Issuu

Strana

Ko je Majkl Jang, kandidat za ambasadora SAD

u Beogradu?

Majkl Jang iz Jute, kojeg je ameri~ki predsednik Donald Tramp nominovao za ambasadora u Srbiji, stru~wak je za me|unarodno pravo. Ro|en je 1949. godine, doktorirao je na Harvardu, pripadnik je Mormonske crkve i u~esnik u stvarawu mnogobrojnih me|unarodnih ugovora i sporazuma. Prema podacima objavqenim na sajtu Stejt demartmenta, Majkl Jang je predsednik Univerziteta Teksas A&M. Prethodno je bio predsednik Univerziteta Juta i dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Xorx Va{ington, kao i ~lan Kolumbija univerziteta, prenosi N1.

Diplomirao je na Birgam Jang Univerzitetu Brigham Young University, a doktorirao je na Harvardu. Radio je u slu`bi nekada{weg predsednika Vrhovnog suda Vilijama H. Renkvista, a obavqao je i poslove u dr`avnoj administraciji: bio je zamenik podsekretara za ekonomska i poqoprivredna pitawa i ambasador za trgovinu i pitawa `ivotne sredine u Stejt departmentu tokom administracije predsednika Xorxa Bu{a.

[to se ti~e wegove diplomatske karijere, radio je na ugovorima vezanim za ujediwewe Nema~ke, kao i na Severnoameri~kom sporazumu o slobodnoj trgovini (NAFTA) i pregovorima koji su doveli do formirawa Svetske trgovinske organizacije.

Navodi se i da je bio anga`ovan u izradi Konferencije UN o `ivotnoj sredini i razvoju.

Stejt department navodi da je Jang osam godina bio ~lan Ameri~ke komisije za me|unarodne verske slobode, kojom je predsedavao u dva odvojena mandata. ^lan je Saveta za spoqne odnose i ~lan Ameri~ke advokatske fondacije, kao i Advokatske komore dr`ava Wujork i Kalifornija.

Nominacije ambasadora koje predlo`i predsednik SAD treba da razmatra Odbor Senata za inostrane poslove, koji organizuje saslu{awe na kojem kandidat odgovara na pitawa senatora.

SAD nemaju ambasadora u Srbiji od januara 2025. kada je tu poziciju napustio Kristofer Hil.

Za novog ambasadora SAD u martu 2025. bio je nominovan Mark Brnovi} ~ija je kandidatura u oktobru te godine povu~ena, a u januaru 2026. objavqeno je da je Brnovi} umro.

VU^I] ZA „BRAJTBART”: Zbog pragmati~nosti Tramp ubedqivo najpopularniji ameri~ki lider u Srbiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je u intervjuu za ameri~ki portal „Brajtbart” da je Donald Tramp ubedqivo najpopularniji ameri~ki politi~ki lider u Srbiji, i da podr{ka koju je imao me|u gra|anima tokom predsedni~ke kampawe nije zabele`ena nigde drugde u Evropi. Vu~i} je ponovio poziv predsedniku SAD da do|e u Srbiju.

Vu~i} je naveo da je podr{ka Trampu u Srbiji prema{ivala 75 odsto me|u gra|anima koji su pratili ameri~ke izbore, kao i da ta popularnost dolazi pre svega zbog realisti~nog i pragmati~nog pristupa koje ameri~ki predsednik ima.

Link na intervju koji je predsedik Srbije dao za „Brajtbart” podelio je i predsednik SAD Donald Tramp na mre`i Trut Sou{al.

„Bio sam iznena|en kada sam u ameri~kim medijima ~itao da su neke druge evropske zemqe predstavqane kao upori{ta Donalda Trampa. Za nas je bilo o~igledno da je u Srbiji imao ubedqivo najve}u podr{ku. Ona je prema{ivala 75 odsto i takva podr{ka nije postojala ni u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama”, rekao je Vu~i}.

ZA[TO SRBI

PODR@AVAJU TRAMPA

Obja{wavaju}i razloge takvog odnosa gra|ana Srbije prema ameri~kom predsedniku, Vu~i} je naveo da su Srbi `eleli novu vrstu odnosa sa SAD posle decenija pritisaka i nesuglasica.

„Qudi u Srbiji su èleli novi tip odnosa izme|u Sjediwenih Dràva i na{e male zemqe. Amerika je u posledwih trideset godina ~esto bila doìvqavana kao neko ko nas pritiska i

ucewuje, posebno tokom Klintonove ere i bombardovawa. Ipak, Srbi su uvek voleli Ameriku i ameri~ki san i `eleli su novi po~etak u odnosima dve zemqe”, istakao je predsednik Srbije.

Prema wegovim re~ima, Tramp je u Srbiji prepoznat kao politi~ar koji je spreman da otvoreno govori o temama koje su va`ne konzervativnom delu dru{tva.

„Qudi su `eleli jasne i jednostavne poruke koje je slao predsednik Tramp. Tako|e, va`nu ulogu imali su hri{}anske vrednosti i o~uvawe tradicije, {to su gra|ani Srbije veoma cenili”, naveo je Vu~i}.

Dodao je da je podr{ci doprinelo i uverewe da Tramp `eli da okon~a sukobe u svetu.

„Qudi su videli da predsednik Tramp `eli mir izme|u Ukrajine i Rusije i mir u drugim delovima sveta. To su veoma cenili”, rekao je Vu~i}.

Kao dodatni razlog izdvojio je Trampov pragmati~an pristup ekonomiji.

„Gra|ani su prepoznali mogu}nost izgradwe sna`nijih ekonomskih veza sa Sjediwenim Dr`avama. Tramp je veoma pragmati~na i racionalna osoba koja insistira na ekonomiji, investicijama i pove}awu trgovinske razmene.

Zbog toga je i danas mnogo popularniji od bilo kog potencijalnog protivnika wegovom politi~kom pokretu”, ocenio je Vu~i}. Govore}i o odnosima Evrope i administracije u Va{ingtonu, predsednik Srbije je rekao da evropski lideri jo{ nisu u potpunosti razumeli poruke koje dolaze iz Bele ku}e.

„Mnogi su slu{ali ono {to su `eleli da ~uju, a ne ono {to je zaista re~eno. Mislim da pojedini evropski lideri i daqe veruju da }e se sve vratiti na staro posle Trampa. To se ne}e dogoditi. Interesi su se promenili i nadam se da }e se odre}i nostalgije i po~eti da deluju racionalno i pragmati~no”, poru~io je Vu~i}.

POZIV TRAMPU

DA DO\E U SRBIJU

Predsednik Srbije je ponovio i poziv Donaldu Trampu da poseti Beograd, uz tvrdwu da bi bio do~ekan na na~in kakav nije video nigde u svetu.

„Pozivam ga da do|e u Srbiju. Garantujem predsedniku Trampu da }e ovde videti najve}u masu qudi koja ga je ikada do~ekala. Do{lo bi najmawe 100.000 qudi da ga pozdravi i ~uje wegove poruke o boqim odnosima Srbije i Sjediwenih Dr`ava”, rekao je Vu~i}.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} 35 godina ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Po{to je nedavno istr~ao maraton u Tokiju, osamdesettrogodi{wi lekar iz Pirota Vladimir Savi} osvojio je jedno od najva`nijih priznawa - medaqu „[est zvezda”. Jedan je od retkih trka~a na svetu kome je to uspelo u devetoj deceniji. Vladimir dugo `ivi u Sloveniji, ali su mu i daqe najlep{e staze u rodnom selu Krupac, kraj Pirota.

Sa ponosom na grudima nosi medaqu koja je ne samo potvrda da je istr~ao {est najve}ih i najva`nijih maratona na svetu, ve} i simbol pobede nad samim sobom. Maraton je kaè Vladimir potvrda istrajnosti i trijumf li~ne voqe, a on se ovde ne zaustavqa. „U avgustu idem u Australiju u Sidnej, tamo da tr~im maratom, onda slede}eg leta u Kejptaun u ju`noj Africi, to bi bio osmi i onda u [angaju. To bi bio deveti maraton i dobio bi medaqu sa 9 takvih”, kaè dr Vladimir Savi}, maratonac. Za 30 godina trka~kog staà pret~ao je 141 maraton i u~estvovao na oko 900 takmi~ewa. To zah-

teva ozbiqne pripreme za koje mu poma`e lekarsko znawe i iskustvo.

Dr Vladimir Savi} ka`e da svaki dan tr~i razli~ito. “Za vikend tr~im izme|u 30 i 40 km. Ponedeqkom je regeneracijsko tr~awe, pola sata. U utorak je intervalni trening na stadionu. Sredom tr~im po 20 km, ~etvrkom 5-6 km, a petak je tr~awe maratonskom brzinom”, obja{wava on.

A po~eo je da tr~i sasvim slu~ajno tek u 54. godini ìvota. „Ja nikada nisam razmi{qao o tr~awu. Nisam znao za tr~awe. Kad sam bio star 54 godine video sam da imam preveliku teìnu, stomak mi ode malo napred i onda sam odlu~io da nekako smawim to. Najvi{e zna~i dobro zdravqe. Odràvam normalnu telesnu teìnu i ose}am se dobro”, isti~e vreme{ni maratonac. Svoja iskustva Vladimir Savi} podelio je u kwizi „Tr~awe i zdravqe”. A na pitawe do kada }e tr~ati maraton, odgovara: „Dok se moè. Do 100 i nazad.”

DOBAR, LO[, ZAO... I POTPUNO NEUNI[TIV: Klint Istvud puni 96 godina

Pro{lo je vi{e od sedam decenija otkako je prvi put zakora~io pred kamere – Klint Istvud slavi 96. ro|endan! Danas ceweni glumac i rediteq, zapravo nikada nije planirao da se profesionalno bavi filmom.

Vlasnik ~etiri nagrade „Oskar“ Klint Istvud ro|en je 1930. u San Francisku gde je u mladosti bio primoran da radi te{ke fizi~ke poslove. Kasnije je u Oregonu radio kao vatrogasac, a potom i u ~eli~ani u Teksasu, spasilac na pla`i…

Naporan rad, komentari{u poznavaoci wegovog na~ina rada, upravo je oblikovao Klintovu etiku, efikasnost i radnu disciplinu prema kojoj je prepoznatqiv.

Istvud je karijeru glumca zapo~eo 1953. godine, kada je svojom fizi~ki markantnom pojavom ostavio utisak na agente „Univarzala“, sa kojim je i potpisao prvi ugovor.

Me|utim, put do slave nije bio lak, pa tako glumac prvi zapa`eni uspeh ostvaruje 1958. u seriji Rawhide, a poseban preokret u karijeri nastao je sa wegovim putem Italiju i saradwom sa Ser|om Leoneom.

Uloga ^oveka bez imena u Leoneovoj trilogiji (Za {aku dolara, Za dolar vi{e i Dobar, lo{, zao) napravila je od Istvuda u globalnu superzvezdu.

Interesantno je da je Istvud ulogu u prvom filmu igrao za honorar od svega 15.000 dolara.

Anegdota ka`e da je glumac u sva tri dela trilogije nosio jedan isti – pon~o i da ga nikada nije oprao. Objasnio je to re~ima:: „Da sam ga oprao, verovatno bi se raspao”. ^uveni pon~o, glumac danas ~uva u svojoj posebnoj kolekciji.

Istvud je od 1986. do 1988. bio na funkciji gradona~elnika grada Karmela u Kaliforniji. Najpopularniji politi~ki potez bio je ukidawe bizarnog zakona koji je branio konzumirawe sladoleda na ulici.

Poznato je da ve} ~etiri decenije Istvud praktikuje transcendentalnu meditaciju dva puta dnevno, kako bi „lak{e prebrodio ubrzani `ivot i pritisak Holivuda“. Koliko ceni svoj mir i jednostavnost, mo`da pokazuje i to {to je odbio neke vrlo zahtevne uloge poput Xejmsa Bonda i Supermena, jer je jednostavno smatrao da mu takvi likovi – ne pristaju.

STAQINOV VINSKI PODRUM U GRUZIJI:

Na aukciji 40.000 retkih boca iz carske Rusije

Vlada Gruzije prvi put je otvorila zape~a}eni vinski podrum koji je bio nekada u vlasni{tvu Josifa Staqina. Kolekcija od oko 40.000 retkih francuskih i gruzijskih vina, od kojih neka datiraju iz ranog 19. veka, bi}e ponu|ena na aukciji radi finansirawa {kole vinarstva.

Vlada, koja je vlasnik zbirke, planira da proda ovo istorijsko blago i iskoristi prikupqena sredstva za otvarawe svetske {kole za edukaciju o vinu.

Istorija ove kolekcije je podjednako opojna kao i vina koja sadr`i. Wen koren se`e do posledwih ruskih careva, Aleksandra Tre}eg i wegovog sina Nikolaja Drugog, ~iju su zbirku naj~uvenijih vina iz Bordoa boq{evici zaplenili nakon Oktobarske revolucije 1917. godine. Staqin, ro|eni Gruzin i strastveni qubiteq vina, postao je wen ~uvar, postepeno je dopuwavaju}i svojim omiqenim gruzijskim sortama.

EFEKAT DOLASKA RUSA NA TR@I[TE NEKRETNINA:

[ta iznajmquju, a {ta kupuju u Srbiji

Rusi su do sada najvi{e nekretnina kupili u Novom Sadu i Beogradu, ali u agencijama za nekretnine ka`u da su im jako interesantni

i mawi gradovi kao {to su Subotica i Zrewanin, jer vole prirodu i mirne lokacije

U Beogradu u prvom kvartalu 2019. godine kvadrat stana mogao je da se kupi za oko 1.300 evra, a danas u proseku ko{ta 2.000 evra vi{e. U Novom Sadu je pre pandemije korone, koja je dala prvi zamah rastu cena, kvadrat ko{tao 1.225 evra, a danas se u proseku prodaje za oko 2.830 evra.

Drasti~an rast cena nekretnina, a naro~ito zakupa stanova poklapa se sa po~etkom sukoba u Ukrajini, kada je u Srbiju do{ao veliki broj gra|ana iz Ruske Federacije. Prema podacima 4zida, mese~ni najam garsowere u Beogradu u prvom kvartalu 2022. godine je ko{tao 250 evra, dok je do ~etvrtog kvartala cena porasla na 350 evra. Jednosobni stanovi su u tom periodu poskupeli sa 300 na 500 evra, dvosobni sa 450 na 800 evra, a trosobni sa 600, na ~ak 1.000 evra.

Sli~na situacija bila je i u Novom Sadu, gde je rentirawe garsowere od po~etka do kraja 2022. godine poskupelo sa 200 na 280 evra, jednosobnog stana sa 220 na 300 evra, dvosobnog sa 300 na 500 evra, a trosobnog sa 400 na 700 evra.

Dobrica Ili}, vlasnik i direktor agencije Etagi.com, koja je fran{iza najve}e ruske kompanije za nekretnine, koja postoji u 16 zemaqa, ka`e za 4zida da su u me|uvremenu cene zakupa pale, ali da su i daqe ostale na daleko vi{em nivou u odnosu na period pre masovnog dolaska Rusa u Srbiju.

Prema podacima sajta 4zida, trenutno se garsowera u Beogradu mo`e iznajmiti za oko 380 evra, jednosoban stan za oko 450, a dvosoban za oko 700 evra. U Novom Sadu se najmawi stanovi iznajmquju u proseku za oko 280 evra, jednosobni su oko 300, dvosobni 450, trosobni oko 650 evra.

„U prvom naletu dosta vlasnika je izgubilo svoje stalne zakupce, jer su dobili mnogo ve}i novac od Rusa. Me|utim, Rusi su potpisivali ugovore na godinu dana, jer sami nisu znali {ta }e i kako }e, a jedan veliki broj wih se vratio za Rusiju. Zato se i desilo da je posle godinu dana do{lo i do pada cena kirija, i pojavili su se prazni stanovi na tr`i{tu, i onda su prosto morali da koriguju cene, jer je bila velika konkurencija. Postoje predrasude da su svi Rusi bogati, da im nije bitno koja je cena zakupa i da je dovoqno da vla-

snik nekretnine tra`i {to ve}u cenu, ali iz mog iskustva i ovde i u Crnoj Gori, mogu re}i da su oni jako dobro obave{teni i da to vi{e ne prolazi”, ka`e Dobrica Ili}.

On ka`e da su Rusi do sada najvi{e nekretnina kupili u Novom Sadu i Beogradu, ali su im jako interesantni i mawi gradovi kao {to su Subotica i Zrewanin, jer vole prirodu i mirne lokacije. Tako|e im je interesantno i Pan~evo zbog blizine Beograda, kao i Ni{ kao centar juga Srbije. U Ni{u na primer, za osam meseci poslovawa wihove kancelarije ka`e da imaju najve}e interesovawe za ku}e u okolnim ruralnim naseqima.

Oni koji iznajmquju sme{taj uglavnom ga ne mewaju ~esto, ali zavisi od toga kada su i kako do{li, i po kojoj ceni su ga iznajmili. Prvi talas Rusa se tako bazirao na centar grada, a sada je, me|utim, situacija druga~ija, pa biraju i stanove van centralnih zona, koji su povoqniji. S druge strane, Ili} napomiwe da su Rusi navikli na neke prate}e sadr`aje od fitnesa, zajedni~kih prostorija, kovorkinga, tako da se, u principu, dosta wih, ako imaju dovoqan buxet, interesuju za „Beograd na vodi”.

„Generalno jako im je bitno da je mirno, tiho i da je ~isto. Tako|e, ~ak 90 odsto wih ima ku}nog qubimca, bar jednu macu ili kucu”, ka`e Ili}.

ZA[TO OSTAJU U SRBIJI I GDE?

On navodi da ima dosta Rusa kojima se svi|a u na{oj zemqi, a da je izme|u 20 i 30 odsto onih koji su do sada do{li u Srbiju odlu~ilo da ovde kupi nekretninu, dok je deo wih oti{ao negde daqe na zapad ili u neke druge zemqe, a neki su se vratili za Rusiju.

Oni koji su se odlu~ili da ostanu u Srbiji, prilikom kupovine nekretnine radije biraju ku}e, a kada su u pitawu stanovi, prednost daju novogradwi.

„Rusi su navikli da prelaze velika rastojawa, wima je normalno da voze i da putuju sat vremena do posla ili da voze decu u {kolu. Jako cene mir, svako ko mo`e da priu{ti ima ku}u, oni to zovu da~a. Cene porodi~nu atmosferu, mir, ti{inu. Kompleksi koji kod nas postaju popularni, kod wih imaju

tradiciju ve} sigurno du`e od 30 godina. To su kompleksi sa jako dobrom infrastrukturom, sa prodavanicama, restoranima, kafi}ima, sa lepo ure|enim dvori{tima, ogradama, sa zajedni~kim sadr`ajima, kao kondominijum, {to kao tip stanovawa kod nas tek po~iwe da se razvija i to wima nedostaje u na{oj ponudi”, smatra Ili}. Napomiwe da je ipak kqu~no pitawe wihovog buxeta, ali da se stariji lak{e odlu~uju da ostanu u Srbiji, jer im je ovde lepo, zbog sli~nosti jezika i mentaliteta ili zato {to nemaju plate`nu sposobnost da kupe nekretninu negde na zapadu. S druge strane, Srbija kao trajna destinacija za mla|e generacije nije toliko privla~na.

„Imamo dosta mawe razvijenu infrastrukturu od nekih drugih zapadnih zemqa, kao i neke administrativne, ote`avaju}e stvari. [to se ti~e tehnologije, Rusi su ~ak uznapredovali i u odnosu na zapadnu tehnologiju, a kamali u odnosu na nas, i onda je sve ovde wima ~udno i neobi~no. Oni koji su plate`no sposobni, ponekad komentari{u da ne `ele da kupe nekretninu u Beogradu za 350.000 evra, kada recimo, mogu i na Kipru da na|u za toliko novca i da dobiju stalni boravak”, navodi Dobrica Ili}.

On napomiwe da procedura za kupovinu nekretnine u Srbiji su{tinski nije komplikovana. Wima je privla~no to {to zaista imaju mogu}nost da dobiju, privremeni boravak, a potom i stalni, pa ~ak i dr`avqanstvo, iako Ili} napomiwe da se u posledwe vreme nekad te`e dobija.

„Za wih je specifi~no da moraju da kupe ve} postoje}u nekretninu, koja ima adresu, jer moraju negde da budu prijavqeni. Dakle, veliki broj nekretnina za wih otpada, a problem je i {to se najve}i deo onih nekretnina koje vaqaju prodaju odmah, tako da oni imaju malo izbora u tom smislu. Rusi ina~e znaju da moraju, bukvalno, kad naprave kupoprodajni ugovor, odmah da tr~e da plate porez. Te{ko im je objasniti da kod nas to druga~ije funkcioni{e i da treba da ~ekaju re{ewe, jer je kod wih obaveza da se odmah svi dugovi izmire. Po na{oj proceduri ~esto pro|e i po nekoliko meseci, pa su oni u stresu, pitaju da li }e da pla}aju kamate”, ka`e Ili}.

RAZO^ARANI TRAMP I AMERI^KI SAVEZNICI U KONFUZIJI:

Evropski lideri poku{avaju da ublaè Trampove kritike pred samit NATO-a u Ankari, dok su istovremeno dezorijentisani kontradiktornim najavama Va{ingtona o povla~ewu, odnosno novom raspore|ivawu ameri~kih trupa na Starom kontinentu. U rascepu izme|u vazalnog odnosa prema Americi i borbe da spre~e raspad NATO-a, na minulom sastanku u [vedskoj ministri spoqnih poslova evropskih dràva ~lanica Severnoatlantske alijanse poku{ali su da ubede ameri~kog dràvnog sekretara Marka Rubija da ulaù sve svoje napore da preuzmu ve}u odgovornost za kolektivnu odbranu i da pomognu SAD-u u ponovnom otvarawu Ormuskog moreuza.

Pi{e: Nenad Radi~evi}

âk i kada nije prisutan, on ostaje u centru pa`we. [tavi{e, ~ak i kada objavi neku odluku, ve}ina nije sigurna {ta }e ih zapravo do~ekati. I da li }e ubrzo uslediti ponovni preokret. Upravo u takvom oblaku konfuzije oko objave ameri~kog predsednika Donalda Trampa odràn je pro{le nedeqe u [vedskoj sastanak ministara spoqnih poslova dràva ~lanica NATO-a.

Nakon {to je prethodnih nedeqa Tramp najavio ka`wavawe Nema~ke povla~ewem 5.000 ameri~kih vojnika iz Nema~ke, a {ef Pentagona Pit Hegset objavio zaustavqawe raspore|ivawa borbene brigade od 4.000 vojnika u Poqskoj, sastanak u Helsingborgu je vi{e mogao da se opi{e kao diplomatsko kome{awe nego kao uobi~ajeni pripremni samit za godi{wi samit Severnoatlantske alijanse, koji se ove godine odr`ava po~etkom jula u Ankari. Svojevrsnu diplomatsku ko{nicu je presekla Trampova objava na dru{tvenim mre`ama u kojoj je naprasno najavio raspore|ivawe 5.000 ameri~kih vojnika u Poqskoj nakon „uspe{nog izbora sada{weg predsednika Poqske, Karola Navrockog“.

KAKO IZBE]I OBRA^UN U ANKARI

I dok su se poqski ministar spoqnih poslova Radoslav Sikorski i wegove balti~ke kolege zahvaqivali Trampu zbog ja~awa isto~nog krila alijanse, ostali evropski saveznici bili su daleko skepti~niji, ne kriju}i da su poprili~no zbuweni.

Zapravo je konfuzija oko toga da li }e Amerika zaista poslati tenkovsku brigadu u Poqsku vladala i nakon Trampove objave, budu}i da je generalni sekretar NATO-a Mark Rute priznao da „vojni komandanti razra|uju sve detaqe“, dok je ameri~ki dr`avni sekretar Marko Rubio i daqe branio smawewe broja ameri~kih trupa stacioniranih u Evropi.

A „trewa“ je bilo napretek. Nakon Pedra San~eza, Emanuela Makrona i \or|e Meloni, nema~ki kancelar Fridrih Merc je postao posledwi lider EU koji je izgubio Trampovu naklonost, pritom javno izvrnut ruglu i ka`wen povla~ewem 5.000 ameri~kih vojnika iz Nema~ke. Lideri [panije, Francuske i Italije su naqutili Trampa zbog odbijawa da dozvole ameri~koj vojsci da koristi baze na teritorijama wihovih zemaqa za bombardovawe Irana. Merc je, pak, pao u Trampovim o~ima zbog „gafa“, kada je izjavio da „iransko rukovodstvo, posebno takozvana Revolucionarna garda“ u aktuelnom sukobu „poni`ava“ SAD, te da izgleda da Va{ington nema jasnu strategiju kako da iza|u iz ovog rata. Posleratna evropska bezbednosna arhitektura zasnovana na NATO-u i ameri~kom vojnom prisustvu u Evropi sve vi{e biva uzdrmana i sklona padu. Pa je tako i sastanak {efova diplomatija NATO-a u [vedskoj odisao tom atmosferom, ali i nastojawem evropskih saveznika da izglade neslagawa sa Trampovom administracijom kako bi izbegli da predstoje}i samit u turskoj prestonici pretvore u obra~un. Wihov ciq je bio da Rubiju pru`e dovoqno argumenata da ubedi svog {efa u napore

Kako Evropa da spre~i raspad NATO-a

Evrope da preuzme ve}i deo kolektivne odbrane i da podr`i nastavak plovidbe u Ormuskom moreuzu.

Osim toga, evropski ministri su nastojali da poka`u dokaze u pogledu potro{we na odbranu, te da su ispunili obe}awa data Trampu na pro{logodi{wem samitu u Hagu. Kako se pribli`ava samit u Ankari, o~ekuje se da }e ~lanice NATO-a tako|e objaviti velike kupovine oru`ja, posebno od SAD, u nastojawu da se dodvore Beloj ku}i, premda se i ameri~ka odbrambena industrija, poput svog evropskog rivala, bori da pove}a proizvodwu kako bi zadovoqila rastu}u potra`wu.

AMERI^KO BLEFIRAWE

To {to je Tramp od po~etka svog drugog mandata svako malo dovodio u pitawe svoju posve}enost NATO-u i wegovoj klauzuli o uzajamnoj odbrani iz ^lana 5 Va{ingtonskog sporazuma, dovelo je do dugo o~ekivanog pove}awa evropskih izdataka za odbranu. Svojatawem Grenlanda samo je odr`avao strahove evropskih lidera da bi ih ponovo raspirio odlukom o smawewu broja trupa i otkazuju}i isporuke krstare}ih raketa evropskim dr`avama.

Iako je dugogodi{we saveznike u NATO-u nazivao „kukavicama“ zbog nedostatka podr{ke wegovom ratu protiv Irana, Trampov bes se rasplamsao kada su se Francuska, [panija i Italija otvoreno suprotstavile ameri~ko-izraelskim vojnim operacijama odbiv{i da pru`e logisti~ku podr{ku ameri~kom bombardovawu Irana, ali i ameri~kom transferu naoru`awa i municije Izraelu.

âk je i dràvni sekretar Rubio, koji je godinama kao senator bio jedan od najja~ih zagovornika NATO-a, u razgovoru za TV Foks wuz otvoreno istakao da }e alijansa „morati da bude preispitana“, iako je priznao da je ona decenijama Amerikancima „omogu}ila da imamo vojne baze u Evropi koje su nam omogu}ile da projektujemo mo} u razli~ite delove sveta kada je na{a nacionalna bezbednost bila ugroèna“.

Ali, sve ove poruke iz Va{ingtona su o~igledno imale i nameru da se me|u Evropqanima izazove panika, a da Trampova Amerika ne namerava zaista da iz Nema~ke izmesti sada svih ukupno oko 36.400 ameri~kih vojnika, jer upravo oni zajedno sa jo{ toliko lokalno anga`ovanog osobqa i raspore|enim naoru`awem i daqe ~ine kqu~ za projektovawe globalne ameri~ke mo}i, ne samo u Evropi, ve} i na Bliskom istoku i Africi.

Iako su nekad vazduhoplovne baze u Italiji i Turskoj va`ile za kqu~ne za ameri~ke misije na Bliskom istoku, zapravo sva projekcija ameri~ke mo}i na Bliski istok kriti~no zavisi od vojnih instalacija u Nema~koj i Velikoj Britaniji: vazduhoplovne baze Ram{tajn, medicinskog centra u Land{tulu i sedi{ta evropske i afri~ke komande ameri~ke vojske (EUCOM i AFRICOM) u [tutgartu, kao i britanskih

vazduhoplovnih baza Lejkenhit i Ferford. Ove baze nisu prvenstveno namewene odbrani Nema~ke ili Velike Britanije, ve} su strate{ki, logisti~ki i komandni centri koji omogu}avaju projekciju ameri~ke mo}i van Evrope, posebno na Bliskom istoku.

A da su svesni i u Evropi da je i Americi potreban NATO i da su mnoge pretwe zapravo blef, svedo~i izjava finskog predsednika Aleksandra Stuba, koji je nedavno u jednoj debati otvoreno rekao da SAD ne mogu sebi da priu{te da budu van NATO-a iz najmawe dva jednostavna razloga.

„Prvi je nuklearno oru`je koje Rusija ima sto kilometara od granice sa Finskom na Koqskom poluostrvu u Murmanskoj oblasti. Oni koji su u mogu}nosti ne nu`no da kontroli{u, ali da znaju {ta se de{ava na Koqskom poluostrvu, jesu Finci, [ve|ani i Norveàni. Nijedna nuklearna podmornica ne moè da napusti Koqsko poluostrvo a da Norveàni ne znaju to. To nuklearno oruè nije upereno ka Viqnusu, Helsinkiju, Stokholmu ili Oslu. Ono je upereno ka Va{ingtonu, Wujorku, Majamiju i Los An|elesu“, istakao je Stub, dodaju}i da ako ste Amerikanac morate da se zapitate da li treba da sara|ujete sa Fincima, [ve|anima i Norveànima u NATO-u, te da na to pitawe pozitivno odgovorite.

Kao drugi razlog, Stub navodi to da SAD, ako `ele da projektuju mo} na Bliski istok, to ne mogu da ~ine bez evropskih baza.

IGRAWE EVROPSKIM STRAHOVIMA Me|utim, da Va{ington o~igledno `eli da izazove paniku u Evropi videlo se i iz memoranduma Pentagona koji je procureo u javnost, a u kojem su izlo`ene razne opcije za odmazdu protiv evropskih zemaqa zbog neu~estvovawa u ratu u Iranu, poput izbacivawe [panije iz NATO-a i osporavawe britanskog suvereniteta nad Foklandskim ostrvima.

[tavi{e, Trampova administracija je o~igledno na{la pogodan trenutak da povla~ewem simboli~nog broja vojnika zapravo ucewuje Evropu na poqu trgovine, jer zna za wen strah da bi mogla preko no}i da ostane bez ameri~kog nuklearnog ki{obrana nad Evropom.

Trampovi komentari koji sugeri{u da SAD mo`da ne}e po{tovati svoje obaveze prema NATO-u, kao i pretwa brzim povla~ewe ameri~kih trupa iz Evrope, neprestano uve}avaju strah kod evropskih lidera da li }e imati dovoqno vremena da izgrade sopstvene snage i zamene vitalne ameri~ke „snage“, kao {to su obave{tajna i nadzorna sredstva.

Paradoksa li, uprkos ~estom pokretawu teme kako je do{lo vreme da Evropa ostvari strate{ku autonomiju od SAD i izgradi nezavisnu odbranu, na tome se vrlo malo radi. [tavi{e, uprkos tome {to se pomiwe i formirawe evropske vojske, pojedine zemqe nastoje da ta samostalnost bude

{to mawa i da se ipak sve uradi da Evropu {titi ameri~ka vojska. Problemi sa Trampom naterali su evropske dr`ave da uveliko rade na evropskom odbrambenom pregrupisavawu pa se u aprilu u Helsinkiju na privatnoj ve~eri sastalo deset evropskih lidera, me|u kojima su bili i Kir Starmer i Emanuel Makron, kako bi u intimnoj atmosferi razgovarali o te{kom stawu transatlantskog saveza.

I dok lideri Francuske, Velike Britanije, Holandije, Islanda, nordijskih i balti~kih zemaqa poku{avaju da na|u novi model bezbednosne saradwe, uo~qivo je da da Nema~ka i daqe ostaje veran ameri~ki saveznik te da nema~ka baza Ram{tajn, kao najve}a ameri~ka baza u Evropi, bez ikakvih ograni~ewa funkcioni{e kao izuzetno zna~ajan segment ameri~kog-izraelskog bombardovawa, od prebacivawa naoru`awa za Izrael do obave{tajne i logisti~ke podr{ke ameri~kim bombarderima i ratnoj mornarici raspore|enoj na Bliskom istoku. Pitawe ograni~ewa za Amerikance nije postavqeno ~ak i kada je nedavno u govoru predsednik Nema~ke Frank-Valter [tanmajer otvoreno osudio bombardovawe Irana, rekav{i i da veruje da je rat nezakonit.

PLAN B

Budu}i da se o~ekuje da }e SAD smawiti neke vojne kapacitete dostupne NATO-u kao deo Trampove strategije „Amerika na prvom mestu“, neke evropske oru`ane snage prave tajne planove za borbu ne samo bez ameri~ke pomo}i, ve} i bez ve}eg dela infrastrukture komandovawa i kontrole NATO-a.

Budu}i da je ameri~ko vo|stvo „lepak koji dr`i alijansu zajedno“, evropski plan B zahteva mnogo vi{e od obimne nabavke oru`ja. On podrazumeva stvarawe komandne strukture pod kojom bi se Evropqani borili.

Kao alternativna komandna struktura ~esto se pomiwu Zdruène ekspedicione snage (JEF), odbrambena vojna koalicija za brze krizne reakcije koju ~ini deset uglavnom balti~kih i nordijskih zemaqa predvo|enih Velikom Britanijom. Kako je pre tri godine rekao tada{wi komandant Zdruènih ekspedicionih snaga, britanski general-major Xim Moris, ova struktura „moè da reaguje na hitne situacije bez konsenzusa“.

Iako bi ovo moglo da pomogne nordijskim i balti~kim zemqama koje se najvi{e pla{e ruskog udara, problem je {to u JEF-u nedostaju velike sile, poput Francuske, Nema~ke i Poqske, budu}i da britanska vojska ima problema sa finansirawem. Takvi problemi bi se mogli ubla`iti ako bi grupa ukqu~ila Nema~ku, koja enormno pove}ava svoj odbrambeni buxet. Me|utim, veliko je pitawe da li bi Nemci pristali na takvu ulogu, jer nema~ke politi~ke elite nisu rade da zamene ameri~ke trupe nekim oblikom evropskog zajedni~kog odbrambenog okvira. Naprosto, u Berlinu su svesni da bi pravqewe alternative ameri~kom nuklearnom ki{obranu nad Evropom ko{talo stotine milijardi evra.

Konkretno, visoka cena strate{ke autonomije Evrope bila bi politi~ki neprihvatqiva, naro~ito zemqama poput Nema~ke ili Francuske, jer bi izdvajawa za odbranu morala da sko~e sa dva na deset procenata bruto dru{tvenog proizvoda, {to bi na francuskih predsedni~kim izborima slede}e godine i nema~kim parlamentarnim izborima za tri godine zbrisalo sa politi~ke scene kandidate i stranke koji bi predlo`ili takvo re{ewe bira~ima u mirnodopsko vreme.

Upravo zbog toga su mnogi evropski lideri spremni da trpe Trampove uvrede i poni`ewa, nastoje}i da kako-tako odr`e funkcionisawe NATO-a. Tramp: Sporazum

Tramp: Sporazum sa Iranom mogu} slede}e nedeqe

Teheran preti otvarawem novih frontova i uslovqava nastavak pregovora sa SAD obustavom izraelskih operacija u Libanu i Pojasu Gaze. Va{ington tvrdi da je dogovoren prekid vatre izme|u Izraela i Hezbolaha. Istovremeno, razmena udara izme|u Irana, Amerike i saveznika pokazuje da je region i daqe daleko od stabilnosti.

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Iran bi mogli da finalizuju memorandum o razumevawu slede}e nedeqe, najavio je predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donald Tramp.

„Mislim da govorimo o slede}oj sedmici”, rekao je u telefonskom intervjuu za Ej-Bi-Si wuz kada su ga pitali kada }e dokument biti dogovoren.

Ameri~ki lider je, me|utim, dodao da se nije slo`io sa prethodnom verzijom

dokumenta, jer je o~ekivao da }e u memorandum biti ukqu~eno „jo{ nekoliko ta~aka”.

„Danas je bilo malo problema, ali sam to vrlo brzo ispravio, kao {to ste verovatno ranije primetili”, rekao je Tramp. Problem je, prema re~ima predsednika SAD, bio u tome {to su Iranci bili uznemireni zbog izraelskih napada na Liban.

„Dakle, razgovarao sam sa Hezbolahom i rekao sam da nema pucwave, i razgovarao sam sa Bibijem (izraelskim premijerom Bewaminom Netawahuom) i rekao sam da nema pucwave, i obojica su prestali da pucaju jedni na druge”, izjavio je Tramp. Tramp je rekao da bi mirovni sporazum sa Iranom mogao biti „~ak i boqi od vojne pobede”.

„To nije jednostavna stvar. Govorite o tome da zaista velika zemqa, oni, veoma velika zemqa, sklapa dogovor. Ogromno neprijateqstvo, zaista. Dakle, to nije lako za wih. Zapravo nije lako ni sa na{e ta~ke gledi{ta. Ali dobijamo ono {to nam je potrebno”, dodao je Tramp.

Tramp je na mre`i Truth Social naveo i da se nada da }e dogovoreno primirje Izraela i Hezbolaha biti dugoro~no, isti~u}i da je od Netawahua tra`io da ne pokre}e veliku vojnu akciju na Bejrut u Libanu.

Istakao je da su i Izrael i Hezbolah pristali da prestanu da pucaju jedni na druge.

„Da vidimo koliko }e to trajati, nadajmo se da }e biti za VE^NOST!”, naglasio je Tramp u objavi.

