugu sa 2.186 glasova ili 84,8 odsto, Klokotu sa 426 glasova ili 60,25 odsto, Novom Brdu 3.181 glasom ili 60,09 odsto i Parte{u sa 1.453 glasa odnosno 89,42 odsto od ukupnog broja glasova u ovoj op{tini. Na vanrednim parlamenatrnim izborima na Kosovu, gra|ani su birali novih 120 poslanika Skup{tine Kosova. Od ukupnog broja poslani~kih mesta, 100 je nameweno albanskim politi~kim subjektima, dok je 20 mandata zagarantovano za neve}inske zajednice - deset za predstavnike srpske zajednice i deset za ostale mawine.

Odbor za pomo} Kosovu i Metohiji iz Bawaluke darovao je po 500 evra, prvim srpskim bebama ro|enim u Novoj godini u porodili{tu u Gra~anici i Kosovskoj Mitrovici. U Gra~anici na Ginekolo{ko-aku{erskoj klinici u Klini~ko-bolni~kom centru u 9.20 ~asova, 1. januara, ro|ena je prva beba u 2026. godini. Devoj~icu od 3,08 kilograma na svet je donela mlada mama Marina Radivojevi} iz Sevca kod [trpca na [ar planini. Nakon carskog reza, ka`e da se ose}a dobro i da je presre}na. „Ovo mi je prva beba. Od ~ista~ica, pa do doktora, sestara, svi su divni, najboqi su. Mladim `enama bih poru~ila da ra|aju {to vi{e“, kazala je kratko Radivojevi}.

Marina Radivojevi} sa prvom bebom u 2026. godini u Gra~anici Tokom prethodne godine na Ginekolo{ko-aku{erskoj klinici u Gra~anici ro|eno je 225 beba Direktor ove zdravstvene ustanove, Sa{a Cvetkovi}, izjavio je da je prvi poro|aj u novoj godini obavqen upravo na toj klinici, navode}i da se, prema narodnom verovawu, godina u kojoj se prva rodi devoj~ica smatra dobrom. U porodili{tu u Kosovskoj Mitrovici, de~aka te{kog 2.900 grama, kao prvu bebu u Novoj 2026. godini, 3. januara, na svet je donela majka Milica Lazi} iz ovog grada. Majkama prvih srpskih beba na KiM u 2026. godini, u Gra~anici i Kosovskoj Mitrovici poklone od 500 evra je uru~ila Ivana Raki}, pomo}nica predsednika Odbora za pomo} Srbima KiM iz Bawa Luke i rukovodilac Dnevnog centra „Podr`i me - 9. januar“ iz Kosovske Mitrovice. Ona je svim majkama i wihovoj deci, koja su se zatekla u porodili{tu, uru~ila novogodi{we i bo`i}ne paketi}e Odbora. U ~estitki Odbora za KiM iz Bawa Luke se navodi da je “velika radost i sre}a {to se srpska deca ra|aju na Kosovu i Metohiji u ovim te{kim vremenima”.

KOSOVO PODR@AVA SAD I TRAMPA U AKCIJAMA PROTIV VENECUELANSKOG NARKOTERORIZMA

Pri{tina poru~uje da stoji uz ameri~ko vodstvo u suprotstavqawu Madurovom reìmu Kosovo je izrazilo sna`nu podr{ku Sjediwenim Ameri~kim Dràvama i predsedniku Donaldu Trumpu u wihovim akcijama protiv, kako navode, venecuelanskog narkoteroristi~kog reìma, isti~u}i da je ameri~ko vo|stvo kqu~no za za{titu slobode, demokratije i me|unarodne sigurnosti. „Kosovo ~vrsto stoji Вјоса Османи uz Sjediwene Ameri~ke Dràve i predsednika Donalda Trumpa u podr{ci wihovim akcijama protiv venecuelanskog narko-teroristi~kog reìma”, napisala je predsednica Kosova Vjosa Osmani na dru{tvenoj mreì X, sa sedi{tem u SAD-u. Istakla je da je „predsednik Trump stao uz narod Venecuele i suprotstavio se Madurovoj (predsednik Venecuele, Nikolas) narkodràvi - {tite}i Ameriku i ostatak svieta od kartela i organiziranog kriminala.” „Ovako izgledaju snaga i ameri~ko vo|stvo”, poru~ila je, navode}i da „venecuelanski narod zasluùje slobodu, demokratiju i budu}nost kojom upravqa zakon, a ne strah”.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO

SRBI U SVETU

„STEFAN BIO KAO SUNCE, TOLIKO DOBAR I SJAJAN MOMAK, SVI SU U PORODICI TAKVI“:

Srbija tuguje za herojem koji je poginuo u poàru u [vajcarskoj Smrt Stefana Ivanovi}a (31) koji je u novogodi{woj no}i poginuo u baru “La Constelation” u {vajcarskom zimskom centru Kran Montana spa{avaju}i goste od poàra, duboko je potresla me{tane sela Jaj~i} kod Qiga odakle je ovaj mladi} rodom. Iz po{tovawa prema wegovoj porodici, niko od wih nije hteo da imenom i prezimenom prokomentari{e ovu tragediju, isti~u}i da su oni skromni qudi koji su uvek ~uvali svoju privatnost te da ne bi èleli da ih povrede sada kada se nose sa ogromnom tragedijom. „Stefan je ro|en ovde u Jaj~i}u, a u [vajcarskoj je ìveo dvadesetak godina. Ovde ima ~i~u dok su mu roditeqi boravili i tamo i u Jaj~i}u. Trenutno se nalaze u [vajcarskoj da bi organizovali transport Stefanovog tela. [ta da kaèm osim da je Stefan bio kao sunce, toliko dobar i sjajan momak. Svi su mu iz porodice dobri kao “lebac”, vredni ali povu~eni qudi. Znam da oni ne bi voleli da se eksponraju, pogotovo sada, tako da i mi po{tujemo takvu wihovu odluku“, rekao nam je jedan me{tanin Jaj~i}a. Kako nam je potvr|eno u Jaj~i}u, jo{ se ne zna kada }e Stefan biti sahrawen jer su wegovi roditeqi i daqe u [vajcarskoj. U stravi~nom poàru koji su

Stefan Ivanovi} poginuo u [vajcarskoj izazvala pirotehni~ka sredstva stradalo je 40 qudi a preko stotinu je povre|eno od kojih su neki u kriti~nom stawu. Prema svedo~ewu o~evidaca, Stefan je uleteo u bar i izvla~io qude iz vatrene stihije ali nije uspeo da se spasi usled gu`ve koja je nastala prilikom pani~nog bekstva gostiju. Wegovo telo identifikovano na osnovu DNK uzorka wegove porodice. Prema navodima ambasadora Srbije u [vajcarskoj Ivana Trifunovi}a u ovoj nesre}i povre|ena su jo{ ~etvorica Srba ali niko od wih nije `ivotno ugro`en. POKRENUTA AKCIJA PRIKUPQAWA NOVCA [vajcarska fondacija „Hepi pot“ pokrenula je akciju priku-

pqawa nov~anih sredstava kako bi se telo stradalog srpskog heroja transportovalo za Srbiju, gde }e, kako navode, biti sahrawen. Na sajtu fondacije „Hepi pot“ navodi se da je akcija prikupqawa sredstava pokrenuta kako bi se pomoglo Stefanovoj porodici da ga ve~ni po~inak isprati Srbiji, gde je planirano da bude sahrawen. „Ova fondacija ima za ciq da pokrije sve tro{kove prevoza Stefana u Srbiju, kao i tro{kove sahrane. @elimo da Stefanu pruìmo posledwe odavawe po~asti dostojno ~oveka kakav je bio i da pruìmo konkretnu podr{ku wegovoj porodici u ovom izuzetno te{kom trenutku“, navodi se u saop{tewu. Isti~u da je svaka donacija po{tovawe wegove hrabrosti, tihi znak zahvalnosti za wegovu `rtvu i spa{ene ìvote, gest solidarnosti prema wegovoj porodici. „Ako ne moète da donirate, deqewe ove fondacije ili ~uvawe Stefana u va{im mislima ve} je dragocen ~in. Za Stefana. Za heroja kakav je bio. Hvala vam iz srca na va{oj podr{ci i humanosti“, navodi se u saop{tewu. êtiri dràvqana Srbije povre|ena su u poàru koji je izbio u baru u {vajcarskom skijali{tu Kran Montani.

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation ^etvrtak januar 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 30218. - Tel. (03) 93672026. 5838 11

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

U poàru je poginulo 40 qudi, a oko 120 povre|eno. VLASNICI BARA OSUMWIÊNI ZA UBISTVO IZ NEHATA Javno tuìla{tvo u [vajcarskoj pokrenulo krivi~nu istragu protiv vlasnika bara u luksuznom skijali{tu Kran-Montana u [vajcarskoj. Kako je saop{tilo kantonal-

sko tuìla{tvo Valea, ova odluka je podstaknuta po~etnim nalazima istrage. Prema pisawu {vajcarskih medija, vlasnici su optuèni za ubistvo iz nehata, nano{ewe telesnih povreda iz nehata i podmetawe poàra iz nehata. Pretpostavka nevinosti vaì dok se ne donese pravosna`na osu|uju}a presuda.

OTVORENO PISMO AMERI^KO-SRPSKOG BIZNISMENA:

Prodaja NIS-a Ma|arima bi bila velika gre{ka Srbije i naru{ila odnose sa Amerikom! Ameri~ki biznismen srpskog porekla Goran Petkovi} uputio je otvoreno pismo ameri~koj i srpskoj javnosti a povodom prodaje ruskog paketa akcija u Naftnoj industriji Srbije (NIS). On, naime, smatra da je ve} najavqena prodaja 49% ma|arskom MOL-u {tetna po Srbiju i da }e ugroziti odnose sa Trampovom administracijom i SAD. Podr`ao Trampovu kampawu: Petkovi} sa predsednikom SAD Goran Petkovi} je ~lan Republikanske partije, pro{le godine je bio veliki donator predizborne kampawe Donalda Trampa, a redovan je gost na prijemima u rezidenciji ameri~kog predsednika u Mar-a-Lagu, gde je u novembru i proslavio Trampov povratak u Belu ku}u. Wegovo obra}awe javnosti prenosimo u celosti: „Na~in na koji je uhap{en Nikolas Maduro govori o odlu~nosti Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Nakon privo|ewa pravdi nelegitimnog predsednika Venecuele od strane ameri~kih organa bezbednosti, svet je u{ao u potpuno novu fazu. Jasno je ~ak i onima koji nemaju potpunu informaciju da se potezi povla~e vrlo odlu~no i vrlo direktno.

NERAZUMEVAWE SRPSKIH MEDIJA Ameri~ki predsednik Donald Tramp, kao najenergi~niji predsednik SAD u wenoj istoriji, je jo{ tokom svoje predizborne kamapawe govorio o ovim momentima. Na nesre}u srpskih medija u Srbiji trenutno ne postoji dovoqno razumevawa za doga|aje na ameri~kom kontinentu jer se ne zna i nedovoqno govori o tome da je u ovom slu~aju sprovedena MONROOVA DOKTRINA iz 1823. godine. Privo|ewe pravdi Madura nije doga|aj koji se desio iz vedrog neba, nego je, kao i sve {to radi ameri~ka Vlada, veoma precizno isplaniran, najavqen i uz veliki broj upozorewa sprove-

den. Ne smemo zaboraviti da su odnosi Amerike i Venecuele ve} godinama naru{eni zbog venecuelanske trgovine narkoticima i nacionalizovawa naftne industrije, gde su ameri~ke firme dobile zabranu poslovawa od strane reìma. Posledwih nedeqa se u Ameri~kom zalivu nalazi ve}i broj nosa~a aviona, koji su postavqeni da spre~e bilo kakav vid eskalacije sukoba na teritoriji Venecuele. Kao {to je i o~igledno, do nekontrolisanog sukoba nije ni do{lo. SLUÂJ NIS: PRODAJA MA\ARIMA BI BILA [TETNA PO SRBIJU Da li }e se oporavak Venecuele kao dràve sprovoditi i uz

pomo} obnove naftne industrije u Venecueli? Naravno da ho}e. Amerika }e podr`ati razvoj industrije, trgovine i poqoprivrede u Venecueli. Amerika je veoma zainteresovana i spremna je da se to izvede uz pomo} ameri~kog znawa, kapitala i saradwe sa ameri~kim kompanijama. Upravo to bi mogao biti i model, odnosno put za re{avawe krize u Srbiji a u vezi sa NISom. Kao ~ovek koji je radio za tri najve}e firme u naftnoj industriji i koji se bavi kamionskim transportom, decenijama ostvarujem poslovnu saradwu sa skoro svim ve}im ameri~kim naftnim kompanijama (Exxon mobile, Chevron i dr). Neshvatqivo je da se NIS nudi ma|arskoj kompaniji MOL, koja je mawa od NIS-a i tako|e regionalni prera|iva~ i uvoznik nafte poput NIS-a, a da se pre toga nije ozbiqno pregovaralo sa ameri~kim proizvo|a~ima, ili nekim drugim ve}im kompanijama. Mnogima u ameri~koj naftnoj industriji nejasno je za{to se insistira na ma|arskoj kompaniji MOL, koja nije ~ak ni zna~ajni evropski proizvo|a~, nego je regionalni prera|iva~.

AMERI^KA UPOZOREWA SRBIJA TREBA OZBIQNO DA SHVATI Sve to govorim kao ~iwenicu koja u bliskoj budu}nosti moè biti ozbiqno ograni~ewe za daqi napredak Srbije i saradwu sa velikim svetskim ekonomskim silama, pre svega SAD. Suverenitet jedne zemqe se ogleda u uskla|ivawu prema globalno naja~im zemqama na svetu. Ako Amerika ve} mesecima {aqe upozorewa Srbiji o mogu}im sekundarnim sankcijama, o neophodnosti re{avawa ruskog u~e{}a u kapitalu NIS-a, onda to treba da se shvati veoma ozbiqno i da se re{ewa traè sa nekom ameri~kom firmom. U diplomatiji je najva`nije zapo~eti pregovore na vreme. Srbija poprili~no kasni ali joj se pruà prilika da oja~a svoj poloàj sa SAD-om kroz prodaju NIS-a ameri~koj firmi i time stvoriti jo{ ja~u industriju nafte u celom regionu i oja~a svoj diplomatski odnos sa trenutnom administracijom“, zavr{ava svoje obra}awe javnosti ameri~ki biznismen srpskog porekla Goran Petkovi}, ~lan Republikanske partije SAD i veliki donator u predsedni~koj kampawi Donalda Trampa.

12 ^etvrtak 8. januar 2026.

AUSTRALIJA

ZLATNA GROZNICA U AUSTRALIJI

Nova generacija lovaca na zlato - zbog rekordnih cena rasprodati detektori metala U zaba~enim predelima istorijskih rudarskih poqa Australije, Viki Plamrix ska~e od radosti kada iz zemqe iskopa mali zlatni grumen. Penzionisana radnica iz maloprodaje jo{ uvek je u~ila kako da koristi svoj novi metal-detektor, kada je ure|aj po~eo da pi{ti pored mahovinom prekrivenih ru{evina jedne zgrade, opisuje Rojters. Nakon {to je iz plitke zemqe plasti~nom lopaticom izvukla grumen, vodi~ je procenio da teì oko 0,2 grama zlata, vrednog oko 40 australijskih dolara (26,58 ameri~kih). „Ali za mene vredi milion dolara. Moje srce peva“, rekla je 63-godi{wa Viki, koja je detektor kupila samo nekoliko dana ranije. Vikina pri~a postaje sve ~e{}a, jer se hobisti okupqaju u australijskom „zlatnom trouglu“ od 9.600 km² u srcu dràve Viktorija, poznatom kao jedno od najperspektivnijih podru~ja na svetu za zlatne grumene. Na tu potragu su ih podstakle rekordne cene zlata, dru{tvene mreè, uspeh TV emisije „Australijski lovci na zlato” (Aussie Gold Hunters) i qubav prema prirodi. Viki je svoj detektor - Minelab Gold Monster 2000 - kupila za 2.999 australijskih dolara. Ovaj model rasprodat je {irom zemqe nedeqama nakon {to je na police stigao

U Viktoriji, traìoci zlata moraju kupiti dozvolu od vlade 20. oktobra, prema Lijen Kamp, suvlasnici prodavnice za traèwe zlata. „Dobra je cena, a videli smo veliki skok prodaje ove godine, delimi~no zato {to je cena zlata privukla pa`wu svima,“ rekla je Kamp, koja vodi ture traèwa zlata od 2007. godine. Dodala je: „Dolazi nam mnogo stranaca. Slede}e nedeqe dolaze Nemci. Nemci oboàvaju zlato. îni se da [vajcarci tako|e vole zlato. I dolaze neki iz SAD-a.“ [ansa za pronalaèwe grumena na istorijskim lokacijama poboq{ava se sa svakom novom generacijom detektora, zbog

~ega se qudi utrkuju da kupe najnovije modele ~im se pojave, dodala je. NAJVE]I GRUMENI NA SVETU Hobisti hrle u rudarska mesta zlatne groznice iz 19. veka, poput Balarata, koji je postavio temeqe ranog bogatstva Melburna i pomogao da Australija postane jedna od tri vode}e zemqe proizvo|a~a zlata. Ova regija dala je najve}i grumen na svetu - „Welcome Stranger” od 72 kg, prona|en 1860-ih, kao i „Hand of Faith”, najve}i grumen prona|en detektorom, teàk 27,2 kg 1980. godine. âk i u februaru 2023. amaterski prospektor je detektorom iskopao grumen od 4,6 kg u toj regiji, prema podacima dràvne vlade.

Privla~nost velikih grumena jedan je od razloga za Demijana Djuka (39), koji radi na gra|evini. Djuk je nekada i{ao u potragu za zlatom sa svojim ocem, koji je preminuo pre tri godine. Sada vodi svog sina Itana. Jedanaestogodi{wak je nasledio detektor svog deda, a Duke je nedavno unapredio svoj ure|aj, rekao je Rojtersu. „Kolike su sada cene zlata, imate {ansu da prona|ete komad koji bi vam mogao promeniti ìvot“, rekao je. Cena zlata ove godine je postavqala rekord za rekordom, probiv{i 4.500 ameri~kih dolara po trojunskoj unci pro{log petka. Goldman Saks o~ekuje da }e cena do kraja 2026. dosti}i 4.900 ameri~kih dolara, a mogu} je i daqi rast ako privatni investitori nastave da diverzifikuju portfolije usled geopoliti~ke i fiskalne nesigurnosti. U Viktoriji, traìoci zlata moraju kupiti dozvolu od vlade. Dozvola im omogu}ava da traè zlato koriste}i samo ru~ne alate i zadrè sve {to prona|u. Potra`wa za ovim dozvolama, koje ko{taju 28,60 australijskih dolara i vaè deset godina, dostigla je rekordan nivo, skoro 16.000 do novembra, u odnosu na skoro 11.000 pro{le godine, prema podacima Ministarstva energije, ìvotne sredine i klimatskih akcija Viktorije, prenosi Rojters. Ukupno, u Viktoriji je aktivno vi{e od 100.000 dozvola za traèwe zlata.

Oti{li u Australiju pa u prelepoj ku}i Australijanac stradao mesecima ìveli potpuno besplatno u Doweckoj oblasti tokom borbene misije Zamislite da ìvite u Australiji, uìvate u prostoru i komforu pravog stana, a da ne platite ni dolar kirije. Italijanski par Laura i Niko upravo je to uspeo, koriste}i jednostavan, legalan trik koji postaje sve popularniji me|u mladima koji traè avanturu i radno iskustvo u inostranstvu. Wihova pri~a po~iwe putovawem od 90 dana, tokom kojeg su spavali u autu i {atoru, a zavr{ava u pravom stanu u Melburnu - zajedno sa zlatnim pudlom i ma~kom - pokazuju}i da u Australiji poverewe i briga o ìvotiwama mogu obezbediti besplatan sme{taj. „Morali smo da se organizujemo i mirno zatvorimo ovo poglavqe pre nego {to napustimo zemqu”, kaè Laura koja je zajedno sa Nikom ima pravo na 12 meseci boravka u Austraiji. Wih dvoje su radili sedam meseci, a potom jo{ tri putovali du` australske obale, otkrivaju}i brojna predivna mesta kojima se Australija moè pohvaliti. ÛVAWE KU]NIH QUBIMACA Po{to nisu imali poslove sa punim radnim vremenom a morali su da ostanu u Australiju jo{ nekoliko nedeqa, odlu~ili su se za popularno re{ewe me|u putnicima - ~uvawe ku}nih qubimaca u domovima australijskih porodica. U wihovom slu~aju, to je zna~ilo da ìve u oblasti Melburna, pod istim krovom sa zlatnim pudlom (me{ancem zlatnog retrivera i pudle) i ma~kom. „Brinete o ìvotiwama, a zauzvrat dobijate besplatan sme{taj dok su vlasnici odsutni”, obja{wava ona. Postoje razli~ite platforme koje povezuju ponudu i potra`wu - Italijani su koristili ‚Aussie House Sitters’. VLASNICI SU NAS VIDELI SAMO JEDNOM U svom videu isti~u da su se neverovatno vezali za psa âi i da im ne}e biti lako da se oproste kada zavr{i svoj „radni” period.

Australijski dr`avqanin Rasel Alan Vilson, koji je u~estvovao u borbama na strani ukrajinskih oru`anih snaga, poginuo je u Doweckoj oblasti, objavio je britanski list The Guardian.

„Najlep{e je {to su nas vlasnici sreli samo jednom, a zatim ostavili kqu~eve od ku}e u na{em po{tanskom sandu~etu, potpuno im veruju}i. Poverewe koje qudi imaju u Australiji je zaista neverovatno”, obja{wavaju oni. Za one koji su zainteresovani, postoje i druge preporuke kreatora sadràja. Pored Aussie House Sitters (pla}ene platforme), postoje jo{ dve koje {iroko koriste Australijanci: Trusted House Sitters i Mad Paws. Na ovoj drugoj, mo`da }ete biti zamoqeni da brinete o kowima, ma~kama i pticama, ne samo o psima ili ma~kama. „POSTOJE ONI KOJI TOKOM CELE GODINE @IVE KAO ÛVARI QUBIMACA” Za one koji ne èle da pla}aju pretplatu, postoje i Fejsbuk grupe u gradovima i dràvama gde vlasnici objavquju ponude za ~uvawe ku}nih qubimaca, nude}i besplatan sme{taj svima koji }e se brinuti o wihovim ìvotiwama odre|eni vremenski period. „Za nas se ovo pokazalo kao najboqa opcija, i da moèmo ponovo, verovatno bismo i ponovili. Postoje qudi koji tokom cele godine ìve kao ~uvari ku}nih qubimaca u Australiji”, uveravaju autori videa.

Prema navodima tog lista, Vilson je ubijen 12. decembra tokom borbene misije. Wegovu smrt prijavio je prijateq, koji je naveo da je stradao na zadatku na frontu i da je trebalo da se oèni naredne nedeqe. Ovi li~ni detaqi, kako navodi publikacija, dodatno su potresli wegovu porodicu i bliske prijateqe. Australijske vlasti su saop{tile da su upoznate sa informacijom o Vilsonovoj pogibiji i da trenutno traè zvani~nu potvrdu od ukrajinskih institucija. Istovremeno je navedeno da se porodici poginulog pruà neophodna konzularna i druga podr{ka. Vilson je bio poreklom iz savezne dràve Novi Ju`ni Vels i ranije je sluìo u oruànim snagama Australije. Prema dostupnim podacima, u Ukrajinu je stigao 2023. godine, gde je u~estvovao u borbenim operacijama. „Gardijan“ podse}a da je od po~etka sukoba 2022. godine u borbama u Ukrajini poginulo najmawe osam australijskih dràvqana. Slu~aj Vilsona nije usamqen. Ranije je sud u Luganskoj Narodnoj Republici osudio australijskog dràvqanina Oskara ârlsa Augustusa Xenkinsa na 13 godina zatvora u kaznenoj koloniji sa maksimalnim obezbe|ewem, zbog u~e{}a u borbama na strani ukrajinskih oruànih snaga. Prema sudskim navodima, Xenkins je u februaru 2024. godine doputovao u Ukrajinu iz Melburna, potpisao ugovor sa ukrajinskim Ministarstvom odbrane i u~estvovao u operacijama protiv ruskih jedinica. Kako je saop{teno, za to je primao nov~anu naknadu koja se kretala oko 8.500 evra mese~no.

AUSTRALIJA

^etvrtak 8. januar 2026. 13

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE POZDRAVITE SE SA ANONIMNO[]U NA INTERNETU!

