Issuu

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 4. 1. 2024. z Year XXXIII No.2586

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

îtaocima Srpskog glasa èlimo sre}ne boì}ne praznike, da ih u miru i blagostawu provedete pored svojih najmilijih!

MIR BO@JI, HRISTOS SE RODI! VAISTINU SE RODI!

Obi~aji za Bo`i} – praznik mira i skromnosti Strana 15

Putopis:

Strana 20

Moskva – arhitektura koja inspiri{e i pi{e istoriju

Tema nedeqe:

GORKA SUDBINA HRABROG AUSTRALIJANCA

Strana 4

Velika Britanija 2024. godine odlu~uje o sudbini Xulijana Asan`a

Kup Dra`e Mihailovi}a (DMC 2023) odr`an u Melburnu

Strana 16

Novak \okovi} ponovo u Pertu uz veliku podr{ku srpske zajednice!

Strana 32

2 ^etvrtak 4. januar 2024.

IZME\U DVA VIKENDA

SPEKTAKULARAN ULAZAK U NOVU 2024.

Vatromet sa Beograda na vodi zadivio Beogra|ane

Veliki broj gra|ana i turista do~ekao je Novu 2024. godine u Beogradu na Trgu Republike. Na platou ispred Skup{tine Srbije vi{e hiqada gra|ana koje su zabavqali di-xej Mihajlo, peva~ice Milica Todorovi}, An|ela Igwatovi} i Sandra Prodanovi}, kao i orkestar Enxija Mavri}a. Srpskom prestonicom u novogodi{woj no}i je sve bilo u prazni~nom duhu, a vidno raspo-

lo`eni qudi ~estitali su jedni drugima Novu godinu. Sve kafane u boemskoj ~etvrti su bile pune, a mesta za do~ek su odavno bila rasprodata. Gra|ane na ulicama {irom Beograda je zabavqao i veliki broj truba~a, koji su mahom bili obu~eni u kostime Deda Mraza. Novu godinu je u glavnom gradu Srbije

do~ekao i veliki broj turista iz regiona, ali i ~itave Evrope koji isti~u da je ovo najboqi do~ek u wihovom ìvotu i da }e i slede}e godine praznike provesti u Beogradu. Vatrometa na beogradskom Trgu republike u pono} nije bilo, s obzirom na to da je usvojen predlog mnogih udruèwa za za{titu ìvotiwa da sredstva namewena za vatromet budu upla}ena „Zoo

higijeni” za izgradwu nove hirur{ke ambulante u Resniku. Osim ove manifestacije, do~ek 2024. godine tradicionalno je organizovan u brojnim prestoni~kim restoranima, kafanama i klubovima, a tako je bilo i u Skadarliji. Odmah posle odbrojavawa sa Kule Beograd usledio je vi{eminutni spektakularni vatromet koji je zadivio Beogra|ane.

SUMORNE PROGNOZE ZA EKONOMIJU EVROZONE U 2024:

[ta }e biti ako Tramp pobedi, a Kijev izgubi rat Eksperti tvrde da privreda evrozone ne}e mo}i da nadma{i rast od 0,6 odsto uprkos tome {to se o~ekuje da }e plate rasti br`e od inflacije. Prema rezultatima ankete koju je sproveo „Fajnen{el tajms” me|u 48 ekonomista, evrozona, blok koji ~ini 20 dr`ava, u novoj 2024. godini ostvari}e vrlo mali privredni rast – tek 0,6 odsto. Prognoze Evropske centralne banke i Me|unarodnog monetarnog fonda su za nijansu optimisti~nije – ekonomija bloka }e rasti za 0,8 odsto, odnosno 1,2 odsto u 2024. godini. Anketirani eksperti tvrde da

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija). Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

privreda evrozone ne}e mo}i da nadma{i rast od 0,6 odsto uprkos tome {to se o~ekuje da }e plate rasti br`e od inflacije – rast zarada u zoni jedinstvene valute predvi|en je na samo 4 odsto u 2024, dok }e potro{a~ke cene porasti u proseku za vi{e od 2,5 odsto i ne{to ispod 2,1 odsto u 2025. godini. Dve tre}ine ispitanika reklo je da privreda u zoni evra klizi u recesiju. ECB je ranije predvi|ala rast plata i inflacije u narednoj godini od 4,6 odsto, odnosno 2,7 odsto, {to bi ozna~ilo rast realnih prihoda doma}instava prvi put u tri godine. Evropska

centralna banka o~ekuje da }e potro{a~ke cene porasti za 2,1 odsto u 2025. Ekonomisti za „Fajnen{el tajms” upozoravaju da }e nezaposlenost porasti s rekordno niskih 6,5 odsto u evrozoni u oktobru 2023. na 6,9 procenata na kraju slede}e godine. O~ekuje se i da }e visoke kamatne stope, verovatna previrawa na energetskom tr`i{tu i geopoliti~ka nestabilnost dovesti do dubqe recesije, kao i da evrozoni sledi period jo{ slabijeg rasta ukoliko Donald Tramp pobedi na predsedni~kim izborima u SAD, odnosno ako Ukrajina izgubi u sukobu s Rusijom.

”Xej Pi Morgan”: Smawuje se udeo dolara u svetskoj trgovini naftom Ameri~ki dolar nailazi na odre|enu dozu konkurencije na trì{tima, upozorila je {efica globalne trì{ne strategije u „Xej Pi Morgan êjsu”. Globalni potro{a~i i izvoznici sirove nafte sada se snalaze bez trgovinskih sporazuma u dolarima, objavio je „Volstrit xornal” ove nedeqe, citiraju}i {eficu globalne trì{ne strategije u „Xej Pi Morgan êjsu” Nata{u Kanevu. Dan pre nego {to je objavqen izve{taj, Iran i Rusija dva vode}a izvoznika nafte u svetu, zakqu~ili su sporazum o trgovini u nacionalnim valutama. „Ameri~ki dolar dobija odre|enu dozu konkurencije na trì{tima”, rekla je Kaneva za ameri~ki list, isti~u}i da je udeo svetske nafte koja se prodaje za druge valute porastao na na skoro 20 odsto. Prema podacima koje je obradio „Xej Pi Morgan”, u teku}oj godini je sprovedeno 12 velikih kupoprodajnih ugovora u valutama koje nisu ameri~ki dolar, u odnosu na samo sedam pro{le godine. U periodu izme|u 2015. i 2021. godine, samo dva takva ugovora su bila postignuta. Podaci se odnose na kupoprodaju fizi~ke robe, a ne na trgovawe na berzama fju~ersa. Ove godine ugovore koji nisu u dolarima navodno su izmirili prodavci u Rusiji, pri ~emu je samo jedan slu~aj registrovan u Ujediwenim Arapskim Emiratima.

MASKOVE PROGNOZE ZA 2024:

Ova godina bi}e jo{ lu|a Ameri~ki biznismen smatra da }e slede}a godina biti jo{ „lu|a” od prethodnih. Nova godina bi}e gora od prethodnih, naveo je ameri~ki milijarder Ilon Mask na dru{tvenoj mreì Iks. „Moje predvi|awe: 2024. }e biti jo{ lu|a”, napisao je Mask, odgovaraju}i na pitawe jednog korisnika dru{tvene mreè {ta da o~ekuje u godini nakon „~etiri godine ludila”. Mask je prethodno izjavio da ~ove~anstvo treba da se bavi istraìvawem svemira i naseqavawem drugih planeta, odnosno da qudi treba da uspostave bazu na Mesecu i da grade gradove na Marsu.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 4. januar 2024. 3

SRPSKA PRIVREDA U 2023. U BROJKAMA:

Svi sektori beleè rast, ali neki jedva u plusu Srbija je u 2023. godini ostvarila realni rast bruto doma}eg proizvoda od 2,5 odsto. Najve}i doprinos ukupnom rastu industrijske proizvodwe sa rastom od 12,5 odsto dao je sektor energetike. Infrastrukturni projekti pogurali su rast gra|evinskog sektora za 9 odsto, dok je u rudarstvu i prera|iva~koj industriji rast jedva 0,5 odsto. Svi sektori srpske privrede – gra|evina, poqoprivreda, industrija i usluge zabeleìli su rast ove godine. Srbija je nastavila da beleì rast bruto doma}eg proizvoda i uspela da o~uva makroekonomsku stabilnost u uslovima brojnih izazova iz me|unarodnog okruèwa i izraènih geopoliti~kih tenzija, pokazuju rezultati preliminarne procene makroekonomskih kretawa u 2023. godini koje je objavio Republi~ki zavod za statistiku. Prema proceni RZS-a, Srbija je u 2023. godini ostvarila realni rast bruto doma}eg proizvoda od 2,5 odsto, {to je u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije. „Fizi~ki obim industrijske proizvodwe pove}an je za 2,4 odsto zahvaquju}i sna`nom oporavku sektora energetike, koji je pove}ao proizvodwu za 12,5 odsto. Rast proizvodwe od po 0,5 odsto zabeleèn je i u rudarstvu i u prera|iva~koj industriji, koja je pokazala otpornost u uslovima usporavawa eksterne tra`we. Kada je re~ o ostalim proizvodnim sektorima privrede, poqoprivredna proizvodwa je pove}ana za 9 odsto, a sli~na dinamika rasta zabeleèna je i u gra|evinarstvu, gde je realni rast vrednosti izvedenih radova iznosio 8,9 odsto, zahvaquju}i pre svega intenzivirawu realizacije infrastrukturnih projekata”, kaù u Narodnoj banci Srbije. Oni navode da je to uticalo i na to da ukupne investicije realno porastu za 3,5 odsto, ~emu je doprineo i visok priliv stranih direktnih investicija, koji bi i u

2023. trebalo da se kre}e oko rekordnog nivoa iz 2022. godine – od oko 4,4 milijarde evra. „U okviru uslu`nih sektora zabeleèn je rast aktivnosti, na {ta ukazuju realni rast prometa u ugostiteqstvu od 8,8 procenata, fizi~kog obima saobra}aja od 21,3 odsto i broja no}ewa turista od 1,9 odsto, koji su nadma{ili realno smawewe prometa u trgovini na malo od 1,8 odsto”, kaù u NBS. Povoqna kretawa u 2023. nastavqena su i na trì{tu rada, gde se beleì daqi rast zaposlenosti, smawewe nezaposlenosti i rast zarada, realno posmatrano. „Prose~na zarada je na nivou godine nominalno pove}ana za 15 odsto, dok je wen realni rast bio oko nivoa realnog rasta bruto doma}eg proizvoda i iznosio je 2,6 odsto, {to potvr|uje da je o~uvana kupovna mo} stanovni{tva. Tokom 2023. godine stopa nezaposlenosti u proseku se kretala oko nivoa iz prethodne godine, a u tre}em tromese~ju, prema podacima iz Ankete o radnoj snazi, iznosila je devet odsto, dok je u istom periodu stopa zaposlenosti iznosila 50,7 odsto”, navode u centralnoj banci.

INFLACIJA PREPOLOVQENA Prose~na godi{wa inflacija u 2023. iznosila je 12,1 odsto, pri ~emu je me|ugodi{wa inflacija u decembru bila 7,6 odsto, {to je dvostruko niè nego na kraju 2022. godine. „Me|ugodi{wa inflacija se od drugog tromese~ja nalazi na opadaju}oj putawi, {to je bilo u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije. Smawewu inflacije doprinele su mere monetarne politike, popu{tawe globalnih tro{kovnih pritisaka, smawena uvozna inflacija i dobra poqoprivredna sezona. Bazna inflacija se tokom cele godine kretala na znatno nièm nivou od ukupne, zahvaquju}i, izme|u ostalog, i dugogodi{woj relativnoj stabilnosti deviznog kursa”, kaù u NBS. U okviru spoqnotrgovinskih kretawa, robni izvoz izraèn u evrima trebalo bi da realno poraste za ~etiri odsto, uz o~uvanu sektorsku i geografsku rasprostrawenost, u ~ijoj se osnovi nalazi priliv stranih direktnih investicija. U NBS smatraju da ovo predstavqa dobar rezultat s obzirom na usporavawe privrednog rasta u zoni evra, koja je na{ najzna~ajniji

trgovinski partner. S druge strane, uvoz robe izraèn u evrima trebalo bi da bude niì za 6 odsto, najvi{e zbog smawenog uvoza energenata, i to pre svega po osnovu smawewa uvoznih cena s rekordnih nivoa zabeleènih tokom 2022. godine. Ministar finansija Sini{a Mali kaè da su preliminarni podaci RZS-a da je privredni rast Srbije u ovoj godin 2,5 odsto u skladu sa o~ekivawima i procenama i da je to jo{ jedna potvrda dobrih ekonomskih rezultata. „To istovremeno zna~i da je u ~etvrtom kvartalu na{ privredni rast ubrzao na 3,9 odsto BDP-a. Rast je diversifikovan i ostvaren u svim privrednim sektorima - gra|evina, poqoprivreda, industrija i uslu`ni sektor”, napisao je on na svom instagram nalogu. Mali je naveo da }e u apsolutnom iznosu BDP-a Srbije u ovoj godini iznositi 8.103 milijardi dinara, odnosno oko 69,1 milijardi evra, dok je 2012. godine BDP u apsolutnom iznosu bio 33,7 milijardi evra. On je naglasio i da se o~ekuje da }e u 2024. godini na{ BDP u apsolutnom iznosu biti oko 74,5 milijardi evra. „Tako|e, u tre}em kvartalu ove godine stopa zaposlenosti je iznosila 50,7 odsto, a 2,36 miliona qudi u Srbiji je bilo zaposleno, {to je najboqi rezultat u istoriji. Istovremeno, stopa nezaposlenosti je na rekordno niskom nivou od devet odsto, koliko je iznosila u tre}em kvartalu ove godine”, napisao je Mali. Naveo je i da nakon ~etiri godine globalne krize i ogromnih izazova sa kojima se ceo svet suo~ava, Srbija nastavqa da ostvaruje rast, odràva makroekonomsku stabilnost i ima rekordan broj zaposlenih, a {to je potvrda ispravnosti ekonomske politike.

Neredi u novogodi{woj no}i u Nema~koj i Francuskoj Najmawe 15 policajaca povre|eno je u novogodi{woj no}i u vatrometima {irom Berlina, a privedeno je oko 300 izgrednika, od kojih mnogi zbog kr{ewa Zakona o eksplozivima, pi{e nema~ki list Bild. U Francuskoj je u novogodi{woj no}i lak{e povre|eno 40 policajaca, a zapaqeno je 745 vozila. Bild navodi da je u Gorwem Palatinatu, u Bavarskoj, osamnaestogodi{wak preminuo od povreda koje je zadobio od petarde, navodi Bild.

U Berlinu se ponovio pro{logodi{wi scenario, kada su izbili neredi u kojima su izgrednici koristili petarde i rakete za vatromet, a nema~ka policija je prijavila seriju napada na pripadnike hitnih slu`bi, ali i obi~ne gra|ane. Iako je policija procenila da }e Nojkeln, jedan od 12 berlinskih okruga, biti najve}a `ari{na ta~ka, ispostavilo se da je prostor ispred Crvene gradske ku}e kod Aleksanderplaca postao mesto me|usobnih sukoba, gde je oko 500 qudi, uglavnom mladih, napali jedni druge petardama i raketama koje su ispalili pravo u masu. Napadnuti su i policajci, a zabele`eno je i ne-

koliko hap{ewa. Policija je rasterala grupu kod ~uvene Neptunove fontane i po~ela da proverava ko ima vatromet, nakon ~ega je grupa od 200 qudi po~ela da ga|a policajce pirotehni~kim sredstvima. U Nojkelnu su zapaqene su barikade od drvenih paleta, ali ih je policija ubrzo uklonila. Policija je rasterala i grupu koja je uzvikivala parole protiv Izraela. „Ovo je Nojkeln, Nema~ka je negde drugde“, rekao je jedan od izgrednika novinaru Bilda. Pod za{titom policije, vatrogasci iz Berlina ugasili su po`ar u domu penzionera u Nojkelnu, a navodno je vatromet uleteo kroz prozor. Spasioci su ukazali pomo} qudima koji su se nagutali dima. Na Konstablervaheu, centralnom trgu u Frankfurtu na Majni, situacija je bila na ivici eskalacije, po{to je stotine mladih qudi u vi{e navrata ga|alo petardama ostale slavqenike i policajce. Snage reda su ih ubrzo rasterale, a uhap{eno je 20 qudi, navodi Bild. Do 3.000 izgrednika okupilo se u modernom lajpci{kom kvartu Konevic, gde su podmetnuli vatru i napali policijsku stanicu bacaju}i kamenice, a policija je upotrebila vodene topove.

Neredi i hap{ewa i u Francuskoj

U Francuskoj je tokom novogodi{we no}i uhap{eno skoro 400 qudi zbog izazivawa nereda i paqewa automobila, rekao je ministar unutra{wih poslova @erald Darmanin dodaju}i da je uz pove}ane mere bezbednosti zabele`en mawi broj incidenata nego ranije. [irom zemqe je uhap{eno 380 izgrednika, zapaqeno je 745 vozila, a oko 40 policajaca je zadobilo lak{e povrede.

Sudar putni~kog i aviona Obalske straè na aerodromu Haneda u Tokiju, svi putnici evakuisani iz zapaqenog aviona Japanski putni~ki avion zapalio se prilikom sletawa kada je udario u avion Obalske straè na aerodromu Haneda u Tokiju. U putni~kom avionu se nalazilo 367 putnika i 12 ~lanova posade, i svi su evakuisani. Na snimku se vidi eksplozija na pisti kojom avion rula. Vidi se tako|e i da vatrogasci gase poàr dok plamen izlazi kroz prozore kabine aviona. U avionu „Xepen erlajnsa” nalazilo se 367 putnika i 12 ~lanova, saop{teno je iz te avio kompanije. Putnici i posada su bezbedno evakuisani, ali nije saop{teno da li ima povre|enih. Kako je saop{teno iz aviokompanije ekploziju i poàr je izazvao sudar sa avionom japanske obalske straè prilikom sletawa. Tom prilikom je poginulo pet pripadnika japanske Obalske straè, dok nije saop{tena sudbina {estog ~lana posade aviona Obalske straè. Kako je za 90 sekundi evakuisano gotovo 400 putnika iz japanskog aviona u plamenu Prilikom evakuacije koja je trajala svega 90 sekundi putnici i ~lanovi posade koristili su vazdu{ne tobogane koji su neophodni u hitnim slu~ajevima. U erbasovom avionu A350-900 bilo je gotovo 400 putnika i ~lanova posade.

4 ^etvrtak 4. januar 2024.

TEMA NEDEQE

GORKA SUDBINA HRABROG AUSTRALIJANCA

Velika Britanija 2024. godine odlu~uje o sudbini Xulijana Asanà Osniva~ „Vikiliksa” Xulijan Asan` }e 20. i 21. februara 2024. godine imati finalno ro~i{te pred Visokim sudom u Londonu, nakon skoro ~etiri godine provedene u ozlogla{enom britanskom zatvoru „Belmar{”, {to }e najverovatnije biti posledwa prilika da bude spre~eno wegovo izru~ewe Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. Asanù u SAD preti kazna od 175 godina zatvora zbog objavqivawa dokaza o ratnim zlo~inima koje je ameri~ka vojska po~inila u Avganistanu i Iraku. Visoki sud }e u februaru razmotriti raniju presudu Vi{eg suda donetu u junu 2023. godine kojom je osniva~u „Vikiliksa” odbijeno pravo na àlbu. Sudije }e odlu~iti da li }e Asan` imati mogu}nost da nastavi da argumentuje svoj slu~aj pred britanskim sudovima ili }e iscrpeti sve mogu}nosti daqe àlbe u Velikoj Britaniji i u}i u proces ekstradicije. Ukoliko sud ne bude stao na stranu Asanà, ostaje mu mogu}nost àlbe pred Evropskim sudom za qudska prava. Pristalice Asanà pozivaju „sve koji podràvaju slobodu medija” da im se pridruè u Londonu i {irom sveta na protestima u znak podr{ke osniva~u „Vikiliksa”. Supruga osniva~a „Vikiliksa” Stela Asan` poru~ila je da se u posledwe ~etiri i po godine zna~ajno pogor{alo psihi~ko i fizi~ko stawe wenog supruga. „Uz mno{tvo dokaza koji su iza{li na videlo od prvobitnog saslu{awa 2019. godine, ukqu~uju}i izve{taje da su visoki ameri~ki zvani~nici bili ume{ani u planirawe ubistva mog muà, jasno je da je pravi~no su|ewe na tlu SAD nemogu}e. Progon ovog nevinog novinara i izdava~a mora da se okon~a”,

istakla je ona. Glavni urednik „Vikiliksa” Kristin Hrafnson tako|e je podrào Asanà, rekav{i da „nema {tampe, bez za{tite prava na slobodan rad”. „Xulijanov slu~aj je vaàn. Velika Britanija treba da odlu~i da li èli da bude uto~i{te za slobodnu {tampu ili èli da bude sau~esnik u degradaciji jednog od osnovnih postulata na{e demokratije. Ovo je posledwa {ansa za sudije u Velikoj Britaniji da zaustave ovo nepravedno izru~ewe nevinog ~oveka”, istakao je Hrafnson. Dok je bio na poziciji specijalnog izvestioca UN za torturu, Nils Melcer je objavio izve{taj o Asanù, u kojem je naveo da osniva~ „Vikiliksa” pokazuje „sve simptome koji su tipi~ni za osobu koja je podvrgnuta mentalnom mu~ewu”. On je naveo da Asan` pati od „ekstremne anksioznosti i stresnih stawa koje karakteri{u nesanica i nemogu}nost opu{tawa”. „Psihi~ka tortura traje mesecima i posledica je me|unarodnog pritiska”, istakao je Melcer. Pro{le godine, vi{e od 60

poslanika australijskog parlamenta pozvalo je Sjediwene Dr`ave da odustanu od procesuirawa Asan`a, dodav{i da se slu~aj „otegao na vi{e od jedne decenije”. „Pogre{no je to {to je gospodin Asan` progowen i {to mu je uskra}ena sloboda”, naveli su parlamentarci u otvorenom pismu. Sa druge strane, ameri~ki zvani~nici su odbacili navode

australijskih poslanika. Dr`avni sekretar SAD Entoni Blinken izjavio je da razume „zabrinutost i stavove Australijanaca”, ali je dodao da je „veoma va`no da prijateqi u Australiji razumeju zabrinutost SAD zbog Asan`ove navodne uloge u jednom od najve}ih curewa poverqivih informacija u istoriji na{e zemqe”. On je istakao da je Asan` navodno doveo u rizik nacionalnu

bezbednost Sjediwenih Dràva. Xulijan Asan` i „Vikiliks” prvi put su postali poznati {iroj javnosti 2010. godine kada su na tom sajtu objavqene stotine hiqada tajnih poverqivih dokumenata i diplomatskih depe{a, {to je do danas ostao najve}i bezbednosni propust te vrste u ameri~koj vojnoj istoriji. Asanù u SAD preti kazna od 175 godina zatvora na osnovu Zakona o {pijunaì koji je usvojen 1917. godine u jeku Prvog svetskog rata kako bi se, izme|u ostalog, suzbila kritika Sjediwenih Ameri~kih Dràva zbog ulaska u rat i wihovih vojnih aktivnosti. Zakon nikada ranije nije kori{}en za krivi~no gowewe novinara ili medija koji su objavili poverqivi materijal. Od 2012. godine nalazio se u ambasadi Ekvadora gde je dobio politi~ki azil koji je traìo da bi izbegao izru~ewe [vedskoj, koja ga je teretila za silovawe, odnosno izru~ewe SAD. Nakon smene vlasti u Ekvadoru 2019. godine, ambasada te zemqe mu je ukinula azil a zatim ga predala britanskim vlastima, od kada se nalazi u zatvoru.

Ju`no kinesko more mo`e postati glavno `ari{te regiona u 2024. godini Tokom pro{le godine Asocijacija nacija jugoisto~ne Azije (ASEAN) je uglavnom }utala o eskalaciji pomorskih sporova izme|u Filipina, ~lana osniva~a bloka, i Kine, najve}eg trgovinskog partnera u regionu. Samo tokom protekla tri meseca Filipini i Kina su se upu{tali u sve rizi~nije susrete oko spornog Drugog Tomas grebena gde je mali filipinski marinski odred stacioniran vi{e od dve decenije. Filipini tvrde da sporno obele`je spada u wihovu iskqu~ivu ekonomsku zonu prema presudi arbitra`nog suda u

Hagu iz 2016. godine. Me|utim, azijska supersila je upozorila da }e razmotriti odlu~nije mere kako bi osujetila planove Manile da ove godine obnovi svoju de fakto vojnu bazu na Drugom Tomas grebenu. Dok se svet pripremao za proslavu Nove godine, tokom vikenda, ministri spoqnih poslova jugoisto~ne Azije izdali su zajedni~ku izjavu u kojoj pozivaju sve rivalske dràve da pokaù uzdrànost i nastoje da mirno re{avaju nastalu pomorsku nesuglasicu. Bio je to prvi put u skorije vreme da je regionalno telo izdalo zasebnu zajedni~ku izjavu o sporovima u Ju`nom kineskom moru. „Sa zabrinuto{}u pratimo nedavna de{avawa u Ju`nom kineskom moru koja mogu da potkopaju mir, bezbednost i stabilnost u regionu“, navodi se u saop{tewu deset {efova diplomatije regiona, prenosi „Azija tajms“.

PLANETA

^etvrtak 4. januar 2024. 5

ZEMQOTRES U JAPANU:

Raste broj `rtava, tlo pomereno za 1,3 metra Najvi{e qudi je poginulo u gradu Vaxima, u prefekturi I{ikava, gde je i bio epicentar najja~eg potresa, spasila~ke operacije se nastavqaju, ali ih ometaju stalni potresi i o{te}eni putevi. Broj poginulih u sna`nom zemqotresu koji je prvog dana 2024. godine pogodio Japan pove}ao se na 48,

ukinuta, nakon {to je najvi{i talas od oko 1,2 metra stigao do luke Vaxima u ponedeqak uve~e. Zemqotres je izazvao {tetu i u prefekturama Nigata, Tojama, Fukui i Gifu. „Izuzetno je te{ko za vozila da u|u u severne oblasti poluostrva Noto”, rekao je premijer Fumio Ki{ida na

U 2024. obeležavamo 30 godina uspešne saradnje s našim klijentima i partnerima u Australiji i širom sveta. Povodom vrednog jubileja pripremili smo niz noviteta, popusta i drugih iznenađenja:

dina uspešne Povodom 30 go cenjenim saradnje, našimo popust od m di nu klijentima

U godini jubileja za Vas smo pripremili:

slanja novca na sve troškovedo 31/01/2024 od 01/12/2023

02 8781 1950

www.beoexport.com.au

saop{tio je {tab za katastrofe provincije I{ikava. Najvi{e qudi poginulo je u gradu Vaxima, dok zvani~nici upozoravaju da bi broj `rtava mogao daqe da raste. Spasila~ke operacije se nastavqaju, a oteàvaju ih stalni naknadni potresi i o{te}ewa puteva. Posebno je oteàn pristup severnom vrhu poluostrva Noto. „Moramo da se trkamo s vremenom kako bismo prona{li i spasli `rtve katastrofe. Potvr|ena je veoma velika {teta, ukqu~uju}i brojne `rtve, uru{ene zgrade i poàre”, rekao je japanski premijer Fumio Ki{ida posle sastanka posve}enog odgovoru na katastrofu, prenosi Bi-Bi-Si. U gradu Vaxima izbili su poàri na vi{e od 200 objekata, ali su male {anse da se oni daqe {ire, saop{tili su zvani~nici prefekture I{ikava, prenosi agencija Kjodo. Na jutro{wem snimku javnog emitera NHK vidi se sedmospratnica koja se sru{ila i iz koje se diè dim, u centralnom delu Vaxime. Upozorewa na cunami za podru~ja du` obale Japanskog mora jutros su

konferenciji za novinare, dodaju}i da centralna vlada brodovima koordinira isporuku humanitarne pomo}i. Oko 1.000 pripadnika snaga samoodbrane angaòvano je u operacijama spasavawa i pomo}i, rekao je Ki{ida. Zemqotres pomerio tlo za 1,3 metra Stru~waci procewuju da je zemqotres pomerio tlo u regionu Noto i do 1,3 metra na zapad. Japanska uprava za geoprostorne informacije (GSI) analizirala je GPS podatke nakon zemqotresa ja~ine 7,6 stepeni, a najve}e pomerawe je zabeleèno u gradu Vaxima i to oko 1,3 metra na zapad. Pomerawe tla ka zapadu za oko metar zabeleèno je u gradu Anamizu, a za oko 80 centimetara u gradu Suzu, prenosi japanski javni emiter NHK. Oko 500 qudi zaglavqeno na aerodromu Noto Oko 500 qudi zaglavqeno je na parkingu na aerodromu Noto u Japanu, nakon {to je zgrada terminala pretrpela velika o{te}ewa u zemqotresu. Putnici ~ekaju u autobusima i drugim vozilima, a obezbe|eni su im hrana i }ebad, prenosi japanski javni emiter NHK. Zemqotres je prouzrokovao nekoliko pukotina na pisti duìne i do 10 metara. Zvani~nici su saop{tili da }e aerodrom biti zatvoren najmawe do ~etvrtka, po{to radnici koji treba da izvr{e popravke ne mogu da stignu do aerodroma jer su putevi pretrpeli velika o{te}ewa. Nekoliko sna`nih zemqotresa, od kojih je najja~i bio 7,6 stepeni Rihterove skale, pogodili su 1. januara japansku prefekturu I{ikava, na obali Japanskog mora. Epicentar najja~eg zemqotresa bio je oko 30 kilometara severoisto~no od Vaxime, na dubini od 16 kilometara. Ovaj zemqotres je, prema japanskoj seizmi~koj skali, bio ja~ine 7, {to je najvi{i stepen na skali, saop{tila je Japanska meteorolo{ka agencija.

