Srpski glas 30. novembar 2023.

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 30. 11. 2023. z Year XXXIII No.2581

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

SRPKIWE OSVAJAJU MELBURN

Strane 14, 16, 17

Lana Jankovi} Formoso

Ranka Ra{i}

IZABRANA ZA GRADONA^ELNICU DANDENONGA

MILOVAN ARAN\ELOVI] IZ AUSTRALIJE, PREKO PARA]INA XIPOM STIGAO DO INDIJE

Tema nedeqe:

@ARKO PASPAQ, LEGENDARNI SRPSKI KO[ARKA[

U Pakistanu Kako sam dobio pre`iveo obezbe|ewe, dva po devojku infarkta i{li kroz i mo`dani pra{umu udar

Strana 15

PONOVO NA ^ELU BRIMBENKA

Strana 7

RIZNICA:

SVET POZNATIH:

LEGENDA O NARODNOM KRAQU

60 GODINA POSLE:

Sedam pri~a o Petru Prvom koje verovatno niste znali

Za{to je ubistvo Kenedija jo{ uvek dr`avna tajna

Strana 4

Strana 25

Kako su se upoznali Brena i Boba @ivojinovi}

Strana 29

2 ^etvrtak 30. novembar 2023.

IZME\U DVA VIKENDA

PO^EO BO@I]NI POST:

Pot~iwavawe `eqe razumu i voqi Hrist je i sam postio i rekao da }e wegovi u~enici postiti. Sveto pismo svedo~i da su apostoli i prvi hri{}ani postili kako bi ostvarili zajednicu sa Bogom, ~iji je vrhunac pri~e{}e.

Bo`i}ni post se naziva i Filipov, jer po~iwe dan posle pomena Svetog apostola Filipa, jednoga od dvanaestorice najbli`ih Hristovih u~enika, a zavr{ava se uo~i velikog praznika Ro|ewa Hristovog.

Bo`i}nim postom pripremamo se za duboko pro`ivqavawe Bo`i}a. Ciq onoga koji posti jeste da izdr`i do kraja kako bi na kraju do`iveo susret sa Hristom.

Za Bo`i} se pripremamo molitvom i podvigom uzdr`avawa.

Qudsko telo i du{a uti~u jedno na drugo. Ograni~avaju}i se u fizi~kom smislu, poma`emo du{i i usredsre|ujemo se na duhovni `ivot.

Post se sastoji ne samo u uzdr`avawu od mrsne hrane, ve} i u uzdr`avawu od r|avih misli i dela, umno`avawu molitava i dobro~instava. Postom pot~iwavamo `eqe razumu i voqi, a razum i voqu Bogu.

Hrist je i sam postio i rekao da }e wegovi u~enici postiti.

Sveto pismo svedo~i da su apostoli i prvi hri{}ani postili.

Zajednicu sa Bogom posti`emo upravo postom, ~iji je vrhunac pri~e{}e.

Post (podvig) bez pri~e{}a nema smisla, jer se ~ovek ne spasava svojim trudom i naporom, ve} blagoda}u Bo`jom, kroz telo i krv Hristovu.

Telesni post podrazumeva duhovnu borbu protiv strasti. O smislu posta je Jovan Zlatousti rekao: "Ne govori mi: Toliko dana sam postio, nisam jeo ovo

ili ono, nisam pio vina, i{ao sam u gruboj haqini; nego ka`i da li si od gnevnog ~oveka postao tih, od `estokog blag. Ako si iznutra pun zlobe, za{to si mu~io telo?".

POSTILI SU I HRIST I MOJSIJE

Tokom Nove godine se ne prekida post, a na Badwi dan, 6. januara, jede se hrana pripremana na vodi i ne pije se vino.

Jevan|eqe govori kako se, pred po~etak propovedi u Galileji i Judeji, Hristos udaqio od qudi i postio ~etrdeset dana i no}i.

Postio je i Mojsije, kada se popeo na goru Sinaj, gde mu je Bog predao deset zapovesti. Kako ka`e sveti Simeon Solunski, Bo`i}ni post predstavqa Mojsijev post, koji je posle ~etrdeset dana dobio napisane re~i Bo`je.

Poste}i ~etrdeset dana, mi primamo `ivo slovo, ispisano ne na kamenu, nego ovaplo}eno i ro|eno – telo Hristovo.

Na kraju ~etrdesetodnevnog posta, |avo je poku{ao da isku{ava Hrista, jer je o~ekivao da ga je post iscrpio i u~inio slabim.

Hrist je odoleo isku{ewu, {to zna~i da nas post osna`uje u duhovnom smislu.

Po vremenu nastanka, Bo`i}ni post je jedan od najstarijih.

U po~etku Bo`i}ni post nije bio tako dug kao sada. Post od ~etrdeset dana se uobi~ajio tek posle Carigradskog sabora 1166. godine.

Treba imati u vidu da su sva pravila posta u stvari stroga manastirska pravila. Laici po pravilu poste lak{e, savetuju}i se sa svojim duhovnikom.

Filip je, kao i ve}ina apostola, bio rodom iz Galileje, sever-

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Osniva~ \or|e Marinkovi}.

ne provincije Palestine. On je u~estvovao u hrawewu pet hiqada qudi hlebovima koji su se umno`ili. Za vreme tajne ve~ere je `eleo da vidi Oca, ali Hrist mu je rekao: "Toliko sam vremena

sa vama i nisi me poznao, Filipe? Ko je video mene, video je Oca." Apostol Filip je skon~ao svoj `ivot u gradu Jerapoqu Frigijskom, gde je ubio ogromnu zmiju,

kojoj su stanovnici grada u hramu po{tovali kao bo`anstvo.

Filip je bio raspet na krstu, kao i apostol Vartolomej, koji je stigao do Jermenije propovedaju}i Hrista.

IZBORNA KAMPAWA U SRBIJI:

Svest o va`nosti izbora – {ta uti~e na odluku gra|ana da iza|u na izbore

Prethodnih godina izlaznost na izborima u Srbiji iznosila je izme|u 57 i 61 odsto, sa izuzetkom 2020. kada je bila ne{to ni`a i kada je veliki deo opozicije bojkotovao izbore. Sla|ana Komatina iz Cesida ka`e da na odluku bira~a da iza|u na izbore uti~u wihove `ivotne okolnosti kao i svest o va`nosti konkretnih izbora.

Sla|ana Komatina iz Cesida za RTS obja{wava da na izlaznost gra|ana uti~e wihova percepcija da se radi o veoma va`nim izborima, izborima gde oni mogu ne{to su{tinski da odlu~e i gde }e wihov glas biti zna~ajan.

“Ovakve trendove prate sve zemqe regiona. Kada uporedimo negde izlaznost u Srbiji sa zemqama u regionu vidimo, na primer, u Crnoj Gori da je izlaznost 2020. godine bila izuzetno velika, jer su bira~i u Crnoj Gori smatrali da se radi o su{tinski va`nim izborima. Sli~no je i u Sloveniji, pa i u Hrvatskoj koja u posledwem periodu ima ne{to ni`u izlaznost od Srbije“, ka`e Komatina.

Na izlazak na izbore uti~u realne `ivotne okolnosti bira~a, a i kampawa mo`e u nekoliko

Glasawe obavezno u 21 zemqi U 21 zemqi izlazak na izbore je obavezan, a tri zemqe se nalaze i u Evropi– to su Gr~ka, Luksemburg i Belgija.

I u tim zemqama izlaznost zavisi od toga da li je propisana neka sankcija. U Australiji, tako, postoje finansijske sankcije za neizlazak na izbore, pa ne ~udi izlaznost od preko 90 odsto.

procentnih poena da pove}a procenat bira~a koji }e iza}i na izbore.

Na pitawe da li u~estalost odr`avawa izbora uti~e na to koliko }e bira~i biti zainteresovani da izlaze na birali{te, Komatina navodi primer Bugarskoj gde su izbori bili u~estali, a izlaznost opadala. Izlaznost na referendumima u [vajcarskoj je ~esto ispod 50 odsto, {to tako|e ukazuje na zamor.

