THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT
35 godina ~uvar srpskog identiteta l ^etvrtak/Thursday10.4.2025. 5. 11. 2026. l YearXXXIV XXXV No.2652 2734
S E R B I A N
V O I C E
W E E K L Y
l Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $6.00 WA/NT/ NSWCountry/ACT - $6.50
Planeta: Strana 5
Strana 7
Intervju nedeqe:
Akademik Radomir Sai~i}
Talas protesta se {iri Evropom! Australija:
Strana 12
Zapadni Sidnej zvani~no dobio najmoderniji aerodrom u zemqi
Tema nedeqe:
Koji }e ekonomski kurs pratiti nova srpska vlast?
Strana 20
Putopis:
^e{me, grad na granici Azije i Evrope
Riznica:
Kako je izgledalo oslobo|ewe Beograda 1918. godine? godine?
Zdravqe:
Strana 4
Strana 25
Strana 27
Jutarwe navike itekako uti~u na rad na{eg mozga
2 ^etvrtak 5. novembar 2026.
IZME\U DVA VIKENDA
Srdanovi} o formirawu Vlade, vladavini prava i ”uni{tavawu dokaza” u institucijama Vu~i}: Ne}emo opstruirati rad Narodne skup{tine, u~estvova}emo u parlamentarnoj borbi U~estvova}emo u parlamentarnoj borbi ukoliko stranka i lista ne odlu~e druga~ije, na{ ciq je da qudima predo~imo {ta je to {to mislimo, rekao je Aleksandar Vu~i}. Nosilac liste „Aleksandar Vu~i} - Ujediwena Srbija” Aleksandar Vu~i} izjavio je da poslanici te liste ne}e opstruirati konstituisawe Narodne skup{tine i da }e u radu te institucije u~estvovati. „U~estvova}emo u parlamentarnoj borbi ukoliko stranka i lista ne odlu~e druga~ije, na{ ciq je da qudima predo~imo {ta je to {to mislimo, {ta je to {to radimo, {ta je to {to, verujem, qudi prepoznaju kod nas i kao dobro, kao stabilnost, kao sigurnost i te stvari }e se polako, ali sigurno, vra}ati „, rekao je Vu~i} za TV Pink. Zahvalio je gra|anima Srbije koji su posebno u posledwih nedequ dana bili uz listu na ~ijem je ~elu. „Ogromna zahvalnost qudima koji su spremni da se bore, koji dobro razumeju {ta je dr`ava, i koji su dobro razumeli ono {to im je Dinko Gruhowi} potvrdio, a to je o kakvim je la`ima i prevarama bilo re~i. I, u svakom slu~aju, kada dobijete i izgubite vlast to treba da bude ne{to normalno. Samo u na{oj zemqi nije normalno i to je uvek tako kada neka vrsta anarho-liberala, levi~arskih demokrata i ostalih dolazi na vlast”, rekao je Vu~i}. Rekao je da je zabrinut za nastavak velikih i va`nih projekata. „Pla{im se zaustavqawa brojnih projekata u gra|evinarstvu, infrastrukturnim radovima, saobra}aju. Pla{im se tako|e da }e zaustaviti velike i va`ne projekte od kojih su qudi imali ogromne koristi, wima se generi{e rast privrede. Kada generi{ete rast privrede, tada imate ve}e plate, ve}e penzije i sve drugo”, rekao je Vu~i}. Dodao je da je lista na ~ijem je ~elu tokom predizborne kampawe govorila istinu i imala fer kampawu, dok je Studentska lista, kako je naveo, „lagala otvoreno”. Na pitawe kakva je sudbina Socijalisti~ke partije Srbije, rekao je da je SPS ozbiqna politi~ka partija, ali da, kako ka`e, moraju da sednu i da prona|u svoju ulogu u budu}em politi~kom `ivotu Srbije.
Prvi sa liste „Studentska lista - studenti pobe|uju” Ilija Srdanovi} rekao je da }e prvi korak kada formiraju Vladu Srbije biti uspostavqawe vladavina prava. Kako je rekao, ne}e se izvu}i „oni za koje ka`u da u nekim institucijama ovih dana uni{tavaju dokumentaciju, koja je dokaz krivi~nih dela”. Istakao je da nakon progla{ewa kona~nih rezultata na izborima „startuju {topericu, koja }e odbrojavati dane do konstituisawe nove Vlade”. „Prvi koraci nove Vlade bi}e vezani za vladavinu prava i preuzimawe najva`nijih upravqa~kih mehanizama u izvr{noj vlasti, koje }e da obezbede jednakost za sve. Jo{ je rano spekulisati ime novog premijera i imena ministara. Tek kada dobijemo kona~ne rezultate izbora mo`emo da govorimo o tome. [to se ti~e budu}eg premijera i ministara, za te pozicije ima vi{e kvalitetnih kandidata na listi, o ~emu je jo{ rano govoriti”, istakao je za Nova.rs. Kako je dodao „sva hap{ewa koja slede vr{i}e se u skladu sa zakonom, svuda gde postoje dokazi o krivi~nim delima, ~ime }e se baviti tu`ila{tvo”. „Ukoliko imaju potvrde o u~iwenim krivi~nim delima od strane bilo kog lica, koje je u~esnik u politi~kom ili bilo kom drugom delu `ivota, u ekonomiji, privredi, javnom sektoru, tu`ila{tvo }e pokrenuti postupak. Videli ste {ta je do~ekao neprikosnoveni vladar i takozvani vlasnik Jovine gimnazije, koji
se danas nalazi u pritvoru jer je zloupotrebio zakon i nije po{tovao sudske odluke. Za svakog ko se ogre{io o zakon, pogotovo o krivi~ni postupak, bi}e obezbe|ena adekvatna mera”, naveo je Srdanovi}. Rekao je i da, ako se u institucijama de{avalo da uni{tavaju dokaze o krivi~nim delima, „qudima koji takve stvari ~ine se mora skrenuti pa`wa da je to krivi~no delo i da }e svako ko to bude podsticao, radio ili na neki na~in prikrivao, biti sau~esnik u krivi~nom delu i bi}e gowen u skladu sa zakonom”. „Samo spaqivawe papira nije dovoqno da sakrijete sve tragove koji postoje. Ima ne{to i u onome {to se zove elektronska forma, a IT forenzi~kim postupcima se mo`e lako do}i do informacija koje su poku{ali da sakriju. To je tako|e i poprili~no sme{an i teatralan na~in na koji neko mo`da `eli da zastra{i i da po{aqe poruku da ne}emo znati kako }emo da se izborimo s tim. Jako dobro zna-
mo na koje sve na~ine mo`emo da spre~imo takvu vrstu zloupotrebe od strane institucija. Ohrabrujemo qude koji su ~estiti, a rade u institucijama da takve pojave spre~e, a ako nisu fizi~ki u mogu}nosti da to u~ine, onda da ih prijave nadle`nim organima”, naveo je. Govore}i o tvrdwama Nemawa Karovi}a sa „Studentske liste” da je „Telekom” mese~no ispla}ivao „Informeru” izme|u 500.000 i 700.000 evra, te da je iz „Po{tanske {tedionice” poku{ano izno{ewe milijardu dinara, rekao je da „apsolutno stoje iza svega {to je kolega Karovi} izneo”. „To su nedopustive stvari, pogotovo one vezane za pojedine medije, koji su tom prilikom navedeni i za koje postoje fakti i koji }e ubudu}e biti najstro`ije sankcionisani. Tro{ewe buxetskih sredstava, buxetskog novca, na takve vrste informativnih redakcija su nedopustive i ne}e biti dozvoqene u budu}nosti”, naglasio je Srdanovi}.
SUDAR VOZOVA NA BRZOJ PRUZI IZME|U MADRIDA I ANDALUZIJE SERBIAN VOICE WEEKLY Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037. Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
35 godina ~uvar srpskog identiteta Svakog ~etvrtka {irom Australije Pretplata: Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.
Najmawe 68 osoba poginulo Najmawe 68 osoba je poginulo, a vi{e desetina je povre|eno u sudaru dva voza u Urdi u provinciji Toledo, na pruzi Madrid–Seviqa. U [paniji progla{ena trodnevna `alost. Nesre}a se dogodila ne{to posle devet ~asova izme|u gradova Los Jebenes i Urda, u provinciji Toledo, preneo je Pais. Pripadnici Civilne garde na mestu `elezni~ke nesre}e naveli su da su se prevrnula najmawe ~etiri vagona. Premijer Pedro San~ez rekao je da je u`asnut zbog `elezni~ke nesre}e u provinciji Toledo i naveo da je u stalnom kontaktu sa ministrom saobra}aja Oskarom Puenteom i predsednikom Kastiqe-La Man~e Emilijanom Garsija-Pageom. „Hitne slu`be su na terenu i pru`aju pomo} ugro`enima, uz koordinaciju svih nadle`nih institucija”, rekao je San~ez. Najmawe 53 osobe su zadobile lak{e povrede, dok je 15 qudi te{ko povre|eno, prenosi RTVE. Za porodice su osnovana tri cen-
tra za podr{ku u Seviqi, Madridu i Toledu. U nesre}i, koja se dogodila jutros ne{to pre devet ~asova u blizini stanice Urda, sudarili su se brzi vozovi kompanija „Renfe” i „Irio”. Dva vagona su pala niz nasip. U oba voza bila su ukupno 544 putnika, izjavila je portparolka Vlade Kastiqe-La Man~e Ester Padiqa. Prema wenim re~ima, u vozu kompanije „Irio” bilo je 146 putnika i jedna beba, dok je u drugom vozu bilo 397 putnika. „Broj `rtava }e nastaviti da raste”, rekla je Padiqa za {pan-
sku televiziju RTVE, opisuju}i nesre}u kao „izuzetno ozbiqnu“. Prema prvim informacijama, voz kompanije „Renfe” sudario se sa vozom kompanije „Irio”, koji je bio zaustavqen na pruzi. Pretpostavqa se da je voz „Renfea” udario u zadwi deo voza „Irio”, nakon ~ega su dva vagona iskliznula iz {ina. Mogu}i uzrok nesre}e je qudska gre{ka. Sumwa se da radnik koji je otklawao kvar na glavnom signalnom sistemu nije upozorio ma{inovo|u voza „Renfea” na voz „Irio” koji se nalazio na pruzi.
IZME\U DVA VIKENDA
^etvrtak 5. novembar 2026. 3
SAD tra`e 250 novih aviona-tankera za mogu}i rat sa Kinom OD FABRI^KE RADNICE DO NAJBOGATIJE @ENE U KINI
Xou ]unfej stekla bogatstvo od 19 milijardi dolara Kineskiwa Xou ]unfej, koja je kao tinejxerka napustila {kolu i radila u fabrici za dnevnicu od 1,20 dolara, progla{ena je najbogatijom `enom u Kini. Osniva~ica kompanije „Lens tehnoloxi“, koja proizvodi staklene ekrane za pametne telefone, danas raspola`e bogatstvom procewenim na 19 milijardi dolara. Xou ]unfej (56), osniva~ica kineskog giganta za proizvodwu stakla „Lens tehnoloxi“ (Lens Technology), ponovo je zauzela prvo mesto na listi najbogatijih `ena u Kini, sa procewenim bogatstvom od 127 milijardi juana (oko 19 milijardi dolara). Prema listi „Hurun – najbogatije `ene u Kini 2026“, objavqenoj 28. oktobra, weno bogatstvo poraslo je za 15 odsto tokom protekle godine, ~ime je neznatno prestigla osniva~icu farmaceutske kompanije „Hanso farmasjutikal“ (Hansoh Pharmaceutical) Xong Hui|uen, ~ije se bogatstvo procewuje na 124 milijarde juana (pribli`no 18,6 milijardi dolara). Xou je prethodno nosila titulu najbogatije `ene u Kini 2015. godine. OD DNEVNICE OD 1,20 DOLARA DO SOPSTVENE KOMPANIJE Put Xou od fabri~ke radnice do milijarderke po~eo je u provinciji Hunan, gde je ro|ena 1970. godine. Kao tinejxerka napustila je {kolu, preselila se u [en`en i zaposlila u fabrici stakla za satove, gde je zara|ivala oko 1,20 dolara dnevno. Sa 23 godine osnovala je sopstvenu radionicu za obradu stakla, samostalno savladavaju}i napredne tehnike sito{tampe i proizvodwe zakrivqenog stakla. Kasnije je bila jedan od osniva~a kompanije „Lens tehnoloxi“, koja je postala jedan od glavnih dobavqa~a staklenih ekrana za pametne telefone. Poslovawe kompanije naglo je napredovalo nakon {to je 2007. godine po~ela da isporu~uje za{titna stakla za prve „Eplove“ ajfone. Prema prospektu kompanije, „Epl“ je u periodu od 2011. do prve polovine 2014. godine u~estvovao sa gotovo polovinom ukupnih prihoda od osnovne delatnosti „Lens tehnoloxija“. Izlazak kompanije na berzu u [en`enu u martu 2015. godine doveo je Xou na vrh liste najbogatijih `ena u Kini. Me|utim, weno bogatstvo pretrpelo je zna~ajan pad 2018. godine, kada su trgovinski rat izme|u Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Kine, kao i zabrinutost zbog prodajnih rezultata „Epla“, doprineli naglom padu cene akcija kompanije. [IREWE POSLOVAWA NA VE[TA^KU INTELIGENCIJU I ROBOTIKU Kompanija je potom pro{irila poslovawe izvan proizvodwe komponenti za pametne telefone, ulaze}i u sektore elektri~nih vozila, hardvera povezanog sa ve{ta~kom inteligencijom i robotike. U julu 2025. godine wene akcije uvr{tene su i na berzu u Hongkongu, kako bi prikupila sredstva za daqe {irewe poslovawa, iako je i daqe izlo`ena rizicima povezanim sa potra`wom za potro{a~kom elektronikom i fluktuacijama deviznih kurseva. „Lens tehnoloxi“ je me|u kompanijama koje tra`e nove poslovne mogu}nosti u oblasti ve{ta~ke inteligencije i robotike, u trenutku kada se kineski sektor visokotehnolo{ke proizvodwe ubrzano razvija. Zna~aj Xou u kineskoj poslovnoj zajednici do{ao je do izra`aja i na sve~anoj dr`avnoj ve~eri koju je kineski predsednik Si \inping priredio za ameri~kog predsednika Donalda Trampa u Pekingu 14. maja. Tom prilikom, Xou je sedela izme|u izvr{nog direktora „Epla“ Tima Kuka i direktora „Tesle“ Ilona Maska. DVE TRE]INE NAJBOGATIJIH KINESKIWA SAME STEKLE BOGATSTVO Prema podacima „Huruna“, 65 odsto od 50 najbogatijih `ena u Kini samostalno je steklo svoje bogatstvo, dok je wihovo ukupno bogatstvo dostiglo rekordnih 1,93 biliona juana (oko 289,6 milijardi dolara). Zajedni~ko bogatstvo Xou i wenog supruga svrstalo ih je na 33. mesto op{te „Hurunove“ liste najbogatijih u Kini. Na vrhu te liste nalazi se osniva~ kompanije „Bajtdens“ (ByteDance) Xang Jiming, ~ije se bogatstvo procewuje na 670 milijardi juana (oko 100,4 milijarde dolara).
Sjediwene Ameri~ke Dr`ave moraju temeqno da modernizuju svoju flotu aviona za dopuwavawe gorivom u vazduhu ukoliko `ele da zadr`e sposobnost izvo|ewa velikih vojnih operacija u zapadnom Pacifiku i suprotstavqawa rastu}oj vojnoj mo}i Kine, upozorio je ameri~ki Institut Hadson. U izve{taju pod nazivom „Otporan domet: Redizajnirawe dopuwavawa gorivom u vazduhu za operacije u osporavanom prostoru”, koji su pripremili Timoti Volton i [ejn Denin, predla`e se nabavka 250 naprednih aviona-tankera sa integrisanim trupom i krilima, poznatih pod engleskom oznakom BWB (Blended Wing Body). Re~ je o letelicama ~ija konstrukcija omogu}ava efikasnije kori{}ewe goriva, ve}i operativni domet i prenos znatno ve}ih koli~ina goriva borbenim avionima. Autori upozoravaju da bi kineske oru`ane snage do 2035. godine mogle da steknu mogu}nost da raketnim udarima onemogu}e kontinuirane operacije ameri~kih aviona-tankera sa ve}eg broja aerodroma u zapadnom Pacifiku. Takva situacija primorala bi ameri~ku avijaciju da deluje iz udaqenijih baza, {to bi pove}alo potro{wu goriva, smawilo vreme koje borbeni avioni mogu da provedu iznad podru~ja operacija i ograni~ilo broj borbenih zadataka. Prema proceni Instituta Hadson, gubitak mogu}nosti efikasnog dopuwavawa gorivom u
vazduhu mogao bi da dovede do ozbiqnog slabqewa ameri~kih vazdu{nih snaga, pa ~ak i da presudno uti~e na ishod eventualnog rata sa Kinom. Ameri~ko ratno vazduhoplovstvo trenutno se oslawa na avione KC-135 „stratotanker”, koji su u upotrebi od 1957. godine, i novije KC-46A „pegazus”, koje proizvodi kompanija „Boing”. Iako KC-46A postepeno zamewuje zastarele letelice, analiti~ari smatraju da wegove karakteristike nisu dovoqne za potrebe ratovawa na ogromnim prostranstvima Tihog okeana. KC-46A mo`e da ponese pribli`no 96 tona goriva, dok bi predlo`eni avion-tanker nove generacije imao kapacitet od oko 136 tona. Zahvaquju}i efikasnijoj aerodinami~koj konstrukciji, nova letelica mogla bi da isporu~i znatno vi{e goriva na ve}oj udaqenosti od mati~ne baze. Analiza Instituta Hadson pokazuje da bi flota od 250 aviona BWB mogla da snabdeva gorivom vi{e nego dvostruko ve}i broj borbenih formacija u pore|ewu sa istim brojem aviona KC-46A. Druga mogu}nost bila bi da novi tankeri obezbede dopuwavawe gorivom na vi{e nego dvostruko ve}oj udaqenosti, ~ime bi
ameri~ki borbeni avioni mogli da izvode operacije daleko od sopstvenih baza. Autori izve{taja procewuju i da bi nabavka i eksploatacija 250 novih letelica tokom 30 godina mogla da ko{ta 15,5 milijardi dolara mawe nego odgovaraju}a flota aviona KC-46A. Poseban problem za ameri~ko ratno vazduhoplovstvo predstavqa razvoj kineskih raketnih sistema velikog dometa, koji mogu da ugroze vojne aerodrome, logisti~ke centre i vazduhoplovnu infrastrukturu u {irem podru~ju zapadnog Pacifika. Ameri~ka strategija projektovawa vazdu{ne mo}i tradicionalno zavisi od mre`e isturenih baza i aviona-tankera koji omogu}avaju borbenim letelicama da prelaze velike udaqenosti. Me|utim, u potencijalnom sukobu sa Kinom taj sistem bi bio izlo`en raketnim napadima, dok bi sami tankeri morali da ostanu na bezbednoj udaqenosti od kineskih lovaca i protivvazduhoplovnih sistema. Zbog toga se razmatra razvoj letelica sa smawenom radarskom uo~qivo{}u i naprednim sistemima samoodbrane, sposobnih da pri|u bli`e podru~jima borbenih dejstava.
[teta na ameri~kim bazama usled rata sa Iranom dostigla 15 milijardi dolara Iranski raketni napadi i napadi dronovima naneli su {tetu u vrednosti do 15 milijardi dolara vojnim postro-
tokom prve dve nedeqe o{te}eno je najmawe 119 zgrada na 13 lokacija, a me|u najte`e pogo|enim objektima bilo je sedi{te
jewima u kojima su sme{tene ameri~ke snage {irom Bliskog istoka, objavio je „Volstrit xornal” pozivaju}i se na izvore i analizu satelitskih snimaka. Ovo ogromno razarawe dodatno uve}ava ratne tro{kove Pentagona, koji su ve} dostigli skoro 50 milijardi dolara. U analizi lista identifikovano je ukupno 274 o{te}ena objekta na 24 lokacije na kojima je bila ameri~ka vojska. Samo
Pete flote ameri~ke mornarice u Bahreinu. Teheran je pokrenuo talas odmazde nakon ni~im izazvanog ameri~ko-izraelskog napada, kojim je 28. februara zapo~eo sukob. Jedan neimenovani ameri~ki zvani~nik, upoznat sa situacijom, izjavio je za „Volstrit xornal” da Pentagon procewuje {tetu na bazama – nastalu usled iranskih napada koji su postajali sve precizniji kako je sukob eskalirao
– na najmawe 5 milijardi dolara. Drugi izvor lista naveo je da bi ta cifra mogla dosti}i ~ak 15 milijardi dolara. U izve{taju se navodi da se mnoga postrojewa koriste zajedno sa regionalnim saveznicima Va{ingtona, {to zna~i da bi oni potencijalno mogli snositi deo tro{kova {tete, a dodaje se i da bi Pentagon mogao odlu~iti da pojedine infrastrukturne objekte uop{te ne obnavqa. Konkretno, Va{ington navodno razmatra povla~ewe iz svojih objekata u Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji kako bi qudstvo sklonio izvan doma{aja. Teheran je ranije zahtevao potpuno povla~ewe ameri~ke vojske iz regiona kao preduslov za trajni mir. Iran, s druge strane, ubrzano obnavqa svoja raketna postrojewa i zalihe oru`ja koje su bile uskladi{tene pod zemqom, navodi se u izve{taju. Tako|e se isti~e da do ovog ja~awa vojnih kapaciteta dolazi u trenutku kada ameri~ki predsednik Donald Tramp razmatra nove napade, uprkos nedostatku ameri~kih presreta~kih raketa.
4 ^etvrtak 5. novembar 2026.
TEMA NEDEQE
STUDENTSKI PROGRAM ZA SRPSKU PRIVREDU:
Koji kurs }e pratiti nova vlast Iz „Studentskog pokreta” smatraju da je model jeftine radne snage potro{en i da radnika za strane fabrike koji rade za minimalac vi{e nema. Najavqeno je i osnivawe Razvojne banke Srbije, {to bi trebalo da predstavqa temeqan zaokret u odnosu na politiku posle 5.oktobra, kada su ukinute doma}e banke koje su imale i razvojnu ulogu kreditirawa doma}e privrede po povoqnim uslovima „Pretresawe” ugovora o svim dr`avnim projektima, prekid sa praksom partijskog imenovawa direktora i prelazak na „stroge konkurse”, neke su od najzvu~nijih promena koje bi u ekonomiju Srbije trebalo da uvede nova vlast. Deo ekonomskih mera koje je u svom planu navela „Studentska lista” odnosi se i na suzbijawe monopola velikih trgovinskih lanaca, za{titu doma}e poqoprivrede i proizvodwe i obezbe|ivawe prehrambene sigurnosti. Prave otklon i od koncepta razvoja privrede kroz strane investicije, modela jeftine radne snage i velikih infrastrukturnih projekata i zala`u se za podr{ku doma}oj privredi, pravednijem poreskom sistemu i ve}oj transparentnosti javnih nabavki. Najavqeno je i osnivawe Razvojne banke Srbije, {to bi trebalo da predstavqa temeqan zaokret u odnosu na politiku posle 5.oktobra 2000. godine, kada su ukinute doma}e banke koje su imale i razvojnu ulogu kreditirawa doma}e privrede po povoqnim uslovima. Razvojna banka je, jednostavno re~eno, ustanova koja postoji kako bi pomogla razvoju privrede jedne zemqe. Ideja je da takva banka doma}im preduze}ima olak{a pristup novcu za investicije, proizvodwu, razvoj novih tehnologija i otvarawe radnih mesta. U programu Studentske liste navodi se da }e ova banka imati pristup sredstvima EBRD-a i drugih razvojnih banaka, koja fondovima nisu dostupna. Plan je i da banka odobrava kredite iskqu~ivo preko poslovnih banaka, bez naloga Vlade. Tako|e, predstavnici „Studentskog pokreta” smatraju da je model jeftine radne snage potro{en i da radnika za strane fabrike koji rade za minimalac vi{e nema. Tvrde da ne nude novu tranziciju u kojoj se mawina bogati na ra~un ve}ine i da ne}e biti rasprodaje strate{kih preduze}a. Subvencija po radnom mestu podstica}e samo u devastiranim op{tinama i to kao prelaznu meru sa preciznim zakonskim rokom. To zna~i da se dolazak stranog tipa investitora ne}e ograni~avati u siroma{nim op{tinama, jer je bitno zadr`ati i stvoriti svako radno mesto u takvim uslovima, dok u globalu takve investicije smatraju {tetnim, jer „prave nezdrave lance snabdevawa, koji nisu sposobni da stvore dodatnu vrednost i da budu dugoro~no odr`ivi u uslovima gde su konkurenti sposobni za inovaciju”. Iako su pojedini kriti~ari ovu politi~ku opciju pre izbora karakterisali kao deo „neoliberalnog scenarija” zbog navodne povezanosti sa pojedinim prozapadnim i nevladinim organizacijama, sam zvani~ni program koji je predstavqen javnosti ne predstavqa slepo pra}ewe neoliberalnog modela. Pro-
gram se zasniva na prelasku sa modela jeftine radne snage i subvencionisawa stranih investitora na sistem socijalne sigurnosti i u nekim segmentima ~ak stro`u kontrolu od strane dr`ave. Neoliberalni koncept favorizuje jednake ili niske poreske stope radi stimulacije kapitala, a „Studentska lista” predla`e ve}e poresko optere}ewe za bogate i smawewe poreza za siroma{ne gra|ane. „Umesto da po svetu tra`imo fabrike kojima treba jeftina ruka, potpuni fokus nove vlasti }e biti stvarawe inovativnih firmi koje mogu da budu konkurentne na evropskom i svetskom tr`i{tu. Spregom univerziteta, instituta i privatnog sektora, gradi}emo atmosferu potrebnu za startape koji rastu u Srbiji. Ulagawa u istra`ivawe i razvoj, danas oko jedan odsto BDP-a, udvostru~i}emo do 2032. godine”, navela je „Studentska lista”. Elementi te politike, mogli su da se naslute i u izjavama predstavnika „Studentske liste”, a o nekima od wih je jo{ pre tri godine u emisiji „Relativizacija” na RT Balkan govorio profesor Ekonomskog fakulteta i nekada{wi guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki}, koji se ovih dana pomiwe kao potencijalni predsednik nove Vlade Srbije. On je u emisiji kod Qiqane Smajlovi} rekao da liberalni ekonomisti ~esto tvrde da sve qudske aktivnosti mogu da se re{avaju na tr`i{tu, ali da to nije ta~no. „Za zemqe koje su u razvoju bitno je
da se neka elementarna infrastruktura uspostavi, da se radi na obrazovawu dece, da se uvede zdravstvena za{tita. To su jako bitne stvari, koje ne mogu da se re{avaju na tr`i{tu. Liberalni ekonomisti ~esto tvrde da sve qudske aktivnosti mogu da se re{avaju na tr`i{tu. Ja sam skepti~an oko nekih domena. Jedan od tih domena je obrazovawe, zdravstvo, pa rekao bih i proizvodwa lekova. Ako se uvede tr`i{ni koncept u te domene, onda imate ovo {to se de{ava kod nas na Balkanu, da neko plati, pa dobije diplomu. Jel to tr`i{te ili {ta je to? Ili, ukoliko gledamo farmaceutsku industriju koja zapravo `eli da ima tra`wu za svojim proizvodima, pa otuda ima i mawe motiva verovatno da proizvodi proizvode koji }e smawiti tra`wu, u tom slu~aju izle~ewem pacijenta. Tu se kreiraju neki konflikti interesa u odre|enim domenima, gde tr`i{te samostalno ako se pusti, po mom mi{qewu, ne}e dati dru{tveno optimalne rezultate”, rekao je [o{ki}. Agencija za kreditni rejting „Fi~” je posle objavqivawa rezultata parlamentarnih izbora u Srbiji saop{tila da pobeda „Studentske liste” smawuje politi~ku neizvesnost u zemqi, ali da je wihov detaqan ekonomski program jo{ nedovoqno jasan. Smatraju, tako|e, da }e spoqna politika nove vlasti „verovatno te`iti balansirawu u odnosima sa Rusijom, Evropom i Kinom”, s obzirom na,
Ekonomski program Studentske liste: plate, penzije i porezi PLATE, PENZIJE I KURS
Ekonomski deo programa javno je predstavqao Dejan [o{ki}, nekada{wi guverner Narodne banke Srbije. Wegove dve najjasnije poruke su da lista „ne}e nikome ukinuti niti smawiti penzije, plate ili bilo koje druge prinadle`nosti iz buxeta” i da „ne}e mewati devizni kurs ili uticati na bilo kakvu nestabilnost i neizvesnost”. To su odgovori na dve glavne teme kampawe.
POREZI I RAD
Deo programa razlo`ila je i Nova ekonomija u Vremenu. U poreskoj politici najavqen je pomak ka ve}em optere}ewu imu}nijih i mawem za gra|ane sa ni`im primawima. Konkretne stope i pragovi nisu objavqeni. Najrazra|enija mera ti~e se radnog zakonodavstva. Program predvi|a izmenu Zakona o radu kojom bi se najdu`e trajawe rada na odre|eno vreme skratilo sa 24 na 12 meseci, uz ugovor na neodre|eno posle godinu dana rada. Obrazlo`ewe koje lista navodi jeste da bi se time ukinula vi{egodi{wa nesigurnost zaposlenih.
STANOVAWE, NABAVKE I INFRASTRUKTURA
Program predvi|a stanove sa pristupa~nom kirijom i mogu}no{}u otkupa, namewene mladim parovima i zaposlenima u obrazovawu i zdravstvu, sa obrazlo`ewem da je ciq re{avawe stambenog pitawa i ostanak u zemqi. Tu je i potpuna transparentnost javnih nabavki, sa otvarawem svih ugovora javnosti i ja~awem Dr`avne revizorske institucije, kao i preispitivawe netransparentnih i prepla}enih infrastrukturnih projekata, pre svega onih ra|enih po posebnim zakonima ili sa probijenim rokovima. Za tr`i{te hrane najavqeno je ukidawe monopola uvozni~kog lobija i za{tita poqoprivrednog zemqi{ta i vode kao nacionalnog dobra. Pomiwe se i depolitizacija javnih preduze}a, te podr{ka doma}im preduzetnicima, startapovima i poqoprivrednicima, uz povezivawe univerziteta i privrede.
kako su naveli, zna~ajne ekonomske veze zemqe posebno u energetskom sektoru, i u kontekstu poja~anih geopoliti~kih tenzija. Dejan [o{ki} je sigurno imao i to na umu kada je u „Relativizaciji”, pre tri godine izrazio skepsu prema sankcijama Moskvi i prognozirao da }e biti ve}a {teta za one koji su izgubili rusko tr`i{te, nego za samu Rusiju. Tom prilikom on je rekao i da }e Nema~ka te{ko ostati ono {to je bila, zbog odustajawa od jeftine energije. Ukazao je da sankcije, koje je Zapad uveo Rusiji po pitawu SVIFT-a, i zamrzavawe deviznih rezervi, mogu da se vrate kao vrlo negativan efekat samom Zapadu, u smislu ubrzane dedolarizacije i prelaska na druge mehanizme pla}awa. „Qudi ne shvataju da se svet promenio. Svet nije ono {to je bio pre 20 ili 30 godina. Niti je centar ekonomski, niti finansijski, ni tehnolo{ke snage tamo gde je bio ranije i u tom izmewenom svetu mislim da je potrebno razmi{qati na na~in koji odgovara realnosti trenutka. Vi{e nisu sve stvari iste”, kazao je [o{ki}. On je istakao da sukobqavawa su{tinski nisu potrebna i da je mogu}e sara|ivati i sa Kinom i sa Rusijom, da su to zemqe koje imaju druga~ije politi~ke sisteme, ali da su{tinski, u globalnoj podeli rada, imaju svoje zna~ajno mesto i da bilo kakva ambicija Zapada da napravi jednu vrstu velike podele u svetskoj trgovini, na dva bloka, vi{e {tetiti samom Zapadu. U svom zvani~nom programu „Studentska lista” je ina~e obe}ala da vrednost dinara ne}e „dirati” i objasnila da bi devalvacija nakratko pomogla izvozu, ali da bi podigla cene i naru{ila nivo {tedwe. Najavili su i progresivnije oporezivawe. „Umesto da sni`avamo akcize, {to bi navike stanovni{tva promenilo nagore, planiramo da izmenimo poresku politiku, tako da se rad oporezuje mawe, a velika imovina vi{e”, naveli su iz „Studentskog pokreta” i objasnili da }e uvesti vi{e razreda za progresivno oporezivawe dohotka, ukinuti godi{wi porez i podi}i neoporezivi deo zarade sa 23 na 35 odsto prose~ne zarade, kako bi oni koji imaju mawe pla}ali mawe. Pre izbora su najavqivali mere za za{titu doma}ih proizvo|a~a, a agrarni program, postavqa poqoprivredu kao strate{ki i nacionalni interes. „Na{ ciq je razvijena i planska poqoprivreda u kojoj je poqoprivrednik strate{ki partner dr`ave, a ne socijalna kategorija, u kojoj zemqa i voda ostaju gra|anima Srbije, u kojoj cena nastaje na po{tenom tr`i{tu, a ne u dogovoru kartela i u kojoj selo ima budu}nost”, navodi se u programu „Studentske liste”. Najavqena je obnova sto~nog fonda, uvo|ewe privremenog moratorijuma na prevo|ewe poqoprivrednog zemqi{ta u druge kategorije, trajno ograni~avawe prenamene u gra|evinsko i ukidawe posebnih pravila za zemqi{te stradalo u po`aru... Prioriteti ekonomske i fiskalne politike pokreta na papiru „dobro zvu~e”, kao i svako obe}awe bira~ima pre glasawa. Program, bez mnogo detaqa, na~elno obuhvata podr{ku doma}em ekonomskom razvoju, pravedniji poreski sistem i predvidqivije uslove poslovawa za privredu. To se ne razlikuje mnogo od onoga {to su obe}avali i drugi, pa i biv{a vlast. Za gra|ane }e biti va`no kako }e se ove ideje preto~iti u konkretne mere, a to }e najboqe videti u svojim nov~anicima.
PLANETA
^etvrtak 5. novembar 2026. 5
TALAS PROTESTA SE [IRI EVROPOM
Neredi i sukobi na ulicama Nema~ke, molotovqevi kokteli i hap{ewa u Francuskoj
TRANSFER NOVCA
TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu! • Bez naknada za transfere preko $3,000! • Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!
CALL US AND GET THE BEST RATE!
• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000! Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.
8781 1950
BEO-EXPORT 02 www.beoexport.com.au Sigurnost u svakom trenutku! BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim k ancelarijama i na www.beoexport.com.au
PUTNIČKA AGENCIJA
Rezervišite svoju kartu na vreme! Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:
Protesti generacije Z, odr`ani u oko 30 gradova {irom Nema~ke, prerasli su u vi{e incidenata i sukoba sa snagama bezbednosti, a prema procenama policije na ulicama je bilo vi{e od 100.000 qudi. Tokom tre}eg dana protesta zbog rasta tro{kova `ivota u Francuskoj privedeno je 520 osoba {irom zemqe, saop{tio je francuski ministar unutra{wih poslova. Najozbiqniji sukobi zabele`eni su u Berlinu, Frankfurtu, Hamburgu, Kelnu i [tutgartu, gde su pojedini demonstranti bacali fla{e, kamenice i pirotehni~ka sredstva na policiju, palili barikade i izazivali nerede, prenosi Bild. U Berlinu je policija vi{e puta intervenisala, upotrebqavaju}i biber-sprej i privode}i u~esnike nereda. Demonstranti su palili pirotehni~ka sredstva, bacali petarde na policajce i formirali qudske lance kako bi spre~ili policijske intervencije. Policija je proglasila skup zavr{enim i pozvala okupqene da napuste podru~je. U Frankfurtu je protest, na kojem je u~estvovalo oko 8.000 qudi, protekao mirno, ali je kasnije do{lo do sukoba. U Hamburgu je iza glavne `elezni~ke
stanice o|eknula sna`na eksplozija petarde, a zabele`eno je i bacawe pirotehni~kih sredstava na policijske slu`benike. U Kelnu je policija zaustavila i opkolila oko 500 osoba za koje se sumwa da su sklone nasiqu, a protiv wih su sprovedene provere identiteta. Demonstracije je organizovao pokret „Generacija Z re{ava” (Gen Z regelt), a me|u glavnim zahtevima mladih su boqe obrazovawe, pristupa~niji `ivotni tro{kovi, ve}a ulagawa u za{titu `ivotne sredine i protivqewe smawewu socijalnih davawa i pove}awu vojnih izdvajawa. Nema~ke bezbednosne slu`be prethodno su upozorile na mogu}nost da proteste iskoriste ekstremisti~ke grupe. Zbog bezbednosnih rizika, pojedini trgovci u vi{e gradova za{titili su izloge drvenim plo~ama. Prema pisawu nema~kih medija, do ve~erwih sati {irom zemqe povre|eno je vi{e policajaca, dok su bezbednosne snage nastavile intervencije i privo|ewa. Protesti i na ulicama Francuske. Tokom tre}eg dana protesta zbog rasta tro{kova `ivota i socijalnih nejednakosti u Francuskoj privedeno je 520 osoba {irom zemqe, saop{tio je ve~eras fran-
Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!
8781 1960 BEO-TRAVEL
02 www.beotravel.com
TRY OUR NEW ONLINE BOOKING PLATFORM!
Vaš partner od poverenja!
Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia
cuski ministar unutra{wih poslova Loran Nuwez. On je ocenio da su se protestne povorke uglavnom ‚’odvijale dobro’’, uprkos, kako je naveo, „nevi|enom nasiqu” pojedinih grupa koje su izazivale nerede i sukobqavale se sa policijom. Govore}i na konferenciji za novinare, Nuwez je optu`io grupe ekstremne levice za napade na pripadnike snaga bezbednosti, a bacawe Molotovqevog koktela na `andarma u Parizu okarakterisao je kao poku{aj ubistva. „Snage sprovo|ewa zakona ostaju mobilisane”, poru~io je on i dodao da je lokalni policijski ~as uspostavqen u nekoliko
gradova. Tokom dana zabele`eni su sukobi u vi{e gradova, ukqu~uju}i Pariz, Lion, Bordo, Marsej, Lil i Tuluz, a policija je u pojedinim intervencijama koristila suzavac, biber-sprej i vodene topove. Protesti su odr`ani u oko 30 francuskih gradova. Prema podacima Ministarstva unutra{wih poslova, na ulicama se okupilo oko 320.000 qudi, dok je omladinska me|usindikalna organizacija procenila da je u~estvovalo gotovo 500.000 demonstranata, ukqu~uju}i oko 200.000 u Parizu. Ovo je tre}i veliki dan mobilizacije u Francuskoj u posledwe tri nedeqe, nakon protesta 17. i 24. oktobra.