Australija uvodi pretragu i boravak na veb-u samo uz biometriju, li~nu kartu ili digitalni ID Australija je aktivirala novi zahtev kojim se od internet pretraìva~a traì da proveravaju godine prijavqenih korisnika, a kompanije sada imaju rok od {est meseci da u potpunosti ispune obaveze. Pravilo, koje je stupilo na snagu 27. decembra, deo je novog industrijskog kodeksa registrovanog pod nadle`no{}u Komesara za e-bezbednost (eSafety Commissioner) i pro{iruje sve stroì sistem kontrole onlajn sadràja u zemqi. Pretraìva~i kao {to su Google i Bing mora}e uskoro da uvedu proveru starosti kada prijavqeni korisnici pretraùju sadràj koji moè da prikaè materijal za odrasle ili drugi „visokorizi~ni“ sadràj. Na~ini provere se razlikuju, ali naj~e{}e ukqu~uju iska~u}i prozor za potvrdu godina ili dostavqawe zvani~nog dokumenta, podataka sa kreditne kartice ili digitalnog identifikacionog dokumenta. Iako okvir eSafety formalno omogu}ava kompanijama da same izaberu metod, u praksi su opcije ograni~ene: procena starosti putem prepoznavawa lica, skenirawe li~nih dokumenata, roditeqska

verifikacija za maloletnike ili oslawawe na tre}e strane koje ve} poseduju podatke o starosti. Sve ove opcije naru{avaju privatnost i prakti~no ukidaju anonimnu pretragu. Korisnici koji nisu prijavqeni i daqe }e mo}i da pretraùju internet, ali }e deo sadràja biti zamu}en. Prijavqeni korisnici mla|i od 18 godina automatski }e dobijati filtrirane rezultate, bez tema koje vlada ozna~ava kao {tetne. Kako }e se ove mere uklopiti sa pretraìva~ima koji nagla{avaju privatnost i anonimnost — ostaje nejasno. Google, koji kontroli{e vi{e od 90 odsto australijskog trì{ta pretrage, kao i Microsoft, rizikuju kazne do oko 50 miliona dolara po prekr{aju ako ne ispune uslove do 27. juna 2026. godine. Nove obaveze deo su {ire kampawe Kanbere za poo{travawe kontrole govora i pristupa informacijama na internetu. Posledwih godina zakonodavci su zna~ajno pro{irili ovla{}ewa Komesara za e-bezbednost i zalagali se za stroà starosna ograni~ewa na dru{tvenim mreàma. Iako vlasti ove mere predstavqaju kao za{titne, infrastruktura koja se

Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dràvne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

gradi u praksi uvodi proveru identiteta kao preduslov za pristup kqu~nim delovima interneta. Iako je kodeks stupio na snagu krajem 2025. godine, pro{ao je gotovo nezapa`eno u javnosti, delom zato {to je uveden administrativnim putem, bez otvorene parlamentarne rasprave. Komesarka za e-bezbednost Xuli Inman Grant kratko je pomenula mere u obra}awu Nacionalnom pres klubu, isti~u}i da }e one „delovati kao bedem“ i biti uskla|ene sa novim starosnim ograni~ewima na dru{tvenim mre`ama, uz naznake da bi se

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

verifikacija mogla pro{iriti i na prodavnice aplikacija i same operativne sisteme. Kqu~no pitawe ostaje dokle je dr`ava spremna da ide u uslovqavawu pristupa onlajn informacijama proverom identiteta. Iako se politika predstavqa kao za{titna, ona nosi rizik postepenog ukidawa slobodne i anonimne pretrage. Za one koji veruju u slobodan i otvoren internet, novi kodeks ozna~ava korak ka sistemu uslovnog pristupa — gde }e anonimnost i sloboda informacija zavisiti od dr`avno odobrenih dokumenata.

UN: Veliki koralni greben treba staviti na listu ugroène svetske ba{tine Veliki koralni greben nadomak severoisto~nih obala Australije trebalo bi da bude stavqen na listu ugroène svetske ba{tine, preporu~ila je u danas objavqenom izve{taju misija pod okriqem Ujediwenih nacija. Upozorila je da je bez „ambiciozne, brze i odrìve” klimatske akcije najve}i koralni greben na planeti u ozbiqnoj opasnosti. Izve{taj je sastavqen na osnovu desetodnevne misije u oblasti Velikog koralnog grebena koje su sproveli zvani~nici UNESKO-a i Me|unarodne unije za o~uvawe prirode. Greben, stani{te podvodnog ìvota izuzetne raznovrsnosti i lepote nalazi se na UNE-

SKO-voj listi svetske ba{tine od 1981. godine. Izve{tajem se federalnim vlastima Autralije i vlastima savezne dr`ave Kvinslend preporu~uje da odrede ambicioznije ciqeve u smawewivawu emisija gasove staklene ba{te, a u skladu sa me|unarodnim naporima da se budu}e zagrevawe planete ograni~i na 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijska vremena. Pre no {to UNESKO podnese bilo kakav zvani~an predlog Komitetu za svetsku ba{tinu, prvo }e se razmotriti odgovor australijskih federalnih i regionalnih vlasti. U izve{taju se kao nedovoqno brzi i nedovoqno efikasni ocewuju skora{wi napori da se zaustavi masovno izbeqivawe korala i da se zaustavi zaga|i-

vawe voda oko Velikog koralnog grebena, a koje dovodi do pove}awe wihove kiselosti, {to

mo`e biti otrovno za `ivi svet. Izve{tajem se preporu~uje izda{nije finansirawe po-

boq{avawa kvaliteta vode i da se zaustavi propadawe Velikog koralnog grebena.

9534 4866 9366 9299

14 ^etvrtak 8. januar 2026.

AUSTRALIJA

Zlo~ini bez kazni

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Te{ka tragedija koja je 1. januara zadesila {vajcarski gradi} Kran Montanu ponovo je aktuelizovala pitawe bezbednosti na{e dece u no}nim klubovima i barovima. Gradona~elnik ovog grada Nikolas Fero je javno priznao da nije bilo bezbednosnih inspekcija na mestu po`ara u {vajcarskom baru posledwih pet godina. On je tako|e izjavio da ne zna za{to bar u Kran Montani nije kontrolisan jednom godi{we, kako je propisano wihovim zakonom. Ovom bolnom ~iwenicom vra}amo se na pitawe svih pitawa: da li je uzrok ove tragedije, u kojoj

jemo to `rtvama i wihovim porodicama“, rekao je on. Vlasti veruju da je poàr u prepunom baru izbio u podrumskoj prostoriji za zabave nakon {to su prskalice pri~vr{}ene za boce {ampawca dràne preblizu plafona, za koji slike na dru{tvenim mreàma sugeri{u da je bio obloèn zvu~no-izolacionom penom. Fero je rekao da „nema odgovor“ na pitawe za{to bar, koji je reno-

i le~e se od te{kih opekotina. Vlasti sada istraùju vlasnike bara, @aka i Xesiku Moreti, zbog sumwe na te{ka krivi~na dela, ukqu~uju}i ubistvo iz nehata. Gradona~elnik je rekao da par nije uhap{en, ali da je drugi objekat u wihovom vlasni{tvu zatvoren. Pritisak javnosti i daqe raste u traèwu odgovora na pitawe kako je do poàra moglo do-

je ìvote izgubilo najmawe ~etrdeset mladih qudi, jednostavno korupcija ili grubo nepo{tovawe zakona? Ali ovog puta to se nije desilo niti u Severnoj Makedoniji niti u nekom Nepalu, ve} u jednoj od najure|enijih zemaqa sveta kakva je mo`da sve do ju~e bila [vajcarska. Vlasti u Kran Montani su potvrdile da bar koji se zapalio u {vajcarskom skijali{tu u novogodi{woj no}i, usmrtiv{i 40 uglavnom mladih qudi i te{ko povrediv{i vi{e od 100, nije kontrolisan od strane slu`benika za bezbednost ~ak posledwih pet godina. „Periodi~ni pregledi nisu sprovedeni izme|u 2020. i 2025. godine. Gorko àlimo zbog toga“, rekao je gradona~elnik grada, Nikolas Fero, na konferenciji za novinare, pet dana nakon katastrofe u baru „Le Konstela{n“. Fero je rekao da op{tina nije odgovorna za utvr|ivawe ko je odgovoran za poàr. „To }e biti posao istraìteqa, ali op{tina je èlela da pokaè „potpunu transparentnost“. Dugu-

viran 2015. godine, nije kontrolisan jednom godi{we, kako je propisano gradskim propisima, ali je napomenuo da je tim od pet slu`benika za bezbednost bio odgovoran za proveru vi{e od 10.000 zgrada. „Duboko nam je ào i znam koliko }e to biti te{ko za porodice“, dodao je Fero. Rekao je da on i wegove kolege odbornici ne}e podneti ostavku jer su ih „izabrali qudi iz Kran Montane“ i da ne}e „sada napustiti brod“. @rtve su bile prete`no mladi, starosti izme|u 14 i 39 godina, ~ak 20 wih je bilo maloletno, a prose~na starost je bila 19 godina. Me|u `rtvama je bio i na{ Stefan Ivanovi}, radnik obezbe|ewa koji je hrabro poginuo spasavaja}i ìvote drugih qudi. Policija je u me|uvremenu saop{tila da je identifikovano i svih 116 povre|enih u poàru, ukqu~uju}i 68 {vajcarskih dràvqana, 21 francuskog, 10 italijanskog, ~etiri Srbina i ~etiri osobe sa dvojnim dràvqanstvom. Osamdeset tri osobe su jo{ uvek u bolnici

}i. Bra~ni par do sada nije uhap{en jer se ne smatra da postoji rizik od bekstva, rekao je javni tuìlac. Me|utim, {vajcarski tabloid Blic je u ponedeqak zahtevao da sazna „za{to je par koji vodi bar jo{ uvek na slobodi“. Tragedija u Kran Montani mo`da na kraju ne}e biti jo{ jedan od onih brojnih zlo~ina bez kazne kada su u pitawu smrtni ishodi u diskotekama, ali }e neute{nim porodicama poginulih to svakako biti mala i skoro bezna~ajna uteha. Poàri u no}nim klubovima i barovima su sve ~e{}i i ve} su se de{avali u mnogim dràvama sveta od Kine do Amerike sa stotinama poginulih i te{ko povre|enih. Uzroci su uglavnom uvek isti, a odgovornost za ovakve zlo~ine uglavnom postaje tabu tema, ~ak i u zemqama koje vaè za ure|ene demokratije i besprekorne pravne sisteme.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

U FOKUSU

^etvrtak 8. januar 2026. 15

NAJVE]E TRAGEDIJE U DISKOTEKAMA I NO]NIM KLUBOVIMA:

Poàri, panika i korupcija U poàru izazvanom pirotehnikom u diskoteci „Puls“ u Ko~anima 16. marta 2025. godine poginulo je 63 mladih, a te{ko povre|eno 193 sa opekotinama i povredama razli~itog stepena. Poàr je izbio u nedequ u ranim jutarwim satima tokom koncerta popularnog benda DNK. Dana 17. decembra 1983. godine - 81 osoba je poginula u poàru izazvanom kratkim spojem u no}nom klubu „Alkala“ u Madridu. Neke od `rtava umrle su od udisawa dima, druge od plamena, od gu{ewa, ili su bile zgwe~ene u pani~nim poku{ajima qudi da pobegnu. Dana 14. januara 1990. godine, 43 osobe su poginule u poàru izazvanom kvarom na struji u diskoteci Flin u Saragosi ([panija). 29. oktobra 1998. godine izbio je poàr u diskoteci na ostrvu Hisingen u Geteborgu u kojem je poginulo 63 dece, a povre|eno skoro 200. Ve}ina ubijenih bila su deca imigranata iz Irana, Iraka, Jugoslavije, te Centralne i Ju`ne Amerike. U diskoteci, predvi|enoj za maksimalno 150 qudi, bilo je 400 qudi, {to je flagrantno kr{ewe bezbednosnih propisa. Policija i tuìla{tvo sumwaju da je poàr bio podmetnut.

Po`ar u klubu u [paniji }i izbio je veliki po`ar u no}nom klubu Santika u glavnom gradu Tajlanda, Bangkoku, izazvan vatrometom lo{eg kvaliteta. Poginule su 64 osobe, a vi{e od 200 je povre|eno.

U eksploziji i po`aru u diskoteci u Meksiku 20. oktobra 2000. godine poginulo je 20 qudi, a vi{e od 30 je povre|eno. Do po`ara je do{lo zbog kratkog spoja.

4. decembra 2009. godine izbio je po`ar u Kowi~kom klubu u ruskom gradu Permu. Prema istrazi, po`ar je izazvan kratkim spojem ili upotrebom pirotehni~kih sredstava u objektu. Poginule su 103 osobe, a vi{e od 130 je povrije|eno.

Dana 26. decembra 2000. godine, 200 u~enika i preko 100 roditeqa umrlo je u de~joj diskoteci organizovanoj u tr`nom centru u kineskom gradu Luoyang. Diskoteka je radila ilegalno. Poàr je izbio u prizemqu zgrade koja se renovirala, a izlaze u slu~aju nu`de blokirale su kutije razli~ite robe. Dana 21. februara 2001. 97 qudi je poginulo, a 160 je povre|eno u poàru u no}nom klubu u Vest Varviku, u Rod Ajlandu (SAD). Poàr je izazvao pirotehni~ki {ou tokom nastupa gostuju}eg benda. 21. decembra 2001. godine u Sofiji (Bugarska) u incidentu ispred diskoteke „Indigo“ poginulo je sedmoro dece, a jo{ 13 je povre|eno od posledica gu{ewa pri ulasku u diskoteku pritisnuti masom. Dana 7. jula 2002. godine, 53 osobe su poginule u poàru u karaoke baru u gradu Palembang na indonezijskom ostrvu Sumatra. Uzrok poàra je bila neispravna elektri~na instalacija.

27. januara 2013. u po`aru izazvanom vatrometom u no}nom klubu u Santa Mariji u Brazilu poginulo je 237 qudi.

Diskoteka Puls iz vazduha nakon poàra sionu. Uzrok poàra je bila nakupina masno}e od kuvawa u neo~i{}enom dimwaku, koja se zapalila prilikom pe~ewa mesa na visokoj temperaturi u restoranu tr`nog centra. Dana 31. decembra 2004. godine, 194 osobe su poginule, a preko 700 je povre|eno u poàru u diskoteci u Buenos Ajresu, u Argentini. Tada je tamo bilo izme|u 5.000 i 6.000 qudi. Poàr su

21. septembra 2008. u poàru u no}nom klubu u kineskom gradu [enèn, u provinciji Guangdong, poginule su 43 osobe, a povre|eno 88. Poàr je izazvao vatromet. 1. januara 2009. u novogodi{woj no-

Dana 2. decembra 2016. godine, 36 qudi je poginulo u poàru koji je izbio tokom no}nog muzi~kog festivala u skladi{tu u Oklandu u Kaliforniji. Zgrada je bila krcata name{tajem, statuama, lampama i drugim glomaznim predmetima, bez jasno ozna~enih ulaza, izlaza ili puteva za evakuaciju od poàra. 22. januara 2022. najmawe 16 osoba je poginulo u poàru izazvanom vatrometom u diskoteci u Kamerunu, a osam je te{ko povre|eno.

Dana 20. jula 2002. godine, 30 qudi je poginulo, a oko 100 je povre|eno u velikom po`aru u diskoteci u glavnom gradu Perua Limi. Uzrok tragedije je nepa`qivo rukovawe vatrom. U trenutku po`ara u diskoteci je bilo oko hiqadu qudi.

Dana 5. novembra 2022. godine, 15 qudi je poginulo u poàru u no}nom klubu u gradu Kostroma u Rusiji. Poàr je izbio u ranim jutarwim satima nakon {to je nepoznata osoba bacila plamen. Tokom poàra sru{io se krov zgrade.

1. decembra 2002. 47 qudi je poginulo u po`aru u diskoteci La Guajira u glavnom gradu Venecuele, Karakasu. Ve}ina wih su bile `rtve toksi~nih gasova koji se osloba|aju tokom sagorevawa.

U poàru u no}nom klubu u Mursiji, na jugoistoku [panije, 1. oktobra 2023. poginulo je 13 osoba. êtiri osobe su hospitalizovane nakon udisawa dima. Poàr je izbio u diskoteci „Fonda Milagros“, ali se vatra pro{irila na jo{ dve diskoteke – „Teatar“ i „Golden“.

21. februara 2003. izbio je po`ar iz vatrometa ba~enog na binu u no}nom klubu Station u Vest Varviku, Rod Ajland (SAD). Stotinu qudi je tada poginulo, a vi{e od 200 je bilo te{ko povre|eno. 1. avgusta 2004. godine vi{e od 350 qudi je poginulo u po`aru u tr`nom centru u glavnom gradu Paragvaja, Asun-

izazvali huligani koji su me|u qude bacili upaqene svetiqke. Svi izlazi u slu~aju opasnosti su bili blokirani.

U po`aru u no}nom klubu „Kolektiv“ u Bukure{tu, u Rumuniji, 30. oktobra 2015. godine poginule su 64 osobe – 27 u no}i tragedije, a ostali su umrli nedeqama ili mesecima kasnije u bolnicama u Bukure{tu i inostranstvu. U klubu je bilo preko 400 qudi sa kapacitetom od samo 80 posetioca.

@ene u suzama ispred bolnice u Ko~anima

2. aprila 2024. godine, tokom renovirawa, izbio je po`ar u diskoteci „Maskarad“, koja se nalazila u prizemqu i podrumu stambene zgrade od 16 spratova u istanbulskoj ~etvrti Be{ikta{ (Turska) kada je preminulo 29 qudi.

16 ^etvrtak 8. januar 2026.

ZAJEDNICA

Nedeqa pred Hristovo ro|ewe - Svetih Otaca, u manastiru Sveti Sava Novi Kaleni}

Rukopolo`ewe u |akona u Wu Kaslu

U nedequ pred Ro|ewe Hristovo - Svetih Otaca, 4. januara, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australujsko-novozelandski G. Siluan, sluìo je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Svetog Save Novi Kaleni} kod Kanbere. Mitropolitu su sasluìvali protojerej-stavrofor Jakov Jovi} i proto|akon Petar Mraki}, uz prisluìvawe ~te~eva iz Kanbere i Sidneja, dok su sestre za pevnicom molitveno odgovarale. Nakon otpusta, Vladika Siluan se obratio besedom govore}i o dubokom zna~aju koju nosi ova nedeqa pred Boì}. Vladika je rekao, danas se se}amo svih onih li~nosti iz rodoslova Hristovog po telu i po obe}awu koji sa verom istrajno ~ekahu ispuwewe obe}awa o dolasku Spasiteqa sveta. Hristos se nije iznenada pojavio u ovome svetu, ve} se svet generacijama spremao za dolazak

Wegov u telu, za ispuwewe onoga {to je blagodatno otkriveno i obe}ano. Mitropolit je povodom praznika ~estitao prisutnoj bra}i praznik o~eva, istaknuv{i zna~aj porodice u celini, kao i duhovnu kategoriju roditeqstva i porodice. Nakon toga, po starom srpskom obi~aju ‚vezivawa i dre{ewa’ u tri pripremne ne-

deqe pre Bo`i}, mona{tvo i deca su vezivala Vladiku koji se dre{io davawem deci i prisutnim vernicima poklone i blagoslov. Duhovna radost je nastavqena u manastirskoj gostoprimnici sa poslu`ewem, tokom kojeg se Vladika obratio prisutnima sa nekoliko re~i duhovne pouke i ohrabrewa.

Omladinska misija Srpske pravoslavne crkve u Australiji i Novom Zelandu Sa blagoslovom Wegovog Visokopreosve{tenstva Mitropolita australijsko-novozelandskog G. Siluana, sa rado{}u zvani~no objavqujemo predstavqawe na{eg novog imena: SOCYM ANZ - Omladinska misija Srpske pravoslavne crkve u Australiji i Novom Zelandu. SOCYM ANZ je omladinska organizacija Mitropolije australijsko-novozelandske Srpske pravoslavne crkve. Na{e novo ime i logo ponovo potvr|uju na{u misiju da ujedinimo na{u pravoslavnu omladinu {irom Australije i Novog Zelanda, produbimo na{e razumevawe svete pravoslavne vere i u~vrstimo na{ odnos sa Hristom i Wegovom Svetom Crkvom. Zapratite stranicu https://www.facebook.com/profile. php?id=61586216633121

U nedequ, 28. decembra 2025. godine, Parohija Svetog Nauma u Brodmedouzu do~ekala je Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolita Siluana. Wegovo Visokopreosve{tenstvo je na~alstvovao Svetom Arhijerejskom Liturgijom uz sasluèwe paroha - protonamesnika Dalibora Pavlovi}a i gostuju}im sve{tenstvom, me|u kojima su bili protojerej-stavrofor Ilija Dragosavqevi}, protojerej Goran ]e}ez i protojerej Andrej Smit (RPCZ, Brizbejn), u prisustvu vernika gostiju iz {ireg podru~ja Wukasla i Sidneja. Tokom svete Liturgije, otac Andrej je po blagoslovu Mitropolita odrào Jevan|elsku besedu, a Wegovo Visokopreosve{tenstvo je u nazna~enom Liturgijskom vremenu rukopoloìo biv{eg ipo|akona Irineja Striklera u sve{teni ~in |akona, za slu`bu pri parohiji Svetog Nauma Ohridskog. Mitropolit Siluan je naglasio zna~aj i va`nost |akonske slu`be kao sponi me|u osve{tanim prostorom Svetog Oltara i vernika putem prozbi, molitava koje |akon proiznosi i poziva verne na celovito u~e{}e u Svetoj Liturgiji. Ovo je veoma zna~ajno Crkveno sluèwe Bogu i Rodu na na{em Petom Kontinentu. \akonski ~in i slu`ba jo{ uvek nisu preovladavaju}e ~esti u na{im hramovima, ali su time i poèqni, potrebni i veoma pozdravqeni me|u na{im vernicima. O~ekuje se i prièqkuje {iroka misionarska aktivnost |akona Irineja kako me|u vernicima ove parohije, tako i u {irokom spektru Pravoslavnih vernika i onih koji se raspituju za

Sveto Pravoslavqe a koji povremeno ili ~e{}e pose}uju ovu Bogomoqu, a time i neophodna ispomo} parohu ocu Daliboru. Velike su nade na |akona Irineja i kao aktivnog profesora na Pravoslavnom Institutu Svetih Kirila i Metodija RPCZ u Melburnu a, tako|e, i sada{weg predava~a Univerziteta u Wu Kaslu. Po zavr{etku Svete Liturgije, Mitropolit Siluan se obratio re~ima pouke i nazidawa, ~estitaju}i i praznik Materice okupqenim sestrama. Vladika je zatim uputio re~i ohrabrewa i ~estitki |akonu Irineju i |akonici Kseniji, a nakon toga sve{tenstvo i verni narod su se sastali u crkvenoj sali na sve~ani ru~ak, tokom kojeg su se obratili otac Dalibor, otac Andrej, |akon Irinej i na kraju Mitropolit Siluan.

