Srpski glas 7. maj

Premijerka Japana u poseti Kanberi Australija:

Zajednica:

Strana

Strana

Strana

Strana

Vu~i}: Bori}emo se da tzv. Kosovo ne u|e u NATO, ~etiri ~lanice ga ne priznaju

Predsednik Aleksandar Vu~i} izjavio je da }e se Srbija boriti protiv poku{aja da se Pri{tina integri{e u NATO i izrazio nadu da se to ne}e dogoditi, uz podse}awe da su u tom vojnom savezu ~etiri ~lanice koje nisu priznale samoprogla{enu nezavisnost tzv. Kosova.

Predsednik Vu~i} je u Pan~evu, na pitawe novinara da prokomentari{e to {to su trojica ameri~kih kongresmena predstavili Predstavni~kom domu inicijativu da se tzv. Kosovo integri{e u NATO, rekao da je Pri{tina to radila i preko Hrvatske i Albanije, koje su ~lanice Alijanse, kroz vojni savez.

‚’Mi }emo uskoro imati va`ne ve`be sa wima (NATO). Razgovaramo sa wima, nadamo se da se to ne}e dogoditi. Bori}emo se da se tako ne{to ne dogodi. Ne zaboravite da postoje ~etiri zemqe koje su ~lanice NATO-a, kao {to je pet ~lanica u EU, koje nisu priznale Kosovo. Ne vidim kako bi to moglo lako da pro|e, ali da sa~ekamo da vidimo’’, rekao je Vu~i} novinarima u Pan~evu, gde je prisustvovao otvarawu trening centra za dualno i celo`ivotno obrazovawe pri Ma{inskoj {koli ‚’Pan~evo’’.

Odgovaraju}i na pitawe o navodima Slobodne Bosne da je Institut za nuklearne nauke ‚’Vin~a’’ potpisao ugovor sa ruskim Rosatomom za isporuku radioaktivnih izotopa Srbiji i da Vu~i} i Putin ‚’ne{to spremaju’’, naveo je da su to gluposti.

‚’Mi se mu~imo, uz nekoliko dobrih stru~waka koje imamo u ‚Vin~i’, da se bavimo nekakvim farmaceutskim problemima i tako daqe, a oni vaqda misle da neko pravi atomsku bombu. Mnogo ludaka ima, u svetu se to {iri, dru{tvene mre`e su tome mnogo pomogle i ne vredi, kad neko ho}e da lupa gluposti, onda mu je {iroko poqe, rekao bih, gotovo neograni~eno’’, kazao je predsednik Vu~i}.

EVROPSKA KOMISIJA:

Nema odluke o zamrzavawu fondova za Srbiju

Evropska komisija nije donela odluku o zamrzavawu sredstava namewenih Srbiji, niti bilo {ta sli~no, izjavio je portparol Evropske komisije Markus Lamert, dodaju}i da EK kontinuirano procewuje da li su ispuweni relevantni uslovi za podr{ku u okviru finansijskih instrumenata Evropske unije.

Markus Lamert, na dnevnoj konferenciji Komisije, rekao da je to deo uobi~ajene primene ovih instrumenata i va`i tokom celog procesa, ukqu~uju}i i fazu svakog zahteva za isplatu u okviru Plana rasta. „Procene su u toku“, rekao je Lamert.

Na pitawe novinara da li }e Srbiji biti zaustavqena isplata sredstava iz pretpristupnih fondova (IPA), ponovio je da se „ni{ta nije promenilo”.

„To smo vi{e puta ponovili danas. Kontinuirano procewujemo i pratimo situaciju, {to je deo procesa”, rekao je Lamert.

DOBROVOQA^KA ULICA:

Istakao je da su stalne procene EK usmerene na to da li su relevantni uslovi ispuweni, ukqu~uju}i fazu svakog zahteva za isplatu u okviru Plana rasta.

„Do sada smo izrazili zabrinutost zbog nedavnog usvajawa pravosudnih zakona u Srbiji i o~ekujemo da u potpunosti sprovede hitno mi{qewe Venecijanske komisije. Pa`qivo pratimo naredne korake. Istovremeno,

Navr{ilo se 34 godine od stradawa pripadnika JNA u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu, kada su 2. i 3. maja 1992. godine, ubijena 42 vojnika, 71 je rawen, a 207 zarobqeno i mu~eno u logorima. Posle vi{e od tri decenije, podignuta je optu`nica protiv deset lica za ove zlo~ine. Po~etkom maja 1992. godine, zlo~in nad nedu`nim vojnicima, oficirima i civilima na slu`bi

nastavqamo da podr`avamo Srbiju na wenom putu ka EU i o~ekujemo napredak u kqu~nim reformama, naro~ito u oblasti vladavine prava, osnovnih prava i demokratskih principa”, rekao je portparol EK. Evropska komesarka za pro{irewe Marta Kos prethodno je izjavila da EK i daqe razmatra da li }e Beogradu isplatiti sredstva predvi|ena Planom rasta.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} 35 godina ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

U pregovorima su u~estvovali tada{wi komandant Druge vojne oblasti JNA, general Milutin Kukawac, komandant mirovnih snaga UN kanadski general Luis Mekenzi, ~lan Predsedni{tva BiH Ejup Gani}, a bezbednu evakuaciju garantovao je sam Izetbegovi}.

Po{to je sporazum postignut, kolona sa vozilima JNA krenula je narednog dana iz komande u nasequ Bistrik, a na wenom ~elu nalazio se transporter u kojem su, kao za{titnici, bili Izetbegovi}, generali Luis Mekenzi i Kukawac. Samo kilometar daqe, kada je transporter na ~elu konvoja izbio iz Dobrovoqa~ke ulice na Skenderiju, oko 20 teritorijalaca prepre~ilo je vozilo, odsekav{i ostatak kolone, a iz okolnih ku}a, sa samo pedesetak metara, muslimanske snage otvorile su vatru.

u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, tokom dogovorenog mirnog povla~ewa iz Sarajeva, po~inili su pripadnici tzv. Armije BiH, Teritorijalne odbrane BiH i paravojnih muslimanskih formacija kojima su komandovali predratni kriminalci.

„Zelene beretke” su 2. maja napale Dom JNA u Sarajevu i nekoliko drugih vojnih punktova u gradu i ubili 14 pripadnika JNA.

Kao odgovor na te napade, pripadnici JNA su, istog dana, na sarajevskom aerodromu zadr`ali muslimanskog vo|u Aliju Izetbegovi}a, koji se u pratwi potpredsednika vlade Zlatka Lagumxije i }erke Sabine vra}ao sa mirovnih pregovora u Lisabonu.

Izetbegovi} je, podse}a RTS, odveden u kasarnu JNA u Lukavici, nadomak Sarajeva, radi pregovora o bezbednoj evakuaciji vojnika, oficira i civila na slu`bi u JNA iz komande Druge vojne oblasti, kao i drugih kasarni koje su bile pod opsadom muslimanskih snaga u Sarajevu.

Pripadnici JNA, uglavnom mladi vojnici, bespomo}no su sedeli u vozilima i na kamionima, a, prema svedo~ewima pre`ivelih, likvidacije su bile brutalne - napada~i su izvla~ili nenaoru`ane vojnike, oficire i civilna lica koja su uz poni`avawe, rawavali i ubijali na ulici.

Na~elnik „plavih {lemova” general Luis Mekenzi zapisao je tada: „Bio je to definitivno najgori dan u mom `ivotu”.

Centar javne bezbednosti Isto~no Sarajevo podneo je 2005. godine krivi~nu prijavu protiv 15 osoba osumwi~enih za ovaj zlo~in, ali je Tu`ila{tvo BiH istragu pokrenulo tek u novembru 2007. godine. Me|unarodni tu`ilac u BiH Xud Romano doneo je u januaru 2012. godine odluku o obustavqawu istrage.

Tu`ila{tvo BiH je 20. novembra 2018. godine donelo naredbu o ponovnom pokretawu istrage u predmetu „Dobrovoqa~ka”, a Sud BiH je u maju 2022. godine potvrdio optu`nicu protiv deset osoba koje se terete za ratni zlo~in.

Me|u optu`enima su Ejup Gani}, kao ~lan Predsedni{tva RBiH, Zaim Backovi}, kao ~lan Operativnog {taba Teritorijalne odbrane RBiH, i Jusuf Pu{ina, kao pomo}nik ministra unutra{wih poslova RBiH i na~elnik {taba MUP-a RBiH

Muzej Jugoslavije me|u najboqima na svetu

Muzej Jugoslavije, koji ~uva 75 hiqada predmeta i svedo~anstava o istoriji nekada{we dr`ave, sve je prepoznatqiviji na svetskoj kulturnoj mapi. Pro{le godine Ku}u cve}a i muzejske zbirke posetilo je vi{e od 200 hiqada qudi, dok je ugledni me|unarodni ~asopis muzej svrstao me|u 27 najboqih na svetu, isti~u}i wegovu ulogu u o~uvawu istorijskog i kulturnog nasle|a.

Ugledni ~asopis iz oblasti putovawa i kulture Travel + Leisure Muzej Jugoslavije svrstao je me|u 27. najboqih svetskih muzeja, a izdvojen je kao institucija koja se bavi istorijom i kulturnim nasle|em.

„S jedne strane vam je to velika satisfakcija, velika nagrada, da se na|ete na listi sa svim najboqim svetskim muzejima, a s druge strane je to jedan vid obaveze da nastavimo da stvaramo prostor za dijalog, za razumevawe, {to ina~e Muzej Jugoslavije ve} i radi“, isti~e direktorka Neda Kne`evi}.

Na aktuelnoj izlo`bi, predmeti svedo~e o istoriji iz individualne i intimne perspektive. Izlo`eni su umetni~ki predmeti nastali u logorima tokom Drugog svetskog rata, a deo muzeja pretvoren je u logorsku baraku.

„Najrelevantnija su ta autenti~na svedo~anstva i to je upravo ono {to mi na izlo`bi „Sloboda je za nas san – o zato~eni{tvu, stradawu i otporu“ `elimo da poka`emo. To su predmeti koji su nastali u logorima, oni su ~esto mali, fragilni, crte`i}i koji su jedva vidqivi, pisani olovkom ili mastiqavom olovkom, sakrivani u zemqu i ~esto otkrivani tek posle rata“, dodaje kustoskiwa Ana Pani}.

Fenomeni popularne kulture ~esto su u fokusu muzejskih programa. Izlo`ba „Strip – made in Italy“ predstavqa fenomen koji je oblikovao ~itala~ke navike generacija koje su odrastale u Jugoslaviji. „Od 60-ih godina u Srbiji i Jugoslaviji po~iwu da se objavquju novi italijanski stripovi. Me|u wima je Blek Stena, ~ije su licencirano izdawe radili ovda{wi autori, a te epizode su se kasnije prevodile u Italiji i svetu. Poseban fenomen je Alan Ford, sa izuzetnim prevodom Nenada Briksija, koji je bio mnogo popularniji u Jugoslaviji nego u Italiji“, rekao je \ani Bono koautor izlo`be.

Muzej Jugoslavije ~uva 75 hiqada predmeta koji svedo~e o istoriji nekada{we dr`ave. Stekao je globalnu prepoznatqivost, obilaze ga turisti iz celog sveta, a nedavno je zabele`en i dnevni rekord sa blizu 1500 posetilaca.

Stalone

ve} pola veka ~uva korwa~e iz filma Roki

Korwa~e Kaf i Link ve} 50 godina `ive sa glumcem Silvesterom Staloneom, sa kojim su kao ku}ni qubimci glumile u filmu „Roki“. Pre pedeset godina snimqen je film Roki, u kome glavni glumac Silvester Stalone ima dva ku}na qubimca korwa~e, po imenu Kaf i Link. Korwa~e su se pojavile u originalnom filmu iz 1976. godine, tokom scene koja je otkrila li~nu stranu wegovog lika. Mnogi ne znaju da one nisu bile samo rekviziti. Stalone ih je zadr`ao nakon snimawa i one su ostale s wim sve do danas.

Sada, skoro 50 godina kasnije,korwa~e su i daqe deo glum~evog `ivota kao redak primer da ne{to sa filmskog seta postane do`ivotna veza. Tokom godina, Stalone je delio trenutke sa wima i ~ak ih naziva svojim „prvim drugarima“, pokazuju}i koliko mu zna~e i van filmskog platna.

Kruzeru sa smrtonosnim virusom nije dozvoqeno iskrcavawe

Medicinski timovi su radili na evakuaciji dve osobe sa simptomima smrtonosnog hantavirusa nakon sumwe na epidemiju na luksuznom kruzeru kod zapadne obale Afrike, koji je uglavnom prevozio britanske, ameri~ke i {panske putnike.

Oko 150 qudi je i daqe na brodu nakon {to su tri osobe, par iz Holandije i jedan nema~ki dr`avqanin, preminule, dok su se druge razbolele, ukqu~uju}i i Britanca koji je napustio brod i le~i se u Ju`noj Africi.

Zvani~nici Zelenortskih Ostrva saop{tili su da ne}e dozvoliti kruzeru za koji se veruje da je

Hantavirus, koji mo`e izazvati smrtonosnu respiratornu bolest, mo`e se {iriti kada ~estice iz glodarskog izmeta ili urina dospeju u vazduh. Ne prenosi se lako me|u qudima. Ne postoje specifi~ni lekovi za le~ewe ove bolesti, pa se terapija fokusira na potporne mere, ukqu~uju}i upotrebu respiratora u te`im slu~ajevima.

Svetska zdravstvena organi-

zacija je saop{tila da je rizik za javnost nizak i da nema potrebe za panikom ili ograni~ewima putovawa. Me|utim, vlasti ostrvske dr`ave Zelenortska Ostrva nisu dozvolile brodu „MV Hondius“, koji plovi pod holandskom zastavom, da pristane iz predostro`nosti. Operator broda, kompanija Oceanwide Expeditions, sa sedi{tem u Holandiji, saop{tila je da razmatra pregled i iskrcavawe putnika na ostrvima Las Palmas i Tenerife. Poku{avala je da organizuje repatrijaciju dva ~lana posade sa simptomima bo-

lesti, zajedno sa telom nema~kog dr`avqanina i gosta koji je bio u bliskom kontaktu sa preminulim i koji je asimptomatski. Brod Hondijus je isplovio iz U{uaje na jugu Argentine u martu na putovawe koje je najavqeno kao ekspedicija u antarkti~ku prirodu, sa cenama kabina koje se kre}u od 14.000 do 22.000 evra. Proplovio je pored kopnenog dela Antarktika, Foklandskih ostrva, Ju`ne Xorxije, ostrva Najtingejl, Tristana, Svete Jelene i Asensiona pre nego {to je stigao u vode Zelenortskih Ostrva 3. maja.

Ovo su najproduktivnije zemqe na svetu za 2026.

Da li je mogu}e da neko za sat vremena rada uradi duplo vi{e nego neko drugi samo zato {to `ivi u drugoj zemqi? Is-

KO JE NAJPRODUKTIVNIJI

Prema analizi zasnovanoj na podacima Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj, Irska je

postavqa se da jeste, ali razlog nije u tome ko je vredniji, ve} kako je ekonomija organizovana.

Kada se govori o „najproduktivnijim” zemqama, ne misli se na to ko radi najdu`e, ve} gde svaki sat rada donosi najvi{e vrednosti. Upravo to mere ekonomisti kroz pokazateq BDP po satu rada - odnosno koliko novca ekonomija stvori za svaki sat koji neko provede na poslu. Kada se ti podaci uporede, dobija se zanimqiva slika sveta. Umesto da na vrhu dominiraju najve}e ekonomije, listu predvode uglavnom mawe, ali veoma razvijene evropske zemqe. To ba{ i ne odgovara stereotipu o opu{tenom radnom ritmu Evropqana, jer se ispostavqa da te ekonomije iz svakog sata izvla~e maksimum.

na prvom mestu, gde se po jednom satu rada stvori vrednost od oko 151 dolar. Slede Norve{ka sa oko 132 dolara i Luksemburg sa oko 125 dolara po satu. Odmah iza wih su Belgija sa oko 100 dolara, [vajcarska i Danska sa po oko 99 dolara. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave nalaze se ne{to ni`e, sa oko 97 dolara po satu, {to je i daqe iznad proseka, ali nedovoqno za sam vrh. U prvih deset ulaze jo{ i Austrija, Island i Holandija. Ono {to posebno privla~i pa`wu jeste koliko je vrh koncentrisan - nekoliko evropskih zemaqa jasno odska~e, dok se ostatak razvijenog sveta nalazi u znatno u`em rasponu. Ali za{to je to tako? Kqu~ nije u tome koliko qudi rade, ve} u tome {ta rade. Zemqe koje predwa~e uglavnom imaju jake sektore visoke vrednosti, poput

tehnologije, farmaceutske industrije, finansija ili energetike. U Irskoj, na primer, veliki deo ekonomske aktivnosti dolazi od multinacionalnih kompanija, posebno u tehnolo{kom i farmaceutskom sektoru. Te kompanije tamo bele`e zna~ajan deo svoje globalne dobiti, pa produktivnost na papiru deluje izuzetno visok, a ponekad i vi{a nego {to bi se o~ekivalo na osnovu doma}e ekonomije. Luksemburg ima sna`an finansijski sektor koji generi{e veliku vrednost po zaposlenom, dok Norve{ka profitira od proizvodwe energije visoke vrednosti. U oba slu~aja, relativno mali broj industrija donosi veliki ekonomski u~inak, prenosi „Vi`ual kapitalist”. Rezultati pokazuju da produktivnost nije samo pitawe efikasnosti, ve} strukture ekonomije. Zemqe koje se oslawaju na sektore visoke vrednosti prirodno stvaraju vi{e po satu rada, dok one koje imaju ve}i udeo poqoprivrede ili turizma obi~no zaostaju na ovoj listi.

Zato i velike ekonomije poput SAD ili Nema~ke ostaju iznad proseka, ali ne i na samom vrhu. Iako imaju razvijene industrije i sna`ne inovacione sisteme, wihova proizvodwa je raspore|ena na vi{e razli~itih sektora, pa se efekat ne koncentri{e kao u mawim, specijalizovanim ekonomijama.

Na kraju, ova lista otkriva jednu va`nu stvar: Produktivnost u ovom slu~aju ne pokazuje koliko qudi vredno rade, ve} o tome koliko vrednosti wihov rad mo`e da stvori u sistemu u kom se nalaze.

SE]AWE NA @RTVE ZLO^INA U DUBONI I MALOM ORA[JU:

Tri godine od masovnog ubistva

U selima kod Mladenovca i Smedereva, pre tri godine, stradalo je devetoro i raweno dvanaestoro mladih qudi. Uro{ Bla`i} progla{en je krivim za masovno ubistvo i pravosna`no osu|en na kaznu od 20 godina zatvora. Komemorativni programi odr`ani su u Duboni i Malom Ora{ju. Od 4. do 8. maja Nedeqa se}awa i zajedni{tva u svim {kolama u Srbiji.

POMEN U MALOM ORA[JU KOD

SPOMEN-KOMPLEKSA RAVNI GAJ

Na Ravnom gaju vence i cve}e polo`ili su ~lanovi porodica stradalih, rodbina, prijateqi, me{tani, politi~ki zvani~nici, kao i roditeqi dece koja su 3. maja pre tri godine ubijena u O[ „Vladislav Ribnikar” u Beogradu.

Nakon polagawa venaca, po~eo je program se}awa na `rtve masovnog ubistva. Prikazan je video-snimak sa fotografijama mladih koji su stradali u masovnom ubistvu, a zatim su pro~itana wihova imena i kratke biografije.

U vazduh je pu{teno nekoliko desetina belih balona.

U {kolskom dvori{tu u Duboni vence i cve}e pola`u ~lanovi porodica stradalih, rodbina, prijateqi, me{tani.

ADVOKAT PORODICA UBIJENIH:

PRAVDA NIJE ZADOVOQENA, TRI PITAWA OSTAJU BEZ ODGOVORA

Stefan Stefanovi}, advokat porodica ubijenih, izjavio je da su izre~ene kazne Uro{u Bla`i}u i wegovom ocu Radi{i Bla`i}u maksimalne po zakonu, jer je Uro{ bio maloletan u vreme ubistava i ka`wen je sa 20 godina zatvora.

„Da je Uro{ Bla`i} bio samo {est meseci stariji, dobio bi do`ivotnu kaznu, {to bi bilo adekvatno. Smatram da pravda nije zadovoqena. Za devet ubijenih i 13 te{ko rawenih dobio je samo 20 godina”, ka`e Stefanovi}.

Podse}a da je Radi{a Bla`i} osu|en na 20 godina zatvora za te{ko delo protiv op{te sigurnosti, u vezi sa nedozvoqenim dr`awem ve}e koli~ine oru`ja i eksploziva.

„Wegov uticaj na sina je ogroman. Bavio se trgovinom oru`ja i bio je vojno lice zaposleno u Ministarstvu odbrane. Uneo mu je strast prema oru`ju, kupio mu pi{toq kada je imao 18 godina i vodio ga u streqanu. Dobio je adekvatnu kaznu”, isti~e Stefanovi}.

Prema wegovim re~ima, tri godine nakon tragedije jo{ se ne zna motiv ubice, jer nije bio u sukobu sa `rtvama, a ubistva su izvr{ena hladnokrvno.

Isti~e da su tri pitawa ostala „da vise u vazduhu” – nije utvr|eno da li je imao pomaga~e, da li je neko bio s wim u automobilu (tri svedoka videla su pre zlo~ina osobu u vozilu, koja se vidi i na snimku), kao ni {ta je radio od 19 do 22.30. Tako|e, nakon ubistava nije dostavqen wegov telefon, ve} samo „benigna” prepiska sa prijateqicom.

Dekan Fakulteta za bezbednost i diplomatiju Radojica Lazi} tako|e ka`e da se zna kako se zlo~in u Duboni i Malom Ora{ju dogodio, ali ne i za{to, i smatra da su u ovom slu~aju institucije sistema, pre svega u preventivnom delu, zakazale.

„Poznato je da je Uro{ Bla`i} pre toga imao prekr{ajne i krivi~ne prijave na koje odre|ene institucije, pre svega tu`ila{tvo i sudovi, nisu adekvatno reagovale”, navodi Lazi}.

Profesor dodaje da je „Ribnikar” bio okida~ za zlo~ine u dva sela, posebno jer je Uro{ Bla`i} bio poznat po agresivnom pona{awu, kao i wegov otac, koji je bio visoki oficir u Ministarstvu odbrane.

Ne{to posle 22 ~asa i 30 minuta 4. maja

2023, dan posle zlo~ina u O[ „Vladislav Ribnikar”, u Malom Ora{ju Uro{ Bla`i} je ubio Nemawu Stevanovi}a, Lazara Mi-

lovanovi}a, Marka Mitrovi}a, Aleksandra Milovanovi}a, Nikolu Mili}a. Nekoliko minuta kasnije, u susednom selu,

Duboni, ubio je Milana i Kristinu Pani} i Dalibora Todorovi}a. Te{ko raweni Petar Mitrovi} iz Malog Ora{ja preminuo je pedeset dana kasnije u bolnici. Dve `rtve bile su maloletne. Najmla|a je imala 14, a najstarija 25 godina. U Malom Ora{ju, te{ko su raweni Milo{ Jovanovi} (23), Jovan Rankovi} (21) i Nemawa Ili} (20), a lak{e Aleksa \or|evi} (21) i Nikola Mitrovi} (19). U Duboni su te{ko povre|eni Nevena Vuji} (19) i Ivan Ivkovi} (16) iz Dubone i Andrijana Mitrovi} (17) i An|ela Stevanovi} (17) iz Malog Ora{ja, koje su se te ve~eri zatekle u Duboni. Te{ke povrede pretrpeli su i Jovica Stevanovi} (52), Milomir Mijailovi} (56) i wegov brat od strica Predrag (54). Lak{e je povre|en Milan Pe{i} (32) iz Velike Krsne. Raweni u tom te{kom zlo~inu i danas se oporavqaju od povreda.

U jutarwim satima 5. maja, u Gro{nici kod Kragujevca uhap{en je Uro{ Bla`i}, koji je u trenutku zlo~ina imao nepunu 21 godinu.

Bla`i}a je 12. decembra 2024. Vi{i sud u Smederevu proglasio krivim za masovno ubistvo u selima Malo Ora{je i Dubona. Krivim je progla{en i wegov otac Radi{a. Obojici je izre~ena kazna od po 20 godina zatvora, {to je potvrdio i Apelacioni sud u Beogradu.

Apelacioni sud u Kragujevcu potvrdio je prvostepenu presudu i pravosna`no oslobodio Gorana Gavrilovi}a, ujaka Uro{a Bla`i}a, od optu`be za nedozvoqenu proizvodwu, dr`awe, no{ewe i promet oru`ja i eksplozivnih materija, dok je wegovog sina Borisa Gavrilovi}a (20) pravosna`no osudio za ovo krivi~no delo na kaznu zatvora godinu i po dana.

POLAGAWE VENACA, KOMEMORATIVNI PROGRAM I MEMORIJALNI TURNIR

U okviru obele`avawa godi{wice masovnog ubistva u Malom Ora{ju i Duboni, najpre su ~lanovi porodica, rodbina, prijateqi, me{tani i predstavnici Grada i dr`avnih institucija polo`ili vence i cve}e na mestima zlo~ina.

U Malom Ora{ju, to je bilo na Ravnom Gaju, mestu gde se omladina iz sela redovno okupqala, i gde su ubijeni Nemawa Stevanovi}, Marko Mitrovi}, Lazar Milovanovi}, Nikola Mili}, dok je te{ko raweni Petar Mitrovi} nakon 50 dana borbe, preminuo u bolnici.

U susednom selu Duboni, u {kolskom dvori{tu, tako|e na mestu okupqawa mladih, ubijeni su brat i sestra Milan i Kristina Pani} i Dalibor Todorovi}. Nakon komemoracije, u nastavku programa se}awa na stradale, oko 11 ~asova, odr`ao se prigodan program, emitovao se kratki film o stradalim mladim qudima, ~itali su se stihovi, a kasnije, na stadionu FK „Ravni Gaj”, odigran je memorijalni fudbalski turnir pod nazivom „@ivite”.

Organizatori turnira su roditeqi stradalih, FK Ravni Gaj i Fondacija „Angelina”.

Podr{ka sti`e i od FS Srbije i predstavnika fudbalskih klubova Crvena zvezda i Partizan. Fudbal su najvi{e voleli momci iz Malog Ora{ja, zajedno su na inicijativu stradalog Petra Mitrovi}a u~estvovali u obnavqawu kluba i stadiona Ravni Gaj. DANI SE]AWA NA @RTVE MASOVNIH UBISTAVA

Tre}i i ~etvrti maj obele`avaju se kao Dani se}awa na `rtve masovnih ubistava u O[ „Vladislav Ribnikar”, i selima Malo Ora{je i Dubona.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) pozvalo je medije da, 3. i 4. maja, na minut zatamne ekrane u znak se}awa na `rtve.

U osnovnim i sredwim {kolama u Srbiji od 4. do 8. maja obele`ava se Nedeqa se}awa i zajedni{tva.

Al Xazira: Iran nudi rok od 30 dana za okon~awe

rata; Liban: Vi{e od 2.600 poginulih uprkos primirju

Iran tvrdi da se prostor za odluku SAD su`ava, uz poruku da ameri~ki predsednik Donald Tramp mora da bira izme|u vojne operacije i nepovoqnog dogovora. Al Xazira pi{e da Teheran u predlogu Va{ingtonu tra`i da se rat i „svi problemi” okon~aju u roku od 30 dana. Za Trampa je takav plan, kako ka`e, potpuno neprihvatqiv. Libansko Ministarstvo zdravqa navodi da je u izraelskim napa-

Naglasio je da bi Netawahu trebalo da bude oslobo|en optu`be za korupciju, rekav{i da izraelski premijer ne bi trebalo da ima ni{ta na umu, osim rata sa Iranom.

BAGEI: IRAN PRIMIO ODGOVOR SAD NA PREDLOG OD 14 TA^AKA, RAZMATRAMO GA

Iran je primio odgovor Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava na svoj predlog od 14

dima od 2. marta poginulo najmawe 2.679 qudi.

TRAMP: IRANSKI

PREDLOG NEPRIHVATQIV

Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donald Tramp izjavio je da je upoznat sa novim iranskim predlogom i da ga smatra neprihvatqivim, uz tvrdwu da Izrael ne bi postojao da nije wega i premijera te zemqe Bewamina Netawahua. U izjavi za izraelski javni servis Kan, Tramp je rekao da je „razmotrio novi iranski predlog i da on nije prihvatqiv za wega”, isti~u}i da se „operacija odvija odli~no”.

Tramp je ponovio i poziv izraelskom predsedniku Isaku Hercogu da pomiluje Bewamina Netawahua, isti~u}i da je, kako je naveo, „re~ o premijeru ratnog vremena”. „Izrael ne bi postojao bez mene i Bibija (nadimak) Netawahua. Potreban vam je premijer koji mo`e da se fokusira na rat, a ne na gluposti”, zakqu~io je Tramp.

ta~aka preko Pakistana i trenutno ga razmatra, saop{tio je portparol iranskog Ministarstva spoqnih poslova Esmail Bagei.

Istakao je da je iranski plan od 14 ta~aka iskqu~ivo vezan za okon~awe rata, kao i da u ovoj fazi ne postoje pregovori o nuklearnom programu izme|u dve strane. U iranskom predlogu Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama o okon~awu rata zahteva se da se rat i „svi problemi” okon~aju u roku od 30 dana.

BESENT: SAD POJA^AVAJU

EKONOMSKI PRITISAK NA IRAN

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave dodatno su poja~ale ekonomski pritisak na Iran kroz blokadu izvoza nafte i finansijske tokove, dok Teheran, uprkos gubicima od vi{e stotina miliona dolara dnevno, odbija da odustane od nuklearnog programa, izjavio je ameri~ki ministar finansija Skot Besent. Naveo je da kampawa pod nazivom „Operacija ekonomski bes” ima za

Rusko Ministarstvo odbrane upozorilo je stanovnike Kijeva i zaposlene u stranim diplomatskim misijama da napuste ukrajinsku prestonicu, navode}i da bi svaki poku{aj Kijeva da poremeti obele`avawe Dana pobede u Rusiji mogao da izazove sna`an odgovor ruskih oru`anih snaga.

U saop{tewu objavqenom na Telegram kanalu Ministarstva odbrane Rusije navedeno je da }e, ukoliko ukrajinske vlasti poku{aju da sprovedu, kako je re~eno, „zlo~ina~ke planove” usmerene na ometawe proslave 81. godi{wice Pobede u Velikom otaxbinskom ratu, ruske snage izvesti „uzvratni, masovni raketni udar na centar Kijeva”.

„Rusija se, uprkos svojim mogu}nostima, ranije uzdr`avala od takvih akcija iz humanitarnih razloga. Upozoravamo civilno stanovni{tvo Kijeva i zaposlene u stranim diplomatskim predstavni{tvima na potrebu da blagovremeno napuste grad”, saop{tilo je rusko Ministarstvo odbrane.

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Sigurnost u svakom trenutku!

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

ciq da dodatno oslabi iranske prihode, posebno iz sektora nafte i kriptovaluta, isti~u}i da Iran zbog ameri~ke blokade gubi do 400 miliona dolara dnevno.

Ocenio je i da bi pove}ana ponuda nafte na globalnom tr`i{tu, ukqu~uju}i izlazak Ujediwenih Arapskih Emirata iz OPEK-a, mogla da dovede do pada cena energenata u narednom periodu. Prema wegovim re~ima, ameri~ke mere ukqu~uju blokirawe do dva miliona barela nafte dnevno, kao i zamrzavawe stotina miliona dolara u kriptovalutama i druge finansijske restrikcije usmerene na banke i brodove povezane sa Iranom.

LIBANSKO MINISTARSTVO: NAJMAWE 2.679 QUDI POGINULO U IZRAELSKIM NAPADIMA Najmawe 2.679 qudi poginulo je u izraelskim napadima na Liban od 2. marta, uprkos primirju postignutom izme|u Izra-

ela i Hezbolaha koje je na snazi vi{e od dve nedeqe, saop{tilo je libansko Ministarstvo zdravqa.

Podaci Ministarstva pokazuju da je, kada je prekid vatre stupio na snagu u pono} 17. aprila, broj poginulih u izraelskim napadima na Liban iznosio 2.294.

VADEFUL: NEMA^KA TRA@I OD IRANA OTVARAWE ORMUSKOG MOREUZA I KRAJ NUKLEARNOG PROGRAMA

Ministar spoqnih poslova Nema~ke Johan Vadeful pozvao je Iran da ponovo otvori Ormuski moreuz za me|unarodni saobra}aj i odustane od nuklearnog programa, tokom telefonskog razgovora sa {efom iranske diplomatije Abasom Arak~ijem. Vadeful je naveo da je tokom razgovora naglasio podr{ku Nema~ke pregovara~kom re{ewu.

Kijev

maja biti progla{en prekid vatre povodom obele`avawa Dana pobede. Rusko Ministarstvo odbrane saop{tilo je da o~ekuje da ukrajinska strana prihvati prekid vatre i uzdr`i se od bilo kakvih provokacija tokom prazni~nih dana. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, me|utim, izjavio je da Moskva Kijevu nije dostavila zvani~an predlog o privremenom prekidu vatre, nazivaju}i takvu inicijativu „neozbiqnom”. Kijev je ranije vi{e puta odbacivao kratkoro~ne prekide vatre, tvrde}i da oni Rusiji slu`e za politi~ke i vojne potrebe.

Dan pobede u Rusiji se tradicionalno obele`ava u Moskvi, dok su posledwih dana u ruskoj prestonici i drugim regionima poja~ane mere bezbednosti zbog opasnosti od ukrajinskih napada bespilotnim letelicama. Osnovne elemente saop{tewa preneli su i „Rojters” i agencija Anadolija, uz navo|ewe da je Moskva za 8. i 9. maj najavila prekid vatre i upozorila na mogu}nost udara na Kijev u slu~aju poku{aja ometawa proslave Dana pobede.

Moskva je prethodno objavila da }e, u skladu sa odlukom predsednika Rusije Vladimira Putina, 8. i 9.

UNUTAR ^ERNOBIQA 40 GODINA KASNIJE:

BRITANSKA UZBUNA NA FOLKLANDIMA Havijer Milej `eli da izle~i najve}u ranu Argentine

Nuklearno postrojewe i daqe u riziku zbog rusko-ukrajinskog

rata

^etrdesetogodi{wica katastrofe u ^ernobiqu navr{ava se usred rusko-ukrajinskog rata, ~ija zavr{nica nije na vidiku. U februaru 2025. godine, jeftin ruski dron probio je za{titni omota~ u ^ernobiqu. Radnici upozoravaju da mesto najte`e mirnodopske katastrofe na svetu i daqe nije bezbedno.

„Dozimetar zaka~en na grudima po~iwe br`e da ‚otkucava’ ~im zakora~ite van obele`ene staze unutar nuklearne elektrane ^ernobiq. Kada se vratite korak unazad, zvuk se usporava – nevidqiva linija izme|u ~istog tla i kontaminacije”, pi{e Gardijanov reporter.

Iznad se uzdi`e „novi bezbednosni omota~” (NSC) – najve}a pokretna ~eli~na konstrukcija ikada izgra|ena, vi{a od Kipa slobode, {ira od Koloseuma, sa lukom koji se nadvija poput hangara za xinovske avione.

Zavr{en 2019. godine po ceni od 2,5 milijardi dolara i finansiran od 45 zemaqa, NSC je izgra|en da za{titi svet od onoga {to se nalazi ispod wega.

Nalazi se u srcu radioaktivnog podru~ja veli~ine Kipra, uglavnom napu{tenog.