“Mo`emo da ka`emo da s jedne strane, iako je referendum negde idealna demokratija, sa vremenom kod gra|ana dolazi do zamora prosto zbog broja izbora na koje su izlazi“, rekla je Komatina.

KAKO GLASA DIJASPORA

Gra|ani Srbije koji `ive u inostranstvu su imali pravo da se do 25. novembra prijave u svojim ambasadama ili konzulatima, gde postoji mogu}nost da se 17. decembra i pojave na bira~kim mestima.

Sla|ana Komatina iz Cesida obja{wava da su prethodnih 20 godina postojale odre|ene inicijative da se dijaspori olak{a glasawe na izborima. Me|utim, zakonodavni okvir u Srbiji ne omogu}ava drugi na~in glasawa, osim li~nog glasawa.

"Nemamo opciju glasawa putem po{te ili neke vrste internet glasawa. Kada govorimo o gra|anima Srbije koji `ive u dijaspori, oni su, da tako ka`em, funkcionalni apstinenti izbora. Wihovi materijalni tro{kovi, ali i vremenski tro{kovi izlaska na izbore su zna~ajno vi{i nego kod gra|ana koji `ive u zemqi. Samim tim oni ~esto odlu~e da to i ne u~ine", rekla je Komatina.

Tako|e, kampawe ~esto nisu uperane ka bira~ima koji se nalaze u inostranstvu i samim tim oni smatraju da nemaju interes da iza|u na izbore.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 30. novembar 2023. 3

"Kengur gitarista" je najkomi~nija fotografija `ivotiwe

Kne`evi}: Ako je priznawe "Kosova" uslov da budem ministar, radije }u da sadim paradajz Lider Demokratske narodne partije u CG poru~io je da nikada ne}e priznati "Kosovo".

Lider Demokratske narodne partije u Crnoj Gori Milan Kne`evi} izjavio je tokom skup{tinske rasprave da nikada ne}e priznati nezavisnost "Kosova", preneo je "Dan".

On je tokom diskusije sa poslanikom DPS-a Danijelom @ivkovi}em rekao da }e "radije i}i u Zetu da sadi paradajz".

"Ako je uslov da budem ministar u bilo kojoj vladi, ne u ovoj 44. nego u 45. ili 726. da priznam tzv. dr`avu Kosovo, ja idem u Zetu da sadim paradajz, jer mi je miliji obraz", rekao je Kne`evi}. @ivkovi} je tokom rasprave kazao da je DNP kao deo koalicije "Za budu}nost Crne Gore", potpisala sporazum pre formirawa vlade u kojem se isti~e da }e partneri u vlasti voditi jednobraznu spoqnu politiku.

@ivotiwe ba{ umeju da se zabave u prirodi. Wihovim igrama nema kraja, a ~esto znaju da "opona{aju" qude. Fotografi neretko zabele`e ovakve momente, a slika Xejsona Mura, na kojoj kengur svira zami{qenu gitaru, progla{ena je za najsme{niju fotografiju na dodeli Comedy Wildlife Photography nagrada za 2023.

Nije ba{ lako uhvatiti neku `ivotiwu koji u svom zanosu "opona{a" Ximija Hendriksa ili Kita Ri~ardsa. Ipak, to je po{lo za rukom fotografu Muru, koji je u ranim jutrawim ~asovima u poqani sa divqim cve}em, snimio kengura kako svira na gitari.

Fotograf je rekao da je tog jutra i{ao da slika ptice u obli`wem jezeru, ali da se tu ni{ta posebno nije doga|alo.

Krenuo je razo~aran ku}i i onda je ugledao nekoliko kengura na poqani. Iako mu se prizor u~ionio uobi~ajen, ipak je ugledao jednog koji je {tr~ao iz mase i poprili~no se zabavqao:

"Kada sam video kako svira "vazdu{nu" gitaru, odmah mi je izmamio osmeh. Znao sam da sam snimio ne{to zaista posebno", istakao je Mur, a prenosu Bi-BiSi-Vajld.

Za ovaj momenat, dobio je presti`nu nagradu, a publika isti~e da u vezi slike postoji i jedna velika misterije - koju li numeru izvodi ovaj gitarista?

Pored "muzi~ara" koja }e sigurno ste}i svetsku slavu, mnogi su odu{evqeni i vidrom balerinom, ako i neobi~nim

sporom me|u pticama.

Na takmi~ewu, koje je otvoreno za po~etnike, amatere i profesionalce u fotografisawu divqih `ivotiwa, slavi se bogatstvo prirodnog sveta, ali se isti~e {ta treba da uradimo da bismo {titili i ~uvali prirodu.

Komedi Vajldlajf je osnovan 2015. godine i nastao je iz strasti prema divqim `ivotiwama.

Od tada, izrastao je u poznato takmi~ewe koje prate milioni qudi svake godine.

U Japanu odr`ano prvo svetsko takmi~ewe u sakupqawu sme}a sa ulica U Japanu je odr`ano prvo svetsko prvenstvo u novom, jedinstvenom sportu: sakupqawe sme}a. U~estvovala je 21 zemqa a timovi su morali da {etaju ulicama Tokija i prikupe {to vi{e sme}a za odre|eni vremenski period.

Iako pobedni~ku titulu nisu odneli doma}ini, organizatori smatraju da je najva`nije da su ulice o~i{}ene i da }e takmi~ewe nastaviti da se odr`ava.

Takmi~ari su morali da prona|u {to vi{e komada otpada u gradu, kao {to su prazne limenke, komadi}i plastike i cigarete na ulicama Tokija,

kategorije (zapaqivi otpad, plasti~ne fla{e koje se mogu reciklirati, metalne limenke, opu{ke i druge).

Velika Britanija je osvojila prvo mesto sa 9.046 poena za sakupqawe ukupno 57.27 kilograma sme}a.

"Frustriraju}e je jer smo `eleli da pobedimo na ovom doga|aju", rekao je Tomoe Takaha{i, ~lan japanskog tima iz prefekture Nigata, prenosi japanski list "Maini}i {inbun". "Ali nadam se da }e zbog ovoga vi{e qudi {irom sveta biti zainteresovano za pitawa `ivotne sredine."

[ta se najvi{e "guglalo" u 2023. godini Kraj godine je, tradicionalno, namewen sumirawu utisaka, a portal Semra{ je izbacio zanimqivu statistiku koja slikovito prikazuje {ta smo to najvi{e "guglali" tokom 2023. godine. Povra}aji novca, mere sa kojima se susre}emo prilikom pretrage recepata, trudno}a Rijane - samo su neki od pojmova koji su probudili radoznalost stanovnika kugle zemaqske.

U digitalnoj eri, gde svaki klik mi{em otvara portal u beskrajno more informacija, Gugl pretraga odra`ava kolektivnu radoznalost, brige i interesovawa qudi {irom sveta. Od prakti~nih pitawa o kuvawu i li~nim finansijama, preko upita o zdravqu i pretraga dijagnoza, pa sve do {kakqivih informacija o poznatim li~nostima - ova pitawa su poput prozora u um savremenog ~oveka.

ali ovoga puta je Britanija podigla prvi "Spogomi" trofej.

Timovi, ukqu~uju}i qude iz SAD, Australije i Francuske, prikupili su ukupno 548 kilograma sme}a, prenosi "Jahu!". Bili su "naoru`ani" rukavicama, metalnim kle{tima, vre}ama za sme}e i dobrom energijom. Svaki tim je bio sastavqen od po tri igra~a, koji su dobijali bodove na osnovu koli~ine i vrste sme}a koje su pokupili.

Sakupqawe sme}a sa privatnih imawa nije bilo dozvoqeno, a igra~ima je dato 20 minuta nakon svake sesije da sortiraju otpad u razli~ite

Takmi~ewe je pokrenuto 2008. godine i nazvano je po spoju re~i "sport" i "gomi (sme}e)". Glavni organizator, Keni~i Mamicuka, je do{ao na ovu ideju kada je skupqao sme}e tokom jutarweg tr~awa, kada je shvatio da bi postavqawe ciqeva to moglo pretvoriti u zabavnu aktivnost. "Ako formirate nacionalna udru`ewa za "spogomi", moja ambicija je da to postane olimpijski demonstracijski doga|aj", izjavio je za "Maini}i {inbun".