Izvor: Eparhija australijsko-novozelandska

ZAJEDNICA SRPSKA POSLA

^etvrtak 17 ^etvrtak8. 4. januar januar 2026. 2024. 19

LI^NI STAV Priprema badwaka u Pi{e: Marko Kizborou – po~etak SMRTboì}ne NOVINA – @IVOST PORTALA Lopu{ina radosti u Australiji Dnevni listovi u Srbiji tavore, ali wihove elektronske stranice rastu. Mnogi portali svoju pose}enost grade na mekoj pornografiji, slatkom kriminalu i politi~kim sva|ama i za~koqicama. Ovim redosledom se objavquju najave tekstova, koje su nedore~ene egoisti~ne slike ìvota, kakva za realan ìvot. Mnogi portali svoju poseNekada najtira`niji beograd- ve} postoji u svim potro{a~kim ski dnevnik danas {tampa samo dru{tvima. Prikazuju se, uglav- }enost grade na mekog pornogra7000 primeraka novina dnevno. nom, same gluposti, umesto fiji, slatkom kriminalu i poliAli zato wegov portal ima ve- kqu~nih, bitnih infromacija i ti~kim sva|ama i za{koqicama. Parohijani Srpske pravoslav- Savi}, Dragan Stanojevi}, Dijana Savi} liku pose}enost i ve}i prihod samo skanadali malih i veli- Ovim redosledom se objavquju ne crkve Sveti arhi|akon Stefan i Mira Petkovi}, koja je podsetila na od reklama. Sli~na je sudbina kih qudi i to radi puke zabave najave tekstova, koje su nedolepe, pomalo zaboravqene okupili su se u subotu kako bi, uo~i ~italaca i posetilaca. Pojedi- obi~aje re~ene,koje jer nema imena qudi u drugog lista, koji prodaje malo Badweg dana, pripremili badwake i je ponela iz okoline Bawaluke. Najvi{e novina, ali ima veliku poni portali ~ak i smrt qudi, ne- doga|ajima. Ima u najavama, na mla|i u~esnici, Marko Savi} i Luka zapo~eli obeleàvawe najradosnijeg setu na portalu i prihod. Dakle, poznatih i marginalnih, uzdiù primer, fraze da je umro „poDobri}, kaù da su o obi~ajima vezanim hri{}anskog praznika – pravoslavsrpske novine umiru, ali srpski na nivo sveop{te informacije znati jugoslovenski sportista“, nog Boì}a. za badwak u~ili od svojih roditeqa i portali rastu. Pitawe je za{to i to tako {to se lice i ime po- a kada se pokaè wegovo ime im nije za bilo te{ko da, i poiveoma to- vidi se da pokonik Proslava Boì}a u Australiji kojnika ima davezuje prezime, najgledanije se ovo doga|a? svoje specifi~nosti. Mnogi na{i rialiti do- plom vremenu, pomognu u vezivawu hraprograme i wihovih nije bio ni poznat, ni populaLi~no mislim da je to poi slame, su naseqenici poneli su obi~aje vezaneaktere. za stovih ran. To je slatka obmana srpske Tako gran~ica je stvorena slikaod kojih sledica ~etiri procesa koji se pravqeni badwaci koji }e kasnije biti zimu, pa je zeleni badwak za mnogeo po sa portala. Portali su popularnosti u smrti jednog javnosti posledwih decebnija paraleldolasku u Australiju bio poseban iameri~kog ne- osve}eni u crkvi. propalog glumca ili skloni i da poniàvaju ~itaono odvijaju. Prvi je nestanak obi~an. Ipak, sagovornici isti~u jednog da Sve{tenik Aleksandar Savi} go- posetioce, uzre~icom i svoje brata rialiti aktera, ce ozbiqne sredwe klase, koja je vorio je o obeleàvawu najradosnijeg se, uprkos letwim vru}inama, trudesadakojim izgleda pokojnik nije „niste znali“, „ne znate“ – kakvo negovala kult ~itawa novina i hri{}anskog praznika u crkvi u Kizo~uvaju i prenesu sve one lepe obi~akwiga. Umesto we stigla nam je ni govorio. Portali ovim ~epr- je pravo ime jedne peva~ice. To borou i preneo poruku o va`nosti neje – od dolaska poloàjnika, pripreme klasa koja sve zna a ni{ta ne kawem po privatnim ìvotima pitawe sa jednog portala za par ~esnice i uno{ewa slame u porodi~ni govawa vere, tradicije i zajedni{tva, ~ita, ve} gleda televizore i marginalaca i la`nih „zvezda nedeqa pre|e na druge i ispada dom, do odlaska u crkvu. posebno me|u Srbima u dijaspori. ekrane svojih tableta i mobil- tv ekrana“ izvode {irewe ide- da su ~itaoci i posetioci ordiKrste Markovi} O zna~aju o~uvawa tradicije tokom nih telefona. I tre}i razlog ologije o virtualnom svetu, bez narne neznalice. Da bi se postiSBS na srpskom pripreme badwaka govorili su Radmila je ponovno podràvqewe svih stvarnosti i bez odgovornosti gla velika pose}enost, portali medija, pa i novina i portala, sa ciqem da {ire besmisao i globalno otupqivawe srpske javnosti. A ~etvrto je to {to ~itaoci sve mawe veruju srpskim novinama i drugim medijima, pa se sami okre}u skalndalima i glupostima na portalima. Kako se to odvija? Kroz dehumanizaciju ovih elektronskih medija, koji ne neguju dobro vaspitawe, obrazovawe, normalno pona{awe i dru{tvenu svest. Na portalima nema mnogo qudske solidarnosti, ima puno usamqeni~ke i

pose}enost. A to {to wima sa estrade daju besplatnu reklamu za nastupe i diù cenu na tezgama, ~ime medij gubi zaradu – nije bitno. Portalima je va`nije da bqutavim pri~ama sa estrade {ire besmisao ìvota u Srbiji. Interesantno je da neki portali igraju podlu i skrivenu igru sa ~itaocima i posetiocima. Na 45 th St. Sava Youth Festival svojim stranama objavquju poliManastir Novi Kaleni}, 453 Wallaroo Road - HALL - NSW 2618 ti~ke bquvotine, napade Srba na Srbe, {ire govor mr`we. Tih portalskih tekstova nema u {tampanom izdawu tog medija, pa se da zakqu~iti da su to propagandni napada~ki pla}eni tekstovi, koji ìve jedan dan na stranicama portala i slede}eg jutra nestaju. Kako su pla}eni iz iste kase takvi se istovetni najvi{e objavquju vesti iz sveta tekstovi pojavquju u mnogim porprostih qudi i wihovih glavnih talima. Potpisa autora nema, a zabavqa~a. To su pripadnici ni honorara nema u srpskim meestrade i podzemqa. Objavquju dijima danas. Druga podla igra portala se kazivawa i se}awa estradnih jeste ulep{avawe Novaka i Nipeva~ica, a i peva~a, o tome ko kole, ali i rugawe \okovi}u i ih je u mladosti silovao, ko ih je tukao, ko im je uzeo pare ili ko- Joki}u, koji su svakodnevno na liko su oni uzeli para na svad- prvim stranicama ovih medija. Oni su u na{im portalima bama i zabavama kod kriminalipredstavqeni kao cirkuzanti. zovanih qudi. Nema potvrde da Jednog dana portali ih hvale su te i takve pri~e ta~ne. One su kao svetske prvake i najboqe samo pri~e. sportiste sveta, a drugog dana se Poznato je da estrani qudi prikazuju kao sva|alice, nasilpate od toga da svakog dana budu nike, kao milionere ~ije ène u medijima, jer tako dolaze do nose preskupu garderobu ili mu{terija, svojih oboàvalaca ru~ne ta{ne. Ima Srbija i drui wihovih para. Jedna pevaqka ge sportiste svetskog kalibra, kojoj je otac glavni menaxer ali portali o wime vrlo retko opisuje svoje propale brakove, pi{u, jer ne mogu da ih skandalinesupeh da bude supruga i majka zuju kao {to to ~ine sa \okovii najavquje ~etvrti brak. Dru- }em i Joki}em. ga izmi{qa doga|aje o sebi, a Kada se sabere ova pri~a o tre}a se javno àli da je bole- portalima vidi se da to nisu melo kada je gubila nevinost pre diji za informasawe javnosti, 55 godina. Bitno je samo da im ve} propagandni elektronski se ime i fotos vrte u medijima, bilteni za veli~awe odre|nih od tv-a preko novina do portala. politi~kih stranaka i lideZahvaquju}i portalima danas ra, realiti programa, estranih prizemna srpska estrada vlada muvatora, gospode delinkvenau na{oj kulturi i umetnosti. ta i drugih neuspe{nih qudi. Portale ne interesuje to Na na{im portalima nema me{to su neki estradni akteri sta za mlade i talentovane nemoralni qudi, delinkven- qude koji osvajaju svet svojom ti, alkoholi~ari, narkomani, pame}u, za genijalne i najboqe kockari, {ibicari, prequbni- studente Francuske, Italije, ci, {to imaju neven~ane ène SAD i Rusije. I boqe je {to se i neregistrovanu decu. Bitno srpski genijalci ne pojavquju u je uverewe da wihovim slikom ovim biltenima srpskog besmii pri~om podiù tiraè ili sla.

Svim pravoslavnim vernicima upu}ujemo najiskrenije ~estitke povodom najradosnijeg hri{}anskog praznika Bo`i}a!

n 3D CRAFTED signs n digital printing n banners n shop fronts n light boxes n A-boards n cars-vans n magnetic signs

n architectural signs n directory boards n illuminated signs n window frosting n vinyl lettering n logos & graphics n promotional n and much more

"Business with no Sign is a sign of no Business"

MIR BO@JI! HRISTOS SE RODI! VAISTINU SE RODI! Slobodan i Qiqana Joksi} Absolute IN SIGNS signsb3@gmail.com

0415 424 764 / 0401 463 005 / 82 830524

Sydney/NSW

18 ^etvrtak 8. januar 2026.

ZAJEDNICA

NOVA GODINA 2026:

[ta se sve mewa u Viktoriji i Australiji

SRPSKA [KOLA „VUK KARAXI]“

SERBIAN SCHOOL “VUK KARADZIC” INC

KONKURS Srpska {kola ‘’Vuk Karaxi}’’ iz Sent Albansa raspisuje konkurs za nastavnika srpskog jezika i kwi`evnosti za kampus u Xilongu.

USLOVI ZA PRIJEM U RADNI ODNOS Op{ti uslovi koje kandidat treba da ispuwava su:

Ulazak u 2026. godinu donosi brojne promene koje }e se direktno odraziti na svakodnevni ìvot gra|ana u Viktoriji i {irom Australije. Od javnog prevoza i ra~una za energiju, do socijalnih isplata i tro{kova ìvota – po~etak Nove godine donosi i izazove i odre|ene olak{ice. U nastavku donosimo pregled najva`nijih promena koje stupaju na snagu od 1. januara 2026. godine. BESPLATAN JAVNI PREVOZ ZA DECU I MLADE DO 18 GODINA Jedna od najzna~ajnijih i najpozitivnijih mera odnosi se na porodice sa decom. Od 1. januara 2026. godine, javni prevoz u Viktoriji bi}e potpuno besplatan za svu decu i mlade do 18 godina. To ukqu~uje putovawa vozovima, tramvajima i autobusima – bez obzira da li se radi o putovawu do {kole, sportskih aktivnosti, posla ili dru{tvenih okupqawa. Procene pokazuju da }e ova mera omogu}iti u{tedu i do 755 dolara godi{we po detetu, {to predstavqa zna~ajno finansijsko olak{awe za mnoge porodice u vremenu rasta tro{kova ìvota. Za kori{}ewe ove pogodnosti bi}e uvedena nova Youth myki kartica, po ceni od 5 dolara. Jednom kupqena, kartica omogu}ava besplatna putovawa {irom Viktorije. Detaqi o tome kako i gde }e se Youth myki kartica mo}i nabaviti bi}e objavqeni tokom 2025. godine.

zacija, pritisak na ku}ne buxete ostaje realnost za veliki broj doma}instava. POVE]AWE CENTRELINK ISPLATA OD 1. JANUARA 2026. Kao deo redovnog uskla|ivawa sa inflacijom i rastom tro{kova ìvota, od 1. januara 2026. godine dolazi do pove}awa Centrelink isplata. Ovo pove}awe obuhvati}e vi{e od milion korisnika {irom Australije. STAROSNA PENZIJA (AGE PENSION) l Samci: oko 1.135 do 1.145 dolara na dve nedeqe,{to predstavqa pove}awe od pribli`no 20 do 30 dolara po isplati l Parovi (zajedno): oko 1.710 do 1.725 dolara na dve nedeqe YOUTH ALLOWANCE (MLADI I STUDENTI) l Samci koji ìve van roditeqskog doma: oko 685 do 695 dolara na dve nedeqe l Za one koji ìve kod roditeqa, iznosi su niì, ali tako|e uve}ani AUSTUDY l Za starije studente:oko 685 do 700 dolara na dve nedeqe, u zavisnosti od porodi~nog statusa i prihoda DISABILITY SUPPORT PENSION l Samci: oko 1.135 do 1.145 dolara na dve nedeqe l Parovi: preko 1.710 dolara na dve nedeqe

VE]I RAÛNI ZA STRUJU I GAS Sa po~etkom 2026. godine prestaju da vaè federalne energetske olak{ice koje su u prethodnom periodu pomagale doma}instvima da lak{e podmire ra~une za struju i gas. To zna~i da }e od januara mnogi gra|ani dobijati osetno vi{e ra~une, posebno tokom letwih meseci, kada je potro{wa elektri~ne energije pove}ana zbog kori{}ewa klimatizacije. Ova promena posebno }e se odraziti na doma}instva sa fiksnim i niìm primawima.

CARER ALLOWANCE l Fiksna isplata od oko 160 do 165 dolara na dve nedeqe, {to na godi{wem nivou zna~i 300 do 350 dolara vi{e

INFLACIJA I RAST TRO[KOVA @IVOTA I u 2026. godini inflacija ostaje jedan od glavnih ekonomskih izazova. Cene hrane, stanarine, osigurawa i osnovnih usluga i daqe su znatno vi{e nego pre nekoliko godina, a mnogi gra|ani ose}aju da prihodi sve te`e prate rast tro{kova `ivota. Iako se o~ekuje postepena stabili-

[TA NAM DONOSI PO^ETAK 2026. GODINE? Iako ekonomski izazovi ostaju, pojedine mere predstavqaju konkretnu podr{ku gra|anima u periodu zna~ajnih finansijskih promena. Pravovremene i ta~ne informacije ostaju kqu~ne za lak{e planirawe ku}nog buxeta u 2026. godini.

Pored pove}awa samih iznosa, od po~etka 2026. godine pove}avaju se i pragovi prihoda, {to zna~i da neki korisnici mogu zaraditi ne{to vi{e, a da pri tom ne izgube pravo na socijalnu pomo}. Ova promena je posebno zna~ajna za studente i osobe koje rade povremeno ili sa skra}enim radnim vremenom.

SBS na srpskom

1. da je dr`avqanin Australije ili da ima dozvolu za rad u Australiji; 2. da ima uverewe da nije osu|ivan ili krivi~no gowen; 3. da poseduje karticu za rad sa decom (WWCC ili VIT); 4. da je kvalifikovan za rad sa decom (zavr{en u~iteqski/pedago{ki fakultet, zavr{en drugi fakultet sa polo`enom metodikom nastave, de~ijom psihologijom i pedagogijom ili da poseduje relevantno radno iskustvo u prosveti); 5. da ima zavr{enu obuku ili je spreman da zavr{i obuku za Standarde za de~ju bezbednost Viktorije (Victorian Child Safety Standards);

6. da ispuwava ostale uslove propisane od strane Ministarstva prosvete Viktorije.

NA^IN PRIJAVE Zainteresovani kandidati treba da dostave slede}a dokumenta na {kolsku imejl adresu: sesvuk@gmail.com: 1. prijavu; 2. radnu biografiju; 3. dokumentaciju kojo se dokazuje ispuwenost op{tih uslova Konkursa (kopije dokumenata moraju biti overene); 4. kontakt podatke (adresa i mesto boravka, kontakt telefon i adresu elektronske po{te). l Konkurs ostaje otvoren do popuwavawa radnog mesta. l Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e biti uzete u razmatrawe.

AUSTRALIJANKA URADILA DNK TEST I OTKRILA DA JE – SRPKIWA!

Ispostavilo se da joj je Jovica blizak ro|ak – do~ekao je u Srbiji! Kada je 2014. godine Suzet Vilijams iz Sidneja uradila prvi DNK test nije ni sawala da }e joj rezultati promeniti ìvot. Posle nekoliko ponovqenih testova pokazalo se da je ona Srpkiwa koja poti~e iz Like. Da pri~a bude jo{ neobi~nija, Suzetino prvo DNK poklapawe bio je Jovica Krtini}, srpski istraìva~ geneti~ke genalogije i predsednik Dru{tva srpskih rodoslovaca „Poreklo“. Nakon {to su 2014. godine stupili u kontakt, wih dvoje su odlu~ili da se i li~no upoznaju. Suzetin prvi dolazak u Srbiju odigrao se 2018. godine i tom prilikom upoznala je Jovicu i wegovu porodicu i sa ovog putovawa ponela najlep{e uspomene. ^lanovi wegove porodice uradili su dodatna DNK testirawa, ~ime je potvr|eno da su Suzet i Jovica ro|aci sa o~eve strane. Upravo je Jovica Krtini} o svemu tome govorio za Kurir televiziju. – Suzet je uradila DNK test, „Family finder“ (Traga~ porodice), u jednoj ameri~koj laboratoriji gde sam i ja imao test, po{to sam 2012. u{ao u taj svet i osnovao srpski DNK projekat. Uglavnom, igrom slu~aja se desilo da sam joj ja jedan od geneti~ki najbliìh srodnika u tom trenutku, i ne samo ja, nego jo{ nekolicina qudi iz okolnih sela na jugu Like i to je govorilo da je wen biolo{ki otac Li~anin – rekao je Jovica Krtini} i dodao:

– Naime, ona je ro|ena bez saznawa ko je wen otac, bila je u hraniteqskoj porodici, pa je sa 18 godina oti{la za Ameriku. Uglavnom, weno tragawe je po~elo 2014. godine i prvi put je do{la u Srbiju pre nekoliko godina kada smo se i upoznali. Ona je sa tolikom èqom do{la da upozna i mene i druge qude i od prvog trenutka se osetio taj rodbinski ose}aj. – Upoznala je moju porodicu i tih dana smo se intenzivno druìli, nakon tog dolaska bila je jo{ nekoliko puta, s tim {to je ove jeseni do{la novim povodom jer je posle vi{e od deset godina do{la do saznawa ko je wen biolo{ki otac. Me|utim, jo{ ga nije na{la, ali je nesumwivo da je to taj test koji je bio negde u ovo doba pro{le godine gde se desilo veliko poklapawe sa jednom ènom za koju se ispostavilo da je wena baka, ro|ena sestra Suzetinog oca – obja{wava Jovica.

SRPSKA POSLA

^etvrtak 8. januar 2026. 19

LI^NI STAV

Jedanaestoro veli~anstvenih Srba (2) Pi{e: Marko Lopu{ina

u Povodom 250 godina nezavisnosti SAD i 100 godina srpske ko{arke u Americi objavqujem pri~u o ko{arka{ima i trenerima koji su bili prvaci NBA lige SRJ je bila pod sankcijama, rat je buktao na prostorima biv{e Jugoslavije. @ivot je bio teàk, a sport skoro besmislen. Srbija je ekonomski bila vezana za Gr~ku kao poslovnog partnera, a politi~ki kao prijateqa. Mladi ko{arka{ki strelac Pe|a Stojakovi} je zapao za oko KK “PAOK” iz Soluna. “Zvezda” nije mogla da ga zadrì. - Potpisao sam prvi profesionalni ugovor sa 16 godina, a godinu dana kasnije sam oti{ao u Gr~ku. Po~eo sam da stvaram i vra}am roditeqima ono {to su izgubili, da obnovim wihov ìvot. Ose}ao sam zadovoqstvo jer mogu da stvaram i pomaèm porodicu, a pritisak nastupa je bio na nivou da ostanem u timu. îm sam potpisao, znao sam da ako ne igram dobro, neko }e me zameniti. Nau~io sam dosta o profesionalizmu, da budem na vreme na treningu, da znam odgovornosti profesionalnog sportiste i da je to sve vredno stvarati za porodicu - ispovedao se iskreno Pe|a Stojakovi}. U Solunu je Stojakovi} dobio 1994. gr~ko dràvqanstvo i gr~ko prezime Kinis. Visina od 203 cm, brza i precizna ruka sa 23,9 poena po utakmici donela mu je zvawe najkorisnijeg igra~a Gr~ke ko{arka{ke lige. I titule najboqeg strelca Evrolige i najboqeg ko{arka{a Gr~ke 1998. Amerikanci koji su igrali u Gr~koj prijavili su Predraga Stojakovi}a skautima NBA. Jo{ 1996. klub Sakramento Kingsi su ga stavili na draft kao 14. pika. Stigao je u Sakramento 1997. godine, ali sa slomqenom nogom. Bio je na rehabilitaciji u SAD. Stojakovi} je zaigrao sa brojem 16 za Sakramento Kingse u sezoni 1998/1999. Imao je 8,4 poena po utakmici. Slede}e sezone je beleìo 11,9 poena po me~u. Bio je {esti u celoj NBA ligi po procentu uspe{nosti slobodnih bacawa. - Se}am se da je moj prvi {ut u NBA ligi, protiv San Antonija, bio „vazdu{ni balon “. Bio sam jako nervozan. U utakmici protiv Portlanda kada je Majk Danli bio trener, Ra{id Valas je igrao krilo. Trebalo je da ga ~uvam. Meni je re~eno: “Idi pravo na ovog momka”. Valas se postavi, okrene i {utne preko mene, tako je bilo dva ili tri puta, pa sam brzo bio nazad na klupi. Verovatno se svima de{avalo, NBA je druga~ija liga i to shvati{ kada vidi{ brzinu, fizi~ku snagu, skokove, blokade obja{wavao je svoj debi u NBA Pe|a Stojakovi}. U sezoni 2000-2001, Stojakovi} je imao ve}u minutaù na terenu i postizao 20,4 poena, sa procentom {uta za tri poena od 40 odsto. Na Ol-star turniru 2001. bio je drugi u takmi~ewu u brzom {utirawu trojki. Pobedio je u igri „Dve lopte“. Partnerka mu je bila Ruti Bolton Holifild iz Sakramento Monarksa. U glasawu za

Pe|a Stojakovi} i gr~ka manekenka Aleka Kamila ven~ali su se u Solunu 2006. godine igra~a koji je najvi{e u NBA napredovao Pe|a Stojakovi} je bio drugi, iza Trejsija Makgrejdija iz Orlando Mexika. Sezona 2001-2002. je bila najuspe{nija u dotada{woj Stojakovi}evoj karijeri. Petorka Kingsa: Majk Bibi, Dag Kristi, Predrag Stojakovi}, Kris Veber i Vlade Divac je bila blizu ulaska u veliko finale. Robert Ori je trojkom u posledwoj sekundi doneo pobedu Lejkersima. Naredne sezone postao je dvostruki pobednik takmi~ewa u {utirawu trojki na Ol-staru (2002. i 2003). Tokom 2004. Stojakovi} je prose~no bele`io 24,2 poena po me~u i bio drugi strelac NBA lige. Ujedno je bio i najboqi izvo|a~ slobodnih bacawa sa neverovatnim procentom od 92,7 odsto. Ve} je imao nadimak “Najboqi strelac NBA”. Po tre}i put je izabran za Olstar utakmicu. Bio je ~etvrti u glasawu za najkorisnijeg igra~a lige i izabran je u drugu petorku NBA lige. Posle osam godina igrawa u Sakrementu januara 2006. oti{ao je Pe|a Stojakovi} u zamenu u tim Indijana Pejsersi. To je ~esta praksa u NBA, radi ujedna~avawa kvaliteta timova. U leto 2006. preba~en je u klub Wu Orleans Hornetsi. U osmoj utakmici za svoj novi klub 14. novembra 2006. postigao je rekord karijere od 42 poena protiv [arlot Bobketsa. Te istorijske godine Pe|a Stojakovi} i manekenka Aleka Kamila ven~ali su se u Solunu. Me|u zvanicama su se na{le brojne ko{arka{ke zvezde: Vlade Divac, Vladimir Radmanovi}, Dragan Tarla} sa suprugom Marijom, biv{i ko{arka{ Branislav Prelevi} i drugi. Pe|a je bio vezan za Gr~ku, jer je u Atini imao svoj biznis i humanitarnu organizaciju za pomo} deci iz Srbije. Supruga Grkiwa mu je rodila troje dece - sinove Maksima i Andreju i }erku Milu.

Nemawa Bjelica postao je {ampion NBA 2022. godine u timu Golden Stejt Voriorsa

Kako je 2010. preba~en u “Toronto Reptorse” igrao je povre|en i ve} u januaru 2011. pre{ao je ~etvrti put kao zamena u “Dalas Maverikse”. Me~eve je po~iwao na klupi za rezerve. Odigrao je 19 utakmica finala NBA. Pokrenuo je svojim trojkama Maverikse. Stojakovi} je postizao vi{e od 20 poena na dve utakmice doigravawa. Imao je jako zna~ajan doprinos u osvajawu prve titule prvaka NBA u istoriji kluba „Dalas Maveriksa” 2011. godine. Predrag Stojakovi} je ve} bio {ampion Jugoslavije 1993. pa prvak Evrope 2001. te svetski {ampion 2002. godine. U NBA bio je ~etvrti u istoriji po procentu slobodnih bacawa sa 89,5 odsto. Deveti u istoriji NBA po broju uba~enih trojki: ukupno 1760. Jedan od najboqih {utera u NBA. Penzionisao je sebe i posvetio se biznisu i porodici. Primqen je u Ku}u slavnih Me|unarodne ko{arka{ke federacije FIBA u klasi 2024.

Ogwen Kuzimi} je osvojio {ampionski prsten NBA u sezoni 2014/15. godine kada je bio centar u timu Golden Stejt Voriorsa

DVOSTRUKI POBEDNIK Tre}i Srbin koji je ugradio sebe u NBA i postao “zlatni momak” bio je Ogwen Kuzimi}. To se dogodilo u sezoni 2014/15. godine kada je bio centar u timu Golden Stejt Voriorsi. U Voriorse je izabran na draftu 2012. godine kao 52. pik. Tada je sa visinom od 214 cm bio glavni centar KK “Malaga”. Golden Stejt Voriorsima bio je rezervni centar. Igrao je malo i u proseku osvajao po 4,5 poena. Kuzmi} je imao sre}u da dva puta 2015. godine u pravom trenutku bude na pravom mestu. Golden Stejt Voriorsi su postali prvaci NBA, a Kuzimi} vlasnik zlatnog prstena i zlatnog pojasa. Iste sezone bio je na pozajmici u klubu Santa Kruz Voriorsi. Sa ovim timom Ogwen Kuzimi} postao je {ampion NBA razvojne lige. Upisan je u istoriju ameri~ke ko{arke kao dvostruku pobednik u takmi~ewima NBA lige. Kuzimi} je danas ko{arka{ FMP. Ro|en je 1990. godine u Doboju, gde je kao junior po~eo da igra za KK “Findo”. Potom je nosio dresove klubova “Borac Nektar”, ”Korihait”, “Korikobrat”, “^elika” iz Zenice, “Malage”, “Aharkulije”, “Huventuda”, “Golden Stejt Voriorsa”, ”Santa Kruz Voriorsa”, od 2015. “Panatenaikosa”, “Crvene zvezde”, dva puta, “Reala” iz Madrida, da bi 2020. do{ao u FMP. Bio je i prvak Gr~ke, Srbije, [panije i Evrope. Od te po Kuzmi}a istorijske 2015. godine u NBA se pojavquje i beogradski krilni igra~ Nemawa Bjelica. U narednih osam godina nastupao je za timove “Minesota Timbervulvsi”, “Sakramento Kings”, “Majami Hit” i “Golden Stejt Voriors”. Bjelica je kao ceweno krilo draftovan u NBA jo{ 2010. godine od strane “Va{ington Vizarda”, ali to nije realizovano. Bjelica je ro|en u Beogradu 1988. godine u porodici Milovana i Slavice Bjelica. Ko{arku je igrao od svoje sedme godine u O[ “20. oktobar”. Bio je junior “Partizana”, pa Superfuda”, da bi 2007. zaigrao kao profesionalac za austrijsku “Arkadiju”. Kada se godinu dana kasnije vratio u Beograd, u KK “Crvena zvezda” trenirao ga je Svetislav Pe{i}. Zvali su ga Mali{a, a imao je 206 cm. Pored uloge krilnog centra, bio je i organizator igre, ali i strelac sa prose~nih 18,7 poena. Poput ko{arka{kog gastarbajtera Nemawa Bjelica iz “Crvene zvezde” odlazi 2010. u {panski “Kaha Laboral”, a 2013. u turski “Fenerbah~e”.Trenirali su ga na{i vrhunski znalci, prvo Du{ko Ivanovi}, a potom @eqko Obradovi}. Bjelica je bio prvak Turske i {ampion Evrope. Trener Pe{i} mu je usmerio karijeru ka NBA tituli. Rekao je da je”momak fantasti~an igra~”. Uostalom bio je najboqe evropsko krilo. Sa takvim pedigreom odlazi u NBA. Godine 2015. potpisao je trogodi{wi ugovor sa “Minesota Timbervulvsima” vredan 11,7 miliona dolara. Za tri godine u timu uglavnom je ulazio sa klupe kao obi~na „stre~“ ~etvorka. Trener ga je gurao da {utira, ne koriste}i wegovu sposobnost da kreira napad. Odlazi 2018. u Sakramento. Najboqa sezona u wegovoj NBA karijeri se dogodila ne tako davno - 2019/20, kada je u proseku bele`io 11.5 poena, 6.4 skokova i 2.8 asistencija, uz sjajnih 41.9 odsto procenta u {utu van linije 7.24 metara. Iako ima nadimak “Profesor za {ut”, zbog konkurencije na mestu krilnog centra prosle|en je u Majami Hit. Bjelica je razmi{qao da se vrati u Beograd kada mu je stigla ponuda “Golden Stejta”. Plata od 14 miliona dolara po sezoni. Na prvom me~u protiv Los An|elesa ostvario je dabl-dabl upisav{i 15 poena i 11 skokova. Ostalo je postalo istorija. Postao je {ampion NBA 2022. godine. Naredne godine napustio je Ameriku. Kraj u slede}em broju

20 ^etvrtak 8. januar 2026.