Povodom 30 godina od osnivawa, u narednom izdawu Srpskog glasa, 11. januara, Beo group poklawa svim ~itaocima Srpskog glasa magnetni kalendar

CALL US AND GET THE BEST RATE! • Izuzetno povoljne uslove slanja novca iz Australije • Besplatan transfer za iznose veće od 3.000 dolara • Specijalni uslovi i popust za klijente koji se sele ili investiraju u inostranstvu • Pozovite nas i saznajte više

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

PLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE NA VREME... • Privlačne cene avionskih karata za ceo svet • Mogućnost plaćanja na 18 rata bez kamate* • Izvršite pretragu i rezervišite vašu kartu na

NEW

našoj web stranici • Profesionalna podrška tokom celog putovanja

ONLINE BOOKING PLATFORM

Pozovite nas na 02 8781 1960 ili posetite našu internet stranicu.

02 8781 1960 www.beotravel.com

*uslovi postoje

STAMBENI KREDITI • HOME LOANS

Koliku ratu plaćate za Vaš stan ili kuću? Mi Vam nudimo:

• Pristup najpovoljnijim kamatama Bendigo banke i drugih najvećih banaka i finansijskih institucija u Australiji • Ukoliko kupujete novu nekretninu, refinansirate ili renovirate postojeću, uradite to po najboljim uslovima • Pozovite nas i osigurajte kredit po vašoj meri

02 8781 1970 www.beo.com.au/loans

Najtiražnije dnevne novine za naŠe ljude u dijaspori email: post@vesti.com.au NEZAVISNI DNEVNI LIST

Reklamirajte se u "Vestima" i omogućite da se za vaš biznis čuje širom Australije i sveta!

02 8781 1980 www.beo.com/media Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Pon - Pet 9-17h • www.beo.com.au

@BeoGroup *Po ceni lokalnog poziva

@beogroupaustralia

6 ^etvrtak 4. januar 2024.

PLANETA

Izrael povla~i deo vojnika iz Gaze, najavquju novu fazu rata

Masovni ruski raketni napadi na Ukrajinu Ruske snage su u utorak ponovo izvele jo{ jedan masovni raketni napad na Ukrajinu, a jake eksplozije odjeknule su u vi{e navrata u Kijevu i Harkovu, javqaju ukrajinski mediji. Gradona~elnik Kijeva Vitalij Kli~ko izjavio je da je povre|eno 10 osoba, od kojih je devet hospitalizovano. „U Podoqskom okrugu o{te}eni su infrastrukturni objekat i gasna cev”, naveo je Kli~ko. Pojedini delovi grada ostali su bez struje, prenosi Interfaks Ukrajina. Gradona~elnik Harkova Ihor Terehov saop{tio je da su ruske snage jutros izvele masovni udar i na Harkov, ukqu~uju}i stambene delove grada i da je {est qudi povre|eno. „Ima nekoliko pogodaka u centar Harkova, u stambenim naseqima. Tamo je izbio po`ar, spasioci su stigli na lice mesta”, napisao je Terehov na Telegramu. Vazduhoplovstvo Oru`anih snaga Ukrajine saop{tilo je prethodno da Rusija izvodi masovni raketni napad na Ukrajinu i da je podigla 16 strate{kih bombardera Tu-95MS sa kojih lansira rakete. Rojters navodi da je do masovnog raketnog napada Rusije na Ukrajinu do{lo nekoliko sati nakon {to je predsednik Rusije Vladimir Putin u ponedeqak izjavio da ukrajinski napad na ruski grad Belgorod, u kojem je poginulo 25 civila, „ne}e pro}i neka`weno i da }e Moskva intenzivirati napade na vojne ciqeve u Ukrajini”.

Izrael je saop{tio da je ubijeno vi{e od 8.000 pripadnika Hamasa, sugeri{u}i time da je Hamas zadrào kqu~ne qude. Izrael povla~i deo vojnih snaga iz Gaze kako bi se vi{e usmerio na ciqane operacije protiv Hamasa, rekao je neimenovani izraelski zvani~nik za Rojters. Kako je dodao, deo rezervista bi}e vra}en u civilnu slu`bu kako bi pomogli ekonomiji zemqe koja se u novoj godini priprema za duì sukob. Zvani~nik je izjavio da }e se rat u palestinskoj enklavi nastaviti dok Hamas ne bude uni{ten, dodaju}i da }e se deo trupa koje se povla~e iz Gaze pripremati za mogu}i drugi front u Libanu. Od pokretawa ofanzive u Gazi, izraelski zvani~nici najavili su da }e voditi rat u tri faze od kojih je prva bila intenzivno granatirawe kako bi se pripremio teren za kopnene snage i civili primorali da se evakui{u. Druga faza je po~ela 27. oktobra sa ulaskom izraelskih vojnika u Gazu, a kako su trupe i tenkovi preuzeli kontrolu nad ve}im delom Gaze, uprkos tome {to Palestinci i daqe napadaju iz zaseda i skrivenih tunela i bunkera, vojska se priprema za tre}u fazu rata, rekao je Rojtersu izraelski zvani~nik. „Ona }e trajati najmawe {est meseci i ukqu~iva}e intenzivnu misiju ~i{}ewa terorista”, rekao je zvani~nik dodaju}i da jo{ uvek niko ne govori o „golubovima mira”. Izrael je regrutovao 300.000 rezervista za ovaj rat, prema procenama oko 10 do 15 odsto svoje radne snage. Neki su ubrzo demobilisani, ali izvori iz vlade navode da izme|u 200.000 i 250.000 i daqe sluè u vojsci. Zvani~nik je istakao da je povla~ewe dela trupa fokusirano na rezerviste i ciq je da oja~a izraelsku ekonomiju. On, me|utim, nagla{ava da }e deo vojnika koji }e biti povu~eni iz Gaze na jugu biti preba~eni na severnu granicu sa Libanom, gde pripadnici Hezbolaha razmewuju vatru sa Izraelom kao vid podr{ke

Hamasu. Izrael je upozorio da ako se Hezbolah ne povu~e, preti sukob punih razmera u Libanu. „Ne}e biti tolerisan nastavak situacije na libanskom frontu. Nadolaze}i {estomese~ni period je kqu~ni trenutak”, rekao je zvani~nik, dodaju}i da }e Izrael preneti sli~nu poruku izaslaniku Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava koji vodi diplomatsku misiju u Bejrutu. Podse}a se da je u napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra poginulo oko 1.200 qudi, 240 ih je uzeto za taoce, a 129 wih je i daqe zato~eno u Gazi. Rat Izraela i Hamasa doveo je do nevi|enog razarawa, a palestinski zdravstveni zvani~nici prijavili su da je do sada poginulo gotovo 22.000 qudi od kojih su ve}ina civili. Izrael je saop{tio da je ubijeno vi{e od 8.000 pripadnika Hamasa, sugeri{u}i time da je Hamas zadr`ao kqu~ne qude. Procene Izraela pre sukoba bile su da Hamas ima oko 30.000 boraca. Izraelska vojska saop{tila je da je do sada poginulo 174 izraelska vojnika, od kojih su mnogi rezervisti, kao i da je devetoro wih stradalo na granici s Libanom.

СРЕЋНИ БОЖИЋНИ И НОВОГОДИШЊИ ПРАЗНИЦИ!

Припадницима Српске За еднице, на територи и Сиденхам и широм Викториjе упућуjем наjискрениjе честитке са жељом да Божићне и Новогодишње Празнике проведу са своjим наjближим у миру и благостању

INTERVJU NEDEQE

Nele Karajli} o proro~anstvima Nadrealista, nostalgiji i svojoj trilogiji

”NI SVI PROROCI OVOGA SVETA NE BI BILI SIGURNI [TA NAS ^EKA U 2024” Kada bi se sakupili svi proroci ovoga sveta - od Nostradamusa do Tarabi}a, ne bi bili sigurni {ta nam donosi 2024. godina, ka`e Nele Karajli}

Za kraj godine Nele Karajli} (Nenad Jankovi}) je u prepunoj Velikoj sali SKC-a u Beogradu promovisao tre}i deo romana „Solunska 28” (Laguna), pod naslovom “O seksu, drogi i rokenrolu“. Zavr{nim delom trilogije stavqena je ta~ka na pri~u o sudbini jedne dor}olske adrese i nekoliko generacija koje su tu `ivele ali je otvoreno novo poglavqe u stvarala~koj biografiji ~oveka koji ve} ~etiri decenije peva, komponuje, glumi, re`ira i pi{e. Zavr{ni deo donosi pri~u Milana Jankovi}a, ro|enog na adresi iz naslo-

va kwige, o tome kako je krvavi raspad Jugoslavije izbegnut zahvaquju}i poverewu svih wenih naroda i narodnosti u rokenrol. n Tre}i deo kwige “Solunska 28 - O seksu, drogi i rokenrolu” promovisali ste u SKC. Nostalgi~ni ste prema ovom prostoru? - Naravno da sam nostalgi~an. Ko nije nostalgi~an za mlado{}u?! SKC je deo te mladosti, prostor u kome je vrilo sedamdesetih i osamdesetih i iz koga je iza{la plejada muzi~ara, slikara, konceptualista... Nisi bio ozbiqan bend ako nisi nastupio u SKC-u. n Iako osamdesetih godina pro{log veka niste `iveli u Beogradu, jasno ste ~itaocima do~arali sliku tog perioda. Na osnovu ~ega ste gradili ovu pri~u? - Najuticajnija na ovu pri~u je bila moja ma{ta, ali sve ono {to je plod imaginacije sme{teno je u vrlo jasan i konkretan istorijski prostor i vreme. Kao i u prva dva nastavka “Solunske”, trudio sam se da sve istorijske ~iwenice budu uzete u obzir, te da ne postoji niti jedan trenutak, niti doga|aj koji se stvarno nije dogodio. n U ~emu se tre}i nastavak razlikuje od prethodnih? - Ovde, prakti~no, imam dva pripoveda~a. Celi roman zami{qen je kao jedan veliki intervju na izmi{qenom potkastu, pa je glavni junak jedan od dvojice koji vodi pri~u. Ovaj drugi, koji vodi pri~u, sam ja... pisac. To je ono {to ovaj roman formom izdvaja od prethodna dva. Mislim da su sva tri dela “Solunske” razli~ita i da svaki od wih nosi poseban pe~at. n Da li ste sa ovom trilogijom i prethodnom kwigom “Fajront u Sarajevu” definitivno zaokru`ili pri~u? - Pri~a o Solunskoj ulici je, mawe-vi{e, zavr{ena. Da li postoji mogu}nost da se sva tri toma izdaju u jednoj kwizi u ovom trenutku - rano je govoriti. To najvi{e zavisi od izdava~a. Ali, pri~a o mom pisawu, nadam se, tek je na po~etku. n Smatrate li da ste ovom kwigom apsolvirali pisawe va{e proro~ke vizije? - To ne znam. Taj element “proricawa” je ne{to nad ~im nemam kontrolu. Zaista, sve ono {to smo radili u Nadrealistima, a {to se kasnije, pokazalo ta~nim, nije bio rezultat na{e politi~ke pismenosti ili poznavawa geopoliti~kih kretawa, ve} jednostavno strah... n Koliko ste nostalgi~na osoba? - Veoma. Imam tu osobinu koja mi ponekad koristi, kada, na primer, pi{em kwige, ali pone-

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

^etvrtak 4. januar 2024. 7

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

kad i smeta, kada bi trebalo da pogledam unapred. n Da li ste i vi bili najsre}niji u ovom periodu svog ìvota? - To ne mogu da kaèm. Sre}a je varqiva stvar i te{ko da joj moèmo na}i neki recept. Kada gleda{ u pro{lost i kada se osvrne{ na mladost u onoj zemqi sa onakvim qudima, onda stvarno pomisli{ da smo svi imali neku vrstu privilegije da ìvimo u takvom dru{tvu. Da li je to sre}a ili ne{to drugo, ne znam. Znam samo da }e kockice te{ko mo}i ponovo da se sloè kao {to je to bilo sedamdesetih, Jugoslavija, rokenrol, kriza, nadahnu}e, komunizam... n Zanimqivo je da smatrate da se i pored svega Jugoslavija nije raspala, ve} je samo administrativno zemqa podeqena? Smatrate i da je ona su{tinski spa{ena? - Ako na ìvot gledamo kroz prizmu kulture i “duhovne nadgradwe”, onda je ona spasena. Kao u kwizi, u posledwem trenutku. Ako ga gledamo kao ~estice koje lebde kosmosom i koje zavise od raznih geopoliti~kih faktora, onda je ona razbijena. Pitawe je samo, da li sebe doìvqavate kao centar svog sveta ili ste i u svom svetu samo periferija. n Interesantno je da ste ovu tre}u kwigu radili na osnovu scenarija koji ste sa Miloradom Milinkovi}em napisali pre nekoliko godina za seriju koju niste snimili. Ima li nade da u nekom doglednom periodu ekranizujete va{u trilogiju? - Film i serija su skupi sportovi. Milorad i ja smo poku{avali da za ovu pri~u dobijemo neki novac da je snimimo... Bili smo uvek odbijeni bez ikakvog obrazloèwa. I on i ja smo neko ko je zasluìo da mu, barem kaù, ovo vam momci ne vaqa. Odbili su nas i na televiziji i na filmu. Ali, ja sam uporan ~ovek i sebe smatram mladi}em u najboqim godinama, tako

da sam uveren da }e barem jedna od ove tri “Solunske” na kraju biti ekranizovana. n Izjavili ste da se posle ove kwige vi{e okre}ete muzici? - Mislim da bi 2024. trebalo napisati nekoliko pesama. Moram da priznam da to nije lako. Vratiti se iz forme romana u formu muzike izuzetno je te{ko. To je kao da igrate veliki tenis godinama, a onda vas neko zovne da igrate stoni tenis. n Ipak, razmi{qate li o nekoj novoj pri~i, jer definitivno ìvimo u uzbudqivom vremenu? - Uh, ima toliko toga {to zasluùje roman, ali za to treba imati vremena. n Kakav je utisak kada kolege za vas kaù da ste veliki radnik, ali “ne {treberski, ve} iz du{e”? - Kao i svakome umetniku prijaju mi pohvale. Ja se trudim da ono {to radim, radim najboqe {to znam sa punim plu}ima i predan do kraja, bez obzira na to da li je to pisawe pesama, romana, televizijskih serija ili vo|ewe kviza “Ja volim Srbiju”. Ne umem da radim bez strasti i emocija. n Nekada smo slavili novogodi{we praznike uz “Top listu nadrealista”, ali sada je druga~iji prazni~ni program. Kako ga ocewujete? - Moram da priznam da ne gledam novogodi{wi program. Ne gledam vi{e ni televiziju, ali nemojte da shvatite to kao neki moj stav prema mediju, koji se o~igledno gasi, ve} je to faza u koju sam u{ao u ìvotu. n Po{to i daqe vaìte za najve}eg proroka, {ta “prognozirate” za slede}u godinu? - Kada bi se sakupili svi proroci ovoga sveta od Nostradamusa do Tarabi}a, ne bi bili sigurni {ta nam donosi 2024. godina. Valter bi rekao: “@ivi bili, pa videli”.

8 ^etvrtak 4. januar 2024.

REPUBLIKA SRPSKA

Milatovi} odbio poziv za obele`avawe Dana RS i najavio dolazak u Sarajevo

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} ne}e 9. januara prisustvovati proslavi neustavnog Dana BiH entiteta Republika Srpska. On je u intervjuu

Usluge koje nudimo

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} za crnogorske Vijesti kazao da je pozvan na obele`avawe ovog neustavnog dana, ali da ne}e do}i. „Znate moj stav koji se ti~e cjelovitosti BiH, to je na{a dr`avna politika, to

je i moj stav. Imam jako dobar odnos sa sva tri ~lana predsjedni{tva, i sa Kom{i}em i sa Be}irovi}em i sa gospo|om Cvijanovi}. Nakon posjete Beogradu, Zagrebu i Qubqani, moja naredna bilateralna posjeta u okviru regiona bi}e Sarajevu, i to je ve} na~elno dogovoreno sa Be}irovi}em, koji preuzima predsjedavawe Predsjedni{tvom BiH, ~ini mi se neg|e krajem marta, po~etkom aprila”, rekao je Milatovi}. Na taj na~in }e, kako kaè, pokazati svoj odnos prema celovitosti BiH, uvaàvaju}i oba wena entiteta i Republiku Srpsku, i Federaciju BiH. „[to se ti~e ostalih dràvnih zvani~nika Crne Gore, svako }e svojim delovawem pokazati odre|ene politi~ke stavove”, zakqu~io je Milatovi}.

VULIN POSTAO SENATOR REPUBLIKE SRPSKE:

^lanovi Senata i Kusturica, Ka~avenda, Kraji{nik... Univerzitetski profesori, kwi`evnici, pravnici, privrednici, sve{tena lica, ali uglavnom poli-

Aleksandar Vulin

ti~ari - oni su do sada bili ~lanovi Senata Republike Srpske. Kako pi{e Radio slobodna Evropa, u pitawu je savetodavno telo koje nema izvr{na ovla{}ewa, nije se sastalo nekoliko godina, ali postoji ve} skoro tri decenije. Od po~etka decembra im se pridru`io i Aleksandar Vulin, biv{i ministar odbrane i unutra{wih poslova Srbije, nekada{wi direktor Bezbednosno-informativne agencije, kao i dugogodi{wi koalicioni partner Aleksandra Vu~i}a. Senat Republike Srpske postoji od 1996. godine, i kako je navedeno u Ustavu RS, savetuje najvi{e ustavne insti-

Dom za negu starih lica Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

tucije entiteta, a uglavnom se sastoji od qudi iz RS i Srbije. Ovo telo nema zvani~nu internet stranicu, senatori se ne sastaju redovno, wihove odluke nisu obavezuju}e za institucije RS, a wegovi ~lanovi ne primaju nikakvu naknadu. Senat }e sa Vulinom imati 34 ~lana. BIV[I I SADA[WI SENATORI Posledwi saziv Senata RS, koji broji 41 ~lana, izabran je 2017. godine, po sastavu sli~an sazivu imenovanom 2009. godine. Od stranih ~lanova, imenovana je (i to po drugi put) ruska istori~arka Jelena Guskova, ameri~ki doktor balkanskih korena Branko Bojovi}, te Arie Livne, dr`avqanin Izraela i dugogodi{wi savetnik predsednika RS, koji je preminuo 2020. godine. Za senatora je tada imenovan i re`iser Emir Kusturica, zatim biv{i ~lan Predsedni{tva BiH i Dodikov savetnik, Nenad Kecmanovi}, kao i Grigorije Duri}, vladika

PILETINA UMESTO PRASETINE ZA BO@I]

Srpske pravoslavne crkve u Nema~koj. Me|u wima se na{lo mesta i za politi~are u penziji, kao {to su Rajko Kuzmanovi}, biv{i predsednik RS, Borislav Paravac, biv{i ~lan bh. Predsedni{tva, te Vladimir Luki}, premijer RS tokom rata u BiH. Neki iz saziva su preminuli tokom mandata, kao {to je @ivko Radi{i}, biv{i ~lan Predsedni{tva BiH, Manojlo Milovanovi}, general-pukovnik u Vojsci RS, te Smiqa Avramov, profesorka beogradskog Pravnog fakulteta. Prvi saziv Senata RS u septembru 1996. godine je izabrala Biqana Plav{i}, tada{wa entitetska predsednica, koja je kasnije u Hagu osu|ena na 11 godina zatvora za ratne zlo~ine. Tu je bio i nekada{wi episkop zvorni~ko-tuzlanski Vasilije Ka~avenda, koji je kasnije bio optu`en za pedofiliju, a Sinod Srpske pravoslavne crkve ga je 2013. razre{io du`nosti. Za senatore su tada izabrani i pisci Momo Kapor i Brana Crn~evi}.

INCIDENTI TOKOM NOVOGODI[WE NO]I U RS:

Nesta{ica prasi}a u celoj Republici U Trebiwu poginula jedna osoba Srpskoj pred januarske praznike Nekoliko dana pred Boì} prasi}i u Srpskoj postali su najtraènija i najskupqa roba, i prema svemu sude}i mnogi }e za ovoj praznik ostati bez tradicionalne pe~enice. Malobrojni primerci prodaju se od 12 do 15 KM ìve vage po kilogramu, a kako dani odmi~u, sve ih je mawe, a cena raste. Ima i slu~ajeva da preprodavci nude prasi}e 17 KM po kilogramu, {to je „masna zarada”, ako se uzme u obzir da su prasi}i te{ki od 20 do 25 kilograma. Predsednik Udruèwa uzgajiva~a sviwa RS

Mi{o Maq~i} ka`e da u Srpskoj ima mawka prasi}a, ali i da ima preterivawa u ovim pri~ama. - Plasirane su pri~e da bi narasla potra`wa, i da bi se prasi}i {to boqe prodali. Cene su takve kakve jesu, ali uvek je prase bilo skupqe pred Bo`i}

ili druge praznike. Za Boì} }e se i nekako obezbediti prasetina, ali upitne su slave u januaru, koji }e sigurno biti kriti~an. Cene bi mogle da se spuste tek u februaru - rekao je Maq~i} za „Novosti”. I ministar poqoprivrede Savo Mini} rekao je da u RS nema dovoqno prasadi, i da }e cena po kilogramu ìve vage i}i i iznad 20 KM. Naveo je da je u Srpskoj eutanizirano na desetine hiqada sviwa obolelih od afri~ke kuge, i da je ista situacija i u okruèwu.

Tokom novogodi{we no}i u vi{e gradova Republike Srpske desili su se incidenti, a u saobra}ajnoj nesre}i kod Trebiwa poginula je jedna osoba. U Zvorniku je oko pet minuta iza pono}i rawen mu{karac, na koga je pucano iz vatrenog oru`ja. Iz Policijske uprave Zvornik saop{teno je da se napada~ pobegao i da policija traga za wim. „Mu{karac R.S. je zadobilo povrede i posle ukazane lekarske pomo}i u bolnici u Zvorniku upu}en je na daqe le~ewe u Univerzitetsko klini~ki centar Tuzla”, saop{teno je iz zvorni~ke policije. U Nevesiwu je oko 45 minuta iza pono}u u jednom ugostiteqskom objektu do{lo do tu~e u kojoj je teè je povre|en Novosa|anin N.V. Prema navodima iz policijske prijave S.S. iz Nevesiwa je napao N.V. iz Novog Sada koji je zadobio povrede glave. U Bawaluci je rano ujutro policiji prijavqeno da je jedna èna posle sva|e noèm ubola muà, koji je preba~en na Univerzitetski klini~ki centar na le~ewe.

CRNA GORA

^etvrtak 4. januar 2024. 9

PREDSEDNIK CRNE GORE:

Sa Vu~i}em imam institucionalni odnos Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} izjavio je da sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em ima „institucionalne odnose”, da je pitawe da li su izbori u Srbiji pokradeni stvar te dràve te da ne}e i}i na obeleàvawe neustavnog Dana Republike Srpske 9. januara. On je u intervjuu za Vijesti kazao da je jedan od verovatno malobrojnih politi~ara koji se nikada nisu sreli sa Vu~i}em osim institucionalno. „Se}ate li se mojih izjava kada sam smatrao da se {to se ti~e izbora u Crnoj Gori pitaju gra|ani Crne Gore, a ne nikako bilo ko iz Beograda, Brisela ili Va{ingtona? Isto tako ja zaista ne bih trenutno komentarisao gospodina Vu~i}a. Vi{e puta sam rekao da je gospodin Vu~i} predsednik Republike Srbije i mi imamo institucionalni odnos dva predsednika koja su na ~elu dve susedne dràve“, kazao je on. Milatovi} je kazao da je pozvan na proslavu dana Republike Srpske 9. januara, ali da ne}e i}i. On je ponovio da se sna`no zalaè i veruje u sekularnu dràvu Crnu Goru, gde je jasno

podeqena dràvna i crkvena vlast. „To je moj stav. To jesam li ja vernik ili nisam vernik je pitawe moje, to je moje li~no ose}awe“, kazao je on i dodao da na wegove stavove ni jedna verska organizacija nema apsolutan uticaj. Dodao je da ne veruje „slepo“ i da misli da su i gra|ani stekli takav utisak o wemu. „Kr{ten sam u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj Srpske pravoslavne crkve. Mislim da Mitropolija kao deo Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori uìva veliko poverewe gra|ana i ja tu ~iwenicu po{tujem“, kazao je on. „Apsolutno sam posve}en Crnoj Gori kao zemqi koja je utemeqena na antifa{izmu. Vi{e puta sam govorio i o `rtvi koju je moja porodica dala u borbi protiv fa{izma i nacizma. Posve}en sam Crnoj Gori kao sekularnoj dràvi, gde je jasna razdvojenost dràve i crkve, kao gra|anskoj dràvi, gde je gra|anin taj koji je nosilac suvereniteta, bez obzira je li taj gra|anin po nacionalnom opredeqewu Crnogorac, Srbin, Bo{wak, Musliman, Hrvat, Albanac ili Rom“, naveo je on.

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Vojna policija Crne Gore zatekla drogirane vojnike

NOVOGODI[WI SPEKTAKL U BARU

Brena okupila Jugoslaviju u malom Preko 30 hiqada do~ekalo je Novu godinu na otvorenom u Baru uz spektakularan koncert Lepe Brene na platou ispred Sportske dvorane Topolica. Brena je oborila i rekorde pose}enosti Novogodi{wih koncerata u Baru koji se organizuju na otvorenom - Pozdravqam sve koji su do{li da sa nama u|u u Novu godinu, veselo, raspoloèno. Da im poèlim dobro zdravqe, ispuwewe svih wihovih èqa, da budemo sre}ni i po{aqemo predivnu poruku qubavi, radosti, mira iz Bara, istakla je Lepa Brena. U ekstravagantnom izdawu, popela se na binu u 23: 00 do~ekana ovacijama publike, a odu{evqewe nije jewavalo u naredna dva sata. Koncert je zapo~ela hitom ‘Boli{ i ne prolazi{“, zatim su usledili ‘Sre}na èna’, „Kao nova“, „U|i slobodno“… U Baru, u publici Jugoslavija u malom, ali i gosti iz zapadne Evrope, Rusije, Ukrajine, Turske…svi jedinstveni u stavu da je provod savr{en, fantasti~an doìvqaj do~eka Nove godine. Zadovoqni gosti, a razlog za zadovoqstvo imaju i doma}ini. Bar je bez konkurencije organizovao spektakl u Novogodi{woj no}i. Predsednik Op{tine Bar Du{an Rai~evi} kazao je da su opravdana o~ekivawa.

Vi{e pripadnika Vojske Crne Gore (VCG) bilo je pozitivno na psihoaktivne supstance prilikom redovnih nenajavqenih kontrola vojne policije obavqenim u vi{e gradova, saznaje podgori~ki Dan i dodaje da su pojedini vojnici bili pozitivni i na alkohol. Iz Ministarstva odbrane potvrdili su za taj list da su testirawa ukazala na mogu}e prisustvo psihoaktivnih supstanci kod nekoliko mla|ih vojnika. Na pitawe Dana da li je ta~no da je prilikom kontrola vojne policije, koje su sprovedene u Baru, Danilovgradu i Golubovcima, vi{e pripadnika VCG bilo pozitivno na psihoaktivne supstance i/ ili alkohol, iz Ministarstva odbrane Crne Gore je odgovoreno da su, u sklopu obavqawa redovne i nenajavqene kontrole stawa u jedinicama Vojske Crne Gore, nadle`ni vojni organi testirawem do{li do podataka koji ukazuju na mogu}e prisustvo psihoaktivnih supstanci kod nekoliko mla|ih ~lanova kolektiva. „Kontrola je sprovedena u ranim jutarwim satima u ponedeqak, {to ukazuje na pona{awe i postupawe ovih pripadnika VCG tokom vikenda”, rekli

su iz crnogorskog Ministarstva odbrane, prenosi Tawug. Naglasili su, da je u skladu sa procedurama, wihov rukovode}i kadar upoznat sa rezultatima kontrole i da se trenutno realizuju unutra{we procedure, u okviru zakonske regulative Ministarstva odbrane i VCG. Prema nezvani~nim saznawima „Dana”, na alkohol je bilo pozitivno sedam pripadnika VCG u Baru, a na psihoaktivne supstance i alkohol {est vojnika u Golubovcima i Danilovgradu.

SEVERINA PEVALA ”IVANOVA KORITA”

Posle skandaloznog performansa na Cetiwu, hrvatska peva~ica u Kotoru Poznata hrvatska muzi~ka diva je tokom novogodi{weg koncerta u kotorskom Starom gradu zajedno sa bendom izvela crnogorsku etno-pesmu „Sa korita Ivanova”, {to je posebno obradovalo prisutne. - Ne dajte Crnu Goru! - poru~ila je zagreba~ka pop zvezda. Pro{le godine ona je na lapidarijumu Biqarde na Cetiwu organizovala perfomans ~uvene pesme „No} skupqa vijeka” povodom 210. godina od ro|ewa Petra Drugog Petrovi}a Wego{a.

10 ^etvrtak 4. januar 2024.