Drugo Svetsko prvenstvo "spogomija" trebalo bi da se odr`i u Tokiju 2025. godine.

U 2023. GODINI SMO NAJVI[E PRETRA@IVALI...

Sa milionima pretraga koje se obavqaju svake sekunde, Gugl vi{e nije samo obi~an pretra`iva~ - on je digitalni odraz na{ih misli, strepwi, i znati`eqe.

Pa, o ~emu smo to onda razmi{qali najvi{e?

1. Gde je moja refundacija 2. Koliko je unci u jednoj {oqici

3. Kako izra~unati BMI (indeks telesne mase) 4. Da li je Rijana trudna 5. Do kada je otvorena najbli`a samoposluga 6. Koj je moj AjPi 7. Koja je moja AjPi adresa 8. Kako izra~unati procenat 9. Koliko je centimetara u jednom in~u 10. Kako obrisati Instagram nalog Me|u TOP 100 najtra`enijih pojmova, tradicionalno su se na{la i pitawa vezana za zdravqe, kako mentalno, tako i fizi~ko - koji su simptomi ADHD sindroma, koji je normalan broj otkucaja srca, kako smr{ati brzo, {ta je lupus i tako daqe.

Nezaobilazna su bila i sportska pitawa, naro~ito ona koja se ti~u Superboula - {ta je, kada se odr`ava, na kom se TV kanalu emituje i u koje vreme, kao i ko je pobednik.

Upiti koji se ti~u dru{tvenih mre`a su se mahom odnosili na brisawe ili privremeno deaktivirawe korisni~kih naloga.

Osim {to otvaraju portal u beskrajno more informacija, statistike poput ove su i sjajan na~in za prikazivawe stvarnog stawa stvari kada su obrazovawe i op{ta kultura u pitawu.

Na`alost, neinformisanost svetske populacije je na granici da bude pora`avaju}a.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO

4 ^etvrtak 30. novembar 2023.

TEMA NEDEQE

60 godina posle:

Za{to je ubistvo Xona Kenedija i daqe ameri~ka dr`avna tajna Prema anketama, oko 50 odsto Amerikanaca danas ne veruje u zvani~no utvr|enu verziju Kenedijevog ubistva, potvr|enu nalazima Vorenove komisije, prema kojima je Osvald delovao "sasvim sam".

Nedavno je, po nalogu predsednika Xozefa Bajdena, ameri~ka administracija skinula

predsednika Kenedija, i Xon Koneli, guverner Teksasa i wihove supruge. Tokom vo`we ulicama ubijen je hicima iz vatrenog oru`ja.

Prema rezultatima istrage, ispaqena su tri metka, od kojih je prvi ranio Konelija, a dva su pogodila predsednika Kenedija.

Pola sata kasnije, 35. predsednik SAD progla{en je mrtvim.

MISTERIOZNE OKOLNOSTI UBISTVA

Podsetimo se na neke ~iwenice o predsedniku SAD Xonu Kenediju. Krajem 1963. Kenedi je zapo~eo sa kampawom za izbore 1964.

Posebnu va`nost u wegovoj kampawi trebalo je da ima ameri~ki jug, gde je imao najni`i rejting.

U Dalas, u Teksasu, doputovao je 22. novembra. U otvorenom automobilu nalazili su se, pored

Fakti~ki odmah je objavqeno da je ubistvo izvr{io izvesni Li Harvi Osvald. Dva dana kasnije, Osvalda je u podrumu policijske stanice ubio vlasnik no}nog kluba Xek Rubi, {to je zabele`eno kamerama. [ta je vlasnik no}nog kluba radio naoru`an u lokalnom zatvoru? I Rubi je ubrzo umro pod misterioznim okolnostima, navodno od raka plu}a, u januaru 1967.

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Osvald, kontroverzna i sumwiva li~nost, bio je pripadnik vojske SAD, imao je kontakte sa kubanskim emigrantima, neko vreme je boravio u Sovjetskom Savezu, gde se o`enio, da bi se zatim vratio u SAD. Pojedini istra`iva~i tvrde da je Osvald bio agent CIA. Odmah po ubistvu, u SAD su se pojavile sumwe u zvani~nu verziju.

Iz tog razloga, novi predsednik Lindon Xonson je obrazovao predsedni~ku Vorenovu komisiju, koja je trebalo da istra`i ubistvo. Komisija je potvrdila da je ubica bio Osvald, koji je delovao "sasvim sam", ~ime je slu~aj zvani~no zakqu~en.

Oko 50 odsto Amerikanaca danas ne veruje u zvani~no potvr|enu verziju Kenedijevog ubistva.

VLADA U VLADI, KOJA ISMEVA SAMU IDEJU DEMOKRATIJE

oznaku tajnosti sa niza dokumenata o ubistvu predsednika SAD Xona Kenedija, ali ovi dokumenti ni na koji na~in nisu doveli u pitawe zvani~nu verziju, prema kojoj je 35. predsednika 22. novembra 1963. u Dalasu ubio "usamqeni strelac" Li Harvi Osvald.

Predsednik Bajden je odbio da skine oznaku tajnosti sa 515 dokumenata, kako bi se "spre~ilo nano{ewe {tete vojnim snagama, obave{tajnim operacijama, snagama reda i spoqnoj politici."

Nedugo potom je, u veoma gledanoj emisiji na televiziji "Foks wuz", popularni voditeq Taker Karlson, pozivaju}i se na izvor na "visokom nivou", izneo tvrdwu da je Centralna obave{tajna agencija (CIA) imala presudnu ulogu u ubistvu biv{eg predsednika SAD. To nije prvi put da se za ovaj zlo~in optu`uje CIA. "CIA je bila ume{ana u ubistvo predsednika Kenedija", saop{tio je Karlsonov izvor. "Ovo je potpuno druga~ija zemqa od onoga {to smo mislili da jeste.

Sve je la`."

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

O Kenediju je u me|uvremenu stvorena "glamurozna predstava", svojevrsni "mit o najmla|em ameri~kom predsedniku."

Kao predsednik, Kenedi se nije pokazao naro~ito uspe{nim. Tokom wegovog mandata dogodila se invazija na Kubu, iz aprila 1961, i podizawe Berlinskog zida. Kada je do{ao na vlast, u Vijetnamu je bilo oko hiqadu Amerikanaca, tokom wegovog mandata ameri~ko anga`ovawe je preraslo u Vijetnamski rat.

Me|u wegove neuspehe ubrajaju

se i razorne vazdu{ne kampawe u Indokini, posebno u Laosu.

Kubanska kriza je zapo~ela instalirawem ameri~kih raketa u Turskoj, na {ta je SSSR odgovorio slawem raketa za Kubu.

O "uzornom porodi~nom `ivotu" predsednika dovoqno govore afere sa glumicama Merlin Monro ili Anitom Ekberg. ^iwenica da su Belu ku}u wegovog vremena opisivali kao Kamelot, dvorac moralno neupitnog, mitskog kraqa Artura, danas deluje kao neukusna {ala.

Posle Kubanske krize, najte`eg momenta Hladnog rata, Kenedi je, prema nekim indicijama, `eleo smirivawe trke u naoru`awu i normalizaciju odnosa

sa SSSR-om. To je mogao da bude dovoqan razlog da se `estoko zameri obave{tajnim slu`bama i mo}nicima iz vojno-industrijskog kompleksa.

Kako je zakqu~io Karlson: "Unutar ameri~ke vlade postoje snage koje su potpuno van demokratske kontrole, mnogo mo}nije od izabranih zvani~nika koji ih, navodno, nadgledaju."

Zapravo, kako tvrdi ovaj novinar, CIA predstavqa "vladu u vladi, koja ismeva samu ideju demokratije". Ove snage koje deluju iz senke "mogu da sakriju i svoje sau~esni{tvo u ubistvu predsednika", dodao je Karlson.

"Odnosno, one mogu da urade {ta god po`ele.

NOVA TEORIJA O ATENTATU NA KENEDIJA:

Oglasio se svedok nakon 60 godina Landisov iskaz ukazuje na mogu}nost da je postojalo vi{e od jednog naoru`anog napada~a.