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

BEO-TRAVEL Vaš partner od poverenja! 02 8781 1960 www.beotravel.com

KOLIKO JE IRAN O[TETIO AMERI^KIH VOJNIH BAZA:

Iran je o{tetio 20 ameri~kih vojnih objekata od po~etka rata, a analiza satelitskih snimaka i video-zapisa sugeri{e da su napadi bili mnogo obimniji nego {to je javno priznato, izve{tava Bi-Bi-Si.

Od kraja februara, Iran je ciqao kqu~ne objekte u osam ze-

Hamnei, poku{ao je da istakne uspeh svoje vojske u napadima na ameri~ke objekte.

U saop{tewu u utorak tvrdio je da Bliski istok vi{e nije „bezbedno mesto” za ameri~ke baze.

Iako je Bela ku}a vi{e puta tvrdila da je iranska vojska prakti~no uni{tena, analiti~a-

maqa Bliskog istoka, prouzrokuju}i {tetu od nekoliko miliona dolara najsavremenijim sistemima protivvazdu{ne odbrane, sistemima za dopunu goriva u avionima i radarima.

Teheran je ciqao ameri~ke baze i zajedni~ke vojne objekte kao odgovor na ameri~ko-izraelske napade {irom Irana i Libana u posledwa tri meseca. Pentagon navodi da je od po~etka operacije „Epski bes” pogodio vi{e od 13.000 meta u Iranu. Vrhovni vo|a Irana Moxtaba

ri ka`u da {teta na ameri~kim objektima sugeri{e da su kontranapadi Teherana bili precizniji i obimniji nego {to su ameri~ki zvani~nici priznali. Zvani~nik ameri~kog Ministarstva odbrane odbio je da komentari{e izve{taje Bi-BiSija, navode}i kao razlog „operativnu bezbednost”.

SAD su poku{ale da ograni~e satelitsku analizu sukoba zahtevaju}i od kompanije „Planet”, glavnog dobavqa~a, da uvede „neodre|eno” ograni~ewe na

nove snimke iz Irana i ve}eg dela Bliskog istoka.

Kompanija je opravdala ovaj potez rekav{i da `eli da osigura da wene snimke ne}e koristiti „protivni~ki akteri za ciqawe savezni~kog i partnerskog osobqa i civila”.

Bi-Bi-Si verifaj je koristio satelitske snimke drugih me|unarodnih dobavqa~a u kombinaciji sa starijim snimcima sa „Planeta” kako bi pratio {tetu koju su prouzrokovali iranski napadi.

Objekti se nalaze u Saudijskoj Arabiji, Ujediwenim Arapskim Emiratima (UAE), Kataru, Kuvajtu, Iraku, Jordanu, Bahreinu i Omanu.

Stvarna brojka bi mogla biti ve}a, a neki analiti~ari procewuju da je broj pogo|enih baza ~ak 28.

CENA SUKOBA

Obim {tete je te{ko precizno proceniti, ali je Pentagon u maju procenio da }e ukupni tro{kovi operacije „Epski bes” biti 29 milijardi dolara, od ~ega bi ve}i deo verovatno bio potro{en na „tro{kove popravke ili zamene opreme”. Demokrate ka`u da je ta procena verovatno preniska. U izve{taju se tako|e navodi da je od februara uni{teno ili o{te}eno najmawe 42 letelice, ukqu~uju}i borbene avione F-15 i F-35, 24 drona MQ-9 Reaper i jedan juri{ni avion A-10. Za razliku od skupe opreme koju koristi ameri~ka vojska, Iran je navodno u svojim napadima koristio jeftine i lako zamenqive dronove.

Zemqe Evropske unije dobijaju mogu}nost da

{aqu

migrante u tre}e zemqe

Dr`ave ~lanice Evropske unije i Evropski parlament postigle su dogovor o novoj uredbi koja reguli{e vra}awe migranata koji nemaju pravo boravka u EU, a koja predvi|a mogu}nost wihovog slawa u centre za povratak van teritorije Unije. Zamenik ministra za migracije Kipra, Nikolas Joanides, rekao je da }e novi propis ubrzati postupke povratka i pove}ati broj qudi koji }e biti vra}eni nakon {to izgube pravo na boravak u EU. Uredba daje dr`avama ~lanicama pravni osnov za osnivawe centara za povratak u tre}im zemqama, namewenih qudima koji ne ispuwavaju uslove za boravak u Evropskoj uniji.

Odbijeni traìoci azila koji se ne mogu vratiti u svoje mati~ne zemqe mogli bi biti poslati u takve centre. Ovo se odnosi na slu~ajeve kada zemqa porekla odbija da prihvati povratak svojih gra|ana ili kada dràva ~lanica EU nema uspostavqene diplomatske odnose sa tom dràvom.

Centri bi mogli da poslu`e kao kona~na destinacija za ove osobe ili kao privremene lokacije sa kojih bi se organizovao wihov povratak u zemqu porekla ili neku drugu tre}u zemqu.

Nova uredba tako|e uvodi Evropski nalog za vra}awe, jedinstveni obrazac u koji }e dr`ave ~lanice unositi kqu~ne podatke o odlukama o vra}awu. Ovo bi trebalo da olak{a me|usobno priznavawe takvih odluka me|u dr`avama ~lanicama.

Iako }e priznavawe odluka o vra}awu izme|u dr`ava ~lanica za sada biti dobrovoqno, predvi|a se da }e se to pitawe ponovo razmotriti dve godine nakon stupawa na snagu uredbe.

Posebne odredbe su tako|e predvi|ene za lica koja predstavqaju bezbednosni rizik.

U ruskim napadima na Dwepar devet osoba poginulo, 35 povre|eno

U Dwepru su nakon masovnog ruskog napada zabele`ena ozbiqna razarawa vi{espratnih stambenih zgrada i do sada je potvr|ena smrt devet osoba, izjavio je danas ministar unutra{wih poslova Ukrajine, Igor Klimenko.

Prema wegovim re~ima, me|u `rtvama granatirawa nalazi se i spasilac, zamenik komandanta vatrogasno-spasila~ke jedinice, major Anton Jarmolenko.

„U trenutku napada bio je na putu ka mestu intervencije. Iskreno sau~e{}e porodici i kolegama. Jo{ 35 stanovnika Dwepra je povre|eno, a imamo informacije i o {est gra|ana koji se vode kao nestali”, naglasio je Klimenko.

Ukupno je registrovano 729 sredstava vazdu{nog napada - 73 rakete i 656 bespilotnih letelica razli~itih tipova.

Protivvazdu{na odbrana je, prema navodima ukrajinske strane, oborila ili omela 642 ciqa: 40 raketa i 602 drona.

TRAMP

Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donald Tramp izjavio je da nije bio unapred obave{ten o odluci Irana da suspenduje pregovore visokog nivoa sa Amerikom u znak protesta zbog {irewa izraelske vojne ofanzive u Libanu.

„To je prikladno re}i, jer su oni boqi pregovara~i nego {to su borci. Ali nisu nas obavestili o tome”, rekao je u kratkom telefonskom razgovoru za En-BiSi wuz.

Tramp je kazao da to ne zna~i da }e sada i}i i bacati bombe „svuda tamo”.

Predsednik Sjediwenih Ameri~kih umawio je zna~aj mogu}e propasti mirovnih pregovora sa Iranom, izjaviv{i da ga, iskreno, nije briga ako su pregovori zavr{eni.

„Zaista me nije briga. Ba{ me uop{te nije briga”, rekao je Tramp u telefonskom intervjuu za Si-En-Bi-Si, odgovaraju}i na pitawe o izve{tajima da }e iranski pregovara~i prekinuti komunikaciju sa SAD zbog izraelskih vojnih operacija u Libanu.

Tramp je naveo da }e pitati izraelskog premijera Bewamina Netawahua {ta se de{ava u vezi sa Libanom.

Tako|e je rekao da nije zabrinut zbog cena nafte, koje su porasle nakon izve{taja iranskih dr`avnih medija da Teheran planira da potpuno blokira Ormuski moreuz, pored prekida pregovora.

„Mislim da }e cena nafte vrlo brzo padati kao kamen”, rekao je Tramp.

Prema navodima provladinih medija, Iran je danas suspendovao pregovore sa SAD u znak protesta zbog {irewa izraelske vojne ofanzive u Libanu.

„Iranski pregovara~ki tim }e suspendovati ‚pregovore i razmenu tekstova preko posrednika’”, prenela je poluzvani~na agencija Tasnim.

Agencija je ranije objavila da bi Teheran mogao da razmotri potpuno zatvarawe Ormuskog moreuza, kqu~ne pomorske rute kroz koju je pre rata prolazila petina svetskih zaliha nafte, kao i blokirawe drugih pomorskih puteva, ukqu~uju}i moreuz Bab el-Mandeb, da bi kaznila Izrael i wegove saveznike.

Iranska vlada nije komentarisala taj izve{taj, iako je iranski ministar spoqnih poslova Sejed Abas Arak~i ranije na platformi Iks naveo da je „primirje izme|u Irana i SAD nedvosmisleno primirje na svim frontovima, ukqu~uju}i i u Libanu”.

Ameri~ka vojska i Iran razmenili su napade tokom vikenda i danas, {to je najnovija eskalacija nasiqa uprkos primirju, navodi ameri~ka televizija.

Iako je na snazi primirje, Izrael nastavqa vojnu ofanzivu u Libanu, a wegove snage su tokom vikenda u{le dubqe u zemqu nego u posledwih 26 godina.

Rekordan broj Amerikanaca napu{ta SAD

Sve ve}i broj Amerikanaca odlu~uje da napusti Sjediwene Dr`ave i trajno se preseli u inostranstvo, a pojedini analiti~ari upozoravaju da bi 2025. mogla da bude prva godina posle skoro jednog veka u kojoj je vi{e qudi oti{lo iz SAD nego {to se u zemqu doselilo.

Glavni razlozi su duboke politi~ke podele, visoki tro{kovi `ivota i sve te`e re{avawe stambenog pitawa.

Prema procenama instituta Brukings, neto migracija stanovni{tva pro{le godine bila je negativna i mogla bi da iznosi izme|u 10.000 i ~ak 295.000 qudi. Sli~an trend o~ekuje se i tokom 2026. godine. Istovremeno raste i broj Amerikanaca koji se odri~u dr`avqanstva. Dok je pre 2009. to ~inilo svega nekoliko stotina qudi godi{we, pro{le godine broj je dostigao gotovo 5.000, pi{e Independent.

Stru~waci navode da se profil qudi koji odlaze promenio. Nekada su to uglavnom bili bogati i visokoobrazovani avanturisti, dok danas odlaze „obi~ni qudi” koji vi{e ne vide perspektivu u SAD. Me|u popularnim destinacijama posebno se izdvajaju zemqe Evropske unije i Meksiko. Prema podacima Stejt departmenta, u Meksiku trenutno ìvi oko 1,6 miliona ameri~kih dràvqana, {to je najve}a zajednica ameri~kih iseqenika u svetu. Ankete pokazuju da je èqa za odlaskom sve rasprostrawenija. Istraìvawe Galupa iz novembra 2025. pokazalo je da svaki peti Amerikanac razmi{qa o trajnom preseqewu u drugu dràvu, {to je dvostruko vi{e nego pre deset godina.

Kao glavni razlog ispitanici navode visoke tro{kove ìvota i nemogu}nost kupovine nekretnine. Prema istraìvawu instituta Haris, ~ak 68 odsto qudi koji razmi{qaju o odlasku smatra da u SAD danas „samo preìvqavaju umesto da napreduju”. Gotovo polovina ispitanika navela je i politi~ku situaciju kao vaàn motiv za napu{tawe zemqe.

Trend dodatno podsti~u mogu}nosti rada na daqinu, takozvane „zlatne vize” za investitore i posebni programi za digitalne nomade koje nude brojne dr`ave.

Istovremeno, migracije se de{avaju i unutar SAD. Dràve sa visokim tro{kovima ìvota, poput Kalifornije i Havaja, posledwih godina beleè pad broja stanovnika, dok mnogi Amerikanci traè jeftinija mesta za ìvot ili odlaze u inostranstvo u potrazi za ve}om sigurno{}u i boqim kvalitetom ìvota.

Kuba bi mogla da bude preveliki zalogaj za Trampa

Od po~etka godine, Kuba je na radaru ameri~kog predsednika Donalda Trampa, uz ~este aluzije na promenu re`ima ostrvske nacije.

Kako su „dnevni doga|aji” remetili Trampove planove –otmica Nikolasa Madura, rat na Bliskom istoku, Kuba je pala u

protiv Nikolasa Madura. Trampova administracija, me|utim, se ne poziva na me|unarodno pravo, ve} na usku doma}u politi~ku bazu za koju bi bio dovoqan i najslabiji pravni osnov za akciju protiv Kube. Su{tina je da Trampova administracija postavqa temeqe za vojnu invazi-

drugi plan sve do kraja maja kada je dr`avni sekretar Marko Rubio izjavio da je Kuba „jedan od vode}ih sponzora terorizma u celom regionu”.

Wegovi komentari su usledili istog dana kada je Ministarstvo pravde SAD objavilo optu`nicu protiv biv{eg kubanskog predsednika Raula Kastra.

Za jedan dan, pi{e biv{i marinac i analiti~ar Skot Riter, Trampova administracija je rekonstruisala put ka vojnoj akciji SAD protiv Kube. Prikazivawe Kube kao dr`ave sponzora terorizma nema nikakvu intelektualnu te`inu ili ~iweni~nu osnovu, navodi Riter i podse}a da su sli~ni nedostaci postojali u vezi sa legalno{}u tvrdwi koje su SAD iznele

ju na Kubu, nametawe jo{ stroè kampawe ekonomskog gu{ewa ili oboje. Podsticaj za takvu akciju ne leì u bilo kakvoj inherentnoj pretwi koju Kuba i wena vlada predstavqaju za SAD, ve} u potrebi da Trampova administracija bude u mogu}nosti da zabeleì „pobedu” na svojoj tabeli nacionalne bezbednosti nakon sramotnog neuspeha sa Iranom uo~i izbora na sredini mandata. I Rubio i Tramp razumeju realnosti povezane sa politikom Floride i va`nu ulogu koju igra velika kubanska dijaspora Floride u oblikovawu predsedni~ke politike. Ali izbori na sredini mandata nisu nacionalni izbori, oni generalno reaguju na druga~iji politi~ki barome-

tar – onaj gde iglu pomeraju lokalna politi~ka pitawa koja su generalno definisana stawem lokalne ekonomije.

Nacionalna pitawa su sekundarna, i tu kubanski glasovi na Floridi ne}e uticati na broj mesta u Predstavni~kom domu i Senatu u izbornoj no}i.

Tramp se suo~ava sa ekonomskom katastrofom zbog svog neuspeha u Iranu i globalnom energetskom krizom izazvanom ovim porazom. Ako Tramp misli da mo`e da prevari ameri~ki narod da zaboravi stra{ne ekonomske posledice sa kojima se suo~avaju zbog wegovih pogre{nih koraka na Bliskom istoku invazijom na Kubu i uklawawem komunisti~ke vlade tamo sa vlasti, on se jako vara, navodi Riter.

Kuba nije Venecuela, a sposobnost CIA da replicira kupqenu izdaju Madura nije ne{to {to mnogi posmatra~i Kube veruju da se mo`e replicirati u ovoj ostrvskoj naciji.

Fulton Armstrong, biv{i oficir Nacionalne obave{tajne slu`be za Latinsku Ameriku, koji je jedno vreme radio tajno kao oficir CIA na kubanskom tlu, nedavno je naveo da }e poku{aj SAD da dovedu do kolapsa re`ima na Kubi neslavno propasti.

„Isti qudi koji voze {evrolete iz ‚57. uz pomo} ~iviluka i ve{alica, napravi}e haos protiv re`ima koji su nametnule strane sile”, naveo je on u memorandumu koji je objavio u ime organizacije veterana iz obave{tajne zajednice VIPS i podsetio da „ameri~ka prisila protiv Kube nije funkcionisala vi{e od {est decenija”.

DR ZORICA KUBURI], PROFESOR FILOZOFSKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U NOVOM SADU:

^udo na Vra~aru! Satima stoji narod koji uvek bezglavo jurikakav se dru{tveni fenomen krije iza

Desila se ravnoteà. Upravo zato {to ìvimo u ubrzanom vremenu, drugi tas je prevagnuo. Zato je ovo doga|aj o kome svi èle da pri~aju, kao da je - ~udo. I sa verskog i sa sociolo{kog aspekta, to se povremeno doga|a. I patrijarha Pavla su ispratile reke qudi ~ekaju}i u redovima. To je znak da narod ima du{u. Prepoznaje vrednosti. A kqu~na je - nada.

Ovo za Sputwik ka`e prof. dr Zorica Kuburi}, sociolog religije, komentari{u}i neverovatne slike ispred Hrama Svetog Save. Narod koji bezglavo juri sada je spreman da stoji u redu, i po 12 sati, da bi celivao Pojas Majke Bo`ije:

„Re~ je o kolektivnoj potrebi za nadom. Pojas povezuje pro{lost od pre 2000 godina i daje nadu za budu}nost. Zato je ovo veliki doga|aj. Prirodno je i o~ekivano da qudi ovako reaguju, posebno u na{em trenutnom kolektivnom na~inu pre`ivqavawa, poku{aja da se opstane u miru i u nadi. Mo`da je ovo i kolektivno psiholo{ko preobra`ewe“.

Reke qudi slivaju se sa svih strana, iz celog regiona, da bi celivale jednu od najve}ih hri{}anskih svetiwa koja je stigla iz manastira Vatoped.

Slike koje niko nije o~ekivao, koje su iznenadile ~ak i monahe manastira iz koga je Pojas stigao, koji su ga pratili uvek kada bi iza{ao sa Svete Gore.

Teolozi imaju svoje vi|ewe ovog doga|aja, a {ta o wemu misli nauka, pitali smo profesorku Univerziteta u Novom Sadu, koja je na ~elu Centra za empirijska istra`ivawa religije.

Glavne oblasti istra`ivawa Zorice Kuburi} su sociologija i psihologija religije, prou~avawe slike o Bogu, uticaja religioznosti na li~nost i mentalno zdravqe pojedinca, ali i uticaj savremenih komunikacija na religijsku imaginaciju.

n Me|u onima koji strpqivo ~ekaju su vernici koji redovno odlaze na slu`bu, mo`da i oni koji su samo radoznali. ali i oni koji ina~e nervozno trube na semaforima, da bi dobili dvadeset sekundi vi{e vremena u `ivotu. Svi stoje u harmoniji, kako se dogodila ta promena?

- Qudi se razlikuju u svom religijskom iskustvu. Neki su bliè Crkvi, dok su drugi istraìva~i. Ali ovo je religijski doìvqaj koji se ne doga|a ~esto i ve}ina qudi ne èli da propusti to li~no iskustvo. To {to neki imaju sumwu, to je promenqiva kategorija i pripada razvoju religioznosti, jer i sumwa je jedan deo razvojnog perioda. Oni prolaze kroz sopstveni razvoj i sazrevawe. I to je dobro, da su svi zajedno i da i{~ekuju susret sa ne~im {to ima dugu tradiciju, sa materijalnim dokazima koji na taj na~in i pove}avaju veru i daju ose}aj sigurnosti. A sa druge strane, to nije samo verski, ve} i nacionalni i op{tequdski na~in povezivawa. n To je lako razumeti kada je re~ o li~nosti patrijarha Pavla, ali ovde govorimo o relikviji oko koje se okupio narod. Ne moè da do|e do konsenzusa ni oko ~ega, a u tom redu, svi su slo`ni. Je li to nacionalni podvig?

- Da, ovo se mo`e ~itati i kao nacionalni podvig. Pored svih podela postoji ne{to {to mo`e da ujedini qude u po{tovawu ne~ega {to ima tradiciju. To je i na-

cionalna tradicija i op{tehri{}anska tradicija koja povezuje veru u Hrista i to da je Majka Marija rodila Isusa, Boga koji se smestio u telo, i u telo jedne `ene.

To je i simbol i vera i tradicija i po{tovawe, pre svega materijalnog tela, ne samo du{e. Za vernika je veoma va`no ne{to {to je materijalno, ne{to {to je `ivo, podse}a na uspomenu, ali i nadu, budu}nost, spasewe.

Pored svih strahova koji su se uvek {irili, posebno medijima danas, uvek je postojala nada u spasewe, i to ne samo du{e, ve} i tela. Sve te relikvije su podse}awe da je ovaj materijalni svet vrlo va`an, da ga mi po{tujemo i da treba da ga ~uvamo.

I vernici drugih religija èle da vide i doìve ne{to {to traje. To je nada, uprkos prolaznosti, negativnim ose}awima, postoji ne{to {to povezuje i {to daje nadu da qudi mogu da ìve zajedno i da jedni sa drugima ~ekaju.

I to ~ekawe ima svoj simbol. To je ~ekawe mesije, ~ekawe Hrista i Hristovog drugog dolaska. To je zapravo ta nada.

I okupqawa naroda na ulicama predstavqaju jednu vrstu kretawa qudi zajedno, u i{~ekivawu neke boqe budu}nosti. Imamo dve perspektive, jedno je sada i ovde, da nam bude boqe i da budemo zajedno, jedni sa drugima, a ne jedni protiv drugih. A s druge strane je verska nada u `ivot koji svaka religija propoveda.

Pojas je, iako neìva stvar, u dodiru sa telom Majke Boìje, pa svi hri{}ani to ose}aju kao povezivawe sa Hristom, kao i pri~e{}e. Liturgijsko okupqawe se de{ava svake nedeqe, a ovo se jednom desi i neko ima priliku da vidi i ne èli da propusti to iskustvo.

n Videli smo i novu sliku, funkciju medija, kod mnogih su probudili, ako ne duboka verska ose}awa, onda makar onu dobru, de~ju radoznalost. Koliko su mediji uticali na masovnost ovog doga|aja?

- S jedne strane to jeste povezivawe informacije i poziv na akciju, da se pridruì, da se ide i vidi. To je jako zna~ajno za na{e vreme, {to smo svi tako umreèni preko medija, dru{tvenih mreà. Ali sa druge strane smo usamqeni, vidimo da se dru{tvo raspar~alo na individualce koji ìve svako u svom svetu, ali potreba za drugim je jako zna~ajna, vidimo da se qudi ipak povezuju.

Ne samo virtuelno, nego i u`ivo dolaze i to mi se veoma svi|a, da narod prepoznaje svoje potrebe i da koristi priliku da ih zadovoqi. I to ba{ u`ivo, a ne samo da prati preko medija. Zna~i, prevazi{li smo medije.

n Novi internet mediji su omogu}ili i da ~ujemo {ta misle oni kojima izgleda

Velelepni Hram Svetog Save je postao mesto hodo~a{}a za nepregledne kolone vernika

ne treba nada, o{tre komentare u kojima nema razumevawa za ose}awa drugih... - Dobro je da imamo slobodu da odlu~ujemo gde }emo i}i i kako }emo se pona{ati. Meni li~no ne smeta pluralizam mi{qewa, verovawa i na~ina `ivota. Mislim da je to bogatstvo i da je upravo tolerancija ono {to opstaje.

Samo je va`no da sa~uvamo mir i da po{tujemo pravo svakoga da misli i veruje onako do kog stepena je do{ao. I da poma`emo jedni drugima da uzrastamo autenti~no, bez licemerja, bez straha, bez pritiska, jer ne raste svako istom brzinom i nije potrebno da svi budemo isti, niti jednomisleni u tom smislu, nego u qubavi. Bog je dao zapovest da qubimo jedni druge, a to {to mislimo, neka bude dobro i po{teno. Iskreno.

Jedini greh je licemerje. I la`no predstavqawe. A iskreno neverovawe i verovawe jeste autenti~no, jer onaj ko ne veruje kaè: „Pomozi, Gospode, mom neverju“. I onda svi imamo nadu da }e ìvot biti podràn.

n Pomenuli ste veru, nadu, qubav, zajedni{tvo. Veoma va`na, prelepa slika ispred Hrama je poverewe. Qudi ostavqaju svoje stvari ispred crkve pre ulaska, bez straha da }e nestati. Nije li i to, u dana{we vreme, malo ~udo?

- Pred licem Boìjim qudi su s poverewem. Vera i poverewe su vrlo bliski pojmovi i bez poverewa nema ni vere. Bazi~no je poverewe. A kada se veruje u Boga i u qude, onda je to zaista vrhunac sre}e koji jedan ~ovek moè da ostvari. Bez poverewa ìvot je veoma uskra}en. Bez poverewa i vere nema religije. Samo strah i o~ajawe. To je predivna slika na{eg grada i bilo bi lepo da se o tome izve{tava, da se u medijima prikazuju dobrota, poverewe, nenasiqe i deca. Da to bude slika koja }e stalno prikazivati

jedan op{ti kulturni kontekst koji ovde postoji. Nasiqe koje se afirmi{e, koje je pojedina~no, lokalno i ograni~eno, ide u prvi plan i onda izaziva strah. I qudi iz svojih ku}a misle da gori ceo svet, a zapravo, kada iza|u me|u qude, vide koliko lepote i dobrote ima. n Kontaktirali smo vas kako biste komentarisali paradoks da ìvimo u najbrèm, apokalipti~nom distopijskom vremenu, a qudi stoje satima da bi celivali svetiwu. Zapravo ste sru{ili tezu o paradoksu, pa i ~udu. Ovo je zapravo jedna potpuno normalna situacija? - Da, ako qudi cene ìvot, pre svega. Tako mislim i tako ovo doìvqavam. Znam, jer se bavim empirijskim istraìvawima. Kada empirijsko istraìvawe ima reprezentativni uzorak, ono pokazuje realnu sliku.

Imate izuzetke i pojedina~ne slu~ajeve koje ne moèmo uzeti kao op{te pravilo. Op{te pravilo je da je ìvot lep, da je dobar, da je ve}ina qudi normalna i da }e uvek postojati izuzeci. Uvek }e postojati i dobro i zlo, ali na nama je da se opredelimo {ta }emo videti, jer od na{e percepcije i o~ekivawa zavisi kakav }e nam ìvot biti. Mi biramo gde }emo biti i {ta }emo misliti.

Vladika Nikolaj je govorio da se uvek trudimo da radimo dobro, da mislimo dobro i da se time bavimo. Jer ako po~nemo da „~a~kamo po zlu“, zaboravi}emo da ~inimo dobro. Prema tome, uvek smo slobodni da biramo da li }emo i}i u negativne stvari i pla{iti se ili }emo pokazivati pozitivno.

Kad ve} u Bibliji sto puta pi{e „Ne boj se“, a i na ulazima mnogih manastira videla sam natpis: „Ne boj se, samo veruj“, {to je vladika Nikolaj veoma potencirao i posle Prvog svetskog rata i pred Drugi svetski rat, stalno pozivaju}i qude da se ne boje, nego da veruju da }e biti dobro. Jer na kraju }e zaista biti dobro, zato {to zlo nikada ne mo`e da pobedi. Upravo zato {to je zlo, uni{tava i sebe i druge. A dobro je spasonosno i zato smo slobodni da izaberemo dobro, bez prisile.

n Pitawe je suvi{e li~no, ali moram da pitam, da li planirate da odete do Hrama Svetog Save? Utisak je da planirate, ne samo radi empirijskog istra`ivawa.

- Naravno. Neko }e mo`da oti}i i vi{e puta. Velika je sila zajedni{tva. Qudi ne dolaze samo da vide i celivaju pojas, ve} da budu zajedno, jer se ta energija razmewuje. I to je ono {to religija ~ini. Nekada uspe{nije, nekada mawe uspe{no. Mo`da je pravi trenutak i mo`da tako treba. Ako nas ovo ne sjedini i ne poka`e da smo dobri... Imali smo mnogo negativnih doga|aja u posledwih 30 godina, raspad zemqe i sva{ta drugo {to se doga|alo, mnogo negativnih komentara po pitawu srpskog identiteta, nacionalnog, pa ~ak i verskog. Iz politi~kih razloga, verujem. Ipak postoji nada i ona se sada ostvaruje. Mo`da je ovo jedna kolektivna psiholo{ka katarza, osloba|awe neprijatnih ose}awa, ose}awa gubitni{tva i tu|e mr`we. To mo`e da se prevazi|e samo zajedni{tvom i qubavqu koju imamo i time da ne mrzimo nikoga drugog. I to je spasonosno.

Pojas Presvete Bogorodice vernici smatraju ~udesnim i zovu ga „par~e neba”, brojna svedo~anstva govore o wegovim ~udima

Novi visoki predstavnik za BiH bez prostora da „pravi nered“

Kandidatura italijanskog diplomate Antonija Zardija Landija za visokog predstavnika za BiH pokazala je da se u me|unarodnoj zajednici uvaàva glas Republike Srpske dok politi~ko Sarajevo jo{ uvek ìvi u davno pro{lim vremenima devedesetih godina, kaè za Sputwik stru~wak za me|unarodne odnose i diplomata Lu~ano Kaluà.

Antonio Zanardi Landi jeste iskusni diplomata i prvenstveno bi ga trebalo posmatrati kao nekog ko ima bogato diplomatsko iskustvo i ko je

vawe kroz adekvatnu rezoluciju i kroz procedure koje su definisane Savetom bezbednosti u stvari bi trebalo da ga stave u odre|eni okvir delovawa. To zna~i i bez bonskih ovla{}ewa, to zna~i i sa mandatom do nekih narednih godina dana nakon kog bi se zatvorio OHR. I naravno, uz minimalna ograni~ewa wegovog rada. Dakle, kako je propisano Dejtonom, on samo nadzire, to jest posmatra sprovo|ewe civilnog dela Dejtonskog mirovnog sporazuma.“

DOBRA VEST

ZA REPUBLIKU SRPSKU

re{avao izazove koriste}i diplomatiju i mehanizme diplomatije, smatra Kalu`a. BEZ PROSTORA DA PRAVI NERED

Me|utim, kako napomiwe na{ sagovornik, ime visokog predstavnika nije va`no – bitne su procedure i principi i ako se postave okviri u kojim }e delovati i ako se sa tim slo`e i SAD, Rusija i Kina kao najve}e tri zemqe i ~lanice Saveta bezbednosti, onda on „ne}e imati puno prostora da pravi nered“.

„Mi od visokih predstavnika ne o~ekujemo ni{ta {to ide u korist Republike Srpske. Do sad je skoro sve i{lo na {tetu same Republike Srpske tako da generalno wegovo postavqewe ili imeno-

Prema Kaluì, za Landija se ne moè re}i da je ameri~ki izbor, ali je izbor koga podràvaju SAD tako da bi u svakom slu~aju wegovo imenovawe bilo jako dobra vest, prvenstveno za Republiku Srpsku ali i za celu BiH.

Bilo bi va`no da Landijevo imenovawe pro|e u skladu sa adekvatnim procedurama, odnosno sa rezolucijom Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija a najva`nije u svemu tome je da se komunicira sa Republikom Srpskom u kontekstu wegovog imenovawa, dodaje Kalu`a.

„Mislim da postoji odre|ena komunikacija i da institucije Republike Srpske u nekoj meri, koliko mogu biti, jesu informisane. I da se mo`da slu{a u jednom delu i Republika Srpska jer se sad postavila u takvu poziciju svojom proaktivnom politikom da se mo`da moè i glas Republike Srpske sada uvaìti. Ali najva`nije je u stvari da se usaglase Rusija, SAD i naravno Kina kao tri najve}e svetske sile, a u ovom slu~aju ja pretpostavqam da Velika Britanija sigurno ne bi èlela da ostane sa druge strane stola i da ispred sebe gleda ujediwenu Rusiju, Kinu i SAD. Tako da verujem da ako se usaglase Rusija, SAD i Kina da Landi prosto ostaje kao jedan adekvatan kandidat od strane tih zemaqa.“

U Starom Brodu kod Vi{egrada obele`ene

godine od zlo~ina nad vi{e od 6.000 Srba

U Starom Brodu na Drini kod Vi{egrada danas su obele`ene 84 godine od stradawa vi{e od 6.000 Srba iz Sarajevsko-romanijskog regiona koje

„Danas je obaveza u Starom Brodu na Drini i pomoliti se Bogu za du{e nevino postradalih, te je veoma te{ko pri~ati na mestu gde se dogodio stra{an

Spomen-obele`ja `rtvama

su 1942. godine na svirep na~in ubile usta{ke jedinice Jure Franceti}a.

Parastos kod Spomen-obele`ja `rtvama sluìo je mitropolit dabrobosanski Hrizostom, uz sasluèwe sve{tenstva Srpske pravoslavne crkve. Mitropolit daborbosanski Hrizostom rekao je nakon pomena stradalima da ih proslavqaju kao novomu~enike drinske koji jo{ nisu zvani~no kanonizovani jer su svojom `rtvom zasluìli da se ubrajaju u svete.

zlo~in. Tu smo da svedo~imo za{to se to nije ponovilo 90-ih godina pro{log veka, a nije jer smo imali Vojsku Republike Srpske i MUP i zato {to su nas u porodicama i crkvama nau~ili {ta nam se desilo u Drugom svetskom ratu“, rekao je ministar rada i bora~ko-invalidske za{tite Republike Srpske Radan Ostoji}. On je kazao da su Srbi izrasli u generaciju koja je bez obzira na zabranu znala dobro svoju istoriju i svoje `rtve, prenosi RTRS. Vence su polo`ili u ime Re-

Cene nekretnina u Republici Srpskoj susti`u Srbiju

Dok je nekada Bawa Luka bila ubedqivo najskupqa i najtra`enija, danas joj ozbiqno parira Trebiwe, gde je potra`wa zna~ajno porasla. Prema re~ima stru~waka iz oblasti nekretnina, cene u gotovo svim ve}im gradovima rastu i trenutno se ne nazire stagnacija.

Istovremeno, u mawim sredinama prisutna je depopulacija, a nova gradwa je vrlo ograni~ena. U Prijedoru, prema re~ima agenta za nekretnine Leonarda Samarxije, novogradwa trenutno dosti`e cene od 2.700 do 3.300 KM po kvadratu (oko 1.380 - 1.690 evra), dok se stanovi u starijim zgradama prodaju izme|u 2.000 i 2.500 KM (oko 1.020 - 1.280 evra).

Cene zavise od lokacije i ure|ewa, ali trend je blagog rasta, uz povremene kratkotrajne stagnacije. Rast cena gra|evinskog materijala (beton, gvo`|e) dodatno uti~e na to da se pad cena ne o~ekuje.

Novogradwa u Bawa Luci, zavisno od lokacije, kre}e se od 3.500 do 7.000 KM po kvadratu (oko 1.790 - 3.580 evra).

Prema re~ima Dragana Milanovi}a iz agencije „Remaks“, re~ je o vrlo aktivnom tr`i{tu gde potra`wa direktno diktira cene. Starogradwa se uglavnom kre}e izme|u 4.000 i 5.000 KM (oko 2.050 - 2.560 evra), dok se najjeftiniji stanovi mogu prona}i za oko 2.500 KM (oko 1.280 evra) po kvadratu, uglavnom na periferiji ili u starijim objektima.

Kada je re~ o ku}ama, u 2024. godini prodato je 395 ku}a po prose~noj ceni od 169.899 KM (oko 86.900 evra). U 2025. godini prodato je 413 ku}a, a prose~na cena iznosila je 184.067 KM (oko 94.100 evra). Podaci pokazuju rast i broja transakcija i prose~ne cene, koja je dostigla najvi{i nivo u posledwe tri godine. Posebno se izdvaja Trebiwe, koje je prvi put prestiglo Bawu Luku po prose~noj ceni kvadrata. Razlog le`i u sna`noj potra`wi, razvoju turizma i intenzivnoj izgradwi novih stambenih kompleksa,

NEVI\EN PQA^KA^KI POHOD U BAWALUCI:

Po~inio ~ak ~etiri kra|e za 35 minuta, pretio radnicima smr}u

publike Srpske Ostoji} i izaslanik srpskog ~lana Predsedni{tva BiH Maja Ga~i}, a u ime Srbije dr`avni sekretar u Ministarstvu za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa Srbije Zoran Anti} i ministar savetnik u Ambasadi Srbije u BiH Nata{a \or|evi}. Predsednik Republike Srpske Sini{a Karan rekao je da je reka Drina nemi svedok jednog od najstra{nijih zlo~ina nad Srbima u Drugom svetskom ratu.

Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je da se o zlo~inu nad srpskim civilima u Starom Brodu i Milo{evi}ima }utalo 66 godina i predugo ~ekalo da istina o ovom, jednom od najve}ih zlo~ina ispliva na povr{inu iz hladnih dubina Drine, koja je postala najve}a srpska grobnica.

U Starom Brodu i Milo{evi}ima usta{e su u prole}e 1942. godine ubile vi{e od 6.000 Srba sa podru~ja Sarajeva, Sokoca, Olova, Kladwa, Rogatice, Han Pijeska i Vi{egrada, koji su poku{avali da pre|u Drinu i spas prona|u u Srbiji. Najmasovniji zlo~in izvr{en je 22. marta 1942. godine, dok su ubistva trajala sve do po~etka maja.

Policijskoj upravi se javilo nekoliko prepla{enih radnika iz ugostiteqskih objekata, jedne pekare i sportske kladionice. Bawalu~anin M.J. uhap{en je zbog sumwe da je u roku od samo 35 minuta uspeo da po~ini ~ak ~etiri kra|e na podru~ju grada.

Efikasnom i brzom reakcijom bawalu~ke policije, osumwi~eni je zate~en i li{en slobode u jednom ugostiteqskom objektu i to usred izvr{ewa krivi~nog dela. Kako su saop{tili iz policije Republike Srpske, policijski slu`benici su odmah nakon locirawa identifikovali i savladali osumwi~enog, ~ime je prekinut wegov nesvakida{wi pqa~ka{ki pohod.

Ovom filmskom hap{ewu prethodila je serija hitnih prijava koje su bawalu~koj policiji stigle u periodu od 10.20 do 10.55 ~asova.

Policijskoj upravi se javilo nekoliko prepla{enih radnika iz ugostiteqskih objekata, jedne pekare i sportske kladionice, prijaviv{i da im je nepoznati mu{karac uputio ozbiqne pretwe po `ivot i telo, nakon ~ega je nasilno otu|io novac i pobegao u nepoznatom pravcu.