PUTOPIS

Iza polarnog kruga - kako ìvi Noriqsk - najseverniji grad na svetu U Noriqsku (2878 km od Moskve) nema ni drevnih tvr|ava ni otmenih poseda, zima traje devet mesec godi{we, a sneg se ne istopi do kraja ~ak ni tokom leta. Do grada se stiè samo avionom (cele godine) ili brodom (leti). Pritom morate imati specijalnu dozvolu koja se izdaje preko sajta gradske administracije ili uz pomo} turisti~kih agencija. Sve to odbija ne samo strane turiste nego i Ruse. Tako ako uop{te stignete do Noriqska moète slobodno da se pohvalite prijateqima da spadate u malobrojne. Prema podacima Norilsk Development Agency, grad godi{we poseti oko dvesta stranaca, ne ra~unaju}i one iz Zajednice nezavisnih dràva. Noriqsk se nalazi u okviru arkti~kog kruga, a celokupna wegova istorija pri~a je o neverovatnom qudskom podvigu. Izgra|en je 1935. godine u najteìm mogu}im uslovima, po mrazu i za vreme polarne no}i, dok danas ovde radi 170 hiqada stanovnika koji ne vide sunce po nekolko meseci godi{we i tro{e za hranu nekoliko puta vi{e od drugih Rusa. Polarna no} u ovom gradu traje mesecima, a ìva u termometru u januaru ~esto pada ispod 40 °C. Izgra|en na ve~itom mrazu, u Noriqsku se ~ini kao da se priroda povukla, ustupiv{i mesto qudskoj ambiciji i neukrotivoj ùdwi za resursima. Ovo je grad protivre~nosti, gde je preìvqavawe umetnost. OVDE SE SMRZNUO ÂK I DEDA MRAZ Noriqsk, grad u isto~nom Sibiru, nije mesto za opu{ten odmor. To je izazov za putnika koji èli da vidi svet bez ulep{avawa, da upozna snagu qudskog duha i dodirne jedinstvenu realnost. Ovo je jedinstveno mesto gde surovost stoji rame uz rame sa veli~anstveno{}u, a ìvot, uprkos svemu, nalazi svoj put. Ovde se smrznuo ~ak i Deda Mraz, a me{tani se taksijem voze ne samo do pekare, ve} i do susednog ulaza. Zima u Noriqsku traje vi{e od 10 meseci, a rekordna minimalna temperatura -64 °C , zabeleèna je 27. januara 2014. godine. Uslovi za ìvot su izuzetno nekomfortni. Ako ste mislili da je ovo najhladniji grad u Rusiji, ne nije, ali mrazevi su ipak stra{ni, a zima traje od septembra do maja. Smetovi snega mogu da se vide ~ak i u julu. Temperatura se spu{ta trideset stepeni ispod nule ve} u jesen, dok sa severa duvaju sna`ni vetrovi. Ali nisu problem samo vetar i hladno}a. Tokom dugih zimskih meseci qudi ne vide sunce, i to se zove polarna no}. Ali zato ~esto mogu da vide Severnu svetlost. Me{tani se pritom vrlo ozbiqno odnose prema hladno}i, pa ~ak ni potpuno nepoznatog ~oveka nikako ne ostavqaju na ulici, i zovu taksi ili ga vode unutra da se ogreje. Biva i toplo vreme, istina, kratko, pa se ìteqi Noriqska {ale da nekad propuste leto, po{to tog dana rade. Iako je progla{en kao najzaga|eniji grad u Rusiji, qudi odavde ne èle da odu - broj stanovnika grada, u pore|ewu sa drugim severnim gradovima, polako ~ak i raste. Ve}ina stanovnika radi u metalur{kom kombinatu. To su qudi koji su ovde ro|eni i nastavqaju delo svojih o~eva i dedova. U gradu ima veoma mnogo mladih; porast stanovni{tva se uglavnom ostvaruje zahvaquju}i natalitetu. Tako|e, ìvi i veliki broj penzionera, od kojih ve}ina i daqe radi.

Zima u Noriqsku traje vi{e od 10 meseci, a rekordna minimalna temperatura -64 °C , zabele`ena je 27. januara 2014.

Ulaz u zgradu prokopan u snegu i obele`en novogodi{wim sve}icama

Jedan od najve}ih industrijskih centara u Rusiji, Noriqsk je progla{en i kao najzaga|eniji grad Rusije

Cela pородица Рубан je zaposlena u рудникu ”Мајаκ”

NORIQSKA GOLGOTA Noriqsk je jedan od najve}ih industrijskih centara Rusije. Ali tu „oazu u centru sne`ne pustiwe“, kako je tridesetih godina pro{log veka pisao lokalni list, izgradili su zatvorenici Noriqskog logora popravnog rada „kako bi zasluìli opro{taj sovjetskog naroda“. Devedesetih godina pro{log veka u podno`ju brda [midtiha, gde su prona|eni ostaci zatvorenika, podignut je spomeni~ki kompleks Noriqska golgota, a wegova 56 metara duga konstrukcija ograde sa kapijom od pet metara u centru podse}a na kapije starih sibirskih zatvora. Ovde se moè shvatiti i osetiti koliku je cenu qudskim ìvotima SSSR platio za stvarawe industrijskog ~uda na Krajwem severu. IZNAD ARKTI^KOG KRUGA Grad Noriqsk je jedan od pet najsevernijih gradova sa stanovni{tvom ve}im od 100 hiqada qudi. Wegove administrativne granice prostiru se na 284 kilometra, a grad se nalazi 300 kilometara severnije od Severnog polarnog kruga. Koli~ina snega koja ovde pada meri se milionima tona, a sne`ni nanosi od u aprilu i maju su vi{i od prose~ne qudske visine. CRVENE STENE HARAELAHA – VODOPAD, KLISURA I LETWA TRANSFORMACIJA TUNDRE Na 6 kilometara od noriqskog reona Talnaha nalazi se klisura Crvene stene deo planinskog masiva Haraelah. Glavna znamenitost ovog mesta je kaskadni vodopad. Leti crvene stene visoke pet stotina metara, po kojima je mesto dobilo ime, mewaju boju i gotovo u potpunosti bivaju prekrivene zelenom vegetacijom. CRNA PURGA – VETROVI KOJI PARALI[U GRAD U POLARNOJ NO]I Noriqsk spada me|u najvetrovitije gradove na svetu. Brzina vetra zimi moè prelaziti 30-40 m/s. Olujni severni vetar te ja~ine, koji obara s nogu, Noriq~ani nazivaju „crna purga”. Wenu opasnost dodatno poja~ava polarna no} gde ionako slaba vidqivost pada prakti~no na nulu. SRCE SVETSKE PROIZVODWE NIKLA I PLEMENITIH METALA Noriqski industrijski region je ogroman proizvodni kompleks koji se sastoji od 8 rudnika i jama, 2 postrojewa za oboga}ivawe rude i 3 metalur{ka kombinata (jedan od wih je trenutno zatvoren). Industrijskih zona ovakvih razmera nema vi{e ni na jednom mestu u svetu. Ovde se dobija vi{e od 13 odsto svetske proizvodwe nikla, oko 40 odsto paladijuma, 25 odsto platine i drugih metala. U rudnicima rade ~itave porodice. 45 DANA BEZ SUNCA Polarna no} u Noriqsku traje 45 dana, od 30. novembra do 13. januara. „Dnevno vreme” u tom periodu traje svega jedan sat, a temperatura moè padati ispod -50 °C.

KWI@EVNOST

^etvrtak 8. januar 2026. 21

TEODOR [TORM:

Mali Havelman

NIKOLAJ LESKOV:

Jedan pravednik U jednom gubernijskom gradu ìveo je ~ovek koga su svi poznavali, ali koga niko nije umeo da ceni kako treba. Nije bio ni bogat, ni ugledan, niti naro~ito u~en. Bio je sitni ~inovnik, skromnog izgleda, tihog glasa i neupadqivog pona{awa. @iveo je sam, povu~eno, i niko se wime nije posebno bavio. A ipak, taj ~ovek bio je pravednik. Nije se on tako nazivao, niti je ikada govorio o svojoj ~estitosti. Naprotiv - ~esto je izgledao nespretno, ~ak i pomalo glupo u o~ima drugih, jer nije umeo da se „sna|e“. Nije znao da podmiti, da za`muri, da pre}uti ono {to se ne sme re}i naglas. Govorio je istinu ~ak i onda kada mu je to donosilo {tetu. Radio je u slu`bi u kojoj su se svakodnevno susretali sitni i krupni prestupi. Wegove kolege su znale kako se takve stvari re{avaju: uz malo lukavstva, uz poznanstva, uz }utawe. On to nije umeo. Kad bi mu na sto do{ao papir koji je kr{io zakon ili savest, on ga nije potpisivao. - Ne mogu - govorio bi tiho. - Ovo nije po pravdi. Zbog toga su ga pretpostavqeni gledali sa neodobravawem, kolege sa podsmehom, a neki ~ak i sa zlurado{}u. Govorili su da je tvrdoglav, neprakti~an, da ne razume ìvot. Savetovali su mu da bude „razumniji“, da misli na sebe. Ali on nije umeo druga~ije. Jednom prilikom ponu|eno mu je unapre|ewe. Sve je bilo ve} dogovoreno, ali je bilo potrebno da zatvori o~i pred jednom o~iglednom nepravdom. On je odbio. Unapre|ewe je dobio drugi. Drugi put mogao je da se obogati sitnom prevarom. Odbio je. Ostao je siroma{an. Tre}i put mogao je da spase sebe, a da drugog ~oveka gurne u propast. Izabrao je da kaè istinu - i izgubio je slu`bu. Qudi su odmahivali glavom. - Budala - govorili su. - Takvi ne opstaju. On se, me|utim, nije àlio. Radio je {ta je mogao, ìveo skromno, pomagao drugima kad god je imao priliku. Nije traìo zahvalnost i nije o~ekivao nagradu. înio je ono {to je smatrao ispravnim, jer druga~ije nije umeo. Kad se razboleo, malo ko je to primetio. Kad je umro, na sahrani je bilo svega nekoliko qudi. Nije bilo govora, ni po~asti, ni spomena u novinama. Ali posle wegove smrti, u kancelariji se jo{ dugo pri~alo o wemu. Ne zato {to je bio vaàn, ve} zato {to je bio druga~iji. Neki su se setili situacija u kojima je mogao da ih izda, a nije. Drugi su shvatili da su, zahvaquju}i wegovom „nepopustqivom po{tewu“, izbegli nepravdu. I tek tada su neki, tiho i stidqivo, po~eli da govore: - Bio je pravedan ~ovek. Ne genije, ne heroj, ne svetac - ve} jedan pravednik, kakvih je malo, a bez kojih svet ne moè da stoji.

1999. godina Ratna godina ostavila je ogroman trag na hroni~noj ~upavici sa jakim kreonom oko o~iju, koji je bio wen za{titni znak. Sveè razvedena sa sinom od tri godine i bebom od sedam meseci, po preporuci „familijarnog ujke“ Jakova, Ira zakuca na vrata salona u Bulevaru kraqa Aleksandra. Decembarsko jutro. Puna~ka èna sredwih godina, okruglog lica upitno, kao da je nije o~ekivala iako je bila najavqena, re~e: - Dobar dan, izvolite! - Dobar dan! - izusti tiho, gotovo ponizno Ira. - Mene je poslao Jakov kod vas. Rekao mi je da }ete me primiti kao pomo}nog radnika! - U|ite! Ja sam Zrinka! - pruìla joj je ruku tako da je Ira osetila tu hladno}u kroz svaki deo svog tela. - Ja sam Ira, tako me svi zovu! - predstavila se.

Jednom davno ìveo je jedan mali de~ak po imenu Havelman. Bio je to ìvahan i radoznao de~ak, ali nadasve neobi~an po jednoj stvari: nikada nije èleo da spava. îm bi pao mrak i majka bi ga poloìla u krevet, on bi se odmah uspravio i rekao: - Ne, ne}u da spavam! Majka bi uzdahnula, jer je bila umorna od celodnevnog rada, ali je znala da s Havelmanom nema {ale. Zato bi mu dala wegovu malu postequ na to~ki}ima i rekla: - Dobro, ali nemoj daleko da ide{. Havelman bi se tada radovao. Seo bi u postequ, uzeo mali bi~ i povikao: - Napred! I posteqa bi se pokrenula. Najpre bi se vozio po sobi, zatim niz hodnik, pa niz stepenice. Vrata bi se sama otvarala, i Havelman bi se na{ao napoqu, na mese~ini obasjanoj ulici. Vozio se sve brè i brè, dok nije stigao do kraja grada, a zatim - pravo u nebo. Mesec ga je gledao za~u|eno. - Kuda si krenuo, mali de~a~e? - upita Mesec. - Vozim se! - odgovori Havelman veselo. - Ne}u da spavam!

Posteqa je nastavila da juri preko neba. Pro{li su pored zvezda koje su svetlucale kao zlatni ekseri, a Havelman se smejao i mahao im. Ali kako je putovao daqe, Mesec je po~eo da se smawuje, a zvezde da blede. Uskoro se pojavilo Sunce - ogromno, sjajno i vrelo. - Stani! - povika Sunce. - Ako mi se previ{e pribli`i{, izgore}e{! Ali Havelman nije umeo da stane. Nije znao kako da okrene postequ nazad. Vatra Sunca postajala je sve ja~a, a Havelman se upla{io. - Ho}u ku}i! - zaplakao je. - Ho-

}u kod mame! Sunce se saàlilo. - Dobro - re~e. - Posla}u te nazad, ali zapamti: deca moraju da spavaju. Jedan blagi vetar je okrenuo postequ, i Havelman je, zatvorenih o~iju, jurio nazad kroz nebo, pored zvezda i Meseca, sve dok nije ponovo stigao u svoju sobu. Majka je sedela kraj kreveta. - Gde si bio? - upitala je tiho. Havelman je zaspao pre nego {to je uspeo da odgovori. Od toga dana, kaù, Havelman ponekad jo{ uvek ne èli da spava - ali ~im ugleda Mesec, seti se dalekog puta i brè-boqe zatvori o~i.

NEVENKA VITKOVI]:

Napoqu hladan dan

Svi u svojim mislima… Vreme neprepoznavawa. Hita{ nekud, a ne zna{ ni sam kuda. Kako si? Eto, ni{ta. I ne slu{a{, u svojim si mislima. Ima{ podstanare u glavi, u stvari cimere, ve} si se navikao. Boqe nego da }uti{. Tako ne prepoznam drugaricu iz detiwstva. Gleda `ena mene, ja wu, gledamo se i }utimo. Nasme{i se ona, taj prepoznatqivi osmeh moje drage druga-

IRENA PETROVI]:

Lo{a dobrodo{la

rice, nasme{ih se i ja. Milka! O, koliko radosti u susretu. @urim, draga, te~i na parastos. Uuuu! [ta }e{. Majka mi nije dobro. Bi}e boqe! Da}e bog! Onako, u prolazu… O, kako se promenila, mislim… Oh, kako je propala, muka svima, {ta }emo. Rekoh zajedni~kom drugu o susretu. Empatija radi… Pro|e nekoliko dana, za koje ne znam „gde si bio, {ta si radio“, samo proleto{e. Zove me zajedni~ki drug. Jao, video sam Milku… [to je propala… Smeh. Moram da ti ispri~am ne{to, ali nemoj da me izda{. Ka`e ona: Videla sam Nensi, {to je smr{ala, propala… Pa, zbog zuba, pravdam se ja. Da, da, rekao sam joj… Haha, odzvawa smeh. Pomislih, kiselo: I meni pre neki dan reko{e za tebe da su te videli, smr{ao i propao, ali ne rekoh ni{ta. Pozdravih cimera i nastavih da {etam. Napoqu hladan dan. - Koliko imate godina? - upitala je Zrinka. - Dvadeset {est! - I imate dvoje male dece? - nastavila je da „se~e“. - Jedno malo dete i bebu od sedam meseci, koliko sam razumela Jakova? - Da - izustila je Ira drhtavim glasom, sa dozom straha da je ne vrati, da je ne primi u radwu. Sve vreme joj je instinkt govorio da je Zrinka imala dozu zla u glasu, o~ima, pogledu… - Pa {ta }ete kad se neko dete razboli? - prese~e sve Irine emocije u trenutku, strepwu, `equ, strah… - Ne}e se razboleti! - odgovori odse~no, ose}aju}i tada svoju decu u krilu, kako ih sna`no grli i ne dozvoqava da se to dogodi. Krije ih, stiska u skute, ~uva od zla… - Dobro! Vidimo se sutra u osam. Ne toleri{em ka{wewe. Ni minut! - Hvala, vidimo se! - re~e Ira. Odlomak iz kwige „Ko te {i{a!“ Irene Petrovi}

22 ^etvrtak 8. januar 2026.

DRU[TVO

DIRQIVA PRI^A IZ KRU[EVCA:

Tri sestre izgubile majku sa kojom su svake godine prodavale badwake, skupile snagu i nastavile tradiciju! [irom Srbije u susret velikom prazniku Boì}u prodaju se badwaci. Ipak, posebna i dirqiva pri~a stiè nam iz Kru{evca gde kod Osnovne {kole Jovan Jovanovi} Zmaj ovo sveto drvo prodaju Teodora, Anastasija i Jelica Milenkovi}. Ove tri ro|ene sestre i ranijih godina su prodavale badwake, ali sada je ipak sve druga~ije. U decembru su izgubile mamu, ali kako su sa wom taj posao obavqale prethodnih godina odlu~ile su da smognu snage i za wenu qubav to urade i uo~i ovog Boì}a. „Ovo radim jo{ od malih nogu. Majka me je nau~ila. Prodajem badwake zato {to je i ona volela da to radimo i zato {to znam da bi èlela da nastavim. Nije naporno. Jeste malo teè dok se sve prikupi, ali nije te{ko. Posao ide lako. Prodavale smo 5. Januara, prodava}emo ~itav Badwi dan, a Boì} }emo da proslavimo u krugu porodice“ kazala je za RINU Teodora. Velika podr{ka i najve}i oslonac vrednim sestricama je otac Quba, na kom je nakon iznenadne smrti supruge, zadatak da ove tri devoj~ice izvede na pravi put. Iza wih je jako teàk period. U maju im je izgorela ku}a, a na kraju godine ostali su bez majke i supruge. „Te no}i sam uspeo da izvu~em suprugu i decu iz plamena, ìve i zdrave. Ovog puta, naàlost, nisam uspeo. Poku{avao sam sve, masaù srca, ve{ta~ko disawe, dok nije stigla Hitna pomo}. Trudio sam se da je odrìm u ìvotu, ali nisam uspeo. Izgubio sam suprugu. Uzrok je bio

Teodora, Anastasija i Jelica prvi put bez mame prodaju badwake

Najve}i oslonac vrednim sestricama je otac Quba, na kom je nakon iznenadne smrti supruge, zadatak da ove tri devoj~ice izvede na pravi put

sr~ani udar. Imala je 49 godina. To su najteè godine, kad je majka najpotrebnija deci“ kaè Quba. Teodora ima 18, Anastasija 16 a Jelica 12 godina. Najstarija k}erka je svetosavski |ak, dobitnica nagrade za Svetog Savu kao najboqi u~enik. „Deca su mi sve. Trudiili smo se i supruga i ja da ih izvedemo na pravi put. Nau~ene su da dele i posledwu koru hleba, da budu dobri qudi. Prodaju badwaka smo radili i ranije. To je moja supruga volela da radi. Nau~ila je decu tome. Deca su insistirala da i ove godine iza|emo, da obeleìmo tradiciju i ispo{tujemo ono {to je wihova majka volela. Da nastavimo bez obzira na sve {to se dogodilo“ kaè ovaj po`rtvovani otac. Dodaje da u ovim trenucima je maksimalno posve}en deci, jer gubitak koji su svi doìveli je ogroman. „Organizujemo se kako znamo. Najstarija }erka pripazi na najmla|u nekoliko sati dnevno. Moramo da se snalazimo. Imam poverewe u decu. Nau~ene su svim ku}nim poslovima. Sve same rade. Sredwa }erka mesi pite, fenomenalne pite pravi. Sama je nau~ila i da pravi torte. Sada moramo malo druga~ije da se organizujemo. Ono {to je wihova majka radila, a ja znam, sada moram ja da preuzmem“ poru~uje Quba.

KINESKI SULUDI PLAN NA BALKANU:

Probijawe kanala kroz Srbiju i Severnu Makedoniju Kina planira da iskopa kanal kroz Balkan, kojim bi Egejsko more, preko reka Morave i Vardara, povezala sa Dunavom i tako skratila udaqenost za transport kineske robe za skoro 1.000 kilometara. Ipak, projekat se suo~ava sa vi{e izazova, a kqu~ni je potreba za saradwom Srbije, takozvanog Kosova, Severne Makedonije i Gr~ke. Tako|e, Turska se protivi ovoj ideji, jer bi zavr{etkom kanala ve}ina brodova prestala da koristi turske moreuze. Kina je pre nekoliko godina predlo`ila veliki projekat, kao deo inicijative „Pojas i put“ vredne oko 3 biliona dolara. Plan je da se izgradi sistem kanala koji bi povezao Egejsko more (preko gr~ke luke Solun) sa Dunavom, prate}i tok reka Vardar/ Aksios i Morava. Time bi se formirao kqu~ni evropski plovni put koji bi skratio rute iz Azije tako {to bi zaobi{ao turske moreuze. Me|utim, to bi zahtevalo obimne in`ewerske radove i ogromno finansirawe (oko 17 milijardi dolara), uz studije izvodqivosti koje su u toku i pregovore sa Srbijom, Kosovom, Severnom Makedonijom i Gr~kom.

KQU^NI DETAQI PREDLO@ENOG KANALA: • Ruta: Kanal bi povezao reku Dunav (Sredwa Evropa) s Mediteranom, odnosno Egejskim morem kod Soluna, koriste}i reke Moravu u Srbiji i Vardar/Aksios u Severnoj Makedoniji i Gr~koj. • Prednosti: Skra}uje vreme i tro{kove transporta, nudi alternativu Bosforu, unapre|uje balkanske tranzitne ekonomije i Kini daje strate{ki pristup evropskoj trgovini.

• Inèwering: Zahteva velika iskopavawa i jaruàwe, pro{irewe korita reka i gradwu novih delova kanala (ukqu~uju}i vezu preko oblasti poput Pre{evske doline). • Status: Studije izvodqivosti koje je zavr{ila kompanija China Gezhouba Group potvr|uju odrìvost projekta, dok razgovori Kine i balkanskih zemaqa i daqe traju. • Kontekst: Projekat se uklapa u kinesku strategiju izgradwe al-

ternativnih trgova~kih ruta (poput „Sredweg koridora“) kako bi se smawila zavisnost od tradicionalnih pomorskih „uskih grla“. IZAZOVI I PITAWA KOJA SE OTVARAJU: • Tro{kovi i obim: Re~ je o ogromnom poduhvatu koji zahteva izuzetno velika ulagawa. • Geopoliti~ki uticaj: Projekat bi mogao da promeni regionalne odnose snaga, oslabi zna~aj Turske i potencijalno pove}a kineski uticaj na Balkanu.

