Issuu

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 4. 11.2021. z Year XXX No.2473

Ve}

GODI[WICA OSNIVAWA JEDNOG OD NAJSTARIJIH URBANIH NASEQA AUSTRALIJE Ovo predgra|e je 7. novembra 1810. godine osnovao guverner Laklan Mekvori, i u to vreme je bio veliki poqoprivredni centar. Danas je Liverpul mesto gde se prepli}u mnogobrojne kulture, gde zajedno `ive Libanci, Vijetnamci, Indijci, ali i veliki broj na{ih qudi, sa oko sedam odsto ukupne populacije

L U P R E V I L Mesto u kome se mnogi

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Ko je bio Milan Jovanovi} Batut, ~ovek ~ije ime nosi Institut za javno zdravqe Srbije

Strane 16 i 17

Strana 25

I ODAKLE MU TAJ NADIMAK?

Srbi ose}aju kao kod ku}e

Srpska „Kafana“ napokon dobila Mi{elin preporuku

Smiqa Petko:

Vi{e od pet decenija u~e{}a u kulturnim de{avawima srpske zajednice u Brizbejnu

Strana 15

u Iako }e Smiqa Petko iz Brizbejna uskoro napuniti 92 godine, wena strast za srpska kulturna de{avawa – kroz koncerte ìve muzike, radio, film, manifestacije srpske zajednice i odnedavno Jutjub – i daqe preovla|uje. Smiqa, ro|ena u selu Zvjerinac kod Knina, je najstarije dete (pra}eno Milicom i Nikolom) Luke i Simeone êlebi~anin. Ona jasno pamti Dalmatinsko oro i volela je da kao mlada èna igra Kukuwe{}e (kolo) i da peva Posko~icu

Kolumna

Pandemijski zakon Pi{e: Sa{a Jankovi} Premijer Viktorije Danijel Endrjus ne prestaje da {okira doma}u, ali i {iroku me|unarodnu javnost. Umesto da poku{a da se pomiri sa svojim bira~ima, on ih uporno odbija od sebe svojim despotskim uredbama i novim diskriminatorskim merama Strana 14

U Mi{elin vodi~u, najzna~ajnijem gastronomskom vodi~u na svetu, kona~no se na{la i srpska „Kafana“ u Wujorku. Kafanu je otvorio Vladimir Ocokoqi} Coja, a ideja o restoranu srpske kuhiwe je, ka`e, proistekla iz porodi~nih proslava i pripreme slave, na koju je dolazilo bukvalno na stotine qudi u mali stan u Wujorku. Danas je to gotovo kultno mesto za koje se ~eka u redovima

Strana 12

Zbog gesta srpskog fudbalera bruji Engleska

Fudbaler Man~ester Junajteda Nemawa Mati} ve} tre}u godinu zaredom se na{ao u centru pa`we jer je odbio da nosi cvet maka na dresu tokom utakmice svoga tima. „Mene to podse}a na napad koji sam osetio kao 12 – godi{wi de~ak dok sam `iveo u Vrelu kada je moja zemqa bombardovana. Iako sam to ~inio ranije, sada ose}am da nije ispravno da to nosim na svom dresu“, rekao je Mati}

Strana 31

10.novembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 4.

IZME\U DVA VIKENDA

Srbija na vojsku godi{we „G potro{i 1,4 milijarde dolara i d

Pucwi upozorewa za sindikalca koji je otkrio aferu prislu{kivawa u EPS Nakon {to je nedavno smeweni predsednik Sindikata radnika EPS-a Milan \or|evi} \okin otvorio aferu o prislu{kivawu u EPS-u i nabavci tehnike za tajno prislu{kivawe qudi, na \okina je pucano u Aran|elovcu sa dva metka upozorewa dan uo~i protesta koji je odrào sa radnicima pro{le nedeqe, tvrdi potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepi} u otvorenom pismu predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u. „Pucali su na va{eg doju~era{weg saborca, a neko je zabranuo pripadnicima Uprave kriminalisti~ke policije da izvr{e uvi|aj. Ko je izdao to nare|ewe, budu}i da znamo da se direktor Policije ne me{a u svoj posao“, upitala je Tepi}. Ona navodi da je o postojawu prislu{nog centra u EPS-u Uprava kriminalisti~ke policije prikupila sve potrebne ~iwenice, a da je akcijom rukovodio na~elnik Bogdan Pu{i}. Tepi} dodaje da je republi~koj javnoj tuìteqki Zagorki Dolovac na sto doneta dokumentacija koja potvr|uje kompletno pra}ewe i prislu{kivawe koje se sprovodilo iz EPS-a i u kojem je meta prislu{kivawa bio i otac predsednika Srbije An|elko Vu~i} vi{e od dve i po godine. „Osim skandalozne ~iwenice da niste bili u stawu da za{tite ni sopsvenog oca, a kamoli gra|ane Srbije, du`ni ste da objasnite ne{to jo{ va`nije – ~ime vas ucewuju direktor EPS-a Milorad Gr~i} i {ef Sektora unutra{we kontrole EPS-a Nenad Dilberovi} koji je rukovodio tim prislu{kivawima, kada uprkos prislu{kivawu i va{eg oca ne smete ni{ta da preduzmete“, kaè Tepi}. „To {to nas ne {titite, na to smo ve} navikli, ali to {to ne preduzimate ni{ta ni zbog ~lanova va{e porodice koje prislu{kuju i ugroàvaju niko drugi do va{i partijski saradnici, uz sva saznawa koja ima i tuìteqka Dolovac – ravno je skandalu, dodaje se u otvorenom pismu.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Potro{wa Srbije za odbranu sko~ila je u proteklih {est godina za oko 70 odsto na 1,4 milijarde dolara godi{we, pi{e londonski Ekonomist i konstatuje da ostale biv{e jugoslovenske republike brinu {to se srpska vojska diè iz pepela. Pod naslovom “Balkanska trka u naoruàwu”, nedeqnik u novom broju pi{e da su Rusija i Belorusija dale Srbiji deset aviona MiG-29, a Rusija joj je dala 30 tenkova i oklopnih transportera i prodala sistem protivvazdu{ne odbrane. Tako|e, navodi se da je Srbija kupila kineske oklopne dronove, ruske helikoptere i francuski raketni sistem zemqa-vazduh i da je ministar odbrane ovog meseca najavio da se pregovara o kupovini transportnih aviona i helikoptera od Erbasa. Pro{log meseca stigla je i vest da se razgovara sa Izraelom o protivtenkovskim projektilima. Na spisku za kupovinu mogu se na}i i turske bespilotne letelice, koje su kori{}ene u Nagorno-Karabahu, dodaje autor Tim Xuda. Xuda pi{e da je posle jugoslovenskih ratova 1990-ih vojni kapacitet Srbije opao, ali je 2014. vlada odlu~ila da se ponovo naoruà. Podse}a da je Hrvatska 2015, tako|e obnavqaju}i svoje oruàne snage, zatraìla od Amerike da joj isporu~i rakete koje bi, ako budu ispaqene na Srbiju, mogle da do|u duboko u unutra{wost zemqe. Modernoj dràvi je potreb-

na moderna vojska, rekao je predsednik Srbije AleksandarVu~i}. Srbija tro{i vi{e u apsolutnom iznosu nego ranije, ali se wena potro{wa za odbranu kao u~e{}e u BDP kretala oko dva odsto od 2005. U pore|ewu sa Bugarskom, Ma|arskom ili Rumunijom, to je “kikiriki”, ka`e Vu~i}.

ruàvawa Srbije politi~ki, a ne vojni. “Pretenciozni poslovi s oru`jem impresioniraju Vu~i}eve pristalice koji obi~no visoko cene oruàne snage. Ali Srbija je ustvari okruèna NATO zemqama. S velikim savezom koji {titi wene male susede, malo je verovatno da }e

Srbija po vojnom buxetu nadma{uje Albaniju, Bosnu, Crnu Goru, Kosovo i Severnu Makedoniju zajedno. Ona tako|e nadma{uje Hrvatsku, koja kupuje francuske avione kako bi obnovila svoje skoro nepostoje}e vazduhoplovne kapacitete, navodi se u tekstu. Politi~ko, a ne vojno “naoru`avawe” Vuk Vuksanovi}, istra`iva~ Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ocewuje da je stvarni zna~aj dodatnog nao-

Srbija poslati svoje vojnike u akciju u doglednoj budu}nosti.” Srbija, zapravo, ima odli~ne, iako diskretne, odnose sa NATO dok Amerika obu~ava wene vojnike. Imati jaku vojsku zna~i da se velike sile prema vama odnose s po{tovawem. A ako bi se, “ne daj Boè”, regionalni status kvo uru{io, onda }e na{i hipoteti~ki protivnici, ako moèmo da nanesemo {tetu, mo`da biti susretqiviji prema nama za pregovara~kim stolom, kaè Vukasanovi}.

ma {ta mi re~e?!

Stoka koju ni veterinari ne mogu da vakcini{u „Jedino na {ta nisam ponosan u borbi protiv korone je to kako smo delovali na antivaksere. To je krivica koju mogu da prihvatim, ne znam kako smo do{li do toga da se le~e mastima i kremama koje veterinari daju za stoku. Bi}e da neke krivice kod nas svih ima, jer nemogu}e da su sami za to krivi" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije)

Svi zdravstveni radnici su poni`eni

Slave na respiratoru

„Ja ne mogu da si|em s tog broda ukoliko mi neko ne ka`e. Sa wim tonem i ja. Ja se ne udaqavam od toga. Kako da iza|em, na koji na~in da pogledam u qude posle. Svi zdravstveni radnici su poni`eni u ovakvoj situaciji, to sam rekao javno i to govorim na Kriznom {tabu. Ovo je krawe ozbiqna borba"

„Preti nam ve}a hospitalizacija. ^im imate ve}u hospitalizaciju, morate da imate i ve}i broj qudi na intenzivnoj nezi i vi{e qudi na respiratorima, a ~im su na respiratorima to zna~i fatalni zavr{etak. Vakcini{ite se i po{tujte svoju slavu, ali i mere"

(Epidemiolog Predrag Kon)

Kad na protestu antivaksera shvati{ da nisi lud „Nekad se ose}am usamqen, ali kad do|em na protest shvatim da nisam lud" (Izjava jednog mladi}a koji je na protestu protivnika vankcinacije u Beogradu shvatio da je samo usamwen pobrala je brojne simpatije korisnika dru{tvenih mre`a)

(Branislav Tiodorovi}, epidemiolog)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 2020. 3 ^etvrtak10. 4. decembar novembar 2021.

„Gardijan“ otkriva: [mit u izve{taju upozorava da Bosni preti novi rat

Udomimo Tomu i Anu

Kako pi{e ugledni Gardijan, Visoki predstavnik me|unarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, Kristijan [mit, upozorio je da se ta zemqa nalazi u neposrednoj opasnosti od raspada i da postoji “veoma realna” mogu}nost povratka sukoba. Kristijan [mit, visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, u svom izve{taju Ujediwenim nacijama, u koji je Gardijan imao uvid, rekao je da bi, ako srpska strana formira sopstvenu vojsku, moglo da do|e do novog sukoba. Gardijan navodi da je [mit u svom prvom izve{taju, otkako je stupio na tu funkciju u avgustu, upozorio je da se Bosna suo~ava sa „najve}om egzistencijalnom pretwom u posleratnom periodu“. U tekstu se navodi da je lider bosanskih Srba Milorad Dodik zapretio da }e se povu}i iz institucija na dr`avnom nivou, ukqu~uju}i i iz nacionalne vojske, koja je izgra|ena uz me|unarodnu pomo}, u posledwih ~etvrt veka, te da }e rekonstituisati srpske snage.

Ranko Pivqanin

Gardijan dodaje da je Dodik 14. oktobra rekao da }e naterati bosansku vojsku da se povu~e iz Republike Srpske tako {to }e opkoliti wene kasarne i da, ako zapad poku{a vojno da interveni{e, on ima „prijateqe“ koji su obe}ali da }e podr`ati “Srpsku stvar”. Autor teksta u Gardijanu pretpostavqa da je Dodik tom prilikom mislio na Srbiju i Rusiju.

Bahato: Danilo Vu~i} u pratwi „Kobri“ i pod rotacijom i{ao na utakmicu Rada Danilo Vu~i}, sin predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, doputovao je u Poègu, u sredu, u automobilu „leksus“ pod rotacijom, u pratwi „Kobri“ i drugog obezbe|ewa, gde je prisutvovao fudbalskoj utakmici izme|u doma}e Sloge i beogradskog Rada. To je saop{tilo Udruèwe gra|ana Inicijativa za Poègu i osudilo baha}ewe Danila Vu~i}a, pitaju}i se zbog ~ega predsednikov sin, u obavqawu privatnih poslova, ima vojnu pratwu i rotaciju? Lokalni fudbalski klub je, u sredu, igrao utakmicu Kupa Srbije sa beogradskim Radom ali, ocewuje Inicijativa, „gledaoci, koji su krenuli da gledaju fudbal, nisu slutili da }e prisustvovati jednom mnogo zna~ajnijem doga|aju“. „Sa ekipom Rada u Poègu je doputovalo tridesetak wihovih po zlu ~uvenih navija~a. Tridesetak skinhedsa. No, nisu oni ~udo koje se u Poègi u sredu dogodilo. ûdo je stiglo u skupocenom „leksusu“ i to pod rotacijom, u pratwi specijalaca „Kobri“ i drugog obezbe|ewa raspore|enog u nekoliko automobila beogradskih tablica. Poè{ki stadion, a nakon utakmice i restoran u centru grada, imao je priliku da ugosti Danila Vu~i}a, sina predsednika Srbije, Aleksandra

Vu~i}a. Danilo je, trenutno, siva eminencija FK Rad“, saop{tila je Inicijativa za Poègu. „Krenuo ~ovek na fudbalsku utakmicu u vozilu pod rotacijom i okruèn vojnim specijalcima“, navodi se, „kao da je, u najmawu ruku, krenuo u Prizren“. „Za{to sin predsednika dràve, u obavqawu privatnih poslova, ima vojnu pratwu i zbog ~ega, zaboga, rotaciju? @ivimo li u privatnoj dràvi jednoga ~oveka i da li su sve institucije i svi dràvni resursi wemu na raspolagawu u privatne svrhe, mimo ustava i zakona“, pita se Inicijativa

za Poègu, osu|uju}i baha}ewe sina predsednika Srbije, uz poruku da }e to udruèwe „nastaviti da se bori za dru{tvo u kome }e zakoni vaìti jednako za sve i u kome }e svi biti jednaki pred zakonom“. Uz podse}awe na „~udan razvojni put mla|anog Danila, koga je tata u po~etku predstavqao kao obi~nog radnika, koji radi za 500 evra mese~no“, Inicijativa navodi da Vu~i}ev sin „u me|uvremenu, nezvani~no postaje vlasnik vinarije i silnih vinograda za koje je, vaqda, odvajao od plate, pa skupio i kupio“. „Za to vreme, neki „nasrtqivi novinari“, navodi Inicijativa, „fotografisa{e ga sa nekim vo|ama navija~a – Vidojevi}em (Aca Ro{avi) i Nemawom Sre}kovi}em, ~lanovima huligansko-kriminalne grupe Jawi~ari, ~iji vo|a je prvo bio Sale Mutavi, a kad je ubijen nasledio ga je Veqko Nevoqa Belivuk“. „E, slu~ajno je sa wima zajedno, jednom prilikom, Danilo gledao utakmicu u beogradskom kafi}u i slu~ajno su sedeli za istim stolom u Bawaluci. To {to su ti slu~ajni poznanici deo ekipe koja }e kasnije praviti }evape od qudi, to sa Danilom nikakve veze nema“, saop{tila je Inicijativa za Poègu.

Oktobar 2021. najcrwi mesec od po~etka epidemije koronavirusa Oktobar 2021. godine osta}e upam}en kao mesec u kome je, prema zvani~nim podacima, zabele`en najve}i broj preminulih od posledica koronavirusa u Srbiji – ~ak 1.721. U odnosu na prethodni mesec broj umrlih je skoro udvostru~en, a prose~an dnevni broj preminulih u oktobru je prema{io 55. Broj umrlih na dnevnom nivou u mesecu koji je za nama nije padao ispod 46, a posledweg dana oktobra broj `rtava smrtonosnog virusa dostigao je 65. Samo u posledwoj oktobarskoj nedeqi kovid-19 odneo je 446 qudskih `ivota, {to je najve}i broj smrtnih slu~ajeva na nedeqnom nivou od po~etka epidemije. Najcrwi dan od po~etka epidemije koronavirusa bio je 4. decembar 2020. godine, kada je u Srbiji preminulo 69 osoba. Ukupan broj preminulih od posledica kovida je 9.955, a prva `rtva virusa u Srbiji bio je 59-godi{wak iz Kikinde, koji je umro 20. marta 2020. godine.

Kako bi se utvrdio pravi broj umrlh od korone u Srbiji, formirana je i komisija. Krajem juna ministar zdravqa Zlatibor Lon~ar saop{tio je da je komisija do{la do zakqu~ka da je od korone u Srbiji preminulo vi{e od 10.000 qudi. Ta statistika jo{ uvek nije prikazana u zvani~nim brojkama, gde pi{e da je od korone umrlo 9.955 osoba.

Pi{e: Ne znam ~emu igranka po katastru sa prenamenom nosilaca prava svojine (iz dràvne u javnu svojinu Republike Srbije - u ~emu li je razlika?) nad ku}erinama u kojima trenutno ìve biv{i predsednik Srbije Tomislav Nikoli} i aktuelna predsednica vlade Ana Brnabi} – ispostavi}e se jednom, u poku{aju da ti dràvni objekti nekako postanu stalna adresa ovo dvoje zaslu`nih gra|ana i dràvnika - kad se to moè re{iti jednostavnije. Na primer, donese se uredba (moè i naredba), i to obavezno po hitnom postupku, da se od tog i tog dana vile u Uì~koj i Bulevaru Kneza Aleksandra imaju smatrati neotu|ivim vlasni{tvom zaslu`nog Nikoli}a i zaslu`ne Brnabi}eve i ta~ka. I ovako moèmo da im pqunemo pod prozore, pa nek onda makar budu wihovi jedan kroz jedan. O istom tro{ku mogao bi se i neki dràvni „leksus“, pardon „{koda“, zajedno sa voza~om, prevesti u vlasni{tvo predsednikovog sina prvenca da zlo~esti novinari ne ispiraju usta kako mali ide na utakmice dràvnim kolima. Ako se pitate {ta prevesti na samog gospodara Vu~i}a – odgovor je ne treba ni{ta, on ve} raspolaè celom dràvom, tako da bi sve ispod toga bilo nekako neprimereno i uvredqivo. U su{tini, ne treba se mnogo ni ibretiti ako se ova transakcija, na ovaj ili onaj na~in, realizuje: ionako je ve}ina nekretnina po Dediwu i okolini ve} jednom otimana (takva im sudbina) pa {to se ne bi ta praksa nastavila i u ovo napredno zlatno doba. Osim toga, Nikoli} i Brnabi}eva bi, kao odgovorni qudi i politi~ari, vaqda otkupili pomenute ku}e pa bi neka para kapnula u buxet, a da ne govorimo o tome kako bi se poreski obveznici re{ili tro{kova odràvawa. Primera radi, trenutno gra|ani Srbije pla}aju odràvawe Tomine vile u Uì~koj oko 3.400 evra mese~no, {to na godi{wem nivou do|e jedna garsowerica u Beogradu, pa tako ispada da bi Toma i Ana u~inili uslugu dràvi i gra|anima. A kako bi bilo da je, ipak ne ~ine, ni oni ni bilo ko od skorojevi}a koji, ~im omiri{u vlast i pokondire se, po~nu ~e`wivo gledati u pravcu Dediwa i okolnih sli~nih ekskluzivnih lokacija, prave}i kombinacije kako bi, zahvaquju}i politici, ostvarili svoje vla`ne snove i pridruìli se onoj novoprido{loj praziluk – eliti koja se tamo ve} razba{karila i udobno ìvi od nedostatka dokaza. (Nek mi ne zamere oni retki koji su se na tim mestima sku}ili iskqu~ivo zahvaquju}i svom radu i ume}u, dakle wih oboje). Moè li Aleksandar Vu~i} iz nekih drugih izvora, a ne vade}i posledwe perje iz ve} o~erupane dràvne koko{ke, da otpla}uje dug Tomislavu Nikoli}u koji mu je alalio i vlast i partiju i lojalnost i bespogovornu poslu{nost Brnabi}evoj koja je pristala da se zove premijerkom, ali da se ne me{a u svoj posao? Malo li je {to Tomislav Nikoli} ve} godinama obitava i tro{i pare kao ~elni ~ovek nekakvog fantomskog Nacionalnog saveta za koordinaciju saradwe sa Ruskom Federacijom i NR Kinom koji ovu dràvu ko{ta godi{we vi{e ~etrdesetak miliona dinara? Malo li je {to je ostao u dràvnoj rezidenciji iz koje, kad mu je prestao predsedni~ki mandat, nisu mogli da ga izvuku ni uz pomo} tegqa~a, nego bi sad da tu uzurpaciju, ako je mogu}e, i legalizuje? Malo li je {to je Ana Brnabi} postala premijerka, a da za wu niko ìv ( a ni mrtav) u ovoj zemqi nije glasao, nego bi sada da sopstvenu bezna~ajnost potre aurom socijalisti~ke carice Jovanke Broz useqavaju}i se u vilu u kojoj je ova ìvela? Prethodno je wena prva vlada donela uredbu da se vila u koju decenijama nije uloèn dinar, naprasno renovira pro{le godine da bi se ona u wu uselila. I sada }emo malo da se igramo promene „nosioca svojine“ da se Vlasi ne dosete. Malo li je ovo, malo li je ono, a da nije sve malo previ{e?

SRPSKA POSLA

10.novembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 4.

Trebaju li Srbiji nuklearke

Z i b

Ne samo sada{wa energetska kriza, nego i zahtev da termoelektrane na ugaq kao najve}i emiteri ugqen-dioksida (CO2) moraju da ustupe mesto zelenoj energiji otvorili su temu nuklearki kao izvora elektri~ne energije, a Srbija bi prema re~ima predsednika Aleksandra Vu~i}a, mogla jednim delom da bude partner Ma|arskoj tokom gradwe wene nove nuklearke Pak{ 2.

@IVETI

U SRBIJI

NUKLEARKE – ZA I PROTIV

Francuska, koja blizu 70 odsto elektri~ne energije dobija iz nuklearnih elektrana, danas predvodi grupu od 10 zemaqa koja od Evropske komisije traì da tako dobijenu energiju tretira kao „zelenu“, odnosno niskokarbonsku. Nema~ka koja je posle akcidenta sa nuklearkom u Fuku{imi u Japanu, 2011. odlu~ila da do kraja 2022. ugasi svih 17 nuklearnih elektrana, od kojih je osam do sada zatvorila, na ~elu je grupe od pet zemaqa EU koje se protive predlogu Francuske. [ta na sve to kaù zagovornici i jedne i druge opcije u Srbiji? Energeti~ar Milo{ Zdravkovi} koji je na beogradskom Elektrotehni~kom fakultetu doktorirao iz oblasti nuklearne, medicinske i ekolo{ke tehnike, smatra da osim energetske bezbednosti, ekonomski i ekolo{ki aspekt donosi prednost elektri~noj energiji proizvedenoj u nuklearnim elektranama. „Iluzornio je da mi proizvodimo i kupujemo skupqu struju da bismo kao sebe {titili kada su svuda oko nas nuklearne elektrane. Stru~wake za to moèmo da {kolujemo svuda u svetu. A period koji bi nama bio potreban da izgradimo nuklearnu elektranu, ra~unaju}i da trenutno imamo moratorijum na gradwu, ne bi bio mawi od 10 godina. Za to vreme bismo i{kolovali stru~wake da odràvaju nuklearku. Postoje protokoli i to je danas veoma bezbedna tehnologija”, uveren je Zdravkovi}.

NAJJEFTINIJI KILOVAT IZ NUKLERAKE

On napomiwe da je ~ove~anstvo sasvim ovladalo nuklearnim reaktorima o ~emu govori podatak da u svetu ima vi{e stotina plovila na nuklearni pogon, od podmornica, brodova razara~a, nosa~a aviona, ledolomaca. Ako gledamo ekonomski aspekt, nuklearnu energiju i termoelektrane ni{ta ne mo`e da zameni, isti~e Zdravkovi}, koji pri tom dodaje da je re~ i o najekolo{kijoj proizvodwi jer nema emitovawa CO2.

MANIPULACIJA OTPADOM

On isti~e da su nuklearnu elektranu u stawu da izgrade SAD, Rusija, Francuska, Belgija, Japan, Ju`na Koreja , Kina i Nema~ka, a da je {to se ti~e proizvodwe nuklearnog goriva, taj krug zemaqa jo{ mawi. Ukazuje i na dogovor velikih sila koji je usledio posle teroristi~kog napada u Americi 11. septembra 2001. da je obaveza proizvo|a~a nuklearnog goriva, odnosno prodavca, da svo islu`e-

no gorivo uzme nazad i bezbedno ga smesti. Najve}e odlagali{te nuklearnog otpada se nalazi izme|u Rusije i Kazahstana i taj biznis godi{we vredi 20 milijardi dolara. U Evropi su najve}a skladi{ta u napu{tenim rudnicima soli u Nema~koj. Nema {anse da nama neko dozvoli da se mi igramo tim isluènim gorivom, odnosno nuklearnim otpadom, kategori~an je Zdravkovi}. „Kr{ko postoji preko 40 godina i wegova instalisana snaga je blizu 800 megavata. Termoelektrana u Obrenovcu ima blokove ja~ine 1.600 megavata. Kr{ko godi{we proizvede 1,5 kubnih metara otpada koji moè da se smesti u jedan kombi. Od termoelektrane u Obrenovcu u vazduh ode pepela koji moè da napuni dva fudbalska stadiona“.

OKRU@ENI SMO NUKLEARKAMA

Smatra da je ukazivawe na ekolo{ku bezbednost u slu~aju akcidenta potpuno nepotrebno u situaciji kada smo okruèni niklearkama, jer postoje u Bugarskoj, Rumuniji, Ma|arskoj, na granici Slovenije i Hrvatske. „Da bi se supstituisali stabilni izvori elektri~ne energije, oni na fosilna goriva, ili nuklearna energije, na jedan megavat struje iz nuklearke ili termoelektrane potrebno je 20 megavati iz obnovqivih izvora. Treba, dakle, 20 puta vi{e instalisanih kapaciteta. To niko ne moè da izdrì“, tvrdi Zdravkovi}. Za razliku od wega, koordinator u Centru za ekologiju i odrìvi razvoj (CEKOR) sa sedi{tem u Subotici, Zvezdan Kalmar smatra da moratorijum na izgradwu nuklearki treba trajno da ostane.

 Mi cenimo individualnost. Zato je ovde svako lud na svoj na~in.

 Bira~i, pre|ite na drugu stranu. Pada rejting!  Za prekrajawe granica na Balkanu uvek se tra`i karta vi{e.

 Najnovije istra`ivawe javnog mwewa ka`e da na{a stranka ima podr{ku deset odsto bira~a. Za ve}u podr{ku mora}emo jo{ malo da doplatimo.

 Nije on kriminalac ve} ugledni kolekcionar krivi~nih dela. Nema koje nema!  Re~i su kao izduvni gasovi. Pre nego {to iza|u iz usta treba ih pre~istiti da ne postanu otrovne.  EPS je kupio opremu za prislu{kivawe. Koju struju oni predstavqaju?  Gradi}emo nuklearnu elektranu. Bi}e to pravi bum.  Zrelih za ludnicu koliko ho}e{. Ali nema ko da bere...

 Biv{i ministar pravosna`no je oslobo|en optu`bi za korupciju. Sada{wi ministri se nadaju da }e sud i ubudu}e zadr`ati isti kriterijum.  Nit si kod privatnog lekara zdrav, nit si u tabloidu nevin. Uvek ti ne{to na|u.  Da bismo gra|ane motivisali da nose maske postali smo najzaga|eniji grad na svetu.

OTPAD KO[TA, MORA SE UKALKULISATI U CENU

On to obja{wava ~iwenicom da }e sve i da sada budu uga{ene sve nuklearke, svet prakti~no biti ucewen nuklearnom energijom jer }e stotine hiqada godina morati da se bavi odlagawem, ~uvawem, nuklearnog otpada. „Nuklearna energija ima ~udnu prirodu. Ona se naizgled ~ini ~ista, ali oni koji ka`u da je to jeftina energija, ne ura~unavaju obavezu trajnog, prakti~no ve~nog odlagawa tog otpada. To zna~i da }e neko morati da odvaja slede}ih stotine hiqada godina finansijska sredstva da bi se otpad regulisao, a to se meri desetinama milijardi evra samo da bi se izgradile te lokacije“. R. N.

ZAGA\ENOST

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Ako ne zna{, treba{ pitati; ako ne zna{ kako, treba{ nau~iti" „Blato moè uprqati biser, ali ga ne moè pretvoriti u blato“ „ôvek koji se boji vode nikad ne}e postati ribar“ Narodne poslovice

„Neko mi je rekao da gre{im {to ~ekam da stvari same nai|u, ali to i nije tako lo{ sistem. Samo ih treba ~ekati na pravom mestu“

„Hiqadu ne~ijih sre}nih ~asaka bi}e kao ovaj, ali ovaj nikada vi{e. Hiqadu tu|ih qubavi bi}e kao ova, ali ova nikad vi{e“

\or|e Bala{evi}

Me{a Selimovi}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 2020. 5 ^etvrtak10. 4. decembar novembar 2021.

RATNI ZANOS U SARAJEVU

Za{to opasne igre po~iwu NOVO! ba{ u Br~kom U uslovima poja~anih tenzija u BiH, Br~ko dodatno zadobija svojstva potencijalnog mesta varni~ewa i sukoba. Izetbegovi} to zna i sra~unato, a ja bih rekao i neodgovorno, na svoj omiqeni zloguki na~in pomiwe ovo rawivo podru~je, kaè profesor Darko Tanaskovi} Kada je gostuju}i na federalnim medijima predsednik Stranke demokratske akcije Bakir Izetbegovi} u kontekstu pretpostavqenog sukoba u BiH pomenuo Br~ko, bilo je jasno da pozivawe na distrikt koji preseca RS, moè biti samo u funkciji najozbiqnije pretwe ratom. Ako tome dodamo pisma koja su Izetbegovi} i Denis Zvizdi} poslali na vi{e adresa u EU i SAD vape}i za pomo}, ~ini se da nije samo distrikt Br~ko neuralgi~na ta~ka. U ovakvim okolnostima, ocewuje profesor emeritus Darko Tanaskovi}, cela Bosna i Hercegovina je jedan veliki neuralgi~ni prostor. BAKIROVI RATNI DOBO[I ZA BR^KO „Izetbegovi} ~iji je manevarski prostor i na unutra{wem i na me|unarodnom planu posledwih godina znatno suèn, nastoji da dramatizuje situaciju i obra}a se svim ~iniocima za koje pretpostavqa da bi mogli biti prijem~ivi za upozoravaju}i zvuk wegovih ratnih dobo{a, kojima se, zasad povremeno i kondicionalno, ogla{ava u javnosti. Dakle, u rasponu od svoje politi~ko-nacionalne, ali danas vi{e ne i pouzdane bo{wa~ke/muslimanske glasa~ke baze, preko potencijalnih regionalnih saveznika, do EU i naravno, NATO-a. Bio je, uz posredovawe ru{iteqa Jugoslavije, a strasnog zagovornika unitarne BiH Stipe Masi}a, kod Milanovi}a u Zagrebu, a ne bi mu, kaè, pala kruna sa glave ni da do|e kod Vu~i}a u Beograd.“ IMITIRA SVOGA BABU, ALI TO NIJE IZ VI[E RAZLOGA Istovremeno, upozorava Tanaskovi}, Bakir sprema svoj nepoverqivi xemat za mogu}nost rata i nu`nost da se, kako on predstavqa stvari, jo{ jednom patriotski (od)brani Bosna, ali je spreman i da razgovara sa susedima koje su on i wegovi istomi{qenici proglasili agresorima. „Imitira svoga babu, ali on to nije i iz mnogo razloga Bo{wacima u bitno izmewenim vremenima i okolnostima - ne moè biti. Ponajvi{e èli da u~vrsti svoj ozbiqno poquqani rejting i preporu~i se, odnosno nametne, kao jedini reprezentativni predvodnik Bo{waka i relevantni sagovornik za sva pitawa u vezi sa sudbinom BiH.“ Kada pak {aqe pisma upozorewa EU i SAD, ukazuju}i na „katastrofalne posledice koje bi nastale kao rezultat ostvarivawa pretwi Dodikovih politi~kih sledbenika iz RS“, Tanaskovi} pretpostavqa da Izetbegovi} o~ekuje o{tro reagovawe i konkretne vidove pritiska na RS, personalizovanu u „bauku“ zvanom Dodik. Na na~in na koji se Zapad svojevremeno obra~unavao sa „Milo{evi}em“, a zapravo sa srpskim narodom i wegovim legalnim i legitimnim, pre svega vitalnim inte-

TRANSFER NOVCA

NOVAC NA RAČUNIMA PRIMALACA ŠIROM SVETA U ROKU OD 15 MINUTA!*

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs

resima i zahtevima da bude ravnopravno uva`avan, a ne prividno demokratski diskriminisan nametnutim mehanizmima pravnog i ucewiva~kog nasiqa. Posle skoro tri minule decenije, ka`e Tanaskovi}, mogao bi to biti ra~un bez kr~mara. DISTRIKT NI NA NEBU NI NA ZEMQI Kada je re~ o Br~kom koje Bakir u svom ratnom zanosu pomiwe kao kqu~nu ta~ku odakle bi mogao krenuti rat, Tanaskovi} podse}a da je pitawe Br~kog moglo biti razre{eno u Dejtonu, ono bi bilo prevazi|eno, ali nije, pa je prona|eno solomonsko re{ewe u formirawu posebnog distrikta „ni na nebu ni na zemqi“. „Nisam ni dovoqno obave{ten ni kvalifikovan da bih bilo {ta konkretnije procewivao u vezi sa potencijalnom eksplozivno{}u distrikta Br~ko. Vaqa se nadati da }e konstruktivan prilaz sada{woj krizi ipak prevladati, ali se nikako ne smeju zaboraviti te{ke i razorne bitke za probijawe posavskog koridora, a i neoprezne izjave jednog vreme{nog (navodnog) mirotvorca koji je pre vi{e godina sa Pantov~aka poluzvani~no poru~ivao da

regionalnih i me|unarodnih faktora u prenapregnutoj interakciji. „Situacija je svakako ozbiqna i bremenita najte`im izazovima, {to je posledica duge blokade istinskog politi~kog procesa unutar BiH i wenih institucija, koje su u dubokoj krizi usled permanentne zloupotrebe na u{trb dvaju konstitutivnih naroda, prvenstveno Srba, ali i Hrvata, uz licemernu ulogu stranih beamte-

bi, u slu~aju procene da je to nu`no radi spasa Bosne, hrvatska vojska bez ve}ih problema mogla prese}i taj vitalni koridor.“ Pouzdanije predvi|awe kako }e se daqe odvijati sada{wi proces zao{travawa u BiH i u vezi sa wom, te{ko je, ka`e Tanaskovi}, predvideti. Dinami~nu jedna~inu koja se svakodnevno mewa i meandrira, ukazuje, ~ini vi{e uzajamno, uzro~no-posledi~no povezanih doma}ih,

ra. Ipak, verujem da }e se stvari uskoro uliti u korito nekakvog simulirawa kretawa ka re{ewu i izlasku iz }orsokaka.“ Natezawe }e se, veruje Tanaskovi}, nastaviti sve dok bo{wa~ka strana i weni najverniji strani pokroviteqi, kojih je mawe nego ranije, ali su postali nervozniji, ne budu spremni da naprave koreniti zaokret u logici pristupa problemima sa kojima se dejtonska dr`avna tvorevina

*Uslovi postoje BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h

SInce 1994

suo~ava i prihvate da se ni pseudodemokratskim lukavstvima ni raznim vidovima pritiska, ukqu~uju}i i golu silu, ne mogu odre|ivati ustrojstvo i put dràve u kojoj su dva konstitutivna naroda ve}inski nezadovoqna svojim statusom. ODRICAWE OD MIRA GUBITNI^KI PUT Na pitawe kakav manevarski prostor ima Republika Srpska, te da li je vra}awe na izvorni Dejton skupa iluzija ili jedina preostala opcija, Tanaskovi} kaè da nije lako prakti~no sprovesti vra}awe na ono stawe koje se naziva „izvorni Dejton“, ali je sasvim legitimno traìti da se temeqni akti, institucionalna organizacija dràve i nadle`nosti dvaju entiteta {to je mogu}e vi{e pribliè prvobitnom okviru i koordinatama Dejtonskog sporazuma, sa svim wegovim aneksima. „Ono {to svakako mora odmah biti u~iweno, ukoliko se zaista èli izbe}i eskalacija krize, jeste da se odustane od najnovijih aberacija u ’sprovo|ewu Dejtona‘, kao {to je tzv ’Inckov zakon‘ i ideje da bi se manipulisawem skandaloznim Ustavnim sudom mogla i daqe sprovoditi politika razvla{}ivawa entiteta, konkretno Republike Srpske. Manevarski prostor za Republiku Srpsku je danas objektivno ve}i nego ranije, ali preterana samouverenost ne bi bila preporu~qiva. Vaqa voditi zaista i konkretno odlu~nu, ali i razlo`nu politiku.“ Razmatraju}i {ta je sve u ovom trenutku pod znakom pitawa - mir, osamostaqewe ili opstanak RS - Tanaskovi} zakqu~uje sve i u svakom trenutku, ali, dodaje, ba{ zato ima izgleda da ne do|e do najgoreg. „Odricawe od mira jedini je siguran gubitni~ki put za onoga ko se na takvu avanturu osmeli, uprkos bolnim poukama iz devedesetih godina. Postoji li i danas iko ko bi bio spreman da zarad svoje nemogu}e i neostvarqive vizije Bosne `rtvuje mir? Sumwa u to nije dovoqna za spokoj“, zakqu~uje Tanaskovi}. R. N.

10.novembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 4.

u LI^NOST U @I@I

DRAGANA PE]O

Hrabra istra`iva~ka novinarka

Nije se upla{ila toliko puta dok su joj pretili, ni onda kada joj je stan obijen i ispreturan a policija i tuìla{tvo ni dan-danas nisu re{ili taj slu~aj. Ne dozvoqava da je obeshrabri }utawe institucija i pojedinaca kada ne{to otkrije, veruje u istraìva~ko novinarstvo Zasluìla ju je hrabrim i eti~kim anga`manom u svojim novinarskim istraìvawima, bore}i se za slobodu javne re~i u jednom nedemokratskom dru{tvu i zarobqenoj dràvi. Priznawa su stigla za seriju tekstova o tajnim ra~unima, izme|u ostalog, ministra finansija Sini{e Malog ali i mnogih drugih, va`nih igra~a u Srbiji zbog ~ega je danima „studirala“ na milione stranica dokumenata do kojih su do{li me|unarodni novinari. îme se bavi mo`da najboqe opisuju nagrade koje dobija, na spisku priznawa uz Draganino ime stoji da je dobitnica me|unarodne nagrade za izuzetne zasluge u istraìva~kom novinarstvu u 2018. godini koju dodequju „Medijska organizacija jugoisto~ne Evrope (SEEMO)“ i „Centralnoevropska inicijativa (CEI)“, Nagrade Evropske unije za najboqu istraìva~ku pri~u u Srbiji u 2019. godini, tri nacionalne Nagrade za izuzetnost u istraìva~kom novinarstvu koju dodedequje NUNS i Ameri~ka ambasada 2011, 2014. i 2016. Dragana Pe}o ro|ena je i odrasla u Perlezu, gde je kao dete svirala tamburicu a i danas svra}a u rodni kraj, gde uìva u prirodi i vo`wi bicikla. Nakon gimnazije u Zrewaninu, u Beogradu je zavr{ila studije novinarstva na Fakultetu politi~kih nauka, nakon ~ega kre}e wena karijera istraìva~kog novinara. Radila je u Centru za istraìva~ko novinarstvo Srbije (CINS), a od 2015. pridruìla se redakciji KRIK-a. Jednom prilikom, u razgovoru za medije, izjavila je da èli da veruje da }emo jednog dana biti boqe dru{tvo i lep{e mesto za ìvot. M. T.