Osumwi~eni M.J. }e danas, nakon {to predmet bude kompletiran i dokumentovan, uz zvani~an izve{taj o po~iwenim krivi~nim delima biti predat u daqu nadle`nost i postupawe Okru`nom javnom tu`ila{tvu Bawaluka.

Usvojen Zakon o statusu potomaka dinastije Petrovi} Wego{, ostale sporne formulacije

Skup{tina Crne Gore je usvojila predlog Zakona o statusu potomaka dinastije Petrovi}

Wego{, ~ije su predloène izmene i dopune pro{le godine izazvale o{tre polemike u crnogorskoj javnosti, prenose mediji u Crnoj Gori. Iz teksta Zakona koji je usvojen sa 40 glasova za, tri protiv i dva uzdràna, ipak ne}e biti izbrisana formulacija „nasilna aneksija”, koja se odnosi na ujediwewe Crne Gore i Srbije 1918. godine, jer je vladaju}i PES od toga odustao i fokusirao se na re{avawe imovinskih pitawa porodice princa Nikole Petrovi}a - Wego{a, prenose Vijesti. Zakon su podràli poslanici Pokreta Evropa sad, Demokratske Crne Gore, Nove srpske demokratije, Bo{wa~ke stranke, kao i predstavnici Hrvatske gra|anske inicijative i Force.

Protiv je bila Demokratska narodna partija, dok je Socijalisti~ka narodna partija ostala uzdr`ana.

Predsednik Skup{tine Andrija Mandi} je izjavio da se usvajawem Zakona otvara put da se imovina vrati i nekim drugim porodicama i verskim organizacijama, kao {to su Srpska pravoslavna crkva, dinastija Kara|or|evi} i porodica Zuber. U tekstu zakona se Srbija ne imenuje izri~ito, ali se pod tzv. aneksijom iz 1918. godine podrazumeva ujediwewe Crne Gore sa Srbijom posle Prvog svetskog rata.

Vladaju}i Pokret Evropa sad (PES) predao je 20. aprila u skup{tinsku proceduru novi predlog izmena Zakona o statusu potomaka dinastije Petrovi} Wego{, kojim se ne predla`e uklawawe re~i „na-

silne” u formulaciji o aneksiji dr`ave iz 1918. godine - {to je bilo predvi|eno prvom verzijom dokumenta, a na {ta je deo javnosti o{tro protestovao.

Demokratska narodna partija i Nova srpska demokratija tada su u potpunosti tra`ile brisawe ~lana 1, u kojem se nalazi termin „nasilne aneksije”.

Osim te izmene, u novom predlogu zakona uklowene su i odredbe koje su predvi|ale, da bi, ako crnogorska dinastija nema potomaka po mu{koj liniji, tradiciju trebalo da nastavi najstarije `ensko dete.

Kako pi{e crnogorski portal Borba, novi predlog izmena Zakona o statusu potomaka dinastije Petrovi} Wego{, koji je PES uputio u proceduru, potvr|uje da parlamentarna ve}ina stoji iza formulacije da je Crna Gora 1918. bila `rtva nasilne aneksije. Time se Srbija ozna~ava kao okupatorska dr`ava - politi~ka poruka koja udara direktno na tre}inu gra|ana Crne Gore koji se izja{wavaju kao Srbi, ukazuje portal i podse}a da su predstavnici SNP-a su povukli amandman da se bri{e ili izmeni ovaj ~lan.

Naime, SNP je ranije predala amandman da se desilo ujediwewe, a ne nasilna aneksija. Amandman nije dobio podr{ku na odborima i zbog toga je povu~en.

Makron u Podgorici

dobija Orden Crne Gore

Crnogorski predsednik Jakov Milatovi} odlikova}e francuskog kolegu Emanuela Makrona najvi{im dr`avnim

odlikovawem tokom wegove predstoje}e zvani~ne posete Podgorici. Iz Kabineta Milatovi}a je saop{eno da je odluka o do|eli Ordena predstavqa izraz najvi{eg dr`avnog po{tovawa prema predsedniku Makronu za wegov li~ni doprinos ja~awu odnosa Crne Gore i Francuske, podr{ku evropskoj perspektivi Crne Gore, kao i posve}enost vrednostima slobode, demokratije i evropskog jedinstva.

Navode da poseban zna~aj ovom doga|aju daje ~iwenica da je predsednik Makron

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

OVAJ ^OVEK NA DU[I NOSI NAJMAWE 11 ”KAV^ANA”

Kako je Stefan \uki} Mandi}

ujedno i prvi predsednik Francuske koji dolazi u posetu Crnoj Gori. Predsednik Makron je i prvi lider jedne od pet stalnih ~lanica Saveta bezbednosti UN-a koji dolazi u posetu Crnoj Gori.

„Wegova poseta, na poziv predsednika Milatovi}a, dolazi u trenutku kada je Crna Gora doma}in Samita Evropska unija i Zapadni Balkan, najve}eg diplomatskog doga|aja u savremenoj Crnoj Gori. Doma}instvo Samita potvrda je novog me|unarodnog kredibiliteta Crne Gore i rezultat sna`ne diplomatske aktivnosti predsednika Milatovi}a. Tokom wegovog mandata, Crnu Goru posetilo je ~ak 14 lidera dr`ava ~lanica Evropske unije, {to jasno pokazuje da Crna Gora danas ima vidqiviju i sna`niju poziciju na evropskoj sceni”, navode iz Kabineta crnogorskog predsednika.

Podse}aju da je Crna Gora u zavr{nici evropskog puta i danas ravnopravno u~estvuje u razgovorima o budu}nosti Evropske unije.

„Upravo zato, Samit u Tivtu i poseta predsednika Makrona predstavqaju sna`nu potvrdu ciqa da Crna Gora do 2028. godine postane slede}a ~lanica Evropske unije”, navodi se u saop{tewu.

Nadle`ni organi Crne Gore {est godina ~ekaju da Ukrajina izru~i Stefana \uki}a Mandi}a, navodnog pripadnika barskog ogranka {kaqarskog klana, koji je u toj dràvi uhap{en 2020. nakon neuspelog atentata na Radoja Zvicera, vo|u kava~kog klana! Protiv wega, ali i wegovog saradnika Emila Tuzovi}a, koji je tako|e u zatvoru u Ukrajini, vodi se nekoliko postupaka za najteà krivi~na dela, me|u kojima je i 11 likvidacija i poku{aja likvidacija izvr{enih u Crnoj Gori i inostranstvu u periodu od 2017. do 2020. godine. - Stefan \uku}, koji se nekada prezivao Mandi}, tereti se za mnoga ubistva i poku{aje ubistava pripadnika kava~kog klana sa kojim je {kaqarski klan vi{e od decenije u ratu do istrebqewa. \uki} Mandi} je sve do hap{ewa u Ukrajini mnogo puta povukao obara~ i na du{i, kako smatraju istraìteqi, nosi na desetine suparnika. To ga ~ini jednim od najopasnijih i najkrvolo~nijih pripadnika klanaobja{wava na{ izvor i podse}a da su 27. maja 2020. zbog poku{aja ubistva Radoja Zvicera u Kijevu, uhap{eni dràvqani Crne Gore, Stefan \uki} Mandi} i Emil Tuzovi}, kao i srpski dràvqani Milan Brankovi} i Petar Jovanovi}. - Ministarstvo pravde Crne Gore je za oba svoja dràvqana podnelo molbu za izru~ewe nadle`nim organima Ukrajine i to za Tuzovi} 1. juna 2022, a za \uki}a Mandi}a 11. juna 2020. U oba predmeta je ostvarena odgovaraju}a komunikacija sa Ministarstvom pravde Ukrajine u odnosu na pomenute zahteve za izru~ewe. Tako|e, u odnosu na oba traèna lica naknadno smo obave{teni da je izru~ewe Crnoj Gori

odobreno, ali da }e se isto izvr{iti nakon {to budu okon~ani krivi~ni postupci prema imenovanima odnosno izdràne relevantne kazne - odgovoreno je iz Ministarstva pravde Crne Gore za portal Dan. Ina~e, pred Vi{im sudom u Podgorici i u Specijalnom dràvnom tuìla{tvu Crne Gore protiv Stefana \uki}a Mandi}a se vode postupci u kojima je osumwi~en za najteà krivi~na dela. On je u najnovijoj istrazi koju SDT vodi protiv wega osumwi~en za povezanost sa {est ubistava. Pred podgori~kim Vi{im sudom \uki}u Mandi}u se ve} sudi za ubistvo Jovana Klisi}a i rawavawa Velizara Garda{evi}a. Specijalno tuìla{tvo je \uki}a Mandi}a ozna~ilo kao direktnog izvr{ioca likvidacije Klisi}a i rawavawe Garda{evi}a koje je izvr{eno 1. novembra 2019. godine. Tako|e, \uki} Mandi} obuhva}en je i sudskim psotupkom za planirawe napada na policijske funkcionere, sudije i tuìoce u Crnoj Gori, a uskoro se o~ekuje presuda. U tom postupku je me|u optuènima i Emil Tuzovi}. Sumwa se i da je ovaj „{kaqarac” u~estvovao u ubistvu dvojice dràvqana Srbije, Filipa Marjanovi}a i Vuka{ina Go{ovi}a u septembru 2019.

Emanuel Makron i Jakov Milatovi}

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

na Kosovu 7. juna

Predizborna kampawa za vanredne parlamentarne izbore na Kosovu, zakazane za 7. jun, zvani~no je po~ela 28. maja, , a u izbornoj trci u~estvova} e ukupno 21 politi~ka opcija – tri koalicije, 17 politi~kih stranaka i jedan nezavisni kandidat.

Predizborna kampawa za vanredne izbore na Kosovu zavr{ava se minut pre otvarawa bira~kih mesta na dan izbora 7. juna, zbog ~ega ni ovog puta ne}e biti izborne ti{ine dan ranije.

Prema podacima CIK - a overeno 902 kandidata za poslanike, koji se bore za 120 poslani~kih mesta u Skup{tini Kosova i koji dolaze iz 17 politi~kih partija, tri koalicije i jednog nezavisnog

TRADICIONALNO

kandidata. Od ukupnog broja kandidata, 593 ~ine mu{karci, dok je 309 `ena.

Kako je ranije saop{tila Centralna izborna komisija (CIK), me|u politi~kim subjektima koje u~estvuju na izborima nalaze se i tri srpske stranke – Srpska lista, stranka Za slobodu, pravdu i opstanak i Kosovski savez.

Pravo glasa ove godine ima ukupno 2.092.202 bira~a, {to je za 15.912 vi{e u odnosu na prethodne izbore odr`ane u decembru.

Na izborima 7. juna prvi put } e mo}i da glasa 22.131 gra|anin. Od tog broja, 16.933 su mladi koji su u me|uvremenu navr{ili 18 godina, dok je 5.198 bira~a prvi put registrovano ili je ponovo steklo dr`avqanstvo Kosova.

Tradicionalno u svim delovima Kosova i Metohije Srbi su, u subotu 30. maja, posetili grobqa svojih predaka i najmilihih. No, i ove godine poru{eni spomenici na gobqima govore da u ju`noj srpskoj pokrajini poodavno ni mrtvi nemaju mira.

Veliki broj Srba iz severnog dela Kosovske Mitrovice zajedno sa sve{tenicima bio je na letwe zadu{nice na grobqu u Ju`noj Mitrovici i Pri{tini. Slu`ili su pomene za preminule i ukazali na

CIK je prethodno usvojila listu od 949 bira~kih centara u 38 op{tina za vanredne izbore za Skup{tinu Kosova. Kako je saop{teno nakon 42. Sednice CIK-a, 911 centara bi}e nameweno za redovno glasawe, dok }e u 38 centara, po jedan u svakoj op{tini, biti organizovano uslovno glasawe.

Glasawe u inostranstvu bi} e sprovedeno u 48 diplomatskih predstavni{tava sa ukupno 70 bira~kih mesta, ukqu~uju}i 33 ambasade i 15 konzulata. Maksimalan broj bira~a koji se mogu registrovati za fizi~ko glasawe u tim centrima iznosi 66.450.

Za ove izbore Vlada Kosova obezbedila je vi{e od 10,8 miliona evra za organizaciju izbora.

NOVE PREDIZBORNE PROVOKACIJE PRI[TINE

PREMA SRBIMA NA KIM I SRBIJI Mewawem srpskih naziva

posledice vi{egodi{weg skrnavqewa srpskih grobaqa. Na`alost na mnogim grobnim mestima nedostaju spomenici pa je rodbina svojim najmilijim palila sve}e na osnovu se}awa gde su bili spomenici. Istina, mali broj spomenika je obnovqen.

Veliki broj poru{enih, oskrnavqenih i uni{tenih nadgrobnih spomenika u ju`nom delu Mitrovice svedo~i o vandalizmu protiv civilizacije. Protojerej iz crkve Svetog Dimitrija u Severnoj Mitrovici Radoslav Jankovi} rekao je da je to tu`na slika sa kojom se vernici suo~avaju prilikom svakog dolaska na Zadu{nice.

Kazao je da su oni koji su ru{ili na{a grobqa sebe sru{ili. Pokazali su da su nevernici, ali oni ne mogu dota}i du{e na{ih predaka. Ako Bog da, nadamo se da }e gospod wima oprostiti wihova sagre{ewa, rekao je Jankovi}.

Na pravoslavnom grobqu u ju`nom delu Mitrovice, gde su do zavr{etka sukoba 1999. godine sahrawivani Srbi, vi{e od 90 odsto nadgrobnih spomenika je poru{eno, oskrnavqeno ili uni{teno.

Mnogi poru{eni spomenici su odneti.

Prema jo{ nepotpunim podacima na srpskim grobqima {irom Kosova i Metohije posle 1999. godine uni{teno je vi{e od 10.000 somenika {to je nezapam}eni vandalizam u Evropi.

Maturanti na Trgu cara Lazara proslavqaju zavr{etak osnovno{kolskog {kolovawa

Pro{le nedeqe maturanti svih osnovnih i sredwih {kola u Kosovskoj Mitrovici proslavi su zavr{etak osnovno{kolskog i sredweg obrazovawa.

Uz srpske zastave, bakqe i ostale slavqeni~ke rekvizite, ali i obavezne truba~e, slavqa je najvi{e bilo na Trgu cara Lazara u centru grada. Odjekivale su patriotske pesme koje su pozdravqali okupqeni gra|ani. Kosovska policija je bila svuda unaokolo i maturantima

Nema kraja nasiqu vlasti iz Pri{tine prema Srbima na Kosovu i Metohiji i svemu onome {to ima veze sa Srbijom. U protekli ~etvrtak, 28. maja, kako bi ‘’oja~ali’’ samoprogla{enu nezavisnost Kosova, vlast iz Pri{tine, u tehni~kom mandatu, nakon mewawa table napisane na srpskom jeziku `elezni~ke stanice u Zve~anu, „Infrakos“ iz Pri{tine je preuzeo na isti na~in i `elezni~ke stanice u Ibarskoj Slatini, Leposavi}u i Le{ku na severu Kosova i Metohije . Akcije kosovskih vlasti sprovedene su do 11 sati ovog dana. Tako su objekti srpskih zeleznica u Leposavi}u, Ibarskoj Slatini i Le{ku preuzete od kopmpanije „Infrakos“ uz prisustvo Kosovske policije.

Ina~e, od vremena korone virosa ne saobra}aju nikakvi vozovi od Ra{ke do severnog dela Kosovske Mitrovice a èlezni~kog saobra}aja nema poodavno ni od Kosova Poqa do èlezni~ke stanice u ju`nom delu Mitrovice. Deonica èleznice od Kosova Poqa do Mitrovice ve} vi{e godina se renovira.

Kosovska policija zatvorila srpsku ambulantu u Obili}u

U Obili}u na Kosovu zatvorena je srpska ambulanta koja se nalazila u stambenoj zgradi gde `ivi nekolicina preostalih Srba, preneo je danas Zubin Potok info.

U izve{taju Kosovske policije za Obili} navedeno je da su u jednoj od prostorija objekta pru`ane medicinske usluge bez odgovaraju}e dozvole Ministarstva zdravqa Kosova.

„Povodom ove informacije obave{teni su farmaceutski i zdravstveni inspektorat, te je u wihovom prisustvu postavqen slu`beni pe~at radi zabrane obavqawa delatnosti”, pi{e u izve{taju bez precizirawa o kojoj ambulanti je re~.

U svojstvu osumwi~enih saslu{ane su dve osobe koje su nakon pokretawa slu~aja, odlukom tu`ioca, pu{tene da se brane sa slobode u redovnom postupku, navela je policija, dodav{i da su u drugom delu objekta prona|eni dotrajali delovi uniforme Kosovske policije.

Zubin Potok info podse}a da je op{tina Obili} po~etkom maja nalo`ila srpskim porodicama u Obili}u da napuste dve stambene zgrade u okviru kojih se nalazi zatvorena ambulanta, a za koje tvrdi da su u vlasni{tvu lokalne samouprave.

Rok za iseqewe istekao je 18. maja.

su dozvoqavali da se pro{etaju do polovine {etali{ta prema

mostu na Ibru. No, nije bilo nikakvih incidenata.

Kampawa Srpske liste na bilbordima

Vandalizam u srcu Evrope, srpsko grobqe u ju`nom delu Mitrovice

Pri{tina je skinula raniji srpski naziv stanice

Muzi~ari su bili deo neizostavnog slavqa maturanata

Predstavnici dijaspore iz 30 zemaqa okupqeni u Beogradu

Ministar bez portfeqa zadu`en da prati stawe, predla`e mere i u~estvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom \or|e Mili}evi}, otvorio je danas ~etvrti Vidovdanski sabor „Jedinstvo i

idemo ka konkretnoj, organizovanoj i merqivoj saradwi”, izjavio je Mili}evi}.

On je naglasio da je politika Vlade Republike Srbije i politika koju defini{e predsednik Aleksandar Vu~i} usmerena na ja~awe Srbije, o~uvawe nacio-

snaga – Srbija” u Domu Vojske Srbije u Beogradu, koji okupqa vi{e od 200 predstavnika srpske dijaspore i Srba iz regiona iz 30 zemaqa.

Ministar je na otvarawu poru~io da ovaj Sabor nije samo sve~ano okupqawe, ve} jedan od najva`nijih godi{wih radnih susreta matice, dijaspore i Srba iz regiona.

„Ovo nije skup na kome se samo podse}amo ko smo. Ovo je mesto na kome razgovaramo {ta zajedno radimo daqe. @elimo da od simboli~ne veze sa dijasporom

nalnog identiteta, mira, stabilnosti i povezivawe na{eg naroda gde god on `iveo.

„Dijaspora nije sporedna tema. Dijaspora je jedan od najva`nijih delova na{eg nacionalnog bi}a i jedan od najve}ih potencijala budu}nosti Srbije”, poru~io je ministar.

Mili}evi} je istakao da Srbija svoje qude u svetu ne do`ivqava kao goste, ve} kao deo iste nacionalne, kulturne i dr`avotvorne zajednice.

„Vi koji ste danas ovde niste gosti u Srbiji. Vi ste svoji na svome. Vi predstavqate onu ve-

liku Srbiju koja `ivi {irom sveta — Srbiju koja ~uva jezik, veru, porodicu, obi~aje i vezu sa maticom”, rekao je Mili}evi}.

Ministar je naglasio da je, pored o~uvawa jezika, kulture i identiteta, jedan od najva`nijih ciqeva dr`avne politike prema dijaspori — povratak.

„Ne govorimo o povratku po svaku cenu, niti o tome da neko mora da donese odluku preko no}i. Govorimo o tome da je Srbija zemqa u koju svako od vas moè da se vrati. Zemqa u kojoj moè da se radi, stvara, podiè porodica, pokrene posao i vidi budu}nost”, poru~io je Mili}evi}.

On je najavio da }e jedan od narednih konkretnih koraka biti ozbiqno mapirawe potencijala Srbije i potreba lokalnih samouprava, kako bi se one povezale sa znawem, iskustvom, kapitalom i kontaktima na{ih qudi koji `ive van Srbije.

„@elimo da znamo {ta na{e op{tine i gradovi mogu da ponude na{im qudima iz dijaspore kao partnerima. Koji kraj ima turisti~ki, poqoprivredni, industrijski ili tehnolo{ki potencijal. Gde postoje mogu}nosti za investicije, saradwu, prenos znawa, poslovno povezivawe ili povratak”, naveo je ministar. Mili}evi} je najavio i rad na organizaciji velikog poslovnog foruma namewenog poslovnoj dijaspori, povratnicima, investitorima i svima koji `ele da budu deo razvoja Srbije.

Otkrivena spomen plo~a Milutinu Milankovi}u u Hangaru Starog aerodroma u Beogradu

28. maja, na dan ro|ewa Milutina Milankovi}a, jednog od najzna~ajnijih srpskih i svetskih nau~nika, u Hangaru Starog aerodroma u Beogradu, u okviru kompleksa AFI Airport City, sve~ano je otkrivena spomen-plo~a posve}ena wegovom in`ewerskom i graditeqskom nasle|u.

Doga|aj je organizovan u saradwi Udru`ewa Milutin Milankovi} i kompanije AFI Serbia, sa ciqem da se javnosti uka`e na zna~aj Hangara Starog aerodroma kao jednog od retkih sa~uvanih primera rane vazduhoplovne infrastrukture u Srbiji i gra|evinsko-konstruktivnog dela koje je Milutin Milankovi} projektovao 1929. godine.

Pod porukom „Delo koje i danas ìvi“, sve~anost je okupila predstavnike diplomatskog kora, dràvnih institucija, verskih zajednica, nau~no-akademske i kulturne javnosti, partnere, saradnike i po{tovaoce lika i dela Milutina Milankovi}a. Hangar Starog aerodroma predstavqa vaàn deo Milankovi}evog mawe poznatog, ali izuzetno zna~ajnog inèwerskog i graditeqskog opusa. Za svoje vreme bio je inèwerski poduhvat svetskih razmera, a danas svedo~i o Milankovi}evoj viziji, znawu i sposobnosti da nau~nu

misao preto~i u trajno i funkcionalno delo.

AFI Serbia, kao dru{tveno-odgovorna kompanija koja posluje u Srbiji, prepoznala je zna~aj o~uvawa kulturno-nau~ne vrednosti ovog prostora. Saradwa sa Udru`ewem Milutin Milankovi} usmerena je ka tome da Hangar Starog aerodroma, iako danas ima novu funkciju, ostane prepoznat kao mesto koje ~uva uspomenu na jedno od va`nih dela Milutina Milankovi}a.

Predsednik Udru`ewa Milutin Milankovi}, mr Slavko Maksimovi}, istakao je da otkrivawe spomen-plo~e predstavqa va`an korak u o~uvawu i preno{ewu Milankovi}evog nasle|a novim generacijama.

„Milutin Milankovi} je bio ~ovek koji je umeo da pove`e nebo i zemqu, kosmi~ke zakone i

gra|evinsku konstrukciju, nau~nu misao i delo koje traje. Iako ga svet najvi{e pamti po klimatskim ciklusima, Kanonu osun~avawa i doprinosu razumevawu pro{losti i budu}nosti na{e planete, ne smemo zaboraviti da je on bio i gra|evinski inèwer izuzetne snage, preciznosti i vizije. Hangar Starog aerodroma u Beogradu jedan je od materijalnih tragova tog znawa. Ova spomen-plo~a nije samo obele`je na jednom objektu, ve} poruka da velika dela moramo ~uvati, tuma~iti i predavati mladima kao dokaz da je Srbija imala i ima umove koji pripadaju svetu. Milankovi}evo delo nije samo deo pro{losti. Ono je ìva obaveza, inspiracija i putokaz budu}im generacijama”, izjavio je mr Slavko Maksimovi}, predsednik Udruèwa Milutin Milankovi}.

Osam stotina mladih iz dijaspore poseti}e Loznicu, [id i Bogati}

u okviru letwih kampova

Ministar bez portfeqa zaduèn da prati stawe, predlaè mere i u~estvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom, \or|e Mili}evi}, potpisao je danas tri ugovora o realizaciji letwih tematskih kampova za mlade iz dijaspore i regiona, koji }e biti odràni u Loznici, [idu i Bogati}u. Ministar \or|e Mili}evi} je prilikom posete Loznici ugovor o realizaciji letweg kampa potpisao sa gradona~elnicom op{tine Draganom Liki}, zatim sa pomo}nicom predsednika op{tine [id Branimirkom Ri|o{i} i predsednikom op{tine Bogati} Milanom Damwanovi}em.

Posebna pa`wa ovogodi{woj realizaciji letwih kampova za mlade iz dijaspore i regiona bila je posve}ena programu koji }e biti sadr`ajniji i sveobuhvatniji, rekao je ministar Mili}evi} i dodao da }e na{i mladi imati priliku da upoznaju unutra{wost Srbije kroz razne sportske, kulturne i obrazovne programe.

Ministar \or|e Mili}evi} je istakao da }e do}i vi{e od pet hiqada dece iz mnogih gradova Evrope i da je na{a obaveza da wihov boravak u svojoj zemqi bude {to lep{i: da upoznaju nove drugare, nau~e ne{to novo iz istorije, tradicije i kulture i da se dodatno pove`u sa maticom.

Trudimo se, a verujem da smo i uspeli u tome da podignemo standarde u odnosu na pro{lu godinu, rekao je ministar Mili}evi} i dodao da je zato va`an partnerski odnos koji Kabinet ima sa lokalnim samoupravama.

Ministar \or|e Mili}evi} je naglasio da realizacijom letwih kampova dràva {aqe poruku na{im sunarodnicima koji ìve izvan matice da i te kako ra~una na wih i dodao da ulagawe u mlade iz dijaspore i regiona predstavqa ulagawe u budu}nost Srbije. ûvamo i negujemo potencijale dijaspore i regiona, rekao je ministar Mili}evi} i dodao da ja~awem odnosa zajedni~kim snagama pokazujemo odgovornost prema budu}nosti i generacijama koje }e tu budu}nost ìveti.

Vi{e od osam stotina mladih iz dijaspore i regiona }e posetiti Loznicu, [id i Bogati}, rekao je ministar Mili}evi} i dodao da oni u matici imaju svoje mesto, prijateqe i svoju budu}nost.

Loznica

AUKUS dogovor se mewa, Australija dobija kori{}ene

Australija i Sjediwene Dr`ave objavile su da }e zemqe pojednostaviti sporazum AUKUS u vezi kupovine podmornica na nuklearni pogon, koje vi{e ne}e ukqu~ivati nove brodove.

Dve zemqe sastale su se na Shangri-La Dialogue u Singapuru,

podmornice

Prema sporazumu AUKUS iz 2021. godine, o~ekuje se da }e

Australija dobiti najmawe tri takozvane podmornice klase Virginia na nuklearni pogon iz Sjediwenih Dr`ava u roku od 15 godina. U zajedni~kom saop{tewu australijskog potpredsednika vlade Richarda Marlesa, ame-

u Australija i Sjediwene Dr`ave potvr|uju promene u planu nabavke podmornica u okviru AUKUS-a, nagla{avaju}i upotrebu kori{}enih plovila i ukupna poboq{awa u pogledu tro{kova u Australija je o~ekivala da }e dobiti dve kori{}ene i jednu novu podmornicu klase Virxinija

doga|aju koji okupqa najvi{e zvani~nike za odbranu i stru~wake iz oko 45 zemaqa.

ri~kog ministra odbrane Petea Hegsetha i britanskog ministra odbrane Johna Healeya, trio je

potvrdio izmenu sporazuma o podmornicama.

Saop{tewe navodi da su potpredsednik vlade i ministri pozdravili predlo`eni pristup kojim se pojednostavquje australijsko nabavqawe podmornica klase Virginia (VCS), pojednostavquju}i upravqawe lancem snabdevawa, operativne i zahteve odr`avawa te maksimiziraju}i tro{kovnu efikasnost. Prema istom saop{tewu, taj pristup bi omogu}io Australiji da nabavi tri ve} operativne VCS umesto kombinacije novih i operativnih varijanti VCS Ameri~ka mornarica trenutno ima 24 podmornice klase Virginia, ali ameri~ka brodogradili{ta imaju pote{ko}a da ispune proizvodne ciqeve postavqene na dva nova broda godi{we.

U Sjediwenim Dr`avama kriti~ari su dovodili u pitawe za{to bi Amerika prodala podmornice na nuklearni pogon Australiji bez da prvo obezbedi vlastitu vojsku.

Australija je do tada o~ekivala da }e dobiti dve kori{} ene i jednu novu podmornicu klase Virginia.

Program podmornica AUKUS je u sredi{tu australijske odbrambene strategije i mogao bi da ko{ta do 235 milijardi ameri~kih dolara tokom 30 godina, prema procenama vlade.

TOKSI^NA PENA ZA GA[EWE PO@ARA POD LUPOM: Australija tu`ila ameri~ki konglomerat zbog zaga|ewa ”ve~nim hemikalijama”

Australijska vlada saop{tila je da je pokrenula pravni postupak protiv kompanije 3M zbog zaga|ewa izazvanog penom za ga{ewe poàra koju je isporu~ivala ova ameri~ka kompanija, a koja je sadràla PFAS supstance, poznate kao „ve~ne hemikalije”. Vlada traì od{tetu ve}u od dve milijarde australijskih dolara (1,43 milijarde ameri~kih dolara).

Tu`ba protiv proizvo|a~a hemikalija sa sedi{tem u Minesoti i wegove lokalne podru`nice najve}a je koju je Australija ikada podnela, {to odra`ava dosada{we i budu}e ekolo{ke, ekonomske i kulturne tro{kove zaga|ewa, navela je vlada, prenosi CNN.

„Neka ne bude zabune, ova pravna akcija protiv kompanije 3M je izuzetno zna~ajna”, izjavila je dr`avna tu`iteqka Mi{el Rouland novinarima.

„Dr`ava tra`i vi{e od dve milijarde australijskih dolara od{tete kako bi nadoknadila velike dosada{we i budu}e tro{kove nastale tokom istrage i upravqawa zaga|ewem izazvanim istorijskim skladi{tewem i upotrebom ove pene.”

Vlada, koja je koristila ovu penu za ga{ewe po`ara u 28 vojnih baza {irom zemqe, tvrdi da je 3M davao uveravawa da je supstanca bezbedna za odlagawe, biorazgradiva i netoksi~na.

Me|utim, prema tvrdwama Roulandove, kompanija je prikrila rezultate sopstvenih testirawa koja su pokazala „zna~ajne {tetne posledice po `ivotnu sredinu” povezane sa wenom upotrebom.

Kompanija 3M je u saop{tewu navela da }e se braniti od optu`bi na sudu.

„3M nikada nije proizvodio PFAS u Australiji i prestao je sa prodajom spornih proizvoda u toj zemqi pre oko dve decenije”, navodi se u saop{tewu.

Vlada Australije tra`i od{tetu ve}u od dve milijarde australijskih dolara

„Uprkos tome, Ministarstvo odbrane nastavilo je da koristi pene za ga{ewe po`ara koje sadr`e PFAS gotovo jo{ dve decenije.”

PFAS su grupa ve{ta~ki proizvedenih hemikalija koje se {iroko koriste u proizvodima otpornim na toplotu, mrqe, masno}u i vodu.

Poznate kao „ve~ne hemikalije”, one se prirodno ne razgra|uju u `ivotnoj sredini, {to izaziva zabrinutost zbog wihovog nagomilavawa u ekosistemima, vodi za pi}e i qudskom organizmu.

Istraìvawa su povezala izloènost PFAS supstancama sa zdravstvenim problemima, ukqu~uju}i o{te}ewe jetre, mawu telesnu teìnu novoro|en~adi i rak testisa.

Pomo}nik ministra odbrane Piter Kalil izjavio je da je ministarstvo do sada potro{ilo 1,3 milijarde australijskih dolara (923 miliona ameri~kih dolara) na sanirawe posledica zaga|ewa, ukqu~uju}i isplatu 408 miliona australijskih dolara (289 miliona ameri~kih dolara) kroz pravna poravnawa sa pogo|enim zajednicama. Ministarstvo je tako|e obradilo ili uklonilo vi{e od 200.000 tona kontaminiranog zemqi{ta i pre~istilo vi{e od 13 milijardi litara vode.

Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej [ojgu

U Australiji se mo`e pojaviti nuklearno oru`je

Nuklearno oru`je moglo bi da se pojavi na teritoriji Australije zbog wenog u~e{}a u vojnom partnerstvu AUKUS (Australija, Velika Britanija, SAD), izjavio je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej [ojgu tokom {este runde konsultacija visokih predstavnika Rusije i ASEAN-a zadu`enih za pitawa bezbednosti.

„Japan i Republika Koreja pripremaju se za razme{tawe ameri~kog nuklearnog oru`ja na svojoj teritoriji, sa svim posledicama koje to nosi po regionalnu bezbednost. Takvo oru`je mo`e se pojaviti i na teritoriji Australije zbog wenog u~e{}a u partnerstvu AUKUS“, rekao je [ojgu.

„Va{ington pove}ava mogu}nosti grupacije svojih oru`anih snaga u azijsko-pacifi~kom regionu i oslawa se na razvoj potencijala regionalnih saveznika u okviru novih vojno-politi~kih saveza“, dodao je on.

Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sjediwene je primetio da se Ameri~ke Dr`ave pripremaju da iz svojih saveznika u Aziji izvla~e novac za vojne avanture.

„Metode izvla~ewa novca od svojih satelita za ameri~ke avanture, koje su ve} proverene u praksi, sada se pripremaju za primenu u Aziji. Ve} sada Tokio i Va{ington otvoreno razgovaraju o projektu stvarawa Organizacije Indo-pacifi~kog sporazuma po uzoru na NATO, sa kolektivnim obavezama u oblasti odbrane. Odgovaraju}i zakonski predlog ve} je podnet Kongresu SAD“, rekao je [ojgu.

AUSTRALIJA UVELA RIGOROZNE MERE ZA PUTNIKE SA KRUZERA NA KOJEM HARA HANTAVIRUS

Putnici ostaju u izolaciji ukupno 42 dana

Australijski ministar zdravqa Mark Batler izjavio je danas da }e karantin za putnike koji su u tu zemqu vra}eni sa luksuznog kruzera „Hondius” pod holandskom zastavom, na kojem se pojavila epidemija hantavirusa, biti produ`en na ukupno 42 dana.

„Putnici su obave{teni o savetu i odluci vlade. Drago mi je {to mogu re}i da su i daqe dobro”, kazao je Batler, prenosi Rojters.

Batler je rekao da }e karantin za putnike sa kruzera biti produ`en do 23. juna.

U objektu u blizini Perta u Zapadnoj Australiji u karantinu se nalaze od 15. maja ~etiri australijska dr`avqanina, jedan stalni stanovnik te zemqe i jedan stanovnik Novog Zelanda.

Prvobitno je trebalo da ostanu u tom objektu do 5. juna, ali je karantin produ`en nakon saveta vlasti.

Na holandskom kruzeru „Hondius” je u aprilu identifikovana epidemija hantavirus a do sada je potvr|eno 13 slu~ajeva infekcije koji su direktno bili povezani sa epidemijom.

Do sada su identifikovana tri smrtna slu~aja zbog hantavirusa me|u putnicima tog kruzera a do 11. maja svi putnici su se iskrcali i evakuisani su sa broda, mnogi u svoje mati~ne zemqe radi karantina. Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus ranije je rekao da nije bilo novih smrtnih slu~ajeva od 2. maja.

Australija uvodi tri sata besplatne struje dnevno

Australija }e od jula 2026. doma}instvima u delu zemqe ponuditi tri sata besplatne elektri~ne energije usred dana kroz model koji povezuje vi{ak solarne proizvodwe, pametna brojila i promenu potro{a~kih navika.

Australija uvodi model “Solar Sharer“, tarifni sistem koji doma}instvima u Novom Ju`nom Velsu, jugoisto~nom Kvinslendu i Ju`noj Australiji omogu}uje najmawe tri sata besplatne elektri~ne

bojlere, da pune elektri~ne automobile ili ku}ne baterije upravo u razdobqu kada mre`a raspola`e najve}im koli~inama jeftine solarne energije. Sli~na logika ve} se pojavquje i u evropskim raspravama o fleksibilnosti potro{we i energetskim zajednicama gra|ana.

BESPLATNA STRUJA

I ZA ONE BEZ SOLARA

energije dnevno tokom razdobqa najve}e solarne proizvodwe. Model }e funkcionirati u okviru Default Market Offera (DMO), regulatornog mehanizma koji odre|uje maksimalne cene elektri~ne energije za deo australskog tr`i{ta.

Mera se temeqi na jednostavnoj energetskoj ra~unici: Australija danas tokom sun~anih sati proizvodi ogromne koli~ine elektri~ne energije iz ku}nih solarnih sistema. Vi{e od ~etiri milona doma}instava ima sopstvene solarne panele, a tokom dela dana proizvodi se toliko da veleprodajne cene elektri~ne energije povremeno padaju na nulu ili ulaze u negativne vrednosti. Energetski sistem zato tra`i na~in kako da vi{ak proizvodwe pretvori u korisnu potro{wu.

Australijska vlada kroz ovaj model poku{ava istovremeno da odgovori na tri problema: rast cena elektri~ne energije, optere}ewe mre`e u ve~erwim satima i vi{ak solarne proizvodwe usred dana. Doma}instva }e mo}i da ukqu~uju ma{ine za ve{, klima ure|aje,

Posebnu teìnu ovom modelu daje ~iwenica da pristup programu ne}e zavisiti o vlasni{tvu nad vlastitim solarnim panelima. Program }e obuhvatiti podstanare, stanove i doma}instva bez vlastite proizvodwe elektri~ne energije, pod uslovom da imaju pametna brojila i tarifni model koji omogu}uje pra}ewe potro{we po satima. Time Australija poku{ava da deo koristi solarne tranzicije pro{iri i na gra|ane koji dosad nisu mogli da ulaù u vlastite sisteme. Australijski model uvodi se u julu ove godine, u trenutku kada elektroenergetski sistemi sve ~e{}e ulaze u situaciju u kojoj proizvodwa elektri~ne energije vi{e nije glavni problem. Kqu~no pitawe postaje upravqawe vi{kovima energije, kapacitet mreè i uskla|ivawe potro{we s proizvodwom. Tokom sun~anih sati solarne elektrane proizvode velike koli~ine energije, dok se najve}a potro{wa ~esto pojavquje tek uve~e, nakon zalaska sunca. Upravo taj vremenski jaz stvara potrebu za baterijama, fleksibilnom potro{wom i novim tarifnim modelima.