Unutra se nalazi „sarkofag” – siva betonska grobnica podignuta za samo 206 dana kako bi prekrila ru{evine reaktora broj 4, koji je eksplodirao 26. aprila 1986. godine u najte`oj nuklearnoj nesre}i do sada.

Reporter Gardijana pi{e da izbliza, sarkofag deluje gotovo improvizovano – ogromne plo~e naslagane kao gra|evinski blokovi, sa r|om na spojevima. Unutra je i daqe zarobqeno oko 180 tona nuklearnog goriva i ~etiri do pet tona radioaktivne pra{ine.

NSC je izgra|en da kupi vreme – da omogu}i bezbedno demontirawe nestabilnog sarkofaga tokom decenija, uz za{titu u slu~aju wegovog uru{avawa.

NEPREDVI\ENI FAKTOR – RAT

Ono {to donatori nisu predvideli bio je rat – ^ernobiq je bio okupiran u prvim nedeqama ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine – a jo{ mawe su mogli predvideti napad dronom tri godine kasnije.

Na severozapadnom delu krova sada se nalazi privremena zakrpa, na mestu gde je ruski dron vredan oko 20.000 dolara 14. februara 2025. probio konstrukciju, napraviv{i otvor u luku i ugroziv{i wegovu osnovnu funkciju.

„Ako bi se sarkofag uru{io, vi{e od sto tona nuklearnog goriva bilo bi oslobo|eno u vazduh”, rekao je generalni direktor elektrane Sergij Tarakanov.

Potpuna sanacija neophodna je u roku od ~etiri godine, upozoravaju ukrajinski zvani~nici i zapadni stru~waci, ina~e se vi{e ne mo`e garantovati vek trajawa NSC-a od 100 godina. Proceweni tro{kovi iznose do 500 miliona evra, novac koji Ukrajina jo{ nije obezbedila.

U me|uvremenu, rat se nastavqa, a Rusija je vi{e puta lansirala dronove i rakete du` ruta u blizini ^ernobiqa, pove}avaju}i rizik od nove katastrofe.

Na 40. godi{wicu nesre}e, jedno od najugro`enijih mesta na svetu i daqe je pod pretwom.

NAPAD DRONOM

Gardijanov reporter razgovarao je sa radnicima koji su bili prisutni kada je do{lo do napada dronom. Zamenik glavnog in`ewera Oleksandr Skomarohov probu|en je u ranim jutarwim satima 14. februara 2025.

„Videli smo granatirawe i ranije, ali znao sam da }e me probuditi samo ako se dogodilo ne{to kriti~no“, rekao je Oleksandr Skomarohov.

Ruski dron „geran 2” udario je u severozapadni deo luka na visini od oko 85 metara – pribli`no visini osmospratnice.

Eksplozija je probila rupu od 15 kvadratnih metara kroz spoqni i unutra{wi zid konstrukcije, dovoqno sna`nu da bude zabele`ena na sistemu za pra}ewe zemqotresa. „Pravi problemi po~eli su nakon {to je izbio po`ar“, ka`e Skomarohov.

Vatrogasci su stigli za nekoliko minuta, ali je gumena zaptivna membrana na krovu nastavila da tiwa duboko unutar konstrukcije. Tri nedeqe timovi su sekli 332 otvora kako bi doprli do `ari{ta.

Britansko ratno vazduhoplovstvo oglasilo je, tokom vikenda, uzbunu na Folklandskim ostrvima, po{to je predsednik Argentine Havijer Milej dok je {trapacirao palubom ameri~kog nosa~a aviona „Nimic” obe}ao naciji da }e „u~initi sve {to je u qudskoj mo}i” da nad ovim arhipelagom ponovo razvije plavo-belu zastavu. I London i Buenos Ajres pola`u pravo na ostrva oko kojih se, pre ta~no 44 godine, vodio rat u kojem je ubijeno 649 Argentinaca, 255 Britanaca i tri stanovnika Folklandskih ostrva.

Talas politi~kih tenzija, koji je u Americi podigao britanski premijer Kir Stramer, odbijawem da se na bilo koji na~in ukqu~i u ameri~ku avanturu u Persijskom zalivu, zapqusnuo je grupu ostrva na potpuno drugom kraju sveta, jer je administracija Donalda Trampa, smi{qaju}i kako da kazni London, zapretila da }e u sporu oko Folklandskih ostrva promeniti stranu i stati uz Argentinu.

Agencija Rojters objavila je sadr`aj interne prepiske zvani~nika Pentagona u kojem se kontempliraju na~ini na koje bi Va{ington mogao da kazni neposlu{ne saveznike, koji nisu, bar ne dovoqno, podr`ali Trampov rat protiv Irana.

Britanska vlada muwevito je reagovala podse}aju}i da su „stanovnici Folklandskih ostrva u ogromnoj ve}ini glasali za ostanak u sklopu britanskih prekomorskih teritorija”, {to zna~i da wihov „suverenitet le`i u sklopu Ujediwenog Kraqevstva”.

Na referendumu odr`anom 2013. godine, 99,8 odsto stanovnika Folklandskih ostrva izjasnilo se da `eli ostanak u okvirima britanskih prekomorskih teritorija. Na ostrvima `ivi oko 3.600 qudi.

Folklandska ostrva, kako ih zovu Britanci, ili Malvini, kako su ih krstili [panci, bili su predmet spora jo{ od 1833. godine, kada su Britanci upali

na ostrva, proglasili ih delom svoje imperije i proterali dotada{we naseqenike. Argentinci su pak smatrali da pola`u pravo na ostrva, jer su ih nasledili od [panaca, koji su wima prethodno vladali. Ova ostrva nalaze se oko 12.000 kilometara od Velike Britanije i 500 kilometara od Argentine. Za svaki slu~aj, komandant Kraqevskog ratnog vazduhoplovstva Harv Smit nalo`io je da ~etiri „tajfuna” stacionirana na Folklandima pre|u u stawe „visoke uzbune” i budu „spremni” da brane ostrva, oko kojih se 1982. godine vodio rat izme|u Argentinaca i britanske mornarice.

ARGENTINSKI (SKORO)

NOVI AVIONI I PORUKE

IZ BUENOS AJRESA

Dobar deo britanske brige le`i u ~iwenici da su Argentinci, pro{le godine, kupili 24 polovna borbena aviona F-16 od Danaca, te zatra`ila da od Amerikanaca kupe bar dva lete}a tankera KC-135, ~ime bi se Folklandska ostrva na{la u dometu argentinskih aviona.

„Ponavqamo da imamo suverena prava nad Malvinskim ostrvima, Ju`nom Xorxijom i Ju`nim Sandvi~kim ostrvima”, rekao je ministar spoqnih poslova Pablo Kirno, ~ime su okon~ane decenije argentinskog }utawa o ovom pitawu.

„Ovo je signal o promeni ere... Pitawe Malvinskih ostrva ostavilo je emotivni pe~at”, odmah je prokomentarisao dnevnik „Nasion”, hvale}i Havijera Mileja da je ekonomskim oporavkom, fi-

skalnom stabilno{}u, investicijama i modernizacijom vojske stvorio „strate{ku arhitekturu potrebnu za povratak ostrva pod okriqe matice”.

„Istorijski, pravno i strate{ki, Malvini su argentinski. Da bi ih vratili moramo podi}i zemqu”, pi{e argentinski dnevnik.

TA^NO 44 GODINE RANIJE

Milei je na ameri~ki nosa~ aviona stigao ta~no na 44. godi{wicu potapawa krstarice „General Belgrano”, koju je 2. maja 1982. godine potopila britanska nuklearna podmornica „Konkeror”, koriste}i torpeda iz Drugog svetskog rata zato {to moderna torpeda „tajgerfi{„ nisu bila dovoqno pouzdana. U eksploziji su ubijena 323 argentinska mornara.

Posle potapawa „Generala Belgrana”, argentinska flota se vratila u luke gde je ostala do zavr{etka sukoba. Argentinci su uzvratili 4. maja, kada su wihovi avioni ispalili projektile „egzose” na britanski razara~ „[efild” i potopili ga. Time je pokrenut diplomatski skandal u kojem je debqi kraj izvukao tada{wi francuski predsednik Fransoa Miteran, jer su i rakete i avion sa kojeg su one bile lansirane proizvedene u Francuskoj.

Rat je trajao 74 dana, a Britaniju je ponovo u~inio Velikom, a tada{wu premijerku Margaret Ta~er „~eli~nom”, dok je kraqica Elizabeta Druga na trenutak napustila balon politi~ke neutralnosti i pozvala naciju da se „bori za slobodu”.

PRVA @RTVA RASTA CENA KEROZINA ”Spirit erlajns” otkazao letove i otpustio zaposlene

Avio-kompanija „Spirit erlajns” prestala je da radi, {to je prvi put za 25 godina da je jedna avio-kompanija u Americi obustavila poslovawe zbog finansijskih problema. Sve se desilo preko no}i, avioni su prizemqeni, a na aerodromima nema nijednog predstavnika firme.

Niskotarifna avio-kompanija „Spirit erlajns”, ~ija je centrala bila na Floridi, objavila je da je prestala da leti i time postala prva avio-kompanija `rtva visokih cena nafte, odnosno kerozina. Iznenadni prekid rada ostavio je 17.000 stalnih i privremeno zaposlenih bez posla i na desetine hiqada putnika bez letova, od kojih su mnogi trenutno tek na pola svog puta.

Kompanija je dva puta proglasila bankrotstvo u posledwe dve godine, ali su je dokraj~ile cene kerozina koje su se udvostru~ile od po~etka godine. Iznena|eni putnici su preko vikenda do{li na letove i saznali da ne samo da su wihovi letovi otkazani, nego da avio-kompanija vi{e ne radi. Re~ je o kompaniji zna~ajne veli~ine koja je imala 125 aviona i prevozila mese~no milion i po putnika.

Administracija ameri~kog predsednika Donalda Trampa je ponudila plan od 500 miliona dolara koji bi spasao kompaniju barem neko vreme, ali ga kreditori nisu prihvatili.

„Spirit erlajns” je veoma poznata avio-kompanija u Americi koja je letela {irom zemqe – preko Wujorka i Los An|elesa, Floride i ^ikaga i wen prekid rada je glavna vest u zemqi.

„Jedan od najve}ih problema danas je digitalno trovawe dece. Sniziti granicu krivi~ne odgovornosti”

Pre tri godine, 3. maja, jutarwi mir na Vra~aru prekinule su brojne sirene policije i Hitne pomo}i. U~enik Ogledne osnovne {kole „Vladislav Ribnikar” naoru`an pi{toqima i Molotovqevim koktelima otvorio je vatru na svoje vr{wake i radnika obezbe|ewa. Devoj~ica Angelina A}imovi} kobnog dana zadobila je te{ke povrede i preminula je 12 dana nakon tragedije koja je do sr`i potresla Srbiju, region, ali i ceo svet.

Na mestu gde je trebalo da budu najsre}niji i najbezbedniji, u {koli, de~ak od 13 godina ubio je 10 osoba, devetoro {kolskih drugara i radnika obezbe|ewa. Angelina se borila za `ivot dugih 12 dana, ali uprkos snazi i naporima lekara nije pre`ivela. An|elko A}imovi}, otac ubijene devoj~ice, u intervjuu za portal Nova. rs isti~e iz ove tragedije mora dosta da se nau~i i da se spre~i da se ikad i{ta sli~no ponovi.

n Tri godine kasnije, {ta je ono {to se najvi{e promenilo u va{em `ivotu, a {ta je ostalo isto, mo`da i te`e nego prvih dana nakon tragedije?

„Tri godine nakon tragedije, mogu da ka`em da se sve promenilo. Apsolutno sve – od pogleda na `ivot, svakodnevice, do najsitnijih stvari. Kao da vi{e niste isti ~ovek.

Ne mogu da ka`em da li je sada te`e nego prvih dana, jer postoji razlika u intenzitetu i kontinuitetu bola. Danas postoje svakodnevne obaveze koje vas teraju da budete fokusirani na wih, ali svaki dan po~iwe i zavr{ava se isto. Pomolim se i poqubim svoju }erku Angelinu – kada legnem da spavam i kada ustanem. To je ne{to {to se ne mewa. Sve drugo jeste druga~ije. Bol je mo`da re|i, ali kada do|e, izuzetno je jak. Posebno no}u – u posledwe vreme se budim izme|u ~etiri i {est ujutru i tada mi se vra}aju slike koje sam sam u glavi stvorio, od momenta rastanka do onoga {to se desilo. Iako nisam gledao snimke, u mislima rekonstrui{em doga|aj i razmi{qam da li je ne{to moglo biti druga~ije”.

n Su|ewe i daqe traje, da li imate utisak da se ide ka pravdi ili ka formalnom zavr{etku procesa su|ewa?

„Kada je re~ o samom sudskom postupku, ne mislim da se ide ka formalnom zavr{etku procesa, ali isto tako ne mogu da ka`em ni da se ide ka pravdi. Nalazimo se u ponovqenom su|ewu i tek sada, kroz iskustvo, po~iwemo da razumemo kako sudsko-procesni sistem funkcioni{e. U po~etku je sve delovalo profesionalno i korektno, sa pravilnim izvo|ewem dokaza.

Me|utim, nakon svega, ostaje gorak utisak da je u prvom postupku napravqena ozbiqna gre{ka. Postoje dve mogu}nosti –ili je u pitawu neprofesionalnost, ili je gre{ka napravqena svesno, {to je dovelo do toga da Apelacioni sud mora da vrati slu~aj na ponovno su|ewe. Ne mogu da tvrdim {ta je od toga istina, ali je ~iwenica da tako iskusan sudija ne bi smeo da napravi takvu gre{ku, posebno u ovako ozbiqnom postupku.

Uprkos svemu, i daqe verujem da }e u ponovqenom postupku do}i do bar neke pravde, odnosno da }e odgovorni biti ka`weni. Pre svega mislim na roditeqe, koji snose veliku odgovornost – kako za ~uvawe oru`ja, tako i za nebrigu i zapo-

stavqawe deteta. Sve drugo bi za mene predstavqalo apsolutnu farsu”. n Posle toliko vremena, zakon jo{ uvek nije izmewen, u~inioci krivi~nih dela mla|i od 14 godina ne mogu biti osu|eni, da li vas ovo zabriwava, jer se sti~e utisak da ni{ta nismo nau~ili posle tog 3. maja?

„[to se ti~e zakonskih re{ewa, moj stav je da se granica krivi~ne odgovornosti mora sniziti. To je neophodno, imaju}i u vidu i praksu u drugim dr`avama i sve ~e{}e te{ka krivi~na dela koja ~ine deca mla|a od 14 godina. Dru{tvo mora da za{titi i decu i odrasle od takvih pojava. Postoje na~ini da se u svakom konkretnom slu~aju procewuje zrelost deteta, ali kada su u pitawu najte`a krivi~na dela, ne bi smelo da bude dileme.

Dete od deset godina mo`e da svedo~i na sudu i wegova izjava se smatra relevantnom. Ako mo`e da svedo~i, onda mora da postoji i odgovornost kada sa umi{qajem izvr{i te{ko krivi~no delo. U suprotnom, ostavqamo prostor za zloupotrebe, jer se deca sve ~e{}e koriste za izvr{ewe krivi~nih dela.

Na`alost, za ove tri godine nismo mnogo nau~ili. Previ{e smo se bavili politikom, a su{tinske promene izostaju. Jedan od najve}ih problema danas je digitalno trovawe dece i zavisnost od teh-

nologije, {to direktno uti~e i na wihovo pona{awe i na izvr{ewe krivi~nih dela. O tome se veoma malo vodi ra~una, a problem postaje sve ve}i, posebno sa razvojem novih tehnologija”.

n Kako gledate na odgovornost roditeqa i institucija u ovom slu~aju, da li se dovoqno ispituje?

„Kada je re~ o odgovornosti, smatram da ona uvek mora biti personalna. Ne mo`emo govoriti uop{teno o roditeqima ili institucijama – odgovornost je na pojedincima. Svako ko nije uradio svoj posao, a bio je du`an, treba da odgovara. Posebno je va`na uloga roditeqa, koji moraju da budu najodgovorniji za svoju decu. Me|utim, prisutno je veliko neznawe, a neznawe je najve}i neprijateq, pogotovo kada je udru`eno sa lo{om namerom”.

n Kako izgleda borba za pravdu iz va{e perspektive? [ta bi bio pravilan ishod ovog postupka da biste mogli da ka`ete da je pravda, bar delimi~no, zadovoqena?

„Borba za pravdu u ovom slu~aju nije borba za li~nu utehu, jer prave pravde nema – ubica ne odgovara. Ali je va`no da postoji osu|uju}a presuda za odgovorne, jer ona ima i preventivni zna~aj i predstavqa opomenu za budu}nost. To nije samo pitawe ovog slu~aja, ve} celog dru{tva i odnosa prema roditeqskim obavezama”.

Memorijalni centar jo{ „na nuli“

Ubrzo nakon tragedije bila je formirana grupa za izgradwu Memorijalnog centra za `rtve masovnog ubistva u Ribnikaru, ali i Duboni i Malom ora{ju, a A}imovi} ka`e da memorijalizacija ima vi{estruko zna~ewe i da slu`i za nezaborav dece. Memorijalni centar bi, kako ka`e, bio vrsta prevencije svima koji mogu da ga posete, te je du`nost svih da se on napravi.

„I sada kada govorimo posle tri godine da smo na nuli, jedinu krivicu u svemu tome snose roditeqi, {to se ti~e Beograda, zato {to mi nismo uspeli da na|emo neke zajedni~ke smernice {ta }emo i kako }emo, lutali smo u tom svom psihi~kom stawu. Umesto da umesto nas to uradi neki multidisciplinarni tim, to ne ide tako, jer na kraju to opet treba da do|e do nas da verifikujemo i ka`emo kako to treba da izgleda. U stvari, nismo do{li ni do projektnog zadatka da bi to neko po~eo da radi. Dr`ava je rekla – kako god vi odlu~ite bi}e ura|eno, me|utim, mi ni{ta nismo uradili“, obja{wava i ka`e da se nada da }e se posle ovog 3. maja situacija promeniti, te da su ve} po~eli da rade na tome.

n Kada biste mogli da vratite vreme, da li postoji ne{to za {ta mislite da je dru{tvo moglo da uradi druga~ije da se ovakva tragedija spre~i?

„Kada govorimo o tome da li je tragedija mogla da se spre~i, istina je da smo je do~ekali potpuno nespremni, iako su sli~ni slu~ajevi postojali u svetu. Na~in na koji su mediji i dru{tvo reagovali bio je u mnogim segmentima neprimeren, posebno u prvim danima. Porodice `rtava ~esto nisu dobijale ta~ne i proverene informacije, ve} su bile izlo`ene dezinformacijama.

Posebno zabriwava ~iwenica da su se pojavqivali masovni oblici podr{ke po~iniocu na dru{tvenim mre`ama. To pokazuje da postoji ozbiqan problem u dru{tvu i da postoje pojedinci koji bi u odre|enim okolnostima mogli da ponove sli~ne zlo~ine. Decu ne mo`emo da vratimo, ali mo`emo da izvu~emo pouke. Moramo da nau~imo kako da reagujemo u ovakvim situacijama i da spre~imo da se ne{to sli~no ponovi. Sve suprotno od onoga kako se postupalo u prvim danima nakon tragedije trebalo bi da bude smernica za budu}nost”.

Podsetimo, masakr u {koli ina Vra~aru dogodio 3. maja u 8.40 ~asova kada je de~ak ubica prvobitno ubio radnika obezbe|ewa i dve devoj~ice koje su bile de`urne u~enice. Potom je otvorio vatru na u~enika odeqewa sedmog razred, u koji se nedavno prebacio.

Zbog zakonske odredbe, maloletnik nije mogao da odgovara jer nije imao navr{enih 14 godina, a wegovi roditeqi prvobitno su osu|eni na zatvorske kazne, me|utim, Apelacioni sud ih je ukinuo i su|ewe je po~elo od po~etka. @rtve jednog od najstra{nijih zlo~ina u novijoj srpskoj istoriji javnost ne sme nikada da zaboravi, a wihova imena su Ana Bo`ovi}, Sofija Negi}, Mara An|elkovi}, Andrija ^iki}, Bojana Asovi}, Angelina A}imovi}, Ema Kobiqski, Katarina Martinovi}, Adriana Duki} i ~uvar Dragan Vlahovi}.

IZVE[TAJ VLADE SRPSKE SB UN:

Neizabrani stranac podriva

Darko Mladi}: Stawe generala dramati~no lo{e

vladavinu prava u BiH

Vlada Republike

Srpske uputila je Sa vetu bezbednosti

UN svoj redovan Izve{taj o stawu u BiH u kojem se ponovo isti~e da je prisustvo neizabranog stranca sa diktatorskim ovla{}ewima ozbiqno naru{ilo po liti~ku kulturu u BiH, umawuju}i duh kompromi sa koji je neophodan za razvoj zrele demokratije.

„OHR se nadvija nad BiH kao senka i ozbiqno podriva ne samo vladavinu prava i suverenitet BiH, nego i wen politi~ki razvoj“, navedeno je u Izve{taju.

U dokumentu koji se odnosi na period od oktobar 2025 - april 2026. godine ukazuje se da bo{wa~ke politi~ke stranke u BiH, svesne da u OHR-u imaju pouzdanog saveznika u pogledu centralizacije, odbijaju da u|u u iskren razgovor sa srpskim i hrvatskim politi~kim strankama, te isti~u maksimalisti~ke stavove u nadi da }e OHR zaobi}i demokratske procedure i omogu}iti im da ostvare svoje ciqeve - {to se, na`alost, isuvi{e ~esto i de{ava.

„U pojedinim slu~ajevima, visoki predstavnici su ~ak intervenisali da osujete politi~ke dogovore koje su postigli demokratski izabrani lideri u BiH, nepotrebno izazivaju}i politi~ke krize, a zatim se na te krize pozivali kao na dokaz navodne potrebe za svemo}nim visokim predstavnikom”, pi{e u 35. izve{taju Vlade Republike Srpske.

U dokumentu se napomiwe da ~ak i Karl Bilt, koji je obavqao du`nost prvog visokog predstavnika, ve} godinama poziva na ukidawe OHR-a.

„On je 2023. godine izjavio da je „OHR deo problema u Bosni najmawe deceniju”, a i biv{i visoki predstavnik Volfgang

Petri~, tako|e, poziva na zatvarawe OHR-a, isti~u}i da je visoki predstavnik danas „u svakom pogledu deo problema, a ne re{ewa”. O{tro je kritikovao ‚krajwe nedemokratska’ ovla{}ewa visokog predstavnika”, navodi se u Izve{taju.

Iz Vlade Republike Srpske isti~u da je Petri~ upozorio da je nastavak primene takozvanih bonskih ovla{}ewa „recept za katastrofu” i ocenio da, „zbog kontinuiranog postojawa OHR-a”, demokratski proces u BiH „ne funkcioni{e”.

Kao {to je istaknuto u Prilogu dva, uz 35. izve{taj, sada{wi, nelegitimni nosilac funkcije u OHR-u Kristijan [mit zauzima posebno represivan pristup iako nikada nije legalno imenovan za visokog predstavnika.

Iz Vlade Republike Srpske napomiwu da Aneks 10 Dejtonskog sporazuma nala`e da imenovawe na funkciju visokog predstavnika, nakon zahteva strana potpisnica, odobri Savet bezbednosti UN, kao {to je to bio slu~aj sa prvim visokim predstavnikom Karl Biltom, prema Rezoluciji 1031.

„Sve [mitove prethodnike na toj funkciji odobrio je Savet bezbednosti, dok wegova kandidatura nije dobila tu podr{ku. Umjesto toga, [mita je izabrala neformalna grupa uticajnih dr`ava koja sebe naziva Uprav-

ni odbor Saveta za sprovo|ewe mira iako Savet za sprovo|ewe mira nije ni pomenut niti predvi|en Dejtonskim sporazumom”, podvla~i se u Izve{taju.

U dokumentu se ukazuje da je [mita imenovala {a~ica dr`ava ne zato {to su imale pravno ovla{}ewe da to u~ine, nego zato {to su smatrale da ih niko ne mo`e u tome spre~iti.

Iz Vlade Republike Srpske isti~u da, uprkos potpunoj nelegitimnosti, [mit postupa daleko nepromi{qenije nego wegovi prethodnici u OHR-u, te da je doneo na desetine nezakonitih odluka i time izazvao krize, jednu za drugom.

U dokumentu se navodi da su [mitove mere posebno represivne, kao i da je poku{ao da onemogu}i delovawe SNSD-a, najve}e srpske stranke u BiH, kojoj je administrativnom odlukom uskratio pristup javnim sredstvima, te ukazuje da wegov najrepresivniji potez predstavqa nametawe izmjena Krivi~nog zakona BiH.

„[mit je pokazao takav prezir prema ustavnim i demokratskim procedurama u BiH da je svoj dekret objavio kao zakon na internet stranici OHR-a, bez ikakvog uvida, a kamoli debate i usvajawa od Parlamentarne skup{tine, jedinog ustavom predvi|enog zakonodavca na tom nivou vlasti”, upozorava se u Izve{taju upu}enom Savetu bezbednosti UN.

Tim dekretom, istaknuto je u dokumentu, [mitova izmi{qotina pod nazivom „neizvr{avawe odluka visokog predstavnika” uvedena je kao krivi~no delo, za koje je propisana kazna zatvora za sve koji ne postupaju prema wegovim hirovima kao da je rije~ o zakonima donesenim u redovnoj zakonodavnoj proceduri.

Na`alost, nemam dobre vesti, on je jo{ lo{ije nego pre dve nedeqe. Ovo je dramati~no lo{e, ako se ne{to brzo ne uradi, mo`emo o~eki vati najgore vesti, rekao je sin gene rala Ratka Mladi}a, Darko.

„Ovo odugovla~ewe nas vodi u tom pravcu. Nemamo izve{taj ve{ta ka. Nezavisni lekari potro{ili su sedam dana za jedan telefonski po ziv. Moj otac je bolesniji od ve}ine onih koji su pu{teni iz zdrav stvenih razloga iz Haga“, naglasio je Darko Mladi}.

On je istakao da je u Hagu do srede.

„Sve mi ovo li~i na to da oni brutalno produ`avaju vreme mom ocu u zatvoru, da ne bude pu{ten na le~ewe, odnosno da umre u Hagu. A kako se stvari razvijaju, sve vodi ka tom scenariju“, naglasio je Darko Mladi} u izjavi za RTRS.

DODIK U ^IKAGU:

Ovde je Tesla ostavio trag koji traje do danas

Lider SNSD-a Milorad Dodik objavio je na dru{tvenim mre`ama fotografije sa vidikovca zgrade Xon Henkok u ^ikagu, gradu u kojem je Nikola Tesla svetu pokazao snagu ideje i znawa, poru~iv{i da je ponosan gledaju}i u mesto gde je jedan Srbin ostavio trag koji traje do danas. Dodik je na platformi Iks napisao da gleda na mesto gde je na Svetskoj izlo`bi 1893. godine Nikola Tesla prvi put osvetlio veliki prostor naizmeni~nom strujom i zauvek promenio svet, pobediv{i u viziji i znawu one koji su mislili da je nemogu}e.

„Za nas je to vi{e od istorije - to je podsetnik na snagu uma, slobode i hrabrosti da se ide ispred vremena”, napisao je Dodik. Dodik boravi u SAD, gde ga, kako je ranije danas saop{tio, o~ekuju va`ni susreti, razgovori i obra}awa, kao i uru~ewe nagrade na Univerzitetu Xadson.

STIGLE PRIRODNO ZA~ETE TROJKE:

[ipovo slavi mamu Ilijanu

Damjan, Georgina i Strahiwa.

Bele ru`e koje su porodice ubijenih i predstavnici institucija Republike Srpske ostavili u spomen na stradale u koloni JNA u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu, ubrzo su po wihovom odlasku ba~ene u kontejnere.

Bele ru`e ostavqene su u Dubrovoqa~koj ulici povodom 34 godine od zlo~ina, kada je vojna kolona pripadnika Jugoslovenske narodne armije tokom povla~ewa napadnuta iz zasede od muslimanskih paravojnih snaga. ^im su porodice sele u autobuse i krenule prema teritoriji Republike Srpske odmah su se komunalni radnici „prihvatili posla” i bacili ru`e i sve}e zapaqene za du{e ubijenih, kako nekoga ne bi iritirali.

I federalni portali objavili su da su „vredni komunalni radnici nakon {to su se Srbi razi{li o~istili ulicu, a ru`e i sve}e bacili u kontejnere i grad vratili u normalu”.

U~esnici kolone koja je mirnom {etwom odala po~ast ubijenima nisu ni o~ekivali da } e ru`e do~ekati ve~e jer su i danas na svakom koraku wihovo prisustvo u federalnom delu Sarajeva morali da obezbe|uju brojni policajci. Ministar rada i bora~ko-in-

validske za{tite Republike Srpske Radan Ostoji} je tim povodom rekao da je danas lak{e bilo oti}i u Teheran nego u Sarajevu odati po{tu ubijenim pripadnicima JNA u Dobrovoqa~koj ulici jer je Srbe koji su stigli morao da obezbe|uje veliki broj policije.

U masakru u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu su u koloni koja se povla~ila bijena 42 vojnika tada{we Jugoslovenske narodne armije, 71 je rawen, a 207 zarobqeno.

Mlada majka Ilijana Vujni} (26) iz [ipova rodila je 9. marta, dva de~aka i devoj~icu, a najlep{a vest nije samo ponos porodice Vujni}, ve} i op{tine [ipovo, koja je nakon mnogo godina dobila svoje prve trojke - Damjana, Georginu i Strahiwu. Ovu informaciju tada je za „Nezavisne novine” potvrdio ponosni tata Nikola (31), koji je presre}an {to je sve pro{lo dobro i, kako je rekao, majka i bebe su dobro.

- Jako smo uzbu|eni, jo{ sam pod utiskom. O~ekivali smo trojke, ali sada, kada su stigle bebe, ose}aj sre}e je neverovatan. Ono {to je najva`nije, i mama i bebe su dobro. Poro|aj je protekao dobro, a bebice su ro|ene u osmom mesecu i imaju dobru kila`u. Sve je od po~etka pod stalnim nadzorom lekara i, hvala Bogu, sve je proteklo dobro - rekao je ponosni tata.

Mlada majka je prirodnim putem ostala trudna, a vest da nosi trojke ih je iznenadila i veoma obradovala.

- Trudno}a je bila izazovna i Ilijana je od po~etka morala da miruje. Tri i po meseca pred porod bila je u Univerzitetskom klini~nom centru RS. Najva`nije nam je da je sve pro{lo dobro. Supruga je malo iscrpqena, ali ne skida osmeh s lica - rekao je Vujni}.

CRNOGORSKI JARBOLI

BEZ TROBOJKE: Za znamewe srpskog

naroda u Crnoj Gori ne}e biti mesta u dr`avnim institucijama

Trobojci, simbolu srpskog naroda u Crnoj Gori, nema mesta u dr`avnim institucijama. Ona po svoj prilici ne}e biti narodna zastava ni posle {est godina od „oslobo|ewa” i pada re`ima Mila \ukanovi}a, u ~ije vreme je i proterana.

Sredinom pro{log meseca u dr`avnom parlamentu u Podgorici „pala” je inicijativa Demokratske narodne partije lidera Milana Kne`evi}a da se na dnevni red sednice uvrsti predlog o uvo|ewu trobojke kao narodne i dr`avne zastave kojom se di~ila Kraqevina Crna Gora i dinastija Petrovi}a. Pokret „Evropa sad” premijera Milojka Spaji}a ocenio je da jo{ nije vreme da se o toj temi raspravqa i da }e se o woj pri~ati tek kad Crna Gora ispuni obaveze iz evropske agende.

- Za takve stvari sada nije vreme - poru~io je [arec.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Predlog su podr`ali poslanici DNP, Nove srpske demokratije i Socijalisti~ke narodne partije, dok je uzdr`an bio deo poslanika PES. Nije pomoglo poja{wewe Kne`evi}a da trobojka predstavqa istorijski, nacionalni i duhovni kontinuitet stare sa savremenom Crnom Gorom, pokazuju}i dvorsku zastavu Kraqevine Crne Gore i kraqa Nikole Prvog Petrovi}a, isti~u}i da su pod wom vo|ene mnoge bitke, osvajan Skadar i brawena dr`ava od okupatora.

U me|uvremenu je izvestilac za Crnu Goru u Evropskom parlamentu Marjan [arec poru~io da formirawe radne grupe za pristupwe EU zna~i da je Crna Gora postigla veliki napredak u integracijama, te da politi~ari treba {to mawe da ko~e proces pri~ama o trobojci, srpskom jeziku i identitetskim pitawima.

EU tra`i

Crnoj

Milan Kne`evi} tvrdi da trobojka u Crnoj Gori smeta onima koji bi da „zaboravimo Vojislavqevi}e, Nemawi} e, Bal{i}e, Crnojevi}e i Petrovi}e i onima koji misle da istorija po~iwe sa wima”, podsetiv{i poslanike DPS kako je wihov po~asni predsednik Milo \ukanovi} devedesetih izabran pod trobojkom za premijera i {efa dr`ave.

- Pod tom zastavom je pozivao na{e vojnike i rezerviste da idemo da branimo SFRJ od najezde usta{a - naveo je Kne`evi}.

I umesto u institucijama dr`ave, trobojka }e se vijoriti na svadbama, slavama i politi~kim okupqawima.

Biv{a vlast je ustoli~ila novu zastavu crvene boje sa grbom na sredini i zlatnim orlom, koja je pravoslavni narod podelila, kao i himna „Majska zora”, a posebno posledwa dva stiha, ~iji je autor Sekula Drqevi}. Vlast tada nije svuda gledala istim o~ima na isticawe nacionalnih simbola, pa je tako ~esto `murila kad bi se zavijorili „dvoglavi orao” Albanije, hrvatska {ahovnica ili qiqani sa zastave „Sanxaka”.

re{ewe za status evra u

Gori koji

usporava pristupawe

EU radi na re{avawu osetqivog pitawa jednostranog kori{}ewa evra u Crnoj Gori, {to predstavqa prepreku za planove te zemqe da se pridru`i bloku, rekao je crnogorski ministar finansija Novica Vukovi}.

„Evropska komisija pokazala je spremnost da to pitawe re{i na pragmati~an na~in”, rekao je Vukovi} za Blumberg wuz dodaju}i da se predlog EU za re{avawe

o~ekuje do kraja ovog meseca. Potencijalne ~lanice EU pre ulaska u blok moraju da ispune demokratske i ekonomske uslove ali Komisija do sada nije imala slu~aj da neka zemqa decenijama koristi zajedni~ku evropsku valutu kao sredstvo za stabilizaciju wene deset milijardi dolara vredne ekonomije.

Crna Gora, koja je uvela evro 2002, nada se da }e postati ~lanica EU 2028. godine.

Vukovi} nije otkrio detaqe potencijalnog predloga za fiksirawe evra.

On je rekao i da }e Crna Gora ove godine prikupiti sredstva za servisirawe duga i infrastrukturene projekte, delom od me|unarodnih organizacija.

Prema wegovim re~ima, finansijske potrebe za ovu i slede}u godinu dosti`u 2,1 milijardu evra. Vlada `eli da dobije 500 miliona evra od komercijalnih kreditora uz podr{ku garancija Svetske banke. Jo{ 100 miliona evra moglo bi da do|e od francuske razvojne agencije a 50 miliona od Fonda za me|unarodni razvoj OPEK.

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

MINISTARSTVO ODBRANE CRNE GORE: Ne razmatramo mogu}nost ustupawa vojnih baza

SAD-u u ratu sa Iranom

Ministarstvo odbrane Crne Gore saop{tilo je danas da nema saznawa da se razmatra mogu}nosti da Crna Gora ustupi svoje vojne kapacitete i pru`i logisti~ku podr{ku Sjediwenim Ameri~kim Dr`ava za rat protiv Irana.