INTERVJU NEDEQE

MILAN ST. PROTI], istori~ar, pravnik, politi~ar, biv{i diplomata

Vu~i}a mogu da uhapse ovi {to ga danas ~uvaju Nekada{wi lider Demokratske opozicije Srbije, istori~ar Milan St. Proti}, pri~a o aktuelnim politi~kim prilikama u Srbiji, opisav{i godine za nama kao “Doba poniènih”. n [ta o na{em dru{tvu govori to {to se “predsedni~ka ne pori~e” i {to gotovo uvek li~no odlu~uje da li }e se neki zakon usvojiti ili gde }e dràvni novac potro{iti? - To je sad pitawe karaktera i zrelosti pojedinca. Taj ~ovek, koga vi pomiwete, nit je dovoqno sazreo kao li~nost, niti ima dovoqno ìvotnog iskustva ili znawa za mesto na kome se nalazi. Zato izgleda kao Kraq Ibi kad poru~uje da je on li~no ne{to odlu~io. Sve to ne deluje ni dovoqno ozbiqno, ni dovoqno utemeqeno, ali je opasno. Opasno ne samo za Srbiju, nego i po wega. Evo, ja vas da pitam ne{to: Da li je vama potpuno nerealno da jednog jutra oni {to ga ~uvaju u|u wegovu spava}u sobu i kaù mu: “Predsedni~e, po|ite sa nama” ? On toga nije svestan. A trebalo bi da bude toga svestan vi{e nego vi i ja. Ba{ zbog toga {to nije svestan, rizik u koji ulazi je sve ve}i i on sve dubqe pada, iako wemu deluje da je svemo}an. To su veoma opasne stvari i nije u pitawu de~ija igra kako wemu izgleda. Ovo je zemqa u kojoj vlast ~u~i u nekim mra~nim uglovima i }o{kovima za koje, mi pogotovo, ali ni on ne zna gde se nalaze. n Da li postoji neka razlika izme|u onog Vu~i}a kog ste upoznali devedesetih godina i ovog dana{weg, izuzev toga {to je napredwak i deo vlasti? - Nije on ni prvi ni posledwi koji je kao klinac izgledao simpati~an i drag. Poznavali smo se. Prvi put smo bili u nekom kontaktu kad me je pozvao, po~etkom devedesetih godina, zbog neke usluge koju sam mu ja u~inio… To vam je sve ista pri~a, nije on usamqena pri~a. Setite se kakav je bio êdomir Jovanovi} devedesetih godina, dobar i simpati~an momak. Videte li u {ta se pretvorio? U kakvu ukupno, kad moram tako da kaèm, nakazu… Ne pri~am sad o politici, ve} govorim o ~oveku. Vlast uàsno kvari qude i kad je ona nekontrolisana, neure|ena i kad ne postoje institucije koje vas stalno opomiwu i spre~avaju da krenete pogre{nim putem, onda dobijete to. Za ovog {to je sad predsednik nisam razmi{qao da }e dotle do}i. Tu su se potrefile neke sre}ne okolnosti, neki su mu qudi spoqa i unutra pomogli da iskoristi situaciju i da u dva koraka do|e do predsednika Srbije. Da je on kretao sam, da nije imao prvo [e{eqa, a posle Tomislava Nikoli}a, od wega ne bi ni{ta bilo, jer on nema taj kapacitet.

n Ho}ete da kaète da Nikoli} ima ve}i kapacitet od Vu~i}a? - U tom smislu da. Tomislav Nikoli} je, naravno, intelektualno ograni~en i to mu je glavna mana. Umeo je povremeno i da sklizne, u najmawu ruku, banalnost. Me|utim, on je mogao kao Srbijanac da privu~e glasove. Wega su gra|ani Srbije u jednoj odre|enoj meri prepoznavali kao svoga. Ovaj {to je predsednik dràve je postao popularan tek kad je do{ao na vlast, kao i Milio{evi}. To nisu qudi koji autenti~no privla~i glasa~e ~ije li~nosti su takve da im qudi veruju, ve} osobe koji postanu takvi tek kad do|u na vlast. Tad im se qudi dive zato {to su vlastodr{ci i zato {to ih se pla{e, a ne zato {to im se stvarno svi|aju. Sutra da predsednik Srbije si|e sa vlasti, niko ga na ulici ne bi prepoznao i bili bi prema wemu potpuno indiferentni. U pitawu je prazna li~nost koja u sebi nema nikakvu autenti~nu privla~nost. n Malopre ste se pomenuli kako bi moglo da izgleda jedno jutro predsednika Srbije. Sli~no sudbinu nedavno je doìvela biv{a dràvna sekretarka Dijana Hrkalovi}. Kako vi gledate na ovaj obra~un sa nekada vernom partijskom aktivistkiwom? - Kad nemaju politi~ke protivnike i opoziciju, mi{evi po~iwu da se jedu me|usobno. n Da li vas iznena|uje {to je svojevremeno ta mlada èna u proreìmskim medijima predstavqana kao “êli~na Lejdi MUP-a”, a danas kao saradnica mafije? - Za ovakve reìme to je karakteristi~no. Oni ih tro{e, a ti qudi u me|uvremenu uobraze da su neko i ne{to, odnosno da su stvarno mo}ni. Onda odjednom, iz ko zna kog razloga, “dobiju po nosu”, sklone ih i onda ih vi{e nema. Vi vidite da u Srbiji neko pilotira tim qudima u slu`bama. Ovde je u pitawu mlada èna, kojoj je mo} udarila u glavu i koja se pogubila, pa je i{la i dahijala svojevremeno u Lu~anima. Ona je tada umislila da je stvarno na ~elu policije i da iza we neko stoji, a onda su joj izmakli tlo pod nogama i sad sedi u zatvoru, nesvesna {ta joj se desilo. Ona pojma nema kako je ovo mogu}e, da se ceo wen svet, koji joj je izgledao tako realno, odjednom sru{io. A ona misli: “Ja ni{ta nisam uradila {to mi nije re~eno ili nare|eno”. n S druge strane, svedo~imo i progonu policajaca koji su otkrili slu~aj “Jovawica”, a koji se sada targetiraju kao pomaga~i kava~kog klana. [ta mislite, zbog ~ega im oni smetaju?

- O~igledno je tu namerno do{lo do zamene teza. Jedno pitawe je da li je tu imao nekog udela brat predsednika dràve, ali to nije pitawe krivi~ne odgovornosti. Pitawe krivi~ne odgovornosti je gajewe marihuane na ogromonoj plantaì sa namerom da se to distribuira i prodaje. Po zakonu, koji vaì u Srbiji, kanabis se jo{ uvek tretira kao zabrawena, psihoaktivna supstanca. To je i po~etak i kraj pri~e. To sa bratom nema apsolutno nikakve veze, ali o~igledno da ti qudi koji su stajali iza “Jovawice” uìvaju podr{ku vrlo jakih centara mo}i u ovoj zemqi. Ovi policajci koji su to otkrili verovatno nisu znali {ta je iza toga ili se nisu raspitali da li smeju to da diraju. Verovatno bi im rekli da ne smeju da interveni{u, a po{to su to obelodanili i otkrili moraju da budu preme{teni u Odeqewe za ratne zlo~ine. Ono {to je najindikativnije je to {to se u to odeqewe ide po kazni, a ono bi trebalo da bude najva`nije. Eto koliko oni brinu o ratnim zlo~inima, kako na{im, tako i tu|im. n Pomiwete krivi~nu odgovornost za uzgajawe marihuane, a s druge strane predsednik Srbije, koji je ina~e pravnik, tvrdi da to i nije toliko ozbiqan prekr{aj i da vlasnik “Jovawice” nikoga nije ubio. - I on se posle svega hvali da je pravnik? Jo{ i wegovi profesori kaù da je bio dobar student. To zna~i da ti profesori ne znaju ni{ta. Kako moè da bude dobar student i diplomirani pravnik ~ovek koji takve stvari izgovori? Postoji krivi~ni zakonik gde je jasno nazan~eno kolika je zapre}ena kazna za to krivi~no delo i to je po~etak i kraj pri~e. [ta bi trebalo, svako drugo krivi~no delo, koje nije ubistvo, da bude dekriminalizovano? Dakle, neko moè da opqa~ka banku i uzme 100 hiqada, ali boè moj, ne}e odgovarati, jer nikog nije ubio? Mada smo imali i takav primer, setite se da je dana{wi predsednik Skup{tine Ivica Da~i} uhva}en sa koferom novca i to smo zaboravili. Je l’ neko odgovarao za to? [ta bi sa onim Mi{om Bananom? Kako to da se to vi{e ne pomiwe? Je l’ to zavr{ena pri~a? Ima li tu nekog epiloga? U ovoj zemqi odavno vojska i policija sluè nekim drugim ciqevima i ti ciqevi ~esto izlaze iz propisanih okvira. n Kako vi tuma~ite tezu da }e upravo zbog tog pre~estog iskakawa iz propisanih okvira, ova vlast po~eti sama od sebe da se uru{ava? - Ja se bojim da }e se Srbija uru{iti. Ovo }e se sru{iti kao kula od karata. Ovakvom sistemu su dani odbrojani. S. G.

PLANETA

Putin: Kroz ni{an jasno vidimo ameri~ki ratni brod u Crnom Moru Ameri~ki ratni brod koji je u{ao u Crno More mo`e jasno da se vidi dvogledom ili kroz ni{an odgovaraju}eg odbrambenog sistema, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin otvaraju}i seriju tradicionalnih skupova odbrambene industrije u So~iju. [esta flota saop{tila je na Tviteru da se wihov komandni brod „Maunt Vitni” uputio ka mestu izvo|ewa vojnih ve`bi u Crnom moru. Osim toga, ameri~ki razara~ Porter, naoru`an krstare}im projektilima, pre nekoliko dana je uplovio u Crno more, ali nije poznato da li je wegovo slawe u region povezano sa najavqenom ve`bom.

{lo a li sedkri~ne na a se onu, vek vna i~e. kve koji poovoj otiza meju kli {to u da atne je je ni, a Eto ima,

Stiù ratni brodovi, Amerikanci "kucaju" Rusima na vrata Snage ameri~ke ratne mornarice uputile su se ka Crnom moru. Kako javqaju svetski mediji, u pitawu su snage 6. flote kako bi izvele operacije sa NATO saveznicima i partnerima. Ve`be }e biti izvedene i u Sredozemnom moru. "Komandni brod [este flote 'USS Maunt Vitni po~eo je tranzit ka Crnom moru radi operacija sa NATO saveznicima i partnerima", navodi se u Tviter objavi [este flote. Krajem pro{le nedeqe komanda SAD i NATO saop{tili su da }e u Sredozemnom i Crnom moru biti izvedene ve`be, ~iji je ciq osigurawe bezbednosti i stabilnosti u regionu. Osim toga, ameri~ki razara~ Porter, naoruàn krstare}im projektilima, uplovio je u Crno more, ali nije poznato da li je wegovo slawe u region povezano sa najavqenom ve`bom. Razara~ Porter prate snage ruske Crnomorske flote. Ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov kazao je ranije u nedequ da to {to Sjediwene Ameri~ke Dràve {aqu vojne snage u Crno more ne doprinosi stabilnosti u odnosima dveju zemaqa.

vordrukoji nije vlao. a je ori a~i ako plotvanik preo je alo, nije no? ku i e}e ada e se ine novod{om poa li vno ugim e iz Ameri~ki predsednik Xozef Bajden, kako izgleda na snimku sa klimatskog sa}emita u Glazgovu koji kruì dru{tvenim awamreàma, ponovo je zadremao i to tokom po-po~etnih govora na otvarawu tog skupa. Bajden je snimqen kako prekr{tenih {i-ruku sedi i postepeno tone u san dok se ka-bori da drì o~i otvorene, prenosi lonbro-donski „Miror“. S. G. Na snimku, koji je podelio noinar

^etvrtak 2020. 7 ^etvrtak10. 4. decembar novembar 2021.

Saveznici Amerike zabrinuti, Rusija i Kina u prednosti Saveznici SAD u Evropi i na Pacifiku nastoje da uti~u na Belu ku}u kako bi je spre~ili da se opredeli za princip da nuklearno oru`je ne upotrebe prvi. To je navodno, "ohrabrilo" Rusiju, pi{u britanski mediji. Kako se navodi u ~lanu "Fajnen{el tajmsa", nuklearna politika SAD iz vremena Hladnog rata je "ciqano nejasna". Teoretski SAD mogu da nanesu preventivni nuklearni udar zbog ~ega se wihovi saveznici ose}aju sigurnim pod wihovim "nuklearnim ki{obranom". U ~lanku se navodi da administracija predsednika Xozefa Bajdena sada analizira ameri~ku politiku po pitawu primene nuklearnog oru`ja. Prema navodima dobro upoznatih izvora, SAD su saveznicima poslali anketu da bi saznali {ta oni misle o promenama u nuklearnoj politici. Ve}ina je negativno reagova-

la na bilo kakve promene. Prema informacijama britanskog dnevnika, protivnici revizije te politike su Britanija, Francuska, Nema~ka, Japan i Australija. Mnogi strahuju da Bajden razmatra prelazak na princip "jedinstvenog ciqa" kada bi Amerika upotrebila nuklearno oru`je samo u konkretnim okolnostima. Prema mi{qewu mnogih, takav princip ne}e dovesti do poboq{awa stabilnosti nego }e samo u~initi da Moskva i Peking

budu jo{ smeliji. "Bi}e to veliki poklon za Kinu i Rusiju", navodi neimenovani evropski zvani~nik. Podsetimo, predstavnici NATO su vi{e puta optu`ivali Rusiju da radi na planovima primene nuklearnof oru`ja, a pri tome se SAD nisu odrekle koncepcije preventivnog udara. Moskva je, pak, isticala da je za wu nuklearno oru`je samo sredstvo za{tite kao i da ruska nuklearna doktrina ne predvi|a preventivni napad.

Ekstremno topqewe leda na Grenlandu preti op{tim potopom Oko 3,5 biliona tona leda otopqenog na Grenlandu u protekloj deceniji podiglo je nivo mora za jedan centimetar i pove}ava pretwu poplavama u svetu, upozorava novo istra`ivawe. Ledeni pokriva~ najve}eg ostrva na svetu sadr`i dovoqno smrznute vode da podigne nivo okeana za {est metara i u~estalost ekstremnog topqewa na tom podru~ju raste u zadwih 40 godina. U protekle ~etiri decenije gubitak vode narastao je za 21 posto. Prema podacima Evropske Quarter Page svemirske agencije, ledeni pokriv~ izgubio je 3,5 milijardi tona leda od 2011. and ~ime client je proizvedeno images logo dovoqno vode da se u svetu podigne nivo okena to-

W: 110mm H: 110mm

liko da zajednice koje `ive u samom priobaqu budu u visokoj pripravnosti zbog opasnosti od poplava. Tre}ina izgubqeog leda u posledwoj dekadi dogodila se u dva vru}a leta – u 2012. i 2019. godine.

Disability Support Workers • Work in your own community • Choose your own shifts/hours • Opportunities across Western/Northern Melbourne McArthur Community Care is a Registered NDIS Provider in Victoria. We are seeking reliable, caring and experienced Disability Support Workers to work with a wide range of people living with disabilities within the Serbian community. As a Disability Support Worker, you will assist people with:

Bajden zadremao i na klimatskom samitu u Glazgovu, budio ga pomo}nik „Va{ington posta“, vidi se kako 78-godi{wi Bajden drema, nakon ~ega mu prilazi pomo}nik koji ga budi. Bajden je zatim otvorio o~i, spustio ruke, a potom i aplaudirao govorniku koji je zavr{io svoje izlagawe. „Uh, to ba{ nije najboqe izdawe kada poku{avate da ka`ete svetu da se probudi“, napisao je britanski novinar Pirs Morgan.

• • • • • •

Personal care - showering, dressing, grooming Household tasks - household cleaning and laundry Skill development - shopping, cooking, catching public transport Transport - transport to appointments and/or shopping Social & Community participation - engage in the community, meet people, Respite care - support the Participant while the primary carer has a break

As a Disability Support Worker, you will need: • Disability/Support Worker (PCA) Qualification • Qualifications - First Aid, CPR, Manual Handling, National Police Clearance, WWCC (Must be accredited and current). • Driver’s Licence and copy of comprehensive car insurance (for client transport) • Passport or Birth Certificate/Citizenship • NDIS Worker Clearance To apply, email your resume to communitycare.vic@mcarthur.com.au or call

Snezana or Stacey on 9828 6565.

Community Care

REPUBLIKA SRPSKA

10.novembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 4.

BiH ^UVA DEJTONSKA FORMULA:

[ta se navodi u izve{taju Vlade Republike Srpske Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija BiH bi mogla biti izuzetno funkcionalna ako joj se omogu}i da primewuje Ustav BiH. Moè biti stabilna i uspe{na zemqa, ali se takva budu}nost moè izgraditi samo u skladu sa Dejtonskim sporazumom, na ~emu Republika Srpska zasniva sve svoje politi~ke aktivnosti. Po{tovawe dejtonske formule decentralizovanog ravnopravnog upravqawa jedini je put ka izgradwi uspe{ne BiH. To se navodi u 26. izve{taju Vlade RS upu}enom Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija pred predstoje}u sednicu o BiH. Poja{wava se da su "Dejton" nezakonitim postupcima uru{avali mnogi visoki predstavnici, nastoje}i da decentralizovanu zemqu zamene unitarnom dràvom - {to je bio ratni ciq bo{wa~ke vojske.

U H u

Bawaluka, vlada Republike Srpske - Visoki predstavnici su, pravno besmislenim odlukama i prisilom, ispunili dobar deo tog plana, uspostaviv{i gomilu institucija na nivou BiH, formiranih suprotno podeli vlasti utvr|enoj Ustavom BiH. Umesto da brani Ustav od takvih povreda, Ustavni sud BiH, pod kontrolom dvoje bo{wa~kih i troje stranih sudija, pru`a blanko podr{ku diktatima visokog predstavnika i koristi priliku da oslabi garantovanu autonomiju entiteta

MOGU]A ULICA ADOLFA HITLERA - Inckova mera je tako lo{e formulisana i toliko usmerena protiv Srba da uop{te ne sadr`i kriminalizaciju poricawa svakog genocida. Prema toj meri bo{wa~ki politi~ari mogu nastaviti s poricawem genocida nacista nad Jevrejima. Isto tako bilo bi mogu}e neku ulicu nazvati po Osami bin Ladenu ili Adolfu Hitleru, jer nikada nisu osu|eni za ratni zlo~in - navodi se u izve{taju.

- navodi se u izve{taju. Dodaje se da ni to ne zadovoqava politi~ko Sarajevo, ve} se ide kao utvr|enoj platformi SDA kojom se zahteva potpuno ukidawe Dejtonske strukture s ciqem stvarawa unitarne dràve koja bi bila pod kontrolom Bo{waka. - Centralizovana BiH kakvu SDA, OHR i wihovi pojedini saveznici u me|unarodnoj zajednici èle da izgrade, nikada nije funkcionisala, ne funkcioni{e ni sad, niti }e ikada mo}i. Svojim politikama, Srpska nastoji da doprinese odràwu BiH kroz doslednu primenu "Dejtona", ukqu~uju}i Ustav BiH - navodi se u izve{taju. - Srpska po{tuje suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak BiH, ali insistira da i drugi po{tuju i sprovode slovo "Dejtona". R. N.

Ko~i}evo ogwi{te bi}e prvi [OK ZA POBORNIKE „SREBRENI^KOG GENOCIDA“: Odlikovawe nema~kog predsednika muzej na otvorenom u BiH istori~aru Gideonu Grajfu Planirano je da rodno mesto velikog kwi`evnika Petra Ko~i}a u Stri~i}ima, koje je do sada `ivelo samo tokom "Ko~i}evog zbora", bude prvi muzej na otvorenom u Bosni i Hercegovini. Izgradwu tog muzeja na mestu ve} postoje}eg Ko~i}evog ogwi{ta realizuje Muzej Republike Srpske (MRS) u saradwi sa Turisti~kom organizacijom Bawaluke (TOBL).

Muzejski savetnik i etnolog u Muzeju RS Vladimir \ukanovi} izjavio je da }e rad na muzeju po~eti

ve} na prole}e slede}e godine, a da su i pre toga predvi|ene aktivnosti. "Ve} nam je u planu izlo`ba o `ivotu i delu Petra Ko~i}a, koju }emo organizovati u Muzeju RS, kao i monografiju o Zmijawu s kraja 19. i po~etka 20. veka", rekao je \ukanovi}. Naveo je da je plan da bude sagra|eno jo{ novih objekata na Ko~i}evom ogwi{tu.

BiH posledwa po broju vakcinisanih u regionu sa 19,94 odsto imunizovanih Bosna i Hercegovina je na posledwem mestu u regionu po broju vakcinisanih osoba protiv koronavirusa. U BiH je potpuno imunizovano ukupno 682.065 osoba, {to je 19,94 posto odraslog stanovni{tva. Prvu dozu vakcine protiv koronavirusa je primila 797.531 osoba. Ministartsvo civilnih polova nema podatke koliko se dr`avqana BiH vakcinisalo van BiH, u nekoj od zemaqa regiona. Najvi{e vakcinisanih je u Kantonu Sarajevo, gde je potpuno imunizovano sko-

ro 50 posto punoletnih gra|ana. Prema podacima stranice „Our world in data“ koja prikupqa informacije o imunizaciji {irom sveta, procenat vakcinisanih u zemqama regiona je vi{i od onog u BiH. Posle BiH, najmawe vaksinisanih ima Albanija, koja ima 31 odsto potpuno imunizovanih, zatim Severna Makedonija (37 odsto), Crna Gora (39 odsto), Kosovo 41, Srbija 43, Hrvatska 44, a najvi{e ima Slovenija koja je imunizovala vi{e od polovine stanovni{tva, odnosno 54 odsto.

Vest da }e izraelski istori~ar Gideon Grajf, koji je na ~elu „Nezavisne me|unarodne komisije za istraìvawe stradawa naroda u srebreni~koj regiji od 1992. do 1995“, dobiti posebno odlikovawe nema~kog predsednika [tajnmajera za doprinos u podru~jima izu~avawa i predavawa o Holokaustu, nesumwiv je {ok za pobornike „srebreni~kog genocida“. Ovako ekspert za me|unarodne odnose dr Sr|an Peri{i} gleda na pisawe Al Xazire da }e idu}eg meseca Gideonu Grajfu na posebnoj ceremoniji u Tel Avivu biti uru~en orden „Krst za posebne zasluge Federalne Republike Nema~ke“, kao jednom od najpoznatijih me|unarodnih stru~waka koji je dao izuzetan doprinos istraìvawu Holokausta. „Zbog izve{taja Nezavisne me|unarodne komisije Gideon Grajf je pro{le godine pro{ao kroz ~itavu kanonadu nepriznavawa, omalovaàvawa i raznih neprimerenih kritika od strane raznih zapadnih medija i wihovih „stru~waka“ i politika, a sada odjednom od strane Nema~ke treba da bude odlikovan za posebne zasluge. Iako je jasno da se radi o dvostrukim ar{inima zapadne politike, u ovom konkretnom slu~aju nema~ke politike, sasvim je sigurno da }e ovaj potez za pobornike la`ne tvrdwe da se u Srebrenici dogodio genocid biti ne samo iznena|ewe, ve} i potpuni {ok. Ne treba zaboraviti da ista ta Nema~ka, koja Grajfa

@ Gideon Grajf odlikuje za istraìvawe genocida nad Jevrejima tokom Drugog svetskog rata, ~ime iskazuje kajawe zbog onoga {to su po~inili Nemci, itekako promovi{e da se u Srebrenici dogodio genocid, a tamno{we doga|aje maltene stavqa u istu ravan sa Holokaustom“, obja{wava Peri{i}. Iako se, kako dodaje, Nema~ka drì te matrice zapada kojom se iz politi~kih i geopoliti~kih razloga nastoji da se Srbi i Republika Srpska optuè za genocid, ovo odlikovawe Gideona Grajfa vra}a u ìù interesovawa na jedan druga~iji na~in od onoga {to smo imali priliku da vidimo u posledwih godinu dana, kada je izraelski stru~wak podneo izve{taj o de{avawima u srebreni~kom kraju devedesetih godina pro{log veka u kome je potvr|eno da se tamo nije dogodio genocid. S. G.

CRNA GORA

^etvrtak 2020. 9 ^etvrtak10. 4. decembar novembar 2021.

DA VLAST ISPUNI ZAVET AMFILOHIJA:

U Sabornom Hramu Hristovog vaskrsewa u Podgorici godi{wi pomen Godinu je dana od kako se u carstvo nebesko preselio mitropolit Amfilohije, sto`er vere pravoslavne u Crnoj Gori koga su vernici neizmerno voleli i po{tovali. U Hramu Hristovog vaskrsewa u Podgorici, u ~ijoj kripti po~iva

ovog sveta jo{ mu se vi{e divimo. ^esto se uspiwao na Golgotu Hristovu, ali tada je bio najja~i, jer je bio sa Hristom. Od wega se nije odvajao ni u najte`im vremenima kad je trpeo te{ko}e i uvrede. Ostavio je predubok trag kao arhijerej, u~iteq, prosvetiteq

ZAÊTNIK DUHOVNE OBNOVE Otkako se pre 30 godina vladika Amfilohije vratio u Crnu Goru, po~iwe velika duhova obnova, pre svega obnova vere u narodu. Duhovna obnova je svoj vidqivi izraz dobijala i u obnovi hramova i manastira. To nisu mrtve gra|evine nego ìva duhovna sabori{ta vernog naroda kao {to su bila u vremenu stare slave. Obnovqeno je oko 700 svetiwa, {to je znak da je duhovna obnova u Crnoj Gori bo`je delo. Crna Gora je krajem devedesetih spala na desetak prohijskih sve{tenika, a danas nema sela koje nema svog paroha! mitropolit Amfilohije, sluèn je godi{wi pomen i zaupokojna liturgija koju je sluìo wegov naslednik, vladika Joanikije sa arhijerejima SPC, uz mnogobrojno sve{tenstvo. Na kraju liturgije mitropolit Joanikije odrào je kratku besedu u kojoj je govorio o blaènopo~iv{em mitropolitu Amfilohiju: - Govorio je ~esto "vasiona mi je mala", a kako je oti{ao sa

i neimar, objediniteq naroda, a posebno kao onaj koji je po ugledu na Hrista, pretrpeo uvrede, optu`be, laì, klevete, i trpi ih dan danas. Mitropolit Joanikije dodao je i da je bilo mnogo mreà lukavstva, pakosti i zlobe, koje su ga odmah po~ele loviti, ali su se grdno prevarili: - Pa su se mreè polako, ali sigurno raspadale kao pau~ina. Ali, trebala je snaga duha i ogro-

mna hrabrost i vizija da se ne{to uradi od ispepeqene Crne Gore. Amfilohije je rasplamsavao ogaw vere i znao je {ta je Crna Gora i {ta Crna Gora ba{tini. A znao je dobro, i to je ~esto govorio. A znao je dobro, i to je ~esto govorio, {ta nije Crna Gora, {ta je r|a koju treba skloniti sa lica Crne Gore. On je u tome u potpunosti uspeo i vratio Crnu Goru woj samoj, vratio je Wego{u, Svetom Petru, Svetom Savi, Svetom Kirilu i Metodiju, vratio je Hristu. Vratio je tamo gde je ona uvek bila. êlnik Mitropolije crnogorsko-primorske istakao je i da smo za proteklih 30 godina ìveli u vremenu mitropolita Amfilohija: - Posledwih dana organizovali smo dane mitropolita Amfilohija, pa smo mu kroz brojne u~ene qude odali ~ast, kao {to smo ga slu{ali svih ovih godina. Patrijarh Porfirije je preneo blagoslov, pozdrave i qubavi. Liturgiji su prisustvovali premijer Zdravko Krivokapi}, predsednik Skup{tine Crne Gore Aleksa Be~i}, ministri, politi~ki lideri Andrija Mandi}, Milan Kneèvi}, Vladimir Jokovi}, Marko Mila~i} i drugi. Wih je mitropolit Joanikije pomenuo: - Nisu se jo{ odvojili od naroda, nadam se i da ne}e, da }e ostati sa svojim narodom i da }e ispuniti sve ono {to od wih o~ekuju. Narod sve gleda i kroz sve to gledamo i zavet blaènopo~iv{eg mitropolita, koji nas je u~io da se odreknemo svake sebi~nosti, da ne budemo qudi ograni~eni svojim malim sitnim, zemaqskim interesima, nego da se `rtvujemo za druge, svoju otaxbinu i budu}nost na{eg naroda. R. N.

LIVERPOOL DENTAL CENTRE Stomatolo{ka ordinacija Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga l proteze/protetika l hirur{ko va|ewe umwaka l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

LITIJA PRO[LA GRADOM:

Veruju}i narod u Pqevqima proslavio slavu hrama Svete Petke Sve{tenstvo i pravoslavni veruju}i narod Pqevqa proslavio je hramovnu slavu Prepodobnu mati Paraskevu, u narodu poznatu kao Sveta Petka.

Tajno putovawe Mila \ukanovi}a u

@enevu – grad satova, ~okolade i Caneta Oko dva sata popodne u sredu, 6. marta 2019. godine, mali poslovni avion poleteo je sa aerodroma blizu Brisela. U wemu je bila vi{e~lana delegacija crnogorskog predsednika, koja je u sredi{te EU prethodne ve~eri doputovala iz Podgorice. Milo \ukanovi} se tog jutra u Briselu sreo sa liderima EU i NATO, Donaldom Tuskom i Jensom Stoltenbergom. ^etrdesetak minuta kasnije, umesto da odleti pravo ku}i u Crnu Goru, “lir-xet 45” sleteo je u [vajcarsku, zemqu satova, ~okolade i sira, vrhunskih zdravstvenih usluga i polutajnog bankarstva, na jedan od aerodroma blizu @eneve. Donedavno je jedina javnosti poznata okolnost

koja povezuje \ukanovi}a sa ovim mestom bila to {to u wemu `ivi i wegov dugogodi{wi prijateq Stanko Cane Suboti}. Avion je ostao na pisti oko tri i po sata, a potom nastavio za Podgoricu. [ta je delegacija na ~elu sa \ukanovi}em radila toga dana u @enevi, “Vijesti” nisu mogle da saznaju od nadle`nih koji dve godine i pet meseci ne}e da odgovore na pitawa o tome, niti da obelodane dokumentaciju o ovom letu. Generalni sekretarijat dve Vlade i kabineti \ukanovi}a i biv{eg premijera Du{ka Markovi}a nisu objasnili ni ko je sve bio u dr`avnom avionu i za{to je “lir-xet 45” sletao u region oko @enevskog jezera jo{ 14 puta od juna 2016. do marta 2020. godine – od ~ega sa \ukanovi}em jo{ najmawe u dva navrata. Ovi predstavnici vlasti nisu odgovarali na pitawa, niti odobravali zahteve za slobodan pristup informacijama, pa su ~ak ignorisali i sudske presude po kojima je to trebalo da urade. Tri meseca nakon me|usletawa u @enevu iz Brisela, \ukanovi} je ponovo tamo putovao Vladinim avionom, koji je sleteo rano ujutro 6. juna, ostao na pisti ne{to preko {est sati i nastavio za Bratislavu. S. G.

Svetu liturgiju, uz prisustvo velikog broja vernika, sluìo je episkop mile{evski Atanasije sa brojnim sve{enstvom i mona{tvom Srpske pravoslavne crkve. Kum ovogodi{we slave Crkve Svete Petke bio je Vjekoslav \urovi} sa porodicom. Nakon ve~erwe liturgije ulicama grada pro{la je litija koju je predvodio vladika Mile{evske eparhije Atanasije i episkop buenosajreski i ju`no-centralnoameri~ki Kirilo. Ina~e, Pqevqaci Svetu Petku slave i jo{ jednim povodom. Na taj dan, 27. oktobra 1912. godine vojska Kraqevine Srbije oslobodila je Pqevqa od vi{evekovnog turskog ropstva. Istog dana, 1918. godine, vojska Kraqevine Srbije po drugi put je oslobodila Pqevqa, ovog puta od okupacije austro-ugarske vojske. U znak zahvalnosti Svetoj Petki u Pqevqima je 1927. godine podignuta crkva posve}ena ovoj svetiteqki, kao prvi hram u gradu na Breznici. Do tada, bogosluèwa su bila iskqu~ivo u manastiru Sv. Trojice, udaqenom 1,5 kilometara od grada. Crkva je gra|ena iskqu~ivo od priloga vernika. Od tada pa do 1941. taj dan bio je slava i grada. Posle Drugog svetskog rata bilo je zabraweno masovno obeleàvawe krsne slave grada, a stara tradicija obnovqena je devedesetih godina pro{log veka. M. T.

10.novembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 4.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Ode`da sa mo{tiju Svetog kraqa Milutina koje po~ivaju u bugarskoj prestonici Sofiji, u Crkvi Svete Nedeqe, a koja se svake godine ritualno mewa, stigla je, 30. oktobra, u manastir Gra~anicu, gde }e od sada trajno biti izlo`ena. Ode`da u koju su mo{ti bile odevene u proteklih godinu dana, a koja je sada deo gra~ani~ke manastirske riznice, u Sofiju je poslata pro{le godine iz crkve Pokrova Presvete Bogorodice u Babinom Mostu kod Obili}a. Ode`da skinuta tokom pro{logode{weg rituala presvla~ewa, sada se nalazi u crkvi u Babinom mostu. Sve~ani ~in presvla~ewa mo{tiju, obavqa se tradicionalno u okviru liturgije, koju u hramu Svete Nedeqe zajedno slu`e sve{tenici Srpske i Bugarske pravoslavne crkve. Kraq Milutin je ktitor crkve u Gra~anici, gra|ene od 1315. do 1321. godine. Posvetio ju je Uspewu Presvete Bogorodice. Prema zvani~nim istorijskim podacima, mo{ti srpskog kraqa Milutina su pred turskim ru{ila~kim naletom, odmah nakon Kosovske bitke 1389. godine sklowene iz manastira Bawska u selo Trep~a, a posle

KOSOVO I METOHIJA

Ode`da sa mo{tiju Sv. kraqa Milutina doneta u Gra~anicu, trajno }e biti izlo`ena u manastiru Мо{ти краља Милутина u цркви Sвете недеље у Софији

Ode`da

Одежда која је била на моштима краља Милутина propasti srpske despotovine, zbog epidemije kuge, mitropolit Siluan odneo ih je 1460. u Bugarsku. Kraq Milutin podigao je i obnovio 42 crkve u Srbiji, ali je gradio i hramove na Svetoj Gori, u Solunu, Carigradu, Sofiji, Jerusalimu.

Одежда је стигла у Грачаницу Vladao je od 1282. do 1321. godine. Smrt ga je zadesila na Kosovu i Metohiji, u Nerodimqu, odakle je prenesen u manastir Bawska, u hram Svetog Arhi|akona Stefana, koji je i podignut kao Milutinova zagrobna crkva. U Srbiji se kult Svetog kraqa

APELACIONO VE]E SPECIJALNOG SUDA U HAGU ZA ZLO^INE OVK NA KOSOVU 1998 – 2000. G.

Odbijena àlba odbrane, Ta~i ostaje u pritvoru Apelaciono ve}e Specijalnog suda u Hagu za zlo~ine na Kosovu 1998 – 2000 godine, odbacilo je 27. oktobra àlbu biv{eg komandanta OVK, Ha{ima Ta~ija, na prvostepenu odluku kojom mu je produèn pritvor. Ta~i, posle te odluke, ostaje u pritvoru u [eveningenu u kojem je od hap{ewa 5. novembra 2020. godine. Sudija za prethodni postupak Nikolas Giju produìo je u julu Ta~iju i trojici saoptuènih pritvor za jo{ dva meseca. Ta~i je u àlbi na tu odluku, izme|u ostalog, tvrdio da je sudija Giju pogre{io {to nije saslu{ao predstavnike dve zemqe koje su ponudile garancije da }e Ta~ija prihvatiti, ako bude pu{ten na privremenu slobodu. Sudija Giju je odbio da te zemqe saslu{a o uslovima pod kojim bi Ta~i boravio u wima zato {to je prethodno zakqu~io da nikakvi uslovi ne mogu umawiti rizik koji bi donelo pu{tawe Ta~ija na slobodu. Po prvostepenoj odluci, koju je po-

tvrdilo apelaciono ve}e, i daqe postoji rizik da bi Ta~i, ako bi bio pu{ten iz pritvora, mogao da opstrui{e rad suda u Hagu, uznemirava svedoke ili ponovi krivi~no delo. U objavqenoj odluci, u sredu 27. oktobra, apelaciono ve}e je, ve}inom glasova, zakqu~ilo da sudija Giju nije pogre{io kada je ustanovio da taj rizik postoji i kada je odbio da saslu{a pod kojim bi uslovima Ta~i bio u dve zemqe koje su za wega garantovale. „Apelaciono ve}e zakqu~uje da su garancije dveju dràva, u svakom slu~aju, vrlo uop{tene i ne mogu biti uzete u obzir kao nedvosmisleno prihvatawe da se sprovedu konkretni uslovi za privremeno osloba|awe, suprotno Ta~ijevoj tvrdwi“, pi{e u odluci. Ta~i je optuèn za zlo~ine nad Albancima, Srbima i Romima u pritvorima OVK na Kosovu i u Albaniji, 1998-99. Zajedno s Ta~ijem, optuèni su i Kadri Veseqi, Rexep Seqimi i Jakup Krasni}i. Svi su u pritvoru u [eveningenu od novembra pro{le godine.

Milutina neguje od 1324. godine, a jo{ ga je Stefan De~anski nazvao svetiteqem. Rimokatoli~ka crkva je bila protiv kanonizacije kraqa Milutina. Me|utim, ni Turci, ni helenizovana Ohridska arhiepiskopija nisu dozvolili da se Milutin ~ak i mrtav vrati u Srbiju jer je bio suvi{e sna`an simbol

wene dràvnosti, mo}i i samostalnosti. Ina~e, kraq Milutin upokojio se 29. oktobra po starom kalendaru, 1321. godine, tako da se ove godine obeleàva 700 godina od wegove smrti. Po novom kalendaru, taj datum pada 12. novembra kada SPC obeleàva praznik posve}en ovom svecu.

FRANCUSKA ANALITI^ARKA MARION MARE[AL SA INSTITUTA DRU[TVENIH, EKONOMSKIH I POLITI^KIH NAUKA U LIONU

Albanski muslimani kolonizovali srpsko, pravoslavno Kosovo Iako se ~ini da istini o srpskom problemu nema mesta u svetu, dogodi se da ona i te kako isija, kao ovaj put u Francuskoj. Naime, mediji prenose kako je francuska analiti~arka Marion Mare{al, koja vodi Institut dru{tvenih, ekonomskih i politi~kih nauka u Lionu, objavila da je Kosovo istorijski srpska pravoslavna teritorija, ali da su ga godinama kolonizovali Albanci muslimani. Komentari{u}i veliki dolazak muslimana u Francusku, iz dr`ava koje su nekada bile okupirane i kojima je vladala upravo Francuska, Mare{al je rekla da bi to moglo promeniti istoriju. "Demografija je ta koja stvara istoriju, pogledajte samo Kosovo. Ovu prete`no srpsku pravoslavnu zemqu decenijama su kolonizovali muslimanski Albanci“, rekla je Mare{al. Wenu izjavu preneli su i pojedini albanski mediji sa Kosova i Metohije, uz kritiku da ona nema "istorijsku osnovu", jer, kako navodi Reporteri, "Srbi su poku{ali da kolonizuju Kosovo 1990-ih godina, a Albanci nisu bili muslimani tokom godina pre otomanske okupacije". Sve ovo govori da su Albanci na KiM izuzetno smu}eni obimnom anti-srpskom propagandom i la`ima promotera "Velike Albanije" da ni sami ne mogu da se sna|u u svemu tome.

Марион Марешал Govoriti o srpskom poku{aju kolonizacije Kosova i Metohije naprosto ukazuje na izuzetno visok nivo mr`we koja im je usa|ena. Da je vi{e ovakvih primera i ~iwenica koje se iznose na svetskom nivou, Albanci bi verovatno moglida shvate su{tinu problema koji ni wima ne da mira a samim tim i da budu spremniji na mir i realnost u kojoj su Kosovo i Metohija sveta srpska zemqa i da ne mogu biti ni~iji do srpski. Problem le`i i u medijima na srpskom koji povla|uju stranim ialbanskim interesima zarad {ake novca {to samo produbquje mr`wu me|u narodima i preti da izazove novu krv.

SRBI IZ HRVATSKE

^etvrtak 2020. 11 ^etvrtak10. 4. decembar novembar 2021.

URLICI RATNOHU[KA^KIH HORDI I MOLITVA SRBA:

Sudar dve slike pod tmurnim hrvatskim nebom Tri dana bilo je potrebno hrvatskim oru`anim snagama da spale i etni~ki o~iste 200 srpskih sela ranih devedesetih godina pro{log veka. Na po~etku tre}e dekade dvadeset prvog, deo hrvatske omladine sa huliganskim pla{tom najavquje ne{to sli~no. Takav dan se za Srbe u Hrvatskoj dogodio u sredu, kada je u srpsko selo Bijelo Brdo stigla delegacija zagreba~kog Dinama, na utakmicu nacionalnog kupa u fudbalu, pra}ena grupom navija~a, „spremnih za dom“ i uz ostale ve} tradicionalne pokli~e. Sve uz refren: „Oj, Hrvatska mati, Srbe }emo klati“. Hrvatski nogometni savez nije stao na put tom ludilu. Ve-

rovatno pod velom demokratije `reb nije imao bar poludirigovani karakter kako bi se poku{ao spre~iti slu~aj da ekstremne, prousta{ke grupacije do|u u situaciju da klub iza ~ijeg slavnog imena se kriju moraju da bodre na gostovawu u mestima ve}inski naseqenim mawinskom grupom. Srbima. Tako je voqa fortune, sprovedena kroz formu kuglica, poslala veliki zagreba~ki Dinamo u Bijelo Brdo, isto~noslavonsko selo u op{tini Erdut, sa mawe od 2.000 stanovnika, gotovo stoprocentno Srba. „Hrvatska mati me rodila, hrvatska zemqa othranila, Hrvat sam bio i Hrvat }u biti, `ivela NDH“. Tako je glasila pesma koju su

Дан сеоске славе у српској цркви у Хрватској

„fudbalski" navija~i poveli sa tribina stadiona u mestu koje je u Drugom svetskom ratu ostalo bez svoje pravoslavne crkve. Pretvorena je u katoli~ku sa idejom da se osije~ki borci pokaù dostojnim poverewa jednog Stepinca. Ali, toliko za sada o toj sramoti… Jedno od onih 200 spaqenih sela nalazi se malo zapadnije, ali i vi{e od Bijelog Brda, za ta~no 86 metara nadmorske visine (ime sela poznato redakciji). Kvalitetan asfalt poput reli piste prolazi kroz to selo, ali gotovo da nema nikakvu vrednost. Ukorovqene sru{ene ku}e lede krv u ìlama slu~ajnim putnicima, bude bolne uspomene doma}inu koji u zavi~aj svrati svega nekoliko puta godi{we, dok su povratnici toliko iscrpqeni od borbe duge vi{e od decenije za svoj dom koji im danas predstavqa ve}u obavezu nego uìtak, ve}i teret nego spokoj, vi{e emociju nego razum. Nekoliko kilometara pre sela je wihova crkva, skrivena u gustim kro{wama, zlokobnim puzavicama i zracima ozeblog sunca isprekidanog sitnom sipe}om ki{om koja svemu daje idealnu boju - ni crnu, ni belu. Kombinacija valera sive boje pada pravo na oltarski prostor pod otvorenim nebom, prekriven li{}em, oivi~en kamenim zidovima koji su odoleli piromanskim nagonima. Dan seoske slave je najva`niji

U srpsko selo Bijelo Brdo u Slavoniji, stigao je zagreba~ki Dinamo, na utakmicu nacionalnog kupa u fudbalu, pra}ena grupom navija~a, „spremnih za dom“ i uz ostale ve} tradicionalne pokli~e. Sve uz refren: „Oj, Hrvatska mati, Srbe }emo klati“

dan u godini. Nekoliko povratni~kih porodica do~ekuje ispred crkve bli`we, nudi ih plodovima iz svoje ba{te i simboli~nim davawima nazvanim – humanitarna pomo}. Oltarski prostor pod otvorenim nebom, nalik na predhri{}anska skrivena mesta gde je i za~eta religija. Sve{teni~ko uno{ewe glavnog kola~a ujediwuje prisutne, razlika izme|u starosedelaca, do|o{a i povratnika se gubi u momentu wegovog prino{ewa. „U ovim nezgodnim momentima nevremena dolazite u svoj hram koji nikada nismo zaboravili, a nadam se i da ne}emo. Ako mi ne zaboravimo svoju crkvu i svoga Gospoda Boga on nas sigurno ne}e, on }e nam dati jo{ vi{e snage, vere, nade i qubavi da izgra|ujemo i sami sebe, ali da izgra|ujemo i na{e svetiwe, da ih ~uvamo,

pa makar na ovim zgari{tima i ru{evinama, da ih nikome ne damo u duhovnom smislu, da u na{im srcima ovi hramovi vaskrsavaju, a onda }e i na{a du{a vaskrsnuti u carstvu nebeskome”, poru~uje sve{tenik. I svake godine tako. Nizovi spaqenih, nagorelih, sru{eni pa obnovqenih, ozidanih na zgari{tima, „bratuna~kih“ - bez fasade ku}a, sa~eka}e na ponovno vi|awe sa gostima, dok oni koji ostaju znaju da }e tu biti i ostati. Znaju da ih niko vi{e nikada ne}e oterati, osim ako sami ne odlu~e da odu. Jer su samim povratkom pobedili strahove, molitvom natpevali navija~ke horde zabludelih i pokazali kako izgleda kada je neko zaista spreman da bude na svom. Tamo gde je dom. Pa nek svako peva svoju pesmu… R. N.

li sto~arstvom, ali sada su se bazirali na turizam. Napravili su apartmane, ko koliko moè“ kaè nam, govore}i o ìvotu ovda{wem, paroh Sa{a Dr~a. Ova crkva danas pripada Drugoj Zadarskoj parohiji. Pokojni mitropolit Nikolaj, 1971. odcijepio ju je od Obrova~ke parohije, kojoj je do tada pripadala. Crkva je, tokom svih ovih godina, vi{e puta obnavqana. „Mojim dolaskom smo obnovili krov, fasadu a posqedwe smo radili ikonostas, koji je radila Suzana Parenta iz Islama Gr~kog. Sve uz pomo} naroda vjeruju}eg. A ovo mjesto je zadesila te{ka sudbina. Uo~i Svetog Ilije, 1. avgusta 1941. godine, 83 ili 84 qudi je uvedeno u crkvu i desilo se to {to se desilo. Kaù da je jedan dio qudi prevezen ~amcima u Pag, u Slanu i da su tamo bacani u jame. Postojala je plo~a, koja je tokom rata razbijena, ali evo na{ao sam sve dijelove, kompletan tekst pa }emo to, ako Bog da

vratiti“ ka`e na{ sagovornik. U parohiji Zadarskoj je dosta hramova obnovqeno, dodaje paroh Sa{a Dr~a. I ne samo u parohiji nego uop{te u eparhiji Dalmatinskoj. Na `alost ima ih nekoliko koje su sru{ene, do temeqa. To je recimo crkva u Karinu Gorwem. Nadamo se da }e se i ona jednom obnoviti. Uz blagoslov vladike Nikodima mnogo toga se obnavqa i freskopi{e. I to je pri~a o malom mjestu na obali Jadranskog mora, sa crkvicom koja ponosno stoji tu vi{e od 150 godina. O mjestu koje je u pro{losti jako propatilo, a opet puno poznatih imena izwedrilo. O mjestu koje i dan danas mu~i muku s vodom, ali se turizmu ipak posvetilo, o mjestu gdje je zemqa oduvijek {krta bila, iz kojeg su mje{tani odlazili ali su se na kraju, uvijek, na svoju rodnu grudu vra}ali. I ba{ zbog toga, tu podno Velebita, na obali siweg mora, vijekovima odolijeva Tribaw-[ibuqina. S. G.