KOSOVO I METOHIJA

PREMA ODLUCI PRI[TINE, VLASNICIMA VOZILA SA KM TABLICAMA DO[AO KRAJ 15. DECEMBRA 2023. GODINE

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Briselski dogovor iz 2011. godine, o slobodi kretawa, koji je potpisao tada Borko Stefanovi}, predvi|a da svi vlasnici automobila sa prebivali{tem na Kosovu moraju da koriste registarske tablice KS (Kosovo) ili RKS (Republika Kosovo) i da se tako izbace iz upotrebe tablice MUP-a Srbije Prema odluci vlasti u Pri{tini, vlasnicima vozila sa KM tablicama od 15. decembra 2023. godine u pono} do{ao je kraj i od 16. decembra ne}e biti omogu}eno da ih koriste na putevima na KiM. Prethodno, ovaj rok vlada tzv. Kosova posledwih meseci produ`avala je dva puta, 1. novembra na 30 dana i 1. decembra 2023. godine na jo{ 15 dana. Zamenik komandira kosovske policije za region Sever Veton Eq{ani je izjavio da ne}e biti

Ni{ta od obe}awa srpskih vlasti da „Nema predaje! KM ostaje!“ dodatnog produ`ewa ovog roka. On je rekao da „nema vi{e vozila (sa KM tablicama) u cirkulaciji {to zna~i da svi koji su `eleli da preregistruju vozila, iskoristili su {ansu”. Prema posledwim objavqenim podacima, od po~etka oktobra 2023. godine do 15. decembra sa KM je na RKS tablice na severu Kosova preregistrovano oko 3.400 vozila a nije poznato koliko je jo{ vozila ostalo sa KM tablicama. Prema procenama sa po~etka 2023. godine, na severu Kosova i Metohije bilo je oko 9.000 vozila sa KM tablicama. Nije me|utim poznato koliko je vozila sa ovim registarskim oznakama u me|uvremenu iza{lo sa Kosova a prema odluci pri{tinskih vlasti vlasnicima nije bilo omogu}eno da se iz centralne Srbije vrate na Kosovo i Metohiju ako na vozilima imaju KM oznake. Od po~eka 2023. godine, vlasnicima vozila sa KM tablicama dozvoqeno je da sa KiM iza|u u centralnu Srbiju ali im nije dozvoqenoo da ulaze na Kosovo. Briselski dogovor o slobodi kretawa iz 2011. godine pred-

SPECIJALNO TU@ILA[TVO POSEBNOG ODEQEWA OSNOVNOG SUDA U PRI[TINI

Jo{ jedna optu`nica za svirepo ubistvo Olivera Ivanovi}a

Specijalno tuìla{tvo podiglo je, 27. decembra 2023. godine, optu`nicu pred Posebnim odeqewem Osnovnog suda u Pri{tini, protiv okrivqenog M. M. zbog navodno, vi{e krivi~nih dela u slu~aju ubistva Olivera Ivanovi}a. Iz Specijalnog tuìla{tva saop{tavaju da je protiv okrivqenog podignuta optu`nica, jer je po~inio krivi~na dela - „u~e{}e ili organizovawe organizovane kriminalne grupe”, „ometawe dokazivawa ili slu`benog postupka”, „zastra{ivawe” i „falsifikovawe isprave”. Navodi se da je okrivqeni, „kao deo grupe, posle ubistva preduzimao radwe ometaju}i krivi~ni postupak, a nakon istrage koristio falsifikovanu ispravu i pretio slu`benim licima koja su otkrila krivi~na dela u postupku protiv wega”. Osoba M. M. je sedma protiv koje se podiè optu`nica u slu~aju ubistva Olivera Ivanovi}a. Prethodnom optu`nicom obuhva}eni su Nedeqko Spasojevi}, Marko Ro{i}, Rade Basara, Silvana Arsovi}, Dragi{a Markovi} i @arko Jovanovi}, kojima se ve} sudi u Osnovnom sudu u Pri{ini. Na teret im se stavqa da su od 2014. do 2018. bili deo kriminalne grupe sa @eqkom Boji}em, Zvonkom Veselinovi}em i Milanom Radoi~i}em na ~elu, te da su u kontinuitetu poku{avali da pod svoju kontrolu stave Severnu Mitrovicu. Oliver Ivanovi}, ubijen je 16. januara 2018. Godine ne{to posle osam sati ujutru sa {est hitaca u le|a, ispred prostorija svoje partije u Severnoj Mitrovici.

Својевремено је било свуда плаката - Нема предаје КМ остаје

Srbi sa Kosmeta nasamareni od srpskih vlasti: Од 15. децембра 2023.г. на КиМ нема више српских регистарских таблица vi|a da svi vlasnici automobila sa prebivali{tem na Kosovu moraju da koriste registarske tablice KS (Kosovo) ili RKS (Republika Kosovo) i da se tako izbace iz upotrebe tablice MUP-a Srbije izdate Srbima na Kosovu, kao {to su KM (Kosovska Mitrovica) PR (Pri{tina) UR (Uro{evac) PZ (Prizren) GL (Gwilane), koje zvani~na Pri{tina smatra ilegalnim. Vlada Srbije donela je 25. decembra 2023. godine odluku kojom je omogu}ila slobodu kre-

tawa za sva vozila sa Kosova, kazao je direktor Kancelarije za KiM, Petar Petkovi}. „Na sednici vlade, 25. decembra 2023. godine, smo omogu}ili slobodu kretawa za sva vozila. To }e biti dodatni impuls, ne samo za ’Otvoreni Balkan’, nego }e olak{ati `ivote Srbima na KiM, jer oni najvi{e koriste administrativne prelaze“, saop{tio je Petar Petkovi}. Portparol Evropske unije (EU) Peter Stano izjavio je da

Evropska unija pozdravqa odluku Vlade Srbije da se omogu}i sloboda kretawa svim vozilima sa Kosova i Metohije.

KOSOVSKI ZA[TITNIK GRA\ANA NAIM ]EQAJ

Najvi{e se kr{e qudska prava Srba Kosovski Za{titnik gra|ana Naim ]eqaj izjavio je da je na osnovu broja `albi i tvrdwi o kr{ewu qudskih prava, srpska zajednica na Kosovu najvi{e diskriminisana, navode}i da su Srbi ove godine zbog diskriminacije podneli 148 pritu`bi. Gra|ani srpske zajednice podneli su 148 pritu`bi, Bo{waci 22, Albanci 20, Romi 18, Turci sedam i osam ostalih.

„Dakle, na osnovu broja pritu`bi i tvrdwi o kr{ewu qudskih prava, ~ini se da je najvi{e diskriminisanih bilo iz srpske zajednice“, rekao je ]eqaj. Sumiraju}i rezultate 2023. godine, ]eqaj isti~e da je ona bila puna izazova i za rad same institucije, kao i za po{tovawe qudskih prava i sloboda na Kosovu. Broj pritu`bi ove godine bio je oko 1.600. Te `albe su se uglav-

nom odnosile na odgovorne strane, sudove, ministarstva, op{tine i tako daqe, poru~io je on. „Prijave se, uglavnom, ti~u odugovla~ewa sudskih postupaka, ugro`avawa prava na rad i obavqawe profesije vezano za procedure zapo{qavawa i procedure napredovawa“, naveo je. Gra|ane mu~e i problemi ili kr{ewe prava u vezi sa za{titom zdravstvenih i socijalnih prava, rekao je ]eqa.

Humanitarna akcija Odbora Republike Srpske iz Bawaluke za pomo} Srbima na KiM

Stipendije za sedmoro dece sa Kosmeta Predsjednik Odbora Republike Srpske iz Bawaluke za pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji Milorad Arlov uru~io je 25. decembra na administrativnom prelazu Jariwe sedam stipendija u vrednosti od 2 600 evra za sedmero srpske dece sa Kosova i Metohije. Dvoje humanih qudi, penzioner iz okolene Doboja obezbe|uje {est stipendija i jedna humana èna iz Isto~nog Srajeva, koji ho}e da budu anonimni, poklawaju ovu vrednu humanu donaciju za sedmero dece iz: Kosovske Mitrovice, Zve~ana, Gra~anice, Novog Brda, Gwilana i Kosvske Kamenice. - Zahvaquju}i humanim qudima iz Republike Srpske posebno anonimnom darodavcu iz okoline Dovoja koji je za stipendije srpskoj djeci na Kosmetu u proteklih osam godina donirao preko 50.000 evra na{ Odbor pomaè na ovaj na~in srpskoj deci i porodicama na Kosmetu- kaè Arlov. Arlov je na Jariwu uz stipendije podelio i 30 nikoqdanskih paketi}a stipendistima i drugoj deci koje je obezbedila Tr`nica Bawa Luke. - @ao mi je {to ne mogu uru~iti stipendije u

Arlov na Jariwu uru~uje poklone Kosvskoj Mitrovici i Gra~anici kao i oko 1 000 paketi}a srpskoj djeci na ~itavom Kosmetu jer mi ni ovaj put na moju molbu nije dozvoqen ulazak na Kosovo i Metohiju koji mi je pismenim putem prije nekoliko dana ili 19.decembra odbila Pri{tina, kazao je Arlov na Jariwu.

SRBI U SVETU

^etvrtak 4. januar 2024. 11

JOVANA JE NAPUSTILA POSAO I PREPE[A^ILA 280 KILOMETARA

Sama krenula u avanturu i do{la do [panije OTI[AO IZ DOMOVINE I OSNOVAO TEKSAS

ûli ste za Teslu i Pupina, ali ovo je bio prvi Srbin u Americi Prema podacima ambasade SAD, prvi Srbin koji se zvani~no doselio u ovu dràvu bio je \or|e [agi}, kasnije nazvan Xorx Fi{er (\or|e “Ribar”). Nakon kraha Prvog srpskog ustanka \or|e [agi}, sin pravoslavnog Srbina iz Stonog Beograda u dana{woj Ma|arskoj imao je dva izbora – ili da se vrati ku}i i po o~evoj èqi postane sve{tenik, ili da proba da sre}u potraì sam, daleko od porodice. \or|e, tada mladi} od tek 19. godina, izabrao je drugu opciju. Proveo je dve godine lutaju}i na la|ama Dunavom kao trgovac, da bi se 1814. u Hamburgu ukrcao na brod za Ameriku. \or|e se u dalekom svetu dobro sna{ao. Oènio se bogatom Elizabetom Dejvis iz Misisipija i naselio se kod wenih roditeqa. Imali su trojicu sinova. Godine 1825. pomagao je u osnivawu Jorske masonske loè, a 1829. postao je dràvqanin Meksika. Vrlo brzo posle ovoga, \or|e je shvatio gde leì prava mo}. Po~eo je da se bavi politikom. Bio je borac za nezavisnost Teksasa i Novog Meksika, direktor carine, ameri~ki sudija i osniva~ prvih srpskih organizacija i crkava u Kaliforniji. Zajedno sa Hoseom Antoniom Meksijom organizovao je pokret u Wu Orleansu protiv centralisti~ke vlade. Borio se za ukidawe ropstva, za sticawe nezavisnosti Teksasa i wegovo pripajawe Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. Sluìo je u raznim gradskim odborima San Franciska, kada je 1870. postao konzul SAD u Gr~koj.

TESLA – PUPIN – [AGI]

Sada vi{e ne \or|e, ve} Xorx, ènio se ~etiri puta. Umro je u San Francisku 11. juna 1873. godine. Wegovi potomci i danas ìve u SAD. O wegovom ìvotu Vladislav Bajac je napisao roman „Bekstvo od biografije” (2001), a 2014. je snimqen dokumentarni film u reìji Miodraga Kolari}a. Godine 2015. povodom 200 godina od dolaska \or|a [agi}a u SAD, na srpskom je objavqen roman Aleksandra Slavkovi}a “Doseqenik, 1815– 2015”. Iako ve}ina Srba danas ne zna za ovog ~oveka, \or|e [agi} je, posle Tesle i Pupina, verovatno na{ najzna~ajniji zemqak u Americi. ûveni istori~ar Xon Livingston uvrstio ga je me|u 200 najuglednijih Amerikanaca.

Nesvakida{wa i sjajna pri~a mlade devojke Jovane Piqi} poreklom iz Ariqa koja ìvi u Beogradu odu{evila je mnoge. Naime, ona je sama sa jednim rancem na le|ima odlu~ila da krene u pravu avanturu, u koju bi se malo ko smeo upustiti - put za Santjago u kome je prepe{a~ila Portugal i [paniju, {to je u brojkama zavidna cifra od 280 kilometara, za svega dve nedeqe. Na ovu nesvakida{wu ideju do{la je inspirisana svojim boravkom u Portugalu. Naime, dok je volontirala u Portugaliji u~ila je o wihovoj i {panskoj kulturi. Tako je saznala za put u Santjago de Kompostelu ili Put Svetog Jakova: mreù hodo~asni~kih ruta koje vode do svetili{ta Jakova Velikog u Galiciji, u [paniji. Prema predawu, u katedrali u Santjago de Komposteli nalaze se wegovi zemni ostaci. Ali, danas ove rute sve vi{e prelaze avanturisti iz celog sveta i oni èqni prirode i lepih pejzaà, izazovnih deonica, nego vernici. - Pro{le godine sam volontirala u Portugalu, usput sam u~ila o wihovoj i {panskoj kulturi i tako saznala za put za Santjago. Pri~a mi se odmah dopala pa sam iz radoznalosti krenula da istraùjem po internetu, ~itala iskustva drugih, traìla da vidim da li je neko iz Srbije i{ao. [to sam vi{e istraìvala, èqa da se upustim u ovu avanturu bivala je sve ve}a. Postoji preko 10 ruta ali sam se za ovu odlu~ila ba{ zato {to ide kroz Portugal i to uz Atlantski okean pri~a nam Jovana. Wena polazna ta~ka bio je grad Porto. Pojasnila nam je da trajawe ovog putovawa prvenstveno zavisi od duìne odabrane rute i fizi~ke spremnosti. U wenom slu~aju putovawe koje }e pamtiti celi ìvot, podrazumevalo je 15 dana pe{a~ewa i sveukupno 2 dana pauze. Prema re~ima na{e sagovornice, tro{kovi varijaju od potreba i èqa pojedinca. Kako sama kaè kada podvu~e crtu, ova avantura ko{tala je kao prose~no letovawe. Va`na stavka za svako putovawe svakako je i ode-

}a. S tim da je Jovanin verni saputnik u celoj pri~i bio samo jedan ranac, morala je poneti minimalnu koli~inu garderobe. DOLAZAK U SANTJAGO OBOJEN MNOGOBROJNIM EMOCIJAMA Ova ambiciozna devojka, koja je fascinirala mnoge svojom odlu~no{}u podelila je sa nama da je sam zavr{etak pe{a~ewa i dolazak u Santjago ujedno bio i najlep{i, ali i najteì deo ove avanture. - Posledwi dan sam prepe{a~ila 30 kilometara i tako umorna stigla pred glavnu katedralu. Trg je bio prepun hodo~asnika koji su pristizali svakog minuta i za sve je sam dolazak najemotivniji momenat. Stigli ste na ciq, masa qudi oko vas proìvqava isto, mnogo qudi pla~e, stranci se grle, emocije su na vrhuncu. Do tada nikada u ìvotu nisam uradila ni{ta sli~no i to je trenutak kada se sve emocije koje ~uvate tokom puta razliju - pri~a na{a sagovornica. - [to se ti~e „sitnica”- najlep{i su mi bili predeli kroz koje sam prolazila, od gustih {uma do plaà, kilometrima pustih, kao i susreti sa ostalim hodo~asnicima. Nikada ne}u zaboraviti par iz Ju`noafri~ke republike, sa kojima mi se put ukrstio tri puta, ne bih rekla slu~ajno - kaè Jovana. ODU[EVQENA LOKALNIM STANOVNI[TVOM Lokalno stanovni{tvo je i vi{e nego qubazno, pri~a Jovana, te do-

daje da u mawim sredinama iako malo ko zna engleski, svojski }e se potruditi da vam na sve mogu}e na~ine pomognu. Jovana je sa nama podelila i jednu anegdotu: - Desilo mi se da sam se jednom prilikom izgubila, i to u centru grada, nisam uspela da na|em putokaz i èna koju sam pitala da mi pomogne je pe{a~ila sa mnom desetak minuta, jer nije znala da mi objasni na engleskom gde da idem - pri~a na{a sagovornica, {to i dovoqno govori o qubaznosti doma}ih stanovnika prema turistima. POÊTAK JE BIO JAKO TE@AK Prvih nekoliko dana Jovani ipak nije bilo lako, jer kako kaè nije bila fizi~ki, ali ni psihi~ki spremna za ovakav pohod i to sasvim sama. - Krenula je unutra{wa borba - naviru misli o odustajawu, kajawu {to nisam po{la sa nekim, pa kaèm sebi ne mogu ja ovo, pa onda moè{, i tako korak po korak. Ta nevidqiva borba koja se de{ava unutra je neprocewiva, jer jednom kad se probije nesigurnost, nema stajawa. Tako|e, dok pe{a~ite imate mnogo vremena da razmi{qate o apsolutno svemu i dobro pretresete svoj ìvot - istakla je ona. Iako je bilo te{ko na prvu se izboriti sa zabrinutosti roditeqa, Jovana je ipak oti{la na put sa velikom podr{kom svojih najmilijih, {to joj je svakako davalo dodatnu snagu svih dana provedenih na putu do Santjaga.

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427. Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 4. januar 2024.

AUSTRALIJA

Australija istraùje da li je wen ubijeni dràvqanin u Libanu ~lan Hezbolaha Vlada Australije je potvrdila da su dva wena dràvqanina ubijena u izraelskom vazdu{nom napadu na ju`ni Liban i rekla da razmatra tvrdwe Hezbolaha da je jedan od ubijenih bio povezan sa tom libanskom militantnom grupom. „Nastavi}emo da se raspitujemo o ovoj konkretnoj osobi, sa kojom Hezbolah tvrdi da je povezan”, rekao je novinarima vr{ilac du`nosti ministra inostranih poslova Mark Drajfus, prenosi Rojters. On je dodao da je Hezbolah ovog Australijanca proglasio jednim od svojih boraca i da se istraga o ovima navodima nastavqa. „Hezbolah, libanska militantna grupa

koju podr`ava Iran, je teroristi~ka organizacija u Australiji i uvreda je za bilo kog Australijanca da joj obezbe|uje finansijska sredstva, podr`ava ili se bori u wenim redovima” rekao je Drajfus. U izraelskom napadu u utorak ubijeni su mu{karac iz Libana, wegova supruga i brat, koji je pripadnik Hezbolaha, rekli su Rojtersu u sredu libanski bezbednosni i lokalni izvori. Hezbolah, saveznik palestinske militantne organizacije Hamas, skoro svakodnevno razmewuje vatru sa Izraelom preko ju`ne granice Libana od izbijawa rata izme|u Izraela i Hamasa u Gazi po~etkom oktobra, prenosi Tawug.

[AMPION SVETA UHAP[EN ZBOG UBISTVA SUPRUGE

Hitno preba~ena u bolnicu, ali nije pre`ivela! DEVOJ^ICA (8) PREMINULA JER SU JOJ RODITEQI UKINULI INSULIN

Nisu je le~ili, jer su verovali da joj Bog moè pomo}i Elizabeta Strus (8) iz Australije umrla je nakon {to su je roditeqi navodno ostavili bolesnu da se sama izle~i misle}i da }e joj Bog u tome pomo}i. Devoj~ica je 2022. godine preminula od dijabetesa, a nakon {to su je roditeqi i jo{ 12 ~lanova wihove crkve ostavili u nadi da }e je Bog izle~iti uskra}uju}i joj insulin. Elizabetina starija sestra, Xejd Strus, rasla je i odgajana u ekstremnim uverewima sve dok je nisu izop{tili iz porodice sa 16 godina. - Da sam znala {ta }e joj se desiti odavno bih razbila ta vrata - rekla je Xejd. Weni roditeqi i wihova kultna crkva sebe nazivaju „Svecima”, a lider Brendan Stivens i Elizabetin otac, Xejson, glavni su osumwi~eni za ubistvo devoj~ice. Ostalih 12 ~lanova, ukqu~uju}i Elizabetinu majku i brata, optuèni su za ubistvo iz nehata. Postoje otkri}a da su Elizabetini roditeqi toliko zanemarili weno zdravstveno stawe da 2019. godine nisu obezbedili osnovne potreb{tine za ìvot ba{ u vreme kada je bila ozbiqno bolesna. Devoj~ica je bila ozbiqno iscrpqena i mr{ava zbog ~ega je majka morala da je u kolicima gura po ku}i, a jednom prilikom je izjavila da je „Bog ovde ne bi izneverio” i da „bi mogao ovo popraviti”. Naàlost, kada je otac odvezao devoj~icu u bolnicu, ve} je bila u komi. Odlu~io je da je odveze u bolnicu kada je shvatio da je sve oti{lo predaleko... Elizabeta je u trenutku kada je stigla u bolnicu imala samo 13 kilograma, a sestra koja ju je primila mislila je da je devoj~ica ve} mrtva koliko je lo{e izgledala. „Nije do{la u posetu, nisam je videla nijednom u 2019. godini, uop{te nije htela da se me{a”, rekla je Xejd za majku koja nijednom nije posetila Elizabetu. Na sudu 2021. godine, Xejson se izjasnio krivim da nije obezbedio ìvotne potrebe svojoj }erki, pokazuju}i krajwe kajawe zbog ~ega je osu|en na {est meseci zatvora. Tako|e, Elizabetina majka je osu|ena ali na duù kaznu u trajawu od 18 meseci dok je nakon odsluènih 5 mogla da traì uslovnu slobodu. „Prihvatam da ste iz ovoga nau~ili veliku lekciju i da nikada ne biste dozvolili da se ovo ponovi”, rekao je sudija na su|ewu ocu Xejsonu. Keri Strus je pu{tena iz zatvora 15. decembra 2021. godine. Samo tri nedeqe kasnije, 7. januara 2022, Elizabet je umrla. Do sada je svih 14 optuènih odbilo pravnu pomo}.

Stra{ne vesti sti`u iz Australije - tamo{wa policija uhapsila je nekada{weg biciklistu Rohana Denisa (33) pod sumwom da je usmrtio svoju suprugu Melisu. Biv{i dvostruki svetski {ampion, u~esnik Olimpijskih igara i voza~ na najve}im svetskim trkama suo~ava se sa te{kom optu`bom da je svojoj supruzi oduzeo `ivot nakon {to ju je udario automobilom ispred porodi~ne ku}e. Kako prenose australijski mediji, Melisa se nalazila ispred ku}e kada ju je udario terenac kojim je upravqao Rohan, a od zadobijenih povreda preminula! Ona je hitno preba~ena u bolnicu, ali lekari nisu mogli da joj pomognu. Odmah nakon nesre}e policija je uhapsila Denisa pod optu`bom za ubistvo iz nehata nesavesnom vo`wom. Rohan Denis je od 2013. go-

Рохан Денис је објавио ову фотографију њега и његове супруге Мелисе Хоскинс par dana пре Божића dine bio prisutan u samom vrhu svetskog biciklizma - vozio je za neke od najboqih timova i u~estvovao na najve}im trkama. Osvojio je po jednu etapu na trkama oko Francuske i Italije, dok je dva puta bio etapni pobednik na trci oko [panije. Najve}e uspehe u karijeri napravio je na

Svetskim prvenstvima, po{to je dva puta bio {ampion planete u vo`wi na hronometar. Penzionisao se po~etkom godine, a kako je pisao na svom Instagram profilu wegova porodica - supruga, }erka i sin - odu{evqeni su bili {to tata vi{e vremena provodi kod ku}e.

OLUJA BESNI U KVINSLENDU

Dve osobe udario grom, zavr{ile u bolnici, mnogi i daqe bez struje Dve osobe su hospitalizovane nakon udara groma u dva odvojena incidenta u Kvinslendu u Australiji. Meteorolozi najavquju novu oluju. Jedan mu{karac je u stabilnom stawu prevezen u bolnicu nakon {to je grom pogodio wegov automobil, dok je drugi hospitalizovan sa mawim povredama zbog udara groma u bager u kojem se nalazio, prenosi Gardijan. Delove jugoisto~ne Australije zahvatili su jaka ki{a, grad i grmqavina, a o~ekuje se da }e oluja zahvati teritoriju od 1.000 kvadratnih kilometara, a da }e jugoisto~ni Kvinslend biti najvi{e pogo|en. Oko 28.000 zgrada je i daqe bez struje i najnovije oluje }e ote`ati napore za ponovno uspostavqewe napajawa - izjavio je premijer Kvinslenda Stiven Majls. Ova oluja usledila je nakon {to je u nevremenu 25. i 26. decembra nastradalo 10 qudi, a bez struje ostalo desetine hiqada korisnika. Istovreme-

no, intenzivan toplotni talas zahvatio je sever i zapad Australije. O~ekuje se da }e temperatura u Marbl Baru, starom rudarskom gradu, dosti}i 49 stepeni.

AUSTRALIJA

^etvrtak 4. januar 2024. 13

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Otrovna zmija upala na teniski me~ u Brizbejnu Dominik Tim do glavnog `reba u Brizbejnu mora preko kvalifikacija, a u prvom kolu protiv Xejmsa Mekejba dogodila mu se bizarna situacija. Me~ Austrijanca i Australijanca morao je da bude prekinut jer je na teren u{la otrovna zmija. Otrovne zmije u Australiji nisu strana pojava, ali koliko god da mogu ~esto da se vide nikada nije prijatno pogotovo ako se zna da mogu da naude. U toku me~a Dominika Tima i Xejmsa Mekejba u prvom kolu kvalifikacija u

Brizbejnu gledaoci i sudija primetili su zmiju i duel je morao da bude prekinut. Na teren je u{ao hvata~ zmija koji je uspeo da je skloni. Kako prenosi Gardijan re~ je isto~noj sme|oj zmiji ~iji je otrov drugi najja~i na svetu. Mo`e da naraste i do dva metra i jasno je da teniserima nije bilo prijatno u ovoj situaciji. Me~ je posle izbacivawa otrovnice bio nastavqen, a Tim je slavio rezultatom 2:6, 7:6, 6:4. U drugom kolu kvalifikacija igra}e protiv Ceperija. Na turniru u Brizbejnu u~estvuje i Rafael Nadal.

PENZIONER IZ ADELEJDA DO@IVEO KO[MAR

Dobio na lutriji, ali zbog jednog pravila sada ima mawe novca nego pre

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Osvojio sam 60.000 dolara na lutriji, ali mi je sada gore nego ranije zbog malo poznatog pravila, pri~a ne(sre}ni) dobitnik lutrije iz Adelejda Udovcu iz Adelejda zadat je neo~ekivani udarac nakon {to je osvojio 60.000 dolara

na lutriji i upozorio druge igra~e da paze {ta `ele.

Frenk Kemler, 70, iz Ju`ne Australije nije mogao da ve-

ruje svojoj sre}i kada je saznao za svoj veliki dobitak. Penzioner je odmah pozvao porodicu i rekao im da spakuju kofere za odmor. Ali wegovo ushi}ewe se pretvorilo u u`as kada je krenuo da zavr{i neke papire u vezi sa svojom invalidskom penzijom. Tamo je, rekao je gospodin Kemler, obave{ten da se wegov dobitak na lutriji smatra oblikom prihoda jer }e mu se ispla}ivati u mese~nim ratama, tako da vi{e nije imao pravo da prima penziju. On je za australijsku TV emisiju „A Current Affair” rekao: „To je bilo

razo~arawe. Mislite da pobe|ujete s jedne strane, ali oni to oduzimaju sa druge strane.” Kao nosilac prihoda, gospodin Kemler je morao da plati punu cenu za lekove i preglede kod lekara koji su ranije bili pokriveni wegovom penzijom. Pozvao je druge qude da paze {ta `ele i da shvate da bi tako|e mogli da izgube svoje dr`avne beneficije ako uspeju da osvoje neo~ekivani novac na lutriji. Kemler je rekao: „Penzija zapravo nije moja glavna briga, jer samo poku{avam da spre~im druge qude da upadnu u istu zamku”.

Do~ek Nove 2024. u Australiji spektakularnim vatrometima u glavnim gradovima Sidnejska opera bila je osvetqena bojama izraelske zastave kao odgovor na napad palestinske militantne grupe Hamas koji je pokrenula rat u oktobru. [irom Sidneja je prisutan ve}i broj policajaca, zbog straha od mogu}ih teroristi~kih napada. Dugo o~ekivani spektakularni vatromet na sidnejskom Harbor Brixu i Operi osvetlio je gradsko nebo, uz uzbu|eno klicawe velikog broja posmatra~a,. Gra|ani su u Sidneju po~eli da se okupqaju od jutarwih sati u nadi da }e prona}i dobro mesto za gledawe svetlosnog

spektakla, a mesta na okolnim vidikovcima nije bilo ve} oko 19 ~asova po lokalnom vremenu. Melburn je bio po~a{}en neprekidnim i `ivopisnim vatrometom zajedno sa dalekose`nim laserskim {ouom koji je zapalio obrise grada sa 27 krovova. Gomile od vi{e od 400.000 qudi okupile su se u centru grada kako bi proslavile novu godinu, a mnogi su se nadmetali za mesto na obali Doklendsa. Nova 2024. godina do~ekana je i na Novom Zelandu, a u najve}em novozelandskom gradu Oklandu sa Skaj tauera, najvi{e zgrade u zemqi, organizovan je vatromet.

14 ^etvrtak 4. januar 2024.

AUSTRALIJA

In memoriam: Xon Ri~ard Pilxer

(Bondi, NSW 9.10.1939 – London, UK 30.12.2023)

Tako je govorio Xon Pilxer

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Poznati australijski novinar i rediteq mnogih kultnih dokumentarnih filmova Xon Ri~ard Pilxer preminuo je 30. decembra u 84. godini u Londonu. Bio je veliki prijateq Srba i uvek na strani slabijih i ugro`enih. Do posledweg daha branio je prava Aborixina u Australiji, a wego-

Bio je jedan od posledwih novinara starog kova kome su istina, moral i profesionalna ~ast bili iznad svega. Xon Pilxer je ro|en i odrastao u sidnejskom predgra|u Bondaj 1939. godine. Wegovi roditeqi su bili Klod i Elzi Pilxer a brat Grajam (1932–2017) bio je aktivista za prava invalida, koji je kasnije savetovao vladu Gofa Vitlema. Pilxer je po~eo da pi{e za novine jo{ za vreme sredwe {kole. Bio je reporter sidnejskog Dejli Telegrafa, a u London se preselio jo{ 1962. godine. Izve{tavao je kao ratni dopisnik o sukobima u Vijetnamu, Kamboxi, Banglade{u i Biafri, a progla{en je za novinara godine 1967. i 1979. godine. Dok je `iveo i radio u Sjediwenim Dr`avama za Dejli Miror, 5. juna 1968. bio je svedok ubistva Ro-

slavija je bila posledwa evropska zemqa koja je odr`ala visok stepen politi~ke i privredne nezavisnosti od velikih sila i tokom i posle Hladnog rata. On je smatrao da je takva nezavisnost smetala Evropskoj uniji, a posebno Nema~koj, i u tom svetlu posmatra ~iwenicu da su se na meti NATO-a na{li brojni privredni objekti u Srbiji. On je rekao za Bi-Bi-Si da je za wega jedna od upe~atqivih posledica rata na Kosovu i Metohiji ~iwenica da broj `rtava nije bio ni pribli`an apokalipti~nim brojkama koje su navodili visoki zvani~nici u Londonu i Va{ingtonu, a koje su nekada navodno i{le i do pola miliona mrtvih. „Kada je sve bilo okon~ano i kada su ekipe sudskih ve{taka upu}ene na Kosovo, kona~an broj tela prona|enih u tzv. masov-

POJA^ANE NAPETOSTI NA BLISKOM ISTOKU:

Iran raspore|uje mornaricu u Crvenom moru; razara~ na va`nom plovnom putu

Iranski razara~ je uplovio u Crveno more posle serije napada jemenskih Huta na trgova~ke brodove.