„@elimo da naglasimo da bi eventualno dono{ewe te odluke bilo van nadle`nosti Ministarstva odbrane i iziskivalo bi saglasje na najvi{em dr`avnom nivou”, navodi se u odgovoru Ministarstva na pitawe Radio-televizije Crne Gore.

Isti~e se da Crna Gora u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama vidi va`nog strate{kog partnera i saveznika u okviru NATO, sa kojim razvija sadr`ajnu i obostrano korisnu saradwu, posebno u oblasti odbrane, u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima i prioritetima.

„Ta saradwa je zasnovana na principima me|usobnog uva`avawa, savezni{tva i odgovornog doprinosa kolektivnoj bezbednosti, o ~emu svedo~i i nedavno usagla{eni Tehni~ki sporazum sa Komandom ameri~kih snaga u Evropi i Africi koji se odnosi na pru`awe podr{ke zemqe doma}ina, ali iskqu~ivo u domenu vojnih obuka

i ve`bi”, navodi se u saop{tewu. Generalni sekretar NATO Mark Rute je na samitu Evropske politi~ke zajednice u Jermeniji rekao da ~lanice tog vojnog saveza, poput Crne Gore, Hrvatske, Rumunije, Portugalije, Gr~ke, Italije, Velike Britanije, Francuske i Nema~ke, sprovode zahteve za kori{}ewe baza i druge logisti~ke podr{ke Sjediwenim Dr`avama u wihovom ratu sa Iranom.

De~ak preminuo na Cetiwu, na wega pala konstrukcija fudbalskog gola

De~ak (12) sa Cetiwa podlegao je povredama po{to je na wega pala konstrukcija gola u jednom fudbalskom balonu u tom gradu. Nesre}a se dogodila u popodnevnim ~asovima na sportskom terenu kod Wego{evog parka na Cetiwu.

Mediji su preneli da je de~ak sa drugarima igrao fudbal kada je konstrukcija gola pala i udarila ga u glavu.

De~ak je transportovan u Klini~ki centar Crne Gore, ali je preminuo od zadobijenih povreda.

U osnovnoj {koli „Wego{„ na Cetiwu, koju je poha|ao preminuli de~ak, tog dana nije bilo.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Skup{tina Kosova

PROPAO POKU[AJ IZBORA PREDSEDNIKA, KOSOVO

Vanredni izbori na Kosovu 7. juna

Vr{ioc du`nosti kosovske predsednice, Aqbuqena Haxiu saop{tila 30. aprila da je 7. jun zvani~no odre|en kao datum odr`avawa vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu.

- Na osnovu Zakona o izborima, zavr{ila sam konsultativni sastanak sa predstavnicima politi~kih subjekata. Nakon razmatrawa ustavnih rokova, odlu~ila sam da vanredni izbori budu odr`ani 7. juna, izjavila je Haxiu.

Gra|ani Kosova }e ponovo iza}i na parlamentarne izbore, samo ~etiri meseca nakon izbora odr`anih 28. decembra, jer poslanici nisu uspeli da u roku od 45 dana izaberu predsednika Kosova.

Tokom pro{le godine izbori su odr`ani u februaru i decembru. Nakon izbora odr`anih 9. februara 2025. Skup{tina Kosova je mesecima ostala nekonstituisana, a na kraju je propalo i formirawe kosovske vlade.

Vlada Kosova je izabrana nakon decembarskih izbora 2025. Me|utim, neizbor kosovskog predsednika doveo je do raspu{tawa Skup{tine Kosova i novih izbora koji }e biti odr`ani 7. juna.

Poslanici Skup{tine Kosova, ni 28. aprila u pono}, nisu uspeli da izaberu predsednika, pa }e Kosovo u}i u nove vanredne izbore.

Zbog nedostatka kvoruma izbor predsednika Kosova nije sproveden. Na sednicama su prisustvovali samo poslanici vlasti, dok opozicija nije u~estvovala.

Ustavni rok za izbor predsednika istekao je u utorak 28. aprila, prema odluci Ustavnog suda.

Gra|ani Kosova bi}e primorani da iza|u na izbore po peti put u posledwih 16 meseci, ra~unaju}i i dva kruga lokalnih izbora, nakon {to poslanici 28. aprila nisu uspeli da izaberu predsednika, ~ime je zemqa automatski u{la u novi izborni proces koji

PREMA PODACIMA FONDA ZA HUMANITARNO

PRAVO U PRI[TINI:

U

2025 godini na Kosovu

pokrenuto 50 postupaka

za ratne zlo~ine

protiv 154 Srba, osu|eno deset

Fond za humanitarno pravo Kosova je predstavio tendeciozno izve{taj pod nazivom „Su|ewa u odsustvu za ratne zlo~ine: Izme|u statistike i realnosti pravde“, uglavnom optu`bama protiv Srba. Prema podacima Fonda za humanitarno pravo u Pri{tini, koji su izneti na konferenciji za {tampu u ovom gradu, 29. aprila, tokom 2025. godine na Kosovu je su vo|eni krivi~ni postupci u 50 predmeta protiv 154 pripadnika srpskih snaga optu`enih za ratne zlo~ine.

„U ovom broju su i 24 optu`nice u odsustvu protiv 120 okrivqenih u odsustvu“, rekao je autor godi{weg izve{taja Fonda za humanitarno pravo, advokat Amer Alija.

U toku 2025. godine, Specijalno tu`ila{tvo Kosova je podiglo i 15 novih optu`nica.

Fond za humanitarno pravo Kosova bavi se pitawem ratnih zlo~ina du`e od dve decenije, a wihovi predstavnici konstanstno prate sudske procese koji se odvijaju u Osnovnom sudu u Pri{tini.

Fond za humanitarno pravo Kosova zanemario je velike zlo~ine protiv Srba koji su bili uzrok ratnog konfilkta na Kosovu. I pored toga {to su svi sudski postupci obustavqeni na velike srpske `rtve: Livadice, `eteoci Staro Gracko, Gora`devac, ubistva porodice Stoli} u Obili}u, porodice Jefti} u Uro{evcu… Fond za humanitarno pravo ne govori o wima.

U OSNOVNOM SUDU U PRI[TINI: Slu`benici OEBS-a, Srpkiwi Jeleni \ukanovi}, {est godina zatvora zbog navodne {pijuna`e za BIA!

U Osnovnom sudu u Pri{tini, u ponedeqak 27. aprila, Srpkiwa Jelena \ukanovi}, slu`benica OEBS-a optu`ena za {pijuna`u, je prvostepeno osu|ena na {est godina zatvora.

U ovu kaznu ura~una}e joj se i vreme provedeno u pritvoru od 28. februara 2025. godine kada je uhap{ena u Severnoj Mitrovici. Protiv \ukanovi}eve je podignuta optu`nica za {pijuna`u, odnosno saradwu sa srpskom Bezbednosno-infomativnom agencijom, BIA, i Aleksandrom Vlaji}em iz Kosovske Mitrovice koji je ranije osu|en za krivi~no delo {pijuna`e.

mora biti odr`an u roku od 45 dana.

Od februara 2025. godine do februara ove godine Kosovo je bilo vo|eno tehni~kom vladom, a ista situacija o~ekuje se ponovo u naredna najmawe dva meseca, uz dodatak da }e i funkciju predsednika obavqati vr{ilac du`nosti.

U sazivu Skup{tine koji je nedavno raspu{ten, Samoopredeqewe je imalo 57 poslanika, Demokratska partija Kosova 22, Demokratski savez Kosova 15 i Alijansa za budu}nost Kosova 6, dok je preostalih 20 mesta pripadalo predstavnicima neve}inskih zajednica.

Centralna izborna komisija Kosova, 1. maja, usvojila je plan aktivnosti i buxet za organizaciju vanrednih parlamentarnih izbora zakazanih za 7. jun.

Predizborna kampawa po~e}e 28. maja, dok }e ukupni tro{kovi organizacije iznositi vi{e od 10 miliona i 800 hiqada evra, odnosno 10.887.186,445 evra.

SPECIJALNI SUD U HAGU

ZA ZLO^INE OVK NA KOSOVU 1998 - 2000. GODINE ^eka se presuda za Ta~ija

i vo|e tzv. OVK

Pretresni panel Specijalizovanih ve}a u Hagu u postupku protiv ~etvorice biv{ih vo|a tzv. OVK, koji su optu`eni za ratne zlo~ine, je u fazi ve}awa, pre dono{ewa presude. Panel ve}a o kaznama od po 45 godina zatvora

Kako je objavqeno je na sajtu Specijalizovanih ve}a, ta~an datum izricawa presude u predmetu protiv ~etvorice biv{ih vo|a tzv. jo{ nije poznat, a javnost }e biti obave{tena kad ga sudije budu odredile.

„Rok za izricawe presude specifi~an je za svaki predmet. Prema Pravilniku, pretresni panel ima 90 dana da donese presudu, ali se taj rok mo`e produ`iti ako je zbog okolnosti potrebno vi{e vremena”, dodaje se u saop{tewu Specijalizovanih ve}a.

Pred Specijalizovanim ve}em u Hagu 11, 12, 13. i 16. februara iznete su zavr{ne re~i timova odbrane Hasima Ta~ija, Kadrija Veseqija, Rexepa Selimija i Jakupa Krasni}ija, a 18. februara bili su zavr{ni odgovori strana u postupku i izjave optu`enih.

\ukanovi}eva se na prvom ro~i{tu, ali i u zavr{nici postupka, izjasnila se da nije kriva za dela koja joj se stavqaju na teret. Optu`nica je tereti da je kontinuirano radila za interese srpske obave{tajne slu`be (BIA), te da je na taj na~in ‘’ugrozila ustavni poredak, bezbednost gra|ana Kosova, ali i OEBS-a u kojem je bila zaposlena“.

Odbrana \ukanovi}eve smatrala je nezakonitim pribavqawe dokaza iz telefona \ukanovi}, smatraju}i da ti navodni dokazi nisu pouzdani, kao ni ostali koji su se iznosili u ovom postupku.

KOMANDANT KFOR-A NA KOSOVU, GENERAL-MAJOR

OZKAN ULUTA[ PORU^IO IZ BRISELA: KFOR i daqe predstavqa

kqu~ni stub stabilnosti

Komandant KFOR-a, general-major Ozkan Uluta{, obratio se javnosti, 1. maja, nakon sastanaka u sedi{tu NATO-a u Briselu, gde je sa saveznicima i partnerima razgovarao o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Zapadnom Balkanu, kao i o ulozi i prioritetima misije KFOR u narednom periodu.

Komandant KFOR-a, general-major Ozkan Uluta{, izjavio je nakon sastanaka u sedi{tu NATO-a u Briselu da je posve}enost saveznika i partnera trajnoj bezbednosti na Kosovu nepokolebqiva. Istakao je da KFOR, u skladu sa mandatom Ujediwenih nacija iz Rezolucije 1244, nastavqa da deluje nepristrasno i u koordinaciji sa EULEX-om i Kosovskom policijom, kako bi obezbedio sigurno okru`ewe i slobodu kretawa za sve zajednice. Iako je bezbednosna situacija od kraja 2025. godine uglavnom mirna, upozorio je da ostaje krhka, posebno na severu, uz mogu}nost novih tenzija. Uluta{ je naglasio da KFOR i daqe predstavqa kqu~ni stub stabilnosti na Kosovu i u regionu Zapadnog Balkana, uz podr{ku vi{e od 4.600 vojnika iz 31 dr`ave. Dodao je da redovna komunikacija sa me|unarodnim partnerima, bezbednosnim strukturama na Kosovu i Vojskom Srbije doprinosi ve}oj transparentnosti i boqem razumevawu situacije na terenu, {to je od presudnog zna~aja za o~uvawe stabilnosti. Govore}i o budu}nosti, komandant KFOR-a poru~io je da je hitno potrebno trajno politi~ko re{ewe, nagla{avaju}i da stabilnost zavisi od opredeqewa svih strana za dijalog umesto nasiqa. KFOR }e, kako je naveo, nastaviti da svojim prisustvom stvara uslove za napredak dijaloga izme|u Beograda i Pri{tine, uz sna`nu podr{ku NATO-a procesu normalizacije odnosa pod okriqem Evropske unije.

Osnovni sud u Pri{tini

besplatno da obi|e familiju u majci Srbiji…Proverite kako!

Postoje veze koje se ne zaboravqaju, ~ak i kada su hiqadama kilometara daleko. Upravo iz te tihe, ali veoma sna`ne potrebe da deca upoznaju deo sebe koji im ~esto ostaje nedosti`an, nastao je Mileva Project – humanitarna fondacija koja je sada zvani~no zapo~ela sa radom.

Vo|ena idejom da se pripadnost ne u~i, ve} do`ivqava, fondacija omogu}ava deci srpskog po-

rekla iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, uzrasta od 2 do 18 godina, da upoznaju zemqu svojih korena, ali ne kroz fotografije i pri~e, ve} kroz li~ni susret. Finansirawem putovawa, Mileva Project otvara vrata iskustvu koje za mnoge porodice do sada nije bilo dostupno.

Za mnogu decu ro|enu daleko od Srbije, veza sa poreklom ~esto se svodi na porodi~ne uspomene, jezik koji se ~uje kod ku}e ili praznike koji se obele`avaju u krugu najbli`ih.

Upravo zato Mileva Project `eli da tu vezu u~ini `ivom, da je pretvori u susret, u prvi dodir sa qudima, mestima i ose}ajem pripadnosti koji ostaje zauvek.

Kako isti~u iz fondacije, iza ove inicijative stoji jednostavno, ali duboko uverewe:

„Verujemo da svako dete zaslu`uje priliku da oseti gde pripada, ali i da vidi, ~uje i do`ivi deo sebe koji jo{ nije upoznalo.“

U skladu sa tom misijom, poziv je otvoren za sve roditeqe i decu iz SAD koji `ele da postanu deo programa. Proces prijavqivawa je jednostavan, traje do kraja maj!

Ciq fondacije je da {to ve}em broju mali{ana i mladih omogu}i ovo jedinstveno iskustvo, koje }e im ostati kao jedna od najlep{ih `ivotnih uspomena.

Istovremeno, Mileva Project upu}uje i diskretan, ali iskren poziv svima koji mogu i `ele da podr`e ovu pri~u. Svaka podr{ka, bilo pojedina~na ili kompanijska, zna~i jo{ jedno dete koje }e prvi put sleteti u zemqu svojih predaka i jo{ jedan zagrqaj koji je ~ekao godinama.

Ono {to je najva`nije, Mileva Project nije samo fondacija. To je emotivna spona izme|u generacija i kontinenata i prilika da se ono {to je daleko u~ini bliskim i da jedno dete, negde izme|u dva sveta, kona~no oseti gde pripada.

Vi{e informacija o prijavi i programu dostupno je na zvani~nom sajtu fondacije.

KOPA^KE ZAMENILA LABORATORIJOM:

Viktorija iz Ni{a doktorirala hemiju u SAD, bila je kapiten Srbije u fudbalu!

Dvadesetosmogodi{wa Viktorija Mi{eqi} iz Ni{a, nekada{wa fudbalerka Ma{inca i svojevremeno kapitenka `enske fudbalske reprezentacije Srbije za igra~ice do 19 godina, doktorirala je nedavno hemiju na Univerzitetu Veslijan (Wesleyan Univerzitety) u ameri~koj dr`avi Konektikat.

Mlada Ni{lijka je jo{ pro{le jeseni dobila ponudu da po zavr{etku doktorskih studija predaje na Ferli Dikinson Univerzitetu u dr`avi Wu Xersi, tako da }e od avgusta biti predava~ na tom poznatom ameri~kom univerzitetu.

Mi{eqi} je kazala da su fudbal i hemija wene dve velike qubavi, i za studije u Sjediwenim Ameri~kim dr`ava odlu~ila se upravo iz razloga jer je tamo mogla istovremeno i da igra fudbal i da studira.

Fudbal je, rekla je, zavolela u najranijem detiwstvu, a hemiju tokom osnovne {kole.

„Moj otac Jovo Mi{eqi} bio je profesionalni fudbaler i fudbalski trener tako da sam ja, ~im sam se rodila ve} imala u ku}i lopte, kopa~ke, kostobrane, {tucne, dresove… ^im sa prohodala po~ela sam da {utiram loptu sa tatom i drugovima ispred zgrade,

a po~ela sam da treniram fudbal u Ma{incu kada sam imala 11 godina“, kazala je Mi{eqi}.

Fudbal je, dodala je, igrala u Ma{incu, a potom i u reprezentaciji Srbije sve do odlaska na studije u Ameriku.

Prema wenim re~ima, jedno vreme razmi{qala je da upi{e studije farmacije u Srbiji, ali bi to zna~ilo da bi morala da prestane da igra fudbal jer ne bi mogla da uskladi sve obaveze na fakultetu sa treninzima i utakmicama u Ma{incu i u reprezentaciji.

Zavaquju}i dobrim ocenama u {koli i dobrim rezultatima na fudbalskom terenu dobila je stipendiju koja je pokrivala sve tro{kove studirawa.

„Nije bilo lako i igrati fudbal i polagati ispite, ali sam stekla puno prijateqa koji su imali sli~an raspored obaveza pa mi je to pomoglo. Zajedno smo trenirali, imali utakmice, predavawa, ispite… Dobra stvar u Americi je {to mo`ete da birate kojim danima }ete da imate predavawa, tako da mo`ete da ih uskla|ujete sa treninzima i utakmicama“, istakla je Mi{eqi}.

ZDF prenosila liturgiju iz srpske pravoslavne crkve u Diseldorfu

U nedequ, tre}eg juna 2026, u srpskoj pravoslavnoj Crkvenoj op{tini Sveti Sava bila je ne{to druga~ija atmosfera od one koja je nedeqom uobi~ajena. Naime, nacionalna nema~ka televizija ZDF (nem. Zweites Deutsches Fernsehen) prenosila je liturgiju iz srpske pravoslavne crkve u Diseldorfu. Nekoliko snimateqa pozicioniralo se ispred samog ulaza u crkvu. Ostatak televizijske ekipe kru`io je dvori{tem dogovaraju}i

se o osvetqewu i logistici, dok su redari volonteri navla~ili svoje jarko`ute prsluke. Doga|aj je morao da protekne u miru i qubavi karakteristi~nim za liturgijski `ivot pravoslavnih hri{}ana. Naime, nacionalna nema~ka televizija ZDF (nem. Zweites Deutsches Fernsehen), koja nedeqom prenosi bogoslu`ewa hri{}anskih crkava razli~itih tradicija, danas je snimala liturgiju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Diseldorfu. Ovom prilikom liturgija se odr`ala sat vremena ranije u odnosu na standardni raspored slu`ewa, u 9 ~asova, i za razliku od uobi~ajenih jezika bogoslu`ewa, crkvenoslovenskog i srpskog, odr`ana je prevashodno na nema~kom. Sve{tenik Sa{a Vra~evi} slu`io je pod motom Radost na nebesi i mir na Zemqi (nem. Freude im Himmel und Friede auf Erden), pod kojim je snimak dostupan u medijateci ove televizije. Iz horske galerije dopirali su glasovi Aleksandra Sekuli}a, tako|e paroha crkve u Diseldorfu, dr Pavla Ani~i}a, horovo|e i koreografa folklorne grupe pri crkvi, kao i glas Dejana Risti}a, gostuju}eg sve{tenika iz Minhena. Parohijane je pored sve{tenika Vra~evi}a i Sekuli}a pri~e{}ivao i stalni protojerej stavrofor Neboj{a Raki}. A celokupnu koordinaciju liturgije i prijema u Crkvenom domu potpomogli su volonteri, kao i bra~ni par \or|evi}, od kojih Aleksandra vodi Kolo srpskih sestara.

Pravoslavnim hri{}anima, wihovim prijateqima i qudima dobre voqe vrata ove crkve ostaju otvorena.

Japan i Australija ja~aju saradwu u obezbe|ivawu minerala i energije

Premijeri Japana i Australije, Sanae Takai~i i Entoni Elbanizi, dogovorili su se tokom dana{weg sastanka u Kanberi da poja~aju saradwu kako

sigurnije i otpornije lance snabdevawa koji }e koristiti australijskim i japanskim preduze}ima i potro{a~ima sada i u budu}nosti”, naveo je Elbanizi.

bi osigurali stabilno snabdevawe kriti~nim mineralima, energijom i drugim osnovnim proizvodima.

„Australija i Japan preduzimaju mere kako bi za{titile svoje ekonomije od budu}ih ekonomskih {okova i neizvesnosti. Zajedni~kim radom posti}i }emo

Japanska vlada je saop{tila da su dvoje lidera tako|e potvrdili da }e wihove zemqe daqe unapre|ivati saradwu u oblasti odbrane i sajber bezbednosti, preneo je Kjodo.

Takai~i i Elbanizi su izdali pet zakqu~nih dokumenata, ukqu~uju}i zajedni~ku deklaraciju o saradwi u oblasti eko-

IZBILI VELIKI NEREDI U ALIS SPRINGSU:

nomske bezbednosti usmerenoj na izgradwu otpornih lanaca snabdevawa retkim zemnim metalima, energetskim resursima i prehrambenim proizvodima, izme|u ostalog.

„Kao i Japan, veoma smo zabrinuti zbog poreme}aja u snabdevawu te~nim gorivima i rafinisanim naftnim proizvodima”, rekao je Elbanizi.

Australija, tako|e, planira da pru`i podr{ku do 1,3 milijarde australijskih dolara (937 miliona ameri~kih dolara) projektima kriti~nih minerala uz u~e{}e Japana, stvaraju}i potencijal za snabdevawe Japana resursima, ukqu~uju}i galijum, nikl, grafit, retke zemne metale i fluorit, navodi Rojters. Retki zemni metali su neophodni za proizvode koji koriste najsavremenije tehnologije kao {to su elektri~na vozila i poluprovodnici, podse}a Kjodo i navodi da Kina iskopava oko 70 procenata svetskih retkih zemnih metala i rafini{e oko 90 procenata wih, imaju}i u vidu da je Japan u velikoj meri zavisan od Kine za nabavku retkih zemnih metala.

Oteta i ubijena uro|eni~ka devoj~ica, besna masa napala policiju i lekare, ho}e da presude ubici u bolnici

Stotine demonstranata sukobile su se sa pripadnicima australijskih hitnih slu`bi u zaba~enom mestu nakon hap{ewa mu{karca osumwi~enog za ubistvo petogodi{we devoj~ice starosedela~kog porekla, saop{tila je policija.

Australijski premijer, regionalni policijski na~elnik i predstavnik porodice `rtve pozvali su na smirenost nakon {to se besna masa od oko 400 pripadnika starosedela~kih zajednica okupila se ispred bolnice u koju je osumwi~eni preme{ten nakon {to su ga me{tani pretukli.

Snimci protesta koje je emitovala javna televizija ABC prikazuju okupqene kako pozivaju na osvetu, {to se odnosi na tradicionalnu, uglavnom fizi~ku kaznu u aborixinskim dru{tvima. Demonstranti su bacali predmete i palili vatru, pri ~emu je vi{e policajaca i medicinskih radnika povre|eno, a o{te}ena su policijska i vatrogasna vozila, kao i vozila hitne pomo}i. Policija je upotrebila suzavac kako bi rasturila masu.

OSUMWI^ENI

PREME[TEN U DARVIN

Xeferson Luis (47), za koga policija veruje da je oteo i ubio

devoj~icu, oti{ao je u jedno od naseqa u Alis Springsu, nakon ~ega su me{tani odlu~ili da uzmu pravdu u svoje ruke, rekao je na~elnik policije Severne teritorije Martin Dol na konferenciji za medije. Devoj~ica je nestala iz svog doma u okolini Alis Springsa. Weno telo prona|eno je od strane jedne od stotina osoba koje su pretra`ivale gustu {ikaru oko grada. Luis, koga je policija ranije tokom nedeqe identifikovala kao osumwi~enog, ranije je bio osu|ivan za nasilni napad i nedavno je pu{ten iz zatvora. Dol je, pozivaju}i na smirenost, rekao da je Luis preme{ten u Darvin, glavni grad teritorije, radi sopstvene bezbednosti, a o~ekuje se da }e u narednim da-

Australija na putu da postane prva zemqa na svetu koja }e potpuno eliminisati ovu vrstu raka

[est meseci nakon {to je kona~no rodila svoje prvo dete, Krisi Volters je re~eno da }e wena }erka verovatno odrasti bez we. Volters je do`ivela jako krvarewe kod ku}e u Tuvumbi, malom gradu dva sata od Brizbejna. Posle vi{e bolni~kih pregleda, lekarskih poseta i biopsija, tada tridesetdevetogodi{wakiwi je dijagnostikovan uznapredovali rak grli}a materice.

- Rekla sam svom mu`u Nilu… sigurno je u pitawu ogromna gre{ka - prise}a se Voltersova. Sada je pro{lo vi{e od decenije le~ewa, iscrpquju}ih i veoma invazivnih, ali rak se pro{irio na druge delove tela. Lekari ka`u da je wena dijagnoza sada terminalna.

- Nikad ovo ne bih po`elela ni najgorem neprijatequ - ka`e ona.

Wena }erka, sada dvanaestogodi{wakiwa, odrasla je uz bolest koja je stalno prisutna u wihovom `ivou. Voltersova ka`e da su u porodici otvoreno razgovarali o smrti kada je devoj~ica imala samo tri godine. Ali 2026. godine, wena }erka je stigla do uzrasta kada Australija po~iwe da vakcini{e decu u poku{aju da elimini{e bolest koja }e na kraju oduzeti `ivot wene majke. Zemqa je na putu da to ostvari u narednoj deceniji i sada se utrkuje sa drugim nacijama da postane prva na svetu koja }e eliminisati jedan oblik raka.

Scena je poznata svakome ko je i{ao u australijsku sredwu {kolu: duga~ak red nemirnih dvanaestogodi{waka i trinaestogodi{waka seda na plasti~ne stolice, jedan po jedan, dok ih sestra uverava da }e igla boleti samo trenutak. Minut kasnije vra}aju se u u~ionicu sa flasterom u obliku kruga na nadlaktici. U okviru Nacionalnog programa imunizacije deci u sredwoj {koli nude se tri vakcine, ukqu~uju}i vakcinu protiv humanih papiloma virusa (HPV). Iako HPV ~esto nema simptome i mo`e nestati sam od sebe, neki visokorizi~ni sojevi mogu dovesti do raka grli}a materice - ~etvrtog naj~e{}eg raka kod `ena u svetu. Sre}om, to je jedan od retkih uzroka raka protiv kojeg postoji vakcina.

nima protiv wega biti podignuta optu`nica. PREMIJER SMIRUJE

Premijer Entoni Elbanizi rekao je da razume „bes i frustraciju qudi“, ali je pozvao na smirivawe situacije. Robin Granites, aborixinski stare{ina i predstavnik porodice `rtve, tako|e je apelovao na uzdr`anost. Australija se dugo suo~ava sa problemom odnosa prema starosedela~kom stanovni{tvu, a koje su britanske kolonijalne vlasti marginalizovale. Aborixini ~ine oko 3,8% stanovni{tva Australije od oko 27 miliona qudi, ali su u nepovoqnijem polo`aju prema gotovo svim socioekonomskim pokazateqima i imaju znatno vi{e stope samoubistava i zatvorskih kazni.

Profesorka Karen Kanfel, pionir istra`ivawa raka grli}a materice na Univerzitetu u Sidneju, ka`e da se ~ini kao da „svako ima majku, sestru ili baku koju je rak grli}a materice pogodio”. Godine 2006. u laboratoriji Univerziteta Kvinslend do{lo je do proboja. Australijski nau~nici su razvili revolucionarnu vakcinu Gardasil, koja spre~ava HPV. Australija je postala prva zemqa na svetu koja je uvela nacionalni program vakcinacije 2007. godine. Vakcina je dala nadu stru~wacima za globalno zdravqe. Modeli koje su napravili Kanfelova i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pokazuju put ka eliminaciji. Uz {iroki program vakcinacije (koji je 2013. pro{iren i na de~ake, koji mogu biti nosioci virusa), Australija ima i visokokvalitetan program skrininga.

Godine 2017. Australija je bila me|u prvim zemqama koje su pre{le sa Papa testa na osetqiviji HPV test, koji se radi samo na svakih pet godina. Tako|e je me|u prvima ponudila `enama mogu}nost samostalnog uzimawa uzorka, {to je vlada opisala kao prekretnicu. Eliminacija raka grli}a materice kao javnozdravstvenog problema ne zna~i da }e bolest potpuno nestati. Nau~nici defini{u eliminaciju kao mawe od ~etiri slu~aja na 100.000 qudi. Izve{taji pokazuju da je Australija na putu da dostigne ciq do 2035. godine, mo`da i ranije.

Od 1982. godine, kada su po~eli da se vode podaci, incidencija i smrtnost od raka grli}a materice su se prepolovile. Najva`nije: podaci iz 2021. pokazuju da prvi put nije bilo novih slu~ajeva raka grli}a materice kod `ena mla|ih od 25 godina. Trenutno Australija ima oko 6,3 nova slu~aja na 100.000 `ena. Vakcinacija devoj~ica mla|ih od 15 godina je ne{to preko 80%, a 85% `ena u kriti~nom uzrastu se redovno testira. Australija je pionir zahvaquju}i ranoj vakcinaciji i modernom skriningu. Na dobrom je putu da postane prva zemqa koja }e eliminisati rak grli}a materice kao javnozdravstveni problem, ali da bi se to ostvarilo, potrebno je odr`ati visoke stope vakcinacije i skrininga, posebno u rawivim grupama.

Xeferson Luis (47), za koga policija veruje da je oteo i ubio devoj~icu

Qudi }e raditi kra}e, ali plate ostaju iste

Australijski sindikati pokrenuli su inicijativu za zna~ajno skra}ewe radne nedeqe, predla`u}i da se standardno radno vreme smawi sa 38 na 35 sati – bez smawewa zarada. Ovaj predlog mogao bi da otvori vrata uvo|ewu ~etvorodnevne radne nedeqe u Australiji.

Predlog je izneo Australian Council of Trade Unions (ACTU), koji }e ga predstaviti u okviru parlamentarne istrage o nacionalnim standardima zapo{qavawa. Predsednica ACTU, Majkla Ounil, upozorila je da radnici u Australiji rade sve du`e, dok jaz izme|u produktivnosti i realnih plata nastavqa da raste.

dr`ali postoje}e plate i sva radna prava, ukqu~uju}i dodatke za prekovremeni rad i rad u posebnim uslovima. ACTU nagla{ava da ciq nije smawewe prihoda radnika, ve} pravednija raspodela radnog vremena u skladu sa savremenim uslovima rada.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER

LODGE

- Dok Australijanci rade du`e sate, razlika izme|u produktivnosti i realnih zarada postaje sve ve}a - poru~ila je Ounil.

Sindikati smatraju da bi skra}ewe radnog vremena donelo vi{estruke koristi – od boqeg balansa izme|u posla i privatnog `ivota, preko smawewa sagorevawa na poslu, do pove}awa ukupne produktivnosti.

Prema predlogu, zaposleni bi za-

Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se {irom sveta sve vi{e govori o fleksibilnijim modelima rada, ukqu~uju}i i ~etvorodnevnu radnu nedequ, kao odgovoru na promene na tr`i{tu rada i rastu}i pritisak na zaposlene. Ukoliko predlog dobije podr{ku, Australija bi mogla da postane jedna od prvih velikih ekonomija koja uvodi kra}u radnu nedequ bez smawewa plata – potez koji bi mogao imati globalni uticaj.

Po~ela saslu{awa o napadu na pla`i Bondaj i porastu antisemitizma

U Australiji su po~ela javna saslu{awa o masovnoj pucwavi na pla`i Bondaj kod Sidneja, kada je tokom proslave jevrejskog praznika Hanuke u decembru `ivot izgubilo 15 qudi. Virxinija Bel, koja je kao sudija imenovana da vodi istragu Kraqevske komisije, rekla je da }e prvi blok javnih saslu{awa istra`iti prirodu i rasprostrawenost antisemitizma u zemqi.

„Nagli porast antisemitizma koji smo videli u Australiji odrazio se i u drugim zapadnim zemqama i ~ini se da je jasno povezan sa doga|ajima na Bliskom istoku. Va`no je da qudi shvate koliko

brzo ti doga|aji mogu izazvati ru`ne izraze neprijateqstva prema jevrejskim Australijancima samo zato {to su Jevreji”, rekla je Bel, prenosi Rojters.

Kraqevska komisija za antisemitizam i dru{tvenu koheziju primila je vi{e od 5.700 podnesaka javnosti.

„Prikladno je da po~nemo sa prikupqawem dokaza od obi~nih ~lanova jevrejske zajednice o wihovom `ivotnom iskustvu antisemitizma. Dobili smo brojne podneske od Jevreja koji opisuju antisemitske incidente ili na~ine pona{awa”, rekla je Bel. Me|u svedocima koji }e danas govoriti bi}e i }erka `rtve napada na pla`i Bondaj, kao i vo|e zajednice i qudi koji su pre`iveli Holokaust. Kako je navedeno, pojedinim svedocima je zagarantovana anonimnost zbog zabrinutosti da bi mogli biti izlo`eni „neprijateqskoj pa`wi”. Drugi blok saslu{awa kasnije tokom maja fokusira}e se na okolnosti koje su dovele do napada na pla`i. Komisija treba da podnese svoj kona~ni izve{taj 14. decembra, ta~no godinu dana od napada na pla`i.

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Australija zabrinuta

zbog najezde mi{eva, rizik po proizvodwu hrane

Vlada Australije izrazila je zabrinutost zbog najezde mi{eva na zapadu zemqe i najavila nastavak saradwe sa poqoprivrednim sektorom kako bi se ubla`io uticaj na snabdevawe hranom.

Ministar energetike Australije Kris Bouven izjavio je u televizijskom obra}awu iz Sidneja da vlasti pa`qivo prate situaciju, posebno u australijskoj saveznoj dr`avi Zapadnoj Australiji. Prema navodima lokalnih medija, mi{evi, koji predstavqaju dugotrajan problem u australijskim `itnim regionima, zahvatili su farme u oblasti poznatoj po uzgoju p{enice, preneo je Rojters.

Proizvo|a~i `itarica upozorili su na mogu}e gubitke useva i zatra`ili pristup sredstvima za suzbijawe glodara. Bouven je istakao da savezna vlada nastavqa intenzivnu saradwu sa industrijom kako bi se smawile posledice po doma}e i me|unarodno tr`i{te hrane. „Najezda mi{eva je veoma te`ak problem za poqoprivrednike, industriju i vlasti”, rekao je on.

Australija, ~etvrti najve}i izvoznik p{enice u svetu, suo~ila se sa najte`om najezdom mi{eva 1993. godine, kada su glodari uni{tili hiqade hektara useva i napadali stoku na farmama sviwa i `ivine.

Generacijski jaz

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

U davna vremena, qudi su koristili termin „generacija“ da bi opisali sve `ive qude. Vremenom se to promenilo u vi{e biolo{ku definiciju, koja predstavqa vremenski raspon od ro|ewa do ro|ewa dece. Po{to je sredwa starost pri ra|awu sada 30 godina, taj vremenski raspon je postao preduga~ak da bi se definisala generacija. Danas je sociolo{ka definicija generacije koja obuhvata 15 godina {iroko prihva}ena. Generacijski jaz predstavqa razlike u stavovima, vrednostima i pona{awu izme|u razli~i-

ka poti~e od “bejbi buma” koji se dogodio posle Drugog svetskog rata, gde je stopa fertiliteta bila 3,5 beba po `eni. Ovaj porast stanovni{tva je tako|e doveo do procvata u ekonomiji, stanovawu, gra|evinarstvu i infrastrukturi kako bi se zadovoqile potrebe ove populacije koja se skoro udvostru~ila u wihovim ranim godinama. Ova osna`ena generacija oblikovala je dru{tvo i dru{tveni kontekst. Oni su se protivili politi~kim odlukama, u~estvovali u protestima, videli uspon feminizma i imali su `equ za jednako{}u. Bili su ratnici socijalne pravde svog vremena. Pokret dru{tvenog preduzetni{tva nisu rodili dana{wi milenijalci, ve} bejbi bumeri. Oni su doneli masovne kulturne promene, dru{tvene promene i ekonomske promene i nastavqaju da imaju uticaj na dru{tvo danas. Kao generacija sa visokom neto vredno{}u, ~esto se opisuju kao „banka mame i tate“, poma`u}i u izgradwi ekonomije i pru`aju}i ruku slede}oj generaciji.