Podno Velebita, na obali mora, vekovima odoleva Tribaw - [ibuqina!

Tu podno Velebita, na obali Jadranskog mora skrasila se Tribaw-[ibuqina. Malo je to mjesto, ali zra~i nekom posebnom qepotom, zbog koje vrijedi ovde do}i. Naime, ovdje se danas ìvi uglavnom od turizma. Kaè to mje{tanin Boò Luki}, prisje}aju}i se onih starih vremena kada se u Tribaw-[ibuqini ba{ te{ko ìvjelo. „Pazite, zemqa je ovdje {krta. Jedino ovdje iza brda na Velebitu, ima jedno jezero koje se isu{ilo, pa je kvalitetna zemqa. Ali, to je daleko. Ovdje bi dobro ìvio, moèmo re}i, onaj koji ima dvije mazge. I taj, donekle. Qudi bi onda sa mazgama sjenarili, dràli ovce, krave“ kaè na{ doma}in pripovjedav{i nam kako je tekao, wegov ìvotni put. „Ja sam se ovdje rodio. Penziju sam zarado u Rijeci. Tamo sam oniazu-radio kao voza~, kao strojar, kao imdizali~ar, kao sve. Znate kako ra ito bude na gra|evini. [kolu sam ni-zavr{io u Zadru. Nakon {kole vatedo{la je vojska. I onda posao. iraImao sam veliku èqu da zair ivr{im kategoriju voza~a i to sam vetauspio uraditi za kratko vrijeme. i doNaporno je bilo. Pogotovo za nas srp-sa strane, jer sam oti{ao u takav kimkraj gdje nisu cijenili strance. amoJa kad sam oti{ao u Rijeku, ja sam retiza Istrijane bio stranac. Onda su stalno govorili za{to nisi

Bo`o Luki}

Sa{a Dr~a, paroh Zadarski u svom kraju, za{to nisi kod ku}e. Ali ovdje nije bilo ìvota za nas mla|e. I prete`no, mi svi smo oti{li prema Rijeci, u ve}e gradove“, prisje}a se Boò Luki}. îka Boì je supruga umrla. Ostala su mu djeca. Na wih je kaè ponosan. Sin mu je podoficir, na gr~kom brodu, a k}er je u Zagrebu, ìvi i radi. Mladi su morali oti}i odavde, zbori sa sjetom Boò Luki}. Na upit ima li Tribaw-[ibuqina perspekti-

vu, Boò na tren zastane, pa re~e: „Te{ko. Nemamo svog zastupnika u Op}ini. Niko nas ne zastupa. Vodu nam obe}avaju sto godina. Jo{ to nisu rije{ili. Onaj ko je uloìo u apartmane i da se bavi samo turizmom moè dobro zaraditi, ali mora dobro i uloìti. Ja se veoma malo bavim turizmom. Nije mi potreba, djeca mi pomaù“ kaè Boò Luki} pozdraviv{i dvojicu Bawalu~ana sa kojima je nekad skupa radio u Opatiji, Kosti} Mi}u i Pekez Du{ana. Ina~e, ~ika Boò je zvonar u crkvi. Naime, tu na samoj obali mora, u Tribaw-[ibuqini nalazi se Srpska pravoslavna crkva Svetog arhangela Mihaila. Crkva je sagra|ena 1865. godine u vrijeme vladike Stefana Kneèvi}a, koji je bio veliki graditeq. Puno parohijskih crkava i parohijskih domova je napravio. I upravo je napravio i ovu crkvu i sazidao je, jer je ovo jedino pravoslavno mjesto koje se nalazi na obali Jadranskog mora, na potezu od Masleni~kog mosta do Rijeke, zbori Sa{a Dr~a, paroh Zadarski. Osim crkve Svetog arhangela Mihaila u blizini je i pravoslavna kapela posve}ena Svetoj Trojici. Ona je iz 1830. i pored we se nalazi grobqe, na kojem se mje{tani Tribaw-[ibuqine sahrawuju, dodaje na{ sagovornik. Do rata su se uglavnom bavi-

DRU[TVO

^etvrtak 4. 10.novembar decembar2021. 2020.

Srpska Kafana napokon dobila Mi{elin preporuku U Mi{elin vodi~u, najzna~ajnijem gastronomskom vodi~u na svetu, kona~no se na{la i srpska Kafana. Ona u Wujorku. „Da isto~noevropska inteligencija treba negde da planira revoluciju ili mo`da samo razgovara o politici, oni bi se sastali ovde“, po~iwe svoj „izve{taj“ Mi{elin vodi~. Naravno, brzo skre}e u kuhiwu. „Na meniju su ~uvena srpska jela koja je te{ko na}i na Menhetnu. Ipak, neki specijaliteti }e vam se ~initi poznatim, poput zeqanice – klasi~nog puwenog peciva, filovanog seckanim spana}em, belim lukom, za~inskim biqem i fetom. Od jedinstvenih jela mogu se izdvojiti suve {qive puwene sitnim sirom i rolovane slaninom, koje se slu`e sa rolovanom pile}om xigericom, kao i izda{an i ukusan pasuq sa komadi}ima mekih sviwskih rebaraca. ]evapi su pravi specija-

litet, kao i kobasice iz istog kraja, a pripremaju se od fino mlevenog sviwskog mesa, sa za~inskim biqem“, navodi se u preporuci. Kafanu po imenu Kafana u Wujorku je otvorio Vladimir Ocokoqi} Coja, a ideja o restoranu srpske kuhiwe je, ka`e, „proistekla iz porodi~nih proslava i pripreme slave, na koju je dolazilo bukvalno stotine qudi u mali stan u Wujorku“. Danas je to gotovo kultno mesto za koje se ~eka u redovima. Ne samo zbog hrane. „Na{ jelovnik je tradicionalan, i kad god sam poku{ao da {irim tu pri~u zavr{avalo se sa ‘daj deset }evapa’. Ali ima qudi

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

koji dolaze zbog girica ili kesten pirea“, objasnio je Vladimir. Na pitawe za atmosferu, za |uskawe po stolovima, plakawe uz fla{u i druge „kafanske ~arolije“. „Me{ana je ekipa, ali su ‘na{i’ definitivno glasniji. Qudi do|u, mi im damo jelovnike, bacimo neku foru, preporu~imo vino, kad krenu da se pewu po name{taju ja do`ivim nervni slom i ostavim moje zaposlene da ih spu{taju sa stolova. To je istina. Ali, u su{tini nismo ba{ mesto tog tipa, kod nas sviraju dve gitare, mirnija varijanta, ali o`enili smo i udali mnoge“, ispri~ao nam je. M. T.

IMA LI VANZEMAQACA NA SRPSKOJ PLANINI:

Evo {ta je prava istina o ~uvenom Rtwu i „na{oj piramidi“ Planina Rtaw nalazi se u isto~noj Srbiji blizu Sokobawe i deo je Karpatsko-balkanskih planina. Vaì za jednu od najlep{ih u na{oj zemqi i i poznata je po lekovitim biqkama i neobi~nom obliku piramide. Za Rtaw se vezuju i mnoge pri~e o isceliteqskim mo}ima, zra~ewu, "sudaru energija"... [ta je od ovoga ta~no, kakva pozitivna zra~ewa postoje na ovom mestu, da li je rtawski ~aj jedinstven u svetu i za{to kruè pri~e da ovu planinu pose}uju vanzemaqci? Na ova pitawa odgovara Milorad Grgurov Pop, ~uveni stanovnik ovog mesta, travar i duhovnik, koga poznaje skoro svako ko je nekada kro~io na tu planinu. SUDAR JONSKE, ELEKTRO I MAGNETNE ENERGIJE? Ve} godinama u Srbiji postoje pri~e da je planina Rtaw zapravo piramida, da nije nastala prirodnim putem i da su istraìva~ki energetskih poqa utvrdili da se ovde apsorbuje negativna energija i trasformi{e u pozitivnu, koja povoqno uti~e na organizam. Odakle ove pri~e i {ta je od svega toga ta~no? - Ne{to od toga je ta~no, ne{to naravno nije. Pojedini nau~nici opisali su Rtaw kao 'pupak sveta', u kome se sudaraju razli~ite energije. Magnetna merewa pokazala su da postoje promene u energetskim poqima. Sa Rtwa energija dolazi vertikalno, {to je karakteristi~no za bioenergetsko le~ewe. U ovom spoju jonske, elektro i magnetne energije, trebalo bi boraviti 20 minuta, po nekoliko dana. Na-

kon toga, svi osete toplinu i poboq{awe raspoloèwa - kaè Milorad Grgurov. VANZEMAQCI SU SAMO KAFANSKA PRIÂ Za Rtaw se vezuju pri~e da je najstarija gra|evina na planeti, da ga pose}uju vanzemaqci i da su 2012. qudi iz inostranstva do{li tu da prona|u spas od najavqenog smaka sveta. Odakle je potekla ova pri~a? - Zbog relativno pravilnog oblika samog vrha Rtwa stvorila se legenda da je to nekada{wa piramida, jer ima specifi~an nagib. Kruè legende da su ga posetili vanzemaqci, ali to naravno nije ta~no i to je lokalna kafanska pri~a. Ta~no je da postoje neobi~ne pojave ve} godinama, to su ~uvene vatrene lopte na nebu iznad vrha [iqak. To je usijana masa koja lebdi i za mene li~no, to nisu vanzemlajci, ve} na sve to gledam sa duhovne i energetske strane. Moramo da se uozbiqimo i da ne pravimo od Rtwa cirkus i komercijalizam - tvrdi on. Priznaje da na Rtaw dolaze i oni koji veruju da su planinu izgradile drevne civilizacije pre 500 hiqada godina, spomiwe se nevidqivost aviona na radaru iznad ovog mesta, zatim tri podzemne reke i jezero. Ima i onih koji kaù da se baterije telefona iznenada prazne, da tehnika podrhtava i da ne moè da se upali, a mnogima je ~udno to {to samo na gorwoj tre}ini prema vrhu nema nikavog drve}a. Ipak, isti~e da ni{ta od toga nije dokazano i da ne treba da se "pravi misterija" na pogre{an na~in.

problema sa varewem, èlucem, koriste se za le~ewe bolesti organa za disawe, mokra}nog sistema, ublaàvawe upala koè i sluzokoè. @elimo da ih dràva nekako za{titi i da imamo ~uvare, kako ne bi svako dolazio, ~upao ih iz korena ogromne koli~ine biqaka i nosio u vre}ama. To je ono {to se naàlost de{ava i zbog toga nema ni pet odsto biqnih vrsta kao ranije - kaè Grgurov. DO\U NA RTAW ZBOG TRAVARICE I ÂJEVA Kako kaè, on nije isceliteq, samo je odlu~io da svoje znawe o biqkama prenese kako bi pomogao qudima koji imaju probleme i kako bi finansijski pomogao svoju deveto~lanu porodicu. - Qudi do|u na Rtaw sa problemima, ubijeni u pojam, a onda budu ovde nekoliko dana i bude im boqe. Kod mene imaju sme{taj, piju rakiju travaricu, rtawske ~ajeve i jedu doma}u hranu. Na planinu dolazi i mnogo stranaca, ~ak i budista, koji ve`baju jogu, ali sa wima nisam komunicirao. Uskoro }e Engleskiwa iz Londona raditi marketing i promociju planine, jer su ~ak tamo prepoznali koliku vrednost ima ovo mesto - kaè Milorad Grgurov Pop. R. N.

U ÊMU JE TAJNA RTAWSKOG ÂJA? Biqka Rtawski ~aj moè da naraste do jednog metra, ima cvetove svetloqubi~aste boje i spada u lekovite biqke. Bere se za vreme cvetawa, u avgustu i septembru, tako {to se makazama seku vrhovi stabqika sa cvetovima ili samo cvetovi, pa su{e na senovitom i promajnom mestu. - Niko u Evropi to nema i nijedan eliksir ne moè da se poredi sa Rtawskim ~ajem. To je biqka Satureja montana, koja je ba{ na ovoj planini prvi put prona|ena i i zakonom za{ti}ena. Ubedqivo je najpoznatiji, a cvet ramonda serbika jedan je od vrednijih. Receptura ~ajeva ima mnogo i imamo biqke koje pomaù kod

LEPA SRBIJA

^etvrtak10. 4. decembar novembar 2021. ^etvrtak 2020. 13

ju da

Novi podvig Supermena iz U`ica - diplomirao u 74. godini! On ima pla{t ba{ kao pravi Supermen, za wega ne postoji nemogu}e i nesavladivo. Od U`ica do Londona pe{a~io je 62 dana, a u Ginisovoj kwizi rekorda upisano je da je deonicu od 100 metara, sa teretom od 45 kilograma, pretr~ao za samo 25.19 sekundi. Zaputio se pe{ke i u Moskvu da pozdravi Putina, ali mu je

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Za ~etiri godine studija 34 ispita i na kraju diploma profesora fizi~ke kulture. U 74. godini. I mnogi su se pitali {ta }e mu to, da li ne{to dokazuje sebi ili drugima?. „Da }u da radim individualno sa decom, pojedina~no, ekipno sa svim sportistima jer sam stvarno kompetentan u

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

vnim ko da mali i pomlaqava-

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

koli-

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

korona virus pomrsio ra~une. Najnoviji podvig ovog neobi~nog U`i~anina je to {to je u 74. godini diplomirao na Fakultetu za fizi~ku kulturu u Novom Sadu. Sa 69. godina postao je i zvani~no najstariji bruco{ u Srbiji, a pre nekoliko dana diplomirao je na Fakultetu za fizi~ku kulturu u Novom Sadu. Nije mu bilo te{ko da u~i, a evo kako su pro{li stuazaddentski dani. na{i „Kao da je pro{lo u jednom danu, a zavimamislite koliko puta sam morao da odem rmal-u Beograd, da presedam do Novog Sada, li dau~ewe u autobusu, jednom drugom, ovde kukoji}i, u taksiju. Ruku na srce uspeo sam, sre}an sam i to je to“ pri~a Supermen.

sti i vatiugovi zom o prirbiji a odu dnije i da `ivi

tom poqu da pokaèm qudima {ta zna~e pojedine ve`be, da ne kaù da sam priu~en i ostalo, ali imati fakultetsku diplomu i biti akademski gra|anin zemqe Srbije nije mala stvar“ kaè sagovornik. 50 godina ve`ba, nosilac je crnog pojasa u karateu, bio vice{ampion Jugoslavije u bodibildingu. Kroz wegovu teretanu pro{lo je10.000 mladih sportista. „Na ovoj ma{ini levo ve`bali su Nemawa Vidi}, Zoran Wegu{, Aleksandar Jovanovi} kad su bili tinejxeri. Iz ove sale iza{lo je 17 doktora nauka. To su neke ~iwenice koje ne moè niko da negira niko da pobije“ isti~e Supermen. Sve ovo {to radi pa i pe{a~ewe do

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Londona i Moskve, tr~awe sa teretom od 100 kilograma, ne bi bilo mogu}e bez stroge discipline. Ima i recept za one koji `ele da budu uspe{ni sportisti. “Da bi jedan spotista uspeo mora da upra`wava tri discipline – prvo pravilan trening, pravilan odmor i pravilna ishrana. Ako samo jedan od wih nedostaje ni{ta ne vredi“ ka`e Supermen.

Supermen je ~ovek koji pomera granice qudske izdr`qivosti. Ciq mu je da dobije nacionalnu penziju, a kako se obra}ao svim institucijama u Srbiji, a nije dobio odgovor, jedini na~in je da osvoji olimpijsku medaqu. Spreman je i na to. I ne}e odustati jer ka`e da ~ovek koji prestane da ma{ta i da u~i vi{e nije `iv. R. N.

uuu PRI^A O TOMI ZDRAVKOVI]U I WEGOVOM VELIKOM SRCU:

„Woj su pare potrebnije, a i ova ru`a, veruj mi, vi{e vredi od bilo kojih para“

S. G.

Pro{lo je punih je 29 godina od smrti neponovqivog boema Tome Zdravkovi}a, koji je ostavio neizbrisiv trag na muzi~koj sceni. Peva~ ~ije pesme nemaju vek trajawa. ^ije pesme pevaju sve generacije, ~ije stihove napamet zna i staro i mlado. I tako decenijama unazad. A peva}e se jo{ godinama, to je sigurno. Peva~, umetnik, xentlmen, {armer, kavaqer, ~ovek, boem, kockar, qubavnik, heroj, lutalica, kraq kafane...uvek svoj. To je bio Toma Zdravkovi}. Pre svega, bio je ~ovek. Tome svedo~i i jedna pri~a, u moru wih koje postoje, a koja je mo`da i najve}i svedok wegovog velikog srca i dobre du{e. Ispri~ao ju je harmonika{ Zlatko Krsti}. - Negde osamdesetih godina svirao sam sa svojim orkestrom "Zlajini drugari" svadbu jednom Dor}olcu u "Velikoj Skadarliji" kod Srbe. Mlado`ewina

`eqa je bila da mu peva Toma Zdravkovi}. "Kraq" je po obi~aju bio na visini o~ekivawa. Glasom i ~uvenim {armom fascinirao je sve, pa je uz obode ba{te bilo vi{e slu{alaca, nego na svadbi.

- Kada je svadba zavr{ena, Toma i ja smo krenuli uz kaldrmu lagano, jer sam ja nosio kofer sa harmonikom. Negde kod kafane "Tri {e{ira" iznenadi nas pravi proletwi pqusak. Sklonili smo se u ba{tu dok ki{a ne mine. Tu ispod strehe je stajala mala cigan~ica s velikom korpom punom ru`a. Toma je znao i upita je: - Je li, Zorice, kako si no}as pro{la? - Lo{e je bilo, mnogo lo{e, Tomo. Ali, ve~e mi je i pored lo{eg pazara bilo prelepo. Slu{ala sam te kako si pevao i zadovoqna sam. - Toma je iz xepa izvadio novac i bez re~i ga prosledio u wenu kecequ. Zorica mu je uzvratila jednom lepom ru`om. Pravo iznena|ewe je tek sledilo. - Kad smo, nakon {to je ki{a prestala, iza{li iz Skadarlije, a po{to smo se rastajali jer smo i{li u dva razli~ita pravca, Toma mi re~e: "E, majstore,

daj mi 100 kinti za taksi". - Tek tad sam shvatio da je maloj Zorici dao ~itav honorar od 700 maraka! On se nije dao iznenaditi. Pogledao me i rekao: "Woj su pare potrebnije, a i ova ruà, veruj mi, vi{e vredi od bilo kojih para. ...Kad’ se Toma preselio na neko lep{e mesto, svirao sam negde u [vajcarskoj. @ao mi je, nisam mogao biti na posledwem ispra}aju najve}em boemu koji je {etao ovim prostorima. Moj gitarista mi je kasnije pri~ao. Na sahrani je dominirao jedan veliki venac od prirodnih ruà na kojem je pisalo – “Tomo, moje detiwstvo te àli”, a donela ga je, tada ve} djevojka, lepa cigan~ica Zorica... R. N. lll U slede}em broju: Vladika Nikolaj Tesli: Sila postoji i kad se ne vidi

ga aa neSmiqa Petko: Vi{e od pet decenija u~e{}a u kulturnim de{avawima srpske zajednice u Brizbejnu