• Ekolo{ki problemi: Preoblikovawe re~nih ekosistema i mogu}nost preseqewa lokalnih zajednica. • Evropske integracije: Postavqa se pitawe odnosa balkanskih dràva prema EU, u odnosu na mogu}e ja~e povezivawe s Kinom. IDEJA STARA DVA VEKA Zamisao o povezivawu Mediterana s Dunavom poti~e jo{ iz 1840-ih. Godine 1907. Sjediwene Ameri~ke Dràve su formirale inèwersku komisiju koja je razmatrala mogu}nost realizacije ovog projekta. Me|utim, Balkanski ratovi (1912–1913), Prvi i Drugi svetski rat, kao i Hladni rat, odloìli su ga na neodre|eno. Danas ulaz iz Mediterana u Crno more kontroli{e Turska, pa bi svaki ovakav plan morao da pro|e kroz odobrewe Ankare. Zato se Solun vidi kao idealna ulazna ta~ka za povezivawe sa Dunavom i ostatkom kineske trgova~ke rute preko kanala. Takav potez bi neizbe`no umawio geopoliti~ku mo} Turske u Mediteranu, dok bi Gr~koj dao zna~ajnu prednost kao me|unarodnom brodarskom i logisti~kom ~vori{tu.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 8. januar 2026. 23

ôvek koji je spasavao mo{ti cara Du{ana, srpsku decu i srpske svetiwe Prona{ao je mo{ti cara Du{ana, spasao srpske svetiwe od usta{kog uni{tewa, u~estvovao u spasavawu desetina hiqada srpske dece i stvorio kqu~ne nau~ne institucije. Sedam decenija posle smrti, Radoslav Gruji} ostaje simbol nepravde i zaborava. Srpska istorija dvadesetog veka prepuna je velikih imena koja su nestala u senci ideolo{kih obra~una i politi~kih prekida. Me|u wima se posebno izdvaja Radoslav Gruji} – ~ovek ~iji je ìvotni opus toliko obiman da danas deluje gotovo neverovatno da je sveden na marginu kolektivnog pam}ewa. Istori~ar, arheolog, univerzitetski profesor, sve{tenik Srpske pravoslavne crkve, upravnik Muzeja SPC, osniva~ institucija i spasilac qudi i svetiwa – sve to bio je jedan ~ovek. Povodom 70 godina od wegove smrti, o zna~aju Radoslava Gruji}a govori Du{an Ili}, ~lan saveta Fondacije „Sveti Arhangeli“ i saradnik Instituta za evropske studije. Fondacija „Sveti Arahangeli“, koja ime nosi po najzna~ajnijoj zadu`bini cara Du{ana, obeleì}e godi{wicu Gruji}evog upokojewa dokumentarnim filmom o ovom srpskom velikanu. „Da je Radoslav Gruji} u ìvotu uradio samo jednu stvar – bilo bi dovoqno da ostane upisan u istoriju. A on je uradio desetine takvih stvari. To {to je danas gotovo nepoznat nije slu~ajno, ve} posledica dugog olakog odnosa prema sopstvenoj pro{losti“, kaè Ili}. PRONA]I CARA DU[ANA – NAU^NI PODVIG I ISTORIJSKA ODGOVORNOST Jedan od najzna~ajnijih trenutaka u ìvotu Radoslava Gruji}a jeste otkri}e mo{tiju cara Stefana Du{ana 1927. godine, u kompleksu manastira Svetih Arhangela kod Prizrena. Oslawaju}i se na sredwovekovne poveqe,

institucija. Kao jedan od osniva~a Filozofskog fakulteta u Skopqu, Istorijsko-arheolo{kog muzeja i Skopskog nau~nog dru{tva, postavio je temeqe sistematskog nau~nog i kulturnog rada na jugu tada{we dr`ave. „Bez Gruji}a ne bi bilo srpskog Skopqa u onom smislu u kom je postojalo izme|u dva rata. On je tamo stvorio intelektualnu infrastrukturu – fakultet, muzej, nau~no dru{tvo i ~asopis“, isti~e Ili}. Posebno mesto zauzima „Glasnik Skopskog nau~nog dru{tva“, nau~ni ~asopis koji je, po ugledu i kvalitetu, bio ravan vode}im evropskim publikacijama tog vremena. Oko Gruji}a su se okupqali najzna~ajniji srpski nau~nici, me|u kojima i Veselin ^ajkanovi}. U saradwi sa gradona~elnikom Josifom Mihajlovi}em, Gruji} je u~estvovao i u modernizaciji Skopqa, koje je od orijentalne kasabe preraslo u moderan evropski grad i jedan od centara srpske kulture.

Radoslav Gruji} – ~ovek ~iji je `ivotni opus toliko obiman da danas deluje gotovo neverovatno da je sveden na marginu kolektivnog pam}ewa pre svega Du{anovu hrisovuqu, Gruji} je precizno odredio mesto carevog groba. „To nije bilo naga|awe niti romanti~arska arheologija. Gruji} je bio izuzetno precizan nau~nik koji je znao kako se ~itaju izvori. On je ta~no znao {ta tra`i i za{to“, obja{wava Ili}. U vreme kada nije postojala DNK analiza, ovakva identifikacija po~ivala je iskqu~ivo na znawu, metodologiji i iskustvu. Ali ono {to sledi nakon otkri}a prevazilazi domen nauke. Gruji} je mo{ti cara Du{ana godinama nosio sa sobom, ~uvaju}i ih od ratnih opasnosti i politi~kog haosa koji je zahvatao Balkan. Uo~i Drugog svetskog rata mo{ti su se nalazile u Skopqu, da bi zatim bile prenete u Beograd.

„Gde je i{ao Gruji} – i{le su i mo{ti cara Du{ana. On je to doìvqavao kao li~nu obavezu i zavet“, kaè Ili}. Tokom nema~kog bombardovawa Beograda 6. aprila 1941. godine, Gruji} je kao upravnik Muzeja Srpske pravoslavne crkve ostao u zgradi i svojim telom {titio kivot. „Postoje svedo~ewa da je tokom bombardovawa stajao iznad kivota. Ako je trebalo da pogine – bio je spreman. To je odnos prema istoriji koji danas te{ko moèmo i da zamislimo“, nagla{ava Ili}. GRADITEQ INSTITUCIJA I SRPSKOG SKOPQA Radoslav Gruji} nije bio samo nau~nik, ve} i graditeq

DRUGI SVETSKI RAT – SPASAVAWE NARODA I PAM]EWA Najteì i najdramati~niji period Gruji}evog ìvota po~iwe sa uspostavqawem Nezavisne Dràve Hrvatske i genocidom nad Srbima. U tim uslovima, Gruji} ne bira povla~ewe, ve} aktivnu i opasnu borbu za spas qudi i kulture. Zajedno sa Tomom Maksimovi}em, komesarom za izbeglice, u~estvovao je u organizaciji spasavawa desetina hiqada srpske dece ~iji su roditeqi ubijeni u usta{kim pokoqima. „Govorimo o desetinama hiqada dece. To nije bio spontani ~in, ve} sistemska akcija u uslovima smrti i terora“, kaè Ili}. Istovremeno, Gruji} popisuje i dokumentuje srpsko crkveno i kulturno blago opqa~kano u NDH – ~ak 30 vagona ikona, ru-

kopisa i relikvija odnetih u Zagreb. „Taj papir, taj spisak, bio je presudan. Bez wega ne bismo imali ni osnov da posle rata tra`imo povratak bilo ~ega“, nagla{ava Ili}. Zahvaquju}i toj dokumentaciji, u Srbiju je nakon rata vra}eno 11 vagona kulturnog blaga, uglavnom sa Fru{ke gore. Gruji} je u~estvovao i u spasavawu mo{tiju svetog cara Uro{a, kneza Lazara i despota Stefana [tiqanovi}a, koriste}i sva sredstva da ih otrgne od usta{kog uni{tewa. OSUDA BEZ KRIVICE I TI[INA POSLE RATA Ironija sudbine Radoslava Gruji}a najjasnije se vidi nakon oslobo|ewa. Iako ga je tokom rata sam Gestapo ozna~io kao „antinema~ki i nepouzdan element“, nove komunisti~ke vlasti su ga uklonile sa Univerziteta, li{ile nacionalne ~asti i stavile na spisak „narodnih neprijateqa“. „On je bio opasan jer nije pripadao nijednoj ideologiji. Pripadao je kontinuitetu srpske istorije“, isti~e Ili}. Gruji} je umro 1955. godine, gotovo zaboravqen. Rehabilitovan je tek 2014. godine, sudskom odlukom koja je pravno ispravila nepravdu, ali nije promenila odnos javnosti. NASLE]E BEZ IMENA Radoslav Gruji} je svoju bogatu li~nu zaostav{tinu – stare kwige, rukopise i ikone – zave{tao Srpskoj pravoslavnoj crkvi, zna~ajno obogativ{i fond Muzeja SPC. Sahrawen je u manastiru Grgeteg. Danas, sedamdeset godina posle smrti, nijedna velika institucija u Srbiji ne nosi wegovo ime. „Na{ odnos prema Radoslavu Gruji}u nije pitawe pro{losti, ve} pitawe da li smo sposobni da prepoznamo sopstvene temeqe“, zakqu~uje Du{an Ili}.

HEROJSTVO NA PRVI DAN NOVE GODINE:

Profesor Neboj{a sko~io u ledeni Dunav i spasao devojku! Univerzitetski profesor Neboj{a ôkorilo sa Fakulteta sporta i fizi~kog vaspitawa je, kako je ispri~ao, tog popodneva tr~ao kejom kod teniskih terena, {to redovno ~ini, kada je u daqini za~uo zapomagawe na engleskom jeziku – „Help, help“. Ubrzo mu je pri{la uznemirena èna i rekla da se jedna devojka davi. Bez razmi{qawa je si{ao do obale i ugledao mladu ènu kako se u vodi, oko 15 metara od obale, bori za ìvot. Telo joj je naizmeni~no tonulo i izrawalo, a bila je potpuno obu~ena. Profesor je skinuo patike i sko~io u ledenu reku. – Devojka nije pruàla otpor, usne su joj bile modre. Izvukao sam je na obalu,

stavili smo je u bo~ni poloàj i odmah pozvali Hitnu pomo} – rekao je profesor ôkorilo. Hitna pomo} je ubrzo stigla, a mlada èna je prevezena u zdravstvenu ustanovu u Sremskoj Kamenici, gde joj je ukazana daqa medicinska pomo}. Kako saznajemo, ona je van ìvotne opasnosti. – Puls mi je bio oko 160, tako da hladno}u Dunava nisam ni osetio. Sve se desilo instinktivno – dodao je ôkorilo. Prema podacima Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda, temperatura Dunava tog dana iznosila je oko tri stepena, {to dodatno svedo~i o izuzetnom riziku i hrabrosti ovog podviga. Na pitawe da li ima poruku za sugra|ane, profesor je bio jasan:

– Uvek obratite pa`wu da li je nekome potrebna pomo}. Nemojte okretati glavu. Zahvaquju}i brzoj reakciji, fizi~koj spremnosti i qudskoj solidarnosti pro-

fesora Neboj{e ^okorila, izbegnuta je tragedija, a Nova godina u Novom Sadu zapo~ela je pri~om koja podse}a da pravi heroji `ive me|u nama.

24 ^etvrtak 8. januar 2026.

FEQTON

BESMRTNA PRETHODNICA: Memoari na Solunskom frontu i Srbiji (15) l Za{to je Fran{e d’Epere po dolasku u Solun 18. juna 1918. prvo posetio srpskog regenta Aleksandra l Zbog ~ega je srpska vojska morala da svoje jedinice ra{iri po celoj du`ini Solunskog fronta l Na koji na~in je vojvoda Mi{i} ubedio generala d’Eperea da srpski vojnici nestrpqivo ~ekaju da pre|u u ofanzivu l Zbog ~ega se Glavni {tab srpske vojske nalazio na 1.700 m nadmorske visine, usred {ume l Za{to u trku do Dunava niko nije mogao da zaustavi hrabre srpske vojnike Написао: Луj Франше д’Епере, francuski general iz Prvog svetskog rata, po~asni srpski vojvoda, komandovao je probojem Solunskog fronta, a srpske vojnike smatrao najboqim u Velikom ratu

PREDAJA BUGARA NAJAVQUJE PORAZ CENTRALNIH SILA:

General d’Epere pobedonosno mar{ira ka Dunavu, u Parizu se plele intrige o wegovoj smeni Zavesa prvog ~ina Velikog rata je pala posle potpisa primirja i nestanka sa scene bugarske vojske. Dvadesetosmi septembar - Ujutro stiè gospodin Voker, prijatan mlad ~ovek, ~lan Poslanstva Sjediwenih Dràva u Sofiji. On dolazi da me pita u ime svog ministra, da li sme da po{aqe telegram svojoj vladi. Obave{tava me o onome {ta se de{ava u Sofiji. Ferdinand je vrlo ugroèn. On je oslobodio Stambuliskog i ponudio mu vlast. Nema~ke trupe su pozvane da bi zaustavile revolucionarne bande koje su krenule na grad. U 18.30 komandant Kartije, {ef obave{tajnog odeqewa, dovodi mi bugarske pregovara~e: Qap~ev, ministar finansija, poreklom iz Resna u Makedoniji gde jo{ uvek ìvi wegov brat, i general Lukof, komandant 2. armije, biv{i vojni ata{e u Parizu, gde je po dobru zapam}en. Kao tehni~kog savetnika poveli su gospodina Radefa, ministra u Bernu, za koga mi je skrenuta pa`wa da je sumwiv. Primam ih korektno ali hladno. „Bez ikakvog razloga ste krenuli u rat protiv nas, i morate to da platite. Kako ne èlim revoluciju, ne}u dirati va{u vladu, ali, kako èlim da ovaj rat zavr{im brzo i uspe{no, vi }ete mi obezbediti ono {to mi je potrebno.“ Sastanak je zakazan za sutra. Sva trojica deluju vrlo deprimirano. Kartije ih je odveo u stan gde su se okrepili obrokom sa dosta pi}a, tako da su se wihovi jezici odvezali. Fon Stojben je ve} 23. napustio Prilep, a potom je i opozvan. Fon [olc koji je zadrào komandu, napustio je Skopqe. U Sofiji se nema~ki poslanik Obersdorf jo{ uvek drì i podràva Ferdinanda, oslawaju}i se na germanofile i nekoliko nema~kih bataqona koji su hitno do{li iz Rumunije. General Savov, glavnokomanduju}i tokom ratova 1912-1913. je preuzeo komandu. 29. septembar - U 9 sati prva konferencija u mojoj

Pobednik: Kraqu Petru I francuski predsednik Poenkare je poslao ~estitku Fran{e d’Epere

trpezariji. Preko puta mene Qap~ev u sredini, Lukov i Radev levo i desno. Ja sa svoje desne strane imam [arpija, na~elnika mog {taba, a s leve komandanta Tansea, iz 3. odeqewa, koji }e biti sekretar sastanka. Bugarski opunomo}enici su prou~ili na{e uslove koje sam im dao sino}. Oni imaju nameru da se vrate u neutralnost koju nije trebalo da napu{taju. Zatim mi brutalno nude da svoju vojsku stave pod moju komandu. Qap~ev mi je rekao: „Sutra }emo s vama i}i na Konstantinopoq, a za tri nedeqe, jer nam treba vremena da uti~emo na javno mwewe, i protiv Nema~ke.“ Jasno sam im stavio da znawa kakav je wihov poloàj, ali sam ja u te{koj pozicija jer sam sam. Kad izgleda da sam uverio jednog od Bugara, drugi se vra}a na isto pitawe. U podne prekidamo sastanak bez zakqu~ka. Tokom dana Venizelos me obave{tava da on, u èqi da se na Balkanu {to pre do|e do dogovora, a i da bi izbegao uvek mogu}u osvetu, odustaje od namere da gr~ke trupe u~estvuju u okupaciji Bugarske. Princ Aleksandar je poùrio da mi da istu izjavu kad je u pitawu wegova vojska.

Na kraju, bugarska delegacija se odlu~uje da u 23.30 potpi{e prvo primirje koje nagove{tava poraz Centralnih sila, kao {to su to kasnije priznali Hindenburg i Ludendorf. 30. Septembar - U 10 sati bugarski opunomo}enici odlaze za Sofiju u pratwi zamenika na~elnika mog glavnog {taba, pukovnika Trusona. Ju~e je francuska kowica u{la u Skopqe. Prva faza operacija se briqantno zavr{ila. Savezni~ke armije su zarobile 90.000 qudi od toga 1.600 oficira i pet generala, uzeli 800 topova svih kalibara, stotine minobaca~a i mitraqeza i ogroman ratni materijal, pored qudstva i materijal bugarskih divizija koje su razoru`ane posle primirja. (Nemci su davali Bugarima ratne kredite i pla}ali su ih u materijalu. Na primer, broj dvogleda sa postoqem, dvogleda sa prizmom, Galilejevih dvogleda, barometara bio je nerazumno veliki. Svaki bataqan je imao potpuno novo vozilo za parnu dezinfekciju, itd.) Potpis na primirju je u~inio da bugarska vojska nestane. Zavesa je pala posle prvog ~ina.

INDOKINEZI U MAKEDONIJI Bugarska pregovara~ka delegacija je u Solunu stalno pravila te{ko}e. Oficir 3. biroa doneo je generalu d’Epereu izve{taj o operacijama koji je dobio telefonom iz Bitoqa od francuske Isto~ne vojske. Geral je izve{taj Bugarima pro~itao naglas: „Napredovawe du` ~itave linije fronta grad Resan je zauzeo 2. indokineski bataqon.“ Qap~ev, bugarski ministar finansija je digao ruke uvis i ponavqao „indokineski“. Bilo je ~udno videti kako wegov rodni grad usred Makedonije zauzima bataqon vijetnamskih strelaca.

Nove i ve}e perspektive su se otvarale pred savezni~kom vojskom na Orijentu. Dok sam ja, na {irokom i predugo zapostavqenom frontu, odneo senzacionalnu pobedu, koja je odlu~ila ishod rata, kao {to je to priznao Hindenburg, u Parizu su mi pretili da }e me smeniti s polo`aja. 10. septembra dobio sam od Klemansoa odobrewe da po~nem s operacijama kad to budem smatrao za shodno. Nastavak znamo, ali ono {to je ~udno je da moja neosporna i neoboriva pobeda nije spre~ila intrige. Dana 24. septembra, moja ofanziva napreduje, a Klemanso opet preuzima inicijativu jer zazire od Gijome koji tra`i poja~awa za Solun. Predsednik Republike je trebalo da razmotri 25. septembra naredbu kojom se Gijoma kao glavnokomanduju}i {aqe u Solun na dva ili tri meseca, sa ciqem da ispita mogu}nosti za povla~ewe ~etiri ili pet francuskih i engleskih divizija. General Albi, koji se u to ne razume, smatra da bi operacija na Sofiju bila te{ka i skupa. Gospodin Bartu je 26. septembra u skup{tini ustao protiv Fo{ovog plana da prebaci jedinice sa Solunskog fronta na front u Francuskoj, na koji je svakog meseca stizalo 200.000 Amerikanaca. Albi 27. septembra obave{tava Poenkarea da je Klemanso odustao od namere da imenuje Gijomu za glavnokomanduju}eg i da }e on samo biti poslat da ispita da li je mogu}e smawiti prisustvo francuskih i engleskih jedinica na Solunskom frontu. Albi 28. septembra donosi Poenkareu izmewenu naredbu i potpuno nova i druga~ija uputstva. Moj telegram od 30. septembra kojim izve{tavam o zakqu~enom primirju sa Bugarskom, zaustavqa sve daqe intrige. General Gijoma 1. oktobra zamewuje generala Berteloa na ~elu 5. armije, koji je poslat u Rumuniju. Poenkare 2. oktobra {aqe telegrame ~estitki kraqu Petru I od Srbije i gr~kom kraqu povodom predaje Bugara.. l Kraj

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

8. januar

1642. - Umro je italijanski astronom, fizi~ar i matemati~ar Galileo Galilej, ~ija su istraìvawa postavila temeqe modernoj mehanici i fizici. Pomo}u teleskopa koji je sam konstruisao otkrio je Jupiterove satelite, Saturnov prsten i pege na Suncu. Zalagawe za Kopernikov heliocentri~ni sistem dovelo ga je u sukob s katoli~kom crkvom, pa je wegov rad od 1616. bio pod nadzorom Inkvizicije. 1679. - Francuski istraìva~ Rober Kavelije de la Sal otkrio je vodopade Nijagare. 1807. - Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku zauzeli Kalemegdansku tvr|avu u koju su se Turci sklonili nakon zauzimawa Beograda 12. decembra 1806. Beograd je posle 380 godina ponovo postao prestonica srpske dràve. [est godina kasnije, nakon sloma ustanka, Turci su ponovo osvojili Beograd. 1935. - Ro|en je ameri~ki muzi~ar Elvis Aron Prisli, „kraq roka”, izuzetno popularan pedesetih i {ezdesetih godina 20. veka. Prodao je vi{e od 150 miliona plo~a i igrao u dvadesetak filmova. Umro je 1977. od prekomerne upotrebe alkohola i droge. 1942. - Ro|en je Stiven Hoking, istaknuti engleski fizi~ar. Reputaciju jednog od vode}ih svetskih nau~nika 20. veka stekao je nakon objavqivawa kwige o poreklu univerzuma „Kratka istorija vremena” (1988). 1959. - General [arl de Gol postao je prvi predsednik Pete republike Francuske. 1996. - Umro je francuski politi~ar i dràvnik Fransoa Miteran, prvi socijalista koji je 1981. izabran za predsednika Francuske. U Drugom svetskom ratu bio je jedan od vo|a francuskog Pokreta otpora, a od 1971. vo|a Socijalisti~ke partije. 1998. - Arapski terorista Remzi Ahmed Jusef osu|en je na doìvotnu robiju, kao organizator podmetawa eksploziva 1993. u Svetski trgovinski centar u Wujorku, kada je poginulo {estoro qudi. Dve zgrade Centra sa vi{e od sto spratova sru{ene su 11. septembra 2001. u samoubila~kom teroristi~kom napadu sa dva oteta aviona. 2002. - U Albaniji je u 117. godini umrla ]erime Hasan Bardi jedna od najstarijih Albanki i jedna od nekoliko osoba na svetu koje su ìvele u tri veka. 2004. - Britanska kraqica Elizabeta dala je ime „Kraqica Meri” najve}em brodu na svetu, namewenom za krstarewe. Brod, vredan 800 miliona dolara, duga~ak je 345 metara. 2009. - Umrla je slikarka Qubica-Cuca Soki}, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu i dopisni ~lan SANU, umetnica iz generacije koja je izme|u dva svetska rata uvela srpsku umetnost u tokove pariske {kole. 2020. - Iranska vojska nenamerno je oborila ukrajinski putni~ki avion po poletawu sa aerodroma u Teheranu, poginulo je 176 putnika i ~lanova posade.