IZRAEL POSLE IZBORA BEZ JASNE VE]INE
Koalicija sa arapskim strankama ili novi izlazak na birali{ta Blok okupqen oko Bewamina Netawahua osvojio je 53 mandata, dok opozicioni blok predvo|en Gadijem Ajzenkotom ima 48 poslanika. Za ve}inu u Knesetu potrebno je 61 mesto, pa bi 19 mandata arapskih stranaka moglo da bude presudno za formirawe nove vlade. Vi{i savetnik ISAK fonda Marko Savkovi} ka`e za RTS da su novi izbori izvesniji od dogovora o vladaju}oj koaliciji. Budu}i da ni vlast ni opozicija na izborima u Izraelu nisu osvojile ve}inu mandata u parlamentu, tas na vagi mogle bi da budu arapske partije koje su ostvarile rekordan rezultat. Pregovori o formirawu vlade vode se iza zatvorenih vrata, dok pristalice suprotstavqenih politi~kih blokova protestima poku{avaju da uti~u na ishod. U Tel Avivu su pristalice bloka okupqenog oko Gadija Ajzenkota zatra`ile formirawe
vlade uz podr{ku arapskih stranaka, dok su na kontramitingu pristalice Netawahua podr`ale nastavak desni~arske politike. Prema re~ima reporterke RTS-a Jelene Terzi}, podele u izraelskom dru{tvu dodatno su produbqene tokom kampawe, {to ote`ava odustajawe od predizbornih obe}awa i postizawe dogovora. Predsednik Izraela Isak Hercog trebalo bi da zapo~ne konsultacije sa predstavnicima stranaka i potom poveri mandat za sastav vlade jednom od poslanika. Kako isti~e Terzi}eva, pregovori o formirawu nove izraelske vlade mogli bi da potraju mesecima, a u politi~kim krugovima pomiwe se i mogu}nost novih izbora po~etkom slede}e godine. Vi{i savetnik ISAK fonda Marko Savkovi} smatra da su novi izbori realna mogu}nost, jer je poverewe u arapske stranke ni-
sko, a izraelsko dru{tvo duboko podeqeno. Podse}a da krizu nisu izazvali samo napadi Hamasa 7. oktobra 2023. godine i rat u Gazi, ve} i nezadovoqstvo na~inom na koji Netawahu upravqa zemqom i odnosom wegove vlade prema demokratskim principima. Arapske stranke osvojile su rekordnih 19 mandata, a wihova podr{ka mogla bi da omogu}i formirawe vlade bloka za promene.
Savkovi} isti~e da Arapi ~ine petinu stanovni{tva Izraela i da je wihova zastupqenost u vlasti va`na za funkcionisawe liberalne demokratije, ali i za re{avawe socijalnih i ekonomskih problema sa kojima se suo~avaju. Ipak, mogu}nost saradwe optere}uju politi~ke razlike i zahtevi koji se odnose na odnos prema Hamasu i Hezbolahu. Savkovi} napomiwe da dodatni problem
predstavqaju ultraortodoksne stranke – [as ne bi u~estvovao u vladi bez Netawahua, dok bi Ujediweni judaizam Tore mogao da podr`i mawinsku vladu opozicionog bloka. Jedno od kqu~nih pitawa u slu~aju promene vlasti bilo bi i utvr|ivawe odgovornosti za bezbednosne propuste tokom napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine. Ajzenkot se zala`e za formirawe dr`avne komisije koja bi ispitala okolnosti napada, a Savkovi} ocewuje da bi to bio jedan od prioriteta wegove eventualne vlade i na~in suo~avawa sa politi~kim nasle|em Netawahua. Kada je re~ o spoqnoj politici, Savkovi} ne o~ekuje zna~ajniju promenu odnosa Izraela i SAD u slu~aju smene vlasti. Isti~e da Va{ington ostaje glavni oslonac Izraela, dok predsednik Donald Tramp i qudi iz wegovog okru`ewa imaju zna~ajan uticaj na prilike u regionu.
6 ^etvrtak 5. novembar 2026.
PLANETA „PLAVI TALAS” PRETI DA POSTANE CUNAMI ZA REPUBLIKANCE
Ko vodi u bici za Kongres Izbori za Ameri~ki kongres 3. novembra mogli bi da donesu demokratama o~ekivani „plavi talas”, pa ~ak i ubedqivu pobedu koja bi ozna~ila pravi izborni potop republikanaca. Vi{e od 54,7 miliona Amerikanaca ve} je unapred glasalo – li~no i putem po{te.
REZULTATI PREDSEDNI^KIH IZBORA U BUGARSKOJ:
Pobedila Ilijana Jotova
Vr{ilac du`nosti predsednice Bugarske Ilijana Jotova pobedila je na predsedni~kim izborima ~iji je drugi krug odr`an u nedequ, prema objavqenim podacima Centralne izborne komisije nakon obrade 100 odsto glasova. Jotova (62), biv{a novinarka i ~lanica Evropskog parlamenta je, prema kona~nim rezultatima, dobila 57,57 odsto glasova, dok je wen glavni konkurent, biv{i vr{ilac du`nosti premijera Andrej Gurov, osvojio 39,48 odsto, prenose bugarske „Novinite”. Proruski orijentisana Jotova, koja sebe opisuje kao „predsednicu mira”, svoju predizbornu kampawu je ocenila kao pozitivnu, navode}i da wen tim nije koristio govor mr`we, konfrontaciju i retoriku podela. Prema wenim re~ima, razgovori sa gra|anima bili su usmereni na pitawa prihoda, mira i izazova sa kojima se Bugarska suo~ava, preneo je bugarski Jurowuz. Jotova je kritikovala kampawu svog protivkandidata Andreja Gurova, postavqaju}i pitawe ko ga je usmeravao ka, kako je ocenila, izrazito napada~kom tonu prema woj i wenom predsedni~kom timu. Ona je istakla i da joj je Gurov telefonom ~estitao pobedu na predsedni~kim izborima, navode bugarske „Novinite”. Na pitawe da li }e neko uticati na wene budu}e odluke na mestu predsednice, Jotova je odgovorila da politi~ke odluke donosi samostalno. „Posle skoro 30 godina politi~ke karijere, smatram da se nije rodio ~ovek koji mo`e da mi govori {ta da radim”, poru~ila je Jotova. Jotova je prva `ena predsednica Bugarske i ~lanica je Bugarske socijalisti~ke partije, a preuzela je predsedni~ku funkciju nakon {to je Rumen Radev podneo ostavku po~etkom januara ove godine. Ova biv{a ~lanica Evropskog parlamenta je slu`ila dva mandata kao potpredsednica dok je Radev bio na funkciji. Spoqna politika, posebno rat izme|u Rusije i Ukrajine, bila je jedna od glavnih linija podela u predizbornoj kampawi. Jotova se protivi daqoj vojnoj pomo}i Bugarske Ukrajini, vi{e puta poru~iv{i da za taj sukob ne postoji vojno re{ewe i pozvav{i na „mirovnu koaliciju” fokusiranu na diplomatiju.
KRVAVA NO] VE[TICA SA OBE STRANE ATLANTIKA
Pucwave u SAD i petoro ubijenih, tinejxeri izbodeni no`em u Engleskoj Najmawe pet osoba je poginulo, a 35 je povre|eno u seriji pucwava tokom proslave No}i ve{tica u vi{e ameri~kih saveznih dr`ava. Najte`i incidenti zabele`eni su u Teksasu i Alabami, dok je vi{e qudi raweno i u Arkanzasu i Delaveru. No} ve{tica pretvorila se u no} u`asa i sa druge strane Atlantika, gde su petorica tinejxera te{ko povre|ena u napadu no`em na zabavi u Engleskoj. Najmawe ~etiri osobe su poginule, a 15 je povre|eno u tri odvojene pucwave za No} ve{tica u Dalasu u ameri~koj dr`avi Teksas, a nekoliko osoba je uhap{eno, saop{tila je policija. [ef policije u Dalasu Danijel Komo rekao je da policija jo{ poku{ava da utvrdi da li su pucwave u ~etvrti Dip Elum bile povezane. Komo je naveo da je nekoliko se jo{ ne zna {ta je bio povod za pucwave. U odvojenom incidentu, jedna osoba je poginula, a osam je povre|eno u pucwavi nedaleko od stadiona u Birmingemu u ameri~koj saveznoj dr`avi Alabami nakon utakmice „Mexik siti klasika” u subotu uve~e, saop{tila je policija. Najmawe {est osoba je raweno u pucwavi u Fejetvilu, u ameri~koj saveznoj dr`avi Arkanzas, saop{tila je policija. U Wuarku, u ameri~koj saveznoj dr`avi Delaver, {est osoba je raweno iz vatrenog oru`ja kasno sino} u blizini kampusa Univerziteta Delaver, rekao je poru~nik policije Wuarka Greg Delija. Petorica tinejxera te{ko su povre|ena u napadu no`em tokom proslave No}i ve{tica u Engleskoj, pi{e Bi-Bi-Si. Policija Hemp{ira saop{tila je da se sumwa da je nepoznata grupa qudi u{la na privatnu proslavu u jednoj ku}i posle ~ega je do{lo do napada no`em. Jedan o~evidac je naveo da je video osobu kako istr~ava iz ku}e u kojoj se napad dogodio, vi~u}i da je izbodena no`em i da je jure dve osobe.
Ameri~ki predsednik Donald Tramp odr`ao je desetine predizbornih skupova {irom zemqe, ube|en da ponovo mo`e da opovrgne prognoze i pomogne republikancima da zadr`e kontrolu nad Kongresom. Tokom nastupa govorio je o imigraciji, ekonomiji i bezbednosti, ali je pa`wu neretko skretao i na sporedne teme – od ure|ewa Bele ku}e do li~nih komentara o politi~kim saveznicima i protivnicima. Ipak, sudbinu Republikanske stranke mogao bi da odredi jedan kratak poziv koji je Tramp uputio ovog leta na republikanskoj konvenciji u Dalasu. „Zamislite da sam i ja na glasa~kom listi}u”, poru~io je tada svojim pristalicama. Tramp je time lokalne i kongresne izbore pretvorio u nacionalno izja{wavawe o sopstvenoj politici. Istorija pokazuje da stranka aktuelnog predsednika naj~e{}e gubi podr{ku na izborima koji se odr`avaju na polovini predsedni~kog mandata. Bil Klinton je 1994. godine izgubio 54 mesta u Predstavni~kom domu, Barak Obama 2010. ~ak 63, a Donald Tramp je tokom svog prvog mandata, 2018. godine, ostao bez 40 republikanskih mandata. Sada se, prema istra`ivawima javnog mwewa, Tramp suo~ava sa najni`im rejtingom jednog ameri~kog predsednika uo~i ovakvih izbora jo{ od vremena Harija Trumana, ~ija je Demokratska stranka na me|uizborima 1946. godine izgubila 55 mesta u Predstavni~kom domu i 12 u Senatu. Republikanci su tada, u uslovima posleratne inflacije i talasa {trajkova, preuzeli kontrolu nad oba doma Kongresa, prvi put posle 16 godina. Hakim Xefris, koji bi u slu~aju demokratske pobede ve-
rovatno postao prvi Afroamerikanac na ~elu Predstavni~kog doma, najavio je istrage o korupciji u administraciji, odlukama o ratu sa Iranom i na~inima na koje je Trampova porodica uve}avala svoje bogatstvo. Republikanci u izbore ulaze sa izuzetno tesnom predno{}u u Predstavni~kom domu, gde je odnos mandata 218 prema 214, dok u Senatu imaju ve}inu od 53 prema 47 mesta. Istra`ivawa javnog mwewa pokazuju da demokrate imaju sve ve}e izglede da preuzmu kontrolu nad Predstavni~kim domom, za {ta im je potrebno da osvoje ~etiri mandata vi{e nego {to trenutno imaju. Prema istra`ivawu Rojtersa i Ipsosa, demokrate imaju prednost od 11 procentnih poena u opredeqewu bira~a za izbore za Kongres – 47 prema 36 odsto, dok je podr{ka Trampovom radu pala na 32 procenta. Osim predstavnika u oba doma Kongresa, gra|ani }e birati i guvernere u 36 saveznih dr`ava i tri ameri~ke teritorije, kao i hiqade predstavnika u zakonodavnim telima saveznih dr`ava. Vi{e desetina miliona Amerikanaca ve} je glasalo prevremeno. U pojedinim saveznim dr`avama va`nim za kona~an ishod zabele`ena je ve}a aktivnost demokratskih nego republikanskih bira~a. Zabrinutost republikanaca vidqiva je i u raspodeli novca za kampawu. Konzervativni politi~ki odbori koje podr`ava milijarder Ilon Mask, koji
je ulo`io 366 miliona dolara u pomo} republikanskim kandidatima, morali su da usmere dodatna sredstva i u tradicionalna upori{ta stranke, poput Kanzasa, Ajove i Teksasa. Koalicija bira~a koja je Trampu 2024. godine omogu}ila povratak u Belu ku}u u me|uvremenu je oslabqena nizom politi~kih i ekonomskih problema. Neki od wih su neobjavqivawe celokupne dokumentacije povezane sa Xefrijem Epstinom, {irewe velikih centara za obradu podataka u ruralnim sredinama, rast cena goriva i hrane, kao i rat sa Iranom, koji traje osam meseci, iako je Tramp u po~etku najavqivao da }e biti brzo okon~an. Poseban problem za aktuelnog predsednika SAD predstavqa to {to je u kampawi 2024. obe}ao smawewe inflacije i ni`u cenu `ivota, dok se veliki broj Amerikanaca sada suo~ava sa suprotnim kretawima. Prema oceni analiti~ara, dva poteza Trampove administracije posebno su uticala na tro{kove `ivota – uvo|ewe visokih carina na uvoznu robu i odluka o pokretawu vazdu{nih udara na Iran u februaru, koji su prerasli u {iri sukob. Opozicija ukazuje i na mogu}i sukob javnog i privatnog interesa, tvrde}i da ameri~ki predsednik koristi polo`aj za uve}awe sopstvenog bogatstva i imovine porodice. Prema podacima Forbsa, wegovo li~no bogatstvo poraslo je sa 2,3 milijarde dolara 2024. na 6,5 milijardi dolara.
Bolsonaro napustio Brazil, na putu ka SAD Nakon poraza na predsedni~kim izborima u Brazilu, Flavio Bolsonaro napustio je zemqu i uputio se ka SAD, javqa Rojters, pozivaju}i se na neimenovanog Bolsonarovog saradnika. Rojters navodi da je neimenovani ameri~ki zvani~nik potvrdio da se Flavio Bolsonaro nalazi na letu za SAD. Brazilski mediji su ranije preneli da policija
u toj zemqi istra`uje da li je Bolsonaro napustio zemqu, dok je jedan argentinski list objavio da je napustio zemqu preko granice sa Argentinom. Luiz Inasio Lula da Silva pobedio je u drugom krugu izbora sa 51,8 odsto glasova, dok je Flavio Bolsonaro osvojio 48,2 posto. Bolsonaro je najpre najavio osporavawe rezultata, a zatim odustao od toga. U toku su istra`ne radwe kako bi se utvrdilo gde se trenutno nalazi brazilski senator, sin biv{eg predsednika @aira Bolsonara koji se nalazi u zatvoru. Ameri~ki predsednik Donald Tramp je izneo tvrdwu da predsedni~ki izbori u Brazilu izgledaju „kao da su name{teni”. „Nisam stao ni na ~iju stranu, ali izgleda kao da su izbori name{teni. Oni moraju biti nesporni, a to mi je izgledalo veoma lo{e”, izjavio je Tramp, prenosi Rojters. Flavio Bolsonaro kao i wegov otac, biv{i predsednik @air Bolsonaro, smatraju se bliskim Trampu i wegovoj administraciji.
INTERVJU NEDEQE
^etvrtak 5. novembar 2026. 7
RADOMIR SAI^I], AKADEMIK, KANDIDAT NA STUDENTSKOJ LISTI:
Odluke }e donositi stru~ni qudi Gost NIN-a Radomir Sai~i} redovni je profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu i redovni ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti, ro|en u Beogradu 1961. godine. Nau~nik velikog ugleda u struci nedavno je u{ao i u politiku kao kandidat studentskog pokreta. Mirno i autoritativno govori za NIN o izbornoj pobedi Studentske liste i izazovima koji je o~ekuju u narednom periodu. n Profesorski poziv je sinonim za znawe, argumente, duboko razmi{qawe i kriti~ki stav, dok je politika naj~e{}e ne{to {to je potpuno suprotno od toga. Koji je bio presudan trenutak u va{oj odluci da u|ete u politiku, da se prikqu~ite Studentskoj listi: moralna obaveza intelektualca da reaguje na stawe u dru{tvu ili iskristalisan stav nau~nika da se srpsko dru{tvo ne mo`e reformisati izvan politike? - Ono {to se u posledwe dve godine de{avalo u Srbiji nije bilo su~eqavawe razli~itih politi~kih stavova ili ideolo{kih orijentacija, ve} borba protiv kriminala i mafije. Ovu borbu poveli su studenti i smatrao sam svojom moralnom obavezom da im se u toj borbi pridru`im. Ne smatram sebe politi~arem, niti sam to ikada bio. Kao {to u ratu, kada se proglasi mobilizacija, svi (privremeno) ostavqamo svoja gra|anska zanimawa, obla~imo uniformu i borimo se protiv neprijateqa kao vojnici i oficiri, tako sam i ja preuzeo svoju ulogu u ovoj borbi studentskog pokreta, koji je svoju politi~ku artikulaciju ostvario formirawem Studentske liste. Ja sam rezervni oficir, pa kada se rat zavr{i – nameravam da skinem uniformu i da se vratim svojim redovnim aktivnostima univerzitetskog profesora i istra`iva~a. Ali treba jo{ dosta toga uraditi do demobilizacije. n Koja su tri ciqa Studentske liste koji za vas imaju najve}u te`inu? Obnova pravne dr`ave, uspostavqawe meritokratskog sistema ili, recimo, za{tita javnog interesa? Da li su va{i prioriteti druga~iji? Kako politi~ku viziju pretvoriti u egzaktne rezultate? - Te{ko ih je rangirati po zna~aju, jer je svaki od ciqeva Studentske liste neophodan za normalan `ivot gra|ana Srbije. Ipak, ako bih morao da u tri re~i sa`mem svoj pokreta~ki motiv, to bi bila borba za slobodu, istinu i pravdu. Godinama smo robovali korumpiranoj vlasti, koja nas je po|armila uru{avaju}i sve institucije sistema: osloba|awem pravosudnog sistema vrati}emo pravdu; osloba|awem sistema informisawa ponovo }e se ~uti istina u javnom prostoru, koji je godinama bio ispuwen klevetama i govorom mr`we. Moj li~ni stav? Stalo mi je ne do puke promene vlasti, ve} do uspostavqawa jednog zdravog sistema vrednosti. n Isticali ste da su zajedni~ki ciqevi pokreta va`niji od razlika. Da li je politi~ka zajednica mogu}a bez ideolo{kog jedinstva? Koliko ona mo`e opstati bez potiskivawa su{tinskih neslagawa? - Svi `elimo da udi{emo ~ist vazduh, da pijemo bistru vodu i jedemo zdravu hranu: to odre|uje na{ stav prema poqoprivredi, ekologiji i rudarstvu, nezavisno od ideolo{kog opredeqewa. @elimo dr`avu u kojoj }e svi biti jednaki pred zakonom, u kojoj }e se posao dobijati prema stru~nosti, a ne prema partijskoj pripadnosti, u kojoj }e pacijent biti u centru pa`we zdravstvenog sistema, a u~enik predstavqati svrhu postojawa obrazovnog sistema. U kojoj }e univerzitet biti izvor znawa, obrazovawa, nau~no-tehnolo{kog razvoja, privrednog napretka, kvalifikovanog dono{ewa po-
liti~kih odluka, kulturnog razvoja i umetni~kog stvarala{tva… Verujem da }emo slo`no raditi na ostvarewu ovih ciqeva. Naravno, ima pitawa po kojima imamo razli~ite, pa i sasvim suprotne stavove. Treba pokazati razum, sa~initi listu prioriteta, pragmati~no staviti te`i{te na ono {to nas spaja, a ne na ono {to nas deli. Vremenom, kako se ovi ciqevi budu ostvarivali, a na{e me|usobno poverewe u~vr{}ivalo, stvori}e se uslovi za demokratski dijalog o spornim pitawima. Verujem da }e racionalnost prevladati ideolo{ku ostra{}enost. n Gde povla~ite granicu izme|u pragmati~nog politi~kog kompromisa neophodnog za napredak dr`ave, i kompromisa koji destrui{e temeq politi~kog anga`mana? Koje su to crvene linije? - Ogroman uspeh studentskog pokreta proisti~e iz neiscrpne energije koja je pratila borbu studenata za temeqne vrednosti. Veliku ulogu u tome imali su ideali, uverewe da je mogu}e izgraditi pravedno dru{tvo, boqi svet. Nekome je to moglo izgledati naivno, nezrelo, bez upori{ta u dosada{wem politi~kom iskustvu, ali studenti su uspeli! Ako se politika svede na puku „umetnost mogu}eg“, politi~ki akteri ne}e imati energiju potrebnu za su{tinske promene. Ne smemo zaboraviti, niti izneveriti osnovne vrednosti i ciqeve koje smo na po~etku postavili. Tako|e: sve {to radimo mora biti u interesu dru{tva i dr`ave, a ne pojedinca i li~ne koristi. n Potencirate zna~aj stru~nosti i znawa u upravqawu dr`avom, dok su studentski plenumi oblik horizontalnog demokratskog odlu~ivawa. Kako razre{iti napetost izme|u demokratske voqe gra|ana i autoriteta stru~nog znawa? - Parlamentarna demokratija daje odgovor na ovo pitawe, jer odluke donose stru~ni qudi izabrani demokratskim procesom. Problemi nastaju kada se ova institucija zloupotrebi, {to je bio slu~aj u prethodnom periodu. Verujem da }e budu}i rad Skup{tine ipak imati jednu specifi~nost, koja }e se ogledati u tesnoj saradwi poslanika sa studentskim pokretom. Narodni poslanici su birani po svom integritetu i znawu; podse}am da me|u wima ima 160 doktora nauka, {to bi trebalo da bude garancija stru~nosti. U Narodnoj skup{tini odluke }e donositi poslanici, ali uz konsultacije sa predstavnicima studenata, u tesnoj saradwi sa wima. n Kada bi se odluka ve}ine na{la u sukobu sa stru~nim procenama ili ustavnim principima, kome bi pripala posledwa re~?
- Parlamentarna demokratija predstavqa algoritam, formu odlu~ivawa koja spre~ava relativizacije i zloupotrebe. Ako ve}ina gra|ana smatra da ih postoje}i Ustav po nekim pitawima nepotrebno ograni~ava, postoje mehanizmi da se on izmeni. Do tada, odredbe najvi{eg pravnog akta moraju se po{tovati. n Zala`ete se za objavqivawe ugovora i preispitivawe velikih dr`avnih investicija, uz po{tovawe ispravnih pravno obavezuju}ih obaveza koje su u interesu Srbije. Me|utim, transparentnost je jednostavna kao na~elo, a slo`ena kao praksa? Kako to pomiriti? - Ne vidim problem u po{tovawu principa transparentnosti. Postoje pravila sklapawa ugovora koja se moraju po{tovati i dokle god se radi u interesu dr`ave, niko nema motiv da to pravilo kr{i. Problem nastaje kada pojedinci nastoje da koruptivnim radwama ostvare li~nu korist, {to }e se spre~iti kontrolom i krivi~nim sankcijama. n Legitimitet protesta i legitimitet vlasti nisu isto: prvi po~iva na sposobnosti da se na nepravdu uka`e, da se ona prepozna u svim svojim destruktivnim oblicima i istovremeno ospori, a drugi na sposobnosti da se wene posledice otklone. Gde je tu Studentska lista? - Studenti su detaqno analizirali stawe u zemqi i uo~ili probleme koji predstavqaju generatore aktuelne dru{tvene krize. Vi{e desetina stru~waka, eksperata u pojedinim oblastima, radilo je na sastavqawu Studentskog programa, elaborata koji na preko 1.200 strana opisuje na~in na koji }emo ove probleme re{avati, obnoviti institucije sistema i ostvariti napredak na svim poqima. Studentska lista }e ovo ostvariti kroz rad Narodne skup{tine. n Da li ste bili iznena|eni izbornim rezultatom? Jeste li o~ekivali tako ubedqivu razliku? - Od po~etka sam bio uveren u ubedqivu pobedu. Tokom godina represije i nepravde, u narodu se akumuliralo nezadovoqstvo, `eqa za `ivotom u boqoj, slobodnoj, demokratskoj zemqi i ogromna koli~ina energije. Studenti su bili katalizator koji je ove `eqe i ovu energiju preto~io u studentsko-narodni pokret, mo}an talas promene kome se korumpirana, sebi~na, istro{ena vlast nije mogla suprotstaviti. n Formirawe vlade bi}e prvi ozbiqan test politi~ke zrelosti Studentske liste. Da li ve} imate razra|en model vlade, kako pristupate izboru mandatara i ministara i na osnovu kojih
kriterijuma }ete birati qude za najodgovornije funkcije? Kako }ete uskladiti stru~nost, politi~ku odgovornost i potrebu da nova vlast ne postane skup me|usobno suprotstavqenih interesa? - O vladi se svakako razmi{qa. Wenom formirawu prethodi}e verifikacija izborne voqe i konstitutivna sednica Skup{tine, posle ~ega }e u zakonskom roku biti formirana nova vlada. Ciq nam je svakako da ceo ovaj proces ne traje predugo i da se ne iscrpquje do krajwih zakonskih granica, ali ovom poslu pristupamo u isto vreme odgovorno i bez brzopletosti. Zaista, izme|u 250 kandidata i ve}eg broja spoqnih saradnika za razli~ite oblasti, ne}e biti te{ko izabrati stru~ne qude koji }e najboqe voditi zemqu. Cela Studentska lista ima zajedni~ke interese o kojima je ve} bilo re~i – vladavina prava, borba protiv korupcije, osloba|awe medija, ekonomski razvoj i jo{ mnogo toga – tako da se tu ne o~ekuju trzavice. n Borba protiv korupcije bila je jedan od kqu~nih zahteva koji su pratili uspon studentskog pokreta. Koji }e biti prvi konkretni potezi nove vlasti u toj oblasti: institucionalne promene, revizija spornih javnih ugovora, ispitivawe porekla imovine ili utvr|ivawe odgovornosti u konkretnim aferama? - Institucionalne promene na vrhu mafija{ke hobotnice su prvi korak, preduslov za sve naredne. Zatim otvarawe ugovora za javnost. Va`no je da se i samo tu`ila{tvo ukqu~i, jer ima odgovornost i taj zadatak, kao jedna od grana vlasti. Sledi oduzimawe nelegalno ste~ene imovine, koja bi pre toga bila zamrznuta do okon~awa procesa, za koje se nadamo da }e biti brzo rasvetqeni, jer novac uvek ostavqa svoj trag. n Pobeda na izborima otvara velika o~ekivawa, ali poverewe gra|ana zavisi od rezultata, a ne od simbolike politi~ke promene. Koje rezultate o~ekujete u prvih 100 dana vlade i koji }e rokovi biti postavqeni za ispuwewe najva`nijih obe}awa? - U prvih 30 dana osigura}e se stabilnost kursa dinara, redovne isplate plata i penzija, kao i snabdevawe energijom, {to obuhvata naftu, gas i funkcionisawe Elektroprivrede Srbije. U tom ciqu, na{e delegacije obavi}e razgovore u Va{ingtonu (istek odluke OFAC-a o privremenoj suspenziji sankcija NIS-u) i u Moskvi (gasni aran`man), radi ugovarawa dugoro~nijih aran`mana. Bi}e utvr|en i usvojen buxet za 2027. godinu, gde }e biti napravqen zaokret u tro{ewu sredstava, uz ve}u transparentnost. U periodu od 100 dana bi}e preduzete mere usmerene ka dekriminalizaciji dr`ave, restrukturirawu i profesionalizaciji upravqawa. Firme koje su nezakonito stekle polo`aj bi}e zatvorene, a bi}e re{eni privredni sporovi koje je prethodna vlast kreirala neodgovornim pona{awem, kao i sporovi nastali usled kriminalnih radwi. U ovom periodu realizova}e se povra}aj nezakonito ste~ene imovine funkcionera i strana~kih finansijera. U roku od godinu dana bi}e doneti reformski zakoni (npr. zakonska re{ewa za telekomunikacije, osigurawe, avio-saobra}aj, bankarske provizije i maloprodaju, poreski zakoni i antikorupcijski zakoni, zakon o hartijama od vrednosti i dr). U narednom periodu planiramo i ukqu~ivawe na{ih vrhunskih nau~nika i preduzetnika iz dijaspore, otvarawe visokotehnolo{kih kompanija sa centrima za istra`ivawe i razvoj, sa ciqem razvoja privrede zasnovane na znawu, shodno visokim standardima 21. veka. Program je kvalitetno sa~iwen, a na wemu su radili vrhunski svetski stru~waci. Tako je i u drugim oblastima.
8 ^etvrtak 5. novembar 2026.
Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299
REPUBLIKA SRPSKA
NSW 2560 0425 358 539
0413 929 416 0420 201 344
Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma
DODIK PREKO NO]I PROMENIO MI[QEWE POSLE VU^I]EVOG PORAZA:
„Podr`avao sam i Tadi}a, moramo biti uz izabrane qude u Srbiji“
Lider SNSD-a Milorad Dodik, koji je tokom predizborne kampawe u Srbiji otvoreno podr`avao Aleksandra Vu~i}a i o{tro kritikovao Studentsku listu, sada poru~uje da je saradwa sa demokratski izabranim predstavnicima vlasti u Beogradu prioritet Republike Srpske. Wegove izjave dolaze samo nekoliko dana nakon {to je Studentska lista pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima odr`anim 25. oktobra, osvojiv{i oko 140 od ukupno 250 poslani~kih mesta. Kako prenosi Klix.ba, Dodik je u razgovoru za ATV istakao da vlasti Republike Srpske ne smeju da dovode u pitawe dobre odnose sa Srbijom, bez obzira na to ko se nalazi na wenom ~elu. „Mi moramo da vodimo ra~una,
da gradimo najboqe odnose sa Srbijom i mi u vlasti u Republici Srpskoj ne kalkuli{emo u tom pogledu. Najboqi odnosi sa vlastima su za nas primarni politi~ki posao“, izjavio je Dodik. Na pitawe o wegovoj otvorenoj podr{ci Vu~i}u tokom kampawe, Dodik je podsetio da je svojevremeno podr`avao i nekada{weg predsednika Srbije Borisa Tadi}a. „Da li si primetio da sam bio na posledwem mitingu Borisa Tadi}a? Nisi primetio. A to je moj posao. Mi iz Republike Srpske moramo tako da radimo. Mi moramo da budemo uz zvani~no izabrane qude u Srbiji“, rekao je Dodik. Dodao je da je sa Vu~i}em imao odli~nu saradwu po brojnim pitawima, posebno kada je re~ o odnosu prema Republici Srpskoj, ali da to ne zna~i da ne `eli dobre odnose sa novim vlastima.
„A kako ja da izbegnem dobre odnose? Ja `elim da imam dobre odnose sa svima“, poru~io je. OD UVREDA NA RA^UN STUDENATA DO ^ESTITKE NA POBEDI Dodikove najnovije izjave predstavqaju zna~ajan zaokret u odnosu na retoriku koju je koristio neposredno pred izbore. Samo nedequ dana pre glasawa, gostuju}i na televiziji Prva, pozivao je bira~e iz Republike Srpske da podr`e Vu~i}a, dok je wegove politi~ke protivnike nazivao pokvarenim i pla} enicima. „Politi~ki poraziti tu blokadersku strukturu je jedan od istorijskih doga|aja u istoriji Srbije, koji }e obele`iti budu}i vek. Evo, probali ste, niste uspeli, ne}e vas narod, dovi|ewa, prijatno“, govorio je tada Dodik. Podr{ku koju su studenti dobijali iz regiona predstavqao je kao rezultat stranog finansirawa, iako za takve tvrdwe nije ponudio dokaze. Posebno je kritikovao podr{ku koja je dolazila iz Crne Gore, Sarajeva i od kosovskog premijera Aqbina Kurtija. U intervjuu za beogradski Alo, objavqenom 15. oktobra, tvrdio je da Srbija ne bi smela da prepusti vlast qudima koji, prema wegovim re~ima, mrze polovinu sopstvenog naroda. Upozoravao je
i da bi Republika Srpska mogla da bude jedna od prvih meta nove vlasti ukoliko studenti pobede. Wegovi sukobi sa studentskim pokretom po~eli su znatno ranije. Jo{ u februaru 2025. godine, na skupu u Sremskoj Mitrovici, govorio je o „smradovima“ koje nazivaju drugom ili tre}om Srbijom. Iako tada nije direktno pomenuo studente, wegove re~i protuma~ene su kao napad na u~esnike studentskih protesta. Me|utim, nakon {to je postalo jasno da je Vu~i} izgubio izbore, Dodik je brzo promenio ton. Izbornu no} proveo je u {tabu Srpske napredne stranke u Beogradu, gde je do~ekao Vu~i}evo priznawe poraza. Ve} iste ve~eri uputio je ~estitku Studentskoj listi. „^estitam Studentskoj listi na pobedi. Gra|ani Srbije i svi politi~ki akteri su jo{ jednom demonstrirali demokratski karakter jednog od najstarijih dr`avotvornih naroda u Evropi“, napi-
sao je Dodik. Uz poruku da je „glas naroda glas Boga“, dodao je i: „Idemo daqe, zajedno“. SLI^AN SCENARIO VI\EN I POSLE TADI]EVOG PORAZA Pozivawe na Borisa Tadi} a ima i istorijsku pozadinu. Dodik je 2012. godine u~estvovao na predizbornom skupu Demokratske stranke, pru`aju}i podr{ku tada{wem predsedniku Srbije. Ipak, nakon {to je Tadi} izgubio predsedni~ke izbore od Tomislava Nikoli}a, Dodik je ubrzo najavio saradwu sa novim predsednikom. Sli~an obrazac sada se ponavqa i nakon pobede Studentske liste. Politi~ar koji je do pre nekoliko dana o{tro napadao studentski pokret i upozoravao na posledice wegovog dolaska na vlast sada isti~e da je wegova obaveza da odr`ava najboqe mogu}e odnose sa zvani~no izabranim predstavnicima Srbije.
HE „DABAR“ SVE BLI@A ZAVR[ETKU:
Dovodni tunel hidroelektrane, duga~ak 12.125 metara, dobio betonsku oblogu Zavr{eno je betonirawe glavnog dovodnog tunela Hidroelektrane „Dabar”, dugog 12.125 metara, ~ime je okon~an jedan od najzahtevnijih delova izgradwe ovog energetskog objekta u okviru Hidrosistema „Trebi{wica”.
BAWALU^ANI POGINULI U AMERICI:
Tragedija, stradala dva mu{karca, tre}i te{ko povre|en Davor Bari{i} i Nemawa Qepojevi}, iz Bawaluke, koji su se pre ne{to vi{e od decenije preselili u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, nastradali su u saobra}ajnoj nesre}i u [arlotu, u Severnoj Karolini. Sr|an Lazi}, koji je bio sa wima u vozilu, tom prilikom je zadobio te{ke telesne povrede i trenutno se nalazi u bolnici, na odeqewu intenzivne nege. Prema pisawu ameri~kih medija, nesre}a se dogodila kada je automobil u kojem su bila trojica prijateqa, sleteo sa puta i udario u drvo. Zasada nije poznato {ta je prouzrokovalo ovu tragediju. Iza Davora i Nemawe ostale su supruge i po dvoje maloletne dece. I povre|eni Sr|an je otac dvoje male dece. Kako bi pomogla porodicama u ovim te{kim trenucima, parohija Svetog Simeona Miroto~ivog u [arlotu pokrenula je humanitarnu akciju putem platforme GoFundMe. Tako|e, progla{ena je trodnevna `alost na podru~ju ove parohije. Prikupqeni novac namewen je pokrivawu tro{kova prevoza i sahrane stradalih mladi}a u Bawaluci, a deo }e biti upla}en za Sr|anovo le~ewe.
Preostalo je da se obave zavr{ni radovi, nakon ~ega bi tunel trebalo da bude predat investitoru. Posledwa betonska obloga ugra|ena je na tunelu koji povezuje Nevesiwsko poqe sa vodostanom budu}e hidroelektrane. Zavr{etak betonirawa obele`en je vatrometom, ~ime je simboli~no proslavqen uspe{an zavr{etak te faze projekta. Danilo Ili}, direktor HE „Dabar”, istakao je da je re~ o velikom in`ewerskom poduhvatu, u kojem su u~estvovali investitor, izvo|a~i radova, Vlada RS i lokalne zajednice. - Ovo je izuzetan poduhvat, ne samo za „Elektroprivredu” (EP), ve} i u in`ewerskom smislu. Rezultat je timskog rada svih u~esnika u projektu - rekao je Ili}. Nakon zavr{etka glavnih gra|evinskih radova ostalo je ~i{}ewe tunela, postavqawe zavr{nih za{titnih ograda i asfaltirawe. Istovremeno se nastavqa izgradwa ostalih objekata neophodnih za funkcionisawe hidroelektrane, u okviru drugog ugovora sa kineskom kompanijom. Radovi na vodostanu ve} su u toku, a nakon zavr{etka iskopa o~ekuje se po~etak radova na drugim objektima. Qubi{a Pilipovi}, direktor ovog projekta,
zadovoqan je {to je posao priveden kraju, isti~u}i da je izvo|a~ ispunio obe}awe dato tokom obele`avawa proboja tunela. - Sada ugra|ujemo posledwe kubike betona u ukupnu du`inu od 12.125 metara dovodnog tunela - rekao je Pilipovi}. Ukazao na brojne izazove tokom realizacije projekta. Zbog slo`enih uslova, bilo je potrebno primeniti i druga~iju tehnologiju iskopa, koja je podrazumevala izgradwu ve{ta~kog tunela, a potom izradu sekundarne, odnosno zavr{ne obloge. - Ostali su zavr{ni radovi, nakon ~ega tunel predajemo investitoru, a potom i na upotrebu - naveo je Pilipovi}. Zna~aj zavr{etka ove faze projekta istakao je i predsednik SNSD-a Milorad Dodik, koji je ranije objavio da se betonirawe obloge privodi kraju, ocewuju}i da je re~ o jednom od najzna~ajnijih infrastrukturnih poduhvata u Srpskoj.