Аустралијски новинар и редитељ Џон Пилџер vi potresni filmski dokumentarci na tu temu su bili pravi istorijski uxbenici. Bio je autor vi{e od pedeset dokumentarnih filmova i napisao desetine sjajnih kwiga. Wegove teme bila su istraìvawa na temu sukoba u svetu od Kamboxe do Meksika. Pilxer je bio èstok kriti~ar ameri~ke, australijske i britanske spoqne politike, za koje je smatrao da su vo|ene iskqu~ivo imperijalisti~kim pretenzijama. Pilxer je tako|e kritikovao postupawe svoje domovine prema autohtonim Australijancima. On je prvobitno privukao me|unarodnu pa`wu svojim izve{tajem o Kamboxanskom genocidu. Poznati levi~ar i antiglobalista bio je i veliki protivnik rata u SR Jugoslaviji, tvrde}i da je u pitawu zapadna propaganda sa ciqem redefinisawa uloge NATO-a posle Hladnog rata. Posledwih desetak godina aktivno je branio Xulijana Asanà i ~esto ga pose}ivao u zatvoru. Iako je radio za najve}e svetske „mejnstrim“ medije kao {to je Rojters, nije se nikad ustru~avao da otkrije i kaè istinu. To ga je ~esto ko{talo gubqewa pozicija i privilegija, ali je Pilxer i nakon toga uvek i jo{ intenzivnije izve{tavao istinito i hrabro.

berta F. Kenedija u Los An|elesu tokom wegove predsedni~ke kampawe. Bio je veliki protivnik bombardovawa SR Jugoslavije 1999. godine. Po wegovim re~ima, taj rat je bio „nelegalan i suprotan odredbama me|unarodnog prava“. Jedan od najva`nijih razloga za rat protiv SRJ bilo redefinisawe uloge NATO-a posle Hladnog rata, kako bi to postala zajedni~ka evro-ameri~ka vojska sa novom me|unarodnom ulogom, govorio je svojevremeno Xon Pilxer. „Pretpostavka na kojoj se napad zasnivao je bila la`na. Razgovori, koji su prethodili toj vojnoj kampawi i koje je vodila ameri~ki dr`avni sekretar Medlin Olbrajt sa ~lanovima srpske vlade i predstavnicima kosovskih Albanaca u Francuskoj, bili su klopka. Srbima je data ponuda koju su morali da odbiju. Re~eno im je - ne}emo bombardovati va{u zemqu ako nam date da je okupiramo i promenimo ekonomski sistem u woj. Mislim da je to bio jedan on naj{okantnijih ultimatuma u modernoj istoriji. - Cela epizoda meni izgleda kao jedna velika prevara“, rekao je Pilxer jednom za britanski BiBi-Si. Za Pilxera, biv{a Jugo-

nim grobnicama iznosio je mawe od tri hiqade; tu su ura~unata i tela boraca i civila na obe strane. [panski tim forenzi~ara vratio se ku}i zga|en. Dakle, propagandna osnova za ovaj rat se pokazala la`nom. Na Kosovu je danas uspostavqena ogromna ameri~ka vojna baza - Bondstil, jedna od najve}ih na svetu. Ona je tu ne da bi se u woj obu~avali ameri~ki vojnici, ve} iz ozbiqnih geostrate{kih razloga“, govorio je Pilxer. Odlaskom Xona Pilxera nezavisno i istra`iva~ko svetsko novinarstvo izgubilo je jednog od svojih najve}ih i najiskrenijih boraca. Australija mo`e biti ponosna na ~iwenicu da je Pilxer ro|en i odrastao u Sidneju i da nikad nije zaboravio svoju domovinu. Vrlo je ~esto dolazio u Australiju gde je bio pokreta~ mnogih dru{tvenih i politi~kih aktivnosti. Borio se do samog kraja za pravednije i humanije australijsko dru{tvo. Nek mu je ve~na slava!

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Iranski razara~ „Alborz” pre{ao je moreuz Bab-el-Mandeb i u{ao u Crveno more, javile su dràvne novinske agencije IRNA i Tasnim. Raspore|ivawe je usledilo nakon sukoba ameri~kih ratnih brodova i jemenskih Huta na ovom plovnom putu proteklog vikenda. „Alborz” se, sa jo{ nekoliko prate}ih plovila, pridruìo iranskom izvi|a~kom brodu „Bu{ehr”, koji, prema tvrdwama Amerikanaca, pruà kqu~nu logisti~ku podr{ku napadima iz Jemena. [iitska grupa povezana sa Iranom kontroli{e velike delove Jemena, ukqu~uju}i glavni grad Sanu i luku El Hudejda, otkako je izbio unutra{wi sukob 2014. U novembru su Huti po~eli da napadaju trgova~ke brodove, za koje veruju da su u vlasni{tvu Izraela ili da idu ka Izraelu, koji prolaze kroz Crveno more. Militanti tvrde da deluju solidarno sa Hamasom u Gazi. Prema izve{taju IRNA, razara~ „Alborz” je raspore|en na va`ni plovni put, koji ~ini oko 12 odsto ukupne globalne trgovine, zbog „poja~avawa tenzija”. U subotu uve~e i u nedequ ujutro, ameri~ki razara~i „Ajzenhauer” i „Grejvli” odgovorili su na dva uzastopna poziva u pomo} danskog teretwaka. U drugom susretu nekoliko ameri~kih helikoptera otvorilo je vatru na ~etiri mala ~amca kojima su upravqali Huti, uni{tiv{i tri. Portparol Huta, Jahja Sari, potvrdio je incident, otkrivaju}i da je deset militanata grupe ubijeno ili nestalo. Pentagon je procenio da su Huti od 19. novembra napali ili zaplenili 23 trgova~ka broda u Crvenom moru. Ameri~ka mornarica, zajedno sa ratnim brodovima iz devet drugih zemaqa, patrolira ovim plovnim putem od 19. decembra kako bi odvratili Hute od daqih napada. Huti su ovu neformalnu koaliciju osudili kao „sastavni deo agresije na palestinski narod, Gazu i arapske i islamske zemqe”.

TRADICIJA

^etvrtak 4. januar 2024. 15

OBIÂJI ZA BO@I] – PRAZNIK MIRA I SKROMNOSTI Pravoslavni vernici 7. januara slave Boì}, dan kada se rodio Isus Hrist. Neki od najlep{ih obi~aja u na{em narodu vezani su za ovaj i dane posle wega – od paqewa badwaka, postavqawa slame u ku}i, po kojoj bi trebalo da “piju~u” deca, dok traè poklon~i}e – poneki slatki{, suvo vo}e, bombonu ili neku paricu, preko dolaska poloàjnika u ku}u, lomqewa ~esnice… Ali, pre svega, va`no je da se svi tokom ovog najradosnijeg hri{}anskog praznika ro|ewa Hristovog, pa do Bogojavqewa (19. januara) pozdravqamo re~ima “Mir Bo`ji, Hristos se rodi!”, a otpozdravqamo sa: “Vaistinu se rodi”. NARODNI OBIÂJI Nisu se mnogo promenili narodni obi~aji za Boì}. I nekad i sad pozdrav je isti, boì}na pe~enica i ~esnica va`ne, a poloàjnik veoma

po{tovan. Prilago|avani su, naravno, u zavisnosti od sredine u kojoj se proslavqa, i prema mogu}nostima u urbanim sredinama, u kojima, na primer, ne mo`e badwak da se pali u {poretu “smederevcu”, uz re~i: “Koliko varnica – toliko parica”, ili da se stavi slama ispod stola na kome je sve~ana bo`i}na trpeza, jer jednostavno u gra-

du slamu nemamo gde da nabavimo. Ali su su{tina i simbolika obeleàvawa praznika iste – skromno slavqewe ~estitosti i dobrote. Kad god su narodni obi~aji vezani za bilo koji verski praznik u pitawu, pri~a se potegne i oko toga {ta je pagansko, a {ta iskonsko. Me|utim, Goran Radenkovi}, profesor Bogoslovije “Svetog Save” u Beogradu, kaè da “pagansko nije nu`no i ru`no”: PRAVOSLAVNI OBIÂJI ZA BADWE VEÊ Slavimo ih dan za danom, a obi~aji i shvatawa vezana za wih su veoma ispreplitana, pa su tako Badwi dan i Boì} neraskidivo povezani. Na Badwi dan, a u nekim krajevima i prethodnog dana, doma}in u rano jutro odlazi u {umu i donosi granu mladog cerovog ili hrastovog drveta. Badwak – po kome je ovaj dan i dobio ime, se u ku}u unosi na Badwe ve~e. Jed-

nim delom Badwaka se nekada loìla vatra, pa kad pregori nosio se u {tale i torove, dok se drugi deo ~uvao za poloàjnika, koji bi ga palio sutradan, na Boì}. Ovaj obi~aj se i danas ponegde po{tuje, a u gradskim sredinama badwe drvce ili gran~ica se kupuje na pijaci, i u ku}u unosi ~ak i dandva ranije. Mnogi ga kite suvim

ÊSNICA êsnica je boì}ni hleb koji zauzima centralno mesto ovog praznika i boì}ne trpeze. Naziv ~esnica poti~e od re~i “~est”, koja je stara re~ za “deo”, “komad”, ali i od re~i “~estitost”, koja bi trebalo da bude najva`nija osobina ne samo oko praznika. Obi~aji nalaù da se ~esnica mesi ujutru na Boì}, a ne unapred, na Badwi dan! Me{ewe ovog hleba prate razna pravila i obredi, ali mu je zajedni~ko da se mesi od belog bra{na, da sadrì onoliko delova koliko ima uku}ana, da se ukra{ava raznim figurama koje simbolizuju veru, ~eqad, stoku, wive, vo}e… i da se u wega stavqa “parica”. Posle rezawa ovog hleba, {to ~ini doma}in ku}e uz molitvu, kuvanu p{enicu, crno vino i sve}u, svi uku}ani okre}u hleb s leva nadesno, pa ga lome izme|u sebe. Za onoga ko prona|e metalni nov~i} veruje se da }e u narednoj godini biti sre}ne ruke, posebno blagosloven i da }e ga pratiti sre}a i blagostawe.

vo}em i bombonama, a ispod wega stavqaju poklone za najdraè. Po pravoslavnom obi~aju, na Badwi dan se vra}aju svi dugovi i sve pozajmqene stvari. BO@I]NO JUTRO Sutradan ujutru, na Boì}, odlazi se u crkvu na pri~e{}e posle posta koji je trajao 40 dana, a ~iji je ciq duhovno i fizi~ko pro~i{}ewe. Iako su vernici na Badwe ve~e u pono} prisustvovali paqewu badwaka u najblièm hramu ili crkvi, obi~aj je i da svaka porodica isto uradi u svojoj ku}i. Badwak u ku}i, dakle, treba da pali takozvani poloàjnik – mu{ka osoba koja nije iz kruga porodice, a koja je prva ujutru pre{la ku}ni prag. Obi~aj je da poloàjnik dok gori badwak govori: “Koliko varnica – toliko parica”, ~ime porodici ku}e u koju je do{ao èli blagostawe i sre}u cele slede}e godine. Paqewu badwaka crkva je dala obredni smisao – grejawe oko badwaka simbolizuje zagrevawe qubavqu prisutnih uku}ana, jer svako ovaj praznik obeleàva u svom domu, a svetlo{}u vatre razgoni se mrak praznoverja, neznawa i neverovawa i uku}ani se ozaruju miqem i obiqem. – Slava Bogu, mir na zemqi, i me|u qudima dobra voqa, to je esencija Boì}a. koji pripada starijem sloju praznika. Spomen ro|ewa Hristovog nekada se slavio zajedno sa Bogojavqewem, koji je stariji praznik, nastao u 2. veku na Nilu, kada su praznici, zapravo bili tesno vezani za `rtvovawe dece, ~ime se prakti~no osve}ivala voda Nila – obja{wava profesor Radenkovi} i dodaje da je Boì} najsve~aniji od 12 velikih praznika: TRPEZA ZA BO@I] I BADWE VEÊ Za Badwi dan se priprema posna trpeza. Na woj su uglavnom postavqene: suve paprike puwene povr}em, pirin~em ili pasuqom, posna sarma, posni pasuq, pita od kupusa, “krompiru{a” ili pita s orasima, riba, salata od krompira, ora{asti plodovi i su{eno vo}e, pe~ena bundeva, kompot, posni sitni kola~i. Na stolu je ìto koje simbolizuje po~etak novog vegetacionog perioda i novog ìvota. – S boì}nom trpezom se posledwih godina ipak malo preteruje – kaè profesor Radenkovi}. Poruka Boì}a je mir, a prema re~ima profesora Raden-

BO@I] BATA – KAD BO@I] LUPA NA VRATA Deci su se, pre Drugog svetskog rata, iskqu~ivo na Boì} davali pokloni koje im donosi Boì} Bata – pravoslavni pandan Deda Mrazu, odnosno Svetom Nikoli. Naziv je dobio po re}i “bat” (lupawe, udarawe), pa bi se u doslovnom zna~ewu Boì} Bata mogao tuma~iti kao da Boì} lupa, udara, dolazi na vrata. Me|u italijanskim hri{}anima obi~aj je nekada bio da poklone donosi Bobo Natale, a me|u francuskim La Befan, sve dok jedna velika kompanija nije izmislila Deda Mraza i lansirala ga na trì{te 20.veka.

kovi}a, uvod u ovaj praznik su praznici poput materica, paterica, detiwaca: – Ti praznici, zakqu~no sa Boì}em i jesu esencija svega, jer su u svakom od wih u centru pa`wa i poverewe koje se uspostavqa u jednoj porodici. Uz darove koji se daju i dobijaju, re~ je o tome da se istaknu empatija i po`rtvovanost. Poloàjnik je prvi mu{ki gost za Boì} u svakoj ku}i; prvog dana Boì}a se nikome ne odlazi u posetu, ali je zato drugi dan ovog praznika namewen za posete. DRUGI DAN BO@I]A Crkva Boì} slavi tri dana, koji su u wenom bogoslu`benom kalendaru obeleèni crvenim slovom. Sabor Presvete Bogorodice je pravoslavni praznik, koji se slavi drugog dana Boì}a. Posve}en je Bogorodici koja je rodila Isusa Hrista i zbog toga se i praznuje drugi dan po ro|ewu Hristovom. Ovaj praznik ima korene u ranom hri{}anstvu, kada

crkveni kalendar jo{ nije bio u potpunosti razvijen. Iako danas postoje mnogi praznici posve}eni Presvetoj Bogorodici, ovaj jedinstveni se i danas zove danom Sabora (sabrawa) Presvete Bogorodice. Prema re~ima profesora Gorana Radenkovi}a, obi~aji za drugi dan Boì}a su uglavnom liturgijske prirode. Drugi dan Boì}a, narod kaè, trebalo bi da se posvetite {etwi i poseti prijateqima i kumovima, jer “ko ima prijateqe, bogat je ~ovek”. Kako je obi~aj da se za Boì} ostaje kod ku}e i da se prvi dan ovog praznika provodi sa porodicom, drugi dan je bio vreme kada se obilaze ro|aci, prijateqi i kumovi. Boì} je vreme oprosta i mirewa, pa se veruje da se na dana{wi dan mire i oni koji su godinama u sva|i, a ovoga dana nije dobro bilo koga oterati sa ku}nog praga. Drugog dana Boì}a, za prazni~nom trpezom koja je jo{ postavqena, svi u zdravqu i vesequ slave najradosniji praznik hri{}anstva.

POLO@AJNIK – BO@I]NI OBIÂJ Poloàjnik je prvi mu{ki gost za Boì} u svakoj ku}i. Prvog dana Boì}a se, ina~e, nikome ne odlazi u posetu. U ku}u treba da u|e samo poloàjnik (nazivaju ga jo{ i polaznik, radovan) koji simboli~no dolazi da bi uku}anima doneo sre}u i blagostawe. Zato su se za poloàjnika birale osobe za koje se smatra da im sve ide od ruke, a u nekim krajevima obi~aj je da se ovaj zadatak poveri i deci, jer su ona sama po sebi sre}a. U nekim krajevima poloàjnik doma}inu na poklon donosi jabuku oki}enu novcem, {to simbolizuje da svojim dolaskom donosi zdravqe i blagostawe u tu ku}u. Doma}in poloàjnika do~ekuje na pragu svoje ku}e i posipa ga ìtom, a poloàjnik mu uzvra}a re~ima: “Dobro jutro. Sre}an vam Boì}!” Doma}in obi~no odgovara: “Sve ti sre}no i ~estito bilo!”, a zatim poloàjnik “pozdravqa” badwak xaraju}i ga gran~icom. Varnice “prskaju” po ku}i, {to poloàjnik prati obrednim re~ima: “Koliko varnica – toliko parica, koliko ovih varnica – toliko zdravqa, sre}e i napretka”. Onda se poloàjnik prvi omrsi i time se prekida Veliki boì}ni post.

16 ^etvrtak 4. januar 2024.

ZAJEDNICA

NAJVE]E KO[ARKA[KO TAKM

Kup Draè Mihai KK Beli Orlovi su bili doma}ini i organizatori ko{arka{kog turnira Draà Mihailovi} Kup 2023 koji je odràn u Melburnu od 23. do 26. decembra, na 4 terena sredwe {kole u Rovilu, predgra|u Melburna. To je glavni ko{arka{ki i sportski doga|aj Srpske ko{arka{ke zajednice u Australiji. Ko{arka{ko takmi~ewe pod imenom Kup Draè Mihailovi}a (DMC 2023) je sve~ano otvoreno u Srpskom sportskom centru Kizbara, 23. decembra. Organizatori Kupa se zahvaquju Upravi Srpskog sportskog centra na ogromnoj pomo}i i podr{ci jer je KK Beli Orlovi jedini ko{arka{ki klub u na{oj zajednici koji ima salu za treninge od ponedeqka do ~etvrtka gde treniraju juniori, a utakmice se igraju subotom i nedeqom u “Dandenong Rangers Stadion” u Dandenongu. Ove godine, Kup Draà Mihailovi} slavi 30 godina postojawa i rada, kao i Ko{arka{ki klub Beli Orlovi (1993). Za ovaj najve}i, najkvalitetniji, i najuspje{niji ko{arka{ki sportski spektakl su najvi{e zaslu`ni ~lanovi Uprave KK Beli Orlovi zajedno sa Organizacionom radnom grupom DMC 2023, te velikim brojem dobrovoqaca koji su doprineli da sve protekne glatko i bez problema. KK BO Predsednik: Vladan Baji} Potpredsednik: Boro Milovanovi} Sekretar (osniva~ KK BO 1993): Predrag Pjani} Blagajnik: Nikola Tokanovi} DMC 2023 je do sada najmasovniji turnir Srpske ko{arka{ke zajednice sa ~ak 62 tima podeqenih u devet juniorskih i tri seniorske divizije. Od 23. do 26. decembra, koliko je Kup trajao, odigrano je vi{e od 110 utakmica, koje je gledalo otprilike dve hiqade qudi. Pokazani kvalitet ko{arke u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji je bio izuzetno visok.

KK Beli Orlovi na DMC 2023

Juniori i junorke Belih Orlova osvojili su ~ak 7 {ampionskih titula na DMC 23: De~aci ispod 12, 14, i 16 godina, a juniorke ispod 12, 16, i 18 godina. Seniorke Belih Orlova OG su osvojile {ampionsku titulu u seniorskoj `enskoj Diviziji, dakle najtrofejniji i najuspje{niji klub na DMC 23 bili su KK Beli Orlovi iz Melburna sa ukupno 7 {ampionskih titula. Dva seniorska mu{ka tima KK BO takmi~ili su se u Diviziji 2 na DMC 2023.

@enske seniorke DMC 23 finale

Najzanimqiviji, najneizvjesniji, i najuzbudqiviji me~ je bio finale ènskih seniorskih timova Belih Orlova gde su nakon tri produètka slavile legende Belih Orlova \ur|a Stupar, Vedrana Mrdi} i Marina Baji}, a pomogle su im talentovane juniorke. Na drugoj strani Ivana Vasiqevi} zajedno sa sestrama Dajanom i Danijelom Zukan~i} su priìle dostojan otpor vi{estrukim {ampionkama DMC-a, a taj tim Belih Orlova je pre tako|e osvojio nekoliko juniorskih i seniorskih {ampionata na DMC turnirima. Rezultat na kraju OG Beli Orlovi 40: Beli Orlovi 1 31.

DIVIZIJA 1 KK Otpisani rezultati na DMC 23

KK Otpisani iz Melburna su u finalu pobedili 11 puta {ampiona DMC u Diviziji 1, Tim snova (Dream Team) Obili}a iz Sidneja u, do kraja nezvesnom me~u, sa rezultatom od 6 razlike 46:40. Milovan Savi}, 213 cm visok centar KK Otpisani i izvanredni bek Majers koji igraju u Viktorijanskoj ligi su bili odlu~uju}a prevaga u ovom uzbudqivom i spektakularnom me~u, a pune tribine su jo{ vi{e motivisale oba tima za izuzetno kvalitetnu ko{arku.

KK Otpisani su osvojili tule u seniorskoj Diviziji 1 to je tre}a {ampionska titul u 30 godina istoriji DMC tur titulu na DMC 2009 osvojil 16 godina u Melburnu. KK Ot 23 nastupili su sa 3 seniorsk juniorskim timom de~aka is ukupno 4 tima. Prvi tim KK kmi~io se u seniorskoj mu{k druga dva tima KK Otpisani seniorskoj mu{koj Diviziji 2

DIVIZIJA 2

Druga Divizija je isto tako va i uzbudqiva gde su u prvo botu 23. decembra igrali B veteranskim timom Belih O 39 minuta celu utakmicu da veteranskog tima Filip Zlat minutu sa nekoliko ulaza po nuo rezultat za tesnu pobedu Orlova sa 24: 21.

DMC 2024

Dogodine opet u

DMC 2024. godine }e s kru`noj tradiciji u Adel bi po planu i tradiciji odr`i u Brizbejnu, a DMC ju ili Volongongu, zavisi

ZAJEDNICA

MI^EWE U SRPSKOJ ZAJEDNICI U AUSTRALIJI

^etvrtak 4. januar 2024. 17

ilovi}a (DMC 2023) odr`an u Melburnu

{ampionske ti1 i Diviziji 2, i la KK Otpisanih rnira jer su prvu li juniori ispod tpisani na DMC ka tima i jednim spod 18 godina, K Otpisanih takoj Diviziji 1, a i nastupili su u 2.

o bila zanimqioj utakmici u suBeli Orlovi sa Orlova i vodili bi na kraju MVP tkovi} u zadwem od ko{ preokreu veterana Belih

Adelejdu

se odr`ati po lejdu. DMC 2025 i trebalo da se C 2026 u Sidnei od okolnosti.

Ni{ta mawe nisu bili neizvesni ni ostali me~evi, pa su do finala zasluèno stigli veterani Belih Orlova i ekipa Otpisanih. Naàlost, centar tima belih Orlova se povredio i to je bio nenadoknadiv hendikep za veteranski tim pa su Otpisani zasluèno pobedili boqom igrom i snagom pod ko{evima gde su Dra{ko i Bojan P. dominirali. Rezultat na kraju: Otpisani 34: Beli Orlovi Veterani 23.

KK Obili}

KK Obili} je najtrofejniji klub u 30 godina istoriji DMC turnira. Osvojili su dve juniorske {ampionske titule, u me{ovitoj Diviziji do 10 godina, kao i u `enskoj juniorkoj Diviziji do 14 godina. Svi ko{arka{ki stru~waci se sla`u da je po pokazanoj igri i kvalitetu ko{arke, finale juniorki ispod 14 godina izme|u tima Obili} i tima Beli Orlovi bilo najboqe u juniorskom takmicewu sa rezultatom: Obili} 30: Beli Orlovi 25.

Red Stars

Na DMC 23 KK Red Stars su osvojili samo jednu ali vrednu {ampionsku juniorsku titulu ispod 18 godina. Najve}a zasluga za taj uspeh pripada igra~ima ali i vrednom i po`rtvovanom treneru Miloradu Dini}u koji je celi svoj fokus i `ivot posvetio trenerskom radu u klubu i svaka mu ~ast na tome. Rezulat finala ispod 18 juniori: KK Red Stars 46: Obili} 27.

Nezaboravno Trofejsko ve~e 26. decembra u Srpskom sportskom centru Kizbara Svih 420 igra~a, i mladi i stari, to jest juniori i seniori su dobili zlatnu medaqu na progla{ewu pobedni~kih timova, bez izuzetka ko je prvi, a ko zadwi na tabeli, a simbolika i poruka toga fantasti~nog i predivnog gesta i ideja je da su svi koji su u~estvovali na DMC 23 turniru pobednici. Ova nezaboravna druèwa i uspomene koje }e ostati svima u pam}ewu dok smo ìvi zna~i da }emo se sigurno opet videti i opet druìti.

MVP DMC 2023

Za najboqe i najkorisnije igra~e DMC 23 izabrani su Jelena Savi} iz KK Beli Orlovi iz Melburna, a za najboqeg ko{arka{a wen brat Milovan Savi}, najzaslu`niji ko{arka{ {ampionskog tima Otpisanih za osvajawe {ampionske titule u Diviziji 1. Za vi{e informacija o Kupu, kao i samom KK Beli Orlovi posetite veb sajt https://whiteeagles.org ili se obratite na imejl adresu: info@whiteeaglesbc.org Tekst: Stanko Stapar Foto: Aleksandra Katanovi}

18 ^etvrtak 4. januar 2024.

ZAJEDNICA

DOÊK KALENDARSKE CRKVENA OP[TINA SV. NIKOLA U BLEKTAUNU, SIDNEJ Najboqi |aci veronauke NOVE 2024. GODINE upoznali Milo{a Ninkovi}a U SIDNEJU Obla~an i prohladan dan i ve~e na razmaku starog i novog leta, nije spre~io milione gra|ana Sidneja i okoline da Novu 2024. godinu do~ekaju veselo i u dobrom raspoloèwu, kako na javnim mestima i plaàma, tako i u dvoranama, klubovima ili privatno u krugu porodice i prijateqa. Kao {to je svuda poznato, sidnejski do~ek Nove godine je jedan od najuzbudqivijih doga|aja na svetu koji privla~i me|unarodnu pa`wu zbog svog spektakularnog vatrometa, koji se odvija u sidnejskoj luci i ukqu~uje slikoviti sidnejski lu~ki most. Neverovatna proslava sidnejskog do~eka Nove godine je pokazala zbog ~ega je upravo Sidnej svetska prestonica do~eka Nove godine, slaù se turisti iz ~itavog sveta koji ovde dolaze za taj dan i ve~e, ali i oni kraj malih ekrana, kako statistika kaè 1.1 milijarde gledalaca iz 160 zemaqa. Dovoqno je re}i da prenos uìvo sidnejskog vatrometa redovno prikazuju najve}e svetske televizijske ku}e kao {to su BBC, CNN, kineska televizija CCTV, itd. Od srpskih klubova u Sidneju do~ek kalendarske nove godine odli~no su organizovali Srpski centar u Bonirigu i Srpska narodne odbrana u Kenli Vejlu, gde su mnogobrojni gosti proveli jednu zaista lepu “najlu|u no} u godini”. U Bonirigu goste su veselili Dragan, Nemawa, Sawa i folk zvezda iz Beograda mladi Darko Filipovi}. Dobro raspoloèwe oduìlo se do prvih jutarwih sati nove godine. U Kenli Vejlu je tako|e bilo veselo a gosti uìvali u pesmi i igri zahvaquju}i poznatim interpretatorima narodnog melosa Radmili Mi{i} i Duletu

Milivojevi}u, kao i majstoru na orguqama Slav~etu Dini}u, a sve zaliveno dobro kapqicom i specijalitetima srpske kuhiwe. Joca Gajeskov

Музички састав у Бониригу

Potpis Српско коло на веселом дочеку у Бониригу

U ponedeqak 1. januara 2024. najboqi u~enici veronauke iz prethodne {kolske godine nagra|eni su ekskurzijom na fudbalsku utakmicu Vestern Sidnej Vonderersa i Mekartura. \aci su sami po`eleli da im nagrada bude poseta utakmici A lige. Me|utim, nagra|eni su ne samo bilo kojom utakmici ve} ba{ derbiju zapadnog Sidneja na kome su bili gosti najboqeg fudbalera u australijskoj istoriji, Milo{a Ninkovi}a. Nakon utakmice imali su prilike i da se upoznaju sa proslavqenim srpskim fudbalerom i wegovom porodicom, {to je doprinelo predprazni~noj radosti u~enika i wihovih roditeqa.