Australijski regulator procewuje da bi doma}instva koja uspe{no prebace deo potro{we u besplatni termin mogla da ostvare zna~ajne u{tede na ra~unima za elektri~nu energiju. Procene medija i energetskih analiti~ara kre}u se od nekoliko do vi{e desetina procenata, zavisno o veli~ini doma}instva i mogu}nosti prilago|enosti potro{we. Najve}u korist mogli bi imati gra|ani koji ve} koriste elektri~ne automobile, ku}ne baterije ili ure|aje s mogu}no{}u automatskog ukqu~ivawa.

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Velika Britanija i Australija su najavile zajedni~ki razvoj tehnologije podvodnih dronova za za{titu podmorskih kablova i ja~awe odbrane. Projekat se sprovodi u okviru vojnog saveza Aukus, a najava je stigla sa samita o bezbednosti u Singapuru, pi{e Bi-Bi-Si . O~ekuje se da }e tehnologija bespilotnih podvodnih vozila (UUV) biti operativna do slede}e godine. Iako ukupni tro{kovi projekta nisu objavqeni, britanski ministar odbrane Xon Hili potvrdio je da }e doprinos Velike Britanije biti 150 miliona funti, odnosno oko 201 milion dolara.

PRIZNAVAWE SPOROG NAPRETKA

Ova objava dolazi nakon kritika sporog napretka projekata unutar alijanse. Priznaju}i ove kritike, Hili je izjavio: „Predugo je Aukus bio vi{e pri~a nego akcija.“ Dodao je da se „to sada promenilo pod na{e tri vlade“. Odbrambeni pakt Aukus, pokrenut 2021. godine, predvi|a zajedni~ki razvoj podmornica na nuklearni pogon i razmenu vojne tehnologije. Savez se {iroko posmatra kao odgovor na rastu}e pomorsko prisustvo Kine u indo-pacifi~kom regionu i wenu ulogu u rastu}im tenzijama u spornim oblastima kao {to je Ju`no kinesko more.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki

dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

REDISTRIBUCIJA

TRO[KOVA I KORISTI

Deo energetskog sektora upozorava da }e ovakav model promeniti postoje}e tr`i{ne odnose izme|u proizvo|a~a, distributera i snabdeva~a elektri~nom energijom. Kriti~ari upozoravaju na mogu}e pove}awe cena u drugim delovima dana, pritisak na mre`nu infrastrukturu i potrebu za dodatnim ulagawima u pametna brojila i upravqawe sistemom. Rasprava se zato sve vi{e seli prema pitawu kako raspodeliti tro{kove energetske tranzicije izme|u gra|ana, dr`ave i energetskih kompanija.

Australija ovim modelom prakti~no uvodi novu fazu odnosa izme|u gra|ana i elektroenergetskog sistema. Struja tokom dela dana poprima obele`ja jav-

NAPREDNE VE[TINE

Razvoj podvodnih dronova je prvi zna~ajan projekat u okviru Drugog stuba Aukusa, koji ukqu~uje saradwu na „naprednim mogu}nostima“ kao {to su hipersoni~ne rakete, podvodna robotika i ve{ta~ka inteligencija.

U zajedni~kom saop{tewu se navodi da }e projekat obuhvatiti razvoj „najsavremenije opreme i sistema za podr{ku“ za dronove. Wihovi zadaci }e ukqu~ivati za{titu podvodne infrastrukture, napade, nadzor, izvi|awe i logisti~ke operacije.

Hili je dodao da }e senzori i sistemi naoru`awa ta-

no dostupnog energetskog vi{ka koji se mora potro{iti. Time se mewa i logika trì{ta elektri~ne energije: vrednost kilovatsata sve vi{e zavisi o trenutku proizvodwe, dostupnosti mreè i sposobnosti prilago|avawa potro{we. Upravo zato mnoge zemqe paralelno ulaù u baterijske sisteme, fleksibilne tarife i digitalizaciju mreè. Australijski “Solar Sharer” mogao bi da postane jedan od prvih velikih primera politike koja vi{ak obnovqive energije pretvara u direktnu dru{tvenu korist za gra|ane. U pozadini celog modela nalazi se ideja da energetska tranzicija vi{e ne zavisi samo o izgradwi novih solarnih elektrana, ve} i o na~inu na koji dru{tvo organizuje potro{wu, mreù i pristup energiji.

ko|e biti razvijeni za dronove, {to }e „brzo obezbediti na{im snagama napredne borbene tehnologije“. To bi, rekao je, olak{alo suo~avawe sa pretwama, „ukqu~uju}i i one podmorskim kablovima i cevovodima od kojih zavisi na{ svakodnevni `ivot“. Naglasio je da bi takvi napori oja~ali odvra}awe u Pacifiku, Atlantiku i Arktiku. ODGOVOR NA PRETWE RUSIJE I KINE

Ova objava usledila je mesec dana nakon {to je Hili optu`io Rusiju za tajne operacije na kablovima i cevovodima u moru severno od Ujediwenog Kraqevstva, {to je Moskva negirala. Pro{log decembra, Ujediweno Kraqevstvo i Norve{ka potpisale su sporazum o pra}ewu ruskih podmornica u Severnom Atlantiku radi za{tite podvodne infrastrukture. Britanski zvani~nici upozoravaju da je oko 60 podvodnih kablova zemqe sve vi{e ugro`eno od strane Moskve, navode}i pove}awe broja ruskih plovila u britanskim vodama za 30 odsto posledwih godina. Kineski brodovi su tako|e osumwi~eni da su o{tetili podvodne kablove u vodama oko Tajvana i na {vedskoj teritoriji.

Savr{ena oluja ili poravnawe zvezda

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Australijsko trì{te nekretnina je stagniralo u maju, a vrednosti ku}a na nacionalnom nivou su ostale nepromewene nakon vi{emese~nog usporavawa rasta. Iako se o~ekuje da }e Rezervna banka Australije zadràti kamatne stope stabilnim na svom sastanku 15. i 16. juna, kupci nekretnina su i daqe veoma osetqivi na bilo kakve znakove da }e tro{kovi zaduìvawa biti sve ve}i u dogledno vreme.

Izgleda da cene ku}a u Australiji kona~no po~iwu da padaju

Za neke je to kao „savr{ena oluja“, a za druge „poravnawe zvezda“, u zavisnosti od toga da li `elite da cene padaju ili da rastu.

Me|utim, bilo kakav pad na tr`i{tu nekretnina ne bi pokazao da postoji problem sa poreskim reformama; preciznije bi razotkrio propuste politike posledwih tridesetak godina koje su podstakle nekontrolisan rast cena i krizu pristupa~nosti.

Laburisti~ki popust na kapitalnu dobit i negativne promene zadu`enosti ve} podsti~u promenu u pona{awu investitora.

Umesto da se oslawaju na spekulacije poboq{ane porezima, investitori su sada primorani da procewuju uspostavqene nekretnine na osnovu finansijskih merila, kao {to su prinos od zakupnine i izgledi za rast.

Promene ponovo uvode nivo odgovornog dono{ewa odluka na tr`i{te nekretnina koje je tako ~esto obele`eno spekulativnim nadmetawem.

Izve{taji sa nedavnih aukcija sugeri{u da je ova tranzicija ve}

ali decenije nekontrolisanog rasta cena nekretnina podse}aju nas da to ne}e dugo trajati. Umesto da se oslawaju na spekulacije oja~ane porezima, investitori sada moraju da gledaju na postoje}e nekretnine na osnovu stvarne profitabilnosti – ostavqaju}i tako dovoqno prostora za kupce prvih ku}a. Decenijama je tr`i{te nekretnina u Australiji definisano neumoqivim rastom cena, {to podse}a na onu staru izreku da su investicije u nekretnine „sigurne kao i ku}e“. Podaci iz posledwa tri vikenda otkako je Laburisti~ka stranka usvojila ovogodi{wi buxet sugeri{u da se investitori vi{e ne takmi~e tako sna`no na aukcijama nakon {to im je re~eno da ne}e mo}i negativno da usmere novokupqene postoje}e nekretnine nakon sredine slede}e godine. Stope zavr{etka aukcija su zato pale, cene ku}a u nekoliko glavnih gradova Australije su po~ele da padaju, a neki analiti~ari sada o~ekuju pad cena i do 10%.

Naravno, postoje faktori koji doprinose kretawu cena i prognozama izvan buxetskih reformi, kao {to su rastu}e kamatne stope, rastegnuti ku}ni buxeti i pesimisti~ni globalni ekonomski izgledi.

biti zabrinuti da }e zavr{iti sa negativnim kapitalom, {to se de{ava kada tr`i{na vrednost nekretnine padne ispod veli~ine stambenog kredita.

Ako laburisti~ke reforme opterete cene koje su ve} pod kontrolom rastu}ih kamatnih stopa, vlasnici ku}a }e prirodno smawiti svoju potro{wu jer se ose}aju siroma{nije, {to }e imati posledice po druge delove ekonomije, poput ugostiteqstva. Postoji i mnogo poreskih i konsultantskih firmi za nekretnine koje su izgra|ene oko re`ima negativnog zadu`ivawa koji se sada ukida.

S druge strane, sistem pre buxeta je podsticao nejednakost u Australiji, i {to je duè trajao, to je postajao gori, pri ~emu je udeo stambenog fonda u vlasni{tvu investitora neumoqivo rastao tokom posledwih 25 godina na {tetu qudi koji su samo èleli da ìve u svom domu. Od po~etka godine, Rezervna banka je tri puta podigla kamatne stope, ~ime je gotovinska kamatna stopa dostigla dana{wih 4,35 odsto.

Dok je godi{wa inflacija u aprilu pala na 4,2 odsto, pa`qivo pra}ena mera osnovne inflacije, skra}ena prose~na inflacija, porasla je na 3,4 odsto, odr`avaju}i pritisak na ku}ne buxete i ostavqaju}i rizik od jo{ jednog pove}awa kamatnih stopa ove godine.

Postavke politike tako|e mewaju izglede. Ministarstvo finansija procewuje da bi predlo`ena reforma negativnog zadu`ivawa i poreza na kapitalnu dobit usporila rast cena ku}a za 2 odsto tokom dve godine, u pore|ewu sa situacijom bez promena.

To je uglavnom u skladu sa projekcijom Instituta Gratan i nizom drugih ekonomista, koji o~ekuju da }e cene biti 1 do 4 odsto ni`e nego ina~e.

u toku, a posmatra~i prime}uju nepoznate scene gde ve}ina kupaca zapravo `eli da `ivi u ku}i za koju licitiraju.

Pro{log vikenda, stope prodaje odnosno procenat uspe{no prodatih nekretnina – u prestonicama saveznih dr`ava pale su ispod 55%, {to je najni`i nivo jo{ od aprila 2020. godine. Prema podacima kompanije Cotality, Sidnej (50%) i Brizbejn (30%) su bili najslabiji, Melburn i Adelejd po 54% a Kanbera samo 40 procenata prodatih nekeretnina.

Ovo ukazuje na to da se tr`i{te hladi i da postoji sukob izme|u kupaca i prodavaca oko vrednosti nekretnina.

Blagajnik Xim ^almers je u ponedeqak primetio da, iako je „zna~ajan broj faktora u igri“ na tr`i{tu, „ako olak{avamo kupcima prvih ku}a da dobiju po{tenu {ansu na aukcijama, onda je to dobra stvar“.

Te{ko}a sa reformama je u tome {to neko uvek gubi kada se „status kvo“ naru{i. Neki vlasnici prvih ku}a su nedavno ulo`ili svoj ogroman bankovni ra~un u kupovinu kako bi nadma{ili investitora koji ne bi bio zainteresovan za nekretninu bez povoqnih poreskih uslova koji se sada bri{u.

Ti vlasnici ku}a sada mogu

Me|utim, neke prognoze su pesimisti~nije. Investiciona banka Morgan Stenli upozorava da bi nacionalne cene mogle pasti za 5 do 10 procenata zbog o~ekivanog naglog pada potra`we investitora, jer niì o~ekivani prinosi i smawena sposobnost zaduìvawa ~ine ulagawa u nekretnine mawe atraktivnim. Vestpak je saop{tio da se o~ekuje da }e poreske promene „zna~ajno uticati“ na trì{te nekretnina, predvi|aju}i da se o~ekuje pad potra`we novih investitora za 34 procenta, a broj ku}a koje mewaju vlasnika za 20 procenata. O~ekuje se da }e rast cena ku}a stati u ve}im prestonicama ove godine. Prethodna istraìvawa Kotalitija pokazuju da su pro{li padovi na trì{tu nekretnina uglavnom bili postepeni, sa kombinovanim padom vrednosti u prestonicama za najvi{e 8,2 procenta u posledwih 40 godina, iako su pojedina~ne prestonice u me|uvremenu zabeleìle i ve}e padove.

NAJVE]A EPIDEMIJA U POSLEDWIH 35 GODINA

Opaka zaraza u Australiji

Prvi smrtni slu~aj od 2018. godine

U Australiji je zabele`en prvi smrtni slu~aj od difterije u posledwih deset godina, a zemqa se istovremeno bori sa najte`om epidemijom ove zaboravqene bolesti u novijoj istoriji, pi{e Bi-Bi-Si.

Ministarstvo zdravqa je proglasilo epidemiju jo{ u martu, nakon {to su se slu~ajevi pro{irili i na Zapadnu Australiju, Ju`nu Australiju i Kvinslend.

Broj obolelih je po~eo da raste krajem 2025. godine, da bi u februaru zabele`io nagli skok.

Od po~etka ove godine registrovano je ~ak 245 slu~ajeva, {to predstavqa najve}u epidemiju u ovoj zemqi jo{ od 1991. godine, a `ari{ta su uglavnom locirana u udaqenim starosedela~kim zajednicama.

EPIDEMIJA PODIGNUTA NA NACIONALNI NIVO

Rezultati obdukcije iz jedne strane laboratorije potvrdili su da je difterija bila uzrok smrti mu{karca koji je preminuo u aprilu u Kraqevskoj bolnici u Darvinu, {to je prvi ovakav slu~aj od 2018. godine. Zbog ozbiqnosti situacije, glavni medicinski zvani~nik Australije, profesor Majkl Kid, proglasio je epidemiju difterije incidentom od nacionalnog zna~aja za zarazne bolesti. Vlada je odmah reagovala i obezbedila paket pomo}i od 7,2 miliona australijskih dolara za ubrzawe vakcinacije i ja~awe resursa u najugro`enijim regionima.

U posledwih nekoliko nedeqa, intenzivna kampawa imunizacije dala je prve rezultate, pa broj novih slu~ajeva kona~no po~iwe da opada. Ovu vest potvrdio je i ministar zdravqa Severne Teritorije, Stiv Exington.

„Na{a vlada je ovu situaciju shvatila krajwe ozbiqno. Naporno radimo na otkrivawu uzroka kako bismo potpuno obuzdali {irewe zaraze“, izjavio je Exington, dodaju}i da je samo od 30. marta sprovedeno 10.407 vakcinacija.

BOLEST KOJA POGA|A KO@U I RESPIRATORNI SISTEM

Od januara pro{le do maja ove godine, u Severnoj Teritoriji zabeleèna su 163 slu~aja difterije – od ~ega 48 respiratornih i 115 ko`nih oblika, koji se {ire direktnim kontaktom preko koè. S druge strane, zdravstveni zvani~nici u Zapadnoj Australiji potvrdili su dva slu~aja respiratorne difterije, {to je prvi put u posledwih pola veka da je ovaj oblik bolesti zabeleèn u tom delu zemqe. Statisti~ki gledano, ~ak 60 odsto ovogodi{wih slu~ajeva locirano je u Severnoj Teritoriji, oko 36 odsto u Zapadnoj Australiji, dok je mawi broj zabeleèn u Ju`noj Australiji i Kvinslendu.

Kako bi se podigla svest gra|ana, otvorene su privremene klinike u Darvinu, Katerinu i Alis Springsu. Nadle`ni apeluju na stanovni{tvo, a posebno na tinejxere i odrasle, da provere svoj vakcinalni status i prime buster doze, budu}i da je vakcinacija najva`nija mera za{tite i spre~avawa prenosa.

Na ve}ini solarnih elektrana u svetu pre ili kasnije javqa se isti problem - vegetacija ispod solarnih panela raste geometrijskom progresijom, zaklawa pristup svetlosti i smawuje proizvodwu energije. Standardna re{ewa, mehanizacija ili herbicidi, nose rizik od o{te}ewa opreme i prili~no su skupa. Jedna velika australijska elektrana odlu~ila su se za druga~iji put. Jednostavno, pustila je sviwe.

Obi~no se u ove svrhe koriste ovce, koje su odavno postale uobi~ajene „kosilice” na sli~nim objektima {irom sveta. Ovce pasu travu, ne diraju panele i ko{taju mawe od bilo koje ma{ine.

Me|utim, ovde je izbor pao na rasu kunekune. To su male, flegmati~ne `ivotiwe poreklom sa Novog Zelanda koje, za razliku od ve}ine komercijalnih rasa, nisu

DOBITAK NA LUTRIJI PRED KRAJ @IVOTA

Te{ko bolesni Australijanac osvojio 772.000 dolara

Kupio tiket pet minuta pre kraja prodaje

Mu{karac iz Zapadne Australije, kome su lekari nedavno saop{tili da mu je ostalo jo{ samo nekoliko meseci `ivota, osvojio je 772.000 dolara na lutriji, prenose australijski mediji. Dobitnik je postao jedan od sre}nih u~esnika nacionalnog izvla~ewa „Loterivesta”, a vest o dobitku, kako je sam priznao, do`iveo je istovremeno kao veliku sre}u i kao gorko-slatak trenutak. Najve}e olak{awe, naveo je, predstavqa mu ~iwenica da }e sada mo}i da pomogne porodici i obezbedi im sigurniju budu}nost.

„Sada mogu da odem sa osmehom na licu”, rekao je dobitnik.

On je ispri~ao da je tiket kupio u posledwem trenutku, svega pet minuta pre zatvarawa prodaje za izvla~ewe, zbog ~ega je zamalo propustio priliku koja }e wegovoj porodici promeniti `ivot. Posebnu simboliku dobitku dala je i ~iwenica da se dobitna kombinacija nalazila u redu broj 16.

Wegova supruga podsetila je da su se upravo 16. dana u mesecu ven~ali pre deset godina. Porodica planira da deo novca iskoristi za putovawe biznis klasom kako bi posetila ro|ake na istoku Australije. Dobitnik je, tako|e, poru~io da `eli da pomogne bliskim qudima koji prolaze kroz te`ak period.

Portparolka kompanije „Loterivest” izjavila je da je pri~a ovog dobitnika duboko dirnula zaposlene u lutriji i podsetila ih da postoje stvari koje se novcem ne mogu kupiti.

PROJEKAT NIJE ZAMI[QEN SAMO KAO ARHIVA, VE] I KAO SVOJEVRSNO UPOZOREWE I VODI^ ZA BUDU]E GENERACIJE

Australija pravi „Crnu kutiju Zemqe”

U Australiji je u toku razvoj ambicioznog i neobi~nog projekta pod nazivom „Earth’s Black Box” (Crna kutija Zemqe),

saradwi sa agencijom Clemenger BBDO i umetni~kim kolektivom Glue Society. Ideja je da se napravi masivna, monolitna struktura

koji ima za ciq da dugoro~no bele`i kqu~ne podatke o stawu planete i qudske civilizacije.

Projekat realizuju istra`iva~i Univerziteta Tasmanije u

sme{tena u udaqenom delu Tasmanije, koja bi slu`ila kao svojevrsna arhiva budu}nosti. Ovaj „metalni svedok” trebalo bi da prikupqa i ~uva podatke o klimatskim promenama,

politi~kim odlukama, nau~nim dostignu}ima i drugim globalnim procesima koji oblikuju svet, kako bi eventualne budu}e civilizacije mogle da razumeju {ta je dovelo do mogu}eg kolapsa qudskog dru{tva. Prema planu, struktura }e biti projektovana tako da mo`e da izdr`i ekstremne prirodne katastrofe, ali i qudske uticaje. Napajawe }e biti obezbe|eno putem solarne energije, dok }e zsistem biti povezan na internet kako bi automatski prikupqao i skladi{tio podatke u realnom vremenu. Kako navode kreatori projekta, „Earth’s Black Box” nije zami{qen samo kao arhiva, ve} i kao svojevrsno upozorewe i vodi~ za budu}e generacije, ukoliko ikada do|e do situacije u kojoj qudska civilizacija prestane da postoji u sada{wem obliku.

Sviwe su se izborile sa korovom, ukqu~uju}i i onaj koji nije reagovao na druge metode

sklone tome da jure kroz sve pred sobom i pona{aju se nepredvidivo pored skupocene infrastrukture. One su spore, radoznale i veoma efikasne tamo gde

brzina nije presudna.

Sviwe su se izborile sa korovom, ukqu~uju}i i onaj koji nije reagovao na druge metode. Ipak, najva`nije se ispostavilo ne{to drugo. Kopaju}i po zemqi u potrazi za hranom, one su usput rastresale zemqi{te, uni{tavale guste naslage suve vegetacije i time zna~ajno smawile opasnost od po`ara na teritoriji.

U su{noj australijskoj klimi, to nije sitnica. Suva trava ispod panela je jedan od glavnih rizika za ovakve objekte. Stawe zemqi{ta se pritom vidno popravilo jer su ga `ivotiwe prirodno |ubrile.

Na kraju, malo krdo zamenilo je ~itavu brigadu za odràvawe terena. Bez goriva, bez hemije i bez rizika od o{te}ewa panela. Tro{kovi odràvawa su se smawili, a sama elektrana se prakti~no pretvorila u funkcionalni agroekosistem gde sto~arstvo i energetika postoje na istom mestu i pomaù jedno drugom.

Pi{e: Joca Gajeskov

KRATKE VESTI IZ SRPSKE ZAJEDNICE SIDNEJA

Sve~ano na praznik Svete trojice

U nedequ, 31. maja, Srpska pravoslavna crkva i weni vernici sve~ano su proslavili Silazak svetog Duha na apostole, pedesetnicu, praznik Svete trojice ili Duhove, jedan od najve}ih praznika koji se obele`ava 50. dan posle Vaskrsa i deseti dan posle Spasovdana.

Taj praznik nazvan je Sveta trojica, jer se, prema jevan|elima, pored Svetog Oca i Sina, na ovaj dan javilo fizi~ki tre}e lice Svete trojice - Sveti Duh.

Duhovi predstavqaju i „ro|endan” hri{}anske crkve, a nazivaju se jo{ i Trojice, Troji~in dan, Silazak svetog duha na apostole.

Po zna~aju to je tre}i praznik posle Vaskrsa i Bo`i}a i slavi tri dana.

Svi na{i hramovi u Sidneju i okolini bili su toga dana puni vernika.

Posebno sve~ano bilo je u crkvi Svetog Luke u Liverpulu, gde je posle verskog dela prire|en

Iz crkve Svetog Nikole u Blektaunu

Udru`ewe Srba Zapadne Slavonije iz Sidneja proslavilo je u nedequ, na praznik Svete Trojice, svoju krsnu slavu.

U prepunom hramu Svetog Nikole u Blektaunu slavski kola~ je presekao o. Nemawa Mr|enovi}, a doma}in slave ove godine bio je Zoran [ar~evi}, sa svojom porodicom.

Kako sazbajemo, zajedno sa drugim ~lanovima ovog vrednog zavi~ajnog udru`ewa i ~lanicama KSS Jugovi}a Majka, slavari su pripremili i sve~anu slavsku trpezu. Verni narod je i ovom prilikom ispunio i hram i parohijsku salu.

Prilo`ene fotogrfije do~ara}e vam sve~anu slavsku atmosferu u Blektaunu.

Slavsko veseqe

^lanovi i prijateqi Sportskog i kulturno sidnejskog isto~nog predgra|a Botani, Svetu Trojicu.

U prostorijama ove na{e organizacije zajednici, slavqe je bilo na visini, uz koje je obavio sve{tenik sidnejske Lazarice ru~ak.

Doma}ini ovogodi{we slave bili su

Sve~ana atmosfera i lepo dru`ewe

bogat ru~ak za sve prisutne. Evo par fotografija sa tog doga|aja.

Poziv na bu}arski

turnir u Rosmoru

Srpsko bu}arsko dru{tvo iz Liverpula organizuje u nedequ 7. juna svoj tradicionalni godi{wi turnir u ovom sportu, gde }e snagu i ume}e odmeriti bu}ari doma}ina i gostiju iz Melburna, Brizbana i Kanbere. Turnir se odr`ava na crkvenom imawe u Rosmoru sa po~etkom u 9 ~asova ujutru. Organizatori pripremaju za ovu priliku lep kulturno – umetni~ki program uz u~e{}e na{ih poznatih peva~a i amatera, veliki izbor hrane i pi}a, bogatu lutriju a posebna atrakcija bi}e vo na ra`wu. Pa, ko voli neka izvoli!

Liverpulski bu}ari pobednici nedavnog klupskog

veseqe u Botani

kulturno – umetni~kog dru{tva Sloga iz sve~ano su obele`ili slavu dru{tva organizacije jedne od starijih u ovda{woj srpskoj tradicionalno se~ewe slavskog kola~a Lazarice o. Jovan Jovi}, kao i bogat slavski Stamenko i Rada Petki~i}. trajalo je do kasnih popodnevnih sati.

takmi~ewa

INTERVJU SA @EQKOM „TOMOM“ KOSKOM: Posledwi majstor za popravku pisa}ih ma{ina u Melburnu

Vi{e od 50 godina @eqko Tom Koska servisira pisa}e ma{ine u Melburnu i smatra se da je wegova radioinica posledwa u gradu. Krste Markovi} je proteklog vikenda posetio gospodina Kosku u wegovoj radionici koja je vi{e nalik muzeju posve}enom mehani~kim pisa}im ma{inama.

Pre ne{to vi{e od pet godina (13. maja 2021.), melburnski majstor za popravku pisa}ih ma{ina Tom Koska pa`qivo je otvorio pismo zahvalnog klijenta .

Naravno, on je navikao na to — kao posledwi australijski majstor kvalifikovan za obnavqawe ovih pisa}ih relikvija, dobijao je pisma zahvalnosti od mnogih klijenata, otkucana na ma{inama koje je popravio.

Ali nijedno nije bilo nalik na ovo, koje mu je naipisao poznati holivudksi glumac:

„Dragi Tome“, po~iwe pismo.

„Vest je stigla do obala SAD o tvojoj radionici, o tvom servisirawu pisa}ih ma{ina i „Down Under Type-O-Verse“.

„Svaka ~ast, dru`e.

„Nadam se da }u ponovo do}i u posetu tvojoj ostvrskoj naciji i, ako je mogu}e, u tvoj kraj. Kada to uradim, prona}i }u tvoju radionicu i odabrati draguq, koji si ti u~inio savr{enim i upotrebqivim.

„Do tada, i daqe gazi duboko.

„Tom Henks.“

Wegova jedinstvena pri~a nedavno je predstavqena i u dokumentarcu „Posledwa radionica za popravku pisa}ih ma{ina u Melburnu“ rediteqa Jau-minga ^iama.

(The Last Typewriter Shop in Melbourne by filmmaker Yau-ming Chiam.)

POSLEDWI MAJSTOR ZA POPRAVKU PISA]IH MA[INA U MELBURNU

Zvuk pisa}e ma{ine nekada je bio deo svakodnevice. U kancelarijama, redakcijama, {kolama i domovima {irom sveta odjekivali su udarci metalnih slova o papir. Na pisa}im ma{inama pisane su kwige, novinski ~lanci, qubavna pisma i va`ni dokumenti. A onda su stigli kompjuteri.

Tokom osamdesetih i devedesetih godina pisa}e ma{ine polako su nestajale iz upotrebe, a sa wima i zanati koji su ih odr`avali u `ivotu. Danas je u Australiji ostalo veoma malo qudi koji jo{ umeju da poprave stare mehani~ke ma{ine. Jedan od wih je @eqko „Tom“ Koska iz Melburna.

U wegovoj maloj radwi u ulici Elgin u Karltonu vreme kao da je stalo. Police prepune „Olivetija“, „Remingtona“, „Olimpija“, „Hermesa“ i drugih ma{ina podse}aju vi{e na muzej nego na servis. Stare metalne konstrukcije slo`ene su do plafona, a izme|u wih stoje kutije sa trakama, alatima i delovima koje je danas gotovo nemogu}e prona}i.

Dok sedite u radwi, imate ose}aj kao da ste u{li u neko drugo vreme. Svuda oko vas su ma{ine, papiri, stari koferi i miris uqa i metala. I sve to nekako i daqe `ivi.

„Ja imam u gara`i jo{ tri puta vi{e ma{ina nego ovde“, ka`e kroz osmeh @eqko Koska. „Qudi koji su nekad bili u ovom poslu poklawali su mi ~itave svoje zalihe. Tako sam zavr{io sa stotinama pisa}ih ma{ina.“

@eqko je ro|en u Sremskoj Kamenici kod Novog Sada, a u Australiju je stigao 1966. godine, nakon {to je prethodno boravio u Nema~koj.

„Ja sam pobegao pre vojske“, pri~a iskreno.

„Hteo sam da poku{am da napravim sre}niji `ivot na Zapadu.“

Ve} nekoliko dana po dolasku u Australiju prona{ao je posao u servisu za pisa}e ma{ine gde su radili qudi sa prostora biv{e Jugoslavije.

„Nije mi trebao engleski da po~nem da radim. Zanatom sam se ve} bavio u Novom Sadu, radio sam za Oliveti servis.“

Iako su gotovo sve radwe zatvorene kada su kompjuteri preuzeli primat, @eqko nikada nije odustao.

„Sve radwe su se zatvorile jer vi{e nije bilo isplativo. Ali po{to nisam pla}ao kiriju, ostao sam sa pisa}im ma{inama.“

Danas mu mu{terije dolaze iz cele Australije, a me|u wima je sve vi{e mladih qudi koji otkrivaju ~ari mehani~kog kucawa.

„Qudi vole taj klik, kling… taj zvuk“, obja{wava. „To je potpuno druga~iji ose}aj nego kompjuter.“

Tokom razgovora vrata radwe neprestano se otvaraju. Neko donosi staru „Olimpiju“, neko tra`i traku za „Remington“, a neko samo `eli da vidi radwu o kojoj je ~uo od prijateqa.

Bilo je lepo videti koliko qudi i daqe vole stare pisa}e ma{ine. Neki dolaze zbog popravke, a neki samo iz radoznalosti. Ali gotovo svi iz radwe izlaze sa osmehom.

@eqko pa`qivo uzima svaku ma{inu u ruke, okre}e je, proverava mehanizam i gotovo instinktivno zna gde je problem.

„Najvi{e je pra{ina“, ka`e. „Treba da se o~isti, podma`e, opere… i onda ma{ina ponovo proradi.“

Kada govori o svom poslu, ne krije koliko mu zna~e reakcije mu{terija.

„Kad mu{terija do|e po ma{inu i ka`e: ‘Tom, you are magician’, meni srce raste.“

Posebno mesto me|u qudima koji dele qubav prema pisa}im ma{inama zauzima holivudski glumac Tom Hanks, poznat kao strastveni kolekcionar starih ma{ina.

@eqko ka`e da je od slavnog glumca do-

bio ~ak ~etiri pisma.

„Video je neki kratki dokumentarni film o meni i onda mi je napisao pismo“, pri~a @eqko. „Pisao mi je da bi voleo da do|e i vidi radwu.“

Sa posebnim ponosom pokazuje jedno od pisama koje mu je Tom Hanks poslao 2021. godine.

Pismo je, naravno, otkucano pisa}om ma{inom.

„Dragi Tome, nemoj da dozvoli{ da ti sva medijska pa`wa udari u glavu. Kad god si u dilemi — idi na pecawe“, napisao mu je Tom Henks u svom prepoznatqivom duhovitom stilu.

Na kraju pisma stoji i neobi~an pozdrav:

„Moj Hermes 2000 ti {aqe pozdrav.“

@eqko ka`e da mu je Tom Henks tokom boravka u Australiji obe}ao da }e posetiti wegovu radwu u Melburnu i kupiti jednu od starih pisa}ih ma{ina iz wegove bogate kolekcije.

„Ja sam o~ekivao da }e da do|e“, ka`e kroz osmeh. „Bio je skoro u Sidneju, ali mo`da je zaboravio.“

„To je moja sre}a {to mi je Tom Henks pisao“, dodaje @eqko. „Kroz wega sam postao jo{ popularniji.“

Iako ima 83 godine, @eqko ne razmi{qa o penziji.

„Ja nemam penziju uop{te“, ka`e uz smeh. „Ali verujte da sam danas zauzetiji nego pre dvadeset godina.“

Wegove mu{terije ~esto ga pitaju {ta }e biti kada jednog dana vi{e ne bude radio.

„Ka`u mi: ‘[ta }emo mi kad ti kick the bucket? Ko }e popravqati ma{ine?’“

Bilo je qudi koji su `eleli da nau~e zanat od wega, ~ak mu nudili i da ih obu~ava, ali vi{e ne `eli toliku odgovornost.

„Kad ja odem, posledwi mehani~ar pisa}ih ma{ina u Australiji je umro“, ka`e kroz polu{alu.

Tokom razgovora u radwu ulazi `ena koja je do{la da preuzme svoju staru pisa}u ma{inu koju je @eqko popravio. Uz osmeh mu se zahvaquje i pa`qivo nosi ma{inu iz radwe, kao da nosi ne{to mnogo vrednije od obi~nog predmeta.

I dok danas ve}inu poruka kucamo na mobilnim telefonima, kod @eqka pisa}e ma{ine i daqe svakodnevno o`ivqavaju.

„Meni su sve ma{ine drage“, ka`e @eqko. „Va`no mi je samo da, kad zavr{im posao — sve rade.“

Mo`da upravo zato mladi danas ponovo otkrivaju pisa}e ma{ine, tra`e}i u wima ne{to {to moderna tehnologija ~esto nema — strpqewe, karakter i toplinu.

A @eqko „Tom“ Koska, za koga se veruje da je posledwi majstor za popravku pisa}ih ma{ina u Australiji, i daqe svakog jutra otvara vrata svoje radwe sa istom posve}eno{}u kao i pre skoro {est decenija. „Dok sam ja tu, ja }u da radim do zadweg dana.“

Za SBS na srpskom, Krste Markovi}

DOBRE

VESTI ZA VOZA^E:

Po~eo povra}aj dela novca za registraciju vozila u Viktoriji

Od 1. juna milioni stanovnika Viktorije mogu da zatraè povra}aj dela novca koji su platili za registraciju svojih vozila. Re~ je o novoj meri dràvne vlade kojom se nastoji da se gra|anima olak{a teret rastu}ih tro{kova ìvota. Ko ima pravo na povra}aj, koliko novca moè da dobije i kako se podnosi zahtev – saznajte daqe u tekstu.

Milioni stanovnika Viktorije od 1. juna mogu da podnesu zahtev za povra}aj 20 odsto tro{kova registracije vozila, u okviru nove mere dr`avne vlade koja bi gra|anima trebalo da olak{a suo~avawe sa rastu}im tro{kovima `ivota. Program povra}aja novca odnosi se na registracije vozila za period 2025–26. godine, a zahtevi mogu da se podnesu do 31. jula putem zvani~ne internet stranice Service Victoria.

KO IMA PRAVO NA POVRA]AJ?

Pravo na povra}aj imaju vlasnici do dva privatna vozila registrovana na svoje ime u Viktoriji. Program ne obuhvata vozne parkove kompanija niti teretna vozila te`a od 4,5 tona.

Povra}aj se odnosi na: l putni~ke automobile, l he~bek vozila, l karavane, l SUV vozila, l pikap (ute) vozila, l motocikle.

KOLIKI JE POVRA]AJ?

Vlasnici putni~kih automobila u metropolitanskom podru~ju Melburna mogu

da dobiju povra}aj od 186,14 dolara po vozilu.

Za stanovnike spoqnog metropolitanskog podru~ja povra}aj iznosi 174,26 dolara, dok gra|ani ruralnih delova Viktorije mogu da dobiju 160,18 dolara.

Iznosi se razlikuju u zavisnosti od vrste vozila i mesta stanovawa.

KAKO PODNETI ZAHTEV?

Zahtev se podnosi elektronski preko internet stranice Service Victoria. Gra|ani }e prilikom prijave morati da potvrde svoje podatke i registraciju vozila.

Isplate bi, prema navodima vlade, trebalo da budu izvr{ene u roku od 30 dana od podno{ewa zahteva, dok slo`e-

SRPKIWA IZ AUSTRALIJE NE MO@E DA IZVADI

LI^NU KARTU, A RAZLOG JE BIZARAN:

Sa 59 godina saznala

”da je mu{ko”

Jedna administrativna gre{ka napravqena pre vi{e decenija u Srbiji izazvala je ogroman problem za Srpkiwu koja `ivi u Australiji.

Wena porodica je nedavno otkrila da je u zvani~nom izvodu iz mati~ne kwige ro|enih wen pol pogre{no upisan, zbog ~ega je sada potpuno onemogu}ena da izvadi li~na dokumenta u inostranstvu. îtav slu~aj dospeo je u javnost kada se dete o{te}ene ène obratilo za pomo} na internetu, traè}i savet kako da re{i ovu nesvakida{wu situaciju. Prema re~ima autora, problem je otkriven potpuno slu~ajno kada su kontaktirali diplomatsko predstavni{tvo Srbije.

- Nedavno smo dobili kopiju izvoda iz wenog izvoda iz mati~ne kwige ro|enih od srpskog konzulata u Sidneju, koji pokazuje da je wen pol zabele`en kao mu{ki umesto `enski, a oni su nam rekli da je ova gre{ka potekla iz samog srpskog registra - pi{e u postu.

Ova naizgled sitna gre{ka u sistemu izazvala je ozbiqne prakti~ne probleme i blokirala svakodnevni `ivot ove `ene u Australiji, gde boravi jo{ od pro{log veka.