CRNA GORA
Otkriveno kada bi Crna Gora mogla da potpi{e pristupni ugovor sa EU Crna Gora bi u junu 2027. godine mogla da potpi{e pristupni ugovor sa Evropskom unijom, prema planu Evropske komisije koji bi trebalo da bude predstavqen 4. novembra, zajedno sa godi{wim izve{tajima o napretku dr`ava kandidata. Kako ekskluzivno saznaje hrvatski Jutarwi list, koji je imao uvid u nacrt dokumenta, Evropska komisija pripremila je precizan vremenski okvir za zavr{etak pristupnih pregovora sa Crnom Gorom, trenutno najnaprednijom dr`avom kandidatom za ~lanstvo u EU. Prema predvi|enoj dinamici, Crna Gora bi do kraja 2026. godine trebalo da zatvori svih 12 preostalih pregovara~kih poglavqa. Planirano je da {est poglavqa bude zatvoreno tokom novembra, a preostalih {est u decembru. Nakon toga, tokom prole}a 2027. godine, trebalo bi da bude zavr{en nacrt pristupnog ugovora, dok je jun 2027. ozna~en kao okvirni rok za wegovo potpisivawe. Do tada bi tekst ugovora trebalo da bude usagla{en sa svih 27 ~lanica Evropske unije i Crnom Gorom, kao i preveden na sve zvani~ne jezike EU i crnogorski jezik. Evropska komisija bi trebalo da potvrdi spremnost Crne Gore za ~lanstvo, a Evropski parlament da da svoju saglasnost. BRISEL UPOZORAVA DA ROKOVI NISU GARANTOVANI Iako dokument predvi|a konkretne datume, Evropska komisija nagla{ava da oni nisu obavezuju}i i da }e brzina pristupawa zavisiti od napretka Podgorice u sprovo|ewu reformi. „Zbog same prirode pristupnih prego-
^etvrtak 5. novembar 2026. 9
Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
vora, ~ija brzina zavisi od napretka Crne Gore u ispuwavawu uslova za ~lanstvo, ovaj okvirni vremenski plan ne prejudicira ni ishod ni brzinu pregovora, niti bilo koju odluku Saveta, Komisije ili Evropskog parlamenta“, navodi se u nacrtu dokumenta. To zna~i da bi planirani datumi mogli da budu pomereni ukoliko Crna Gora ne ispuni preuzete obaveze ili ukoliko institucije Evropske unije ne donesu potrebne odluke. EU ]E NASTAVITI DA NADZIRE CRNU GORU I NAKON ZAVR[ETKA PREGOVORA Evropska komisija planira da nastavi da prati sprovo|ewe reformi u Crnoj Gori ~ak i nakon formalnog zatvarawa svih pregovara~kih poglavqa. Ukoliko pregovori budu zavr{eni prema planu, ovogodi{wi izve{taj o napretku mogao bi da bude posledwi takve vrste za Crnu Goru. Umesto wega, do punopravnog ~lanstva izra|ivali bi se posebni izve{taji o monitoringu, kojima bi se proveravalo da li Podgorica nastavqa da ispuwava evropske standarde. U slu~aju ozbiqnog nazadovawa u reformama, Evropska unija zadr`ala bi mogu}nost da, kao krajwu meru, odlo`i prijem Crne Gore u ~lanstvo.
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
Alta banka ostala bez dozvole i u Crnoj Gori Savet Centralne banke Crne Gore (CBCG) doneo je odluku o oduzimawu odobrewa za pru`awe platnih usluga platnoj instituciji Alta Pay Group iz Podgorice, nakon {to je utvr|eno da vi{e ne ispuwava zakonom propisane uslove za obavqawe te delatnosti. U saop{tewu objavqenom na Fejsbuku navodi se da je odluka doneta u skladu sa crnogorskim Zakonom o platnom prometu, na osnovu sveobuhvatne procene ispuwenosti regulatornih zahteva, ukqu~uju}i kriterijume koji se odnose na podobnost kvalifikovanog imaoca udela i obezbe|ivawe stabilnog, sigurnog i zakonitog poslovawa platne institucije. CBCG je istakla da ova odluka ne predstavqa rizik za finansijsku stabilnost Crne Gore niti uti~e na redovno funkcionisawe platnog sistema. Kako je navedeno, Alta Pay Group nije banka, ne prima depozite gra|ana i privrede i nema uticaj na stabilnost finansijskog sistema Crne Gore. Centralna banka Crne Gore je, kako se isti~e, blagovremeno preduzela sve aktivnosti iz svoje nadle`nosti kako bi se, u svetlu aktuelnih doga|aja, obezbedilo
uredno izvr{avawe obaveza te platne institucije i za{titili interesi korisnika. Ranije, makedonska Narodna banka uvela je privremenu upravu nad Alta bankom A.D. Bitoq i komitentima ove banke ograni~ila podizawe na najvi{e 10.000 denara ili oko 160 evra nedeqno. Mera je uvedena, prenosi makedonski Plus info, po{to je samo u subotu iz ove banke podignuto oko dva miliona evra.
Milo \ukanovi} na saslu{awu zbog korupcije prilikom privatizacije „Telekoma” Biv{i crnogorski predsednik Milo \ukanovi}, stigao je u Vi{i sud u Podgorici, gde bi pred sudijom za istragu Goranom [}epanovi}em trebalo da bude saslu{an povodom slu~aja poznatog kao predmet „Telekom“. Sa wim je, prenose mediji, stigla i wegov advokat Svetlana Vujanovi}, biv{a sudija Vrhovnog suda i nekada{wa prva dama Crne Gore. Saslu{awe se odnosi na sumwe u korupciju tokom privatizacije Crnogorskog Telekoma 2005. godine, odnosno na navode da je preko konsultantskih ugovora prikrivana isplata mita. Saslu{awe je predlo`ila za{titnica imovinsko-pravnih interesa dr`ave Bojana ]irovi}, koja je preuzela krivi~no
gowewe u ime dr`ave nakon {to je Specijalno dr`avno tu`ila{tvo u avgustu pro{le godine odbacilo krivi~nu prijavu Mre`e za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), uz obrazlo`ewe da je nastupila apsolutna zastara krivi~nog gowewa. Krivi~no vanpretresno ve}e Vi{eg suda zauzelo je, me|utim, stav da u ovom predmetu nije nastupila zastara, nakon ~ega je omogu}eno sprovo|ewe predlo`enih dokaznih radwi. MANS je krivi~nom prijavom iz 2019. godine obuhvatio Mila i wegovu sestru Anu \ukanovi}, kao i vi{e drugih osoba, zbog sumwi u zloupotrebu slu`benog polo`aja, primawe mita i stvarawe kriminalne organizacije tokom privatizacije „Telekoma“.
10 ^etvrtak 5. novembar 2026.
KOSOVO I METOHIJA
NAKON VANREDNIH PARLAMENATRNIH IZBORA U SRBIJI 25. OKTOBRA:
Poznati kona~ni rezultati sa KiM Pi{e: Zoran ZoranVla{kovi} Vla{kovi} Na izborima odr`anim u nedequ 25. oktobra, pravo glasa iskoristilo je 4.433.055 bira~a, saop{tila je Republi~ka izborna komisija (RIK). Prema zvani~nim podacima Republi~ke izborne komisije (RIK), ukupan broj registrovanih bira~a u Srbiji za vanredne parlamentarne izbore raspisane za 25. oktobar 2026. godine iznosio je 6.450.523 bira~a. RIK je objavio i kona~ne rezultate glasawa na Kosovu i Metohiji, gde je obra|eno svih 60 bira~kih mesta. Od ukupno 100.465 upisanih bira~a, glasalo je 35.654. Lista „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija“ osvojila je 25.660 glasova, odnosno 71,93
odsto. Studentska lista zauzela je drugo mesto sa 7.353 glasa, odnosno 20,62 odsto, dok je lista „Ivica Da~i} – Faktor stabilnosti“, koju ~ine Socijalisti~ka partija Srbije, Jedinstvena Srbija, Socijaldemokratska partija Srbije i Zeleni Srbije, dobila 1.170 glasova, odnosno 3,28 odsto.
Prema podacima RIK-a, ostale izborne liste uglavnom su osvojile mawe od jedan odsto glasova. Izuzetak je lista „Autenti~na desnica – Milo{ Jovanovi}“, kojoj je pripalo 360 glasova, odnosno 1,01 odsto. Bira~i sa KiM glasali cu u Srbiji : Vrawu, Ra{ki, Kur{umliji i Tutinu.
EVROPSKA UNIJA PORU^ILA JE BUDU]OJ VLADI SRBIJE
Obaveze Srbije iz dijaloga sa Pri{tinom ostaju nepromewene Evropska unija poru~ila je budu}oj vladi Srbije, 28. oktobra, da se od we o~ekuje konstruktivno pona{awe u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Kosovom, ukqu~uju}i i sprovo|ewe svih do sada postignutih sporazuma. To je izjavio portparol EU, isti~u}i da rezultati posledwih izbora u Srbiji ne mewaju osnove niti obaveze koje proisti~u iz dijaloga uz posredovawe EU. „Dijalog uz posredovawe EU ne zavisi od pojedina~nih politi~kih lidera. Sve postoje}e obaveze ostaju na snazi, ukqu~uju}i Sporazum o putu ka normalizaciji iz 2023. godine i aneks za wegovu primenu (Ohridski sporazum)“, rekao je portparol. On je naveo da je u ovom trenutku prerano spekulisati o mogu} im promenama stava Srbije u dijalogu i wihovim posledicama po taj proces. „O~ekujemo od Srbije da nastavi da se konstruktivno anga`uje, po{tuje postoje}e obaveze i doprinosi procesu normalizacije. EU je spremna da sara|uje sa novim rukovodstvom kako bi se odr`ao zamah u ovom procesu“, rekao je portparol.
KOMANDANT SAVEZNI^KIH SNAGA NATO-A U EVROPI GENERAL ALEKSUS G. GRINKEVI^ I KOMANDANT KFOR-A POSETILI GRA^ANICU
Su{tinski zna~aj KFOR-a za o~uvawe mira Mitropolit ra{ko-prizrenski Teodosije i iguman manastira Visoki De~ani arhimandrit Sava Jawi} razgovarali su, 28. oktobra, u manastiru Gra~anica sa vrhovnim komandantom savezni~kih snaga NATO-a u Evropi generalom Aleksusom G. Grinkevi~em i komandantom KFOR-a general majorom Robertom Vergorijem.
STEJ DEPARTMENT UPOZORIO VLASTI U PRI[TINI
Nedostaci u borbi protiv trgovine qudima na Kosovu Vlada Kosova ne ispuwava u potpunosti minimalne standarde za eliminisawe trgovine qudima, ali ula`e zna~ajne napore u tom pravcu, oceweno je u najnovijem izve{taju ameri~kog Stejt departmenta o borbi protiv trgovine qudima objavqenom 18. oktobra. U izve{taju koji je objavila i ambasada SAD na Kosovu navodi se da je Vlada Kosova pokazala poja~ane napore u odnosu na prethodni izve{tajni period, te je Kosovo zadr`ano na „Nivou 2” . “Ovi napori ukqu~ivali su ve}i broj osu|uju}ih presuda protiv trgovaca qudima, kao i izricawe ve}eg broja zatvorskih kazni. Vlada je pove}ala finansijska sredstva namewena pomo}i `rtvama i preventivnim aktivnostima”, navodi se u izve{taju. U izve{taju pi{e i da Vlada nije ispunila minimalne standarde u nekoliko kqu~nih oblasti.
“Broj krivi~nih gowewa protiv osumwi~enih za trgovinu qudima je smawen, a iako su sudovi izrekli vi{e zatvorskih kazni, ve}ina wih bila je ispod zakonskog minimuma propisanog za krivi~na dela trgovine qudima. Nadle`ni organi nisu istra`ivali sve slu~ajeve prisilnog prosja~ewa dece kao trgovinu qudima.”, navodi se. Stejt Department navodi i da usled neadekvatnih procedura za identifikaciju `rtava prisilnog prosja~ewa, Vlada nije uspela da efikasno spre~i neodgovaraju}e ka`wavawe potencijalnih `rtava za nezakonite radwe koje su po~inile iskqu~ivo kao direktnu posledicu toga {to su bile `rtve trgovine qudima. “Tako|e, Vlada nije obezbedila mere za reintegraciju niti druge oblike dugoro~ne pomo}i, posebno kada je re~ o deci i `rtvama kojima je potrebna psihosocijalna podr{ka”, pi{e u izve{taju.
Na sastanku odr`anom u manastirskom konaku mitropolit Teodosije govorio je o `ivotu i duhovnoj misiji Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji i sa izazovima sa kojima se svakodnevno suo~avaju sve{tenstvo, mona{tvo i verni narod. Posebno je ukazao na zabrinutost srpskog stanovni{tva za sopstvenu bezbednost i budu}nost, kao i na zna~aj po{tovawa vladavine prava, slobode kretawa, verskih sloboda i za{tite crkvene imovine.
Mitropolit Teodosije naglasio je da prisustvo KFOR-a i dosledno, nepristrasno sprovo|ewe wegovog mandata imaju su{tinski zna~aj za o~uvawe mira, stabilnosti i bezbednosti svih zajednica. Za srpski narod, naro~ito u osetqivim i izolovanim sredinama, saop{tili su iz Eparhije, poverewe u me|unarodne mirovne snage predstavqa va`an oslonac u svakodnevnom `ivotu i nastojawu da ostane na svojim ogwi{tima. Na sastanku se ~ulo i da Eparhija ra{ko-prizrenska posebno ceni dugogodi{wu posve}enost pripadnika KFOR-a neposrednoj za{titi manastira Visoki De~ani, koji i daqe ostaje pod wihovim obezbe|ewem. O~uvawe ove za{tite, kao i redovna komunikacija sa Eparhijom i manastirskim bratstvom, od izuzetnog su zna~aja za sigurnost svetiwe i poverewe vernog naroda.
SRBI U SVETU
^etvrtak 5. novembar 2026. 11
DIJASPORA NE ZABORAVQA KORENE:
Mileva projekat prikupio vi{e od 133.000 dolara za putovawa dece u Srbiju! Srbi u dugom redu na glasawu u Londonu
STUDENTI U DIJASPORI DOBILI VI[E OD 72 ODSTO GLASOVA:
RIK objavio rezultate sa svih bira~kih mesta u inostranstvu Studentska lista je na izborima 25. oktobra osvojila 72,57 odsto glasova iz dijaspore, dok je Srpska napredna stranka koju je predvodio Aleksandar Vu~i} dobila 24,83 odsto, pokazuju rezultati sa sva 93 bira~ka mesta u inostranstvu koji su objavqeni na sajtu Republi~ke izborne komisije (RIK). Do ovog trenutka nisu objavqeni jedino rezultati glasawa sa bira~kog mesta u Sutomoru. Kako se navodi, u dijaspori je izlaznost iznosila 77,92 odsto, odnosno glasalo je 79.597 od 102.147 prijavqenih bira~a. Jedina partija koja je jo{ imala vi{e od 0,5 odsto glasova je Autenti~na desnica Milo{a Jovanovi}a koja je u inostranstvu osvojila 0,53 odsto. Tik iza su liste Usame Zukorli}a i SPS-a sa 0,49 odsto, potom Evropska Srbija sa 0,35 odsto, lista Bogoquba Kari}a 0,1 odsto, dok su sve ostale liste ispod 0,05 odsto. Vi{e od 95 odsto Studentska lista osvojila je u Dablinu, Oslu, Lisabonu, Wujorku, Los An|elesu, Londonu, Hagu, Zagrebu i na jednom bira~kom mestu u Madridu. Najboqi rezultat zabele`en je u Kaliforniji gde su studenti osvojili 97,7 odsto glasova, a SNS svega 1,43 odsto. Izme|u 90 i 95 odsto Studentska lista ostvarila je u Briselu, Xakarti, Rimu, Tokiju, Torontu, Budimpe{ti, Berlinu, Minhenu, Novom Zelandu, Var{avi, Va{ingtonu, ^ikagu, Qubqani, Helsinkiju, Pragu, Stokholmu, Melburnu, na drugom bira~kom mestu u Madridu i na Malti. Mawe od 80 odsto glasova, me|u gradovima u dijaspori gde su osvojili ve}inu, dobili su jedino u Be~u (~etiri bira~ka mesta izme|u 73,8 i 78,77 odsto), Salcburgu (60,75 odsto), Lincu (59 odsto), Moskvi (71,66 odsto), Trstu (74 odsto) i Luksemburgu (79,5 odsto). S druge strane, SNS lista je ve}inski broj glasova dobila na svim bira~kim mestima u Bosni i Hercegovini, gde se wihov rezultat kretao izme|u 55,5 odsto u Trebiwu pa do 93,85 u Brawevu. Za napredwake je ve}inski glasano i u So~iju u Rusiji (79,37 odsto), Skopqu (73.2 odsto), Kumanovu (92,41 odsto), u Vukovaru (76,15 odsto), Otavi (70,33 odsto), kao i Sutomoru (64,62) i u Beranu (68,3 odsto). Najmawe glasova lista Aleksandra Vu~i}a osvojila je u Xakarti (1,45 odsto), Dablinu (0,81 odsto), Tokiju (2,25 odsto), Oslu (2,3 odsto), Lisabonu (0,91 odsto), Los An|elesu (1,43 odsto) i Zagrebu (1,85 odsto). Studentska lista osvojila je mawe od deset odsto glasova jedino u Kumanovu (6,64 odsto) i u bira~kim mestima u Bosni i Hercegovini – u Mrkowi} Gradu, Novom Gora`du, Loparima, Vlasenici, Rogatici, Modri~i i Brawevu. Ostale liste koje su pre{le dva odsto glasova na pojedinim bira~kim mestima u inostranstvu su Evropska Srbija koja je osvojila 2,9 odsto glasova u Xakarti, Autenti~na desnica sa 2,07 odsto u Moskvi, 2,56 odsto u Otavi, 2,23 odsto u Fo~i, 2,63 odsto u Pretoriji i 2,07 u Moskvi. SPS je osvojila 2,31 u Vukovaru, 2,33 u Braziliji, 2,84 u Bratuncu, 3,02 u Modri~i, 5 u Atini, 2,3 u Moskvi, 5,6 u Rudu i 4,76 u So~iju, dok je Alternativa za Srbiju Vladimira Gaji}a dobila 2,33 odsto u Braziliji. Lista Usamea Zukorli}a je dobila 7,99 odsto glasova u Luksemburgu, 3,75 u Diseldorfu, 5,29 na jednom bira~kom mestu u Frankfurtu i 2,63 u Sarajevu.
Postoje donacije ~ija se vrednost ne meri samo novcem, ve} i osmesima, zagrqajima i uspomenama koje zahvaquju}i wima nastaju. Upravo takvu pri~u, tokom svoje prve godine rada, ispisuje Mileva projekat, neprofitna organizacija osnovana u Americi sa `eqom da deci srpskog porekla omogu}i da upoznaju Srbiju, provedu vreme sa porodicom i osete bliskost sa zemqom iz koje poti~u wihovi roditeqi i preci. Zahvaquju}i pojedincima i kompanijama koji su prepoznali ovu ideju, za godinu dana prikupqeno je 133.532 dolara kroz 94 donacije. Tokom letweg raspusta, 31 dete iz deset ameri~kih saveznih dr`ava doputovalo je u Srbiju, gde je sa svojim porodicama obi{lo vi{e od 15 mesta, upoznalo ro|ake, steklo nova prijateqstva i stvorilo uspomene koje }e poneti sa sobom preko okeana. Iza ovog projekta stoji wegov osniva~, srpski biznismen Antonije Keqevi}, koji veliki deo svog `ivota `ivi u dijaspori i dobro razume koliko udaqenost od porodice i domovine mo`e biti te{ka. Iz wegovog li~nog iskustva nastala je ideja koja danas okupqa qude spremne da pomognu da {to vi{e dece iz Amerike dobije priliku da poseti Srbiju. Jedna povratna avionska karta u proseku ko{ta oko 1.300 dolara. Za porodice sa vi{e dece to mo`e predstavqati veliki finansijski izdatak, ali za-
hvaquju}i donatorima Mileva projekta, za 31 dete ovog leta put do Srbije bio je mnogo lak{i. Veliku zaslugu za dosada{we rezultate imaju kompanije, preduzetnici i pojedinci koji su od samog po~etka verovali u Mileva projekat. Wihova podr{ka pokazuje koliko jedna zajednica mo`e da doprinese o~uvawu veza izme|u novih generacija i zemqe wihovog porekla. Prva putovawa pokazala su koliko jedna dobra ideja, kada okupi prave qude, mo`e da zna~i. Deca koja su do sada Srbiju poznavala kroz porodi~ne pri~e, fotografije i razgovore, ovog leta imala su priliku da je upoznaju na svoj na~in. Da ~uju jezik svojih roditeqa na ulicama, provedu vreme sa bakama i dekama i otkriju mesta kojima }e se, mo`da ve} narednog leta, ponovo radovati. Za Mileva projekat, ovo je tek po~etak. Pored finansirawa povratnih avionskih karata, or-
ganizacija planira razvoj novih programa, me|u kojima su letwi kampovi, jezi~ke i edukativne radionice, kulturni obilasci i dru`ewa kroz koja }e deca iz dijaspore mo}i jo{ boqe da upoznaju Srbiju, ali i jedni druge. Da bi ova pri~a nastavila da raste, potrebni su novi prijateqi, donatori i partneri. Za nekoga je 1.300 dolara iznos jedne donacije. Za jedno dete, to mo`e biti karta do zagrqaja koji je dugo ~ekalo. Mileva projekat zato poziva kompanije, preduzetnike, organizacije i pojedince da postanu deo projekta. Podr{ka je mogu}a kroz donacije, dugoro~na partnerstva, ali i {irewe svesti o projektu, kako bi informacije stigle do {to ve}eg broja porodica srpskog porekla u Americi. Jer svako novo prijateqstvo i svaka nova podr{ka Milevi mogu zna~iti jo{ jedno dete koje }e uskoro dobiti priliku da do|e u Srbiju.
Srebrni jubilej ”Ogledala” proslavqen u ^ikagu Proslava 25 godina rada lista “Ogledalo”, nezavisnog mese~nog lista srpske dijaspore u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, sve~ano je obele`ena proteklog vikenda u rusti~nom ambijentu kultnog restorana Gestlajt klab u hotelu Hilton u ^ikagu. “Novine Ogledalo su definitivno spoj, da tako ka`em, matice i nas ovde u Americi i veoma je zna~ajno i va`no da tako i nastavi. ^estitam od srca i nadam se da }e biti uspeha i nadaqe”, ka`e Drina Vlaseti} Raji}, {ef Predstavni{tva Republike Srpske u Va{ingtonu. Slavica Petrovi}, osniva~, vlasnica i glavna odgovorna urednica lista “Ogledalo” bila je doma}ica ve~eri. U ime redakcije iskreno se zahvalila velikom broju prijateqa, poslovnim saradnicima, donatorima, ~itaocima i prisutnim istaknutim ~lanovima zajednice. Jubilej je proslavqen u slavqani~ku tortu i {ampawac. “Nadam se da }emo jo{ trajati i da }emo jo{ puno toga organizovati, kulturne doga|aje, humanitarne doga|aje kao i do sada. “Ogledalo” je spajalo svih ovih
godina qude {irom Amerike a nas iz Amerike je spajalo sa maticom”, ka`e Slavica Petrovi}. Broj novinara, saradnika kao i dopisnika, kako iz matice tako i iz samih SAD je za proteklih 25 godina bio pozama{an. “Ve} dvadesetak godina radim za “Ogledalo” kao novinar i velika mi je ~ast {to mi je Slavica Petrovi}, moja urednica, ukazala ~ast i zadovoqstvo da radim za novine, da radim za na{u srpsku zajednicu i da organizujemo doga|aje kao {to su Filmski festival, kao {to je putovawe za Srbiju, izbor za MIS i mnoga druga”, ka`e Marijana Maqkovi}. Nikolina Vuji~i}, aktuelna, krunisana MIS Univerzum Srbije, koja }e na{u zemqu predstavqati na ovom presti`nom
svetskom takmi~ewu kraja meseca novembra u Portoriku, je ro|ena u ^ikagu. 2008. godine, kada je imala 6 godina, prvi put je u~estvovala i pobedila na takmi~ewu lepote, koji je upravo organizovao list “Ogledalo”. “Drago mi je da sam ovde ve~eras. Ovo je jedan lep doga|aj. ^ikago je moj rodni grad i volim {to sam ovde”, ka`e Nikolina. [e{irijada, sada ve} sastavni deo obele`avawa godi{wice lista „Ogledalo“, na {armantan na~in slavi eleganciju, o`ivqava duh starog Beograda i stare boemske Skadarlije, tako|e savr{eno se uklapa u prostor Gestlajt kluba, ere velikog Gezbija, a na{i qudi imaju mogu}nost prijatnog dru`ewa, upoznavawa i predstavqawa.
12 ^etvrtak 5. novembar 2026.
Premijer Viktorije ben Kerol ispred brendiranog autobusa koji laburisti koriste u kampawi
Mo`e li Viktorija da skrene udesno posle 12 godina laburisti~ke vlasti? Australijska dr`ava koja tradicionalno va`i za progresivnu, suo~ava se sa mogu}no{}u da na izborima 28. novembra „sklizne” ka populisti~koj desnici. Ankete pokazuju nagli skok popularnosti stranke Jedna nacija, dok sa druge strane nezadovoqstvo radom aktuelne vlade rapidno raste. Kako vode}e i mawinske partije poku{avaju da pridobiju bira~e i na koja pitawa se fokusiraju, teme su o kojima govorimo u podkastu posve}enom izborima u Viktoriji. Do izbora u australijskoj saveznoj dr`avi Viktorija ostalo je jo{ ta~no mesec dana. Bira~i }e izabrati novu vladu u nedequ, 28. novembra, a do tada }e te}i intenzivna predizborna kampawa, koja je ve} u toku. Viktorija tradicionalno va`i za progresivnu dr`avu. Me|utim, predstoje}i izbori donose mogu}nost zaokreta ka populisti~koj desnici, budu}i da ankete pokazuju nagli skok popularnosti stranke Jedna nacija. Ciq laburista na ovim izborima je da osvoje istorijski ~etvrti uzastopni mandat, dok opoziciona Koalicija `eli da se kona~no vrati na vlast. Istovremeno, Jedna nacija vodi agresivnu kampawu kako bi ponovila uspehe sa dopunskih izbora u Ju`noj i Zapadnoj Australiji i kako bi pomerila Viktoriju bli`e populisti~koj desnici. Ankete pokazuju da ova partija najve}e {anse ima u regionalnim i ruralnim delovima zemqe, ali i na periferiji Melburna. S druge strane, istra`ivawa javnog mnewa pokazuju da je poverewe u vladu na istorijskom minimumu – samo 19 odsto ispitanika smatra da laburisti rade dobar posao, dok je pre ~etiri godine, pod vladom Dena Endrjuza, to poverewe iznosilo 52 odsto. Kako vode}e i mawinske partije poku{avaju da pridobiju bira~e i na koja pitawa se fokusiraju, teme su kojima se bavimo u na{em predizbornom podkastu. SBS na srpskom
OTROVNIM PE^URKAMA UBILA PORODICU BIV[EG MU@A:
Trova~ici Erin Paterson do`ivotni zatvor
Erin Paterson }e ostatak `ivota provesi u zatvoru jer je Apelacioni sud u australijskoj dr`avi Viktoriji odbacio wenu `albu i poo{trio joj kaznu na do`ivotni zatvor bez mogu}nosti pomilovawa. Osu|ena je za ubistvo tri ~lana porodice otrovnim pe~urkama poslu`enim za ru~ak. Vrhovni sud Viktorije objavio je odluku o dve `albe u slu~aju koji je izazvao veliku pa`wu javnosti, pi{e The Guardian. Apelaciono ve}e odluku je donelo nakon {to je u avgustu saslu{alo argumente obrane i tu`ila{tva. Patersonova (52) nije bila prisutna u sudnici, a tokom 15-minutnog ro~i{ta putem video-veze nije pokazivala emocije. Sudija Stiven Mekli{ objasnio je da je sud odbio wenu `albu, a istovremeno prihvatio `albu tu`ila{tva i izrekao joj stro`u kaznu. Pro{le godine osu|ena je na do`ivotni zatvor s minimalnom kaznom od 33 godine zbog ubistva Dona i Gail Paterson, roditeqa svog biv{eg supruga i wegove tetke Heder Vilkinson. Osu|ena je i za poku{aj ubistva Ijana, supruga Heder Vilkinson, koji je pre`iveo jelo „beef wellington” s otrovnim zelenim pupavkama, ali je nedeqam bio u bolnici. Sudija je odbacio svih sedam ta~aka `albe koje su naveli weni advokati, dok je prihva}ena `alba dr`avnog tu`ila{tva jer prvobitna presuda, prema mi{qewu suda, nije odgovarala te`ini zlo~ina. „Zlo~in je bio pa`qivo planiran i nameran i ukqu~ivao je slo`enu seriju obmana. Me|u wima su bile wene tvrdwe da boluje od raka, demantovawe da je brala pe~urke i la`i o wihovom poreklu. Ovaj zlo~in bio je veoma hladnokrvan i prora~unat i zaslu`uje najo{triju mogu}u osudu”, poru~io je sudija.
AUSTRALIJA
Zapadni Sidnej zvani~no dobio najmoderniji aerodrom u Australiji U nedequ 25. oktobra sa piste u Bexeris kriku poleteo je prvi putni~ki avion, i to na liniji za Zlatnu obalu. Time je po~ela nova era za koju nadle`ni tvrde da }e doneti veliku korist - kako privredi, tako i putnicima, kroz ve}u mogu}nost izbora i jeftinije avionske karte. Na otvarawu, premijer Elbanizije poru~io da }e aerodrom „Nensi Berd Volton” boqe povezivati qude unutar Australije, ali i Australiju sa celim svetom. Posle vi{e od 50 godina ~ekawa, Australija je u nedequ 25. oktobra zvani~no dobila novi veliki aerodrom. Tog dana je avion kompanije „Xetstar“ na letu JQ362 uzleteo ka Zlatnoj obali sa nove piste u Bexeris kriku na zapadu Sidneja. Bio je to trenutak koji }e ostati upam}en kao istorijski, jer je ovo bio prvi putni~ki avion na redovnoj liniji koji je poleteo sa novog aerodroma. Ovo je prvi veliki aerodrom koji je otvoren u Australiji nakon pola veka, a na realizaciju projekta ~ekalo se punih 80 godina, koliko je pro{lo od prvih ideja i planova za wegovu izgradwu. Otvarawe aerodroma je veli~anstven doga|aj ne samo za Za-
Putnici na prvom komercijalnom letu sa aerodroma u Zapadnom Sidneju padni Sidnej i Novi Ju`ni Vels, ve} i za celu zemqu. Savezni premijer Entoni Elbanizi naglasio da ovo nije samo drugi sidnejski aerodrom, ve} bez sumwe najboqi i najmoderniji aerodrom u celoj Australiji, po na~inu na koji }e funkcionisati. Prema wegovim re~ima, ovaj aerodrom }e boqe spajati qude u Australiji, ali i Australiju sa celim svetom. Aerodrom koji nosi ime Nensi Berd Volton, najzna~ajnije `ene australijske avijacije, bi}e otvoren 24 sata dnevno, a u po~etku ima ciq da opslu`i do deset miliona putnika godi{we. Planovi predvi|aju rast na ~ak 82 miliona putnika godi{we za tri decenije.
Kompanija „Xetstar“ }e odmah uvesti redovne letove za Melburn, Zlatnu obalu i Brizbejn, a ve} u novembru sa ove piste }e poletati i avioni „Singapur erlajnsa“. Za slede}u godinu se najavquje dolazak kompanija kao {to su „Kvantas“, „Katar ervejs“, „Fixi ervejs“ i „Vijetxet“. Pored putni~kog, novi aerodrom }e pove}ati i kapacitet kargo saobra}aja u Sidneju za jednu tre}inu. Generalni direktor aerodroma Sajmon Hiki istakao je da }e to putnicima omogu}iti ve}i izbor i podsta}i zdravu konkurenciju u avio-prevozni~koj industriji. SBS na srpskom
PRE VI[E OD 160 GODINA U AUSTRALIJU JE PU[TENO 13 EVROPSKIH ZE^EVA:
Posledice se ose}aju i danas Sve je po~elo kao poku{aj jednog ~oveka da u Australiji u`iva u lovu kakav je poznavao iz rodne Engleske. Me|utim, pu{tawe samo 13 evropskih divqih ze~eva u prirodu 1859. godine pokrenulo je jednu od najpoznatijih ekolo{kih katastrofa izazvanih uno{ewem strane vrste. Vi{e od 160 godina kasnije Australija i daqe poku{ava da kontroli{e wihovu populaciju. Procewuje se da na kontinentu danas `ivi najmawe 150 miliona divqih ze~eva. Ze~evi su u Australiju stigli jo{ 1788. godine sa prvom britanskom flotom, ali prelomni trenutak dogodio se na Bo`i} 1859. Engleski zemqoposednik Tomas Ostin, koji je `iveo u australijskoj dr`avi Viktorija, pustio je 13 divqih ze~eva na svoje imawek. @eleo je da ih lovi sa prijateqima, kao {to je to bilo uobi~ajeno u Engleskoj. ZA SAMO NEKOLIKO GODINA BILO IH JE NA HIQADE Ze~evi su u Australiji prona{li veoma povoqne uslove za razmno`avawe. Wihov broj rastao je ogromnom brzinom, pa su lovci samo sedam godina nakon wihovog pu{tawa ubili oko 14.000 ze~eva na Ostinovom imawu. Ali `ivotiwe su se ve} pro{irile daleko izvan wegovog poseda. Do 1880. stigle su u Novi Ju`ni Vels, nakon {to su pre{le reku Mari, u Kvinslend su se pro{irile do 1886, a u Zapadnu Australiju do 1894. godine. Za mawe od ~etiri decenije pre{le su ogromne udaqenosti, a kasnije su se pro{irile celim kontinentom. UNI[TAVALI VEGETACIJU I USEVE Ogroman broj ze~eva postao je problem za australijsku prirodu i poqoprivredu. Jeli su velike koli~ine autohtone vegetacije, pa{waka i useva, ~ime su oduzimali hranu doma}im `ivotiwskim vrstama i nanosili veliku {tetu farmerima. Nestanak vegetacije dodatno je ostavqao zemqi{te neza{ti}enim, {to je ubrzavalo eroziju i degradaciju tla. Australijske vlasti poku{avale su mnogim metodama da zaustave wihovo {irewe. Jedan od najambicioznijih poku{aja bila je izgradwa ogromnih ograda. U Zapadnoj Australiji
je izme|u 1901. i 1907. podignuta ograda duga ~ak 3.256 kilometara, koja je presecala veliki deo dr`ave od severa ka jugu. Ni to nije re{ilo problem. Na pojedinim mestima ze~evi su ve} bili sa druge strane ograde pre nego {to je zavr{ena, dok su na drugim uspevali da prona|u prolaze. POPULACIJA DOSTIGLA 600 MILIONA Zamke, otrovi i masovni lov tako|e nisu uspeli da stave populaciju pod kontrolu. Tokom ~etrdesetih godina pro{log veka procewivalo se da u Australiji `ivi ~ak 600 miliona ze~eva. Drasti~niji potez usledio je 1950. godine, kada je australijska nau~na agencija CSIRO pustila virus miksomatoze me|u divqe ze~eve. Bolest, koju uglavnom prenose komarci, bila je smrtonosna za veliki deo populacije. Procewuje se da je od we uginulo oko 500 miliona ze~eva, {to je postalo jedan od najve}ih primera biolo{ke kontrole {teto~ina u australijskoj istoriji. Vremenom su ze~evi postajali otporniji na miksomatozu i wihov broj ponovo je po~eo da raste. Vi{e od jednog i po veka nakon {to je Tomas Ostin pustio 13 ze~eva na svoje imawe, Australija se i daqe suo~ava sa posledicama. Wihova pri~a danas se navodi kao jedan od najupe~atqivijih primera koliko uno{ewe strane vrste u novi ekosistem mo`e da bude nepredvidivo i koliko je te{ko popraviti {tetu kada se ona jednom nekontrolisano pro{iri.