SRPSKA POSLA

^etvrtak 4. januar 2024. 19

LI^NI STAV

SMRT NOVINA – @IVOST PORTALA

Pi{e: Marko Lopu{ina

Dnevni listovi u Srbiji tavore, ali wihove elektronske stranice rastu. Mnogi portali svoju pose}enost grade na mekoj pornografiji, slatkom kriminalu i politi~kim sva|ama i za~koqicama. Ovim redosledom se objavquju najave tekstova, koje su nedore~ene Nekada najtira`niji beogradski dnevnik danas {tampa samo 7000 primeraka novina dnevno. Ali zato wegov portal ima veliku pose}enost i ve}i prihod od reklama. Sli~na je sudbina drugog lista, koji prodaje malo vi{e novina, ali ima veliku posetu na portalu i prihod. Dakle, srpske novine umiru, ali srpski portali rastu. Pitawe je za{to se ovo doga|a? Li~no mislim da je to posledica ~etiri procesa koji se posledwih decebnija paralelno odvijaju. Prvi je nestanak ozbiqne sredwe klase, koja je negovala kult ~itawa novina i kwiga. Umesto we stigla nam je klasa koja sve zna a ni{ta ne ~ita, ve} gleda televizore i ekrane svojih tableta i mobilnih telefona. I tre}i razlog je ponovno podr`avqewe svih medija, pa i novina i portala, sa ciqem da {ire besmisao i globalno otupqivawe srpske javnosti. A ~etvrto je to {to ~itaoci sve mawe veruju srpskim novinama i drugim medijima, pa se sami okre}u skalndalima i glupostima na portalima. Kako se to odvija? Kroz dehumanizaciju ovih elektronskih medija, koji ne neguju dobro vaspitawe, obrazovawe, normalno pona{awe i dru{tvenu svest. Na portalima nema mnogo qudske solidarnosti, ima puno usamqeni~ke i

egoisti~ne slike ìvota, kakva ve} postoji u svim potro{a~kim dru{tvima. Prikazuju se, uglavnom, same gluposti, umesto kqu~nih, bitnih infromacija i samo skanadali malih i velikih qudi i to radi puke zabave ~italaca i posetilaca. Pojedini portali ~ak i smrt qudi, nepoznatih i marginalnih, uzdiù na nivo sveop{te informacije i to tako {to se lice i ime pokojnika vezuje za najgledanije rialiti programe i wihovih aktere. Tako je stvorena slika o popularnosti u smrti jednog ameri~kog propalog glumca ili jednog brata rialiti aktera, sa kojim izgleda pokojnik nije ni govorio. Portali ovim ~eprkawem po privatnim ìvotima marginalaca i la`nih „zvezda tv ekrana“ izvode {irewe ideologije o virtualnom svetu, bez stvarnosti i bez odgovornosti

za realan ìvot. Mnogi portali svoju pose}enost grade na mekog pornografiji, slatkom kriminalu i politi~kim sva|ama i za{koqicama. Ovim redosledom se objavquju najave tekstova, koje su nedore~ene, jer nema imena qudi u doga|ajima. Ima u najavama, na primer, fraze da je umro „poznati jugoslovenski sportista“, a kada se pokaè wegovo ime i prezime, vidi se da pokonik nije bio ni poznat, ni popularan. To je slatka obmana srpske javnosti sa portala. Portali su skloni i da poniàvaju ~itaoce i svoje posetioce, uzre~icom „niste znali“, „ne znate“ – kakvo je pravo ime jedne peva~ice. To pitawe sa jednog portala za par nedeqa pre|e na druge i ispada da su ~itaoci i posetioci ordinarne neznalice. Da bi se postigla velika pose}enost, portali

najvi{e objavquju vesti iz sveta prostih qudi i wihovih glavnih zabavqa~a. To su pripadnici estrade i podzemqa. Objavquju se kazivawa i se}awa estradnih peva~ica, a i peva~a, o tome ko ih je u mladosti silovao, ko ih je tukao, ko im je uzeo pare ili koliko su oni uzeli para na svadbama i zabavama kod kriminalizovanih qudi. Nema potvrde da su te i takve pri~e ta~ne. One su samo pri~e. Poznato je da estrani qudi pate od toga da svakog dana budu u medijima, jer tako dolaze do mu{terija, svojih oboàvalaca i wihovih para. Jedna pevaqka kojoj je otac glavni menaxer opisuje svoje propale brakove, nesupeh da bude supruga i majka i najavquje ~etvrti brak. Druga izmi{qa doga|aje o sebi, a tre}a se javno àli da je bolelo kada je gubila nevinost pre 55 godina. Bitno je samo da im se ime i fotos vrte u medijima, od tv-a preko novina do portala. Zahvaquju}i portalima danas prizemna srpska estrada vlada u na{oj kulturi i umetnosti. Portale ne interesuje to {to su neki estradni akteri nemoralni qudi, delinkventi, alkoholi~ari, narkomani, kockari, {ibicari, prequbnici, {to imaju neven~ane ène i neregistrovanu decu. Bitno je uverewe da wihovim slikom i pri~om podiù tiraè ili

Svim pravoslavnim vernicima upu}ujemo najiskrenije ~estitke povodom najradosnijeg hri{}anskog praznika Bo`i}a!

n 3D CRAFTED signs n digital printing n banners n shop fronts n light boxes n A-boards n cars-vans n magnetic signs

n architectural signs n directory boards n illuminated signs n window frosting n vinyl lettering n logos & graphics n promotional n and much more

"Business with no Sign is a sign of no Business"

MIR BO@JI! HRISTOS SE RODI! VAISTINU SE RODI! Slobodan i Qiqana Joksi} Absolute IN SIGNS signsb3@gmail.com

0415 424 764 / 0401 463 005 / 82 830524

Sydney/NSW

pose}enost. A to {to wima sa estrade daju besplatnu reklamu za nastupe i diù cenu na tezgama, ~ime medij gubi zaradu – nije bitno. Portalima je va`nije da bqutavim pri~ama sa estrade {ire besmisao ìvota u Srbiji. Interesantno je da neki portali igraju podlu i skrivenu igru sa ~itaocima i posetiocima. Na svojim stranama objavquju politi~ke bquvotine, napade Srba na Srbe, {ire govor mr`we. Tih portalskih tekstova nema u {tampanom izdawu tog medija, pa se da zakqu~iti da su to propagandni napada~ki pla}eni tekstovi, koji ìve jedan dan na stranicama portala i slede}eg jutra nestaju. Kako su pla}eni iz iste kase takvi se istovetni tekstovi pojavquju u mnogim portalima. Potpisa autora nema, a ni honorara nema u srpskim medijima danas. Druga podla igra portala jeste ulep{avawe Novaka i Nikole, ali i rugawe \okovi}u i Joki}u, koji su svakodnevno na prvim stranicama ovih medija. Oni su u na{im portalima predstavqeni kao cirkuzanti. Jednog dana portali ih hvale kao svetske prvake i najboqe sportiste sveta, a drugog dana se prikazuju kao sva|alice, nasilnike, kao milionere ~ije ène nose preskupu garderobu ili ru~ne ta{ne. Ima Srbija i druge sportiste svetskog kalibra, ali portali o wime vrlo retko pi{u, jer ne mogu da ih skandalizuju kao {to to ~ine sa \okovi}em i Joki}em. Kada se sabere ova pri~a o portalima vidi se da to nisu mediji za informasawe javnosti, ve} propagandni elektronski bilteni za veli~awe odre|nih politi~kih stranaka i lidera, realiti programa, estranih muvatora, gospode delinkvenata i drugih neuspe{nih qudi. Na na{im portalima nema mesta za mlade i talentovane qude koji osvajaju svet svojom pame}u, za genijalne i najboqe studente Francuske, Italije, SAD i Rusije. I boqe je {to se srpski genijalci ne pojavquju u ovim biltenima srpskog besmisla.

20 ^etvrtak 4. januar 2024.

PUTOPIS

Moskva – arhitektura koja inspiri{e i pi{e istoriju Moskva je jedan od najve}ih svetskih gradova, moderna metropola, drevni glavni grad i centar ruske dr`ave sa istorijom koja se prote`e mnogo vekova unatrag. Moskva je brzorastu}a evropska metropola moderne arhitekture, sofisticirane saobra}ajne infrastrukture (sa najlep{im metroom na svetu) i raznovrsne zabave orijentisane ka savremenom turisti. Moskva je grad koji nikada ne spava. Evo {ta videti u Moskvi, kako izgleda i za{to je treba posetiti! ARHITEKTURA MOSKVE – “OGLEDALO PRO[LOSTI I PROZOR U BUDU]NOST” Arhitektura Moskve je impresivna zahvaquju}i svojoj raznovrsnosti. Sve do danas, drevni raspored ulica je o~uvan, autenti~ni spomenici ruske arhitekture i baroka, remek-dela ruskog klasicizma i nove umetnosti, ekstremno retkih osobina, koje su pripadale plemstvu i carevima. Moskva je grad kao nijedan drugi. Sovjetski period je podario Moskvi {iroke avenije, ogromne trgove, jedinstveno-prelep i funkcionalan metro, avangardna i konstruktivisti~ka remek-dela, povr{ine sa eksperimentalnim zgradama i legendarne Staqinove nebodere. Grad je ba{ta. U Moskvi }ete prona}i objekte od kulturnog interesa poznate {irom sveta. Pa, ko jo{ nije ~uo za Boq{oj teatar? Vi{e od 170 teatara, neverovatan broj muzeja, izlo`benih hala, festivala i kulturnih nagrada za sva~iji ukus. Moskva je grad istaknute kulture. Najlep{a i najzanimqivija mesta u Moskvi su istorijska i nezaboravna.

Metro u Moskvi, najlep{i je na planeti

Arbat

Sedam Staqinovih sestara

[TA VIDETI U MOSKVI I KOJE ATRAKCIJE POSETITI?

SHVIVAYA GORKA “Shvivaya Gorka” ~udno ime nadenuto jugozapadnim padinama Taganski brda. Taganski brdo je jedno od takozvanih Sedam brda Moskve (istorijski naziv nekoliko povi{enih delova terena na ~ijem vrhu je izgra|ena Moskva), wegova visina je 145 m. Sam naziv je jedan od najmisterioznijih imena: zvu~i disharmoni~no u odnosu na ruski jezik i izaziva razne asocijacije. ARBAT – ISTORIJSKI I UPRAVNI OKRUG MOSKVE Arbat se nalazi u centralnom upravnom okrugu zapadno od Kremqa. Glavni putevi u okrugu su Arbat ulica, Novi Arbat, Vozdvizhenka. Tokom poàra 1736. godine Arbat je u velikoj meri uni{ten, ali i relativno brzo obnovqen. Od tada je postao jedan od najva`nijih plemi}kih okruga Moskve – gde su se smestile najpoznatije ruske plemi}ke porodice. Male vile su gra|ene u stilu imperije kao i drvene ku}e okruène ba{tama. Tokom rekonstrukcije, Arbat nakon poàra 1812. stekao je poseban karakter: male jednosobne i dvospratne palate sa potkrovqima, ulice oivi~ene crvenim linijama i ba{tama. Do kraja veka, kao i svuda u glavnom gradu, pojavquju se ure|ene stambene zgrade. Arbat je i danas jedan od najinteresantnijih podru~ja glavnog grada, koje ~uva nasle|e pro{losti. Ulica Arbat je pe{a~ka zona duga 1,25 km. Jedna je od najpoznatijih moskovskih ulica prepuna trgovaca suvenira i turista. Cenkawe je preporu~qivo. Na sredini ulice je spomenik Pu{kinu i wegovoj èni. Ne{to daqe je Moskovski “Hard Rock Café”. Deo ulice je obloèn plo~icama na kojima su pozdravi i izjave qubavi, ali i plo~e sa imenima poznatih.

Glavna zgrada Lomonosova, dr`avnog univerziteta

Kremq i Crveni trg

7 STAQINOVIH SESTARA Kuriozitet je da u Moskvi postoji 7 istih zgrada tzv. Staqinovih 7 sestara. To su dva hotela, dve stambene zgrade, dva ministarstva i Lomonosov-moskovski dràvni univerzitet. Visina zgrada varira od 25-36 spratova, sve su apsolutno identi~ne sa visokim vrhom na kojem je petokraka. GLAVNA ZGRADA LOMONOSOVA Lomonosova zgrada je takva da se sa wenog 28. sprata pruà najlep{i pogled na Moskvu. Iz Palate Kongresa pruà se pogled na Kremq. Palata Patrijarha, Uspenski Sabor, Zvonik Ivana Velikog, Carev top, Carevo zvono su samo neke od atrakcija… CRVENI TRG I MOSKOVSKI KREMQ Ulaz u Arhan|elski sabor u sklopu Kremqa se pla}a dodatno (na samom ulazu u Kremq). U crkvi je sahrawen Ivan Grozni, wegov sin Carevi} Ivan, Aleksej Romanov, Petar II, svi vladari iz dinastiije Muskovski (period 1320-1690) sem Borisa Godunova, i jo{ mnogo istaknutih imena Carske Rusije. Crkva je izgra|ena u periodu 1505-1508. Carevo zvono je najve}e zvono na svetu te{ko 202 tone i nikada nije zvonilo. Ranija verzija ovog zvona te{ka 130 t, razbila se u velikom poàru 1701. godine, potom je car za svoju ènu, caricu Anu Ivanovnu, iskovao novo zvono. Carev top je iskovan 1586. godine za cara Fjodora I wegov portret se nalazi na cevi. Na izlasku iz Kremqa, naro~ito ako pada no} pro{arana snegom, pruà se neponovqiv Crveni trg u no}nom ruhu. Aleksandrovska ba{ta se nalazi uz jedan zid Kremqa. Na ulazu ba{te vojnici ~uvaju ve~ni plamen koji gori pod zidinama. Sa druge strane prostire se nepregledan Crveni trg: sa jedne wegove strane je zid Kremqa sa velikom kulom, ispod zida se nalazi Lewinov grob. Na suprotnoj strani je Istorijski muzej-najcrvenija zgrada na trgu. Ulica Tverskaja je ispuwena buticima i prodavnicama, pa je pravi izbor ako se pitate: “Gde u {oping?”. To je pravi centar za kupovinu Moskve i mesto gde }ete na}i sve za {to vam treba. MOSKOVSKI METRO – NAJLEP[I METRO NA SVETU Podzemna èleznica sa milionima prevezenih putnika. Specifi~nost mu daju efikasnost i lepota, a Moskovski metro je remek delo graditeqstva i jo{ jedan od simbola Moskve, ali i cele Rusije. Linije imaju razli~ite oblike identifikacije prema imenu, broju i boji. Ve}ina linija (ispod zemqe) prolazi kroz centar grada, osim kru`ne linije Koq~evaja 5 (ima oblik prstena i povezuje sve ostale linije na duìni od 20 km). Metro radi od 5:30 ujutro pa sve do 1 sat posle pono}i, vozovi na ve}ini linija saobra}aju u intervalima od 90 sekundi, slu`beni red vo`we ne postoji. Prva linija metroa (od stanice Sokoqniki do Parka kulture) otvorena je 15. maja 1935. godine. Moskovski metro je poput jo{ jednog grada pod zemqom, umetni~ki oslikan, a stanice su pravi tr`ni centri. U projektovawu i umetni~kom nadogra|ivawu metroa u~estvovali su [usev, Dejneka, Du{kin, Korin i mnogi drugi. Stanica Komsomolskaja otvorena je 1952. godine i smatra se najlep{om stanicom metroa, wenu unutra{wost ispuwavaju mozaici prikazuju}i pobede ruske vojske i heroje od granita, mermera, lustera i {arenog stakla.

KWI@EVNOST

^etvrtak 4. januar 2024. 21

„Jesewin u vreme zabrawenih letova” - 97 godina od smrti poete U Crkvi Kazawske ikone Majke Bo`je u Konstantinovu, sluèn je 28. decembra pomen Sergeju Jesewinu (1895 – 1925) povodom obeleàvawa 97 godina od wegove tragi~ne smrti. U ovom hramu Jesewin je kr{ten, a ime je dobio po prepodobnom Sergeju Radowe{kom. U ~etvrêtvrtak 30. maj 2019. tak su mnogi poloìli cve}e na wegov spomenik. Uspomenu na Jesewina bri`qivo svojim kabareom „Jesewin u vreme zabrawenih letova” neguje pisac Goran Lazovi}, dobitnik medaqe Sergej Jesewin.

USPOMENE IZ JESEWINOVOG DETIWSTVA

U {apatu poezije, onako kao se to prepoznavalo kod Jesewina, skrivene su mnoge poruke i pouke. Oni koji otvore du{u lako }e ih pro~itati. A, koliko i kako pokazujemo emocije, qubav i razumevawe prema osobama sa kojima kora~amo kroz ìvotne lavirinte, pitawa su na koja odgovor poku{ava da stihovima doku~i pisac Goran Lazovi}. U wegovom stvarala{tvu posve}enom ovom svetski priznatom pesniku, ~ije delo je ve~no, provla~i se pri~a o dve epohe, jedna u kojoj je stvarao Sergej Jesewin i ova na{a, protkana raznim doga|ajima. Kroz wih u umetni~kom programu, autor vodi velikog poetu, koji je cewen i zbog toga {to je voleo Srbe. Ostalo je zapam}eno, da je sluè}i kao bolni~ar u vozu vojne bolnice „Carevo selo”, 1916. godine slu{aju}i pri~e o herojstvu srpske vojske i o patwama na{eg naroda, kazao: „Podno Karpata ima jedan narod, to su Srbi, na{a bra}a, koji s verom u Boga brane otaxbinu. Narod velikog srca, {irokih ramena i goleme du{e!” Lazovi} poestki slika Jesewinov unutra{wi pejza` i prolazi wegovim stazama - od rodnog Konstantinova, pa do Moskve i Sankt Peterburga. U Nici i Parizu, prate}i sudbinu Isidore Dankan, spoznao je da Jesewinov duh hoda i po mestima gde on nikada nije boravio. – Pred Rjazanom do~ekala me je velika tabla na kojoj je pisalo: „Dobro do{li u zavi~aj Sergeja Jesewina”. Pro{ao sam kroz Ribnoe, gradi} èlezni~ara, i u{ao u Konstantinovo, negda{we carsko selo, prostrto izme|u ~etiri vetra, u kojem se 3. oktobra 1895 rodio Jesewin. Wegova ku}a – brvnara, obnavqana je nekoliko puta, i okruèna pru}em.

Sergej Jesewin i Isidora Dankan

U senci breza samuje „bronzani” Jesewin. Ispred kapije – topola, koju je zasadio kao de~ak. Tu me do~ekuju kustosi Qubov Moskvina Aleksandrovna i Artjum Kuzin Mihailovi~. On je vi~an da od gline pravi pi{te}e „slavjanke” i prodaje ih turistima. Qubov me upoznaje sa Marijom Semjonovnom Jesewin, Sergejevom ro|akom, koja je tako|e kustos. Ova blaga èna, kroz prozor mi pokazuje Kazawsku crkvu u kojoj je pesnik kr{ten, i u kojoj mu je prijateq, protojerej Jovan Smirnov odrào opelo u odsustvu. On mu je bio i kr{teni kum. U ~ast Svetog Sergeja Radowe{kog dao mu je ime Sergej, a prvi je i prepoznao wegov pesni~ki dar. U susednom selu Fedjakinu, prota Gavrilov sluìo je Jesewinu redovne pomene, sve dok ga nisu uhapsili 1938.godine. Neposredno pred smrt, Jesewin je pevao o povratku u zavi~aj. U oronulim kolibama tada je na zidovima bilo vi{e Lewinovih portreta nego ikona – pri~a Lazovi}, pa kao da lista album, oìvqava slike iz Jesewinovog doma, u kome mu Semjonova pokazuje pesnikovu ode}u, i pelerine Isidore Dankan. – Kad god joj ime pomenu, Qubov i Marija kao da neku nevidqivu kiselinu ispqunu u vazduh. A, ja gledam u posu|e na stalaì i ulazim u drugu sobu, u woj Jesewinov krevet i wegova prva diploma, jastuci i de~a~ki kaputi}, u kome je do~ekivao oca Aleksandra kada je iz Moskve, gde je hleb zara|ivao kao mesar, dolazio porodici u „goste”. Drào sam u rukama i Jesewinovu ko{uqu, onu koju mu je {ila Tatjana Fjodorovna i kojoj je pevao: „Jo{ si ìva stari~ice moja...! ” U toj odori je zabavqao carsku porodicu. Nosio je obu}u pletenu od kore drveta i vaqane vune, a pesme je drào vezane u maj~inoj marami – pa`qivo izgovara Lazovi}, kao da i sam drì me|u dlanovima svitak stiho-

DRU[TVO

va. Preturaju}i po zanimqivim detaqima iz pesnikovog detiwstva, on dodaje da su Sergeja kada je imao tri i po godine, ujaci stavqali na neosedlanog kowa. U~ili su ga da pliva na Oki, tako {to su ga iz ~amca bacali u reku, a on je posle osna`en skakao i hvatao patke. Zbog nesta{luka umesto ~etiri, u {kolu je i{ao pet godina. Roditeqi su ga kasnije upisali u crkveno-u~iteqsku {kolu u Spas-Klepiki, selu tridesetak kilometara od Konstantinova. U rodnom kraju po dolasku boq{evika, sru{en je zvonik crkve, na kome je Jesewin zvonio za praznike i pevao u hramu na klirosu. Od poru{ene cigle napravqen je sviwac.

QUBAVI VELIKOG PESNIKA

– Pri~ali su mi me{tani o Ani Sardanovskoj. Ona se udala za drugog, rodila sina Borisa, i umrla u 26 godini. Jesewin se tada jadao Gruzinovu: „Nikoga tako nisam voleo!” O toj qubavi svedo~e pisma. Awuta ih je bri`qivo skrivala. I nikada nisu objavqena, a on joj je posvetio pesmu „Za{to zove{!” I sa~uvao ime – Ana Swegina. Pod wenim prozorom danas rastu jorgovani. A ja sam ispred vrata zapu{tene ku}e ostavio buket kantariona – priznaje Goran, kome u ovom vremeplovu pa`wu zaokupqa Jesewin i Dankanova. Ova umetnica nikada ne bi stigla u Rusiju da je nije pozvao Lewin, koji joj je predloìo da osnuje {kolu plesa. Ona je tada imala 44 godine i bila poznata po igrama u providnom higonu. Plesala je bosonoga i hvalila se poznanstvom sa Ni~eom, bila je feministkiwa i za{titnica ideje komunizma. Sa Jesewinom se upoznala 1921. godine u Petrogradu u ateqeu @orà Jakulova, koji se nalazio na posledwem spratu zgrade u Boq{osadovoj ulici 10. Jakulov je imao veliki tepih, puno slika i malo ~a{a. U dru{tvu je bilo desetak glumaca iz pozori{ta Tairova. Jesewin je stajao do zavese, okruèn oboàvateqkama. Neprimetno, u ateqe je u{la Isidora sa menaxerom Snajderom. Jesewin se dohvatio harmonike. Pri{la mu je u pauzi, popila gutqaj vina i pruìla mu ~a{u. Te no}i su pevali i Internacionalu. Isidora je naru~ila ko~ije. Oti{li su u wenu vilu na Pere~istenku, koju je dobila od sovjetske vlade. Jesewin je govorio: „To je èna koja mi je

potrebna! ”A ona je odgovarala: u centru Sankt Peterburga, s „Godine i du{a nisu uvek vr{wa- pogledom na Isakijevski park. ci!”. Me|u wima je bilo 18 godina U zvani~nu verziju wegove smrrazlike i wihov kratkotrajni ti, niko vi{e ne veruje, pogobrak po~ivao je na strastima, he- tovu oni koji su slu{ali kako donizmu i slavi. Posle razlaza Jesewin, negda{wi pristalica sa Isidorom, Jesewin je oènio boq{evika, govori: „Pobijte komuniste, spasite Rusiju!” Mnogi Sofiju, unuku Lava Tolstoja. Idu}i u pohode Dankanovoj hroni~ari, za wegovo strastigao sam u Nicu, i do{ao na dawe okrivquju Lava Trockog. Englesko {etali{te gde je na- Sahrawen je po pravoslavnom stradala. Zamotao joj se {al za obi~aju 31. decembra na ViganAustralian - West Balkan[al (AWBHO) Releifu Organisation kovskom grobqu Moskvi, gde ga automobilske to~kove. je Humanitarian 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 Tel. (03) mrazu 9367 5838 na ve~ni bio crvene boje, ba{ kao i ruè o je po stra{nom kojima su Andri}u pri~ali u ovom po~inak ispratilo nekoliko gradu, 1952. godine. Na{ nobe- hiqada qudi. lovac se tada druìo sa jednim – Oko Jesewinovog groba Dancem, koji ga je uveravao da je de{avale su se mnoge neobi~noMELBOURNE SYDNEY BRISBANE GEELONG cvet na Grenlandu najve}a drago- sti. êtiri krsta su postavqaBALKANKad EXPRESS Milena Savi} periodu, Petrovi} cenost. su jednom iz Nikoli} Danske na Boìca u kratkom raznih (SLAWE NOVCA) buket7 Ferraro 3814 0584 doneli avionom ruà, CI. to je oblika i veli~ina.Enterprises Posle wiST ALBANSdoga|aj. Svet Edensorse Park 0424 uklawawa 112 228 Rade bio veliki oku- hovog postavqen je 9367 5838u buket kao 9823 u1401 67 KennedyiDr. 0419 396 633 pio, gledao ~udo, spomenik preko no}i zamewen 0409 500wega 255 i plakao. 0458 828 Redbank Plains igrao oko Iz 931 Nice novim. Pesnikova bista od beRas Trade 9793 u6210 Amira sam oti{ao Pariz, na Tupkovi} grobqe log mermera, i sada je za{titni ADELAIDE Deans gde Crt. po~iva 32 Maryfield Per20-22 Li{ez, Isidora. znak Aleje gde po~iva. Dandenog Drive Blair Athols Euro Zona -Zaga po Grobqe je veliki park, ima preTako|e, svedo~ewu NSW 2560i na 0413 929 416 Kosaba{i} koGoranka pedeset hiqada biqaka istraìva~a, samo je prostor 0425 358 201 344 33 Egan Werribee wemu jeCI.sahraweno vi{e od539 tri- oko0420 Jesewinovog groba duboko 0432 619 885 sta hiqada qudi, me|u wima i ukopan i betoniran, a wegova Xim Morison. SAFEWAY TRAVEL sestra Srbija[ura - BiHje tvrdila da, kad 9534 4866 prijateq, Mi{el, su Moj pariski wihovu majku sahrawivakilograma 9366 9299 televizijskumaksimalno koji je snimao emi- li na 40 to mesto, nisu mogli da siju o Isidori, pri~ao mi je kad na|u pesnikove ostatke, bila je su do{li ovde, gde je poloèna samo prazna rupa. Galina Beniwena urna, da novu kameru nisu slavska, devojka koja se staramogli da ukqu~e, a kad su se vra- la o Jesewinovim rukopisima tili u studio, kamera je radila. i kwigama, u decembru 1926. Pored Isidorinog groba zetekao godine, na pesnikovom ve~nom sam grupu ruskih studenata sa po~ivali{tu, izvr{ila je sastarim namr{tenim profeso- moubistvo. Iza we je ostala porom. Dok je on gledao prema grobu ruka: „U ovom grobu mi je sve Edit Pjaf, neko od akademaca je najdraè! ” – podse}a Lazovi}, na Isidorinu plo~u stavio dva kome je Jesewinov ìvot bio crvena karanfila, a vi{e od inspiracija za poetsku kabaretpola veka niko na wenom grobu sku pri~u. Snimak kabaretskog nije zaplakao – kaè Lazovi}. programa, koji je realizovao Predrag Bezbradica, pohrawen STRADAWE JESEWINA je u Jesewinovom muzeju. A poetski program putuje do onih koji I VE^NI @IVOT ga primaju otvorenog srca, jer je Jesewin svoje stvarala{tvo WEGOVIH PESAMA Jesewin je umro 28. decembra ostavio u amanet budu}im gene1925 godine u hotelu „Angleter” racijama.

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

22 ^etvrtak 4. januar 2024.

DRU[TVO

PORODICA JE NA[ PODVIG

Uru~ene medaqe Ruske Federacije ”Za qubav i vernost” Sre}na nam svima Nova godina, idemo daqe, ìvela Srbija Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ~estitao je gra|anima Srbije Novu godinu, rekav{i da je 2023. godina bila te{ka i izazovna, ne samo za Srbiju, ve} i za ceo svet. „Ipak, sa nadom i snagom kakvu ima retko koji narod, na{a zemqa je odlu~ila i potvrdila da nema stajawa. Dobili smo ogromno poverewe gra|ana, kako bismo nastavili da gradimo osmeh na{e Srbije, ulaèmo u obrazovawe, nauku, zdravstvo, infrastrukturu i op{ti razvoj, sara|uju}i sa svima, uz o~uvawe tradicionalnih prijateqstava”, naveo je Vu~i} na Instagramu. On je dodao da Srbija vi{e ne ~eka prilike, ve} ih stvara. „A kada postane jo{ teè - setimo se za{to smo po~eli i za koga sve ovo radimo i tada svaki napor postaje daleko lak{i. Dragi gra|ani Srbije, èlim vam svako dobro, zdravqe, uspeh i napredak! Da u vesequ i sa nadom do~ekujemo svaku slede}u godinu, uvereni da moèmo da ostvarimo sve snove za na{e porodice i na{u jedinu, najlep{u i ponosnu Srbiju! Sre}na nam svima Nova godina! Idemo daqe! @ivela Srbija!”, istakao je Vu~i}.

NOVOGODI[WA ÊSTITKA @elim Vam da Vas ne boli ono {to Vas je bolelo, a da Vas boli ono {to Vas nije bolelo. @elim Vam da budete potrebniji drugima nego oni Vama. Da èlite i moète vi{e nego {to Vam treba, a da sve {to Vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu kao Vi. Nemojte uzimati mnogo vi{e nego {to dajete. Da Vam ono {to imate ne bude mawe od onoga {to nemate. Nova godina }e, razume se, sti}i i onima koji je ne budu ~ekali. Me|utim, sva ~ar i jeste u ~ekawu, a ne u Novoj godini. Lepo je ~ekati ne{to u {ta ste sigurni da }e do}i. êkali smo u ìvotu razne stvar, to svi znamo, a uvek su nam i sigurno dolazile- samo Nove godine.