orili rili opori opori pori tvorili tvorili ootvorili opori opori vorili vorili opori orili opori opori oiopori opori otvorili ootvorili opori vorili opori vorili pohopori iorili pohopori pori oeopori opori poheoopori iopori poho opori ipohpohiepohpohopori pohopori uo opori i pohpoho opori o opori e i pohi pohopori i pohopori opori i pohuo opori pohi pohuo opori eieakoi pohopori i pohopori eieakoi pohpohi pohlakolakopohpohi pohi pohlakoi pohlakoi pohlakoi pohlakone i pohpohe i pohlakolakoakoe i pohi lakoi pohine lakoi pohlakopohne i pohlakolakoi pohi lakoiilakolakoilakopohpohlakoiilakolakoZAJEDNICA lakolakolakoi lakolakolakoi lakolakoi lakoi lakolakolakolakoailo ilakolakoilakolakoiolo ninininiilo niilo nilo nilo niolo niniobilo bilo ilo niilo ninilo nioninibilo nibilo niilo niilo niilo nilo ni~ke veke velo nio~ke nibilo nie vebilo ilo niveilo nive~ke velo nike velo nibilo nio nie vebilo nie vebilo nia~ke vee vea~ke ~ke veilo ni~ke veilo lo nilo nike vebilo nike vebilo nie vea~ke vea~ke veilo niilo ni~ke veke ve~ke veke vedatku, datku, edatku, veea~ke vea~ke veatku, a~ke ~ke vetku, ~ke veadatku, adatku, ke vedatku, ke vena~ke vee veatku, veatku, a~ke vezadatku, atku, adatku, ~ke veadatku, ke veke vedatku, na~ke vedinice datku, a~ke veinice atku, zadatku, adatku, ~ke venice ~ke venice adatku, adatku, datku, dinice datku, dinice mutan atku, mutan atku, nice zadatku, nice adatku, utan utan adatku, imutan mutan mutan datku, datku, mutan zadatku, atku, zadatku, utan adatku, mutan imutan mutan utan imutan mutan adatku, datku, iimutan mutan datku, zadatku, e i od zadatku, i od i mutan i mutan adatku, i od datku, od mutan mutan mutan e i od mutan e i od opobapobamutan pobai od mutan od mutan obai mutan obaoobapobamutan oiimutan pobapobaimutan mutan mutan imutan mutan i mutan pobaoutan pobaao opobapobamutan imutan mutan pobalai mutan lapobaao pobaiitao pobalamutan laopobapobaoao pobaokao pobai i la-sa pobai lapobapobaprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom iinema nema nameru ni da jeje i laprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, ao pobasa sobom inema nema nameru ni da je i lao pobaao o pobaprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom nameru ni da je privu~e glasa~e. Ona, zapravo, pobasobom iiiiinema nameru ni da je pobaprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom iinema nema nameru ni da jeje pobaprivu~e glasa~e. sa sobom inema nema nameru ni da je pobaOna, zapravo, ao pobaprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom nameru ni da ao pobaauna“ una“ privu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom nameru ni da je privu~e glasa~e. o pobasa sobom nameru ni da je Ona, zapravo, pobaprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom iinema nema nameru ni da je privu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom nema nameru ni da je ostraprivu~e glasa~e. sa sobom inema nema nameru ni da je pobaOna, zapravo, privu~e glasa~e. Ona, zapravo, kao pobasa sobom nema nameru ni da u straao pobastraprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom nameru ni da je privu~e glasa~e. sa sobom nameru ni da je Ona, zapravo, privu~e glasa~e. Ona, zapravo, outrapobasa sobom iiiiini nema nameru ni da je ouostrapobaprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom inema nema nameru ni da je traprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom nema nameru ni da je privu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom iini nameru ni da je strasa straprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je kao reprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom nema nameru ni da je ao reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni privu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom nema nameru ni da je odra|uje darovani i ve} potroostavqa, da je poklawa a ni privu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je privu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je privu~e glasa~e. resa sobom i nema nameru ni da je Ona, zapravo, reprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom nema nameru ni da je odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni kao reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni kao reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, da je poklawa a ni privu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je ao reodra|uje darovani ostavqa, ni da je poklawa a ni privu~e glasa~e. sa sobom i nema nameru ni da je i ve} potroOna, zapravo, privu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru da je avqe odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni privu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je privu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru da je ao revqe o reprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni kao reo reodra|uje darovani ostavqa, ni da je poklawa a ni kao rei ve} potroodra|uje darovani i ve} ostavqa, ni da je poklawa a ni privu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni kao reodra|uje darovani potroostavqa, ni da je poklawa a ni privu~e glasa~e. sa sobom i nema nameru ni da je i ve} Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni ristup privu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je ao reristup privu~e glasa~e. Ona, sa sobom i nema nameru da je ao reprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru da je odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni o reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni , kao reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni kao restup stup odra|uje darovani i ve} ostavqa, ni da je poklawa a ni privu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je kao reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni privu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je kao reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni ristup ostavqa, kao reristup ao reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni enomeao reodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni nomeo re{eni mandat. I ako ga, kojim odra|uje darovani i ve} potroda je deli. ostavqa, ni da je poklawa a ni kao reistup {eni mandat. I ako ga, kojim sluodra|uje darovani i ve} potroda je deli. ostavqa, ni da je poklawa a ni kao restup odra|uje darovani i ve} ostavqa, ni da je poklawa a ni kao reodra|uje darovani potroostavqa, ni da je poklawa a ni omei ve} omeodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni {eni mandat. I ako ga, kojim sluda je deli. fenomeao re{eni mandat. I ako ga, kojim sluda je deli. enomeao re{eni mandat. I ako ga, kojim da je deli. odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni e, kao reenome{eni mandat. I sluo reda je deli. odra|uje darovani ostavqa, ni da je poklawa a ni , kao ree tek ako ga, kojim i ve} potroodra|uje darovani i ve} potrotek ostavqa, ni da je poklawa a ni {eni mandat. I ako ga, kojim sluodra|uje darovani i ve} potroda je deli. ostavqa, ni da je poklawa a ni odra|uje darovani ostavqa, ni da je poklawa a ni kao renomei ve} potroomeodra|uje darovani i ve} ostavqa, ni da je poklawa a ni nome{eni mandat. I ako ga, kojim sluda je deli. fenomekao reome{eni mandat. da je deli. fenomeao reI ako ga, kojim slu{eni mandat. I ako ga, kojim da je deli. odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni kao {eni mandat. I ako ga, kojim sluda je deli. {eni mandat. sluda je deli. enomeodra|uje darovani ostavqa, ni da je poklawa a ni ao reI ako ga, kojim i ve} potroe, kao rekrizi. {eni mandat. I ako ga, kojim sluda je deli. odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni e, kao rekrizi. enomeodra|uje darovani i ve} ostavqa, ni da je poklawa a ni nomeodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni {eni mandat. I ako ga, kojim sluda je deli. {eni mandat. nomeda je deli. sluI ako ga, kojim fenomekao rerizi. {eni mandat. I ako ga, kojim sluda je deli. fenomekao reizi. {eni mandat. I ako ga, kojim da je deli. odra|uje darovani i ve} ostavqa, ni da je poklawa a ni fenome{eni mandat. I ako ga, kojim sluda je deli. odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni enome{eni mandat. I ako ga, kojim da je deli. krizi. sluda krizi. enomenome{eni mandat. I ako ga, kojim da je deli. nomeednica {eni mandat. I ako ga, kojim sluda je deli. omednica {eni mandat. I ako ga, kojim sluda je deli. fenome~ajem, zadrì ili dobije I sa takvim bagaòm „nesrerizi. {eni mandat. I ako ga, kojim sluda je deli. fenome~ajem, zadrì ili dobije neku I sa takvim bagaòm „nesrerizi. {eni mandat. I ako ga, kojim sluda je deli. {eni mandat. da je deli. enomenica I ako ga, kojim ica {eni mandat. I ako ga, kojim sluda je deli. enome~ajem, zadrì ili dobije neku I sa takvim bagaòm „nesreednica nome~ajem, zadrì ili dobije neku I sa takvim bagaòm „nesreednica slu{eni mandat. I ako ga, kojim da je deli. fenomedina~ajem, zadrì ili dobije I sa takvim bagaòm „nesre{eni mandat. sluda je deli. nomefenomeina~ajem, zadrì neku I sa takvim bagaòm „nesrednica I ako ga, kojim {eni mandat. I ako ga, kojim da je deli. ili dobije {eni mandat. I ako ga, kojim slu{eni mandat. sluda je deli. da je deli. fenome~ajem, zadrì ili dobije neku I sa takvim bagaòm „nesrednica I ako ga, kojim nica {eni mandat. I ako ga, kojim sluda je deli. enome~ajem, zadrì ili dobije neku sednica I sa takvim bagaòm „nesreenome~ajem, zadrì ednica I sa takvim bagaòm „nesrenica {eni mandat. I ako ga, kojim da je deli. ~ajem, zadrì ili dobije ili dobije neku I sa takvim bagaòm „nesre{eni mandat. sluda je deli. nome~ajem, zadrì neku ~ajem, zadrì ili dobije neku I sa takvim bagaòm „nesreI sa takvim bagaòm „nesreednica I ako ga, kojim fenomeili dobije sli~ni {eni mandat. I ako ga, kojim sluda je deli. fenome~ajem, zadrì ili dobije neku I sa takvim bagaòm „nesreli~ni dnica {eni mandat. I ako ga, kojim da je deli. dnica {eni mandat. I ako ga, kojim sluda je deli. ~ajem, zadrì ili dobije neku I sa takvim bagaòm „nesre~ajem, zadrì I sa takvim bagaòm „nesrenica fenomeneku ili dobije sednica i~ni enome~ajem, zadrì ili dobije neku sednica I sa takvim bagaòm „nesrei~ni {eni mandat. I ako ga, kojim sluda je deli. ~ajem, zadrì ili dobije I sa takvim bagaòm „nesreednica {eni mandat. I ako ga, kojim da je deli. ~ajem, zadrì ili dobije neku I sa takvim bagaòm „nesreednica ~ajem, zadrì ili dobije I sa takvim bagaòm „nesresli~ni neku sli~ni dnica dnica ~ajem, zadrì ili dobije I sa takvim bagaòm „nesrednica ~ajem, zadrì ili dobije neku I sa takvim bagaòm „nesrenica ula da la da ~ajem, zadrì ili dobije neku I sa takvim bagaòm „nesresednica i~ni ~ajem, zadrì ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno I sa takvim bagaòm „nesreednica }ne politi~ke princeze“ i prei~ni drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i pre~ajem, zadrì ili dobije I sa takvim bagaòm „nesre~ajem, zadrì ili dobije neku I sa takvim bagaòm „nesreednica a da ~ajem, zadrì ili dobije neku I sa takvim bagaòm „nesrea da dnica drugu va`nu funkciju, to sigurno dnica nula da }ne politi~ke princeze“ i preijama drugu va`nu funkciju, to sigurno ula da }ne politi~ke princeze“ i prejama ~ajem, zadrì ili dobije neku dsednica I sa takvim bagaòm „nesre~ajem, zadrì neku sednica drugu va`nu funkciju, to sigurno I sa takvim bagaòm „nesre}ne politi~ke princeze“ i prenica drugu va`nu funkciju, }ne politi~ke princeze“ i preula da ~ajem, zadrì ili dobije I sa takvim bagaòm „nesreili dobije ~ajem, zadrì neku I sa takvim bagaòm „nesre~ajem, zadrì ili dobije neku I sa takvim bagaòm „nesresednica to sigurno drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i preili dobije la da ~ajem, zadrì ili dobije neku I sa takvim bagaòm „nesrela a da ednica dnica nula da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i prenula da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i prea da ~ajem, zadrì ili dobije neku I sa takvim bagaòm „nesre~ajem, zadrì I sa takvim bagaòm „nesredrugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i prednica drugu va`nu funkciju, }ne politi~ke princeze“ i predrugu va`nu funkciju, to sigurno nula da }ne politi~ke princeze“ i predsednica ili dobije ~ajem, zadrì ili dobije neku sednica a`nim I sa takvim bagaòm „nesreto sigurno a`nim drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i pre~ajem, zadrì ili dobije I sa takvim bagaòm „nesreula da ~ajem, zadrì ili dobije neku I sa takvim bagaòm „nesrela da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i predrugu va`nu }ne politi~ke princeze“ i prela da ednica ednica `nim enula da funkciju, to sigurno nim nula da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i pre~ajem, zadrì ili dobije I sa takvim bagaòm „nesrenula da ~ajem, zadrì ili dobije neku I sa takvim bagaòm „nesredrugu va`nu funkciju, to }ne politi~ke princeze“ i preula da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i predrugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ iipreprea`nim }ne a`nim ula da la da la da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ ipreprela da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ Obi~no bi~no nula da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ iinarod, prenula da `nim drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ inarod, `nim ne}e biti na osnovu podr{ke dsednikovog fikusa koji narod, ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ iprepredrugu va`nu funkciju, }ne politi~ke princeze“ ipreprenula da to sigurno drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i~no i~no ula da la da Obi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, Obi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, enula da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ iinarod, enula da drugu va`nu }ne politi~ke princeze“ inarod, la da ne}e biti na osnovu podr{ke dsednikovog fikusa koji narod, ne}e biti na osnovu kodsednikovog fikusa koji Obi~no drugu va`nu funkciju, to }ne politi~ke princeze“ iipreprefunkciju, to sigurno drugu va`nu sigurno }ne politi~ke princeze“ ipreprenula da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ prepodr{ke ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji funkciju, to drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ inarod, bi~no i~no ula da ula da Obi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji Obi~no ne}e biti na osnovu dsednikovog fikusa koji narod, i~no drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ inarod, drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i prela da ne}e biti na osnovu podr{ke dsednikovog fikusa koji ne}e biti na osnovu podr{ke kopodr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, Obi~no ne}e biti na osnovu podr{ke dsednikovog fikusa koji narod, enula da enula da drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ inarod, preozicija zicija ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, drugu va`nu funkciju, to }ne politi~ke princeze“ iprepredrugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ prebi~no bi~no ne}e biti na osnovu podr{ke dsednikovog fikusa koji ne}e biti na kodsednikovog fikusa koji narod, bi~no nula da ula da icija cija Obi~no osnovu podr{ke Obi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ inarod, preObi~no drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i preObi~no ne}e biti na osnovu podr{ke dsednikovog fikusa koji ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, ne}e biti na osnovu podr{ke dsednikovog fikusa koji ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, ozicija zicija Obi~no bi~no bi~no i~no dsednikovog ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, e kane kanObi~no ne}e biti na osnovu podr{ke dsednikovog fikusa koji narod, Obi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, icija icija ju }e sama zavrediti, ve} a i dobar deo ~lanstva SNS-a ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a ne}e biti na osnovu podr{ke dsednikovog fikusa koji narod, ne}e biti na osnovu kodsednikovog fikusa koji narod, Obi~no podr{ke ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, fanaanakankanbi~no bi~no se kanju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a se kanju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a Obi~no ne}e biti na osnovu podr{ke dsednikovog fikusa koji narod, Obi~no ne}e biti na kodsednikovog fikusa koji narod, bi~no ju }e sama zavrediti, ve} a i dobar deo ~lanstva SNS-a ju }e sama zavrediti, opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a ne}e biti na osnovu podr{ke dsednikovog fikusa koji narod, e kanne}e biti na kodsednikovog fikusa koji narod, osnovu podr{ke Obi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, ve} ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a osnovu podr{ke ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, kankanObi~no Obi~no se kanju }e sama zavrediti, ve} opet se kana i dobar deo ~lanstva SNS-a ju }e sama zavrediti, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ne}e biti na osnovu podr{ke dsednikovog fikusa koji narod, kanne}e biti na kodsednikovog fikusa koji narod, bi~no ju }e sama zavrediti, ve} a i dobar deo ~lanstva SNS-a ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a ve} opet se kanju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a . Obi~no osnovu podr{ke Obi~no ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, {ta~ku {ta~ku ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a ne}e biti na osnovu podr{ke dsednikovog fikusa koji narod, ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, e kankanju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a ju }e sama zavrediti, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ese kanObi~no Obi~no a~ku a~ku se kanopet se kanve} ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a ne}e biti na osnovu podr{ke dsednikovog fikusa koji narod, ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, se kankanju }e sama zavrediti, ve} a i dobar deo ~lanstva SNS-a ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a ju }e sama zavrediti, ve} a i dobar deo ~lanstva SNS-a ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a {ta~ku {ta~ku elicom kanelicom kankankanaba{ ju }e sama zavrediti, ve} opet aaba{ dobar deo ~lanstva SNS-a pa ako se kanpa ako se kan}e sama zavrediti, ve} opet dobar deo ~lanstva SNS-a jujuju }e sama zavrediti, ve} opet aaaaba{ iba{ deo ~lanstva SNS-a a~ku milo{}u onog koji kampawu odraba{ ine ne miri{e, Ana se na{la ju }e sama zavrediti, ve} milo{}u onog koji kampawu odraaiiaiiiaidobar dobar deo ~lanstva SNS-a iine ne miri{e, Ana se na{la uuuuD: ju }e sama zavrediti, opet aiba{ ine dobar deo ~lanstva SNS-a se kankoviovive} ju }e sama zavrediti, ve} opet aiiba{ iidobar dobar deo ~lanstva SNS-a ailicom ako ako ea~ku kankanpa ako o se kanpa ako se kanmilo{}u onog koji kampawu odraba{ miri{e, Ana se na{la u ju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odradobar deo ~lanstva SNS-a ba{ miri{e, Ana se na{la u ju }e sama zavrediti, ve} opet dobar deo ~lanstva SNS-a e kanodramilo{}u onog koji kampawu ju }e sama zavrediti, ve} i ne miri{e, Ana se na{la u dobar deo ~lanstva SNS-a milo{}u onog koji odraju }e sama opet i ne miri{e, Ana se na{la i dobar deo ~lanstva SNS-a pa ako se kan}e sama zavrediti, ve} opet deo ~lanstva SNS-a Iako }e Smiqa Petko iz BriDrago mi je {to sam i ja kampawu milo{}u onog koji kampawu odrazavrediti, ve} ne miri{e, Ana se na{la ju }e sama zavrediti, ve} opet a dobar deo ~lanstva SNS-a icom com a ako se kana ako e kanilicom e, pa ako , pa ako milo{}u onog koji kampawu odraju }e sama zavrediti, ve} ba{ ne miri{e, Ana se na{la u milo{}u onog a dobar deo ~lanstva SNS-a ju }e sama opet ba{ miri{e, Ana se na{la u a dobar deo ~lanstva SNS-a ako e kanmilo{}u onog koji kampawu i ne miri{e, Ana se na{la u milo{}u onog odrai ne miri{e, Ana se na{la u licom o se kanpa ako se kankoji kampawu odramilo{}u onog koji kampawu odrazavrediti, ve} ba{ ne miri{e, Ana se na{la u ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a bi se bi se koji kampawu ju }e sama zavrediti, milo{}u onog koji kampawu odraa dobar deo ~lanstva SNS-a ju }e sama zavrediti, ve} opet ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u a i dobar deo ~lanstva SNS-a icom icom pa ako a ako Milicom ilicom milo{}u onog koji kampawu odraba{ i ne miri{e, Ana se na{la u milo{}u onog ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u icom pa a ako se kane kani se i se ilicom e, pa ako , pa ako koji kampawu odraju }e sama zavrediti, ve} milo{}u onog koji kampawu odraju }e sama zavrediti, ve} opet a dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u a i dobar deo ~lanstva SNS-a pa ako pa ako milo{}u onog koji kampawu milo{}u onog koji kampawu odraba{ i ne miri{e, Ana se na{la u ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u milo{}u onog koji kampawu milo{}u onog koji kampawu odraba{ i ne miri{e, Ana se na{la u ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u bi se bi se licom licom icom pa ako pa ako a ako a ako Milicom Milicom milo{}u onog koji kampawu odraba{ ba{ miri{e, Ana sena{la na{la e, pa ako pa ako onog koji kampawu odraonog koji kampawu odraijer jer iako ba{ ne miri{e, Ana se na{la ba{ iiiiiine miri{e, Ana se uuuuuu|uje bi se i se milo{}u onog koji kampawu milo{}u onog odraba{ iinajnovije ne miri{e, Ana se na{la umilo{}u ba{ ine ne miri{e, Ana se na{la |uje za oboje, odnosno za |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamvrtlogu najnovije politi~ke kampa etske tske milo{}u onog koji kampawu odrakoji kampawu ba{ inajnovije miri{e, Ana se na{la uu|uje licom licom ar,eliki ako pa ako r,eliki iako er iako e, pa e, pa milo{}u onog koji kampawu odraijer iiiivrtlogu onog koji kampawu odraijer ba{ ne miri{e, Ana se na{la ba{ ne miri{e, Ana se na{la za oboje, odnosno za celu za oboje, odnosno za celu politi~ke kamvrtlogu najnovije politi~ke kamapa ako pa veliki milo{}u onog koji kampawu odramilo{}u onog koji kampawu ba{ inajnovije ne miri{e, Ana se na{la umilo{}u ba{ ine ne miri{e, Ana se na{la u|uje |uje za oboje, odnosno za celu |uje za oboje, odnosno za zbejna uskoro napuniti 92 godine, bila sa vama to ve~e. Vi ste vrtlogu najnovije politi~ke kamvrtlogu najnovije politi~ke kampa onog koji kampawu odraijer iiako ba{ miri{e, Ana se na{la milo{}u onog koji kampawu odraba{ ne miri{e, Ana se na{la umilo{}u |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kampa er iako er liki liki mijer milo{}u onog milo{}u onog koji kampawu odramijer ba{ ne miri{e, Ana se na{la ba{ ne miri{e, Ana se na{la za oboje, |uje za oboje, odnosno za celu politi~ke kamvrtlogu politi~ke kampa ako veliki veliki iako |uje za oboje, celu |uje za oboje, odnosno za vrtlogu najnovije politi~ke kamvrtlogu najnovije politi~ke kame, pa re, pa odramilo{}u onog koji kampawu odraijer ba{ iiine ne miri{e, Ana se na{la uuuu|uje koji kampawu m bim biza oboje, odnosno za celu odnosno za celu vrtlogu politi~ke kammilo{}u onog koji kampawu odraba{ inajnovije ne miri{e, Ana se na{la umilo{}u milo{}u onog koji kampawu ba{ inajnovije ne miri{e, Ana se na{la u|uje |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamodnosno za er jer liki eliki za oboje, vrtlogu politi~ke kam|uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu politi~ke kampa veliki pa veliki er iiiiako jer bibiliki mijer milo{}u onog koji kampawu odraba{ iuiunajnovije ne miri{e, Ana se na{la mijer ivrtlogu milo{}u onog koji kampawu ba{ ne miri{e, Ana se na{la u|uje ijer |uje za oboje, odnosno za celu celu ijer iiiiii vrtlogu najnovije politi~ke kamodnosno za veliki |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kam|uje za oboje, odnosno vrtlogu najnovije politi~ke kam|uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kam|uje za oboje, odnosno za vrtlogu najnovije politi~ke kamm bim bieliki eliki jer iiiako ijer iiako er iako er liki mijer za oboje, odnosno za celu mijer vrtlogu najnovije politi~ke kamvrtlogu veliki |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kame veliki |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kambibiga u ga u |uje za oboje, celu vrtlogu najnovije politi~ke kam|uje za oboje, odnosno za vrtlogu najnovije politi~ke kamijer i stranku. Wu ne bira narod, nego pawe kojoj moè pro}i samo kao stranku. Wu ne bira narod, pawe kojoj moè pro}i samo kao |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamodnosno za er i jer eliki veliki mijer emijer i |uje za oboje, vrtlogu najnovije politi~ke kam|uje za oboje, odnosno za celu wena strast za srpska kulturna poreklom iz Knina, ovde ste vrtlogu najnovije politi~ke kamer i stranku. Wu ne bira narod, nego jer pawe u kojoj moè pro}i samo kao stranku. Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj moè pro}i samo kao |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kam|uje za oboje, odnosno za vrtlogu najnovije politi~ke kamPetar Petar mijer i stranku. Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj moè pro}i samo kao stranku. Wu ne bira narod, pawe u kojoj moè pro}i samo kao |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamodnosno za celu |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamstranku. Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj moè pro}i samo kao ijer i ijer i |uje za oboje, celu vrtlogu najnovije politi~ke kam|uje za oboje, odnosno za vrtlogu najnovije politi~ke kametar etar jer i stranku. Wu ne pawe u kojoj moè pro}i samo kao stranku. Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj moè pro}i samo kao Petar Petar mijer i stranku. Wu ne nego pawe u kojoj moè pro}i samo kao emijer i stranku. Wu ne bira narod, pawe u kojoj moè pro}i samo kao |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kam-vi{e odnosno za e-vi{e stranku. Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj moè pro}i samo kao bira narod, nego |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kam|uje za oboje, odnosno vrtlogu najnovije politi~ke kamPetar stranku. Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj moè pro}i samo kao bira narod, etar Petar ijer ii pawe stranku. Wu pawe moè pro}i samo kao ijer stranku. Wu ne bira narod, nego pawe uukojoj moè pro}i samo kao i{e vi{e Petar Petar |uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kam|uje za oboje, odnosno za etar vrtlogu najnovije politi~ke kamstranku. Wu ne bira narod, nego pawe moè pro}i samo kao nego ne bira narod, Petar stranku. Wu ne bira narod, nego stranku. Wu ne bira narod, nego pawe ukojoj moè pro}i samo kao pawe uukojoj kojoj moè pro}i samo kao stranku. Wu ne bira narod, stranku. Wu ne bira narod, pawe uukojoj moè pro}i samo kao pawe kojoj moè pro}i samo kao e-vi{e e-vi{e Petar Petar Petar stranku. Wu ne bira narod, nego stranku. Wu ne bira narod, nego uupo moè pro}i samo kao pawe kojoj moè pro}i samo kao avno stranku. Wu ne bira narod, nego stranku. Wu ne bira narod, pawe uuuupo kojoj moè pro}i samo kao pawe ukojoj kojoj moè pro}i samo kao i{e vqena vi{e vqena Petar ,avno Petar stranku. Wu ne nego pawe ukroz moè pro}i samo kao stranku. Wu ne bira narod, pawe kojoj moè pro}i samo kao Vu~i}. bosa trwu koje ni~e na dnu koVu~i}. bosa trwu koje ni~e na dnu kostranku. Wu ne bira narod, nego pawe kojoj moè pro}i samo kao bira narod, de{avawa – koncerte ìve do{li '67. godine iz Austriqena qena Petar Petar stranku. Wu nego pawe kojoj moè pro}i samo kao stranku. Wu ne bira narod, nego pawe uutrwu kojoj moè pro}i samo kao vqena avqena Vu~i}. po trwu koje ni~e na dnu kostranku. Wu nego Vu~i}. pawe uukojoj kojoj moè pro}i samo kao bosa po koje ni~e na dnu kostranku. Wu ne bira narod, pawe uukojoj kojoj moè pro}i samo kao stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}. pawe kojoj moè pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu koagao iiiiibosa ne bira narod, Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koagao vqena stranku. Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj moè pro}i samo kao ne bira narod, Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koqena qena stranku. Wu nego pawe u kojoj moè pro}i samo kao stranku. Wu ne bira narod, pawe u kojoj moè pro}i samo kao avqena avqena Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koao i Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koao i qena Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu kostranku. Wu ne bira narod, nego pawe kojoj moè pro}i samo kao . Vu~i}. agao bosa po trwu koje ni~e na dnu kone bira narod, e. magao avqena Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu kostranku. Wu ne bira narod, nego pawe kojoj moè pro}i samo kao stranku. Wu ne bira narod, pawe u kojoj moè pro}i samo kao Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koagao qena vqena Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koao i Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu kogao i qena stranku. Wu bira narod, nego pawe utrwu kojoj moè pro}i samo kao magao vqena stranku. Wu ne nenapredwaka bira narod,na pawe upo kojoj moè pro}i samo kao magao avqena avqena tavqena Vu~i}. bosa po koje ni~e na dnu koao imuzike, Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koVu~i}. Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu kobosa po trwu koje ni~e na dnu ko.gao magao Vu~i}. bosa trwu koje ni~e na dnu koe. gao qena agao vqena qena vqena proproavqena avqena Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koVu~i}. Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu kobosa po trwu koje ni~e na dnu kogao iiiiiiirita Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koltana Vu~i}. ultana bosa po trwu koje ni~e na dnu koVu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu komagao iirita avqena magao irita I da rezultat rita isu{enih staroplaninskih I da rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih radio, film, manifestaje sa suprugom Pavlom (umro Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koqena vqena tavqena ana tavqena Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu kotana Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koqena ultana agao Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koultana I da rezultat napredwaka na isu{enih staroplaninskih Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koI da rezultat napredwaka na isu{enih staroplaninskih avqena Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koI da rezultat nana rita isu{enih staroplaninskih I da rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih ltana ovozeVu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koovozevqena I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih vqena napredwaka tana Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koltana Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu kovqena ultana sultana I da rezultat na isu{enih staroplaninskih I da rezultat napredwaka tavqena rita isu{enih staroplaninskih tana tavqena ozeni od Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu koI da rezultat na rita isu{enih staroplaninskih vozeni od I da rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih ultana Vu~i}. ovozebosa po trwu koje ni~e na dnu kosultana I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih Vu~i}. novozebosa po trwu koje ni~e na dnu konapredwaka I da rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih napredwaka ovozeltana novozeltana vqena avqena od I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih i od I da rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih tana Vu~i}. vozebosa po trwu koje ni~e na dnu koultana Vu~i}. vozebosa po trwu koje ni~e na dnu koultana sultana novozesultana III da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih -novozeI da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih ozeni od I da rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih rni od rita I da rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih novozeijske tana ijske ltana ltana vozeltana ultana ovozesultana II da rezultat napredwaka na isu{enih staroplaninskih od da rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih i od I da rezultat napredwaka I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih rita isu{enih staroplaninskih m sopvozeI da rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih m sopcije srpske zajednice i odnedav1997) i Miloradom, ultana ovozesultana novozepredstoje}im izborima zavisi reka. -novozepredstoje}im izborima zavisi reka. I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih ltana ltana sultana sultana da rezultat na rita isu{enih staroplaninskih sopda rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih soptana I da rezultat na rita isu{enih staroplaninskih om sopovozeI da rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih om soppredstoje}im izborima zavisi reka. sultana ovozepredstoje}im izborima zavisi reka. Isinom da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih predstoje}im izborima reka. napredwaka predstoje}im izborima zavisi reka. I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih m sopnapredwaka dve ltana e dve ultana predstoje}im izborima zavisi reka. zavisi I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih sopI da rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih m sopltana om soplom soppredstoje}im reka. sultana predstoje}im izborima zavisi reka. hovih sultana I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih soppredstoje}im reka. ihovih predstoje}im izborima zavisi reka. dve I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih om sopdve I da rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih predstoje}im izborima zavisi reka. eovih dve izborima zavisi we dve predstoje}im izborima zavisi reka. zavisi izborima m sopeihovih dve m sopultana ovih ultana predstoje}im reka. predstoje}im izborima zavisi reka. I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih sopom sopI da rezultat napredwaka rita isu{enih staroplaninskih om sopdve lom sopdve lom soppredstoje}im izborima zavisi reka. predstoje}im izborima zavisi reka. we dve izborima zavisi predstoje}im izborima zavisi reka. we dve predstoje}im izborima zavisi reka. ihovih predstoje}im izborima dve reka. otiv e dve otiv sopm sopm sopom sopm soplom soppredstoje}im izborima zavisi reka. dve no Jutjub – i daqe preovla|uje. a pomogli su vam Bosiqka ovih predstoje}im izborima zavisi reka. e dve predstoje}im izborima zavisi reka. ovih predstoje}im zavisi reka. aroda. predstoje}im izborima zavisi reka. zavisi predstoje}im izborima reka. om soparoda. dve od wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne predstoje}im izborima zavisi reka. we dve od wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne izborima we dve m sopm soplom soplom soppredstoje}im reka. oda. predstoje}im izborima zavisi reka. soppredstoje}im zavisi reka. oda. aroda. predstoje}im izborima reka. lom sopnaroda. od wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne predstoje}im izborima zavisi reka. dve od wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne izborima zavisi od wenog anga`mana e dve Ana, iako tako izgleda, ne predstoje}im izborima zavisi reka. od wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne aroda. izborima m sopom sopsu zaod wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne su zai doprinopredstoje}im izborima zavisi reka. roda. predstoje}im izborima zavisi reka. m soproda. naroda. lom sopnaroda. od wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne a vlazlom soppredstoje}im izborima zavisi reka. od wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne oda. na vlaod wenog anga`mana Ana, iako tako izgleda, ne predstoje}im izborima zavisi reka. od wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne naroda. predstoje}im izborima reka. zaod wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne u zasu zaod wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne a su zai doprinoroda. om soparoda. vlaom sopsu zavlaod wenog anga`mana Ana, iako tako izgleda, ne predstoje}im izborima zavisi reka. od wenog anga`mana i doprinoaroda. Ana, iako tako izgleda, ne roda. predstoje}im izborima reka. naroda. naroda. od wenog anga`mana i doprinou zaAna, iako tako izgleda, ne naroda. od wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne na vlaod wenog anga`mana i doprinosu zaAna, iako tako izgleda, ne i doprinoa su zana vlaod wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne dea su zaod wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne iaroda. deua zasu zaroda. Smiqa, ro|ena upoliti~ki selu Zvjerinac (va{a sestra od strica) roda. naroda. aroda. od wenog anga`mana iiina doprinonaroda. Ana, iako tako izgleda, ne vlaod wenog anga`mana doprinoAna, iako tako izgleda, ne od wenog anga`mana su zaAna, iako tako izgleda, ne vlaod wenog anga`mana ina Ana, iako tako izgleda, ne od wenog anga`mana idoprinodoprinosu zaAna, iako tako izgleda, ne isu vlanaroda. od wenog anga`mana ina doprinoAna, iako tako izgleda, ne isu sa, uzeo bih lepe pare kladioakumulira kapital za od wenog anga`mana idoprinodoprinoui zaAna, iako tako izgleda, ne sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za ina doprinosu zaroda. a su zaaroda. naroda. naroda. od wenog anga`mana ikladiodoprinoAna, iako tako izgleda, ne od wenog anga`mana ikladiovlaAna, iako tako izgleda, ne roda. od wenog anga`mana Ana, iako tako izgleda, ne od wenog anga`mana ikladiodoprinoAna, iako tako izgleda, ne iskoro vlanaroda. sa, uzeo bih lepe pare na inaroda. vlaakumulira politi~ki kapital za od wenog anga`mana doprinoAna, iako tako izgleda, ne sa, uzeo bih lepe pare na akumulira politi~ki kapital za sa, uzeo bih lepe akumulira politi~ki kapital za zaod wenog anga`mana idoprinodoprinoAna, iako tako izgleda, ne sa, uzeo bih lepe pare akumulira politi~ki kapital za zai doprinoaroda. aroda. sa, uzeo bih lepe pare kladioakumulira politi~ki kapital za od wenog anga`mana Ana, iako tako izgleda, ne skoro pare kladiood wenog anga`mana ina Ana, iako tako izgleda, ne aroda. im vlaaa iskoro vlanaroda. nsama. avlaivlavlasa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za od wenog anga`mana ina doprinoAna, iako tako izgleda, ne nsama. sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za ina doprinosa, uzeo bih lepe pare kladiovlaakumulira politi~ki kapital za od wenog anga`mana ii doprinoAna, iako tako izgleda, ne sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za od wenog anga`mana Ana, iako tako izgleda, ne anaroda. ivlavlasa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za koro sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za koro skoro iaskoro aroda. ama. iavlavlaama. sa, uzeo bih lepe akumulira politi~ki kapital od wenog anga`mana ina doprinoAna, iako tako izgleda, ne skoro ivlavlasa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za od wenog anga`mana ina doprinoAna, iako tako izgleda, ne iskoro vlaivlavlasa, uzeo bih lepe pare kladioakumulira politi~ki kapital za nsama. sa, uzeo bih lepe pare na kladiola i vlaliji. akumulira politi~ki kapital za sa, uzeo bih lepe pare kladioakumulira politi~ki kapital za koro ansama. pare na kladioliji. sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za skoro sa, uzeo bih lepe pare na kod Knina, je najstarije dete (praiza wen mu` [piro Boji}. akumulira politi~ki kapital za skoro koro vlaiskoro vlai vlai vlasa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za a i vlaama. i vlasa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za sa, uzeo bih lepe akumulira politi~ki kapital za sama. sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za i vlaskoro afunfunsa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za skoro a funsa, uzeo bih lepe pare kladioakumulira politi~ki kapital za nici, a \ilas i kompanija bibi predstoje}e izbore da ima takpare kladionici, a \ilas i kompanija i vlapredstoje}e izbore da ima takskoro la i vlai vlaskoro sa, uzeo bih lepe pare na kladiola i vlaakumulira politi~ki kapital za sa, uzeo bih lepe pare na kladiosa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za akumulira politi~ki kapital za vlasa, uzeo bih lepe pare na akumulira politi~ki kapital za a i vlafunfunsa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za nici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima taksa funsa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za nici, a \ilas i kompanija bi nici, a \ilas bibi predstoje}e izbore da ima takpredstoje}e izbore da ima takskoro i vlanici, a \ilas i kompanija predstoje}e izbore da ima taka funskoro i vlasa, uzeo bih akumulira politi~ki kapital za nici, a \ilas i kompanija predstoje}e izbore da ima taksa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za i kompanija i vlarpske funla i vlasa funsrpske funprotesa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za la i vlanici, a \ilas i kompanija bi sa funpredstoje}e izbore da ima takprotesa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima taknici, a \ilas i kompanija predstoje}e izbore da ima takfunsa, uzeo bih lepe pare na akumulira politi~ki kapital za nici, a \ilas i kompanija predstoje}e izbore da ima taksa funnici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima taknici, a\ilas \ilas ikompanija kompanija predstoje}e izbore -da da ima taki vlafunsrpske pske oteisrpske vlaapske funsrpske rotesa, uzeo bih lepe pare na akumulira politi~ki kapital za nici, \ilas bi predstoje}e izbore ima takafunfunsa, uzeo bih lepe pare na kladiokladioakumulira politi~ki kapital zanici, nici, \ilas kompanija predstoje}e izbore ima taksrpske funsa funujornici, aodustali \ilas iste kompanija bi predstoje}e izbore -da da ima taksa funproteujor}eno Milicom i Nikolom) Teta Smiqo, pri~ali nici, a\ilas \ilas ikompanija kompanija nici, aaaaaaodustali iiiiod bi predstoje}e izbore -da da ima takpredstoje}e izbore ----da da ima taksa funprotenici, a\ilas \ilas ikompanija kompanija bi predstoje}e izbore -Luke da ima takkompanija pske nici, a \ilas i kompanija predstoje}e izbore da ima taksrpske rpske arotesa funpske funa \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore ima takfunsrpske sa funotenici, a \ilas bi predstoje}e izbore da ima taknici, a i predstoje}e izbore da ima takfunnici, i bi nici, a \ilas i kompanija predstoje}e izbore ima takpredstoje}e izbore da ima taksa funjer je nici, a \ilas i kompanija predstoje}e izbore da ima takrpske , jer je nici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima takrpske odavno bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nai kompanija funodavno od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nasa funrpske funnici, \ilas kompanija bi predstoje}e izbore da ima taka srpske sa funnici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima taknici, \ilas i kompanija predstoje}e izbore da ima takfuna srpske er je nici, a \ilas i kompanija predstoje}e izbore da ima taksa funt, jer je er je nici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima takodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nat, jer je nici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima takodavno odustali vu ulogu, vaqda bi bila na naodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nafunodavno odustali od bojkota. jer je vu ulogu, vaqda bi bila na narpske funnici, a \ilas bi predstoje}e izbore da ima taksrpske odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nanici, a \ilas i kompanija predstoje}e izbore da ima takfunod bojkota. er je sa funa lo da t, jer je lazak jer je nici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima tak, sa funilo da odavno odustali vu ulogu, vaqda bi bila na nast, jer je olazak nici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima taki kompanija odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naodavno odustali od bojkota. er je vu ulogu, vaqda bi bila na nanici, a \ilas i kompanija predstoje}e izbore da ima takodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nat, jer je odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naod bojkota. a funo da jer je azak sa funilo da o da jer je azak nici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima takt, jer je odavno odustali vu ulogu, vaqda bi bila na nailo da r{ku nici, a \ilas i kompanija i Simeone êlebi~anin. Ona jami da je malo posle toga predstoje}e izbore da ima takt, jer je odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na najer je r{ku odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nailo da st, jer je olazak odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nast, jer je olazak odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naod bojkota. o da odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naBilo da er je lo da t, jer je Bilo da jer je odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nast, jer je o da jer je azak odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nailo da odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na na, jer je azak odavno odustali od bojkota. t, jer je vu ulogu, vaqda bi bila na naodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naeast, seli odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nalo da e seli Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da jer je lo da st, jer je Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da jer je odavno odustali vu ulogu, vaqda bi bila na najer je lo da odavno odustali vu ulogu, vaqda bi bila na naBilo da odavno odustali od bojkota. jer je vu ulogu, vaqda bi bila na naodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na nast, jer je eli Bilo da seli odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naseli odavno odustali od bojkota. Ranko Pivqanin vu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da je seli od bojkota. Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da , jer je od bojkota. Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da Ranko Pivqanin e seli predwa~koj izbornoj listi da t, jer je odavno odustali vu ulogu, vaqda bi bila na nalo da e Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na najer je ilo da st, jer je seli ~elo seli odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naast, jer je seli atori, odavno odustali od bojkota. a ~elo vu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da je seli od bojkota. predwa~koj izbornoj listi da atori, odavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi bila na naseli Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da Ranko Pivqanin je seli predwa~koj izbornoj listi da Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da je Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da t, jer je Ranko Pivqanin elo seli Ranko Pivqanin sno pamti Dalmatinsko oro i voPavle osnovao kulturni t, jer je ori, orbi odavno od bojkota. vu ulogu, bi bila na na~elo etori, seli eseli seli zatori, predwa~koj izbornoj listi da orbi odavno odustali odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda vaqda bi listi bila na nazatori, Ranko Pivqanin seli Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da predwa~koj izbornoj listi da a ~elo seli Ranko Pivqanin da atori, a ~elo Ranko Pivqanin izbornoj listi predwa~koj da iiizatori, je seli Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da Ranko Pivqanin Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da tori, je seli zatori, tori, Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj da je ~elo seli Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da Ranko Pivqanin izbornoj listi da ori, ~elo je seli eatori, seli Ranko Pivqanin izbornoj listi da Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da Ranko Pivqanin Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da predwa~koj izbornoj listi da seli tori, seli eizatori, seli predwa~koj izbornoj listi da izatori, je seli predwa~koj izbornoj listi da seli Ranko Pivqanin izbornoj listi da tori, Ranko Pivqanin je seli predwa~koj izbornoj listi da atori, Pivqanin predwa~koj izbornoj da je izatori, Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da Ranko Pivqanin seli Ranko Pivqanin eartije seli Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da Ranko Pivqanin epartije seli predwa~koj izbornoj listi da atori, je seli eartije atori, Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da i je seli Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da vek su Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da vek su lela je da kao mlada èna listi igra klub „Vuk Karaxi}“Ranko ovde seli otiv tije je seli Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da otiv rtije kvek su Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da vek su k su uvek su partije su ek su uvek su rtije ek su uvek su rtije k su uvek su ek su vek su

ek su uvek ek su uvek su vek su libevek susu ivoj libeoj doKukuwe{}e (kolo) i da peva Po- u Brizbejnu. Tako da niste domiribemiribedodolibedovoj doi libevoj dovoj jvoj doibesvoj dooj dolibesvoj dodododooj doj dosvoj dooj svoj doifordosko~icu. bili samo gost ili posmaniforvoj doskog Zato jskog u. Zato forforniforZato Zato niforZato u. Zato .i`nih Zato i`nih u. forZato Zato i`nih forZato ku. Zato Zato Zato `nih ku. Zato `nih ti`nih .`nih Zato i`nih Zato Zato ti`nih `nih ti`nih ku. Zato `nih sti`nih D: Teta Smiqo, Va{a èqa tra~ kulturnih de{avawa, kada `nih ti`nih a kada Zato v{i `nih i`nih . Zato iv{i ni wei`nih ada ni westi`nih kada i`nih sti`nih `nih kada ti`nih wea kada weweini wei`nih ti`nih ni wei`nih kada `nih sti`nih ni nekad kada i weini westi`nih onekad i we`nih ini westi`nih wei`nih ini wei`nih kad onekad weti`nih ekad onekad ni wei`nih sti`nih nekad i weini weosti`nih za devedeseti ro|endan u nove} i aktivni u~esnik. U isto i welini weekad onekad samog ekad ponekad i`nih samog deekad onekad ni weti`nih m deni weonekad nekad amog ubila. nekad amog ubila. ekad ponekad samog ponekad ekad d samog onekad ila. ubila. nekad ila. gubila. onekad nekad amog ubila. onekad nekad nekad amog gubila. ponekad bila. gubila. e, jer ponekad bila. zgubila. ekad e, jer ponekad ila. gubila. nekad ponekad bila. nekad zgubila. bila. jer jer onekad ubila. vembru 2019. bila je da pose- vreme ste se prilago|avali jer nekad te, jer ponekad bila. zgubila. e, jer nekad ponekad bila. jedan zgubila. e, jer ne}e jer jer a jedan ne}e , jer onekad kte, jer ubila. jer te, jer dan ubila. jer e, jer te, jer va je jer edan kva je e, jer a jedan jer te, jer jedan jer ,,da jer te, jer kte, jer je kva je ,onekad kte, a je kva je edan te, jer kva je e, jer edan te, jer kva je jer e, jer kte, jer je rkva je da se kte, jer va je rkva je jer te, jer a je se kva je jer kte, jer a je tite koncert Miroslava Ili- va{oj novoj domovini, rade}i rkva je e, jer je se da se e, jer va je e, jer kte, jer se va je da se rkva je rner niverijaska da se e, jer kte, jer va je rkva je rner niverijaska da se a se i da se jer da se va je i da se veraska fijaska a se da se te, jer kva je veraska Petra fijaska da se aPetra se i da se se niverijaska da se univerfijaska aska da se da se etra a se jaska Petra i da se da se i da se veraska fijaska etra Petra i iveraska Petra da se fijaska da se Petra i da se etra da se Petra da se da se jaska Petra Petra ti da se pak, s }a u srpsko-australijskom cen- i podiù}i porodicu. etra da se ijaska Petra da se Ipak, s etra da se Petra i da se Petra da se Petra da se k, sda Ipak, Ron mesto Petra da Petra ti solutak, Ipak, Ron umesto Petra da a Petra pak, sssssssse ti se solutIpak, ak, ssse Ipak, esto Petra da lutpsolutpak, Ipak, esto Petra ak, ssda da Ipak, olutpsolutawem, umesto inaca, Ipak, solutak, stru Ipak, pak, ssse nawem, umesto inaca, psolutolutpak, sse ak, sssse Ipak, olutwem, nawem, esto aca, ak, inaca, Ipak, ssssssssss(Serbian Australian Centre) u lutpsolutpak, s Ipak, wem, nawem, mesto aca, pak, dinaca, olutpsolutawem, inaca, Ipak, s pak, s nawem, wem, nawem, S: Pavle je sa Sretenom DaviIpak, naca, dinaca, pak, Ipak, olutIpak, s wem, znawem, naca, dinaca, . Ipak, we da solutwem, nawem, aca, ak, dinaca, Ipak, inaca, awe da wem, nawem, awem, naca, pak, s dinaca, Ipak, nenaca, pak, s awem, nekoe neinaca, Ipak, ss ss da awe da o? Po wem, znawem, naca, dinaca, pak, Ipak, nekoeo? da awe da ro? Po awem, znawem, Ipak, sda .ave Ipak, we da ekodinaca, awe da awe da we da ro? Po Po awem, inaca, Ipak, ekodinaca, edinaca, naca, vawe da we da ro? Po ? Po awem, nekoe}a ida Ipak, IIsPo eve da awe Po edinaca, a nekonaca, ze}a ida dinaca, Save IIi da ro? Po Po inaca, edinaca, we da ? Po ekoanaca, ida ze}a ve IIPo Save IIsIIii vawe we ro? Po ? Po inaca, we da awe da nekoedinaca, inaca, }a i ze}a II Save II vawe da we da bro? ? Po e}a i Vilavongu u Brizbejnu. Vi ste dovi}em pokrenuo manifestaciju Save II edinaca, inaca, awe da uze}a i i Save II Save ve II we da Po awe inaca, uze}a i e}a i Save II ave II o? vawe da }a i ze}a ve II Save II iqevi ze}a i tradinaca, we da vawe da i }a i uze}a i ave II ave II Save II iqevi strawe da we da vawe da aznih e}a Save IIiIIida ko jer awe da uze}a iijer Save IIiiIIi ave IIjer raznih iqevi evi vawe we da ko jer Save ave IIiida ciqevi qevi e}a ovawe we da znih iqevi ze}a ko jer e}a ave IIjer znih ciqevi qevi uze}a iqevi e}a ida uze}a iiida awe raznih {ko jer o jer ze}a Save ciqevi qevi duze}a i{wu ko jer awe raznih iqevi qevi uze}a }a jer di{wu {ko qevi e}a uze}a e}a i ciqevi znih o jer iqevi {ko jer di{wu ze}a i {wu jer aznih planirali da slavite ro|en„Vukovi dani“. Koncerti su bili u ciqevi qevi duze}a i e}a i ciqevi qevi {ko di{wu {wu o jer ciqevi qevi duze}a i di{wu ze}a i ciqevi odi{wu jer {wu di{wu qevi ze}a ciqevi odi{wu ko jerii i{wu se di{wu ze}a {wu ciqevi iqevi krata se ciqevi qevi i{wu odi{wu i{wu samo kratiqevi ciqevi qevi di{wu u~ila samo odi{wu i{wu iqevi kratratau~ila ciqevi qevi odi{wu i{wu amo m kratratciqevi iqevi au~ila ila kratsamo i{wu samo kratkratau~ila ~ila adimo kratiqevi au~ila di{wu a samo opolim kratkratadimo ciqevi ~ila kratratau~ila opolisamo kratdan ùrkom kod ku}e, ali kada Ruskoj sali (Queensland Russian u~ila radimo m imo m au~ila ~ila opolisamo olikratradimo dimo kratkratkratnau~ila kratadimo ~ila ropolioliopoliradimo m kratdimo m krat~ila kratropolipoliopolipouradimo kratu~ila radimo radimo dimo m kratropolipoligdimo poropoliolidimo om kratKrega kratzvati kratpoliropolipoliadimo kratKrega niti radimo radimo dimo dimo m kratazvati kratopoliropolipolikrat,rega niti uradimo adimo rega om kratazvati kratvati radimo tropolipoliniti uradimo niti rega adimo dimo om kratazvati kratvati radimo Krega azvati opolislove ), niti uradimo niti adimo zazvati krat, niti Krega vati uradimo dimo azvati opolidskoj. oslove niti zazvati ste ~uli da se Miroslav vraCommunity Centre Hall) u Vulungam krat), niti zvati uradimo adimo ndskoj. azvati vati oslove ove niti radimo niti zvati uradimo niti Krega adimo ndskoj. skoj. oslove love slove 3), niti zvati uradimo niti adimo zazvati zazvati andskoj. vati skoj. zvati oslove ndskoj. love oslove , Auniti adimo izazvati andskoj. skoj. azvati poslove ndskoj. love u, Auoslove love niti radimo zazvati andskoj. zvati zvati dskoj. ndskoj. slove skoj. popuposlove izazvati dskoj. zazvati zvati andskoj. slove avawe dskoj. uzazvati popuoslove love poslove 5), gde love azvati dskoj. izazvati zvati avawe andskoj. dskoj. slove 5), gde oslove azvati izazvati andskoj. zvati avawe dskoj. awe poslove slove popugde slove gde poslove u~avawe popuizazvati awe dskoj. poslove bu75), gde oslove avawe gde poslove uto populove 5), gde }a u Brizbejn Va{e èqe su se bi a posle toga u Merimek sali azvati ~avawe ndskoj. vawe rpska to buslove avawe ,opugde poslove slove 5), gde opuazvati ~avawe vawe srpska buoslove bu), gde ~avawe awe poslove slove 5), gde gde vawe srpska iazvati to bupska opopubuposlove to buoslove 75), gde ,~avawe gde rati avawe srpska bu~avawe pska buvawe vawe srpska to buoslove gde rati srpska i to bupska to busrpska i bu~avawe oslove o bu), gde srpska o~avawe rpska buto vawe edove avawe srpska ~avawe pska o~avawe rpska to buto i buredove o busrpska i to bu~avawe pska aj kao o buvawe lovom rpska avawe to dove bezsrpska i to buo~avawe rpska raj kao to buvawe i to bulovom avawe dove u beze srpska o~avawe raj kao rpska buavawe i to buredove kao lovom vom a i to bu(Marymac Community Hall) u Anerpromenile! to u. Nao~avawe rpska kraj kao to to buavawe redove j kao o builovom ovom raj kao lovom buku. Nasrpska je doavawe i to bukao ilovom to bubezdove ovom raj kao ilovom to buNaNato buije do~avawe aj kao bu~ilovom lovom dove unije bezovom raj kao kao ilovom ovom ku. NaNadoakraj idoto budoku. Nato bulovom kao kao oku. Na.aj Naije doto budoilovom lovom ovom ije doaj kao ilovom ovom oku. NaNaNanije doe ku. Naiu. to bu~ilovom Naije dokao ilovom anova. Nadoe do~ilovom lovom ije dodoilovom lovom oku. Naanova. u. Na.nekada Nadooku. Na~ilovom ..jUjka Nagku. Ujka nije doe doilovom ovom èleekada ova. u. je dooku. Naku. Nalovom nije dou. Nag Ujka do~ilovom lovom èlenekada nova. anova. oku. Naog Ujka NaS: Uìvala sam. Bilo mi je liju. Tako|e smo koristili jo{ ilovom nije doUjka e do~ilovom lovom roku. Nanekada u. we krada oku. Nalanova. og Ujka Naje doUjka r~ilovom g Ujka lovom ku. Nawe krkada èleoku. Naekada ova. u. Nalaèm ije dolovom og Ujka nekada ku. Nakrkada roku. NakrèleNanova. Ujka laèm Ujka ilovom Ujka nekada nekada ikakrkada roku. Naeewe krnekada ku. Nawe krkada laèm èm og Ujka Ujka krekada rikakrku. Nadlaèm èm Ujka nekada laèm we krkada krekada we krnekada ku. Naewe krdlaèm kada eewe kraèm Ujka laèm ustraekada krnekada dlaèm aèm nekada dlaèm ewe krekada èm austraestokrwe krnekada ewe krekada eewe kraèm istotawe: nekada dlaèm aèm trawe nekada ewe krkada we laèm ustraisto{tati dlaèm tawe: }ewe krjako lepo. Bila sam toliko sre}- jednu obli`wu salu u Vulangabi ekada aèm krnekada ustraewe krekada kristo{tati edlaèm }ewe krnekada aèm we nekada ewe kraèmo ekada austrae krwe u istoo{tati istotati laèm istokrtawe: nekada }ewe kraèmo ekada trawe kristoo{tati pretati laèm u isto{tati we kr}ewe krtawe: aèmo nekada kremo strao{tati istotati toda istouprepresto}ewe kaèmo nekada o{tati we krèmo aèmo ko{tati uewe {tati toda gu istoo{tati prekaèmo istotati we krèmo {tati uaèmo ujer preistoprekaèmo uprepreo{tati kr-krèmo kaèmo tati èmo uprepreko{tati prei jer isto{tati èmo uprepreo{tati tu upreprekaèmo uèmo iji jer èmo u{tati preko{tati prekaèmo {tati neke tskim o{tati {tati jer uda prekaèmo na. Sa mnom su bila moja deca, (The Queensland Blind Association ko{tati neke ko{tati kaèmo etskim {tati uèmo èmo uda preuaèmo preji jer è da {tati kaèmo etskim ko{tati kim kaèmo {tati aèmo tu uda prekaèmo itu ovaj preèmo iji jer oè da o{tati ko{tati etskim {tati neke aèmo skim etskim preoè da kaèmo jer eiaèmo da iuaèmo ovaj èmo ko{tati skim {tati neke aèmo etskim orenog ovaj ukaèmo preaèmo oè da tome ovaj i jer e oè da o{tati tskim etskim oè da skim kaèmo orenog è li ovaj tome ovaj ovaj o{tati oè da vetskim orenog ovaj moè da skim enog ovaj è oè da e da i ovaj skim da vorenog li ovaj kaèmo enog ovaj orenog li ovaj moè oè da ovaj ne{to vorenog è da tskim renog ovaj è da moè da è da orenog li ovaj ovaj ne{to vorenog oè da oje }e renog i ovaj vorenog li ovaj enog moè da Radojka ovaj erika. è da {to renog li ovaj moè da oje }e è da vorenog ali li ovaj renog moè da ovaj erika. moè da e{to ne{to orenog vorenog è da li ovaj renog i ovaj erika. oè è da ali ovaj Hteli ika. ovaj moè da ovaj prone{to tvorenog è da oje }e renog ikteli ovaj merika. oè da moè da i Milorad, i prijateqi. Community Hall). Evo ovde jedne rika. è da ali ovaj e{to orenog ovaj proHteli rika. oje }e eli ikHteli ovaj ali ovaj Melmoè ikHteli ovaj ak promerika. oè da va“, uovaj proe{to orenog Hteli rika. merika. oè da ali Melika. ikerika. ovaj ak ? Hteli ava“, prokHteli proteli proovaj merika. Hteli oè da ava“, prorika. a“, upro? Hteli ak proHteli Hteli rika. teli lak proli ovaj ava“, proak proa“, uprolibeava“, uuuuuuuuda pro?va“, Hteli Sava“, proerika. teli a“, u ak proHteli pro? Hteli libeava“, Imali kinga teli Sava“, u smo divno vreme. Ba{ su fotografije sa glumicom Oliveprolak Hteli Hteli u ava“, prozvana ibea“, u ? Hteli ak prokinga va“, u lak pro? Hteli kHteli proSava“, azvana Hteli ibea“, u libeu? Hteli ak proHteli va“, u Sava“, k proazvana lak proteli va“, u vana lak proHteli proi libeona se avqekinga kva“, pro? Hteli Sava“, azvana va“, uuse vana azvana lak proibeHteli u? Hteli kHteli proona se avqeekinga wih Hteli vana ak prolak proproona se savqeazvana libeaona se qeu? Hteli rovil. dwih Hteli ava“, useuu lepe pesme. zvana azvana lak provana k proona savqeHteli na se se vqeavqerovil. {to ak pro, ona se savqezazvana se vqerovil. vana ona se savqeHteli vil. zvana ak proe, ona osavqeona se na se savqevqena~no arovil. a se vqerovil. vil. na se avqebile rom Markovi}, ona je jedne godine arovil. zvana , ona se savqeovil. ika i na se osavqevqeina~no rovil. , ona se ona se osavqeavqearovil. na se vqee, a~no arovil. ovil. svojih ika ona se savqevil. ona se osavqeovil. e, na se avqeona ina~no a~no arovil. svojih ,akon ona se ovil. ona se avqee, ona se kosavqearovil. rovil. svojih ona se osavqeovil. ojih ika ii na se vqeina~no qawe ona se avqeno mi Varovil. svojih e, ona se a~no osavqeakon ovil. svojih vojih ika i ona se avqeqawe ona se osavqeona se savqerovil. vojih ona se avqerno mi vqawe a~no awe svojih mi ki done, ona se oosavqemi kosavqesvojih rovil. vojih ona se avqe}novojih vqawe qawe awe ona se savqerno mi vqawe ki dorno mi o mi e svojih qawe rno mi vqawe vojih domi dorno mi ona se savqevojih avqawe anova. vqawe qawe arno mi awe iki dorno mi no mi qawe ki dodoo mi vqawe irodsvojih iki domi qawe anova. i doarno mi o mi avqawe qawe iki doova. qawe irodliki doarno mi vqawe te{ko no mi iki doi dono mi avqawe dorno mi qawe doarno mi anova. nova. no mi vqawe te{ko iki doavqawe qawe i doarno mi avqawe te{ko irodiki ki dovarno mi no mi qawe {ko lanova. doarno mi qawe no mi a jerno mi ova. avqawe te{ko rirodliki dote{ko ue{ko preqawe e{ko i doarno mi avqawe vqawe no mi qawe ta jeki arno mi rno mi nova. no te{ko ue{ko preawa tavqawe bio idote{ko preki dovarno {ko prerno mi vqawe rno mi bio i te{ko vu preue{ko pree{ko prebio prevqawe io idopreartija, uqawe prerno mi vu ali ebio bio ovu prebio iiiiiiiimi io imi prete{ko preartija, vu bio preio ipreprepre,eskih ali tija, prebio vu e bio i bio bio i u preovu io i preartija, vu pretija, bio i prereskih pre, ali e bio ovu reskih io i artija, vu prebio skih bio i krianski ovu prei u preprei, ali tija, preoreskih u prereskih je bio skih krilanski bio iipreovid“ ovu preskih lanski rtija, jo{ prebio ovu preski vu prereskih uukobu prekovid“ reskih a|ana, eskih lanski skih bio i ii kovid“ lanski ovu nski lanski vid“ uukobu prelanski nski oreskih prea|ana, eskih ekovid“ a|ana, kovid“ almer planski vid“ eskih ana, ekovid“ lanski anski kovid“ vid“ nski vu prelanski ra|ana, nski almer a|ana, eskih |ana, ekovid“ planski ra|ana, kovid“ ekovid“ ovid“ |ana, planski vid“ mer anski ekovid“ ovid“ lanski nski anski planski vid“ ogi~no ra|ana, gra|ana, anski ra|ana, almer |ana, ovid“ lmer ana, ekovid“ kovid“ planski |ana, kovid“ ovid“ ukobu planski ogi~no ekovid“ planski anski ovid“ igao ogi~no anski ra|ana, Palmer anski i~no |ana, rekovid“ rst, uuuuuuu ra|ana, a|ana, ekovid“ sukobu |ana, rekovid“ lmer planski lanski ekovid“ ovid“ kovid“ tigao logi~no anski planski ovid“ ogi~no lanski i~no kovid“ krst, ndegra|ana, anski i~no a|ana, krst, lmer m rekovid“ st, udia|ana, planski ovid“ ogi~no rekovid“ kovid“ lanski ovid“ logi~no gi~no ralijkrst, lanski i~no im krst, st, udia|ana, krst, krst, rekovid“ udidikovid“ logi~no tralijlanski i~no kovid“ drugim jgi~no krst, tralijgi~no vim krst, uuuuuuuu im stoji lijrst, udiim st, udidikrst, rst, udiim m dist, udiekovid“ drugim tralijtralijostoji alijstralijrst, ugim jalijkrst, vim krst, udiim vim krst, rst, udim dijstralijkrst, divim dito da dirst, u tralijm didrugim stralijugim tralijaj ralijkrst, ostoji alijaj krst, ralijsavim jsvim krst, a to da udim diim dikrst, m dirst, u vim dito da drugim krst, udistralijm dio da priostoji alijstralijugim raliji saaj krst, alijvim dia sa rst, u svim dikrst, a to da vim dikrst, uudia to da m dirst, u im o da h prim didito da rugim priralijpriaj krst, ralijvim veroa to da im krst, u didito da krst, u im dito da ih prim dio da h prizovan. priprih pritralijveroprisvim o veroja to da krst, u uuu we doim dieroto da zovan. alni ih priim dito da ih priizovan. priih pripriovan. veropriveropriwe doveroeroo veroualni im diveroto da izovan. zovan. doih izovan. priovan. ih prihhovan. prikih priprimo veroo veroprie weveroorobverowe doeroizovan. e doveroualni lizovan. veroih priizovan. kih priovan. privan. ovan. prije wepriwe domo veropriweo veroveromo veroualni verolaniwegrobizovan. veromedokih priizovan. ovan. zovan. h pripriovan. h prii je weo veroprije wemo veroplaniwemo veroe doveroweplaniverolizovan. veroanikih prizovan. zovan. hlaniprije wemo veroprije webuduweplaniveroveroplaniweo veroplaniplania prianiveroanizovan. ih prii je webuduedove nije mo veroe buduwehhlaniplania priveroe weplaniuduplaniprio verolanianianipriredove d nije budubudubuduebudubuduweududove da prio veroplaniplania prilaniplanipriplaniprilanipriva`no redove |e budud nije etar dove e buduee buduhheplanibuduplanida priuduhie planida pribudubuduplanipriplaniprilanilanipriva`no planipriredove va`no d nije etar vodi |e Rubudu`no e bududove budubuduplanida pribuduplanida pribudulanipriplania prilanipriva`no va`no ida Ru|e a`no bududove |e buduRua`no |e buduih planipriRubudubudubuduplania priva`no priva`no i Rua`no |e budui Ru`no i Ru, znoj RubuduRubuduolexa e buduRubuduplania prisnaprova`no a`no v, znoj a i Rue|e budui Rua`no a i Ruznoj kolexa i Rubudukolexa RuRuznoj Rued buduka snaz prolexa va`no asnaiRuznoj iznoj Ruv, znoj Ruv, znoj iRuRurv, znoj kolexa znoj iolexa Rue budukolexa Ruid znoj lexa n ga snazi prolexa samog snaalexa iznoj Ruaa,v, ka iRuRurv, znoj iRuRuv, znoj rv, znoj kolexa kolexa znoj kolexa u}eg i Ruznoj i znoj on ga i Ruka snaz proolexa samog olexa samog etija. snaamog i Rurv, v, znoj ka i Ruznoj znoj kolexa i Ruznoj kolexa i Ruznoj znoj lexa olexa samog lexa samog letija. snaamog letija. amog rv, znoj ka i Rurv, krv, znoj tija. znoj u kolexa i , , znoj Ruv, znoj olexa d samog olexa samog letija. samog letija. kletija. amog tija. rv, znoj tija. krv, znoj quju}i adost i~im ,etija. znoj aju}im i Ruv, znoj znoj kolexa d samog letija. kletija. amog letija. samog etija. krv, znoj quju}i radost tija. ni~im etija. quju}i aju}im radost v, znoj znoj ju}i dost }im kletija. samog kletija. kletija. tija. Preetija. quju}i radost quju}i radost aquju}i radost ni~im aju}im v, znoj uju}i dost puta i uju}i u}im dost okletija. ve} Preetija. quju}i radost aquju}i letija. i radost ni~im etija. quju}i daju}im radost puta i uju}i adost puta i ju}i dost quju}i adost u}im nerata i kletija. okletija. letija. aquju}i radost aquju}i aquju}i radost puta uju}i dost quju}i puta i adost uju}i adost u}im eneraenerata i uta i okletija. eraletija. vaquju}i letija. i radost puta i quju}i adost puta i quju}i quju}i adost generaeneragenerauta i ta iiii ii eraniti eraionim letija. aquju}i pustio vaquju}i poliputa quju}i radost enerageneraenerauta uta niti neraeraneracionim pustio vaquju}i pustio polipolinim quju}i stio quju}i generaoligeneraebao generauta neraniti eneraneraionim apustio pustio apustio japustio poli}e sve polionim poliàvstio quju}i stio e generaoliebao eoj generaoliniti eneraneraneracionim pustio apustio }e sve polioj poli}e sve j polionim ustio qeva stio ustio polisve e generaolipolieneraeneraapustio apustio poliu}e sve oj poli}e sve onim poliaqeva ustio pustio aqeva ustio sve e generapolipolie sve polieva eneraNapustio noj u}e sve oj poliu}e sve raqeva ustio raqeva aqeva pustio polidove e sve polisve poliqeva qeva ipoliwegeneraada iiiiii oj poliu}e sve a, koji aqeva raqeva pustio poliaqeva odove e sve sve qeva i i weqeva qeva nada nada wenoj polim, spoliraqeva a, koji koji da ikoji raqeva raqeva poliodove e sve koji qeva aqeva qeva i weriji nada weenada nada te da im, sda a, Kraqeva |a, koji da i koji a, koji da ikoji Kraqeva j poliodove aqeva koji koji qeva i i weqeva enada nada iii ate da ate nada we|a, sreKraqeva |a, koji a, ada ida ada ida |a, koji da i e da aqeva , koji koji koji aqeva vate da enada i weenada ate o|a, koji sresreKraqeva ada ida |a, da i e da |a, koji da da i , sreaqeva a, koji koji koji enada ate ate da ku od o|a, koji e, sresresreo|a, koji te da ada i ada i e da vqati a, koji sre, sreraqeva , koji a, koji re}om vate ku od we, sreo|a, koji e, sresrenada iiii e da te da voqno vqati a, koji sresresrea, koji vota qati sre}om sre}om sreku od o|a, koji e, sresresve }om te da voqno voqno srevqati a, koji sresrevota qno qati ni~ki sre}om we, sresre}om re}om e, iku od we, sree}om e}om , sreovoqno ovoqno voqno avqati |a, koji sresreqno oqno qno qati lni~ki lni~ki sre}om sre}om sre}om i~a i we, srei~ki e}om re}om e, sree}om ovoqno voqno voqno , sreoqno oqno qno qati lni~ki lni~ki sre}om sre}om @i~a we, @i~a ovoqno i~ki i~ki ovoqno re}om e}om e}om aalnim iisresreovoqno ovoqno voqno podoqno oqno lni~ki lni~ki uni~ki sre}om @i~a @i~a i~a iiiii dovoqno alnim i~ki re}om re}om ~a iiiiiiisree, dovoqno voqno o podoqno v{tiolni~ki @i~a @i~a ~a dovoqno adani~ki i~ki re}om i~a ~a isvovoqno i@i~a svonim @i~a ao voqno o podav{tiav{ti@i~a @i~a i~a dovoqno {tialnim ladani~ki i~a ~a ni svovoqno ioqno svolnim @i~a od beo podsvotav{tiav{tiav{ti@i~a i~a ~a {ti{tiralnim i~a ioioiioiiiiooiiiiiiii svoni ovoqno ijni svolnim od be@i~a od be~iti svosvotav{tiav{tiav{ti@i~a bei~a ni v{tiv{ti{ti@i~a svosvoni svolnim od be@i~a od be~iti i svosvosvotav{titav{tibe@i~a d beti o ojni svov{tini v{ti{tivrlo jni svoni svood beo~iti od beo~iti ~iti i svosvosvostav{tiràni d be@i~a d beiti o ti o ojni svov{tiv{tivrlo i svoojni svoi od becimo staviooio svoivantusvoràni beiti d beojni ewe av{tiàni do~iti vrlo o~iti ni svoi o~iti cimo astavistavio~iti i~iti svoràni od be~iti iti aviiti oooosvoojni àni do~iti ,ntuvrlo ni svo~iti astavido~iti astavistavidràni taviiti aviàni avantuvantuni svovojske ~iti ~iti ooosvonastaviastaviastavitavi~iti oooooooo taviaviàni do~iti avantuvojske vantuvojske astaviantuastaviantuske adi u stavitavitavivojske avantuavantudine. o~iti nastaviantuojske ntuojske adi u stavistaviZato e vojske avantuvojske vojske erodine. ojske antuantujske ne. adi uu vojske staviZato vojske dine. vojske vantuojske ojske ine. eadi vojske e vojske vojske eine. vojske odine. vojske ine. ovima vojske vojske ke vojske lovima ovima vojske ima lovima vojske vima vima raj“. tati olovima lovima lovima ovima vima ima Kalinga, mart 2019. êtiri generacije! Smiqa, Radojka olovima raj“. lovima lovima ovic28 vima olovima ovima vima olovima ovima ovic28 ovima c28 Prvom kovic28 ovima kovic28 ovic28 tolovima ic28 Prvom ic28 lovima Prvom vom ovic28 vic28 Prvom nkovic28 c28 kovic28 lovima rvom ovic28 rvom nije kovic28 kovic28 ovic28 vic28 Prvom Prvom (}erka), Grejs (unuka), Dina (unuka) i Mini (praunuka) nkovic28 ic28 Prvom rvom kovic28 ovic28 Prvom vom rvom kovic28 nkovic28 ic28 vic28 vic28 Prvom nkovic28 ovic28 Prvom rvom vic28 c28 Prvom vic28 rvom ovic28 Prvom nkovic28 Prvom nkovic28 kovic28 ovic28 u Prvom Prvom kovic28 ovic28 R. N. 8Prvom vic28 Prvom nkovic28 kovic28 uvic28 Prvom ovic28 N. vic28 ic28 Prvom R. N. R. N. 28 R. nkovic28 28 kovic28 R. N. ovic28 kovic28 vic28 atno c28 R. N. c28 vic28 ic28 ovic28 kovic28 ovic28 R. N. R. N. ovic28 R. N. N. R. N. 28 c28 kovic28 R. N. R. N. 28 vic28 ic28 vic28 R. 28 ovic28 kovic28 R. N. ic28 vic28 ovic28 ovic28 R. N. c28 R. N. ovic28 R. N. c28 R. N. 28 nkovic28 28 R. N. R. N. R. N. ic28 kovic28 R. N. vic28 vic28 vic28 c28 ovic28 R. N. R. N. ovic28 R. N. ic28 ovic28 vic28 c28 28 vic28 ovic28 vic28 c28 kovic28 R. N. Petkova ku}a, Gaj ulica, Buranda 28 c28 ovic28 ic28 28 vic28 28 vic28 ovic28 vic28 ic28 c28 ovic28 ovic28 c28 28 vic28 vic28 28 c28 ic28 ic28 c28 1969. Radojka Petko se ponovo vic28 28 28 c28 28 ic28 28 28 susrela sa svojom majkom Smiqom