AUSTRALIJA
Australija planira
RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine
da zabrani „emocionalnu bliskost” dece sa AI ~etbotovima Australijska vlada `eli da zabrani AI ~etbotove koji nastoje da stvore „emocionalnu bliskost” sa decom. Ovo je usledilo nakon {to je premijer Entoni Elbanizi izrazio zabrinutost zbog dece koja ove digitalne asistente smatraju svojim „najboqim prijateqima”. Predlog zakona o digitalnoj du`nosti brige pro{ao je u sredu Predstavni~ki dom, a Senat }e o wemu raspravqati narednih nedeqa. Vlada se nada da }e zakon biti usvojen do kraja 2026. godine, ali wegov prolazak kroz gorwi dom parlamenta i daqe je neizvestan, pi{e „Gardijan”. Zeleni podr`avaju zakon, dok je opoziciona Koalicija najavila da ne}e glasati za wega. Planirani zakonski okvir uveo bi nove standarde bezbednosti na internetu za dru{tvene mre`e, igre, aplikacije i ~etbotove. Tehnolo{ke platforme bile bi obavezne da obezbede bezbedno internet okru`ewe i za{tite korisnike od {tetnih sadr`aja. Dru{tvene mre`e tako|e bi morale da ponude mogu}nost iskqu~ivawa algoritamskih preporuka i predlo`enog sadr`aja. Ministarka komunikacija Anika Vels navela je da bi zakon obuhvatio sadr`aje koji promovi{u mizoginiju, terorizam, samoubistvo, samopovre|ivawe i poreme}aje u ishrani. Vlada je prihvatila amandmane nezavisne poslanice Kejt ^ejni, kojima bi
^etvrtak 5. novembar 2026. 13
Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge
odre|ene aktivnosti AI ~etbotova bile dodate na listu {tetnih sadr`aja. Platforme bi morale da zabrane „materijal ili pona{awe koje simulira emocionalnu bliskost i podsti~e ili razvija zavisnost deteta od wega, kao zamenu za me|uqudske odnose”. U obra}awu parlamentu Elbanizi je upozorio na opasnosti takvih odnosa. „Pri~e koje ~ujemo o qudima koji ~etbota, ne{to {to nije osoba, smatraju svojim najboqim prijateqem trebalo bi da budu ozbiqno upozorewe svakom ~lanu ovog parlamenta da mora biti spreman da reaguje”, rekao je premijer. Opozicija je glasala protiv zakona, optu`uju}i laburiste za stvarawe „orvelovskog” sistema cenzure i poku{aj uticaja na razgovore na internetu. Vels je te tvrdwe odlu~no odbacila. Predlog zakona sada prelazi u Senat, gde su Zeleni pokrenuli istragu o novim propisima, ~iji se izve{taj o~ekuje krajem novembra. Senatorka Sara Hanson-Jang podr`ala je zakon, ali je zatra`ila wegovo poo{travawe. Zeleni `ele da Australijanci dobiju pravo da privatno tu`e tehnolo{ke platforme, kao i da kazne budu pove}ane. „Australijancima je potreban i nezavisan mehanizam za podno{ewe `albi, koji ne}e zavisiti od odluka velikih tehnolo{kih kompanija o moderirawu sadr`aja, vo|enih profitom”, rekla je ona. Nezavisna poslanica Sofi Skemps predlo`ila je pro{irewe nadle`nosti ombudsmana za telekomunikacije, kako
u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711
bi korisnici dru{tvenih mre`a mogli da tra`e pomo} u slu~ajevima hakovanih ili nedostupnih naloga, ukqu~uju}i mogu}nost dobijawa od{tete. Takvo telo moglo bi i da istra`uje nepravilnosti i javno proziva kompanije koje kr{e pravila. Laburisti nisu prihvatili ovaj amandman, ali Zeleni nameravaju da insistiraju na wemu tokom pregovora u Senatu. Ombudsmanka za telekomunikacionu industriju Sintija Gebert podr`ala je
pro{irewe nadle`nosti, upozoravaju}i da korisnici trenutno ~esto dobijaju samo automatizovane odgovore na `albe, bez stvarnog re{ewa problema. „Ombudsman za telekomunikacionu industriju mo`e da vam pomogne sa nalogom kod Telstre, ali ne mo`e da vam pomogne sa Gmail nalogom. Potro{a~i nas ponekad pitaju za{to mo`emo da pomognemo u jednom slu~aju, a ne u drugom. @elimo da pomognemo, ali trenutno nemamo ovla{}ewa za to”, rekla je Gebert.
NEOBI^NA SUDSKA PRESUDA U ZATVORU U VIKTORIJI:
Australijski ubica izgubio spor, ne mo`e da jede omiqeni namaz u zatvoru Australijanac osu|en za ubistvo, koji izdr`ava do`ivotnu zatvorsku kaznu, izgubio je sudski spor kojim je poku{ao da ospori zabranu konzumirawa „vegemajta”, tradicionalnog australijskog slanog namaza od ekstrakta pivskog kvasca, koji je postao jedan od nacionalnih simbola te zemqe. Andre Meke~ni osporio je zabranu koja je u zatvorima savezne dr`ave Viktorija na snazi od 2006. godine, tvrde}i da mu se wome uskra}uje pravo da „u`iva u svojoj kulturi kao Australijanac”, preneo je Bi-Bi-Si. Vlasti Viktorije navode da zatvorenici mogu da koriste ovaj namaz intenzivnog mirisa za pri-
krivawe nedozvoqenih supstanci ili proizvodwu alkohola iza re{etaka. Sudija Vrhovnog suda u ponedeqak je odbacio Meke~nijevu `albu, navode}i da su kulturna prava zatvorenika „prvenstveno ograni~ena ~iwenicom da mu je izre~ena zatvorska kazna”. U tu`bi protiv Odeqewa za pravosu|e i popravne slu`be Viktorije, institucije nadle`ne za upravqawe zatvorima u toj saveznoj dr`avi, 54-godi{wi Meke~ni tvrdio je da zabrana namaza kr{i zakon kojim se zatvorima nala`e da obezbede hranu koja zatvorenicima omogu}ava o~uvawe zdravqa i dobrobiti. Sudija je, me|utim, ocenio da ta tvrdwa nije dokazana. Meke~ni je osu|en na do`i-
votnu kaznu zatvora zbog ubistva investitora u nekretnine no`em, po~iwenog devedesetih godina u saveznoj dr`avi Kvinslend. Deo kazne izdr`avao je u Kvinslendu, pre nego {to je preba~en u Viktoriju. Tokom sudskog postupka, predstavnici zatvorske slu`be Viktorije izneli su dokaze da miris „vegemajta” mo`e da ometa rad pasa traga~a koji otkrivaju drogu unetu u zatvor. Ovaj proizvod zabrawen je i u zatvorima u Kvinslendu, Ju`noj Australiji i Tasmaniji. „Vegemajt” je omiqeni namaz za doru~ak mnogih Australijanaca, ali je od pojavqivawa na policama prodavnica 1923. godine stekao i brojne kontroverzne epitete.
Gusti, tamnosme|i namaz nastao je pre vi{e od jednog veka u Melburnu, glavnom gradu savezne dr`ave Viktorija, kao alternativa britanskom namazu „marmajt”, koji se tako|e proizvodi od ekstrakta kvasca. Proizvod je izazvao i me|unarodni spor u aprilu pro{le godine, kada je vlasniku jednog australijskog kafi}a u Kanadi nalo`eno da ukloni tegle „ve-
gemajta” sa polica jer nije bio u skladu sa lokalnim zdravstvenim propisima. U spor se tada ukqu~io i premijer Australije Entoni Elbanizi, koji je ocenio da je „prili~no neobi~no” {to Kanada dozvoqava prodaju konkurentskog proizvoda „marmajt”, koji je nazvao „sme}em”. Vlasniku kafi}a kasnije je ipak dozvoqeno da nastavi prodaju australijskog namaza.
9366 9299
14 ^etvrtak 5. novembar 2026.
AUSTRALIJA
Viktorijski pravosudni sistem izme|u politike i realnosti
Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn
Dr`avni izbori u Viktoriji bi}e odr`ani za mawe od ~etiri nedeqe. Nakon nedavnih izbora u Ju`noj Australiji bi}e to jo{ jedan ozbiqan test za glavne politi~ke partije u zemqi. Prema mnogim anketama Laburisti }e izgleda nakon 12 godina kona~no u opoziciju dok se Liberalima i „Jednoj naciji“ predvi|a ozbiqan uspon. Stranka „Jedna nacija” (One Nation) objavila je planove za sni`avawe starosne granice za
U dokumentu sa ovim merama navodi se da je pravosudni sistem dr`ave Viktorije „preoptere}en do te mere da je to zastra{uju}e”. Predla`e se osnivawe tri nova suda (magistrates courts) – od kojih bi jedan radio neprekidno, 24 sata dnevno, sedam dana u nedeqi – kao i zna~ajno pove}awe broja sudija, za oko 30 novih sudija. Ciq ove promene je da se osigura da od trenutka podizawa optu`nice do po~etka su|ewa za ozbiqna krivi~na dela sa elementima nasiqa pro|e najvi{e 90 dana. Prema re~ima nekih qudi koji rade unutar pravosudnog sistema, ove mere su nerealne, a wihovo sprovo|ewe ko{talo bi vi{e milijardi dolara. Kriti~ari smatraju da ~ak i ako bi se sprovele promene neophodne da se rok od optu`nice do su|ewa skrati na 90 dana, bio bi potreban ogroman nivo ulagawa i temeqna, sveobuhvatna reforma koja bi zahtevala promenu svakog pojedina~nog segmenta pravosudnog sistema. U ovakvim ozbiqnim predmetima, sam proces obelodawivawa dokaza (razmene dokaza izme|u strana u postupku) danas ~esto traje du`e
Лидерка ‚Једне нације’ Полин Хенсон (лево) и Ворен Пикеринг (десно) krivi~nu odgovornost, poo{travawe kazni i ograni~avawe mogu}nosti za pu{tawe uz kauciju – mere za koje pravnici tvrde da su neizvodqive i izuzetno skupe. Programski dokument „Jedne nacije” sadr`i 64 stranice za predstoje}e izbore u dr`avi Viktoriji, na kojima, prema anketama, ova stranka ima {ansu da osvoji rekordan broj poslani~kih mesta. Pitawe kriminala zauzima centralno mesto u dokumentu, prote`u}i se kroz prvu 21 stranicu. Predlo`ene mere imaju za ciq da pove}aju broj zatvorenika, ~e{}e uskra}uju mogu}nost pu{tawa uz kauciju i spuste starosnu granicu za krivi~nu odgovornost na 10 godina. Mnogi pravni eksperti su ve} kritikovali ovaj dokument nazvav{i ga „samo skupom populisti~kih ideja i lepih `eqa”. Stranka „Jedna nacija” namerava da „rekonstrui{e” krivi~nopravni sistem Viktorije. „Viktorija ne mo`e da re{i krizu kriminala pojedina~nim izmenama zakona ili parolama”, navodi se u wihovom dokumentu. „U~ini}emo Viktoriju dr`avom sa najstro`im odnosom prema kriminalu u celoj Australiji – a to }emo posti}i rekonstrukcijom sistema koji treba da sprovede to obe}awe.” Ove mere stavqaju bezbednost zajednice u prvi plan prilikom izricawa kazni. One predvi|aju da roditeqi snose odgovornost za nov~ane kazne i materijalnu {tetu koju prouzrokuju wihova deca, dok bi osobe osu|ene za ispisivawe grafita ili nano{ewe materijalne {tete bile u obavezi da, pod nadzorom, uklone posledice svojih dela.
od 90 dana a u nekim predmetima i vi{e od godinu dana. Stranka „Jedna nacija” je kao izvore sredstava za svoja obe}awa u oblasti zakona i reda navela dve kqu~ne u{tede: prva je odustajawe od projekta „Saburban rejl lup” (Suburban Rail Loop – `elezni~ka obilaznica oko predgra|a), a druga je raskid Sporazuma dr`ave Viktorije sa Prvim narodima (autohtonim stanovni{tvom). Parlamentarna kancelarija za buxet dr`ave Viktorije prethodno je procenila tro{kove obe ove mere i utvrdila da bi odustajawe od projekta „Saburban rejl lup” u prvoj godini ko{talo 618 miliona dolara, ali bi u narednom periodu donelo ukupnu u{tedu od 5,5 milijardi dolara; istovremeno, raskid sporazuma sa Prvim narodima doneo bi u{tedu od 342 miliona dolara u istom periodu. „Jedna nacija” se tako|e obavezala na smawewe izdataka za plate u javnom sektoru u iznosu od milijardu dolara tokom ~etiri godine. Sa druge strane kanal „Najn” (Nine) je pro{le nedeqe objavio da ukupna u{teda od 6 milijardi dolara ne bi bila dovoqna ~ak ni za pokrivawe samo jednog od obe}anih poreskih smawewa koje predla`e „Jedna nacija”, a kamoli za sprovo|ewe ~itavog niza mera i planova u oblasti krivi~nog pravosu|a koji su navedeni u wihovom programskom dokumentu. Program „Jedne nacije” tako|e predvi|a „zna~ajno” pro{irewe dr`avnih kapaciteta za pritvor, kao i posve}enost razmatrawu izgradwe posebnog pritvorskog cen-
tra izvan centralnog dela Melburna – {to bi, prema procenama, moglo ko{tati stotine miliona dolara. Kako navode iz stranke, predlozi izneti u dokumentu „nastali su kroz razgovore sa qudima {irom Viktorije”. Voren Pikering, lider stranke „Jedna nacija” u Viktoriji, isti~e da su kandidati stranke „saslu{ali gra|ane Viktorije, razumeli pritiske sa kojima se suo~avaju i kakvu budu}nost `ele; predlozi koji slede odra`avaju upravo ono na {ta su nam te zajednice ukazale”. Pod sloganom „vratimo bezbednost”, u programskom dokumentu stranke navodi se da se „sistem mora oja~ati u svojoj celini”. „Sistem je jak ta~no onoliko koliko je jak wegov najslabiji stub”, stoji u dokumentu. „Ve}i broj hap{ewa ne zna~i ni{ta ako sudski postupci zaglave u preoptere}enom pravosudnom sistemu.” „Viktorija ne mo`e re{iti krizu kriminala pojedina~nim izmenama zakona ili parolama. Mi }emo oja~ati svaki stub sistema. Mi smo stranka radnika i poreskih obveznika koji }e sami ra{~istiti ovaj haos... U~ini}emo Viktoriju dr`avom sa najstro`im odnosom prema kriminalu u celoj Australiji – a to }emo posti}i obnavqawem sistema koji mora biti sposoban da ispuni to obe}awe.” Iz viktorijskog ogranka „Jedne nacije” najavquju i automatizaciju pojedinih administrativnih poslova u policiji Viktorije, uz „upotrebu ve{ta~ke inteligencije – pod strogim nadzorom – kao sredstva za unapre|ewe administrativne efikasnosti” prilikom izrade rutinske dokumentacije. Stranka se tako|e zala`e za znatno du`e zatvorske kazne, predla`u}i da se kazne za krivi~na dela sa vi{e `rtava izvr{avaju uzastopno (kumulativno), kao i za pro{irewe standardnih okvira za odmeravawe kazni. U programskom dokumentu se tako|e tvrdi da su sudije, prilikom odre|ivawa kazne, trenutno obavezne da uzmu u obzir samo jedan razlog – a to je, navodno, uglavnom rehabilitacija. Pojedini pravnici i advokati smatraju „da se mogu poo{triti kazne, ali to je samo iluzija“. Eksperti veruju da bi to bio slu~aj i u Viktoriji – jer navodno nema kapaciteta za sme{taj znatno ve}eg broja qudi u zatvorima. Uspon stranke „Jedna nacija“ uglavnom proizilazi iz rastu}eg nezadovoqstva gra|ana porastom stope kriminala – {to je sasvim razumqivo – ali kada analizirate wihov program realno je zapitati se kako }e sve to u praksi izgledati. Bez obzira na tu nedoumicu kao i mi{qewa i kritike brojnih pravnika i advokata, koji su ve} u tom sistemu, treba biti iskren i re}i da je pravosudni sistem Viktorije zreo za ozbiqne promene. Izgovori da je to skupo i neizvodqivo jednostavno nisu dovoqno ubedqivi, jer taj sistem treba pre svega da slu`i gra|anima a ne da robuje anahronim i neprakti~nim sudskim procedurama.
sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28
maksimalno 40 kilograma
ZAJEDNICA
^etvrtak 5. novembar 2026. 15
PESMOM I IGROM ^UVAJU KORENE:
Adelejd okupio folklora{e iz tri australijska grada Srpski folklor u Australiji `ivi, razvija se i okupqa sve vi{e mladih koji sa ponosom ~uvaju tradiciju svojih predaka. To je potvrdio i koncert ansambla „Oplenac“ u Adelejdu, na kojem su se, uz doma}ine, predstavili i gosti iz Melburna i Sidneja. O igri, pesmi, zajedni{tvu i zna~aju o~uvawa srpske kulturne ba{tine daleko od matice govorimo u ovoj epizodi podkasta. Srpski folklor u Australiji ima ~ime da se pohvali. Sve brojniji ansambli, mladi koji sa ponosom obla~e narodne no{we, sve kvalitetnije koreografije i sve ve}a pa`wa posve}ena izvornoj pesmi pokazuju da tradicija ne samo da se ~uva, ve} dobija i novu snagu. To je potvrdio i koncert folklornog ansambla „Oplenac“ u Adelejdu, na kojem su, uz doma}ine, nastupili gosti iz Melburna i Sidneja. Sala Srpske pravoslavne crkve Svetog Save u Vudvil Parku, u Adelejdu, bila je ispuwena publikom koja je do{la da u`iva u narodnoj igri i pesmi. Na sceni su se smewivali najmla|i folklora{i, omladinci i veterani, a svaku novu koreografiju pratili su aplauzi. Doma}ini, ~lanovi „Oplenca“, ugostili su folklornu „Ben|o akademiju“ iz Melburna i ansambl „Ravna Gora“ iz Boniriga u Sidneju. Bila je to prilika ne samo da publika vidi bogatstvo narodnih igara i no{wi, ve} i da se jo{ jednom poka`e koliko su ovakvi susreti va`ni za saradwu srpskih folklornih dru{tava {irom Australije. Ono {to posebno raduje jeste sve vi{i kvalitet nastupa. Uz dobro pripremqene koreografije, sve vi{e pa`we poklawa se scenskom izgledu, muzici i tradicionalnom pevawu. Upravo ta raznovrsnost ~ini da folklorni koncerti postaju sve bogatiji i zanimqiviji, kako za publiku tako i za same u~esnike. „OPLENAC“ DANAS IMA VI[E OD 300 ^LANOVA Malo koji folklorni ansambl u Australiji mo`e da se pohvali brojem ~lanova kakav ima „Oplenac“. Umetni~ki rukovodilac Aleksandar Brankovi} ka`e da dru{tvo danas okupqa izme|u 300 i 310 igra~a i peva~a, raspore|enih u deset grupa. Kada je pre 13 godina do{ao u „Oplenac“, zatekao je ~etiri grupe sa stotinak ~lanova. Ve} naredne godine broj igra~a se vi{e nego udvostru~io, a interesovawe za folklor nastavilo je da raste. „Mislim da smo trenutno po broju ~lanova najve}i“, ka`e Brankovi}. U ansamblu danas igraju i pevaju ~lanovi od pet do 75 godina. I dok jedni tek u~e prve korake, drugi ve} decenijama neguju narodnu igru. Toliki broj ~lanova, me|utim, donosi i velike obaveze. Treba pripremiti koreo-
grafije, obezbediti no{we, organizovati probe, nastupe i putovawa. Brankovi} ka`e da je to prakti~no svakodnevni posao, ali da su rezultati najboqa nagrada za ulo`eni trud. Posebno mu je drago {to „Oplenac“ odr`ava prijateqstva sa ansamblima iz drugih gradova. Sa Stankom Dimitrijevi}em iz „Ravne Gore“ poznaje se jo{ iz vremena wegovog rada u Srbiji, a saradwa je nastavqena i u Australiji. Za Brankovi}a je va`no da se folklorna dru{tva me|usobno podr`avaju i da sva deca koja vole srpsku igru dobiju priliku da nastupaju, bez obzira na to iz kojeg grada ili ansambla dolaze. SARADWA KOJA DONOSI NOVI KVALITET Stanko Dimitrijevi} iz „Ravne Gore“ u Bonirigu smatra da su srpska folklorna dru{tva u Australiji posledwih godina mnogo napredovala. „Saradwa je na jednom zavidnom nivou. Smatram da dru{tva iz godine u godinu rastu, sa svojim ~lanovima, koreografima i umetni~kim rukovodiocima“, ka`e Dimitrijevi}. On veruje da }e za pet ili {est godina taj kvalitet biti jo{ ve}i. Gostovawa poput ovog u Adelejdu zna~ajna su jer omogu}avaju da se ansambli boqe upoznaju, razmene iskustva i vide {ta drugi rade. To je posebno va`no za mlade igra~e, koji na ovakvim susretima sti~u nova prijateqstva i ose}aj pripadnosti srpskoj zajednici. Dimitrijevi} podse}a da folklor, uz crkvu i sport, ima va`no mesto u `ivotu Srba u Australiji. „Folklor ima va`nu ulogu u tradiciji, vaspitawu i obrazovawu mladih qudi, koji to znawe treba da prenesu svojim potomcima“, isti~e on. Posebno ga raduje {to se ansambli sve vi{e bave i tradicionalnom muzikom i pevawem. Kao primer navodi desetoricu mladih ~lanova „Ravne Gore“, koji su i igra~i i muzi~ari, a na jednom od festivalskih
programa predstavili su instrumentalne kompozicije, me|u kojima i „Mar{ na Drinu“. PESMA KOJA POVEZUJE GENERACIJE Iako su narodne igre bile u sredi{tu koncerta, poseban utisak ostavili su nastupi peva~kih grupa „Oplenca“. Wih ve} deset godina vodi etnomuzikolo{kiwa Ana Brankovi}, koja je i pre dolaska u Australiju radila sa peva~kim grupama u Srbiji. Zanimqivo je da ideja o osnivawu grupe nije potekla od we, ve} od samih ~lanova dru{tva. „Oni su mene nagovorili. Kada sam do{la u Australiju, znali su da sam se bavila pevawem i pitali su me da li bih `elela da radim sa wima“, pri~a Ana. U peva~koj grupi su uglavnom stariji ~lanovi, mada se pesma sve vi{e neguje i me|u decom koja igraju folklor. „Mi poku{avamo da poka`emo da folklor nije samo igrawe. Folklor je i narodna muzika, i narodna pesma, igra i narodna no{wa. @elimo da sve to bude jedna celina“, obja{wava Ana. Za mnoge ~lanove peva~ke grupe pesma je na~in da sa~uvaju uspomene na krajeve iz kojih poti~u, ali i da ne{to od tog nasle|a ostave deci i unucima. Poseban izazov predstavqa rad sa ~lanovima koji ne govore dobro srpski jezik. Zato Ana nastoji da svi razumeju {ta pevaju. Pre nego {to po~nu da u~e novu pesmu, razgovaraju o wenom zna~ewu, poreklu i obi~ajima uz koje se nekada pevala. Ponekad to dovodi i do simpati~nih nesporazuma, kada neko pogre{no razume pojedine re~i, ali upravo takvi trenuci, ka`e Ana, ostaju kao lepe uspomene. Iza svega stoji `eqa da se ne sa~uva samo melodija, ve} i pri~a koju svaka narodna pesma nosi. NO[WE KOJE ^UVAJU PRI^U O ZAVI^AJU Veliku pa`wu publike privukle su i narodne no{we, ~ije bogatstvo boja, veza i ukrasa daje posebnu lepotu svakom nastupu.
Za dru{tvo koje ima vi{e od 300 ~lanova obezbe|ivawe no{wi predstavqa veliki posao, ali i zna~ajan tro{ak. Ana Brankovi} ka`e da se deo no{wi nabavqa, dok mnoge izra|uju sami. U tom poslu u~estvuju roditeqi, ~lanovi uprave i bake koje vezu i pletu, a Ana i sama {ije i priprema brojne delove kostima. „Sve {to mo`emo da napravimo sami, napravimo“, ka`e ona. Priznaje da ponekad nije lako ispuniti sve zamisli umetni~kog rukovodioca, naro~ito kada je potrebno za kratko vreme pripremiti veliki broj ukrasa i detaqa. Ali kada vidi igra~e na sceni, sav trud se isplati. „Kada ih vidim kako su lepi na sceni, kako blistaju, onda mi bude drago“, ka`e Ana. Upravo u tom zajedni~kom radu vidi se koliko folklor zna~i porodicama koje su deo dru{tva. Dok deca u~e igre, roditeqi poma`u u organizaciji, a stariji prenose svoje znawe i ve{tine. FOLKLOR IMA BUDU]NOST Koncert „Oplenca“ u Adelaidi pokazao je da srpska folklorna scena u Australiji ima razloga za optimizam. Posebno ohrabruje veliki broj dece i mladih koji sa zadovoqstvom nastupaju u narodnim no{wama, kao i ~iwenica da ansambli sve vi{e pa`we posve}uju kvalitetu koreografija, tradicionalnoj muzici i pevawu. Gostovawa dru{tava iz razli~itih gradova tome daju dodatnu vrednost. Kada se na istoj sceni na|u folklora{i iz Adelaide, Melburna i Sidneja, oni ne predstavqaju samo svoje ansamble, ve} pokazuju koliko je srpska zajednica u Australiji povezana kroz kulturu. Za mlade je to prilika da nau~e ne{to novo, upoznaju vr{wake i steknu iskustvo nastupawa, a za umetni~ke rukovodioce podsticaj da nastave da razvijaju svoje programe. „Oplenac“ ve} priprema nove nastupe. Slede gostovawe na indijskom festivalu u Adelaidi, u~e{}e na proslavi srpskog fudbalskog kluba i veliki bo`i}ni koncert 7. januara. Ako je suditi po onome {to je publika videla u Vudvil Parku, srpski folklor u Australiji ima lepu budu}nost. Jer kada se na jednom mestu okupe deca koja tek u~e prve korake, iskusni igra~i, peva~i i gosti iz drugih gradova, jasno je da narodna igra nije samo uspomena na zavi~aj. Ona je i na~in da se qudi pove`u, da se tradicija prenese novim generacijama i da srpski folklor u Australiji nastavi da raste i napreduje. Krste Markovi}, SBS na srpskom
16 ^etvrtak 5. novembar 2026.
ZAJEDNICA
Promocija „3D Cooking“-a! 2026.
Foto: Laklan Ma~in
Nezaboravni trenuci u Milmeranu Ono {to je 1999. godine po~elo kao malo, prijateqsko takmi~ewe oko logorske vatre, preraslo je u doga|aj koji se smatra najzna~ajnijim australijskim festivalom kuvawa u „kamp-pe}nicama” (livenim posudama sa poklopcem). Ovaj omiqeni festival, koji se odr`ava u mirnom ruralnom gradi}u Milmeranu – udaqenom oko 210 kilometara zapadno od Brizbejna u Kvinslendu – okupqa lokalno stanovni{tvo i hiqade posetilaca iz cele Australije. Oni zajedno slave `ivot na selu tokom produ`enog vikenda povodom Kraqevog ro|endana, po~etkom oktobra. Festival 2026. godine odisao je `ivopisnom atmosferom, uz raznovrsne aktivnosti: od takmi~ewa u bacawu „dampera” (tradicionalnog australijskog hleba koji se pe~e na logorskoj vatri), preko pripreme ~aja u metalnoj posudi na otvorenoj vatri (stara tradicija iz australijske divqine), pa sve do trka pataka. Brojne postavke posve}ene ruralnom nasle|u Australije prikazale su rad kova~a, starinske ma{ine, tradicionalne „kamp-pe}nice” i posu|e od livenog gvo`|a. Demonstracije kuvawa u ovim posudama, kao i takmi~ewa, dodatno su obogatile festival, isti~u}i ve{tine i tradiciju pripremawa hrane u prirodi. Grupa prijateqa odlu~ila je da ponovo poseti festival; Du{ko Amixi} i Drago Mrkaja, iz brizbejnske ekipe „3DCooking”, postavili su svoj kamp u petak, dok smo im se moj suprug Majkl i ja pridru`ili sutradan. Budu}i da su 2021. godine osvojili drugu nagradu za svoj gula{, Du{ko i Drago su ovog puta odlu~ili da pristupu svemu opu{tenije. Umesto u~e{}a u takmi~ewu u kuvawu, izabrali su da u`ivaju u atmosferi, istra`uju festivalske sadr`aje i prepuste
Drago (napred desno), u nedequ na festivalu. 2026. se svemu {to svaki novi dan donosi. Dok su mnogi posetioci tokom festivala boravili u {atorima, kamp-prikolicama i kamperima, jedna porodica se odlu~ila za jednodnevnu posetu u nedequ. Re~ je o Bo{ku Gojkovi}u, koji je tako|e odlu~io da ponovo do|e na festival – ovog puta u dru{tvu svog najstarijeg sina Sime i troje divne unu~adi: Antonije, Karoline i Federika. Sve troje dece iz porodice Gojkovi} sa odu{evqewem se prijavilo za takmi~ewe u bacawu „dempera” (tradicionalnog australijskog hleba). Antonija je prokomentarisala: „Najvi{e mi se dopalo ovo takmi~ewe. Bilo je ne{to novo; nikada ranije nisam to radila. Kada sam stala na liniju za bacawe, shvatila sam koliko je taj hleb
Du{ko i Danica u`ivaju u kulinarskim demonstracijama. 2026. Foto: Majkl Iter
Foto: Laklan Ma~in
te`ak. Bacila sam ga kao frizbi i mislila da }e odleteti daqe, ali je pre{ao samo oko devet metara!” Kutak sa `ivotiwama bio je, svakako, jedna od omiqenih stanica za decu. Karolina je podelila svoje utiske: „Rekla bih da mi je najlep{i deo dana bio taj deo sa `ivotiwama. Zaista sjajno! Bilo je koko{aka, a jedna od wih je li~ila na Oniks, jednu od na{ih koko{aka. Bilo je zabavno videti sve te `ivotiwe i maziti ih, a posebno onog velikog, debequ{kastog zeku.” Za Federika, jedan od vrhunaca festivala bio je nastup 11. kowi~kog eskadrona „Darling Dauns” (11th Light Horse Darling Downs Troop) – dobrovoqa~ke grupe iz Tuvumbe (udaqene oko 80 kilometara severoisto~no od Milmerana). Oni kroz istorijske rekonstrukcije
Izlo`eno tradicionalno posu|e od livenog gvo`|a. 2026.
Fotog: Majkl Iter
Du{ko u razgovoru sa ~lanovima jedinice „11th Light Horse Darling Downs“. 2026. Foto: Majkl I
~uvaju nasle|e originalne jedinice iz Prvog svetskog rata, izvode} i kowi~ke ve{tine, rukovawe sabqama i kopqima, igru „pobadawa klinova” (tent pegging), parade i edukativne programe za javnost. „Najvi{e mi se dopao kowi~ki program, kao i to {to sam imao priliku da ~ujem pesmu Banxa Patersona „Posledwa parada”, (1902) i saznam koliko je on voleo ratne kowe. Tako|e mi se dopalo kako su organizovali mali turnir u pucawu balona dok su jahali u krug.” U nedequ su nam se pridru`ili i prijateqi – Laklan, Brajan i Xudi. Na{a grupa je obilazila razli~ite sadr`aje, u`ivaju}i zajedno u festivalu uz veoma `iv i zanimqiv razgovor. Drago i Du{ko su se pokazali kao izvanredni doma}ini, a posebne pohvale dobili su
Du{kovi obilni srpski specija teti, pripremqeni u wegovoj hiwi na otvorenom. Deca su sumirala svoj vel dan. Antonija je rekla: „Zaista sre}na {to sam danas, jednog od sledwih dana {kolskog raspu bila ovde na festivalu sa eki ’3D Cooking’. Oni su zaista, zai divni. Hrana je fantasti~na. B mi se dopalo!” Federiko se slo` „’3D Cooking’ je zaista divan i san, toplo ga preporu~ujem!“ Karolina je dodala: „Ekipa ’3D Cooking’-a je veoma qubazna wima je pravo zadovoqstvo dru ti se. Hrana je bila fantasti — vrhunska! Volela bih da do ponovo.“
Federiko se sprema da baci ’demper’ (tradicionalni australijski hleb)! 2026.
Tek Danica Majstorovi} I
Foto: Majkl Iter
ZAJEDNICA
^etvrtak 5. novembar 2026. 17
Donacija Obrova~ko - Bukova~kog Sabora Kolexu “Sveti Sava”
Iter
aliku-
liki sam d pousta, ipom ista Ba{ `io: uku-
a iz ais u`ii~na o|em
kst: Iter
Proteklog vikenda Kolex “Sveti Sava” u sidnejskom Varovilu bio je centar okupqawa srpske zajednice u Australiji. Tom prilikom, odr`ana je sve~ana ceremonija na kojoj je Patrijarh srpski
g Porfirije osve{tao {kolsku kapelu i polo`io kamen temeqac za 3. fazu gradwe Kolexa. Taj doga|aj }e ostati upisan kao jedan od najzna~ajnijih poglavqa ne samo istorije Kolexa, ve} i srpske pravoslav-
ne crkve i cijele srpske zajednice Australije. U isto vreme, na Kolexu je odr`an i tradicionalni 4. prole}ni sajam, koji je imao veoma bogat program, uz u~e{}e mnogobrojnih folklornih dru{tava i
muzi~kih ansambala, te mno{tvo raznih izlaga~a i {tandova. A jedan od wih je bio i “Pqeskavica {tand” od Zavi~ajnog udru`ewa Obrova~ko - Bukova~kog Sabora. Udru`ewe se zahvaquje doma}inima, koji su nam omogu}ili da budemo dio i u~esnici te manifestacije i tako damo svoj doprinos u izgradwi prve srpske {kole na petom kontinentu, izgra|ene u ~ast i slavu na{eg najve}eg svetiteqa i prosvetiteqa Svetog Save, a ~ije ime i nosi. A sav prihod od prodaje pqeskavica u iznosu od $-20.000 Obrova~ko Bukova~ki Sabor je donirao Kolexu Sveti Sava. Prila`emo ovu donaciju, u nadi da }emo zajedno ugraditi dio sebe u taj hram znawa i tako ostaviti traga ne samo u istoriji, ve} i u cijeloj srpskoj zajednici. Ina~e, Udru`ewe” Obrova~ko
– Bukova~ki Sabor” pored zavi~ajnog ima humanitarni karakter, jer u~estvuje u mnogobrojnim humanitarnim akcijama i donacijama, kako ovde tako i u otaxbini, prvenstveno poma`u}i obnovu na{ih hramova ili bolesne zemqake. A ovde smo donatori i “1300 kaplara Kolexa” kao i zvona za crkvu Sv. Luka u Liverpulu. Imaju}i veliko srce i plemenitu du{u, Udru`ewe je to dokazalo i ovom prikupqenom donacijom i tako jo{ jednom polo`ilo ispit iz humanosti i dobro~instva, te omogu}ilo da jo{ jedna stranica istorije na{eg Udru`ewa bude uspe{no ispisana. Iz Udru`ewa poru~uju, neka ovo bude na{ zalog za budu}u saradwu i prijateqstvo, za koju ostajemo uvek otvoreni! M. Gwatovi}
18 ^etvrtak 5. novembar 2026.
ZAJEDNICA
[ESNAEST PAPIRNIH BRODI]A ZA [ESNAEST @RTAVA:
U Melburnu obele`ena godi{wica tragedije u Novom Sadu Ta~no u 11~asova 52 minuta, u nedequ 1. novembra, u vreme kada se pre dve godine sru{ila nadstre{nica u Novom Sadu, okupqeni u Melburnu su {esnaestominutnom ti{inom odali po{tu stradalima, posve}uju}i po jedan minut svakom izgubqenom `ivotu. [esnaest papirnih brodi}a zaplovilo je jezercetom u parku „Treasury Gardens” u centru Melburna. Svaki od wih bio je posve}en jednoj od {esnaest `rtava pada nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu. Ovim simboli~nim ~inom, uz {esnaest minuta ti{ine, pripadnici srpske zajednice u Viktoriji obele`ili su drugu godi{wicu tragedije koja je 1. novembra 2024. godine potresla Srbiju i pokrenula talas studentskih i gra|anskih protesta. U komemoraciji su u~estvovali gra|ani razli~itih generacija, me|u kojima i porodice sa decom. Upravo su najmla|i u~esnici spu{tali papirne brodi}e u vodu, dok su ostali okupqeni u ti{ini posmatrali ovaj simboli~ni ~in. U 11 ~asova 52 minuta, u vreme kada se pre dve godine sru{ila nadstre{nica u Novom Sadu, okupqeni su {esnaestominutnom ti{inom odali po{tu stradalima, posve}uju}i po jedan minut svakom izgubqenom `ivotu. SE]AWE NA @RTVE, ALI I SIMBOL OSLOBA\AWA Jedna od organizatorki komemoracije, Jelena ]iri}, ka`e da su papirni brodi}i imali posebnu simboliku. „@eleli smo da se prisetimo `rtava i da u wihovu ~ast simboli~no pustimo brodi}e. To je neka vrsta se}awa, ali i osloba|awa“, obja{wava ]iri}. Dve godine nakon tragedije, Srbija se nalazi u druga~ijim politi~kim okolnostima, nakon pobede studentske liste na nedavnim vanrednim parlamentarnim izborima. Me|utim, sagovornici SBS-a smatraju da izborni rezultat ne predstavqa i zavr{etak procesa promena. „Mislim da sada, u stvari, tek po~iwe jedna borba. Jeste da su studenti pobedili na parlamentarnim izborima, ali ceo proces uspostavqawa pravne dr`ave i ja~awa institucija tek predstoji. Mislim da }e to dosta dugo trajati, ali smo sre}ni {to smo do{li do momenta kada posto-
ji nada da }e sve krenuti naboqe“, ka`e Jelena ]iri}. Ona je bila i ~lanica izborne komisije tokom nedavno odr`anog glasawa u Melburnu i isti~e da je posebno raduje anga`ovawe srpske dijaspore. „Bila sam veoma zadovoqna velikim odzivom dijaspore. Prvi put smo u Australiji uspeli da otvorimo ne jedno, nego dva bira~ka mesta, a imali smo mogu}nost i za ~etiri. Posebno me je obradovalo {to su qudi dolazili ~ak iz Perta, odlu~ni da ostvare svoje gra|ansko pravo i glasaju.“ „VA@NO JE DA WIHOVA SMRT NE BUDE UZALUDNA“ Me|u u~esnicima komemoracije bila je i Tawa Andri} Josifovski, sestra poznatog beogradskog arhitekte, univerzitetskog profesora i uli~nog umetnika Andreja Josifovskog, poznatijeg kao Pijanista. Tawa ka`e da je, dve godine nakon tragedije, ohrabrena promenama u Srbiji, ali da se}awe na `rtve i daqe mora ostati u sredi{tu pa`we. „Drago mi je {to se ne{to dogodilo, {to su se studenti organizovali na neverovatan na~in i {to sada imamo tu pobedu. I daqe sam puna optimizma da }emo nastaviti ka promenama u Srbiji. Drago mi je {to se qudi danas okupqaju ovde, a verovatno i {irom dijaspore, da odamo po~ast `rtvama, da wihova smrt ne bude uzaludna i da poka`emo solidarnost sa studentima i svim qudima u na{oj domovini“, ka`e Tawa.