Na kraju ove i na po~etku nove godine, mogli bismo se kao deca zakleti ili makar re}i sebi: – Ne}u vi{e nikad, ili }u mawe nego do sada, ili }u samo onoliko koliko moram, jer sam takav kakav sam. Nemojte se danas boriti za ono protiv ~ega ste se nekad borili. Nemojte nikad vi{e tu|im gre{kama obja{wavati i pravdati svoje. Nemojte raditi ono ~ega bi se va{i roditeqi stideli i ~ega }e se va{a deca sutra stideti, nemojte sebe progla{avati jedinim i najboqim. Najboqi vi{e nisu ìvi, a mi smo tu samo zato {to wih vi{e nema. Osloba|ajte se slugu. Pomozite im da ne budu sluge, ~ak i onda kada bi oni to hteli da budu. Po{tujte druge qude, nemojte ih progla{avati prijateqima samo onda kada su vam potrebni. Nemojte se dokazivati pred gorima od sebe, pred ravnodu{nima, pred onima kojima bi trebalo platiti pi}e da bi vas slu{ali i da bi vam verovali. Nemojte stalno vikati i traziti jo{. Ponekad recite dosta i ne}u vi{e, hvala, ni ovo nisam zasluìo. Nemojte traìti da vam se unapred plati ono {to sto }ete tek uraditi. Mogli biste pre toga vratiti ili uraditi ono {to ste ve} uzeli. Budite skromni zato {to vi tako ho}ete, a ne samo zato {to vam drugi ne daju. Du{ko Radovi}

Na sve~anosti u Ruskom domu ju~e su dodeqene medaqe „Za qubav i vernost” Fondacije socijalnih i kulturnih inicijativa Ruske Federacije. Dobitnici ovog priznawa su porodice sa vi{e dece i bra~ni parovi, koji ìve u miru i slozi, po{tuju}i tradicionalne porodi~ne vrednosti. Priznawa je dobitnicima uru~io patrijarh srpski Porfirije, koji je u besedi kazao: - Svi smo mi jedna porodica, a u isto vreme moèmo doìvqavati jedni druge kao strance. Porodica smo onda kad razumemo pravila koja je postavio Gospod, kada razumemo re~ Bo`ju, kada se ne trudimo da popravimo jevan|eqa Hristova i uskladimo ih sa na{im vi|ewima o tome {ta je istinska lepota, pravda i vrlina. Najva`nije u porodici je da se svi me|usobno podràvaju i vole. Koliko god roditeqi podràvaju svoju decu, va`no je da se me|usobno po{tuju i ìve kao jedno. Porodica je slika crkve Hristove koja nam otkriva kontekst na{eg podviga. Inicijativa za dodelu priznawa, koje je ovog puta dobilo 12 bra~nih parova, pokrenuta je u Rusiji uz podr{ku Ruske pravoslavne crkve, budu}i da je po{tovawe tradicionalnih porodi~nih vrednosti u osnovi svakog pravoslavnog srpskog bi}a. Dodela medaqa u Beogradu postala je lepa tradicija, a ovogodi{wa priznawa uru~ena su porodicama iz Srbije, BiH, Crne Gore, kao i ~lanovima ruske dijaspore, koja ovde ìvi. Sve~anosti su prisustvovali visoki predstavnici Srpske pravoslavne crkve i podvorja Ruske pravoslavne crkve u Beogradu, kao i predstavnici Ambasade Rusije u Srbiji. U muzi~kom delu programa nastupila je porodica Ili}, pro{logodi{wi laurea-

Јака породица - јака држава: Српски патријарх и руски амбасадор доделили медаље за љубав и верност

Priznawe i za Crnogor~evi}evu Me|u dobitnicima medaqe su i protojerej Dragan Stokin, nastojateq Svetovaznesewskog hrama u Subotici, otac desetoro dece, kao i Danica Crnogor~evi}, mlada interpretatorka duhovne i etno-muzike iz Crne Gore, koja je ove godine rodila ~etvrto dete. Danica je priznawe primila sa suprugom, |akonom Ivanom Crnogor~evi}em, sve{tenikom Srpske pravoslavne crkve.

Породица Данице Црногорчевић на додели Медаље за љубав и верност Me|u dobitnicima je i porodica Radovanovi} iz Orahovca na Kosovu i Metohiji. Wihovoj }erki Pavlini, devoj~ici an|eoskog glasa, Vitalij Tarasjev, stare{ina predvorja Ruske pravoslavne crkve u Beogradu, uru~io je kopiju retke ikone sa Obrazom Gospoda Isusa Hrista. Ikona je poklon ministarke kulture Ruske Federacije Olge Qubimove i mitropolita simferopoqskog i krimskog Tihona ([evkunova). Pavlininom `eqom, ikona }e biti darovana Crkvi Uspewa Presvete Bogorodice u wenom rodnom Orahovcu. ti, kao i u~enici muzi~ke {kole „Kosta Manojlovi}”. Program je

vodio Bo{ko Kozarski, autor emisije „Kulturista u Rusiji”.

Porodica malog Todora do ponedeqka nije znala ko je Veqko koji im je donirao pola miliona dinara osvojenih u Poteri Student iz Priboja, Veqko Kotlaja, nije samo heroj kviza „Potera” jer je u zajedni~ku kasu doneo ~ak milion i po dinara, ve} i zbog toga {to je svoj deo novca, oko 500.000 dinara, donirao u humanitarne svrhe. Novac je u avgustu, kada je snimana emisija, uplatio za le~ewe dvogodi{weg Todora Stojanovi}a iz Ni{a. Beba Todor iznenada po ro|ewu sa brojnim tegobama jo{ uvek nema ta~nu dijagnozu. Todorova majka Monika ka`e da je wegovo trenutno stawe malo boqe, i daqe di{e uz pomo} respiratora, ali se vi{e budi. Od avgusta kada je pristigla uplata od 468 hiqada dinara do ponedeqka kada je emitovana Potera Stojanovi}i nisu znali ko je Veqko Kotlaja. A Veqko je student ~etvrte godine istorije u Beogradu, iz Priboja je i `ivi u studentskom domu. Ne potenciraju}i ni svoju skromnost ni humanost prise}a se {ta je radio no} pred snimawe kviza jer je tih dana bio bolestan. „Ba{ sam bio slab i onda sam se dvoumio da li uop{te da odem i otprilike tada sam i gledao oko te nagrade i ~inilo mi se da je wemu najurgentnije“,

obja{wava Veqko Kotlaja, pobednik kviza Potera. „Uop{te nismo bili u kontaktu sa wim i ovo je divna prilika da mu se mi zahvalimo na tome {to je ba{ izabrao Todora, zato {to se odlu~io na tako human gest“, ka`e Monika Stojanovi}. „Od po~etka sam hteo da to bude humanitarno jer generalno ne znam {ta bih radio sa tolikim parama, ali nisam o~ekivao da }e biti ovolika suma“, isti~e Veqko Kotlaja. Novac se ~uva za Todorovo le~ewe. Veqko je u borbi za pobedu u kvizu pokazao znawe i samopuozdawe, sa ogromnom verom se i Stojanovi}i bore za pobedu. Todor uz Veqkovu pomo} to zaslu`uje.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 4. januar 2024. 23

Kada se Laia Blaskez iz Barselone preselila u Smederevsku Palanku, donela je i ~uveni uì~ki specijalitet Omiqeni specijalitet uì~kog kraja, ~uvenu komplet lepiwu, koju je poznati gastronomski sajt „Tejst atlas” proglasio najboqim doru~kom na svetu u 2023. godini, jedna [pankiwa je odlu~ila da prenese i u Podunavski okrug. Barselonu i Smederevsku Palanku deli 2.067 kilometara. To [pankiwu Laiu Blaskez nije spre~ilo da najpre jednom godi{we dolazi u Srbiju, a potom i da se preseli. Odluku je lako donela jer je, kaè, spojila posao i zadovoqstvo. Na{la je qubav i otvorila restoran. Komplet lepiwu je nau~ila da pravi u jednom restoranu u Uìcu. „I ja sam se odu{evila kad sam probala prvi put u ìvotu. I onda sam rekla, kako je mogu}e da u Palanci, odakle je moj

de~ko, Smederevska Palanka, nema komplet lepiwa“, kaè Laia Blaskez. Osim komplet lepiwe u koju idu jaja, kajmak i pretop, [pankiwa je dodala i verziju lepiwe sa jajetom i ka~kavaqem. „To je jedna moja receptura po{to u [paniji imamo jedan bokadijo sendvi~ koji se zove bokadijo beko konteso. To je slaninica i ka~kavaq. Imala sam inspiraciju da napravim jednu lepiwicu da ima i ka~kavaq i slanina. I, eto, tu je sada u Palanci“ dodaje Laia. Ma{ta o tome da otvori restorane {irom Srbije i Balkana. „U Barseloni ne. U Barseloni mi je ba{ dosadno da budem. Iskreno, ceo ìvot Barselona, po meni je mnogo vi{e lep{i ìvot u Srbiji.“ Dok ne stigne {panska komplet lepiwa u druge gradove, ona do wih stiè objavama na popularnoj dru{tvenoj mreì.

Kao pravi doma}in vodi nas kroz grad u kojem ìvi ne samo zbog qubavi. „Ovde u Palanci, verovatno po{to je mali grad, ti moè{ uve~e da pro{eta{ lagano, trenkila. Niko te ne dira. U Barselonu uve~e mora{ jako da drì{ tvoja torba i kad uzme{ telefon na ruke, uvek ‘mama ako ne{to treba idem brzo ku}i’“, kaè Laia. U Srbiji joj se ne svi|aju oni qudi koji rade posao koji ne vole i nisu qubazni prema drugim qudima. „Na primer, treba ti neki papir, pa ide{ na {alter, pa ti otvori neka èna, quta, nervozna. To ne volim ni ovde, ni nigde.” Dvadesetosmogodi{wa [pankiwa sawa da bude prava Srpkiwa. Da dobije dràvqanstvo, ali ne udajom. Kaè, i}i }e u svoju [paniju kad god poèli, ali }e se vra}ati ku}i – u Srbiju.

MILKA BAUKOVI], NAJSTARIJA OSOBA U SRBIJI

Ro|ena u Austrougarskoj, `ivi u Beogradu - na pragu 109. ide bez nao~ara

Koja je tajna miro~kog sira koji je na listi 50 najboqih na svetu Presti`ni gastronomski sajt „Tejst Atlas” objavio je spisak pedeset najboqih sireva na svetu, me|u kojima se, uz ~uveni italijanski parmezan i mocarelu, na{ao i sir sa Miro~a. Miro~ki sir spravqa se na tradicionalni na~in, a receptura se prenosi s generacije na generaciju. Qubinka Pavlovi} sa Miro~a svakoga dana siri sto litara mleka. Sada je, kaè, mnogo lak{e jer ima sve {to je potrebno za prozvodwu. Da bi dobila najboqi proizvod, po{tuje stari recept, posle se~ewa sir se bari u surutki. Na pitawe koliko }e ostati tako da se bari sir, odgovara: „Nekih sat, sat i po i posle toga se usoli.” U ku}i nikad nemaju sira na lageru jer se sve proda unapred. Zbog posebne strukture ovaj sir moè da se griluje i zbog toga je nezaobilazan u dobrom predjelu. Vest da je miro~ki sir jedini iz Srbije na svetskoj gastronomskoj listi, u~vrstio je Qubinku u nastojawu da sto~arstvo bude porodi~ni posao. Imaju dvadeset jedno grlo, a obra|uju oko 50 hektara. „Ja sam presre}na zbog toga jer biti 44. na svetu nije mala stvar, jako sam ponosna na svoj rad i rad svih èna na Miro~u, koje su odràle taj tradicionalni sir koji se i dan-danas pravi, koji smo nasledili od na{ih predaka”, kaè Qubinka Pavlovi} sa Miro~a. Mla|i sin Jovan studira sto~arstvo i plan je da se posle fakulteta vrati na Miro~. „Stariji sin zavr{io je fakultet, mla|i jo{ nije, obojicu sam {kolovala od ovoga. Ina~e lepo moè da se ìvi, ali iziskuje puno rada, puno truda, puno ulagawa”, navodi Qubinka. Uz subvencije dràve planira da pro{iri proizvodwu jer Miro~ je, kaè, najlep{e mesto za ìvot. Miro~ planina opevana je u pesmama o vili Ravijojli i Kraqevi}u Marku. Qudi se oduvek na ovim nepreglednim pa{wacima bave sto~arstvom.

Najstarija èna u Srbiji, koja to moè da dokaè i li~nim dokumentima, jeste Milka Baukovi} iz Beograda. Ova „oku~anska {e{irxijka”, kako je zemqaci zovu, ro|ena je 5. februara 1915. godine, usred Prvog svetskog rata, u mestu Papi-} i, kod Siska, u tada{woj Austrougarskoj. Gospo|a Milka je, prema evidenciji internacionalne organizacije Me|unarodna istraìva~ka grupa, kao i prema portalu “Gerontology Wiki”, ne samo najstarija èna u na{oj zemqi, ve} i generalno najstarija osoba u Srbiji. Ro|ena je u porodici Ercegovac. Otac joj je bio Mile Ercegovac, a majka In|ija. Imala je jednog brata, Branka, koji je bio pet godina mla|i, a preminuo je 27. avgusta 1991. Milka se u osvit Drugog svetskog rata, 1940. godine, udala za Du{ana Baukovi}a, {e{irxiju iz Oku~ana, od kog }e posle naslediti zanat. Ven~ali su se u crkvi u Jasenovcu. Du{an je poginuo posledweg dana Drugog svetskog rata, 8. maja 1945. godine, ali wegov grob nije prona|en. Milka je sa Du{anom imala dvoje dece - sina Neboj{u, ro|enog na Vidovdan ratne 1941. godine, a preminulog od sr~anog udara 21. avgusta 1987., i k}erku Du{anku, udatu Boì}, ro|enu 8. avgusta 1945. Du{anka je ro|ena tri meseca posle smrti oca, kog ne}e imati prilike da upozna. Posle smrti supruga, Milka je nastavila da se bavi {e{irxijskim zanatom sve do penzionisawa, 35 godina kasnije. Godine 1983. udala se ponovo, za Savu Radivojevi}a. Ven~ali su se u Beogradu, gde su se i preselili 1990. godine. Milkin ìvot bio je obeleèn brojnim gubicima i tugom. Osim {to je naxivela oba muà

i sina, Milka je naxivela i wegovog sina, odnosno svog unuka Du{ana, ro|enog u Gradi{ci, 8. jula 1966. Du{an je tragi~no nastradao kao pripadnik Vojske Republike Srpske, 26. juna 1992. godine, a wegova majka Biqana preminula je od nepreàqene tuge, 2001. godine. Milkin drugi suprug Savo Radivojevi} preminuo je u Beogradu, 24. marta 2003. godine, u 90. godini ìvota. Uprkos svim tim tragedijama, Milka je ostala vitalna, slave}i ìvot i pamte}i mrtve. U februaru 2015. godine „upisala se” na listu stogodi{waka, a pro{log leta, u julu, posle smrti stodesetogodi{wakiwe Tamare Krutikov, potomka belogardejaca koji su prebegli posle Oktobarske revolucije u Srbiju, Milka postaje najstarija Beogra|anka i zvani~no najstarija osoba u Srbiji. Uprkos godinama, ona i daqe ide bez nao~ara, redovno koristi svoje bira~ko pravo i ìvi sa k}erkom Du{ankom. Kako je potvrdila medijima pro{le godine, nikada u ìvotu nije propustila nijedne izbore.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla. Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije. Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:

secretary@ascconline.com.au

24 ^etvrtak 4. januar 2024.

FEQTON

MILUNKA SAVI]: VITEZ KARA\OR\EVE ZVEZDE I LEGIJE ÂSTI (14) u Pri~a o èni ratnom heroju pred kojom su bili postrojeni pukovi i u slavu wenog imena podizane su zastave u Kako je Milunka Savi} odlu~ila da se prijavi kao dobrovoqac u Prvom balkanskom ratu kao mu{karac pod imenom Milutin u Na koji na~in su weni saborci otkrili da je hrabri bomba{ Milutin zapravo èna u Kako je postala borac ~uvenog Gvozdenog puka i u~estvovala u odbrani Beograda u Velikom ratu u Na Solunskom frontu je dobila ~in pe{adijskog narednika i postavqena za komandira juri{nog voda u Jedina je èna u svetu koja je odlikovana najvi{im francuskim ordenom - Ratnim krstom sa zlatnom palmom i dvostruki je nosilac Legije ~asti u Za{to je po okon~awu rata wen ìvot zapo~eo novom golgotom, teòm od one koju je pro{la kao ratni dobrovoqac

1494. - [tamparija u Cetiwu {tampala je prvu kwigu na srpskom jeziku - „Oktoih prvoglasnik” \ur|a Crnojevi}a i {tampara Makarija, jednu od najvi{e kori{}enih bogoslu`nih kwiga u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Preuzeto iz NOVOSTI - Autori: Vidoje Golubovi}, Predrag Pavlovi}, Novica Ne{i}

@ENA RATNIK POSTAJE DOBAR ZEMQORADNIK:

Spomen - plo~a, na ku}i Milunke Savi} u Stepanovi}evu je naàlost skinuta Drugi topli~ki gvozdeni puk „Kwaz Mihailo”, nakon zavr{etka rata po èqi kraqa Petra I Kara|or|evi}a stacioniran je u Beogradu i progla{en gardijskim, {to je bila velika po~ast za pripadnike tog elitnog sastava srpske vojske. Kasnije, 1920. godine, kada je i formalno ustrojena Garda, pripadnici Topli~kog puka su demobilisani. Iako je u puku aùrno vo|ena arhiva, ipak se nije moglo ta~no utvrditi kog datuma je 1914. godine Milunka Savi} stupila u redove ove jedinice i kada je 1919. godine demobilisana. Nakon prepiski sa Ministarstvom vojske i mornarice Milunki je potvr|eno da je svoje u~e{}e u ratu u sastavu Topli~kog puka zapo~ela u septembru 1914. godine, ali vreme demobilizacije je ostalo nepoznato, pa joj je naloèno da datum dokazuje svedo~ewem svojih ratnih drugova. Milunka je u izjavi, uz potvrdu dva svedoka, dokazala da je demobilisana 19. avgusta 1920. godine, ali je ostalo nejasno za{to joj ta godina nije priznata u penzijski sta`. Nakon zvani~nog izlaska iz vojske, Milunka se vratila u svoju Koprivnicu, ali ne da tamo i zasnuje novi ìvot. Iako bez odgovaraju}eg {kolskog obrazovawa, ali sa dragocenim ìvotnim iskustvom ona }e se vratiti u Beograd gde }e uz dosta muka i truda voditi novu borbu za ìvot dostojan ratnika sa visokim odli~jima. Prvo radno mesto bilo joj je u Op{toj dràvnoj bolnici u Beogradu, gde je radila kao spoqna bolni~arka od 1. februara 1921. do 1. avgusta 1922. godine. Na letovawu u Dubrovniku, 1922. godine, upoznaje Veqka Gligorovi}a iz Sarajeva sa kim sklapa brak i zapo~iwe zajedni~ki ìvot. Da bi bila pored svog izabranika daje otkaz u Dràvnoj bolnici i odlazi u Sarajevo gde se zapo{qava u Zavodu za izradu vojne ode}e kao pregleda~ica i uspe{no radi od 6. novembra 1922. do 16. aprila 1924. godine. Iako je u Zavodu u Sarajevu bila uspe{na nekvalifikovana radnica Milunka daje otkaz i sa muèm se vra}a u Beograd. Po dolasku u glavni grad ra|a im

UKINUTA ELEKTRIKA Prede vunu Milunka Savi}, narednik srpske vojske sa odli~jima Kara|or|eve zvezde, francuske Legije ~asti, Albanske spomenice, u Skadarskoj ulici 33, usred Beograda. U kuhiwi jo{ gori gasna lampa jer su joj elektriku ukinuli. Va`niji je hleb od svetlosti i Milunka je ponovo morala da je `rtvuje.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

4.januar

1785. - Ro|en je nema~ki pisac Jakob Grim, osniva~ savremene germanistike. S bratom Vilhelmom sakupio je i objavio ~uvene pri~e i bajke za decu. Zapo~eo je rad na velikom „Nema~kom re~niku” (1852). Prevodio je srpske narodne pesme koje je sakupio Vuk Stefanovi} Karaxi}. 1842. - U dvorani Teatra na \umruku vojni kapelmajstor Josif [lezinger, kapelnik kneza Milo{a Obrenovi}a, priredio je prvi javni muzi~ki koncert u Beogradu. 1932. - Vlada Indije proglasila je ilegalnim Indijski nacionalni kongres i uhapsila vo|u Mahatmu Gandija, {to je izazvalo talas {trajkova u zemqi. 1944. - Savezni~ke snage su u Drugom svetskom ratu po~ele napad na nema~ke polo`aje na Monte Kasinu, du` najvi{eg dela Apeninskog poluostrva. U `estokim borbama je razoren gradi} Kasino i najstariji benediktinski manastir, koji je 529. podigao osniva~ tog reda Sveti Benedikt od Nursije. 1951. - Severnokorejske i kineske trupe su u Korejskom ratu zauzele Seul.

Ku}a koju je Milanka sazidala u Stepanovi}evu se k}erkica Milena. Dve godine kasnije 1926. Milunka vi{e ne ìvi sa suprugom Veqkom koji je u Beogradu dobio posao u po{ti, ali zapostavio porodicu i kasnije preminuo. Sve do novembra 1927. godine Milunka ìvi kao samohrana majka sa k}erkicom Milenom u Stepanovi}evu u Ba~koj, gde je na osnovu „Dobrovoqa~kog uverewa” koje joj je izdalo Ministarstvo vojske i mornarice dodeqena „dobrovoqa~kom kompetencijom” povr{ina od pet hektara (osam katastarskih jutara i 1.100 kvadratnih hvati obradive zemqe i potku}nicom od 800 kvadratnih hvati) na novo-osnovanoj dobrovoqa~koj koloniji Marijin majur, kasnije nazvanoj Stepanovi}evo. Tamo je, uz pomo} svojih ratnih drugova, tako|e srpskih dobrovoqaca, izgradila vrlo lepu ku}u, koju je nedugo zatim prepustila sestri Slavki i preselila se u Beograd. „Stepanovi}evo dobrovoqa~ko naseqe u op{tini Novi Sad, imalo je tu ~ast da je, me|u 226 ratnih dobrovoqaca, boraca sa Solunskog fronta, ìvela nekoliko godina Milunka Savi}, narednik srpske vojske sa najve}im srpskim i savezni~kim odlikovawima za ratne zasluge. Malo je onih koji danas znaju (~ak i u Stepanovi}evu) da je Milunka Savi} (heroj Prvog svetskog rata kojoj se divila i Evropa) jedno vreme ìvela u Stepanovi}evu, uz svoje saborce, obra|uju}i skromno par~e zemqe mukotrpno kao i oni, dobijeno za ratne zasluge. Ona je bila ne samo èna-ratnik ve} i èna-zemqoradnik, pri ~emu je zbog oskudice, umesto kowske imala zapregu od dve krave, a pisac ovih radova je pamti i danas u takvom izdawu kako je u siroma{tvu ìvela dostojanstveno, nekoliko godina posle Drugog svetskog rata, dok je bila u ovom selu. S wom je tada bila jo{ jedna èna, wena najmla|a sestra Slavka (imala je dva sina - Requ i Toplicu koji su bili |aci stepanova~ke

osnovne {kole, tada ~etvorogodi{we), a u ku}i pored wihove ìvela je Milunkina po}erka Zorka. Po dolasku iz Stepanovi}eva kod Novog Sada, Milunka Savi} nastanila se u Beogradu gde je ìvela sa svojom }erkom Milenom i dve usvojene devoj~ice. Prelistavaju}i stare komplete „Politike”, novinar Kosta Dimitrijevi} otkrio je do tada malo poznat podatak o ìvotu Milunke Savi} u Beogradu. „Milunka Savi} najslavnija èna - srpski borac u balkanskim i Prvom svetskom ratu sa porodicom stanovala je u Skadarskoj ulici br 33, do ~uvene kafane ’Tri {e{ira’. @ivela je sa svoje ~etiri }erke izdràvaju}i ih od malih dràvnih prihoda i zarade od prawa stotine prozora i stepenica u jednom velikom beogradskom nadle{tvu, a u slobodnim ~asovima, to je bilo samo no}u, dràla je preslicu i prela vunu da deci isplete ~arape. U svojim povremenim ispovestima Milunka se prise}ala tog vremen: - Dolaze Francuzi u Beograd, dolaze moji ratni drugovi, generali, oficiri, vojnici, pa kaù: Zar za Milunku nije ni{ta moglo boqe da se na|e, zar èna-junak jo{ da se bori, i to za hleb? - Nekada, za vreme ratova, bila sam zdrava i jaka kao kurjak. Vojvoda Putnik mislio je da sam krenula za nekim momkom u rat. Me|utim, docnije su svi videli da se ne radi ni o kakvom momku nego da me je jedino patriotizam na to odlu~io. Umesto da joj je omogu}eno da ode u odmarali{te za oporavak, Milunka je posle oslobo|ewa morala da misli na zaradu. Petnaest godina je radila najteè i najprqavije poslove. l U slede}em broju: @ivotni put od heroine do sprema~ice u banci

1958. - Sovjetski „Sputwik I”, prvi ve{ta~ki satelit lansiran u oktobru 1957, raspao se i pao na Zemqu. 1960. - U saobra}ajnoj nesre}i je poginuo francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za kwièvnost 1957. Wegov kwièvni opus, u kojem su najpoznatiji romani „Stranac” i „Kuga” i eseji „”Mit o Sizifu” i „Pobuweni ~ovek”, zasnovan je na ideji o apsurdnosti qudske sudbine. 1967. - Poginuo je engleski voza~ brzih automobila i ~amaca Donald Malkolm Kempbel. Svetski rekord u vo`wi automobilom od 648,7 kilometara na ~as postavio je 1964. Poginuo je voze}i ~amac s mlaznim motorom „Plava ptica” na jezeru Koniston. 1993. - Bosanski Srbi i Muslimani odbili su na konferenciji u @enevi Vens-Ovenov mirovni plan za Bosnu. Pregovori su supendovani, a rat u Bosni nastavqen je jo{ ve}om èstinom. 1995. - Doma}a i svetska javnost o{tro je protestovala zbog preuzimawa lista „Borba” od strane dràve i pritiska vlasti na ostale nezavisne medije. Taj nezavisni beogradski dnevnik privatizovan je po~etkom 90-ih u vreme reformske vlade Ante Markovi}a u biv{oj SFR Jugoslaviji. 2010. - U Dubaiju otvorena Burx Kalifa, najvi{a zgrada na svetu (828 metara). 2021. - Fijat Krajsler objavila je spajawe sa francuskim Peòom, ~ime je stvorena ~etvrta automobilska kompanija na svetu pod imenom Stelantis.

RIZNICA

^etvrtak 4. januar 2024. 25

VASA ^UBRILOVI], POSLEDWI U^ESNIK ATENTATA U SARAJEVU

Izdrào je te{ku robiju, bio u logoru, pa postao ministar Atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914. godine ~esto se poistove}uje samo sa Gavrilom Principom, ~ovekom koji je tog sudbonosnog dana pucao. Ipak, ovaj tada maloletni mladi} u svom naumu nije bio sam! Jedan od wegovih saboraca poìveo je do 90-ih godina! 28. juna 1914. dogodio se atentat koji je zauvek promenio lice Evrope – pripadnik Mlade Bosne, Gavrilo Princip u Sarajevu je ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda i wegovu suprugu Sofiju. Mesec dana kasnije po~eo je najve}i vojni sukob koji je istorija do tada videla posle koga svet vi{e nije bio isti. Atentat na nadvojvodu ~esto se poistove}uje samo sa Gavrilom Principom, ~ovekom koji je tog sudbonosnog dana pucao. Ipak, ovaj, tada maloletni mladi}, u svom naumu nije bio sam! U samom atentatu u~estvovalo je sedam osoba. Oni su bili raspore|eni po mar{ruti od poqa, gde su se odràvali manevri, do Gradske ve}nice u Sarajevu. Nakon atentata, Gavrilo Princip i ostali atentatori, kao i brojne osobe koje je Austro-

ugarska policija identifikovala kao saradnike, bili su uhap{eni i osu|eni u momentu kada je oru`je ve} uveliko zveckalo Evropom, a svet hrlio u sukob nezapam}enih razmera. Petorici zaverenika izre~ena je smrtna

kazna, dok su trojica (ukqu~uju}i i Gavrila Principa) s obzirom na to da su po Austrougarskom zakonu bili maloletni, dobili maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora. Sudbina jednog od wih naro~ito je interesantna!

OD ATENTATORA DO MINISTRA Vasu ^ubrilovi}u u Sarajevu je su|eno zajedno sa bra}om Veqkom i Brankom. U~iteq Veqko ^ubrilovi} osu|en je na smrt. Vasa je mladost spasla smrtne kazne. On je 1914. imao samo 17 godina i

osu|en je na 16 godina najstroèg zatvora. Kaznu je izdràvao u Sarajevu. Posle Prvog svetskog rata i raspada Austrougarske monarhije, krajem 1918. ûbrilovi} je oslobo|en. Naknadno je zavr{io gimnaziju, a zatim i Filozofski fakultet i postao profesor istorije. Doktorirao je 1929. godine istoriju na Beogradskom univerzitetu, na temu “Bosanski ustanak od 1875—1878”. Godine 1939. je primqen za vanrednog profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U~esnik u stvarawu istorije, ûbrilovi} je zavr{io kao wen hroni~ar. Za vreme Drugog svetskog rata, Vaso je ponovo uhap{en. [irio je antinema~ku propagandu i odbio da prihvati mesto na Beogradskom univerzitetu za vreme okupacije. Bio je u logoru na Bawici sve do kraja 1943. godine kada je pu{ten. Posle rata, Vaso ûbrilovi} posvetio se politi~koj karijeri. Bio je ministar poqoprivrede, kasnije i {umarstva i redovan ~lan SANU. Bio je dobitnik Oktobarske i Sedmojulske nagrade, kao i nosilac ordena jugoslovenske zvezde sa lentom. Doìveo je duboku starost – umro je u Beogradu 1990. kao posledwi ìvi u~esnik sarajevskog atentata.