ra ra tra ra tra ra tra tra ra etra ra tra tra

Sala, Hubert ulica, Vulungaba, sredina 1970-ih. Sede napred: Olivera Markovi} (desno) i prijateqica. Stoje: Smiqa i Pavle

bila gost „Vukovih dana“. Vukovi dani su trajali {est dana u novembru, koliko se se}am Pavle i Sreten su ih organizovali svake godine. Bilo nam je jako lepo kada su dolazili peva~i, oni su svi bili kod nas ku}i. Javili bi se i imali zakusku a onda i{li u salu gde }e pevati. Bilo je divno, sala je svaki put bila puna. Svako je voleo da do|e. D: Ko vam je pomogao da organizujete manifestacije, ipak su to bile avionske karte, pa sala da se angaùje, pa... S: „Vuk Karaxi}“ je imao svoju upravu kojaje sve organizovala... Tu je bila i „Matica iseqenika“, i oni su isto pomogli na o~uvawu srpskog identiteta i tradicije u Brizbejnu. Klub „Vuk Karaxi}“ je tako|e organizovao neke koncerte, na primer Vera Matovi} je bila, Miroslav Ili}, onda Rade Petrovi}… Lepa Luki}, Rade Jorovi}, Lepa Brena, Era Ojdani}... [teta {to si ti bila mala onda... Bilo je jako lepo. D: Verujem... Pomenuli ste ranije i po~etak radio prograi bratom Miloradom ma kad ste vi do{li u Brizbejn. S: To su pokrenuli Steva, MiBorislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 {ko i Pavle. Rekli su: za{to da Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au nemamo na{ radio. Svako ga ima, Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au red je da imaju i Srbi. Fino je Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au po~elo i svi su bili zadovoqni. Radio je po~eo na Vulongabi, u ulici De{en, u privatnoj ku}i... Na{a k}erka Radojka, koja je imala 13 godina kad je stigla u Brizbejn (1969, dve godine posle nas), nam je pritekla u pomo}. Niko ne}e, niko se ne razume. Pavle kaè: „Ja }u moju }erku tamo staviti“, neka ona malo bude voditeq na radiju... I bila je par nedeqa, ne znam koliko, a onda je preuzeo neko drugi. Imali su gramofonske plo~e onda. Dali smo i na{e plo~e. Koliko sam ja za radio dala, da zna{ samo... Eto tako ti je to bilo, nije bilo lako, svaki po~etak je teàk, ali bilo je lepo. Iako je ova radio stanica postojala kratko, nasle|e je Petkova ku}a, Musgrov ulica, Buranda, oko 1980. Milica Gegi} (Smiqina sestra), êlka ostalo. Nekoliko godina kasniDavidovi}, Mileva Petrovi}, Rada Tomi}, Mara Noì} i Smiqa (pored kasetofona) je, 1979, „Srpska grupa“ po~ela je

Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe Obavqawe Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana sahrana sahrana sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske Srpske po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske po obi~ajima po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske po obi~ajima Srpske Srpske po obi~ajima Srpske po obi~ajima Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Crkve Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije [irom Melburna i Viktorije

^etvrtak 2020. 15 ^etvrtak10. 4. decembar novembar 2021.

Sremski Banovci 1957, sleva na desno: Nikola ^elebi~anin (Smiqin brat), Smiqa i suprug Pavle

Sala ruske zajednice, Lotus ulica, Vulungaba1981. Smiqa sa Verom Matovi}

Ili}a Ku}a, Elis ulica, Vulungaba 1967. Pavle Petko, Xorx Ili}, Smiqa Petko, Jeka Ili}, Du{an [. Ili} i Milorad Petko emitovawe na Radiju 4EB ovde u Brizbejnu. Mo`da je Radojka inspirisala Milanka Crwanina da postane voditeq 4EB od 2014. donedavno. Radojka komentari{e: „Milanko je bio moj drug u dr`avnoj {koli Isto~ni Brizbejn (East Brisbane State School), moj stari prijateq koji je vodio ra~una o meni kada sam stigla ovde 1969. Mama je veliki qubiteq radija 4EB, ~lan, i slu{a ga svaki put kada je ukqu~en.“ D: Teta Smiqo, ranije ste mi pri~ali da ste Vi i Pavle negde od 1970. godine imali privatni biznis ovde u Brizbejnu

gde ste izdavali srpske filmove. Kako je to po~elo? S: Pavle je oti{ao u Srbiju, napravio je ugovor sa nekom kompanijom, kako se zvala, „Tesla video rentals“ („Tesla video izdavawa“), tako ne{to. I oni su nam slali filmove po{tom, avionom, pravo na adresu i mi dignemo i donesemo ku}i, napravili smo izlog... Metnuo Pavle na radio, ko ho}e moè da rentuje, ima sve, metnuo imena i tako… Narod je dolazio i uzimao da gleda, pa vrate i tako… Ovih dana, Smiqa redovno gleda srpske filmove i serije preko interneta, a posebno voli serije „Selo gori a baba se ~e{qa“ i „Boj na Kosovu“. Pre ovih izazovnih vremena Smiqa je, sa svojom porodicom, bila redovni posetilac na godi{wim de{avawima poput Festivala srpskog filma (Serbian Film Festival), va{ara Sveti Nikola i Srpskog festivala u Brizbejnu (Brisbane Serbian Festival). Ona jedva ~eka da se ovakvi doga|aji ponovo odràvaju. Sa druge strane, Smiqa uìva da provodi vreme sa svojom decom, {est unu~i}a i troje praunuka. Razgovarala: Danica Majstorovi} Eter

Planina uuuKanadi Kanadi nazvana po srpskom vojvodi Putniku Planina Planina u nazvana po srpskom vojvodi Putniku Kanadi nazvana po srpskom vojvodi Putniku Planina u Kanadi nazvana po srpskom vojvodi Putniku Kanadi nazvana po srpskom Planina vojvodi Putnik Kanadi nazvana po srpskom vojvodi Planina u Putniku [irom Melburna i Viktorije [irom Melburna i Viktorije [irom Melburna i Viktorije [irom Melburna i Viktorije [irom Melburna i Viktorije [irom Melburna i Viktorije [irom Melburna Melburna Viktorije [irom Melburna [irom Melburna iViktorije Viktorije [irom Melburna Viktorije Melburna iViktorije Viktorije [irom [irom [irom Melburna iViktorije [irom Melburna [irom iiiiiiViktorije Melburna [irom Melburna iViktorije Viktorije [irom Melburna Melburna iiViktorije Viktorije [irom Melburna Viktorije [irom Melburna Viktorije [irom Melburna iiiiViktorije [irom Melburna iViktorije Viktorije [irom Melburna [irom

Petkova ku}a, Gaj ulica, Buranda 1968. Smiqa sa Bosiqkom Boji}

Fotografije (arhiva): Smiqa Petko, Radojka Mekre i Dinarka Boji}

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak decembar2021. 2020. ^etvrtak 10. 4. novembar

POTRESNA SUDBINA JELICE MIHAILOVI]:

Kako je zavr{ila supruga generala Draè Mihailovi}a Godinama se govori o Jovanki Broz, svi u Srbiji znaju za wu, a malo ko zna makar kako se zvala srpska majka koja je podnela ogromnu li~nu `rtvu za dràvu Srbiju, koja je preìvela dva logora i izdràla komunisti~ki progon, supruga generala Dragoquba Draè Mihailovi}a? Veliku i te{ku sudbinu imala je Jelica Mihailovi}, supruga generala Draè Mihailovi}a. U svom veku ova èna vi{e je tugovala i strepela nego {to se veselila i radovala. Dva rata odnela su joj skoro sve najmilije. Preìvela je dva logora i izdràla komunisti~ki progon. Tri puta je ostajala bez krova na glavom. Ra|ala je, ali joj je drugo dete s Draòm, s kojim je izrodila ~etvoro, umrlo u pelenama. Dva svetska rata odnela su joj skoro sve najmilije. Mrcvarili su joj, osramotili i ubili muà. U komunisti~kim kazamatima ~amilo joj je dvoje dece. Umrla je 1970. godine kao ponosita starica. Teàk ìvot. Ako je sramota {to se ni danas ne zna gde je Draìn grob, ni{ta mawa nije nepravda {to je patwa wegove ìvotne saputnice – zaboravqena! Jelica je ro|ena u oficirskoj porodici. Wen otac Jevrem, pe{adijski pukovnik, potrudio se da mu ~etiri k}eri i sin zavr{e najvi{e {kole tog doba koje su postojale u Srbiji, a i u Nema~koj. Odlaze}i u posetu bratu Borivoju koji je bio na vojnoj akademiji, Jelica upoznaje wegovog najboqeg prijateqa, tada mladog oficira Dragoquba Draù Mihailovi}a. Ipak, sve ostaje samo na pogledima. @ivot je hteo da se ona uo~i Prvog svetskog rata uda za profesora kwièvnosti Radivoja Lazarevi}a, ro|enog brata Dare ]osi}, majke pisca Branimira ]osi}a. Mladenci su ìveli u Prizrenu, gde ih je zatekao Veliki rat. Razarawima izmu~enu Srbiju napada i tifus koji joj „uzima“ muà. Jelica je tada bila u petom mesecu trudno}e. Ali je iz Prizrena morala u beàniju, jer su bugarske i balijske snage otpo~ele s krvavim pirom i odmazdom nad srpskim pravoslavnim stanovni{tvom. Izmu~ena od dugog pe{a~ewa stigla je u Kru{evac, gde su joj krov nad glavom ponudile i svu brigu o woj preuzele stara majka i sestre Olga, Ana i Danica. U rano prole}e 1916. godine Jelica ra|a zdravu devoj~icu Radmilu. Jedina preostala mu{ka glava, wen brat Borivoje, s Draòm zajedno prolazi najteù golgotu srpskog naroda. Borivoje gine na Ceru. Sahrawen je na Glogovcu (kasnije su posmrtni ostaci preneseni u Beograd), gde i danas na zajedni~kom spomeniku stoji uklesano wegovo ime. Pet godina bila je udovica. Po~etkom 1920. udala se za Draù, koji je tada bio vodnik 3. ~ete 1. bataqona Pe{adijskog puka Kraqeve garde. Posle

Na granitnoj plo~i, koju nije zaobi{ao zub vremena, samo krst i imena: Jelica, Branko i Zoran Mihailovi}, unuk |enerala Draè svadbe Draà je prekomandovan u Skopqe kao kapetan druge klase, kao nastavnik u tamo{woj vojnoj {koli. U Du{anovom gradu, Jelica je rodila sinove Branka (1921) i Qubivoja (1922), koji je posle nekoliko meseci umro. Ipak, prerana smrt deteta nije ih obeshrabrila i u narednim godinama dobili su Vojislava (1924) i }erku Gordanu (1927). Kao odli~nog oficira, vojni vrh 1931. godine raspore|uje Draù u Gardu. Po{to nisu imali puno novca, kupili su malu prizemnu ku}u u Beogradu, napravqenu od blata i pru}a u Bregalni~koj ulici. Od Marije Jovanovi}, tada 87-godi{wakiwe, svedoka na Crvenom krstu, kom{inice porodice Mihailovi}, saznali smo svojevremeno pojedinosti o ìvotu Jelice Mihailovi} pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata. „Jelica je bila izuzetna èna. Ona i Draà bili su vrlo dru{tveni, pa je ceo kom{iluk znao da se skupi u wihovom dvori{tu. Ja sam tada bila devoj~ica i po ceo dan sam se igrala s Brankom, Vojislavom i Gordanom. Po{to je volela decu, stalno nam je mesila pite i kuvala slatko ìto“, obja{wavala je ova èna. „Nisu imali ni{ta luksuzno. U ku}i su bile ~etiri prostorije. U jednoj sobici je bio Draìn drveni {ifower, gde je drào svoje kwige, u drugoj je bio {poret na drva, okolo drvene klupe umesto stolica. Nisu imali ni kupatila, ve} u dvori{tu poqski klozet, a malo podaqe i ~esmu. U prikrajku nevelike avlije bila je {tala, u kojoj je Draà drào vojni~kog kowa, koji mu je sledovao kao gardijskom oficiru.“ Od na{e sagovornice, koja je ina~e }erka Petra \or|evi}a, slu`benika Britanske ambasade pre Drugog svetskog rata, saznali smo dosad nepoznate detaqe. „Draà je ne{to ranije, krajem 1940. godine, pozvan u komandu. Se}am se, te no}i ga je ispratila Jelica s decom ne slute}i da ga dugo, dugo ne}e videti. Do po~etka rata Draà je bio na manevrima negde u Bosni, a kasnije ga je rat zatekao u Doboju odakle je, s delom komande oti{ao u {umu, ne priznaju}i kapitulaciju, da se bori protiv okupatora. Jelica je tokom rata preìvela pravu golgotu. Tri puta je hap{ena. Prilikom drugog hap{ewa 1942.

godine, sve stvari su joj iz ku}e odnete. Ni iglu nisu ostavili. Kad se u jesen 1943. vratila, kom{iluk joj je dao ne{to poku}stva, ~ak i obu}u i ode}u. Bilo je tu`no gledati u kakvom se stawu nalazi èna ~oveka koji je komandovao kraqevom vojskom u otaxbini.“ Na osnovu dokumenata do kojih je do{ao Nedeqnik, Jelicu kao i wihove kom{ije \or|evi}e (za Marijinog oca se sumwalo da je britanski {pijun, ubijen je na Bawici sredinom aprila 1944. godine) u jesen 1941. godine hapsi Gestapo. Mir je potrajao do prole}a 1942, kad Nedi}evo ministarstvo policije traì od Nemaca da se hapse i u logor vode porodice ~etnika. „Ne vidim razloga da sin i }erka Draè Mihailovi}a mogu slobodno da ìve u Beogradu, {to je slu~aj s mnogim porodicima onih koji su u {umi…“, pisalo je u elaboratu pomenutog Ministarstva koji je upu}en komandantu nema~kih trupa u Srbiji generalu Baderu. Nemci odmah raspisuju objavu traè}i od Draè i wegovih oficira da se predaju, ili }e im pohapsiti porodice. Kad to nisu hteli da u~ine, usledila su hap{ewa i odvo|ewa u logor na Bawici. Privedeni su Jelica, Branko i Gordana. Dakle, aprila 1942. pohap{ena je ne samo uà porodica, nego i familija komandanta Ravnogorskog pokreta, koji je odbio da se preda nema~kom okupatoru. Pored ène i dece, strina i wihove dece, uhap{eni su i Draìna sestra Vidosava, zet Dragoje i sestri~ina Danica. îm su pohap{eni i odvedeni u logor Bawica, Jelica je s }erkom Gordanom, Draìnom sestrom Vidosavom i sestri~nom Danicom, odvedena u ènsku sobu 35 na drugom spratu logora, u kojoj je bilo 50 srpskih zato~enica, me|u kojima najvi{e skojevki, ali i èna, }erki i sestara ~etni~kih oficira. Tu su bile, na primer, èna i }erka Nikole Kalabi}a. U istoj sobi bila je zato~ena i Srbijanka Bukumirovi}, odakle je odvedena na streqawe. Posle Drugog svetskog rata, ova predratna komunistkiwa progla{ena je za narodnog heroja. S. G. Kraj u slede}em broju

GODI[WICA OSNIVAWA JEDNOG OD NA

Liverpul - m Srbi ose}aj

Ovo predgra|e je 7. novembra 1810. godine osnovao guverne Laklan Mekvori, i u to vreme je bio veliki poqoprivredn centar. Danas je Liverpul mesto gde se prepli}u mnogobroj kulture, gde zajedno ìve Libanci, Vijetnamci, Indijci, a i veliki broj na{ih qudi, sa oko sedam odsto ukupne popul Pre 211 godina, 7. novembra 1810. godine, osnovan je Liverpul, malo mesto na oko 27 kilometara jugozapadno od centra Sidneja. Na{im qudima je ovo predgra|e veoma poznato i ovde ìvi veliki broj Srba. Sve {to poèlite iz Srbije moè se kupiti upravo u ovom predgra|u, ~esto se na ulicama Liverpula ~uje srpska muzika, a srpski specijaliteti su na svakom koraku dostupni. Ulicu Mekvori ~esto nazivaju i beogradskom Knez Mihajlovom ulicom. Ona je sada pretvorena u pe{a~ku zonu u kojoj se nalaze i kafi}i u vlasni{tvu na{ih qudi, gde se uglavnom ~uje srpski jezik. Zbog svega ovoga, mnogi na{i qudi se u Liverpulu ose}aju kao kod ku}e. Ovih dana, kada Liverpul proslavqa godi{wicu svog osnivawa, „Srpski glas“ }e ~itaoce podsetiti na istoriju ovog mesta i kako se razvijao od wegovog nastanka.

Bol nek

no je ova zgrada zatvorena, j VLASNI[TVO AMERI^KOG na wenoj restauraciji i uskor KAPETANA ti sveìji izgled, sa svim re Prvi naseqenici su u oblast gde se sada nalazi Liverpul po~eli da stiù 1791. godine. Istorijski podaci kaù da je sve ono {to je danas poznato kao Liverpul bilo u vlasni{tvu ameri~kog kapetana kitolovca, po imenu Ebenezer Banker. Stigav{i u Australiju kao kapetan transportnog broda Pro{le godine se pojavil za osu|enike, dobio je 500 jutara se u Liverpulu izgradi park u ~ zemqe koju je nazvao Kolingvud Srbima u Australiji. Tom idejo Dejl. Na ovom zemqi{tu je izgraSrbima, koji su nadaleko poznati dio farmu Kolingvud, koja i daMe|u wima bi bili novinari Kar nas postoji na istom mestu u ulivi}, biv{a teniserka Jelena Do ci Birkdejl Kresent. Izgra|ena Deleti} i legendarni fudbalski davne 1810. godine, Kolingvud Ova ideja nije zaìvela, ve} je je najstarija zgrada u Liverpulu, lokalnih vlasti, sa obrazlo` ali i peta najstarija zgrada u cekat ne bi bio u duhu multiku lom Novom Ju`nom Velsu. TrenutLiverpul neguje, i da ne bi prema drugim nacijama k ukoliko bi se park p samo Srbima

SRPSKI PAR NIJE DOBIO ODO

Jezici kojim se govori u Liverpulu

MULTIKULTURALNI CENTAR

Liverpul je op{tina koja je primila najvi{e migranata iz celog sve tra se jednom od najve}ih multikulturalnih centara, a sa tim razlogom naziv „grad migranata“. Danas Liverpul ima populaciju od 220.000 qud od 50 odsto gra|ana u svojim ku}ama govori drugim jezikom a da to nije Pored starosedelaca Australijanca i Engleza, najve}i broj qudi iz Vijetnama, Libana, Italije, Indije, a u posledwe vreme najve}i b iz Iraka. Prema posledwem cenzusu iz 2016. godine, broj Srba u Liv iznosio oko 6 hiqada.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak decembar 2021. 2020. 17 ^etvrtak10. 4. novembar

AJSTARIJIH URBANIH NASEQA AUSTRALIJE

mesto u kome se mnogi ju kao kod ku}e

er ni jne ali lacije

150 GODINA OP[TINE

Slede}e godine Liverpul }e organizovati proslavu 150 godina postojawa kao op{tina. Ovo mesto ima ponosnu istoriju starosedelaca, a tokom ovog gozapadni Sidnej. Ima perioda je primio veliki broj novih Australijanaca maksimalni kapaciiz celog sveta. tet od 960 kreveta, Ri~ard Sadler je bio mornari~ki oficir i u~i23 operacione sale teq, koji je pre 149 godina izabran za prvog gradoi 60 kreveta za inna~elnika Liverpula. Tada je imao 78 godina, a u tenzivnu negu. aprilu 1873. godine je podneo ostavku. Sadler je stigao u Novi Ju`ni Vels 1825. godine MRA^NA STRANA i sluìo je kao u~iteq u {koli za ISTORIJE siro~ad u Liverpulu od 1829. do Serijski ubica Ivan Milat, 1851. godine. ~ija su ubistva sedam turista uàsnula Australiju i svet, je odrastao u Liverpulu. Sin hrvatskog migranta sa ovim podatkom bolnica u Liverpulu Stjepana i Australijanke Margaret Elije postala druga najstarija bolnica u zabet, bio je jedno od ~etrnaestoro dece Novom Ju`nom Velsu, nakon bolnice u ovog para. Pre nego {to su se doselili u Vestmidu. Nakon toga, prva bolnica od cigle je pu{tena u rad 1813. godine. Ona je tada imala tri sobe i mogla je da primi do 12 pacijenata. Medicina je tada bila jer se radi prostorijama koje su nekada postojale, prili~no ograni~ena, oro }e dobi- ra~unaju}i i spava}u sobu wenog vlasni- pa su naj~e{}i tretmani bili pu{tawe enoviranim ka, kapetana Bankera. Nakon osnivawa, 7. novembra 1810. krvi u ~a{u, dok su operativne godine, kada je Liverpul zvani~no po~eo lekari nosili da postoji kao veliki poqoprivredni instrumente centar, ubrzano su se gradili i ostali u svojim xepovima. U periodu od 1851. godizna~ajni objekti. Guverner Mekvori, kao osni- ne, bolnica u Liverpulu va~, je ime Liverpul dao po je radila kao svojevrstan Robertu Benksu Xenkinsonu, azil, koji je pruào uto~i{te la inicijativa da grofu od Liverpula, koji je starim, nemo}nim i siroma{nim ~ast najpoznatijim tada bio dràvni sekretar mu{karcima. Godine 1933. u bolnici om bi se odala ~ast za kolonije i engleskog gra- su preduzeti veliki radovi, ukqu~ujui {irom Australije. }i izgradwu savremene operacione Liverpul ìveli su u mestu Bosli Park. da Liverpula. rl i Piter Stefanosale, ambulante, ènskog odeqewa i mr- Gnusne zlo~ine je po~inio u periodu izoki}, profesor Ana tva~nice. Dràvna bolnica u Liverpulu me|u 1989. i 1992. godine, kada je ubio BOLNICA U LIVERPULU i trener Rale Ra{i}. zatvorena je 1958. godine, ~ime je okon~a- troje nema~kih, dvoje britanskih i dvoje Prvi objekat liverpulodbijena od strane no 107 godina slu`be za stare, bolesne australijskih autostopera, na putevima ske bolnice postavqen je jo{ èwem da taj projei siroma{ne mu{karce. Pored stare izme|u Sidneja i Melburna. Serijska ranih 1790-ih godina, u vidu ulturalizma koji {atora za vojnike i osu|enike dràvne bolnice izgra|ena je nova, koja bilo pravi~no koji su dolazili u ovu oblast, a je danas glavni zdravstveni centar za jukoje tu ìve, posvetio a.

Liverpul danas

lnica u Liverpulu, kad i sad

ubistva su otkrivena kada su prona|ena osaka}ena tela u {umi blizu Sidneja. Ivan Milat je bio u zatvoru od 1994. go-

Restauirana soba kapetana Bankera

ARK OBREWE

ma u

eta i smam je dobila di, a vi{e engleski. i je do{ao broj sti`e verpulu je

Mekvori ulica, nekad i sad

dine, osu|en na sedam uzastopnih do`ivotnih kazni. Preminuo je od raka 2019. godine u 75. godini, u zatvoru Long Bej u Novom Ju`nom Velsu.

Ivan Milat: Zlo~in koji je potresao Australiju

Sawa Miri} - [aki}

ZAJEDNICA

10.novembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 4.

30 SRPSKOG GLASA godina postojawa

Pi{e: Slobodan Grba

Po~etkom '90-tih godina pro{log veka Srbi su osnovali po svim federalnim dràvama Australije SRPSKI NACIONALNI SAVEZ kao krovnu nacionalno-politi~ku organizaciju koja je okupqala sve do tada ve} postoje}e organizacije, klubove, ~ak i Crkvu. Rekao bi ~ovek - „boqe i kasno nego nikad“. Na kraju je odràna i konstitutivna sednica svih podru`nica i formalno osnovana organizacija za celu Australiju. Nije poìvela dugo. Propala je neslavno iako je bila nasu{no potrebna, kao {to je i danas. „SRPSKI GLAS“ je pomno pratio sva de{avawa vezana za SNS, upozoravao do ~ega }e do}i ako se ne re{i problem profesionalizacije u SNS-u, ali kao po obi~aju, svi koji su trebali da ~uju nisu na vreme oti{li po uput za proveru sluha, pa su ostali gluvi na sva upozorewa. O~ito, samo u {ali moèmo kriviti slu{ne organe, problem je bio mnogo teè prirode, pitawe op{teg na~ina razmi{qawa i odlu~ivawa. Niko kao „SRPSKI GLAS“ tada a usu|ujemo se re}i i sada, nije sa toliko predanosti i iskrene èqe da gledamo u budu}nost, ma koliko nas optuìvali da se bavimo samo istorijom i da smo se u wu zakopali, poku{avao da pokrene procese koji su trebali dovesti do sistemske promene poloàja i stawa onoga {to nazivamo „srpskom zajednicom“. Niko osim „SRPSKOG GLASA“ nije hteo da se bavi pitawima od su{tinske va`nosti za Srbe u Australiji. Ne znate koja su to pitawa? Hajmo redom... Da li je stawe srpske organizovanosti u Australiji dobro da ne moè biti boqe? Ili je mo`da toliko lo{e da te{ko da moè da bude jadnije? Imamo li organizaciju koja bi mogla da zameni SNS, jesmo li na bilo koji na~in povezani mimo uloge Crkve pa da moèmo re}i da nismo usitweni i razjediweni, upravo onako kako na{i vekovni neprijateqi samo poèleti mogu? Imaju li Srbi u Australiji svoje svesrpske institucije sposobne da odgovore na ogromne potrebe naroda? Koliko smo izgradili privatnih srpskih {kola, koliko obdani{ta, stara~kih domova, imamo li Fond za interventne potrebe i Fond za stipendirawe posebno talentovane i vredne a siroma{ne srpske dece, imamo li...? Osim crkvenih imawa sa hramovima, parohijskim domovima i salama za okupqawa, jednog „na jedvite jade zavr{enog“ kolexa u Sidneju i stara~kog doma u Adelejdu – ni{ta! „SRPSKI GLAS“ je pre dve decenije postavqao pomenuta pitawa i oti{ao korak daqe. Da li je mogu}e da Srbi ne{to urade zajedno, koriste}i nove tehnologije, a da pritom ne moraju da se fizi~ki okupe jer se uvek na|u oni koji ne mogu o~ima da se vide, a onda ni{ta zajedno ni da zapo~nu? Takva pitawa mogao je jo{ pre dve decenije da postavi i javnosti predstavi samo „SRPSKI GLAS“, {to je su{tinska razlika izme|u nacionalnog lista kome je u temequ briga za vlastiti narod i onih kojima je samo do profita, ~ak i po svaku cenu.