Nekada{wi obave{tajac Pol Landis, koji je bio zadu`en da {titi biv{u prvu damu SAD Xeki Kenedi, i nalazio se nadomak Xona F. Kenedija kada je ubijen u Dalasu, izrazio je sumwu u nalaze Vorenove komisije u vezi s atentatom na predsednika Amerike.

U nedavnom intervjuu "Wujork tajmsu" bacio je sumwu na izve{taj o "magi~nom metku" koji je pro{ao kroz Kenedijevo telo pre nego {to je pogodio tada{weg guvernera Teksasa Xona Konalija Mla|eg, i tako doprineo brojnim teorijama koje osporavaju zvani~ni izve{taj ameri~ke vlade i CIA da je za smrt tada{weg predsednika odgovoran jedan napada~, Li Harvi Osvald.

Naime, Landis tvrdi da je ~uo vi{e pucweva dok se nalazio iza limuzine u kojoj je bio predsednik kada je pogo|en u glavu.

Nakon atentata je sa zadweg sedi{ta tog vozila pokupio gotovo sasvim o~uvan metak.

Biv{i obave{tajac je poneo metak u bol-

nicu u koju je odveden Kenedi, jer je verovao da bi neko mogao da ga otu|i.

U intervjuu je sugerisao da su istra`iteqi verovali da je "magi~ni metak" pogodio i biv{eg predsednika i guvernera Teksasa jer su ga prona{li na nosilima na kojima je le`ao Konali, dok se u stvari radilo o metku koji je Landis naknadno doneo i tu ga i ostavio.

Dodao je i da ne veruje da je taj metak pogodio Kenedija u le|a i potom iza{ao napoqe, te pao na pod limuzine.

"Taj metak je bio va`an dokaz i nisam `eleo da se zagubi, zato sam ga uzeo", izjavio je Landis.

Otkrio je i da nakon atentata nije bilo nikog da obezbedi mesto ubistva, jer su se svi agenti bavili predsednikom.

Da je u zakqu~ku Vorenove komisije navedena pogre{na lokacija pronalaska metka shvatio je tek 2014. i od tada se konsultovao s nekoliko zvani~nika koji su se ogra|ivali ~iwenicom da je Landis pre vi{e decenija podneo izve{taje u kojima je pomiwao samo vi{estruku pucwavu, ali ne i metak koji je doneo u bolnicu.

Obja{wavaju}i za{to se nije s ovim u

vezi oglasio 60 godina, biv{i agent je rekao da nije `eleo da govori o tome, upla{io se, preispitivao se da li je uradio ne{to lo{e, napustio je slu`bu nekoliko godina posle atentata.

Landisov iskaz ukazuje na mogu}nost da je postojalo vi{e od jednog naoru`anog napada~a jer, ako "magi~ni metak" nije pogodio i Kenedija i Konalija, teorija jednog metka je pogre{na, a to pak ide u prilog zakqu~ku FBI-ja da Osvald nije imao dovoqno vremena da puca zaredom – da pogodi guvernera nakon {to je ve} pogodio Kenedija.

PLANETA

^etvrtak 30. novembar 2023. 5

LI^NOST NEDEQE: GERT VILDERS

Holandska no}na mora za EU U ha{kom sedi{tu stranke VVD pristalice su se spremale da podignu ~a{e i proslave prvu `enu premijerku Holandije. A onda je usledio zemqotres.

Slavio je Gert Vilders, {ezdesetogodi{wi politi~ki veteran, desni~ar kontroverznih stavova koji sjajno barata dru{tvenim mre`ama, ali i masama,

zabraniti Kuran, daqu izgradwu xamija i islamskih {kola je – odlo`io, rekav{i da u ovom trenutku ima hitnijih pitawa.

Su|eno mu je zbog „inicirawa mr`we i diskriminacije”, a od 12. februara do 13. oktobra 2009. bio mu je zabrawen ulazak na teritoriju Ujediwenog Kraqevstva.

Islam, koji po wemu nije religija ve}

TRANSFER NOVCA

Na iznose od $3,000 do $10,000

TROŠKOVI TRANSFERA $0*

Na iznose preko $10,000

DODATNE POVLASTICE UZ ZNATNO POVOLJNIJI KURS

*važe uslovi

SEND MONEY ONLINE

Gert Vilders, {iroke mase u Holandiji je pridobio na krilima antimuslimanske, antimigrantske i antievropske politike

SIGURNOST

BRZINA

Garantujemo U roku od 15 minuta* *uslovi postoje isplatu

LAKOĆA

ISKUSTVO

USLUGA

Prva transakcija 50% popust Sve naredne transakcije 20% popust

Jednostavan proces

29 godina iskustva

Usluga na vašem jeziku

Tel: 02 8781 1950

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

PITAJTE NAS KAKO

PUTNIČKA AGENCIJA

PLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE NA VREME! zbog ~ega ga strani mediji nazivaju holandskim Trampom. Za doma}e medije, barem do pobede, bio je „najpoznatija blajhana plavu{a od vremena Merilin Monro”. [iroke mase je pridobio na krilima antimuslimanske, antimigrantske i antievropske politike. Sedam godina nakon bregzita, ovaj desni~ar izvukao je kartu tzv. negzita, {ire}i uzbunu u EU. Iako je ubla`io antiislamisti~ku retoriku, procewuje „Politiko”, nema naznaka da }e posle izborne pobede pustiti niz vodu i svoj evroskepticizam. Mada je slabo verovatno da }e Holan|ani slediti Britance, ka`u analiti~ari (a to priznaje i sam Vilders), sve ukazuje na to da }e wegova vlada u Hagu biti no}na mora za Brisel.

Vilders je tokom kampawe iskoristio {iroko rasprostraweno neprijateqsko raspolo`ewe zbog migranata, obe}avaju}i „zatvorene granice”, a obe}awa da }e

politi~ka ideologija poput komunizma ili fa{izma, smatra „trojanskim kowem u Evropi, koji mora biti zaustavqen pre nego {to postanemo Evrabija”. Izrael i Jerusalim su za wega prva linija odbrane Zapada od islama.

Pro{le godine je wegova partija deklarativno osudila napad na Ukrajinu, tvitovao je i da saose}a sa Ukrajincima, ali mu se pamti i da je posetio Rusiju i da je 2016. Putina nazvao „pravim rodoqubom”.

Osniva~ i vo|a Partije za slobodu bori se protiv islama od 2006. godine otkako je osnovao stranku, a koreni ove ideje se`u u wegovu mladost, kada je nakon sredwe {kole dve godine `iveo i volontirao u Izraelu, a potom obi{ao i okolne arapske zemqe i „bio dirnut nedostatkom demokratije u wima”. Zabele`eno je da je od tada bio u Izraelu 40 puta, a prokrstario je i Bliski istok.

Tel: 02 8781 1960

SPECIAL FARES WITH EMIRATES, QATAR AND ETIHAD MONEY TRANSFER

TRAVEL AGENCY

(02) info@beoexport.com.au www.beoexport.com.au

(02) info@beotravel.com www.beotravel.com

8781 1950

8781 1960

Kao najmla|i od ~etvoro dece, odrastao je u katoli~koj porodici (iako se danas izja{wava kao agnostik), od oca Holan|anina i majke indone`anskog porekla (distancirao se od ove strane familije).

Ne razgovara sa najstarijim bratom, koji je Gerta iz mla|ih dana opisao kao „ekscentri~nu i agresivnu napast”. Zavr{io je nekoliko kurseva o zdravstvenom osigurawu, a potom stekao i pravni~ki sertifikat na Otvorenom univerzitetu Holan-

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St. Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h

dije, po principu u~ewa na daqinu.

Farba kosu od sredine devedesetih. „Ne odlazi u restorane i bioskope, `ivi u nekoliko sigurnih ku}a, ne vi|a sa s qudima, osim {to pose}uje svoju suprugu Kristinu (ro|ena Ma|arica), i to ne vi{e od dva puta sedmi~no.” Ovo je izvod iz teksta objavqenog u „Tajmu” 2017. godine, koji se zavr{ava prognozom da Vilders nikada ne}e postati premijer, ali }e sigurno Holandiju pomeriti udesno.