Generacija X (Gen X) opisuje one ro|ene izme|u 1965. i 1979. godine. Oznaka X poti~e od Daglasa

tih generacija. Naj~e{}e je uzrokovan tehnolo{kim napretkom i dru{tvenim promenama. Posebno je vidqiv u komunikaciji, radnoj etici i digitalnim ve{tinama. Dok starije generacije jo{ uvek cene lojalnost i hijerarhiju, mla|e te`e fleksibilnosti i vrednostima poput odr`ivosti. Generacijsko analizirawe je sada glavna oblast istra`ivawa u sociologiji i u akademskom svetu. U posledwih sto godina razlikujemo ukupno {est generacija. ^ak i bez neke ozbiqnije analize me|usobne razlike su jasno uo~qive i na prvi pogled. Generacija graditeqa (The Builders) opisuje one ro|ene izme|u 1925. i 1946. godine. Oznaka ukazuje na ~iwenicu da je ova generacija „izgradila“ dru{tvo kakvo danas poznajemo. Ova generacija je tako|e pokazala svoju otpornost kroz neka te{ka vremena: po~etak `ivota nakon Velike depresije, slu{awe pri~a o Prvom svetskom ratu od svojih roditeqa i pro`ivqavawe Drugog svetskog rata.

Iako se ~esto generalno nazivaju starijima zajednice, oni nisu uvek bili stariji. Oni su generacija koja je izgradila na{a predgra|a, institucije i infrastrukturu. Oni su veliki ~uvari mnogih vrednosti i obaveza na kojima je na{e dru{tvo izgra|eno. Oni su tako|e veoma razumna i prilagodqiva generacija, koja ceni mla|e generacije koje odrastaju u svetu toliko druga~ijem od onog u kome su se one oblikovale.

Bejbi bumeri (The Baby Boomers) ro|eni izme|u 1946. i 1964. godine. Wihova generacijska ozna-

zovawe i prepoznaju wegov zna~aj u svojim temeqnim godinama. Znaju da u konkurentnom okru`ewu moraju da se usavr{avaju i prekvalifikuju i da se ne mogu osloniti samo na posao do kraja `ivota za stabilnost. Celo`ivotno u~ewe je wihov na~in razmi{qawa. Ova generacija je svesna da mora vredno da radi kako bi postigla stvari koje `eli u svom `ivotu. I ovaj na~in razmi{qawa je suprotan nekim stereotipima o mladima. Zapravo, Generacija Z volontira u ve}oj meri od prose~nog Australijanca i verovatnije je da }e raditi za neprofitnu organizaciju nego bilo koja prethodna generacija. Oni se fokusiraju na vrednosti, ispuwewe i pravqewe promene u svom `ivotu. To je va`nije od samog onoga {to mogu da zarade. Ali istovremeno, finansijski su konzervativni. Mnogi marqivo {tede za dom i daqe veruju u „veliki australijski san“. @ele svoj dom, a nemogu}nost da priu{te ku}u je jedan od wihovih najve}ih strahova.

Generacija Alfa (Gen Alpha) je ro|ena izme|u 2010. i 2024. godine. Razlog za{to smo ih nazvali Generacija Alfa je taj {to oni nisu povratak starom, ve} po~etak ne~eg novog. ^ak i vi{e nego generacija wihovih roditeqa (milenijalci), postoji ve}i ose}aj da se Generacija Alfa oblikuje u novom milenijumu. Ova Alfa kohorta je prva generacija koja je u potpunosti ro|ena u 21. veku i koja je oblikovana u ovoj novoj eri.

Kouplenda i mantre ove generacije o anti-establi{mentu i na~inu razmi{qawa o odbijawu autoriteta. Kao i bejbi bumeri, mnogi su se pridru`ili trendu vlasni{tva nad nekretninama, i to u mla|im godinama od generacije koja dolazi posle wih. Do kovida generacija X je imala koristi od vremena ekonomskog prosperiteta. Kao rezultat toga, iskusili su i prihvatili male poslovne i preduzetni~ke mogu}nosti. Generacija X se dobro sna{la u ovoj eri, uprkos strepwi koju su ranije do`iveli. Sada rade stvari druga~ije od generacija koje su bile pre wih. Dobro su se ekonomski etablirali, jer se wihova neto vrednost ubrzala od ranih devedesetih.

Generacija Y (Gen Y), poznata i kao „milenijalci“, ro|ena je izme|u 1980. i 1994. godine. Poznati su po svojoj qubavi prema „zgwe~enom avokadu“, specijalnoj kafi i putovawima u inostranstvo. Ipak, treba priznati da su ubrzani rast cena ku}a i stagnacija plata va`niji razlozi za{to su mnogi u ovoj generaciji iskqu~eni sa tr`i{ta nekretnina.

Sve generacije oblikuju doga|aji, iskustva i politi~ka klima wihovog vremena. To stvara duboke razlike me|u generacijama.

Generacija Z (Gen Z) opisuje one ro|ene izme|u 1995. i 2009. godine. Oblikovana u eri kovida, ova generacija je nau~ila da ekonomija mo`e imati potrese. Ekonomski i dru{tveno, prilagodili su se i postali konzervativniji kao rezultat toga. Ali to tako|e zna~i da su otporniji. Fokusiraju se na obra-

Godina kada su po~eli da se ra|aju (2010), pokrenut je Instagram i postao je dostupan iPad. To mnogo govori o tehnolo{kom vremenu koje ih je oblikovalo. Kovid, rastu}a globalizacija i povezanost i osna`ivawe koje imaju tako|e mnogo govore o wima. Posmatrawe wihovog konteksta podse}a nas ne samo da se osvrnemo i o~ekujemo da budu poput generacija koje smo videli u pro{losti, ve} da prepoznamo da je to potpuno novi pejza` u kome su ro|eni i koji ih oblikuje.

Iako se po~etak nove generacija Beta ra~una tek od pro{le godine, mo`emo predvideti neke stvari o wima na osnovu konteksta koji }e ih okru`ivati. Definisani kao oni ro|eni izme|u 2025. i 2039. godine, o~ekujemo da }e generacija Beta biti tehnolo{ki integrisana, kao i radoznala generacija, ona koja ceni razli~itost i prihvata promene i razli~itosti – jer su to teme dana{wice za koje o~ekujemo da }e se nastaviti u godinama koje dolaze. To je ono {to mo`emo predvideti, ali naravno, pojavi}e se i stvari koje ne mo`emo predvideti. Vremena, tehnologije i dru{tveni doga|aji koje pro`ivqavamo oblikuju sve nas. Kada pogledamo vremena i tehnologije koje su nas oblikovale, to nam poma`e da razumemo sebe i kako se razlikujemo od drugih. Nadamo se da }e to pomo}i da se premosti jaz, a ne da se te praznine istaknu. Jer dok ne razumemo razliku, ne budemo imali toplinu prema toj razlici, ne vidimo razloge za wu i kontekst za{to vidimo ta razli~ita pona{awa ili reakcije, samo }emo pokazivati prstom umesto da cenimo snage drugih generacija. Razumevawe uvek prethodi empatiji, a empatija je neophodna za zajednicu i koheziju me|u qudima razli~itih generacija.

Australija predla`e

za Metu, Google i TikTok kako bi finansirala novinarstvo

Australijska vlada predstavila je nacrt zakona kojim bi velike tehnolo{ke kompanije poput Mete, Google-a i TikTok-a morale da pla}aju deo prihoda ako ne sklope komercijalne dogovore sa medijskim ku}ama za finansirawe novinarstva.

Nacrt zakona objavqen je u utorak, a plan vlade je da ga do 2. jula uputi par-

dolara, {to je pribli`no iznosu koji su platforme ranije pla}ale medijima u okviru News Media Bargaining Code-a iz 2021. godine.

Ministarka komunikacija Anika Vels izjavila je da bi se prikupqeni novac raspodeqivao medijskim organizacijama prema broju zaposlenih novinara.

lamentu. Predlog, nazvan News Bargaining Incentive, predvi|a da velike digitalne platforme koje ne postignu dogovore sa novinskim izdava~ima pla}aju porez od 2,25% na prihod ostvaren u Australiji.

Vlada navodi da bi kompanije mogle da imaju ni`e ukupne tro{kove ako se odlu~e da direktno pla}aju medijima za kori{}ewe novinarskog sadr`aja. O~ekuje se da bi ovaj sistem godi{we donosio izme|u 200 i 250 miliona australijskih

AUSTRALIJA

Premijer Entoni Elbanizi poru~io je da novinarski rad mora imati jasnu finansijsku vrednost. On je rekao:

„Velike multinacionalne kompanije ne bi trebalo da mogu da uzmu sadr`aj i koriste ga za ostvarivawe profita bez odgovaraju}e naknade onima koji taj sadr`aj stvaraju.“

Dodao je i da je ulagawe u novinarstvo kqu~no za zdravu demokratiju.

Sa druge strane, Meta se usprotivila predlogu, navode}i da medijske ku}e „dobrovoqno objavquju sadr`aj na na{im platformama jer time ostvaruju korist“.

Google je poru~io da ne vidi potrebu za novim porezom, uz tvrdwu da ve} ima komercijalne ugovore sa medijima i da se tr`i{te ogla{avawa promenilo.

TikTok se za sada nije oglasio. Elbanizi je, odgovaraju}i na mogu}e kritike iz SAD, poru~io da }e australijska vlada donositi odluke iskqu~ivo u skladu sa nacionalnim interesima zemqe.

IMA PRISTUP PARCELAMA ZLATA U SRBIJI:

Bu{ewe u nasequ Ravni najavqeno za maj

Australijska kompanija Bindi Metals saop{tila je da je obezbedila pristup kqu~nim lokacijama za istra`ivawe na projektu Ravni u jugozapadnoj Srbiji, op{tina Ra{ka, ~ime su ispuweni uslovi za po~etak prve faze bu{ewa.

U posledwem saop{tewu od 29. aprila navodi se da je kompanija osigurala pristup zemqi{tu na prioritetnim ta~kama predvi|enim za bu{ewe, odnosno da je dobila dozvolu da u|e na parcele i sprovede planirane istra`ne radove. Re~ je o lokacijama koje su ozna~ene kao kqu~ne za po~etnu fazu ispitivawa nalazi{ta. Ovaj korak predstavqa zavr{nu pripremu pred izlazak na teren, budu}i da bez pristupa zemqi{tu nije mogu}e sprovesti bu{a~ke radove, iako su prethodno pribavqena potrebna odobrewa. Kompanija isti~e da sada mo`e da pre|e u operativnu fazu istra`ivawa.

Po~etak prve kampawe bu{ewa, takozvani „maiden drilling programme”, planiran je za maj. Tokom ove faze bi}e izvedena istra`na bu{ewa i uzorkovawe, sa ciqem prikupqawa podataka o sastavu i potencijalu le`i{ta.

Kako se navodi, predstoje}i radovi predstavqaju naredni korak u istra`ivawu projekta Ravni i fokusirani su na

prioritetne ciqeve definisane unutar projekta.

Podsetimo, Australijska rudarska kompanija Bindi Metals Limited saop{tila je krajem februara da je dobila zvani~no odobrewe Ministarstva rudarstva i energetike Srbije za pokretawe prve faze istra`nog bu{ewa na projektu projekta zlata Ravni u dolini Ibra.

Projekat je usmeren na istra`ivawe potencijalnih le`i{ta zlata, a kompanija je navela da su prethodna geolo{ka istra`ivawa na povr{ini pokazala prisustvo epitermalne mineralizacije - tipa le`i{ta koji je ~esto povezan sa zlatom i srebrom. Po~etkom marta Bindi je saop{tio da je mapirawe i uzorkovawe zemqi{ta potvrdilo potencijal visokog sadr`aja zlata, sa rezultatom do 48,7 grama po toni.

UDRU@EWE BORACA DRAGOQUB DRA@A MIHAILOVI]

У суботу 16. маја 2026. године са почетком у 12 сати у дому Удружења (91-99 Good St, Granville, 2142 NSW) обележавамо 85. годишњицу од оснивања Равногорског покрета.

Ulaz sa ru~kom $20

Zabavqa}e nas poznati peva~ Dule Milivojevi} uz pratwu klavijaturiste Dragana Kotevskog.

Do|ite da svi zajedno proslavimo ovaj va`an dan!

Srda~an Ravnogorski pozdrav od Uprave!

S VEROM U BOGA ZA KRAQA I OTAXBINU

RAVNA GORA POBEDITI MORA

VI[E OD 4 MILIONA QUDI ^ULI PRI^U O USPEHU I RADU: ”Da ponovo imam 20 godina...”

Snimak starije `ene koja govori o te{kom `ivotu, dolasku u Australiju i borbi za opstanak postao je viralan. Wene poruke o radu, veri i zahvalnosti dirnule su milione gledalaca.

Na internetu je osvanuo snimak koji je za kratko vreme postao viralan, a sve zbog jedne neverovatne `ene — „najbogatije `ene” — i wenog `ivota, razmi{qawa i sudbine.

Naime, kako se mo`e videti na snimku, mladi} je zaustavio stariju `enu, obu~enu u plavu ko{uqu sa belim tufnama, koja je mirno {etala parkom, podupiru}i se {tapom. Mladi} je potom pita {ta bi uradila da sada ima 20 godina, a usledio je neo~ekivani odgovor.

je da je za Australiju do{la sama, „trbuhom za kruhom”.

Ona ka`e da se prvi put vratila u Gr~ku posle 18 godina, kada je ve} bila uveliko udata.

- Da imam 20 godina bila bih ovde u Australiji, toliko daleko od Gr~ke i radila bih tri posla da bih pre`ivela - pri~a simpati~na `ena dok dodaje da je pre skoro 70 godina stigla u Australiju, bez i~ega.

- Imala sam 17 godina kada sam do{la u Australiju. Putovala sam brodom Patris vi{e od 40 dana. I ovde sam i dan danas, posle toliko godina, ta~nije 64 - navodi. Mladi} je poziva da sednu na klupu, gde kre}e da mu pri~a `ivotnu pri~u.

- Moj otac nije imao cipele, moja bra}a nisu imala ni ~arape! U to vreme su deca po snegu dolazila u {kolu bez cipela. To se doga|alo sa mnogima iz Evrope, sa Grcima, Italijanima... Jedan bi do{ao ovde, a potom bi, kad bi stekao uslove, doveo sve ostale, celu porodicu - pri~a, i doda-

- Oti{li smo na odmor. Do tad smo mnogo, mnogo radili. Znate, nas deset bismo `iveli u jednoj prostoriji... Svekrva, cela porodica... Svi. To bi kreveti bili svuda u sobi. Ali, svi su se voleli - navodi ona i dodaje da joj sve izgleda kao da je ju~e bilo.

Kako ka`e, qudi ne treba da ~ekaju na nekog drugog da im ne{to dobro da.

- Nemojte ~ekati na druge da vam ne{to pru`e, niko vam to ne}e dati, morate sami da radite, da se izboriti - ka`e ova vreme{na gospo|a i dodaje da je najva`nije uvek verovati u boga.

- Veoma sam sre}na, mogu i sutra da umrem. Do`ivela sam da vidim svoje unuke kako odrastaju. Bilo bi lepo kad bih mogla da budem tu kada se budu `enili i udavali, pa da me onda Bog uzme, ali to je u wegovim rukama - rekla je za kraj.

VESTI IZ SRPSKE ZAJEDNICE SIDNEJA

Pi{e: Joca Gajeskov

Ova na{a nacionalna organizacija jedna od najstarijih u srpskoj zajednici Australije, obele`i}e u subotu 16. maja u Spomen-domu generala Mihailivi}a u Grenvilu, i to 85. godi{wicu Ravnogorskog pokreta.

Re~ je veoma va`nom doga|aju u srpskoj novijoj istoriji, datum kada je na Ravnoj Gori podignut prvi organizovani ustanak u ~itavoj porobqenoj Evropi.

- Ravnogorski pokret smatra da je na verski praznik Markovdan, 8. maja 1941, general Mihailoivi} sa grupom oficira Jugoslovenske vojske u otaxbini do{ao na Ravnu Goru da bi zapo~eo oslobodila~ku borbu protiv okupatora u Drugom svet-

IZ UDRU@EWA „DRA@A MIHAILOVI]“ U GRENVILU

U susret va`nom jubileju

skom ratu, borba koja je po~ela par dana kasnije. Mnogi smatraju da je to bio po~etak Tre}eg srpskog ustanka protiv okupatora. Mi, potomci sidnejskih Ravnogoraca, simpatizeri i po{tovalaci prvog gerilaca Evrope, wegovih oficira i boraca kao

U nedequ, 3. maja, u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve u Australiji, u sklopu Liturgije obele`en je praznik Svetog Vladike Nikolaja (Velimirovi}a).

Bila je to prilika da se potsetimo na 35 godina od prenosa wegovih mo{tiju iz Amerike u Srbiju, 70 godina od upokojewa i 145 godina od wegovog ro|ewa.

Sve~ano je bilo i u hramu Svetog Luke u Liverpulu, gde je liturgiju slu`io i vernike pri~estio, prota Aleksandar Milutinovi}.

On je u svojoj pastirskoj besedi op{irno govorio o Svetom Nikolaju @i~kom, od wegovog ro|ewa u Leli}u, kod Vaqeva, 4. januara 1881. godine, verskom radu izme|u dva svetska rata, hap{ewa u Drugom svetskom ratu od strane Nemaca koji su ga odveli u koncetracioni logor u Dahau, i posle rata kada je 1946. emigrirao u Ameriku, gde je i ostao do svoje smrti 1956.

Godine 1990. godine, Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve doneo je odluku da se telo vladike Nikolaja prenese iz Libertivila u Srbiju i sahrani u vladi~inoj Spomen-crkvi u Leli}u, wegovom rodnom mestu. Mnogobrojni vernici koji su ispunili na{u svetiwu u Liverpulu, sa pa`wom su pratili kako

liturgiju tako i besedu svoga sve{tenika. Sli~no je bilo i u ostalim hramovima Sidnejskog namesni{tva.

~uvari slobodarskog duha kroz istoriju, organizujemo svake godine proslavu ovog doga|aja u svom domu u Grenvilu na koju se pozivate da prisustvujete –ka`e za Srpski Glas, predsednik Bo`idar Savi}.

Na na{e pitawe {ta goste i posetioce o~ekuje na Ravnogor-

skoj proslavi, gospodin Savi}, ka`e: - Kao {to smo ranije nagovestili u oglasu na stranicama Srpskog Glasa, za tu priliku pripremamo bogat ru~ak, hladna alkoholna i bezalkoholna pi}a, kao i veliko narodno veseqe uz lepu pesmu Duleta Milivojevi} a i Dragana Kotevskog na kavijaturi. O~ekujemo prisustvo na ovoj proslavi kako na{ih ~lanova, tako i po{tovaoca Ravnogoraca.

Recimo na kraju, da }e toga dana u Grenvil biti prisutna i foto kamera na{eg lista da pribele`i ovaj doga|aj.

Parastos u Blektaunu

Na godi{wicu po~etka usta{ke okupacije zapadne Slavonije, 1. maja 1995. godine, u hramu Svetog Nikole u Blektaunu slu`en je parastos postradalim civilima i junacima koji su dali `ivote za Krst ^asni i Slobodu Zlatnu!

Kao {to je poznato, ni posle tri decenije od egzodusa tako{wih Srba niko nije adekvatno odgovarao pred licem pravde. Ha{ki tribunal nikada nije podigao optu`nicu za ovu konkretnu akciju, istrajno ignori{u}i brojne dokaze o granatirawu izbegli~kih kolona, ubistvima zarobqenika i civila na ku}nom pragu. Prema podacima „Veritasa“, u hrvatskoj operaciji „Bqesak“ ubijeno je ili nestalo 283 Srba, me|u stradalima je 114 civila, od ~ega 56 ili 57 `ena i osmoro dece mla|e od 14 godina (pojedini izvori navode i devetoro). Proterano je najmawe 15.000 Srba, a oko 1.450 wih je zarobqeno i odvedeno u logore i zatvore.

I ove godine molitveno se}awe na `rtve etni~kog ~i{}ewa Srba iz Zapadne Slavonije okupilo je Slavonce i Srbe iz Sidneja, koji su odali po~ast stradalima.

Pokret srpskih ~etnika Ravne Gore organizuje tradicionalni \ur|evdanski uranak, koji svake godine okupqa veliki broj ~lanova ove organiza-

cije i gostiju. Tom prilikom se obele`ava slava ove na{e nacionalne organizacije.

Uranak se odr`ava u nedequ 10. maja u Srpskom centru u Bonirigu sa po~etkom u 5 ~asova ujutru paqewem vatre, a zatim se~ewe slavskog kola~a u prostorijama kluba.

Doma}ini ovogodi{we slave su Aleksandar Veselinovi} i Mladen Grubi{i}. Po prvi put preko dana odr`a}e se de~ji va{ar sa mnogo zanimqivih doga|aja za najmla|e.

Organizatori uranka }e vas do~ekati uz dobrodo{licu i tradicionalni „{umadijski ~aj“ i pesmu.

Bo`idar Savi}

Ravnogorci godine 1941. podigli prvi ustanak u porobqenoj Evropi protiv okupatora

Vernici ispunili hram u Liverpulu

Prota Aleksandar Milutinovi}

KADA SE ZAJEDNICA OKUPI KAO PORODICA:

Jesewi piknik kod

crkve u Langvorinu

Na imawu crkve Svetog Vasilija Ostro{kog u Langvorinu odr`an je tradicionalni jesewi porodi~ni piknik, koji je okupio brojne ~lanove srpske i {ire zajednice u Melburnu. Uz doma}u hranu, dru`ewe i program za sve generacije, poseban utisak ostavio je i nastup folklornog ansambla „Jane Sandanski“. O zna~aju ovakvih okupqawa i razvoju zajednice govori protojerej-stavrofor Milan Milutinovi}.

Tokom dana, posetioci su u`ivali u bogatoj ponudi doma}e hrane, dru`ewu i raznovrsnom programu, dok su za najmla|e bili pripremqeni posebni sadr`aji. Upravo de~ja igra i porodi~na atmosfera dali su poseban ton ovom okupqawu, koje je, kako isti~u organizatori, pre svega posve}eno ja~awu zajedni{tva i o~uvawu porodi~nih vrednosti. Poseban doprinos programu dali su gosti iz makedonske zajednice – folklorni ansambl „Jane Sandanski“ iz Sent Albansa, ~iji je nastup nagra|en dugim aplauzom. Ovaj segment programa dodatno je istakao duh povezivawa razli~itih zajednica u Melburnu.

O zna~aju ovakvih okupqawa govorio je protojerej-stavrofor Milan Milutinovi}, koji je istakao da je ideja piknika da se jednom godi{we okupe svi parohijani, ali i prijateqi crkve, u opu{tenoj i porodi~noj atmosferi. Kako je naglasio, u savremenom dru{tvu, gde je porodica ~esto izlo`ena razli~itim izazovima, va`no je stvarati prilike za zajedni~ko dru`ewe i negovawe tradicionalnih vrednosti.

Crkvena op{tina u Langvorinu, osnovana 2009. godine, spada me|u najmla|e srpske pravoslavne zajednice u Australiji. Od tada do danas, kako isti~e otac Milan, zajednica je zna~ajno napredovala zahvaquju}i slozi i zajedni~kom trudu vernika. U proteklim godinama ure|en je hram, izra|en freskopis, kao i prate}i objekti, {to je doprinelo da ova parohija postane prepoznatqivo mesto okupqawa.

Zanimqivo je da je deo umetni~kog rada u samom hramu, ukqu~uju}i i freske, delo upravo oca Milana, koji se umetno{}u bavi od mladosti. Kako ka`e, taj dar je vremenom na{ao svoje mesto i u wegovoj sve{teni~koj slu`bi.

ZAJEDNICA

Arhijerejska poseta Lajtning Rixu i Moriju

U periodu izme|u 1. i 3. maja 2026. godine Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan boravio je u kanonskoj poseti udaqenim misionarskim podru~jima u Lajtning Rixu i Moriju. Sve~ani Do~ek Arhijereja uprili~en je po doputovawu u crkvenoj porti hrama Svetog velikomu~enika Georgija u Lajtning Rixu. Sutradan, u subotu, 02. maja, slu`ena je Sveta Arhijerejska Liturgija kojom je na~alstvovao Mitropolit Siluan uz saslu`ewe protojerej-stavrofora Miodraga Peri}a, protojereja Gorana ]e}eza i proto|akona Petra Mraki}a uz prislu`ivawe ~teca iz Sidneja i molitvenog u~e{}a sabranih vernika iz Lajtning Rixa, Sidneja, Melburna, Kanbere i Gold Kosta. Svojim prisustvom obradovao je prisutne Wegova Ekselencija Ambasador Srbije Rade Stefanovi}. Po pro~itanom Jevan|eqskom za~alu, Mitropolit Siluan se obratio besedom. U Bogoslu`benom poretku sledila je litija oko hrama, osve}ewe slavskih znamewa, rezawe slavskog kola~a ka nastupaju}em prazniku Svetog Georgija. Upu}ene su prozbe za zdravqe i spasewe porodice slavskog doma}ina. U toku srda~ne trpeze qubavi prisutnima se obratio sada{wi u zadu`ewu administrator misionarske parohije prota Miodrag, a zatim je srda~no sve pozdravio i Ambasador Stefanovi}.

Ova godina za wega ima i poseban zna~aj, jer obele`ava tri decenije slu`be – od |akonske do sve{teni~ke. Tokom tog perioda, kako isti~e, najve}a radost su susreti sa qudima i prilika da prati porodice kroz najva`nije `ivotne trenutke – od kr{tewa i ven~awa, pa sve do dolaska novih generacija.

Za SBS na srpskom Krste Markovi}

Mitropolit Siluan je jo{ jedanput pomenuv{i duhovnu krepost i radost uro|enu Svetosavskom Srpskom rodu blagoslovio i zablagodario trudbenicima na doprinosu u parohijskoj op{tini, dana{wem prazniku i duhovnom susretu. Mnogobrojni parohijani iskazali su iskrenu radost i izrazitu potporu ovoj misionarskoj parohiji i zajednici koju je okazala poseta Arhijereja.

Mitropolit Siluan nastavqa misionarsku delatnost i Arhipastirsko starawe daqom posetom Moriju, u periodu vremena jako bliskom putovawu na Saborsko u~e{}e u Otaxbini.

Izvor: Eparhija

Awina ~uda! Zatekla magarce, srela Mihajla i eto je beba u selu kod Knina - prva posle tri decenije

Oduvek sam imala san o `ivotu na selu, ali on je bio daleka izmaglica. Danas ga `ivim u Dalmaciji. Farma je mala, jer `ivotiwe gajimo iz qubavi, raduje nas kada magare}e mleko nekom pomogne. A najve}a pobeda je moj sin Mom~ilo, on je prva beba ro|ena u selu od rata - posle tri decenije. Svima je simbol novog `ivota i opstanka!

Ovako za Sputwik pri~u o ~udima koja su joj se desila zapo~iwe Awa Bezbradica, istori~arka umetnosti iz Pan~eva koja je danas gazdarica na farmi u zaseoku nadomak Kistawa u Severnoj Dalmaciji, po ~ijem imenu i nosi prezime:

„Ovo je rodni kraj maminog oca koji je u Srbiju stigao posle Drugog svetskog rata, o wemu je stalno pri~ao. Odlu~ila sam da zavr{ni rad na fakultetu bude o tom ~arobnom mestu, manstiru Krka. Morala sam da ga vidim. Neplanirano sam morala da ostanem dan du`e, nije bilo mesta u autobusu. Tog dana sam upoznala Mihajla“.

I Mihajlo je ro|en u Srbiji, posle Oluje, ali i wega su vukli koreni. Posle korone vratio se na porodi~no imawe i obavqao razne poslove na imawu manastira.

Wihov sin Mom~ilo je ro|en krajem oktobra pro{le godine u Kninu, prva beba je stigla u selo posle trideset godina.

Ovaj mladi par mestu sa svega dvadesetak stanovnika doneo je novu nadu, a Awa i novu energiju. Osetile su je i `ivotiwe.

MAGARCI KAO LEKOVITA TERAPIJA

Magarce je Awa zatekla u Bezbradicama. Bila je odu{evqena, ceo `ivot je povezana sa `ivotiwama, dugo se bavila i jahawem. Kontakt sa kowima i magarcima je, ka`e, ~ista terapija.

„Moja sestra u Srbiji se bavi hipotera-

pijom, iz prve ruke znam koliko je to lekovito za decu sa pote{ko}ama u razvoju. Svi smo ovde veliki qubiteqi `ivotiwa, posebno svekrva koja se i daqe bavi magarcima. Po{to je ona zaposlena, ja sam preuzela ve}i deo posla. Na{i magarci su razma`eni, svaki `eli da se mazi. To je ne{to neprocewivo, pogotovo za decu i razvoj empatije i socijalne inteligencije“.

MLEKO SA LEKOVITIH PA[WAKA U farmu je ka`e, ulo`eno mnogo, ~ak i vi{e nego {to je planirano kroz projekte pomo}i povratnicima, ali najva`nije je da im qudi koji kupe mleko jave da im je pomoglo. Koristi se kao lek.

„Na{e magarice pasu lekovitu travu na pa{wacima koji su ~isti, ovde nema qudi, ali nema ni industrije i zaga|ewa, pa je i kvalitet mleka vrhunski“, ka`e mlada doma}ica.

Ustaje pre bebe da namiri „blago“. Ne da joj ni{ta nije te{ko, radi sa u`ivawem. Ima patke i ze~eve, a koke obo`ava. Od

Awinog dolaska, one su, kao i magarci, ku}ni qubimci.

AWIN REALNI SVET NA INTERNETU

Sti`e svakog dana da snima i za svoj blog na svim dru{tenim mre`ama. Popularna je, privla~i hiqade qudi koji `ude za sli~nim mirom.

„Shvatila sam da qudima fali realan prikaz `ivota na selu. Ja prikazujem realnost. Pre dolaska, veoma uspe{no sam se bavila i fotografijom. Kad odem u grad, qudi me prepoznaju na ulici. Pitaju i kako su koke“.

Wena energija polako mewa i izgled farme, ro|ena u ravnom Pan~evu, bez problema popravqa me|e napu{tenih dalmatinskih ba{ta i wiva, poru{ene kamene zidove koji su se uru{avali tri decenije.

QUBAV ISPRED PROFITA

Primewuje i nova znawa, sa interneta, naravno, to se ne u~i na Filozofskom fakultetu. Odli~no joj ide. Upravo je kompostirala deo ba{te, nakon {to je pomuzla magarce i pokupila jaja iz gnezda. Odmah ih je bacila na tigaw, a salata, wene rotkvice.

Planovi Awe i wenog supruga koji ujutro radi, a popodne joj poma`e oko zahtevnijih fizi~kih poslova, su veliki. Me|utim, dok razgovaramo, ona ni jednom ne pomiwe re~ „profit“.

Va`no joj je, ka`e, da postanu odr`ivi, da im deca odrastaju u netaknutoj prirodi, a ne u betonu grada, pred ekranima: „Ne planiramo da mnogo pove}avamo stado. Desetak magarica je broj o kojem mo`emo adekvatno da brinemo. A {to se ti~e koka, dobili smo ponudu od organizacije „Srbi za Srbe” da nam pomognu u realizaciji farme ovde u Krajini, verovatno po~etkom slede}e godine. Planiram da napravim veliku ogradu na livadi kako bi koke bile

bezbedne od divqa~i, ali da i daqe `ive slobodno, na otvorenom“. IZME\U STRUKE I NOVOG @IVOTA Kraj u kome sada `ivi ova istori~arka umetnosti prepun je bisera. Prvi je ve} na grobqu u wenom selu, Hram Svetog oca Nikolaja sagra|en 1537. godine. Tu se i o svakom spomeniku mo`e nau~ni rad napisati. Jedan je nad grobom Angeline Trbojevi} Tesla, najstarije Nikoline sestre. Awu pitamo da li joj nedostaje posao u Zavodu za za{titu spomenika kulture u Pan~evu i da li planira ponovo da se aktivira u struci. Razmi{qa o tome, ali Mom~ilo sada tra`i punu pa`wu.

„Ina~e sam na master studijama, polo`ila sam sve ispite, ostalo je da zavr{im rad. Planiram da to privedem kraju, pa }emo videti. Verujem da }e se prava prilika otvoriti kada deca malo porastu. Istorija umetnosti zahteva veliku koncentraciju i mnogo ~itawa, za {ta sada nemam vremena uz bebu, radove u ba{ti, `ivotiwe. Nisam odustala od struke, samo pravim pauzu da se oku{am u drugim stvarima“.

POGLED U BUDU]NOST

I daqe se ozbiqno bavi fotografijom, a kada se porodica pro{iri, dodatni prihod za `ivot mogao bi biti turizam, ali ne klasi~an, jer kod Awe Bezbradice sve mora biti novo i druga~ije. Puno qubavi i radosti.

„Zami{qam radionice, pa i de~je ro|endane ovde, sa `ivotiwama. Da predstavimo ovo selo kao `ivo mesto. Svesna sam da ima dosta starijih qudi koji mo`da vi{e nemaju voqe, ali mi smo najmla|i par i `elimo da poka`emo lepote ovog kraja i na{e farme. Kontakt sa prirodom i `ivotiwama ima veliku vrednost, qudima }e biti od koristi“.

Vina iz Srbije sve cewenija u svetu, a povr{ine pod vinogradima najmawe u 100 godina - {ta je re{ewe?

Kvalitet vina u Srbiji iz godine u godinu je sve boqi, pa stru~waci u ovoj oblasti navode da po ovom kriterijumu na{i proizvo|a~i ne zaostaju za konkurencijom ni na globalnom nivou. To je otvorilo pitawe kakva bi mogla biti strategija razvoja doma}eg vinogradarstva i da li bi srpska vina mogla osvojiti svetska tr`i{ta.

Sve kvalitetnija vina koja se proizvode u Srbiji, doma}im proizvo|a~ima otvorila su vrata inostranih tr`i{ta. Kina se ve} neko vreme pomiwe kao zemqa u koju bi izvoz trebalo da se intenzivira, a profesor Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragoslav Ivani{evi} za portal N1 ka`e da su prva iskustva na{ih vinara na ovom tr`i{tu dosta pozitivna.

“Kinesko tr`i{te se otvara posledwih godina i vinari su vrlo zadovoqni tim tr`i{tem i po pitawu toga da ima potrebe za koli~inama, ali i po pitawu toga da su i vinari koji nemaju velike koli~ine vina - po nekoliko hiqada litara ili po 10.000 boca - uspeli da plasiraju svoje proizvode“, navodi on.

Dodaje da na{i vinari mogu da ponude mawe serije skupih vina, {to je segment u kojem kinesko tri`i{te ima zahteve i potrebe, te da su se distributeri prvo usmerili upravo na segment bogatog tr`i{ta, koje, kako ka`e, `eli da proba razna vina iz celog sveta, pa im onda nije problem ni da plate.