PISMO UNUKU IZ SRBIJE:

Dirqive re~i crnogorskog kraqa dan pred po~etak Velikog rata Kraqevina Crna Gora je odmah na po~etku Prvog svetskog rata stala uz Srbiju. Ipak, prepiska koju su kraq Nikola Petrovi} i prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi} vodili samo dan pred po~etak onoga {to }e prerasti u najve}i svetski sukob do tada, otkriva jo{ ne{to. Kraq Crne Gore Nikola I Petrovi} pozvao je 25.jula/6. avgusta 1914. godine svoje sunarodnike u rat protiv Austrougarske. Bio je to po~etak stradawa i razarawa kakvo svet do tada nije video, a u kome su crnogorski i srpski narod stajali rame uz rame. Ovom potezu prethodila je duga prepisaka kraqa Nikole i srpskog prestolonaslednika Aleksandra Kara|or|evi}a. Iz we se vidi da su, osim ozbiqnosti trenutka, oba dr`avnika svesna te{kih vremena koja predstoje, ali i ~iwenice da je u~iweno sve da se rat izbegne. Petrovi}i i Kara|or|evi}i su ina~e u bliskim rodbinskim vezama. Najstarija }erka kraqa Nikole, knegiwa Zorka bila je supruga kraqa Petra i majka prestolonaslednika Aleksandra. Zbog toga se i srpski princ crnogorskom vladaru obra}a sa “dragi deda”, a ovaj se tako i potpisuje u telegramu odgovora. Ovo je wihova prepiska samo dan uo~i izbijawa Prvog svetskog rata: Wegovom veli~anstvu kraqu Crne Gore – Cetiwe 14/27. VII 1914. (telegram) Poku{ali smo sve mogu}e ne bi li mogli u{tediti srpskom narodu nove

a tako isto i javno mnewe civilizovane Evrope. [aqem pozdrav mojem mudrom i dragom dedi i hrabroj crnogorskoj vojsci.” — Aleksandar Kraq Nikola Petrovi} – Cetiwe Wegovom kraq. viso~anstvu nasqedniku Aleksandru – Beograd 14/27. VII 1914. (telegram)

`rtve i terete, ali nismo uspeli, jer je Austro-Ugarska traìla da prinesemo na `rtvu dragu nezavisnost. Bog je vaqda tako hteo da srpski narod jo{ jednom stavi svoj ìvot u odbranu celoga Srpstva. Uveren sam da moj dragi deda jo{ ja~e moè da ceni koliko je bio neopravdan zahtev Austro-Ugarske, koji je smi{qen bio da zada smrtan udar sjajnoj budu}-

nosti srpskog naroda. Ispuwen sam velikom rado{}u kad sam saznao, i ako u to nisam ni sumwao, da se Crna Gora solidarisala sa Srbijom u odbrani srpskoga naroda. Naredbu za mobilizaciju dela srpske vojske izdao sam. Svemogu}i Bog i pomo} carske i mo}ne Rusije bi}e na strani srpske pravde,

Ponos srpskog plemena nije dopustio da se ide daqe u popu{tawu. Slatke su `rtve koje se podnose za pravdu i nezavisnost narodnu. U ime Bo`je, a uz pomo} na{e vjekovne za{titnice mo}ne Rusije i simpatije civilizovanih naroda, na{ }e Srpski Narod i iz ovoga velikog nametnutog mu isku{ewa pobedni~ki iza}i i obezbediti svoju sjajnu budu}nost. Moji Crnogorci ve} su spremni na granici, da ginu u odbrani na{e nezavisnosti. @ivio, moj mili unu~e, na radost tvojega dragoga oca i moju! @ivjela hrabra srpska vojska! @ivjelo na{e milo Srpstvo!” — Tvoj |ed Nikola U ovom ratu, herojske podvige crnogorska vojska je pokazala {tite}i povla~ewe srpske vojske kroz Albaniju, ali je na kraju i sama kapitulirala 1916, a kraq Nikola je napustio zemqu. Oslobo|ena je tek posle proboja Solunskog fronta u talasu u kome je oslobo|ena i Srbija 1918. godine.

26 ^etvrtak 4. januar 2024.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

KO NEMA U VUGLA, IMA U GUGLA

[ta je qude na internetu najvi{e interesovalo pro{le godine Ukoliko ste na „Guglu“ proteklih meseci poku{ali da saznate vi{e o ratu izme|u Izraela i Hamasa niste bili jedini – to je bila najpretraìvanija vest pro{le godine. Qudi su se tako|e interesovali za imploziju podmornice „Titan“, kao i zemqotres koji je pogodio Tursku i Siriju. Sa druge strane, na Vikipediji su se qudi ubedqivo najvi{e informisali o ChatGPT, ali i o Openhajmeru, Tajlor Svift i Ilonu Masku. U svom godi{wem izve{taju o pretraìvawu interneta, Gugl je otkrio da je qude u 2023. godini najvi{e zanimala situacija u Gazi, od napada Hamasa 7. oktobra pa do vojne akcije Izraela. Veliko interesovawe ove godine izazvala su filmovi – ~ak sedam se nalazi na listi 25 naj~itanijih ~lanaka na Vikipediji. Biografski blokbaster Kristofera Nolana o ocu atomske bombe na{ao se na sedmom mestu, ali je probudio zanimawe qudi za ìvot i delo fizi~ara Roberta Openhajmera, a ~lanak o wemu je peti na listi. Imaju}i u vidu da se tokom leta mnogo pri~alo o Barbenajmeru, film o najpopularnijoj lutki na svetu na{ao se na 13. mestu. Tu su i dugoo~ekivani nastavak Avatara (20. mesto), tre}i deo ûvara galaksije (23. mesto) i TV serija The Last of Us. Spektakularnim uspehom svetske turneje, Tejlor Svift nije samo dominirala na muzi~koj sceni ve} i pretragama poznatih li~nosti na Vikipediji – 12. mesto sa 19,4 miliona pregleda. Posle we, najve}e interesovawe izazvali su Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo, kao i ve} pomenuti Endru Tejt.

Ovo je posledwa fotografija britanske kraqice Elizabete Posledwu fotografiju pokojne Engleske kraqice Elizabete Druge snimila je u prostoriji za prijem u {kotskoj letwoj rezidenciji kraqevske porodice - zamku Balmoral, Xejn Barlou. Fotografija je snimqena dva dana pre smrti najdugove~nijeg monarha u britanskoj istoriji.

Xejn Barlou podelila je svoja se}awa na taj dan. Ona se prisetila da je kraqica izgledala „veoma sre}no” i da je bila „veoma nasmejana” uprkos lo{em zdravqu. Na slici je prikazana kraqica koja stoji ispred kamina i drì {tap. Nosila je tartan sukwu sa ko{uqom i xemperom, i naravno svoju kultnu lakiranu torbicu. Iako su weni spori pokreti i ruke u modricama bili zabriwavaju}i, ogroman osmeh na wenom licu govorio je druga~ije. „Fotografija uop{te nije bila izreìrana, to je bio samo lep prirodni trenutak kada je ona podigla pogled i nasme{ila se”, rekla je Barlou. Istorijska fotografija je pomogla da se svet uveri da je posledwi dan kraqice na du`nosti bio sre}an, proveden u dobrom dru{tvu na wenom omiqenom mestu - dvorcu Balmoral. Kraqica Elizabeta Druga umrla je uve~e 8. septembra 2022. okruèna porodicom. Imala je 96 godina i bila je najdugove~niji monarh u istoriji Velike Britanije.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Ovnovi }e napokon imati priliku da se dobro odmore i da aktivno radi za sebe i svoje interese. Na finansijskom planu ne}e biti iznena|ewa, a u romanti~noj sferi ne}e biti promena. Mogu}e je da }ete preispitati odnose sa postoje}im partnerima i voditi iskrene razgovore. Zdravqe bi se moglo pogor{ati po~etkom nedeqe zbog netipi~ne pasivnosti i odmerenog ritma `ivota.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) U drugoj polovini nedeqe Vage }e do`iveti izvesnu neprijatnost. Ima}ete potrebu da se glasno izjasnite, a ne}ete imati prilike da to i u~inite. Oni koji imaju priliku da se bave sportom i fizi~kim radom }e obezbediti dobro zdravqe. Samcima biti zanimqiva igra flertovawa. Vage u vezama }e biti prinu|ene da preuzmu dodatne brige o svojim partnerima.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) Predstavnicima ovog znaka, nedeqa }e doneti putovawa, sastanke i nova iskustva. Romanti~na sfera }e biti stabilna, a mnogi }e imati tendenciju da provode skoro sve vreme sa svojim partnerima ili obo`avaocima. [to se ti~e finansija, neophodno je da ih pratite tokom cele nedeqe, a posebno se savetuje izbegavawe neracionalnog tro{ewa. Mogu}e su prehlade.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) Predstavnici ovog znaka }e provesti nedequ na putovawima, u susretima sa ro|acima, prijateqima, a tako|e i u kreativnim aktivnostima. Mnogi }e dobiti ponudu za novu vrstu aktivnosti koja }e biti povezana sa tim da ostvarite svoje skrivene sposobnosti. Finansije }e biti stabilne. Na qubavnom planu, [korpije }e dati prednost fizi~kom izgledu i strasti.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Blizanci }e biti posebno raspoloèni za mirnu nedequ, ali to naàlost ne}e biti slu~aj. Mnogi }e poku{ati da ostvare sve ono {to su ranije odlagali, a to moè dovesti do sagorevawa. Finansijska situacija }e se donekle pogor{ati u drugoj polovini nedeqe, a ni zdravqe ne}e biti u najboqem stawu. Na romanti~nom planu }e ovo biti uzbudqiva nedeqa samo za one koji su sami.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Ova nedeqa }e biti veoma aktivna za Strel~eve. To }e biti uglavnom zbog pove}ane komunikativnosti predstavnika znaka koji }e se na}i u centru pa`we iako to ne `ele. Me|utim, mnogima }e ova popularnost pomo}i da unov~e svoju aktivnosti na dru{tvenim mre`ama. Na romanti~nom planu }e sve i}i dobro za one koji imaju pozitivan stav prema novim poznanstvima.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) Predstavnici ovog znaka }e najradije provesti ove dane u prirodi, van grada, daleko od metropole i buke. Nedequ }e provesti u okruèwu najbliìh, a odmeren ritam ìvota i prirodno okruèwe poboq{a}e blagostawe predstavnika znaka koji imaju hroni~ne zdravstvene probleme. Finansije }e biti stabilne, omogu}avaju}i vam da tro{ite novac na sebe i svoje najmilije.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Jar~evi }e se posvetiti sastancima sa prijateqima i sa onima sa kojima dugo niste imali prilike da komunicirate. Me|utim, to }e vam oduzeti skoro sve slobodno vreme. Tokom druge polovine nedeqe, mnogi }e biti prinu|eni da obrate pa`wu na profesionalna pitawa, a to je ~esto vezano za predstoje}e promene na poslu. Finansije }e biti stabilne i predvidqive.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) Lavovima }e biti pomalo dosadno po~etkom nedeqe. To }e se dogoditi zbog nedostatka pa`we od voqene osobe. Me|utim, kako nedeqa bude odmicala, `ivot ovog znaka }e postati aktivniji. Ali javi}e se neke drage osobe iz pro{losti. Onim predstavnicima znaka koji su u potrazi za srodnom du{om, ovo bi mogla biti nedeqa kada }e upoznati srodnu du{u. Zdravqe }e biti dobro.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Malo je verovatno da }e predstavnici ovog znaka mo}i da provedu opu{taju}u nedequ jer }e biti pozvani na neplanirani doga|aj kojima je neophodno da prisustvuju. Neki od ovih doga|aja }e biti vezani za profesionalni plan, a neki za hobije. Tako|e, mogu}i su neplanirani sastanci koji }e oduzeti mnogo truda. Na romanti~nom planu }e ovo biti nedeqa za dono{ewe va`nih odluka.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Prvih nekoliko dana u novoj godini, Device }e provesti opu{taju}i se, a nakon par dana }e se posvetiti sopstvenom zdravqu i izgledu. Prilika za spa tretmane }e se javiti onima koji se dugo nisu opu{tali. Qubav ne}e biti prioritet ovim predstavnicima znaka jer }e vi{e vremena provoditi sa prijateqima. Putovawa su ne{to {to ~eka i raduje Device. Finansije }e biti stabilne.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Ribe }e provesti prili~no mirnu nedequ kada }e se ve}ina doga|aja odvijati po planu. Me|utim, neki problemi sa porodicom i ro|acima mogu malo pokvariti raspolo`ewe, ali }e se posle srede emocionalno stawe poboq{ati, a predstavnici znaka }e ponovo mo}i da se opuste. Finansijski sektor }e vam omogu}iti da potro{ite poprili~no velike sume na zabavu.

Kina je na pragu neograni~ene energije Kina gradi vi{e atomskih centrala nego sve druge zemqe. Ipak, ta zemqa ima problem sa gorivom za atomske centrale jer je uranijum u Kini lo{eg kvaliteta. Ali, kada se udruì nauka i kineska brojnost, re{ewe je prona|eno. I to u morskoj vodi. Nau~nici su razvili specijalnu elektrodu za dobijawe uranijuma visoke ~isto}e i kvaliteta iz mora, koje je neiscrpni izvor. Osim toga, proces je tri puta brì nego tradicionalne metode koje podrazumevaju kopawe uranijum u rudnicima. Nau~nici su izra~unali da se u morima nalaze oko ~etiri i po milijarde tona uranijuma. To je hiqadu puta vi{e u odnosu na kopnene zalihe. [to je najva`nije, nova metoda je jednostavna i bezbedna. Uranijum je osnova nuklearne energije. Prvi reaktor napravio je fizi~ar Enriko Fermi 1942. godine u îkagu.

Ruski avion sa 30 putnika gre{kom sleteo na zale|enu reku Avion „antonov-24” sa 30 putnika sleteo je na zale|enu reku u blizini aerodroma na dalekom istoku Rusije u ~etvrtak zbog gre{ke pilota, saop{tilo je tuìla{tvo. An-24 kompanije „Polar erlajns” bezbedno je sleteo na reku Kolima u blizini Zirjanke u regionu Jakutije, saop{tili su tuìoci. „Prema preliminarnim informacijama, uzrok ovog vazduhoplovnog incidenta je bila gre{ka posade aviona“, saop{tilo je tuìla{tvo. Tuìoci su objavili slike letelice na zamrznutoj reci reci, dok je list Izvestija objavio je fotografije putnika tokom iskrcavawa. „Avion An-24 sleteo je van piste Aerodroma Zirjanka. Nije bilo `rtava“, navodi se u saop{tewu „Polar erlajnsa”.

ZDRAVQE

^etvrtak 4. januar 2024. 27

Da li infekcija èluca moè biti povezana sa pove}anim rizikom od Alchajmerove bolesti Nova studija istraìvala je da li klini~ki potvr|ena infekcija helikobakterijom pove}ava rizik od Alchajmerove bolesti kod qudi starijih od 50 godina. Uobi~ajena crevna bakterija ~ije je prisustvo potvr|eno kod dve tre}ine svetske populacije moè biti povezana sa pove}anim rizikom od Alchajmerove bolesti, sugeri{e nova studija istraìva~a sa Univerziteta Mekgil u Kanadi. Infekcija helikobakterijom moè izazvati lo{e varewe, gastritis, ~ir, pa ~ak i rak èluca. Tim istraìva~a sa Univerziteta Mekgil, nakon analize zdravstvenih podataka preko ~etiri miliona qudi u Ujediwenom Kraqevstvu starosti 50 i vi{e godina, u periodu izme|u 1988. i 2019. godine, otkrio je da osobe sa simptomatskom infekcijom ovom bakterijom imaju 11 posto ve}i rizik od razvoja Alchajmerove bolesti. Alchajmerova bolest je naj~e{}i tip demencije. Iako je uzrok vi{estruk, nalazi se zasnivaju na sve ve}em broju dokaza o potencijalnoj ulozi infekcija, posebno onom koju izaziva bakterija H pilori. Istraìva~i su rekli da ova bolest poga|a milione qudi {irom sveta, a o~ekuje se da }e broj naglo porasti kako se demografska slika mewa. „S obzirom na globalno starewe stanovni{tva, o~ekuje se da }e se broj demen-

POSNI RECEPT

POSNA MU]KALICA POTREBNO JE: n 300 g soje u komadi}ima, n 300 g smrznute paprike, n 250 g soka od paradajza, n 500 g crnog luka, n tucana quta paprika, n biber, n uqe, n so.

PRIPREMA: 1. Na tihoj vatri, na uqu pr`iti (oko 20 minuta) sitno seckanu papriku i crni luk. 2. Komadi}e soje obariti u slanoj vodi. Ocediti i spojiti sa paprikom. Dodati sok od paradajza i posoliti po ukusu. 3. Ume{ati ka{i~icu qute tucane paprike, pa pobiberiti. 4. Na ja~oj vatri kuvati oko 10 minuta (me{aju}i) dok se jelo malo ne zgusne.

cije utrostru~iti u narednih 40 godina. Me|utim, ostaje nedostatak efikasnih opcija za le~ewe ove bolesti“, rekao je dr Pol Bra{ard, autor studije i profesor na odeqewu za medicinu na Mekgil univerzitetu. „Nadamo se da }e rezultati ovog istra`ivawa pru`iti uvid u potencijalnu ulogu H pilori u demenciji kako bi smo se boqe informisali o razvoju strategija prevencije, kao {to su individualizo-

vani programi iskorewivawa, i kako bi se smawile infekcije na nivou {to ve}e populacije“, dodao je dr Bra{ard. ULOGA NA^INA ISHRANE U drugoj studiji objavqenoj ranije ovog meseca, istra`iva~i su identifikovali koja vrsta ishrane je efikasna u smawewu rizika od razvoja Alchajmerove bolesti. Studija je objavqena u ~asopisu Journal of Alzheimer’s Disease, Diet’s Role in Modifiing Risk of Alzheimer’s Disease: Histori and Pre-

sent Understanding. Pokazalo se da ishrana zasnovana na biqnim namirnicama, poput mediteranske ishrane i tradicionalne kineske, japanske i indijske kuhiwe, smawuje rizik, posebno u pore|ewu sa zapadwa~kom ishranom, kaè se u studiji. Ultra-prera|ena hrana moè pove}ati rizik od gojaznosti i dijabetesa, koji su i sami faktori rizika za Alchajmerovu bolest, dodaje se u rezultatima istraìvawa.

Venama ne prija preslana hrana Vreme slava i novogodi{wih praznika je period kada se vi{e jede i pije. Kratkoro~ne posledice svi osetimo, me|utim preterivawe mo`e dugoro~no da ugrozi na{e zdravqe, ~ega ~esto nismo svesni, napomiwe prof. dr Tamara Milovanovi}. Statisti~ki podaci govore da u svetu ~ak 25 odsto populacije u ovom trenutku ima neki problem sa jetrom, posebno masnu jetru. Prof. dr Tamara Milovanovi}, sa Klinike za gastroenterohepatologiju UKCS navodi da veliki broj pacijenata umire od preteranog konzumirawa alkohola i hrane. „Mislim da populacija nije dovoqno svesna posledica na zdravqe zloupotrebe alkohola i preterivawa u hrani, a i mislim da ne postoji svesnost kada ne{to {to se zove merak pre|e u zavisnost“, isti~e profesorka. Kratkoro~ne posledice uglavnom svako od nas oseti u nekom trenutku kada previ{e pojede ili previ{e popije. Dugoro~no, bolest po~iwe

kao masna jetra, ali zato {to qudi uglavnom kriju i guraju pod tepih kada osete tegobe zbog zloupotrebe alkohola, lekarima se javqaju sa ve} uznapredovanom bole{}u. Zato su procene da preko tri miliona qudi godi{we umire zbog posledica zloupotrebe alkohola, a oko ~etvrtine pacijenata s cirozom jetre ima je upravo zbog zloupotrebe alkohola.

ZNACI UPOZOREWA DA JE JETRA UGRO@ENA Bolesti jetre ~esto napreduju tiho i potajno, a pacijenti nemaju izraène tegobe, napomiwe go{}a Jutarweg dnevnika. „To moè biti malaksalost, mu~nina, nelagodnost u stomaku, zato je va`no redovno kontrolisati nalaze jetre i raditi ultrazvuk, kako bi se na vreme reagovalo i spre~ilo daqe napredovawe bolesti jetre“, isti~e doktorka Milovanovi}. Kada su u pitawu bolesti jetre uzrokovane zloupotrebom alkohola, pacijenti naj~e{}e dolaze sa uznapredovalom bole{}u i te{kim komplikacijama kao {to su krvarewe, ùtica, pojava te~nosti u trbuhu. „Preìvqavawe je ~esto ugroèno u tim slu~ajevima. Kad pacijenti budu sme{teni u bolnicu, rizik od smrtnog ishoda je deset puta ve}i nego kod pacijenata koji se le~e zbog stabilne bolesti jetre“, nagla{ava prof. dr Tamara Milovanovi}.

LE^EWE BIQEM

Da li je sok od pomoranxe zaista zdrav? Sokove naj~e{}e kupujemo u prodavnicama, a kad nam se prohte, sami cedimo pomoranxe i pijemo doma}u verziju. Ali postavqa se pitawe koliko je sok od pomoranxe zapravo zdrav. Na ovo pitawe odgovorila je dijeteti~arka Megi Mihal~ik, koja tvrdi da to zavisi od toga {ta se nalazi u soku od pomoranxe. „Sok od pomoranxe moè biti deo zdrave ishrane jer je prepun vitamina C, kalijuma i drugih esencijalnih hranqivih materija. Me|utim, neke vrste soka od pomoranxe mogu sadràti dodatak {e}era i mawe hranqivih materija od sveè ce|enih ili 100 odsto prirodnih sokova“.

On dodaje da je va`no da budemo svesni koliko {e}era i drugih sastojaka ima u pi}ima koje konzumiramo. „Sok od pomoranxe moè biti zdrav dodatak dobro izbalansiranoj ishrani, ali nisu svi sokovi od pomoranxe isti“, kaè Mihal~ik, a dijeteti~arka Erika Ingraham se slaè sa wom. Ona obja{wava da je „sok od pomoranxe bogat izvor vitamina C, za koji je poznato da blagotvorno deluje na imuni sistem“, i dodaje da je sok od pomoranxe bogat kalijumom koji je vaàn za zdravqe srca i funkciju mi{i}a. Redovna konzumacija soka od pomoranxe, sve dok je bez dodatog {e}era, moè pozitivno

uticati na na{ organizam. „Sok od pomoranxe je bogat izvor vitamina C, koji pomaè u podr{ci imunolo{kom sistemu. Konkretno, vitamin C je ukqu~en u rast i popravku tkiva, {to moè pomo}i u oporavku od bolesti i povreda“, obja{wava Ingraham. Ako pijemo sok od pomoranxe oboga}en vitaminom D, Ingraham dodaje da dodatno ja~a imuni sistem. Vitamin D pomaè imunim }elijama da se odbrani od bakterija i virusa. Dijeteti~ari isti~u da ne treba preterivati sa porcijama soka, jer ~ak i {e}er koji dolazi iz vo}a moè negativno da uti~e na organizam ako se konzumira u velikim koli~inama.

28 ^etvrtak 4. januar 2024.

ENIGMATIKA

UKR[TENICA

SRPSKA BRBQI- OPTI^KI TV-VODI- PRIJATEQ JASIKOVA VICA, TEQKA NA (FR.) [UMA TOROKU[A, INSTRUMENT SLICI ALAPA^A

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

VA[AR

NOSA^I

KOWSKI GLAS, RZAJ GRAD U BELGIJI PRO@DRQIVAC

PRVI VOKAL

SVODNIK, PODVODA^ INICIJALI FUDBALERA STANKOVI]A DESETICE

IME GLUMCA PA]INA PISAC MLA\E GENERACIJE VLADISLAV

PLANINA U CRNOJ GORI

SIMBOL AZUTA

PODSMEH, PORUGA GRAD U [PANIJI

ZA[TITNI BEDEMI PRILI^NO LAKO PROKLETI, PROKLIWATI

STARE[INA SELA UGWETA^ PROSVE]EN ^OVEK (LAT.)

SIMBOL KISEONIKA

NADAWA LAMPA, FEWER (LAT.)

EPISKOPSKI NAMESNIK

REKA U AUSTRIJI SAVEZNA DR@AVA SAD

SKRIVENA DELATNOST

Sr Gl pski as

VODORAVNO: 1. @ena osposobqena za negu lica i tela, 2. So oleinske kiseline - Bezvazdu{ni prostor, 3. Vatikanski ambasador - Prefiks koji ozna~ava poqoprivredu, 4. Inicijali starijeg peva~a Petrovi}a - Vrsta gro`|a - Broj (skr.), 5. Valuta Irana - Salamura, pac, 6. Prijemnici elektronskih signala - Seoske stare{ine (tur.), 7. Sve~ana igranka - Eskimska bluza - Oznaka za zapad, 8. Prvi vokal - Ma~ ({pan.) - Prosjak iz „Odiseje, 9. Mitsko bi}e, polu~ovek a polujarac - Stalak, 10. Narodno `ensko ime - Pe{~ani nanos u pustiwi, 11. Drugo i 25. slovo azbuke - Udaja - Item (skr.), 12. Bar malo, i{ta, ikoliko - Nameriti, odlu~iti, re{iti, 13. Vulkanski krateri - Ameri~ki glumac Brus, 14. Zateturati se, zakoprcati se, zaplesti se.

BIQKA KRASUQAK ZAPAQEWE (MED.)

SUSEDNA SLOVA ]IRILICE ZLOSTAVQA^ FRANC. PISAC @AN

OZNAKA ZA RAZRED KRATAK KOWSKI KAS OBRA\IVATI DRVO, DEQATI AMER. GLUMAC, XONI

USPRAVNO: 1. Najve}i guda~ki instrument - Raniji srpski izdava~, 2. Razbijena stvar - Uzan kr~ag sa dve dr{ke, 3. Pravac u budizmu - Snaàn i razvijen ~ovek - Putawa lopte u visokom luku, 4. Te{ki ~eki}i - Kontura, obris, 5. Eti~ar - Komanda u vojsci - Auto oznaka Litvanije, 6. Oznaka za tonu - Mesto kod [ida - Morski puì}, ogrc, 7. Narodno mu{ko ime - Od ovog ~asa - Oznaka za gram, 8. Auto oznaka â~ka - Planina u Turskoj - Parazitski insekt, 9. Ukrasno drvo, bagrem - Nudist, naturist, 10. Podsmeh, poruga - Ukrasi - Rastavni veznik, 11. Brav~e za Bajram (tur.) - Zapaqewe sluzokoè nosa, 12. Isplatiti se u odnosu na uloèni kapital.

@MARAC ONOMATOPEJA LAVE@A

REKA U SIBIRU

GORWI DEO DVORANE

EGOCENTRICI

OBNAVQAWA U^ESNIK NA IZLO@BI

NAZIV

STATUA, SKULPTURA

ORU\A ZA ROMAN ORAWE, STEVANA PLUGOVI SREMCA

@IVOTIWSKO LEGLO SIMBOL KALIJUMA

TAPKAJU]I PORAVNAVATI

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: SAJAM, AMALI, WISAK, A, IPR, MAKRO, AL, DS, RADAK, IME, OBNOVE, NASIPI, RUG, KNEZ, OLAKO, O, TLA^ILAC, VIKAR, NADE, ILEGALA, IN, ]U, AMARANT, MU^ITEQ, R, KIP, TESATI, ANADIR, SRS, SALE, NAKOT, UTAPKAVATI RE[EWE SUDOKU 2: 916 845 327 - 254 317 689 - 837 269 145 - 362 594 718 - 491 728 563 578 136 492 - 643 952 871 725 681 934 - 189 473 256 RE[EWE SUDOKU 1: 381 276 945 - 794 135 268 - 256 849 317 - 913 564 872 - 872 913 456 465 728 193 - 647 381 529 139 652 784 - 528 497 631

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: KOZMETI^ARKA, OLEAT, VAKUUM, NUNCIJE, AGRO, TP, OKATAC, BR, RIAL, MARINAT, ANTENE, AJANI, BAL, ANORAK, Z, A, ESPADA, IRO, SATIR, STATIV, MALENA, DINA, BF, UDADBA, IT, IOLE, NAUMITI, GROTLA, VILIS, ZABATRGATI SE

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

SUDOKU 2

4 5 3

4 8

1 6

9 1

2 2

8 6

5 1

9 7

2 8

1 7

7 6

6 4

5 9

8 9

5 1

1 8

1 3 6

1 2 9

9 2

SVET POZNATIH

^etvrtak 4. januar 2024. 29

U ^AST VELIKOG GLUMCA

Velimir Bata @ivojinovi} na po{tanskoj marki U 2023. godini obele`eno je 50 godina filma „Sutjeska“ i 90 godina od ro|ewa slavnog sineaste, a 2024. godine slavi}emo 55 godina filma „Most“

NE]U DA IM NOSIM @U-@U U PET UJUTRU:

Lidija Vuki}evi} ne èli da ìvi sa sinovima i snajama Glumica Lidija Vuki}evi} proslavila je 61. ro|endan, a wen izgled ~esto je tema komentara, budu}i da se ona ne ustru~ava da istakne svoje atribute. Sinovi Lidije Vuki}evi} Andrej i David su odrasli ludi, a glumica sa rado{}u i{~ekuju ulogu svekrve i bake. Me|utim, smatra da deca ne treba da se ra|aju zbog tu|ih o~ekivawa. - Na pitawa o unucima }e moja deca dati odgovor. To je wihova sloboda i kad se dogodi, to }e da bude tada... Ta pitawa su van mene, to dolazi od qudi koji èle to i poèle da budu zajedno. Treba da se ra|aju deca iz pravih stvari, a ne zbog pitawa i o~ekivawa, zato imamo i toliko razvoda - rekla je za glumica koja smatra da èna i kada dobije unu~i}e ne treba da zapostavi sebe. @elela bi, kaè, da svojim sinovima, snajama i unu~i}ima uvek bude na usluzi, ali da pored toga nastavi da ìvi svoj ìvot onako kako je navikla. - @ivite tu| ìvot - svog unu~eta, svog sina i snaje. Ne}u da budem od onih napornih majki da sutra moja snaja kaè: „Jao, dobro je {to nam je tvoja mama u pet ujutru donela ù-ù!” Ne}u da im nosim ù-ù, ali }u dati sve od sebe da im pomognem, bez nametawa. Ne èlim ni da ìvim sa svojim sinovima, jer svi treba da zadrìmo integritet. Ho}u da sam komotna u svojoj ku}i. Mogu da ~uvam decu, ali ne}u da budem bebisiterka. Ma koliko godina da imam za{to da ne iza|em sa prijateqicom, otputujem? Moj ìvot se ne}e ugasiti. Moè samo da se oplemeni. Ako je meni dobro u mojoj koì, bi}e dobro i mojoj deci i wihovim porodicama - rekla je glumica svojevremeno.