- Trenutno joj stvara probleme u Australiji dok poku{ava da dobije li~nu kartu sa fotografijom i paso{ (nikada nije imala paso{ jer je u Australiju do{la sa o~evim paso{em sedamdesetih godina) - obja{weno je.

Porodica je sada u potrazi za pravnim re{ewem i na~inom da se podaci u mati~nim kwigama u Srbiji hitno isprave, kako bi `ena kona~no mogla da doka`e svoj identitet i dobije dokumenta koja ~eka decenijama.

niji slu~ajevi mogu da potraju do 90 dana.

ZA[TO JE UVEDENA OVA MERA?

Premijerka Viktorije, Jacinta Allan, izjavila je da je ciq programa da pomogne gra|anima suo~enim sa rastu}im tro{kovima goriva i drugim `ivotnim izdacima.

Vlada Viktorije navodi da je ova mera odgovor na pove}ane tro{kove `ivota i rast cena goriva, koji dodatno optere}uju porodi~ne buxete.

Za mnoge porodice koje imaju dva automobila, ukupan povra}aj mogao bi da prema{i 370 dolara.

Povra}aj dela novca za registraciju vozila dolazi nakon {to je vlada najavila popuste na javni prevoz {irom dr`ave,

dok rat na Bliskom istoku i daqe vr{i pritisak na cene goriva. Javni prevoz }e ostati besplatan do kraja maja, a potom }e karte biti upola cene do kraja godine. Premijerka Viktorije Xasinta Alan (Jacinta Allan) izjavila je da }e ova mera „pru`iti odre|eno olak{awe u trenutku kada zaposleni qudi i wihove porodice o~ekuju ovakvu podr{ku od svoje vlade“.

„@elim da naglasim da ovo ne}e re{iti svaki problem, ali je jo{ jedan korak koji mo`emo da preduzmemo“, rekla je gospo|a Alan u nedequ.

O~ekuje se da }e program povra}aja novca za registraciju vozila dr`avnu vladu ko{tati oko 750 miliona dolara izgubqenih buxetskih prihoda.

Gospo|a Alan je rekla da }e se ovaj tro{ak uzeti u obzir u predstoje}em buxetu.

„To mo`emo da priu{timo jer je re~ o jednokratnoj pomo}i zbog tro{kova `ivota, u trenutku kada ostvarujemo buxetski suficit“, rekla je ona.

„Kao i jeftiniji javni prevoz, ni ova mera ne}e re{iti sve probleme, ali predstavqa hitnu akciju koju mogu da preduzmem kako bih napravila razliku.“

Opozicija je kritikovala na~in sprovo|ewa programa povra}aja novca, navode}i da }e zbog kratkog roka za ostvarivawe prava i obaveze podno{ewa zahteva mnogi stanovnici Viktorije ostati bez ove pogodnosti.

Krste Markovi} SBB na srpskom

AUSTRALIJA UVODI NOVU FLOTU AVIONA ZA NADZOR GRANICA:

Bombardier isporu~uje Global 6500

Australijska grani~na slu`ba (Australian Border Force - ABF) dobi}e novu flotu od 11 aviona za vazdu{ni nadzor granica i mora u okviru velikog programa modernizacije civilnog pomorskog nadzora, saop{tilo je australijsko Ministarstvo unutra{wih poslova.

Posao je nakon me|unarodnog tendera dobila kompanija Metrea Australia Pty Ltd, koja }e za potrebe ABF-a obavqati operacije kratkodometnog i dugodometnog nadzora {irom Australije 24 ~asa dnevno tokom cele godine. Australijske vlasti nisu objavile kompletnu strukturu budu}e flote, ali je Bombardier Defense danas saop{tio da }e u okviru programa isporu~iti tri aviona Global 6500 u konfiguraciji za specijalne misije.

leta, visoke brzine i pouzdanosti, {to ga ~ini pogodnim za pomorski nadzor i patrolirawe ogromnih morskih oblasti kakve Australija pokriva. Australijske vlasti u svom saop{tewu navode da novi si-

Bombardier je posledwih godina zna~ajno pro{irio prisustvo u Australiji. Kompanija je 2022. otvorila servisni centar u Melburnu, pro{le godine kancelariju Bombardier Defense u Adelejdu, dok je ove godine

Re~ je o poslovnom avionu velikog doleta koji se posledwih godina sve ~e{}e koristi kao platforma za ISR zadatke, odnosno izvi|awe, nadzor i prikupqawe obave{tajnih podataka. Bombardier navodi da Global 6500 donosi kombinaciju velikog doleta, velike autonomije

stem donosi ve}i dolet i autonomiju leta, napredne senzore, gotovo trenutnu razmenu podataka i znatno unapre|enu operativnu pokrivenost australijskih granica i mora. Novi ugovor trebalo bi da zameni postoje}i program Civil Maritime Surveillance, a po~etak operacija planiran je od 1. januara 2028. godine.

najavqena i baza za linijsko odràvawe u Pertu. Global 6500 predstavqa vojnu i specijalizovanu verziju poslovnog aviona iz porodice Bombardier Global, a razli~ite verzije ove platforme ve} koriste brojne dràve za zadatke nadzora granica, izvi|awa, medicinske evakuacije i transporta dràvnih zvani~nika.

Pi{e: Marko Lopu{ina

u Princ naslednik Filip i princeza Danica }e tokom juna da posete ameri~ke Srbe u ^ikagu. Bi}e to prilika da se prvi put predstave kao krunska viso~anstva kraqevske srpske porodice i da dobiju podr{ku iseqenih Srba

U ^ikagu je pro{le nedeqe u medijima i na srpskim mestima osvanuo proglas u kome se najavquje jedan, reklo bi se, istorijski doga|aj.

„Krunski princ Filip i princeza Danica Kara|or|evi} u ^ikagu pozivaju na „HUMANITARNE VE^ERI“.

- Kraqevska ve~era, 17. juna, Sve~ana sala crkev Sveti Nikola, Lions, - Vidovdanska liturgija i prijem, 21. jun, Saborna crkva Vaskresewa Hirostovog, Redvud drajc, - Princezino ve~e. Predavawe princeze Danice Kara|or|evi} na temu “Savremena `ena izme|u tradicije i budu}nosti” i koktel, 23. jun. sala Pela Signature. I posebno obave{tewe: “ Sva prikupqena sredstva bi}e usmerena u dobrotvorne svrhe”.

Ova javna pozivnica je deo kraqevskog protokola koji se primewuje u SAD, da bi se predo~io program i da bi se rezervisala mesta i pripremila sredstva za donatorstvo, koje je u Americi uobi~ajeno na svim po~asnim skupovima, pa i kraqevskim. Kraqevska ve~are, liturgija i orijem su, tako|e, deo srpske iseqenike tradicije, koju ~lanovi kraqevske porodice Kara|or|evi} sprovode od ~etrdesetih godina pro{log veka u srpskoj dijaspori {irom sveta.

Princ Filip Kara|or|evi} je 2022. godine progla{en za naslednika dinastije, ~ime je i zvani~no preuzeo od svog oca prestolonaslednika Aleksandra, tron u Krajevskom dvoru u Beogradu. I dobio zvawe Wegovo kraqevsko viso~anstvo princ od Jugoslavije i Srbije. Kao princ naslednik Filip Kara|or|evi} sa princezom Danicom i dvoje dece `ivi u Kraqevskom dvoru na Dediwu i obavqaju svoje monarhske obeveze i aktivnosti.

Mladi kraqevski par se trudi da budu neprestano sa srpskim narodom i prisutni u javnosti, kako bi na taj na~in srpsku dinastiju pribliìli dràvi, crkvi, narodu i svetu. Princ Filip i princeza Danica su, na primer, prisustvovali obeleàvawu Spasovdana u selu Kr}evcu kod Topole, gde su sa me{tanima proslavili slavu i zavetinu. U Kraqevskom dvoru su odràli Donatrosko ve~e da bi obezbedili sredstva za obnovu Kumice, istorijskog mesta Manastira Hilandar na Svetoj Gori.

A onda su 27. maja sa decom i narodom stajali u redu ispred hrama Svetog Save na Vra~aru, kako bi se poklonili ^asnom pojasu Presvete Bogorodice.

- Na{a je du`nost da budemo sa narodom. To u~imo i na{u decu, koja su mala, koja imaju pravo na svoje detiwstvo, ali i koja sa nama kao porodica u~estvuju u ìvotu srpskog naroda – rekli su mi princ i princeza, kada smo se proletos sreli na predstavqawu filma o prestolonasledniku Aleksandru Kara|or|evi}u. U najavama posete kraqevskog para îkagu, kaè se da je to “prvi dolazak Wegovog kraqevskog viso~anstva krunskog princa Filipa Kara|or|evi}a

Kara|or|evi}i opet u Americi

i princeze Danice u Ameriku”. Mala ispravka, nije prvi dolazak, ve} su Kara|or|evi}i opet u SAD. A princ se vra}a ku}i. Filip Kara|or|evi} je ro|en u Americi 1982. godine i ima ameri~ko dràvqanstvo. U to vreme wegov otac Aleksandar i majka Marija de Glorija ìveli su i radili u malom gradi}u Ferfaks u dràvi Virxiniji. Prestolonaslednik i princeza su jedno vreme ìveli i radili u Wujorku, gde je 1980. godine ro|en wihov prvi sin Petar. Potom su Kara|or|evi}i godinu dana ìveli u îkagu. U Ferfaksu su sredinom januara dve godine kasnije ro|eni blizanci, sinovi Filip i Aleksandar Kara|or|evi}. Sva trojica sinova su unuci kraqa Petra Drugog i kraqice Aleksandre. Kumovi su Filipu i Aleksandru na kr{tewu bili, sa maj~ine strane {panska kraqica Sofija, sa bakine strane gr~ki kraq Konstantin Drugi i princeza Ana od Burbona. Posle dve godine ìvota u SAD bra}a su se sa roditeqima preselila u London, gde su se Filip i Aleksandar obrazovali, odrastali i zaposlili. Dakle, Amerika nije bila nepoznanica za princa Filipa, koji je ro|en po~etkom osamdesetih, u vreme kada su u SAD bila sveà se}awa na dedu kraqa Petra Drugog, na strica kraqevi}a Andreju, na strinu princezu Evu Mariju Kara|or|evi} i na tetku knegiwu Jelisavetu Kara|or|evi}. Kraq Petar Drugi je posle izgnanstva iz Beograda ìveo u Londonu. Na poziv predsednika Teodora Ruzvelta kraq je zvani~no posetio Va{ington krajem juna 1942. Odseo je u Blerhauzu, rezidencijalnoj ku}i koja se nalazi preko puta Bele ku}e. Na prijemu prire|enom u ~ast kraqa bilo je tridesetak uglednih srpskih doseqenika. Posetio je Kongres SAD. Bio je gost na ve~eri kod ministra spoqnih poslova Kordela Hala. Posetio je i Vojnu akademiju u Vest Pointu. I sreo Nikolu Teslu.

Po~etkom jula 1942. kraq je krenuo na turneju po ameri~kim gradovima u posetu srpskoj emigraciji. Na kraju posete predsednik SAD i kraq Jugoslavije su objavili saop{tewe u kome je re~eno da je ova poseta „izraz prijateqstva ameri~kog naroda prema narodu Jugoslavije“. Potpisali su sporazum o uzajamnoj pomo}i u vo|ewu rata, koji je predvi|ao snabdevawe vlade Kraqevine Jugoslavije obave{tewima, oru`jem i materijalima za odbranu.

Posle rastave od kraqice Aleksandre od Jugoslavije kraq se preselio u SAD 1964. @iveo je u Wujorku i Denveru, gde je preminuo 1970. godine. Sahrawen je u manastiru Svetog Save u Libertivilu kod ^ikaga. Kraqevi posmrtni ostaci su pohraweni u Zadu`binsku crkvu Sv. \or|a na Oplencu 26. maja 2013. godine, ~ime je ispuwen zavet posledweg jugoslovenskog

kraqa da svi Kara|or|evi}i po~ivaju u dinasti~kom hramu u Srbiji. Stric Andreja Kara|or|evi} je ìveo u Engleskoj, pa u Portugalu, a od 1972. godine u Palm Springsu sa tre}om ènom Milicom An|elkovi}, koja je postala princeza Eva Marija Kara|or|evi}. Stric je umro 1990. godine i sahrawen je na srpskom grobqu manastira Nova Gra~anica kod îkaga. A strina je umrla 2020. godine u Palm Springsu. Tetka, knegiwa Jelisaveta Kara|or|evi}, }erka kneza Pavla i knegiwe Olge Kara|or|evi} imala je svoje tragove u Americi. [kolovala se u Ju`noj Africi, Velikoj Britaniji i [vajcarskoj. Diplomirala je istoriju lepih umetnosti u Parizu. @ivela je u Wujorku od 1954. godine, gde se udala i izrodila decu. Bila je prijateqica Xona Kenedija i pripadnik ameri~ke elite. Odrekla se dràvqanstva SAD 2002. godine. Danas ìvi u Beogradu. Ma}eha princa Filipa, princeza Katarina Batus Kara|or|evi}, od 1985. godine, kada se udala za prestolonaslednika Aleksandra, brinula je o mladim prin~evima Petru, Filipu i Aleksandru. [kolovala se u Denveru i Dalasu, a radila je u SAD. Prestolonaslednika Aleksandra je upoznala u Va{ingtonu. Princeza Katarina danas ima svoju humanitarnu organizaciju u îkagu i Wujorku. Prin~evi Petar i Aleksandar Kara|or|evi} su odlazili u SAD na usavr{avawe, a neko vreme su kao dràvqani Amerike tamo i radili.

Princ Filip se uglavnom obrazovao u Evropi. Maturirao je 2000. na Kraqevskoj {koli u Kanterberiju u Engleskoj. Diplomirao je na Londonskom Univerzitetu (UCL), odsek za umetnost i na odseku za dru{tvene nauke. Radio je za Landsbanki i Teather & Greenwood u londonskom Sitiju. Zavr{io je École hôteliere de Lausanne (EHL) u [vajcarskoj i radio u ugostiteqstvu u Londonu. uposlio ga je i IKOS, renomirani globalni hex fond, na Kipru. Radi sa jednim globalnim menaxerom imovine u Londonu.

Bra}a i prin~evi Petar, Filip i Aleksandar bili su krajem 20. veka privr`eni majci, {panskoj princezi Mariji de Glorija. Kada se prestolonaslednik Aleksandar sa princezom Katarinom trajno 2001. godine uselio u Kraqevski dvor u Beogradu, sinovi su mu dolazili u posetu. Tada su novinarima jasno rekli da “ne govore srpski”, a da je wihov “materwi jezik {panski”.

Od trojice sinova prestolonaslednika Aleksandra i princeze Marije de Glorije, princ Filip je naj~e{}e dolazio u Beograd. Bra}a Petar i Aleksandar su vi{e voleli da odlaze kod majke u Seviqu. Filip Kara|or|evi} je u Beogradu od 2013. godine po~eo aktivno da u~i srpski jezik, da radi svoje londonske poslove “na

daqinu”. Qubav prema umetnosti, a posebno prema slikarstvu privukla ga je slikarki Danici Milenkovi} iz Pariza, koja je ~esto sa roditeqima Milanom Ciletom i Bebom Marinkovi} pose}ivala Kraqevski dvor na Dediwu. Wihovo ven~awe 8. oktobra 2017. godine bilo je istorijsko samim tim {to je to posle udaje princeze Marije za prestoonaslednika Aleksandra Kara|or|evi}a i dugih devet decenija bio brak u kraqevskoj porodici sklopqen u Sabornoj crkvi u glavnom gradu Srbije. Ven~awe je sluìo patrijarh srpski Irinej, a kumovi su bili {vedska princeza Viktorija i princ Petar Kara|or|evi}. Ovaj sre}an trenutak, kome su prisustvovali gra|ani Srbije, mnogi gosti iz sveta, posle prijema i sve~ane ve~ere na Kraqevskom dvoru, ulep{ala je izjava mladenaca da }e da ìve i rade u Srbiji. Prestolonaslednik Aleksandar je to prihvatio sa odobravawem, kako mi je li~no rekao: - Moj sin Filip je mlad i pametan ~ovek. Ima divnu porodicu i odlu~ilu su da ovde u Srbiji ìve. Sre}an sam zbog toga. êsto nas pose}uje sa princezom Danicom i unukom Stefanom, koji nam donosi mnogo radosti. Odlu~ili su da ìve sa nama na Kraqevskom dvoru. Filip i Danica ìve obi~nim ìvotom. Dobili su 2018. godine sina Stefana, koji je prvi Kara|or|evi} koji se rodio u Srbiji od po~etka Drugog svetskog rata. I potom 2023. rodila im se }erka princeza Marija. Upisali su decu u dràvni vrti}. Princ i princeza pored svojih poslova i porodi~nih obeveza prema deci posve}eni su o~uvawu i negovawu srpske tradicije, kulture i pravoslavne vere. U~estvuju u svim nacionalnim doga|awima zajedno sa sinom Stefanom.

- Najva`nije nam je da Stefan odrasta u Srbiji, me|u svojim narodom, da upija mentalitet i svakodnevicu `ivota u Srbiji. Stefan je prvi Kara|or|evi} posle mnogo vremena koji govori srpski kao materwi jezik i to je veoma va`no. Trudimo se da ga vodimo svuda sa sobom, tokom obilaska Srbije i regiona. Veoma je radoznao i brzo u~i – rekao je jednom prilikom princ Filip Kara|or|evi}.

Wegovo kraqevsko viso~anstvo princ od Jugoslavije i Srbije ìvi sa porodicom u Slamenoj ku}u u okviru Kraqevskog dvora na Dediwu. Posetu Americi je dugo i temqeno pripremao. Princ Filip i princeza Danica u îkago kre}u bez sina i }erke. Deca imaju svoje obaveze, a put i aktivnosti u SAD su dugi i naporni. Iz poziva na “Humanitarne ve~eri” kraqevskog para se vidi da }e u îkagu princ i princeza sara|ivati sa Srpskom pravoslavnom crkvom i monarhistima me|u ameri~kim Srbima.

Neizvesno je i ne zna se da li }e krunski princ Filip Kara|or|evi} u Americi da sara|uje i sa Amerikancima. Za to postoje najmawe dva razloga. Prvi je pismo i molba koje je princ Filip poslao predsedniku Donaldu Trampu da pomogne u re{avawu pitawa Kosova. Drugo je stari zahtev oca, prestolonaslednika Aleksandra upu}en ameri~kim predsednicima. Naime, prin~ev otac, prestolonaslednik Aleksandar kao star{ina dinastije Kara|or|evi} podneo je zahtev SAD za povra}aj blaga Kraqevine Jugoslavije, koje je na po~etku Drugog svetskog rata izneto iz Beograda i pohraweno u ameri~koj Centralnoj banci Federalnih rezervi u Wujorku. Kara|or|evi}i potra`uju od Amerike blago vredno 970 miliona dolara. Kraqevsko blago je zaplenio predsednik Frenklin Ruzvelt, a noviji wegovi naslednici se ne izja{wavaju o zahtevu srpskog Kraqevskog dvora, prestolonaslednika Aleksandra, a time i wegovog naslednika princa Filipa Kara|or|evi}a.

Krunski princ Filip i princeza Danica Kara|or|evi}

MOJ PUT U JERUSALIM: Disawe punim plu}ima

Vratila sam se iz Jerusalima pre par dana. Sve je bilo intenzivno emotivno, fizi~ki i duhovno da sam gotovo zanemela.

Usred rata koji se vodi od 28. februara 2026.godine izme|u Izraela, SAD i Irana, krenula sam na ovaj put. Kao da nije bio dovoqan dugogodi{wi izraelsko-palestinski sukob, nego da se jo{ dosoli i da duhovni tesnac u kojem sam se na{la u velikoj potrebi da posetim najve}e svetiwe hri{}anskog sveta i realnosti na terenu bude jo{ u`i i, da vera presudi, pa {ta bude.

Prvo veliko suo~avawe do{lo je u posledwoj nedeqi pred put. Dva dana pred polazak sti`e potvrda da avion izreleske avio-kompanije ipak leti i nailazim na duhovne mine svog mira spremaju}i se na ovaj put. Strah koji kao prah ulazi u mene i poku{ava da me zarobi, pritegne da nanovo preispitam odluku da idem i pitawa prijateqa po~iwu da odzvawaju glasnije: „Da li sam normalna, gde gori...’’ i tako daqe.

Dolazi i dan puta. Radim pre podne i, pitam se: je l’ ovako izgleda ~ovekov „posledwi’’ dan, da se bavim teku}im poslovima, uz mentalni presek `ivota i provere da li sam sve ostavila u redu da nikog ne opteretim.

Izlazim iz aviona na aerodrom „Ben Gurion“ i ka`em sebi: Dobro do{la, du{o, ku}i, u najlep{i grad i zemqu na svetu.

Tokom mog boravka, da nisam pratila medije, te{ko da bih po atmosferi na ulicama znala da je zemqa u ratnom stawu. Opu{tenija sam tamo bila nego ovde kad pro{etam Knez Mihailovom.

Da sam slu{ala druge, a ne svoje srce, ne bih ovih dana oti{la u zemqu u kojoj sam disala punim plu}ima.

Prelazim rukama preko zidina Starog grada Jerusalima i upijam sve oko sebe. Prolazimo ulicom Via Dolorosa, „Putem bola’’ ili „Putem suza”, rutom kojom je Gospod Isus Hristos nosio krst do mesta raspe}a, do Golgote.

MOLITVE BEZ GU@VE I TRZAWA

Stra{an je bio taj petak. I opet, ~udesan je petak kad sam stigla tamo. Sti`emo u Crkvu Svetog Groba, najsvetije mesto hri{}anstva. Odmah pri ulasku nalazi se Kamen plo~a Miropomazawa. Levo odatle je put ka Hristovom grobu, desno prema Golgoti. Poklawam se vi{e puta tokom dana.

Neverovatan je ose}aj da mogu u miru da sednem pored Plo~e i molim se bez gu`ve i trzawa. Udi{em ~udesne mirise koji izbijaju iz Kamen plo~e Miropomazawa i gledam u Blagodatni ogaw.

Bila sam tamo molitveni izlaslanik svih mojih bitnih qudi, moje u`e i {ire porodice, prijateqa i ko je tra`io i ko nije. „Nebo se otvorilo’’ kako je divno rekao hodo~asnik iz mawe grupe, vrata su nam se otvarala.

Sve {to sam poèlela bilo mi je tu. Okupalo mi se telo i du{a, sva sam mirisala na tu lepotu. Sve drugo mi je bilo daleko, mreè, posao, dileme, tu|e ambicije. âk sam neke svoje „mu~iteqe“ po~ela da posmatram sa saàqewem. Tamo vi{e ni{ta od toga nije va`no. Sve se relativizovalo do mere da ovo dnevno na{e postaje prah i pepeo, prolazno i malo.

Zid pla~a je deo ostatka drugog Solomonovog hrama i bila sam prili~no rezervisana pre nego {to sam do{la. Odlu~im na licu mesta da se prepustim svetom mestu, naslonim se, pru`im ruke i osetim jaku energiju, iznenadim se veoma, nastavim da se molim. Ipak, Bog je jedan. Zid je ime dobio zbog vekovnog oplakivawa Jevreja nad gubitkom svog duhovnog centra.

sam imala evre, deluje da su im dolari dra`i. Kusur pri kupovini suvenira ~e{}e sam dobijala nazad u dolarima.

KAFE PAUZA NA TRGU HURVA

Do Al Akse i Hrama na steni, velikih muslimanskih svetiwa, ne sti`em. Odlazimo do brda Sion/Zion (Mount Zion), izvan je, ali blizu zidina Starog grada. Tamo se nalazi Cenukulum-mesto Tajne ve~ere i grob Cara Davida, psalmopojca. [tipkam

sebe za obraze, ne verujem da sam ovde. Radost mi cirkuli{e kroz sve delove tela, a srce je u neverovatnom miru. Nastavqamo daqe. Lepo mi je. U jevrejskoj ~etvrti Starog grada pravimo kratku kafe pauzu na trgu

Sela sam na Trg ba{ preko puta zlatne Menore, za{ti}ene staklenim ku}i{tem. Menora je sedmokraka svetiwa iz jerusalimskog Hrama, izgleda kao sve}wak, jedna je od glavnih simbola judaizma i dr`ave Izrael. Povezana je sa svetlo{}u i Bo`jim prisustvom.

JUTRO U CRKVI GROBA PRESVETE BOGORODICE

Ima i komercijale na pojedinim mestima, ali sve to simboli~no odgurnem rukom od sebe da bih zadr`ala ose}aj koji nije lako prebaciti u re~i. U centrali sam hri{}anstva, gde je sve i po~elo, u centrali sam judaizma. Tu je baza, centar hri{}anskog sveta. Ovde su pojedine ta~ke gde se nebo bukvalno spustilo da ih obele`i da se tu rasteretimo, vinemo ose}ajem u vertikalu.

Posebno je jutro prisustvo na litugiji u Crkvi Groba Presvete Bogorodice, na{a liturgija po~iwe pre jermenske, sti`emo pre i na jutarwu slu`bu. Pojawe je neverovatno da deluje na mene subjektivno kao vrtlog koji nosi tako da samo {to me ne oduva, odnese i fizi~ki. Tamo je na{ ~ovek, otac |akon Prohor, svako jutro on pali sve}e u Crkvi.

Manastir Sveta Marija Magdalena, ruski je hram, posve}en ovoj velikoj Svetiteqki. Pre nego {to sam u{la u hram, gledam ga i imam ose}aj da se pomera, kao da mi dolazi u susret. Izgovaram to naglas, pored mene je otac |akon, malo mi je neprijatno {to je ~uo, ali utisak ne nestaje, kao da se zajedno sa oblacima i mi pomeramo.

Ako je do arhitekte, ~udesno je delo izveo. Vezana sam za ovu Svetiteqku. Prvi put sam u wenom hramu. Lepa je, mironosnica, ona, wena qubav, wena snaga, sve tamo nosi poseban mir. Mogu}e je u crkvama da se ostave imena da se ~itaju molitve i za vi{e meseci, ali mi je u ovom hramu to bilo posebno va`no.

BLAGOSLOV VODE

Obi{li smo i drevni grad Jerihon, manastir êtrdesetnice i goru Ku{awa Gospoda Isusa. Vozili smo se ì~arom do manastira. I tog tre}eg dana hodo~a{}a, ne{to kasnije „Pogruzila’’ u reci Jordan. To je hri{}anski obred poput ponovnog kr{tewa, ali je zapravo blagoslov vode, poklowewe svetoj vodi Jordana, gde je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista. Za tu priliku obukla sam novu belu haqinu, koju }u obu}i ili za neku finu ili teù priliku, a kasnije se ~uva kaù za pokrov. Tim ~inom se, po verovawu ~ovek simboli~no ponovo ra|a, a bila je i nedeqa, vaskr{wi dan. Zaqubila sam se tamo, u Jerusalim i, pre nego {to sam stigla. U qude sa kojom sam putovala, a koje ranije nisam poznavala. U Vitlejem. U kontraste koji volim. Kontrast od Jerusalima, od Tel Aviva, to je Vitlejem, Jafa, posebno u pojedinim delovima gde je autenti~nost Bliskog istoka uo~qivija. Me{a se lepota arhitekture, duhovnih mesta i {areni{a sa vo}em, povr}em, trav~icama i za~inima na ru~no montiranim tezgama od kartona ili neke plastike uz pra{wave ulice i qubazne qude.

Hurva. Mewamo evre i dolare za {ekele, izraelsku valutu. Iako

Jerusalim

NEMAWA LAGUNXIN:

Ulica vojvode Putnika

O Lazarevu subotu preskakali smo vatre, dok slu`ilo se vino, jele kokice i urlalo kroz to~ir. Ispred su bile tri tre{we, u ~ijim sam kro{wama rastao, odakle sam motrio na dolazak Oca. Sa leve strane – klupica, na woj tih i si}u{ni deda Ika, izbrazdanog lica, stari ratar `utih duvanskih prstiju.

Sa desne, u susret je sporo kora~ao deda Jova, visoki i drski Kraji{nik, uvek sa {tapom i beretkom.

Na Badwe ve~e, u toploti paorske pe}i, rumenih lica, gazili smo slamu i hitali natrag sre}ni, punih korin|a{kih xakova.

Tamo sam prvi put okusio tek izga`eno vino. Povremeno pri~ao jedinim telefonom kom{inice Kovice i to u ta~no dogovoreno vreme.

Tu sam se i upla{io \okinih gajdi koje su se naduvavale, me{koqile i vri{tale kao zlurado, tek obezglavqeno bi}e.

Ju~e sam ~uo da je i najmla|i me|u wima, atarski ve~iti momak nasme{enih brkova – Bata, umro pro{le godine od raka prostate.

Pro{lo je jedva tridesetak godina, a ve} se ~ini da taj tanani mikrokosmos nikada nije ni postojao.

Stoga sam i morao da napi{em poimeni~no i detaqno, li{eno metafore, koliko god zvu~alo naivno i poludokumentovano.

Jer znam da nisam izmislio i da ne}e nestati, dokle god se se}am mirisa, slika, lica i imena – svog Detiwstva u negda{wem Banatu.

Neda je bila milo devoj~e od malena. Ma`ena, od brata nevoqena. Jedno jutro, muka joj je bilo od svega. Napoqu je ~ekao mu{karac wenih snova. Igra~ke od pli{a je zamenila igrama za odrasle. Koje su to igre za odrasle? Ah, ne mislim na sado-mazo igra~ke, zaboga.

Ki{a je pqu{tala, u vazduhu se ose}ala memla. Otvorila su joj se vrata srca, te ve~eri. Pitala je voza~a kuda ide. Auto je jurio kao lud. ^ovek joj re~e: „Ovo je agencija za putovawe”. Spakovala je sve kofere u umu i `urila u vozilu. Mislim da je bio neki audi, tako ne{to. Razmakla je zavese, i sve su se

Evo ko su najopasniji qudi u va{em `ivotu, steknu veliki uticaj nad vama, a

da to ni ne primetite

Momo Kapor otkriva kako obi~ni qudi postaju najopasniji uticaji u na{em `ivotu, mewaju}i nas bez da to primetimo.

U `ivotu ~esto ~ekamo velike trenutke. Mislimo da }e nam najva`niji qudi do}i spektakularno — u pravo vreme, sa pravim re~ima i jasnim znakom da }e ostati zauvek. Ali stvarnost skoro nikada ne izgleda tako.

Najvi{e nas promene oni koji do|u potpuno obi~no, a to je najboqe opisao Momo Kapor: „Najopasniji su oni qudi koji vam se uvuku pod ko`u tiho, bez velike pri~e, a onda shvatite da bez wih vi{e ne umete.”

Pojave se u periodu kada smo umorni, zauzeti ili uvereni da nam niko ne treba. Ne tra`e da ih primetite. Ne poku{avaju da budu posebni. Samo ostanu dovoqno dugo da polako po~nete da spu{tate gard.

U po~etku su samo deo dana. Kratak razgovor. Poruka koja stigne ba{ kad treba. Osmeh koji vas smiri vi{e nego {to biste priznali. A onda, gotovo neprimetno, postanu neko bez koga dan vi{e nema isti ukus.

JELENA LUKI]:

Neda i Marija

`eqe otvorile.

„Volela bih da budem poznata!“, izustila je voza~u. „Volela bih da budem slavna”.

„Mi sve `eqe ostvarujemo“, rekao je voza~.

Pa ovo je put do pakla – pomisli ona, ako sve `eqe ostvarujete, dok su se pomoranxe kotrqale po kaldrmi.

„Gde `elite da idete?”

„Pa dobro, `elela bih da vidim taj raj ili pakao, {ta li je”.

SR\AN VU^INI]:

Iz druge ruke

Sijalica u kupatilu trepnula je samo malo du`e: u tom trenu na ivici `ileta, izme|u tame i svetlosti, u ogledalu spazih svoj oglodani kostur.

U deli}u sekunde video sam tu bledozelenkastu lobawu praznih dupqi kako mi se {eretski sme{i, i promatra me drugarski. Nije li to znak za promenu koju sam tako dugo izbegavao, pomislih ne{to kasnije ispijaju}i kafu na balkonu, dok je sumrak potapao ra{trkane krovove grada. Setio sam se radwe koja je pre neku godinu otvorena u prizemqu moje zgrade. Second Hand Life, pisalo je na woj {arenim slovima {to su neprekidno treperila kao sve}e na ro|endanskoj torti. Neobrijan, u ku}nom mantilu i papu~ama, rasejano si|oh dole.

S ulaza me je do~ekala raspoloèna prodava~ica pevu{e}i mi na uho, prooobajte, uzimajte, potro{ite, u{teeedite! Prazni~na ponuda, tro{karite, pazarite, konzumirajte, ne}ete se pokajati… Na bespolnim lutkama bili su izloèni polovni ìvoti, a pored wih i ìvoti s gre{kom. Pri{ao sam im, uzeo u ruke nekoliko, ne bih li pro~itao slova sa izbledelih deklaracija. Zbiqa {irok asortiman, pomislih, to su najrazli~itija qudska postojawa, mahom sredove~nog izgleda, svih rasa i polova, sa raznih meridijana ovamo prispela. Kako se ranije nisam setio da je i ovde, u mom kraju, ta radwa otvorena – u lancu prodavnica koji ve} u celom svetu posluje. Ve}ina qudi, pa i mojih suseda, u wima se snabdeva, dok wihove, ve} dotrajale ìvote, deùrne slu`be post ekspresom {aqu na nepoznate adrese, u Second Hand radwe na nekom kutku planete gde sada tek svi}e dan… êga sam se toliko pribojavao sve ovo vreme? Zar onoga {to su drugi oko mene oberu~ke prihvatili? Zar sam toliko strepeo za svoje minorno Ja koje se sada mewa lak{e nego kazani za bojlere? Je li to i u meni

„Ve~eras Vas vozim do Kotora, sutra druga destinacija. Nastupa}e ve~eras tamo, visoka moda je u pitawu”.

„To nije lo{e“, izusti ona. Vitkih dugih nogu i talasaste sme|e kose, bila je poprili~no privla~na.

Kad je iza{la iz auta, sa~ekala ju je plava devojka, raspusnih oblina. „Svidela sam joj se odmah“, pomisli. Ne{to je mamilo u pogledu wenom.

I tu nastaje „problem”.

Jer qudi koji vas najvi{e promene nisu oni koji naprave haos. Nego oni koji unesu mir. Oni uz koje }utawe postane dovoqno. Oni zbog kojih prvi put posle dugo vremena osetite da ne morate ni{ta da dokazujete.

A najte`i trenutak do|e tek kasnije — kada shvatite da su promenili na~in na koji gledate svet, a da vas za to nikada nisu ni pitali. Neki qudi ne u|u u `ivot da bi ostavili trag. Ali ga ipak ostave, ti{e i dubqe nego bilo ko pre wih.

„Ve~eras je `urka, ide{ sa mnom, bi}e dosta vina i osmeha”.

„Ali ja sam slikarka, nisam manekenka, zaboga. Ja sam i pe-

trag famozne nostalgije, oko koje su na{i stari prosuli toliko mastila…

Zami{qen, jedva ~uh prodava~icu kako me moli da pri|em oqu{tenom pegavosivom regalu koji je tek sada otvorila. Ovo su vam polovni `ivoti s gre{kom, melodi~no je mlela wena maju{na prilika, obe kombinacije u jednoj, a imamo i poseban popust za wih! No{eni jesu, ali gotovo neo{te}eni, a gre{ke su im skoro neprimetne, uzmite, ne}ete se prevariti.

Nisam bio ba{ naro~ito impresioniran, pa ipak… Ni sam ne znaju}i za{to, odabrao sam tuce tih polovnih s gre{kom. Zamolio sam da mi ih zapakuje, da bi ih na miru isprobao kod ku}e. Samo, ne zaboravite, treba im o~istiti plo~e pre no{ewa, otvaraju se ovde, pritiskom u predelu dijafragme, a zatim {rafcigerom – upozorila me je bri`qivo lepe}i selotejp du` krajeva celofana. Natovaren kutijama i kesama, jedva se dovukoh strmim stepeni{tem nazad do svoga potkrovqa. Bio sam nestrpqiv, odmah sam ih oka~io po ofingerima, ra{irio na foteqama i trosedu. U polukrugu oko mene quqali su se sada poput stra{ila, ili su le`ali ra{ireni po dnevnoj sobi kao neka obeznawena turisti~ka ekskurzija. Divno dru{tvance, pomislih. Nedugo zatim, za~uo sam glasove. [aputavim uwkavim i kreketavim glasovima, polovni `ivoti s gre{kom

snikiwa. Zovem se Neda”. „Ne brini, put do iznemoglosti je obezbe|en“, izusti Marija, plavu{a.

obra}ali su mi se mole}i me. Re~i nisam mogao da razaberem, ali slutio sam kako me besomu~no ponavqaju}i prekliwu, samo da ih obu~em, makar isprobam. Probao sam ih sve redom, u lu~no izdu`enom ogledalu na vratima, procewuju}i koji bi najboqe mogao da mi stoji. Tek kod posledweg setio sam se raspevane prodava~ice i wenog upozorewa. Da, tu su negde te wihove plo~e, treba ih samo pa`qivo rasklopiti, izvaditi ih iz naduvene utrobe i o~istiti sprejom i krpicom za to predvi|enim. Iznenadio sam se koliko su o{te}ene, iskrzane i ulubqene, bile su ~ak i zama{}ene, prekrivene gustim slojem pra{ine. Pa naravno, ne bi ih ina~e prodavali ovako budza{to. I dok sam ih srame`qivo prskao i ribao, svaka je ispu{tala druga~iji refren, ne{to izme|u kr~awa, sliwewa i ka{qawa…

A moja plo~a, setih se tad, kako to da mi je u radwi nisu traìli? Mo`da su u ùrbi zaboravili, a trebalo je samo da me od{rafe, izvade je i zapakuju, i sada bi ve} letela za Manilu, Buenos Aires ili ko zna kuda. Ili }e tek sad pozvoniti na vrata ona karaoka-prodava~ica sa {rafcigerom u ruci – molimo, plo~u va{eg feleri~nog ìvota, urgentno-exektujemo-pakujemo-transportujemo! Treba li ipak na stikeru napisati kratko uputstvo za neznanog kupca iz udaqene vremenske zone: pazite, ovaj je ìvot o{te}en na tim i tim mestima, a pogre{no projektovan u slede}im odse~cima…; ~uvajte ga na suvom i svetlom mestu, ali van doma{aja jakog sunca; postupajte sa wim obzirno i pa`qivo, kako dolikuje povu~enoj, neadaptiranoj pasmini…

I dok sam se premi{qao i uzaludno razbijao glavu svim tim pitawima, osetih kako me ne~ija ruka, ogromna kao dizalica, grubo odvaja od poda, onda me treska i razvla~i po tezgi, iste`e me koliko sam dug, potom me savija i gwe~i, da bi me opet hitro podigla u vazduh. @mure}i, iz vrtoglave visine ~uo sam jo{ samo napukao `enski alt kako u mojoj glavi bruji – probajte ovaj, malko izraubovan, ali solidno gra|en. Ima kardinalnu fabri~ku gre{ku, sre}om u unutra{woj postavi, skoro neprimetnu. Uzmite, ne}ete se pokajati!