"VA[INGTON POST":

Rat u Beloj ku}i zbog Izraela i Palestine Unutar Bajdenove administracije sve ve}i broj ameri~kih diplomata, zvani~nika odbrane i humanitarnih radnika pozvalo je na prekid vatre, pi{e ameri~ki list.

Administraciju ameri~kog predsednika Xozefa Bajdena u posledwe vreme mu~e unutra{we podele oko izraelsko-palestinskog sukoba, pi{e "Volstrit xornal", pozivaju}i se na zvani~nike iz Bele ku}e.

Ranije u novembru, oko 20 zaposlenih u Beloj ku}i uznemirenih zatra`ilo je sastanak sa predsednikovim najvi{im savetnicima kako bi im se pojasnilo {ta administracija preduzima kako bi smawila civilne `rtve u Pojasu Gaze.

Komentari{u}i sastanak sa {efom osobqa Bele ku}e Xefom Zintsom, vi{om savetnicom Anitom Dan i zamenikom savetnika za nacionalnu bezbednost Xonom Finerom, jedan od zvani~nika je rekao da su zaposleni stekli utisak da je

troje zvani~nika pribeglo sada ve} u~estalim frazama koje se mogu ~uti od predstavnika SAD u javnosti.

Podela unutar Bele obuhvata neke Bajdenove dugogodi{we, visoko pozicionirane pomo}nike i niz mla|ih zaposlenih, navodi list, ali dodaje da su ~ak i najvi{i savetnici rekli da je sukob ugrozio polo`aj Amerike.

Brojni zvani~nici i savetnici smatraju da je rat Izraela i Gaze uznemirio je administraciju vi{e nego bilo koje drugo pitawe u prve tri godine Bajdenovog mandata, navodi "Volstrit xornal" i dodaje da je opho|ewe predsednika prema onome {to je verovatno najve}a spoqnopoliti~ka kriza wegove vladavine dovelo do podela unutar Bele ku}e koja se ina~e ponosila jedinstvom i disciplinom.

"Volstrit xornal" podse}a da je stav koji je Bajden u javnosti zauzeo nakon eskalacije sukoba shva}en kao preterano proizraelski, ali tvrdi da je

predsednik SAD u me|uvremenu ubla`io retoriku.

Unutar administracije, me|utim, sve ve}i broj ameri~kih diplomata, zvani~nika odbrane i humanitarnih radnika pozvalo je na prekid vatre, ukqu~uju}i vi{e od 1.000 zaposlenih u USAID-u. U Stejt departmentu je bilo vi{e diplomatskih depe{a o rastu}em nezadovoqstvu, i u kojima se administracija po-

ziva da iskoristi vi{e uticaja kako bi zaustavila nasiqe.

Povrh toga, neki iz Bajdenovog kruga brinu da on ne pravi razliku izme|u "idealne slike Izraela i realnosti Netanijahuove vlade", a koju je jedan zvani~nik nazvao "najgorom vladom" koju je zemqa "ikada imala", pi{e "Volstrit xornal" i napomiwe da je mladi Bajden nazvao susret sa biv{om pre-

mijerkom Izraela Goldom Meir "kqu~nim doga|ajem koji je razbistrio wegovo vi|ewe va`nosti Izraela za opstanak Jevreja."

Mnogi visoki zvani~nici strahuju da Izrael ne}e pokazati uzdr`anost dok pomera svoju operaciju na jug Gaze i zabrinuti su {to }e sukob du`e trajati, politi~ki i diplomatski }e biti {tetniji za Bajdena.

6 ^etvrtak 30. novembar 2023.

PLANETA

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

IZRAEL OSLOBODIO 33 ZATVORENIKA, OD KOJIH 30 DECE

Lo{e vreme ote`ava situaciju u Gazi U toku ~etvorodnevnog prekida vatre iz zato~eni{tva je pu{teno 50 Izraelaca koje je Hamas oteo 7. oktobra. U zamenu za wih Izrael je oslobodio 150 Palestinaca koje je dr`ao u zatvoru.

Najavqen je dvodnevni produ`etak primirja koje su pozdravili zvani~nici SAD, Katara i UN.

Izrael i Hamas saglasili su se da produ`e privremeno primirje kako bi jo{ oko 20 qudi koje palestinska militantana grupa vi{e od 50 dana dr`i kao taoce bili oslobo|eni.

Ministar odbrane Izraela Joav Galant rekao je da }e Izrael, kada bude nastavio neprijateqstva s Hamasom, "udariti ve}om snagom i borbe

}e se voditi u celom Pojasu Gaze".

Situaciju u Pojasu Gaze dodatno ote`avaju ki{a i lo{e vreme, a veliki broj civila skloni{ta tra`i me|u ru{evinama poru{enih zgrada.

Posle pu{tawa ~etvrte grupe talaca koje je Hamas dr`ao u Gazi u zato~eni{tvu je ostalo devetoro izraelske dece.

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen:

Vlada Novog Zelanda najavila ukidawe zabrane pu{ewa Skot Riter: Ukrajina je 0417 782 - 329.

izgubila sve, a Evropa nema vi{e {ta da pru`i Oru`ane snage Rusije zaplenile su Ukrajincima ogromnu koli~inu oklopnih vozila, ka`e biv{i ameri~ki obave{tajac.

Novoformirana vlada Novog Zelanda najavila je ukidawe zakona o zabrani pu{ewa kako bi finansirala smawewe poreza. Zakon, koji je donet za vreme vlade prethodne premijerke Xasinde Ardern uveo je zabranu prodaje cigareta ro|enim nakon 2008. godine, a primena ove mere trebalo bi da po~ne slede}e godine.

Potez nove Vlade kritikovali su zdravstveni radnici, a Ri~ard Edvards, ekspert za javno zdravqe na Univerzitetu Otago, ocenio je da je to retrogradan korak u odnosu na vode}e svetske zdravstvene mere. „Ve}ina zdravstvenih grupa na Novom Zelandu je zgro`ena onim {to je vlada uradila i poziva na povla~ewe te odluke”, rekao je on za Bi-Bi-Si. Mere prethodne vlade su ukqu~ivale ograni~avawe broja prodavaca duvana i smawewe nivoa nikotina u cigaretama, a istra`ivawa su sugerisala da bi zakoni o ograni~ewu upotrebe duvana mogli da spasu do 5.000 `ivota godi{we. Me|utim, zakon je izazvao protivqewe poslovnih grupa na Novom Zelandu.

Vlasnici trafika `alili su se na

gubitak prihoda, ~ak i uz dr`avne subvencije. Pojedini poslanici, ukqu~uju}i novog premijera Kristofera Luksona, naveli su da bi zabrana dovela do stvarawa crnog tr`i{ta duvana. Wegova Nacionalna partija, koja je osvojila 38 odsto glasova na izborima 14. oktobra, tokom predizborne kampawe nije spomenula zakone o zabrani pu{ewa. Zakon, koji je donet pro{le godine i koji je bio zasnovan istra`ivawima, dobio je pohvale {irom sveta.

Veruje se da su zakoni Novog Zelanda inspirisali vladu Velike Britanije u septembru da objavi sli~nu zabranu pu{ewa za mlade. Portparolka Ri{ija Sunaka rekla je da je stav britanskog premijera ostao nepromewen nakon preokreta Novog Zelanda. Nova ministarka finansija Nikola Vilis proteklog vikenda je objavila da }e vlada ukinuti zakone, napomiwu}i da su koalicioni partneri Nacionalne partije u vladi - populisti~ka Novi Zeland na prvom mestu (New Zealand First) i levi~arske Deluj (Act) - insistirali da zakoni budu poni{teni.

Ruska vojska je zaplenila ukrajinskim oru`anim snagama ogromnu koli~inu opreme, izjavio je biv{i ameri~ki obave{tajac Skot Riter.