VAWA BULI]

Imam tri sina, dva unuka, na redu je bar jedna devoj~ica Kraj godine kwièvniku i novinaru Vawi Buli}u obeleìo je dolazak jo{ jednog unuka. Ne krije radost zbog prinove, ali otkriva skrivenu èqu:

U slavu na{eg velikog glumca Velimira Bate @ivojinovi}a, prvi put u istoriji filatelije Srbije, JP „Po{ta Srbije“ objavila je prigodnu po{tansku marku 31. decembra, na prelazu dve godine, i to povodom tri jubileja umetni~kog opusa ovog sineaste. U PTT muzeju uprili~ena je novogodi{wa promocija na kojoj je o unikatnom izdawu po{tanskih maraka i li~nosti i delu velikog glumca govorio direktor „Po{te Srbije“ Zoran \or|evi} i unuka slavnog umetnika Dina @ivojinovi}. - Izdawem prigodnih po{tanskih maraka `elimo da odamo

nom od na{ih najve}ih umetnika. U 2023. godini obele`eno je 50 godina filma „Sutjeska“ i 90 godina od ro|ewa slavnog glumca, a 2024. godine slavi}emo 55 godina filma „Most“. Na ovaj na~in Bata @ivojinovi} postaje jedina li~nost u na{oj filateliji koja je na jednoj po{tanskoj marki objedinila tri jubileja izjavio je \or|evi}.

Betmen slavi srpski Boì} Glumac Kristijan Bejl slavi oba Boì}a. Katoli~ki i pravoslavni, odnosno srpski. On je ro|en u Velsu i odgajan je kao katolik. Wegova supruga Sibi Blaì} je ro|ena u îkagu i ona je Srpkiwa. Zbog toga, kako kaè Bejl, wegova porodica slavi dva Boì}a i to je, rema wegovim re~ima, neizmerno bogatstvo. Kristijan Bejl i Sibil Boì} ven~ali su se 2000. godine. Kr{teno ime wegove supruge je Srbislava, koje je prvobitno skra}eno na Sandra i kasnije amerikanizovano u Sibi. Oni imaju dvoje dece i stabilan brak koji su uspeli da zadrè daqe od pa`we javnosti. Kristijana i Sibi upoznala je glumica Vinona Rajder. Sibi je bila wen li~ni asistent a Vinona i Kristijan su glumili u istom filmu. Ina~e, Sibi odnosno Srbislava ima i uspe{nu manekensku karijeru. U~estvovala je na revijama sa Selin Dion, Xulijen Mur i [eron Ston. Istovremeno je radila i kao voza~ kaskader. U jednom od filmova o Betme-

nu kojeg je u tri navrata glumio Bejl, Sibi je vozila jedan od policijskih automobila. Prema re~ima Bejla, pla{ila ga je ~iwenica da wegova èna gradskim ulicama moè da vozi automobil pri brzini od 180 kilometara na sat i izvodi vratolomije. Sibi je Bejlu pruìla stabilnost jer su u wegovoj porodici svi bili razvedeni. Kristijan Bejl je dobio oskara 2011. godine i poznat je po upe~atqivim transformacijama u filmske likove.

Naslednica ”Loreala” prva `ena koja je dostigla bogatstvo od 100 milijardi dolara Fransoa Betenkur Mejers, naslednica kompanije „Lore-

– Imam tri sina i dva unuka, bilo bi lepo da nam nova godina donese i jedno `ensko u ku}u! On dodaje da je na privatnom planu ba{ imao dobru godinu: jedan od sinova se o`enio, stiglo novo unu~e, objavio je kwigu „Milutinov greh”. – Moja poruka qudima je da veruju pre svega sebi, da ~itaju {to je mogu}e vi{e kwiga, jer sva mudrost ovog sveta nalazi se u kwigama, ~ak i onima koje su {tampane pre nekoliko vekova. I da koliko god mogu imaju vi{e dece. Na{ narod je odavno kroz poslovicu poru~io da gde ima za dvoje, ima i za troje.

po~ast Bati @ivojinovi}u i izrazimo veliko po{tovawe prema wegovom izuzetnom doprinosu umetnosti, kulturi, wegovoj strasti prema glumi i bogatom umetni~kom opusu koji je ostavio iza sebe. Batini filmovi i serije utisnuti su u srca mnogih generacija, a ova marka simbol je na{e zahvalnosti i dubokog po{tovawa prema jed-

al”, postala je prva `ena na svetu koja je dostigla bogatstvo

vredno 100 milijardi dolara, {to ju je postavilo na 12. mesto najbogatijih qudi na planeti Uprkos ogromnom nasledstvu, Betenkur Mejers je i daqe daleko od svog francuskog kolege Bernara Arnoa, koji je drugi na listi najbogatijih qudi, i koji poseduje bogatstvo od 179 milijardi dolara. Mejersova je nasledila kompaniju posle smrti majke Lilijan Betenkur 2017. godine, za koju se tvrdilo da je najbogatija osoba u Francuskoj, prenosi Bi-Bi-Si. O~ekuje se da kompanija „Loreal”, koju je osnovao deda francuske milijarderke, postigne najja~i rezultat na berzi u posledwih nekoliko decenija, a akcije kompanije su u ve} u ~etvrtak, 28. decembra, u Parizu narasle na rekordno visok nivo.

30 ^etvrtak 4. januar 2024.

SPORT

Srbija: Uspesi i usponi srpskog sporta u 2023. SRBIJA NA EVROPSKOM PRVENSTVU U FUDBALU: KONA^NO U godini za nama do{lo je i do kraja ~ekawa dugog vi{e od dve decenije - fudbalska reprezentacija Srbije prvi put od osamostaqewa plasirala se na Evropsko prvenstvo. Nije mala stvar. Selektor Dragan Stojkovi} Stojkovi} tokom kvalifikacija nije mnogo mewao tim sa Mundijala u Kataru, iako je igra „orlova” bila znatno lo{ija nego u ranije. Zbog toga je, dok su se fudbaleri radovali prvom plasmanu na EP od 2000. godine, delovalo da me|u navija~ima i qubiteqima fudbala nije bilo mnogo ushi}ewa. Euforije nije bilo ni posle `reba, kojim je odlu~eno da }e Srbija na EP u Nema~koj, koje je na programu od 14. juna do 14. jula, biti u grupi sa Engleskom, Danskom i Slovenijom. \OKOVI]EVA DOMINACIJA Gde god od Tokija do Los An|elesa budu pravili spisak qudi koji su obele`ili 2023. godinu - ~ak i da ta lista nije iskqu~ivo sportska - te{ko da }e zaobi}i ime Novaka \okovi}a. Francuski L’Ekip, jedan od najuglednijih sportskih listova sveta, ponovo ga je proglasio ga je za najboqeg sportistu sveta u godini za nama. Jer uprkos tome {to }e u maju napuniti 37 godina, \okovi} ne pokazuje znake usporavawa. U jo{ jednoj izvanrednoj sezoni, osvojio je Australijan open, Rolan Garos i US Open - jedini poraz na grend slemovima naneo mu je Karlos Alkaraz u finalu Vimbldona. Tim trofejima do{ao je brojke od rekordna 24 grend slema, dva vi{e od [panca Rafaela Nadala i ~etiri od Roxera Federera, glavnim takmacima u debati o najboqem ikada. Uz to, \okovi} je nedavno u{ao u rekordnu 400. nedequ kao svetski broj jedan, da bi potom superiornost iskazao i rekordnom sedmom titulom na Zavr{nom mastersu u Torinu. „Odli~no se ose}am i verujem da }u igrati najmawe do 40. godine, a mo`da i posle toga. Vide}emo”, izjavio je \okovi} nedavno. U narednoj sezoni najavio je pohode na sva ~etiri grend slema, ali i na zlato na Olimpijskim igrama u Parizu, gde je do sada na tri takmi~ewa osvojio „samo” jednu bronzu. SREBRNI KO[ARKA[I I POSLOVI^NO ZLATNI BASKETA[I Posle razo~aravaju}eg ispadawa od Italije u ~etvrtfinalu Evropskog prvenstva 2022. i brojnih otkaza najve}ih zvezda za Mundobasket, predvo|enih Nikolom Joki}em i Vasilijem Mici}em, srpskoj ko{arci se nisu predvi|ali blistavi trenuci u 2023. godini. Atmosfera u Srbiji pred Mundobasket u Manili u septembru bila je takva, da je kapiten srpske selekcije Bogdan Bogdanovi} na konferenciji za medije pred po~etak priprema morao da uverava novinare da se raduje nastupu za nacionalni tim. „Ne ose}am da sam ne{to moram da radim, niti bih voleo da pravim tu`nu atmosferu. „Mi smo sre}ni {to smo ovde. Majke mi, jako sam sre}an {to sam do{ao”, pojasnio je Bogdanovi} u avgustu. U Manili je ba{ atmosfera bila glavni adut Orlova, kako je nadimak srpskog tima, pored Bogdanovi}a tim je iznedrio jo{ nekoliko novih heroja, koji su dobili prostor usled izostanaka ve}ih zvezda. Aleksa Avramovi}, Stefan Jovi}, Nikola Milutinov, Filip Petru{ev, Ogwen Dobri} i mladi Nikola Jovi} redom su re{avali va`ne utakmice u Manili, padale su favorizovane ekipe Litvanije i Kanade, da bi u finalu Nema~ka bila boqa. Iako je, prema predvi|awu FIBA, Srbija bila tek deveti favorit turnira uo~i po~etka, Orlovi su osvojili prvu medaqu na velikim takmi~ewima od 2017.

Da ko{arka{ko leto srpskih selekcija bude jo{ uspe{nije doprinela je reprezentacija uzrasta do 18 godina, koja je u Ni{u postala {ampion Evrope posle pobede nad [panijom u finalu. Zlato su osvojili i Nemawa Bara}a, Marko Brankovi}, Stefan Koji} i Strahiwa Stoja~i}, reprezentativci Srbije u basketu tri na tri, koji su zemqi peti put uzastopno doneli titulu prvaka Evrope. JOKI]EVA NAJUSPE[NIJA SEZONA Dok se u Manili nije radovao sa saigra~ima, jer je odlu~io da presko~i ovo reprezentativno leto, nekoliko meseci ranije, u junu, Nikola Joki} do{ao je do najve}eg klupskog uspeha u karijeri. Posle dve uzastopne sezone u kojima je bio najboqi igra~ NBA lige, najboqi srpski ko{arka{ osvojio je i prvu titlu {ampiona u Americi posle osam sezona provedenih tamo. Wegovi Denver Nagetsi pobedili su u finalu ubedqivo Majami Hit, za koji nastupa Nikola Jovi}, jedan od heroja Srbije sa Mundobasketa, a Joki} je bio progla{en i najboqim igra~em finala. Zamalo mu je izmaklo i tre}e uzastopno priznawe za najboqeg igra~a regularnog dela lige, ali je zavr{io drugi u toj trci iza Xoela Embida, centra Filadelfije. Uprkos tome, usled sjajnih partija u finalu i osvojene titule, stru~waci i biv{i NBA igra~i u Americi gotovo jednoglasno su ga proglasili trenutno najboqim igra~em planete.

NASTAVAK USPE[NOG NIZA ODBOJKA[ICA EVROPSKIM SREBROM Odbojka{ice Srbije, po obi~aju, bile su uspe{ne i u 2023. godini, osvojiv{i srebrnu medaqu na Evropskom prvenstvu u Belgiji. U neizvesnom finalu bila je boqa Turska (3:2). „@ao nam je {to nismo uspele da osvojimo jo{ jedno zlato”, rekla je najboqa odbojka{ica Srbije Tijana Bo{kovi} posle poraza od Turske u finalu Evropskog prvenstva. Iako nisu osvojile turnir, srpske reprezentativke nastavile su uspe{ni niz. Na sedam uzastopnih {ampionata Evrope plasirale su se me|u ~etiri najboqe selekcije i osvojile {est medaqa - tri zlatne, dve srebrne i bronzanu - a od 2015. imaju pet uzastopnih uspona na pobedni~ko postoqe. Kada se tome pridodaju srebrne i bronzane medaqe sa dva prethodna olimpijska turnira (2016. i 2021.) i dve titule prvakiwa sveta (2018. i 2022.), `enska odbojka{ka reprezentacija Srbije osvojila je devet uzastopnih medaqa na najve}im takmi~ewima u ovoj deceniji, po ~emu su apsolutno najuspe{nija reprezentacija. IVANA [PANOVI] - DVA ZLATA I BRONZA Godina 2023. bila je beri}etna i za srpsku atleti~arku Ivanu [panovi} koja se takmi~i u disciplini skok udaq. Ona je u ovoj kalendarskoj godini osvojila dva zlata - u Dijamantskoj ligi i na Svetskom prvenstvu, dok joj je bronzana medaqa pripala na evropskom. Epopeja Ivane [panovi} po~ela je martu u Istanbulu (Turska), gde je bila tre}a na Evropskom prvenstvu u dvorani skokom od 6,91 metara. Tako je ro|ena Zrewaninka posle tri zlata u skoku udaq za Srbiju na ovom takmi~ewu 2015, 2017. i 2019, i pauze 2021. zbog povrede, ku}i ponela bronzano odli~je. Srbija je na ovom prvenstvu u Istanbulu osvojila jo{ jednu medaqu - u trci na 3.000 metara tre}i je bio Elzan Bibi}, dok je Angelina Topi} bila ~etvrta u skoku uvis. Do najve}eg uspeha u karijeri [panovi} je stigla 20. avgusta 2023. Na Svetskom prvenstvu u Budimpe{ti, skokom u petoj seriji od 7,14 metara, srpska atleti~arka je, posle dve bronze, oko vrata stavila najsjajnije odli~je. „Meni se sve ovo i daqe ~ini kao jedna velika {ala, toliko dugo ~ekam na ovo da je to stra{no. „Posle 10 godina da osvojim tu zlatnu medaqu i da na istom takmi~ewu sko~im li~ni rekord je najlep{i mogu}i san”, izjavila je [panovi} za RTS. Zlato za Srbiju ove godine na Evropskom prvenstvu za starije juniore u Jerusalimu (Izrael) donela je i Angelina Topi}, }erka ~uvenog skaka~a uvis Dragutina, pobedom u ovoj disciplini uz rezultat 1,90 metara. RVAWE, STREQA[TVO I [AH Srbija je u 2023. godini postala prvak Evrope i u {ahu. Do trona na prvenstvu u Budvi (Crna Gora) stigla je sa 15 osvojenih bodova iz devet kola, na{av{i se tako ispred Nema~ke i Jermenije. U tom pohodu na zlato Srbiju su vodili velemajstori Aleksandar Predke, Aleksej Sarana, Aleksandar In|i}, Robert Marku{ i Velimir Ivi} sa selektorom Miodragom Perunovi}em i trenerom Milo{em Perunovi}em. Pojedina~ne zlatne medaqe osvojili su i Aleksej Sarana, na drugoj tabli, i Velimir Ivi}, kao najboqa rezerva, dok se Rober Marku{ bio tre}i na ~etvrtoj tabli. @enska reprezentacija Srbije bila je osma na ovom turniru, ali su zlatne medaqe pripale Teodori Iwac i Tijani Man-

duri za najboqi rezultat {ampionata na prvoj tabli i u rezervi. Ruske {ahovske zvezde Aleksej Sarana i Aleksandar Predke su ove godine poja~ale reprezentaciju Srbije, preseliv{i se u Beograd iz Rusije, kojoj su zbog rata u Ukrajini uvedene brojne sankcije, pa i sportske. Sarana je u junu, po dobijawu srpskog paso{a, osvojio zlato na e-sport Olimpijadi u Singapuru, dok je sredinom decembra postao prvak Evrope i u ubrzanom {ahu. Plodonosna je 2023. bila i za srpske rva~e koji su na Evropskom prvenstvu u Zagrebu osvojili ~etiri medaqe, a na Svetskom u Beogradu jednu vi{e. Na {ampionatu u prestonici Hrvatske u aprilu bronze su osvojili Hetik Cabolov (do 79 kilograma slobodni stil), Mihail Kaxaja (do 97 kilograma gr~ko-rimsk stil) i Georgi Tibilov (do 60 kilograma gr~ko-rimski stil). Srebrna medaqa je pripala Viktoru Neme{u koji je, bore}i se u kategoriji do 77 kilograma gr~ko-rimskim stilom, poraèn od Malkasa Amojana iz Jermenije 6:4 u finalu. U septembru, na Svetskom prvenstvu u rvawu u Beogradu, uspeh iz Zagreba su ponovili Hetik Cabolov i Georgi Tibilov, dok je Viktor Neme{ tako|e bio tre}i. Bronzanu medaqu za Srbiju je osvojio i Ali Arsalan u kategoriji do 72 kilograma gr~ko-rimskim stilom. Najsjajnije odli~je osvojio je Stevan Mi}i} u slobodnom stilu, do 57 kilograma, pobediv{i u finalu odrànom u beogradskoj Areni Reja Higu~ija iz Japana. Odli~ne rezultate 2023. zabeleìli su i srpski reprezentativci u streqa{tvu. Damir Mikec je u ovoj sezoni postao vice{amion sveta (Baku - Azerbejxan) i prvak Evrope u ga|awu vazdu{nim pi{toqem, a bio je zlatan i na svetskom kupu u Limi, Peru. Na Evropskom prvenstvu u Talinu (Estonija), Mikec je jo{ osvojio i ekipnu bronzu sa Du{kom Petrovim i Dimitrijem Grgi}em, ali i zlato u miksu sa Zoranom Arunovi}, uspeh koji su ponovili dva puta u svetskom kupu, uz jo{ dva srebra. Evropskim zlatom okitili su se i Milutin Stefanovi}, Milenko Sebi} i Lazar Kova~evi} u ekipnoj konkurenciji vazdu{nom pu{kom.

SPORT

^etvrtak 4. januar 2024. 31

Duqaj: Evropa je daleko, Liga konferencije je za srpski fudbal

Traì se karta vi{e za derbi, Delije najavile posebnu koreografiju Navija~i Zvezde ~ekaju u redovima ulaznice za evroliga{ki derbi protiv Partizana Veliki broj navija~a Crvene zvezde ~eka u redovima ulaznice ispred prostorija „Zvezdine revije” u sedi{tu Sportskog dru{tva za evroliga{ki ko{arka{ki derbi protiv Partizana. Utakmica 19. kola Evrolige izme|u Crvene zvezde i Partizana bi}e odigrana u ~etvrtak od 20 ~asova, a doma}in }e biti „crveno-beli”. Na ovom me~u ne}e biti pristalica „crno-belih”, a me|u navija~ima Zvezde vlada veliko interesovawe. Navija~i Crvene zvezde najavili su posebnu koreografiju za me~ sa Partizanom. - Na utakmicama u Evroligi pokazali smo {ta je verna Zvezda{ka publika. Za ve~iti derbi èlimo da to podignemo na jo{ vi{i nivo, a za to je potrebno da se unapred dogovorimo i zajedno potrudimo. Pro{le sezone na Marakani smo napravili koreografiju sa crvenim i belim majicama. @elimo da isto to sada uradimo i u Areni - najavili su navija~i Crvene zvezde. - Verujemo da svaki Zvezda{ sigurno ima crvenu majicu i da }e ceo nivo 400 biti u crvenom. Za nivo 200 svako neka se potrudi da do utakmice na|e belu majcu, duks, {u{kavac. Ako ba{ nema belu moè i sivu. Ovo je izazov za svakog Zvezda{a i nadamo se da }e svako da ispo{tuje ovaj dogovor i da napravimo koreografiju koja traje celu utakmicu i tako pomognemo na{im igra~ima da pobede u derbiju - stoji u saop{tewu navija~a Crvene zvezde.

TOPI] I POVRATAK U ZVEZDU – NBA RIZIK ILI PUN POGODAK:

„Voleo bih da bude prvi plejmejker, a Teo da mu bude mentor“

Crvena zvezda se bori za ìvot u Evroligi, pobede su joj preko potrebne da se ukqu~i u borbu za plej-in, a svaki poraz je dva koraka udaqava od doigravawa. Sigurno da srpski prvak ne èli ve} u januaru 2024. da ostane zakucan u dowem delu tabele, ali… Od srpskog bisera ro|enog 2005. o~ekuju se ~uda, iako se vratio da popuni rupu na mestu plejmejkera nastalu odlaskom [abaza Nejpira, prepla}enog stranca ~iji se sraman boravak isto tako i zavr{io u Zvezdi. Topi} je po povratku pri~ao za ~uveni ESPN prili~no otvoreno, neo~ekivano, kako ceo ìvot èli da igra pred 20.000 navija~a Zvezde i da je svestan kako povratak u tabor srpskog prvaka moè da se odrazi na wegove draft projekcije za NBA predstoje}eg leta. „Velika je razlika, preska~e 10 stepenika, razlika izme|u ABA lige i Evrolige, odnosno dresa Mege i Zvezde je nemerqiva. Ne mogu od wega da se o~ekuju brojke i statistika kao u Megi, vide}emo da li moè da odgovori pritisku rezultata i ja bih voleo da bude prvi plejmejker Zvezde, a Teo da mu bude mentor i zamena“, otkrio je Miroslav Mi}a Beri}. Objasnio je i da je Topi} junior poslovi~no miran na oca Milenka, tako|e biv{eg asa crveno-belih i nekada{weg reprezentativca koga Mi}a Beri} odli~no poznaje, kao i da mnogo toga sada zavisi i od trenera Janisa Sferopulosa i samog kluba.

- Evropa je za sve nas daleko i bi}e nam svima lak{e ako budemo realni. Liga {ampiona i Liga Evrope su mnogo iznad nas, Liga konferencije je na`alost sada za srpski fudbal - rekao je u novogodi{wem intervjuu Tawugu trener fudbalera Partizana Igor Duqaj. Posle eliminacije u kvalifikacijama za Ligu konferencije, fudbaleri Partizana napravili su veliko iznena|ewe time {to su jesewi deo sezone zavr{ili na prvom mestu Super lige Srbije. - Jo{ nisam napravio dubqu analizu svega {ta se de{avalo u proteklih nekoliko meseci. I daqe odgovaram na poruke i pozive, ~ak ni taj me~ sa Crvenom zvezdom jo{ nisam ni odgledao. Ipak ovo je ovo samo jedan deo {ampionata i postoji drugi deo. Lepo je biti prvi. Na nama je da radimo, da poku{amo u ovom prelaznom roku da Partizan bude ja~i jer nas o~ekuje velika borba. Ekipe koje su u vrhu ne}e biti optere}ene evropskim takmi~ewima i u svakom slu~aju, bi}e mnogo te`e nego {to je to bilo u prvom delu sezone - istakao je Duqaj. U posledwem me~u jeseweg dela sezone, fudbaleri Partizana su na svom terenu pobedili Crvenu zvezdu sa 2:1 u 171. ve~itom derbiju. Duqaj je otkrio {ta ga je najvi{e obradovalo po zavr{etku me~a. - Kada sam video da su navija~i i igra~i sre}ni. Iskren

osmeh na licima igra~a, da su znali da je pobeda zaslu`ena i da sve {to su do sada radili da je to bila nagrada za wihov trud i rad u posledwih nekoliko meseci. Trud i rad su se isplatili. Iskren da budem, mnogi to nisu o~ekivali, po~ev od qudi koji su u klubu – rekao je Igor i dodao da se ovakav rezultat nije o~ekivao imaju}i u vidu kako su crno-beli zavr{ili prethodnu sezonu: Fudbaleri Partizana su jesenas neslavno zavr{ili u~e{} e u Evropi. Ostvaren je jedan od najubedqivih poraza u istoriji kluba od Nordsjelanda iz Danske. U plej-ofu za plasman u Ligu konferencija, crno-beli su prvo izgubili u Danskoj sa 5:0, a onda i u Beogradu sa 1:0. - Partizan je i u pro{losti gubio sa 5:0, pa se nije pravila tako velika drama. Jeste sramota izgubiti 5:0, me|utim taj poraz mi je pokazao sa kakvim stvarima se ~ovek mo`e suo~iti. Znate, pre

nego {to odigrate me~ sa nekim, vi morate da napravite analizu. Ime kluba ponekada nema veliki zna~aj. Ali sistem, itekako ima rekao je Duqaj. Partizan nije igrao grupnu fazu nekog evropskog takmi~ewa ove sezone, ali je jedini klubu iz Srbije koji je ostvario pobedu u Evropi u jesewem delu. - Stvarno mi je `ao {to nijedan klub nije ostao u Evropi. To pri~am iz srca jer je to interes srpskog fudbala, da imamo vi{e bodova. Onda }e svima biti lak{e. Ali, sa druge strane, bolno je i ne mogu da se pohvalim time, da je Partizan osvojio tri boda i ostvario jedinu pobedu i to je samo pokazateq da smo u velikom problemu. Moramo da budemo prvo stabilni. Jedan igra~ nekog evropskog kluba, da po~nom od golmana, ko{ta 50 miliona evra. I onda mi sawamo i ma{tamo. To je jedno, ali je realnost potpuno druga pri~a.

TAKO TO RADE PRAVI [AMPIONI! \okovi} se oglasio povodom povratka Nadala: Uputio mu je ove dve re~i Novak \okovi} jo{ jednom je pokazao koliki je {ampion. Srpski teniser po`eleo je dobrodo{licu nazad svom najve}em rivalu Rafaelu Nadalu. [panac je u utorak odigrao prvi me~ u singlu posle 349 dana pauze - tokom kojih je morao i na operaciju kuka. Nadal je slavio pobedu u Brizbejnu - pokazao je vrlo dobru igru i savladao je Dominika Tima maksimalnim re-

zultatom. Ubrzo posle toga na dru{tvenim mre`ama se oglasio \okovi}, koji se u Pertu takmi~i na Junajted kupu sa reprezentacijom Srbije. On je uz Rafinu fotografiju napisao kratko: - Dobrodo{ao nazad! Istu poruku je prvi reket sveta poslao i Naomi Osaki i Emi Radukanu, koje su se tako|e vratile takmi~ewima posle dugog odsustva.

THURSDAY  ^ETVRTAK 4. 1. 2024.

Novak ponovo u Pertu

Nakon deset godina odsustvovawa iz Perta i burnog perioda kroz koji je prolazio, najboqi sportista planete Novak \okovi} sa timom Srbije u~estvuje na teniskom turniru „United Cup“ u Pertu, koji traje do 7. januara. Iako svojevrsna priprema za „Australian Open“, turnir su s nestrpqewem ~ekali Novakovi po{tovaoci i navija~i i do~ekali ga stra{}u ne samo navijawa za sportistu predstavnika na{e zemqe, ve} {ire – navijaju}i za istrajnost duhovnu i fizi~ku, za doslednost, za principijelnost, za snagu i voqu, za nove granice u sportu i najzad, za svoje sopstvo i zajedni{tvo. Tako je Novak èqno i srda~no do~ekan od strane ~lanova na{e zajednice i posebno od ~lanova Crkvene op{tine Sveti Sava. Oni su s rado{}u prihvatili obave{tewe i poziv za u~e{}e od strane Turisti~kog saveza Zapadne Australije i organizatora „United cup-a“, prosle|en preko gospodina Milo{a Suboti}a. Organizatori su podràli i kra}i kulturno-umetni~ki program koji je ispred „RAC“ arene gde se kup odràva, izveo de~ji ansambl „Rastko“. Ansambl je

osnovan 2019. pri crkvi Sveti Sava, i veoma je aktivan i ima {irok repertoar i talentovane mlade izvo|a~e. Na{i teniski reprezentativci na ~elu s Novakom su se pred me~ prvog dana susreli s navija~ima, pratili program i potom na terenu za ve`bawe kod hale fotografisali sa ~lanovima ansambla i drugim prisutnima. Program koji je izvela mala i velika grupa ansambla „Rastko“ sastojao se od nekoliko vokalnih i plesnih ta~aka. Nakon pesme „Veseli se srpski rode“ koju je zajedno s ostalima otpevala ~lanica ansambla Lena Iva-

ni{evi} svojim lirskim vokalom ispuwenim emocionalno{}u, izveden je Moravac i igre iz [umadije, a svi zajedno su se na kraju uhvatili u kolo. Drugog takmi~arskog dana za na{u reprezentaciju, u utorak 2. januara ansambl je sa mnogobrojnom pratwom prijateqa i roditeqa tako|e imao nastup pred po~etak me~a Srbija-ê{ka. Wima se u zajedni~kom kolu pridruìo i ansambl Srpskog centra iz Madingtona, tako|e predstavqaju}i svoje ìvopisne narodne no{we na{im qudima i drugima koji su sa ìvim interesovawem pratili ovaj poseban scenski kola`.

Bio je ovo nezaboravan susret za male, a i za velike, kojima nije bilo naporno da posledweg dana 2023. godine do duboko u no} ostanu uz Novaka i ostale na{e teniske reprezentativce, ve} su ~ili

i vedri zajedno s wima do~ekali Novu 2024. godinu, {to }e sigurno pamtiti dok su ìvi. Novak je imao beskrajno mnogo strpqewa, energije i {arma, i fotografisao se i potpisivao svima koji su traìli potpis i ostao sa svojim vernim i odu{evqenim navija~ima dok god su oni èleli. Zato je verovatno on velikan sporta uop{te, jer je li~nost koja poseduje {irinu i sportiste i ~oveka. Zbog isticawa prvenstveno prijateqstva i zajedni{tva, on zato i sluì za ponos Srpstvu, pa mu za Novu 2024. godinu cela na{a zajednica èli uspe{an start na AO u Melburnu i ispuwewe zajedni~ke èqe svih nas za naredne rekorde i jo{ mnogo pehara. Mira Dragovi}