Srbija me|u najgorima, jedna zemqa radi samo 32 sata nedeqno, a najbogatija je

Evropqani danas rade mawe nego pre deset godina, ali razlike me|u dr`avama i daqe su ogromne. Prema najnovijim podacima Eurostata, prose~na radna nedeqa u Evropskoj uni-

veoma visoke. U Gr~koj zaposleni rade prose~no 39,6 sati nedeqno, u Bugarskoj 39,5, u Rumuniji 38,7, dok Hrvatska bele`i 37,7 sati. Slovenija je na 38,3 sata. Sa druge strane, zemqe

ji iznosi 35,9 sati, dok je 2014. godine bila oko 37 sati. To zna~i da se evropsko tr`i{te rada polako kre}e ka kra}em radnom vremenu, ve}em fokusu na balans izme|u privatnog i poslovnog `ivota i fleksibilnijim modelima rada.

Mapa Eurostata pokazuje da su razlike izme|u severa i juga Evrope veoma izra`ene. Najdu`e rade zaposleni u Turskoj, gde prose~na radna nedeqa iznosi ~ak 42,4 sata. Odmah iza we su zemqe Balkana i isto~ne Evrope. U Srbiji se radi prose~no 40,6 sati nedeqno, {to je me|u najvi{im vrednostima na kontinentu. Vi{e od Srbije rade samo Turska i Bosna i Hercegovina. U regionu su brojke tako|e

zapadne i severne Evrope imaju znatno kra}e radne nedeqe. Holandija je apsolutni rekorder sa samo 31,9 sati rada nedeqno, dok Danska, Nema~ka i Austrija imaju oko 34 sata.

Podaci jasno pokazuju i jednu zanimqivu geografsku podelu: {to je dr`ava bogatija i produktivnija, to se uglavnom radi mawe sati. Upravo zato zemqe poput Holandije, Danske ili Nema~ke imaju kra}e radne nedeqe, ali i me|u najve}im nivoima produktivnosti i `ivotnog standarda u Evropi.

Kada je re~ o Srbiji, situacija je potpuno druga~ija. Duga radna nedeqa kod nas povezuje se sa ni`im platama, mawim udelom part-time poslova i kulturom rada u kojoj je dugo ostajawe na

Dvojica osumwi~enih za u~estvovawe u ubistvu Aleksandra Baje Ne{ovi}a u restoranu „27” na Sewaku u iskazima pred tu`iocem rekli su da ih je policija tukla nakon privo|ewa u stanicu, otkriva nedeqnik „Radar”. Advokat jednog uhap{enog izneo je iste optu`be nakon {to je video povrede svog klijenta.

Nedeqnik „Radar” je objavio iskaze {estoro osumwi~enih za u~estvovawe u ubistvu pripadnika Kekine kriminalne grupe. Svi su pred tu`iocem izneli odbranu, i negirali dela koja im se stavqaju na teret. Najpoznatiji me|u wima, direktor beogradske policije Veselin Mili}, rekao je da nije prisustvovao ubistvu Ne{ovi}a, i da je za slu~aj saznao tek nakon privo|ewa (a o wemu je sa~inio i slu`benu bele{ku).

Posebno je zanimqivo, navodi se u tekstu Vuka Cviji}a, da su osumwi~eni vlasnik restorana Nenad i konobar Vuk tvrdili da su ih pre iskaza tukli u policiji. Vlasnik Nenad L. je opisao da su ga u prostorijama Uprave kriminalisti~ke policije (UKP) kai{em tukli po tabanima i po

poslu ~esto znak „posve}enosti“. Eurostat navodi da je Srbija jedna od retkih evropskih zemaqa u kojoj je prose~an broj radnih sati ~ak pove}an u posledwoj deceniji, i to za oko sat i 40 minuta nedeqno.

Posebno je zanimqivo {to du`e radno vreme ne zna~i automatski i ve}u efikasnost. Holandija, koja ima najkra}u radnu nedequ u Evropi, godinama va`i za jednu od najproduktivnijih ekonomija na svetu. Analize pokazuju da je tamo{wi model zasnovan na fleksibilnom radu, velikom broju part-time poslova i fokusu na efikasnost, a ne na broju sati provedenih u kancelariji.

Sli~ni rezultati pojavili su se i tokom eksperimenata sa ~etvorodnevnom radnom nedeqom u evropskim zemqama poput Islanda, Velike Britanije, Portugala i Nema~ke. U velikom broju slu~ajeva kompanije su prijavile mawi stres zaposlenih, ve}e zadovoqstvo i jednaku ili ~ak ve}u produktivnost.

Naravno, kra}a radna nedeqa ne funkcioni{e isto u svim sektorima. Eurostat navodi da se najdu`e radi u poqoprivredi, gra|evini i rudarstvu, dok su najkra}e radne nedeqe zabele`ene u obrazovawu, kulturi i umetnosti.

Sve vi{e dr`ava poku{ava da prona|e model u kojem zaposleni rade mawe sati, ali efikasnije. Dok Balkan i daqe ostaje region dugih radnih nedeqa, sever Evrope pokazuje da kra}i rad ne mora da zna~i slabiju ekonomiju. Naprotiv, u pojedinim slu~ajevima upravo su zemqe sa najmawe radnih sati me|u najbogatijima i najzadovoqnijima u Evropi.

PROFESORA IZ ^A^KA LA@NO OPTU@ILI: Policajci pred sudom priznali da su izmislili ceo doga|aj pod pritiskom stare{ine!

Prvi put od po~etka studentskih protesta, policajci su pred tu`iocem priznali da slu`bena bele{ka na osnovu koje je pokrenut postupak nije ta~na i da su je, kako tvrde, sastavili pod pritiskom stare{ine. Zbog toga je obustavqena istraga protiv profesora iz ^a~ka koji se teretio da je tokom protesta u Novom Sadu 5. septembra napao policajce.

Retko se de{ava da policajci pred tu`iocem demantuju sopstvene prijave, a upravo zbog toga je obustavqena istraga protiv profesora iz ^a~ka, koji se teretio da je tokom protesta u Novom Sadu policiju vre|ao i ga|ao kamenicama.

„Oni su kada su do{li pred tu`ioca naveli da nisu ni mene, ni mog kolegu, ni ostale videli da ~inimo ta dela i ono {to je veoma va`no je da su bili primorani od svog stare{ine da te prijave napi{u“, ka`e profesor Aleksandar Dilpari}.

Profesor je pod istragom zavr{io na osnovu slu`benih bele{ki trojice policajaca iz Subotice. U wima je navedeno da su ga videli kako napada pripadnike MUP-a tokom protesta ispred Filozofskog fakulteta.

„NA SNIMKU SE JASNO VIDI I ^UJE DA PROFESOR NIJE IZVR[IO NIKAKVO KRIVI^NO DELO“

Odbrana je, me|utim, do{la i do video-snimka doga|aja objavqenog u lajv prenosu na Jutjubu.

„Gde se na tom snimku jasno vidi i ~uje da profesor nije izvr{io nikakvo krivi~no delo, da nikoga nije psovao, da se pristojno pona{ao i da se u momentu nastanka incidenta ispred Filozofskog fakulteta zajedno sa ostalim u~esnicima udaqavao polako sa lica mesta“, ka`e advokat @eqko Ko~i}.

Prise}a se profesor da je tada wegov kolega bio izdvojen iz mase bez obja{wewa. Obojica su potom, tvrdi, udarani {titovima i privedeni. Ipak, ka`e da mu najte`e nisu pali udarci, ve} to {to satima nije mogao da javi porodici gde se nalazi.

U TABLOIDIMA PREDSTAVQEN KAO NASILNIK KOJI JE U NOVI SAD DO[AO DA IZAZIVA NEREDE Zbog toga mu najte`e u svemu pada pisawe tabloida, u kojima je predstavqen kao nasilnik koji je u Novi Sad do{ao da izaziva nerede. Advokat smatra da se radi o obrascu koji se posledwih meseci ponavqa na protestima.

„Odmah nakon zavr{etka tih incidenata, policija umesto da hapsi ta lica koja su izvr{ila incidente, ona hapsi ostale gra|ane… Ovaj postupak nam je pokazao da ba{ i ne moèmo da im verujemo, da se policija duboko ispolitizovala i da prerasta u politi~ku organizaciju, a ne u organ koji sluù za{titi gra|ana“, kaè advokat.

Advokati najavquju da }e, ukoliko tu`ila{tvo ne reaguje po slu`benoj du`nosti, podneti krivi~ne i disciplinske prijave protiv odgovornih.

le|ima, te da su ga tukli otvorenim {akama svuda po telu, stavqali mu kapuqa~u i gu{ili ga na razne na~ine. U zapisniku na saslu{awu u tu`ila{tvu navodi se da na levoj nozi ima hematom iznad zgloba. Nenad L. je tvrdio i da je bilo pet, {est policajaca koji su ga tukli, a da mu se samo predstavio jedan, Marko Kri~ak, na~elnik UKP-a. Kri~ak je, u javnosti je poznato, ve} optu`ivan za sli~na zlostavqawa prilikom privo|ewa, naro~ito na studentskim protestima. Studentkiwa Nikolina Sin|eli} rekla je da joj je pri-

likom hap{ewa pretio i silovawem. Prema zapisniku, Nenad L. tada nije traìo da ide kod lekara, ali je naveo da }e traìti kada ga smeste u pritvor, te da }e izve{taj lekara dostaviti tuìla{tvu.

Konobar Vuk [. je, pi{e „Radar”, tvrdio da su ga u dva navrata tukli u policiji kablom i pesnicama, kao i da su ga {utirali. U zapisniku sa saslu{awa u tu`ila{tvu navode se tragovi u linijama za koje se ka`e da su nastali od udaraca kablom. Konobar je tvrdio i da su ga u dva na-

vrata tukli u policiji kablom i pesnicama, kao i da su ga {utirali. Naveo je da ne zna koji su ga policajci tukli. U zapisniku sa saslu{awa u tuìla{tvu se navodi da se na levom stopalu vidi ispucana koà i da se na desnom vide tragovi u linijama za koje kaè da su nastali od udaraca kablom. Tako|e se konstatuje u zapisniku da na desnoj ruci iznad lakta ima hematom. Prema zapisniku, ni vlasnik ni konobar nisu objasnili, niti su ih tuìoci pitali, iz kojih razloga su ih, kako tvrde, tukli u policiji i da li su ne{to traìli od wih. Tako|e, advokat Ivan Simi}, branilac osumwi~enog Marija S., je rekao da je wegov klijent pretu~en tokom policijskog zadràvawa u stanici. Simi} je tada istakao da }e inicirati odgovaraju}e mehanizme za za{titu qudskih prava i temeqnih sloboda, pa i eventualnu krivi~nu prijavu, protiv osoba koje su u~estvovale u prebijawu wegovog brawenika u stanici”.

Tom prilikom naveo je i da je od wegovog brawenika batinama zahtevano da izjavi odre|ene stvari.

Profesor Aleksandar Dilpari}

Kri~ak dobija orden od Vu~i}a

NAPUSTIO SEUL, SRE]U PRONA[AO U BEOGRADU: Saesol

Park (29) otvoreno o razlikama izme|u `ivota u Ju`noj Koreji i Srbiji

Dok hiqade mladih qudi svakodnevno sawaju o `ivotu u velikim svetskim metropolama poput Seula, Saesol Park (29) iz Ju`ne Koreje svoju sre}u prona{ao je na potpuno neo~ekivanom mestu - u Beogradu.

Wegova pri~a u Srbiji po~ela je pre osam godina, nakon {to je upisao studije srpskog jezika u Koreji i zahvaquju}i stipendiji prvi put do{ao u na{u prestonicu. Tada je Beograd za wega bio samo jedna ta~ka na mapi Evrope, nepoznat grad o kom je vrlo malo znao. Me|utim, ono {to je ovde prona{ao promenilo je wegov pogled na `ivot.

- Kada sam prvi put do{ao ovde, sve mi je bilo druga~ije. Qudi, na~in `ivota, energija grada... Ali upravo me je to i privuklo. Vremenom sam shvatio da u Beogradu postoji ne{to {to se u Koreji odavno izgubilo - pri~a Saesol.

Iako dolazi iz jedne od najmodernijih i najorganizovanijih zemaqa sveta, priznaje da ga je upravo beogradska spontanost osvojila vi{e od svega.

- Najvi{e mi se dopada to {to qudi ovde znaju da uìvaju u ìvotu. U Koreji je sve brzo, qudi su stalno pod pritiskom, mnogo rade i ~esto nemaju vremena jedni za druge. Ovde sam shvatio koliko obi~an razgovor moè da bude vaàn - kaè on.

Kako obja{wava, razlika izme|u Srbije i Ju`ne Koreje najboqe se vidi u malim, svakodnevnim stvarima.

- U Koreji, kada se qudi dogovore za kafu, to uglavnom zna~i da }emo samo popiti pi}e i nastaviti daqe sa obavezama. U Beogradu kafa zna da traje satima. Qudi ovde sede, pri~aju, smeju se, raspravqaju o ìvotu. Ovde druèwe nije ne{to {to morate da „ubacite” izme|u obaveza, ve} deo ìvota - isti~e Saesol kroz osmeh. Tokom vremena provedenog u Srbiji, obi{ao je mnogobrojne gradove, upoznao razli~ite krajeva zemqe, i, kako kaè, zavoleo mentalitet qudi koji ga je od prvog dana podse}ao na ne{to iskreno i zaboravqeno. Grad koji je, pored prestonice, ostavio najve}i utisak na wega, jeste Uìce, upravo jer ga najvi{e podse}a na wegov rodni grad. Za sve ovo vreme, Beograd je za wega postao mnogo vi{e od grada u kojem ìvi. Postao je mesto u kom se ose}a mirnije, slobodnije i bliè qudima.

Srpski polarni nau~no-istra`iva~ki centar, organizacija iza koje stoji nekada{wi profesionalni ko{arka{ Slobodan [qivan~anin, predstavio je na me|unarodnoj nau~no-poslovnoj konferenciji „POLAR 2026” u Sankt Peterburgu viziju da Srbija do 2033. godine dobije sopstvenu polarnu stanicu na Antarktiku, koja bi nosila ime Milutina Milankovi}a.

Predsednik Centra Slobodan [qivan~anin poru~io je da Srbija ima potencijal da postane deo velikih me|unarodnih polarnih programa i da je ciq Centra da doma}u nauku sna`nije pozicionira u svetu.

„Upravo su Antarktik i polarni regioni mesta gde se kroz analizu ledenih jezgara i klimatskih podataka najboqe mogu prou~avati procesi koje je Milankovi} opisao pre vi{e od jednog veka. Zato wegovo delo predstavqa jedan od stubova budu}eg razvoja na{e polarne nauke”, istakao je [qivan~anin.

Prema wegovim re~ima, budu}a srpska

REZULTAT ZA PONOS:

Univerzitet u Beogradu me|u 1,9 odsto najboqih na svetu

Univerzitet u Beogradu plasirao se me|u 1,9 odsto najboqih svetskih univerziteta, na upravo objavqenoj rang-listi Global 2000 za 2026. godinu.

“Najve}e globalno akademsko rangirawe stavilo nas je na visoku 393. poziciju u konkurenciji od 21. 291 univerziteta”, ka`e rektor Univerziteta u Beogradu Vladan \oki}.

Lista Global 2000 koju objavquje Center for World University Ranking sa~iwena je na osnovu analize vi{e od 80 miliona podataka, i po svim kriterijumima Univerzitet u Beogradu dobio je najvi{e ocene, navode sa UB.

Kqu~ni elementi na osnovu kojih je rangirawe vr{eno su kvalitet obrazovawa, zaposlenost alumnista, kvalitet fakulteta i istra`iva~ki u~inak.

CWUR koristi iskqu~ivo objektivne pokazateqe, bez oslawawa na ankete i podatke koje dostavqaju sami univerziteti.

“U godini koja je bila posebno izazovna, zbog dru{tvenih okolnosti i ekonomske i politi~ke krize, Univerzitet u Beogradu je pokazao da je relevantna nau~no-obrazovna institucija”, isti~e se u saop{tewu Univerziteta.

“Ovo je kolektivni uspeh nastavnika, istra`iva~a, saradnika i alumnista koji su svojim radom i postignu}ima doprineli da ve} devetu godinu Univerzitet u Beogradu bude u samom svetskom vrhu obrazovnih institucija. Na{i sada{wi i budu}i studenti pomo}i }e nam da i u narednim godinama taj uspeh opravdamo”, naveo je rektor Vladan \oki}.

Na CRWU listi Univerzitet u Novom Sadu se nalazi na 1.136. mestu, odnosno me|u 5,4 odsto najboqih, Univerzitet u Kragujevcu

polarna stanica bavila bi se klimatologijom, meteorologijom, pra}ewem klimatskih promena i analizom atmosferskih i ledenih podataka, uz u~e{}e u me|unarodnim nau~nim projektima.

„Teme Arktika i Antarktika danas imaju sve va`niju ulogu i u geopolitici, jer se sve ve}a pa`wa sveta usmerava ka polarnim regionima. Pitawa klime, prirodnih resursa, nau~nih istra`ivawa i novih transportnih puteva ~ine ove oblasti jednim od najzna~ajnijih za budu}nost”, istakao je [qivan~anin.

na 1.549 mestu (me|u 7,3 odsto najboqih), a Univerzitet u Ni{u se plasirao na 1.886 poziciju, {to ga je svrstalo me|u 8,9 odsto najuspe{nijih na svetu. Podsetimo da je pro{logodi{wa pozicija Univerziteta u Beogradu – 387. mesto i plasman me|u 1,9 odsto najuspe{nijih bila povod za napade vlasti, koji su

imaju osam predstavnika me|u prvih 10 univerziteta na svetu i sa 313 institucija zauzimaju drugo mesto po broju univerziteta u prvih 2.000, iza Kine. Harvard, Stanford i MIT se nalaze me|u najcitiranijim univerzitetima na svetu, dok su svi univerziteti iz Ajvi lige zastupqeni me|u prvih 75.

optu`ili rektora \oki}a da je odgovoran za pad na{eg najve}eg i najstarijeg univerziteta na CRWU listi.

KO JE NA VRHU?

Ovogodi{wih 10 najboqe rangiranih univerziteta u svetu su: Harvard, MIT, Stanford, Kembrix, Oksford, Prinston, Univerzitet u Pensilvaniji, Kolumbija, Jejl i Univerzitet u ^ikagu. CWUR ocewuje univerzitete na osnovu ~etiri kriterijuma, bez oslawawa na ankete ili podatke koje dostavqaju sami univerziteti: kvalitet obrazovawa (25 odsto), zapo{qivost diplomaca (25 odsto), kvalitet nastavnog kadra (10 odsto) i istra`iva~ki rad (40 odsto). Za ovogodi{we rangirawe analizirano je 81 milion podataka zasnovanih na konkretnim rezultatima.

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave

On je naglasio da je jedan od prioriteta Centra ja~awe me|unarodne saradwe i povezivawe sa vode}im svetskim nau~nim institucijama.

„Mi smo mlad centar, ali veoma motivisan. Kao ~ovek iz sporta, navikao sam da sebi postavqam visoke ciqeve i te{ke zadatke. Upravo te ambicije nas guraju napred i daju nam snagu da korak po korak gradimo ne{to va`no za budu}nost srpske nauke”, zakqu~io je [qivan~anin. ^etvrtu me|unarodnu nau~no-poslovnu konferenciju „POLAR 2026” u Sankt Peterburgu, organizovao je Ruski arkti~ki i antarkti~ki nau~no-istra`iva~ki institut.

KO JE ÔVEK KOJI @ELI SRPSKU ISTRA@IVA^KU STANICU NA ANTARKTIKU Srpski polarni nau~no-istraìva~ki centar ima dva sajta, od kojih jedan nudi verziju na srpskom i ruskom jeziku. Na jednom od sajtova Centra je 1. marta objavqena vest o osnivawu ove organizacije. Iako se zove „nau~no-istraìva~ki

Kina sada ima 360 univerziteta me|u prvih 2.000, a svi ~lanovi C9 Lige zabele`ili su napredak u odnosu na prethodnu godinu. Japan ima 102 univerziteta na listi, predvo|en Univerzitetom u Tokiju koji je na 13. mestu. Ujediweno Kraqevstvo ima 89 institucija me|u prvih 2.000. Kembrix je ve} trinaestu godinu uzastopno najboqe rangirani javni univerzitet na svetu. Francuska ima 71 predstavnika, a najboqe plasirana institucija je PSL Univerzitet na 20. mestu.

Rusija, predvo|ena Moskovskim dr`avnim univerzitetom na 264. poziciji, ima 42 univerziteta me|u prvih 2.000. Kada je re~ o regionu i univerzitetima sa kojima se doma}i porede, Univerzitet u Qubqani je na 444. mestu, a Sveu~ili{te u Zagrebu na 522.

centar”, Srpskog polarnog centra nema u bazi e-Nauka, zvani~noj dràvnoj bazi nau~nih organizacija i istraìva~a. Prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre (APR) u pitawu je neprofitno i nevladino udruèwe koje je osnovano 12. marta ove godine u Beogradu. Pomenuti [qivan~anin je wegov zakonski zastupnik, a kao jedan od ciqeva udruèwa navedno je osnivawe polarne stanice na Antarktiku.

Slobodan [qivan~anin je biv{i ko{arka{, poreklom iz Nik{i}a, koji je tokom karijere igrao za Partizan, Zvezdu, OKK Beograd, Hemofarm, ali i u Portugalu, Francuskoj, Rusiji, Poqlskoj, Ukrajini i Ma|arskoj.

O [qivan~aninu ima malo javno dostupnih informacija, izuzev onih koje sam objavquje na svom Instagram nalogu. Kako se mo`e videti, putovao je {irom sveta i posetio neke od najudaqenijih i najsurovijih delova planete, me|u kojima su Jakutija, Aqaska, Antarktik, pustiwa u Iranu i amazonska xungla.

Пише: Бранислав Станковић MEHANIZOVANA, GRUBA

NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“

u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju

I NEPRIVLA^NA AMERIKA:

Teslino putovawe u SAD bilo je dostojno zapleta romana Agate Kristi

Krajem 1882. godine Tesla }e napustiti Pe{tu i oti}i, sa preporukom, u Pariz kod Ferencovog brata

Tivadara Pu{ka{a koji je bio glavni u „Edisonovoj kontinentalnoj kompaniji” u Parizu.

Ma~vanin Panta Mihailovi}, iz Bogati}a, koji je prvi instalirao telefon u Beogradu i Srbiji, poznavao se sa Nikolom Teslom i sa wim dru`io u Pe{ti. O tome kako je Tesla oti{ao u Pariz, iz svog ugla, svedo~io je u listu „Vreme”: „^im sam stigao u Pe{tu, i, odem direktoru jedne elaktro-tehni~ke firme, nekom Pu{ka{u, i kako sam se pojavio na vratima, on me i nepogleda dobro. Radi ~ovek daqe svoj posao.

Ja pozdravim ponovo on podi`e glavu i iznenadi se. Po~e da se izviwava.

- Znate, ja imam jednog ~oveka, Srbina, kao {to ste vi, koji na vas tako neverovatno li~i da sam mislio da je on u{ao.

- [ta je taj Srbin? - zapitah ga.

- Radi ovde kod mene.

- To }e biti neki Srbin iz Austrije? - rekoh ja.

- Verovatno.

Dakle upoznah se sa Teslom. Uve~e smo ve} bili u kafani. Pili „bratstvo”. Najboqi prijateqi. Zaista, li~ili smo jedan na drugog neverovatno. Ja ga na kraju zapitah:

- [to si se, bre Nikola, vezao za tako bednu slu`bu? Radi{ kao prost radnik, instalira{ telefone.

- Bi ja, - re~e on - ali ne znam gde }u?

- Ho}e{ kod Simensa u Berlin? Da te preporu~im?

- Jok. Ne marim da radim kod [vaba.

- Pa ho}e{ li kod Edisona?

Imao sam kod pariskog Edisonovog preduze}a prijateqa, Poqaka, i mislio sam da preporu~im tamo Teslu.

- O}u vala - re~e odlu~no Tesla.

Tako ga preporu~ih i on ode u Pariz.

„Grad svetlosti u to vreme imao je vi{e od dva miliona stanovnika. Wegova arhitektura, mostovi na Seni, Notr

Dam... na mladog Teslu delovali su bajkovito. „Nikada ne}u zaboraviti duboki utisak koji je ~arobni grad ostavio na mene. Nekoliko dana po dolasku, lutao sam potpuno zbuwen novim prizorima. Neodoqivih izazova bilo je mnogo, ali su moji prihodi, avaj tro{eni odmah po dobijawu” - pisao je Tesla, opisuju}i kasnije svoje prve impresije o Parizu. U Francuskoj je ostao godinu i po dana.

Na putu do posla, bez obzira na vremenske prilike, najpre bi otplivao svoju zadatu normu na kupali{tu na Seni, pa bi jo{ sat vremena pe{a~io do posla. Dobar glas ste~en u Budimpe{ti, potvrdio je u Parizu. Tesla je sve vreme, uporedo sa poslom, poku{avao da prona|e i zainteresuje finansijere za realizaciju i kori{}ewe wegovog pronalaska. U prvi mah izgledalo je da }e mu to po}i za rukom u Strazburu. Tu }e 18. oktobra 1883. godine potpisati svoj prvi poslovni ugovor, koji je trebalo da mu omogu}i komercijalizaciju wegovog otkri}a. Po ugovoru Tesla je trebalo da izradi pilot projekat radnog modela, {to je i u~inio uz Sigetijevu podr{ku i asistenciju: „(...) ~im sam na{ao vremena, po{to

sam doneo iz Pariza potrebne materijale, pristupio sam konstruisawu jednostavnog motora u ma{inskoj radwi prekoputa `elezni~ke stanice. (...) kada sam kona~no imao zadovoqewe da gledam rotaciju izazvanu naizmeni~nom strujom, bez kliznih kontakata i komutatora kao {to sam i predvideo godinu dana ranije”.

Tako se dogodilo da je prvi Teslin indukcioni motor svetlost dana ugledao u Strazburu, krajem 1883. godine. Ovde je Tesla sklopio svoj prvi ugovor koji je potpiso }irilicom.

Po{to se u narednom periodu ni{ta ozbiqno nije dogodilo na komercijalizaciji wegovog pronalaska u Evropi, Tesla se ose}ao deprimirano i frustrirano.

Na predlog Engleza, ^arlsa Ba~elora, Edisonovog ~oveka od poverewa i bliskog prijateqa, direktora wegove fabrike u Parizu, Tesla }e napustiti Evropu i oti}i da oku{a sre}u u glavnoj Edisonovoj fabrici u Wujorku.

Teslino putovawe za Ameriku bilo je dostojno zapleta romana Agate Kristi. Na `elezni~koj sanici Sain Lazareu u Parizu, dok je voz polazio za Avr, shvatio je da je pokraden i da je ostao

PRVI TELEFON U BEOGRADU

Panta Mihailovi} bio je srpski in`ewer i pionir na poqu telekomunikacija. Uveo je prve telefone u Beogradu. Zavr{io je u Be~u elektrotehni~ku {kolu, radio je u [vajcarskoj i u Berlinu u firmi „Simens-Halske”. Kao {ef firme „Simens--Halske” u Wujorku radio je od 1873. do 1875. kada se vra}a u Srbiju. Godine 1882. dobio je koncesiju za izgradwu telefonskih stanica u Beogradu i Srbiji. Zahvaquju}i wemu obavqen je prvi telefonski razgovor u Srbiji. Upokojio se 7. februara 1932. godine, u Beogradu, od zapaqewa plu}a i paralize srca u 78. godini `ivota.

1783. - Francuski pronalaza~i bra}a Etjen i @ozef Mongolfje prvi put su javno prikazali letewe balonom puwenim zagrejanim vazduhom.

1798. - Umro je italijanski avanturista \ovani Kazanova de Saingalt. Tokom burnog `ivota bio je sekretar kardinala, pomorski oficir, opat, kockar, alhemi~ar, violinista, {pijun, bibliotekar, a u istoriju je u{ao kao - neumorni qubavnik.

1916. - Kod Qvova, u Prvom svetskom ratu po~ela je ofanziva ruskog generala Alekseja Brusilova, koja je znatno olak{ala polo`aj saveznika na zapadnom frontu i u Italiji. Brusilov je u avgustu potukao trupe sila Osovine i zarobio 400.000 vojnika.

skoro bez novca i karata za put. U deli}u sekunde tr~e}i pored voza koji je kretao odlu~uje da usko~i u vagon. Iz Avra je brodom otplovio za Liverpul. Uz dosta sre}e ukrcava se u liverpulskoj luci na brod City of Richmond i kre}e preko Atlantika sa minimalnim prtqagom: par pesama, paketom prora~una vezanih za nere{ivi integral i lete}u ma{inu. Tokom plovidbe na brodu je izbila pobuna u kojoj zamalo nije izgubio glavu. Uz dokove Wujorka brod je pristao 6. juna 1884. godine. Tog jutra, sa dvadest osam godina i ~etiri centa u xepu, Tesla je stupio na tlo Amerike. Svoje prve impresije o novom svetu opisao je re~ima: „@eleo bih da mogu da preto~im u re~i svoje prve utiske o ovoj zemqi. U arapskim bajkama ~itao sam kako duhovi iz lampe prenose qude u zemqe iz snova u kojima bi pro`iveli najdivnije avanture. Moj slu~aj je bio potpuno druga~iji. Duh me je preneo iz zemqe snova u zemqu realnosti. Ono {to sam ostavio za sobom bilo je lepo, umetni~ko i fascinantno u svakom pogledu; ono {to sam ovde video je bilo mehanizovano, grubo i neprivla~no.”

Zahvaquju}i Ba~elerovoj preporuci, sro~enoj vrlo mudro, Tesla je odmah po~eo da radi u Edisonovoj radionici u ulici Gerk. Svojom marqivo{}u i inovativno{}u zadobio je Edisonovo po{tovawe. Mesecima je radio svaki dan i nedeqom i praznicima od 10.30 do 5 ujutru. Wegovi patenti donose kompaniji profit, ali Edison ne}e odr`ati svoje obe}awe i Tesla ostaje bez svog dela zarade, koji je iznosio 50.000 dolara. Edisonove re~i da je obe}ana nagrada bila samo {ala, da je on tek stigao u Wujork i da ne razume ameri~ki humor, duboko su povredile Teslu koji je dolazio iz sveta gde se za neodr`anu re~ mogla i glava izgubiti. Razo~aran, krajem godine napusti}e Edisona.

l U slede}em broju: Teslina elegancija, {arm i obrazovawe nikoga nisu ostavqali ravnodu{nim, naro~ito `ene

1920. - U dvorcu Trijanon kod Pariza sile Antante su posle Prvog svetskog rata potpisale mirovni ugovor s Ma|arskom oduzev{i joj teritoriju u okviru Austro-Ugarske. Oko 3,5 miliona Ma|ara ostalo je izvan mati~ne zemqe, najvi{e u Rumuniji.

1941. - U egzilu u Holandiji umro je Fridrih Vilhelm II, pruski kraq i nema~ki car (1888-1918). Sprovodio je politiku ekspanzije Nema~ke preko Balkana na Bliski i Sredwi istok i u~vr{}ivawa kolonijalnih poseda. U novembru 1918. primoran je da abdicira.

1942. - Po~ela je ~etvorodnevna bitka za pacifi~ka ostrva Midvej, u kojoj su Amerikanci naneli prvi veliki poraz Japancima u Drugom svetskom ratu.

1944. - Savezni~ke trupe u{le su u Rim u Drugom svetskom ratu.

1946. - General Huan Peron izabran je za predsednika Argentine. Oboren je s vlasti vojnim pu~em 1955, od kada je `iveo u egzilu. U zemqu se vratio 1973, kada je formirana peronisti~ka vlada Hektora Kampore i ponovo je izabran za predsednika. Posle wegove smrti 1974. polo`aj predsednika preuzela je wegova supruga Izabela Peron.

1989. - Kineske vlasti su tenkovima rasturile studentske demonstracije na pekin{kom trgu Tjenanmen na kojima je tra`ena demokratizacija zemqe. Po zvani~nim podacima poginulo je 300 qudi, a 7.000 je povre|eno, a po izve{tajima ve}ine svetskih medija, poginulo je vi{e hiqada qudi.

1989. - Na prvim vi{epartijskim izborima u Poqskoj, nakon skoro 50 godina, opoziciona koalicija i alternativni sindikalni pokret „Solidarnost” nadmo}no su pobedili vladaju}e komuniste, {to je ozna~ilo kraj socijalisti~kog ure|ewa i sovjetske prevlasti u Poqskoj. Vo|a „Solidarnosti” Leh Valensa u decembru 1990. postao je predsednik Poqske.

1993. - Savet bezbednosti UN odobrio je slawe naoru`anih trupa u Bosnu radi za{tite {est „zona bezbednosti” (Sarajevo, Tuzla, @epa, Srebrenica, Gora`de i Biha}) sa ovla{}ewem da upotrebe oru`je, a u slu~aju potrebe, odobreno je dejstvo NATO avijacije.

1996. - Evropska raketa „Arijana 5” eksplodirala je 40 sekundi posle lansirawa.

MISTERIJA VIN^ANSKE KULTURE:

Za{to je nestala najnaprednija praistorijska civilizacija Evrope

Nau~nike, koji vi{e od 100 godina istra`uju

Vin~ansku kulturu, i daqe mu~e mnoga pitawa, izme|u ostalog, kako su Vin~anci tako iznenada nestali i najzagonetnije od svegagde su im grobqa

Vin~anska kultura bila je najmo}nija praistorijska civilizacija Evrope. Bili su na prostoru Balkana gotovo hiqadu godina, znali su za osnovu termoizolacije prilikom gradwe ku}a, bili su vrsne zanatlije, kerami~ari i trgovci, imali su razvijenu kulturu stanovawa, `iveli su u dru{tvima, koja su, mogu}e, funkcionisala po principu jednakosti.

Ali nau~nike, koji vi{e od 100 godina istra`uju Vin~ansku kulturu, i daqe mu~e mnoga pitawa. Kako su Vin~anci tako iznenada nestali i najzagonetnije od svega - gde su im posmrtni ostaci?

„Qudi su `iveli tu, pravili ku}e, ostavqali tragove, ali nema wih. Oni su negde sahraweni ili odlo`eni, a to gde su - nama je i daqe najve}i rebus”, kazao je za BBC na srpskom arheolog Nenad Tasi}, koji se godinama bavi ispitivawem Vin~e.

Ostaci ove kulture prona|eni su na {irokom prostoru koji danas obuhvata delove Gr~ke, Bugarske, Rumunije, Ma|arske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije, Crne Gore i celokupne teritorije Srbije.

Postojala je relativno dugo - skoro hiqadu godina - u periodu kasnog kamenog doba od 5300. do 4500. godine pre nove ere.

Tasi} je profesor na Katedri za arheologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i rukovodilac terenskih istra`ivawa na arheolo{kom lokalitetu Vin~a - Belo brdo.

„^udno je da na celom prostoru Vin~anske kulture skoro da nema pokojnika nigde. Tokom 800 godina i 400 naseqa prona{li smo ukupno 120 mrtvih”, isti~e on. „FRANKFURTSKI

AERODROM NEOLITA”

Praistorijsko naseqe u Vin~i nalazilo se na desnoj obali Dunava, 14 kilometara nizvodno od Beograda.

„Na ovom mestu, gde se preko doline Bole~ice i Dunava razigrani reqef [umadije susre}e sa banatskom ravnicom, nalazila se (…) metropola jedne sadr`ajima prebogate kulture”, zapisao je Dragoslav Srejovi}, jedan od najzna~ajnijih arheologa sa ovih prostora. „Stoga je Vin~a pojam kojim se danas obele`ava zenit neolitske kulture u Evropi”, navodi Srejovi} u kwizi Iskustva pro{losti.

„Regionalno gledano, Vin~a se nalazi u blizini ~etiri izuzetno zna~ajna evroazijska koridora - reke Tisa, Dunav, Morava, Sava - a to zna~i da putnici koji su prolazili bilo od Male Azije, Egeje, Centralne Evrope, pontskih stepa ili Jadrana prolaze u wenoj blizini.

„Ovo je postavilo Vin~u u poziciju poput frankfurtskog aerodroma neolitske Evrope”, kazao je za BBC Miroslav Ko~i}, izvr{ni menaxer projekta Vin~a, ~iji je ciq o~uvawe lokaliteta i sanacija klizi{ta.

[TA JE SVE PRONA\ENO

Akademik Dragoslav Srejovi} je svojevremeno opisao kako izgleda kulturni sloj Vin~e visok 10 metara, koja je naseqeno podru~je u svakom periodu istorije od tada, pa sve do danas.