Na pitawe kada bi, nakon politi~kih promena, mogla da usledi i sudska pravda za porodice stradalih, ona odgovara da veruje da }e se to dogoditi. „Iskreno verujem da ho}e. Kada }e se to desiti, zavisi od toga koliko brzo mogu da se sprovedu promene u na{im institucijama. Izbori su bili pre samo nekoliko dana i sve je jo{ veoma sve`e. Nadam se da porodice koje su nekoga izgubile ne}e morati jo{ dugo da ~ekaju pravdu.“ Govore}i o svom bratu Andreju, koji je svojim umetni~kim radovima i javnim anga`ovawem godinama ukazivao na dru{tvene probleme u Srbiji, Tawa ne krije ponos, ali ni tugu zbog fizi~ke udaqenosti od porodice. „Andrej je jedan od mnogih mladih qudi koji su i pre tragedije u Novom Sadu poku{avali da probude javnost i uka`u na probleme sa kojima se qudi svakodnevno suo~avaju. Danas sam kona~no stavila bex koji je on sa svojom ekipom napravio jo{ kada se tragedija dogodila. Ponosna sam {to sam wegova sestra.“ Dodaje da je `ivot u dijaspori posebno te`ak u trenucima velikih dru{tvenih potresa u domovini. „Te{ko mi je {to sam toliko daleko od wega i svih wih kada se ovako ne{to de{ava. Ose}amo potrebu da budemo tamo, da budemo sa wima i pru`imo podr{ku. Ali evo, pru`amo je i odavde.“ IZBORNA POBEDA JE SAMO JEDAN KORAK KA PRAVDI Rajko Vu~kovi}, koji je tako|e prisustvovao komemoraciji, smatra da poli-
ti~ke promene same po sebi nisu dovoqne da bi pravda za `rtve bila zadovoqena. „Sudski i svi ostali procesi moraju da se dogode. Pravda, {to bi se reklo, dugo traje. Pobeda na izborima je jedan prelomni trenutak koji }e mo`da omogu}iti da se ti procesi zavr{e i da pravda na kraju bude zadovoqena“, ka`e Vu~kovi}. On podse}a da je va`no i da se objekat @elezni~ke stanice u Novom Sadu, u skladu sa in`ewerskim i gra|evinskim standardima, dovr{i i po~ne da slu`i svojoj nameni. „Se}awe, naravno, treba da ostane. Ta simbolika koja nam daje energiju trebalo bi da se preto~i u druge aktivnosti i procese, posebno ovde u zajednici, ali i u Srbiji, kako bi se bar dobar deo o~ekivanih promena zaista dogodio.“ Me|u okupqenima bio je i Sead, koji ka`e da je bol zbog tragedije i daqe prisutan, ali da nedavna de{avawa u Srbiji ulivaju nadu. „Jo{ uvek nam je te{ko, ali drago nam je {to se stvari u Srbiji kre}u u pozitivnom smeru“, ka`e on. Na pitawe veruje li da }e `rtve dobiti pravdu, odgovara kratko: „Verujem. Sigurno ho}e.“ OD MELBURNA DO NOVOG SADA Komemoracija u Tre`eri gardensu odr`ana je dve godine nakon tragedije koja je postala jedan od najzna~ajnijih doga|aja u novijoj istoriji Srbije, pokrenuv{i masovne studentske proteste i zahteve za odgovornost nadle`nih institucija. Iako su nedavni izbori doneli promenu politi~kih odnosa u zemqi, u~esnici skupa u Melburnu poru~uju da se istinski zavr{etak ovog procesa ne mo`e meriti samo izbornim rezultatima, ve} i uspostavqawem vladavine prava i utvr|ivawem odgovornosti za tragediju. U parku, okru`enom neboderima Melburna, {esnaest papirnih brodi}a plutalo je povr{inom vode, kao simbol se}awa na {esnaest izgubqenih `ivota. Za okupqene, to je bio na~in da poka`u da ni dve godine, ni hiqade kilometara koje ih dele od Novog Sada, nisu umawile se}awe na `rtve i solidarnost sa wihovim porodicama.
Proslavqen Sveti Luka u Liverpulu U subotu, 31. oktobra 2026.g, na Praznik Svetog Apostola i Jevan|elista Luke i Svetog Petra Cetiwskog ^udotvorca, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit G. Siluan uz saslu`ewe protojereja-stavrofora Gorana ]e}eza i protojereja Aleksandra Milutinovi-
}a, slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Apostola Luke u Liverpulu. Ovoga dana su prislu`ivali brojni ipo|akoni i ~te~evi Sidnejskog namesni{tva, uz molitveno u~e{}e velikog broja vernog naroda. Nakon pro~itanog Jevan|el-
skog za~ala Mitropolit Siluan je proizneo nadahnutu besedu. Na kraju Svete Liturgije usledila je litija oko Svetog hrama, nakon koje je prerezan slavski kola~ u ~ast Svetog Apostola i Jevan|elista Luke, pokroviteqa ove parohijske zajednice. Posle liturgije Mitropolit Siluan je slu`io sa sve{tenstvom pomen novoprestavqenim ipo|akonu Vladimiru i wegovoj majci Veri, kao i slu{kiwi Bo`ijoj Savi - majci paroha, protojereja Aleksandra i wegovog brata protojereja-stavrofora Milana Milutinovi}a. Posle Svete Liturgije poslu`en je bogati slavski ru~ak koji su pripremile vredne sestre KSS ove Crkvene op{tine.
Izvor: Eparhija australijsko-novozelandska
Krste Markovi}, SBS na srpskom
SRPSKA POSLA Pi{e: Marko Lopu{ina
u U mojoj novoj kwizi otkrivam tajnu istoriju Srbije o tome kako je Broz prevario ^er~ila, Kenedija i ceo svet, kako je Sloba obmanuo Va{ington, za{to su Sovjeti ubili \in|i}a i kako je mafija bacila Srbiju u blato. A Vu~i}?
^etvrtak 5. novembar 2026. 19
LI^NI STAV
Strogo poverqivo pet vekova. U legendama i posebno u politi~kim govorima na{ih vo|a Kosovo i Methoja nisu izgubqeni ni danas. Dokaz za to je legenda o Milo{u Obili}u, simbolu srpskog naroda „u srcu Srbije“. Druga istina koja me iznenadila, jer o woj nismo u~ili, a ni javno govorili, stigla je iz SAD, gde je navodno u konkurenciji za Oskara, u kategoriji dokumentarnih filmova, prikazana politi~ka drama o Jugoslovenskom kosmi~kom programu, o predsedniku Titu i Amerikancima. SRBI PREVRILI AMERIKANCE „Hjustone imamo problem“ naziv je filma, i stru~nih napisa u ameri~kim ~asopisima, koji obja{wavaju kako je Josip Broz, predsednik Jugoslavije prodao Jugoslovenski kosmi~ki program predsedniku Xonu Kenediju, koji nije radio. Kada su otkrili da ih je Tito prevario Amerikanci su mu se surovo osvetili. Godinama su od Broza tra`ili da vrati no-
Svake godine susre}em se sa novim saznawima o sudbini srpskog naroda i istoriji otaxbine Srbije. Ta nova saznawa pokazuju mi da sve {to smo u~ili u sredwoj {koli i na fakultetu o sudbonosnim doga|ajima u na{oj nacionalnoj istoriji, nije bilo ba{ tako u stvarnom `ivotu. U kwigama va`nih istori~ara mla|e generacije, na primer, saznao sam da legendarni srpski junak Milo{ Obili} uop{te nije postojao. I da zvona Notr Dama, odnosno crkve Presvete Bogorodice u Parizu nisu zvonila povodom pobede Srba nad Turcima na Kosovu poqu. A da su nam komunisti~ku dr`avu Jugoslaviji darivali Vinston ^er~il i Englezi. Tito je sa odobrewem Staqina dobijao naoru`awe od Engleza avionima da bi digao ustanak i vezao 4 nema~ke divizije, da ne napadnu i okupiraju London. ^er~il je potom Tita ~astio pravom da ima svoju dr`avu. To je u na{im uxbenicima istorije pre}utano, sakriveno i zavijeno u dr`avnu tajnu. Sli~na tajnovitost ~uvala je i istinu o Srbima i Turcima, koji nas nisu pobedili, ali su nas okupirali. Posle Kosovskog boja 1389. godine, koji je zavr{en nere{eno, bez pobednika, i Srbima, i Turcima je odgovarala pri~a o vitezu Milo{u, koji je na prevaru u turskom {atoru ubio sultana Murata. Naime, Srbi su `eleli da opi{u svoju pobedu ubistvom turskog cara KWiga ”STROGO POVERQIVO” - korice Murata. MIT O MILO[U A Turci su `eleli da umawe svoj voj- vac koji je uzeo za taj program. Ugasili su ni~ki neuspeh na Kosovu poqu, jer nisu mu Pokret nesvrstanih i sveli ga na svog potukli sve srpske vojnike, pri~om da je poslu{nika. Kad je Tito umro ameri~ki Srbin na prevaru ubio wihovog vladara. zvani~nici mu nisu do{li na sahranu. Ta pri~a, negovana decenijama sa srpske Prvi ~ovek Bele ku}e u Beograd i u Ku}u i turske strane, prerasla je u legendu, a cve}a je poslao svoju majku. I na toj istorijskoj sahrani do`ivotnog onda i u zvani~nu nacionalnu istoriju. Beogradski istori~ar mla|e generaci- predsednika Jugoslavije mar{ala Josipa je u turskim arhivama nije na{ao nijedan Broza Tita desila se svetska prevara. dokaz o postojawu srpskog viteza Milo{a Broz je sahrawen u drugom kov~egu punom Obili}a. U Vojnom muzeju Turske nije peska, koji je bio pred 700 zvani~nika iz na{ao dokumenta, niti izlo`bu o Kosov- sveta izlo`en u Narodnoj skup{tini i u skom boju kao slavnoj pobedi Osmanskog Ku}i cve}a. Sahrane je bila ura|ena kao carstva. Obili}a nema ni u dokumentima kopija pokopa predsednika Ruzvelta, ali koja je Turska dala Arhivu Srbije. Ali zato sa peskom umesto sa posmrtnim ostacima postoje dokazi i istorijske ~iwenice da je Tita u drugom kov~egu za javnost. Bio je tajMurat poginio u borbi sa nekolicinom srp- no sahrawem u prvom kov~egu u Ku}i cveskih vitezova na Kosovu poqu. Kada sam }a bez petokrake i drugih oznaka na beloj na Fejbuku objavio ovu istorijsku istinu mermernoj plo~i. Ameri~ka osveta se dogodila i Slodobio sam stotinu pretwi od Srba, koji se predstavqaju kao zdravi nacionalisti, da bodanu Milo{evi}u, koji je, tako|e, obmanuo Va{ington, ali sa Programom ubrru{im istinu o juna~kom srpskom narodu. zane tranzicije SRJ, koji je obe}ao, a nije [ta se de{ava ? Za mnoge Srbe bitka na Kosovu poqu izveo. SAD su srpskog vo`da Slobu kazni1389. godine jo{ traje. Nismo vojni~ki po- le odvo|ewem u Ha{ki tribunal, gde je u ra`eni, ali jesmo politi~ki. Vojska cara {eveningenskom pritvoru umro. Paradoks je da srpski narod i danas Lazare se povuka iz Kosovskog boja, velmo`e su bile neslo`ne, a turske dahije su misli da su Tito i Sloba bili sjajni sau{le u Srbiju, preuzele vlast i vladale radnici, ~ak prijateqi sa vladarima iz
Bele ku}e. Strogo poverqiva dokumenta i svedo~ewa, tajna istorija wihovih odnosa govore ne{to sasvim drugo. Broz i Milo{evi} skloweni su iz politike i iz `ivota voqom „prijateqske“ Amerike. Jedini tre}i srpski vladar, premijer Zoran \in|i}, negovao je prijateqske odnose sa Amerikancima, ali su vladari na istoku Evrope i u EU te odnose druga~ije tuma~ili. Premijer srpski Zoran \in|i} nasilno je uklowen ispred svog kabineta Vlade Srbije 2003. godine, jer Sovjeti, frakcija unutar nove Ruske federacije, nije odobravala wegovu unutra{wu i spoqnu politiku. MAFIJA I DR@AVA To nisu odobravali ni ~lanovi antidemokratskog klana u Srbiji. I Rusi u Moskvi i Srbi u Beogradu strepeli su da }e premijer Zoran \in|i} da ubrzanom tranzicijom Srbiju odvede na Zapad, a wih u pro{lost. Metkom srpske mafije \in|i} je uklowen iz `ivota „da ne bi Srbiju predao Zapadu“. To je tajna koju mi otkrivaju ozbiqni i ugledni qudi iz Moskve i Beograda. Kao nagradu za svoje delo srpska mafija je dobila dr`avu Srbiju kao nekretninu kojom je vladao Zemunski klan. Srbija je u to vreme bila heroinska zemqa i dr`ava u blatu. Ovi i drugi istorijski paradoksi, svrstani u strogo poverqiva dokumenta i pri~e, koje sam saznavao od aktera i svedoka moderne istorije, naveli su me na zakqu~ak da postoji prava, zvani~na i uxbeni~ka istorija srpskog naroda, ali i da postoji nezvani~na, tajna istorija na{eg naroda i zemqe Srbije. Prvu istoriju ~itaju i veruju u wu jedni Srbi, a drugu istoriju i veruju u wu drugi Srbi. Tako stradaju i istina, i istorija, i na{ narod. Kroz pri~e mojih sagovornika, kroz moja saznawa i mog profesionalnog `ivota, bio sam u prilici da premeravam ove dve strane istorijske medaqe Srbije. Ova kwiga }e nas navesti na razmi{qawe o srpskim istinama i srpski legendama, sa kojima svi zajedno `ivimo i danas. A VU^I]? Za pisawe novije istorije i otkrivawe wenih tajni potrebna je istorisjka distance i naznaka epikoga mnogih doga|awa, kojima je rukovodio indirektno ili direktno doskora{wi predsednik Srbije. Dru{tvene mre`e su nakon pobede Studentske liste na izborima 25. oktobra 2026. pune pri~a i svedo~ewa o tajnama SNS-a i predsednika. Po meni najve}e tajne A. Vu~i}a su Amerikanci i otcepqewe Kosmeta od Srbije, tajni poslovi i pla}awa sa Kinom, problem sa litijumom – da li je i kome bio obe}an, da li je i za{to naqutio Putina i Rusiju, saradwa sa Ukrajinom i napad na svoj srpski narod sa Zvu~nim topom, policijom i batina{ima. Mislim da nije bio samo u pitawu strah da }e izgubiti vlast ve} i politi~ka kombinatorika i trgovina sa otaxbinom i narodom zarad li~ne pozicije AV u svetu. Tragaju za epilozima ovih slu~ajeva. Evo jedne od tih javnih pri~a o biv{em predsedniku Srbije i tajnim i javnim doga|awima u vreme wegove vladavina od 14 godina:
ZA SVE ONE KOJI SU ZABORAVILI SVE WIHOVE AFERE. U^INAK ACE ’’SRBINA’’ OD 2012. GODINE DO SADA. l Kru{ik – Jovawica - Sava Mala – Helikopter - Naplatna rampa Doqevac - Doktorati (Sini{a Mali) – Megatrend - Oliver Ivanovi} - Tomina fakultetska diploma – PKB - RTB Bor - Ubica Jelene Marjanovi} - Beograd na vodi - Trg Republike - Vesi}eve kocke, l Li~na karta Andreja Vu~i}a - 24 Stana u Bugarskoj (Sini{a Mali) - Kafana na Kopaoniku - Jutka - Paqewe ku}e novinara Milana Jovanovi}a - Mitrovi}ev sin - Bunga-bunga `urke Dragana Markovi}a Palme - Kantrimen - Vulinovo slu`ewe vojske od tri dana – Aflatoksin - Nabavka i deqewe respiratora - Poslovi za brata Darije Kisi} - Poslovi za brata Ane Brnabi}, l Toni Bler savetnik - Gerhard [reder na godi{wici bombardovawa - Davawe novca Hilari Klinton (dva miliona dolara) - Va{ingtonski „sporazum” (Hoklica u Beloj ku}i) - Briselski ''sporazum 1'' - Briselski ''sporazum 2'' - Nema~ko-Francuski ''sporazum'' - Ohridski sporazum - Uspostavqena granica na KiM - Uspostavqene carine - Predato sudstvo - Predata policija Albancima, l Predat katastar - Ukinute tablice - Ukinut platni promet - Ukinut dinar - Predat elektro-energetski sistem KiM - Predato jezero Gazivode - Davawe pozivnog broja Kosovu - Ukinuta srpska dokumenta na tzv. Kosovu - Priznata dokumenta (li~ne karte, paso{i) tzv. Kosova - Srbija se obavezala da ne}e spre~avati tzv. Kosovo da aplicira za ~lanstvo u me|unarodnim organizacijama, l Srbija se obavezala da ne}e hapsiti U^K borce za po~iwene zlo~ine. - Smawewe penzija za 10 odsto - Izvr{iteqi i notari - Spomenik Stefanu Nemawi - Poklawawe zemqe Arapima - Bata Ga{i} i `ene koje lako kleknu - Rio Tinto - Vulin i tetka iz Kanade - Vladimir Cvijan - Kupovina medijskih ku}a po Srbiji - Ucewivawe zaposlenih da idu na mitinge i glasaju za SNS. l Linglong - Renovirawe Skadarlije - Veqa Nevoqa i narko klan - Dijana Hrkalovi} - Slavi{a Kokeza - Policijska brutalnost i prebijawe gra|ana na protestima - Prebijawe novinara na Vu~i}evoj inauguraciji - Namenska u Lu~anima - Dva masakra u dva dana - Kadrovi u javnim preduze}ima: Gr~i}, Drobwak - Rasprodaja EPS-a - Skidawe za{tite i prodaja General{taba - Ru{ewe Starog savskog mosta - Uru{avawe nadstre{nice Novom Sadu i smrt nevinih qudi, l Otvarawe autoputeva, tunela bez dozvole - Otvarawe `elezni~ke stanice Prokop bez dozvole - Rasprodaja svih javnih preduze}a - Nabavka Turskih tramvaja po duplo ve}oj ceni - Kupovina gasova i prisila za izbore 2023. i 2026. - Nabavka Rafala po duplo ve}oj ceni - Izgradwa nacionalnog stadiona bez gra|evinske dozvole, i vi{estruko ve}oj ceni (450 miliona, a za sada 900 miliona evra) - Izgradwa auto-puteva po vi{estruko ve}oj ceni (pet puta) ''teroristi'' koji postavqaju eksploziv, l Pet tona marihuane u selu Kowuh kod Kru{evca - Nemac koji 13 godina sedi u Vu~i}evom kabinetu, Jerg Heskens - Stefan Cvetkovi} (56), preminuo je dok je bio na izdr`avawu zatvorske kazne - ubistvo u stanici policije Bor - Zvu~ni top na narod - Sne`ana Paunovi} je ~etiri godine primala platu kao direktorka ustanove koja je zvani~no uga{ena jo{ 2021. godine…. l Hajde malo da se "edukujemo" baqezgarijama, da ne vi~ete i daqe kako je ovo najboqi Predsednik kog smo imali.
20 ^etvrtak 5. novembar 2026.
PUTOPIS
^e{me, grad na granici Turske i Gr~ke, Azije i Evrope Grad se zove ^e{me. U woj prepoznajemo na{u re~ uvezenu sa Orijenta – ~esma. A crni masiv naspram zaliva koji se sve vi{e stapa sa no}nim nebom jeste gr~ko ostrvo Hios. Turska i Gr~ka, Azija i Evropa, ovde su toliko blizu, da tih sedam kilometara, koliko ih deli, na karti zapravo mo`emo videti kao ne`ni dodir, kao poqubac. Istorija ova dva kopna je mu~na i krvava, ali kamen i more su prema svemu tome ve~eras ravnodu{ni. Tvr|ava i ~ar{ija, luka i svetla {to se ogledaju u woj naumili su da oma|ijaju svakog ko tu sedne i prepusti se ovoj no}i. Usred glavne ulice pomaqa se jedna od najimpozantnijih gra|evina u varo{i – Crkva Svetog Haralampija, davna{weg episkopa maloazijske Magnezije. U 19. veku crkvu je podiglo tada ve}insko gr~ko stanovni{tvo. Posle gr~ko-turskog rata dvadesetih godina pro{log veka Grci su morali da odu. Crkva svedo~i o uzaludnoj nadi jedne hri{}anske zajednice. Sada se u crkvi prire|uju prodajne izlo`be. Dok izlazim iz ove gra|evine, kao da mi povetarac dodirne obraz. Ili je to starac Haralampije, kojem je bilo 113 godina kada se u tre}em veku `rtvovao Hrista radi, a pre toga preobratio ~ak i }erku rimskog cara, namerio da mi ne{to do{apne. Te{ko je razabrati re~i kroz vreme koje nas deli. Po{to je od proterivawa Grka pro{lo vi{e od sto godina, verovatno vi{e nema `ive dece kr{tene u ovoj crkvi. Mo`da unuci te dece negde u Gr~koj ili u belom svetu pri~aju pri~e o jednoj obali, jednom gradu i jednoj crkvi u kojoj su wihovi preci bili kod ku}e. Ime Harlampije ima svoje zna~ewe – radosna svetlost. Ali i sada{wi stanovnici ^e{mea pri~aju sli~ne pri~e. Ostalo je zabele`eno da su posle balkanskih ratova ovamo do{li i crnogorski muslimani. Desetak godina kasnije, kada su Gr~ka i Turska dogovorile „razmenu stanovni{tva“ usledile su kolone izbeglica iz epirske Makedonije, sa Krita i drugih ostrva. Neka od ovih starica koje sede u avlijama mo`da bi mogla da ispri~a pri~u svoje majke koja je sigurno pevala tu`ne epirske ili crnogorske pesme o izgubqenom zavi~aju. Tako me, nepripremqenog, spopala melanholija isto~nog Sredozemqa, usred letweg `ivota koji vrca mirisima, ukusima, golom ko`om. Lek je dobra ve~era uz tursko pivo ~iji ukus dugo nisam osetio. Kada se ~ovek na|e na glavnom trgu na kraju glavne ulice, desno je morska promenada, levo pristani{te za jahte sa skupim restoranima i buticima. Ali nekoliko koraka od trga nalazi se tvr|ava koja se svojim zidinama i kulama pewe uz breg. Ona svedo~i o strate{koj va`nosti ovog mesta za sultanove ambicije na Sredozemqu. Mada su je najpre podigli \enovqani, osmanski gospodari su je od 16. veka pro{irili i udenuli u wu kamenu xamiju. U istorijske uxbenike ^e{me ulazi vi{e puta u 19. veku. Odavde polaze sultanove trupe da pokore pobuweno ostrvo Hios – u masakru je stradalo na desetine hiqada Grka, wih 45.000 je prodato u robqe. Jula 1770. u ovim vodama odigrala se zna~ajna morska bitka izme|u flote carske Rusije i osmanske flote. Osmanlije su pretrpele te`ak poraz. Ruska carica Katarina htela je da ovekove~i slavu ruskog oru`ja pa je umetniku Jakobu Filipu Hakertu poverila izradu istorijske slike. Hakert je bio polaskan cari~inom naruxbinom ali je imao problem – nikada nije video ni ^e{me ni bitku. U Italiji, gde je `iveo, na{li su mu se ruski ratni brodovi koji su se tu zatekli.
Crkva Svetog Haralampija. U 19. veku crkvu je podiglo tada ve}insko gr~ko stanovni{tvo. Posle gr~ko-turskog rata dvadesetih godina pro{log veka Grci su morali da odu. Crkva svedo~i o uzaludnoj nadi jedne hri{}anske zajednice. Sada se u crkvi prire|uju prodajne izlo`be
U pravom vatrometu od paqbe potopili su rashodovanu tursku galiju. Umetniku je to bilo dovoqno. Carica je bila zadovoqna slikom. Ali postavilo se pitawe autenti~nosti. Danas znamo da nas mnoge istorijske
umetni~ke slike zavaravaju – one ne oslikavaju doga|aj, ve} ideju doga|aja koja se nametnula posle wega. Vaqa re}i da su Rusi u ~ast te pobede nazvali jedno koza~ko naseqe isto~no od Urala – ^esma. Ukoliko se ~ovek ne boji uspona, pose-
ta gorwem gradu se svakako isplati. Ve} kod kapije u bedemima, na prilazu xamiji izgra|enoj unutar utvr|ewa 1508, lepota ovog mesta nije vi{e oslowena na `ivost turisti~ke ko{nice. To je orijentalno-mediteranski mir. Kamen, ~etinari, sunce. U meni se bude se}awa na Hercegovinu od Mostara do Stoca. Iza bedema, istorijski sokak nije dobio broj ve} se naprosto zove Sokak Kale, ulazi se u svet gorwe mahale. Lepo renovirane ku}e, iz kojih dopire obi~an razgovor i zveckawe escajga. Ovde se dobro `ivi. U senovitim tremovima i pred kamenim zidovima, qudi do kasno u no} sede i tiho razgovaraju. Tu i tamo nabasate na poneki kafi} ili restoran. Dole se vide dimwaci kruzera, smaragdno more, a Hios kao da se preko no}i pribli`io turskoj obali. Posle desetominutnog laganog hoda nailazimo na gradsko grobqe koje okru`uje Gradsku xamiju. Oni koji teraju mak na konac zovu je Mehmet-agina xamija. Tri sokaka su podelila grobqe na vi{e delova. Sedamo na kameni zidi}. Opet isti ose}aj kao na lokalnom grobqu na Skijatosu: Kao da mediteranska svetlost u~ini misao o smrti mawe gorkom. Prime}ujem da na nadgrobnicima nema tradicionalnih islamskih verskih obele`ja. Ime, prezime, godina ro|ewa, godina smrti. I to na celom grobqu. Izgleda da je ^e{me kemalisti~ka tvr|ava, kao i Izmir. Setim se da su slike i statue Kemala Ataturka izrazito zastupqeni na svakom mestu – od ~ajxinice do ulaska na pla`u. Kao lik i ime Tita na slobodnim povr{inama u pokojnoj Jugoslaviji. Partijska centrala kemalisti~ke stranke je usred glavne ulice naspram popularnog kafea „Mood”. Sve je to istorija posledwa dva veka. Ali ~ovek se ovde naselio mnogo ranije. Nedaleko od luke je arheolo{ko nalazi{te koje dokazuje da je na mestu dana{weg grada postojalo qudsko naseqe jo{ u ranom bronzanom dobu, 2.500 godina pre nove ere. S vremenom je ono uspostavilo veze sa Minojcima – prekomorskim kom{ijama. Naseqe je podelilo sudbinu minojske civilizacije – vulkanska erupcija na ostrvu Santorini koje je udaqeno 227 kilometara izazvala je cunamije. Prvi od ~etiri cunamija opusto{io je ovaj deo obale. U jednoj ku}i pepeo i nanosi ogromnog talasa zatrpali su ~oveka i psa. Vi{e od tri milenijuma kasnije arheolozi otkopavaju ovaj dvojac. Od tada je najstariji i najpoznatiji stanovnik varo{i postao „^ovek iz ^e{mea“. Pas je ostao bezimen. U samom pristani{tu za jahte i brodi}e niz elegantnih restorana i kafea u skladnom su`ivotu sa skupim buticima pokazuju za{to je ^e{me neka vrsta turskog Roviwa. Turski ~aj ili kafa imaju uglavnom poznat i cewen ukus. Ali kapu}ino ne spada u vrste kafe koje turske kafexije ba{ umeju da pripremaju. Zato je u pristani{tu i lokal internacionalnog lanca „Starbaks“, za one koji vole me|unarodne standarde. Sam turisti~ki `ivot u mestu podre|en je turskim potrebama. Ako ~ovek o~ekuje logistiku koja danas prati skoro svaku mediteransku destinaciju na glasu, onda se ovde quto vara. Ina~e, na ulici se ne ~uju zapadni jezici, skoro da ih niko ne govori ni u radwama ni u restoranima. Ne ~uju se ni ina~e glasni Rusi. O~ito su turski turisti ovde ogromna ve}ina. Ostali imaju tretman egzoti~ne mawine. Ako sporazumevawe rukama i nogama zaka`e, tu su elektronski prevodi sa pametnog telefona. Tako smo se sporazumevali sa gazdaricom deset dana. Fiskalni ra~uni nisu na svim mestima standard – dobro staro konobarsko blok~e je ~esta pojava koja budi se}awa na pro{li vek. Brkati voza~ lokalnog autobusa ne pomi{qa da nam za na{ novac pru`i neku kartu. Uredno vrati kusur i da gas. Me|u stotinama programa na televiziji ba{ nijednog koji nije na turskom. Sve to se ovoj varo{i lako oprosti – qudi su srda~ni, a ^e{me se ve} posle nekoliko dana uvla~i pod ko`u.
KWI@EVNOST
^etvrtak 5. novembar 2026. 21
IVAN RUSJAKOV:
Kako sam postao primeran vojnik
JELENA KOSTI]:
Virtuelna qubav Svakoga dana stajali su kraj istog prozora, pogleda uprtog u isti prizor. Bila je to crkva pod kro{wom najlep{eg drveta a u dvori{tu bista Velikog ~oveka, hodaju}eg sveca. I svakoga dana su pili iz iste {oqe kafu, on sa malo {e}era, a ona bez. I tako bi se usne oslawale na isto mesto, a da nisu ni znale da prave poqupce. I ona ga je volela. Zami{qala je kako stoji naslowen na rub prozora, ispija gutqaj slatkastog crnog napitka da prevari san, jer wegova je no}, a wen je dan. Kada bi se sudarili svetlost i tama, mo`da bi i on wu zavoleo, mislila je… Ali qubav joj nije bila naklowena, niti bilo {ta u vezi we. Samo se mu~ila ma{taju}i, pri`eqkuju}i poqupce, zagrqaje, dodire. Ni~eg nije bilo stvarno, da oseti, samo u snovima, i u re~ima. One su `ivele nedo`ivqeno. Svaka re~ kao jedan dan, dan ispuwen mogu}nostima, potrebama, strastima. Jedino bi u wima mogla da oseti da postoji weno pravo Ja. Kada napi{e poqubac, na usnama bi osetila vla`nost i na jeziku blago peckawe do utrnulosti. Kada napi{e zagrqaj, niz le|a bi se spu{tao tanki povetarac prouzrokovan vrhovima prstiju… I tako u krug. Do u beskraj ose}aja i do u beskraj re~i. Svega jednom se dogodio susret sasvim slu~ajno i neo~ekivano. Bio je to veliki dan za wu, ne i za wega. Poznala ga je po dodiru, mekanom i ne`nom. Pru`io joj je ruku po`elev{i joj Dobar dan. U wenom svetu mraka, o|ednom je sinula ble{tava svetlost. Wegov glas je stvarao pokretne slike. Miris wegovog tela otvorio je sve pore na wenoj ko`i. Bio je to samo jo{ jedan neuspeli video poziv.
BORIVOJE SIMI]:
U dru{tvu omorika Ponekad se upitam otkud moja sklonost samo}i. Povla~ewe u ne{to tako vjerodostojno kao klizawe starosti ka smrti. Za{to sam u samo}i najvi{e svoj?
Da li je samotnost predodre|ena ro|ewem? Ili nas okru`ewe nau~i da smo u tihoj distorziji sa svijetom, u{u{kani u rastegqivo stakleno zvono ~ijom veli~inom sami upravqamo? Mo`da smo zapravo svi samotne jedinke tek prividno u dotiku sa drugima? Samo neki od nas s osobinom da gradimo svemir u sebi. Kad o ovome razmi{qam, uvijek se prona|em u liku pokojnog oca – ~uvara {uma. [apat li{}a na vjetru bio mu je privla~niji nego `amor u kafani ili mir porodi~nog ru~ka. Svoju ispuwenost u samo}i vidim u wegovoj slici gordog usamqenog stabla me|u niskim rastiwem na proplanku, sretnog {to je svuda oko wega sloboda. Pri~ao je sa omorikama ba{ kao {to ja ~esto uhvatim sebe kako razgovaram sa sobom.
Bilo je to pre pedeset godina, kada sam dobio poziv za vojnu slu`bu. Nije mi bilo lako jer sam se o`enio i imao sina, pa je sve to ispalo kao u poznatoj pesmi o vojniku u decembru. Zbog stalnih odlagawa u vezi slu`ewa vojnog roka, normalno je da sam u{ao u 27. godinu `ivota. Zbog toga jo{ za vreme obuke nisam mogao da uhvatim tempo sa ostalim mojim drugovima. Tako, na primer, dok smo tr~ali jutarwu fiskulturu, ja sam tr~ao iza cele ostale vojske. To se desilo i na razboju i ostalim preprekama, na koje su me jedva prebacivali skoro svi moji drugovi vojnici. I odjednom se desilo zaista veliko ~udo. Na kraju obuke nam je do{ao neki veliki test, koji su morali uraditi svi vojnici i stare{ine. To je bio po~etak kompjuterizacije u tada{woj Armiji. Po{to sam kada mi je do{ao poziv
ve} bio zaposlen kao programer na kompjuteru, taj test je za mene bio ma~ji ka{aq. I normalno je bilo da na wemu dobijem maksimalan broj poena. Tako sam automatski postao primeran vojnik. Ba{ zbog toga sam se trudio da se u daqem slu`ewu vojske {to vi{e popravim. Puno sam ve`bao i {ta se desilo?
Kad sam na planini sa ostalom vojskom tr~ao fiskulturu, jedna baba koja je ne{to daqe ~uvala ovce me je dozvala sa re~ima: „Je li, bre, jesi li ti taj koji je u po~etku jurio vojsku, a sad ona juri tebe?!” To je bio najboqi dokaz da sam zaista postao uspe{an i primeran vojnik i da sam zaslu`io priznawe koje su mi dodelili.
MI[EL FRIDMAN:
Posledwe bekstvo
Treba re}i da je taj Antremon gotovo kraj sveta. I da je i sama bolnica dosta udaqena od sela. Dobrotvorni zavod je usred poqa, u jednoj od najve}ih zabiti ovoga kraja, dao da se izgradi pravi pravcati grad da u wega smesti one koji vi{e nemaju gde. U po~etku, kada sam dolazio dva do tri puta nedeqno, nisam imao problema: vozovi su se zaustavqali u selu. Od stanice sam mogao mal~ice da se pro{etam. Kada je dan bio lep, imao sam obi~aj da zastanem na nekim mestima da bih udisao ~udesni miris trava. Ali vozovi koji su obele`avali te zastanke, malo po malo su se proredili. U jednom trenutku su ih ~ak zamenili {inobusima. Tada sam dolazio samo dva do tri puta mese~no. Zatim je `elezni~ka pruga izgubila svoju namenu. Autobusi koji su obavqali prevoz nisu ~ak vi{e ni prolazili kroz Entremon. Wihova najbli`a stanica bila je u novom nasequ Vien-Laba. Tamo je barem bilo uglavnom mogu}e na}i taksi po pristojnoj ceni, da ~ovek nastavi put. Kada su svi stanovnici iz okoline kupili kola, autobuska linija bila je ukinuta. Tu su ostali, pravo govore}i, samo autobusi {to kupe |ake. Bilo je tek tu i tamo nepredvidivih vozila ali ona su povezivala daleki supermarket u Kroa-de-Labau sa Mirkuronskom stanicom. Pod tim uslovima prevoz je postao veoma komplikovan. Od sada je trebalo zvati telefonom jedan od tih nekoliko taksija stacioniranih u Vien–Labau da vas uzme u Mirkuronima i da vas odveze, s
tim da mu se plati povratak, do Remon-Poenkarea. Posle treba ~ekati da se on smiluje da ponovo do|e po vas ili da slu~aj tuda nanese kakvog saose}ajnog voza~a. Eto zato sam ja sada ograni~io svoje posete na dve do tri godi{we. A i zato {to svaki put ~ekam dva do tri sata ispred ulazne kapije. [to mi je s vremenom ostavilo duge dokolice da posmatram pona{awe staraca begunaca. Ne pojavquju se svi na isti na~in. Mali broj ih nailazi sa nagrnutim kaputom, a poneki na|u ~ak i cipele. No, ve}ina izlazi u ku}nim haqinama i papu~ama, {tavi{e, u spava}icama ili pixamama, katkada bosi. Niti svi postupaju na sli~an na~in. Mawina me|u wima kora~a pravo ka ~uvarevoj ku}ici, oni dr`e ~elo visoko podignuto i prave se da `ure. Najve}i deo ih se dugo krije iza ugla posledwe od centralnih zgrada, vrebaju}i trenutak kada nadzor popusti, da zbri{u {to br`e mogu. Nisu svi ni uhva}eni jednako. Neki su odmah nakon bega opa`eni i pra}eni u hodnicima, na stepenicaama ili du` aleja; mnoge su presreli vratari; druge su vratili ~lanovi osobqa za negu koji su ih, dolaze}i na posao, videli napoqu, ponekad na drumu, pa ~ak ve} odmakle i po nekoliko kilometara. Nemaju svi oni identi~ne reakcije. Jedni se otimaju, protestvuju, govore o poslu, o prijateqima, o rodbini koju moraju da vide. Drugi pu{taju da ih odvuku bez mnogo otpora, ne znaju}i vi{e gde su `eleli da odu, ko su, odakle su utekli, gde }e se vratiti.
Jer svi se oni uvek vra}aju bolnici. Ponekad imaju pravo na zadr`avawe u ~uvarevoj prostoriji, na topli napitak, na ku}nu haqinu ili kaput, dok telefon ne da uzbunu. Uglavnom ih vode, pomalo vuku, pre guraju ka wihovim sobama, jedna, dve ili tri bolni~arke, ve} prema prilikama. Nikada nisam video da je osobqe u~inilo i najmawi neprijatan potez u odnosu na wih. Za trideset godina, koliko prisustvujem varijantama jedne iste scene, u stawu sam da posvedo~im da se ~ak ni sa najnepokornijim stanovnicima doma nije postupalo grubo. Odajem po{tovawe qubaznosti i strpqewu tih mladih `ena i tih mladih mu{karaca ~ije mi je zanimawe jo{ davnih dana izgledalo nezahvalno. Nekada su bolni~arke i negovateqice koje su li~no poznavale stanovnike svog doma, br`e prime}ivale wihov nestanak i ube|ivale su ih da se vrate u stado, pozivaju}i se na autoritet wihovih bli`wih i ne`no ih nazivaju}i wihovim imenima. A sada, osobqe u prolazu prepu{ta se pronicqivosti svojih kolega da bi zaustavilo begunce koje su primorani da zadr`e malo ~vr{}om rukom dok ne provere kojem odelewu fale stanovnici ~iji vi{e niko ne poznaje identitet. Danas, jedva da je ostalo normalno izmeniti kratki pozdrav sa meteorima u bluzama koje nisam poznavao boqe nego {to su oni poznavali mene. A ima posebno te{kih trenutaka. To su naro~ito ki{ni dani, kada od mog taksija nema ni traga i kada auto-stop ne funkcioni{e, kada ste`em svoju staru kabanicu oko bora na potiqku ~ije sede vlasi malo pomalo opadaju. Tada ispred ulaza ~esto prolaze mladi qudi u kolima koji me nikada ne gledaju u o~i, koji ispitiva~ki posmatraju moju umornu pojavu, koji pogledom istra`uju moje iskrivqene cipele i koji oklevaju nekoliko dugih trenutaka pre nego {to me ostave da ~ekam pred vratima umiraonice.