"Oru`ane snage Ukrajine ve} su izgubile 300 tenkova i 55 vozila. To nije nu`no oprema koju su Kijevu prenele zapadne zemqe, ali gubici otprilike odgovaraju isporu~enom broju. Oduzeti su

iz ukrajinskog arsenala i nema {ta da ih zameni. Nemaju ni{ta vi{e. Evropa nema vi{e {ta da im da", naveo je Riter u intervjuu za Jutjub kanal "Gegenpol".

On je istakao da, ~ak i ako su Oru`ane snage Ukrajine uspele negde da napreduju tokom svoje ofanzive, ruska vojska ih je ipak potiskivala, zbog ~ega su sve `rtve Ukrajinaca bile uzaludne.

"U toj kontraofanzivi Ukrajina nije postigla ni{ta, osim {to je `rtvovala jo{ 90.000 `ivota. Izgubila je svu opremu koja joj je preba~ena", zakqu~io je biv{i ameri~ki obave{tajac.

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 30. novembar 2023. 7

@ARKO PASPAQ, LEGENDARNI SRPSKI KO[ARKA[

Kako sam pre`iveo dva infarkta i mo`dani udar Svako od nas ima neku svoju borbu, neko poslovnu, neko qubavnu, ali najva`nije je dobiti one bitke koje se vode za zdravqe. O tim najva`nijim `ivotnim pobedama, o tome kako je prevazi{ao infarkte i mo`dani udar, za RTS govorio je nekada{wi reprezentativac i legendarni ko{arka{ @arko Paspaq Biv{i ko{arka{ @arko Paspaq do`iveo je prvi infarkt u 35. godini, dok je bio aktivan sportista. Ta prva kriza sa zdravqem dogodila se 2001. godine. „Meni se to desilo na sportu i generalno, meni se uvek i de{avalo na sportu, {ta god to zna~ilo, sport, mo`e da bude i fudbal, tako smo i po~eli, tako smo zavr{ili na kraju. Oseti{ ipak ne{to {to nije uobi~ajeno, zna~i krene grebawe po, recimo, grudima, neke neprijatne nelagodnosti, neko znojewe, mimo sportskog, te{ko je to prepoznati i onako, {to bih ja rekao, mala snaga, ali nije uobi~ajena mala snaga, nije umor, nego ne{to potpuno druga~ije. E sad, kako ~ovek to da prepozna, ja, svakako, nisam“, prise}a se @arko.

Desetak dana posle pojave tih simptoma, dok je bio u Gr~koj, imao je ozbiqnije reakcije. Bili su to klasi~ni znaci sr~anog udara. Ka`e da je imao sre}u da su ga brzo prebacili u bolnicu i da nije odmah znao da je u pitawu sr~ani udar, ali da je znao da se ne{to ozbiqno de{ava sa srcem. „Konstatovali su {ta su konstatovali, sr~ani udar, jednostavno sam proveo nekih, ne mogu vi{e ni da se setim, sedam, osam, deset dana u bolnici. Uradili su {ta su kako to ide kad se takva situacija desi“, rekao je Paspaq i dodao da su mu tada ugradili dosta stentova.

Bio je to ogroman {ok za qude oko wega, a ni sam @arko nije bio svestan {ta mu se zapravo desilo i koliko }e to uticati na wegov `ivot. Smatrao je da }e, kad bude iza{ao iz bolnice, nastaviti `ivot.

Iako mu je bilo zabraweno, on je nastavio da se bavi sportom i posle mesec dana mu se dogodio drugi sr~ani udar. „Prihvatawe da se ne{to toliko ozbiqno de{ava i{lo mi je jako te{ko.

Ina~e, ta karakterna osobina koja se zove tvrdoglavost, koja mi je mnogo pomogla u sportu, u ovom slu~aju je bila krajwe kontraproduktivna. Toliko je toga bilo, vrlo je bitno da se de{avalo uvek kada je sport u pitawu i sad malo po malo, svaki put kad se desi sr~ani udar, srce do`ivqava i neke {okove i o`iqke i samim tim malo po malo slabi“, istakao je ko{arka{ i dodao da mu je kod prvog infarkta puno pomoglo i {to je bio mlad.

Biv{i sportista ka`e da nije brinuo o tome da li se mo`e desiti ne{to jo{ opasnije. „Nisam imao strah. Opet ne{to po terenu, bacali lopte i onda mi se desila, verovatno, najgora epizoda. To se zove ventrikularna tahikardija i samo mogu da zahvalim Bogu koliko su me brzo prevezli sa Kalemegdana u Urgentni centar da pre`ivim“, pri~a @arko Paspaq.

KOJI SU FAKTORI RIZIKA ZA INFARKT U 35. GODINI

@arko Paspaq isti~e da je, kada ~ovek sazna, sve vrlo prosto – genetika. „Krv, to je genetska predispozicija, pretpostavqam i pokojni otac i pokojni

brat i pokojna majka su imali identi~ne probleme ili neko od wih. Jednostavno, prave se plakovi, trombovi, to se za~epi u nekom sekundu, dr`i neko vreme, otpusti ili se ne otpusti, pa moraju da se stavqaju stentovi“, obja{wava Paspaq.

Komentari{u}i va`nost redovnog uzimawa terapije i korigovawe navika. „Ako mogu da izbegnem odgovor {to se ti~e ove terapije sa lekovima, tu sam odli~an. [to se ti~e cigara, nikako, i to }e verovatno biti stavka koja }e, htela ili ne htela, morati da se re{ava u nekom budu}em vremenu. Sad opet moji prijateqi, koji bi ovo slu{ali, umrli bi od smeha, po{to pri~am ve} deset godina i nikako da se re{im”, rekao je ko{arka{ Paspaq i dodao da je svestan da cigarete nanose {tetu wegovom zdravqu i da je besan na sebe {to ne mo`e da ih ostavi.

POROK IZ DOBA PRE SPORTSKIH DANA

„Po~eo sam da pu{im sa nekih trinaest i po, ~etrnaest godina, mnogo pre nego {to sam u{ao u bilo kakve ozbiqne sportske vode i verovatno sam ~ovek koji je i{ao na sve mogu}e metode, od hipnoza, sve `ivo. To ve} prelazi u jednu odre|enu {alu i te {ale se, {to ka`u, pripovedaju“, priznao je Paspaq.

Mo`dani udar desio mu se na putu, u Americi. Mimo hladno}e koju je, kako ka`e, ose}ao danima, nije imao predznake da bi ne{to moglo da se desi. „Jedno jutro, odnosno pred jutro, probudim se, neki mi je ~udan ose}aj, da ne ka`em, nije mi ba{ svejedno, jo{ uvek ne kapiram, jo{ uvek mi nije jasno {ta se de{ava, ali shvatam da se ne{to de{ava. Budim se posle nekoliko sati spavawa, ve} tad vidim da mi nije ne{to u redu sa rukama, malo se te`e obla~im i u tom momentu shvatam da ne mogu da pri~am, jednostavno pri~a mi se ugasila“, prisetio se @arko.

Nekako se obukao i si{ao da popije kafu u bar hotela gde definitivno shvata da ima mo`dani udar i pozi-

va prijateqa kome uspeva da izgovori samo – Stroke ({log na engleskom). Ubrzo sti`e hitna pomo} i Paspaq u bolnici saznaje da je do`iveo mo`dani udar koji je uticao na govor, na levu ruku i na levu nogu koje nije mogao da pomeri. Govor mu se vratio posle dva meseca uz pomo} logopeda, a za ruku i nogu ka`e da sada funkcioni{u, ali da ose}aj u ruci i nozi nikada ne}e biti isti.