Srpska zadru`na {tedionica korak u budu}nost Od koga da o~ekujemo da uradi ono {to smo samo mi mogli, hteli a onda i morali? Zar od novina ~ija ure|iva~ka politika podrazumeva kao normalno da na naslovnu stranu uz sliku srpskog patrijarha stave i sliku neke polugole starlete za koju }e se koliko sutra saznati da je u stvari prostitutka, ako ve} od ranije nije poznato? Ili od onih kojima su puna usta brige za svoj narod, sve dok je dovoqno alkohola za podmazivawe te brige? To je bila i ostala

ciqem da im predstavi plan koji smo trebali svi zajedno da najpre prihvatimo, a onda slo`no i posve}eno provodimo. Prvi deo plana odnosio se na posebno osetqiv, finansijski deo pri~e. Kako do}i do para a da nikoga ne ogulimo i nikoga ne osumwi~imo da je pare pokrao pre nego {to je i dolar zara|en? Predlo`ili smo ugovor sa nekom od najve}ih osiguravaju}ih kompanija u Australiji. Na{ je zadatak trebao da bude da priku-

27. januara 2021. godine je zvani~nom ceremonijom otvarawa po~eo sa radom Kolex Svetog Save u sidnejskom predgra|u Varovil, jedna od svesrpskih institucija u Australiji, ~iji bi broj mogao biti i ve}i

uuu Najboqi odgovor na optu`be da se „bavimo samo istorijom i porazima“ bilo je pokretawe akcije za interesno povezivawe Srba. Postavqawem pravih pitawa do odgovora koji su mogli da nam promene sudbinu razlika izme|u srpskog nacionalnog lista koji se bavi su{tinskim problemima srpskog naroda i onih koji se bave iskqu~ivo bednim podilaèwem najniìm porivima istom tom narodu, ne vode}i brigu o posledicama wihovog na~ina umiqavawa jedinom boànstvu zapadnog sveta – profitu! Po blagoslovu vladike IRINEJA pisac ovih redova je kao glavni urednik „SRPSKOG GLASA“ krenuo svojevremeno u kampawu stvarawa pobedni~ke atmosfere, podizawa svesti ~elnih qudi nacionalnih organizacija da ne{to mora da se uradi jer nije bilo potrebno velike pameti da se zakqu~i da stagnacija vodi u propast. Najkra}e re~eno, hteli smo i konkretno, suo~avawem sa qudima a ne samo „pametovawem sa distance“, a i tome smo imali ~ast biti optuèni, ponudimo plan puta za boqe sutra. A plan je bio odgovor na ve}inu ranije postavqenih pitawa, prvo i najva`nije moèmo li iz ni~ega da stvorimo ne{to, ~ak mnogo?! Koriste}i moderne tehnologije, mogu}nosti koje pruà ovo dru{tvo umesto ve~nog zloupotrebqavawa svega {to nam je na raspolagawu, pa i tih mogu}nosti, slobode organizovawa. Prvo i najva`nije bilo je stvoriti pozitivnu atmosferu. Naoruàn bolnim iskustvima iz pro{losti, ali i pomenutim blagoslovom episkopa, pisac ovih redova u ulozi glavnog urednika „SRPSKOG GLASA“ po~eo je sa serijom susreta sa na{im qudima po nacionalnim organizacijama, crkveno-{kolskim op{tinama i klubovima, sa

pimo potpise {to ve}eg broja Srba, potpise kojim bi se obavezali da }e u odre|enom trenutku svako pojedina~no sklopiti ugovor sa osiguravaju}om kompanijom sa kojom dogovor postignu predstavnici srpske zajednice. Ideja je bila vrlo jednostavna i trebala je da bude razumqiva i onima koji se nisu rodili u Vol Stritu. Svaka srpska porodica pla}a godi{we hiqade dolara na osigurawe svega i sva~ega, po~ev od osigurawa imovine, automobila, `ivotno osigurawe... Deset hiqada porodica otprilike plati godi{we dvadeset miliona dolara za svakojako osigurawe, verovatno i mnogo vi{e ali mawe nikako. Deset posto od pomenutih dvadeset miliona je – dva miliona! U preliminarnim pregovorima sa velikim osiguravaju}im kompanijama nismo dobijali popust od deset nego ~itavih - dvadeset odsto! Jedini uslov - da do|emo sa spiskom od najmawe osam hiqada, jo{ boqe okruglih deset hiqada potpisa budu}ih osiguranika. A to je od pomenutih dvadeset miliona upravo neverovatnih – ~etiri miliona! Koliko god bilo, najva`nija ta~ka po~etnog plana je bila da niko pojedina~no ne treba da izdvoji jedan jedini dolar iz svog xepa za zajedni~ke potrebe, osigurawe svi ionako pla}amo, pla}ali bi i daqe, mo`da ~ak i ne{to mawe a ugovor bi bio sklopqen sa nekom velikom i pouzdanom kompanijom, koliko bilo koja mo`e da bude pouzdana. Dakle, gledano o~ima svakog pojedinca stepen za{tite za ono {to je pla}ao iz svog xepa bio bi isti, ako ne i

(7) Ovo je feqton posve}en

se}awima na burne godine postojawa na{eg lista, iz pera dugogodi{weg glavnog urednika. Re~-dve o se}awima na velike qude koji su pro{etali stranicama ovog lista, o razgovorima s wima, o ve~nim poku{ajima da za svoje ~itaoce saznamo vi{e i boqe, o poku{ajima da ne samo re~ju nego i delom povedemo Srbe u pravcu me|usobnog zbliàvawa i interesnog povezivawa, o srpskim rodoqubima ali i najve}im {teto~inama... boqi nego ranije. Razlika je samo u zajedni~kom nastupu! Novac u{te|en na taj na~in ne bi bio vra}en osiguranicima, ve} bi oti{ao u zajedni~ki fond za osnivawe – SRPSKE ZADRU@NE [TEDIONICE! Bio bi to slede}i, mo`da i epohalni korak na planiranom putu. Naravno da ovaj deo pri~e zasluùje mnogo detaqnije obja{wewe, ali je su{tina, u nekoliko re~i, bila da samo deli} ogromnog novca koji Srbi decenijama pla}aju bankama i drugim institucijama na finansijskom trì{tu Australije skrenemo sebi. Ono {to je velikima malo, nama je moglo da bude i bilo bi – mnogo! Usput, a nimalo bezna~ajno, mogu}nost da bilo ko ~ak i mal~ice zahvati u zajedni~ki fond po principu „ko med vrca prste liè“ nije postojala ve} zato {to bi poslovawe zadru`ne {tedionice po vaè}im zakonima ove dràve bilo pod striktnom kontrolom Ministarstva finansija. Trebalo je, dakle, po~eti prikupqati potpise Srba {irom Australije, prethodno im objasniti da ne postoji mogu}nost bilo kakve prevare i da ne mogu pretrpeti nikakvu {tetu ve} da stavqawem potpisa na zajedni~ki spisak otvaraju poglavqe potpuno nove perspektive za svoju zajednicu, a onda i svakog pojedina~no. Rekosmo ve}, osigurawe ionako svi pla}amo. Se}awa na dane kada je glavni urednik „SRPSKOG GLASA“, sada pisac ovih redova, krenuo u susrete najpre sa upravama crkvenih op{tina i klubova, vredno je mo`da i truda da se napi{e roman posve}en upravo toj temi. @anrovski, bila bi to tragikomedija sa elementima uàsa, gluposti koju je te{ko i opisati, ali i iskrenog patriotizma, vere u vlastite snage, spremnosti da se odnekud i po~ne. Uostalom, da nije bilo svih vrlina koje su dovele do podizawa toliko hramova {irom Australije, i danas bi se molili u tu|im svetiwama, ili na kakvoj livadi. Istorijsko je pam}ewe i uslovni nacionalni refleks okupqawe oko Crkve, svete i saborne, ali to nije dovoqno. Dve godine trajala je akcija podizawa svesti na{eg naroda, ili bar wegovih vi|enijih predstavnika, u~vr{}ivawe vere da moèmo, samo ako ho}emo, posti}i mnogo. Svedo~e o tome i naslovne strane „SRPSKOG GLASA“ sa kojih je upu}ena poruka nevernima i slabima da – kre}emo! Nije to bilo hvalisawe, ali „SRPSKI GLAS“ nisu tada ~itali samo dobronamerni i po{teni, ve} i neki od istorijski potvr|enih {teto~ina u vlastitim redovima. Da zlo u svom ovozemaqskom otelotvorewu nikad nije za potcewivawe, ~ak i kada postoje brojni razlozi u prilog proceni da je poraèno, potvr|eno je upravo u trenutku kada su sazreli razlozi za na{ realni optimizam. O tome koja re~ vi{e u slede}em nastavku serijala.

PUTOPIS

Italija je jedna od najlep{ih zemaqa na svetu sa milionima turista godi{we i sa jednim od najve}ih prihoda od turizma. Ukoliko vas interesuju zanimqivosti o Italiji i {ta je to {to ~ini ovu zemqu tako interesantnom, pogledajte neke od neobi~nih ~iwenica i informacija koje vam donosimo vezano za ovu zemqu. l Italija ima vi{e UNESCO za{ti}e}enih spomenika nego bilo koja druga zemqa na svietu. Wih ~ak 50. l Viqu{ka je najpre postala popularna u Italiji, zato {to je omogu}avala stanovnicima ove zemqe da na lak{i na~in uvr}u {pagete. l Italijanska mafija zaslu`na je za 7% bruto doma}eg proizvoda zemqe. l Vi{e od 1/3 mu{karaca u Italiji izme|u 30 i 35 godina ìvi sa svojim roditeqima. l Vi{e od 500.000 Italijana, godi{we barem jednom poseti egzorcistu! l Mnogi od najve}ih svetskih brendova dolaze iz Italije. Nutela, Ferari, Versa}e imena su za koje je ~uo ~itav svijet, ali Italijani imaju jo{ mnogo poznatih brendova. l Vinograd na hodo~asnom putu od Rima do Ortone, poseduje fontanu iz koje te~e crveno vino. Ovo vino je besplatno i dostupno svima. l Poruke sa Whatsuppa, u kojima se spomiwe prevara, bile su citirane u brako-razvodnim parnicama u preko 50% slu~aja u 2015. godini. l Galileov sredwi prst, nalazi se kao eksponat u muzeju u Firenci. l Kada je imao 10 godina, Musolini je bio izba~en iz {kole zato {to je noèm posekao drugog dje~aka sa kojim je i{ao u razred. l U Italiji, nesre}an broj je 17, ne 13. l U periodu od 1861. do 1985. godine, vi{e od 26 miliona qudi napustilo je Italiju u potrazi za boqim ìvotom. Svega 1/4 se vratila. l Zakon nalaè da sve gondole u Veneciji moraju bite crne boje. l Italija je jedan od osniva~a Evropske unije. l Napuq je grad u kojem je nastala prva ikada pica na svetu, a nedavno je ~uvenu picu Margaritu blagoslovio i sam papa. l Italijanska trobojka nastala je po uzoru na trobojku Francuske. Tokom dugo godina, zastava Italije se mewala, a dana{we trio boje, predstavqaju nadu, veru i milosrdstvo. l U Italiji postoji ostrvo Poveglia, za koje se vjeruje da je ukleto, te je svaki pristup ostrvu strogo zabrawen. l 2013. godine jedan mu{karac u Italiji traìo je da ga prebace u zatvor iz ku}nog pritvora, kako bi pobegao od svoje ène. l Jedna ma~ka u Italiji naslijedila je 9,6 miliona ameri~kih dolara od svog vlasnika nakon wegove smrti. l Najduì tunel na svetu spaja [vajcarsku i Italiju i duga~ak je ~ak 57 kilometara. Za wegovu izgradwu, bilo je potrebno 17 godina. l ûveni sir parmezan, nastao je u italijanskom gradu Parma. Pored parmezana, ova zemqa izrodila je i mnoge druge sireve poput gorgonzole, mocarele i rikote od koje se prave ~uveni kanoli. l Ovo je i zemqa sa najve}im brojem vulkana u Evropi, a Vezuv, Etna i Stromboli kao tri najve}a, imali su svoje erupcije u zadwih 100 godina. l Autor popularnog de~ijeg dela Pinokio, Carlo Collodi, bio je Italijan. l @ena serijski ubica iz Italije pod imenom Leonarda Cianculli, bila je poznata po tome {to je svoje `rtve pretvarala u torte i sluìla ih gostima. l Italijanski sud je 2012. godine do-

^etvrtak 2020. 19 ^etvrtak10. 4. decembar novembar 2021.

Zemqa umetnosti, ITALIJA pice, mafije...

Na jezeru Reschensee, postoji toraw koji izvire iz vode

Italijanska mafija zaslu`na je za 7% bruto doma}eg proizvoda zemqe

@ena serijski ubica iz Italije pod imenom Leonarda Cianculli, bila je poznata po tome {to je svoje `rtve pretvarala u torte i slu`ila ih gostima neo presudu da je ka`wivo re}i mu{karcu da nema onu stvar. l Univerzitet u Bolowi koji datira iz 1088. godine, najstariji je univerzitet u Evropi. l Kada je Mikelan|elu prvi put ponu|en posao u Sikstinskoj kapeli, odustao je smatraju}i se umetnikom, a ne samo skulpturom. l Univerzitet u Rimu jedan je od naj-

starijih univerziteta u Evropi, a osnovala ga je katoli~ka crkva 1303. godine. Danas, ovaj univerzitet popularno nosi ime La Sapienza (znawe) i jedan je od najve}ih evropskih univerziteta sa vi{e od 150,000 studenata. l Na jezeru Reschensee, postoji toraw koji izvire iz vode. l Navija~i u Italiji se nazivaju “tifosi”, {to bi zna~ilo nosioci tifusa, jer je wi-

hovo navijawe kao zaraza. l U Venciji postoji 417 mostova, od kojih su 72 privatna. l Prva univerzitetska diploma ikada dodeqena jednoj èni, bila je u Padovi 1678. godine. l Prose~an radnik u Italiji radi svega 20 sati sedmi~no, {to je jedna od najniìh stopa u Evropi. l Oko 3.000 evra se izvu~e svakoga dana iz fontane Trevi u Rimu. l Oko 37 % Argentinaca, poreklom su iz Italije, {to je skoro 13 miliona qudi. l Veliki broj Italijana sa severa Italije, ne moè da razume Italijane sa juga. l Gradwa Koloseuma, izvorno nazvanog Amfiteatar Flavijevaca, zapo~eta je 72. godine za vreme cara Vespazijana, a dovr{ena je desetak godina kasnije za vreme vladavine wegovog sina Tita. U wemu su odràvane gladijatorske borbe i mogao je primiti oko 50.000 gledalaca, dok je 2007. godine uvr{ten me|u novih sedam svetskih ~uda. l Krivi toraw u Pizi je zvonik katedrale sme{tene u delu Pize i u jednom momentu se toliko nakrivio da je bio zatvoren za javnost. Spasila~ka akcija ispravqawa zvonika ko{tala je preko 25 miliona evra! l Venecija je jedinstven grad na svetu, s obzirom na to da je izgra|ena na 118 ostrva razdvojenih i spojenih sa nebrojeno mnogo kanala i mostova. l Monblan je najvi{i vrh Alpa i Zapadne Evrope. l Najduà reka u Italiji je Po, ukupne duìne toka od 652 kilometra, a zatim slede reke Arno i Tibar. l Opera je nastala u Italiji. l Sa skoro 40 miliona turista, Italija je ~etvrta najpose}enija zemqa na svetu. l Italija ima preko 3.000 muzeja. l Prve moderne banke su se prvi put pojavile u \enovi tokom 12. veka. l Italija je bila domovina genijalnim umetnicima kao {to su: Nikolo Makijaveli, Leonardo da Vin~i, Mikelan|elo, Galieo Galilej, Antonio Stradivari, Donatelo, Tintoreto, Boti~eli, Rafaelo, Vivaldi, Rosini, Verdi, Pu~ini i mnogi drugi. l Prose~an Italijan godi{we pojede oko 25 kilograma testenine. S. G.

Oko 3.000 evra se izvu~e svakoga dana iz fontane Trevi u Rimu

Napuq je grad u kojem je nastala prva ikada pica na svetu

10.novembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 4.

ZAJEDNICA

PREPODOBNA MATI PARASKEVA - SVETA PETKA:

SLAVA KOLA SRPSKIH SESTARA U HRAMU SVETOG PRVOMUÊNIKA I ARHI\AKONA STEFANA U RUTI HILU Nenad \ura{inovi}. Tokom Liturgije Episkopu i sve{tenstvu prisluìvali su ipo|akoni i ~te~evi sidnejskog namesni{tva. Vladika je besedio na temu praznika: ìvotu, `rtvi i podvigu Prepodobne Paraskeve kao o primeru Bogougodnog i podvi`ni~kog ìvota. Neka bi Prepodobna mati Paraskeva, Sveta Petka, bila svima nama primer i putokaz ìvota u Hristu. Po zavr{enoj Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji Episkop se zadrào u prostorijama Crkvene op{tine u razgovoru sa okupqenim vernicima, uz posluèwe koje su pripremile vredne sestre. Izvor: Mitropolija ANZ

Na praznik Svete Petke, Episkop australijsko-novozelandski G. Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog prvomu~enika arhi|akona Stefana. Povod za Liturgijsko okupqawe u Ruti Hilu je praznik Prepodobne mati Paraskeve, koji Kolo srpskih sestara iz ovog sidnejskog predgra|a proslavqa kao svoju slavu. Episkopu G. Siluanu su saslu`ivali nadle`ni paroh Aleksandar Ivanovi} i arhimandrit Petar, Arhijerejski zamenik, dok je pevnicu vodio protojerej-stavrofor

U SLICI I RE^I

HRAMOVNA SLAVA U LIVERPULU

U nedequ 31. oktobra ove godine, Srpska pravoslavna crkva i weni vernici {irom Australije sve~ano su obele`ili praznik Svetog Luke, koji je u naro-

du poznat kao Lu~indan i ~esta je slava srpskih pravoslavnih porodica, a mnogi srpski hramovi u otaxbini i svetu posve}eni su upravo ovom svetitequ. Jedan od wih je i onaj u sidnejskom predgra|u Liverpul, koji je toga dana proslavio svoju hramovnu slavu. Svetu arhijerejsku liturgiju slu`io je, vernike pri~estio i slavski kola~ presekao, Wegovo preosve{tenstvo episkop Siluan. Saslu`ivali su protojerej-stavrofor Nenad \ura{inovi}

i protonamesnik Aleksandar Milutinovi}, stare{ine hrama, Apostole je ~itao ipo|akon Veqko Mraki}, a Jevan|eqe ~itao proto|akon Petar Mraki}, uz divno pojewe crkvenog hora. Kako je re~eno, bila je to prva i istorijska proslava hramovne slave u novom hramu koji je jo{ u toku izgradwe. Posle verskog dela usledio je slavski ru~ak u parohijskoj sali, a slavqe se odu`ilo do kasnih popodnevnih sati. J. Gajeskov

AUSTRALIJA

^etvrtak 2020. 21 ^etvrtak10. 4. decembar novembar 2021.

Australija ukinula RENTON FAMILY TRUST restrikcije na Aged Care me|unarodna putovawa Daje kvalitetnu Prvi put posle skoro 600 dana, Australijancima je dozvoqeno da putuju u inostranstvo bez ikakvih restrikcija u vezi sa kovidom 19. Prethodno im je bila neophodna dozvola vlade, koja je usvojila stroge mere u ciqu spre~avawa {irewa koronavirusa. Posle vi{e od 18 meseci, Australija ponovo uspostavqa veze sa svetom, dok se stopa vakcinisanih pove}ava. Na aero-

Hiqada Australijanaca ostale su van granica svoje zemqe tokom pandemije usled jedne od najstroìh grani~nih kontrola uvedenih u svetu. Vlasti te zemqe ograni~ile su broj putnika kojima je dozvoqen povratak u zemqu zbog preoptere}enosti, koju je izazvao obavezni karantin. Aerodrom u Melburnu tako|e se sprema za nastavak rada sa znatno ve}im brojem putnika. Izvr{ni direktor Lijel Strambi rekao je da je zatvrawe granica tokom pandemije te{ko pogodilo osobqe. “Mi nismo prestali da letimo, tako da smo zadràli taj neki ritam rada i pobrinuli se da sve bude u dobrom stawu”, rekao je Strambi. “Me|utim, priroda svega {to se dogo@ena koja je doletela iz Los An|elesa u zagrqaju svoje ro|ake na aerodromu u dilo, zaustavqawe i Sidneju, prvog dana od ukidawa kovid restrikcija na putovawa u Australiji ponovno pokretawe dromu u Sidneju bilo je mnogo suza rado- operacija je bilo ba{ te{ko. Pre svega snica po{to su sleteli prvi putnici iz za zaposlene na aerodromu. Obi~no bismo inostranstva od ukidawa restrikcija. imali 20 hiqada radnika. Mislim da smo Australijanci sada moglu slobodno nekoliko puta bili na svega 500 qudi. da putuju van zemqe bez iakve zvani~ne Tako da je bilo ba{ te{ko za te pojedindozvole, a oni koji se vra}aju u zemqu, ce, posebno”. u dràve Novi Ju`ni Vels i Viktorija Unutr{awa grani~na kontrola ostaje vi{e ne moraju da budu u obaveznom kana snazi u nekim delovima Australije. rantinu. Stanovnici Sidneja ili Melburna, na U ovoj fazi, ku}i mogu da se vrate primer, sada mogu slobodno da lete u Pasamo potpuno vakcinisani australijski riz, ali ne i u Pert na zapadu zemqe. dràvqani, osobe sa dozvolom stalnog Putnici iz Novog Ju`nog Velsa ili boravka i wihovi najbliì ~lanovi poro- Viktorije, dràva koje su bile centar dice. Od 21. novembra u Australiju }e bez epidemije delta varijante ove godine, obaveznog karantina mo}i da u|u potpuno mogu da u|u u Zapadnu Australiju samo sa vakcinisani dràvqani Singapura, ali dozvolom o izuze}u od pravila i moraju nije jasno kada }e to biti mogu}e za druge da budu potpuno vakicnisani. Zvani~nici strance, kojima je ulaz u Australiju uglav- dràve Kvinslend planirau da ublaè nom zabrawen od marta 2020. grani~ne restrikcije 17. decembra.

Nove varnice izme|u Francuske i Australije - ko ne govori istinu, a ko se brani da nije sru{io Ajfelov toraw Francuski predsednik Emanuel Makron optu`io je australijskog premijera Skota Morisona da ga je lagao dok je tajno pregovarao o sporazumu o nabavci podmornica sa SAD i Velikom Britanijom. Australijski premijer negira Makronove optu`be. Makron je ju~e u Rimu izjavio australijskim novinarima, gde je zajedno sa Morisonom prisustvovao Samitu Grupe 20, da je nova alijansa "veoma lo{a vest za kredibilitet Australije i veoma lo{a vest za poverewe koje veliki partneri mogu imati u Australiju''. Na pitawe da li misli da ga je Morison lagao, Makron je odgovorio: "Ne mislim, znam da je lagao." Me|utim, australijski premijer Skot Morison negirao je da je lagao francuskog predsednika Makrona. Australijski vicepremijer Barnabi Xojs rekao je da je Francuska preterano reagovala. "Pa nismo ukrali neko ostrvo, nismo uni{tili Ajfelov toraw, to je bio ugovor", izjavio je danas Xojs. "Ugovori imaju odredbe i uslove, a jedan od tih uslova i predloga je da mo`ete

da iza|ete iz ugovora. Iza{li smo iz tog ugovora", dodao je Xojs. Australija je u septembru odustala od petogodi{weg sporazuma, vrednog 90 miliona australijskih dolara (66 miliona ameri~kih dolara), sa francuskom kompanijom "Naval grup", u ve}inskom dr`avnom vlasni{tvu, o proizvodwi 12 konvencionalnih dizel-elektri~nih podmornica. Umesto toga, Australija je sklopila savez sa Britanijom i SAD s ciqem preuzimawa flote od osam podmornica na nuklearni pogon izra|enih uz pomo} ameri~ke tehnologije.

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Drvene palete nasu{ne Australijski supermarketi formirali su radnu grupu koja bi trebalo da se pozabavi nedostatkom paleta za isporuku, problemom koji bi mogao da uti~e na dostupnost robe u prodavnicama, {to je jo{ jedan ~vor u globalnom lancu snabdevawa koji ko~i ekonomski oporavak od pandemije. "Vulvorts" i "Kols", dve vode}e prodavnice, udru`ile su se sa proizvo|a~ima paleta i mawim lancima kako bi se pozabavile oskudicom drvenih sanduka koja je rezultat blokade zbog pandemije i nesta{ice drveta, saop{tio je Savet za hranu i namirnice Australije. Palete se tako pridru`uju rastu}oj listi proizvoda u industriji koja trpi zbog nedostatka sirovina. Proizvo|a~i robe {iroke potro{we i trgovci na malo tako|e se suo~avaju sa nedostakom zalihe plastike i drugog materijala za pakovawe kao {to su limenke i staklo, dok nedostatak kompjuterskih ~ipova {teti proizvo|a~ima automobila {irom sveta. Iako su dva lanca prodavnica saop{tila da }e izbe}i prazne police tokom prazni~nog perioda na kraju godine, koordinirana mera pokazuje kako je me{avina neobi~nih faktora koji proizilaze iz pandemije opteretila industriju vrednu 120 milijardi australijskih dolara (90 milijardi ameri~kih) .

Bez paleta, proizvo|a~i ne mogu da isporu~uju robu u skladi{ta, {to moè da dovede do prekida proizvodwe i mawe robe za prodaju. Postoje naznake da se neka preduze}a drè paleta umesto da ih recikliraju. Jedan od najve}ih svetskih dobavqa~a paleta, saop{tio je ranije ove godine da ograni~ewa rada i transporta, zajedno sa ograni~enim pristupom proizvodnim lokacijama zbog kovida, odvra}aju neke proizvo|a~e i trgovce na malo od vra}awa paleta. Velika trì{ta izgradwe i renovirawa stanova, posebno u Sjediwenim Dràvama, tako|e su smawila zalihe drvne gra|e i podigla cene. Nedostatak sirovine, zna~i da se mnogo toga i ne poizvodi. Sa nedostatkom ambalaè, kartonima, aluminijumom, konzervama, pa i paletama suo~avaju se i najve}e kompanije. "[irom nacije se de{ava pomalo 'palet-gejt'. Nedostatak drveta zna~i da se ne proizvodi mnogo novih" rekao je izvr{ni direktor Kolsa Steven Kejn. Izvr{ni direktor Vulvortsa, Bred Bandu~i rekao je da }e wegova kompanija, koja zajedno sa Kolsom ima udeo od dve tre}ine trì{ta, mo`da morati da zameni neke brendove odre|enih artikala zbog problema sa snabdevawem, iako ne}e ispustiti cele kategorije proizvoda.

SVET POZNATIH

10.novembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 4.

LENA KOVA^EVI] GLUMI DEVOJKU MAFIJA[A!

Peva~ica u tatinom novom filmu U Kombank dvorani je odr`ana promocija spota za pesmu "Lepe la`i", koju Lena Kova~evi} i Gordan Ki~i} izvode u filmu Du{ana Kova~evi}a "Nije lo{e biti ~ovek". Premijera ovog ostvarewa, posle vi{e od tri godine priprema i odlagawa, najavqena je za 7. decembar.

Na konferenciji za medije tim povodom govorili su producent Miroslav Mogorovi}, rediteq i tekstopisac Du{an Kova~evi}, kompozitor Mom~ilo Bajagi} Bajaga i Lena Kova~evi} i Gordan Ki~i}, izvo|a~i numere i glumci u filmu. Rediteq najpoznatijih doma}ih ostvarewa poput "Bal-

kanskog {pijuna", "Profesionalca", "Ko to tamo peva", "Radovana Tre}eg" i mnogih drugih Du{an Kova~evi} posle vi{e od 18 godina vra}a se publici komedijom sa elementima trilera. - Imam dobar ritam, snimam film na svakih 20 godina. Ako nastavim ovako, vide}emo se po-

novo kada budem imao 100 godina. Moli}emo se bogu da premijera bude kako je i najavqeno, 7. decembra, da }e se do tada pandemija smiriti i da }emo gledati film u punim dvoranama. U ovom ostvarewu dosta je muzike, pa bih mogao da ga okarakteri{em kao muzi~ki film - kazao je Kova~evi}.

Mom~ilo Bajagi} Bajaga rekao je da je uvek imao poneki hit kada je radio muziku za film, iako nije stvarao mnogo filmske muzike. - Imamo potencijal da ovaj duet bude hit, ali u filmu ima jo{ lepih pesama. Veliku pomo} pruìo mi je moj kolega iz benda. Radili smo kao da radimo za sebe. Na Du{kove tekstove, koji se uklapaju u film, uvek mogu da napravim lepu muziku. Voleo bih da i ostale pesme postanu hitovi - kaè Bajaga. Peva~ica Lena Kova~evi}, kojoj je ovo prvo filmsko izdawe, istakla je da se dobro sna{la na filmu u uluì ène mafija{a. - Hteli su da glumim, ali mi nisu davali dovoqno replika. Ono malo {to sam imala bilo je zanimqivo, pogotovo scene sa Andrijom Milo{evi}em. Svakako mi je lak{e bilo da pevam. Nikada nisam èlela da se bavim glumom, ali ovo je bila ~ast zbog svih qudi koji u~estvuju u projektu - iskazala je Lena svoje zadovoqstvo, koje deli i Gordan Ki~i}. - Odmah sam prihvatio ulogu kad me je Du{ko pozvao. Do sada nisam igrao peva~a, a kada sam shvatio da }e Bajaga pisati muziku i da }u pevati s Lenom, zvu~alo je neverovatno - zakqu~io je Ki~i}. M. T.

UDOVICA NEBOJ[E GLOGOVCA OTVORILA DU[U!

Bila bih sre}na da }erki ka`em: Ovo je ulica koja nosi ime tvog tate! Milica Glogovac govorila je o svom pokojnom suprugu, glumcu Neboj{i Glogovcu i }erkici Sun~ici. - Jako sam ponosna na prezime koje nosim. Ono je i odgovornost i qubav. Ja sam ina~e Crnogorka, ro|ena na Cetiwu i to uvek s ponosom isti~em, a ovde se kamufliram naglaskom - kazala je Milica s osmehom. - U Beograd sam do{la da bih studirala, kao {to mi iz tih krajeva volimo - objasnila je ona. Na pitawe dokle se stiglo s inicijativom da ulica na Dor}olu ponese Neboj{ino ime, Milica je kazala da je sigurna da }e se to desiti. - Inicijativa Jugoslovenskog dramskog pozori{ta bila je da Neboj{a dobije ulicu i uputili su je Gradu. Mislim da je sada u toku neka birokratska procedura, nisam upu}ena, ali sigurna sam da }e se to dogoditi jer verujem da bi to qudi voleli. Ja vo-

lim da odvajam wegov lik i delo od onoga {to smo bili mi, ali naravno da bih bila sre}na da }erki kaèm: "Ovo je ulica koja nosi ime tvog tate". To bi bilo lepo. On to zasluùje i sigurna sam da svi mislimo da mu to i pripada. Treba da odnegujemo boqe i trajnije vrednosti. On je heroj i legenda, vaàn primer mladim qudima. Bio je to i ostao. Verujem da dobra dela ìve - kazala je. S. G.

BORA \OR\EVI] SLAVI 69. RO\ENDAN:

Roditeqi ga zbog lo{eg dru{tva sklonili u Beograd! Roker Bora \or|evi} ro|en je u â~ku 1. novembra 1952, a svoju muzi~ku karijeru zapo~eo je 1965. godine. Pre nego {to je osnovao grupu "Ribqa ~orba" 1978, Bora je bio ~lan brojnih ~a~anskih i beogradskih sastava kao {to su "Zajedno", "Suncokret", "Rani mraz" u kojoj je tako|e bio i \or|e Bala{evi}. Bora \or|evi} je muzi~ku karijeru zapo~eo 1965. godine u â~ku. Sa gitaristima Borkom Ili}em i Prvoslavom Savi}em, te bubwarem Acom Dimitrijevi}em osnovao je bend koji se zvao "Hermelini". Bora je svirao bas i pevao, a uglavnom su nastupali u â~ku i okolnim mestima. Prvi put su svirali u {koli, a na repertoaru su bile popularne rok pesme tog vremena. Nakon toga je pevao i svirao u bendovima "De~aci sa Morave", "Vesnici qubavi", "Safiri" i "â~anski plemi}i". U bendu Posledwi ostatak romanti~nog sveta (PORS) svirao je i pevao sa Radomirom Mihajlovi}em To~kom koji je kasnije postao popularan kao frontmen benda Smak. Tri godine su se finansirali tako {to su pqa~kali bogate ku}e, te tim novcem kupovali instrumente. Kada su ih uhvatili preba~eni su u istra`ni zatvor, gde je Bora proveo sedam dana. Posle toga je izba~en iz gimnazije, a sud je doneo odluku da ga oslobodi pod odre|enim uslovima. Kako bi ga „sklonili“ iz lo{eg dru{tva roditeqi su 1970. godine odlu~ili da se presele u Beograd. Tu je upisao V beogradsku gimnaziju, a potom i Pravni fakultet. Nakon dve godine je shvatio da ta profesija nije za wega, pa je poku{ao da upi{e Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Po{to nije primqen na glumu upisao je pozori{nu organizaciju na FDU. Od tada je apsolvent. Bend "Ribqa ~orba" osnovan je 1978. godinem i smatra se jednim od najzna~ajnijih rok bendova s ovih prostora, a Bora je zbog provokativnih i dru{tveno-orijentisanih tekstova postao jedan od najkontroverznijih muzi~ara u Jugoslaviji. Bora je u me|uvremenu pisao tekstove i muziku za druge izvo|e~e. Poput Zdravka ôli}a, Nede Ukraden, Maje Oxaklijevske, Viktorije, bendova Generacija 5, Posledwa igra leptira i druge. Muzi~ar je sre}u prona{ao pored tre}e supruge Dubravke Milatovi}, koja je od wega mla|a 28 godina. Iako se ona retko pojavquje u javnosti, sada ju je ekipa jedne emisije snimila u wegovom dru{tvu. Ina~e, pre Dubravke, Bora je bio u braku sa Draganom koja je po wihovom razlazu tragi~no skon~ala u martu 2007. godine. Nakon toga mislilo se da je Bora stavio ta~ku na emotivni ìvot, ali roker se 2010. zaqubio u Aleksandru, koja je ubrzo postala wegova druga supruga. Me|utim, razveli su se 2014. godine, a onda je po~ela romansa sa Dubravkom. Bora je rekao da je ona wegova posledwa qubav. R. N.

LITERARNA STRANA

\OR\E KADIJEVI]

Pauk

Na plafonu, kod lustera, naxexio se pauk. To je onaj od ku}ne sorte, sitnog trupa, dugih, kao dlake tankih pipaka. Samo no}u se vidi, dawu ga nema. Tek kad jutro zarudi na prozoru, nama lakne. Bogu hvala, no}as nisu do{li!… Otac, onako obu~en, u uniformi, spusti se na krevet, dremne malo, pa krene na du`nost, u Ministarstvo vojske. Ode on, a u nas u|e novi strah. Ko zna da li }e da se vrati? Jer oni mogu i tamo, u kancelariji da ga uhapse. [ta se dogodilo? U Ministarstvu vojske, Nedi}eve „Srpske dràvne straè“, Nemci pohapsili neke oficire, optuène zbog tajne veze sa komunistima, i oterali ih u logor, na Bawicu. Onda se podignu ostali iz Ministarstva, i preko ministra vojnog, i samog predsednika Nedi}a, zatraè od Nemaca da oslobode uhap{ene, za koje svedo~e da su la`no potkazani. Potpisima svojim prime oni odgovornost za svoje kolege. Me|u potpisanima i moj otac. I Nemci puste uhap{ene… A ti oficiri, ~im su iza{li iz logora, nisu ni do sutra ~ekali – svi do jednog pobegli u {umu, partizanima. Sad oni koji su svedo~ili za wih, ve} znaju {ta ih ~eka. Zna to i moj otac.

Za{to ne beì{, skloni{ se negde, pita ga majka. [ta }e onda biti sa vama, re~e on. Zar da pustim da tebe saslu{avaju, mrcvare, traè da kaè{ gde ti je mu`? Ako mene uhapse, onda tebe ne}e dirati… Kuku nama, je~i majka, otera}e te u Jajince, na streqawe. Ne}e, kaè otac. Nemci }e nas, oficire, za kaznu da po{aqu u Nema~ku, u zarobqeni~ki logor. Dan odmi~e, mi brojimo sate. Majka na terasi, presami}ena preko ograde, gleda tamo, prema Nemawinoj ulici, odakle otac treba da nai|e. A onda, opet no}, opet ~ekawe, trzawe na svaki {um u stepeni{tu. I onaj pauk na plafonu… Gledam ga ja. [to se ne pomeri? [ta li

^etvrtak 2020. 23 ^etvrtak10. 4. decembar novembar 2021.

~eka?… On }e tako da miruje, ma {ta se dole, u sobi s nama doga|alo. A te no}i kad su do{li… Te no}i, svi smo spavali. Tako otac odlu~io. Rekao: dosta! Ve} mu bilo dozlogrdilo to do zore ~ekawe. „Sine, ugasi svetlo!“ Probudilo nas lupawe na vrata… Bilo ih je trojica, jedan na{, iz policije, u civilu, i dva Nemca, esesovca, sa ma{inkama na grudima. „Po|ite s nama! Uzmite stvari… Samo najpotrebnije“. Otac pred wima, u pixami. Vidim kako ga je stid. Danima ih je ~ekao na nogama, u uniformi, kao vojnik. A gle sad!… Nemci pretresaju stan. Ja gledam iz kreveta: pauk, nakostre{en, stoji na podu, nasred sobe. Oko wega trupkaju nema~ke ~izme. Otkud li se na|e tu, pitam se. [to ne beì!… Otac pita policajca: „Mogu li da se oprostim od svojih?“ „Moè… samo kratko!“ Uze on mene u krilo: „Sine, tata ide. A ti… ti si moj sin, mu{karac. ûvaj na{u ku}u. ûvaj mamu i baku. Vrati}u se ja. Do}i }e tata…“ Ja drhtim, gu{im se, suze mi vrcaju. Otac me qubi. Steèm zube, hteo bih da se sme{im, kao on… Kraji~kom oka vidim: Nemac nagazio pauka, petom ga dopola prigwe~io. Pauk gmiè preostalim pipcima, pod krevet se zavla~i. Kako se ta ìvotiwa bori za ìvot! Otkud ta snaga u tom maju{nom telu? Ho}e li preìveti? Ili mu je ovo posledwa no}.

MILAN RAKI]

Lepota Jest, nema na tebi nijednoga dela Da se mome oku mogao da skrije, Nijednog prevoja blistavog ti tela Da se moj poqubac na w spustio nije. Znam te tako dobro: u rastanka ~ase Ti preda me stupa{ sva sjajna i ìva, Znam kada }e suze oko da ti kvase, Znam kad ti se du{a milo{tom preliva, A kad u woj nosi{ svu toplinu Juga… Pa ipak si svakog dana nova meni, Uvek nova, uvek tako ~udno druga, I nikada sli~na ju~erawoj èni. Ta mo} tvoja ~udna zaslepqava mene Raznovrsnim sjajem, mirisom, i bojom. - Oh, budi jedanput ko i druge ène, Da odahnem najzad pred lepotom tvojom!…

U ANDRI]U JE SIGURNOST: Sve~ana akademija u SANU povodom 60 godina od dodeqivawa Nobelove nagrade srpskom piscu Na dan 26. oktobra 1961. godine, pre 60 godina, doneta je odluka da se Nobelova nagrada za kwièvnost dodeli Ivi Andri} u. Tim povodom u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti uprili~ena sve~ana akademija, koju su organizovali SANU i Zadu`bina Ive Andri}a. Predsednik Akademije Vladimir S. Kosti} istakao je da se oko Ive Andri}a danas pletu mreè nedore~enosti, pa {to i ne re}i, intriga u funkciji na{eg, i ne samo na{eg primitivizma: - Svetislav Basara cini~no ukazuje na ~iwenicu koju postavqaju "zrikavi {atrovci" da je "Andri} preìveo ~etiri, pet reìma, a nije streqan, {to se u kulturnoj ~ar{iji smatra nitkovlukom". Oni koji takva budalasta pitawa postavqaju su zbog svog "neprikosnovenog" integriteta naravno listom streqani. A trebalo je mo`da samo da pro~itaju Andri}a. Pomiwu}i obrazloèwe ìrija Nobelove nagrade u kome stoji da je ona dodeqena za "epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine qudi tokom jednog zna~ajnog istorijskog perioda svoje zemqe", Kosti} je rekao: - Kao da je svoju kwièvnost sveo na guslarski opis boja na ôke{ini. Zar samo to? êmu takvo suàvawe Andri}evog dosega? "Epska snaga" je razumqiva kovanica ako se uzme u obzir

da je neskriveno sebe stavqao u liniju tradicije Wego{a i Vuka. Ali je wegovo kazivawe sem pukog obrisa tema i sudbina qudi imalo mnogo univerzalnije poruke u autenti~nom dodiru sa qudskim jadom i "gadom", sa tragi~nom ograni~eno{}u ~ovekove egzistencije. Predsednik SANU je ukazao i na povr{no ~itawe Andri}a, a "lo{i" ~itaoci sre{}e se i me|u wegovim kwi`evnim kriti~arima ili hroni~arima. - Na primer, jedan od wih diskretno ukazuje da ne smatra dev{irmu (danak u krvi) varvarskim obi~ajem, samo ilustruju}i svoju nesposobnost da ~uje krike majki koje sa druge strane nabujale reke o~ajne prate zmijoliku liniju karavana sa decom u kowskim bisagama koja zauvek zami~e u brda. A taj lelek se ~uje

razgovetno i glasno - dovoqno je samo okrenuti pravu stranu Andri}evog teksta. Drugi kriti~ar, koji je hteo da pi{e o "~oveku, a ne o spomeniku", pi{u}i o tome da se Andri} nalazio u senci nekih drugih pisaca, to obja{wava "sa op{tim stupwem poznavawa s kojim je on suo~en kao pisac malog jezika i prili~no nepoznatog kulturnog okruèwa". Sam Andri}, na ovakvu bahatost, ukazao je Kosti}, odgovorio je kroz usta svog junaka, starog lekara Kolowe: "Jer za{to da moja misao, dobra i prava, vredi mawe od iste takve misli koja se ra|a u Rimu ili Parizu? Stoga {to se rodila u ovoj duma}i koja se zove Travnik? I zar je mogu}no da se ta misao nikako ne beleì, nigde ne kwiì? Ne, nije! I pored prividne izlomqenosti i nereda, sve je povezano i skladno. Ne gubi se nijedna qudska misao ni napor duha." Eto, uprkos ovim uzbudqivim re~ima, stara sumwa se budi: da li je ba{ tako? I ko mu to ne opra{ta wegovu kwièvnost, ukqu~uju}i i deo nas koji mu ne opra{tamo uspeh?" Andri} je jedini pisac srpskog jezika ~ije delo ve} sedamdesetak godina pripada svetskoj kwièvnosti, wegove izreke se ~itaju na srpskom i jo{ 49 jezika, broj izdawa Andri}evih radova i tekstova o wima pre{ao je zbir od 20.000, istakao je akademik Miro Vuksanovi}, predsednik Zadu`bine Ive Andri}a i dodao:

Диплома и медаља за наjzначајнију књижевну награду - Wegova kwièvnost je ìva, savremena, pa i svevremena kao i svaka umetnost koja uspe{no svedo~i o trajnosti qudskog zla i dobra, mr`we i qubavi, nesre}e i sre}e. Andri} je odredio da pripovetka dobija nagradu s wegovim imenom, pri~i i pri~awu posvetio svoju nobelovsku besedu, a akademsku besedu Vuku kao piscu. Romani, pripovetke, ogledi, eseji, besede i sve {to je Ivo Andri} pisao bilo je ispuweno smislom, odva`no{}u i dubokom zagledano{}u u ~oveka, u wegovu radost, muku i rad, s merom i mirno}om, bilo je kazano re~ima i re~enicama koje se nisu otimale da budu dopadqive svima, i onima {to su neuki i nena~itani, ali nije bilo ni nameweno samo intelektualnoj eliti, no je bilo i ostalo za svakog ~oveka koji ima radoznale o~i i moè da vidi nepromenqivu qudsku sudbinu. Vukovu devizu "Ne da se, ali }e se dati", Andri} je prihvatao i ponavqao i tako umnoàvao svoje stanovi{te da je osnovni smisao ìvota u radu, da je ono {to u dobroj nameri ~ovek stvori lepo i trajno kao po~iteqski kamen ili

"linija kamenog mosta na jedanaest jednakih lukova, sa kapijom, kao krunom na sredini", podsetio je Vuksanovi} i rekao: - Sve to qudi osmatraju, diraju dlanovima i uzbu|eni, jo{ koji put, gledaju s jedne na drugu obalu, a izme|u obala, nad rekom kao ponorom, quqaju se predratna, ratna i poratna vremena, vere i narodi, gospodari i su`wi, majke, o~evi i deca, svi {to mogu da ostave beleg da ih je bilo za one {to }e ih biti. Ivo Andri} je, kada je doneta odluka da je dobio Nobelovu nagradu, novinarima rekao da jedva ~eka da sve~anost pro|e, da se sve slegne, da se vrati u svoj mirni radni dan koji je za wega najve}a sve~anost. Dosledan svojim rano usvojenim gledi{tima, Andri} je za pripovetke i ostale kwi`evne "znakove" birao, vi{e puta, likove zadu`binara koji znaju da je su{tina u tvorewu zajedni~kog dobra i da vrhunskom dobru nije potreban ni hronogram ni pe~at, ni{ta, ~ak ni deviza: U }utawu je sigurnost. Svoju besedu Vuksanovi} je zavr{io re~ima: - U Andri}u je sigurnost. S. G.

10.novembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 4.