22 ^etvrtak 5. novembar 2026.
DRU[TVO
TU@ILAC STEFANOVI] OTKRIO:
Za {ta se terete uhap{eni na~elnici policije Kri~ak i Sekulovi} TU@ILA[TVO OTKRILO DETAQE RE@IMSKE PQA^KE:
Macura i dvoje zaposlenih izneli 380 miliona evra iz trezora Alta banke! Tri osobe zaposlene u Alta banci uhap{ene su po nalogu Javnog tu`ila{tva za organizovani kriminal zbog sumwe da su zloupotrebom polo`aja iz trezora banke neovla{}eno iznosile novac i tako pribavile protivpravnu imovinsku korist od oko 45 milijardi dinara. Kako je saop{tio JTOK, uhap{eni su odgovorno lice banke D.M., direktor Odeqewa trezora i upravqawa gotovinom G.M. i saradnik za trezorsko poslovawe I.P. Po nalogu tu`ila{tva, 31. oktobra i 1. novembra obavqeni su pretresi prostorija Alta banke, kao i stambenog prostora osumwi~enog D.M. Tokom pretresa banke izvr{en je i popis gotovog novca u trezoru. Prema sumwama tu`ila{tva, D.M. je u prethodnom periodu, zakqu~no sa 31. oktobrom 2026. godine, prekora~io granice svojih ovla{}ewa, dok su mu G.M. i I.P. pomogli u izvr{ewu krivi~nog dela. Kako se navodi, oni su bili zadu`eni za neposredno rukovawe vrednostima u trezoru banke, a D.M. su omogu}avali neovla{}ene ulaske u trezor „Depo“ tako {to su mu predavali kartice za ulazak ili su svojim karticama i prisustvom omogu}avali pristup. Tu`ila{tvo sumwa da je D.M. tokom tih ulazaka iz trezora iznosio novac i na taj na~in pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od oko 45 milijardi dinara. D.M. se na teret stavqa krivi~no delo zloupotreba polo`aja odgovornog lica iz ~lana 227, stav 3, u vezi sa stavom 1 Krivi~nog zakonika, dok se G.M. i I.P. sumwi~e da su mu pomogli u izvr{ewu tog dela. Svim osumwi~enima odre|eno je zadr`avawe do 48 sati, a u narednom periodu bi}e saslu{ani u Javnom tu`ila{tvu za organizovani kriminal. JTOK je najavio da }e javnost blagovremeno obave{tavati o daqim merama i aktivnostima u ovom predmetu.
Vu~i}: Ja oko para ne potpisujem i ne radim ni{ta ne mo`e ni{ta da se prona|e Biv{i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da se ne pla{i hap{ewa jer oko para, kako je rekao, nije potpisivao ni{ta. Vu~i} je gostuju}i na TV Pink rekao da se protiv wega ne mo`e prona}i ni{ta. „Ja oko para ne potpisujem i ne radim ni{ta i oko toga ne mo`e ni{ta da se prona|e. Ne znam da li me razumete. Mo`ete da tra`ite da li je on (Vu~i}) nekome ne{to rekao. Bukvalno, trla baba lan, da joj pro|e dan. Nemaju ni{ta”, istakao je biv{i predsednik Srbije.
Glavni javni tu`ilac Vi{eg javnog tu`ila{tva u Beogradu Nenad Stefanovi} izjavio je da je odre|eno zadr`avawe od 48 sati na~elniku Uprave kriminalisti~ke policije Marku Kri~ku i na~elniku Slu`be za suzbijawe kriminala Bo{ku Sekulovi}u, osumwi~enima za zloupotrebu slu`benog polo`aja u slu~aju „Sewak”. Stefanovi} je na konferenciji za medije ponovio da Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu i svi wegovi javni tu`ioci postupaju iskqu~ivo u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. „S tim u vezi realizovano je i dana{we hap{ewe, koje nema nikakve veze sa izbornim procesima i rezultatima parlamentarnih izbora”, dodao je on. Kako je naveo, Tu`ila{tvo je svoje predistra`ne radwe u ovom predmetu po~elo da sprovodi u maju ove godine kada je do{lo do opstrukcije rada postupaju}ih javnih tu`ilaca, a nakon toga je krajem jula u predmet zdru`ena krivi~na prijava podneta od strane advokata o{te}enog, {to je sve jerezultiralo li{ewem slobode dvojice visokih policijskih funkcionera. On je ukazao da su s tim u vezi po nalogu Posebnog odeqewa za suzbijawe korupcije Vi{eg javnog tu`ila{tva u Beogradu policijski slu`benici Slu`be za borbu protiv korupcije MUP RS uhapsili na~elnika Uprave kriminalisti~ke policije Kri~ka i na~elnika Slu`be za suzbijawe kriminala Sekulovi}a.
Marko Kri~ak i Bo{ko Sekulovi} su li{eni slobode zbog postojawa osnova sumwe da su od 12. maja do 3. juna 2026. godine kao slu`bena lica MUP RS prekora~ewem i iskori{}avawem svog slu`benog polo`aja, te nevr{ewem svoje slu`bene du`nosti, naneli {tetu i te`e povredili prava o{te}enog - biv{eg na~elnika PU za grad Beograd Veselina Mili}a, tokom svog postupawa povodom izvr{ewa krivi~nog dela Te{ko ubistvo na {tetu Aleksandra Ne{ovi}a 12. maja 2026. godine u restoranu „27”. „Tako|e, postoje osnovi sumwe da je na~elnik UKP M.K. 16. maja 2026. godine sa drugim za sada NN policijskim slu`benicima u prostorijama UKP zlostavqao i mu~io o{te}enog N.L.”, rekao je Stefanovi}, a prenosi Tawug. On je naveo da se krivi~nom prijavom na~elniku UKP na teret stavqaju krivi~no delo Zloupotreba slu`benog polo`aja iz ~lana 359 stav 1 Krivi~nog zakonika i krivi~no delo Zlostavqawe i mu~ewe iz ~lana 137 Krivi~nog zakonika, a na~elniku SSK krivi~no delo Zloupotreba slu`benog polo`aja iz ~lana 359 stav 1 Krivi~nog zakonika.
„Uhap{enim licima je po nalogu postupaju}eg javnog tu`ioca odre|eno zadr`avawe do 48 sati u kom roku }e biti privedeni na saslu{awe VJT u Beogradu”, rekao je glavni javni tu`ilac VJT u Beogradu. Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu objavilo je na svom sajtu detaqe krivi~ne prijave protiv Kri~ka i Sekulovi}a. Kako se izme|u ostalog navodi, Sekulovi}, odnosno B.S. kako je navedeno u saop{tewu, a koji se tereti za krivi~no delo Zloupotreba slu`benog polo`aja, sa~inio je krivi~nu prijavu protiv Sa{e V. zbog krivi~nog dela Te{ko ubistvo na {tetu A.N, kojom su bila obuhva}ena i druga lica, me|u kojima i V.M. (Veselin Mili}) kojima se na teret stavqalo krivi~no delo Pomo} u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela i Neprijavqivawe krivi~nog dela i u~inioca. „B.S. je to u~inio iako je u trenutku sa~iwavawa pomenute prijave znao da je V.M. pre izvr{ewa krivi~nog dela Te{ko ubistvo od strane Sa{e V, napustio lice mesta – restoran ‚27’ na Sewaku, u pratwi svog obezbe|ewa”, navodi se u saop{tewu VJT.
NACISTI^KI I USTA[KI SIMBOLI UZNEMIRILI SRBE U HRVATSKOJ:
Grafiti sa kukastim krstom i usta{kim ”U” U Oti{i}u, selu u Dalmatinskoj zagori u blizini Vrlike u kojem `ive pripadnici srpske nacionalne mawine, na tablama s nazivom mesta osvanuli su grafiti s kukastim krstom i u{atim „U”. Latini~no slovu „U” koje na vrhu svojih krakova ima dva zakrivqena dodatka (u{i) je zvani~ni amblem i glavni simbol usta{kog pokreta iz vremena Drugog svetskog rata. Na putokazu za Stojsavqevi}e, Stojanovi}e i Petrovi}e tako|e je iscrtano usta{ko „U”. Prema saznawima me{tana, 31. oktobra oko 17 sati znakovi su bili netaknuti, a uni{tena signalizacija osvanula je ujutro 1. novembra. Na asfaltu stoji i potpis – Torcida. Policijskoj stanici Siw podneta je prijava protiv nepoznatih po~inilaca zbog ponovqenog krivi~nog dela javnog podsticawa na nasiqe i mr`wu te o{te}ewa tu|e stvari (zlo~in iz mr`we). U prijavi je navedeno da se ne radi o izolovanom slu~aju o{te}ewa jednog znaka, ve} da je devastiran i ispisan
gotovo svaki saobra}ajni znak na potezu od samog ulaza u selo pa sve do centra Oti{i}a. Na svim tim mestima namerno su iscrtana usta{ka obele`ja i simboli totalitarnog fa{isti~kog re`ima. Navedeno je i da se radi o kontinuiranom ponavqawu krivi~nih dela motivisanih mr`wom prema pripadnicima srpske nacionalne mawine na podru~ju naseqa Oti{i}. „Ovakvi incidenti se ne mogu posmatrati kao obi~an vandalizam ili prekr{aj protiv javnog reda i mira. Re~ je o sistemskom, organizovanom i namernom za-
stra{ivawu, nesno{qivosti i javnom podsticawu na mr`wu usmerenu prema lokalnom stanovni{tvu i povratnicima pravoslavne veroispovesti na ovom podru~ju”, navodi se u prijavi. Prijavu je podneo Jovica Ra|en, potpredsednik Ve}a srpske nacionalne mawine za grad Vrliku, pi{e portal srpskog nedeqnika „Novosti”. Tra`i se i poja~avawe redovnih policijskih patrola na podru~ju naseqa Oti{i}, s posebnim naglaskom na kasne ve~erwe i no}ne sate, radi preventivne za{tite gra|ana, wihove imovine i javne infrastrukture.
LEPA SRBIJA
^etvrtak 5. novembar 2026. 23
LAZAREV KRST SE VRA]A U SRBIJU:
KAKO JE JEDAN OD NAJUGLEDNIJIH SVETSKIH NAU^NIH ^ASOPISA PISAO O POBEDI STUDENTSKE LISTE:
”Ovo bi mogao da bude najpametniji parlament na svetu” Ugledni nau~ni ~asopis Science objavio je tekst posve}en pobedi Studentske liste na parlamentarnim izborima u Srbiji, posebno isti~u}i ~iwenicu da se me|u novoizabranim poslanicima nalazi veliki broj nau~nika, univerzitetskih profesora, lekara i istra`iva~a. U tekstu se navodi da bi Srbija mogla da dobije „parlament sa najvi{e intelektualaca na svetu“, a pa`wa je posve}ena i promenama koje akademska zajednica o~ekuje nakon odlaska Aleksandra Vu~i}a sa vlasti. „Astrofizi~ar koji prou~ava evoluciju galaksija. Elektroin`ewer koji je u~estvovao u projektovawu robota. Organski hemi~ar koji je tokom pandemije radio na razvoju lekova protiv kovida 19. Istra`iva~ u oblasti obrazovawa, sociolog, nekoliko politikologa, ekonomista, lekara i medicinskih istra`iva~a. Svi oni izabrani su u ono {to bi vrlo lako mogao da bude parlament sa najvi{e intelektualaca na svetu“, ovim re~ima Science zapo~iwe tekst o politi~kim promenama u Srbiji. Ugledni ~asopis podse}a da je opozicioni pokret predvo|en studentima na izborima odr`anim 25. oktobra osvojio 141 od ukupno 250 poslani~kih mesta u Narodnoj skup{tini Srbije. Posebno se isti~e da desetine poslanika dolaze iz akademskog sveta, dok vi{e od polovine novoizabranih predstavnika ima doktorat nauka ili diplomu doktora medicine. Science pi{e da je pred Studentskom listom sada veliki zadatak – formirawe nove vlade i odre|ivawe budu}eg pravca Srbije, nakon 13 godina vlasti Aleksandra Vu~i}a, koju ovaj ~asopis opisuje kao „populisti~ku autoritarnu vladavinu“. Kako se navodi, studenti su tokom kampawe obe}ali obra~un sa korupcijom, uspostavqawe vladavine prava i sistema u kojem }e stru~nost, odgovornost i zasluge imati prednost nad politi~kim vezama. „ZA NA[E UNIVERZITETE OVA POBEDA JE PRESUDNA“ Poseban deo teksta posve}en je stawu u srpskoj nauci i visokom obrazovawu, kao i o~ekivawima akademske zajednice od nove vlasti. Science ocewuje da su tokom Vu~i}eve vladavine akademske slobode uru{avane, univerziteti postajali sve vi{e politizovani, dok su kriti~ari vlasti bili marginalizovani. Zbog toga se, kako se navodi, od nove vlasti o~ekuju ve}a autonomija univerziteta, stabilnije finansirawe nauke, dostupnije obrazovawe i mere kojima bi se zaustavio dugogodi{wi odlazak obrazovanih qudi iz Srbije. „Za na{e univerzitete ova pobeda je presudna – ona odmah zaustavqa aktivno uru{avawe visokog obrazovawa koje je sprovodio prethodni re`im“, izjavila je za Science Sofija Stefanovi}, bioarheolo{kiwa sa Univerziteta u Beogradu. Ona je naglasila da }e oporavak nau~nog sektora zahtevati vreme, budu}i da nova vlada najpre mora da obnovi vladavinu prava i izbori se sa korupcijom. „Jasno je da su promene na vidiku“, poru~ila je Stefanovi}. OD PADA NADSTRE[NICE DO IZBORNE POBEDE Science se osvrnuo i na nastanak studentskog pokreta, podse}aju}i da je sve po~elo nakon tragedije na `elezni~koj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, kada je u padu nadstre{nice poginulo 16 qudi. Studenti su tada zatra`ili odgovornost za tragediju, ukazuju}i na korupciju u javnom sektoru, ali su wihovi zahtevi ostajali bez odgovora. Protesti su vremenom postajali sve masovniji, a studentima su se pridru`ili univerzitetski profesori, nastavnici i brojni gra|ani. U maju 2025. godine studenti su zatra`ili raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora, nakon ~ega su po~eli da formiraju listu kandidata. Umesto da se sami kandiduju, odlu~ili su da okupe qude kojima veruju, me|u kojima su se na{li nau~nici, profesori, lekari, advokati, poqoprivrednici, umetnici, nastavnici, ali i jedan biv{i ko{arka{. Na prvom mestu liste na{ao se kardiolog Ilija Sr|anovi}, mada Science napomiwe da on nije zvani~ni lider pokreta i da jo{ nije poznato kakvu }e ulogu imati u budu}oj vlasti. ^asopis isti~e i da mnogi od novih poslanika nemaju nikakvo prethodno politi~ko iskustvo, ali da bi wihova stru~nost mogla da bude dragocena za reforme koje Srbiju o~ekuju.
Sti`e nam svetiwa sa Svete Gore, na woj je ~estica krsta na kojem je Isus razapet Krst od ^asnog drveta na kome je po predawu razapet Hrist, poklon kneza Lazara svetogorskom Vatopedu, druga je izuzetna relikvija koja }e posle Bogorodi~inog pojasa iz ovog manastira biti privremeno preneta u Srbiju. Weno preno{ewe najavili su patrijarh srpski Porfirije i iguman Vatopeda arhimandrit Jefrem, a precizan termin kada }e verni narod u Srbiji mo}i da se pokloni pred ovom svetiwom, jo{ nije objavqen. Relikvije koje sadr`e ~esticu ^asnog drveta za hri{}ane imaju izuzetan duhovni zna~aj, jer predstavqaju simbol pobede nad smr}u, vaskrsewa i spasewa ~ove~anstva. One su i simbol hri{}anskog carstva na zemqi koje su od Konstantina Velikog vladari nosili ispred svoje vojske u bojevima. To svedo~i izuzetnom, carskom poklonu koji je knez Lazar, uz Bogorodi~in pojas, poklonio Vatopedu. Iako hrisovuqa koja se obi~no daje uz takve poklone nije sa~uvana, vekovno vatopedsko predawe nedvosmisleno svedo~i da je re~ o Lazarevom daru. Po{to se u Hilandaru ~uvao veliki komad ~asnog krsta drveta koji je 1230. Sveti Sava dobio od romejskog cara Jovana Vataca pretpostavqa se da je Lazarev krst na~iwen od tog drveta „osve}enog Hristovim telom i krvqu”. - Stavroteka tradicionalno poznata kao Lazarev krst danas se ~uva u svetogorskom manastiru Vatopedu. Bez obzira na to {to za ovu identifikaciju nema ~vrstih osnova, stavroteka, bez sumwe srpskog porekla sude}i po sadr`ini i jeziku natpisa, izuzetno je vredan predmet. Ona pripada rasprostrawenom tipu poznosredwovekovnih relikvijara. Ima oblik pravougaone plo~e sa srebrnim, bogato ukra{enim okovom. U sredi{wem delu plo~e je udubqewe u kojem se nalazi ^asno drvo ~udotvornih svojstava, kako se veruje, a oko wega je niz malih pravougaonih poqa s mo{tima svetaca - navodi istori~ar umetnosti prof. dr Danica Popovi} u kapitalnom delu „Pod okriqem svetosti: kult svetih vladara i relikvija u sredwovekovnoj Srbiji”. U Vatopedu se ~uva jo{ jedna izuzetna srpska stavroteka, relikvijar bra}e Musi}, velmo`a i ne}aka kneza Lazara izginulih na Kosovu. Dr Danica Popovi} ka`e da je kult ~asnog krsta „ne samo istorijski i religiozni fenomen prvoga reda ve} i mo}an simbol tokom ~itave povesti hri{}anstva”. Krst na kome je razapet Hrist, po predawu je 325. prona{la ~udom rimska carica Avgusta Flavija Helena, u hri{}anstvu Sveta Jelena. Da je re~
o Hristovom krstu, prepoznato je wegovim polagawem na telo pokojnika koji je vaskrsnuo. Od kada ~asni krst nosi i epitet „`ivotvorni” i postaje simbol hri{}anskog carstva, pobede i isceqewa. Posle pada Svete zemqe pod islamsku vlast i krsta{kih osvajawa on se~en, a wegovi delovi su skrivani. Pe}ina u kojoj je ^asni krst prona|en danas je rasko{na podzemna kapela u Hramu Vaskrsewa u Jerusalimu. ^asni krst je smatran i „svetim oru`jem hri{}anstva” o ~emu govore prva pouzdana svedo~anstva o wegovim vezama sa Srbima. Nemawini hagiografi, Stefan Prvoven~ani i Domentijan, opisali su naprsni krst s dragocenim ~esticama koji je nosio veliki `upan, nagla{avaju}i da je pomo}u tog „znamewa `ivotvornog krsta” pobedio u ratu sa „zakonoprestupnom” bra}om i protiv „neprijateqskih varvara”. Nemawa je kao monah Simeon sa Atosa taj krst poslao Stefanu Prvoven~anom sa zavetom da mu bude „~uvar i utvr|ewe i pomo}nik u borbama”, „o{tro kopqe i {tit”, ali i „isceliteq bolesti i rana du{evnih”, a dr`avi „uto~i{te i stena”. - Sam gest slawa relikvije u „ota~astvo”, sinu i nasledniku, nosio je nagla{en dinasti~ki smisao, utoliko pre {to je ~asni krst ritualno i vrlo sve~ano polo`en „u svoju crkvu, na spremqeno mu mesto”. To mesto je, po svoj prilici, bila Studenica - dinasti~ka grobna crkva, sredi{te kulta i rasadnik vladarske ideologije Nemawi}a - navodi prof. dr Danica Popovi}. Ve}ina svetogorskih manastira poseduje deli}e-~estice ~asnog krsta ugra|ene u relikvijare ili ru~ne krstove od dragocenih metala ukra{ene dragim kamewem. Mnoge od tih ~estica, ukqu~uju}i one u Lazarevom krstu, po svetogorskim predawima poti~u od velikog dela ^asnog drveta koji je Sveti Sava dobio od romejskog cara Jovana Vataca na povratku sa prvog putovawa u Svetu zemqu i odneo ga u Hilandar.
Poklon je bio znak priznawa i zahvalnosti prvom srpskom arhiepiskopu koji je pravoslavce, posle du`e od veka progonstva od strane latinskih krsta{a, vratio u Svetu zemqu. On je 1229. ustrojio srpske konake i manastire u Akri i Jerusalimu gde su pravoslavni poklonici prvi put posle 1099. mogli da borave tokom hodo~a{}a. - Deo ~asnog krsta doneo je u Hilandar 1230. godine Sveti Sava na povratku sa svog prvog pokloni~kog putovawa u Svetu zemqu. Poklonio mu ga je, pored ostalih relikvija i svetih mo{tiju, nikejski car Jovan III Vatac (1222-1254). O poklonu ovih svetiwa dao je car Svetom Savi i hrisovuqu, koja je propala za vreme po`ara manastira Hilandara 1722. godine... Sama pak ~estica ~asnog krsta ostala je u crkvi neo{te}ena i uskoro }e u `ivotu i radu hilandaraca dobiti posebnu misiju - napisao je veliki istori~ar prof. dr Du{an Ka{i}. Hilandar je u 18. veku zapao u velike dugove zbog osmanskih globa i monasi su se razi{li po svetu u „pisaniju” - sakupqawe dobrovoqnih priloga za spas svetiwe. - Pored kwige u koju su upisivali priloge, oni su nosili na put krst, epitrahiq, trebnik i po koji sasud sa svetiteqskim mo{tima... Uvi|aju}i veliki zna~aj ovih svetiwa za uspeh misije kalu|era-putnika, bratstvo manastira Hilandara je u ovoj svojoj velikoj nu`di odlu~ilo da se, radi jo{ efikasnijeg uticaja na versko-moralni `ivot i dare`qivost naroda kome se kalu|eri obra}aju, upotrebi i deo ^asnog krsta Hristovog koji je u Hilandar nekad doneo Sveti Sava. Zato je 1767. donesena odluka da se postoje}i deo ~asnog krsta razdeli na dva dela, pa da jedan deo ostaje stalno u manastiru, a drugi da se nosi u pisaniju u velikoj manastirskoj nu`di. O svemu tome sa~uvana su tri saborna dokumenta - otkrio je dr Ka{i} istra`uju}i hilandarski arhiv. Delovi ^asnog drveta i danas postoje Svetoj Srpskoj carskoj lavri.
24 ^etvrtak 5. novembar 2026.
FEQTON
УСПОН И ПАД КРАJИНЕ (6) Након што смо ми из Краjине одбили Венсов план, Слободан Милошевић jе извршио смену Милана Бабића и комплетне власти коjу jе он представљао. Заменио га jе Гораном Хаџићем, коjи jе већ сутрадан прихватио план, чиме jе био утрт пут за сламање Краjине
Srbi kontroli{u tri ~etvrtine BiH Пише: Borivoj Ra{uo (@agrovi} kod Knina, 10. oktobar 1957) srpski je pesnik, politi~ar i politikolog, bио jе министар спољних послова и министар за информисање у Влади Републике Српске Краjине Vojni uspesi srpske vojske pod komandom Ratka Mladi}a u vrlo kratkom roku su omogu}ili da Srbi kontroli{u tri ~etvrtine teritorije Bosne i Hercegovine. Politi~ko organizovawe i uspostavqawe civilne vlasti na toj teritoriji, bili su pretpostavka konstituisawa Republike Srpske, {to je i u~iweno preko Srpske demokratske stranke i predsednika Radovana Karaxi}a. Takav razvoj doga|aja nije bio po voqi zapadnih zemaqa, u to vreme dominantnih ~inilaca me|unarodne zajednice, te su posegli za pravqewem Vens-Ovenovog plana, kako bi to srpsko dr`avno konstituisawe bilo osuje}eno. Sli~nost sa Vensovim planom za Krajinu je o~igledna, s tim {to je Skup{tina Republike Srpske, odbila taj plan i pored li~nog prisustva Slobodana Milo{evi}a. Nakon briqantnog govora Radovana Karaxi}a, u kome je izrekao su{tinske razloge za odbijawe plana, precizno navode}i nacionalne ciqeve srpskog naroda, narodnim poslanicima je postalo jasno o ~emu je re~. RA\AWE REPUBLIKE SRPSKE General Ratko Mladi} je bio primoran da ono {to je odbranio na terenu, sada brani u sopstvenoj Skup{tini. Uradio je to vrlo uspe{no, tako {to je na plan{eti pokazao {ta Srbi kontroli{u a {ta im „dodequje“ Vens-Ovenov plan. Razlika u te dve karte bila je dovoqan razlog da Narodna skup{tina Republike Srpske jednoglasno odbije plan. Odbijawe Vens–Ovenovog plana je rodno mesto srpske dr`ave preko Drine, Republike Srpske. Zati{je u Krajini posle nametawa Vensovog plana, uz dva zlikova~ka pohoda usta{a na Meda~ki xep i Miqeva~ki plato, koji su u~inili po navici, omogu}ilo je meni li~no da se anga`ujem
Vojni uspesi srpske vojske pod komandom Ratka Mladi}a u vrlo kratkom roku su omogu}ili da Srbi kontroli{u tri ~etvrtine teritorije Bosne i Hercegovine na {irem nacionalnom planu. Budu}i da sam imao bliske odnose sa rukovodstvom Republike Srpske, iskoristio sam to za dovo|ewe delegacija Srpske liberalne stranke i Demokratske stranke Srbije u Republiku Srpsku na konsultacije i dogovore. Pamti}u razgovor izme|u Radovana Karaxi}a i Vojislava Ko{tunice, u kome sam i sam u~estvovao, po tome {to je on bio strate{kog karaktera bez frazirawa i praznoslovqa. Vojislav Ko{tunica, predsednik DSS-a, bio je postojani rodoqub, sa izgra|enim na~elnim nacionalnim stavom, koji je bio izra`avan u demokratskoj formi, {to je wegovom politi~kom stavu davalo posebnu te`inu. S druge strane Karaxi}, predsednik Republike Srpske, imao je sli~ne osobine u koje je ugra|ivao ratno iskustvo i politi~ku viziju. Pri povratku iz Republike Srpske za Beograd, vozilo u kome je bio Vojislav Ko{tunica imalo je kvar, pa smo se zaustavili. Mesto na kome smo se zaustavili bilo je retko naseqeno ali ipak smo stali u blizini jedne usamqene ku}e. Videv{i {ta se de{ava, uku}ani su do{li do samog puta i, prepoznav{i Vojislava Ko{tunicu pokazali – bar je to bio moj utisak – me{avinu odu{evqewa i iznena|ewa. Vojislav Ko{tunica za wih je bio oli~ewe Srbije, a Srbija je bila najzna~ajniji pojam tog vremena. Politika Slobodana Milo{evi}a prema Republici Srpskoj, posle wegovog debakla na Skup{tini Republike Srpske, zbog nemogu}nosti da nametne pogubni Vens-Ovenov plan, bila je sve grubqa, da bi zavr{ila uvo|ewem sramnih i opasnih sankcija Republici Srpskoj.
VREME NACIONALNOG REALIZMA Ilustracije radi nave{}u dva primera koji jednovremeno govore o strahotama i u`asu rata i vitalizmu i `eqi za `ivotom. Putuju}i iz Beograda za Knin, na poqu izme|u O{treqa i Drvara, uo~io sam zanimqivu scenu. U koloni su i{la tri kowa, koje je vodio stariji ~ovek. Na jednom od tih kowa jahao je unuk kowovodice, ne stariji od pet godina. Zaustavili smo se i progovorio sam nekoliko re~i sa tim ~ovekom. Pitao sam ga ~ime se bavi u ovo stra{no vreme rata. On je rekao „bavim se trgovinom kowima“. Na moje pitawe kako prolazi u tom poslu, on mi je lakonski odgovorio „Po{to uzmem, po to ne dam“. Time mi je sve rekao. Vratio sam se do kola i uzeo dve banane koje sam imao kod sebe. Dao sam ih de~aku koji je i daqe sedeo na kowu. Uzeo je jednu bananu i bez qu{tewa je zagrizao i po~eo da jede. Sve mi je bilo jasno. Drugi slu~aj desio se u Pla{kom, kada sam obilazio borce na frontu. U jednom dvori{tu, sedela je baka \ur|ija. Pri{li smo i ponudili smo joj neki keks i vo}e, rekav{i da smo do{li iz Srbije. Ona je rekla „ostavite vi to sebi, jer ~ujem na hrvatskoj televiziji da vi u Beogradu stojite u redu za hleb“. O ~emu se zapravo radilo? Usta{ka propaganda je redove koje su formirale {tedi{e piramidalnih banaka Dafiment i Jugoskandik, predstavila kao redove za hleb. Baka \ur|ija nam je rekla „Va`no je da vi imate, jer ako nema Srbija, nama je sve xaba. Mi smo jedno“. U tom ~asu, odmah sam se setio deda Stanoja u Zaje~aru i shvatio da je narodno poimawe besprekorno. Na`alost, narod ne odlu~uje o svo-
joj sudbini, ve} to u wegovo ime rade wegovi predstavnici. Ti predstavnici, kao {to pokazuje slu~aj Krajine, u~estvuju u {iroj predstavi isprepletenih interesa, koja poprima sve odlike tragedije. Srpska kolona iz Krajine za Srpsku i Srbiju, zavr{ni je ~in te tragedije. Nakon nametawa Vensovog plana Republici Srpskoj Krajini, dve godine posle, raspisani su predsedni~ki i parlamentarni izbori. To je trebalo da ostavi privid kakve-takve normalnosti. Rezultati izbora bili su o~ekivani. Milan Marti} je uz pomo} Milo{evi}a dobio te izbore, ~ime je Milan Babi}, realni pobednik po voqi naroda, navodno izgubio. Na parlamentarnim izborima Babi}eva SDS Krajine je dobila izbore, ali ne tako uverqivo da bi sama mogla formirati vladu. Druge dve stranke, koje su tako|e dobile zna~ajan broj glasova, bile su Srpska radikalna stranka Krajine i Socijalisti~ka partija Krajine. Milan Babi} je prirodno otpo~eo razgovore, u kojima sam i sam u~estvovao, sa Srpskom radikalnom strankom Krajine za formirawe vladine ve}ine i postigao sporazum. Me|utim, kako je mandat za premijera davao Milan Marti} kao predsednik Republike, nije `eleo, uz sugestiju Milo{evi}a, da ga ponudi Milanu Babi}u, nego ga je poverio Borislavu Mikeli}u. Tu politi~ku igru li{enu politi~kog legitimiteta Babi} je, na moje iznena|ewe prihvatio, i taj momenat smatram po~etkom politi~kog pada Milana Babi}a i wegovog odustajawa od Republike Srpske Krajine. Ubrzo potom, formirana je Vlada Krajine na ~elu sa Borislavom Mikeli}em u biv{oj hrvatskoj vili u ulici Aleksandra Stambolijskog u Beogradu, pod budnim okom Jovice Stani{i}a, {efa Dr`avne bezbednosti Srbije. Naime, dok smo mi u prizemqu te vile raspravqali o raspodeli ministarstava u vladi, na spratu je sedeo Jovica Stani{i}. Mikeli}evi qudi su pri svakoj za wih neprijatnoj situaciji odlazili na sprat da se konsultuju sa wim. l Nastavak u slede}em broju
DOGODILO SE NA DANA[WI DAN
5. novembar
1909. - U Po`arevcu je ro|ena slikarka i pesnikiwa Milena Pavlovi}-Barili, najzna~ajnija predstavnica nadrealizma u srpskom slikarstvu. Od 1939. `ivela je u SAD gde je bila ilustratorka modnog ~asopisa „Vog”, scenografkiwa i kostimografkiwa u wujor{kim pozori{tima. Umrla je u Wujorku u 36. godini, posle pada s kowa. 1914. - Francuska i Velika Britanija su u Prvom svetskom ratu objavile rat Otomanskom carstvu. 1914. - Pod komandom generala Oskara Po}oreka u Prvom svetskom ratu po~ela je nova austrougarska ofanziva na Srbiju ~ije su snage prisiqene da se povuku. Kontraofanziva pod komandom @ivojina Mi{i}a usledila je 3. decembra u Kolubarskoj bici, zavr{enoj polovinom decembra pobedom vojske Srbije. 1926. - Posle ~etvrtog atentata na Musolinija, u Italiji je donet Zakon o za{titi dr`ave kojim je uveden totalitarni fa{isti~ki re`im. 1956. - Britanski padobranci su izveli desant na Port Said tokom britansko-francusko-izraelske agresije na Egipat, a Sovjetski Savez je zapretio da }e upotrebiti rakete ukoliko Francuzi i Englezi ne prihvate prekid vatre. 1989. - Umro je ameri~ki pijanista, poreklom ruski Jevrejin, Vladimir Horovic, jedan od najve}ih majstora klavira 20. veka. SSSR je napustio 1925, da bi se prvi put vratio 1986. kada su wegovi koncerti u Moskvi i Lewingradu propra}eni ovacijama. 1996. - Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton ponovo je izabran za predsednika SAD, pobediv{i republikanca Boba Dola. 2000. - Posledwi car Etiopije Hajle Selasije sve~ano je sahrawen u Sabornoj crkvi Svete Trojice u Adis Abebi, 25 godina po{to je umro pod sumwivim okolnostima, a potom bio sahrawen na na~in koji ne dolikuje vladaru. Harizmati~ni afri~ki vo|a koji je po legendi direktni potomak kraqa Solomona i kraqice od Sabe, svrgnut je vojnim udarom 1974, posle 44 godine vladavine. 2006. - Biv{i ira~ki predsednik Sadam Husein osu|en je na smrt ve{awem, zbog zlo~ina protiv ~ove~nosti. Bio je na ~elu dr`ave od 1979. do 2003. Pogubqen je 30. decembra 2006. godine. 2013. - Popisom stanovni{tva utvr|eno je da Bosna i Hercegovina ima 3.791.662 stanovnika. 2020. - Predsednik Kosova Ha{im Ta~i podneo je ostavku po{to je protiv wega u Specijalnom sudu za ratne zlo~ine potvr|ena optu`nica. Biv{i oficiri OVK Ha{im Ta~i, Kadri Veseqi i Rexep Seqimi, optu`eni za zlo~ine protiv ~ove~nosti na Kosovu i u Albaniji, dobrovoqno su otputovali u Hag. 2024. - Ministar gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture Goran Vesi} podneo je ostavku pet dana nakon nesre}e na @elezni~koj stanici u Novom Sadu u kojoj je stradalo 16 qudi, usled pritiska javnosti.
RIZNICA
^etvrtak 5. novembar 2026. 25
OSLOBO\EWE BEOGRADA 1918. GODINE:
„Kad na{i do|u” Beograd, kao i ceo narod potla~ene Srbije, tri pune godine od oktobra 1915. svoje molitve, misli i nade vezivao je za trenutak „kad na{i do|u”. Posle trogodi{we okupacije, 1. novembra 1918. u Beograd je u{ao prvi srpski vojnik, a 9. novembra, odu{evqeno do~ekan od Beogra|ana, u{ao je i vrhovni komandant srpske vojske regent Aleksandar. U tih devet dana novembra 1918. Beograd je u trijumfu slavio pobedu srpske vojske, svoje i oslobo|ewe naroda Kraqevine Srbije. Oven~ana slavom, srpska vojska je slobodu i red donela i drugim ju`noslovenskim narodima Austrougarske monarhije. Ovaj svetli list srpske istorije, dok je Srpstva u Srbiji i van we, treba ~uvati u se}awu. Petnaesti septembar, prema re~ima jednog francuskog vojnog istori~ara, bio je, mo`da posle Marne, najzna~ajniji datum celog Prvog svetskog rata. To je dan kada je vojvoda @ivojin Mi{i}, na~elnik {taba Vrhovne komande, u prisustvu vrhovnog komandanta regenta Aleksandra, izdao zapovest vaskrsloj srpskoj vosjci: „Treba drsko prodirati, bez po~inka, do krajwih granica qudske i kowske snage. U smrt, samo ne stajte. Junaci, napred u otaxbinu.” Od tog trenutka, proboja Solunskog fronta, u narednih 45 dana srpska vojska, pomognuta savezni~kim trupama, ponegde pod borbom, ~istila je dr`avu od ne-
prijateqa. Krajem oktobra bila je nadomak Beograda, a ve} 1. novembra stigla je do prestonice. Wene prethodnice umar{irale su u razoreni i opqa~kani grad, u koji su oktobra 1915, posle oko 30.000 ispaqenih granata i herojske odbrane „kad se borilo da se pogine”, preko srpskih le{eva u{le okupacione trupe. Du`e od tri godine, u Beogradu, umesto srpske, na kubetima Starog i Novog dvora vila se crno-`uta zastava Austrougarske monarhije, ispred dvorskih kapija „ko~operno su se prsili }esarevi vojnici”, a `andarmi su zavodili red i terorisali gra|ane. Stanovnici prestonice u poti{tenosti i nadi ~ekali su da se srpska vojska, a sa wom i sloboda, vrati. Krajem oktobra 1918. godine, dok se prestonicom pronosio glas „sti`u na{i”, stanovnici su gledali sve u`urbanije i nervoznije prebacivawe materijala i qudstva preko Save i Dunava. Posebno preko pontonskog mosta na Savi, koji se nalazio ispod hotela „Bristol” i daqe oko tri kilometra do `elezni~ke stanice u Zemunu. To su radili no}u, po{to je u gradu uveden policijski ~as. Pri odstupawu neprijateq je iz unutra{wosti Srbije gonio ~itava krda goveda i kowa, a komora je bila prepuna opqa~kanih stvari, naro~ito }ilima i posu|a od bakra. Prema procenama, neprijateq je iz Srbije izvukao oko 4.000 vagona `ita, 10.000 grla rogate stoke, 10.000 komada sviwa, 4.000 ovaca i jedan vagon marmelade.