“Me|utim treba da imamo u vidu da je, prema nekim mojim informacijama, Kina po pitawu vina ni`eg kvaliteta samodovoqna. Dosta je podigla svojih zasada. Oni tradicionalno nisu bili veliki proizvo|a~i vinskog gro`|a, ali su postali u posledwih 20-30 godina, tako da oni nema-

ju velike potrebe za masovnim i jefti nim vinima”, obja{wava profesor Ivani{evi}.

Isti~e i da }e na{i vina ri, ako Srbija pre|e na re`im niskih carina sa Kinom na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini, sigurno imati boqu poziciju na kineskom tr`i{tu nego Evropa. Ali uprkos tome {to u vinskoj industriji imamo izvoznih {ansi, mi{qewa je da treba ozbiqno poraditi i na zadovoqavawu i doma}eg tr`i{ta, jer je zbog malih proi zvodnih kapaciteta Srbija i daqe uvoznik ovog pi}a.

“^iwenica je da smo mi neto uvoznici vina. Oko 40 odsto doma}ih potreba vina obezbe|ujemo iz uvoza. To jesu prete`no vina ni`e cenovne kategorije, poput onih iz Makedonije i sl. Svi ho}emo da probamo vina iz celog sveta, ali i za vina sredweg i slabijeg kvaliteta postoji zna~ajan prostor i na doma}em tr`i{tu”, navodi on.

^ak i ispuwewe ove strategije dovelo bi do toga da povr{ine pod vinovom lozom budu svega na 25 do 30 odsto zasada koje smo imali 70-ih godina kada ih je, po statistici, bilo oko 100.000 hektara. Ipak profesor Ivani{evi} isti~e da Srbija ima dobre klimatske uslove za razvoj vinogradarstva i da prostor za pove}awe povr{ina sigurno postoji, ali upozorava da je problem to {to je proizvodwa dosta zahtevna.

Kao {ansu za razvoj vinarstva u Srbiji isti~e i razvoj vinskog turizma.

“Posledwih godina bele`i se veliki rast, gde zaista turisti, odnosno potro{a~i, odlaze do malih, sredwih vinarija, probaju razna vina i tako daqe. Za taj segment potro{we tu su nam potrebna lokalna vina, doma}e sorte i vina boqeg kvaliteta”, ka`e Ivani{evi}.

Kakva god strategija bila, stru~waci su saglasni da je neophodno da se pove}aju zasadi pod vinovom lozom. Prema podacima Privredne komore, Srbija raspola`e sa 17.434 hektara pod vinovom lozom, ali pod vinskim gro`|em imamo do 7.000 hektara.

„Popis poqoprivrede se radi na bazi intervjua i na bazi tih podataka oko ~etvrtine vinograda ~ine stari vinogradi koji se ne koriste za proizvodwu, i oko jedne ~etvrtine ~ine vinogradi koji se koriste za potro{wu u sve`em stawu. Tako da po popisu otprilike do|emo na to da mo`da jedno 10-11.000 hektara se koristi za proizvodwu vina. U Srbiji se od 2016. godine vodi vinogradarski registar i svaki vlasnik vinograda ima obavezu da upi{e svoj vinograd i fakti~ki ne mo`ete pustiti vino u promet sa poreklom gro`|a ako niste upisani u registar. Dakle, u tom registru su unete sve parcele, GPS koordinate, rastojawa sadwe, sortiment i tako daqe, i upisano je svega negde oko 7.000 hektara“, obja{wava profesor.

To je, prema wegovim re~ima, minimum povr{ina pod vinovom lozom u Srbiji u posledwih 100 godina.

“Od podizawa vinograda potrebno je 7-8, pa i 10 godina do po~etka povra}aja sredstava. Dakle, u tom smislu ona nije stimulativna. Morate imati novaca da biste se time po~eli baviti i jako je te{ko iz kreditnih sredstava to obezbediti, po{to je dug period vra}awa investicija. Ali evo, ako vidite malo, i ne samo kod nas, nego svuda u svetu, je trend da i poznate li~nosti i neki bogati qudi imaju svoje vinarije. Jeste to i trend, ali ne}e niko od wih ulagati novac u ne{to {to gubi. Dakle, to je pri~a koja apsolutno ima smisla, ali treba izdr`ati investicioni ciklus. E, i tu jeste nastao problem srpskog vinogradarstva”, obja{wava on. Me|utim, uprkos svemu tome, broj vinarija u Srbiji raste i to stru~waci u ovoj oblasti vide kao dobar signal.

“Sad je negde nepunih 500 vinarija registrovano u Srbiji, {to je ipak jedan zaista lep broj ako ga uporedimo sa, recimo, pre 3-4 godine kada smo ih imali oko 250-300. Ovo je jedno zna~ajno pove}awe i pokazuje da se proizvo|a~i, ipak, vra}aju tome, da to ima smisla, da tu ima prostora, da oni vide tu svoju budu}nost”, ka`e profesor Dragoslav Ivani{evi}, ali ipak upozorava da to ide dosta sporo.

Narod protiv vladika

Pi{e: Marko

Lopu{ina

uuu U slu~ajevima episkopa britanskog, francuskog i wujor{kog, kada su se vernici SPC pobunili, radi se izgleda o grehovima preosve}enih ~elnika tri eparhije finansijske i egositi~ne prirode. Ne tra`e oprost grehova

Srpska pravoslavna crkva ima 40 eparhija, od kojih se ve}ina nalazi u inostranstvu. Tako da se danas za SPC mo`e re}i da je zagrani~na crkva. Mnoge eparhije u srpskoj dijaspori nisu registrovane kao verske zajednice ve} kao udru`ewa gra|ana, pa SPC nema podr{ku domicilne dr`ave, niti politi~ku ulogu u tim zemqama rasejawa.

U Skandinaviji i u Austriji, na primer, SPC ima status verske zajednice, ima svog predstavnika u politi~koj administraciji ove zemqe i dr`avnu podr{ku. I SPC od Kraqevine [vedske dobija i finansijsku pomo}, od {ezdesetak evra po verniku – a ima ih oko 36.000. U Austriji i Nema~koj, gde je najvi{e na{ih iseqenika, na primer, SPC nije verska zajednica i nema dr`avnu podr{ku.

Sve ovo govori o nedefinisanom statusu i problemima u radu SPC u inostranstvu. Dodatni problem su crkveni kadrovi, jer nema dovoqno sve{tenika, a i neke vladike ne rade svoj bo`ji posao na zadovoqstvo srpskih vernika. U slu~ajevima episkopa britanskog, francuskog i wurjo{kog, kada su se vernici SPC pobunili, radi se izgleda o grehovima preosve}enih vladika, odnosno ~elnika tri eparhije finansijske i egositi~ne prirode. Vladike ne tra`e oprost grehova.

VELIKA BRITANIJA

Na zasedawu Svetog arhijerejskog sabora SPC u maju 2024, odlu~eno je da se dotada{wa Eparhija britansko-skandinavska podeli. Tako je formirana nova, samostalna Eparhija britansko-irska sa sedi{tem u Londonu i sa samo osam parohija. I Eparhija skandinavska sa sedi{tem u Stokholmu. Novi episkop britansko-irski Nektarije ustoli~en je u Sabornoj crkvi Svetog Save u Londonu krajem novembra 2024. godine. Ustoli~ewu episkopa britansko-irskog Nektarija u Londonu, u prisustvu patrijarha Porfirija, prisustvovao je veliki broj episkopa i sve{tenike i na{e i drugih bratskih crkava, kao i doma}in britanskih, zatim politi~ki predstavnici kao i diplomatski kor, predstavnici Kraqevske porodice Kara|or|evi}, verni narod srpskog rasejawa.

Novi vladika Nektarije je preuzeo Sabornu crkvu Svetog Save u britanskoj prestonici i po~eo da radi na izgradwi prvog srpskog hrama u Irskoj. Biv{i vladika Dositej iz Londona je postao episkop skandinavski i brine o crkvenim op{tinama u Danskoj, Islandu, Norve{koj, [vedskoj i Finskoj.

Me|utim, samo {est meseci od postavqewa vladike Nektarija poverenici crkvenih odbora u Londonu i tamo{wi uti-

cajni Srbi su se pismom obratili patrijarhu Porfiriju, tra`e}i da hitno preispita delovawe vladike Nektarija, za koje su smatrali, a i daqe smatraju, da je pogubno po srpsku pravoslavnu crkvu i wene vernike u Irskoj i Velikoj Britaniji. Narod se pobunio jer srpska crkva u Engleskoj nije registrovana kod dr`ave kao verska zajednica, jer novi episkop nije imao dozvolu za rad, niti pravo na rezidenciju. Uz to vladika Nektarije je svu crkvenu imovinu stavio pod svoju nadle`nost, mimo Ustava i Pravilnika SPC, voza~a unapredio u sekretara eparhije. I da brani nekim sve{tenicima da se pri~e{}uju. Ukratko, vernici smatraju da je vladika Nektarije uzurpirao svoju crkvenu vlast. Protiv vladike Neketarija su i ~lanovi Doma Episkopa Nikolaja, kao i ~lanovi ~etni~ke organizacije Ravna Gora. Episkop britansko-irski Nektarije se javno i zvani~no nije oglasio povodom protesta vernika kod patrijarha Porfirija, ali nezvani~no odgovara preko dru{tvenih mre`a.

FRANCUSKA

Srpska pravoslavna crkva u Francuskoj ima od 1994. godine Eparhiju zapadnoevropsku sa sedi{tem u Parizu. Nadle`na je i zahvata verske zajednice SPC u Francuskoj, [paniji, Portugalu, Holandiji, Belgiji i Luksemburgu. Organizovana je u tri Arhijerejska namestni{tva: Francusko, za Beneluks i Iberijsko poluostrvo. Na prostoru Zapade Evrope SPC ima 67 boguslu`nih mesta, od ~ega 32 u Francuskoj i tri manastira. Prva Crkvena op{tina SPC formirana je 1947. godine u Parizu. Saborna crkva Sveti Sava se nalazi u Parizu i u woj stoluje episkop Justin. Najnoviji srpski hram Svetog Vasilija Ostro{kog di`e se u pariskom predgra|u Pjerfitu. Eparhiju zapadnoevropsku sa sedi{tem u Parizu dugo godina je uspe{no vodio vladika Luka, kog je nakon episkopove smrti nasledio vladika Justin. ^elnici

Saveza Srba Francuske, jednog od glavnih udru`ewa srpske zajednice, nisu zadovoqni crkvenim pona{awem vladike. To je javno rekao predsednik saveza David Jakovqevi}, koji sumwa da episkop francuski i evropski Justin povla~i sumwive finansijske poteze, vr{i politi~ke pritiske na srpska udru`ewa i wene ~lanove. Kao jedan od primera navodi i poziv na bojkot Svetosavskog bala u Parizu, kao i zabranu pojedinim ~lanovima da prisustvuju tom doga|aju. I prekid saradwe sa Svezom Srba Francuske.

Vladika Justin je pre dolaska na mesto episkopa bio vikarni episkop patrijarha Porfirija, kupio je objekat vredan oko 500.000 evra, za koji se, prema navodima iz srpske zajednice u Francuskoj iznetim za portal Rasejawe.info, sumwa da je finansiran novcem iz Srbije, bez jasnog obja{wewa porekla sredstava. Nekretnina je, kako se tvrdi, namewena stanovawu episkopa, {to je otvorilo dodatna pitawa, budu}i da je wegov prethodnik godinama `iveo u stanu bez potrebe za takvom kupovinom.

SJEDIWENE AMERI^KE DR@AVE U SAD postoji protest vernika u Wujorku i u Parmi kod Klivlenda, u hramovima Svetog Save, protiv vladike Irineja, episkopa Eparhije isto~noameri~ke SPC. Naime, vernici iz Wujorka i vernici iz Klivlenda tra`e detaqni izve{taj o upotrebi finansijskih sredstava oko renovirawa wihovih hramova. Vi{e od dve godine nakon zvani~ne donatorske akcije za pro{irewe manastira Nova Mar~a u Ri~fildu, savezna dr`ava Ohajo mogla bi da pokrene istragu {ta se dogodilo sa prikupqenim sredstvima. Povod je zahtev koji je 9. januara 2026. godine Kancelariji dr`avnog tu`ioca Ohaja uputio parohijanin Aleks Ma~aski, preko svog pravnog zastupnika iz Klivlenda, navode}i da donatori do danas nisu dobili jasan finansijski izve{taj o namenski prikupqenom novcu. Srpska pravoslavna crkva u SAD je velika verska zajednica. Jedinstvena je od 2009. godine u SAD i ima tri verske zajednice - Eparhiju novogra~ani~ku sredwezapadno ameri~ku, Eparhiju isto~noameri~ku i Eparhiju zapadnoameri~kau, tri episkopa, 125 crkava, 14 manastira i skitova, desetak pravoslavnih misija u 35 saveznih dr`ava. SPC ima 16 crkava posve}enih Svetom Savi u dr`avama Arizoni, Va{ingtonu, Visaknsinu, Ilinoisu, Indijani, Kaliforniji (3), Masa~usesu, Wujorku, Ohaju, Pensilvaniji, Teksasu i Floridi. U SAD u toku su izgrawa novih crkava SPC na Floridi, u Nevadi i Va{ingtonu. Eparhije imaju Saborne crkve kao stalno sedi{te episkopa i sve{tenstva. Ovi katedralni hramovi SPC su ujedno i centri duhovne, kulturne i dru{tvene aktiv-

nosti srpskog naroda: Saborna crkva Sv. Save u Wujorku, Saborna crkva Sv. Save u Parmi, Saborna crkva Sv. Jovana Krstiteqa u San Francisku, Saborna crkva Sv. Stefana u Alhambri, Kalifornija, Saborna crkva Sv. Trojice u Pitsburgu, Saborna crkva Sv. Vaskresewa Hristovog u ^ikagu i Saborna crkva Sv. Save u Milvokiju. Episkop isto~noameri~ki Irinej preuzeo je eparhiju sa sedi{tem u Wujorku nakon (finansijske) afere sa kanadskim episkopom Georgijem 2018. godine, kog je u Torontu zamenio vladika Mitrofan iz Filadelfije. Mitrofan, tada{wi vladika isto~noameri~ki je oti{ao za Toronto, a Irinej je iz Australije do{ao u SAD i sedi{te eparhije otvorio u Wujorku. Kako to biva kod smene vladika i novi episkop wujor{ki, koji je nadle`an sa SPC od Floride preko Wujorka do Klivlenda, izvr{io je kadrovske promene u parohijama, koje nisu bile po voqi sve{tenstva, a i vernika. Potom se i Uprava Saborne crkve u Wujorku `alila da nema vi{e uticaj na rad eparhije, {to nije bila krivica samog episkopa Irineja. Naime, SPC je pre nekoliko godina donela interno pravilo po kome predsednici Upravnih odbora eparhija i crkvenih op{tina tj. parohija ne mogu vi{e biti vernici civili, ve} samo crkveni qudi, vladike, prote i sve{tenici.

NOVI ADMINISTRATORI

Problemi u Eparhiji isto~noameri~koj, koja je pod vo|stvom vladike Irineja radila na obnovi izgorele crkve Svetog Save u Wujorku, prividno su re{eni 2021. godine kada je Sveti sinod SPC “uspostavio crkveni poredak i jedinstvo” i vladiki Irneju oduzeo nadle`nosti. Eparhija je poverena na upravqawe patrijarhu srpskom Porfiriju kao administratoru. Vladika Irinej bogoslu`i neometano u ostatku ove eparihije u SAD od Floride do Kllivlenda.

Sli~na situacija se dogodila i u Austriji, gde je smewen vladika Andrej, eparhija reorganizovana, a za administratora SPC u Be~u postavqen je episkop ba~ki Irinej. Naime, na redovnom zasedawu Svetog Arhijerejskog Sabora SPC 26. maja 2011. izdvajawem crkvenih op{tina i parohija iz Eparhije sredwoevropske i Eparhije zagreba~ko-qubqanske formirana je Eparhija austrijsko-{vajcarska, nova crkvena jedinica sa sedi{tem u Be~u. Dve godine kasnije je Eparhiji austrijsko-{vajcarskoj pripojena i Misionarska parohija na Malti. Prvo je administrator ove eparhije bio episkop ba~ki Irinej, a od 2014. godine episkop Andrej, sin prvog srpskog prote u poratnoj Nema~koj i Nemice. [kolovan je u Atini, gde je bio izuzetan student, a za vladiku ga je postavio partijarh Irinej. Kao vladika Andrej je izvr{io smenu svih paroha u Be~u i Austriji, doveo je mlade i poslu{ne sve{tenike, preuzeo li~nu vladavinu u Eparhiji austrijsko-{vajcarska. Posledice bile odstupawe srpskih vernika iz hramova SPC i prelazak u ruske i gr~ke crkve u Austriji i [vajcarskoj. Godine 2024. podelom biv{e Eparhije austrijsko-{vajcarska nastala je Eparhija austrijska SPC sa sedi{tem u Be~u i Eparhija {vajcarska sa sedi{tem u Cirihu. Episkop Andrej je potom preba~en iz Be~a u Cirih da vodi SPC u [vajcarskoj, Italiji i na Malti. Eparhiju austrijsko-{vajcarsku i danas vodi kao administrator mitropolit ba~ki Irinej. Eparhija austrijska nema svog episkopa. Ima tri Arhijerejska namestni{tva sa 1 crkvenom op{tinom, 30 parohija, 21 hramom i ukupno 350.000 vernika u Austriji: Arhijerejsko namestni{tvo SPC za Be~. Zahvata be~ke parohije i crkvenu op{tinu. Arhijerejsko namestni{tvo SPC za severnoisto~nu Austriju. Zahvata parohije Linc, Ens, Grac, Klagenfurt, Viner Noj{tadt, St. Pelten i Tulna. Arhijerejsko namestni{tvo SPC za jugozapadnu Austriju. Nalazi se u Insbruku. Zahvata parohije Gmunden, Salzburg, Kufstein Salfelden i Bregenc.

Hram Svetoga Save u Wujorku

Crkva Svetog Save u Londonu

MONAKO, grad - dr`ava sa previ{e name{tenog {arma

Monako je po povr{ini mawi od wujor{kog Central parka. Mawi je jo{ samo Vatikan. Mada ima tek ~etrdesetak hiqada stanovnika, to je dovoqno da bude najgu{}e naseqeno par~e tla na Planeti. U odnosu na broj stanovnika, ima najve}i broj milijardera i milionera na svetu.

Pogled na grad sa vode pomalo zbuwuje. Monako je sagra|en na strmim padinama oko zaliva i luke. O~ekivali smo neku vrstu bogatog Sanrema. A suo~eni smo sa minijaturnom me{avinom \enove i Hong Konga. Iza svakog reda starijih gra|evina pomaqaju se neboderi.

Ovde kvadratni metar ko{ta najmawe 50.000 evra, u zavisnosti od polo`aja cena je i duplo ve}a. Albert II od Monaka je posle smrti svog oca Renijea III 2005. preuzeo kne`evski presto. Jedna od novotarija koje je uveo jeste skidawe ograni~ewa spratnosti za nove gra|evine. Time je Monako postao i Monako na vodi. Tome }e se pridru`iti i ve{ta~ka ostrva po uzoru na Dubai. Novi bogata{i su sve zahtevniji.

Iskrcali smo se na drugu stranu luke. Pro{etali smo podno`jem ogromne stene na kojoj stoluje stari grad. Nailazimo na neobi~an spomenik. Tu su voza~ i wegov bolid sa Mercedesovom zvezdom. Voza~ je Argentinac Huan Manuel Fanhio – mi umemo da italijanizujemo izgovor i da ga nazovemo Fan|o. Bio je petostruki svetski prvak automobilskih trka i legenda staze u Monaku.

Velika nagrada Monaka postoji od 1929. Jedna je od tri najpresti`nije trke Formule 1. A po{to u gradu nema prostora da se u dr`avnim granicama Monaka napravi staza, onda grad nedeqama pre trke preure|uje ulice. I u Monako se tom prilikom sjati svetski xet-set.

Pre dolaska u Monako pro~itao sam pri~u o nastanku kne`evine. Na wenom ~elu je jako dugo ku}a Grimaldi. A rodona~elnik te loze je bio izvesni Fran~esko. On je `iveo u 13. veku i pripadao je jednoj od dve velike suparni~ke struje na Apeninskom poluostrvu. Jedni su bili za papu i zvali su se gvelfi, drugi su bili za cara Svetog rimskog carstva i nazivali su se gibelini. To rivalstvo je bilo prisutno i u bogatoj \enovi, odakle je mo}na porodica Grimaldi. Fran~esko je predvodio gvelfe.

Tvr|avu na grebenu u Monaku nije mogao da osvoji. Ali se 1297. zajedno sa svojim ro|akom preru{io u frawevca. Zatra`ili su da preno}e u tvr|avi. Ugostili su ih. Oni su onda no}u otvorili kapije grada, wihovi vojnici su potom imali lak posao. Fran~esko je dr`ao Monako svega ~etiri godine. \enovqani su ga proterali. Celi vek je Monako prelazio iz ruke u ruku. Ali od 1419. Grimaldijevi su uspeli da ponovo zasednu na stenu iznad zaliva i od tada vi{e nisu ispu{tali grad iz ruku. Knez Albert je sigurno jedini Grimaldi koji mo`e da se pohvali da je wegova majka dobila Oskara. On je sin slavne ameri~ke glumice Grejs Keli koja je posle udaje za wegovog oca postala knegiwa. U`ivamo u trenucima mira. U ba{ti je nekoliko turista. Ali tu i tamo prolaznici razgovaraju na meni nepoznatom jeziku. Zvu~i kao me{avina italijanskog i francuskog. To je zapravo monega{ki dijalekt, koji je uz francuski – zvani~ni jezik u

Monaku. Blizak je |enovqanskom ligurskom dijalektu. Malo ga qudi govori, jer u Monaku `ivi svega desetak hiqada qudi koji su ovde ro|eni. Ali ovu melodiju koju ~ujem, od izumirawa izbavqaju {kole i univerzitet.

Idili~ni trenuci imaju cenu. Jedna kafa ko{ta sedam, a minijaturna mineralna voda ~etiri evra. Turista na jednodnevnom izletu ne razmi{qa o svakodnevnom `ivotu ovde. Pro~itao sam negde da u de`urnu apoteku posle okon~awa radnog vremena ~ovek mo`e samo u pratwi policajaca. A u banku uz najavu. Nema {altera. Ina~e je bezbednost visoko ceweno dobro me|u bogata{ima. Broj policajaca po glavi stanovnika, kao i veliki broj nadzornih kamera, garantuju nisku stopu kriminala.

Ovde fakti~ki nema ni nezaposlenih ni socijalno ugro`enih. Desetine hiqada radnika u delatnostima kojima se imu}ni qudi ne bave – od konobara, do ~ista~ica i kuhiwskih pomo}nika – dolaze iz Italije i Francuske, da bi ovu luksuznu oazu dr`ali u pokretu.

Kockarnice u Monaku u po~etku nisu imale uspeha. Ali kada je uz „Kazino“ sredinom 19. veka izgra|en niz hotela, i kada je Monako `eleznicom povezan sa Nicom, posao je krenuo. U narednim decenijama ova luksuzna kockarnica je skoro sama punila dr`avni buxet kne`evine.

O kocki, smislu i besmislu `ivota u ovakvom gradu, o svim dana{wim utiscima razgovaramo u tr`nom centru Metropola, nadomak Nebeskog ogledala. Vi{e spratova pod zemqom, luksuz i sjaj, butici sa paprenim cenama. Odlu~ili smo da pro{etamo Grimaldijevom prema Oru`anom trgu. Tamo nailazimo na popre~ne pe{a~ke ulice. Jedna samoposluga ima lift koji vodi do slede}eg uli~nog nivoa. Takvi liftovi su raspore|eni na vi{e mesta u gradu i poma`u qudima da savladaju zahtevni teren. Odavde Monako opet izgleda kao varo{ koja je odlu~ila da bude velegrad. U jednoj poslasti~arnici probali smo sladoled. Na Skijatosu i u Minhenu su bili lep{i. To je usud qudi koji ~esto putuju. Stalno ono {to do`ivqavaju upore|ivawe sa najboqim trenucima drugih putovawa.

I ovaj ra~un je dostojan mesta u kojem kvadratni metar stana ko{ta kao celi stan u drugim zemqama. Pomalo nas zamara to dr`awe svetskog nivoa cena, koje nije neizostavno pra}eno istim nivoom usluga.

Iza{li smo na Oru`ani trg. Ta~no u podno`ju kamene gromade na kojoj se, kao u orlovom gnezdu, u rezidenciji smestio knez, ima prostora i za pija~ne tezge i za kafi}e. Crvena i bela su dominantne boje u gradu, jer to je zastava kne`evine. Ali to svakako znaju svi koji prate fudbal –to su tradicionalne boje fudbalskog kluba Monako. Monako je svakako zanimqiv. Ali da li bismo po`eleli da ovde ostanemo du`e? Ili ~ak da neko vreme tu `ivimo? Unutra{wi mera~ zaqubqenosti u gradove ka`e naprosto – ne. Previ{e napora je ulo`eno u komfor sasvim druge ciqne grupe. Previ{e name{tenog {arma. Premalo so~nog, rasnog `ivota kao u \enovi, Solunu, Portu. A gradovi poput Granade ili Hawe, Koimbre ili \irone neuporedivo su lep{i. Nije ovo mesto za qude kao {to smo mi.

”Kazino”, Monako

MIROSLAV ]UR^I]:

Zaboravqeni valcer

Negde u neki smiraj dana, na pustoj pla`i, jedna porodica se lagano spremala na povratak u svoj apartman.

@ena je ta koja je sakupqala de~ije igra~ke i papu~e po

tu mirnu vodu. Disao je punim plu}ima… Zatvorenih o~iju… Skoncentrisano i mirno, vode}i ra~una o svakom izdisaju. Deca su ga verno sledila, imitiraju}i ga u svakom wegovom po-

vla`nom i sitnom pesku. Svaku tu stvar je pa`qivo ispirala u penu{avoj i slanoj vodi, ulaze}i u more do kolena.

Otac je sa decom sedeo okrenut prema skroz crvenom suncu, koje se spremalo da uroni u

stupku. Otac najzad otvori o~i pa pogleda ka pu~ini. Voda tiha, mirna, ravna poput stakla. On tada ispru`i svoje duga~ke ruke pa prigrli decu. Pado{e zajedno na le|a dopu{taju}i toplim zrncima peska da im se utisne

MARIJA SUBI]:

Beli papir

Pored mene, sede moji omiqeni pisci i pesnici (samo neki, nisu svi uspeli da se smeste na krevet).

„Ne}emo da joj pomognemo, neka pi{e sama.“ – re~e Cvetajeva.

„To je ta ~uvena ruska bratska qubav.“ – promrmqa Nenadi}.

„A {ta radi{ ti uop{te ovde?“ – re~e Crwanski Nenadi}u. „Ti pi{e{ o Obili}u, despotu, kugi i sli~nim stvarima.“

„Crwanski, vidi se da te je vreme pregazilo, ne ume{ da ~ita{ novu srpsku kwi`evnost.“ – re~e Nenadi}, „Ona ume, zato sam tu.“

Crwanski sevnu o~ima: „To }emo raspraviti posle, da li umem ili ne umem. Napoqu.“

Nenadi} prevrnu o~ima.

u ne`nu ko`u. Gledaju}i tako u plavo nebo, otac re~e tek onako za sebe, a opet dovoqno glasno da su ga i deca mogla ~uti: „Bo`e, od ovoga ne mo`e boqe”.

…~ovek ustade lagano, otrese pesak sa sebe, te pri|e `eni pa joj se uz naklon pokloni, zamoliv{i je za ples. Ona opijeno ispusti tek oprane igra~ke ponovo u pesak. Deca su se smejuqila prekriv{i usta svojim ru~icama. Posle par minuta najlep{eg valcera, koji su plesali u {irokom zamahu, sunce kona~no dotaknu vodu… Smiraj u smiraju.

Sestra me je podsetila na te trenutke iz na{eg detiwstva. Donela mi neke iskrzane davno zaboravqene, crno-bele slike ba{ sa tog letovawa. Dr`ao sam ih par trenutaka u rukama… Vrteo, listao, gledao, }utao. Prineo sam te slike nozdrvama, zatvorio o~i i sna`no omirisao. Mogao bi da se zakunem u sve da su slike o`ivele, da sam ~uo {um mora, neke glasove u daqini, pa i same zvuke davno zaboravqenog valcera.

SUZANA KAMBEROVA:

Crna ru`a

Vidim crnu ru`u u vrtu.

Nebo je plavo, a na wemu se otvara wen pupoqak, kao zenica puna straha. Koreni su joj duboki. Hvatam je rukama, vu~em. Dlanovi krvare, ne mogu je i{~upati. Puze}i uz zidove i prozore, pewe se na krov. Vrata su blokirana. Staza neprohodna. Crne latice pomra~ile su svet. Guta me wihov bar{unasti mrak bez kraja.

Postala sam Trnova Ru`ica, ali bez princa. Predajem se. Uvla~im se u najmawu }eliju tela. Spavam. Postojim kao san. Neko drugi sawa o meni.

Oglasilo se zvono na vratima. Ko je to?

Zvowava ne prestaje. Nemo vri{tim. ^uju se glasovi, neko je u ku}i. Tama polako bledi. Svetlost prodire ispod trepavica. Otvaram o~i.

Bela soba, qudi u belom i jedno lice. Pru`a ruke, sme{i se. Wegov poqubac mi udahne `ivot i svet polako ulazi u mene.

„Najzad, probudila si se.”

Agata Kristi namesti {e{ir. „Koliko je sati? Je li vreme za ~aj?“

Svi je pogleda{e. „Imperijalisto“, promrmqa Crwanski. ***

Posle dosta vremena, napisane tri re~enice i obrisanih petnaest…

Cvetajeva i Nenadi} su ve} odavno oti{li, negde, na votku. Cvetajeva je bila sve~ano izjavila: „Ja ne `elim da imam nikakve veze sa ovim. Uostalom, ovo je samo proza.“

Gospo|a Kristi je bila slede}a. Navukla je rukavice, i ustala: „Ah, neko ume da

SANDRA MILADINOVI]:

Magi~na

poqa

Zna{ bi}e kasno ako dopusti{, da sama dodirnem nebeske daqine i da mi pogled slu~ajno odluta, tamo daleko preko pu~ine, koja ne biva u mome kraju!

U mome kraju poqa su magi~na, ~arobno semewe klija i raste, jutro kad leto je, laste nadle}u, slavuji pevaju najlep{u pesmu, tajnu da voleti treba do beskraja,

leteti kao da krila ima{, qubiti vetrove, zvezde dodirivati, igrati u kolu najlep{ih vila…

Zna{ bi}e kasno ako dopusti{, da polako opet sama si|em srebrnim ko~ijama sama na tlo! Tad bi}e kasno to da ka`e{ „Volim te!“

Jer puna ~a{a }e biti prazna, haqine bele ne izgu`vane, a ja }u pijana ipak biti od nebeskog vina {to sam pila!

Mo`e{ li da zamisli{ mirno}u du{e i ruke {to se spu{taju nemo, korak {to polako ide put reke i jedno nekada vrelo telo, koje }e tada sasvim sito, ko posle bezbroj dodira `arkih, postati jedna mirna luka… Ne, ti to nikada ne}e{ da shvati{!

pi{e, neko ne. Tako je to u `ivotu. Nije to slu~aj za monsieur Poirot-a.“ Tu se slatko osmehnula na svoju duhovitost, okrenula

se i oti{la. Crwanski je ostao. Na kraju, namignuo mi je, i rekao: „You go, girl!“

Toliko je video, ~uo, nau~io za svog dugog `ivota. Savladao je vi{e od deset svetskih jezika, ~ak i izumrle — latinski i starogr~ki; do{ao do virtuoznog nivoa na tri instrumenta, a dobro svirao jo{ {est. Pro~itao je najve}a dela svetske kwi`evnosti, a otkrio jo{ stotine zapostavqenih. Upoznao je najzanimqivije qude svog vremena i imao ~ast da im bude drug. @ene koje su vredele dva `ivota ispratio je na ve~ni po~inak, a one druge zadr`avao tek toliko da im ne nanese bol. Pratio je vrtoglav razvitak nauka i odu{evqavao se sve sofisticiranijim tehnolo{kim re{ewima. @iveo je ispuwen `ivot. ^esto opasniji no {to bi `eleo, ali navikao je. No, u posledwe vreme, po~ela je da ga nagriza ~amotiwa. Ose}ao je nostalgiju,

ne za domovinom, ve} za jednim pejza`om i trenutkom koje nije video predugo. Kada je pre{ao granicu u osam uve~e i krenuo ka iznajmqenoj vikendici na Tari, osetio je kona~no olak{awe. Zoru je do~ekao uzbu|en i upla{en, ali nije zatvorio o~i ni kada je po~elo ozbiqno da boli. „Ru`oprsta”, bilo je posledwe {to je pomislio.

DAN KADA JE SRBIJA ZAVIJENA U CRNO:

Tri godine od masovnog ubistva u O[

Vladislav Ribnikar, su|ewe jo{ traje!

Zanemeli smo i empatija je bila naj~e{}e izgovarana re~ posle tih dana kada je u Osnovnoj {koli „Vladislav Ribnikar“ 3. maja ubijeno devetoro dece i ~uvar, a u Duboni i Malom Ora{ju, selima u beogradskoj op{tini Mladenovac i kod Smedereva, u no}i izme|u 4. i 5. maja ubijeno devetoro, a raweno 12 mladih.

[ta se stvarno de{avalo posle i {ta je sve ura|eno od maja 2023, za Nedeqnik govore oni koji su bili ukqu~eni u direktnu pomo} i rad sa `rtvama i wihovim porodicama. Jedna je Tijana Mirovi}, psiholo{kiwa i psihoterapeutkiwa, a drugi Veran Mati}, novinar koji vodi Fond B92 i Srpski filantropski forum.

Tijana Mirovi} je ukqu~ena u pru`awe direktne pomo}i u okviru Radne grupe za mentalno zdravqe i sigurnost mladih Vlade Srbije, nakon tragedija u „Ribnikaru“ i u Malom Ora{ju i Duboni. Bila je i ranije ukqu~ena u razne inicijative nakon traumatskih doga|aja, ali nikada nije do`ivela, ka`e, da se struka tako brzo pokrene i organizuje. Wu su 3. maja i mesecima nakon toga zvali iz skoro svih relevantnih {to klini~kih, {to obrazovnih institucija, a to se nikada do sada nije desilo iako je u „trauma pri~i“ od 1997. godine.

Koliko su nas 3. i 4. maj promenili dru{tveno, psiholo{ki, i kao qude, i da li smo do`iveli katarzu?

Na`alost, Tijana Mirovi} mi{qewa je da slu~aj male Danke jasno govori da se nismo promenili. Pratili smo, delili, komentarisali i verovali „medijima“ koji su od metafori~nih prerasli u prave le{inare: dozvolili smo da roditeqi koji prolaze kroz pakao budu optu`ivani i napadani, a da mi gledamo i sudimo i „navijamo“ kao u gladijatorskoj areni. Svesno smo u~estvovali ili smo ih u najboqem slu~aju pasivno podr`ali tako {to ih nismo kaznili. Nismo bojkotovali, nismo jasno i glasno rekli „ovo nije u redu i ja na ovo ne pristajem“. Naprotiv.

„Mo`da sam prekriti~na ali mislim da kao dru{tvo nismo na pravi na~in bili tu ni za decu ni za sve one koji trpe nasiqe. Svaku vest o nasiqu, ubijenoj `eni ili detetu koje je preminulo od suicida ili prijavilo nasiqe, mi smo ili relativizovali ili glasno protestovali bez neke su{tinske akcije. Onda se sve umiri do narednog slu~aja i tako ukrug.“ Kao dru{tvo nismo mnogo uradili na planu prevencije, dodaje ona. Prebacivali smo odgovornost i tra`ili krivce, umesto da svi zajedno procenimo {ta mora da se mewa i da mewamo.