FEQTON

Stradawe crkve u Crnoj Gori (9)

Pi{e: Dr Jovan Jawi}

Prve ideje o stvarawu "crnogorske autokefalne pravoslavne crkve" nastale su u vreme Brozove Jugoslavije, a sa raspadom zemqe i bu|ewem separatizma postale su poluga za progla{ewe nezavisnosti

Partija preti crnogorskom crkvom U sporu oko ru{ewa kapele na Lov}enu, Skup{tina op{tine Cetiwe, ili neko drugi posredstvom we, umesto Srpske pravoslavne crkve, na scenu je htela da izvede "Crnogorsku crkvu" Posle tu`be koju je Mitropolija crnogorsko-primorska podnela 23. aprila 1970. godine Ustavnom sudu Jugoslavije protiv Republike Crne Gore i Op{tine Cetiwe, ustanovqeno je da se ru{ewu kapele i gradwi mauzoleja na Lov}enu nije pristupilo na osnovu nekog vaqanog formalno-pravnog akta, ve} na osnovu - "izraène politike Republike", kojoj je dat takav zna~aj da bude "pravni osnov cjelokupne dosada{we aktivnosti na ovome poslu". Iako, dakle, odluke nije bilo 1952. godine, SO Cetiwe se poziva na wu (na formalno-pravno nepostoje}i dokument) i Ustavnom sudu Crne Gore dostavqa "odgovor", u stvari, neku vrstu elaborata, u kojem negira kanonsku nadle`nost i poredak Srpske pravoslavne crkve, potenciraju}i eventualni raskol u wenom telu. Osporava se aktivna pravna legitimacija mitropolitu Crnogorsko-primorske eparhije, odnosno Srpskoj pravoslavnoj crkvi, "da vodi sporove pred jugoslovenskim sudovima {tite}i interese Crnogorske pravoslavne crkve". Tako Skup{tina op{tine Cetiwe, ili neko drugi posredstvom we, umesto Srpske pravoslavne crkve, na scenu bi da izvede - "Crnogorsku pravoslavnu crkvu". U "odgovoru" se daqe kaè da se "Crnogorska pravoslavna crkva sada nalazi u neredovnom stawu, ona nema kanonski izabranog mitropolita, niti Svetog sinoda, te u weno ime niko ne moè pokretati bilo kakav spor". Pomiwawem "Crnogorske pravoslavne crkve" u kontekstu ovog problema, indirektno se pokazuje da je ru{ewe pravoslavne kapele na Lov}enu imalo za (prikriveni) ciq uru{avawe dotada{weg prisustva Srpske prvoslavne crkve u Crnoj Gori, odno-

Капела, која се налазила у грбу Црне Горе, порушена је у лето 1972. када је тадашња власт црногорска, на челу са Вељком Милатовићем, уз подршку ондашњих власти Југославије, одлучила да руши капелу sno isticawe crnogorske "sa- }e) odluke! mobitnosti", nezavisno od Kada je postalo izvesno srpskog nacionalnog korpusa. da }e dràvne vlasti poteUstavni sud Crne Gore na gnuti za ru{ewem Wego{eve svojoj sednici 11. novembra kapele na Lov}enu, u crkve1970. godine je "na{ao da noj {tampi je sve ~e{}e ukanema osnova za pokretawe zivano na wen kulturolo{ki, postupka za ocjenu ustavno- duhovni i istorijski zna~aj. sti i zakonitosti Odluke Crkveni istori~ar, do 1954. Vlade Narodne Republike godine profesor BogoslovCrne Gore i Odluke Sku- skog fakulteta u Beogradu dr p{tine op{tine Cetiwe o Qubomir Durkovi} Jak{i}, podizawu Wego{evog mauzo- 1970. godine, u izdawu noleja na Lov}enu po projektu i vinsko-izdava~ke ustanove izradi Ivana Me{trovi}a". Srpske patrijar{ije "PravoData je ocena da "Wego{eva slavqe", objavio je publikakapela na Lov}enu nije hram ciju Wego{eva crkva na Lovnego nadgrobni spomenik, a }enu pod za{titom zakona, istovremeno spomenik kul- o~igledno sa namerom, ne ture". I jo{ se kaè da od- zameraju}i se strogim dràvluka iz 1952. godine "nije nim vlastima, da se ukaè objavqena niti je dostavqe- na ru{ewe zakona u slu~aju na Sudu na uvid procesne ru{ewa hrama na Lov}enu. pretpostavke za ocjenu wene Ova nevelika kwiga zaustavnosti i ocjenu, pa je Sud vr{ava se podse}awem da je stao na stanovi{te da ne po- crkva na Lov}enu zvani~no stoje procesne pretpostavke progla{ena za "kulturza ocjenu wene ustavnosti i no-istorijski spomenik", a zakonitosti". da je 1965. godine donet novi A sve {to je ~iweno, ~iwe- savezni - Osnovni zakon o zano je na osnovu te (nepostoje- {titi spomenika kulture, u

ÔVEK ISO MAHMUTBEGOVI] Kada je do{ao trenutak da se kapela ru{i, upravnik radili{ta Mirko @ivkovi} okupio je radnike i pitao da li je sve spremno. Magacioner Momo Sekuli} je odgovorio da jeste, dok su ostali radnici }utali. Tajac. Prekidaju}i ti{inu, istupio je radnik Iso Mahmutbegovi}, i kaè: - Ja ne}u da ru{im kapelu. - Za{to? - pita upravnik. - To je vla{ki hram, a ja ne èlim i ne mogu da ru{im bilo ~iju svetiwu. Upravnik zapreti da zbog toga moè da dobije otkaz. - Ne morate mi ga davati. Oti}i }u sam - uzvratio je odlu~no Iso. Potom su i svi drugi prisutni radici odbili da ru{e kapelu. Posle pet-{est dana rukovodioci izgradwe Mauzoleja doveli su dvadesetak momaka, odnekud skupqenih, za koje se procewivalo da su "uli~ari", koji su se prihvatili ne~asnog posla.

~ijem 10. ~lanu se kaè: "Niko ne sme o{tetiti ili uni{titi spomenik kulture." Upravo ovim re~ima zavr{ava se ova kwiga. "Teren" za ru{ewe hrama na Lov}enu bio je pripremqen. Skup{tina op{tine Cetiwe 3. novembra 1971. godine donela je odluku o "dislokaciji" kapele sa lov}enskog Jezerskog vrha. Dràvne vlasti, uz blagoslov Josipa Broza Tita, kapelu na Lov}enu poru{ile su na Petrovdan, 12. jula 1972. godine, da bi se istrajalo u nameri da se, umesto we, izgradi mauzolej, koji je sve~ano otvoren 28. jula 1974. godine. Na sve~anom otvarawu te novopodignute gra|evine govorio je Veqko Milatovi}, predsednik Predsedni{tva SR Crne Gore i predsednik Odbora za izgradwu mauzoleja. [iroj javnosti nije poznato da su pre ru{ewa kapele temeqno premerene Wego{eve kosti. U~iweno je to u "nau~ne svrhe", ali nauka nije dobila neke zna~ajnije podatke osim onih da je najve}a duìna Wego{eve lobawe 190 mm, visina 114 mm, a zapremina (primena Manuvrijerove metode) 2.010 cm kubnih. Nije precizno utvr|ena ni Wego{eva visina koja "{eta" od 185 do 225 santimetara. S uru{avawem komunizma u Jugoslaviji sve vi{e su se ~uli glasovi za povratak Wego{eve kapele na Lov}en. Sa svog molitvenog sabora, odrànog u manastiru Ostrog 3. i 4. aprila 1990. godine, sve{tenici i sve{tenomonasi Mitropolije crnogorsko-primorske, sa vikarnim episkopom Nikanorom, koji je zamewivao mitropolita Danila, izjavquju da se "nikada nijesu saglasili ni pomirili sa àlosnim ~inom ru{ewa Lov}enske kapele - crkve Svetog Petra Cetiwskog na Jezerskom vrhu". Zato apeluju: "I sada dièmo glas i izri~ito nagla{avamo da je kapeli mjesto samo na Jezerskom vrhu." Od tada je jo{ mnogo apela upu}eno! lll U slede}em broju: Razbijawe jedinstva Mitropolije

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

4. novembar

1307. - [vajcarska Konfederacija je proglasila nezavisnost od Austrije. 1814. - Progla{en je norve{ki ustav, kojim je ta zemqa postala nezavisna Kraqevina Norve{ka, vezana za [vedsku personalnom unijom. 1890. - U Londonu je otvorena prva linija podzemne elektri~ne èleznice u svetu. 1922. - U dolini kraqeva kod Luksora u Egiptu engleski arheolog Hauard Karter je otkrio grob faraona Tutankamona. 1931. - Dru{tvo naroda optuìlo je Japan zbog agresije na Manxuriju. Zbog osude svetske javnosti, Japan je napustio Dru{tvo naroda u martu 1933. 1939. - Na predlog predsednika Frenklina Ruzvelta, ameri~ki Kongres je doneo zakon Plati pa nosi o prodaji ratnog materijala. U martu 1941. izglasan je Zakon o zajmu i najmu, sa jo{ ve}im povlasticama zemqama koje su se borile protiv fa{izma u Evropi. 1942. - Zavr{ena je bitka kod El Alamejna u Drugom svetskom ratu u kojoj su Britanci pod komandom generala Montgomerija porazili nema~ko-italijanski Afri~ki korpus generala Ervina Romela. Time je otvoren put iskrcavawu Saveznika u severnoj Africi. 1946. - Osnovan je UNESKO (Organizacija UN za obrazovawe, nauku i kulturu). 1956. - Sovjetske trupe su ugu{ile pobunu u Ma|arskoj, a za novog premijera postavqen je Jano{ Kadar. Dotada{wi premijer Imre Na| sa jo{ nekoliko saradnika sklonio se u jugoslovensku ambasadu u Budimpe{ti. Uprkos garancija novih vlasti da ne}e progoniti politi~ke zatvorenike, Na| je posle napu{tawa ambasade 22. novembra uhap{en i nakon montiranog procesa pogubqen u junu 1958. 1966. - Najteè poplave u istoriji Italije zahvatile su tre}inu zemqe. U Firenci je znatno o{te}eno kulturno blago, ukqu~uju}i mnoge freske na zidovima palata i crkava. 1979. - Militantni islamski fundamentalisti okupirali su ambasadu SAD u Teheranu i uzeli 90 taoca, od kojih su 52 dràli zato~ene 444 dana. Oni su traìli izru~ewe iranskog {aha Reze Pahlavija, koji je nakon zbacivawa sa vlasti u islamskoj revoluciji izbegao iz zemqe. 1998. - Nakon kra}eg primirja, na Kosovu su obnovqeni sukobi srpskih snaga bezbednosti i naoruànih grupa kosovskih Albanaca. 2000. - U Beogradu je izabrana nova vlada SR Jugoslavije, prva od 1990. u kojoj ne u~estvuju ~lanovi Socijalisti~ke partije Srbije Slobodana Milo{evi}a. 2004. - Sjediwene Ameri~ke Dràve priznale su Makedoniji weno ustavno ime Republika Makedonija. 2008. - Za predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dràva izabran je po prvi put afroamerikanac Barak Obama, kandidat Demokratske partije. êtiri godine kasnije osvojio je novi predsedni~ki mandat.

RIZNICA

^etvrtak 2020. 25 ^etvrtak10. 4. decembar novembar 2021.

Ko je bio Milan Jovanovi} Batut, ~ovek ~ije ime nosi Institut za javno zdravqe Srbije -

I ODAKLE MU TAJ NADIMAK Jedna od institucija na ~iju se stru~nost, predloge i savete na{a nacija najvi{e oslawa u ovom te{kom periodu u jeku pandemije opasnog korona virusa je Institut za javno zdravqe Srbije, koji nosi ime slavnog jugoslovenskog lekara i univerzitetskog profesora Milana Jovanovi}a Batuta. Ko je bio Batut i za{to se po wemu zove ova cewena ustanova? SKROMNI MLADI] SA VELIKIM POTENCIJALOM Rodio se u jesen 1847. godine u Sremskoj Mitrovici, u turbulentnom periodu na{e istorije – pred Ma|arsku bunu. Kao vrlo mlad imao je afinitet prema umetnosti, pogotovo crtawu. Gimnaziju je zavr{io u Karlovcima, a maturirao kao odli~an |ak u Osjeku. Kao izuzetno vispren i inteligentan u~enik sa mnogo potencijala, ponu|ena mu je stipendija ako bi studirao pravo. Me|utim, Milanova strast bila je medicina. @eleo je da svojim znawem poma`e qudima. Zapo~eo je skupe studije u Be~u, zahvaquju}i velikodu{nosti desetorice svojih sugra|ana iz Mitrovice. Videli su u ovom ambicioznom momku potencijal i `equ za znawem, te su ponudili finansijsku pomo}. Koliko je bio posve}en medicini govori i ~iwenica da nije odustao ni kada mu je posle dve godine studija nestalo novca. Re{en da zavr{i zapo~eto, oti{ao je u Novi Sad, gde je tri godine predavao u {koli, {tede-

}i svaki zara|eni dinar. Sa dovoqno novca, vratio se u Be~ i zavr{io medicinu na Be~kom univerzitetu 1878. godine. Me|u profesorima bili su mnogi slavni nau~nici Evrope tog doba. ÛVENI NADIMAK I POÊTAK PLODNE KARIJERE ûdni nadimak – Batut, dao je sam sebi! Kada se, nakon stru~nog usavr{avawa po evropskim univerzitetima, vratio u Srbiju, u tada{wem javnom ìvotu jo{ dva istaknuta lekara su delila isto ime i prezime – Milan Jovanovi}. Da bi se razlikovali jedan od drugog, sastali su se i dogovorili da svako sebi da neki nadimak. I tako je nastao prepoznatqivi Batut, po poslovnom saradniku i prijatequ Milanovog oca. Svoju lekarsku praksu Jovanovi} je zapo~eo u Somboru, gde su,

ve} na samom po~etku, do{le do izraàja wegove sklonosti ka pisanoj re~i i prosvetnom radu. Sa tim u vidu, on je 1880. godine pokrenuo prvi zvani~ni list na teritoriji Jugoslavije za lekarske savete narodu Zdravqe. Dobar deo karijere je posle toga proveo na daqem usavr{avawu {irom Evrope, i daqe èdan znawa i najboqih i najmodernijih re{ewa za zdravstvene probleme svog naroda. Posebno su ga interesovala poqa higijene i bakteriologije. Posle zavr{ene specijalizacije u Parizu, pozvan je da osnuje Katedru za bakteriologiju na Karlovom univerzitetu u Pragu. Me|utim, Batut je odbio tu presti`nu poziciju iz èqe da svoje znawe podeli sa svojim sunarodnicima, te se vratio u Srbiju i prihvatio mesto profesora na Katedri higijene i sudske medi-

Institut za javno zdravqe Srbije, Milan Jovanovi} Batut

cine u tada{woj Velikoj {koli u Beogradu. Tokom niza godina predavawa, Jovanovi} je izgradio blistavu reputaciju kao nau~nik i profesor, a posebno prizawe odato mu je kada je izabran za rektora Velike {kole. KORAK DAQE – KA MEDICINSKOM FAKULTETU I PROSVE}IVAWU NARODA Pored toga {to nije imao dovoqnu podr{ku svojih kolega, Jovanovi}ev borbeni duh i nepokoriva upornost nisu mu dali da odustane, te je, posle vi{e decenija borbe, ostvario svoj najvi{i ciq – 1919. godine osnovao je Medicinski fakultet u Beogradu. Batut je postao dekan novonastalog fakulteta. Taj poduhvat se broji u wegove najve}e zasluge i uspeh koji i dan danas u`ivamo. Wegov afinitet prema pisawu i dru{tvenom radu nastavio je da cveta. Bio je predsednik Srpskog lekarskog dru{tva, Dru{tva za ~uvawe javnog zdravqa, vi{egodi{wi ~lan, a kasnije i predsednik Glavnog sanitetskog saveta.

@ele}i da {to vi{e pribliì medicinu narodu, posle Prvog svetskog rata je, na wegovo inicirawe, osnovano Ministarstvo javnog zdravqa. Tako|e je bio i jedan od osniva~a Srpske kwièvne zadruge i bio jedan od najuglednijih saradnika lista Politika. U svojoj misiji da qude upozna sa medicinom, ven~ao je nauku i kwièvnost. Umeo je i najkompleksnije nau~ne istine da objasni na jednostavan, lako razmqiv na~in. Jedan kwièvnik je Batutovo pisawe opisao kao „Vukov jezik, a Dositejev na~in“. Najzna~ajnije ìvotno delo Milana Jovanovi}a Batuta bilo je prosve}ivawe naroda. Celu svoju karijeru i ìvotni vek posvetio je tom plemenitom ciqu. Objavio je nekoliko stotina ~lanaka, desetine bro{ura i kwiga i govorio o porodici kao temequ snage i duha naroda. Ostavio je neizbrisiv trag u na{oj istoriji i utabao put za dana{we heroje koji nesebi~no daju sebe za dobrobit svih nas.

ZABORAVQENA ISTORIJA:

Ovaj grad je u vreme Velikog rata 13 dana bio prestonica Srbije Ratni vihor koji je 1914. godine zahvatio Srbiju primorao je dràvni vrh na povla~ewe iz Beograda ka unutra{wosti zemqe. Zajedno sa kraqem, vladom i vojskom beào je i veliki broj civilnog stanovni{tva. I tako se dogodilo da jedna mirna varo{ica na jugozapadu postane ratna prestonica Srbije i popri{te prave istorijske drame. Ra{ka je mala varo{ sme{tena u jugozapadnoj Srbiji, izme|u Kopaonika i Golije, u dolini gde se Trnavska reka uliva u Ra{ku, a ne{to daqe i Ra{ka u Ibar. Iako malo mesto, re~ je o gradu neverovatne istorije. Jer, upravo je Ra{ka u jesen 1915. u vreme kada je imala tek ne{to vi{e od 1.000 stanovnika, 13 dana bila ratna prestonica Srbije! Mora da je to bio spektakularan i ujedno stra{an prizor! Na ~elu sa kraqem Petrom, regentom Aleksandrom, Nikolom Pa{i}em i ostalim ~lanovima vlade, u Ra{ku se slila bukvalno cela Srbija, beè}i od ratnih strahota koje su ve} zahvatile sever zemqe. Najzna~ajnije mesto u celoj zemqi tih dana je postala ku}a ra{ke porodice Kursuli}. Upravo tu je, od 31. oktobra do 12. novembra 1915. odràno ~ak 11 sednica vlade Kraqevine Srbije na kojima se raspravqalo o daqoj sudbini zemqe i naroda. Ku}a Kursuli}a, dobrostoje}ih lokal-

Ku}a Kursuli}a, nekada i sada

nih trgovaca, potrajala je do dana{wih dana i u woj se od 2015. nalazi gradska biblioteka i Centar za kulturu i obrazovawe „Gradac“ u ~ijem sklopu je i galerija savremene umetnosti. Povodom 100 godina od sudbonosnih doga|aja iz Prvog svetskog rata ovde je otvorena spomen soba "Ra{ka – ratna prestonica Kraqevine Srbije 1915“. U sobi se mogu videti brojne fotografije, dokumenta, naoru`awe, uniforme, kao i zavidan broj umetni~kih predmeta i komada originalnog name{taja iz tog perioda. Sve kako bi se {to detaqnije do~arao ambijent u kome je boravila i sastan~ila vlada Kraqevine Srbije u novembru 1915. godine. Ipak, najvredniji eksponat ove trajne postavke je retko fototipsko izdawe Mi-

roslavqevog jevan|eqa, najzna~ajnijeg }irili~nog spomenika srpsko-slovenske pismenosti iz 12. veka. Upravo u ku}i Kur-

suli}a ovo delo neprocewive vrednosti predato je na ~uvawe dr`avnoj blagajni sa kojom }e pre}i Albaniju.

MOZAIK

10.novembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 4.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Dobijate interesantne poslovne predloge. Sve vam zvu~i realno i krajwe povoqno, ali rok u kome morate da donesete odluku je prekratak. Odluka je na vama, ura~unajte rizik koji ona nosi. QUBAV: S jedne strane, ma{tate o slobodi, s druge, ideja o tome vas neopisivo pla{i. ^ini vam se da razgovorom ne}ete prona}i re{ewe, ali niste u pravu. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Mora}ete da donesete va`nu odluku. Bez obzira na to koliko ste puni energije, elan }e splasnuti istog trenutka kada budete zavr{ili jedan va`an posao. QUBAV: Otvara se mogu}nost lepog putovawa, ali sre}u mo`e pokvariti prisustvo qudi koji vam nisu po voqi. Po{to vam je takav predah neophodan, razmislite o kompromisu i prihvatite date okolnosti. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Od vas se o~ekuje da budete kreativni i aktivni u za~ecima novog vida poslovawa. Iz nekog razloga ose}ate da to nije ne{to {to vam je neophodno na putu va{eg profesionalnog razvoja. QUBAV: Otvoreno udvarawe osobe s kojom ste poslovno povezani mo`e da se zavr{i na neprijatan na~in. Na vreme prona|ete na~in kako da se oslobodite vi{ka tenzije. ZDRAVQE: Alergije.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Imate ose}aj da tapkate u mestu. Ne insistirajte u diskusijama, ne stvarajte neprijateqe me|u qudima od kojih zavisite. QUBAV: Obuzelo vas je romanti~no raspoloèwe. Na nekoliko strana vodite tajne prepiske. Platonska qubav je maksimum romantike koju moète posti}i. To ne treba da vas obeshrabri, jer je period sjajan za druèwe i provod. ZDRAVQE: Problemi sa èlucem.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Uradili ste sve kako je trebalo i nemate oko ~ega da se preispitujete. To je va{ stav i bez preteranog tenzirawa zavr{avate neke prijateqske odnose. QUBAV: Mo`da vam nesuglasice s voqenom osobom deluju lo{ije nego {to to jesu. Ako biste razgovarali, shvatili biste da problem nije izme|u vas ve} da je on posledica lo{eg raspolo`ewa. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Stresna de{avawa iz kojih }ete iza}i kao pobednik, naro~ito ako je to ne{to na ~emu dugo radite. Dobar ishod vas puni dodatnim samopouzdawem. QUBAV: Postoji ne{to {to niste re{ili onda kada je trebalo i sada vam to dolazi na naplatu. Voqena osoba mo`e pogre{no shvatiti situaciju pa bi bilo korisno da o svemu otvoreno porazgovarate. ZDRAVQE: Proverite pritisak.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Usporili ste se na svim nivoima pa se to odra`ava i na rezultate rada. Ako se dobro naspavate i sebi date odu{ka, bezvoqnost }e pro}i bez posledica. QUBAV: Zbuweni ste jer vas privla~i osoba koja je za va{ ukus previ{e ekscentri~na. Ukoliko ste u vezi, ovo su dani kada bi sve {to ste stvarali, zbog malog nesporazuma, moglo da padne u vodu. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Naredni period je obeleèn ve{}u da vam stiè dodatni prihod na koji niste ra~unali. Ne zatrpavajte se poslom preko realnih mogu}nosti kako vam sve to ne bi preselo. QUBAV: De{avaju vam se situacije koje ste, ~ini vam se, ve} prolazili. Strpqivo sagledajte kakva je poruka takvog iskustva. Ono }e vam biti va`no za dane koji dolaze. ZDRAVQE: ûvajte se virusa.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Bez obzira {to situacija mo`e delovati obe}avaju}e, ne zanemarujte to da sve {to otpo~nete preti da se vremenski otegne u nedogled. QUBAV: Bi}e vam potrebno mnogo strpqewa kako biste izbegli probleme. Kako god da se postavite, te{ko }ete izbe}i potrebu voqene osobe da ne{to s vama razjasni. Udrite brigu na veseqe, to }e vam pomo}i. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Imate preduslove da poentirate mnogo toga {to ste u proteklom periodu radili. Uprkos svemu, stvari i daqe tapkaju u mestu. QUBAV: Podr{ka partnera postaje naporna jer vas on, na neki na~in, obavezuje na ne{to na {ta u budu}nosti znate da niste spremni. Na vama je da odlu~ite da li ste spremni i po koju cenu da se odreknete sopstvene slobode. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Pripremite se na stres jer vam predstoji neplanirani tro{ak. Osim toga, ~uvajte dokumenta, mogu}e su neprijatnosti vezane za papirologiju. QUBAV: Privla~i vas neko nov i poku{avate da usaglasite potrebu da sa~uvate ono {to imate sa `eqom da probate ono {to vam se ~ini da nikad niste imali. Ne zale}ite se u avanture, niste spremni za to. ZDRAVQE: Problemi s nogama.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Zastoj u poslu vas izbacuje iz ravnote`e. Kao da ~ekate nekakvu dozvolu, re{ewe, mogu}e je da vas je to blokiralo pa se ose}ate beskorisno na radnom mestu. Preozbiqno shvatate situaciju. QUBAV: ^ekate da druga strana povu~e potez kojim bi va{a veza dobila pravo obli~je. Iako ste, mo`da, u pravu, ne bi bilo lo{e da krenete i vi u susret. ZDRAVQE: Nesanica.

SRPSKI NACIONALNI SIMBOL:

Evo odakle dolazi i {ta zna~i dvoglavi orao Jo{ u drevnim, anti~kim vremenima, na prelazu izme|u bronzanog i gvozdenog doba, na teritoriji Bliskog i Sredweg istoka, prikazivane su vi{eglave mitolo{ke `ivotiwe. Me|u wima se na{ao i dvoglavi orao, koji se tuma~i kao vladarska oznaka.

vastokrator i kesar (cezar). „Zahvaquju}i tome {to je Stefan Prvoven~ani imao status vizantijskog sevastokratora, kome je pripadao znak dvoglavog orla, u slikama i dekoraciji najstarijih manastira u Srbiji, pojavquje se ovaj simbol”, pri~a Acovi}.

Kao simbol, dvoglavi orao se ponovo se pojavquje u Sredwem veku, za vreme Isto~nog rimskog, odnosno Vizantijskog carstva, obja{wava heraldi~ar Dragomir Acovi}. „U vreme vladavine dinastije Komnena u Vizantiji, pojavquje se u~estalo simbol dvoglavog orla”, pri~a Acovi} i dodaje da dvoglavi orao ima zna~ewe jedinstva suprotnosti – gore i dole, levo i desno, istok i zapad, duhovni i zemaqski svet. „Kao takav, dvoglavi orao vremenom, zakqu~no sa po~etkom 13. veka, postaje simbol koji je privilegija carstva, na neki na~in atribut i simbol carstva, jer carstvo izra`ava simfoniju izme|u nebeskog i zemaqskog”, pri~a Acovi}. Dvoglavi orao bio je za{titni znak pripadnosti carskom dostojanstvu i bio je vezan i za vladarske ~inove koji proisti~u iz carstva, kao {to je despot, se-

Dinastija Nemawi}a, koristila je srebrnu verziju dvoglavog orla, a koristile su ga i druge sredwovekovne plemi}ke porodice sa ovih prostora, me|u kojima su Mrwav~evi}i, Lazarevi}i, Kastrioti}i. Kasnije, u 19. veku, kada je Srbija 1878. dobila samostalnost i 1882. progla{ena kraqevinom, dvoglavi orao postaje dr`avni grb. Osim Srbije, dvoglavog orla kao dr`avni simobol koriste Albanci, Crnogorci i Rusi. Dvoglavi orao u Albaniji vezuje se za Skenderbega. Acovi} tvrdi da dvoglavi orao u Albaniji ima identi~no istorijsko zna~ewe kao drugim zemqama, ali da danas simbolizuje iskqu~ivo Skenderbega. Kada je o Rusiji re~, prvo poznato pojavqivawe dvoglavog orla u Rusiji datira iz kasnog 15. veka, dok je u Crnoj Gori kori{}en od vremena dinastije Petrovi}. M. T.

RASADNIK ZNAMENITIH SRBA NAPUNIO 230 GODINA:

Karlova~ka gimnazija proslavqa veliki jubilej Da nije bilo odlu~nosti mitropolita Stefana Stratimirovi}a (1757-1836) i dare`qivosti ~uvenog karlova~kog gra|anina, trgovca Dimitrija Anastasijevi}a Sabova, pitawe je da li bi u srcu srpske kulture i duhovnosti, Sremskim Karlovcima, pre ravno 230 godina bila osnovana prva srpska, nadaleko ~uvena Karlova~ka gimnazija. Sve to pre vi{e od dva veka Poveqom od 11. oktobra 1791. odobrio je car Leopold Drugi u vreme Habsbur{kog carstva. Od tada i Jovana Grosa, prvog wenog direktora, do dana{weg Branka Stojkova, koji je kao i mnogi wegovi prethodnici pre{ao put od |aka ove {kole, profesorske karijere u woj, do wenog rukovodioca, kroz gimnaziju su pro{le hiqade i hiqade u~enika. Mnogi na{i znameniti

qudi bili su karlova~ki |aci i profesori, a me|u wima i Branko Radi~evi}, Vasa Staji}, Jovan Sterija Popovi}, Milan Jovanovi} Batut, Jovan @ivanovi}, Borislav Mihajlovi} Mihiz, Dejan Medakovi}, Vida Ogwenovi}... - [kola je prolazila kroz razne periode, ratove, bolesti, razli~ita ure|ewa, ali je opstala - ka`e direktor Stojkov.

- Dobro je {to smo uvek bili svesni lepe tradicije, a pro{le generacije ne zaboravqaju svoju Gimnaziju i rado dolaze. U godini velikog jubileja, Muzej grada Novog Sada je uprili~io dve izlo`be o najstarijoj gimnaziji kod Srba, predstavqaju}i wen bogat i zanimqiv istorijat od po~etaka u starim zgradama u Normalnoj, a potom i u Latinskoj

{koli, odakle se posle veka, zahvaquju}i bra}i An|eli}, preselila u novo, sada{we zdawe. Izgra|eno je prema projektu budimpe{tanskog arhitekte Germana An|eli}a i wegovog brata Stevana u stilu srpskih sredwovekovnih manastira. Izlo`ena su razna dokumenta, u~eni~ke sveske, Poveqa cara Leopolda Drugog, pe~at sa grbom Karlova~ke gimnazije, kqu~ od kapije {kole, fotografije direktora, maturski panoi, me|u kojima je i onaj na kojem je sa drugovima Paulina Ma{irevi}, prva devojka koja je juna 1918. polo`ila ispit zrelosti, i to sa odlikom. Wen primer sledile su Olga Mili} i Teodora Petrovi}. Do sredine 19. veka Gimnazija je bila {estogodi{wa {kola, a sedmi i osmi razred uvedeni su 1852. i 1853. godine.

Najstarija gimnazija u srpskom narodu, prema re~ima Dejana \ur|eva, prepoznatqiva je i po svojim zbirkama, biblioteci, fondovima. Zahvaquju}i darovima i angaòvawu velikih srpskih slikara, stvorena je zna~ajna zbirka portreta arhijereja, direktora, profesora i dobrotvora Karlova~ke gimnazije. - Biblioteka raspolaè fondom od 18.198 kwiga - sa ponosom isti~e \ur|ev, ina~e profesor istorije u Karlova~koj gimnaziji, dodaju}i da su mnogo kwièvnici i nau~nici prve primerke svojih dela, direktno iz {tampe, poklawali Gimnaziji. - Jedno od malobrojnih fototipskih izdawa Miroslavqevog jevan|eqa iz 1897. Gimnaziji je poklonio kraq Aleksandar Obrenovi} prilikom posete. R. N.

êtvrtak 4.4.novembar êtvrtak decembar 2020. 27 êtvrtak10. novembar2021. 2021. 27

ZDRAVQE ZRAVQE

[qiva je najja~i antioksidans

Osteopenija:

Kako je sase}i u korenu i spre~iti propadawe i krhkost kostiju! Vremenom se smawuje ko{tana masa, ali i mi{i}na masa ako se redovno ne ve`ba. Kao odgovor na ve`bu, kosti po~iwu ponovo da se formiraju Osteopenija je stawe kostiju koje prethodi pojavi osteoporoze. Termin osteopenija koristi se za definisawe gustine kostiju koja je mawa od normalne. Kod osteoporoze gustina kostiju je toliko niska da postoji ozbiqna opasnost od preloma ~ak i pod uobi~ajenim okolnostima. U nekim slu~ajevima kosti postaju toliko krhke da se mogu prelomiti tokom svakodnevnih aktivnosti. Takav gubitak ko{tane mase karakteristi~an je za starije osobe, a izra`eniji je kod `ena nego kod mu{karaca i to u periodu postmenopauze.

LEÊWE JE NAJBOQE POÊTI SA POJAVOM OSTEOPENIJE Na prvom mestu, neophodno je pove}ati unos kalcijuma i redovno se izlagati sun~evim zracima da bi se organizmu obezbedila dovoqna koli~ina vitamina D, jer su ovo dva najbitnija faktora koja odràvaju zdravqe kostiju i podiù nivo gusto}e kostiju. Zatim sledi magnezijum koji podsti~e apsorpciju kalcijuma. Ako wega nema dovoqno, moè se desiti da najve}i deo

DOMA]A KUJNA

Recept

Slana torta POTREBNO JE:

600 g pile}eg belog mesa 2 tikvice 2 {argarepe 1 jaje 1 ka{i~ica soli 1/2 ka{i~ice bibera 4 kri{ke hleba 1 dl mleka 50 g ka~kavaqa 1 ~en belog luka 2 ka{ike per{unovog lista 2 ka{ike prezli malo uqa

Priprema: Priprema: Tikvice, {argarepu o~istiti, iseckati na kockice i kuvati 10 minuta u posoqenoj vodi i ocediti. U posudu staviti mlevenu piletinu, seckan beli luk, per{unov list, hleb potopqen u mleku, jaje, ka~kavaq i ohla|eno povr}e. Dobro izme{ati i sipati u kalup za pe~ewe namazan uqem i posut prezlama. Pe}i 50 minuta na 180 stepeni. Ja sam pravila od pola mere da vidim kako }e da bude.

Zdrava kost

Osteopenija

une{enog kalcijuma jednostavno pro|e" " kroz organizam. Naro~ito je zeleno lisnato povr}e bogat izvor vitamina K, beta karotina, vitamina C, kalcijuma i magnezijuma. Vitamin K je odgovoran za formirawe osteokalcina, proteina koji pove}ava koli~inu kalcijuma koji je ukqu~en u mineralizaciju kostiju. Optimalni unos kalcijuma je 1.000 mg do 1.500 mg dnevno. Kad nivo kalcijuma u krvi padne, simptomi koji se osete su gr~evi u mi{i}ima, nesanica, premor, karijes i povi{eni krvni pritisak. U borbi sa osteoporozom nezaobilazna je redovna fizi~ka aktivnost, koja je uostalom po`eqna u svakom `ivotnom dobu. Fizi~kom aktivno{}u se poboq{ava mi{i}na masa koja }e pomo}i funkcionisawe ko{tanog sistema. Vremenom se smawuje ko{tana masa, ali i mi{i}na masa ako se redovno ne ve`ba. Kao odgovor na ve`bu, kosti po~iwu ponovo da se formiraju.

LE^EWE I PREVENCIJA Za prevenciju i le~ewe osteoporoze

moète koristiti razli~ite ve`be, ali dizawe tegova se pokazalo posebno delotvorno za formirawe sna`nih kostiju. Poznati su brojni narodni lekovi za ublaàvawe i smawewe poroznosti ko{tanog sistema. Uvek treba imati na umu da je osteoporoza nastala u duèm periodu pa ni le~ewe ne moè pokazati odmah rezultate. Upornost }e sigurno dovesti do pozitivnih rezultata. Za le~ewe osteoporoze kuka najboqe su se pokazale biqke: piskavica, kantarion, kopriva, hajdu~ka trava, ruzmarin, kleka, zova, breza, iglice bora. Za le~ewe osteoporoze rebara najboqe su se pokazale biqke: plu}wak, kantarion, kleka, iglice bora. Za le~ewe osteoporoze ki~me i ramena najboqe su se pokazale biqke: breza, orahov list, cvet divqeg kestena, orahov list, pelin, hajdu~ka trava, iglice jele i bora. Trava piskavica je najboqa za izgradwu kostiju a laneno seme je odli~an izvor estrogena. S. G.

Kada promene na koì ukazuju na zdravstvene probleme? Koà je najva`niji organ na telu koji {titi unutra{we organe. Stawe koè moè biti pokazateq mnogih problema s unutra{wim organima, a neke od znakova koje nam koà {aqe ~esto znamo da zanemarimo. Kojih su to 6 promena na koì koje ve}ina nas ne povezuje sa zdravstvenim problemima, a na koje bi upravo iz tog razloga trebalo obratiti pa`wu? 1. BORE SMEJALICE OKO OÎJU Osim {to ukazuju na to da se puno smejete, bore smejalice oko o~iju mogu da otkriju i da treba proveriti vid jer te crte mogu nastati i od previ{e ~kiqewa, {to moè ukazati na

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Plu}wak je jedna od 8 biqaka koja zauzima visoko mesto kod problema sa bolestima plu}a. Ova biqka raste u svetlim planinskim {umama, uz potoke i blizu izvora a spada u grupu trajnih zeqastih biqaka. U narodnoj medicini za lek se koristi list u sve`em ili suvom stawu. Bere se u maju i junu a su{i se u hladu na promajnom mestu. Osu{ena biqka mo`e se upotrebqavati tokom cele godine. Me|u osam najzna~ajnijih biqaka za bolesti plu}a, ova biqka zauzima veoma visoko mesto. U narodnoj medicini naj~e{}e se koristi kod problema ka{qa jer omogu}ava lak{e iska{qavawe i odvajawe sekreta iz najdubqih partija plu}a. Ujedno, ova biqka ima antiupalno dejstvo na plu}ni parenhim

ti da vam je vid oslabio, 2. TAMNIJA KO@A NA VRATU I PAZUHU Ako je na nekim delovima na vratu i ispod pazuha koà postala tamnija, to moè upu}ivati na dijabetes ili probleme sa {titwa~om. Poreme}aj u pigmentaciji koè ~esto se manifestuje na pregibima i naborima koè te je uobi~ajen kod qudi s povi{enim rizikom od dijabetesa tipa 2. 3. JAKO BLEDA KO@A Ako vam je koà postala primetno ble|a to moè biti pokazateq hroni~ne anemije, jednog od najve}ih uzroka blede koè. Anemiju, stawe u kojem telo ne proizvodi

Iako se {qive masovno koriste za xem, su{e se ili se od wih pe~e rakija, najboqe je da se jedu sveè jer imaju najja~a antioksidativna svojstva me|u vo}em. Izuzetno pogoduju zdravqu creva jer podsti~u varewe i ubrzavaju metabolizam. Plavi plodovi bogati su mnogim vitaminima i mineralima. Ipak, najve}a hranqiva vrednost {qive je u obiqu dijetnih vlakana koje sadrì. Re~ je o posebnoj vrsti ugqenih hidrata koje, za razliku od saharoze, glukoze, fruktoze, skroba i drugih {e}era, qudski organizam ne moè da svari ve} ih resorbuje. Zato dijetna vlakna ili balastne materije prolaze kroz èludac, tanko i debelo crevo u nepromewenom obliku. Wihov uticaj na zdravqe je vi{estruk i predstavqaju vaàn faktor u prevenciji bolesti, a naro~ito u sniàvawu povi{enog holesterola. Nutricionisti zdravima preporu~uju pet do {est {qiva tri do ~etiri puta nedeqno, a dijabeti~arima znatno mawe, zavisno od trenutnog nivoa {e}era u krvi. Pozitivan uticaj na zdravqe, naro~ito protiv zatvora, imaju suve {qive. Razlog je {to se u wima nalazi koncentrovan sorbitol (vrsta {e}era) i vlakna koja im daju ve}i laksativni efekat u odnosu na sveè. [qiva pripada porodici plavo-qubi~astog vo}a i povr}a. Stru~waci za ishranu kaù da namirnice ove boje sadrè jediwewa koja smawuju izlu~ivawe histamina, a ~ije povi{ene vrednosti mogu da uzrokuju nesanicu i poreme}aj raspoloèwa.

dovoqno crvenih krvnih zrnaca, moè uzrokovati nedovolan unos gvo`|a, folne kiseline i vitamina B12, ali moè biti uzrokovana i genetski. 4. PEGE Pege mogu zna~iti da je DNA koè previ{e o{te}en ultraqubi~astim zrakama. Neki qudi su geneti~ki skloniji pegama, ali one mogu biti i rezultat izlagawa suncu te mogu da potamne ako se dodatno izlaù UV zrakama. 5. SUVA KO@A Suva koè moè ukazivati na dehidraciju, odnosno na to da ne unosite dovoqno vode u organizam ili da unosite previ{e kofeina i alkohola. Moè do}i i do kontradiktorne situacije - poja~anog nastanka bubuqica jer koà poku{ava da proizvede vi{e masno}e kako bi nadoknadila nedostatak vode. 6. AKNE OKO USTA I NA BRADI Pojava akni na ovom delu lica mogu biti pokazateq policisti~nih jajnika, poreme}aja endokrinog ssistema koji moè uzrokovati neplodnost. Ako se akne oko usta i na bradi konstantno pojavquju, pra}ene neredovni menstrualnim ciklusima, posetite lekara. S. G.

Le~ewe biqem Plu}wak

Pulmonaria officinalis pa se moè koristiti i kod akutnog bronhitisa, promuklosti a povoqno deluje i kod astme. Pored ovoga, ona se koristi i kod akutnih proliva a primewena spoqa moè se koristiti i kod skupqawa tkiva i brèg zarastawa rana. Po nekim autorima, ova biqka ima povoqno dejstvo i na mokra}nu be{iku i rad bubrega i creva. Plu}wak se koristi kao samostalna biqka ali i kao dodatna kompo-

nenta u mnogim me{avinama ~ajeva jer svojim dejstvom omogu}ava br`u sanaciju bolesti. Pored toga {to se koristi kao lek, list ove biqke neke doma}ice koriste i kao sezonsku salatu ili se pripremaju kao varivo. Receptura ~aja: Jednu kafenu ka{i~icu plu}waka preliti sa 2 dcl hladne vode, zagrejati do kqu~awa, zatim skloniti sa vatre i ostaviti da stoji 10 minuta, procediti. Piti 3-4 puta dnevno po jednu {oqu ~aja zasla|enog medom. Ovako pripremqen ~aj mo`e se koristiti sve dok postoji problem radi koga ga pijete.

28 ^etvrtak 4. novembar novembar 2021. 10. decembar2021. 2020. ^etvrtak 4.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 JEDNO HEMIJSKO NEODIM JEDIWEWE

STARIJI ITALIJANSKI GLUMAC, ALBERTO

SEVER JEDNA NOTA

[PANSKI KO[ARKA[ GASOL

PARAZITI U TELU DRUGOG ORGANIZMA BIV[I SRPSKI FUDBALER DR@AVA NA PIRINEJSKOM POLUOSTRVU

AMPER

RATKO ODMILA

AKADEMIJA NAUKA (SKR.)