RIZNICA

^etvrtak 8. januar 2026. 25

PRI^A O JEDINOM SRPSKOM VOJNIKU KOJI JE OSTAO NA KOSOVU:

Milo{, obu~en u vojni~ku uniformu, sa pu{kom u ruci, rekao je: „Vi idite, ja ostajem!“ U danima srpskog egzodusa sa Kosova i Metohije, jedan ~ovek se odvaìo da ne prihvati tu zlu sudbinu i da se toj istoj sudbini svom snagom suprotstavi! Taj ~ovek je Milo{ ]irkovi}, zaboravqeni heroj iz Belog Poqa koji na najboqi na~in predstavqa onaj ~uveni srpski inat. U junu 1999. godine, po~elo je povla~ewe na{e vojske i policije sa Kosova i Metohije. Sa wima je beào i goloruki srpski narod koji je po ko zna koji put bio meta arnautskog terora. Tih dana su ve}ina gradova na Kosovu i Metohiji bili ispra`weni od Srba. Ova tragi~na de{avawa nisu zaobi{la ni grad Pe}. Srbi po~iwu da napu{taju sela Sigu, Brestovik, Pe}ku Bawu, Qevo{, a naposletku napu{taju i sam grad. 2 km jugozapadno od Pe}i nalazi se Belo Poqe. Belo Poqe je bilo naseqeno ve}inski srpskim stanovni{tvom. Ba{ iz tog razloga oni postaju meta Arnauta. Dosta Srba je bilo ubijeno tih dana u Pe}i i okolini kao i u Belom Poqu. Mitropolit Amfilohije je uz episkopa Artemija, blaènopo~iv{eg patrijarha Pavla i episkopa Atanasija Jefti}a tih dana obilazio Srbe {irom Kosova i Metohije. êsto su ugroèni bili primani na konak u manastirima koji su bili pod za{titom stranih snaga (dobar deo manastira nije ni bio pod za{titom i kao posledica toga je da su isti pretvoreni u gomilu kamewa). Obilaze}i ono malo Srba koji su ostali u pe}kom kraju, mitropolit Amfilohije doznaje od Italijana da je u Belom Poqu, ve} potpuno napu{tenom selu, ostao jedan ~ovek i to u uniformi i naoruàn. Taj ~ovek se zvao Milo{ ]irkovi}. Tada je imao 38 godina i pre rata je bio {umar, a u ratu

vodi~ srpskih specijalaca koji je u svojoj jedinici bio zlata vredan jer je poznavao svaki kr{ i grm u pe}kom kraju. Amfilohije odlu~uje da po{aqe sve{tenika Radomira Nik~evi}a da vidi ko je taj ~ovek i da ga nagovori da pre|e u Patrijar{iju na sigurno. Otac Radomir zati~e Milo{a naoru`anog i u vojni~koj uniformi. Iako ga je nagovorao da se izvu~e iz Belog Poqa, otac Radomir je shvatio da pred wim stoji jedini preostali srpski vojnik na Kosovu i Metohiji koji je bio pun nacionalnog ponosa i prkosa, a kada ga je posledwi put zamolio da po|e za wim put Patrijar{ije dobio je gotovo prete}i odgovor: „Ti }uti, da te ne ubijem! Sram vas bilo, svi ste vi izdali!… Idite, ja ostajem!..“ Otac Radomir je pri povratku u Patrijar{iju, po{to nije uspeo da izvr{i poveren mu zadatak, ispri~ao Amfilohiju slede}e: „Sva mu je ku}a izre{etana. On, zabarikadiran u mrtvom betonskom

uglu prizemqa sa gomilom municije unaokolo. Rije{en da brani svoj ku}ni prag do smrti. Zahvaquje na brizi i pozdravu, ali odlu~no odbija da napusti svoj dom, odre{ito prekidaju}i svako daqe nagovarawe… Potresen odlu~no{}u usamqenog ratnika, otac Radomir ga na rastanku blagosiqa na posqedwi podvig re~ima: „Dobar si dio izabrao, Milo{e srca obili}evskoga! Bog te blagoslovio na dobar podvig, Milo{e ]irkovi}u!… Idu}ih nekoliko dana otac Miqko i Rade Pavlovi} su Milo{u svaki dan donosili hranu. Svaki put su videli sve vi{e ispaqenih ~aura i sve vi{e mrtvih Arnauta pred wegovom ku}om. Danono}no su Arnauti juri{ali na Milo{a, ali svaki put su izvla~ili debqi kraj. Milo{ im je svaki put prire|ivao iznena|ewe jer stalno je mewao polo`aje po napu{tenom selu. Jedne no}i su mu se dvojica Albanaca privukla do wegovog kreveta na kojem je spa-

vao, ali uspeo je da se odbrani. Jednog je ubio, a drugi je pobegao. Od tada je slabo spavao. Me|utim, osmog dana otac Miqko i otac Rade dolaze u Belo Poqe da donesu hranu Milo{u. Od Milo{a ni traga ni glasa. Wegova ku}a je spaqena, a ispred ku}e izbrojano je 12 arnautskih le{eva. Pred seoskom {kolom, na|ena su dva izgorela blindirana vozila. Posada u wima je tako|e izgorela. U wegovoj bombama, mecima i vatrom o{te}enoj ku}i na|eno je svega nekoliko stvari. Ikona Sv. Alimpija Stolpnika, Milo{eve krsne slave, Sveto Pismo i dosta crkvenih kwiga, neke porodi~ne slike i guslarsku kasetu o smrti kosovskog viteza Jovana Mila~i}a (policajac poginuo u Prekazama u Drenici). Do dana dana{weg ne zna se {ta se desilo sa Milo{em. Veruje se da je 20. juna 1999. godine bio rawen, savladan i zarobqen. Mada, to je pretpostavka. Me|utim, sigruno je da vi{e nije me|u `ivima. Svoju glavu je skupo naplatio du{manima, ubio je najmawe 18 protivnika, a veruje se da je broj ubijenih znatno ve}i. Stvari koje su prona|ene u wegovoj ku}i su pohrawene u Patrijar{ijskom konaku, a onda je rodbina preuzela te stvari. Neki su rekli da su Milo{a tih dana videli u Andrijevici u Crnoj Gori, ali se ta informacija pokazala neta~nom. Wegova bra}a su posvedo~ila da su ga posledwi put videli tog dana kada su napu{tali Belo Poqe. Na nagovarawe bra}e da u|e u autobus i po|e sa wima, Milo{ obu~en u vojni~ku uniformu i sa pu{kom u ruci im je samo rekao: „Vi idite, ja ostajem.“ Bio je posledwi Obili} 20. veka, a na`alost mo`da je i posledwi Obili} 21. veka.

UNUKA NACI-ZLO^INCA SE ZAMONA[ILA U SRBIJI:

Nema~ki general bombardovao Beograd, pobio 6.000 civila, a wegova unuka Sibila je odlu~ila da okaje wegov greh Monahiwa SPC Jovana (Sibila Ler), saznav{i da je wen deda Aleksandar fon Ler komandovao i u~inio zlo Srbima prilikom bombardovawa Beograda 1941. godine, odlu~ila je da se zamona{i. Ro|ena je u uglednoj aristokratskoj porodici u Nema~koj, postala je smerna monahiwa Jovana u manastiru Soko Grad kod Qubovije, u Eparhiji {aba~koj. - Ve} tridesetak godina ìvim u Srbiji, u svojoj duhovnoj otaxbini u srpskom manastiru Soko - kaè mati Jovana. Niko me nije ni popreko pogledao, iako je moj deda bombardovao Srbe!: - Iako svi znaju da sam, ni kriva ni du`na, potomak nema~kog generala Aleksandra Lera, za protekle tri decenije, koliko sam monahiwa, nikada u Srbiji nisam doìvela nikakvu neprijatnost. Niko me nije ni popreko pogledao niti mi je uputio ru`nu re~. Pre bih rekla da ose}am neku dodatnu toplinu i srda~nost u opho|ewu, kao da ovaj narod velike du{e i srca, na diskretan na~in èli da kaè: Ma znamo mi da ti nisi ni{ta kriva, ose}aj se slobodno. Mi te volimo!“ Ovako je svoju uzbudqivu i ~udesnu ìvotnu pri~u zapo~ela

za Novosti 2017. godine Sibila Ler , potomak generala Aleksandra Lera. Tada je imala 62 godine. - Voqom Bo`jeg promisla, ja imam dve otaxbine: Nema~ka je fizi~ka, a Srbija moja duhovna otaxbina - rekla je mati Jovana. „Kao {to je po istinitim re~ima Gospodwim Du{a prete`nija od tela, tako je mome srcu blià moja duhovna otaxbina Srbija.“ Podeqena ose}awa o poreklu dugo su je, kaè, pritiskala i saplitala. Sve dok u besedi patrijarha Pavla u Manastiru Svetog Nikole na Sokolu nije ~ula, za wenu du{u lekovite, re~i: „ôvek ne moè da bira vreme i mesto u

kojem }e se roditi i ìveti. Od wega ne zavisi ni od kojih roditeqa, ni od kog naroda }e se roditi. Ali od wega zavisi kako }e u ìvotu postupati: da li kao ~ovek ili kao ne~ovek. Ma gde bio i ma gde ìveo“. - Tada sam razumela da ~ovek kroz ìvot i vreme putuje putevima Bo`jeg promisla. Rodi se u jednom mestu a celoga ìvota traga za nekim svojim predodre|enim mestom. Ne smiri se dok ga ne prona|e, ili dok ono ne prizove wega - ispri~ala je mati Jovana. - Ro|ena sam ustaroj i uglednoj nema~koj aristokratskoj porodici Ler, koja pripada protestant-

skoj evangelisti~koj crkvi. Moj nadle`ni sve{tenik i prvi verou~iteq bio je u~enik i po{tovalac ~uvenog pastora Fridriha Grisendorfa iz Evenburga kod Osnabrika, koji je, neposredno posle rata, u maju 1945. godine, izgovorio ~uvenu besedu o Srbima. Od wega sam slu{ala o jednom narodu koji je u Drugom svetskom ratu izvojevao najve}u pobedu: Pobedu du{e, pobedu srca i po{tovawa, pobedu mira i hri{}anske qubavi. Jer, kad je rat zavr{en i kad su pukle logorske ìce, na nema~koj zemqi se na{lo 5.000 ìvih srpskih kostura. Svi su o~ekivali wihov opravdani gnev i osvetu, jer su nema~ki vojnici u wihovoj zemqi ubijali sto Srba za jednog nema~kog vojnika. To se nije desilo. Naprotiv, oni su milovali nema~ku decu, davali im bombone, razgovarali sa Nemcima kao sa svojom bra}om… Tek tada je, kaè mati Jovana, svima postalo jasno za{to je veliki Gete u~io srpski jezik, za{to je s tolikom qubavqu i po{tovawem primao i podràvao Vuka Karaxi}a, i za{to je Bizmarku posledwa re~ na samrtni~koj posteqi bila: „Srbija“. - Na{ pastor nam je govorio o srpskim juna~kim epskim pesma-

ma kao najve}em kulturnom blagu Evrope i sveta. Savetovao nam je da u~imo srpski jezik, kako bismo se uverili u tu svojevrsnu ~aroliju umetnosti pred ~ijom lepotom se do zemqe poklonio vajmarski genije. Mati Jovana kaè da je to u woj rodilo èqu da upozna „taj mali veliki narod i da se pribliì wegovom duhu i kulturi“. U manastiru Himelstirukod Hildeshajma prvi put je u{la u pravoslavnu crkvu i prisustvovala svetoj liturgiji, koju je tada sluìo vladika Lavrentije, tada{wi srpski episkop za Zapadnu Evropu i Australiju. - To je bio neopisiv i nezaboravan doga|aj. To je bilo moje duhovno za~e}e. Moje pravoslavne blagovesti. Tada sam na{la sebe i svoj novi dom. Na zemqi i na nebu. I ukoliko bi trebalo da ozna~im najva`nija ili, lai~ki re~eno, najsre}nija tri dana u svom ìvotu, to bi bili: prvi, kad sam prihvatila pravoslavqe kao svoju veru. Drugi: kad sam posle vi{e godina isku{eni~kog ìvota primila mona{ki ~in i svoje svetovno ime Sibila promenila u mona{ko Jovana. I tre}e: kad sam dobila srpsko dràvqanstvo.

26 ^etvrtak 8. januar 2026.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

LEGENDE O BO@I]U:

Hristos se rodi! Prvi hri{}ani nisu slavili Boì}, nego samo Uskrs po{to se u Novom zavetu ne navodi kada se ta~no rodio Isus. Boì} se nije praznovao u prva tri veka hri{}anske ere. Sa slavqewem Boì}a po~elo se u Rimu, tek u ~etvrtom veku. Na Nikejskom saboru, 336. godine, hri{}anska crkva je prihvatila da se Boì}, kao dan ro|ewa Isusa Hrista, slavi 25. decembra. Posle raskola, pravoslavna crkva ga obeleàva sedmog januara, po julijanskom kalendaru. Tog datuma, Boì} se slavi u Srbiji, Rusiji, Jerusalimu i na Svetoj gori. Do danas nije precizno obja{weno za{to se Boì}, po starom kalendaru, slavi ba{ 25. decembra. Prevladava mi{qewe da se tog datuma, u tada jo{ uvek ve}inski paganskom Rimu, slavilo ro|ewe boga Sunca Sola, pa je crkva, u èqi da potisne taj paganski praznik, po~ela da 25. decembra slavi ro|ewe Isusa Hrista koji je, prema predawu, boànsko Sunce sa visine. Boì} se kod Srba slavi uz mno{tvo obi~aja i tradicionalnih obreda i u va`noj je relaciji sa kultom predaka, ~itava porodica se okupqa za boì}nim ru~kom, a veruje se da mu prisustvuju i mrtvi. Na Boì} se jo{ pre izlaska sunca odlazilo po „nena~etu vodu“. Od te vode, kojoj se pripisuju razli~ita magijska svojstva, prvo se odlivalo za pravqewe ~esnice, a zatim su se svi uku}ani umivali wome. êsnica je vaàn obredni kola~ koji se pravi od belog bra{na sa vodom i ma{}u, bez kvasca. Wen naziv poti~e od re~i „~est“, {to zna~i deo, jer se lomi na delove, prema broju uku}ana. Veruje se da }e onaj koji dobije deo u kome je nov~i}, biti sre}an cele godine. Rano, na dan Boì}a, u ku}u dolazi poloàjnik i on je po~asni ~lan koji dobija sve po~asti. Jedan od najlep{ih boì}nih obi~aja je miroboèwe koje ima za ciq da se stvori prijateqska i ugodna atmosfera, pa se pri susretu qudi pozdravqaju sa „Mir Boìji, Hristos se rodi!” Na taj pozdrav se odgovara sa „Vaistinu se rodi!” OBIÂJI I VEROVAWA BO@I] Boì} je najradosniji hri{}anski praznik za Srbe i druge pravoslavne narode koji ovaj praznik proslavqaju 7. januara, po julijanskom kalendaru. Osim Srpske pravoslavne crkve i Ruske pravoslavne crkve, tu su i Ruska zagrani~na crkva, Jerusalimska patrijar{ija, Sveta gora atoska u Gr~koj, ali i pravoslavni Eskimi i Indijanci na Aqasci, a ve}ina zapadnih hri{}anskih crkava pre{la je na gregorijanski kalendar po kom se Boì} slavi 25. decembra. Boì} se praznuje kao uspomena na dan ro|ewa Isusa Hrista, sina Bo`jeg, spasiteqa sveta. Boì} je praznik koji slavi ra|awe novog ìvota, praznik dece i detiwstva, roditeqstva i kod Srba obiluje lepim verskim obi~ajima i obredima {to vreme od nekoliko nedeqa oko Boì}a ~ini najsve~anijim periodom u godini. Svi obi~aji i obredi imaju jedan smisao - umoliti Boga da sa~uva i uve}a porodicu i imawe doma}ina, pa se na ovaj praznik naj~e{}e izgovara ovakva zdravica i molitva: „Daj, Boè, zdravqa i veseqa u ovom domu, neka nam se ra|aju zdrava de~ica, nek nam ra|a ìto i lozica, neka nam se uve}a imovina u poqu, toru i oboru!“ Na Boì} se sprema sve~ana i bogata trpeza koja mora imati i obredna jela, boì}nu pe~enicu i ~esnicu. Pe~enica je naj~e{}e mlado prase i to je jedna vrsta `rtve koja se prinosi Bogu, a ~esnica je obi~na bela poga~a napravqena od p{eni~nog bra{na i u wu se stavqa zlatan nov~i}. Ovo obredno jelo je u dana{we vreme poprimilo druga~iji oblik, pa doma}ice ~esnicu prave od kora za pitu, sa orasima, medom, suvim gro`|em i {e}erom, neke dodaju u wu i suve smokve i le{nike, pa je ona mnogo bogatija, a umesto zlatnika stavqa se gvozdeni nov~i}. Veruje se da }e onaj ko u svom par~etu ~esnice na|e nov~i}, imati sre}e u toku naredne godine. êsnica se lomi rukama na onoliko delova koliko je ~lanova porodice, a ~uva se jo{ jedno par~e za poloàjnika - to je prva osoba koja na boì}no jutro u|e u ku}u i po verovawu donosi sre}u, zato je poloàjnik naj~e{}e dete. Tokom boì}nih praznika jelo i pi}e se ne sklawa sa stola, niti se ku}a ~isti. U srpskoj tradiciji Boì} je porodi~ni praznik i na ovaj dan se ne ide u posete, a qudi se pozdravqaju sa „Hristos se rodi“ i otpozdravqaju sa „Vaistinu se rodi“. Za Boì} su vezana jo{ neka verovawa. Smatra se da ako je na Boì} obla~no - bogato }e roditi vo}e. Ako na Boì} ima mnogo snega, a po drve}u iwa - kaù da }e godina biti rodna. Ako duva ju`ni vetar, smatra se da }e godina biti siroma{na, a da }e qudi biti bolesni. Ponegde ène uzimaju neki ènski rad u ruke (pletivo, predivo, {ivewe itd.) i zapo~iwu da rade - da bi im i{lo sve od ruke, dok mu{karci prebrojavaju novac - da bi imali dosta novca slede}e godine.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Va{ rad sve vi{e prime}uju qudi na vi{im pozicijama, pa vam koristi da istaknete ono {to ve} radite dobro, ali bez nametawa. Privatni `ivot je mirniji, a partner vam pru`a stabilnu podr{ku. Dobro vreme za preispitivawe dugoro~nih planova i wihovo uskla|ivawe s onim gde se trenutno nalazite. Razgovori sa autoritetima idu u va{u korist. Obratite pa`wu na nivo stresa.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Zavr{i}ete ne{to {to se dugo odlagalo u ku}i. Na poslu se bavite analizama i pripremama za naredni period. Odnos sa ~lanovima porodice zahteva strpqewe i dobar ose}aj za kompromis. Obratite pa`wu na savete starijih. Zdravqe je direktno povezano sa ishranom i rutinom, pa je pravo vreme da uvedete male korekcije. Mo`e sti}i ponuda za rad od ku}e ili fleksibilniji raspored.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) Neko vas moè pozvati u novu grupu ili zajedni~ki projekat. Razmene sa prijateqima postaju korisne, jer vam donose informacije i podsticaje koji uti~u na karijeru. Qubavni ìvot je ìvqi, uz nova poznanstva kroz opu{tena druèwa. [to se finansija ti~e, budite promi{qeniji, posebno ako je re~ o grupnim ulagawima. Zdravqe napreduje zahvaquju}i ose}aju pripadnosti.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) Va{a kreativnost raste, ovo je dobro vreme za projekte koji ukqu~uju prezentacije, javni nastup ili stvarawe ne~eg li~nog. Qubavni ìvot je ìvqi, a ovi noviteti u vezu unose vi{e topline. Neko bi mogao da zatraì va{u podr{ku, reagujete sr~ano i bez preterivawa. Inspirativni razgovori s mla|im qudima ili decom mogli bi da vas podsete na ono {to vam je va`no.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Obaveze se usporavaju, pa imate vi{e prostora da sredite misli i napravite plan za naredni ciklus. Qubavni `ivot zahteva ne`niji pristup i po{tovawe potrebe partnera za mirom. Finansije ostaju stabilne ako izbegavate nepotreban rizik. Razgovori sa starim mentorom ili nekim ko ima vi{e iskustva mogu vam dati vredan uvid. Odmor i kvalitetan san postaju presudni.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Na poslu vas o~ekuju sitni zadaci koje uspe{no re{avate. Mala prilago|avawa donose veliko olak{awe. Odnosi s kolegama su dobri, a neformalna dru`ewa ja~aju tim. U domu ste prinu|eni da se bavite nekim prakti~nim pitawima, pa je savet da izbegnete emotivno optere}ewe. Sredinom nedeqe iskoristite da sredite dokumentaciju. Do vikenda uspevate da u|ete u mirniji ritam.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) Lak{e privla~ite pa`wu i podr{ku okoline, pa je dobar trenutak da pokrenete ne{to va`no ili promenite na~in na koji se predstavqate. U poslu preuzimate vi{e odgovornosti, ali pazite da ne budete previ{e direktni. Qubavni odnosi ja~aju jer partner reaguje na va{ entuzijazam i otvorenost. Mogu}e je va`no okupqawe ili doga|aj. Fizi~ka aktivnost vam daje dodatnu energiju.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Dobi}ete predloge koji zahtevaju da dobro razmislite i pa`qivo ih razmatrite. Komunikacija je otvorenija i dubqa, pa lak{e re{avate ono {to je do sada stajalo po strani. U poslu imate ulogu posrednika i nekoga ko spaja razli~ite qude ili ideje. Kod ku}e mo`e biti potrebna reorganizacija zbog novih obaveza. Ne odbijajte kra}e putovawe, mo`e vam doneti korisnu priliku.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) Mogu}i su pregovori o boqem honoraru ili dodatnom bonusu. Drìte se argumenata, delujete uverqivo. Emotivni ìvot se odvija u pozadini, uz procese koje ne èlite javno da iznosite. Neko bi pogao da posumwa u vas, a uspe{no prevazilaèwe tog momenta done}e ve}e poverewe. Zajedni~ke finansije zahtevaju da otvoreno razgovarate sa partnerom. Posvetite se zdravstvenoj preventivi.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Partner je pomalo neodlu~an, ali ne zna~i da nema voqu da u~estvuje u zajedni~kim aktivnostima. U poslu se pojavquju rutinski zadaci koji zahtevaju koncentraciju. Tehni~ke problem~i}e re{avajte odmah. Privatni `ivot donosi prijatno iznena|ewe i podr{ku voqenih. Pronalazite nova re{ewa za stare probleme. Imate jasniji uvid u sve {to je do sada delovalo neizvesno.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Neprestano ste aktivni, bilo da je re~ o razgovorima, kratkim putovawima i obavezama koje zahtevaju komunikaciju. Va`no je da izdvojite su{tinu iz velikog broja informacija. Razgovori s kolegama i qudima iz okru`ewa pomo}i }e da re{ite sitne nesporazume. Qubavni `ivot napreduje kroz iskren razgovor i zajedni~ke planove. Budite oprezni prilikom potpisivawa dokumenata.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Sti`u informacije koje mewaju na~in na koji gledate na trenutne obaveze. Razgovori sa kolegama otvaraju nove perspektive. Qubavni odnosi su stabilni, {to vam daje vremena da se posvetite karijeri. Va`no je da odr`avate balans izme|u aktivnosti i odmora. Neo~ekivana ponuda za obuku ili kurs mogla bi da bude korisna. Zavr{avate ne{to {to dugo stoji i ose}ate pravo olak{awe.

Ovako je Wego{ opisao Boì} ûveni Petar II Petrovi} Wego{ ostavio nam je u svom neprevazi|enom „Gorskom vijencu” stihove o Boì}u koji su postali toliko bliski narodu da se danas ~esto recituju kao samostalna pesma. Mnogi ih znaju napamet, a da i ne slute da su deo ove grandiozne herojske poeme. Scena u kojoj ovi stihovi nastaju odi{e toplinom i tradicijom: dok napoqu veje sneg, u ku}i pored ogwa sede vladika Danilo i iguman Stefan. Dok se |aci vesele i nalaù badwake, mudri starac iguman Stefan traì ~a{u vina i gusle, jer mu „du{a i{te” da opeva radost praznika. Uz zvuk struna, on izgovara re~i koje najboqe opisuju duh srpskog Boì}a: „Nema dana bez o~noga vida niti prave slave bez Boì}a! Slavio sam Boì} u Vitlejem slavio ga u Atonsku Goru, slavio ga u sveto Kijevo, al’ je ova slava odvojila sa prostotom i sa veselo{}u. Vatra plama boqe nego igda, prostrta je slama ispod ogwa, prekr{}eni na ogwu badwaci; pu{ke pu~u, vrte se peciva, gusle gude, a kola pjevaju, s unu~adi |edovi igraju.” „Gorski vijenac”, objavqen u Be~u 1847. godine, nije samo kwièvno remek-delo, ve} i kqu~ni stub na{e pismenosti. Napisan na narodnom jeziku, on

je uz dela Branka Radi~evi}a, \ure Dani~i}a i Vukov prevod „Novog zaveta” ozna~io kona~nu pobedu narodnog govora nad suvoparnim crkvenoslovenskim jezikom. Ovi stihovi nas i danas, skoro dva veka kasnije, podse}aju na to da su jednostavnost, porodica i zajedni~ka radost su{tina najradosnijeg praznika.

ZDRAVQE

^etvrtak 8. januar 2026. 27

Lekari savetuju starije od 50 godina da svake nedeqe jedu jednu namirnicu Ja~awe imuniteta va`no je za sve, ali posle 50. godine postaje jo{ zna~ajnije, jer je rizik od teìh infekcija ve}i nego u mla|em ìvotnom dobu. „Nakon 50. godine imuni sistem postaje sporiji i mawe efikasan u odgovoru na infekcije, {to se naziva imunosenescencija“, obja{wava alergolog i imunolog dr Brajan Grinberg za Parade. Dodaje i da se istovremeno pove}ava hroni~na niskogradna upala, zbog ~ega su qudi osetqiviji na bolesti i sporije se oporavqaju, pa ishrana usmerena na ja~awe imuniteta s godinama postaje sve va`nija. Stru~waci isti~u da bi osobe starije od 50 godina trebalo svake nedeqe da jedu masnu ribu kako bi podràle imunitet. Dr Amanda Salih, MD, MPH, alergolog i imunolog sa Rush University Medical Center, kaè: „Masna riba poput divqeg lososa, sardina, sku{e i pastrmke odli~an je izvor prirodnog vitamina D, vitamina B12 i selena, kao i drugih mikronutrijenata va`nih za imuni sistem.“ Ona tako|e isti~e da omega-3 masne kiseline DHA i EPA imaju protivupalna svojstva i nagla{ava zna~aj proteina: „Prote-

RECEPT

PILE]I PAPRIKA[ SA KROMPIROM POTREBNO JE: n 1 pile, 1 kg krompira n 1 dl uqa n 1 {argarepa n 1 paradajz n ka{i~ica paradajza iz tube n 2 glavice crnog luka n 1 paprika n aleva paprika, per{un n mleveni biber, so

PRIPREMA: O~i{}eno pile ise}i na komade i oprati. Na zagrejanom uqu ili masti propr`iti sitno iseckan crni luk, dodati na kolutove ise~enu {argarenu, ise~enu papriku, meso, posoliti po ukusu, sipati pola ~a{e vode i dinstati uz povremeno dolivawe vode. Kada je meso upola kuvano dodati ka{i~icu paradajza iz tube, malo aleve naprike, o~i{}en i na kocke ise~en krompir, naliti pola litra vode i sve zajedno kuvati dok ne bude gotovo. Kuvan paprika{ skinuti sa vatre, ume{ati pola ka{i~ice sitno iseckanog per{unovog lista i malo mlevenog bibera.