I to sistemski – od na{ih li~nih stavova i reakcije, preko porodica, lokalnih zajednica i nivoa dr`ave i zakona. Tako|e, umesto da gradimo i ja~amo resurse na svim tim nivoima, mi smo deci oduzimali i ono malo {to imaju – zatvarali smo klubove, sekli parkove i sli~no.“

Veran Mati} je u kontaktu s roditeqima ubijene i rawene dece u {koli „Vladislav Ribnikar“ i iz Malog Ora{ja i Dubone i anga`ovao se na promociji empatije, qubavi, solidarnosti, a na pitawe koliko je uspeo u tome ka`e da li~no nije imao prevelika o~ekivawa. Prvo jer je u 40 godina karijere video mnogo situacija u kojima se o~ekivalo da dru{tvo reaguje empati~no, solidarno, ali se takva reakcija doga|ala samo u delu dru{tva, na margini, i sa sna`nom opstrukcijom od strane politi~kog establi{menta.

„Nisam puno o~ekivao i zbog toga {to se prvih dana posle u`asnih tragedija nije dogodilo jasno potpuno jedinstveno svrstavawe u iskazivawu pijeteta prema

`rtvama, izra`enih jasnih planova prema podr{ci porodicama, rawenima, pre`ivelima, svima koji su na bilo koji na~in pogo|eni zlom. Od samog po~etka nije bilo ni poku{aja da se prevazi|u politi~ke polarizacije i svakim danom bilo je evidentno udaqavawe svih va`nih aktera od su{tine, od posve}enosti jasnom definisawu onoga {to se dogodilo i iskazanim jasnim planovima {ta }e se i kako mewati u {kolstvu, dru{tvu.“

Tekstove o stradalima je intenzivnije po~eo da pi{e onda kada mu je bilo jasno da se ne}e dogoditi promena. @eleo je da podseti na sve ono {to je zaboravqeno ili zapostavqeno, ili nikada nije postojala ni namera da dogodi – kada je bilo jasno da medijski prostor okupiraju likovi i `ivoti ubica i wihovih porodica a da se likovi dece i Dragana mogu videti jedino grupno na crnobelom mini-posteru na ulazu u {kolu gde se zlo~in i dogodio, a ubijeni mladi iz Dubone i Malog Ora{ja nisu ni pomiwani.

„^esto se mo`e pro~itati da su za porodice najte`i dani ro|endani i godi{wice. Shvatio sam koliko je va`no ro|endane obele`avati sa deqewem i tuge ali i qubavi sa roditeqima i porodicama. Sa pri~ama o dobroti, talentima, vrednostima, osobinama, dogodov{tinama, sa podse}awem na `ivote prepune

NEQUDSKI ^IN:

normalnosti, lepote, energije, sa puno porodi~nih detaqa, fotografija, videa. Koliko je va`no da svako ime dobije i svoje pri~e, sadr`aje, da ih upoznamo, jer jedino tako mo`emo da ih pamtimo. U telefonski imenik upisao sam imena dece i Dragana, uz brojeve wihovih roditeqa i Draganovih sestara, `ele}i da mi budu tu uvek ‘na oku’. @eleo sam da {kola, lokalna zajednica, dr`ava, da integri{u imena i vrednosti u razli~ite programe. Me|utim, kako je prolazilo vreme, to je postajalo sve te`e a polarizacija se samo pove}avala“, pri~a Mati} za Nedeqnik. Potpuni poraz bio je kada je oti{ao u Dubonu i Malo Ora{je i shvatio koliko su tek roditeqi ubijenih mladih zapostavqeni, a informacije o rawenima i wihovoj bici za `ivote nisu ni postojale.

„I daqe se pitam kako je mogu}e da do sada nije sagledano stawe svake porodice i odre|ene mere kojima }e se podr`ati egzistencija, koje }e biti svakodnevna podr{ka sistema u svim potrebama, sa stipendijama bra}i i sestrama, sa zdravstvenom i svakom drugom podr{kom zdravqu koje je sna`no trajno ugro`eno. I daqe je neophodno prikupqati donacije kako bi se kupili neki lekovi koji nisu na listi besplatnih, opremu za rawene, ogrev itd.“, pri~a Veran Mati}.

U te{koj godini iza nas bilo je vi{e

Dok su gra|ani odavali po{tu stradalima u Ribnikaru nepoznata osoba bacila topovski udar!

Gra|ani su se okupili u velikom broju ispred {kole „Vladislav Ribnikar“, gde je planirano odavawe po~asti stradalima u tragediji od 3. maja 2023. godine, a tom prilikom do{lo je do incidenta kada je sa obli`we zgrade, me|u okupqene ba~en topovski udar. Nakon eksplozije petarde do{lo je do kratke panike i kome{awa u masi.

Policija je na licu mesta i u{la je u zgradu odakle je petarda ba~ena.

„Svi su stajali u miru i ti{ini. Polagali su cve}e ispred {kole, za ubijenu decu i domara. Ti{inu je prekinuo jak pucaw. Dim se nadvio nad grupom koja je stajala u redu za polagawe cve}a, u najgu{}em delu mase. Odmah je do{lo do uznemirewa javnosti“, javqa reporter Nova.rs sa lica mesta.

kritika i podela, podela me|u roditeqima da li, gde i koliki treba da bude Memorijalni centar, i da li je to {kola ili vi{e nije {kola, pa do toga da se ~ak ni sama {kola nije promenila, pa ni „Ribnikar“ kad ve} deca tamo i daqe idu posle svega {to traje do danas. Da li je to neverovatno jer se o~ekivala empatija, solidarnost, jedinstvo jer to su (mogla biti) na{a deca ili i nije ~udno kada sve analiziramo.

Mi smo generalno skloni kritikovawu i tezi da niko ni{ta ne radi ili da ne zna da radi. Kako ovo radimo i kad gubimo u nekom sportu, nije ~udo da se to dodatno poja~a u situacijama ozbiqnih stresova i trauma, napomiwe Tijana Mirovi}. Kada smo preplavqeni (jako uznemireni, upla{eni i povre|eni), mi lak{e (pa ~ak i prirodno) po~nemo da na stvari gledamo u „crno-belo“ i „sve-ni{ta“ terminima.

„U kontekstu dru{tvene i kolektivne traume podele su i o~ekivane i razumqive. Bilo ih je i u norve{kom dru{tvu nakon wihove tragedije, bilo ih je i kod nas. Ipak, iako razumqivo i univerzalno na tome nikako ne bi trebalo da ostane. Traume se preveniraju i le~e kroz povezanost sa drugima, kroz sigurnost grupe. Kako Xudit Herman, jedna od najve}ih ekspertkiwa iz oblasti traume, ka`e: ‘Solidarnost grupe pru`a najja~u za{titu od terora i o~aja i najja~i protivotrov za traumatsko iskustvo.’“

Umesto da se ujedinimo i odista ja~amo empatiju i solidarnost, mi smo te karakteristike pokazivali samo prema istomi{qenicima, dok smo druge napadali i satanizovali, kreiraju}i tako dodatne tenzije i stres, dodaje ona.

„Umesto da radimo na medijaciji i tra`ewu zajedni~kog interesa, hranili smo razli~itosti dodatno guraju}i qude u ‘ili si sa nama ili protiv nas’ diskurs. To se najboqe videlo u sukobima koje navodite. Napravile su se podele i razlike u odnosu na ciqeve ili na~ine dolaska do tih ciqeva, ali je zanemareno da su ispod toga bile bazi~ne qudske potrebe koje su nam svima iste. Svi smo `eleli da zbrinemo i za{titimo (svoju) decu ili se} awe na wih, da se osetimo bezbedno, da na|emo podr{ku, da imamo nekog glasa i autonomije po pitawima koja nas se ti~u i sli~no.“

Veruje da bismo, da smo kao dru{tvo napravili prostor da razgovaramo na tom nivou, prona{li mnogo vi{e sli~nosti nego razlika. Sa te pozicije bismo prona{li i neko zajedni~ko re{ewe, a {to je i va`nije, dubqe uzajamno razumevawe.

„Prona{li bismo vi{e empatije i solidarnosti koja nam toliko treba, a tako ~esto fali. Umesto da budemo neprijateqi, bili bismo jedni drugima resurs. Umesto da jedni drugima budemo izvor stresa, bili bismo izvor stabilnosti. Bili bismo i dobar model deci kako da re{avaju sukobe u mi{qewu uz dijalog i po{tovawe, a ne silu i vre|awe. Pomogli bismo da se svi zajedno ose}amo mawe ugro`eno i bezbednije, a samim tim i da se pomerimo od besa i rasprava ka ti{ini i tugovawu. Ka istinskom i dubinskom `alovawu ovih stra{nih gubitaka, ka zajedni~kom tragawu za na~inima da dostojno obele`imo i nikada ne zaboravimo, ka istinskoj brizi i po{tovawu i prema onima koji vi{e nisu `ivi i prema onima koji ostaju da sa svim tim bolom i ranama `ive.“

U „Ribnikaru“ ubijeni su Ana Bo`ovi}, Sofija Negi}, Mara An|elkovi}, Andrija ^iki}, Bojana Asovi}, Angelina A}imovi}, Ema Kobiqski, Katarina Martinovi}, Adriana Duki} i Dragan Vlahovi}.

Potporu~nik Jelena Stevi}, prva `ena sa

”leta~kim znakom” po modelu VS za civile

Kao dete je dizala pogled ~im ~uje zvuk helikoptera, pratila ga je pogledom, sve dok god mo`e da se u daqini razazna. Danas, se}aju}i se tog perioda, dvadesetosmogodi{wi potporu~nik Jelena Stevi} sedi u kabini vojnog helikoptera i radi posao o kome je ma{tala.

Svr{eni je polaznik Vojnostru~nog osposobqavawa za rezervne oficire roda avijacije, uspe{no je savladala selekciju i leta~ku obuku u 890. me{ovitoj helikopterskoj eskadrili i dobila „leta~ki znak”, ~ime je postala prva `ena po modelu koji je Vojska Srbije otvorila za civile.

Sre}emo je na Vojnom aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlovi}” u Batajnici. Helikopter upravo pole}e sa piste, drugi mu ulazi u putawu sa na{e ta~ke gledi{ta. Wene kolege su u vazduhu, a ona povremeno podigne pogled ka nebu.

- Obuka je kompleksna i izazovna za svakog kandidata koji `eli da se bavi ovim poslom, bez obzira na pol, jer zahteva mnogo znawa, discipline i ve{tina - govori nam potporu~nik Jelena. - Svaki let tra`i veliku odgovornost, dobru pripremu i koncentraciju, kao i sposobnost procene situacije i dono{ewa odluka u pravom trenutku. A {to se ti~e toga {to sam `ena, to mi ne predstavqa prepreku, niti to tako do`ivqavam, ve}, naprotiv, to mi je dodatna motivacija. Ma{ina ne prepoznaje da li wom upravqa mu{karac ili `ena. Iznad nas ponovo prele}e helikopter. Ona ga pogleda kratko, pa nastavi:

- Novi model obuke razlikuje se od drugih po tome {to sada mogu da se prijave i kandidati koji su zavr{ili civilne fakultete i imaju minimum 240 ESPB bodova. Prolazimo istu selekciju kao i kandidati sa Vojne akademije.

Jelena je zavr{ila biologiju na Prirodno-matemati~kom fakultetu.

- Kada sam zavr{ila master studije, pojavio se konkurs i prijavila sam se. Posle mnogo godina, ukazala se prilika da radim ono {to sam oduvek `elela. Nije joj `ao {to se ne}e baviti onim {to je studirala.

- Da nisam zavr{ila fakultet, ne bih mogla da budem ovde. Sve ima svoje mesto u `ivotu - ka`e. Pri~a nam ova mlada dama i kako je stigla do „leta~kog znaka”.

- Primqena sam sa 26 godina, uhvatila sam posledwi voz - kroz {alu govori Jelena. - Posle prijave upu}eni smo na medicinsko-psiholo{ku procenu. Mi koji smo pro{li oti{li smo na dvonedeqnu obuku u 63. padobransku brigadu u Ni{u. Posle te obuke imali smo dva padobranska skoka, a onda smo se vratili ovde i po~elo je selektivno letewe. Imala sam deset sati letewa na {kolsko-trena`nom avionu „utva 75”. A onda smo pro{li jo{ jednu

selekciju posle koje smo oti{li na Vojnu akademiju. Tokom prva tri meseca imali smo osnovnu vojni~ku obuku, dok smo u naredna tri savladali letewe u eskadrili. Tada sam dobila prvi oficirski ~in - potporu~nika i vratila se u jedinicu gde sam nastavila obuku.

Gledamo helikopter Airbus H145. Jelena tek treba da savlada kako wime da upravqa. Trenutno leti na helikopteru „gazela”.

- U ovom poslu moramo konstantno da dokazujemo znawe i sposobnosti, da budemo boqi iz leta u let. Moj ciq je bio da stvorim sigurnost u svakom letu. Priprema je najva`nija, jer u vazduhu nema vremena za razmi{qawe. Ka`e se: ako na zemqi zna{ za pet, gore }e{ znati za tri. Moramo uvek biti korak ispred letelice, da znamo unapred {ta sledi. Posao pilota tra`i dosta odricawa, potrebne su velika odgovornost, priprema, velika koncentracija, procena rizika, procena situacije, to je ne{to {to mora da odlikuje svakog pilota, kao i

smirenost u stresnim situacijama i ono najva`nije - timski rad i duh.

Jelena se priprema pre svakog leta.

- Onako kako se pripremimo na zemqi tako }emo odraditi u vazduhu. Pole}emo tek kad dobijemo podatke o vremenskim uslovima. Pri~a se ne zavr{ava kad se spustimo na zemqu. Tada svi zajedno analiziramo letove koji su bili tog dana, razmewujemo iskustva i utiske, {ta smo mogli da uradimo boqe i na osnovu toga sti~emo iskustvo za naredni let.

Jelena govori kako se ose}ala kada je po~ela da leti sama.

- Strahu nije mesto u ovom poslu, kao ni panici. U po~etku sam vi{e ose}ala strahopo{tovawe nego strah. Vremenom sam nau~ila da to prevazi|em kroz znawe i odluke koje donosim tokom leta. Kada se pojavi problem, on se re{ava korak po korak. Ne oslawamo se na emocije, ve} na procedure. Nijednog trenutka nisam pomislila da ne} u uspeti, fokusirana sam na napredak i u~ewe. Tokom obuke nau~ili smo da donosimo brze i ispravne odluke pod pritiskom. Ka`e da su joj najvi{e pomogle kolege. - Timski rad je u ovom poslu presudan. Piloti, kontrolori letewa, tehni~ari moraju da razmewuju precizne informacije. I najmawi nesporazum mo`e dovesti do ozbiqnih posledica.

Za Jelenu je najlep{i trenutak kad se odvoji od zemqe.

- Tada sve izgleda sitno, nema gu`ve, nema buke. Horizont je beskrajan i javqa se ose}aj slobode. Letela sam iznad Srema, Banata i Ba~ke. Mene je u ovaj posao uveli avanturisti~ki duh i qubav prema otaxbini. Preporu~ujem ga svim mladim qudima koji vole svoju zemqu i ma{taju o letewu. Ovaj posao spaja disciplinu, hrabrost i odgovornost.

Profesionalnu karijeru \or|e Kosti} po~eo je kao konobar u uglednom beogradskom hotelu, ali wegova qubav bila je usmerena na drugu stranu.

@eleo je da postane kuvar. I zavr{io je ugostiteqsku {kolu, smer kuvar, i kada je u{ao u kuhiwu, tu je i ostao. Posao ga je potom odveo u Rusiju, Ukrajinu, Kazahstan, Azerbejxan i Libiju, gde je stigao do elitnih restorana i kuvao za dr`avne delegacije i najvi{e zvani~nike.

Iza sebe ima bogatu karijeru sa vi{e od 50 ostvarenih ugostiteqskih koncepata, od kafea, pabova do hotela i velikih prostora za doga|aje. Na kongresu Svetske asocijacije {efova kuvara (WACS) u Singapuru pre dve godine dodeqeno mu je do`ivotno po~asno ~lanstvo, kao tek tre}em kuvaru sa prostora biv{e Jugoslavije sa tim priznawem. Po~asni je predsednik Asocijacije {efova kuvara Srbije. Sedimo sa Kosti}em u restoranu, probamo torte koje je napravio jedan od wegovih u~enika, govori nam o srpskoj kuhiwi, o tome {ta joj nedostaje da bi bila prepoznatqiva, i o mladim kuvarima koji tek ulaze u ovaj posao.

- Imamo situaciju da se srpska tradicionalna jela pripremaju na razli~ite na~ine, bez jasnih standarda - ka`e Kosti}. - Za razliku od zemaqa poput Italije, gde se ta~no zna kako se koje jelo priprema i kom regionu pripada, kod nas ~esto dola-

zi do improvizacija koje naru{avaju autenti~nost. U restoranima nailazimo na neprirodne kombinacije i odstupawe od recepata, a potencijal doma}ih namirnica, poput maline je neiskori{}en. Pri~a nam da planira da organizuje prvi Nacionalni kongres restoratera i gastronomije u Srbiji koji bi okupio {efove kuhiwa, poslasti~are, restoratere i sve druge koji u~estvuju u stvarawu ugostiteqske ponude. Ciq je da se na ovom skupu defini{u osnove za standardizaciju srpske kuhiwe, od recepata do na~ina servirawa, kako bismo kao zemqa imali prepoznatqiv gastronomski identitet. Planira i da

pozove vrhunske svetske kuvare i druge ugostiteqe iz zemaqa sa odre|enim standardima. Kongres }e najverovatnije biti organizovan u nekom mestu na jugu Srbije. - Pribli`ava se „Ekspo 2027”, {to je ogromna prilika da Srbija poka`e svoj identitet - ka`e on. - Gastronomija mora biti deo toga. Moramo se predstaviti kao ozbiqna i ure|ena destinacija. Moramo da znamo kako izgleda srpska kuhiwa, da proja ne mo`e da se slu`i hladna, da mu}kalica nije paprika{ i da }evapi ne smeju da sadr`e aditive. Italijani imaju istu pastu svuda, Francuzi isto jelo, a mi volimo da eksperimenti{emo. Ciq je da tradicionalna jela u svim restoranima budu pripremqena na isti na~in, da strani gosti osete isti ukus gde god da poru~e srpsku hranu. Mentorka mu je bila Rada Stojanovi}, supruga ~uvenog kuvara Mi}e Stojanovi} a koji je izmislio recept za Kara|or|evu {niclu. Kosti} se i sam upustio u preno{ewe znawa. Gde god da je bio u svetu wegovi u~enici su nau~ili kako se pravi Vasina torta, srne}a le|a, pqeskavica, tele}a krem ~orba... Svuda je u meniju isticao srpsku kuhiwu. Iz Beograda je oti{ao u Budimpe{tu, a ubrzo posle toga u Rusiju. Uskoro je dobio posao u ^eqabinsku, postao je {ef kuhiwe u {vajcarskom hotelu sa ~etiri zvezdice. - Se}am se suza, knedle u grlu dok sam ~ekao avion u Domodedovu - pri~a on. - Kre-

nuo sam u nepoznato, nisam znao odakle da po~nem, a morao sam brzo da formiram tim i promenim jelovnik. Uspostavio sam saradwu sa {kolama, pozivao u~enike na praksu. Danas su ti u~enici {efovi kuhiwa i menaxeri restorana. Gde god da sam i{ao, sa mnom je bila zastava Srbije. Video sam da Francuzi i Italijani svuda promovi{u svoju kuhiwu i ja sam radio isto. Krajem devedesetih odlazi u Azerbejxan, gde je u~estvovao u otvarawu banketno-kongresnog centra na ulazu u Baku. - Taj centar je osmi{qen za prijem visokih dr`avnih delegacija i organizaciju velikih doga|aja. Radio sam i u Kazahstanu, otvorio objekte u Lavovu u Ukrajini, kao i hotel u Libiji, u Bengaziju. Svuda gde sam radio, nastojao sam da dovedem mlade qude iz Srbije. Danas su neki od wih mnogo uspe{niji od mene i to me raduje. Kosti} je u Azerbejxanu spremao hranu za predsednika Ilhama Alijeva i wegovu suprugu Mehriban.

- Prema osobqu su se ophodili skromno, s velikim po{tovawem - isti~e on. - Nisu imali neke posebne zahteve, ali smo u meniju uvek imali i ne{to srpsko, na{e torte, na primer. Svuda gde sam radio stranci najvi{e vole srpski ro{tiq i slatki{e. Kosti}a su ~esto zvali kad dolaze najvi{e dr`avne delegacije. I ne pamti ko je sve tamo bio, od lidera Rusije Vladimira Putina do nekada{weg predsednika Francuske @aka [iraka.

NIKOLA TESLA -

„SRBIN SAM“

u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju

Пише: Бранислав Станковић PODUHVAT SA STARIM ANTI^KIM ORU@JEM:

Kako je ujak Nikoli Tesli rekao - „Odlazi sotono!”

Teslin stariji brat

Danilo bio je bistar i darovit de~ak, ponos svojih roditeqa koji su polagali velike nade u wega. Na`alost, on je nesre}nim slu~ajem u ~etrnaestoj godini izgubio `ivot.

Tesla o tom doga|aju u svojoj autobiografiji pi{e: „(...) imao sam brata koji je bio natprose~no nadaren, jedan od onih retkih mentalnih fenomena, koje biolo{ka istra`ivawa nisu uspela da objasne. Wegova prerana smrt je moje roditeqe u~inila neute{nim. Imali smo kowa, koga smo na poklon dobili od dragog prijateqa. Bio je to veli~anstven arapski kow, sa skoro qudskom inteligencijom, o kom je brinula i kog je mazila cela porodica, jer je jednom prilikom spasao `ivot mome ocu pod izuzetnim okolnostima (...) Taj isti kow bio je odgovoran za povrede od kojih je moj brat izdahnuo. Bio sam svedok te tragi~ne scene i, iako je od tada pro{lo pedeset {est godina, moje se}awe nije nimalo izbledelo. Svaki moj trud ~inio se bezna~ajnim u pore|ewu sa se}awem na uspehe moga brata. Sve {to bih hvale vredno u~inio samo je izazivalo jo{ ja~i ose}aj gubitka kod mojih roditeqa.”

Pojedini Teslini biografi, poput Margaret ^ejni, navode i drugu, mogu}u, verziju Danilove smrti, po kojoj je on pao niz tavanske stepenice i u polusvesnom stawu za taj pad optu`io brata Nikolu. U svom radu o psiholo{kom portretu Nikole Tesle, profesor Vladeta Jeroti} osvr}e se na ovaj doga|aj: „Po drugoj pri~i, Dane je pao sa tavanskih stepenica sa kojih ga je gurnuo Nikola, koji je zbog toga, naravno, dugo godina nosio ose}awe krivice, ru`no sawao i imao halucinacije se}aju}i se bratovqeve smrti.

Ose}awe krivice, ako je we uop{te i bilo u Tesle - jer se Nikola mogao samo nalaziti pored brata Daneta na stepenicama - mogla je prouzrokovati, s jedne strane, sna`nu nesvesnu pobudu da upravo on, Nikola, treba da

ostvari Danetovu ’izvanrednu nadarenost’ i tako ubla`i te`ak bol koji se urezao u srce Teslinih roditeqa, s druge strane, ovo ose}awe krivice, moglo je ostaviti Tesli, opet nesvesno, asketski ideal `ivqewa kao pre}utnu kaznu zbog svoje nesmotrenosti u vezi s bratovqevom smrti.”

Nedugo iza ovog tragi~nog doga|aja, porodica Tesla preseli}e se u glavni grad Like Gospi}. Ime je dobio po usko~kom vojvodi Srbinu Simeonu Gospi}u. Do prelaska prote Milutina Tesle u Gospi}, 19. jula 1863. godine, Smiqan je bio glavna parohija, a Gospi} wena filijala. Napu{tawe Smiqana i prelazak u Gospi}, sa {est godina i nakon zavr{enog prvog razreda, Nikola je do`iveo kao tragediju. Naro~ito mu je te{ko pao rastanak sa golubovima i drugim `ivotiwama. Tokom vremena polako se uklapao u novu sredinu. Nastavio je {kolovawe i stekao nove prijateqe. [uma Jasikovac, puna ptica i sitne divqa~i, bila je omiqeno izleti{te Gospi}ana i Teslin teren za igru, i popri{te brojnih avantura. Se}aju}i se tog perioda Tesla je u svojoj autobiogra-

fiji zapisao: „Po{to smo se smestili u gradu, upisao sam se na ~etvorogodi{we {kolovawe u takozvanoj pripremnoj osnovnoj {koli, kao pripremi za moje studije, gde sam se spremao za vi{u {kolu ili Realnu gimnaziju. Tokom ovog perioda, moji de~a~ki napori i istra`ivawa, kao i nevoqe nastavili su se. Izme|u ostalog, pro~uo sam se kao {ampion u hvatawu vrana u celom kraju. Moja metoda bila je izuzetno prosta. Oti{ao bih u {umu, sakrio se u `buwe i imitirao zov ptice. Obi~no bi mi vi{e ptica odgovaralo na zov i ubrzo bi vrana sletela u obli`we grmqe. Nakon toga bih samo morao da bacim par~e kartona da joj skrenem pa`wu, sko~im i zgrabim je pre nego {to uspe da se iskobeqa iz `buwa. Ipak, jednom prilikom se desilo ne{to {to me je navelo da po~enem da ih po{tujem. Uhvatio sam lep par ptica i vra}ao sam se ku}i sa prijateqem. Kada smo iza{li iz {ume, hiqade vrana su se skupile prave}i u`asavaju}u buku. U roku od nekoliko minuta poletele su u poteru i okru`ile nas. Zabava je trajala sve dok iznenada nisam dobio udarac u potiqak od koga sam pao. Tada su me opa-

STASAVAWE UZ KOSOVSKI ZAVET

Nikola Tesla je redovno odlazio na bogoslu`ewa gde je zvonio tokom slu`be i pomagao ocu u oltaru. Sa roditeqima je dr`ao molitveno pravilo i redovno se pri~e{}ivao. U epicentru duhovne vertikale tada{weg Srpstva, pa i Srba u Lici, bio je Kosovski zavet. Na wemu su stasavale brojne generacije. O wemu se pevalo i pri~alo. On je bio ona mera kojom se sve merilo i premeravalo, jer „zemaqsko je za malena carstvo a nebesko uvek i dovjeka”. Tradicija iz koje je Tesla iznikao doprinela je da se mladi Tesla formira kao li~nost spremna na `rtvu za op{te dobro. Kao kosovski vitezovi!

sno napale. Bio sam primoran da pustim dve ptice koje sam uhvatio i sa zadovoqstvom sam se pridru`io prijatequ koji je zaklon na{ao u pe}ini. (...) Ne mogu da pre}utim ni svoje ume}e sa pra}kom. Ispri~a}u jedan od mojih poduhvata sa ovim anti~kim oru`jem. Ve`bao sam tokom {etwe obalom sa svojim ujakom. Sunce je zalazilo, pastrmke su bile razigrane i s vremena na vreme poneka bi se pra}aknula i weno svetlucavo telo bi se o{tro ocrtavalo na stenama u pozadini. Naravno da bi svaki de~ak pod ovim pogodnim uslovima mo`da pogodio ribu, ali ja sam preuzeo mnogo te`i zadatak i predo~io svom ujaku do posledweg detaqa {ta nameravam da uradim. Rekao sam da }u ispaliti kamen koji }e udariti ribu, pritisnuti je o kamen i prese}i napola. Re~eno-izvr{eno. Ujak me je pogledao na smrt upla{en i uzviknuo: ’Odlazi sotono!’, i pro{lo je vi{e dana pre nego {to je progovorio sa mnom. Od svih stvari najvi{e sam voleo kwige. Moj otac je imao veliku biblioteku i kad god bih stigao, poku{avao sam da zadovoqim svoju strast za ~itawem. On to nije dozvoqavao i pobesneo bi kada bi me uhvatio na delu. Sakrio je sve}e kada je shvatio da u tajnosti ~itam. Nije `eleo da pokvarim o~i. Ali nabavio sam loj, pravio fitiqe i izlivao tanke lojanice i svake no}i bih zapu{io kqu~aonicu i pukotine i ~itao, ~esto do zore, dok su ostali spavali i moja majka zapo~iwala svoje naporne dnevne obaveze. Jednom prilikom sam nabasao na roman pod naslovom Abafi. Ovo delo je nekako probudilo uspavanu snagu moje voqe i po~eo sam da ve`bam samokontrolu. Isprva su se moje odluke topile kao aprilski sneg. Ali ubrzo sam pobedio slabost i osetio zadovoqstvo koje nikada ranije nisam upoznao. Radio sam ono {to sam `eleo.

l U slede}em broju: Kwige Marka Tvena najvi{e doprinele oporavku Nikole Tesle od te{ke bolesti

1711. - U Dubrovniku je ro|en Ru|er Bo{kovi}, matemati~ar, astronom, fizi~ar, filozof i diplomata, osniva~ i direktor astronomske opservatorije u Breri kod Milana i direktor Opti~kog instituta francuske mornarice. Uvr{ten je me|u 100 najznamenitijih Srba. @iveo je i radio u Rimu, Milanu, Parizu i Londonu.

1840. - Ro|en je ruski kompozitor Petar Iqi~ ^ajkovski, ~ija su dela pro`eta ruskom narodnom muzikom i motivima iz bajki i ruske istorije. Wegova najvrednija dela su programski koncipirane simfonije, koncert za klavir i orkestar, kao i opere „Pikova Dama” i „Evgenije Owegin”, po istoimenim Pu{kinovim delima.

1892. - Ro|en je srpski pesnik, pisac i kwi`evni kriti~ar Milutin Boji}, autor poeme „Plava grobnica”, posve}ene srpskim vojnicima poginulim u Prvom svetskom ratu posle povla~ewa preko Albanije.

1893. - Povodom 400. godi{wice osnivawa {tamparije na Obodu, u Crnoj Gori, Kwi`evno-umetni~ka zajednica priredila je prvu izlo`bu srpskih kwiga u Beogradu.

1915. - Nema~ka podmornica „U-20” torpedima je potopila britanski putni~ki brod „Lusitaniju”, {to je doprinelo odluci SAD da u|u u Prvi svetski rat. Poginulo je 1.198 putnika i ~lanova posade, me|u kojima veliki broj Amerikanaca.

1939. - Nema~ka i Italija su sklopile politi~ki i vojni savez (Osovina Berlin - Rim). Kasnije se tom savezu pridru`io i Japan.

1945. - Potpisivawem dokumenta o bezuslovnoj kapitulaciji Nema~ke zavr{en je Drugi svetski rat. Dokument su u Remsu potpisali feldmar{al Jodl u ime Vermahta i general-pukvnik Bedel Smit u ime ameri~kih i britanskih snaga. Francuski i ruski oficiri bili su svedoci. Dokument o okon~awu rata potpisan je 9. maja u Berlinu.

1997. - Vlada SAD osudila je [vajcarsku zbog prihvatawa zlata i dragocenosti od `rtava holokausta za vreme Drugog svetskog rata.

1999. - U napadu NATO na SR Jugoslaviju bombardovan je centar Ni{a gde je poginulo 16, a raweno 70 qudi.

1999. - Papa Jovan Pavle II posetio je Rumuniju, kao prvi poglavar Rimokatoli~ke crkve koji je, posle hiqadugodi{weg raskola, posetio neku pravoslavnu zemqu.

2004. - Predsednik Rusije Vladimir Putin polo`io je sve~anu zakletvu u Kremqu i time zvani~no zapo~eo drugi predsedni~ki mandat.

2006. - Umrla je Lilijan Asplujd posledwa pre`ivela putnica broda „Titanik”. U nesre}i su iz wene porodice stradali otac i troje bra}e, dok su ona, wena majka i brat pre`iveli brodolom.

2022. - Talibanska vlast Avganistana je naredila da sve `ene u javnosti moraju nositi burku koja pokriva celo telo i glavu.

Tesla je od najranije mladosti imao poseban odnos sa golubovima

DA SE NE ZABORAVI:

od zlo~ina~ke hrvatske akcije

„Bqesak“ nad Srbima u Zapadnoj Slavoniji!

Navr{ila se jo{ jedna tu`na godi{wica od brutalne hrvatske vojno-policijske akcije „Bqesak“, u kojoj je za samo 36 sati proterano vi{e od 15.000 Srba, dok je na stotine wih ubijeno ili se i daqe vode kao nestali. Dok se u Hrvatskoj ovaj datum slavi kao praznik, za srpski narod on predstavqa simbol neka`wenog egzodusa, ubijawa dece na „putu spasa“ i izdaje me|unarodnih snaga koje su bile du`ne da za{tite civilno stanovni{tvo u tada{woj za{ti}enoj zoni UN-a.

Tim povodom oglasio se Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas“, a wihovo saop{tewe prenosimo u celosti:

„Prvog maja 1995. Hrvatske oru`ane snage izvr{ile su agresiju pod kodnim nazivom „Bqesak“ na Srpsku autonomnu oblast (SAO) Zapadna Slavonija, u sastavu Republike Srpska Krajine (RSK), u vreme dok je ova oblast bila pod za{titom UN-a (Operacija Ujediwenih nacija za vra}awe poverewa u Hrvatskoj), poznatu pod nazivom „Sektor Zapad“.

Protiv zapadnoslavonskih Srba, sa oko 15.000 `iteqa i sa oko 4.000 vojnika, krenulo je vi{e od 16.000 pripadnika hrvatskih oru`anih snaga.

Za{titne snage UN-a, na vreme upozorene od strane hrvatskih generala, povukle su se na bezbedna mesta, prepu{taju}i svoje “{ti}enike” na milost i nemilost agresoru. Se}aju}i se Jasenovca iz 1941. i Pakra~ke Poqane iz 1991, narod Zapadne Slavonije krenuo je u egzodus prema Republici Srpskoj. Na putu prema “mostu spasa” na reci Savi, sustizale su ih avionske

bombe, maqutke iz helikoptera, topovske granate i snajperski meci. Rawenici su klani ili ga`eni tenkovskim gusenicama. Prema “Veritasovim” podacima u ovoj akciji su poginule i nestale 283 osobe, ukqu~uju}i 114 (40%) civila. Me|u `rtvama je 57 `ena, 12 maloletnih osoba, od ~ega osmoro mla|ih od 14 godina, i 76 osoba preko 60 godina starosti. Od ukupnog broja `rtava do sada je rasvetqena sudbina 175 osobe (61%). Me|u nestalima se vodi jo{ 108 (39%) osoba, me|u kojima je 46 civila, ukqu~uju}i i 23 `ene. Od 150 ekshumiranih posmrtnih ostataka iz grupnih grobnica, do sada ih je 123 identifikovano. Sa ove vremenske distance, izvesno je da su i oni pod oznakom “nestali” tako|e ubijeni i kad se identifikuju ekshumirani a neidentifikovani (27), ostaju nepoznata grobna mesta za 81 nestalu osobu (29%). U ovoj akciji najvi{e su stradala dva sela sa prete`no srpskim stanovni{tvom, Medari sa

U srcu Novog Beograda, na prostoru nekada{weg starog aerodroma, gde se danas nalazi kompleks Erport siti, pre nekoliko godina jedna ulica dobila je ime po Tadiji Sondermajeru, pioniru srpskog vazduhoplovstva i jednom od wegovih najzna~ajnijih predstavnika.

Ipak, daleko od gradske vreve, u Rakovici, u blizini Belog Potoka podno Avale, postoji jedna razu|ena ulica koja nosi ime koje je mnogo mawe poznato, ali ni{ta mawe va`no. U pitawu je Sta{ko Sondermajer. Pri~a o tome ko je bio i za{to je 2018. godine dobio ulicu vodi nas u jedno gotovo zaboravqeno, ali izuzetno potresno poglavqe na{e istorije.