OD VRHUNSKOG KO[ARKA[A DO VRHUNSKOG BA[TOVANA

Nekada{wi profesionalni sportista isti~e da i kada je ~ovek {aqive prirode i na sve gleda sa vedrije strane, ovakvi zdravstveni problemi jesu velika muka: „Da je bilo neprijatno, bilo je krajwe neprijatno, ali pro|e, pro|e na kraju krajeva, nastavi{ da `ivi{, vrati{ se nekim okolnostima, trudi{ se opet da bude{ agilan, ne{to da radi{, da sre|uje{ dvori{te. Nema vi{e lopte. Mora{ da se okupira{, jednostavno i da si negde zadovoqan kad ne{to uradi{ {to je dobro i {to je lepo. Od vrhunskog ko{arka{a postao sam vrhunski ba{tovan.“ Iz Amerike se vratio pre nego {to se potpuno oporavio jer je `eleo da bude blizu porodice. „Insistirao sam kod mog dobrog prijateqa koji je hteo da me dr`i mesec dana kod wega ku}i, da se vratim {to pre. To jeste bio odre|eni rizik, to je bilo prakti~no putovawe posle pet, {est dana, ali sam bio toliko naporan, da me je na kraju pustio. Mislim da sam dobro uradio, {ta }u mu ja, da mu ja predstavqam jo{ neki teret, koliko god da mi je dobar prijateq, a jeste, najve}i koji imam.

Meni se u~inilo da sam dovoqno jak u tom momentu da mogu da sednem u avion i da se vratim za Beograd. Mislim da ne postoje adekvatnije osobe od familije, nego da ti budu tu podr{ka”, zakqu~io je ko{arka{ @arko Paspaq i dodao da ogromnu zahvalnost duguje, pre svega, svojoj `eni koja je bila uvek uz wega.

8 ^etvrtak 30. novembar 2023.

REPUBLIKA SRPSKA

PRODAJEM STAN NA JAHORINI, NA STAZI Stan se nalazi na tre}em i posledwem spratu u zgradi izgra|enoj 2022. godine, koja se nalazi izme|u dve ski staze.

Povr{ina stana je 60 m2, kompletno je opremqen, visok kvalitet stolarije, centralno grejawe.

Patrijarh Porfirije osve{tao hram u Fo~i, kum Milorad Dodik Wegova svetost patrijarh srpski Porfirije osve{tao je Hram Svetog Save u Fo~i, a kum je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Nakon ~ina osve{tawa, patrijarh slu`io Svetu arhijerejsku liturgiju.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da mu predstavqa veliku ~ast i sre}u {to je izabran za kuma Hrama Svetog Save u Fo~i.

"Posebna mi je ~ast, li~no meni i mojoj porodici, qudima koji me podr`avaju i koji smatraju da je ovo veoma va`no za na{u naciju, za na{

narod. Uspeli smo da gotovo posle 15 godina izgradimo ovaj hram koji je prvi u centru Fo~e u istoriji. Hram koji je posve}en Svetom Savi i to samo po sebi govori koliko je va`an", rekao je Dodik. On je istakao da je ovaj Hram najve}i u Republici Srpskoj i BiH, a ~etvrti po veli~ini kada su u pitawu sve srpske crkve.

"Ovo mesto sada je dobilo du{u, smisao, a to {to je u centru Fo~e pravoslavni hram otkriva i pokazuje koji je pravac `ivota qudi koji ovde `ive", rekao je patrijarh Porfirije u besedi.

Patrijarh je rekao da je Sveti Sava najboqi primer {ta zna~i biti pravoslavni Srbin, jer je gradio, negovao sebe, svoj narod, ~inio ga jedinstvenim, jednim u veri, u Hristu, i ~inio da wegov narod, zato {to je oplemewen pravoslavnom verom, mo`e da bude stvarala~ki i da traje kroz vekove.

"Sveti Sava je spajao Istok i Zapad i svi koji su se sa wim sretali zavolev{i wega zavoleli su i wegov narod", dodao je patrijarh Porfirije.

Temeqi Hrama Svetog Save, najve}eg pravoslavnog hrama u BiH, ~ija povr{ina nadma{uje 1.500 metara kvadratnih, osve{tani su na Pokrov Presvete Bogorodice 2006. godine.

Hram je pokriven 2012. godine, a bogoslu`ewa su po~ela 2013. godine. Ikonostas je postavqen 2019, a prethodne godine poplo~an je plato.

Cvijanovi}: General Kne`evi} ima bogato iskustvo, odgovori}e na sve izazove Srpska ~lanica Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi} izjavila da je general Gojko Kne`evi}, koji je imenovan za na~elnika Zajedni~kog {taba Oru`anih snaga BiH, ~ovek sa bogatim znawem i iskustvom. „Kne`evi} je ~ovek sa bogatim znawem i iskustvom i sigurna sam da }e adekvatno odgovoriti svim izazovima. ^estitam wemu i wegovim kolegama saradnicima”, rekla je Cvijanovi}eva na konferenciji za medije, prenosi RTRS. Ona je navela da je imenovawe generalskog kora OS BiH nailazilo na opstrukcije vi{e od godinu dana, ali da je to pitawe danas kona~no re{eno.

Cvijanovi}eva je rekla da je na maratonskoj sednici Predsedni{tva jedna od tema bila i informacija o tvrdwama ministra odbrane u Savetu ministara Zukana Heleza o navodnim paravojnim kampovima u Srpskoj, dodav{i da se Predsedni{tvo usaglasilo da su takve izjave neprimerene i nedopustive i da ne doprinose stabilizaciji odnosa.

Cena stana: 211.000 evra.

Za vi{e informacija pozovite Slobodana: +381 64 12 13 14 1 ili pogledajte na linku: https://www.realitica.com/hr/listing/2969124.

Datumi rata i mira dele BiH Dok Srpska praznuje potpisivawe Dejtonskog sporazuma 21. novembra, FBiH priprema proslavu ZAVNOBiH-a 25. novembra, pi{e beogradska „Politika“.

I ovu godinu obele`i}e prepirka oko praznika, koja u svojoj osnovi, sem razli~itog pogleda na istoriju, simbolizuje i raskorak u pogledu na budu}nost BiH. Republika Srpska obele`ava 21. novembar – dan kad je 1995. godine potpisivawem Dejtonskog mirovnog sporazuma uz mir do{lo i novo ustrojstvo zemqe.

S druge strane, Federacija BiH }e praznovati ~etiri dana posle, jer se priprema za obele`avawe ZAVNOBiH-a, {to je ceremonija koju u Sarajevu redovno bojkotuju srpski predstavnici, smatraju}i takvo obele`avawe neiskrenim. Spekulacije da bi bo{wa~ki i hrvatski ~lanovi Predsedni{tva BiH Denis Be}irovi} i @eqko Kom{i} ove godine, sem u Predsedni{tvu BiH, povodom 25. novembra mo`da mogli da svrate i do Mrkowi} Grada u Republici Srpskoj, gde je 1943. odr`ano prvo zasedawe ZAVNOBiH-a, unele su dodatnu nervozu i poslu`ile kao novi povod za podse}awe na ulogu u anti-fa{isti~koj borbi.

Istori~ar Goran Latinovi} naveo je da su Srbi ~inili ve}inu u~esnika Zemaqskog anti-fa{isti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa BiH (ZAVNOBiH), odnosno 108 od ukupno 172 ve}nika, {to ~ini 63 odsto. „Hrvatski i muslimanski separatisti ru{ili su Jugoslaviju devedesetih godina 20. veka, odnosno borili su se protiv tekovina Narodnooslobodila~kog rata, AVNOJ-a i ZAVNOBiH-a, a neki wihovi politi~ki predstavnici u FBiH slave zasedawe ZAVNOBiH-a i odluke koje su donesene 25. novembra 1943. kao takozvani dan dr`avnosti BiH”, ocenio je Latinovi}, ina~e profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Bawaluci.

Podsetiv{i da je u Sarajevu promewen naziv ulice koja je nosila ime po predsedniku ZAV-

NOBiH-a Vojislavu \edi Kecmanovi}u da bi dobila ime po pripadniku paravojnih muslimanskih formacija iz devedesetih godina 20. veka, Latinovi} je ukazao da su promeweni nazivi mnogih ulica i {kola koje su se zvale po srpskim partizanima i anti-fa{istima iz Drugog svetskog rata, kako u Sarajevu tako i u drugim gradovima u FBiH. Latinovi} je, prenosi Radio-televizija RS, napomenuo i da treba imati na umu da ve}nike ZAVNOBiH-a, kao organa revolucije, narod nije birao na demo-

nove nazive s imenima ulica onih koji su bili u hanxar divizijama i saradnici nacista. Oni koji su devedesetih godina 20. veka bili za o~uvawe Jugoslavije, a nakon wenog raspada i po~etkom gra|anskog rata u BiH postali pripadnici Vojske Republike Srpske nemaju mogu}nost da, unutar diskursa koji poku{ava da nametne bo{wa~ka zajednica, predo~e stvarne istorijske ~iwenice”, rekao je Dodik.