U no}i izme|u 31. oktobra i 1. novembra nebo nad Beogradom bilo je rumeno od vatre mosta koji su Austrijanci zapalili, a koji je tri godine spajao Beograd sa Zemunom i preko kojeg su u logore {irom monarhije odvedeni brojni srpski civili. Kada se razdanilo, na nekim ku}ama ve} su bile oka~ene srpske zastave sa{ivene od materijala svih vrsta. U 13 ~asova i 10 minuta veliki gvozdeni `elezni~ki most neprijateq je bacio u vazduh i reku. Ru{ewem i spaqivawem mostova ozna~en je kraj neprijateqske okupacije. Ulazak oslobodilaca u Beograd trajao je nekoliko dana i svaki dan je bio svojevrsni praznik. Prvog novembra 1918. oko 10 ~asova samo eskadron kowice Dunavske divizije, wih ~etrdesetak kao izvidnica, s potporu~nikom Ivanom @ivaqevi}em na ~elu, u{ao je u Beograd dok most na Savi jo{ nije bio dignut u vazduh. Vrhovna komanda izdala je nare|ewe da trupe ne ulaze u ve}em broju kako ne bi dale povoda neprijatequ da bombarduje varo{ i da gra|anstvo ne gine bez potrebe, jer je pobeda ve} bila sigurna. Na Slaviji je ogromna masa sveta do~ekala oslobodioce na kowima oki}ene cve}em i pe{kirima. U masi gra|ana izdvajala se grupa od oko 1.000 italijanskih zarobqenika koje su Nemci doveli u Beograd, a koji su na do~eku nosili srpsku i italijansku zastavu. Predve~e je u Beograd u{la i pe{adija Sedmog puka, kojim je
U Beograd je u{ao i sve~ano je do~ekan i regent Aleksandar, vrhovni komandant srpske vojske komandovao potpukovnik za general{tabne poslove Du{an Simovi}. Sve~ani ulazak srpske vojske u oslobo|eni Beograd obavqen je 3. novembra 1918. Na ~elu {taba Dunavske divizije i Sedmog pe{adijskog puka jahao je komandant pukovnik Dragomir Milojevi}. Bez no`eva na pu{kama, oki}ena srpska vojska promar{irala je od Slavije do Kalemegdana i vratila se u kasarnu Sedmog pe{adijskog puka u Nemawinoj ulici. Devetog novembra 1918. u automobilu je u Beograd u{ao i sve~ano je do~ekan i regent Aleksandar, vrhovni komandant srpske vojske. Po srpskom obi~aju, sa~ekao ga je predsednik beogradske op{tine Glavini}. Taj trenutak, gde se vide poga~a i so na pe{kiru na kojem je izvezeno „Bog ~uva Srbiju”, ovekove~io je svojom umetni~kom slikom Ivan Ti{ov. Regent je od Slavije do Saborne crkve prepe{a~io po cve}u i zelenilu pozdravqan od naroda. U Beogradu je 13. novembra 1918. potpisana Vojna konvencija o primirju s Ugarskom, kojim su utvr|eni prestanak neprijateqstava na boji{tima, povla~ewe ugarske vojske i zapo-
sedawe ispra`wenih teritorija od strane srpskih i savezni~kih trupa. Smatra se da je Srbija imala najve}i procenat smrtnosti u Prvom svetskom ratu, kao i najve}i procenat mobilisanog stanovni{tva. Ukupni gubici Srbije iznosili su izme|u 1,1 i 1,3 miliona qudi, {to je oko 28 odsto ukupnog stanovni{tva. Dve nedeqe nakon oslobo|ewa vra}eni su raniji nazivi ulica i }irili~ni natpisi u Beogradu. Nose}i slobodu, srpska vojska je pre{la vekovne granice tri reke koje su delile i srpski narod – Save, Dunava i Drine – i svuda je do~ekana kao oslobodilac. Time je stvorila prostor za politi~ku akciju koju su srpska vlada i regent vodili i koja je dovela do progla{ewa Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca 1. decembra 1918. Posledweg dana decembra 1918. Beograd je i slu`beno progla{en prestonicom Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. U Kraqevini se do 1941. kao zvani~ni dr`avni praznik obele`avao 1. decembar kao Dan ujediwewa. Prvi novembar nije bio praznik, a obele`avan je od gradskih vlasti, posebno na okrugle godi{wice.
NAJPOZNATIJI „ZMAJ” SRPSKE ISTORIJE:
Misteriozni despot koji je branio narod Fru{ka gora je zna~ajna destinacija za razumevawe i prou~avawe na{e pro{losti. Pod kro{wama wenih {uma i svodovima wenih manastira zbilo se i skrilo mnogo toga. Deo tih doga|aja i sudbina qudi koji su u wima u~estvovali pripada istoriji. Deo pak, od zaborava ~uvaju narodna predawa i legende kraja. Ovim drugima pripada pri~a o jednoj od najzanimqivijih, ali i najmisterioznijih li~nosti Srbije – Zmaj Ogwenom Vuku. Iza mitskog imena Zmaj Ogwenog Vuka zapravo se krije stvarna istorijska li~nost despota Vuka Brankovi}a. Nemojte da se zbunite – nije u pitawu Vuk Brankovi}, u~esnik Kosovskog boja iz 1389. godine, ve} wegov praunuk iz 15. veka. Vuk (Zmaj Ogweni Vuk) je ro|en oko 1440. godine, u sumrak srpske sredwovekovne dr`ave. Bio je unuk ~uvenog despota \ur|a Brankovi}a i sin despota Grgura koga su Turci u mladosti, zajedno sa bratom Stefanom, oslepeli. Kao mladi}, pritisnut nemilosrdnim politi~kim vetrovima, Vuk se borio na strani Turaka, ali je ubrzo pre{ao u slu`bu ugarskog kraqa Matije Korvina, koji mu je poverio izuzetno va`an zadatak – da stane na ~elo srpskih snaga u Sremu.
DESPOT BEZ DESPOTOVINE Godine 1471. Vuk dobija titulu despota Srbije. Me|utim, bila je to gorka i simboli~na po~ast jer – despotovina vi{e nije postojala! Kraq Matija je dodeqivawem ove zvu~ne titule verovatno `eleo da privu~e Srbe iz krajeva pod turskom vla{}u da nasele Srem i okolne oblasti gde bi, kao prekaqeni ratnici, bili ~uvari ju`ne granice wegove dr`ave i „{tit“ od Turaka. Despot Vuk je tako postao vladar bez dr`ave, ali sa ogromnom odgovorno{}u i narodom koji je u wega gledao kao u jedinu nadu. Ratovao je neumorno – protiv ^eha, Poqaka, a najvi{e protiv Osmanlija. Istakao se u epskim okr{ajima kod [apca, Srebrenice, Smedereva i Sarajeva. Turskim vojnicima se od samog spome-
na wegovog imena ledila krv. Ipak, Vuk nije bio samo neumoqivi ratnik. U godinama koje su usledile pokazao se i kao izuzetno ve{t diplomata. Vodio je `ivu prepisku sa turskim sultanom Bajazitom II i to na srpskom jeziku! Sa~uvano je pet pisama iz tog perioda napisanih }irilicom. FRU[KOGORSKE ZADU@BINE ZMAJ OGWENOG VUKA Iako je upravqao posedima {irom dana{we Vojvodine – od Kupinova i Slankamena, pa sve do Be~kereka, Fru{ka gora je imala posebno mesto u `ivotu despota Vuka. Ova sveta srpska planina, opasana Dunavom, ispresecana gustim {umama i sa izvorima ~iste vode, bila je ne samo uto~i{te za izbe-
gli narod i vojsku, ve} i duhovni bastion koji je trebalo sa~uvati od zaborava i uni{tewa. Despot Vuk je dobro razumeo da se narod ne brani samo ma~em, ve} i verom, kulturom i pismom. Zbog toga se trudio da na obroncima i u skrovitim dolinama Fru{ke gore podi`e zadu`bine koje }e trajati vekovima ~uvaju}i Srbe i wihovu istoriju. Do danas su opstale dve svetiwe za koje predawe ka`e da ih je podigao despot Vuk – crkva Svetog Nikole u Slankamenu i manastir Grgeteg koji je, legenda ka`e, ime dobio u ~ast Vukovog slepog oca Grgura. Podizawe crkava i manastira na Fru{koj gori nastavili su i Vukovi ro|aci – Maksim i Angelina Brankovi}, kao i despot Jovan koji se navodi kao ktitor manastira Jazak, podignutog kraj izvora Jazak vode. Brankovi}i su tako, pod okriqem zelene fru{kogorske planine, podigli ve~ni spomenik i molitveni dom koji i danas ~uva se}awe na wihovu porodicu. KAKO JE DESPOT VUK POSTAO ZMAJ OGWENI VUK? Despot Vuk Grgurevi} Brankovi} umro je sredinom aprila 1485. u svojim ~etrdesetim godinama. Ne zna se pouzdano da li je izdahnuo na bojnom poqu, podlegao ranama ili ga je savladala neka bolest. Iako je bio o`ewen,
iza sebe nije ostavio potomke, ali ne{to drugo jeste – ve~ni mit! Jer, smrt je despota Vuka preselila pravo u narodne pri~e i epske pesme. Jedni su pripovedali da mu je otac zapravo bio zmaj. Drugi da je pripadao tajanstvenom vite{kom redu istog imena. Tre}i da su ga se Turci pla{ili i mrtvog, pa su zato poru{ili wegove dvore i poku{ali da zatru svako se}awe na wega tako da danas ne znamo ni gde mu je grob. Ipak, legende o zmajevitom junaku koji brani i ~uva srpski narod u Sremu opstale su vekovima. Mnogo ih je, ali u svojoj biti sve govore isto – Zmaj Ogweni Vuk pojavquje se uvek kada je najte`e. Posledwi put, pri~aju Stariji Sremci i me{tani sela podno Fru{ke gore, vi|en je u jesen 1944. kada su se nema~ke trupe povla~ile pored Obedske bare. Ba{ nedaleko od ostataka dvora despota Vuka u Kupinovu, tada je bez traga nestalo nekoliko okupatorskih vojnika. I bilo da je ovo samo narodna ma{ta i eho juna~ke pro{losti ovih krajeva, jedno je sigurno – dokle god se Fru{ka gora izdi`e iznad Srema, Zmaj Ogweni Vuk nastavi}e da `ivi u pri~ama o manastirima koje je podigao, ali i legendama koje ~uvaju se}awe na posledweg velikog viteza Vojvodine.
26 ^etvrtak 5. novembar 2026. Mu{karac 65 godina iz Brizbejna, vitak, nepu{a~, tra`i poznanstvo sli~ne dame. Zoran; mob. 0432103884
LUKSUZNI VOZ INSPIRISAN ORIJENT EKSPRESOM PROLAZI]E KROZ BEOGRAD:
Najjeftinija karta 23.600 evra po osobi
Luksuzni voz Golden Eagle Danube Express, inspirisan nekada{wim Orijent ekspresom, od maja 2027. godine putova}e od Venecije do Istanbula, a wegova ruta prolazi}e i kroz Srbiju. Putovawa vozom nekada su bila simbol presti`a, elegancije i u`ivawa u svakom pre|enom kilometru, a upravo se ta pomalo
zaboravqena filozofija ponovo vra}a na evropske `eleznice. Golden Eagle Danube Express, jedan od najekskluzivnijih turisti~kih vozova u Evropi, 2027. godine kre}e na obnovqenu rutu pod nazivom „Balkan Explorer“, koja }e povezati Veneciju i Istanbul, uz zaustavqawa u nekoliko balkanskih zemaqa. Putovawe }e trajati ukupno 12 dana, a po~e}e u Veneciji, gde }e gosti prve dve no}i provesti u hotelu sa pet zvezdica. Nakon obilaska grada kanala i rasko{nih palata, ukrca}e se u luksuzni voz i nastaviti prema Trstu i Sloveniji, gde je planirana poseta ~uvenoj Postojnskoj jami. ^etvrtog dana putnici }e sti}i u Hrvatsku, gde su predvi|eni obilasci Pule i Rijeke. Bosnu i Hercegovinu putnici }e upoznati obilaze}i Sarajevo i Mostar, nakon ~ega se putovawe nastavqa prema Beogradu. U prestonici Srbije planirani su obilasci Kalemegdana, Hrama Svetog Save i muzejskog kompleksa posve}enog Josipu Brozu Titu. Ruta potom vodi kroz Bugarsku, uz posete Sofiji i Plovdivu, a krajwa destinacija je Istanbul.
HOTEL SA PET ZVEZDICA NA [INAMA Golden Eagle Danube Express nije klasi~an putni~ki voz. Re~ je o luksuznom hotelu na {inama, opremqenom privatnim kabinama za spavawe, sopstvenim kupatilima, vagonima-restoranima i elegantnim salonskim prostorima za dru`ewe i odmor. Putnicima su na raspolagawu dve kategorije sme{taja, Deluxe i Superior Deluxe, a kabine su ure|ene tako da pru`e maksimalnu udobnost tokom vi{ednevnog putovawa. U vagonima - restoranima slu`i}e se vrhunska jela i vina, dok }e putnici tokom vo`we mo}i da u`ivaju u pejza`ima evropskih i balkanskih zemaqa. CENA PUTOVAWA: ZA DVE OSOBE I VI[E OD 60.000 EVRA Ipak, ovakav luksuz ima i izuzetno visoku cenu. Prema cenovniku za 2027. godinu, najpovoqniji aran`man u Deluxe kabini, uz sme{taj dve osobe, ko{ta 23.600 evra po osobi. To zna~i da }e par za zajedni~ko putovawe morati da izdvoji najmawe 47.200 evra. Za luksuzniju kategoriju Superior Deluxe cena iznosi 30.700 evra po osobi, odnosno ~ak 61.400 evra za dve osobe. Za one koji `ele da putuju sami cene su jo{ vi{e i, u zavisnosti od kategorije kabine, kre}u se od 35.400 do 51.200 evra. U cenu su ukqu~eni sme{taj u vozu i odabranim hotelima, obroci, pi}a, organizovani izleti, lokalni vodi~i, transferi i brojne dodatne usluge. Za narednu godinu najavqena su tri termina putovawa: od 7. do 18. maja, od 10. do 21. septembra i od 19. do 30. oktobra. Sva tri aran`mana imaju istu po~etnu cenu, a rezervacije su ve} dostupne putem zvani~nog sajta organizatora Golden Eagle Luxury Trains.
MOZAIK
НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Mora}ete da birate izme|u onoga {to `elite i onoga {to se od vas o~ekuje. Partner bi mogao da vam zameri {to ste mislima ~esto negde drugde, pa poku{ajte da prona|ete vi{e vremena jedno za drugo. Slobodni Ovnovi mogli bi da dobiju poruku od osobe za koju su mislili da je odavno iza{la iz wihovog `ivota. Ne `urite sa zakqu~cima, posebno ako se ranije niste najboqe razumeli.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Ve} neko vreme razmi{qate o promeni, ali ste ~ekali da se poklope sve okolnosti. Partner bi mogao da poka`e qubomoru, ~ak i ako za to nema pravog razloga. Nemojte odmah da se branite, ve} poku{ajte da razumete {ta se krije iza takve reakcije. Slobodne Vage mogle bi da upoznaju nekoga na mestu na kojem se najmawe nadaju, mo`da tokom izlaska ili kra}eg putovawa.
l BIK (21. 4. - 21. 5.) Neko bi mogao da vam ponudi ne{to {to na prvi pogled deluje primamqivo, ali nemojte odmah da pristajete. Partner bi mogao da pokrene temu koju ve} neko vreme izbegavate, a iskren razgovor }e da vam donese vi{e mira nego {to o~ekujete. Slobodni Bikovi produbquju komunikaciju sa osobom sa kojom ve} neko vreme imaju nerazja{wen odnos. Mo`da je vreme da se prepustite emocijama.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) Neke stvari koje su vam do sada bile nejasne kona~no bi mogle da dobiju smisao. Zauzete [korpije o~ekuje malo vi{e strasti, ali i razgovor o ne~emu {to se dugo pre}utkuje. Slobodne bi mogle ponovo da se susretnu sa osobom sa kojom nikada nisu do kraja razjasnile odnos. Privla~nost }e biti o~igledna, ali razmislite da li se promenilo ono zbog ~ega ranije nije uspelo.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) O~ekuje vas nedeqa puna razgovora, dogovora i informacija koje bi mogle da vam promene mi{qewe o nekim qudima. Zauzeti Blizanci trebalo bi da prestanu da o~ekuju da partner sam pogodi {ta im smeta. Recite otvoreno {ta `elite, umesto da se povla~ite. Slobodni bi mogli da zapo~nu zanimqivu komunikaciju sa osobom koja `ivi u drugom gradu ili ~esto putuje.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) @ele}ete da promenite rutinu i unesete malo uzbu|ewa u svakodnevicu. Partner bi mogao da vam zameri {to previ{e vremena provodite sa prijateqima ili drugim qudima. Poka`ite mu da vam je stalo, ali nemojte da odustajete od stvari koje vas ~ine sre}nim. Slobodni Strel~evi mogli bi da zapo~nu flert sa osobom koju }e upoznati preko dru{tvenih mre`a ili zajedni~kog dru{tva.
l RAK (22. 6. - 22. 7.) Na poslu morate da budete odlu~niji, posebno ako neko poku{ava da vam prebaci odgovornost za ne{to {to niste uradili. U qubavi vas o~ekuje period u kojem }e sitnice imati ve}i zna~aj od velikih obe}awa. Partner }e da vam poka`e koliko mu je stalo kroz konkretne postupke. Slobodni bi mogli da se na|u u dru{tvu osobe koja }e da ih podseti da qubav ne mora uvek da bude komplikovana.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Vreme je da prestanete da odla`ete odluku koju ve} dugo nosite u sebi. U qubavi }ete `eleti sigurnost i konkretne odgovore. Partner bi mogao da vas iznenadi predlogom koji ukqu~uje zajedni~ke planove za budu}nost. Slobodni Jar~evi mogli bi da upoznaju osobu koja }e da ih privu~e ozbiqno{}u i na~inom razmi{qawa. Ipak, nemojte prebrzo da procewujete da li je neko pravi za vas.
l LAV (23. 7. - 22. 8.) Prilika da se istaknete, ali i da shvatite ko vam je zaista podr{ka, a ko se pojavquje samo kada mu ne{to treba. U qubavi je va`no da ne pretvarate svako neslagawe u borbu za posledwu re~. Partner `eli da oseti da ga slu{ate, a ne samo da ~ekate priliku da odgovorite. Slobodni Lavovi mogli bi da privuku pa`wu osobe koja je na prvi pogled potpuno druga~ija od wihovog uobi~ajenog tipa.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Ne donosite nagle odluke zbog jednog lo{eg dana. Zauzete Vodolije trebalo bi da obrate pa`wu na partnerove potrebe, jer bi druga strana mogla da se ose}a zapostavqeno. Slobodni pripadnici znaka mogli bi da upoznaju osobu sa kojom }e odmah da prona|u zajedni~ke teme. Ipak, nemojte da vas zanimqiva komunikacija navede da zanemarite razlike koje postoje izme|u vas.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Imate potrebu da sredite sve ono {to ste prethodnih nedeqa ostavqali za kasnije. Zauzete Device mogle bi da razgovaraju sa partnerom o zajedni~kim planovima, putovawu ili promeni u svakodnevnom `ivotu. Slobodni bi mogli da se iznenade kada shvate da osoba sa kojom se ~esto dopisuju pokazuje mnogo vi{e interesovawa nego {to su mislili. Ne analizirajte svaku poruku.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Nemojte ba{ svaku sumwu da shvatate kao znak da ne{to nije u redu. Na poslu }ete imati priliku da zavr{ite obavezu koja vam ve} neko vreme stvara pritisak. Partner bi mogao da vam priredi prijatno iznena|ewe ili predlo`i zajedni~ki izlazak koji vam je nedostajao. Slobodne Ribe mogle bi da se na|u pred zanimqivim izborom izme|u dve osobe koje im privla~e pa`wu.
Bil Gejts ka`e da su ove 4 profesije bezbedne od ve{ta~ke inteligencije Bil Gejts, suosniva~ Majkrosofta, smatra da }e ve{ta~ka inteligencija u budu}nosti mo}i da obavqa veliki deo poslova koje danas rade qudi. Ka`e da bi samo ~etiri zanimawa ili oblasti rada mogle da budu me|u onima koje }e najdu`e odolevati promenama koje donosi ve{ta~ka inteligencija. Re~ je o programirawu, biologiji, energetici i profesionalnom sportu. Gejts je vi{e puta govorio o tome kako }e ve{ta~ka inteligencija promeniti tr`i{te rada. Me|u oblastima koje se ~esto izdvajaju u prikazima wegovih predvi|awa nalaze se programirawe, biologija i energetika, dok je profesionalni sport posebno pomenuo kao primer aktivnosti u kojoj }e qudi i daqe `eleti da gledaju druge qude. Objasnio je da, iako }e ra~unari mo}i da obavqaju sve vi{e zadataka, to ne zna~i da }emo `eleti da im prepustimo ba{ sve. „Uzmimo, na primer, bejzbol. Ne}emo `eleti da gledamo ra~unare kako igraju bejzbol”, rekao je Gejts. Na pitawe da li }e nam qudi u budu}nosti uop{te biti potrebni, odgovorio je: „Za ve}inu stvari ne}e. Mi }emo odlu~iti {ta
`elimo da zadr`imo za sebe, ali proizvodwa, transport i uzgoj hrane s vremenom vi{e ne}e predstavqati velike probleme.” Rasprava o budu}nosti rada ponovo je aktuelna nakon vesti da Majkrosoft planira da ponudi dobrovoqne otpremnine za oko 60.000 zaposlenih. Program je deo nastojawa kompanije da pove}a efikasnost poslovawa, pri ~emu sve va`niju ulogu ima ve{ta~ka inteligencija. Majkrosoft zapo{qava vi{e od 220.000 qudi {irom sveta, a ponuda bi trebalo da obuhvati vi{e od ~etvrtine zaposlenih.
ZDRAVQE Uspostavqawe jutarwe rutine nije samo na~in da pove}amo produktivnost, ve} mo`e doprineti i boqem mentalnom zdravqu. Redovno bu|ewe, izlagawe prirodnoj svetlosti, fizi~ka aktivnost i izbegavawe nepotrebnog stresa poma`u organizmu da lak{e pre|e iz stawa odmora u aktivnost. ZA[TO JE JUTARWA RUTINA VA@NA ZA MOZAK? Jutarwi izbori uti~u na na{e mentalno stawe tokom celog dana – aktivnosti koje usvojimo kao rutinu signaliziraju mozgu da je vreme za prelazak iz stawa odmora u aktivnost, {to nam poma`e da budemo spremniji za dono{ewe odluka, pru`a ose}aj kontrole i omogu}ava nam da se ose}amo kao da napredujemo, a ne da samo pre`ivqavamo. Strukturisana rutina mo`e poboq{ati kognitivne funkcije za ~ak 40 odsto, jer omogu}ava mozgu da se usredsredi na slo`enije zadatke umesto na mawe va`ne odluke. Strukturisana jutarwa rutina mo`e poboq{ati koncentraciju i produktivnost, smawiti anksioznost i podsta}i smirenost, popraviti raspolo`ewe i pru`iti ose}aj postignu}a ve} na po~etku dana. Pored toga, iako su s godinama normalne suptilne promene u pam}ewu, koncentraciji ili budnosti, male, dosledne navike mogu pomo}i da um ostane bistar i otporan. Takva rutina podr`ava i mozak i telo, a jutarwe navike su kqu~ni obrasci pona{awa koji uti~u i na san, metabolizam i hormonsku ravnote`u.
RECEPT
PITA SA MAKARONAMA POTREBNO JE: n 400 g makarona n 4 jajeta n 2 ka{ike uqa n 150 ml mleka n 1 kesica pra{ka za pecivo n 400 g sira n po ukusu so
PRIPREMA: Skuvati makarone u slanoj vodi. Kuvane makarone procediti i ostaviti da se ohlade. U posebnu posudu umutiti jaja sa malo soli, dodati mleko i uqe. Na kraju dodati makarone, izmrvqen sir i pra{ak za pecivo. [patulom sjediniti. Pe}i na 200°C oko 45 minuta.
^etvrtak 5. novembar 2026. 27
JUTARWE NAVIKE MOGU DA UTI^U NA RAD MOZGA:
Kako da poboq{ate koncentraciju? DOBRE JUTARWE NAVIKE Budite se svakog dana u pribli`no isto vreme Jedna od najva`nijih navika jeste redovno vreme bu|ewa. Doslednost poma`e u regulaciji cirkadijalnog ritma, odnosno unutra{weg biolo{kog sata koji upravqa ciklusima spavawa i budnosti. Stru~waci preporu~uju da se budite u pribli`no isto vreme ~ak i vikendom. Ako imate naviku da vi{e puta odla`ete alarm, poku{ajte da budilnik postavite daqe od kreveta kako biste morali da ustanete da biste ga iskqu~ili. Promene vremena bu|ewa najboqe je uvoditi postepeno. Popijte ~a{u vode nakon bu|ewa Tokom no}i organizam vi{e sati ne unosi te~nost, pa je ~a{a vode nakon bu|ewa jednostavan na~in da nadoknadite deo izgubqene te~nosti. ^ak i blaga dehidratacija kod nekih qudi mo`e doprineti umoru, glavoboqi i slabijoj koncentraciji. Redovan unos vode va`an je za normal-
no funkcionisawe organizma, ukqu~uju}i i rad mozga. Iza|ite na dnevnu svetlost Izlagawe prirodnoj svetlosti ujutru jedan je od na~ina da pomognete organizmu da reguli{e unutra{wi biolo{ki sat. Preporu~uje se da, kada je mogu}e, iza|ete napoqe tokom prvih 10 do 30 minuta nakon bu|ewa. Dnevna svetlost {aqe mozgu signal da je vreme za budnost i aktivnost, {to mo`e doprineti boqoj koncentraciji tokom dana i kvalitetnijem spavawu naredne no}i. ^ak i kratka jutarwa {etwa mo`e biti korisna. Pokrenite telo, makar na deset minuta Za dobar po~etak dana nije neophodan intenzivan trening. Dovoqno je desetak minuta laganog istezawa, joge ili br`e {etwe. Fizi~ka aktivnost podsti~e cirkulaciju i mo`e pozitivno uticati na raspolo`ewe, pa`wu i nivo energije. Klini~ka psiholo{kiwa Ema Skot, koju citira Jutarwi list, navodi da jutarwe ve`bawe mo`e doprineti boqem
raspolo`ewu i koncentraciji tokom narednih sati. Najva`nije je odabrati aktivnost koja odgovara va{oj fizi~koj kondiciji i koju mo`ete redovno da praktikujete. Odvojte nekoliko minuta za mir Jutro ne mora odmah da po~ne obavezama, porukama i vestima. Ve`be svesne pa`we, meditacija ili nekoliko minuta mirnog disawa mogu pomo}i u smawewu ose}aja napetosti. Jedna od jednostavnih tehnika podrazumeva da polako udahnete broje}i do ~etiri, kratko zadr`ite dah, a zatim izdahnete istim tempom.
Za{to s godinama sve te`e podnosimo hladno}u i kako se najboqe zagrejati S godinama qudsko telo postaje osetqivije na hladno}u, ~ak i kada nosimo nekoliko slojeva ode}e. Razlog nisu samo promene u metabolizmu ve} i gubitak mi{i}ne mase i masnog tkiva, slabija cirkulacija, kao i odre|ene hroni~ne bolesti. SPORIJI METABOLIZAM Usporavawe metabolizma jedan je od glavnih razloga. S godinama se smawuje udeo nemasne mi{i}ne mase, dok hormonske promene dodatno uti~u na brzinu metabolizma i proizvodwu toplote. Promene u radu {titaste `lezde, posebno smawewe nivoa slobodnog hormona T3, mogu da uspore metaboli~ke procese. Smawuje se i efikasnost termogeneze, odnosno procesa kojim telo proizvodi toplotu. MI[I]NA MASA Drugi faktor je gubitak mi{i}nog i masnog tkiva. Mi{i}i stvaraju toplotu, dok potko`no masno tkivo slu`i kao izolacija. Kada se wihova koli~ina smawi, telo proizvodi mawe toplote i te`e je zadr`ava. Masno tkivo pritom mo`e da se preraspodeli sa ekstremiteta prema centralnim delovima tela, zbog ~ega su ruke i noge posebno osetqive na hladno}u.
LO[A CIRKULACIJA Slabija cirkulacija tako|e ote`ava odr`avawe toplote. Krvni sudovi s godinama postaju kru}i, a wihova sposobnost {irewa kao odgovor na promene temperature slabi. Zbog toga mawe toplote sti`e do perifernih delova tela, naro~ito {aka i stopala. HRONI^NE BOLESTI ^etvrti faktor ~ine hroni~ne bolesti. Hipotireoza, odnosno smawena funkcija {titaste `lezde, mo`e da smawi proizvodwu toplote, dok anemija umawuje dopremawe kiseonika do tkiva. Dijabetes mo`e da izazove o{te}ewe perifernih nerava i
Ne preska~ite uravnote`en doru~ak ako vam prija Doru~ak koji sadr`i proteine, vlakna i zdrave masti mo`e doprineti stabilnijem nivou energije. Dobar izbor su jaja, gr~ki jogurt, integralne `itarice, vo}e i ora{asti plodovi. Obroci sa mnogo dodatog {e}era, naro~ito ako ne sadr`e dovoqno proteina i vlakana, kod nekih qudi mogu dovesti do br`eg ose}aja gladi i promena nivoa energije. Ipak, doru~ak nije obavezan za svakoga u isto vreme. Va`no je da na~in ishrane odgovara individualnim potrebama i dnevnom rasporedu.
krvnih sudova, {to naru{ava ose}aj za temperaturu i cirkulaciju. Sr~ana insuficijencija tako|e mo`e da ograni~i protok krvi prema ko`i i ekstremitetima, dok Rejnoov fenomen izaziva prekomerno su`avawe krvnih sudova kao odgovor na hladno}u. LEKOVI Peti razlog su ne`eqena dejstva lekova. Starije osobe ~e{}e istovremeno koriste vi{e lekova, a promene u na~inu na koji organizam obra|uje lekove mogu da pove}aju osetqivost na wihova ne`eqena dejstva. Diuretici, koji podsti~u izlu~ivawe te~nosti, mogu da izazovu dehidrataciju i poreme}aj ravnote`e elektrolita, {to uti~e na regulaciju telesne temperature. Odre|eni antidepresivi mogu da uti~u na mehanizme kontrole temperature u mozgu i izazovu su`avawe krvnih sudova. Lekovi za regulaciju pritiska tako|e mogu da uti~u na cirkulaciju i sposobnost zadr`avawa toplote. DRUGI FAKTORI [esti faktor obuhvata druge promene povezane sa starewem. Ko`a postaje tawa, znojne `lezde slabije funkcioni{u, a fizi~ka aktivnost se ~esto smawuje. Uz to, hipotalamus, deo mozga koji u~estvuje u regulaciji telesne temperature, mo`e slabije da reaguje na hladno}u. Mawi unos kalorija i smawena aktivnost sme|eg masnog tkiva, koje u~estvuje u proizvodwi toplote, dodatno doprinose ovom problemu.
LE^EWE BIQEM
Keleraba, dobra je za srce i varewe Keleraba je povr}e koje ~esto ostaje u senci popularnijih namirnica, iako predstavqa pravo malo bogatstvo vitamina, minerala i drugih korisnih sastojaka. Zbog svoje hranqive vrednosti, malog broja kalorija i brojnih mogu}nosti pripreme, zaslu`uje mnogo vi{e mesta u svakodnevnoj ishrani. BOGATA VITAMINOM C Vitamin C i biqne materije kojima keleraba obiluje imaju va`nu ulogu u normalnom funkcionisawu imunog sistema. Vitamin C doprinosi za{titi }elija od oksidativnog stresa, dok vitamin B6 u~e-
stvuje u regulisawu imunog odgovora. Pojedina istra`ivawa ispituju wihovo mogu}e za{titno delovawe u odnosu na odre|ene hroni~ne bolesti, ukqu~uju}i rak, ali to ne zna~i da konzumirawe kelerabe mo`e da spre~i ili le~i ove bolesti. DOBRA ZA ZDRAVQE SRCA Keleraba mo`e da doprinese zdravqu srca zahvaquju}i sadr`aju vlakana, kalijuma i korisnih biqnih jediwewa. Rastvorqiva vlakna poma`u u regulisawu nivoa holesterola tako {to smawuju wegovu apsorpciju u crevima. Na taj na~in mogu doprineti smawewu rizika od ateroskleroze,
odnosno nakupqawa masnih naslaga u zidovima arterija. Kalijum je posebno va`an za regulisawe krvnog pritiska, naro~ito kod osoba koje imaju hipertenziju. DOBRA ZA VAREWE I ZDRAVQE CREVA Zahvaquju}i velikom sadr`aju vode i vlakana, keleraba je odli~an izbor za zdravqe sistema za varewe. Sadr`i rastvorqiva i nerastvorqiva vlakna, koja doprinose redovnom pra`wewu creva i mogu pomo}i u spre~avawu zatvora. Rastvorqiva vlakna imaju i prebioti~ko delovawe, odnosno slu`e kao hrana korisnim bakterijama u crevima.
28 ^etvrtak 5. novembar 2026.
ENIGMATIKA UKR[TENICA Sr Gl pski as
Sr Gl pski as
SKANDINAVKA POROOSOBE^ETINAR DI^NI SRPSKA NOST KOME PRAZNIK, TATARSKI GLUMICA DALEKIH OPADA HAN NA SLICI KRAQEVA KRSNO LI[]E IME
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
NASEQA
MAJSTOR ZA IGLE
WI[TATI
JOVAN ODMILA
SEOSKO PODRU^JE
MALI STRUG [AMPION URE\AJI, SPRAVE
AUTO OZNAKA NI[A
INICIJALI PESNIKA [ANTI]A
ZEQASTA BIQKA, MATRUNA
LIKOVI POKOJ- PRITISAK, ORGAN GLUMAC NIKA U PRISILA ^ULA VIDA BEZ RE^I (LAT.) SE]AWU @IVIH
RA[^IWEN POP FILIPINSKADR@AVNICAAKINO
DELI] TE^NOSTI LEKARKA ZA PORO\AJE NEPROFESIONALIZAM
PRVI VOKAL
RASVETNI GAS BELI RASNI KOW
VELIKI MORSKI RAK
OZNAKA ZA TONU POSTAVQAWE VATOM
UKRASNA BIQKA IZ PORODICE SUNOVRATA IME PISCA ANDRI]A HOMEROVA EPOPEJA
NATAKNUTI OSNOVNO ZNAWE O ^EMU GLASAN SMEH (MN.)
AMERI^KI GLUMAC I PISAC JANG
IMENICA (SKR.) IME AM. GLUMCA HOUKA
ZAJEDQIVCI, PECKALA BLAGAJNICI ^A\
GOSPODAR (GR^.)
Sr Gl pski as
VODORAVNO: 1. Postajati mek{i, 2. Pletenica - @uta fosilna smola, jantar, 3. Sazvu~je tonova (mn.) - Ogwilo, kresivo, 4. Auto oznaka Novog Sada - Mali izra{taj na ko`i, mlade` (mn.) - Osnovna tarifa (skr.), 5. Francuski dr`avnik [arl - Lisci, 6. Male arene - Rimski mecena Tit Pomponije, 7. Engleski re`iser Dejvid - Okovratnik - Simbol kiseonika, 8. Veznik - ^ovek od ukusa - Dansko ostrvo u Balti~kom moru, 9. Ime starije glumice Gabor - Pi{taqka, pisak, 10. Avarka - Ime nema~kog pisca Jingera, 11. Doma}e gove~e - Trajawe, podno{ewe, izdr`avawe - Primer (skr.), 12. Srpski pesnik Miroslav - Drvodeqska alatka (mn.), 13. Sna`an vazdu{ni vrtlog - Rajski vrt, 14. Prelaziti u gasovito stawe.
POVLA^ITI OBARA^ PU[KE MESTO KOD BOJNIKA
AUTO OZNAKA VENECIJE
USPRAVNO: 1. Nedoli~no reagovati, sablazniti, 2. Naprave za mu}ewe - Afri~ko tvrdo drvo, 3. Italijanski pisac Umberto - Postanak, razvitak - Morski krastavac, 4. Ugaq (lat.) - Konzervisana sardela, 5. Posledwe slovo azbuke - Krivi~no delo, prestup - ^obanska koliba u blizini tora, 6. Srpski pisac Jovica - Onaj koji pravi crepove - Potvrdna re~ca, 7. li~na zamenica - Soli oleinske kiseline - Stara mera za te~nost, 8. Korita za stoku - Suzbijawe vatre - Prvi vokal, 9. Italijanski renesansni slikar - Vrsta ugqa, 10. Kraq iz @arijeve drame - Koza~ki zapovednik - Ime glumca Marfija, 11. Gostinske sobe - Brzi voz, 12. Film Ite Rine - Mrve, trunke.
POSTAVQA^ ZAGONETKI ZAJE^AR
MAJSTORSKO ZANIMAWE
MESTO KOD BIJEQINE SIMBOL KALIJUMA
BU[ILICA NA RU^NI POGON
RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: MESTA, IGLAR, RZATI, JOVA[, ATAR, NI, AS, AKANT, KAP, RASPOP, A, AKU[ERKA, PAROG, NEON, AMARILIS, T, NATA]I, IVO, OTIS, POJAM, VE, OKIDATI, IRONICI, IM, ]IR, KASIRI, ZAGONETA^, ZANAT, JAWA, AMERIKANER.
RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: SMEK[AVATI SE, KIKA, ]ILIBAR, AKORDI, OCILO, NS, BENOVI, OT, DE GOL, QIQANI, ARENICE, ATIK, LIN, KRAGNA, O, I, ESTETA, MEN, ZAZA, PI[TAK, OBARKA, ERNST, VO, DURAWE, PR, ANTI], KESERI, TORNADO, EDEN, ISPARAVATI SE
UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
SUDOKU 1
SUDOKU 2
2 8 7
1 9
5 6 4
1 3
1
5
7
RE[EWE SUDOKU 2: 614 257 389 - 378 469 251 529 381 674 - 752 913 468 491 826 537 - 863 574 912 286 195 743 - 147 632 895 - 935 748 126
8
5
1
6 4
2
2 8
2 6
1 6
4 2
7
9
3
7
8 7
9
8
1
5
8 4
3
6 8
2 9
1 8
4
3
4 8 3
2
9 3 5
7
4 8
1
2
RE[EWE SUDOKU 1: 762 389 145 - 543 612 798 891 457 623 - 479 135 862 638 924 517 - 215 768 439 386 591 274 - 927 846 351 - 154 273 986
SVET POZNATIH
^etvrtak 5. novembar 2026. 29
ALKA VUICA IMALA JE SAMO 18 GODINA KADA JE ZAVOLELA BAJAGU:
Ove vanvremenske hitove su jedno drugom napisali Za{to @eqko Mitrovi} otpu{ta stotine radnike, kada je u ogromnom plusu? Vlasnik i direktor kompanije Pink Media Group, @eqko Mitrovi}, nedavno je saop{tio da je raspustio ansambl Teatra Odeon i podelio 150 otkaza, kao i da sledi otpu{tawe u ostalim wegovim firmama. Svega nekoliko dana nakon poraza SNS-a na parlamentarnim izborima, @eqko je najavio smawewe svoje imperije, zbog ~ega }e navodno oko hiqadu radnika ostati bez zaposlewa. Mitrovi} godinama unazad va`i za jednog od najbogatijih qudi u Srbiji, kao i vrlo mo}nog u svetu medija. U prilog tome govore i podaci Agencije za privredne registre. Prema wima, za Mitrovi}a su 2022. i 2023. godina bile izuzetno beri}etne, pa je tako samo za ove dve godine ostvario ~ist neto dobitak od ~ak 28 miliona evra. Ta~nije, tokom 2022. ostvario je neto dobitak od 1.659.583.000 dinara, odnosno vi{e od 14 miliona evra. Naredne godine ostvario je ~ist neto dobitak od 1.644.786.000 dinara, pribli`no 14 miliona evra. Me|utim, tokom 2024. ostvario je znatno mawu zaradu, „samo” 186.555.000 dinara, ta~nije ne{to vi{e od milion i po evra. Naredne 2025. godine situacija se popravila, te je ostvario neto dobitak od oko 644.754.000 dinara, {to je pet i po miliona evra. Nije tajna da je Mitrovi} neretko bio povezivan sa SNS-om i kqu~nim figurama oko biv{eg predsednika Aleksandra Vu~i}a. Prema dokumentaciji Uprave za trezor i APR-a, koja je objavqena u medijima, vidi se da je dr`ava Srbija godinama masovno pomagala Pink Media Group kroz milionske kredite, garancije i odlagawe poreskih dugova. Tako je Pink od dr`avne agencije AOFI dobio najmawe 1,28 milijardi dinara na ime izvoznih kredita i garancija. Iako je AOFI po zakonu du`an da finansira iskqu~ivo uspe{ne izvoznike koji nemaju poreska dugovawa, dr`ava je Pinku odobravala ove milionske iznose upravo u godinama kada se kompanija nalazila na listi najve}ih poreskih du`nika u zemqi. ^ime je Pink zaslu`io toliki novac, dr`alo se u tajnosti. Neretko je dr`ava izlazila u susret Pinku, pa je tako omogu}ila odlagawe pla}awa preko 1,52 milijarde dinara poreskog duga, rasporediv{i ga na ukupno 93 rate. To je Pinku omogu}ilo da nesmetano koristi bankarske ra~une dok duguje ogroman novac. Zanimqivo je da je Mitrovi} odlu~io da napravi ovako radikalne poteze nakon {to je predstavnik Studentske liste Nemawa Karovi}, docent na Fakultetu za obrazovawe u~iteqa i vaspita~a, naveo za RTS da su na specifi~an na~in raspore|ivana sredstva Telekoma iskqu~ivo „poslu{ni~kim, politi~ki podobnim medijima”. Time je najavio i poja~anu kontrolu, pa je jasno da to Mitrovi}u ne ide u prilog.
]erka Zdravka ^oli}a dobila od de~ka poklon od 7.000 evra Starija }erka legendarnog peva~a Zdravka ^oli}a, Una ^oli}, svoj ro|endan proslavila je na romanti~nom putovawu u Be~u, gde je u`ivala u dru{tvu svog emotivnog partnera. Wen izabranik potrudio se da joj ovaj poseban dan ostane u najlep{em se}awu, pa joj je priredio niz iznena|ewa, a posebno se istakao luksuznim poklonom. Una, koja svojim objavama na dru{tvenim mre`ama ~esto privla~i pa`wu javnosti, ovog puta je sa pratiocima podelila deli} atmosfere sa ro|endanskog putovawa. Na fotografijama koje je objavila moglo se videti da je u`ivala u romanti~nim trenucima, obilasku austrijske prestonice i ve~erama u presti`nim restoranima. Ipak, najve}u pa`wu privuklo je iznena|ewe koje joj je priredio wen emotivni partner. Naime, u hotelskoj sobi do~ekao ju je ogroman buket crvenih ru`a, dok je Una za ro|endan odabrala i luksuzni sat presti`nog brenda „Cartier“, ~ija se vrednost procewuje na oko 7.000 evra. Romanti~na atmosfera nije izostala ni u pono}, kada je wen izabranik odlu~io da prvi obele`i wen poseban dan. Iznenadio ju je malim kola~em sa sve}icom, a Una je tom prilikom zamislila ro|endansku `equ.
Peva~ica i kantautorka Alka Vuica tokom svoje karijere privla~ila je veliku pa`wu javnosti, kako svojim pesmama, tako i burnim qubavnim `ivotom. Me|u poznatim mu{karcima sa kojima je bila u vezi na{ao se i Mom~ilo Bajagi} Bajaga, a wihova qubavna pri~a ostavila je trag u nekim od najpoznatijih pesama sa prostora biv{e Jugoslavije. Alka i Bajaga upoznali su se kada je ona bila veoma mlada, a prema pisawu medija, wihova romansa trajala je ~etiri godine. Iako se wihova qubav zavr{ila, ostale su pesme koje su pisali jedno drugom, a koje publika slu{a i decenijama kasnije. Kako su svojevremeno pisali mediji, Bajaga je Alki posvetio dva velika hita – „Za`muri“ i „Sa druge strane jastuka“. S druge strane, peva~ica je priznala da je upravo qubav prema slavnom muzi~aru bila inspiracija za pesmu „Gde Dunav qubi nebo“, koja je kasnije postala jedan od najve}ih hitova Josipe Lisac.
„Bili smo mladi, pisali smo pesme jedni drugima, bilo je tu qubavi, neke pesme su postale stvarno veliki hitovi. Meni je nepristojno, {ta da govorim ko je meni {ta napisao. Ja vam mogu otkriti {ta sam ja Bajagi napisala, napisala sam ih vi{e, ali jedna od pesama koja je nastala iz na{e qubavi je: ‚Gde Dunav qubi nebo’“, ispri~ala je Alka svojevremeno. Iako su nakon raskida krenuli razli~itim putevima, uspeli su da sa~uvaju prijateqstvo, a
Alka nikada nije krila koliko joj Bajaga zna~i. „Mi smo u odli~nim odnosima, Momo mi je veliki prijateq. ^ujemo se, vidimo se kad mo`emo. Savetujemo se oko pesama, jako sam sre}na {to sam qude koje sam volela zadr`ala u `ivotu, jer smatram da je qubav energija koja ne nestaje, ve} se pretvara u ne{to drugo. Mo`da zaqubqenost mo`e nestati, ali prava qubav ne, ona ostaje uvek“, izjavila je peva~ica za emisiju „Premijera“.
Gordan Ki~i} u~estvovao u ~i{}ewu Pionirskog parka i kre~ewu grafita po Beogradu
Exit se vra}a u Novi Sad Muzi~ki festival Exit saop{tio je da se slede}eg jula vra}a na Petrovaradinsku tvr|avu, iako je wegov povratak u punom obimu prvobitno bio planiran za 2028. godinu. „Nakon tri dana proslavqawa ove istorijske pobede, presre}ni smo {to mo`emo da potvrdimo: Exit se vra}a ku}i”, objavqeno je na zvani~nim nalozima festivala. Organizatori su naveli da su ranije govorili da }e se Exit vratiti kada se sloboda vrati u Srbiju, a da je taj trenutak, kako su ocenili, do{ao zahvaquju}i hrabrosti, odlu~nosti i istrajnosti studenata. „Prvobitno smo planirali povratak 2028. godine, jer je za povratak u punom obimu, kakav zami{qamo, potrebno najmawe 18 meseci priprema. Ali vi ste nas obasuli tolikom qubavqu”, navode. Primili su veliki broj mejlova, poruka, komentara, a ogromna pa`wa medija jasno im je pokazala jedno - „ne mo`ete toliko dugo da ~ekate, a ne mo`emo ni mi”. Podsetimo, organizatori Exita ocenili su prethodno da je ta manifestacija „su{tinski zabrawena” u Srbiji zbog podr{ke koju su pru`ili studentima. Zbog toga se festival ove godine nije odr`ao u Novom Sadu, gde je prethodno odr`avan 25 godina.
Na{ poznati glumac Gordan Ki~i} odazvao se na poziv studenata i podr`ao wihovu akciju ~i{}ewa Pionirskog parka u kome je prethodne dve godine bio sme{ten tzv. „]acilend” i kre~ewa uvredqivih grafita koji su se na{li na fasadama po Beogradu. Gordan je odrastao i godinama `ivi u centru Beograda, a Pionirski park je vrlo bitan u `ivotima wegove porodice. Zbog toga je zajedno sa svojim sugra|anima, zasukao rukave, stavio rukavice i ~istio jedan od najbitnijih prestoni~kih parkova. „Odrastao sam u Pionirskom parku, moja deca isto, nedostaje im i ja sam zbog wih do{ao da malo pomognem da se o~isti ovaj park koji je dugo bio zarobqen od nekih nepoznatih qudi. Nadam se da }emo mo`da saznati ko su ti qudi koji su ovde bili”, rekao je on za emisiju „Marka `vaka”. Nakon obnove Pionirskog parka, Gordan se prikqu~io i kom{ijama u kre~ewu uvredqivih grafita koji su u prethodnom periodu preplavili gradove {irom Srbije. „Skidamo grafite koji su uni{tili ovaj spomenik kulture. Ja sam igrom slu~aja odavde, iz ovog kraja i ovo sam morao da gledam mesecima. Unaka`eno je, pa ajde malo da ga popravimo. Nadamo se da }e qudi iz op{tine i zelenila, to detaqno da uradi, mi smo zapravo samo prva pomo}”, zapo~eo je glumac za magazin Buka i objasnio {ta misli o tome {to su mnoge fasade po Srbiji uni{tene uvredqivim natpisima o studentima. „Jako uvredqivo i bez ikakvog razloga su uzeli jednu divnu, bo`anstvenu zgradu i i`ivqavali su se mesecima. Ali nema veze, mi smo tu, popravi}emo, idemo daqe”, rekao je glumac za magazin Buka, a na pitawe novinara da li je do{lo vreme da qubav zameni mr`wu, Gordan je kratko rekao: „Apsolutno!”. Podse}awa radi, Gordan je bio jedan od glumaca koji je za pobedu Studentske liste saznao tokom predstave „Oda radosti”. Zbog bitne vesti su prekinuli predstavu.
30 ^etvrtak 5. novembar 2026.
SPORT
Stranci pitali Novaka o padu SNS re`ima i napadima koje je do`ivqavao od strane vlasti, on poslao mo}nu poruku MELBURN KUP 2026:
Vihorni engleski pastuv oduvao konkurenciju Galoper Point of Lawsa xokejem Itanom Braunom u sedlu odneo ubedqivu pobedu u 166. trci zbog koje Australija zastaje. Rasni kowkoji je donedavno bio u vlasni{tvu britanskog kraqa ^arlsa Tre}eg doneo istorijski uspeh svom treneru Kiranu Maru, prvom ~oveku ~ija su tri grla zauzela prva tri mesta na Melburn kupu. Pobednik ovogodi{weg Melburn kupa je engleski galoper Point of Lawsa xokejem Itanom Braunom u sedlu. Naj~uvenija kowi~ka trka u Australiji ponovo je donela velika uzbu|ewa, i to pre svega u zavr{nici kakva se retko vi|a. Gotovo celu trku u du`ini od 3.200 metara predvodio je Royal Supremacy, koji je u jednom trenutku imao prednosti i od devet du`ina u odnosu na najbli`e pratioce. Me|utim, kako se bli`ila ciqa ravnina, prednost vode}eg kowa se ubrzano topila, sve dok u posledwih 300 metara konkurenti nisu po~eli da ga susti`u i - presti`u. Ubedqivo najbr`i u ovoj zavr{nici bio je Point of Law, a iza wega su kroz ciq pro{li Zahrann i Juja Kibo. Zanimqivo, sva tri prvoplasirana kowa dolaze iz iste {tale i trenira ih isti ~ovek - Kiran Mar. On je prvi trener u 166 godina dugoj istoriji Melburn kupa koji je uspeo da ostvari ovakav podvig. Jo{ jednu zanimqivost predstavqa podatak da su vlasnici pobedni~kog kowa do pre samo nekoliko meseci bili britanski kraq ^arls Tre}i i kraqica Kamila. Ina~e, ovogodi{wi Melburn kup je imao i specijalnog gosta. Neposredno pre trke, na bini hipodroma Flemington nastupio je poznati peva~ Robi Vilijams, koji je tom prilikom izveo nekoliko svojih velikih hitova. SBS na srpskom
OVO SU NAVAROVE RE^I POSLE POBEDE ZVEZDE
„Oni koji daju 100. poen moraju da plate picu”:
Ibon Navaro, trener Crvene zvezde, odr`ao je konferenciju za medije nakon pobede nad ekipom [iroki Brijeg (100:82) u {estom kolu A grupe ABA lige. Zvezda je vezala i tre}i me~ sa 100 ili vi{e datih poena. „Dobar dan. ^estitke timu na pobedi, bila je ovo utakmica koju smo hteli da igramo na pravi na~in napada~ki protiv tima koji igra dobro defanzivno. Limitirali su do sada broj asistencija, tako da smo mi poku{ali da dobro prosle|ujemo loptu - 28 je dobar broj, imali smo 16 izgubqenih lopti, jer nismo dobro ~uvali loptu. Moramo da napredujemo na defanzivnom skoku. Ovo je bio dobar posao, neki igra~i su u{li u ritam za predstoje}i raspored. Hvala qudima koji su do{li da nas gledaju i ~estitke mojim igra~ima na pobedi”, rekao je Navaro. Neki igra~i }e kroz ABA ligu morati da zarade minuta`u za Evroligu. „Nije lako osetiti da ste van igre u Evroligi i sada morate da igrate i odigrate dobru utakmicu. [iroki je limitirao neke akcije iz pik-en-rola, ali mislim da su svi poku{ali. Ovo je utakmica u kojoj su svi ne{to poku{avali. Znate, bilo je ovo dobro. Ovo }e biti va`no za nas, neki igra~i mogu na ovakvim utakmicama da poka`u i ne{to drugo.” Zvezda je u zaista odli~noj napada~koj formi. „Na{ {ut se popravio, to je jedan od na{ih ciqeva. Oni koji daju 100. poen moraju da plate picu, jo{ uvek niko nije platio, vide}emo da li }e se to nastaviti”, nasmejao je na kraju Navaro. Crveno-beli su sada na skoru 4-1 u ABA ligi, dok u Evroligi ima {est pobeda i tri poraza.
Najboqi teniser svih vremena Novak \okovi} obratio se medijima uo~i starta na Mastersu u Parizu, gde je u izuzetno otvorenom i emotivnom razgovoru progovorio o vi{emese~nim zdravstvenim problemima, odgovorio kriti~arima i poslao sna`nu dru{tvenu poruku. \okovi}, koji u prestonici Francuske dr`i rekord sa sedam osvojenih titula, prvi me~ igra u utorak protiv Valentana Va{eroa. Upitan o promeni rasporeda i ve}em broju turnira u fini{u godine, Novak je objasnio da je prioritet pre svega bio povratak dobrog fizi~kog ose}aja: „Fokus je ove godine pre{ao na to da se ose}am dobro na terenu, pre nego na to da igram dobro. Za ve}inu turnira koje sam igrao to je bila ogromna borba, zdravstveno i fizi~ki. To nije imalo nikakve veze sa mojom pripremom ili time da li treniram dovoqno... Vidim da mnogi vole da dele stru~no mi{qewe i tvrde da ta~no znaju {ta se de{ava sa mnom — ali ne
znaju. U posledwe vreme se zaista pribli`avamo re{avawu onoga kroz {ta sam prolazio proteklih 12 meseci. ^im se ose}am boqe, odmah je nivo igre vi{i i u`ivam na terenu.“ Srpski as se osvrnuo i na momente kada se na me~evima mu~io sa disawem, naglasiv{i koliko mu u oporavku poma`e holisti~ki pristup: „Uvek se radilo o neraskidivoj vezi tela i uma. Dolazim iz dela sveta gde joga i meditacija nisu {iroko rasprostrawene, ali sam uvek bio otvorenog uma. Svesno disawe je oduvek bilo fokusna ta~ka moje prakse, od
malih nogu. Razvio sam sopstvene rutine koje mi poma`u da se ose}am boqe i optimizujem zdravqe.“ Posebnu pa`wu privukao je Novakov odgovor na konstataciju stranog novinara o tome da su u Srbiji pojedinci sa visokih funkcija u pro{losti poku{avali da ga ospore i diskredituju: „Pro{lost je pro{lost i nadam se da je ovo sve` po~etak za zemqu. Jesam patriota, ali uvek sam predstavqao svoj narod, a ne vlast. Postoji velika razlika u tome. Sre}an sam sa ovim promenama i nadam se da }e stvari biti sjajne i prosperitetne za na{u zemqu u budu}nosti.“
Joki} trqao lice, hvatao se za glavu, ne mo`e da objasni ogroman problem koji ima od po~etka sezone Nikola Joki} ne krije da ima ozbiqan problem sa {utom na po~etku nove NBA sezone, a frustracija srpskog asa dodatno je porasla posle jo{ jednog bolnog poraza Denvera. Nagetsi su pred svojim navija~ima u Bol areni izgubili od Portland Trejlblejzersa, iako su tokom utakmice imali veliku prednost. Joki} ponovo nije uspeo da prona|e pravi {uterski ritam, posebno iza linije za tri poena, odakle je pogodio samo dva od sedam poku{aja. Problem koji ga prati od po~etka sezone o~igledno mu sve vi{e smeta, posebno jer ni zavr{nicu prethodne takmi~arske godine nije do~ekao u prepoznatqivoj {uterskoj formi. Problem koji ga prati od po~etka sezone o~igledno mu sve vi{e smeta, posebno jer ni zavr{nicu prethodne takmi~arske godine nije do~ekao u prepoznatqivoj {uterskoj formi. Posle utakmice otvoreno je govorio o pote{ko}ama sa kojima se suo~ava i priznao da ni sam nema obja{wewe za lo{e procente. „Da budem iskren. Ne znam za{to, {utiram i ve`bam, na treningu poga|am, ali ih na utakmicama ne poga|am. Borim se, privilegija je {to mogu da se borim da budem boqi i prevazi|em taj problem, to je za mene privilegija”, rekao je Joki}. Ipak, mnogo vi{e od sopstvenog {uta zabriwava ga na~in na koji Denver gubi utakmice. Nagetsi su protiv Portlanda ponovo pokazali dva potpuno razli~ita lica, a katastrofalna posledwa ~etvrtina skupo ih je ko{tala. „Kada igramo dobro, igramo dobro - kada igramo lo{e - to je ba{ lo{e, ne mo`emo da na|emo kontinuitet. Fokus, energija, agresivnost, sve mora da bude boqe”, poru~io je srpski centar. Joki} smatra da je jedan od kqu~nih razloga poraza bila dominacija Portlanda u skoku, posebno pod ko{em Denvera. Gosti su dolazili do drugih napada, osvajali gotovo sve ni~ije lopte i postepeno
preuzimali kontrolu nad utakmicom. „Skok u napadu je bio ba{ veliki problem za nas. Sve lopte 50-50, bili smo blizu... U drugoj ~etvrtini su dali skoro 40 poena, mislim da su vratili momentum. Jednostavno nismo uspeli da privedemo utakmicu kraju”. Uprkos porazu, trostruki MVP NBA lige imao je mnogo re~i hvale za Xamala Mareja, koji je jo{ jednom bio me|u najboqim pojedincima Denvera. „Zaista je dobar. Poga|a {utove, igra agresivno i donosi dobre odluke. Ima sjajnu energiju svake ve~eri. Volimo to {to vidimo od wega i nadam se da mo`e da nastavi u tom ritmu jer trenutno igra neverovatno”. Denver }e tako morati brzo da prona|e re{ewe za velike oscilacije u igri, dok Joki}a o~ekuje dodatni rad kako bi povratio {utersku sigurnost koja ga je prethodnih sezona ~inila gotovo nezaustavqivim.
SPORT
^etvrtak 5. novembar 2026. 31
PARTIZAN KONA^NO OBRADOVAO NAVIJA^E:
Crno-beli leteli po terenu i razbili Zemun Trener „”Vukova” Jadranko Te{anovi} i rva~ Erden
JO[ JEDNA USPE[NO ZAVR[ENA RVA^KA SEZONA ”VUKOVA” IZ PERTA Zavr{ena je rva~ka sezona Zapadne Australije i po~e}e ponovo u martu naredne godine. Zadwe ovogodi{we rva~ko takmi~ewe organizovano od strane Rva~kog saveza Zapadne Australije odr`ano je 18. oktobra, pod nazivom „UNITED for WRESTLING 2026”. Takmi~ewe je odr`ano u GOLD NETBALL CENTRE u Xolimontu. Bilo je registrovano preko 100 rva~a koje je ukqu~ivalo juniorsku i seniorsku konkurenciju uz u~e{}e osam najelitnijih klubova Zapadne Australije. Na{ klub Vukovi iz Perta je nastupio sa 15 prijavqenih rva~a koje je ukqu~ivalo juniore i senior. Ostvareni rezultati bili su veoma dobri. Vukovi su osvojili pet bronzanih, pet srebrnih medaqa i dve zlatne medaqe. Takmi~ewe je po~elo u 9 sati ujutro a zavr{ilo posle podne oko pola 5. Organizacija takmi~ewa je i ove godine bila odli~na i sve je i{lo po planu. Neki od na{ih rva~a iz Zapadne Australije nisu mogli da se takmi~e jer se nalaze u Kazahstanu gde se odr`ava najelitnije rva~ko takmi~ewe ove godine u svijetu a to je [ampionat svijeta u rvawu za seniore ( ASTANA - KAZAHSTAN 2026). Na{i novi ~lanovi kluba su rvali veoma hrabro, sr~ano i dali su sve od sebe da osvoje medaqe. @ao nam je {to na{a najboqa juniorka Bojana Podini} - Cvr~ak nije mogla nastupiti jer bi verovatno osvojila zlatnu medaqu. Bojana je povre|ena i do{la je gledati takmicewe i bodrila je Vukove. Novi juniori u na{em timu su bra}a blizanci Mason i Tanner (8 godina) koji dolaze iz maweg gradi}a (Baldivis) koji je udaqen 50 kilometara od na{eg kluba, i obojica imaju veliku podr{ku na{eg tima i roditeqa. Osvojili su medaqe vi{e nego zaslu`eno i bilo je puno veseqa u na{em timu. Wihovi roditeli su ~uli da su na{i treninzi, rad i disciplina odli~ni i zato su nam se prikqu~ili. Jo{ jedan novi junior je zapawio publiku a to je dje~ak iz Mongolije Khasu Zolboo , koji je osvojio srebrnu medaqu. Samo zbog nedostatka iskustva izmakla mu je zlatna medaqa. Wegovo vrijeme dolazi. Ovom prilikom `elim da pomenem na{eg velikog seniora tako|er iz Mongolije koji je veliko poja~awe za na{ tim. Wegovo ime je ERDENEVAANCHIG BATBAATAR, ja ga zovem Erden a kolege iz Rusije ga zovu Vawa. On je veliki i divan sportista akademskog obrazovawa. Ro|en je u Mongoliji a dobar dio `ivota je proveo u Jakutiji u isto~nom Sibiru u Rusiji gde je zavr{io fakultet i postao sportskom naukom i ekspert za bio - mehani~ke pokrete. Bio je ukqu~en u rad sa vi{e reprezentacija kojima je pomagao u pripremama u razli~itim sportovima. Ina~e je jedan od pionira novog sporta koji je veoma popularan u Aziji a zove se „mas-wrestling stick pulling”. Bio je tre}i u svijetu u toj disciplini. Danas je otac dvoje djece a svoje rva~ko znawe je nau~io u Mongoliji i usavr{io u Rusiji. Brilijantan je bio na ovom takmi~ewu u Pertu gdje je osvojio dve medaqe: srebrnu medaqu u kategoriji 92 kilograma i zlatnu medaqu u kategoriji 97 kilograma. Vredni i talentovani Erden je trenutno na studentskoj vizi i bori se da ostane u Australiji. Jadranko Te{anovi}, Pert
NESTVARNE SLIKE U SUPERLIGI SRBIJE:
Utakmica odlo`ena zbog nestanka struje, stadion ostao u mraku Utakmica 14. kola Superlige Srbije izme|u Radni~kog iz Ni{a i pan~eva~kog @elezni~ara, zvani~no je odlo`ena. Do odlagawa je do{lo zbog ve}eg kvara na elektroenergetskoj mre`i, koji je prouzrokovao potpuni prekid napajawa elektri~nom energijom u i oko samog sportskog objekta.
Fudbaleri Partizana savladali su Zemun u 14. kolu Superlige Srbije rezultatom 3:0 ~ime su stigli do druge uzastopne pobede. Nije Partizan blistao, ali su crno-beli napadali ~itavim tokom prvog poluvremena, imali preko Igora Miladinovi}a i Nikole ^umi}a par prilika, pre nego {to je upravo ^umi} odigrao pas za Dembu Seka u 30. minutu, kog je lopta prilikom poku{aja driblinga pogodila i zavr{ila u golu. Na poluvremenu je vi|ena jedna ne ba{ prijatna scena po navija~e Partizana, po{to je Sek do`iveo povredu zbog koje je morao da napusti igrali{te. Umesto wega je u{ao Ibrahim Zubairu, a dva minuta kasnije bilo je 2:0 - u 47. minutu Mario Jur~evi} je nakon jednog duplog
pasa i odbrane golmana Zemuna Mi{a Dubqani}a odbitak sproveo u gol. Kona~nih 3:0 postavio je Milan Vukoti} u 74. minutu udarcem sa oko 25 metara. Crno-beli u tako kona~no
vezali dve pobede, pa nakon 14 odigranih utakmica zauzimaju 8. mesto, i pri{li su na dva boda ^ukari~kom na {estoj poziciji, prvoj koja vodi u plej-of. Zemun je ostao zakucan za dno tabele sa {est bodova.
ITALIJAN JE PRO[LOST:
Teniski svet ima novog kraqa! Nema~ki as nasledio Italijana na prestolu. Teniser Aleksandar Zverev je od danas i zva-
ni~no prvi reket ATP liste! Osvaja~ ovogodi{weg Rolan Garosa i US Opena je prestigao
Janika Sinera iz Italije na vrhu najboqih tenisera dana{wice i u Parizu je krunisan kao novi „broj jedan”. Zverev je u prisustvu predsednika ATP Gaudencija i direktora Mastersa u Parizu Piolina primio trofej za proboj na prvu poziciju. Imao je priliku da podigne ~uveni trofej u obliku globusa rezervisan samo za one koji se popnu na tron. - Biti u istoj kategoriji i deo svetskog svetskog kluba broja jedan pored ovih velikih {ampiona jedna je od najve}ih po~asti koju neko mo`e imati kao teniser i sportista. Na{ sport ima velike legende, biti deo ovog kruga je neverovatno poseban ose}aj. Hvala puno, jedva ~ekam da se vratim za dva dana - rekao je Zverev. Podsetimo, Aleksander Zverev }e u prvom kolu Mastersa u Parizu igrati protiv Lorenca Muzetija iz Italije.
THURSDAY ^ETVRTAK 5. 11. 2026.
KAKO SE KALIO KIMI ANTONELI:
Pri~a o najmla|em {ampionu POTPUNI FIJASKO SRPSKOG FUDBALA: Formule 1 ”ro|enom u gara`i” Niko ne}e da bude Andrea Kimi Antoneli je u nedequ postao najmla|i {ampion u istoriji Formule 1. Ovaj dvadesetogodi{wak iz Bolowe do`iveo je vrtoglav uspon u svetu automobilizma, a wegov `ivotni put kao da ga je predodredio za najve}e domete. Kimi je imao deset godina kada je wegov otac Marko prvi put posumwao da de~ak koji mu sedi u krilu, upravqa volanom i mewa
savr{eno. Tada sam pomislio: ‚Mo`da u sebi ima ne{to posebno.’” Danas, Kimi, koji je tek u avgustu napunio 20 godina, dominira Formulom 1 u svojoj drugoj sezoni i postao je najmla|i svetski {ampion u istoriji ovog sporta. KIMI ANTONELI, „RO\EN U GARA@I” „Kimi je ve} sa 15 dana bio u gara`i. Slu{ao je zvuk motora i ose}ao miris izduvnih gasova”,
brzine, poseduje izuzetan talenat za automobilske trke. Bili su na stazi Adrija, na severoistoku Italije. Marko je tamo bio sa svojim timom koji se takmi~io sportskim automobilima marke Lamborgini, dok je Kimi u~estvovao u karting trci. Bio je to kraj dana, pa je Marko, i sam nekada{wi voza~, upitao sina: „Ho}e{ li da proba{ Lamborgini?” Naravno da je hteo. Marko je vezao i sebe i Kimija sigurnosnim pojasevima, tako da su obojica bila sme{tena u voza~kom sedi{tu. Otac je upravqao gasom i ko~nicom, a sinu je prepustio sve ostalo. „Nisam mogao da vidim stazu jer je on sedeo ispred mene, sa kacigom na glavi. Mogao sam da uo~im samo oznake pored sebe, postavqene pre svake krivine – 100 metara, 50 metara”, ispri~ao je Marko za Bi-Bi-Si sport. „Krenuli smo da vozimo i postepeno ubrzavali. Sve br`e i br`e. Na kraju sam vozio kao da sam sam u automobilu. Na kraju pravca stigao sam do ta~ke ko~ewa brzinom od 320 kilometara na ~as, a onda sam sna`no zako~io, prakti~no na samoj granici mogu}nosti automobila. Automobil je imao izra`eno preupravqawe. Kimi je savr{eno kontrolisao proklizavawe zadweg dela, zatim sam dodao gas, on je dovr{io ispravqawe automobila, promenio brzinu i nastavili smo daqe. Rekao sam mu: ‚U redu, dosta je, jer je ovo sada postalo opasno.’ Ali kada sam kasnije pogledao snimak, video sam sebe kako vozim, a desetogodi{wi Kimi mi sedi u krilu. Preupravqawe, sve
ka`e Marko, koji je zajedno sa suprugom Veronikom vodio posao vezan za wihov trka~ki tim. Tokom bo`i}nih praznika, kada je Kimi imao oko tri godine, Marko je ku}i doneo simulator vo`we koji je prethodno kupio kako bi ga gosti isprobali na sajmu automobila u Bolowi. „Svake ve~eri Kimi je `eleo da vozi”, prise}a se Marko. Ba{ kao sedam godina kasnije u Lamborginiju, Kimi bi sedeo ocu u krilu, a upravqa~ke komande bile su podeqene na isti na~in. „Se}am se jedne ve~eri kada sam po~eo da dremam jer sam tog dana veoma rano oti{ao na posao. Do`iveli smo sudar jer nisam zako~io kada smo stigli do kraja pravca”, ka`e Marko. „A Kimi mi je rekao: ‚Tata, tata, nemoj da spava{, nemoj da spava{. Moram da vozim.’” Marko Antoneli u po~etku nije `eleo da mu sin postane profesionalni trka~, pre svega zbog sopstvenih razo~arawa tokom voza~ke karijere. „Ponekad ste brzi, ali se ne na|ete u pravom polo`aju da biste postali profesionalni voza~”, obja{wava on. Tokom devedesetih godina Marko Antoneli bio je nadomak anga`mana fabri~kog voza~a u DTM {ampionatu turisti~kih automobila, koji je tada u`ivao ogromnu popularnost {irom Evrope. Testirao je za Alfu Romeo, ali je ubrzo do{lo do odlaska {efa tima, pa je prilika nestala. Kimi je prvi put seo u karting kada je imao pet godina i odmah pokazao da razume idealnu putawu kroz krivine, ta~ke ko~ewa
i kontrolu vozila. Antonelijevi su, kako Marko opisuje, bili „obi~na porodica”. Nisu mogli da priu{te da finansiraju Kimijevo u~e{}e u svim kategorijama koje bi mu bile neophodne na putu do Formule 1. Marko je procenio da mo`e da pokrije tro{kove sinovqevog takmi~ewa u kartingu i jedne sezone u osnovnoj kategoriji jednoseda, Formuli 4. Posle toga se nadao da bi Kimi mogao da vozi jedan od wegovih GT automobila i tako zapo~ne profesionalnu karijeru. SA 11 GODINA PRIVUKAO PA@WU U AUTOMOBILIZMU Me|utim, Kimi je od samog po~etka ostavqao sna`an utisak. Kada je imao 11 godina, o wegovom imenu ve} se govorilo u krugovima automobilskog sporta. Glas o wegovom talentu stigao je i do Mercedesa, ~iji je skaut akademije mladih voza~a Gven Lagrju doputovao u Italiju kako bi ga li~no video. Te sezone Antoneli je vozio karting sa slabijim motorom od onih koje su imali wegovi rivali. Marko mu je objasnio da to mo`e da mu koristi: umesto da razmi{qa o rezultatu, trebalo je da se usredsredi na napredak i da u svakoj vo`wi pru`i maksimum. „Gven je bio impresioniran na~inom na koji se Kimi prilagodio mawoj snazi motora i vozio u toj kategoriji. Mo`da su tada shvatili da je Kimi druga~ije dete”, ka`e Marko. Kada je postao ~lan Mercedesove akademije mladih voza~a, Marko vi{e nije morao toliko da brine o finansijama. Mogao je u potpunosti da se posveti pomagawu sinu da dostigne svoj potencijal. Mercedes, me|utim, nije bio jedini tim iz Formule 1 koji je uo~io Antonelijev talenat. „Jo{ dok se takmi~io u kartingu, bilo je jasno da je jedan od najistaknutijih mladih voza~a”, ka`e ~etvorostruki svetski {ampion Maks Ferstapen, jedini drugi tinejxer koji je pobedio u trci Formule 1. Sa 15 godina Antoneli je bio spreman za prelazak u automobile. Kao posledwu pripremu, u~estvovao je u nekoliko trka karting kategorije sa mewa~em. Ve} na debitantskom nastupu, iako je imao vrlo malo vremena za pripremu, osvojio je pol-poziciju. Potom je nastupio na svetskom finalu i ponovo startovao sa prvog mesta. Bio je to kraj 2021. godine, nakon ~ega je Antoneli pre{ao na takmi~ewe automobilima. Tokom 2022. godine osvojio je prakti~no sve {to je moglo da se osvoji u razli~itim {ampionatima Formule 4. Isti uspeh ponovio je 2023. u Formuli regional.
predsednik FSS, moraju da reaguju UEFA i FIFA
Fudbalski savez Srbije je do{ao u situaciju koja pokazuje potpuni fijasko, krizu upravqawa i mnogo, mnogo drugih stvari koje su problemati~ne za krovnu ku}u srpskog fudbala. Verovali ili ne - niko ne `eli da postane predsednik FSS, ta~nije niko nije podneo kadnidaturu za predsednika. FSS se oglasio zvani~nim saop{tewem. „U okviru izbornog procesa u Fudbalskom savezu Srbije istekao je rok predvi|en za podno{ewe kandidatura za predsednika i ~lanove Izvr{nog odbora. Do isteka navedenog roka nije podneta nijedna kandidatura. Stru~ne slu`be FSS u komunikaciji su sa nadle`nim slu`bama UEFA i FIFA radi obezbe|ivawa funkcionisawa Saveza u skladu sa va`e}om regulativom, do stvarawa uslova za sprovo|ewe izbornog procesa na svim nivoima za novi mandatni period”, stajalo je u saop{tewu. To potvr|uje ozbiqnu krizu vo|ewa srpskog fudbala i postavqa se pitawe {ta }e zna~iti ovakva reakcija UEFA i FIFA.
ZVEZDA REALA OPQA^KANA:
Porodica ga gledala u „El Klasiku”, a lopovi odneli nakit od 350.000 evra Defanzivac Real Madrida Eder Militao nova je `rtva pqa~ke me|u fudbalerima, po{to je wegova ku}a obijena tokom „El Klasika”. Brazilski reprezentativac ostao je bez skupocenih satova, torbi i nakita ~ija se ukupna vrednost procewuje na vi{e od 350.000 evra, tokom pobede Reala nad Barselonom (1:2) u okviru 10. kola La lige. Pqa~ka se dogodila izme|u 21 i 22 ~asa po lokalnom vremenu, ta~nije tokom prvog poluvremena utakmice koju je {toper Reala pratio sa klupe za rezerve. Prema navodima {panskog lista, provalnici su odneli dva luksuzna sata vredna 53.000 i 170.000 evra, tri brendirane torbe procewene na 15.000 evra, prstewe i narukvice u vrednosti od oko 25.000 evra, kao i druge dragocenosti.
KARI OBORIO REKORD NBA LIGE:
Jo{ uvek nije proma{io slobodno bacawe Stef Kari, bek Golden Stejt Voriorsa, postavio je rekord NBA lige po broju uzastopno pogo|enih slobodnih bacawa na startu sezone. Naime, tokom prve ~etiri utakmice Kari je izveo 39 slobodnih bacawa i pogodio ih je isto toliko puta. Pored nestvarnih brojki sa linije penala, Kari je na startu sezone gotovo besprekoran i u ostalim statisti~kim kategorijama. Za tri poena {utira 39 odsto, dok je iz igre precizan 48 odsto puta. U proseku posti`e 28,8 poena, bele`i 3,8 skokova i 3,5 asistencija po me~u. Ba{ zbog toga Golden Stejt izgleda dosta boqe na po~etku sezone nego {to se to o~ekivalo.