Prezime Sondermajer odavno ima posebno mesto u svetu avijacije i ~esto se vezuje za slavu i dostignu}a koja su obele`ila jednu epohu. Me|utim, iza tog prezimena krije se i sudbina jednog de~aka ~ija hrabrost i `rtva nadilaze i najpoznatije porodi~ne uspehe.

U trenucima kada je Srbija bila suo~ena sa strahotama Prvog svetskog rata, bra}a Tadija i Vladislav nisu oklevala i prijavila su se kao dobrovoqci. Wi-

22 `rtve, ukqu~uju}i 11 `ena i troje dece, te Paklenica sa 20 `rtava. Najte`e je stradala porodica bra}e Vukovi} iz Medara, Ranko i wegova supruga An|elija sa decom Goranom (11) i Gordanom (8), te Milutin i wegova supruga Cvijeta i wihova }erka Dragana (7). Zarobqeno je oko 1.450 pripadnika Srpske vojske Krajine (SVK), ve}ina na prevaru uz pomo} za{titnih snaga UN-a, od kojih su mnogi pro{li te{ka psihi~ka i fizi~ka maltretirawa u Bjelovaru i Vara`dinu. Hrvatski sudovi su osudili velik broj zarobqenih Srba na dugogodi{we kazne zatvora za svakovrsne ratne zlo~ine, koje su izdr`avali u zloglasnom zatvoru Lepoglava, a nekoliko desetina zarobqenika pro{lo je vi{egodi{we specijalne torture zloglasne Lore u Splitu. Civili koji nisu mogli ili nisu `eleli napustiti svoja ogwi{ta, sme{teni su u logore za civile, a za to vreme pravo-

hov najmla|i brat Stanislav, kojeg su svi zvali Sta{ko, tada je bio u~enik {estog razreda Druge beogradske gimnazije. Iako jo{ dete, `eleo je da po|e wihovim putem i molio oca da mu to dozvoli.

Wegov otac, poznati beogradski hirurg Roman Sondermajer, nije mogao da pristane na to da mu sin ode na front. Ipak, Sta{ko je doneo odluku sam i, bez o~evog odobrewa, prikqu~io se vojsci.

Na rati{tu je proveo svega nekoliko dana.

Tra`io je da bude u prvim borbenim redovima, ne pristaju}i na sigurniju pozadinu. Drugovi su mu tu `equ ispunili, a zatim ga, nedugo potom, ispratili u ti{ini i suzama. Poginuo je 5. avgusta 1914. godine u selu Bogosavac kod [apca.

Iza sebe je ostavio dnevnik u kojem je bele`io ratne strahote, ali i li~nu bol zbog smrti majke koja ga je nedavno zadesila. Me{tanke iz obli`weg sela sahranile su ga u centru Bogosavca, gde se i danas nalazi wegov grob. Tu po~iva najmla|i srpski borac koji je u Cerskoj bici izgubio `ivot, sa pu{kom u ruci.

Do svog {esnaestog ro|endana nedostajalo mu je svega mesec dana.

slavni hramovi i srpska imawa su opqa~kana, opusto{ena i uni{tena. Uskoro su i ovi civili, uz pomo} za{titnih snaga UN i humanitarnih organizacija, preve`eni u Srpsku i Srbiju, od kojih se do sada vratilo tek oko hiqadu i po qudi, uglavnom starije dobi, dok su se ostali rasuli po celom svetu. Savet bezbednosti UN-a, Rezolucijom 994 od 17. maja 1995, od Hrvatske je zatra`io da povu~e svoje snage iz zone pod za{titom UN-a, a od sukobqenih strana da se povuku iz zone razdvajawa uspostavqene Zagreba~kim sporazumom o primirju iz 1994. Hrvatska je ignorisala ovu rezoluciju jer nije imala ultimativan karakter niti je propisivala kaznene mere za neispuwavawe obaveza.

Sve navedene ~iwenice bile su poznate i Ha{kom tu`ila{tvu, koje nikada nije otvorilo intenzivnu istragu za zlo~ine u toj akciji, kao {to Hrvatskoj ni SB nikada nije uveo kaznene

sankcije zato {to je kao ~lanica UN-a izvr{ila agresiju upravo na za{ti}enu zonu organizacije kojoj je i sama pripadala. Ali je zato Ha{ko tu`ila{tvo, ve} 25. jula 1995. godine, optu`ilo tada{weg predsednika RSK Milana Marti}a da je 2. i 3. maja 1995. godine “za odmazdu izdao nare|ewe vojnim organima RSK da granatiraju Zagreb”, usled ~ega je poginulo {est civila, jer se pri tom “nije pridr`avao zakona i obi~aja koji reguli{u vo|ewe rata”, za koje delo ga je Ha{ki tribunal pravosna`no i osudio na 35 godina zatvora. Pred nacionalnim pravosu|ima Hrvatske, Srbije i BiH, protiv pripadnika hrvatskih oru`anih snaga podneseno je nekoliko krivi~nih prijava za zlo~ine nad Srbima u toj akciji, koje nisu odmakle daqe od pretkrivi~ne faze.

U avgustu 2021. godine iz Tu`ila{tva BiH u Hrvatsku je upu}ena zamolnica o ustupawu krivi~nog gowewa protiv 14 hrvatskih komandanata koji su u~estvovali u akciji “Bqesak”, inicirano krivi~nim prijavama Centra javne bezbednosti Bawaluka iz 2006. i 2007, koju je Vlada Hrvatske odbila po hitnom postupku uz obrazlo`ewe da “dokumentacija i materijal koji su dostavqeni ne daju nikakav osnov za postupawe pravosudnih tela u Hrvatskoj”.

Uz du`no `aqewe svih ratnih `rtava, ve} 31 godinu postavqamo ista pitawa: ko i za{to pravi razliku izme|u civilnih `rtava u Zagrebu i Oku~anima i po kom kriterijumu me|unarodni i nacionalni sudovi procewuju ko i kada kr{i zakone i obi~aje koji reguli{u vo|ewe rata?“

Na wegovu sudbinu reagovala je i Isidora Sekuli}, koja mu je posvetila potresne stihove, objavqene tek mnogo kasnije uz saglasnost porodice. U wima se ose}a duboka emocija i po{tovawe prema de~aku koji je toliko rano dao `ivot za ono u {ta je verovao. “Davno neobradovana, obradovala sam se diademi ~istih tvojih detiwih o~iju. Pri~ao si da voli{ Srbiju, slobodu i jednog princa. I s tobom zajedno, ja sam volela Srbiju” Se}awe na Sta{ka sa~uvao je i wegov razredni stare{ina Miodrag Ibrovac, koji je zapisao da je mali junak Tre}eg kowi~kog puka, iako mlad, zauvek ostao upam}en kao simbol hrabrosti. “Od srca `aqen, mlad, a tako slavan, mali junak Tre}eg kowi~kog puka boravi ve~ni san na poqu ~asti” Na spomeniku mu stoji slede}i natpis:

Sta{ko Sondermajer dobrovoqac 3. Kowi~kog puka Srpske vojske Ro|en u Beogradu 1898. Hrabro poginuo brane}i otaxbinu Srbiju Neka to ime ulice na op{tini Vo`dovac, i ovaj teskt, budu doprinos ~uvawu uspomene na ovog de~aka, wegovo bezgrani~no juna{tvo i qubav prema Srbiji.

Kinezi izgradili

najdu`u ve{ta~ku

reku na svetu, duga je 2.700 kilometara!

Projekat preusmeravawa vode sa juga na sever, zvani~no je zapo~eo izgradwu 2002. godine. Od tada povezuje ~etiri re~na sliva kroz vi{e od 2.700 kilometara kanala, tunela i akvadukta. Najve}a ve{ta~ka reka na svetu ko{tala je 79 milijardi ameri~kih dolara, prostire se na 2.700 kilometara kanala, tunela i akvadukta, te je ve} prenela 76,7 milijardi kubnih metara vode iz vla`nog juga u su{ni sever Kine, transformi{u}i vodnu mapu cele zemqe. Dok se severna Kina suo~avala s jednom od najgorih vodnih kriza na planeti, s presu{ivawem @ute reke (Hoangho) u pojedinim delovima i nestankom pritoka reke Hai ve}im delom godine, kineski in`eweri su osmislili ne{to {to nijedna druga zemqa nije poku{ala: ve{ta~ku reku sposobnu da preme{ta vodu na kontinentalnom nivou.

Prema brazilskom Ministarstvu regionalnog razvoja, koje je posetilo projekat u tehni~koj misiji, to je najve}i poduhvat u oblasti vodne bezbednosti na svetu.

Sistem koristi blizu 185 miliona qudi u gusto naseqenim i industrijalizovanim regionima severne Kine. Osim toga, do aprila 2026. godine ve} je preneo 76,7 milijardi kubnih metara vode.

TRI RUTE VE[TA^KE REKE KINE

Projekat se odvija kroz tri glavne rute: isto~nu, centralnu i zapadnu. Zajedno }e imati kapacitet za prenos 44,8 milijardi kubnih metara vode godi{we kada budu u potpunosti zavr{ene.

Isto~na ruta prostire se na 1.112 kilometara kanala i tunela. Koristi drevni Veliki kanal Peking–Hangxou, najstariji ve{ta~ki plovni put na svetu. U funkciji je od 2013. godine s godi{wim kapacitetom od 14,8 milijardi kubnih metara.

Samo na ovoj ruti in`eweri su instalirali 13 pumpnih stanica sa vi{e od 100 kompleta motornih pumpi. Ukupna snaga na nekim deonicama prelazi 454 megavata.

PROTOK SE ODVIJA BEZ POTREBE ZA PUMPAWEM \uzepe Vijera, brazilski nacionalni sekretar za bezbednost vode, opisao je {ta je video tokom tehni~ke posete: „Imali smo priliku da posetimo neke pumpne stanice, kojih ima vi{e od 13 samo na isto~nom kraku. Na ovih 13 ukupno je instalirano i u funkciji vi{e od 100 kompleta motornih pumpi.“

S druge strane, centralna ruta prostire se izme|u 1.264 i 1.400 kilometara od rezervoara Dan|iangkou do Pekinga. Protok se uglavnom odvija gravitacijom, bez potrebe za pumpawem.

Ova ruta prelazi @utu reku kroz dva velika podzemna tunela. Tako|e snabdeva 70% sve vode koja dolazi iz pekin{kih slavina –~iwenica koja pokazuje zavisnost kineske prestonice od ovog sistema.

Zapadna ruta je jo{ u fazi planirawa. Kada bude zavr{ena, ima}e kapacitet za prenos 17 milijardi kubnih metara godi{we, ali se suo~ava s ozbiqnim tehni~kim i ekolo{kim izazovima.

IMPRESIVNE BROJKE: 79 MILIJARDI DOLARA I 330.000 RASEQENIH

Ukupni tro{kovi projekta ve} su prema{ili 79 milijardi dolara. Ova vrednost ~ini kinesku ve{ta~ku reku najskupqim projektom vodne infrastrukture u istoriji.

Da bi omogu}ila izgradwu, kineska vlada je morala da preseli 330.000 qudi koji su `iveli du` trase kanala. Preseqewe je obuhvatilo ~itave zajednice koje su izgubile svoju zemqu kako bi napravile mesto za projekat.

Kada sve rute budu zavr{ene 2050. godine, sistem }e imati puni kapacitet od 44,8 milijardi kubnih metara vode godi{we. Ta koli~ina je ekvivalentna snabdevawu ~itavih zemaqa veli~ine Portugala ili [vajcarske.

Drugi kineski megaprojekti, poput mosta Dawang–Kun{an dugog 164 kilometra, tako|e impresioniraju svojim razmerama. Me|utim, nijedan od wih ne preme{ta resurs toliko va`an kao {to je pitka voda.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Neverovatna energija za nove po~etke. Oseti}ete potrebu da promenite ne{to u svom izgledu ili na~inu na koji se predstavqate. U qubavi, o~ekujte iznena|ewe od osobe koju ste skoro upoznali, neko }e vam otvoreno pokazati divqewe. Na poslu se otvaraju vrata za projekat koji ukqu~uje inostranstvo ili rad sa naprednim tehnologijama. Izbegavajte prebrzu vo`wu.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ova nedeqa je rezervisana za u`ivawe u plodovima va{eg truda. Finansijska situacija se stabilizuje, a mogu}a je i ponuda za dodatnu zaradu kroz hobi. U qubavi, fokus je na sigurnosti i zajedni~kom planirawu budu}nosti sa partnerom. Slobodni Bikovi bi}e privu~eni nekim ko zra~i mirom i stabilno{}u. Na poslu ostanite fokusirani na dugoro~ne ciqeve.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Va{a dru{tvenost ove nedeqe bi}e va{ najve}i adut. O~ekujte mnogo poziva, sastanaka i prilika za umre`avawe sa qudima koji dele va{e vizije. U qubavi, komunikacija te~e glatko, a nesporazumi iz pro{losti se re{avaju jednim iskrenim razgovorom. Na poslovnom planu, kreativna ideja koju ste dugo ~uvali, kona~no dobija zeleno svetlo. Unosite vi{e vitamina kroz sve`e vo}e.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Fokus je na va{oj karijeri i dru{tvenom statusu. Oseti}ete da vas nadre|eni vi{e cene i da se va{e mi{qewe uva`ava vi{e nego obi~no. U qubavi, va`no je da postavite granice i jasno ka`ete {ta `elite. Slobodni mogu da zapo~nu romansu sa osobom koja im je autoritet ili uzor u ne~emu. Izbegavajte pozajmqivawe novca prijateqima ove nedeqe. Odmarajte se uz dobru kwigu ili film.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Nedeqni horoskop usmerava vas ka u~ewu i {irewu vidika. Mo`da }ete odlu~iti da upi{ete neki kurs ili otputujete na destinaciju koja vas oduvek privla~i. U qubavi, strast je nagla{ena, ali i potreba za intelektualnom povezano{}u sa partnerom. Va{a vitalnost je na visokom nivou, ali ne zaboravite na redovnu hidrataciju. Vikend donosi zanimqiv susret sa starim poznanikom.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Ova nedeqa vam donosi transformaciju i re{avawe pitawa koja ste dugo odlagali. Na poslu je vreme za reorganizaciju i uvo|ewe efikasnijih metoda rada. U qubavi, odnos sa partnerom postaje intenzivniji i emotivniji. Slobodne Device bi mogle da osete jaku privla~nost prema nekome ko je misteriozan i povu~en. Finansijski dobici mogu do}i kroz nasledstva ili partnerstva.

Prvi

Prvi potpuno elektri~ni vazdu{ni taksiji poleteli su sa Me|unarodnog aerodroma Xon F. Kenedi. Kompanija Joby Aviation je izvela prve demonstracione letove svog aviona sa vertikalnim poletawem i sletawem, a testirawe se nastavqa u projektu za koji se nada da }e postati uobi~ajen {irom sveta, izve{tava CNN Elektri~ni avion, koji podse}a na xinovski dron na baterije, mo`e da prevozi petoro qudi, ukqu~uju}i pilota. Pole}e vertikalno poput helikoptera, nakon ~ega se deo propelera nagiwe da bi pokrenuo avion unapred. Kompanija ka`e da su wihovi avioni ti{i od helikoptera i, po{to su elektri~ni, nemaju {tetne emisije tokom rada. IZBEGAVAWE SAOBRA]AJNIH GU@VI

Ciq projekta je da se postoje}i heliodromi u dowem i sredwem delu Menhetna pove`u sa aerodromom JFK, a let traje mawe od 10 minuta. Pore|ewa radi, vo`wa iste udaqenosti automobilom traje izme|u jednog i dva sata.

Joby je vlasnik firme Blade, helikopterske slu`be koja saobra}a na sli~nim rutama, a tako|e sara|uje i sa kompanijama Delta Air Lines i Uber 8 PILOT PROGRAMA

U martu je Ministarstvo saobra}aja SAD izabralo osam pilot programa za testirawe eVTOL lete-

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Nedeqni horoskop stavqa sve va{e odnose pod lupu. Ovo je period kada }ete shvatiti ko su vam pravi prijateqi, a ko samo prolazni poznanici. U qubavi, harmonija se posti`e kroz kompromis i zajedni~ke aktivnosti. Slobodne Vage bi}e vrlo zavodqive i lako }e privla~iti pa`wu gde god se pojave. Na poslu budite spremni na pregovore koji mogu da odrede va{ daqi napredak.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Va{a pa`wa je usmerena na svakodnevne obaveze i zdravqe. Ovo je idealna nedeqa da uvedete nove zdrave navike ili po~nete sa nekim novim sportom. Na poslu }ete biti veoma produktivni, a va{e oko za detaqe spre~i}e veliku gre{ku u timu. U qubavi, sitni znaci pa`we zna~i}e vi{e od velikih re~i. Slobodne [korpije mogu da upoznaju nekoga zanimqivog preko posla.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Ova nedeqa vam donosi talas radosti, kreativnosti i romantike. Oseti}ete se mla|e i poletnije nego ina~e. U qubavi, ovo je vreme za flert, izlaske i u`ivawe u lepim trenucima. Zauzeti Strel~evi osve`i}e svoj odnos nekim neobi~nim iznena|ewem za partnera. Na poslu, va{i talenti dolaze do punog izra`aja i mo`ete da dobijete javnu pohvalu. Pripazite na unos {e}era.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Fokus je na porodici, domu i va{em unutra{wem miru. Mo`da }ete odlu~iti da renovirate neki deo stana ili organizujete porodi~no okupqawe. U qubavi, ose}ate potrebu za dubokom emotivnom sigurno{}u. Partner }e vam biti velika podr{ka. Na poslu se situacija smiruje, {to vam omogu}ava da planirate slede}e velike korake. Razmi{qate o {tedwi za ve}i ciq.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Va{ um je veoma brz i pun originalnih ideja. Odli~an je period za pisawe, u~ewe, vo`wu i sve oblike komunikacije. U qubavi, kratka putovawa ili izleti sa partnerom u~vrsti}e va{u vezu. Slobodne Vodolije }e kroz dopisivawe na dru{tvenim mre`ama otkriti nekoga ko ih intelektualno intrigira. Na poslu, budite spremni na brze promene planova i budite fleksibilni.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Nedeqni horoskop nagla{ava va{e vrednosti i materijalnu sigurnost. Oseti}ete potrebu da se okru`ite lepim stvarima i da sebi priu{tite ne{to {to dugo `elite. Na poslu, va{a intuicija }e vam pomo}i da prepoznate najboqu priliku za zaradu. U qubavi, ose}awa su duboka, a komunikacija sa partnerom je puna ne`nosti. Slobodne Ribe mogu da privuku osobu koja je uspe{na u svom poslu.

lica. Pored gradskih vazdu{nih taksija, letelice se testiraju za regionalni prevoz putnika, prevoz tereta, dostavu hitnih obroka, autonomne letove i prevoz za priobalni energetski sektor. FAA je 2024. godine objavila nova pravila koja su vazdu{ne taksije pribli`ila stvarnosti, a od tada kompanije poput Xobija rade na testirawu potrebnom za dobijawe sertifikata. „FAA }e koristiti podatke prikupqene od ovih pilota za razvoj novih propisa koji }e omogu}iti bezbednu i {iroko rasprostrawenu primenu ove futuristi~ke tehnologije.”

Istina koja stoji iza uobi~ajenih mitova o raku plu}a

Rak plu}a ubija vi{e qudi nego bilo koji drugi oblik raka: vi{e nego rak prostate i rak debelog creva zajedno, i skoro tri puta vi{e nego rak dojke.

Ali dok se ~etiri od pet `ena upu}uju na mamografiju, skrining za rak plu}a je daleko re|i. ^esto se posmatra kao bolest prvenstveno te{kih pu{a~a, dok je stvarnost mnogo nijansiranija.

MIT: RAK PLU]A JE SAMO

BOLEST PU[A^A

U stvari, ~ak ~etvrtina svih slu~ajeva raka plu}a javqa se kod „nepu{a~a“, koji su definisana kao oni koji su popu{ili mawe od 100 cigareta u `ivotu.

Rak plu}a kod nepu{a~a je ~e{}i kod `ena nego kod mu{karaca

MIT: SAMO TE[KI

PU[A^I TREBA DA BRINU

Jedno istra`ivawe je pokazalo da se vi{e od polovine svih slu~ajeva raka plu}a javqa kod qudi koji ne ispuwavaju uslove za skrining. Wihov rak se otkriva tek nakon pojave simptoma ili slu~ajno ako neko radi CT iz nepovezanog razloga, poput povrede rebara ili kardiolo{kog testa. Rizik od raka plu}a je oblikovan faktorima iz `ivotne sredine poput zaga|ewa vazduha i radona, genetskim faktorima i, naravno, pu{ewem. Me|utim,

RECEPT

GNEZDA OD PIREA

PUWENA PILETINOM

POTREBNO JE:

Za pire:

n 600 g krompira, origano n 3-4 ka{ike mleka n rendani ka~kavaq

n per{unov list, so

Za piletinu:

n 400 g pile}eg filea

n 1 glavica crnog luka

n 2 ~ena belog luka, origano n 1/2 sve`e paprike, ke~ap n po ukusu biber, so

I jo{:

n 1 ka{i~ica koncentrata paradajza, 3 ka{ike vode n 80 g rendanog ka~kavaqa

PRIPREMA:

Skuvati krompir za pire, izgwe~iti, dodati mleko, rendan ka~kavaq, so, per{unov list i origano. Pire treba da bude gust. Sipati pire u nauqenu tepsiju i oblikovati 4-5 ve}ih „gnezda”. Na uqu prodinstati naseckan crni luk, dodati sitnije naseckanu piletinu i propr`iti. Dodati naseckanu sve`u papriku i naseckan beli luk, propr`iti pa ume{ati ke~ap, so, biber, origano. Pripremqenom piletinom napuniti gnezda od pirea. Preko mesa posuti rendan ka~kavaq. Koncentrat paradajza razmutiti sa vodom i sipati u tepsiju oko gnezda. Zape~i na 200C 30 minuta.

standard od „20 godina intenzivnog pu{a~kog sta`a“ potreban za skrining, izostavqa mnogo rawivih kategorija.

Zapravo je bitno koliko godina je neko pu{io, a ne intezitet.

MIT: SVE SMERNICE

ZA SKRINING ZASNOVANE

SU NA NAJNOVIJIM

ISTRA@IVAWIMA

Standardni skrining raka plu}a koristi kompjuterizovanu tomografiju niskih doza, poznatu kao CT niskih doza ili LDCT. To je vrsta rendgenskog snimawa koja koristi malu koli~inu zra~ewa za stvarawe 3D slike plu}a.

De{ava se da ponekad ovaj test dovede do nepotrebnih medicinskih procedura, zato velike medicinske organizacije ne preporu~uju rutinski skrining za sve, ve} samo za one sa najve}im rizikom.

Problem je me|utim u tome {to su klasifikacije zastarele, a kriterijumi preuski.

Do 2022. godine, tri glavne organizacije koje izdaju smernice o skriningu raka plu}a koristile

su iste kriterijume. Rekle su da su CT skenirawa opravdana samo za qude starosti od 50 do 80 godina koji imaju „20-godi{wu istoriju pu{ewa“ i koji i daqe pu{e ili su prestali pre mawe od 15 godina.

MIT: SKRINING

NE SPASAVA @IVOTE

Kada su CT skenirawa sa niskim dozama zra~ewa prvi put testirana 1990-ih i po~etkom 2000-ih, studije su pokazale da su otkrivala daleko vi{e karcinoma u ranoj fazi nego tradicional-

na CT skenirawa ili rendgenski snimci, ali nisu zna~ajno smawila stopu smrtnosti. Na osnovu toga, mnogi lekari su smatrali da koristi ne nadma{uju rizike, ukqu~uju}i potencijalnu {tetu od operacije. Me|utim, Nacionalno ispitivawe skrininga plu}a 2011. godine, koje je pratilo vi{e od 50.000 pacijenata tokom nekoliko godina, otkrilo je da skrining sa niskom dozom CT skenirawa dovodi do smawewa stope smrtnosti za 20 odsto. To otkri}e dovelo je

Navika posle jela koja mo`e da uspori varewe i snizi energiju

Dugotrajno sedewe nakon obroka samo po sebi nije opasno, ali mo`e uticati na varewe, nivo energije i metabolizam, naro~ito ako je deo sedela~kog na~ina `ivota.

Kqu~ nije u jednom satu sedewa kao izolovanom ~inu, ve} u onome {to on predstavqa u kontekstu celog dana - smaweno kretawe i produ`enu neaktivnost.

UTICAJ NA VAREWE

Nakon obroka aktivira se sistem za varewe, a za optimalan rad potrebni su mu dobar protok krvi i lagano kretawe. Iako dugotrajno mirovawe ne zaustavqa varewe, mo`e ga usporiti. Kod nekih qudi sedewe nakon jela mo`e doprineti ose}aju te`ine u stomaku, nadutosti i usporenom varewu, {to je posebno izra`eno nakon obilnih ili masnih obroka.

NIVO [E]ERA

U KRVI I ENERGIJA

Telesna aktivnost nakon obroka ima va`nu ulogu u regulaciji {e}era u krvi. Kratka {etwa poma`e mi{i}ima da iskoriste glukozu iz hrane, dok dugotrajno sedewe usporava potro{wu energije.

Sa klinike Mejo poru~uju da

~ak i lagana aktivnost nakon jela mo`e doprineti stabilnijem nivou {e}era u krvi, smawiti poslepodnevni umor i poboq{ati metaboli~ki odgovor organizma.

POGOR[AWE POSTOJE]IH TEGOBA Kod osoba s osetqivim varewem ili refluksom, dugotraj-

LE^EWE BIQEM

Jedna jabuka na dan tera doktora van

Jabuka sadr`i gotovo sve potrebne nutrijente. Svakodnevno konzumirawe ovog vo}a mo`e spre~iti pojavu mnogih zdravstvenih tegoba, od problema sa dijabetesom do gojaznosti. Ova vo}ka je ~udotvoran dar prirode. Najkorisniji sastojci jabuke, vlakna i vitamini, nalaze se u kori. Kora jabuke je najpoznatija po pektinu, vlaknu koje na sebe ve`e toksine i poma`e crevima da izbace ostatak probavqene hrane.

SMAWUJE RIZIK OD DIJABETESA

Jedna jabuka u proseku sadr`i 5 grama vlakana. Vlakna igraju va`nu ulogu u normalnom

do prvih nacionalnih preporuka za promociju LDCT skenirawa, zajedno sa {iroko rasprostrawenim osigurawem i sve ve}om upotrebom skenirawa. Hirurzi danas obi~no izbegavaju agresivno le~ewe. Kada se prona|e sumwivi ~vor, uobi~ajeno pra}ewe nije operacija, ve} ponovqeno skenirawe nekoliko meseci kasnije. Samo u oko jedan odsto slu~ajeva, kada ~vor raste ili se mewa, vr{i se biopsija. MIT: SAMO STARIJI QUDI OBOLEVAJU OD RAKA PLU]A Bar jedan od 10 novodijagnostikovanih pacijenata sa rakom plu}a je mla|i od 55 godina. Iako je rak plu}a generalno znatno ~e{}i kod mu{karaca, to nije slu~aj sa mla|im pacijentima. Me|u onima mla|im od 40 godina, `ene ~ine 52 odsto novih slu~ajeva – i jo{ ve}i udeo slu~ajeva kod „nepu{a~a“.

Kod mla|ih pacijenata u celini, bolest se naj~e{}e otkriva u uznapredovalom stadijumu, tek kada imaju simptome.

Prema Dru{tvu torakalnih hirurga, 20-godi{wa stopa pre`ivqavawa je 80 odsto kada se rak plu}a otkrije u ranoj fazi, u pore|ewu sa petogodi{wom stopom pre`ivqavawa od samo osam odsto kod dijagnoze u kasnoj fazi.

no sedewe nakon jela ponekad mo`e pogor{ati ose}aj goru{ice ili nadutosti. To nije direktan uzrok tih stawa, ve} posledica polo`aja tela i sporijeg odvijawa probavnih procesa.

Problem je u celokupnom na~inu `ivota Nema dokaza da sedewe od sat vremena nakon obroka direktno {teti zdravoj osobi jer je telo sposobno da vari hranu i dok miruje.

Problem nastaje kada takvo sedewe postane rutina, kada je deo produ`ene neaktivnosti tokom dana ili je povezano s prekomernom telesnom te`inom i insulinskom rezistencijom. JEDNOSTAVNO RE[EWE

Samo 10 do 15 minuta lagane {etwe nakon obroka mo`e poboq{ati metaboli~ki odgovor tela, savetuju s klinike Mejo. Pritom se ne radi o intenzivnom treningu, ve} o blagoj aktivaciji mi{i}a. Takva navika mo`e pomo}i i u smawewu oscilacija u nivou energije, poboq{ati varewe i doprineti dugoro~noj metaboli~koj stabilnosti.

funkcionisawu organizma i prevenciji dijabetesa jer kontroli{u nivo {e}era u krvi.

[TITI OD KARDIOVASKULARNIH BOLESTI I [LOGA

Jedna jabuka dnevno mo`e smawiti rizik od {loga, popraviti krvni pritisak i antioksidanse u krvi pa smawuje i zapaqewa povezana sa rizikom od sr~anih bolesti.

SPRE^AVA RAK

Uzimaju}i u obzir, godine, kalorijski unos, pu{ewe i te`inu, studija je potvrdno zakqu~ila da osobe koje ~esto jedu jabuke imaju mawi rizik od raka usta, glasnih `ica, dojke jajnika i prostate.

[TITI ZUBE I DESNI ^isti naslage hrane izme|u zuba, stimuli{e desni, pa je mogu}nost napredovawa bolesti desni i gubitka zuba znatno mawa. ^ISTI ORGANIZAM

I POMA@E U MR[AVQEWU

Qudi koji jedu jabuke lak{e gube kilograme. Ova vo}ka ima malo kalorija, a prepuna je vlaknima i vodom zbog ~ega organizam odr`ava sitim. Idealno je vo}e za detoksikaciju. Zbog velike koncentracije vitamina C i A, polifenola, cinka, magnezijuma, joda i bakra, deluje kao prirodni diuretik. Jabuka pro~i{}ava jetru i kompletan organizam.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

SRPSKI GLUMAC NASLICI UBE\IVATI, DOKAZIVATI MESNI SVE[TENIK DONO[EWE NANI@E @IVOTIWSKI „CAR“

MALI PAS, MOPS, MOPSL

IME GLUMICE @IGON

VELIKI KER, PSINA

KICO[ (MA\.) CRTE ZA OBELE@AVAWE

SPRETAN ^OVEK

ONOMATOPEJA LAVE@A

SUSEDNA SLOVA PRISTALICA DADAIZMA FILU KULINARSTVU SIMBOL AZOTA

OZNAKAZA LITAR SME[A CEMENTA, PESKAI VODE STARO IME [PANIJE GRAD U FRANCUSKOJ STEPEN JA^INE, SNAGE

QUDI BEZ PIGMENATA ISTORI^AR MUZI^KI ZNAK JEVREJSKI DIJALEKT INDIJ. DRVO,

STERILITET.

IRAVADI, AJKATI, IV, OVO, PISARI, PO[TA, OKAT, ISTERIVAWE,

ASISTENT, OPIT, TORTE, VISO^ANI, N, ISTRAJ, JAZ, ]K,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: MUPSL, IVANA, KEROV, IRO[, MAHER, AV, WO, NADEV, NOTA, ALBINI, JIDI[, EBAN, L,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Besposli~iti, 2. U~en ~ovek - Mera~ na vagi, 9. Meketawe, vre~awe - Savezna dr`ava SAD, 4. Prvo slovo staroslovenske azbuke - @lebovi, useci - Deo zapre`nog pribora, 5. Mladun~ad srneTrospratna papska kruna, 6. Odlivati - Dr`avna blagajna (lat.), 7. Engleska glumica Dajana - Kalu|eri - Prvi vokal, 8. Veznik - Deo Nove Gvineje - Pobeda u {ahu, 9. Poqoprivredna alatka, drqa~a - Udarati, lupati, 10. Gr~ki fudbalski klub - Mu`jaci guske, 11. Simbol cerijumaOlovka za {minkawe - Sedamnaesto i 10. slovo azbuke, 12. Pra`iteqi Italije - Ju`no vo}e, 13. Mesto kod Despotovca - Pozornica, 14. Jezik afroazijskih naroda.

USPRAVNO: 1. Smawivawe vrednosti, 2. Podse}i lozu - Urolo{ka cev~ica, 3. Deo tela, najve}i zglob (anatom.) - Kosine - Neman, 4. Predah, odu{ak - Rastavqawe, rasklapawe, 5. Ime glumca Marvina - Slovena~ki kompozitor Bojan - Ameri~ki glumac Kijanu, 6. Spretan, brz, hitar (zast.) - [tapovi, batine, toqage - Atletski klub (skr.), 7. ^as (skr.) - Prinos od useva - Maj~ina bra}a, 8. Zvukovi, glasovi (tur.) - Za~inska i lekovita biqka, komora~ - Oznaka za jug, 9. Besnilo, bes (lat.) - Vrsta le`aja, sofa, 10. Igwat odmila - Poglavica zlih duhova pa Zaratustri - Niska, red, 11. Ime glumice Dragi~evi} - @iteqi gr~ke prestonice, 12. Izudarati }u{kama - Ime engleskog fizi~ara Wutna.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: DOKOLI^ARITI, ERUDIT, VAGA[, VEKA, ALABAMA, AZ, NAREZI, AM, LANAD, TIJARA, OTAKATI, ERAR, RIG, MONASI, A, I, IRIJAN, MAT, ZUBA^A, AKATI, ARIS, GUSANI, CE, KREJON, WI, ITALI, ANANAS, JELOVAC, BINA, ARAPSKI JEZIK

NATA[A

BEKVALAC

O FINANSIJSKIM

PROBLEMIMA:

”Nadam se da ne}u u ludnici zavr{iti”

Novosadska barbika se neretko {ali na svoj ra~un, a ovog puta tema je bilo finansijsko pitawe, na kome nije najuspe{nija.

Nata{a Bekvalac iskreno je govorila o finansijskim problemima, te se po`alila da je situacija „sve gora”.

„Promenilo se na gore, kada su finansijski problemi u pitawu. Sve je gore. Ko zna da li }u u zatvoru zavr{iti. Nadam se da ne}u u ludnici zavr{iti, to mi je mnogo va`nije”, rekla je Nata{a za „Hype” televiziju.

Podsetimo, wena sestra Kristina, koja je ina~e i wen blizak saradnik, nedavno je otkrila Nata{inu nesigurnost.

„^esto se sva|amo prvenstveno zbog toga {to ona stalno misli da ima jako puno celulita i stalno `eli da nosi tri tone nekih ~arapa koje mene jako nerviraju,” ispri~ala je ona. I pored ovih sitnih ~arki oko stajlinga, Kristina je za kraj imala samo re~i hvale za peva~icu: „Generalno, ona je stvarno moj najdivniji klijent i ni{ta mi je (vi{e nego) sestra, pa evo da je pohvalim”.

POZNATA PEVA^ICA NA VRHUNCU POPULARNOSTI

NESTALA SA SCENE:

Sa 17 godina otpevala hit ”Do|i u pet do pet”, a onda zbog rata izbegla iz Sarajeva

Jasna Gospi} zapo~ela je svoju muzi~ku karijeru u grupi „Ambasadori” sa samo 17 godina, kada je i snimila svoj najve}i hit „Do|i u 5 do 5”, me|utim, `ivotne okolnosti su bile takve da je peva~ica prerano napustila estradu. Jednom prilikom ona je otkrila detaqe svog odrastawa u Sarajevu, gde je ve} tokom gimnazijalskih dana postala vrlo popularna.