„Kao na rasko{nom }ilimu u wemu se po vertikali ni`u jedan nad drugim rumeni, `uti, mrki, pepeqasti i crni proslojci formirani od ostataka razorenih naseqa, spaqenih koliba, velikih rovova i zasutih jama i grobova.“

Srejovi} je pisao da svaki od proslojaka sadr`i prave riznice najraznovrsnijih predmeta: oru|e i oru`je od kamena i kosti, posu|e za svakodnevnu upotrebu, rasko{no dekorisane ritualne vaze, veliki broj antropomorfnih i zoomorfnih figurina, nakita od raznih vrsta retkih, skupocenih materijala i bezbroj drugih predmeta.

Iskopavawa na lokalitetu Vin~a Belo Brdo jo{ 1908. godine zapo~eo je otac srpske arheologije Miloje Vasi}, ali i daqe nisu odgonetnuta sva pitawa o ovoj razvijenoj civilizaciji.

Wihov `ivot se umnogome razlikuje od onoga kako savremeni ~ovek zami{qa praistorijskog pretka iz kamenog doba - kao nomada, koji skupqa hranu, lovi i ratuje. STANOVALI KAO QUDI DANAS

U SOLITERIMA

Najpre, Vin~anci su imali stalna naseqa, i to vrlo zgusnuta. Nekad su ku}e bile i na samo metar jedna od druge, a bez oku}nice.

„@iveli su gusto, ali o~igledno su po{tovali pravila - sloboda jednog bila je ograni~ena slobodom drugog. Imali su ure|en `ivot, `iveli uredno, koristili tanko ugla~ano posu|e. Fini qudi, sa finim manirima”, tako Vin~ance opisuje arheolog Tasi}.

Vin~anci se smatraju pionirima urbanizma.

Gradili su ku}e sa ~etvrtastom, gotovo pravougaonom osnovom od gline, pleve i peska, ali su poznavali i neke osnove termoizolacije.

Krovovi su bili na dve vode od pru}a, a nekad su im ku}e bile na dva sprata.

Miroslav Ko~i} smatra da se wihov na~in `ivota mo`e porediti sa savremenim stanovawem u soliterima.

„Jednostavno re~eno, pravila pona{awa su veoma druga~ija kada kom{iju vi|ate svaki ~as svakoga dana i upravo to ukazuje na veoma razvijenu kulturu stanovawa i zajednice”, navodi on.

Oko wihovih naseqa otkrivena su i utvr|ewa i rovovi.

NISU IMALI PISMO

„Iako nesumwivo postoji neki sistem simbola koji se u Vin~i koristi, pogre{no je nazivati ga pismom”, upozorava Ko~i}.

Me|utim, to ne umawuje zna~aj wihovog razvoja jer su neke od najblistavijih civilizacija nastale na verbalnoj tradiciji preno{ewa informacija..

„Jedna od omiqenih tema pseudonau~nih rasprava je upravo ‚vin~ansko pismo’. Pismo kao takvo uglavnom nastaje iz ad-

ministrativnih potreba dr`avnih sistema, gde po~iwe da se javqa potreba za bele`ewem resursa”, obja{wava arheolog. DRU[TVO JEDNAKOSTI?

Druga velika specifi~nost Vin~anske kulture jeste i to {to navodno nisu imali dru{tvenu hijerarhiju. Ako i jesu imali poglavicu ili vo|u, on jednostavno nije bio bogatiji od ostalih, navode stru~waci.

Sa nau~ne strane gledano, upravo ovo je najve}a misterija vin~anske kulture, tvrdi Ko~i}.

„Iako se u javnosti najvi{e prezentuju nalazi materijalne kulture kao vrhunsko dostignu}e, zapravo je dru{tvena organizacija ne{to {to je najzanimqiviji aspekt Vin~e i ono {to je izdvaja u globalnom nivou”, isti~e Ko~i}.

I Tasi} ka`e da me|u ku}ama wihovim nema mnogo razlike i zato se smatra da je wihovo dru{tvo bilo zasnovano na jednakosti.

„Uglavnom sva doma}instva imaju isti sadr`aj. Samo nekoliko vekova posle prestanka Vin~anske kulture po~elo je klasno raslojavawe”, ka`e Tasi}. PRVI TOPILI METAL I ODMAH PRAVILI NAKIT

Nau~no je potvr|eno da se prvo topqewe metala dogodilo upravo u Vin~i pre 7.500 godina i 2.500 godina pre izgradwe velikih piramida u Gizi.

„Po~etak eksploatacije metala je jednako revolucionaran u qudskoj istoriji poput cepawa atoma. Koli~ina kreativnosti koja je potrebna da bi kognitivno prvo transformisali u glavi obi~an kamen u ne{to potpuno druga~ije je toliko neverovatna kao kada bi sada sedeli gledaju}i u papir i smislili kako da ga pretvorite u dijamant”, navodi Ko~i}.

Na najpoznatijim lokalitetima vin~anske kulture najstariji prona|eni metalni predmeti bili su nakit - masivne bakarne narukvice, kao i stotine kerami~kih ~inija i posuda.

Bili su vrsni vajari, a umeli su da razli~itom temperaturom pe~ewe gline keramiku boje po `eqi.

Ko~i} kao jedan od najfascinantnijih

Model ku}e koju su gradili Vin~anci pre vi{e od sedam milenijuma

delova vin~anske kulture isti~e nivo poznavawa pirotehnike i tehnologije proizvodwe, a bez potvr|enih postojawa specijalista.

„Dosada{wa istra`ivawa pokazuju je da su maltene sva doma}instva bila ukqu~ena u proizvodwu i razmenu znawa {to je prosto fascinantno”, navodi on. MNOGO PUTOVALI I TRGOVALI Tako Vin~anci napu{taju jednostavan oblik privrede i postaju proizvo|a~i, trgovci i umetnici. Mre`a trgovine prostirala se stotinama kilometara.

„Na lokalitetu Vin~a Belo Brdo su ~esti nalazi opsidijana, vulkanskog stakla, koje je u Evropi dostupno na Karpatima i na ostrvu Melos, kao i narukvica od spondilus {koqki koje dolaze iz isto~ne Egeje. Dakle, ti materijali su morali ili do}i direktno sa izvora, ili se trgovalo wima kroz veliki broj naseqa na putu do Vin~e”, ka`e Ko~i}.

Opsidijan je poznat i kao takozvano zmajsko staklo iz TV serije Igra prestola i smatra se izvanrednim se~ivom.

IZNENADNI NESTANAK

Tre}a velika misterija u vezi sa Vin~om je wihov iznenadni nestanak s istorijske pozornice.

Jedni smatraju da je civilizacija nestala pod naletima nomadskih sto~ara sa istoka, a drugi da je u pitawu depopulizacija ili potraga za boqim uslovima.

„Ne znamo da li su tranformisali u neku drugu kulturu i usvojili wihove obrasce ili su se raselili”, napomiwe Tasi} i dodaje da je to jedno od glavnih pitawa nekoliko aktivnih projekata. Rezultati novih istraìvawa potvr|uju da lokaliteti na rubu vin~anske kulture nastavqaju ìvot i postojawe, {to istraìva~ima postavqa novu dinamiku i otvara pitawe zbog ~ega se prva gasi sredi{wa zona iz koje je kultura, najverovatnije, potekla.

Me|utim, ono {to tako|e vidimo da se de{ava na obodima vin~anske kulture u ovom trenutku je veoma zanimqivo, jer odmah po prestanku postojawa vin~anske kulture mi vidimo pojave, kao {to su na nekropolama Durankulak i Varna u Bugarskoj, na samom obronku biv{eg prostora koji zahvata vin~anska kultura, pojavu ne~ega {to je druga~ija forma dru{tvenog i ekonomskog organizovawa – a to je pojava materijalne diferencijacije, pojava poglavarstva, to jest sistema u kome jedna individua kod sebe talo`i mo}, preko mo}i dolazi do materijalnog bogatstva i to bogatstvo najverovatnije nasle|uju wegovi potomci, isti~e Ko~i}.

U Vin~i gde je podela materijalnih dobara bila, kako pokazuju istra`ivawa, mnogo egalitarnija, jo{ uvek nema potvrde za ovu pojavu. Mada, kada se u|e u trajektoriju poglavarstva, napomiwe arheolog, veoma brzo dolazi do razvoja prvih dr`ava.

„Dakle u pitawu je kao i dan danas, kao i uvek ta ideja koja je vodila i stvorila vin~ansku kulturu i dovela do neverovatnog porasta bogatstva, inovacija, kreativnosti i bilo je dovoqna da se pro{iri mnogo preko granica svojih organskih nosilaca na druge zajednice i po propasti vin~anske kulture mi, zapravo, eho tih populacija genetski hvatamo kasnije i u Zapadnoj Evropi, naravno na Balkanu i u Isto~noj Evropi. Dakle to su populacije koje su napravile modernu Evropu i koje su na{e zajedni~ko nasle|e“, zakqu~uje dr Miroslav Ko~i}.

Ko poseduje najvi{e satelita u svemiru

Najve}i broj satelita u orbiti pripada jednoj privatnoj kompaniji koja je napravila globalnu mre`u za komunikaciju - tako je uspela da nadma{i dr`avne programe {irom sveta.

Pre samo deset godina svemir se uglavnom „povezivao” sa dr`avama - NASA, ruski svemirski program, kineski vojni sateliti su odre|ivali ko kontroli{e orbitu. Danas se situacija toliko promenila da je najve}i vlasnik satelita na svetu postala privatna kompanija. Re~ je o Spejs Iksu, koji je prakti~no stvorio najve}u satelitsku mre`u u istoriji ~ove~anstva.

Prema podacima analiti~ara svemirskog tr`i{ta, Spejs Iks zahvaquju}i sistemu Starlink kontroli{e vi{e od 10.000 satelita. Taj broj ve} prevazilazi satelitske flote ve}ine dr`ava i organizacija zajedno.

KAKO JE SPEJS IKS

POSTAO NAJVE]I

SATELITSKI OPERATOR

U po~etku je ideja zvu~ala gotovo fantasti~no - pokriti Zemqu internetom pomo}u ogromne mre`e satelita u niskoj orbiti. Nekada je satelitski internet bio spor, skup i nestabilan. Spejs Iks je problem re{io na druga~iji na~in: umesto nekoliko velikih satelita, kompanija je po~ela da lansira hiqade kompaktnih letelica u nisku orbitu.

Upravo je masovnost promenila sve. Danas se Starlink sateliti lansiraju desetinama, pa ~ak i stotinama tokom jednog poletawa rakete. Zahvaquju}i vi{ekratnim raketama Falkon 9, tro{kovi lansirawa drasti~no su smaweni, a sistem je po~eo da raste nevi|enom brzinom. Kao rezultat toga, Spejs Iks se pretvorio ne samo u svemirsku kompaniju, ve} i u najve}eg vlasnika orbitalne infrastrukture na planeti.

KOLIKA JE PREDNOST SPEJS IKSA

Brojevi jasno pokazuju koliko se situacija u svemiru promenila.

Kod drugih velikih operatera broj satelita deluje skromno: l Vanveb - oko 632; l Nacionalna obave{tajna uprava SAD - 285; l ameri~ka vojska - 244; l kineska vojska - 168;

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ove nedeqe bi}ete pionir u uvo|ewu novih pravila na poslu. Va{a hrabrost da uka`ete na zastarele metode donosi vam poene. U qubavi, jedna situacija u liftu ili na stepeni{tu zgrade mo`e da zapo~ne zanimqiv razgovor sa kom{ijom ili kolegom kojeg do sada niste prime}ivali. Slobodni Ovnovi bi}e magnetski privla~ni osobama u znaku Strelca. Pripazite na kolena.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Iznenadna prilika za dodatnu zaradu kroz prodaju ne~ega {to sami pravite ili posedujete odavno. Na poslu, fokusirajte se na detaqe u ugovorima, jedna sitna stavka vam ide u veliku korist. Zauzeti Bikovi u`iva}e u pikniku ili izletu koji }e sami inicirati. Va{a potreba za mirom bi}e ispuwena ove nedeqe. Mogu}i su problemi sa alergijama, boravite u provetrenim prostorijama.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

l Planet Labs - 144; l ruska vojska - 107; l NASA - oko 90.

U tom kontekstu, vi{e od 10.000 satelita kompanije Spejs Iks deluje gotovo kao monopol. Jo{ upe~atqivije je to {to ~ak i svi ostali operatori zajedno zaostaju za razmerama

Starlinka.

ZA[TO JE TO VA@NO Mnogi i daqe do`ivqavaju satelite kao ne{to daleko i apstraktno. Me|utim, savremeni svet sve vi{e zavisi od orbitalne infrastrukture. Sateliti obezbe|uju: l internet l navigaciju l vojne komunikacije l izvi|awe l vremenske prognoze l bankarske sisteme l logistiku l rad avijacije i mornarice

Prakti~no, svemir postaje nova infrastrukturna osnova svetske ekonomije, a onaj ko kontroli{e orbitu dobija ogromnu prednost. Zato rast Spejs Iksa istovremeno izaziva i divqewe i zabrinutost.

ZA[TO DR@AVE PO^IWU

DA GUBE TRKU SA

PRIVATNIM KOMPANIJAMA

Nekada je svemir bio iskqu~ivo teritorija supersila. Lansirawe satelita ko{talo je ogroman novac, a rakete su gotovo iskqu~ivo razvijale dr`ave.

Me|utim, Spejs Iks je promenio ekonomiju lansirawa. Vi{ekratne rakete drasti~no su snizile cenu izno{ewa tereta

Postajete glavni izvor informacija u svom okruèwu, ali ovog puta delite samo proverene vesti. Na poslu }ete re{iti misteriju „nestalog” novca ili resursa, {to }e vam podi}i ugled. U qubavi, neko koga poznajete preko dru{tvenih mreà, predloì}e susret uìvo na neobi~nom mestu. Zauzeti planiraju kupovinu koja }e olak{ati svakodnevicu. Izbegavajte previ{e kafe.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Nagove{taj da }ete kona~no dobiti odgovor na pitawe koje vas mu~i od po~etka godine. Na poslu se situacija smiruje, a vi dobijate zaslu`enu pauzu. Finansije su stabilne, a mogu} je i dobitak kroz neku vrstu refundacije. U qubavi, partner vam pokazuje privr`enost na veoma intiman i dirqiv na~in. Slobodni }e osetiti leptiri}e u blizini osobe koja se bavi dizajnom ili umetno{}u.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Va{a energija je zarazna, pa }ete ove nedeqe lako ubediti druge u svoje vizije. Na poslu se otvara prostor za napredovawe koji podrazumeva vi{e javnih nastupa. U qubavi, strasti su u prvom planu, ali nemojte da dozvolite da jedna mala qubomora pokvari harmoniju. Slobodni Lavovi bi}e pozvani na doga|aj gde }e sresti osobu koja deli wihova interesovawa za egzoti~na putovawa.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Dobijate priliku da ispravite tu|u gre{ku na poslu i time spasite projekat. Va{a analiti~nost je na vrhuncu, pa je pravo vreme za planirawe buxeta za ostatak meseca. U qubavi, zauzete Device u`ivaju u intelektualnim debatama sa partnerom. Slobodne Device bi}e iznena|ene pozivom na kafu od osobe koju smatraju poslovnim saradnikom. Ose}ate se poletno, ali ne zanemarujte san.

u orbitu. Posle toga postalo je mogu}e masovno razvijawe satelitskih mre`a.

Sada privatne kompanije po~iwu da napreduju brè od dràvnih agencija. Lak{e privla~e investicije, brè uvode tehnologije i mawe zavise od birokratije. U su{tini, svet po-

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Nedeqni horoskop ka`e da }ete biti glavni mirotvorac u krugu prijateqa. Va{a sposobnost da sagledate obe strane medaqe re{ava dugogodi{wi jaz. Na poslu vas ~eka priznawe u obliku nove, odgovornije uloge. Finansijski, ovo je dobar period za prodaju ne~ega {to vam vi{e ne slu`i. U qubavi, dobijate neo~ekivanu poruku koja }e vam izmamiti osmeh na lice.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Ove nedeqe otkrivate tajnu koja }e vam pomo}i da boqe razumete postupke jednog ~lana porodice. Na poslu koristite svoju intuiciju da prepoznate pravi trenutak za prezentovawe nove ideje. Novac vam sti`e iz izvora koji nema veze sa va{im primarnim poslom. U qubavi, zauzete [korpije ulaze u fazu duboke emotivne povezanosti, dok slobodne ~eka sudbinski susret.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Vreme je da spakujete kofere, makar samo za vikend. Promena sredine done}e vam nove poslovne ideje. Na radnom mestu dob}ete pohvalu za svoju iskrenost i direktnost. U qubavi, partner vam sprema iznena|ewe koje ukqu~uje ne{to {to ste davno spomenuli da volite. Slobodni Strel~evi bi}e u isku{ewu da zapo~nu romansu na daqinu. Pripazite na ishranu, stomak vam je osetqiv.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Ovo je nedeqa u kojoj }ete postaviti granice onima koji poku{avaju da iskoriste va{u qubaznost. Na poslu sledi sastanak koji mo`e da odredi va{u karijeru u narednim godinama. Finansije su pod kontrolom, ali izbegavajte nepotrebne tro{kove. U qubavi, neko koga smatrate prijateqem, po~e}e da pokazuje jasne znake romanti~nog interesovawa. Budite otvoreni za tu mogu}nost.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Va{ um je ispred vremena, pa }ete smisliti re{ewe za problem koji mu~i celu va{u zajednicu. Na poslu briqirate u radu sa novim tehnologijama. Dru{tveni `ivot je bogat, a upozna}ete qude koji }e vam otvoriti mnoga vrata. U qubavi, slobodne Vodolije zaqubi}e u ne~iji um i na~in razmi{qawa. Zauzeti u`ivaju u zajedni~kom planirawu budu}nosti. Odli~no se ose}ate.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Nedeqni horoskop donosi vam priliku da iska`ete svoju humanu stranu kroz pomo} nekome u nevoqi. Na poslu, va{a kreativna re{ewa bi}e nagra|ena ve}om autonomijom u radu. U qubavi, o~ekujte period stabilnosti, nesporazumi iz pro{losti ostaju iza vas. Slobodne Ribe oseti}e privla~nost prema osobi koja zra~i autoritetom, ali ima meko srce. Prijala bi vam meditacija.

smatra po~etak nove epohe - komercijalizacije svemira.

POSTOJE I PROBLEMI

Takav rast ima i svoju drugu stranu - pre svega, orbita oko Zemqe postaje sve pretrpanija. Hiqade satelita pove} avaju rizik od sudara i stvarawa svemirskog otpada. Drugo, astronomi se sve ~e{}e `ale da satelitski nizovi ometaju posmatrawe svemira. Svetle}i objekti Starlinka redovno ulaze u kadrove teleskopa. Tre}e, postavqa se pitawe zavisnosti sveta od jedne privatne kompanije. Ako je zna~ajan deo globalne komunikacije vezan za infrastrukturu Spejs Iksa, to kompaniji daje ogroman uticaj.

[TA SLEDI

Najverovatnije }e broj satelita nastaviti brzo da raste. Kina, Evropa i drugi igra~i ve} poku{avaju da stvore sopstvene orbitalne mre`e. Na primer, Amazon razvija projekat koji bi trebalo da postane konkurent Starlinku, a i Kina aktivno gradi sopstvene satelitske sisteme.

Ipak, u ovom trenutku Spejs Iks ostaje apsolutni lider - i to je jedan od najneobi~nijih trenutaka savremene istorije: prvi put najve}om svemirskom infrastrukturom ~ove~anstva ne upravqa dr`ava, ve} privatna kompanija.

Najve}i vlasnik satelita na svetu postala privatna kompanija Ilona Maska. Re~ je o Spejs Iksu, koji je prakti~no stvorio najve}u satelitsku mre`u u istoriji ~ove~anstva

[ta ukazuje na probleme sa {titnom `lezdomsimptomi koje ne treba ignorisati

[titna `lezda, mala `lezda u obliku leptira koja se nalazi na predwem delu vrata, igra va`nu ulogu jer proizvodi hormone koji su kqu~ni za regulisawe gotovo svih procesa u telu. Odre|eni simptomi mogu da uka`u na problem sa ovom va`nom `lezdom i wih ne bi trebalo ignorisati.

Hormoni {titne `lezde – tiroksin (T4) i trijodotironin (T3) – deluju kao unutra{wi regulatori energije. Kada wihov nivo padne ili se wihova proizvodwa pove}a, javqaju se poreme}aji koji mogu zna~ajno uticati na kvalitet `ivota.

Kada funkcija {titne `lezde oslabi – stawe poznato kao hipotireoza – telo po~iwe da {aqe signale. Wihovo blagovremeno prepoznavawe mo`e biti kqu~no za va{e zdravqe i kvalitet `ivota.

BOLEST MODERNOG DOBA

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, vi{e od 750 miliona qudi u svetu ima neki oblik poreme}aja {titne `lezde, a mnogi toga nisu ni svesni. U posledwoj deceniji, poreme}aji {titne `lezde nazivaju se i bolestima modernog doba – ne bez razloga. Nepravilna ishrana, nedostatak sna, zaga|ewe `ivotne sredine, hormonski ometa~i u kozmetici i plastici i hroni~ni

RECEPT

PILAV

POTREBNO JE: n oko 200 g pirin~a n 1 praziluk ili crni luk n 1 {argarepa n po ukusu so n po ukusu biber n po ukusu suvi biqni za~in

PRIPREMA:

Na malo uqa propr`iti sitno seckan praziluk ili crni luk, pa dodati seckanu {argarepu. Dinstati nekoliko minuta na tihoj vatri.

Zatim dodati opran pirina~, za~initi po ukusu i naliti vodom. Sve lagano prome{ati i pustiti da kratko kr~ka.

Prebaciti u rernu i pe}i na 180°C dok pirina~ ne upije svu te~nost i lepo porumeni. Mo`e se slu`iti kao prilog ili kao samostalan obrok uz salatu ili ~orbicu.

stres sve vi{e remete rad ove osetqive `lezde.

STRES – TIHI UBICA

HORMONSKE RAVNOTE@E Hroni~ni stres ima razaraju}i efekat na na{ endokrini sistem. Povi{eni nivoi kortizola (hormona stresa) mogu ometati proizvodwu i konverziju hormona {titne `lezde, usporavaju}i metabolizam i izazivaju}i simptome sli~ne hipotireozi. Qudi pod produènim stresom ~esto doìvqavaju umor, lo{u koncentraciju, usporen metabolizam i emocionalnu nestabilnost –simptome koji se mogu preklapati sa disfunkcijom {titne `lezde. Disbalans hormona {titne `lezde moè ostati neprime}en godinama jer se simptomi razvijaju sporo i lako se pripisuju „zauzetom na~inu ìvota“, stresu, starosti ili lo{im navikama. Redovno pra}ewe hormona (TSH, T3 i T4) moè na vreme otkriti problem i spre~iti komplikacije

poput autoimunih bolesti {titne `lezde (Ha{imotova, Grejvsova bolest), sr~anih problema, neplodnosti ili ozbiqnijih metaboli~kih poreme}aja.

RANI ZNACI KOJI

POKAZUJU DA [TITNA @LEZDA NE RADI PRAVILNO

Hroni~ni umor i nedostatak energije: Bez obzira koliko dugo i dobro spavate, da li ste stalno umorni? Spora {titna `lezda usporava sve procese u telu, ukqu~uju}i i nivo energije tokom dana.

Te{ko}e sa gubitkom teìne ili brzo dobijawe na teìni: Telo sa sporim metabolizmom teè sagoreva kalorije, pa ~ak i najmawe odstupawe u ishrani moè dovesti do pove}awa telesne teìne. S druge strane, hipertireoza moè dovesti do brzog gubitka teìne.

Stalna osetqivost na hladno}u: Ose}aj da vam je stalno hladno – ~ak i kada drugima nije –

~est je znak spore {titne `lezde. Ovo je rezultat spore termoregulacije tela.

„Mo`dana magla”, zaboravnost i lo{a koncentracija: Neravnote`a hormona {titne `lezde tako|e uti~e na mozak – posebno na sposobnost fokusirawa, pam}ewa i jasnog razmi{qawa.

Promene raspolo`ewa, depresija i anksioznost: Hormonski disbalans ~esto uti~e na emocionalna stawa. Depresija je dominantna kod hipotireoze, dok

Telo pamti - fizi~ke posledice hroni~nog stresa sa posla

Nekada je bilo impresivno re}i da ste „zaposleni”. Dugi radni dani, odgovarawe na e-po{tu u pono}, preskakawe obroka izme|u sastanaka i pre`ivqavawe na kofeinu postali su simboli ambicije. Ali telo sve pamti, ~ak i kada um poku{ava da ide daqe. Sagorevawe, poznato i kao „burnout”, ne de{ava se dramati~no, ve} se prikrada tiho.

Osoba koja je dobro spavala po~iwe da se budi umorna, mali zadaci postaju mentalno zahtevni, a lupawe srca pripisuje se stresu. Svetska zdravstvena organizacija zvani~no je prepoznala sagorevawe kao profesionalni fenomen uzrokovan hroni~nim, neuspe{no upravqanim stresom na radnom mestu. KADA STRES POSTANE TRAJNO STAWE

Stres u malim dozama nije uvek {tetan jer hormoni poput kortizola i adrenalina pove}avaju budnost i poma`u u brzim reakcijama. Problem nastaje kada stres postane stalan. Telo ne razlikuje u potpunosti poslovni rok od fizi~ke pretwe, pa kada brige oko posla, finansija i uspe{nosti traju mesecima, nervni sistem ostaje neprekidno aktivan.

Otkucaji srca su povi{eni, san postaje pli}i, a varewe se usporava. Zbog toga se mnogi koji do`ivqavaju sagorevawe `ale na umor ~ak i nakon prospavane no}i - telo se tehni~ki odmara, ali biolo{ki ostaje budno.

USPORAVAWE STAREWA

I SMAWEWE UPALA

Zahvaquju}i visokom sadràju vitamina C, maline su prepune antioksidanasa. Ishrana bogata antioksidansima povezuje se sa mawim rizikom od razvoja sr~anih i kardiovaskularnih bolesti, kao i raka. Antioksidansi se bore protiv slobodnih radikala - nestabilnih molekula koji izazivaju oksidativni stres - i tako mogu da odloè ili spre~e o{te}ewe }elija. Tako|e pomaù u smawewu upala, koje su jedan od pokreta~a prevremenog starewa, a prirodna za{titna jediwewa iz malina mogu da ublaè i bolove izazvane artritisom.

MOZAK POD PRITISKOM Sagorevawe mewa na~in na koji mozak funkcioni{e. Hroni~ni stres povezuje se sa slabom koncentracijom, problemima sa pam}ewem, razdra`qivo{}u i emocionalnom iscrpqeno{}u, {to mnogi opisuju kao ose}aj mentalne „magle”. Produèna izloènost stresu moè uticati na delove mozga zaduène za pam}ewe, emocionalnu regulaciju i dono{ewe odluka.

Qudi koji su nekada bili o{troumni odjednom se mu~e sa jednostavnim zadacima, a mawi neuspehi postaju emocionalno preplavquju}i. Vremenom to mo`e dovesti do trajnog umora, glavoboqa, nesanice, promena raspolo`ewa, slabe koncentracije, probavnih problema, ~estih infekcija, niske motivacije i emocionalne iscrpqenosti.

su anksioznost i razdra`qivost ~e{}i kod hipertireoze.

Suva ko`a, gubitak kose i lomqivi nokti: Ko`a postaje suva, kosa tanka i sklona ispadawu, a nokti postaju slabi. Ovi znaci ~esto ukazuju na nedostatak hranqivih materija i usporen rad {titne `lezde. Neredovne menstruacije i smawena plodnost: @ene sa o{te}enom funkcijom {titne `lezde mogu imati neredovne cikluse, smawenu ovulaciju i pote{ko}e sa za~e}em.

TIHA PATWA SRCA

Kada su hormoni stresa dugotrajno povi{eni, krvni pritisak mo`e porasti, a upalni procesi u telu se poja~ati. Poreme}aji spavawa dodatno optere}uju srce, {to vremenom pove}ava rizik od hipertenzije, nepravilnog sr~anog ritma i kardiovaskularnih bolesti.

Hroni~ni stres na poslu mo`e doprineti lo{em zdravqu srca. Mnogi pritom usvajaju i nezdrave navike, poput neredovnih obroka, izbegavawa fizi~ke aktivnosti i pove}anog unosa alkohola ili kofeina.

Dugotrajno sagorevawe mo`e zna~ajno uticati na celokupno zdravqe jer doprinosi hormonalnim neravnote`ama, visokom krvnom pritisku, poreme}aju rada {titne `lezde, oslabqenom imunitetu i pove}anom kardiovaskularnom riziku.

KRIZA SNA KAO RANI ZNAK

Jedan od najranijih znakova upozorewa na sagorevawe jeste poreme}en san, koji se ignori{e jer je postao uobi~ajen. Neki ne mogu da zaspe uprkos iscrpqenosti, drugi se bude vi{e puta tokom no}i, a mnogi se ose}aju umorno i nakon sedam ili osam sati sna. Stres aktivira telesni sistem, dr`e}i mozak budnim. Kori{}ewe ekrana i kasnono}ni rad pogor{avaju problem ometaju}i proizvodwu melatonina. Tako se stvara opasan krug: lo{ san pove}ava osetqivost na stres, a ve}i stres dodatno naru{ava kvalitet sna. Poreme}en san i povi{en nivo stresa mogu dodatno oslabiti sposobnost tela da se oporavi.

BOGAT IZVOR VLAKANA

Maline su jedan od najbogatijih prirodnih izvora vlakana i sadrè oko osam grama vlakana na 120 grama vo}a. Vlakna imaju brojne zdravstvene koristi: produàvaju ose}aj sitosti, pomaù u kontroli nivoa {e}era u krvi i podràvaju zdravqe sistema za varewe.

POMO] U REGULACIJI

[E]ERA U KRVI

Osobama sa pove}anim rizikom od dijabetesa ~e{}a konzumacija malina mo`e pomo}i u sni`avawu nivoa {e}era u krvi. Jedewe malina tako|e doprinosi smawewu koli~ine insulina potrebne za regulaciju {e}era.

PODR[KA ZDRAVQU MOZGA

Maline poma`u u borbi protiv oksidativnog stresa, koji predstavqa faktor rizika za bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove. Zbog toga su odli~na namirnica za zdravqe mozga. Flavonoidi prisutni u bobi~astom vo}u mogu doprineti poboq{awu koordinacije i pam}ewa.

NUTRITIVNA VREDNOST MALINA

Oko 120 grama sveìh malina sadrì pribli`no 60 kalorija, 14 grama ugqenih hidrata, 1,5 gram proteina i mawe od jednog grama masti. Posebno se izdvajaju po sadràju vlakana - u toj koli~ini ima ih oko osam grama.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

PIJUK

POSUVRA]ENI DEO KAPUTA STARINSKO @ENSKO IME, IKONIJA

JEDINICA GLASNO]E

OZNAKAZA METAR VRSTANARKOTIKA BARSKA BIQKA

MALOUMNIK

SRPSKA NEGACIJA BELGIJA

NADIMAK VLADE GEORGIEVA RAZRED PI]E OD LIMUNA FRANCUSKI TENISKI TURNIR

NARODNO MU[KO IME, LUKA REKAU AUSTRIJI UMEK[ANI SUGLASNIK ODEQEWE, ODSEK USKLADI[TITI

MASNO TKIVO VOJNE VE@BE

PRIRODA

KWI@EVNE NOVINE (SKR.)

OBNA@ITI, RAZGOLITITI

IME PISCA MARINOVI]A

ZAJEDQIVAC, PECKALO

IZBLIZA IME PISCA BALZAKA

JUGOISTOK (SKR.) IME PEVA^ICE CETINI]

]ORAV DRUG PO ZVAWU SIMBOL AZOTA OBJEKTI ZASENO

SABRAT, SENARNICI.

GROPLAN, OGOLITI, JI, VANE, ORMAR, IRONIK, EVA, ]OR,

ARONAK, LEG, DOK, NAVALA, ELEMENAT, Z, NARAV, MALI, KN,

SON, M, TRSKA, IDIOT, NE, KI, BARBA, LIPOM, R, LIMUNADA,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: KRAMP, REVER, IKA^A,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Svrstavati, grupisati, 2. Kow crne dlake - Povremeno, 3. Velika resa - Ve~erwe druèwe (fr.), 4. Auto oznaka Ankone[umska koka - Kwièvne novine (skr.), 5. Majka - Planina u Turskoj, 6. Auto oznaka [panije - Ime pesnika [anti}a - Li~na zamenica, 7. Starorimski ku}ni bog - Troslo`na stopa u stihu - Simbol fluora, 8. Vabiti, dozivati - Ime ameri~kog {ahiste Evansa, 9. Reka u ê{koj i Nema~koj - Odbijawe, oduzimawe, 10. Kikiriki - Zlatokrila glasnica bogova (gr~. mit.), 11. Ime pisca De Mopasana - Najvi{i ciqevi - Auto oznaka Ivawice, 12. Kowanici sa kopqem i sabqom - Medikamenti, 13. Srpska glumica Nata{a - Pasmina, 14. Ulep{avawe.

USPRAVNO: 1. Upr`en {e}er - Plitki morski zalivi, 2. Sportsko borili{te - Ukrasna biqka iz porodice sunovrata, 3. Tawiri} na vagi - Plot - Stari Sloven, 4. Povr{inski sloj ko`e - Automatske pu{ke, 5. Oznaka za gram - Haos, lom (mn.) - Maloumnik, 6. Katoli~ki igumanNegativne elektrode - Li~na zamenica, 7. Gr~ko slovo - Prekid - Ime francuske teniserke Korne, 8. Pla}eni oglas u novinama (lat.) - Gradi} u Hercegovini, 9. Preseqewe - Ilirija - Simbol ugqenika, 10. Luka u Izraelu - Savijati u rolnu - Osovine, 11. Biqka iz porodice glavo~ika, tarkaw - Ime legendarnog ko{arka{a Kora}a, 12. Utvr|ivawe ne~ijeg identiteta.

ARA[ID, IRIDA, GI, IDEALI, IC, ULANI, LEKOVI, NINKOVI], SOJ,

ALEKSA, ONI, LAR, DAKTIL, F, MAMITI, LARI, LABA, ODBITAK,

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: KATEGORISATI, ARAP, PONEKAD, RESINA, SOARE, AN, TETREB, KN, MATER, ARARAT, E,

SrpskiGlas

RAFAEL NADAL MORAO DA SE NAPIJE PRE SNIMAWA SPOTA SA [AKIROM:

”Tra`io sam bocu tekile”

Rafael Nadal otkrio je da je morao da popije nekoliko ~a{ica tekile pre snimawa provokativnog spota za pesmu „Gypsy“ sa [akirom.

Bilo je to 2010. godine, u vreme kada je Nadal imao najboqu tenisku sezonu u karijeri. Te godine osvojio je tri uzastopna Grend slem turnira – Roland Garros, Wimbledon i US Open – {to mu je jedini put po{lo za rukom u karijeri.

Kako je wegova globalna slava rasla, Nadal je postajao sve tra`eniji za televizijska gostovawa i sponzorske ugovore. Privukao je i pa`wu kolumbijske superzvezde [akire, koja ga je anga`ovala za svoj spot, prenosi Index.hr.

U spotu, koji na YouTube-u ima 64 miliona pregleda, slavni teniser sedi bez majice dok [akira ple{e pred wim. U pojedinim kadrovima wih dvoje se grle i maze, Nadal nosi samo farmerke, a spot se zavr{ava poqupcem na stenama.

Scene su izazvale veliko interesovawe wihovih obo`avalaca, a mnogi su komentarisali o~iglednu hemiju izme|u [akire i Nadala. Teniser je tada bio u vezi sa sada{wom suprugom Marijom Fransiskom Pereqo.

U novom Netfliksovom dokumentarcu „RAFA“ 39-godi{wi [panac priznao je da mu je bila potrebna pomo} kako bi se opustio pre nego {to je pred kamerama skinuo majicu. U ~etvorodelnoj seriji Nadal se prisetio snimawa spota.

„Se}am se da sam, kada sam i{ao da snimam spot sa [akirom, morao da zatra`im bocu tekile i popijem nekoliko ~a{ica kako bih se malo opustio“, ispri~ao je.

„GREJALI SMO VODU DA SE KUPAMO”: Rada Manojlovi} odrasla bez kupatila, a danas ima ku}u od 100.000 evra

Peva~ica Rada Manojlovi} odrasla je u vrlo skromnim uslovima u selu êtereè kod Poàrevca, a nakon {to je napravila karijeru, prvi novac je uloìla u porodi~nu ku}u.

Rada je svojevremeno otkrila da je `ivela u tolikom siroma{tvu, da nisu imali ni kupatilo, te su ona i wena sestra Marija morale da greju vodu na {poretu kako bi se okupale.

-Nismo imali kupatilo, grejali smo vodu da se kupamo. Sna|e{ se. Ima{ {poret, greje{ vodu i to je to - rekla je peva~ica svojevremeno.

Danas je u wenom dvori{tu, pored stare tro{ne ku}e u kojoj je odrasla i jedna nova i luksuzno opremqena, za koju je peva~ica dala ~ak 100.000 evra.

- Je l’ se se}a{ mo`da kada si se prvi put okupala u kupatilu, jer si govorila o tome da si oti{la kod drugarice i da ti je ona rekla kako }e se istu{irati za dva minuta, a da si ti bila u {oku: „Kako za dva minuta?!” - upitala je voditeqka Radu.

- Kako si to zapamtila? To je meni tada bio, {to bi qudi rekli, kulturolo{ki {ok. Nisam to mogla da shvatim, kako? Rekla mi je: „E, evo, samo minut dva, da se istu{iram i kre}emo”, a ja: „Pa kako? Pa to ne stigne{ ni da napuni{ {erpu vodom, ni da se {poret zagreje, pa voda... Pa to traje i traje...” Dok te neko polije ili sam sebe kad poliva{, pa isprosipa{ sve, pa dok to sve pokupi{ i o~isti{... To je stvarno proces kad se kupa{ u lavorima ili buradima. Jeste, to mi je tad stvarno bilo ne{to „uvau” - priznala je ona za Pri~aonicu i dodala:

- Sad ne mogu da se setim kad sam se prvi put okupala u kupatilu, verovatno kod te drugarice - priznala je Rada.

qudi pevalo uglas hitove srpske peva~ice

Peva~ica Ceca Ra`natovi} u subotu je odr`ala veliki solisti~ki koncert u Temi{varu, u Rumuniji, a iako ovde peva prvi put, uspela je da obori rekord pose}enosti.