Osim masne ribe, stru~waci navode i druge namirnice koje mogu pomo}i imunitetu nakon 50. godine. Dr Grinberg isti~e fermentisanu hranu poput kiselog kupusa, fermentisanog povr}a i kim~ija, jer pozitivno uti~e na creva: „Ve}ina imunolo{ke aktivnosti usko je povezana sa crevima.“ Dr Mohamed Junus, alergolog i imunolog sa Hackensack University Medical Center, dodaje da lisnato povr}e tako|e ima va`nu ulogu i kaè: „Antioksidansi koje sadrì pomaù u borbi protiv oksidativnog stresa koji moè o{tetiti imune }elije.“ Dr Salih zakqu~uje da su, uz ishranu, va`ni i san, kretawe, smawewe stresa i vakcinacija kao deo o~uvawa zdravog imunog sistema.

ini su kqu~ni za funkcionisawe imuniteta jer su imune }elije, antitela i signalne molekule gra|eni od proteina.“ UZ ISHRANU, VA@NI SU I SAN, KRETAWE I SMAWEWE STRESA Va`no je i koliko ~esto i na koji na~in se masna riba konzumira. Imunolog dr Amiira Aujnarejn navodi da se odraslima generalno preporu~uje da jedu masnu ribu dva do tri puta nedeqno, u porcijama od oko 85 do 115 grama. Tako|e upozorava da je na~in pripreme bitan i savetuje izbegavawe pr`ewa, a preporu~uje pe~ewe, ro{tiqawe ili pripremu u fritezi na vru} vazduh kako bi se sa~uvala nutritivna vrednost.

Najboqa i najgora pi}a za zdravqe creva prema gastroenterologu Kada razmi{qamo o zdravqu creva, naj~e{}e se fokusiramo na hranu. Me|utim, ono {to pijemo podjednako je va`no, a ~esto i presudno. Te~nosti brzo prolaze kroz digestivni sistem i gotovo trenutno uti~u na crevnu sluzokoù i bakterije koje u woj ìve. Neki napici pomaù dobrim bakterijama da se razvijaju, dok drugi mogu ozbiqno naru{iti tu osetqivu ravnoteù. Gastroenterolog Saurab Seti nedavno je rangirao naj~e{}e konzumirana pi}a prema wihovom uticaju na varewe i zdravqe creva. Wegova poruka je jednostavna: svakodnevni izbori mogu vam pomo}i, ali vas mogu i ko{tati dobrog ose}aja u stomaku. NAJBOQI IZBOR ZA ZDRAVA CREVA Voda je i daqe apsolutni broj jedan. Bez we nema dobre probave. Pomaè razgradwi hrane, olak{ava apsorpciju hranqivih materija i spre~ava zatvor. Drugim re~ima, kada je re~ o crevima, voda nema konkurenciju. Kefir je odmah iza we. Re~ je o fermentisanom napitku prepunom korisnih bakterija i kvasaca koji ja~aju crevnu mikrobiotu. Kako obja{wava gastroenterolog dr Pal, kefir sadrì vi{e probiotskih sojeva nego jogurt, zbog ~ega ima sna`niji efekat na varewe i imunitet.

Biqni ~ajevi poput |umbira, nane ili komora~a poznati su saveznici digestivnog sistema. Umiruju èludac, opu{taju crevne mi{i}e i pomaù kod nadutosti. Po{to ne sadrè kofein, laki su za organizam. Zeleni ~aj je tako|e dobar izbor. Bogat je antioksidansima, a sadrì umerenu koli~inu kofeina koja ne optere}uje varewe. Podsti~e rast dobrih bakterija u crevima i moè pomo}i u smawewu upalnih procesa. Crna kafa, iznena|uju}e, nije neprijateq varewa. Moè podsta}i rad creva i pomo}i kod zatvora. Me|utim, taj efekat vaì samo ako se pije bez dodataka. îm se u {oqu dodaju {e}er, sirupi i velike koli~ine pavlake, sve prednosti nestaju. PI]A S KOJIMA TREBA BITI UMEREN Nezasla|eno mleko moè biti dobar izvor proteina i kalcijuma, ali wegov uticaj u velikoj meri zavisi od osobe. Mnogi qudi ne podnose laktozu, {to moè dovesti do nadutosti. Ako nemate problema s mlekom, moè biti deo uravnoteène ishrane. Kokosova voda se ~esto promovi{e kao zdrava opcija, i to s razlogom - dobro hidrira i nadokna|uje elektrolite, naro~ito posle ve`bawa. Ipak, sadrì prili~nu koli~inu prirodnih {e}era, pa s wom ne treba preterivati.

Vo}ni sokovi, iako zvu~e zdravo, gube glavnu prednost vo}a - vlakna. Bez wih se {e}er brzo apsorbuje u krv, {to izaziva nagle skokove glukoze i slabiji efekat na varewe nego kada pojedete ceo plod. NAJGORI IZBOR ZA CREVA Dijetna gazirana pi}a ~esto se do`ivqavaju kao „mawe zlo” jer nemaju kalorije, ali to je varqiv utisak. Ve{ta~ki zasla|iva~i koje sadr`e mogu negativno uticati na crevnu mikrobiotu i dugoro~no naru{iti zdravqe digestivnog sistema. Na samom dnu nalaze se zasla|ena i energetska pi}a. Ona ne nude nikakvu nutritivnu vrednost, a mogu ozbiqno poremetiti varewe. Velike koli~ine {e}era hrane lo{e bakterije u crevima, podsti~u upale i stvaraju savr{ene uslove za digestivne tegobe.

LE^EWE BIQEM

Nau~no dokazano: Jedite prokeq, bi}ete sre}niji RIZNICA ZDRAVIH SASTOJAKA Prokeq je bogat proteinima, dijetetskim vlaknima, omega 3 i omega 6 masnim kiselinama, vitaminima C, A, K, E i B kompleksa, mineralima, a najvi{e ima kalijuma, mangana, bakra, kalcijuma, gvo`|a i fosfora. Kalijum je vaàn sastojak }elija i telesnih te~nosti koje pomaù kontrolu rada srca i krvnog pritiska. Mangan je vaàn kao kofaktor za antioksidansne enzime, dok je gvo`|e neophodno za stvarawe krvnih zrnaca. Prokeq sadrì i folnu kiselinu, celulozu, kao i flavonoide. SAVEZNIK PROTIV BROJNIH TEGOBA Pravi je saveznik u borbi protiv {irokog

dijapazona zdravstvenih tegoba - spre~ava nastanak osteoporoze, odli~an je izvor antioksidanasa, podi`e imunitet, ~isti organizam od {tetnih sastojaka jer pospe{uje probavu i boqi rad creva. Lutein i zeaksantin ~uvaju o~i, a preporu~uje se i osobama koje imaju hroni~ne bolove usled degenerativnih promena kao {to su reuma, artritis i i{ijas. PREVENTIVA JE NAJBOQI LEK Nutricionisti isti~u da prokeq ima sna`no antikancerogeno svojstvo i zbog toga se preporu~uje da se konzumira preventivno jer je posebno delotvoran kao za{tita od pojave raka prostate i debelog creva.

Istraìvawa su pokazala da prokeq sadrì specijalnu kombinaciju sastojaka, od kojih je najva`niji sinigrin, koji blagovremeno deluje na kancerogene }elije i uni{tava ih, dok vitamin K ograni~ava o{te}ewa neurona u mozgu, {to je va`no za spre~avawe nastanka Alchajmerove bolesti. „BIQKA SRE]E” Za prokeq se kaè da je „biqka sre}e“ zato {to u sebi sadrì jednu va`nu aminokiselinu zvanu triptofan koja stvara horomon sre}e - serotonin. Zato, jedite prokeq {to vi{e da biste bili sre}ni!

28 ^etvrtak 8. januar 2026.

ENIGMATIKA

SRPSKI POLEMIGLUMAC I ^AR, RE@ISER ERISTINA SLICI ^AR

UKR[TENICA

IME POSRED- SRPSKE SNE@NA NIK, ARBI- TV VODILAVINA TRA@NI TEQKE SUDIJA FARAGO

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

BOLEST KOSTIJU I ZGLOBOVA IME PEVA^A DEDI]A ELEKTRON. CEVI SA DVE ELEKTRODE

SVANU]E LI^NA ZAMENICA @ITEQ BAVARSKE

AUTO OZNAKA [TIPA @ENSKO IME ODMILA

OPRQITI, OPALITI, I@E]I PRIPADAUTO AMERI^KA VU^JA KOWI U NIK BALVODI- JAZBINA OZNAKA TV NARODNOJ KAN. ETNITEQKA NEMA^KE VINFRI (POKR.) PESMI ^KE GRUPE, AROMUN

UDARATI, LUPATI

OZNAKA ZA JUG

DEO BEOGRADA UGLED, VI\ENOST DRUMOVI ^ETKOM O^ISTITI

JEZERO U FINSKOJ POZ. RE@ISER STOJANOVI] PEVA^ICA TANITA

]ORAV

SIMBOL UGQENIKA MAJSTORI ZA RE[ETA

REZERVISATI TATARSKI MESTO U HAN AVIONU IRENA ODMILA POVORKA, KOLONA

HITNUTI

VARO[ U TAMNAVI

POSMATRA^ U IGRI KARATA GRAD U ITALIJI

GLUMICA HATAVEJ NARKOTI^KO SREDSTVO

PROGLA[AVATI NE[TO ILIRSKIM

MESTO BLA@ENSTVA

SUPARNI[TVO

USPRAVNO: 1. Domarka, 2. Zabadava, bez koristi - Crvenilo koè, 3. Stub, pilon (arh.) - Pre svega - Vrsta papagaja (mn.), 4. Stru~wak za gra|u qudskog tela - Izra|iva~ kai{a, 5. înija - Popis imena - Ameri~ka glumica Sandra, 6. Auto oznaka Italije - Vrsta minerala, titanov oksid - Kolo na vozilu, 7. Oblast pod upravom kana - Tvrdi hemijski elementi - Prvi vokal, 8. Ovda{wi (skr.) - Ne~astan postupak - Ameri~ki glumac, reìser i producent Ken, 9. „Smu~ka“ na saonicama - Govoriti neistinu, 10. Prefiks za trostrukost - Pasta za obu}u - Plitko mesto u reci, 11. Oni koji govore ikavski - Ime peva~ice Atijas (Bukva), 12. Letovali{te u Turskoj - Reka u Kini.

BRZ, HITAR (ZAST.) MERA ZA POVR[INU

DELOVI MOLEKULA [VAJCARSKI NACIONALNI JUNAK, VIQEM

VODORAVNO: 1. Ode}a za plivawe, 2. Uzak prolaz, tesnac - Obarka, 3. Srpski fudbaler Nemawa - Reka u Francuskoj, pritoka Loare, 4. [panski gramati~ki ~lan - Prefiweni, suptilni - Velemajstor (skr.), 5. Ispuwena do vrha - Naseqe kod â~ka, 6. Nudist, naturist - Ime fudbalera âkara, 7. Zujawe, zuka - Majka odmila - Oznaka za istok, 8. Veznik - Presecawe - Dlaka u kosi, 9. Zemqi{te, tlo - Glavni grad Estonije, 10. Pustiwak, isposnik - Papin godi{wi prihod, 11. êtrnaesto i 10. slovo azbuke - Stru~wak u ekologiji - Mesto kod Qiga, 12. Ime ameri~kog glumca Houka - Stariji ~ovek, starkeqa, 13. Nepromo~ivo platno - Praìteqi Italije, 14. Ameri~ka osobina.

POLUDIVQI KOWI DANI OKO ILINDANA

RESA, ROJTA

SITAN LOPOV, LUPE@ SIMBOL AZOTA

PLAN PUTA, MAR[RUTA

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: KUPA]I KOSTIM, UZINA, AVARKA, ]ALASAN, LOAR, EL, TANANI, VM, PUNO, ATENICA, ADAMIT, DAMIR, ZUJ, MAMICA, I, I, PRESEK, LAS, TEREN, TALIN, EREMITA, ANAT, QI, EKOLOG, BA, ITAN, ^ILAGER, CERADA, ITALI, AMERIKANIZAM.

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: REUMA, ARSEN, DIODE, OSVIT, [T, JA, BIBA, AKATI, J, VO@DOVAC, INARI, PUTI, ]OR, GOR^IN, TATARAN, C, BACITI, IRA, UB, KIBICER, KITA, ALA[I, ILIRITI, EN, RIVALITET, ATOMI, ITAR, TEL, JAJARA, ITINERARIJ.

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

SUDOKU 2

1 5

9 1

3 7

2 8

7 6

1 5

5 4

2 5

7 4 3

8 4

9 4

2 5

2 8

6 1

RE[EWE SUDOKU 2: 162 493 578 - 398 751 462 547 682 391 - 486 537 219 739 216 854 - 251 849 736 815 364 927 - 974 125 683 - 623 978 145 RE[EWE SUDOKU 1: 624 739 158 - 891 425 763 573 186 924 - 738 514 296 426 973 815 - 159 862 347 214 357 689 - 967 248 531 - 385 691 472

SVET POZNATIH

^etvrtak 8. januar 2026. 29

VESNA ZMIJANAC O ODNOSU SA NIKOLIJOM I REQOM

„Ne jedu meso, ne piju, stra{no…“ Poznata peva~ica iza sebe ima turbulentnu godinu, koju su osim koncerata, obele`ili i zdravstveni problemi. Uprkos tome, ona nastavqa da radi, a na prole}e ima zakazane i koncerte u najve}im dvoranama u regionu.

KOLIKO JE KO[TALO SNIMAWE NA[EG NAJSKUPQEG FILMA?

Bio je nominovan za Oskara, a plakat je naslikao Pablo Pikaso „Bitka na Neretvi” je jedan od na{ih kultnih filmova, a bio je nominovan i za Oskara. Film „Bitka na Neretvi“ snimqen je 1969. godine, a re~ je o partizanskom spektaklu snimqenom u me|unarodnoj koprodukciji sa Italijom i Zapadnom Nema~kom i ~esto se svrstava me|u najboqe filmove ikada snimqene u Jugoslaviji. Film je ujedno vaìo i za jedan od najskupqih projekata svog vremena. Rediteq Veqko Bulaji} svojevremeno je govorio o snimawu ovog projekta, kao i o Qubi{i Samarxi}u i Bati @ivojinovi}u, koji su imali zna~ajne uloge u ovom ostvarewu. „Qubi{u sam upoznao na preporuku Bate, koji je do tada ve} dva filma bio snimio sa mnom. Se}am se s kojom sre}om mi je do{ao i rekao da ima zanimqivog i zaista druga~ijeg glumca za mene. Nikad on nije bio od onih qubomornih i sujetnih. Bilo mu je zaista drago da preporu~i svog kolegu. I tako sam upoznao Samarxi}a“, rekao je svojevremeno Bulaji} za Kurir i dodao: „Do{ao je u Zagreb. Dugo smo razgovarali i zaista je bilo sve kako mi je Bata i obe}ao. Ozbiqan, zanimqiv, poletan mlad ~ovek koji me je odmah odu{evio. Usledila je uloga u ‘Kozari’, koja ga je i vinula u filmska nebesa. Bio je nagra|ivan zasluèno. Usledila je ‘Bitka na Neretvi’. Se}am se wega i Bate, odli~no su sara|ivali“. Producentkiwa Maja Medi} tako|e je govorila o zna~aju i ceni ovog filma. „Osim {to je ‘Bitka na Neretvi’ bila najskupqi film u svoje vreme, mogu}e da je to i dan-danas najskupqi film na Balkanu. Snimawe je trajalo godinu i po dana, JNA je ustupila 10.000 vojnika i svoja vojna vozila. Wegov pravi buxet se i ne zna. Taj iznos se kre}e izme|u sedam i 12 miliona tada{wih dolara, ali tu je bila i vojska, plus 58 dràvnih preduze}a koja su tako|e finansijski pomogla film“, kazala je ona jednom prilikom za „Danas“. Za englesku verziju filma plakat je naslikao ~uveni Pablo Pikaso. „Pri~a se da nije traìo nikakav honorar, nego samo sanduk najboqeg doma}eg vina. Premijera filma je bila 29. novembra 1969. godine u Sarajevu a tom doga|aju su prisustvovali Omar [arif, Sofija Loren… Ono {to je meni li~no najfascinantnije u tom filmu jeste {to se u wemu govori srpski, nema~ki, italijanski i francuski, a to je tako|e raritet za na{e filmove. Film je bio nominovan za Oskara kao jedan od pet najboqih“, ispri~ala je Maja.

ALEKSANDRA PRIJOVI] OTVORENO O SUPRUGU I DECI:

„Filip mewa pelene Ariji“

Muzi~ka zvezda Aleksandra Prijovi} Novu godinu je do~ekala radno i to sa dva nastupa u dve dràve. Tokom dana je podigla raspoloèwe publike u Zagrebu gde je imala nastup, da bi u 2026. godinu u{la sa publikom u Beogradu, kada je u Sava Centru priredila no} za pam}ewe. Aleksandra Prijovi} je izme|u ova dva nastupa dala i intervju u kojem se osvrnula na 2025, pri~ala o porodici, otkrila kako su ona i suprug Filip odabrali ime }erki, kao i kako se sna{ao sin Aleksandar u ulozi starijeg brata. Osim po muzi~kim uspesima, protekla godina osta}e joj u posebnom se}awu zbog ro|ewa }erke Arije. – Filip je odabrao ime, meni se jako svidelo. A Aki ju je jako lepo prihvatio, jako je pa`qiv, briàn prema woj, tako da sam jako sre}na {to je tako, jer rekli su mi kako to zna da bude kada do|e drugo dete, ali je on ba{ dobar, dobar prema woj, divan – rekla je Aleksandra. Ona ne krije da i Filip u~estvuje u svim poslovima oko naslednice, a ne libi se ni da mewa pelene. – Radio je s Akijem, radi i sada, tako da tu nema problema – rekla je Aleksandra.

Vesna Zmijanac je 4. januara proslavila 69. ro|endan, a ovaj datum obele`ila je sa najbli`ima. Kako je Novu godinu provela radno, kao i wena }erka i zet, ovo je bila prilika da se porodica kona~no okupi. „Sa porodicom, unukama, Nikolijom i Reqom, prijateqima. Lepo je bilo. Puna ku}a, puno ~estitki, poziva i poruka. Mislim da ceo svet zna kad sam ro|ena.“ Kada sumira 2025. godinu, Vesna isti~e da je dobro podnela sve probleme koji su je pratili. „Malo radna, malo interventna. Tako je to kad preteram, onda sam u ovoj drugoj ordinaciji za zabavu. Ja i tamo pravim fe{tu. Svi su u mojoj sobi“, rekla je za Kurir. Wene kolege je nisu zabora-

vile, te su joj se mnogi javqali kada su saznali da je hospitalizovana. Vesna je u maju zakazala veliki koncert u Areni, a sada otkriva da li planira jo{ jedan. „Ova je skoro rasprodata. [ta }e daqe biti, pitawe je mog izdràvawa. A treba izdràti dva koncerta dan za danom. Mislim da }u biti poneta tom atmosferom, pa }e to i}i.“ Kako kaè, na wenoj rajder listi je samo voda jer na koncertima ne konzumira alkohol, ve} to ostavqa za neku intimniju atmosferu. „Ne znam sad… Alkohol, mi-

slite? Pa ne. Tu ne. U kafani da, ali tu ne. Tu je opasno. Prvo, moè da se padne. Drugo, velika bina, mnogo kablova. Tre}e, druga je atmosfera. Kafana je kafana“, rekla je ona i dodala: „Nikad nisam imala poroke, ne toliko. Popijem viski, dva, tri, na kraju krajeva, jer mi je lak{e i lep{e, jer svi oni dole piju, ja im pevam. Sada pijem ~aj. Mislim, ne ide. Nekad ne mogu. Nekad nisam raspoloèna za to, a nekad, bogami, kad mi nai|u drugarice koje vole…“ Wena }erka i zet joj ne zameraju {to povremeno popije, ali isti~e da su wih dvoje potpuno druga~iji. „[to ja kaèm, kad vi budete napunili ove godine i radili ovo {to ja radim, da vidim kako }ete. Moète misliti mog Requ i Nikoliju, koji ne jedu meso, ne piju alkohol i rade ovaj posao. Pa to je stra{no. Kako oni mene da razumeju? Ne zameraju mi ni{ta zato {to znaju da sam takva i da sam ceo ìvot pri~ala istinu, onako kako jeste. Od mene se i o~ekuje da ja to tako kaèm. A {ta ja tu pa lo{e govorim?“

REÎ KOJIMA JE ANDRIJA MILO[EVI] ÊSTITAO PRAZNIKE, TREBA SVI DA ÛJU

„Najve}a snaga nije ni u oru`ju ni u agresivnosti, nego u qudskosti“ Glumac Andrija Milo{evi} gostovao je nedavno u Laguninom podkastu „Bukmarker” i tom prilikom uputio va`ne re~i povodom praznika. Andrija Milo{evi} je ~estitao svima Novu godinu i predstoje}e praznike, a usput je poslao i va`nu poruku. Wegove re~i trebalo bi da svi ~uju. „Nikada nije kasno da ~ovek po~ne da se ose}a ~ovekom, velika je to odgovornosti. Vratite se qudskosti. Nemojte da vas ponesu mr`we, gotovi ste onda, to najvi{e vas poga|a. Ako idete u crkvu, stvarno pratite tu crkvu, stvarno pratite {ta vam qudi ka`u. Stvarno pratite da je to qubav. Ako vam 70 puta u crkvi pomenu qubav, pa onda je qubav, brate mili. Onda nemojte pri~ati o drugim stvarima, nemojte da se mr{tite. [to se mr{tite, pobogu? [to se mr{tite na druge qude? Najve}a snaga je u qudskosti. Nije ni u oru`ju ni u agresivnosti, to da se zna, nego u qudskosti“, rekao je Milo{evi} u podkastu „Bukmarker“, autorke i voditeqke Mone Cuki}. „Iza tebe }e ostati samo tvoja dela. ^itajte“, poru~io je glumac.

Za{to slavni holivudski glumac nije hteo da pri~a sa [erbexijom tokom snimawa? Razlog je bizaran Rade [erbexija jednom prilikom je otkrio zanimqivu anegdotu sa snimawa filma „Svetac” iz 1997. godine. U ovom ostvarewu [erbexija je glumio sa slavnim Valom Kilmerom. Me|utim, atmosfera na setu nije bila sjajna, barem ako je suditi po onome {to je [erbexija otkrio godinama kasnije. „U to vreme to je bio jedan od najskupqih filmova na svetu. Glavne uloge igrali su Val Kilmer i Elizabet [u. Kilmer je bio toliko popularan, da se smatralo da je ve}a zvezda ~ak i od Roberta de Nira“, istakao je [erbexija, pa se prisetio anegdote sa snimawa sa Kilmerom: „Ipak, jedna od najsme{nijih anegdota dogodila se na snimawu filma ‘The Saint’, gde sam glumio s Valom Kilmerom. Tokom celog snimawa Val nije hteo da razgovara sa mnom. Niti bi me pozdravio. Mislio sam: ‘Dobro, neka radi kako ho}e. Ja radim svoje i ba{ me briga.’ I onda posledwi kadar. „Zavr{ili smo snimawe, a Val odjednom potr~i preko celog seta, zagrli me, podigne me u vazduh i uzbu|eno ka`e: ‘Rade, ja tebe toliko volim! Oprosti! Ja sam ameri~ki glumac, a na{ sistem rada je takav – ako si moj protivnik u filmu, ne smem da razgovaram s tobom, ni da te volim dok traje snimawe.“ „Nasmejao sam se i rekao mu: ‘Zna{ {ta, Val, ja sam bio profesor glume na Akademiji dramske umetnosti. Dobro poznajem probleme mladih glumaca’“, rekao je on jednom prilikom za doma}e medije. Podsetimo, Kilmer je preminuo 1, aprila 2025. u 65. godini `ivota, nakon te{ke borbe sa kancerom. Ovih dana bi slavio 66. ro|endan.

30 ^etvrtak 8. januar 2026.

SPORT

Preminuo Milorad Kosanovi} Tu`ne vesti na po~etku nove godine sti`u iz Novog Sada gde je preminuo legendarni trener Milorad Kosanovi}. Nekada{wi trener Crvene zvezde u dva mandata, Vojvodine i brojnih klubova u Srbiji i inostranstvu, preminuo je u Novom Sadu posle kra}e bolesti saop{tila je Vojvodina. Nedostaja}e Mi{a Kosanovi} srpskom fudbalu u svakom smislu. Osta} e upam}en kao ~ovek koji je imao hrabrosti da pri~a {ta misli, otvara teme i probleme. Ro|en je 4. januara 1951. godine u [idskim Banovcima, a po~eo da igra fudbal u Borovu. Preselio se 1971. u [vedsku i sa Malmeom osvojio tri trofeja. @ivotni i fudbalski put povezao ga je sa Novim Sadom, gde je najvi{e i voleo da provodi vreme. Igrao je pre dolaska u Vojvodinu za zrewaninski Proleter, a karijeru zavr{io 1983. u dresu novosadskih „kanarinaca“. Bio je u ulozi direktora kluba tvorac {ampionske generacije Vojvodine, a potom trener i selektor. Crvenu zvezdu je vodio u dva mandata.