Woj je `ivot u Jugoslaviji i onda{wi duh vremena ostao u lepom se}awu, te iako godinama ne `ivi ovde, priznaje da je sa~uvala na{ mentalitet.

„Se}am se detiwstva, mirisa bagrema pod mojim prozorom, sankawa na komadima kartona, klizawa na Skenderiji, prvih kafi}a, prvih qubavi, i saznawa o tome da u `ivotu postoje pravila. Hiqadu gre{aka, hiqadu lekcija. Polako smo ulazili na vrata ozbiqnog `ivota odla`u}i {to je vi{e mogu}e taj trenutak. Rekla bih da sam kroz ta vrata pro{la jednom nogom, jer jo{ uvek onom drugom stojim sa druge strane, strane na kojoj ~uvam to dete u sebi, gde jo{ uvek ma{tam i mislim da `ivot i nije tako ozbiqna stvar kako pani~no mislimo“, kazala je Jasna za „Blic“.

Ona je 1979. godine odlu~ila da napusti „Ambasadore” i zapo~ne solo karijeru, a na weno mesto dolazi Hari Vare{anovi}. U~estvovala je na brojnim takmi~ewima, ali je najve}i uspeh do`ivela na Splitskom festivalu 1985. godine sa pesmom „Zar je voqeti greh“.

Me|utim i wenu karijeru je prekinuo rat u Bosni i Hercegovini, kada je morala da napusti rodno Sarajevo i preselila se u Prag. Na ovu odluku je posebno uticalo lo{e zdravstveno stawe wene majke.

Istom prilikom je dodala i da bi volela da do rata nikad nije do{lo, kao i da o povratku ne razmi{qa, ali da je svakog meseca u Sarajevu.

Ipak, u Pragu je wen `ivot dobio potpuno novi pravac. Upoznala je Sarajliju koji je ve} godinama `iveo u ^e{koj. Za Dejana se potom udala, a onda su dobili }erku Dejanu i sina Bojana.

”Stalno sam se pitao {ta ja, ludak, tu radim”

Poznati novinar i voditeq Jovan Memedovi} ~udom je izbegao sigurnu smrt na jednom od dalekih putovawa.

Kako je za „Hello“ ispri~ao autor emisije „Sasvim prirodno“, dramati~na situacija dogodila se tokom wegovog boravka na po dru~ju Severnog pola. Tada je, kako ka`e, jedva izvukao `ivu glavu nakon {to je led po ko jem je vozio motorne sanke po~eo naglo da se topi.

Memedovi} je na Severnom polu snimao svoju autorsku emisiju i tada je, priznaje, prvi put zaista pogledao smrti u o~i i zapitao se {ta mu je to bilo potrebno.

„Prvi put sam tako razmi{qao. Vozio sam motorne sanke po debelom ledu pola metra. To izgleda kao solidna debqina, ali se led vrlo brzo topio, a po{to je bio maj, ve} su se pojavqivale pukotine. Kroz wih se pomaqalo odvratno crno more. Kad propadnete kroz led, nema povratka jer

MIRJANA KARANOVI] JE IMALA VELIKE QUBAVI, NIKAD SE NIJE UDAVALA, A OVAKO JE GOVORILA O POTOMSTVU

„@ena ne mora da ra|a decu”

Glumica Mirjana Karanovi} (69) retko javno pri~a o privatnom `ivotu, a jednom prilikom je govorila o qubavnim odnosima.

Ona nije postala majka i istakla je da dru{tvo treba da prihvati da neke `ene ne `ele decu, a neke ne mogu da ih imaju, te da je neumesno da postavqaju pitawe o potomstvu.

Mirjana Karanovi} je rekla da je u `ivotu imala velike qubavi, ali da nikada nije do{lo do toga da se zavr{e brakom.

- Meni se brak nije desio, samo neke velike qubavi, iz wih nisu nastala deca. Nikad nisam ispitivala za{to je tako. Ti ako se rodi{ kao mu{karac, nije tvoja uloga da u budu}nosti bude{ vo|a, to nije stra{no. Qudi moraju da presaberu da, bilo {ta da odlu~e, to je wihovo pravo. @ena ne mora da ra|a decu. Mnoge ne mogu da imaju decu, a mnoge i ne `ele decu, neke `ele mnogo dece. Dru{tvo bi tu trebalo da pomogne svima da ostvari svoje ciqeve. To jeste neka vrsta dogovora, dosta je {to samog sebe preispituje{, ne treba i drugi qudi da te stavqaju na tapetrekla je glumica.

vas on propusti i sante se odmah skupe. Da bi sve bilo kompletno, neko je pomenuo da je prethodne godine jedan ~ovek tako poginuo. Tri dana, dok sam sa dvojicom Norve`ana tumarao tim prostranstvom, stalno sam se pitao {ta ja, ludak, tu radim. Ceo bogovetni dan, od ujutru do uve~e, pratili smo tragove belog medveda“, ispri~ao je on. Tokom jednog putovawa u Sibiru suo~io se sa druga~ijom vrstom izazova –ostao je bez hrane.

„U Sibiru smo u jednom trenutku ostali bez hrane. Ali kada ste u divqini koju nije takao ~ovek, mo`e se do}i do hrane. Jer taj `ivi svet vrvi oko vas. @ivotiwe nisu u pani~nom begu od vas po{to retko sre}u qude. Onda vi, kao neki lovac, do|ete do plena. Jedan dan smo bili gladni, me|utim, ve} sutradan smo se sna{li. Upecali smo ribe. Imam ekipu, ovako privatno, imamo jedan kamp u divqini i tu mo`emo da pre`ivimo samo od onoga {to ulovimo. Tamo idemo leti“, rekao je on.

RO\ENI BRAT PAVLA VUISI]A TAKO\E JE BIO GLUMAC, A U JEDNOM FILMU SMO IH GLEDALI ZAJEDNO:

Wih dvojica bili

su kao preslikani

Legendarni glumac Pavle Vuisi} ro|en je 10. jula 1926. godine na Cetiwu, a srca publike osvojio je ulogama u brojnim kultnim doma}im ostvarewima.

Iako nije uspeo da upi{e Fakultet dramskih umetnosti, postao je jedan od na{ih najboqih glumaca i osvojio brojne nagrade poput „Zlatne arene”, nagrade „Car Konstantin”, Sedmojulske nagrade, Oktobarske nagrade grada Beograda i drugih.

Publika ga najboqe pamti po ulogama u filmovima i serijama kao {to su „Kamionxije”, „Ko to tamo peva”, „Maratonci tr~e po~asni krug”, „Valter brani Sarajevo”, „[e{ir profesora Koste Vuji}a”, „Otpisani”, „Sala{ u Malom Ritu” i drugim.

Da nikada nije `eleo slavu govori i wegov testament u kom je tra`io da se vest o wegovoj smrti objavi tri dana nakon pogreba, a `eleo je i da bude sahrawen u „jednom obi~nom grobnom mestu“, kao i svi wegovi sugra|ani.

Ova `eqa samo delimi~no mu je ispuwena, budu}i da je sahrawen u Aleji zaslu`nih gra|ana u porodi~noj grobnici od belog mermera. Glumac je izrazio `equ da ode ne~ujno, bez velike pompe, te su tako wegovoj sahrani prisustvovali samo supruga Mirjana i sve{tenik. ^ak ni sve{tenik nije znao da sahrawuje slavnog glumca, budu}i da mu je Mirjana rekla samo ime svog supruga – Pavle.

Nije bilo umrlice, te niko osim lekara i glum~eve supruge nije znao da je preminuo velikan srpskog glumi{ta.

Malo ko zna da je Pavle imao i mla|eg brata Du{ana koji se tako|e bavio glumom.

Du{an je glumio u oko 40 filmova, uglavnom sporedne uloge, a pre nego {to je po~eo da se bavi glumom, bio je oficir Jugoslovenske ratne mornarice, kao kapetan torpednog ~amca.

On je igrao u ostvarewima kao {to su „Vrtlog”, „Burdu{„, „Kamionxije”, „Povratak otpisanih” i drugim, a u „[e{iru profesora Koste Vuji}a” sara|ivao je sa starijim bratom koji je tu igrao glavnu ulogu. Zanimqivo je to da je Du{an zadr`ao „j” u prezimenu, te se preziva Vujisi}, dok je Pavle „j” izbacio i prezivao se Vuisi}.

Du{an (levo) i Pavle Vuisi}

MO]NA TIJANA BO[KOVI] JEDNA OD NAJVE]IH

SPORTISTKIWA SVIH VREMENA U SRBIJI: Dominacija za evropski tron, uzela ono {to joj je falilo

Odbojka{ice turskog Vakifbanka, predvo|ene Tijanom Bo{kovi}, osvojile su Ligu {ampiona pobedom nad Eza~iba{ijem u finalu sa 3:1 u setovima.

Kona~an rezultat po setovima u finalu bio je 25:20, 25:21, 21:25 i 25:18, a Bo{kovi} je u me~u za titulu dominirala sa 33 poena.

Bio je ovo sedmi trofej u Ligi {ampiona za Vakifbank, ali prvi za najboqu srpsku odbojka{icu, koja je ponovo pokazala da joj nema ravne. Malo ko uop{te u svetu `enske odbojke mo`e da u|e u istu re~enicu sa mo}nom Tijanom.

Ono {to je malo ~udno jeste to da je Bo{kovi} do krova Evrope stigla preko svog biv{eg kluba, u kojem je provela punu deceniju.

„Kona~no, posle svih ovih godina, ose}am olak{awe. Uvek sam se trudila da pomognem timu. Nisam uspela do sada, ali sam bila strpqiva i kona~no postigla ono {to sam toliko dugo `elela”, rekla je Tijana posle finala i titule koju }e pamti celog `ivota.

Vakifbank je kqu~nu pobedu zapravo ostvario u polufinalu, kada je nakon velikog preokreta sa 3:2 izbacio Koneqano i spre~io italijanski tim da po tre}i put uzastopno osvoji Ligu {ampiona. Gubio je Vakifbank sa 0:2 u setovima, spasio je kasnije i ~etiri me~ lopte, a glavna na terenu bila je Bo{kovi} sa 34 poena.

„Nikada u `ivotu nisam igrala takvu utakmicu, ali to je snaga na{eg tima - nikada ne odustajemo i verujemo do samog kraja.”

Naravno da je Tijana progla{ena za MVP-ja finalnog turnira Lige {ampiona, na{la se i u idealnoj postavi, a nedavno je po prvi put postala i {ampionka Turske.

Ina~e, Bo{kovi} je uspehe sa Vakifbankom sumirala u jednoj re~enici: „Najte`a, ali i najlep{a sezona u karijeri”.

Iako se ~esto vi{e pa`we u sportu pridaje mu{karcima, Srbija mora biti ponosna i na svoje dame, koje pi{u istoriju u razli~itim sportovima. Te{ko ih je porediti, pa je samim tim nemogu}e izdvojiti samo jednu najboqu sportistkiwu, ali Tijana Bo{kovi} sigurno spada u grupu najve}ih u Srbiji za sva vremena.

Nekada smo imali Jasnu [ekari} u streqa{tvu, Svetlanu Cecu Kiti} u rukometu, Veru Nikoli} u atletici, Sowu Vasi} u ko{arci, Milicu Mandi} u tekvondu, Anu Ivanovi} i Jelenu Jankovi} u tenisu... Sada se uglavnom ponosimo uspesima Ivane [panovi} i Angeline Topi} u atletici, ali ovo {to radi Tijana Bo{kovi} je posebna kategorija.

Ako pri~amo o wenim reprezentativnim uspesima, mo`emo re}i da joj nedostaje samo zlatna olimpijska medaqa. Bila je srebrna u Rio de @aneiru 2016. godine i bronzana u Tokiju u narednom izdawu Olimpijskih igara. Osvojila je sa Srbijom po dva evropska i svetska zlata, a ima i dva srebra, kao i bronzu sa EP. Okitila se i srebrom na Svetskom kupu 2015, kao i bronzom na Gran priju 2017. Ne treba zaboraviti da Tijana Bo{kovi} ima tek 29 godina i da je pred wom nadamo se jo{ mnogo zdravih sezona, kako klupskih, tako i reprezentativnih, u kojima }e ko zna jo{ koliko puta u~initi Srbiju i doma}i sport ponosnim.

Osvojili prvu titulu u istoriji

kluba dugoj 128 godina i napravili jednu od najve}ih senzacija

Fudbaleri Tuna osvojili su prvu titulu {ampiona [vajcarske u istoriji kluba, starog 128 godina, i tako priredili jedno od najve}ih iznena|ewa u evropskom fudbalu.

Tun je do titule stigao i pre kraja prvenstva, po{to je drugoplasirani Sent Galen izgubio od Siona 0:3, ~ime je lider stekao nedosti`nih 11 bodova prednosti tri kola pre zavr{etka. Ovaj uspeh dodatno dobija na te`ini jer se Tun tek ove sezone vratio u elitni rang, posle pet godina provedenih u drugoj ligi. Klub iz grada od oko 45.000 stanovnika nikada ranije nije osvojio ni Kup [vajcarske.

[vajcarski {ampion }e naredne sezone igrati kvalifikacije za Ligu {ampiona, koje po~iwu u julu, ali ga ~eka te`ak put, mora}e da elimini{e tri rivala kako bi stigao do glavne faze takmi~ewa. Tun je do sada samo jednom nastupio u elitnom evropskom takmi~ewu, 2005. godine, kada je kao vice{ampion izborio plasman u Ligu {ampiona.

izbegao mine na startu, pre finala ne mo`e protiv Sinera

Srpski teniser ne bi trebalo da ima previ{e te`ak posao na startu turnira u uvodnih kolima, pa bi neke od tih rivala i sam izabrao. Ipak, nakon toga }e imati ozbiqne testove od ~etvrtfinala.

Naime, srpski as se ukr{ta u ~etvrtfinalu sa Lorencom Musetijem koji je vodio sa 2:0 protiv \okovi}a na Australijan openu pre nego {to je predao zbog povrede ili Kasperom Rudom koji su sve samo ne lak zadatak na {qaci. Museti je pro{le godine igrao barem polufinale svakog turnira na {qaci, dok je Kasper Rud dvostruki finalista Rolan Garosa i osvaja~ mastersa u Madridu pro{le godine.

[estostruki {ampion turnira u Rimu bi}e slobodan u prvom kolu, a onda }e u drugom igrati sa boqim iz duela Martona Fu~ovi~a ili kvalifikanta.

Nakon toga bi potencijalno mogao da odmeri snage sa Ugom Umberom, Vitom Koprivom ili Fabijanom Maro`anom, a onda sa Arturom Rinderkne{om ili Karenom Ha~anovim.

Federer optu`io organizatore da „name{taju” pobede Sineru i Alkarazu

Roxer Federer, legendarni biv{i {vajcarski teniser, smatra da organizatori turnira „name{taju” pobede Janiku Sineru i Karlosu Alkarazu zbog uslova koji posebno odgovaraju wima dvojici.

Federer kritikuje ujedna~avawe uslova (brzina terena i lopti) {irom sezone, {to po wemu favorizuje stil igre prvog i drugog tenisera sveta i smawuje razliku izme|u povr{ina, {to je ranije ~inilo Grand Slamove posebnim.

Radi se i o tome da su podloge br`e nego u nekim drugim erama tenisa, {to smawuje mogu}nost da bilo ko iznenadi Sinera ili Alkaraza i pobedi nekog od wih. U takvim uslovima, brzina Italijana i [panca, kao i silina wihovih udaraca toliko dolazi do izra`aja da niko ne mo`e da im isparira, ~ak i ukoliko dvojica trenutno najboqih imaju lo{ dan.

„To je zato {to su direktori turnira dozvolili, sa svojim brzim terenima i loptama, da svake nedeqe bude isto. Zato mo`e{ samo da prelazi{ sa pobede na pobedu… Ne znam, Rolan Garos ili Vimbldon, oni igraju ta~no isto”, rekao je [vajcarac.

Ina~e, Janik Siner ili Karlos Alkaraz osvojili su posledwih devet grend slemova.

U polufinalu bi mogli da ga sa~ekaju Aleksander Zverev, Aleks de Minor, Rafael Hodar, Aleksander Bublik ili Tomi Pol, ukoliko naravno ne do|e do nekog jo{ ve}eg iznena|ewa.

Tek u finalu bi mogao da iza|e na crtu Sineru.

Novak je tokom karijere u Rimu nastupao ~ak 18 puta. Sa {est titula, od kojih je posledwu podigao 2022. godine, \okovi} „Foro Italiko“ s pravom smatra jednim od svojih najuspe{nijih turnira. Ipak, posledwe dve godine u „Ve~nom gradu“ nisu bile idealne za wega. Pro{le sezone

je bio primoran da propusti takmi~ewe, dok je 2024. godine neo~ekivano eliminisan ve} u tre}em kolu.

Upravo zato, ovogodi{wi masters, koji je na programu od 6. do 17. maja, za Novaka ima dodatnu te`inu jer `eli da povrati samopouzdawe i formu na {qaci. Ovaj turnir bi}e kqu~na generalna proba za ono najva`nije – Rolan Garos. Put do zavr{nice u Parizu mogao bi da bude bar donekle olak{an, s obzirom na to da je Karlos Alkaraz zbog povrede morao da odustane od takmi~ewa.

SA[A OBRADOVI]

POSLE

ZLATIBORA: ”Mo`da }e zvu~ati glupo, ali...”

Sa{a Obradovi} je na konferenciji za medije sumirao utiske nakon {to je Crvena zvezda ubedqivom pobedom nad Zlatiborom osigurala kartu za Fajnal-for KLS-a.

Crveno-beli su u majstorici slavili sa 116:62, pokazav{i reakciju kakvu je stru~ni {tab i pri`eqkivao nakon kiksa u ^ajetini. Zvezda }e se na zavr{nom turniru u Ni{u u polufinalu sastati sa boqim iz duela Spartaka i Borca, dok drugi polufinalni par ~ine Partizan i pobednik serije Mega – FMP.

Obradovi} je naglasio da je visok intenzitet igre iz majstorice model kojeg tim mora da se dr`i i u predstoje}im izazovima.

„Mo`da }e zvu~ati glupo, ali bila nam je potrebna ova utakmica. Mo`da je boqe {to smo imali dan odmora mawe. Borbeni naboj, posle svega {to se de{avalo u ^ajetini i bolnog poraza, bio je na visokom nivou i mora da ostane na istom protiv Cedevita Olimpija u ~etvrtfinalu plej-ofa ABA lige”, poru~io je Obradovi}. Iako je seriju obele`io veliki incident u drugom me~u, strateg kluba sa Malog Kalemegdana odlu~io je da spusti loptu i fokus zadr`i iskqu~ivo na ko{arka{kim elementima i budu}im obavezama.

„Posao trenera je da kontroli{e ekipe, da bude iskren. Ja sam posle drugog me~a iskreno rekao {ta mislim, a sada mogu da ka`em da sam zadovoqan i pristupom i motivacijom i prikazanim na parketu. Ne bih se vra}ao na spomenuti me~ u ^ajetini, sve je re~eno i ja zaista ne bih imao ni{ta da dodam na tu temu”, zakqu~io je strateg crveno-belih.

Ekipu sada o~ekuje start plej-ofa regionalnog takmi~ewa. Prvi me~ protiv Cedevita Olimpije zakazan je za 7. maj u Beogradu, dok se u ostalim parovima ABA lige sastaju Partizan i Bosna, Budu}nost i Klu`, kao i Dubai i Spartak.

Srbija odustala od organizacije

Evropskog prvenstva u atletici zbog neispuwenog obe}awa Vu~i}a

[lezija }e biti doma}in Prvenstva Evrope u atletici od 3. do 8. juna 2028. godine, odlu~eno je na sastanku Saveta Evropske atletike odr`anom u Birmingemu.

Poqska }e tako prvi put u 92 godine dugoj istoriji takmi~ewa organizovati kontinentalni {ampionat na otvorenom, iako je isti stadion ve} bio doma}in mitinga Dijamantske lige, kao i ekipnih prvenstava Evrope 2021. i 2023. godine, preneo je Atletski savez Srbije.

Me|u kandidatima za organizaciju bio je i Beograd, ali je srpska prestonica odustala od trke. Predsednik Srpskog atletskog saveza Slobodan Brankovi}, koji je i ~lan Saveta Evropske atletike, objasnio je da je odluka doneta zbog prioriteta organizacije specijalizovane izlo`be Ekspo 2027.

„Beograd je pre mesec dana odustao od kandidature. Ekspo, koji }e biti odr`an od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, predstavqa prioritet za Srbiju. O~ekujemo predstavnike vi{e od 130 zemaqa, a zbog velikih zahteva atletski stadion nije mogao da bude izgra|en u predvi|enom roku”, rekao je Brankovi}.

On je dodao da je jedan od kqu~nih uslova bio da stadion bude zavr{en na vreme kako bi se na wemu odr`ala takmi~ewa ve} tokom 2027. godine.

„To je standardna praksa, jer se ne sme rizikovati kada je u pitawu velika sportska manifestacija. Ve} je zna~ajno priznawe {to smo u{li u kandidaturu bez stadiona koji ispuwava stroge kriterijume”, naveo je Brankovi}.

Prema wegovim re~ima, Srbija nije odustala od organizacije velikih atletskih takmi~ewa, ve} }e kandidatura biti preusmerena na Evropsko prvenstvo 2032. godine.

„Povla~ewe kandidature za 2028. u~iweno je u dogovoru sa dr`avnim vrhom, uz odluku da se prijavimo za 2032. godinu. Nakon Ekspa, izgradwa atletskog stadiona bi}e prioritet i o~ekujemo da bude zavr{en najkasnije do 2029, a mogu}e i ranije”, rekao je Brankovi}.

Treba re}i da je Vu~i} pre dve godine iobe}ao da }e stadion biti izgra|en do prole}a 2027 godine, ali po obi~aju sa obe}awima predsednika, nije bilo ni{ta.

Kragujevac slavi {ampione, Radni~ki odbranio tron

Odbojka{i Radni~kog iz Kragujevca odbranili su titulu prvaka Srbije, po{to su, u tre}oj utakmici finalne serije plej-ofa Superlige Srbije, na svom terenu pobedili Vojvodinu 3:0 (25:22, 25:23, 25:18).

Radni~ki je u finalnoj seriji pobedio ukupnim rezultatom 3:0 i tako do{ao do svoje ~etvrte titule {ampiona Srbije.

Za najkorisnijeg igra~a (MVP) finalne serije plej-ofa progla{en je korektor Radni~kog Mladen Bojovi}.

Najefikasniji u ekipi Radni~kog u ve~era{woj utakmici bio je Bojovi} sa 17 poena. Ivan ]irovi} je dodao 10 poena, dok je Du{an Lopar upisao osam poena.

U ekipi Vojvodine najefikasniji je bio Marko Radosavqevi} sa 12 poena. Stefan Kokeza je dodao 10 poena, dok su Nikola Brbori} i Luka Ma}e{i} upisali po osam poena.

Radni~ki je ove sezone osvojio i trofej u Superkupu Srbije, dok je u nacionalnom kupu do{ao do finala, u kom je izgubio od Spartaka iz Subotice.

ZVEZDA NA TE[KOM PUTU

DO LIGE [AMPIONA: Sme{e joj se kvalifikacije

Delovalo je tokom sezone 2025/2026 da bi Crvena zvezda mogla nekim ~udom i do direktnog plasmana u Ligu {ampiona naredne godine, ali to se po svemu sude}i ne}e desiti.

Osvojila je Zvezda devetu uzastopnu titulu u Superligi Srbije, ali je prema UEFA koeficijentu klubova trenutno tek 55. u Evropi.

Zbog toga su neki drugi klubovi imali ve}u {ansu da se domognu direktnog plasmana u Ligu {ampiona naredne sezone, a po svemu sude}i ta ~ast }e pripasti ukrajinskom [ahtjoru.

Radi se o klubu koji je 44. na UEFA listi, a u zavr{nici {ampionata je pretekao ^erkasi na tabeli i sada je na korak do titule.

Kako je izvesno da Olimpijakos i Renxers ne}e osvojiti titule u Gr~koj i [kotskoj, izgleda da }e [ahtjor direktno u Ligu {ampiona, dok }e klubovi poput (verovatno) AEK-a/PAOK-a i Hartsa/Seltika morati sa Zvezdom u kvalifikacije.

ZVEZDU ^EKAJU „PAKLENE” KVALIFIKACIJE

Ve} od drugog kola kvalifikacija }e crveno-beli verovatno

Gradi

morati da se bore za plasman u Ligu {ampiona. Planirano je da Zvezda evropsku sezonu otvori 21. ili 22. jula, a kao nosilac u svim rundama ima status koji joj donekle olak{ava put, ali i daqe ostavqa prostor za potencijalno vrlo zahtevne rivale. @reb za drugu fazu kvalifikacija zakazan je za 17. jun, a crveno-bele ve} na po~etku mo`e sa~ekati niz neugodnih protivnika. Me|u potencijalnim rivalima nalazi se recimo {vajcarski Tun, koji zbog slabijeg koeficijenta ulazi iz nepovla{}ene grupe. U konkurenciji su i ekipe poput Kairata, Rige, KI Klaksvika, kao i klubovi iz

Kamen temeqac je postavqen. Sve je spremno za izgradwu najve}eg stadiona na svetu. Iako bi mnogi o~ekivali ovakav megalomanski projekat u SAD, Kini ili ~ak negde u Evropi, on ni~e na krawem istoku Azije. Vijetnam je odlu~io

zemaqa koje nisu toliko fudbalski atraktivne, {to Zvezdi donosi {irok spektar mogu}ih putawa ve} od samog po~etka. U slu~aju plasmana u tre}e kolo, situacija se dodatno komplikuje, a `reb zakazan za 20. jul mogao bi crveno-belima da donese rivale poput [amroka, Omonije, Hapoel Ber [eve, Linkolna...

Kona~na prepreka na putu ka Ligi {ampiona bio bi plej-of, koji se igra 18. i 26. avgusta, dok je `reb zakazan za 3. avgust. U toj fazi se ve} pomiwu znatno ja~a imena evropskog fudbala. Me|u potencijalnim rivalima nalaze se Leh, Harts, Viking, Ceqe, AEK Atina...

da krene u najambiciozniji sportski projekat mo`da i svih vremena i stadion koji bi mogao da primi ~ak 135.000 navija~a.

Wegova arhitektura je inspirisana tradicionalnim vijetanskim motivima, a ima oblik drevnog bubwa „Dong Son” koji je izuzetno kulturno nasle|e ove zemqe.

Stadion }e, kao i svi moderni, biti multifunkcionalan i ideja je da bude spoj sportskog i nacionalnog identiteta, pa }e tu biti odr`avani mnogi koncerti, ali i druge sve~anosti.

O~ekuje se da bude zavr{en 2028. godine (po planu gradwe), a o~ekuje se da stadion kasnije „donese” mnoge vrhunske sportove ba{ u Vijetnam.

Stadion }e imati pokretni krov kako bi se tokom ~itave godine odr`avali doga|aji.

Trenutno je najve}i stadion sveta u Severnoj Koreji i zove se „Rungardo”, a onda sledi „Hasan Drugi” koji se trenutno gradi u Maroku i mo}i }e da primi 120 hiqada qudi. Na tre}em mestu je „Mi~igen” u istoimenoj ameri~koj dr`avi sa 107.000 stolica.

THURSDAY l ^ETVRTAK 7. 5. 2026.

Sidnej i Okland u polufinalu, Melburn ove sezone ostao bez trofeja u A-ligi

Viktori pora`en kod ku}e od qutog rivala (0:1), a Siti eliminisan posle velike drame na Novom Zelandu. Polufinalni dvome~i igraju se 9. i 16. maja, a sastaju se Wukasl Xets - Sidnej i Adelaida JunajtedOkland.

Fudbaleri Sidneja i Oklanda plasirali su se u polufinale plej-ofa australijske A-lige, gde ih ~ekaju najboqi timovi liga{kpog dela sezone - Wukasl Xets i Adelaida Junajted.

U utakmicama eliminacionog finala, Sidnej je kao gost savladao ekipu Melburn Viktorija sa 1:0, golom Patrika Vuda u 80. minutu.

Zapa`enu partiju u pobedni~kom timu pru`io je Aleksandar Popovi}, koji je besprekorno vukao konce u dbrani Sidneja.

Mladi fudbaler srpskog porekla zna~ajno je doprineo u

zaustavqawu svih opasnih napada Viktorija, koje je predvodio ~uveni {panski as Huan Mata. Prethodno na Novom Zelandu, Okland je posle velike drame eliminisao ekipu Melburn Sitija boqim izvo|ewem penala. Posle 120 minuta igre bilo je nere{eno 1:1, a pobednik je odlu~en tek posle sedam serija {uteva sa 11 metara. Kona~an rezultat bio je 7:6 za Okland. U polufinalu A-lige najbo-

qe plasirani Wukasl Xetsi igra}e protiv Sidneja, dok drugi par ~ine Adelaida Junajted i Okland.

U ovoj fazi takmi~ewa igraju se po dve utakmice, a prvi susreti na programu su idu}e subote, na terenima slabije plasiranih ekipa – Sidneja i Oklanda. Revan{i se igraju sedam dana kasnije, 16. maja.

SBS na srpskom NADAL

[ok niotkuda: Stevanovi} podneo neopozivu ostavku, vaterpolisti ostali bez selektora

Uro{ Stevanovi} je podneo neopozivu ostavku na mesto selektora vaterpolista Srbije. Oglasio se saop{tewem.

„Odlu~io sam da podnesem neopozivu ostavku na mesto selektora vaterpolo reprezentacije Srbije. Odluka je te{ka i neminovna.

- evo i zbog ~ega

Smatram da je posle dolaska novih qudi na ~elo na{eg Saveza vreme i za nove qude pored bazena, u stru~nom vo|ewu najboqeg tima Srbije. Vi|ewa budu}nosti nam se dobrano razilaze i ja ne `elim da takva situacija dovede do bili kakvih problema unutar tima i Saveza. Posledwih dana svi smo za-

Antoneli ponovo slavio, pravi spektakl u Formuli 1

Voza~ Mercedesa Andrea Kimi Antoneli pobednik je trke Formule 1 za Veliku nagradu Majamija. Nakon jednomese~ne pauze voza~i Formule 1 ponovo su iza{li na stazu, a sama trka u Majamiju bila je neizvesna zbog najavqene oluje i jakog nevremena.

Organizatori su zato trku pomerili za tri sata ranije od predvi|enog vremena kako bi sve bilo zavr{eno po suvim uslovima.

Antoneli je na ulicama Majamija ostvario tre}u uzastopnu pobedu u {ampionatu, dok je drugo mesto zauzeo aktuelni svetski prvak Lando Noris iz Meklarena.

Norisov timski kolega Oskar Pjastri popeo se na posledwe mesto pobedni~kog podijuma, ~etvrti je kroz ciq pro{ao Xorx Rasel iz Mercedesa, peti je trku zavr{io Maks Ferstapen iz Red Bula, dok je [arl Lekler iz Ferarija u zavr{nici zbog problema sa bolidom zavr{io na {estoj poziciji.

Bodove su osvojili jo{ Luis Hamilton iz Ferarija, Franko Kolapinto iz Alpine, kao i voza~i Vilijamsa Karlos Sainc i Aleksander Albon.

Kariranom zastavom, koja ozna~ava kraj trke, mahao je proslavqeni {panski teniser Rafael Nadal, dok je sa tribina sve gledao i Lionel Mesi, legendarni fudbaler.

U generalnom plasmanu posle ~etiri trka~ka vikenda vodi Antoneli sa 100 bodova, drugi je Rasel sa 80 bodova, a tre}i je Lekler sa 63 boda.

[ampionat se nastavqa 24. maja trkom za Veliku nagradu Kanade u Montrealu.

Preminuo legendarni

Aleks Zanardi, jedan od najve}ih sportskih heroja

Svet je ostao bez jedne od najinspirativnijih figura u istoriji modernog sporta –Aleks Zanardi preminuo je u 59. godini.

jedno svedoci javnih nastupa novog predsednika VSS-a koji su, potpuno u suprotnosti sa mojim gledi{tima, kao i ose}ajem celokupne nacije ka olimpijskim i evropskim {ampionima.

Upravo iz `eqe da za{titim igra~e koji su zaslu`ili zlatne medaqe i doneli ih u Srbiju, na radost naroda, podnosim ostavku. Ne `elim da dozvolim bilo kakva javna prepucavawa i “stru~ne analize” a vidim da idemo ka tome, `eqom drugih. Momci u bazenu su za mene istinski {ampioni i moja ostavka }e, verujem, dovesti do malo realnijeg pogleda i mo`da i poneke pohvale, umesto iznenadnih kriti~kih osvrta. Ujedno je to i prilika da neki novi qudi dobiju {ansu , kao {to sam nekada I ja zaslu`io najve}u ~ast.

Iza nas u protekle tri godine ostaju olimpijsko i evropsko zlato, kao i ~etvrto mesto na Svetskom prvenstvu. Ponosan sam na svaki minut svog selektorskog mandata, a posebnu zahvalnost dugujem svim saradnicima i igra~ima, bez kojih uspesi ne bi postojali.

Napomiwem da se posle ovoga vi{e ne}u obra}ati na ovu temu u izjavama za medije i intervjuima, niti }u ulaziti u bilo kakve polemike. Srda~an i sportski pozdrav”, stoji u wegovom saop{tewu.

Wegov `ivotni put bio je satkan od neverovatnih uspona, stravi~nih padova i povrataka koji su prkosili zakonima prirode, ostavqaju}i iza sebe nasle|e koje prevazilazi granice automobilizma i sporta uop{te. Zanardi je ranu karijeru gradio u Formuli 1, ali je pravi zvezdani status stekao u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Dominiraju}i CART {ampionatom, osvojio je uzastopne titule 1997. i 1998. godine, postav{i miqenik publike zbog svoje harizme i beskompromisnog stila vo`we koji ga je u~inio ikonom ameri~kog motosporta. Kobni 15. septembar 2001. godine i trka u Nema~koj zauvek su promenili wegovu sudbinu. Stravi~an udes na stazi ostavio je Zanardija bez obe noge, a lekari su se borili za wegov `ivot. Ipak, ono {to bi za ve}inu bio definitivan kraj, za Aleksa je bio samo po~etak novog poglavqa.

Nakon iscrpquju}ih operacija i dugotrajne rehabilitacije, Zanardi se vratio takmi~ewu. Ovoga puta, volan je zamenio „handbajkom” (ru~ni bicikl) i muwevitom brzinom stigao do svetskog vrha. Wegova sportska renesansa krunisana je na najve}oj sceni. Na Paraolimpijskim igrama ostvario je dominaciju kakva se retko vi|a: Dve zlatne i jednu srebrnu medaqu je osvojio 2012. u Londonu, a isti uspeh je ponovio i ~etiri godine kasnije na Igrama u Riu 2016: Dve zlatne i jedna srebrna medaqa.

Wegova pri~a postala je simbol mentalne discipline i otpornosti. Zanardi je o svom oporavku govorio otvoreno, postaju}i glasnogovornik inkluzije ~ije su re~i imale ogromnu te`inu {irom sveta. Uprkos tome {to su ga mnogi videli kao ~udo prirode, on je insistirao na tome da bude prepoznat iskqu~ivo kao sportista koji se prilagodio novim okolnostima.

Posledwe godine Zanardijevog `ivota obele`ila je jo{ jedna te{ka nesre}a, koju je do`iveo 2020. godine tokom handbajk trke. Iako je wegovo zdravstveno stawe od tada bilo izuzetno krhko, {to ga je primoralo da se povu~e iz javnosti, se}awe na wegov nepokolebqivi duh nije izbledelo.

Fudbaler Sidneja Aleksandar Popovi} proslavqa pobedu s navija~ima