^ak 40.000 qudi do{lo je na koncert na{e zvezde, zbog ~ega je dobila i nagradu za najpose}eniji koncert.

- Po prvi put sam u Temi{varu, o~ekivala sam da }e biti sjajni doma}i, ali `elim da se zahvalim za sjajno gostoprimstvo. Srce mi je prepuno. Svaki novi rezultat je novi uspeh i ponosna sam na to i presre}na zaista - rekla je Ceca, koja je za ovu priliku odabrala crnu usku haqinu, ina~e poklon wene }erke Anastasije.

Iako su je predstavili kao najve}u balkansku zvezdu, peva~ica je istakla da je ona srpska peva~ica.

- Pa to je istina, ja dolazim iz Srbije, ne sa Balkana. Ja sam izuzetno ponosna {to sam Srpkiwa i zauvek }u biti srpska peva~ica koju vole narodi iz regiona.

Neda Ukraden ho}e da se takmi~i na Evroviziji

Peva~ica Neda Ukraden, koja }e u avgustu napuniti 76 godina, dokazuje da joj energije ni malo ne mawka i da bez problema ide u korak sa novim trendovima, te je priznala da bi volela da na{u zemqu predstavqa na Evroviziji i da bi se ponovo prijavila.

Kako je ve}ini dobro poznato da je ona veliki qubiteq muzi~kih takmi~ewa, nimalo ne ~udi wena `eqa da ponovo poku{a da predstavqa na{u zemqu na izboru za najboqu pesmu Evrope.

Ipak, peva~ica je jasno stavila do znawa da je spremna da pokuca na vrata Evrovizije samo ukoliko se ispuni jedan izri~it uslov.

Neda Ukraden je objasnila da je woj najva`niji kvalitet same numere, dok joj potencijalni plasman i uspeh na samom takmi~ewu uop{te nisu prioritet.

„Ako je dobra pesma, ja sam rekla samo dobra pesma, nebitan je plasman mene tamo, samo da mo`e{ sa tom pesmom raditi, da napravi{ posao neki, a ne da je otpeva{ jednom i vi{e nikad u `ivotu”, izjavila je peva~ica za Premijeru i time otkrila {ta ta~no o~ekuje od kompozicije sa kojom bi se eventualno prijavila. CECA SRU[ILA REKORD

Po{tujem svoje fanove iz celoga sveta, pevala sam u mnogim delovima sveta gde qudi slu{aju moju muziku. Pevam na srpskom jeziku, ne na engleskom i {panskom gde su najve}a govorna podru~ja. Uspeh je da na svom materwem jeziku steknete fanove iz mnogo zemaqa, meni dolaze i Nemci, Austrijanci, [vajcarci, Rusi su do{li privatnim avionima na U{}e i tada sam bila iznena|ena - rekla je Ceca. Wu je na mre`a-

ma podr`ala Seka Aleksi} koja je sa odu{evqewem reagovala na slike iz drona koje su pokazale koliki broj qudi se okupio na sino}nom koncertu.

- Od Seke to nije iznena|ewe, ona zna da bude veliki drug i laf i ne traje ona slu~ajno toliko godina. @elim ovom prilikom i ja woj da ~estitam na rasprodatoj Areni u Zagrebu, da}e Bog da ih nare|a jer iza sebe ima mali milion hitova i zaslu`uje uspeh.

INTIMNA SCENA SNE@ANE SAVI] I BJELOGRLI]A JE BILA PRAVA: ”Omaklo se kontroli”

Sne`ana Savi} svojevremeno je otvoreno govorila o detaqima iz svoje bogate karijere, posebno se osvrnuv{i na intimne scene sa kolegom Draganom Bjelogrli}em.

Na vrhuncu wene popularnosti, takve scene imale su veliki uticaj na wen privatni `ivot, ostavqaju}i traga pre svega na odrastawe wene }erke Anite.

Na pitawe novinara sa kojim kolegom se najboqe qubila pred

predstavqale su joj veliki teret, zbog ~ega neretko nije mogla da ide me|u drugare. Sama Anita je jednom prilikom potvrdila koliko joj je to te{ko padalo: „Veoma mi je smetalo {to se moja majka skidala pred kamerama, pa ~esto zbog toga nisam mogla da idem u {kolu”.

„@AO MI JE [TO NISAM RODILA JO[ DECE”

Sneàna se osvrnula i na svoj porodi~ni ìvot. Poznato je da se udavala samo jednom, te da je nakon rastanka sa Anitinim ocem odlu~ila da se potpuno posveti }erki, dok se wen biv{i mu` kasnije oènio 32 godine mla|om ènom. Glumica je iskreno objasnila za{to, uprkos èqi, nikada nije imala vi{e dece:

kamerama, Sne`ana se prisetila snimawa sa Bjelogrli}em, istakav{i da su se u jednom momentu stvari „otele kontroli”.

„Mnogo tra`ite od mene. Zavisi dokle ide{ i da li je pravi poqubac. Sa Bjelom sam se pravo qubila. Nije bio dogovor, otme se kontroli i on je takav ~ovek voli da glumi iskreno, vaqda… Ne znam”.

WENA ]ERKA JE PROPATILA U to vreme, wena }erka Anita bila je u osetqivim, tinejxerskim godinama. Maj~ina slava i wene scene na malim ekranima

„@ao mi je {to nisam rodila jo{ dece, ali nisam èlela da me{am autore. Moja èqa nije bila da imam samo jedno dete i s ovog aspekta mi je ào {to sam ostala na jednom. Me|utim, uvek sam mislila da ukoliko ve} nije opstao moj brak sa Lazi}em ne bi trebalo da se upustim u maj~instvo sa nekim drugim, zbog Anite. Pla{ila sam se kako bi to ona doìvela i lo{ih posledica koje bi to moglo da prouzrokuje. Nisam htela da joj stvaram konfuziju. Trudila sam se da moje dete bez obzira na moj rastanak od wenog oca raste zdravo uz prisustvo oba roditeqa. Nikada o wenom ocu nisam govorila ni{ta lo{e”, pi{e Blic.

Rolan Garos koji nam je pokazao da ipak ne}emo gledati surovu dominaciju

Sinera i Alkaraza slede}ih 15 godina

Kada su Novak \okovi}, Rafael Nadal i Roxer Federer polako po~eli da prepu{taju pozornicu, teniski svet je pani~no tragao za novim poretkom. Odgovor je stigao ekspresno - Janik Siner i Karlos Alkaraz. Projektovani kao novi Nadal i Federer (Novak je ipak pri~a za sebe), vi|eni su kao vladari koji }e u narednih 15 godina surovo i bez milosti deliti najve}e trofeje izme|u sebe, ne ostavqaju}i ostalima ni mrvice. Ipak, ovaj Rolan Garos je pokazao da ne}e biti ba{ tako.

Barem ne u onakvoj meri kako se prvobitno mislilo.

Umesto potvrde wihove nedodirqivosti, dobili smo dve velike lekcije: Siner i Alkaraz imaju ozbiqne, sistemske mane, a ve} nadire novi talas koji ih se nimalo ne pla{i.

Karlos Alkaraz igra tenis neverovatnog intenziteta, ali zbog takvog stila wegovo telo trpi posledice. Pauze zbog podlaktice, kolena ili zgloba u ovako ranoj fazi karijere pale crveni alarm. Ve} je Alkaraz imao nekoliko ozbiqnijih povreda, a tek su mu 23 godine. Zbog jedne takve i propu{ta Rolan Garos koji je trenutno u toku.

Mo`e li telo koje se tro{i ovom brzinom da izdr`i jo{ 15 godina na vrhunskom nivou?

S druge strane, Sinerov tenis je ma{inski, precizan i razoran. Ali, Italijan ima ozbiqan problem kada se me~ pretvori u maraton i u|e u zonu iscrpqivawa. Pokazalo se da Siner ima jasnu fiziolo{ku i mentalnu barijeru u me~evima koji traju du`e od 3,5 sata. Nijedan takav me~ u `ivotu nije dobio Siner. Jedan takav izgubio je ba{ na ovom Rolan Garosu od Huana Manuela Serundola u drugoj rundi sa 3:6, 2:6, 7:5, 6:1, 6:1.

Kada se pre|e ta granica, intenzitet wegovih udaraca opada, noge postaju te{ke, a procenat gre{aka raste. U eri gde se na grend slemovima titule kuju u trilerima od pet setova, ova mana je prevelika da bi se garantovala „surova dominacija”.

Dok su o~i javnosti bile uprte u Sinerov kuk i Alkarazovu ruku, u senci se dogodila smena stra`e unutar same generacije budu}nosti. Pri~a o „velikoj dvojici” pala je u vodu jer su se pojavili momci koji ne `ele da gledaju sa strane {ta se de{ava.

Jedan od wih svakako je Rafael Hodar, 19-godi{wi [panac kog su ve} prozvali „novi Nadal”.

Hodar je ve} sada doneo potpuno novu dimenziju drskosti i takti~ke zrelosti. Stigao je do ~etvrtfinala Rolan Garosa i na tom putu pobe|ivao redom: Aleksandra Kova~evi}a u tri seta, Xejmsa Dakforta u ~etiri, Aleksa Mikelsena i Pabla Karewa Bustu u po pet.

Trenutno 29. igra~ sveta }e poku{ati da {okira i Aleksandera Zvereva, prvog favorita posle ispadawa Sinera i Novaka \okovi}a.

@oao Fonseka (19) je tako|e neko ko je privukao ogromnu pa`wu, posebno navija~ima u Srbiji. Eliminisao je Novaka \okovi}a posle preokreta nakon {to je gubio 2:0, a potom je bio boqi i od Kaspera Ruda u ~etiri seta.

Jo{ pre \okovi}a je izbacio i Dina Pri`mi}a od kog je tako|e gubio 2:0. Brazilski vunderkind ~iji forhend ve} sada ima razornu mo} i brzinu koja mo`e da probije bilo ~iju defanzivu sasvim sigurno }e biti top 5 igra~.

Jakub Men{ik - ~e{ki projektil koji kombinuje visinu, brutalan servis i kretawe koje prkosi wegovim gabaritima. Jo{ jedan 19-godi{wak pred kojim je svetla budu}nost.

Dosad je ve} izbacio nekoliko odli~nih igra~a poput Andreja Rubqova, Aleksa de Minora, Marijana Navonea...

Era „velike trojke” nas je razmazila, ali nas je i ubedila da je normalno da trojica qudi osvoje sve. Rolan Garos nam je vratio realnost. Siner i Alkaraz jesu predvodnici, ali su i te kako rawivi. Sa wihovim manama koje izbijaju na povr{inu i novim zverima poput Fonseke, Men{ika i Hodara koje kidi{u, ~eka nas mo`da i najnepredvidivija decenija u tenisu.

Bajka sa severa sa sre}nim krajem - Spartak je ovo zaslu`io

Zavr{etak sezone u srpskoj ko{arci osta}e upisan kao trenutak za istoriju. Pobedom nad FMP-om rezultatom 76:73 nakon produètaka u ni{koj dvorani „âir“, ko{arka{i Spartaka iz Subotice osvojili su svoju prvu titulu {ampiona dràve u 81 godinu dugoj istoriji kluba. Ovaj trijumf predstavqa ostvarewe prave bajke sa severa koja je Suboticu etablirala kao novi ko{arka{ki centar. Iako }e mnogi staviti znak pitawa na ovu titulu zbog sistema, ~iwenice da Zvezda i Partizan nisu mogli da do|u u najja~im sastavima ophrvani i drugim problemima, Spartak je posle svega vi{e nego zasluèni {ampion. Tim iz Subotice koji se kao feniks izdigao iznad pepela zasluèno je seo na tron koji je bio rezervisan kao po navici za ve~ite. Bio je ovo i povratak Vlade Jovanovi}a na mesto na kojem je ve} bio sa Partizanom posle 14 godina. Srpski stru~wak koji je nenametqivo godinama unazad radio u drugom planu kada je pa`wa u pitawu i sam je ispisao posebnu bajku sa ekipom Spartaka pred kojom su tek godine u kojima bi mogli da porastu u jo{ ve}u pri~u.

Samo nekoliko godina nakon {to je klub igrao u Drugoj ligi, Spartak je prekinuo vi{edecenijski monopol beogradskih ve~itih rivala, Crvene zvezde i Partizana, postav{i jedini klub van ovog dvojca sa titulom nacionalnog prvaka u modernoj istoriji samostalne Srbije. Do ovog uspeha Suboti~ani su do{li u svom drugom uzastopnom finalu, nakon {to su prethodne sezone pora`eni od Partizana, a ove sezone su debitovali i u FIBA Ligi {ampiona. Katalizator ovih promena bila je odluka KLS-a da promeni format takmi~ewa. Nakon 19

godina plej-of serija, uveden je sistem Fajnal-fora. Turnir je odràn u Ni{u od 29. do 31. maja stvoriv{i okruèwe u kom jedna utakmica odlu~uje o tituli. U prvom polufinalu FMP je savladao Partizan sa 92:79. Spartak je potom {okirao Crvenu zvezdu sa 90:89, a ekipu Vlade Jovanovi}a predvodili su Igor Drobwak (21 poen) i Danilo Nikoli} (18 poena). Veliko finale donelo je dramu koja se retko vi|a. Spartak je dominirao u prvom poluvremenu na krilima nezaustavqivog Henlana, a trojka Xavontea Hokinsa donela je maksimalnih +12. Uz podr{ku oko 300 svojih navija~a, Suboti~ani su na odmor oti{li sa predno{}u od 41:34. Krajem tre}e ~etvrtine, prednost Spartaka je iznosila 63:50, a na {est minuta do kraja me~a bilo je ubedqivih 68:55. Tada je usledio neshvatqiv pad – Spartak punih {est minuta nije postigao ni poen. FMP je fanati~nom odbranom i poenima Filipa Barne i Lazara Stefanovi}a napravio seriju 13:0 i izjedna~io na 68:68. Henlan je proma{io {ut za pobedu, pa se u{lo u produètak. U dodatnih pet minuta vi|ena je velika borba. Kqu~ne poene za vo|stvo Spartaka od 75:73 postigao je Danilo Nikoli} prodorom desetak sekundi pre kraja. U po-

sledwem napadu FMP-a, Barna je proma{io trojku, nakon ~ega je Henlan pogodio jedno bacawe za 76:73. Proma{aj trojke Radosavqevi}a i „erbol” Xo{ue Skota u posledwoj sekundi ozna~ili su po~etak slavqa Suboti~ana. Od ~etvrtog ranga do vrha srpske ko{arke Ovaj uspeh kruni{e petogodi{wi uspon kluba osnovanog 1945. godine. Nakon ispadawa u ~etvrti rang 2020. zbog finansijskih problema, Spartak se fuzionisao sa Fer Plejom i sklopio sponzorstvo sa brendom „Ofis {uz”. Klub je potom osvojio Drugu ligu, a zatim i Drugu ABA ligu u sezoni 2023/24. Pro{logodi{wi poraz u finalu KLS od Partizana bio je samo lekcija pred ovogodi{we osvajawe istorijskog trona dr`ave.

Uspe{an rad pratio je stabilan buxet koji je u 2025. iznosio preko 419 miliona dinara. Iako je predsednik Slobodan Jaramazovi} podneo ostavku u novembru 2025. zbog su|ewa u ABA ligi, klub je ostao stabilan pod vo|stvom direktorke Sowe Bukvi}. Ekipa je debitovala i u FIBA Ligi {ampiona sa skorom 3-3 u grupi. Sa besplatnom akademijom za 600 de~aka i planovima za dvoranu Dudova {uma, Spartak je dokazao da ko{arka ima svetlu budu}nost i van Beograda.

PAUNOVI] POSLE DEBAKLA SRBIJE:

”Utakmica za zaborav, bolan rezultatne treba dizati buku, treba da savijemo vrat”

Veqko Paunovi}, selektor Srbije, odr`ao je konferenciju za medije, nakon poraza od Zelenortskih Ostrva rezultatom 3:0 u prijateqskom me~u odigranom u Lisabonu.

Srbija je zaista bila mnogo slabija od rivala u ovom me~u, iako je i sama propustila nekoliko odli~nih prilika u drugom poluvremenu.

Olako su „orlovi” primali golove i dozvoqavali protivniku da stvara {anse i poka`e za{to je izborio plasman na Mundijal, a mi nismo. „Utakmica za zaborav, jako bolan rezultat! U drugom poluvremenu, kad smo najboqe stajali i imali takve {anse, ona stativa koja je mogla da nas stavi u utakmicu u smeru u kom smo `eleli da idemo, u tim trenucima smo primili drugi gol. Svesni smo bili opasnih tranzicija rivala i poku{ali smo to strukturom ofanzivnom da re{imo, me|utim kako smo imali vi{e {ansi izgubili smo strukturu pridodavawem u napad, platili smo cenu drugim golom, onda i tre}im“, konstatovao je Paunovi}.

I daqe ostaje optimisti~an, za razliku od ve}ine navija~a u Srbiji koji su potpuno izgubili veru u doma}i fudbal, bar reprezentativni.

„[to se ti~e po`rtvovawa, momci su bili izuzetni i dali sve od sebe. Moramo da radimo sa ovom grupom na upoznavawu i takti~koj disciplini. Falila nam je zrelost, ne treba dizati buku, bolno je, moramo da idemo daqe. Prolazimo kroz jun, te`ak period za na{u reprezentaciju s obzirom na sve okolnosti. Sad je momenat kad treba da savijemo vrat, radimo i budemo strpqivi - da nastavimo u pravcu izlaska iz ovog momenta.“

Ve} u ponedeqak reprezentativci Srbije kre}u put Meksika, gde }e u no}i izme|u ~etvrtka i petka igrati protiv jednog od tri doma}ina predstoje}eg Mundijala.

Srbija prve naredne zvani~ne me~eve igra u septembru u Ligi nacija.

PS@ je {ampion Evrope - Gabrijel tragi~ar, srceparaju} poraz Arsenala

Fudbaleri Pari Sen @ermena po drugi put zaredom postali su prvaci Evrope, nakon {to su u finalu Lige {ampiona posle boqeg izvo|ewa penala savladali Arsenal sa 4:3, dok je rezultat bio 1:1 nakon 120 minuta igre.

Utakmica je tek po~ela kada je Kai Haverc iskoristio jednu gre{ku i odbitak na sredini terena, sjurio se ka golu PS@-a i fantasti~nim udarcem doneo prednost svom timu.

Od tog momenta PS@ je u potpunosti preuzeo kontrolu igre, ali nisu uspeli da do|u do gola. U 16. minutu vi|ena je prva od nekoliko diskutabilnih situacija, kada je Bukaja Saku lopta pogodila u obe ruke, ali penala nije bilo.

U drugom delu PS@ je nastavio da napada, {to se isplatilo u 63. minutu, kada je Moskera oborio Hvi~u Kvaracheliju posle prodora u kaznenom prostoru, a Dembele sa bele ta~ke doneo izjedna~ewe - 1:1.

U produ`ecima smo videli jedno veliko uzbu|ewe, kada je Madueke pao posle jednog duela u kaznenom prostoru, ali penala nije bilo. Imao je Arsenal i jednu {ansu, no udarac je oti{ao pored gola, da bi PS@ u par navrata pripretio, no videlo se da oba tima vi{e razmi{qaju o odbrani svog gola i penalima.

A sa bele ta~ke prvo je Ebere~i Eze u drugoj seriji proma{io za penal, uzvratio je Nuwo Mende{ proma{ajem za PS@, pa je rezultat bio poravnat u petoj seriji, kada je Beraldo preciznim udarcem doneo prednost 4:3 PS@-u, a Gabrijel uputio o~ajan udarac, preko pre~ke, za veliko slavqe PS@-a, koji je tako po drugi put za dve godine osvojio titulu prvaka Evrope, dok je Arsenal po drugi put u istoriji ostao „kratak”, nakon poraza od Barselone 2006. godine.

Mijatovi} podneo neopozivu ostavku u Partizanu, ali bi da bude predsednik crno-belih

Skup{tina fudbalskog kluba Partizan odr`ana u Zemunelu u prostorijama Teleoptika okon~ana je odlukom da ~lanovi Upravnog odbora dobiju poverewe, ali je uprkos tome tim iz Humske ostao bez Predraga MIjatovi}a, a po svoj prilici i bez Vojislava Lazarevi}a.

Ona je odr`ana nakon vi{emese~nog prvo tihog rata, a potom i javnog prepucavawa ~elnika predvo|enih Predragom Mijatovi}em sa jedne, odnosno Dankom Lazovi}em i Rasimom Qaji}em sa druge strane. Iz tog razloga su ~lanovi Skup{tine glasali o poverewu ~lanovima rukovodstva kluba, gde je uslov za smenu bilo dobijawe najmawe 21 glasa.

Kako su Mirka Forcan, Danko Lazovi}, Lazarevi}, Qaji} i Mijatovi} imali mawi broj glasova (Mijatovi} sa 20 bio najbli`i), na Skup{tini promena nije bilo.

Ipak, na konfrenciji koja je usledila bilo je znatno burnije. Naime, prvo je Qaji}, kao predsednik kluba, poru~io da mora postojati dijalog, ali i najavio da }e biti promena:

„Iskreno, imamo najavu Vojislava Lazareiv}a da ne mo`e da se posveti radu i aktivnostima u upravnom odboru, zbog svojih obaveza. Mogu da nagovestim da }e biti novih qudi”, rekao je Qaji}.

Nedugo potom re~ je dobio Mijatovi}, koji je nakon uvodnog izlagawa saop{tio da se povla~i:

„êkao sam ovu Skup{tinu da vidimo ko ima poverewe, ko nema poverewe, ja sam dobio, {to me sa jedne strane raduje, sa druge strane brine, jer posle ~etiri meseca neslagawa, prepucavawa, i svega ostalog, to mi je malo ~udno. Evo, hipoteti~ki re~eno, Sr|an Blagojevi} je trener, moje mi{qewe je da on nije pravo re{ewe. On je vra}en protiv moje odluke. Zna~i ja sada moram da kaèm ili da se slaèm, ili da predloìm novo re{ewe, i opet budem preglasan, ja ne mogu da prihvatim ne{to {to mislim da nije OK. Prepu{tam nekom drugom, da li je to Upravni odbor... Ali definitivno ja moram da podnesem ostavku kao ~lan Upravnog odbora i direktor za sportska pitawa. Ja ne mogu daqe pod ovim uslovima”, poru~io je Mijatovi}.

Pored toga, Mijatovi} je poru~io i da je postojala namera da do|e na mesto predsednika kluba:

„Bi}u iskren i re}i }u da jesam, evo i za{to. Usmeni dogovor je bio Rasimov i moj, da kad pro|e izvesno vreme koje je pro{lo, sednemo i razmotrimo tu mogu}nost. Nije to bio prioritet, tri puta sam bio sa Rasimom u prethodnih nekoliko nedeqa, ali nismo mogli da se dogovorimo. Nije ovo moj kraj, ja se samo povla~im iz jedne neodrìve situacije, jer se slaèm sa Rasimom da ovo nije odrìvo sa mnom unutra. A da se povla~im i da me ne interesuje Partizan - ne! To je obaveza svih partizanovaca...”, rekao je Mijatovi}.

Posle 10.000 simulacija poznato ko je najboqi

^uveni superkompjuter statisti~ke agencije Opta objavio je svoje prognoze za predstoje }e Svetsko prvenstvo nakon {to je pokrenuo ~ak 10.000 kompletnih simulacija turnira. Prema ovoj matemati~koj analizi, koja je ugledala svetlost dana ta~no deset dana pre po~etka mundijalskog spektakla, [panija je progla{ena za glavnog favorita za osvajawe titule prvaka sveta.

Izabranici Luisa de la Fuentea zauzimaju prvo mesto na listi kandidata, po{to je „crvena furija“ podigla pehar u 16,1 odsto simulacija koje je rekreirala ve{ta~ka inteligencija.

Glavni konkurent [pancima bi}e selekcija Francuske, koja se nalazi na drugoj poziciji. Tim predvo|en Kilijanom Mbapeom ima 13 odsto {ansi da se popne na krov sveta.

U naju`em krugu favorita nalaze se jo{ Engleska i aktuelni svetski {ampion Argentina. Obe

ove reprezentacije su trijumfovale u ne{to vi{e od 10 odsto simuliranih scenarija.

Pomenuta velika ~etvorka se vidno izdvojila od ostatka konkurencije, {to potvr|uje da ih tradicija, ali i ogroman kvalitet igra~kog kadra, s pravom stavqaju u povla{}enu poziciju uo~i turnira.

Zanimqivo je da visoko peto mesto na ovoj listi zauzima Portugal, dok pravu senzaciju predstavqa podatak da su se tek na {estom i sedmom mestu na{li Brazil i Nema~ka, fudbalske

supersile sa ogromnim iskustvom na planetarnim smotrama. Top osam kandidata zatvara reprezentacija Holandije.

Sa druge strane, Optini podaci donose prili~no razo~aravaju}e vesti za zemqe doma}ine. Statisti~ki model procewuje da je „veoma malo verovatno“ da }e

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Meksiko ili Kanada uspeti da iskoriste prednost doma}eg terena i zadr`e presti`ni trofej na svom kontinentu. Svetsko prvenstvo po~iwe 11. juna i traja}e do 19. jula.

Vi{e od milion navija~a Arsenala slavilo na ulicama

Stotine hiqada navija~a Arsenala ispunilo je ulice severnog Londona na proslavi prve titule kluba u Premijer ligi posle 22 godine.

Ponosno pokazuju}i trofej, igra~i su mahali publici iz autobusa sa otvorenim krovom dok su

kruìli oko stadiona Emirejts, preneo je BBC. Pridruìla im se i ènska ekipa, koja je ranije ove sezone osvojila prvi FIFA Kup {ampiona za ène.

Pobedni~ka parada dolazi dan nakon {to je mu{ka ekipa Arsenala posle penala izgubila u finalu Lige {ampiona od Pari Sen @ermena.

Mase navija~a su pru`ale ruke ka autobusima dok su putovali du` rute parade. Prema navodima, ima ih milion i po.

Zastave su se vijorile, a igra~i su podizali uzbu|ewe publike, povremeno bacaju}i {alove Arsenala prema navija~ima.

Metropolitanska policija nazvala je paradu jednom od svojih najve}ih policijskih operacija u godini, raspore|uju}i vi{e od 500 policajaca zajedno sa specijalizovanim timovima za pretragu i dronove, sa zonom rasejavawa kako bi se odvratilo antisocijalno pona{awe. Tokom dana, ~inilo se da je bilo jako malo uznemiravawa me|u ogromnom masom.

Arsenal je ove godine osvojio svoju prvu titulu prvaka Engleske od 2004. godine, po{to je sezonu zavr{io na prvom mestu na tabeli Premijer lige sa 85 bodova.

THURSDAY l ^ETVRTAK 4. 6. 2026.

NA SPISKU AUSTRALIJE ZA MUNDIJAL I MILO[ DEGENEK

Nema vi{e asova kao {to su

Kejhil, Kjuel i Viduka, sada je u rotaciji 52 igra~a?!

Sokerusi su lutali i mu~ili se kroz kvalifikacije, ali su kroz interkontinentalni bara` ipak do{li do Katara. Selektor Arnold na meti kritika medija javnosti zbog krajwe neo~ekivanog izbora igra~a za Mundijal

Australija se peti put zaredom, a {esti put u istoriji, kvalifikovala za zavr{nicu Svetskog kupa. Time se svrstala u grupu od svega 12 reprezentacija koje }e igrati u Kataru, a da su se takmi~ile i na prethodna ~etiri Mundijala. Me|utim za razliku od prethodnih {ampionata, kada su plasman obezbedili me|u prvima, u ovom ciklusu su se u{uwali na mala vrata, pobedom u penal-seriji interkontinentalnog baraà protiv Perua. Upravo na~in na koji su do{li do vize za Katar najboqe do~arava kroz kakav period prolazi australijski fudbal. Na sceni vi{e nema igra~a koji su uìvali status zvezda i bili u stawu da potezom re{e me~, poput Tima Kejhila, Harija Kjuela ili Marka Viduke. Nema ni onih pouzdanih, beskompromisnih ratnika, kao {to su Mile Jedinak, Toni Popovi} ili Ar~i Tompson, koje su navija~i Sokerusa oboàvali. Da sve bude jo{ gore po Au-

stralijance, nestao je i prepoznatqivi „kostur“ tima, pa je selektor Grem Arnold beskrajno lutao tokom celih kvalifikacija, u poku{aju da prona|e dobitnu kombinaciju. I jo{ je nije prona{ao, o ~emu svedo~i i spisak igra~a koje je pozvao za Mundijal, kao i ~iwenica da su u protekle dve godine dres dr`avnog tima obla~ila ~ak 52 igra~a?! Arnoldovih 26 odabranih za Katar izazvali su lavinu kritika u medijima, kao i me|u mnogobrojnim biv{im igra~ima. Selektoru se spo~itava mnogo toga, a pre svega to {to nije bio dosledan sopstvenom postulatu da }e na Mundijal voditi samo igra~e koji to zaslu`uju takmi~arskom formom i fizi~kom spremno{-

Upravo zavr{enu nezaboravnu sezonu 2025/26 obele`ili su dobar fudbal, rekordna pose}enost finala i kontinuirani rast broja gledalaca.

Ove sezone, A-liga je imala vi{e od 1,6 miliona navija~a na stadionima {irom Australije i Novog Zelanda, dok je sa kumulativnom TV publikom taj broj bio preko 11 miliona gledalaca na besplatnim televizijskim kanalima.

Ovome se dodaje i porast interesovawa na digitalnim i dru{tvenim medijskim kanalima, sa pratiocima A-lige i klubova na dru{tvenim medijima koji su porasli na preko 7,4 miliona - {to je pove}awe od 10% ove sezone - dok su posetioci veb stranice A-lige i klubova porasli za 6% na 8,2 miliona, a korisnici aplikacije A-lige porasli su za 14%.

Wukasl Xetsi, najmla|i tim u ligi, osvojili su srca Hantera svojim napada~kim fudbalom i stilom - osvojiv{i svoju prvu Premijer titulu. Pre nego {to je Okland FK osvojio grad i osvojio ^empion{ip u prvom finalu A-lige na Novom Zelandu.

}u. Tako, zameraju mu {to je izostavio iskusnog golmana Mi~a Langeraka, koji je branio sjajno ove sezone u japanskoj Nagoji, ve} se odlu~io da uz kapitena Meta Rajana zadrì junaka baraà Endija Redmejna i veterana srpskog porekla Denija Vukovi}a, koji su i kroz kvalifikacije naj~e{}e bili deo ekipe. Mnogi smatraju da se olako odrekao i lucidnog plejmejkera Toma Rogi}a, koji se istina nije ba{ naigrao fudbala u proteklim mesecima. Srbin ro|en u Kanberi se ranije ove godine iz nepoznatih razloga povukao iz javnosti, a zatim i odbio nekoliko poziva u dràvni tim, kad su se igrale odlu~uju}e utakmice u kvalifikacijama. Ipak, Arnold

tvrdi da to nije igralo ulogu u kona~noj odluci, ve} da je u ovom trenutku procenio da su na poziciji ofanzivnog veznog u boqoj formi Ajdin Hrusti} iz Verone i Rajli Mekgri iz Verone. Uz wih, najve}i teret organizovawa igre nosi}e iskusni Eron Moj iz Seltika.

Poverewe u srcu odbrane dobili su Bejli Rajt i gorostasni Hari Sutar, koji }e verovatno biti prvi izbor, odnosno Milo{ Degenek i Kaj Roules kao wihove alternative.

S druge strane, Arnold je me|u 26 imena uvrstio i poveliku grupu onih koji nisu ni omirisali barut kvalifikacija, ve} su debitovali u prijateqskim utakmicama sredinom godinepoput Xejsona Kamingsa, Tomasa Denga, Kijanua Bakusa, Kamerona Devlina i talentovanog tinejxera Garanga Kuola, kojeg }emo od naredne sezone gledati u dresu engleskog Wukasla.

Jo{ jedna velika boqka Australije je neefikasnost. U ovoj godini su odigrali devet utakmica, a samo na jednoj su postigli vi{e od dva gola, i to jo{ u januaru protiv Vijetnama (4:0). U napadu vrte{ka non-stop radi, pa se tako i ne zna ko su standardna krila, a ko prvi centarfor. Mi~el Djuk iz japanskog drugoliga{a Okajame trenutno figurira kao opcija broj 1, ali tu su i Xejmi Meklaren i novajlija Kamings, dok se na bo~nim pozicijama ~esto rotiraju Metju Leki, Aver Mabil, Martin Bojl i Kreg Gudvin.

Zanimqiv podatak je da se u odnosu na sastav iz Rusije 2018. godine u selekciji za Katar na{lo svega devetorica istih igra~a, a me|u wima su i dva Srbina – Deni Vukovi} i Milo{ Degenek. Kod tada{weg selektora Berta van Marvajka nisu dobili minuta`u na pro{lom Mundijalu, a ove godine }e sasvim izvesno priliku dobiti biv{i {toper Crvene zvezde. Kada je re~ o dosada{wim u~e{}ima na {ampionatima sveta, kuriozitet predstavqa ~iwenica da je Australija i na prethodnom Mundijalu igrala u grupi protiv Francuske (poraz 1:2) i Danske (1:1), a da je ~etvr-

ta selekcija tada bio Peru, kojeg su Sokerusi ove godine eliminisali u bara`u i revan{irali se tako za poraz od 0:2 u So~iju 2018. Umesto Perua ove godine }e u grupi igrati Tunis, {to Australiji i podgreva nadu da bi u slu~aju da se opet isprsi protiv Danaca mogla da ponovi najve}i uspeh u istoriji – plasman u osminu finala.

Jedini put do sada Oziji su igrali me|u 16 najboqih na svetu 2006. u Nema~koj, kada su ispali od Italije (0:1), golom Totija u sudijskoj nadoknadi vremena. Objektivno, danas imaju kudikamo slabiji tim, a kaskaju i za sastavom od pre ~etiri godine, koji je znao da se skoro ravnopravno nosi i sa Francuskom koja je samo par nedeqa kasnije postala prvak sveta.

Ako se ne{to moè smatrati za prednost Sokerusa u odnosu na ve}inu selekcija na ovogodi{wem Mundijalu, onda je to ~iwenica da su najboqe priviknuti na klimu, uslove i terene u Kataru. Australija je u ovoj zemqi ve} odigrala pet utakmica u posledwih godinu dana, a uz me~eve u Kuvajtu, Emiratima, Omanu i Saudijskoj Arabiji, do{li su do brojke od 12 susreta na Arapskom poluostrvu od po~etka 2021. godine. U istom periodu Sokerusi su u sopstvenoj zemqi odigrali samo ~etiri utakmice, ~emu su pre svega doprinele stroge pandemijske mere koje su bile na snazi u Australiji. Put Katara su ispra}eni bez pompe i velikih o~ekivawa javnosti, {to moè samo da im bude olak{avaju}a okolnost. Ipak, isto tako, realnost je da imaju najslabiji tim u posledwe dve decenije. Toga su o~igledno svesni i u fudbalskim organima Australije, po{to je rukovodstvo A-lige zakazalo utakmice 7. kola za 9. decembar, samo dan posle odigravawa posledweg me~a osmine finala na Svetskom prvenstvu. Imaju}i u vidu da su u reprezentaciji sedmorica igra~a iz doma}ih klubova, o~igledno je proceweno da }e se vratiti u klubove na vreme, odnosno ni sami sebe ne vide u Kataru duè od grupne faze.

UTE A-lige zaredom, ukqu~uju}i i prvo ikada na Novom Zelandu koje je dostiglo vi{e od 1,1 milion gledalaca u obe zemqe. DNK A-lige u timovima Svetskog prvenstva; sa deset igra~a A-lige u novozelandskom timu „Ol Vajts“ i pet u finalnom timu Sokerusa.

Sokerusi su se kvalifikovali za svako Svetsko prvenstvo od osnivawa A-lige, a 19 od posledwih 26 igra~a je igralo u A-ligi - svaki u proseku vi{e od 80 utakmica. Wukasl Xetsi su tri puta ove sezone oborili svoj najboqi broj gledalaca od 2018. godine, {to je kulminiralo sa 25.028 gledalaca u polufinalu.

Adelejd Junajted je zabele`io svoj najboqi prosek sezone u posledwe tri godine, a Pert Glori je imao najja~u publiku od 2021. godine sa 12.594 gledalaca.

Preko 1,45 miliona kumulativne pose}enosti sezone me|u Australijancima i Novozelan|anima, sa 13 utakmica mawe u pore|ewu sa pro{lom sezonom.

Vi{e od 10 miliona kumulativne TV publike tokom sezone na kanalu 10 Drama. Najve}a ikada strimovana publika sa

163 utakmice i prosek od 2,82 gola po utakmici - sa prvih {est pozicija na tabeli potvr|enih posledweg vikenda sezone, i samo 12 bodova razdvaja drugo i deseto mesto.

prose~nim minutima i brojem pokretawa strima poraslim za 27% na Paramaunt+ i 17% na 10 Striming. Ogromna finalna serija, koju su predvodile tri rasprodate utakmice i pove}awe ukupne pose}enosti od 22% u pore|ewu sa pro{logodi{wom finalnom serijom Isuzu UTE A-lige. Tre}e rasprodato veliko finale Isuzu

Superzvezda Melburn Viktorija, Huan Mata, dodao je jo{ jedno priznawe svojoj blistavoj karijeri, budu}i da je progla{en za dobitnika medaqe Xonija Vorena za 2026. godinu, koja se dodequje najboqem igra~u Isuzu UTE A-lige.

Sem Kosgrouv iz Oklanda i Luka Jovanovi} iz Adelejd Junajteda podelili su Zlatnu kopa~ku sa po 11 golova ove sezone, dok je mladi igra~ Wukasla, Eli Adams, progla{en za mladog fudbalera godine.