Evo za{to igra~i biraju NBA klupu pre uloge zvezde Evrolige Sedi tamo na klupi, umesto da do|e ovde i da kida, odveo bi nas na Fajnal-for. Svako od nas je nekad ovako ne{to pomislio i to je logi~no. Za{to bi sportista, ako je sportista, izabrao da se vucara po aerodromima i hotelima, trenira, zagreva i onda presedi utakmicu na klupi, sve dok jedne ve~eri na „minus 25“ kona~no dobije priliku da se pokaè. I onda opet sve isto. Ali, nije tako jednostavno. Ger{on Jabusele ponudio je druga~iju perspektivu u razgovoru za „BasketNews“ i objasnio za{to, ne samo on, ve} mnogi igra~i biraju ulogu NBA rezerviste pre nego da budu evroliga{ke zvezde. Ukratko – radi se o ìvotu posle ìvota ko{arka{a. „Ako odigra{ tri sezone u NBA ligi, dobija{ doìvotnu penziju. Posle ~etiri sezone, medicinski tro{kovi su ti pokriveni do kraja ìvota. A posle pet godina, zdravstveno osigurawe se pro{iruje i na celu porodicu“, bio je konkretan i direktan svojevremeno jedan od najdominantnijih igra~a na poziciji „~etiri“ u Evroligi. Dok ga gr~ki mediji vide kao potencijalno poja~awe za Panatinaikos u jeku sezone 2025/26, on nagove{tava {ta }e biti wegov odgovor na takvu ponudu Dimitriosa Janakopulosa. „@elim da odigram pet sezona ovde u NBA ligi kako bi moja porodica imala tu doìvotnu sigurnost. Nikad ne zna{ {ta ìvot moè da donese“, rekao je 30-godi{wi Francuz poreklom iz Konga, koji je od 2017. do 2019. nosio dres Boston Seltiksa, ali je potom morao da potraì alternativni put nazad ka NBA konkurenciji. I nije prestao da veruje. Na leto 2024. potpisao je trogodi{wi ugovor sa Filadelfijom, prema kojem }e bruto zaraditi malo vi{e od 16 miliona dolara. To {to je u me|uvremenu trejdovan u Wujork Nikse u tom smislu ni{ta ne mewa. Ekipa u koju je igra~ poslat preuzima i sve obaveze prema istom tom igra~u, tako da – igrao, ne igrao – Jabusele }e biti deo NBA sistema do leta 2027. godine. U Wujorku ili negde drugde. Sve {to je potrebno jeste da profesionalno obavqa svoje ugovorne obaveze, da se pona{a pristojno i bude lojalan timu, sve dok jednog dana ne istekne wegova peta sezona u NBA konkurenciji. Da li }e u woj igrati jo{ mawe nego ove sezone, a trenutno je ispod deset minuta u proseku na terenu, ne mewa apsolutno ni{ta. Prosto, postoje igra~i koji ko{arku, odnosno profesionalni sport doìvqavaju na taj na~in i na tome im se ne moè zameriti. Otuda i solidan broj Amerikanaca koji ostanu bez NBA anga`mana u svoje evropske ugovore unose zloglasnu klauzulu prema kojoj su slobodni da se u bilo kom trenutku vrate ku}i – ako se neki od 30 timova javi. Neko bi rekao – ne zanima me ovo, idem da osvojim Evroligu ponovo. Milo{ Teodosi} je jedan od takvih. Ne i ve}ina…

NAJVE]I PREVARANTI U ISTORIJI SPORTA:

Laìrao identitet, obmanuo planetu, a ona namestila sa~eku{u u SAD Mnogo je onih koji su poku{ali da do uspeha u sportu do|u prevarom, a neki su to ~inili i na krajwe podle na~ine. Kada se govori o prevarantima gotovo bez izuzetka svima najpre na pamet pada ime Lensa Armstronga. Legendarni biciklista uspeo je da pobedi rak testisa, a onda i da sedam puta osvoji najteù trku na svetu „Tour de France“. Ipak, iako je ova pri~a bila prava bajka, ispostavilo se da je bio dopingovan. On je sistematski uzimao supstance za poboq{awe fizi~kih mogu}nosti, teè se umarao, a imao je i na~in da prevari anti-doping agenciju. Na kraju se pokajao, wegovo ime je zauvek izbrisano sa liste pobednika na najpoznatijoj biciklisti~koj trci, a on bio ìgosan kao la`qivac. Nedavno je procurela i informacija da je na biciklu imao mali motor od 800 grama, koji mu je davao jo{ ve}u prednost u odnosu na ostale. On je u po~etku poricao krivicu i tvrdio da je ~ist, ali je na kraju u emisiji kod Opre Vinfri priznao da je sve vreme lagao. Istraga FBI je najpre zavr{ena bez optu`be, ali je Svetska antidoping federacija do{la do dokaza zbog kojih je doìvotno prognan iz ovog sporta. Jedan od najpoznatijih skandala razotkriven je kada je ko{arka{ka reprezentacija [panije na Paraolimpijskim igrama u Sidneju osvojila zlato. Nakon dodatnih provera utvr|eno je da ~ak 10 od 12 igra~a

nije imalo nijedan invaliditet. Na kraju su [panci morali da vrate medaqe… Ispostavilo se da nisu podvrgnuti ni IQ testu na kome, po pravilima MOK, nisu smeli da imaju vi{e od 70 bodova (odluka je nakon ovog ukinuta od 2004. godine). [paniji su ostavqene medaqe u atletici, stonom tenisu i plivawu, iako ni ovde nije testiran nijedan sportista iz ove zemqe. Tu je i primer Borisa Oni{~enka koji je ma~evao za SSSR na Olimpijskim igrama 1968. i 1972. godine, te osvojio zlatne medaqe. Naime, on je posedovao mali ure|aj koji je svaki wegov poku{aj blizu protivnika javqao kao pogodak. Diskvalifikovan je nakon {to je dobio poene bez da je pogodio rivala. Towa Harding bila je jedna od najboqih kliza~ica na ledu, ali bi retko ko znao weno ime, da se uz wega ne vezuje i jedan od najve}ih skandala u istoriji

sporta. Naime, ona je smatraju}i sebe „jedinom kliza~icom koja moè da predstavqa SAD na Olimpijskim igrama u Lilhameru 1994. godine“ odlu~ila da sa suprugom unajmi kriminalca koji je posle jednog treninga sa~ekao wenu najqu}u rivalku Nensi Kerigan. Ovaj kriminalac joj je zadao nekoliko jakih udaraca u koleno, sa kojim je i ranije imala problema zbog povreda. Hardingova je izborila mesto preko kvalifikacija, a Kerigan je naknadno prikqu~ena. Towa je u po~etku policijske istrage negirala krivicu i za sve optuìla supruga, ali je ka`wena sa 500 sati dru{tveno-korisnog rada, 160.000 dolara i doìvotnom diskvalifikacijom. Kerigan je u Lilhameru osvojila srebro, dok se Hardingova kasnije okrenula boksu, o wenoj ìvotnoj pri~i je nedavno snimqen i jedan „mokumentarni film“.

Samo jedan klub u Evropi mo`e da prati „ve~ite“ po posetama Crvena zvezda i Partizan i ove sezone su najgledaniji klubo-

vi u evroliga{koj konkurenciji s gotovo identi~nim prosekom

navija~a na kraju prvog kruga takmi~ewa. „Eurohoops“ navodi da je crveno-bele gledalo 18.762, a crno-bele 18.739 navija~a u proseku. „Ve~iti derbi“ odigran pred navija~ima Partizana najpose}enija je utakmica ove sezone sa 21.854 gledalaca. Ovu brojku mo`e da prati samo Panatinaikos koji je na tre}em mestu sa prosekom od 18.578 prisutnih na tribinama. Do ~etvrtog postoji prili~an jaz, ali je uo~qivo da sedam klubova ima prosek od preko 11.000 navija~a na tribinama: @algiris 14.815, Valensija 12.288, Olimpijakos 11.855 i Bajern 11.500. Ukupno gledano, Evroliga u proseku bele`i 9.751 gledalaca po utakmici. Gotovo 1.770.000 navija~a prisustvovalo je me~evima u prvoj polovini regularne sezone.

SPORT

Otkriveno gde }e Ronaldo ìveti kada zavr{i karijeru, luksuz od 30 miliona koji se retko vi|a Engleski mediji ponovo su se raspisali o Kristijanu Ronaldu, ali ovoga puta tema nije wegov u~inak na terenu, ve} ìvot nakon zavr{etka karijere. Prema pisawu uglednog engleskog lista „The Mirror“, portugalska fudbalska zvezda ve} ima plan gde }e ìveti kada odlu~i da oka~i kopa~ke o klin. Re~ je o luksuznoj vili vrednoj ~ak 30 miliona evra, koju je Ronaldo izgradio u ekskluzivnom obalskom rizortu u Portugalu. Nekretnina se nalazi na oko 48 kilometara od Lisabona, u mirnom i privatnom okruèwu, daleko od gradske buke i svakodnevnih gu`vi. Radovi na vili su, prema navodima engleskih medija, u potpunosti zavr{eni, a objekat je spreman za useqewe ~im Ronaldo odlu~i da zavr{i profesionalnu karijeru. Objavqene fotografije brzo su se pro{irile dru{tvenim mreàma i izazvale ogromnu pa`wu javnosti {irom sveta. Mnogi su, kako navode engleski mediji, ostali zate~eni prizorom, a razlog za to nije lokacija, ve} nivo luksuza koji ova vila nudi. Rasko{na arhitektura, savremeni dizajn i pogled na obalu ostavili su bez daha ~ak i one koji su navikli na Ronaldov luksuzan na~in ìvota. Vila je, prema dostupnim informacijama, opremqena najsavremenijim sadràjima, ukqu~uju}i privatne bazene, prostrane terase i maksimalnu privatnost. Ronaldo je tokom karijere ~esto ulagao u nekretnine, ali engleski mediji isti~u da je ovo wegovo najimpresivnije imawe do sada. Portugalac nikada nije krio koliko mu zna~i povratak u domovinu, a ova vila pokazuje da planira da mirnije godine provede upravo u Portugalu. Iako jo{ uvek aktivno igra, o~igledno je da Ronaldo ve} razmi{qa o ìvotu nakon fudbala i obezbe|uje sebi vrhunske uslove.

Zvezdine muke na putu za Tursku i vi{e~asovno ~ekawe zbog nevremena Fudbaleri Crvene zvezde su u nedequ 4. januara oti{li na pripreme u Tursku, konkretnije u Antaliju, ali put nije pro{ao bez problema. Srbija i Beograd su zavejani ove nedeqe, pa je zbog snega i nevremena do{lo i do problema zbog kojih je Zvezda morala da ~eka oko tri sata vi{e nego {to je planirano. Nova.rs je dobila informaciju da su crveno-beli ipak bezbedno stigli do Turske u nedequ uve~e, ali put je izgleda bio te`ak i nije pro{ao bez odlagawa, {to nije ~udno za aerodrome i letove u ovo doba godine. [to se ti~e vremena u Turskoj, situacija je znatno boqa nego u Srbiji, bar u ovom trenutku, a temperatura se kre}e od tri do 17 stepeni u narednim danima. Zvezda }e u Antaiji biti do 15. januara, a novi-stari trener Dejan Stankovi} na put je poveo slede}e igra~e: Mateus, Omri Glazer, Ivan Gute{a, Savo Radanovi}, Nikola Stankovi}, Jung Vu Seol, Frenklin Tebo U~ena, Stefan Gudeq, Stefan Lekovi}, Milo{ Veqkovi}, Adem Avdi}, Nair Tiknizjan, Mahmudu Ba|o, Rade Kruni}, Timi Maks El{nik, Tomas Handel, Vasilije Kostov, Dimitrije [ari}, Jegor Prucev, Mirko Ivani}, Vladimir Lu~i}, Aleksandar Katai, Nemawa Radowi}, Felisio Milson, Uro{ \or|evi}, \or|e Rankovi}, Luka Zari}, Bruno Duarte, Marko Arnautovi}, Aleksa Damjanovi}. Ekipi se u nedequ, direktno u Antaliji, pridru`uje [avi Babika, dok }e Rodrigao biti na raspolagawu od 6. januara. Zvezda }e prve me~eve u januaru igrati u Ligi Evrope protiv Malmea i Selte, a onda je o~ekuje i nastavak borbe za titulu u Superligi Srbije.

^etvrtak 8. januar 2026. 31

Godina Svetskog prvenstva u fudbalu – dovoqno je to da kaèmo U{li smo u 2026. godinu koja nam donosi mnogo sportskih doga|aja, me|u kojima se izdvaja Svetsko prvenstvo u fudbalu. Postoje godine koje ne traè dodatno obja{wewe – one same po sebi ve} asociraju na ne{to posebno. Kada se izgovori „godina Mundijala“, sve nekako stane u taj izraz, bar za one prave qubiteqe fudbala. Takva je 2026. godina. Tri dràve doma}ina – Sjediwene Ameri~ke Dràve, Kanada i Meksiko – jedan turnir, ali ose}aj kao da se igra na celom svetu. Bi}e to najve}e Svetsko prvenstvo do sada, sa ~ak 48 reprezentacija i ukupno 104 utakmice (prethodno bile 64). Ve} to obe}ava fudbalsko ludilo kakvo do sada nismo videli. Mundijal 2026. bi}e prvi sa novim formatom takmi~ewa: 12 grupa po ~etiri selekcije, {to zna~i vi{e utakmica, vi{e pri~a i vi{e prostora za iznena|ewa. Daqe prolaze po najboqe dve selekcije iz svake grupe, dok }e od tre}eplasiranih nastati nova tabela, a osam od 12 najboqih }e tako|e izboriti plasman u nokaut fazu. Ceo turnir }e trajati od 11. juna do 19. jula, a nokaut faza po~iwe 28. juna i ve} je poznato koja se grupa sa kojom ukr{ta. Ako Portugal i Argentina opravdaju ulogu favorita, a Kristijano Ronaldo i Lionel Mesi odlu~e se pojave u dresovima svojih reprezentacija, onda bismo ve} u ~etvrtfinalu mogli da vidimo jedan od najve}ih derbija svih vremena. Finalna utakmica igra}e se na stadionu „MetLajf“ u Wu Xerziju, dok }e se me~evi razlivati preko vremenskih zona, od Meksiko Sitija do Vankuvera.

Fudbal }e se igrati od ranog popodneva do duboko u no}, za ceo svet, tako da budite spremni za neprospavane no}i i kvalitetnu fudbalsku predstavu u kojoj Srbija ne u~estvuje. Ovaj Mundijal }e se u Srbiji gledati druga~ije nego neki prethodni, na kojima su „orlovi“ bili u~esnici, ali ni{ta vi{e od toga. Sada ne}e biti toliko nervirawa, kalkulacija i nervoze, ali to ne zna~i da }e biti mawe radoznalosti i da }e pravi qubiteqi fudbala u Srbiji odustati od pra}ewa jednog od, ako ne i najve}eg sportskog doga|aja na svetu. Prati}e se ko }e biti novi heroj, ko najve}e razo~arewe, ko koristi {ansu da prvi put u|e u veliku pri~u… Fudbal za vreme Mundijala postaje globalni film, a ne samo nacionalna drama i Argentincima }e biti mnogo te{ko da odbrane tron na koji su do{li u Kataru 2022. godine.

O~ekuje se i sudar generacija. Neke od najve}ih zvezda dana{wice mo`da }e igrati svoj posledwi ples (Ronaldo i Mesi), dok }e nova imena upravo na ovom turniru postati planetarno poznata. Stadioni }e biti bez ikakve sumwe biti puni, tehnologija prisutnija nego ikad, a svaki potez mogao bi da bude odlu~uju}i, kako na utakmicama pojedina~no, tako i na turniru celokupno gledano. Mundijal 2026. nije samo sportski doga|aj, ve} kulturni fenomen. Mesec dana u kojem se planovi pomeraju, snovi prepri~avaju, a svakodnevica prilago|ava terminima utakmica. ^ak i bez sopstvene reprezentacije, te{ko je ostati ravnodu{an, jer godina Svetskog prvenstva u fudbalu nije obi~na godina – to je vreme kada ceo fudbalski svet, bar na trenutak, di{e istim ritmom.

SVE GRUPE NA JEDNOM MESTU

Grupa A: Meksiko, Ju`na Koreja, Ju`na Afrika, pobednik baraà (Danska, Makedonija, ê{ka, Irska) Grupa B: Kanada, [vajcarska, Katar, pobednik baraà (Italija, Severna Irska, Vels, BiH) Grupa C: Brazil, Maroko, [kotska, Haiti Grupa D: SAD, Australija, Paragvaj, pobednik baraà (Rumunija, Turska, Slova~ka, Kosovo) Grupa E: Nema~ka, Ekvador, Obala Slonova~e, Kurasao Grupa F: Holandija, Japan, Tunis, pobednik baraà (Ukrajina, Albanija, [vedska, Poqska) Grupa G: Belgija, Iran, Egipat, Novi Zeland Grupa H: [panija, Urugvaj, Saudijska Arabija, Zelenortska Ostrva Grupa I: Francuska, Senegal, Norve{ka, pobedik baraà (Irak, Surinam, Bolivija) Grupa J: Argentina, Austrija, Alìr, Jordan GRUPA K: Portugalija, Kolumbija, Uzbekistan, pobednik baraà (DR Kongo, Jamajka, Nova Kaledonija) Grupa L: Engleska, Hrvatska, Panama, Gana.

THURSDAY  ^ETVRTAK 8. 1. 2026.

NOVAKOVE TRI [OKANTNE ODLUKE U 24 SATA FRAPIRALE SVET:

STEVANOVI] OBJAVIO SPISAK VATERPOLISTA: Upaqen alarm – da li imamo neo~ekivan problem? Oni idu po zlato

na Evropskom prvenstvu u Beogradu

Novak \okovi} je u samo 24 sata doneo tri velike odluke i podelio sa navija~ima vesti kao {to je to neretko ~inio na po~etku kalendarske godine. Ona je uvek za \okovi}a ozna~avala jedan novi po~etak, a i ovog puta je Srbin tako postupio. Novak je najpre javno objavio da se povla~i iz Udru`ewa profesionalnih tenisera (PTPA) „nakon pa`qivog razmatrawa“ jer „vrednosti i pristup vi{e nisu u skladu sa trenutnim pracem organizacije“. Odlu~io je da odbije da predstavqa ideale PTPA i daqe. Kada osniva~ napusti organizaciju onda je jasno koliko je to oti{lo daleko. Sve ovo je bilo jasno jo{ mar-

ta 2025. godine kada se prvi put javno ogradio od svega {to radi PTPA, a od tada je izbegavao i

NIKADA VE]A NAGRADA ^EKA \OKOVI]A U MELBURNU:

Australija daje 15 miliona dolara vi{e i ru{i rekorde

Australijan open je odlu~io da jo{ jednom pomeri granice, pa je nagradni fond turnira pove}an za ~ak 16 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Nakon {to su prethodne godine igra~i podelili ukupno 96,5 miliona, sada }e podeliti ~ak 111,5. [ampioni }e prihodovati 4,15 miliona dolara (19 odsto vi{e nego prethodne godine) i upravo se na tu nagradu namerio i Novak \okovi} koji ide u Melburn da napadne 25. grend slem trofej., vice{ampioni 2,15 (13 odsto vi{e), a mo`da najbitnije od svega novac u kvalifikacionih rundama je podignut.

Prvo kolo kvalifikacija se pla}a sada 40,5 hiqada dolara, drugo 57, a tre}e 83,5 hiqada dolara (pove}awe od 16 odsto u svakoj rundi). Za poraz u prvoj rundi }e igra~i zaraditi 150.000 dolara, u drugoj 225, a u tre}oj 327,5. Poraz u ~etvrtoj rundi donosi 480.000 dolara, a u ~etvrtfinalu 750. Poraz u polufinalu donosi ~ek na 1,25 miliona. Ova investicija govori o tome da Australija èli da neguje i {ampione, ali i tenisere koji trenutno podiù formu i dostiù najboqe godine. Ovog puta }e igra~i imati i dodatno pokrivawe tro{kova od 67 odsto za putovawa. „Od kada smo podigli novac za kvalifikacije 2023. godine za 55 odsto, to pove}ana benefita za igra~e, èleli smo da osiguramo da je tenis odrìv za sve takmi~are“, poru~io je Kreg Tajli, direktor Australijan opena. Tokom ~uvenog australijskog leta bi}e potro{eno ~ak 135 miliona dolara.

da govori na tu temu. Nakon toga je najmawe iznena|uju}e odlu~io da poru~i da ne}e igrati za Srbiju protiv îlea u Dejvis kupu po~etkom februara. To je i bilo o~ekivano jer Srbin planira da u Melburnu napadne trofej Austeralijan opena, a ukoliko to uradi samo pet dana kasnije bi opet trebalo da igra me~eve. To je zaista nerealno bilo o~ekivati od wega u 39. godini. I onda jo{ jedan {ok. \okovi} je odlu~io da se povu~e sa turnira u Adelejdu. To je najvi{e od svega zabrinulo navija~e, to zna~i da pripreme nisu ura|ene kako je planirao ili da se pojavio neki neo~ekivan problem. Nesumwivo je da }e \okovi} i sam govoriti o tome kada do|e vreme (ako ne ranije onda na Australijan openu u razgovoru sa srpskim medijima), ali je to alarm koji je ve} podignut. Zbog ~ega \okovi} nije pripremqen na dovoqnom nivou da bude spreman za Adelejd, za{to sada otkazuje sve druge anga`mane koji nemaju veze sa tenisom. [ta se to naprasno desilo, pa donosi ovakve odluke? Na sve to }emo morati da sa~ekamo do Melburna. Ipak, srpski teniser se oglasio na dru{tvenim mreàma i istakao da nije fizi~ki spreman da u~estvuje na ovom turniru. „Svim mojim navija~ima u Adelejdu. Naàlost, nisam ba{ fizi~ki spreman da se takmi~im na turniru slede}e nedeqe. Li~no, ovo je veoma razo~aravaju}e za mene, jer imam lepe uspomene na osvajawe titule tamo pre dve godine. Bio sam veoma uzbu|en {to }u se vratiti, jer se zaista ose}ao kao da igram kod ku}e. Sada sam fokusiran na pripreme za Australijan Open i radujem se {to }u uskoro sti}i u Melburni videti sve qubiteqe tenisa u Australiji“, napisao je \okovi}. Australijan open se igra od 18. januara do 1. februara.

Selektor vaterpolo reprezentacije Srbije Uro{ Stevanovi} objavio je spisak igra~a za predstoje}e Evropsko prvenstvo u Beogradu. Kako je saop{tio Vaterpolo savez, na turniru u glavnom gradu Srbije igra}e golmani: Radoslav Filipovi} (Radni~ki) i Milan Glu{ac (Novi Beograd). Centri: Nemawa Vico (Primorac) i \or|e Lazi} (Jadran Herceg Novi). Bekovi: Sava Randjelovi} (Radni~ki), Nikola Jak{i} (Radni~ki), Radomir Dra{ovi} (Marsej) i Petar Jak{i} (Radni~ki). Spoqni igra~i: Milo{ ]uk (Novi Beograd), Strahiwa Ra{ovi} (Radni~ki), Nikola Luki} (Novi Beograd), Vasilije Martinovi} (Novi Beograd), Nikola Dedovi} (Radni~ki), Du{an Mandi} (Ferencvaro{) i Viktor Ra{ovi} (Radni~ki). Evropsko prvenstvo odr`a}e se od 10. do 25. januara u Beogradu, a Srbija je u Grupi C sa Holandijom (10. januar), [panijom (12. januar) i Izraelom (14. januar). U Grupi A su Malta, Francuska, Crna Gora i Ma|arska, u Grupi B }e igrati Slovenija, Gr~ka, Hrvatska i Gruzija, a u Grupi D su Turska, Rumunija, Italija i Slova~ka.

ANDRIJA PRLAINOVI] O TITULI SA SRBIJOM:

„Sada nismo toliki favoriti, ali zlato kod ku}e je neuporedivo“ Andrija Prlainovi}, legendarni vaterpolista, reprezentativac Srbije i momak koji se na krov Evrope peo sa nacionalnim timom, Partizanom i Crvenom zvezdom, za Nova.rs je govorio o predstoje}em Evropskom {ampionatu koji }e biti odr`an u Beogradu. Interesantan kuriozitet vezan je za ovaj turnir – pre ta~no deset godina, 2016, Srbija je u Beogradu pokorila stari kontinent, a Prlainovi} bio prva zvezda turnira. „Deset godina od tog Evropskog prvenstva… To je bilo ne{to novo i za mene i za saigra~e, nismo navikli da igramo pred tolikim brojem qudi. To je izazvalo odu{evqewe kod nas, emociju…“, zapo~eo je Prlainovi} u razgovoru za Nova.rs. „Ta atmosfera nas je nosila od po~etka do kraja turnira, i za mene najlep{e Evropsko prvenstvo, osvojeno zlato kod ku}e, neuporedivo sa nekim drugim takmi~ewima“, istakao je proslavqeni vaterpolista. Na pitawe da prokomentari{e aktuelnu situaciju, Prlainovi} je rekao: „Toliki broj qudi, tenzija koja je prisustna tokom turnira, velika euforija je vladala tada oko reprezentacije, u celoj zemqi, velika su bila o~ekivawa, i sa tim je potrebno nositi se. Sada su o~ekivawa malo mawa, nismo sada toliki favoriti, iz te perspektive je malo lak{e. Kako se nositi sa tim? Fokusira{ se na ekipu, na utakmice, i to je neki savet.“ Kada su u pitawu wegova o~ekivawa, Prlainovi} je u prvi plan stavio Srbiju, ali… „Favoriti su, uz Srbiju, Ma|arska, Hrvatska, [panija, Gr~ka, Italija, to je taj neki krug ekipa. Ko bi mo`da mogao da iznenadi – Crna Gora. Mislim da }e oni odlu~itavti o medaqama.“