NANETI NEKOME VELIKU [TETU (IZRAZ)

IGRA IZME\U DVA PARA TENISERA STANOVGRAD U NICA APATINA KANADI

ZAVODNICA (ENGL.) GRADI] KOD DUBROVNIKA MALI REDOVI SRPSKI PISAC, @ARKO

Sr Gl pski as SUMPOR

LEPO VRSTA RAZVIJENI NEOTROVQUDI NE ZMIJE AUSTRIJA NE RAZVIJATI SE, STAGNIRATI LEKOVITA BIQKA

GL. GRAD GR^KE DRU[TVENA SAMOZA[TITA TEMPERATURA OMAMITI NEKOGA PI]EM

AGRO- INDU- AMERI^KI STRIJSKI GLUMAC KOMBINAT 19. I 27. SLO(SKR.) VO AZBUKE 4. I 1. VOKAL FRANC. SLIKAR DELAKROA ZACEPQENO MESTO, ZASEK ASTATIN

GLAVICA BREGA (POKR.) GRAD U SLOVENIJI TRE]I I DRUGI VOKAL

MEKSI^KI GITARISTA KARLOS NATRIJUM

USE^ENO MESTO U BRDU

Sr Gl pski as

ALUMINIJUM IN\IJA

PREMA RADNICI NA BU[ILICI

PAN^EVO VRSTA TKANINE

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE

TE@INA ROBE BEZ AMBALA@E BELGIJA

SKO^ITI NA NE[TO REOMIR

POROD @IVOTIWA, OKOT

ISPLA]IVAWE

VRSTA JU@NOG VO]A BRAT ODMILA

TOPOLA ZAPAD

MA\ARSKI PISAC, LAJO[ LITAR

INOSLAVA MRK, ODMILA ZAGASIT

VRSTA KAU^UKA (ENGL.)

STANOVNIK PERASTA

NEMA^KI OSNOVNA PISAC AMERCIJUM ENGLESKI PISAC, INDIJSKA BAJKI SOMERSET RELIGIJA GRIM

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 DVOSLO@NA METRI^KA STOPA

KOJI NIJE UPRQAN

RIMSKI BOG QUBAVI (MIT.)

FRANC. PEVA^ MONTAN MESTO KOD JAGODINE

KELVIN

SRPSKI BOLIKO[ARKA[ VIJSKI URANIJUM SA SLIKE DR@AVNIK

PO^ETI RADITI

PREVREMEN

14. I 2. SLOVO AZBUKE

Sr Gl pski as MIRNI, KROTKI

ILIJA ODMILA

SRPSKO MU[KO IME TURSKA

GLUMAC, AFLEK 22. I 17. SLOVO AZBUKE LEKAR KOJI VR[I PORO\AJE

BLENUTI, ZURITI KOJE SU NA LEVOJ STRANI

BILIJARSKI [TAP OPERSKA PEVA^ICA POLAK

VRSTA KRISTALNIH STENA TOBIJAS, KRA]E

NA TOM MESTU LEGURA BAKRA, BRONZA

Sr Gl pski as

FIGURA ^OVEKA OD SNEGA

1 2 3 4 5 6 7

VELIKAREKAU SIBIRU UZVIK BOLA

KENIJA BIZMUT

STANI[TE (GR^.) DRVENI OKVIR VRATA

GAS ZA OSVETQEWE

TOPOLA BIV[I KENIJSKI ATLETI^AR MAJK

LEK ZA SR^ANE BOLESTI (MED.) BIV[A RUSKA TAKMI^ARKA U UMETNI^KOM KLIZAWU BEZ PRQAV[TINE VRSTA 28. I 12. SLOVO AZBUKE ODE]E SEKRET STARIH PTICA KO- NEKIH PRERIMQANA JA SE HRA- @IVARA, NI OSAMA (MN.) MO[US

IZBOR IZME\U DVE MOGU]NOSTI

FR. PISAC FRANSOA GLASAN SMEH (MN.)

SRPSKI MUZI^AR I PEVA^ ARAPSKI POGLAVAR

OSNOVNA [KOLA (SKR.)

AMERI^KI FILOZOF, ^ARLS SANDERS

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

DOSADNI KU]NI INSEKTI 28. SLOVO AZBUKE

BISERKA ODMILA LUKSEMBURG DIMNI^AR

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO S, ENDOPARAZITI, ANDORA, ANANAS, TO, DUBL, VAMP, ZILAHI, RECI, AL, L, PA, KA, ATINA, A, ADAM BOLDVIN, T, S, TAPKATI U MESTU, OA, MILICA MIL[A, ZACEP, USEK, SANTANA, TR@I^, KOT, NASKO^ITI, NETO, PERA[TANIN, EBONIT

T ena el grad ci dec izm godi

N Pla genu jo{ Par DNK ri~ stil bi k lic DNK U net vid dru „ na na sti“ N met ko` mum mu{ ko` vi{ stan

Skandinavka 2: VODORAVNO JAMB, NEUPRQAN, AMOR, IV, RABLE, K, MARKO KON, TO, O[, MIOMIR, BEN, BETA-BLOKATOR, IRINA RODWINA, ^K, ZIJATI, TAK, PITOMI, LAKOLITI, TU, EKO-SISTEM, KE, IRTI[, RAGASTOV, BISA, MUVE, SNE[KO BELI], OXA^AR Ukr{tenica: VODORAVNO ATLANTSKI OKEAN, LE, PORTABL, GRO, STORNIRATI, BK, ULF, MILADA, GIT, LA, SANITAR, RTI, A, NINA SENI^AR, ZVERL, ]OSI]

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Jedan okean, Atlantik, 2. Auto-oznaka za Leskovac - Koji se moè prenositi (franc.) - Glavni deo neke celine, 3. Poni{titi kwiènu stavku - Bokserski klub (skr.), 4. Biv{i nema~ki fudbaler Kirsten - Srpsko ènsko ime - Masa za gitovawe, 5. Simbol lantana Sanitetlija, sanitarac - Mesto u Srbiji kod Gu~e, 6. Oznaka za amper - Srpska manekenka, 7. Krvolo~ne ìvotiwe - Oznaka za tonu - Srpski pisac, Dobrica. USPRAVNO: 1. Ameri~ki glumac Pa}ino - Mesto za ulaèwe, 2. Srpski nau~nik, Nikola - Oznaka za volumen, 3. Oznaka za litar - 22. i 25. slovo azbuke - Srpska odre~na re~, 4. Filipinsko ostrvo sa istoimenim vulkanom Mle~ni proizvod, 5. Germanski narod u Evropi iz sredweg veka, 6. Starija operska peva~ica iz Hrvatske, Milka, 7. Pisac lepog stila, 8. Jedan borila~ki sport, 9. Grad u Nigeriji, 10. Mali oltar, oltarak, 11. Oznaka za kelvin - Sastavni veznik - Dvadesetosmo i osamnaesto slovo azbuke, 12. Sedmo i 4. slovo azbuke - Nema~ki pisac, Ginter (1927-2015), 13. Izborne sudije (lat.), 14. Ro`nati deo prsta (mn.) - 23. slovo azbuke.

ZANIMQIVOSTI

êtvrtak 2020. 29 êtvrtak10. 4. decembar novembar 2021. stena poznatih kao anhidriti, navode nau~nici. To je stvorilo „pokrov“ koji je prekrio celu planetu, smawuju}i ulazak Sun~eve toplote i svetla, {to je dovelo do dugoro~nog hla|ewa Zemqe. Prema nalazima nau~nika, prose~na temperatura u tropskom delu pala je sa 27 na samo pet stepeni Celzijusa. Zbog prigu{ene Sun~eve svetlosti oteàna je bila i fotosinteza, pa je kolabirao lanac ishrane na kopnu i u okeanima, zbog ~ega je izumro veliki broj ìvotiwskih vrsta.

^iksulub krater u Meksi~kom zalivu, na poluostrvu Jukatan mesto je za koje se pretpostavqa da je bilo epicentar udara asteroida. Izu~avaju}i wegovu geologiju, kao i geologiju na drugim krajevima planete, nau~nici su napravili najverovatniji scenario {ta se dogodilo tokom samog udara, ali i u godinama koje su sledile.

ASTEROID PRE^NIKA 12 KILOMETARA POGODIO ZEMQU Asteroid koji je tada udario u Zemqu imao je pre~nik od oko 12 kilometara i kretao se brzinom od 43.000 kilometara na sat, a zemqu je, kako su utvrdili nau~nici, pogodio pod najgorim mogu}im uglom, ka`e [on Gulik, profesor Instituta za geofiziku Univerziteta u Teksasu. Udar asteroida napravio je krater pre~nika 200 kilometara. Ugao od 60 stepeni u odnosu na horizont, pod kojim je asteroid udario u na{u planetu, bio je najdestruktivniji mogu}i, jer je omogu}io izbacivawe velikih koli~ina pra{ine i aerosola u atmosferu, navodi Gulik. Nau~nici su do tih saznawa do{li prou~avaju}i asimetri~nu strukturu kratera, poziciju izba~enih stena, jedinstvene sekvence sedimenata, kao i nedostatak posebne vrste stewa, poznate kao evaporati, kao {to su halit i gips. Prema wihovom zakqu~ku, udar asteroida doveo je do toga da evaporati ispare, i poslao je 325 gigatona sumpora, u vidu sumpornih aerosola i 435 gigatona ugqen-dioksida u atmosferu.

CUNAMIJI, SUMPORNE KI[E, PO@ARI...

Kako je izgledao udar asteroida koji je ubio dinosauruse

Asteroid koji je pogodio Zemqu pre 66 miliona godina doveo je do petog masovnog istrebqewa, koje je odnelo oko 80 odsto `ivih vrsta na planeti, a jedna od `rtava bili su i dinosaurusi. Nau~nici su poku{ali da rekonstrui{u kako je izgledao udar tog asteroida

POKROV KOJI JE PREKRIO CELU PLANETU Materijal izba~en u atmosferu sastojao se uglavnom od stena koje su isparile i kapqica sumporne kiseline, koja je nastala otapawem sulfatnih morskih

Osim toga, do{lo je do smrtonosnih kiselih ki{a koje su padale danima posle udara asteroida. Te kisele ki{e uni{tavale su morske ìvotiwe koje su ìvele u gorwim slojevima okeana, jezera i reka. Udar je izazvao i velike cunamije, a prvi udar imao je visinu od ~ak kilometar i po i kretao se brzinom od 143 kilometra na sat. I na udaqenim delovima svetskih okeana zabeleèni su cunamiji koji su imali visinu od ~etiri do 15 metara. Nau~nici su do ovog saznawa do{li prou~avaju}i sedimentne stene u ameri~koj dràvi Luizijani. Uàreno stewe koje je izba~eno u atmosferu, a potom je padalo na tlo, dovelo je do serije {umskih poàra, ~iji su dim i pepeo dodatno doprineli zatamwivawu Sun~eve svetlosti. Da se ovaj udar asteroida dogodio pre 66 miliona godina, nau~nici su utvrdili na osnovu sedimenata iz tog perioda, koji sadrè naslage iridijuma, elementa veoma retkog na Zemqi, ali ~estog u asteroidima. Profesor [on Gulik navodi da su promene u Zemqinoj atmosferi drasti~no uticale na celu planetu i da je hla|ewe trajalo duè od decenije, te je zbog toga do{lo do masovnog izumirawa vrsta.

Koliko su zara|ivali Dostojevski, Tolstoj i Pu{kin? Istina }e vas iznenaditi! Veb-portal Arzamas nedavno je objavio procene {ta bi ruski pisci mogli da kupe od honorara zara|enih od svojih poznatih dela. Ispostavqa se da su prvi ruski profesionalni pisci prili~no dobro zara|ivali. Tolstoj je bio {tedqiv ~ovek, dok su Dostojevski i Pu{kin umeli da tro{e honorare na kocku. Tako je Fjodor Dostojevski za roman „Idiot“ (1868) dobio 7000 rubaqa (u dana{wem novcu to je 7 miliona savremenih rubaqa ili ne{to vi{e od 100.000 dolara). Za taj novac je mogao da kupi: imawe sa hrastovom {umom u Rjazawu, lake ko~ije sa ~etiri sedi{ta, 10 skupocenih ogledala od mahagonija, 10 komoda, 10 kilograma sapuna od anisa, 2 hrastova bureta, 30 fla{a ameri~kog ruma, 160 kilograma engleskog sira, ko`na torba i fla{a crnog mastila. Poznato je da je Dostojevski bio kockar, tako da verovatno ni{ta od ovoga nije kupio.

PU[KIN

DOSTOJEVSKI

TOLSTOJ

Lav Tolstoj je za roman „Ana Karewina“ (1877) dobio duplo vi{e od kolege Dostojevskog. Za 20.000 rubaqa ({to je pribli`no oko 20 miliona dana{wih rubaqa ili preko 300.000 dolara), koliki mu je bio honorar, mogao je da kupi: ku}u u Moskvi, imawe u Rjazawu, 1000 skupocenih cigara, 30 foteqa od mahagonija, 10 pari ~izama od tele}e ko`e, 120 porcelanskih {oqa, 150 ko`nih aktovki, 2 sabqe, 10 kilograma sve}a, 4 velike diwe, 60 ~eli~nih brija~a. I pored tolikog novca, Tolstoj je bio asketa i nije voleo da `ivi na visokoj nozi. Sam je pravio ~izme, a na wegovo imawe Jasna Poqana u Tulskoj oblasti sve te foteqe od mahagonija ne bi ni stale. Izme|u Dostojevskog i Tolstoja je Aleksandar Pu{kin koji

[ta je moglo da se kupi za honorar koji su pisci dobili za svoja najve}a dela poput „Ane Karewine“, „Idiota“, „Evgenija Owegina“ u tada{woj Rusiji?

je za roman „Evgenije Owegin“ (1833) dobio 12.000 rubaqa (ako se prera~una na dana{wi novac to je 10,5 miliona rubaqa ili 166.000 dolara). Za ovaj novac, mogao je sebi da priu{ti: 100 modernih ko{uqa, 200 pari modernih rukavica, 80 kilograma ~aja od suvih cvetova biqaka, mogao je na godinu dana iznajmiti prizemnu drvenu ku}u u centru Moskve i platiti {kolovawe dvoje dece sa dnevnim boravkom. Pu{kin je, poput Dostojevskog, bio strastveni kockar. Omiqena igra mu je bila brix. Wegova strastvena stvarala~ka priroda nagonila ga je da rizikuje, te je samim tim, ruski kwi`evni klasik ~esto imao velike gubitke na kartama. Poznato je da je jednom kao ulog koristio ~ak i rukopis „Evgenija Owegina“. Sre}om, iako je dugo gubio tokom igre, sudbina je ume{ala prste i budu}e remek-delo ipak nije dospelo u tu|e ruke.

SPORT

10.novembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 4.

Drulovi}: Moèmo da dobijemo Portugal i odemo na Mundijal Bliì se dan "D", 14. novembar je "iza }o{ka", Srbija u Lisabonu ima finale za odlazak na Mundijal u Kataru 2022. godine, a Qubinko Drulovi}, pomo}nik selektora Dragana Stojkovi}a Piksija, veruje da }emo igrati na Svetskom prvenstvu. Pobeda nad Portugalom u gostima donosi „orlovima“ direktan plasman na Svetsko prvenstvo, moè i drugi ishod u slu~aju (ne)mogu}eg kiksa Ronalda i drugova u Dablinu tri dana ranije, ali ra~unica je jasna. Ako na{i fudbaleri budu drugi na tabeli u kvalifikacionoj grupi A, onda ih ~eka nikad teì bara` u kojem nema popravnog. Qubinko Drulovi}, trener u stru~nom {tabu reprezentacije, veruje u ostvarewe mundijalskih snova. Selektora Dragana Stojkovi}a Piksija i wegove saradnike moè da raduje odli~na forma „orlova“. „Pratimo sve utakmice na{ih reprezentativaca, hvala Bogu igraju dobro za svoje klubove. Najva`nije nam je da ostanu zdravi. Mislim da Srbija, otkako je Piksi selektor, igra stvarno dobro, gaji ofanzivan fudbal i vlada fantasti~na atmosfera u timu. Nadam se da }e sve ono {to smo radili do sada zavr{iti na naj-

boqi mogu}i na~in u Lisabonu“, kaè Drulovi}. Biv{i reprezentativac svestan je kakvu {ansu imaju pred sobom. „êka nas izuzetno te{ka i vrlo va`na utakmica za obe reprezentacije. Pritisak je i na Portugalu i na Srbiji, ali ja verujem u na{u ekipu i da moèmo da pobedimo u Lisabonu“. Drulovi} je bio selektor nacionalnog tima do 19 godina, sa kojim je osvojio Evropsko prvenstvo u Litvaniji 2013. i dobro je upoznat sa mladim igra~ima koji su sada me|u nosiocima. Stru~ni {tab A reprezentacije poja~ao je krajem avgusta i postao pomo}nik Dragana Stojkovi}. „Piksi me je pozvao i ja sam prihvatio sa velikim zadovoqstvom, mislim da sam se odli~no sna{ao. Imamo super saradwu. Svi iz stru~nog {taba pomaèmo koliko je u na{oj mo}i. Atmosfera je sjajna, imamo pravi timski duh prepoznatqiv na svakom koraku. Uz takav ambijent i ovakav rad, mislim da ova reprezentacija moè mnogo“. Kristijano Ronaldo i drugovi ugosti}e fudbalere Srbije u Lisabonu, na stadionu Benfike, {to }e biti i posledwi me~ kvalifikacija.

^OVI] DIGAO RUKE:

Mi ne mo`emo, neka do|e neko ko mo`e

Crvena zvezda je dobro krenula u sezonu, a onda zahvaquju}i velikom broju povre|enih i bolesnih igra~a rezulati nisu bili na nivou renomea {ampiona Srbije. Svestan je toga i Neboj{a ^ovi} prvi ~ovek kluba, koji je priznao da se nadao boqim rezultatima Crvene zvezde. – O~ekivali smo boqe rezultate, te`ak raspored smo imali u Evroligi. Ra~unali smo na dve pobede. Odigrali smo 11 utakmica za mesec dana. Na sve to nadovezale su se povrede. Dobri} se iz reprezentacije vratio povre|en, pa se Vajt povredio

„Nadam se da }emo imati i malo sportske sre}e da obradujemo na{ narod i sve koji vole Srbiju posle te velike utakmice. Oni su fenomenalna ekipa, ali i mi imamo odli~ne igra~e, mo`da je Portugal za mnoge malo ve}i favorit jer se igra u Lisabonu. Ali, ako budemo igrali kao {to smo do sada, imamo velike {anse da napravimo podvig“. „Nije lako, mi }emo uvek poku{ati {to vi{e da pomognemo, najva`nije je da se Radovan oporavi, da operacija u Istanbu-

lu uspe i da se on vrati porodici. Nadam se da }e biti sve dobro i da }e se skupiti novac za wegovo le~ewe. Radakovi} je divan ~ovek i veliki golman, branio je za Partizan i reprezentaciju, delili smo mnoge lepe trenutke. Naàlost, prolazi kroz te{ku ìvotnu bitku i nadam se da }e brzo da ozdravi. @ivimo u vremenu kakvom ìvimo, ali uvek je lepo da se vidimo, mi smo prijatleji za ceo ìvot“, zavr{io je Drulovi}. N. R.

STANOJEVI]: Nemogu}e je da pobedimo sve do kraja Partizan je ve~itom rivalu pobegao na osam bodova, uz utakmicu vi{e i pobedni~ku seriju koju èli da nastavi. O stawu u klubu govori trener crno-belih Aleksandar Stanojevi}. Strateg kluba iz Humske je svestan da }e se Partizan negde "okliznuti" pre kraja sezone. - Prirodno je da nam zna~i kada Zvezda ne pobedi, kao {to i wima ne zna~i kada mi ne pobedimo. Wihov kiks nam daje jo{ jedan impuls da idemo jo{ ja~e. Ali, ne moè da se dobije svaka utakmica. Nemogu}e je. Mi ne}emo pobediti sve do kraja, to je nemogu}e. Samo {to uvek kaèm igra~ima da moèmo da izgubimo, ali samo na odre|ene na~ine. Moè da se izgubi i izgubi}e se da li zbog terena, vremena, umora, protivnika, ali na{a energija mora da bude na maksimumu, da u|emo u me~ tako da svi to vide, osete. Mi se ne opu{tamo, ja sam uvek obazriv, po{tujemo svakog protivnika. Ali, tek je 15. kolo prvenstva - rekao je Stanojevi}. Crno-bele beleè sjajne rezultate i podr{ka je i vi{e nego potrebna. - Imamo izuzetnu podr{ku, sre}an sam kada su nas navija~i bodrili, recimo, protiv Flore i kada nam nije i{lo kako smo èleli. Ali, mislim da bi

trebalo grobari da prepoznaju ovaj trenutak, da do|u u ve}em broju, jer smatram da smo to zaslu`ili po odnosu, na~inu igre. Ima malo razo~arawa {to nismo u ve}em broju svi zajedno. Nismo ni pola prvenstva pro{li, imamo te{ku borbu pred nama, pa nam je potrebna ve}a i ja~a podr{ka. Mi nismo u{li u Ligu Konferencije, nego su nas navija~i uneli podr{kom protiv So~ija i Santa Klare. To nam i sada treba. S. G.

MESI TRESE KATALONIJU:

Leo najavio povratak u Barselonu u Minhenu. Cirbes i Ivanovi} su vakcinisani dobili koronu. Naporno je, mnogo utakmica, mnogo putovawa. Kalendar mora da se mewa, da se ne{to reformi{e – rekao je ôvi}. Predsednik Zvezde ne krije da finansijski problemi drmaju klub sa Malog Kalemegdana. – Mi nemamo novca za 20 igra~a, vi{e tro{imo nego {to zara|ujemo. Mi nismo u sivoj zoni, nismo dràvni bankomat. Igramo koliko moèmo. Vide}emo, idu izbori, ako mi ne moèmo neka do|e neko ko moè. Te{ko je vreme, sponzora nema u koroni. Steèmo kai{, konstatovao je ôvi}. S. G.

Leo Mesi nije prona{ao sebe u Parizu, sve se glasnije pri~a o wegovom brzom povratku u [paniju, pogotovo ako na klupu sedne wegov dugogodi{wi saigra~ i prijateq ]avi Ernandes. Argentinac bi se rado vratio u Kataloniju, iakos se nije u qubavi rastao sa prvim ~ovekom "Blaugrane". - Niko nije tra`io da igram besplatno tada i mislim da {to je rekao predsednik nije na mestu. To me povredilo jer mislim da nije morao to da ka`e. To tera qude da misle o meni onako kako

ja nisam zaslu`io. Nastavio je u istom ritmu. - Uradio sam sve {to je bilo u mojoj mo}i da ostanem i nikada mi nisu tra`ili da igram za xabe.

Traèno mi je da se odreknem polovine plate i to sam uradio bez ikakvih problema. Bio sam u poziciji da i vi{e pomognem klubu. Moja èqa i èqa porodice je bila da ostanemo u Barseloni - rekao je Mesi. Na pitawe da li bi iz PS@-a mogao da se vrati u Barsu, Mesi je imao spreman odgovor. - Ne znam {ta }u raditi kada mi se ugovor sa PS@-om zavr{i. Ono {to je skoro sigurno je da }emo ponovo ìveti u Barseloni. To èli moja supruga i to ja ho}u - zakqu~io je Mesi. S. G.

SPORT

^etvrtak 2020. 31 ^etvrtak10. 4. decembar novembar 2021.

ZBOG GESTA SRPSKOG FUDBALERA BRUJI ENGLESKA:

„Nije ispravno“

DAN KADA JE RO\EN MARADONA

Se}awe na „Boga fudbala“

Na dan, 30. oktobra 1960. godine, ro|en je po mnogima najboqi fudbaler svih vremena - legendarni Argentinac Dijego Armando Maradona. Legendarni fudbaler preminuo je pre ne{to vi{e od 11 meseci, ali }e ga fudbalski svet zauvek pamtiti. Tokom karijere je odigrao 680 utakmica i postigao 345 golova. Nastupao je za Argentinos juniors, Boku juniors, Barselonu, Seviqu, Napoli i Wuels Old Bojs. Igra~ku karijeru je zavr{io 1997. godine u dresu Boke juniors. Za nacionalni tim upisao je 91 utakmicu i dao 34 gola. Za neke je bio najve}i prevarant, ali wegov gol nazvan „Bo`ja ruka“ protiv Engleske 1986. godine na Svetskom prvenstvu }e se zauvek gledati na video snimcima. Maradonina qubav prema fudbalu rodila se kada je za tre}i ro|endan dobio fudbalsku loptu od ujaka. Nadimak mu je „El pibe de oro“, {to u prevodu na srpski zna~i Zlatni de~ak. Sa 22 godine potpisao je za Barselonu i wegov transfer je sa 7,6 miliona dolara tada oborio rekord. Jedan od najboqih momenata u karijeri mu je bio i gol protiv Crvene zvezde u Beogradu. Wegov dres sa brojem deset iz Napolija je povu~en iz upotrebe, a zbog problema sa kokainom bio je pod 15-mese~nom suspenzijom. O Maradoni je ispevano desetak pesama, od kojih je svakako najpoznatija „Kad bih bio Maradona“, peva Manu ^ao. Vi{e puta je isticao kako je fasciniran Novakom \okovi}em i Emirom Kusturicom, koji je i snimio film o wemu. Dijego Maradona je preminuo 25. novembra u Tigreu od posledica sr~anog udara. Proslavqeni fudbaler preminuo je nekoliko sedmica nakon {to je podvrgnut operaciji mozga. Lekari koji su ga le~ili su i daqe pod istragom zbog sumwe da je tokom wegovog le~ewa bilo dosta gre{aka. S. G.

Fudbaler Man~ester junajteda Nemawa Mati} ve} tre}u godinu zaredom se na{ao u centru pa`we jer je odbio da nosi cvet maka na dresu tokom utakmice svog tima. Mati}ev Junajted je igrao sa Totenhemom, slavili su u Londonu „crveni |avoli“ sa 3:0, a u danu kada su svi fudbaleri koji su se na{li na terenu nosili cvet maka u znak se}awa i sa ciqem odavawa po~asti britanskim vojnicima koji su izgubili ìvot pre svega u Prvom svetskom ratu. Me|utim, u posledwih nekoliko godina taj obi~aj je pro{iren i na sve ostale ratove u kojima su ginuli Britanci, od Koreje, preko Foklandskih Ostrva, do intervencija u okviru NATO pakta, {to ukqu~uje i wihov boravak na Kosovu, u Bosni i Hercegovini… îwenica da ni ove godine nije nosio cvet na dresu nije promakla ni navija~ima ni medijima, pa je nekada{wi zadwi vezni êlsija ve} neko vreme jedna od glavnih tema na dru{tvenim mreàma. Mati} je pojasnio za{to je odbio da ponese, i za{to nikada

ne}e na svoje grudi staviti taj cvet: „Razumem u potpunosti za{to ih qudi nose i po{tujem sva~ije pravo da to u~ini, saose}am sa onima koji su izgubili nekoga u ratu. Me|utim, mene to podse}a na napad koji sam osetio kao 12-godi{wi de~ak dok sam `iveo u Vrelu, kada je moja zemqa bombardovana. Iako sam to ~inio ranije, sada ose}am da

nije ispravno da nosim na svom dresu“, rekao je Mati}. Potom je dodao: „Ne `elim da ponizim taj obi~aj kao simbol ponosa u Britaniji, niti da uvredim bilo koga, me|utim, svako od nas je proizvod sopstvenog vaspitawa, pa je ovo moj li~ni izbor iz spomenutuh razloga. Nadam se da sad svi razumeju moj stav“, istakao je Mati}. N. R.

Dragovi}: Ho}emo da na Marakani obezbedimo prole}e u Evropi Fudbaler Crvene zvezde Aleksandar Dragovi} kaè da wega i ekipu o~ekuje teàk i vaàn me~ sa Mitjilandom u Ligi Evrope. Zvezda posle tri utakmice ima sedam bodova i prva je u grupi sa Mitjilandom, Ludogorecom i Bragom. Me~ sa Dancima se igra u Beogradu u ~etvrtak od 21 sat na Marakani. „Prvi smo u grupi, imamo velike {anse da prezimimo u Evropi, to bi moglo da se re{i ve} na ovom me~u i upravo ta ~iwenica je i vi{e nego dovoqna svakom pravom zvezda{u da bude na tribinama u ~etvrtak. Utakmica pro-

tiv Mitjilanda mo`e mnogo toga da nam donese i da nas dovede na korak od zacrtanog ciqa koji smo postavili na po~etku sezone, a to je evropsko prole}e“, rekao je Dragovi} za klupski sajt.

Austrijanac je naveo i da su crveno-beli sada kompletniji nego u prethodnom okr{aju. Vi{e nije van stroja Aleksandar Katai, tu je i Milan Pavkov, ali i Ri{airo @ivkovi}. „U Danskoj je bilo nere{eno (1:1), imali smo i vo|stvo i pored velikih kadrovskih problema, sada smo kompletniji i verujem da }emo i ovog puta ispo{tovati tradiciju, kako bi Marakana ostala neosvojiva tvr|ava. Igra}emo za navija~e, ostaviti srce na terenu, a verujem uz wihov huk sa tribina i veliku podr{ku sti}i do jo{ jedne evropske pobede“, naglasio je Dragovi}. N. R.

Rasizam bukti Italijom – Navija~i Rome vre|ali Zlatana, on uzvratio: „Ne ~ujem vas, glasnije“ Nema kraja ispadima italijanskih navija~a. Ovoga puta na udaru huligana na{ao se Zlatan Ibrahimovi} koji je postigao evrogol u pobedi Milana nad Romom (2:1). [ve|aninu poreklom iz Bosne i Hercegovine su Romini tifozi skandirali „Zingaro“ {to u prevodu zna~i – ciganin, pa je jasno da je u pitawu rasisti~ka prokokacija. Skandal za skandalom u Seriji A! Nije Zlatan prvi ove sezone koji je do`iveo tako ne{to. Prethodno je isto skandirano Du{anu Vlahovi}u kada je sa Fiorentinom pobedio Atalantu u Bergamu, a nedugo zatim meta je bio i {toper Napolija Kalidu Kulibali. Zlatan je dao povoda qudima koji sebe nazivaju navija~ima da mu skandiraju „Ciganine, ciganine“, nakon {to je u 26. minutu derbi susreta 11. kola Serije A efektnim udarcem iz slobodwaka matirao golmana

Rome Ruija Patrisija. Nisu mogli huligani „vu~ice“ da se pomire s tim da wihovi miqenici gube pa

su se ostrvili za magi~nog Zlatana Ibrahimovi}a koji im, po obi~aju, nije ostao du`an.

Dok se s tribina horski pevalo „Zingaro, zingaro“, Zlatan je nakon {to je proslavio 150. pogodak u Seriji A, a ukupno 400. u nacionalnim prvenstvima, visoko podigao ruke, kao da im je poru~io: „Ne ~ujem vas, glasnije...“. Umesto da poku{a da smiri situaciju i da za{titi Ibrahimovi}a, glavni sudija susreta Fabio Mareska pokazao je `uti karton iskusnom napada~u Milana, koji je ina~e veliki prijateq Sini{e Mihajlovi}a, a poznato je koliko su samo puta istu pesmu navija~i pevali Mihi. Jasno je da Italija nikako ne uspeva da se izbori sa razizmom i da }e ~elnici Serije A pod hitno ne{to morati da preduzmu, s obzirom na to da je ~itava stvar uzela maha i sve je vi{e fudbalera koji trpe uvrede na rasnoj i verskoj osnovi {to je nedopustivo. S. G.

Srbi vladaju Evropom Piksi trqa ruke, a Portugalce boli glava THURSDAY  ^ETVRTAK 4. 11. 2021.

Novak o Australijan openu, Srbiji i `ivotu u Beogradu

Novak \okovi} je ponovo do{ao u Pariz samo sa jednim ciqem: da opet podigne pehar u "Bersiju", kao {to je to ve} ~inio ~ak pet puta do sada u karijeri. Raspoloèn je, vedar, pleni optimizmom i samopouzdawem. Zdrav je, u kondiciji, èqan novih izazova. Na prvom treningu sa Filipom Krajinovi} em sve je pr{talo od dobrog trenisa i vrcalo od pozitivne energije. n Do{li ste da osvojite turnir, zar ne? - Oni koji me dovoqno dugo poznaju, mogu sami da zakqu~e kakve ambicije imam. Uvek najvi{e! Ovo je jedan od najve}ih turnira na svetu, jedan od zlatnih devet mastersa. Imao sam dosta uspeha u pro{losti u ovoj areni. Vra}am se u ovaj grad sa puno lepih emocija i se}awa na Rolan Garos. Moja posledwa poseta Parizu bila je posebna i trijumfalna. Nadam se da }u da nastavim taj niz. n To je prilika i da overite mesto najboqeg na planeti u 2021, {to bi u svetu tenisa bila rekordna, sedma godina? - Borba za broj jedan na kraju godine je u toku. Istina je, imam ve}e {anse od svog protivnika i to su mi, ujedno, i èqa, i ciq na kraju sezone. Naravno, i Dejvis kup. n Moèmo definitivno da najavimo da }ete nastupiti za reprezentaciju? - Velika mi je motivacija da igram za Srbiju. Jedva ~ekam. Dejvis kup i grend slemovi su turniri u koje }u u budu}nosti ulagati najvi{e pa`we. n Raspoloèno ste trenirali s Filipom Krajinovi}em na prvom treningu, pripremaju}i se za po~etak pariskog mastersa, ali i za dubl u Dejvis kupu? - Filip i ja smo dobri drugari. Trudim se da izvu~em maksimalan uìtak iz svega ovoga {to radim. Volim da igram tenis. Volim da se takmi~im. Radujem se izazovima. Trudim se da pristupam me~evima s takvom energijom. Naravno, nije svaki dan isti. Stalno postoje novi emotivni, mentalni i fizi~ki izazovi. Ali, nastojim da sa svojim timom napravim stimulativnu atmosferu. Jer, ìvot tenisera zna da bude ìvot usamqenog ~oveka. êsto se putuje bez porodice. Ve} duè vreme putujem bez dece, tako da su moj tim i svi igra~i s kojima sam u kontaktu moja druga porodica. Iz toga gledam da izvu~em lepe emocije. n Bilo je i suza ove godine, ali ne moè sve u ìvotu da bude maksimalno. Dosada{wi deo sezone, ipak, predstavqa jedan od fantasti~nih perioda u va{oj igri? - Upravo tako! Taj Ju-Es open je bio izuzetno emotivno zahtevan. Bila je velika istorijska prilika i to je dodatno svalilo teret, o~ekivawa i pritisak na mene. To je ne{to {to nisam mogao da potisnem i ignori{em. Jednostavno, bila je previ{e jaka ener-

gija. Ali, u finalu sam osetio ne{to {to nikada pre toga nisam osetio u Wujorku. I, to je najve}a pobeda koju sam odneo, iako sam izgubio me~ od boqeg tenisera tog dana. Odneo sam pobedu na nekom drugom nivou, vi{e qudskom, nego sportskom. Podr{ku koju mi je publika pruìla tog dana, i energija koju sam dobio od we, doveka }u pamtiti. n Svi se pitaju da li }ete da putujete u Australiju, na prvi grend slem slede}e godine? - Iskreno, ne znam! Svake nedeqe bukvalno stiè neka druga informacija. Najavqivali su da }e da iza|u sa zvani~nim saop{tewem pro{le sedmice, ali nisu. Sad se to nekako odlaè, jer se verovatno ~eka da se oglase, {to dràvne strukture, {to regionalne. Dràva Australija moè da dozvoli da se u|e, ali onda u Viktoriji postoji neki potpuno drugi pristup. n Konkretno: ho}ete li i}i, ukoliko vakcina protiv korone bude bila obavezna? - Ni to ne znam! Ne}u da pri~am na tu temu, sve dok ne budem video koji su zvani~ni uslovi. Kada bude iza{lo saop{tewe, onda }u mo}i i da se odlu~im. Jer, u ovom trenutku postoji mnogo naga|awa. Nekoliko meseci se pri~alo o odre|enim uslovima, i onda se dosta toga promenilo, i to na boqe, za vakcinisane igra~e. Izme|u ostalog, da vi{e ne moraju da budu u karantinu. n Va{a odluka se posmatra i iz {ireg konteksta? - Nemam samo obavezu prema sebi, ve} i prema svim ostalim igra~ima, kroz asocijaciju tenisera koju smo osnovali pre vi{e od godinu dana. Kada razmi{qam o odlasku u Australiju i uslovima, razmi{qam i u ime svih ostalih. Smatram da je veoma bitno da, ako se ve} ide u Australiju, uslovi za takmi~ewe budu isti za sve. Jer, ako nisu, onda mora da se razgovara na tu temu, da se vidi {ta ima smisla da se radi. U to treba da budu ukqu~eni i ATP, i VTA i sve ostale interesne organizacije koje u~estvuju u na{em teniskom ekosistemu, a pre svih, igra~i. Moramo da se ujedinimo po tom pitawu, po{to Australija ima dosta rigorozne uslove i mere u odnosu na druge. Vide}emo {ta }e biti, jo{ se ni{ta ne zna. n S porodicom sada ìvite u Srbiji? - Trenutno smo u Beogradu, gde Stefan ide u {kolu, a Tara u pred{kolsku ustanovu. Uìvaju. Imaju svoje drugare, odrastaju u svojoj sredini. Putujemo, izme|u [panije, Monaka i Beograda, ali uglavnom smo u Beogradu. Ova godina je takva. Sre}an sam {to smo porodi~no vi{e u Srbiji, jer mi moji koreni nedostaju. Vi{e od dvadeset godina sam na putu. Sve je to lepo, ~ovek kroz putovawa upozna mnogo kultura, ali nema tog ose}aja koji moè da odmeni onaj kada si kod svoje ku}e. S. G.

Dovoqno je samo naglas izgovoriti wihova imena – Aleksandar Mitrovi} i Du{an Vlahovi} i svima }e na prvu loptu biti jasno da su u~inili to ponovo. Postigli su golove za Fulam, odnosno Fiorentinu. Ali, ovoga puta su maestralne partije krunisali het-trikom {to ih je dovelo u centar pa`we evropskih medija i zadalo glavoboqu Portugalcima. Trqa ruke selektor Srbije Dragan Stojkovi} Piksi, pod ~ijom komandom }e Orlovi izleteti na stadion „@oze Alvalade“ 14. novembra u Lisabonu. îwenica je da ima dve nedeqe do me~a odluke Portugalije i Srbije, koji bi trebalo da odlu~uje o tome ko }e direktno oti}i na Mundijal u Kataru naredne godine, ali i te kako raduje atomska forma u kojoj se nalaze dva prva {pica na{eg nacionalnog tima Mitrovi} i Vlahovi}. Mitrogol je jo{ jednom pokazao da je ro|eni lider, heroj Fulama. Nastavio je Srbin ro|en u Smederevu da terori{e protivni~ke mreè u êmpion{ipu, i sa nova tri pogotka „torpedovao“ je u derbiju Vest Bromvi~ Albion (3:0), ~ime se osamio na vrhu liste najboqih strelaca sa 18 pogodaka. Daleko iza wega na koti 12 nalazi se Brereton iz Blekburna, dok je nekada{wi talenat êlsija i Liverpula Dominik Solanke tre}i sa 11 postignutih golova u drugoj ligi Engleske. Impresivno je da je Mitrovi} stigao do pomenute brojke na samo 15 utakmica i da je postigao identi~an broj pogodaka kao svi fudbaleri Svonsija i Blekburna zajedno. Mitrovi} je pre dve godine postavio li~ni rekord po broju golova u drugom rangu engleskog fudbala, tada je brojao do 26. As Srbije je na dobrom putu da nadma{i rekord êmpion{ipa kada su golovi u jednoj sezoni u pitawu, koji se nalazi u vlasni{tvu Ajvana Tonija. On je kao {pic Brentforda postigao 31 gol protekle sezone. I zaista je te{ko na}i re~i koje bi na pravi na~in opisale sve ono {to dvaput nedeqno u udarnom ritmu êmpion{ipa radi Aleksandar Mitrovi}. Srbin nosi na svojim ~vrstim le|ima Fulam i najzaslu`niji je {to je ekipa druga na tabeli êmpion{ipa sa 32 boda, dok je VBA tre}i sa ~etiri mawe, a prvoplasirani Bornmut ima 37 bodova. Vlahovi} i Mitrovi} terori{u golmane po Evropi

Mitrovi} je dosad u dresu Fulama od sezone 2018/19. postigao 59 golova na 126 utakmica, ali se ne optere}uje brojkama i u tome se ogleda tajna wegovog uspeha. Identi~an je slu~aj i kada se bori za svoju zemqu, gde je apsolutni rekorder sa 43 postignuta gola. Nije samo Aleksandar Mitrovi} obeleìo vikend za nama. Jedno mirno nedeqno fudbalsko popodne „zapalio“ je neverovatnim talentom i ubita~nim ose}ajem za gol Du{an Vlahovi}. Srpska gol-ma{ina iz redova Fiorentine nalazi se u tihom sukobu sa navija~ima i upravom nakon {to je odbio da potpi{e novi, bogatiji ugovor, ali je to ne spre~ava da strogo profesionalno odra|uje svoj posao na terenu. Vlahovi} je svoj, jedinstven, a najva`nije je da je gladan! Da, gladan je golova. Nanizao je ko od {ale tri pogotka u trijumfu „qubi~astih“ nad Specijom (3:0) u 11. kolu Serije A. Srbinov het-trik i osmi gol ove sezone u Seriji A, a ~ak 25. u kalendarskoj godini ponovo su ga lansirale na naslovne strane sportske {tampe, kao i brojnih portala. Pi{e Vlahovi} istoriju u Firenci u svojoj, verovatno posledwoj sezoni na „Artemio Frankiju“ jer je sazreo poput masline na italijanskom suncu, da pre|e u neki ve}i klub. Juventus je tu, odmah iza }o{ka i vreba Srbinov potpis. A {ta je Vlahovi} to uspeo da u~ini u nedequ popodne?! Stigao je do 25. gola u jednoj godini ~ime je ostavio iz sebe legendarnog Gabrijela Omara Batistutu koji je 1998. godine postigao 23 gola, dok je Luka Toni 2006. godine dao jedan vi{e. Trenutno je ispred Ducija samo Kurt Ronalda Harmin koji je dao 27 golova davne 1960. godine. Srbija ima pravo fudbalsko blago i puno razloga za optimizam pred najva`niju utakmicu na putu ka toliko èqenom direktnom plasmanu na Svetsko prvenstvo koje }e 2022. godine biti odràno u Kataru. N. R.