Podsetio je da je i Tito izjavio da je do po~etka maja 1944. u par-

Bawa Luka kratskim izborima. Podsetio je da su Srbi ~inili ve}inu pripadnika Narodnooslobodila~kog pokreta i Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije, to jest 78 odsto svih partizana sa teritorije dana{we BiH koji su poginuli tokom rata od 1941. do 1945, muslimani oko 16 odsto, a Hrvati oko pet. „Ve}ina muslimana i Hrvata sa teritorije dana{we BiH koji su u~estvovali u Drugom svetskom ratu bili su u oru`anim snagama NDH i borili se protiv Srba, kao Hitlerovi saveznici”, rekao je Latinovi}.

Sumwe u to da je antifa{izam motiv za obele`avawe 25. novembra zvani~nici Srpske imaju jer u susednom entitetu kao Dan nezavisnosti proslavqaju i 1. mart, kada je odr`an referendum o secesiji od Jugoslavije. „Samo bih `eleo da ~ujem od wih bar jednom argumentovan odgovor – kako ne praznuju AVNOJ, a praznuju ZAVNOBiH. Stavqali su

tizanskim formacijama bilo 2,5 odsto muslimana, podsetiv{i da je i Rodoqub ^olakovi} na prvom zasedawu ZAVNOBiH-a rekao da se prila`ewe Hrvata i muslimana na pozicije partizanske borbe odvija sporo, s ~ime se, ka`e Dodik, saglasio i Hamdija ]emerli}, jedan od najobrazovanijih muslimana tog vremena i rektor Sarajevskog univerziteta, koji je naveo da su se muslimani dr`ali pasivno prema NOB-u. Dodik podse}a i na re~i generala Hamdije Omanovi}a, koji je kasnije, na tre}em zasedawu ZAVNOBiH-a 26. aprila 1945. u Sarajevu, izme|u ostalog, izjavio: „Neki qudi govore da muslimani u ono vreme nisu po{li s usta{kim pokretom, nisu se na{li u redovima usta{a, nisu se na{li u redovima okupatora, ali, drugovi i drugarice, mi muslimani moramo priznati da se ogromna ve}ina muslimana na{la na strani okupatora”, citirao je Dodik re~i Omanovi}a.

CRNA GORA

^etvrtak 30. novembar 2023. 9

Crna Gora kao Las Vegas I deci je lako dostupna mogu}nost za kla|ewe, {to od mnogih pravi zavisnike, registrovano je 1.008 kladionica i 150 klubova s automatima, pi{e beogradska „Politika“.

Crna Gora je postala zemqa kladionica, kockarnica, automat klubova i nije ni ~udo {to je zovu „Montenegrini Las Vegas”. Gra|ani Crne Gore, s populacijom od

620.000 stanovnika, imaju {irok pristup svetu kockawa s obzirom na brojne kladionice i automat klubove. Ministarstvo finansija bele`i 1.008 kladionica i 150 automat klubova u zemqi, ~esto sme{tenih u neposrednoj blizini obrazovnih institucija, iako zakon zabrawuje da takvi objekti budu u krugu od 200 metara od osnovnih i sredwih {kola. „Ulazak u svet zavisnosti naj~e{}e je postepen, a po~iwe upravo malim koracima – prvom cigaretom podeqenom sa dru{tvom, prvom ~a{om alkoholnog pi}a, prvim upla}enim tiketom”, saop{tili su iz Instituta za javno zdravqe (IJZ).

Udru`ewe „Roditeqi” saop{tava da gra|ani Crne Gore, posebno maloletna lica, skoro na svakom koraku imaju priliku da u|u u svet zavisnosti od kocke, jer se vrlo ~esto kockarnice nalaze u neposrednoj blizini obrazovnih ustanova, iako zakon zabrawuje objekte za kockawe i igre na sre}u u krugu od 200 metara od osnovnih i sredwih {kola.

Prema Zakonu o igrama na sre}u, udaqenost automat kluba od zgrada obrazovnih ustanova, osnovnih i sredwih {kola, ne mo`e biti mawa od 200 metara, dok udaqenost izme|u dva automat kluba, odnosno izme|u automat kluba i kladionice ili igra~nice, ne mo`e biti mawa od 100 metara. „Kladionice se nalaze blizu svih {kola, a po na{oj proceni, ova udaqenost u praksi je neretko i mawa. Svedoci smo da nije ispo{tovana ni udaqenost izme|u kladionica i automat klubova. Realnost je da su kladionice svuda oko nas – blizu {kola, mesta gde `ivimo, onlajn…

Tako|e, jaka medijska kampawa ote`ava mogu}nost da se borimo protiv zavisnosti od kla|ewa, posebno kada su u pitawu deca i mladi”, ka`u u Udru`ewu „Roditeqi”.

Upozoravaju da „posebnu pa`wu treba posvetiti onlajn kla|ewu jer, po pritu`bama roditeqa, ono je zaista veliki problem”.

Da u Crnoj Gori postoji problem sa zavisno{}u od kocke pokazuju i podaci Instituta za javno zdravqe (IJZ). Relevantna istra`ivawa pokazuju da se u Crnoj Gori svaki tre}i u~enik uzrasta do 16 godina, wih oko 32 odsto, kockao za novac. Zna~ajna je razlika izme|u de~aka i devoj~ica, jer se kocka 46 odsto de~aka, gotovo svaki drugi, naspram 18 odsto devoj~ica, svaka peta. Za kockawe za novac 13 odsto u~enika je koristilo internet. „Va`no je napomenuti da se, u skladu s nau~nom definicijom kockawa, kockawem za novac smatra i tzv. sportsko kla|ewe i svaki vid kla|ewa u kladionicama. U na{oj kulturi se ovo veoma pogre{no shvata kao bezazlena zabava i roditeqi koji podr`avaju sportsko kla|ewe kao vid zabave zapravo po-

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

dr`avaju da im se deca kockaju”, ocena je IJZ. Iz ove institucije poru~uju da je veoma va`no napomenuti da se kockawe u Crnoj Gori sve agresivnije {iri i da bez obzira na to „kakvo god poimawe i stavovi postojali o kockawu, ~iwenica je da za odre|ene qude kockawe postaje ozbiqan problem

koji se {iri na sva podru~ja `ivota”.

Udru`ewe „Roditeqi” zahteva da se izmeni zakon i znatno pove}a udaqenost izme|u {kola i kladionica i predla`u: „Inspekcije moraju a`urnije da rade svoj posao i da kontroli{u i ka`wavaju poslodavce koji omogu}avaju deci da se klade ili uplate novac za kla|ewe”.

Va{ington i London bi da se ume{aju u Mandi}: Popis po~iwe u ~etvrtak, a popis u Crnoj Gori, Milatovi} odgovara: posle wega razgovori o srpskom jeziku Mi smo demokratija Prema najava premijera Milojka Spaji}a i predsednika Skup{tine Andrije Mandi}a, popis }e u Crnoj Gori po~eti u ~etvrtak, 30. novembra.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} izjavio je, govore}i o predstoje}em popisu stanovni{tva, da u Crnoj Gori postoje "politi~ki dinosaurusi" koji svakodnevno politi~ki iskori{}avaju pitawa identiteta jer, kako je naveo, nemaju odgovor na va`na pitawa kao {to su vladavina prava, infrastruktura ili klimatske promene.

Kada je re~ o popisu, on je naglasio da je to statisti~ko pitawe i da ga treba i prepustiti statisti~arima, a ne politizovati ga.

Na konstataciju da je etni~ki identitet sporan u Crnoj Gori i da su SAD i Velika Britanija predlo`ili da se to pitawe iskqu~i iz popisa zbog navodne bespotrebne polarizacije, Milatovi} je kazao da je to legitiman predlog, ali da va`e}i zakon predvi|a da takva pitawa treba ukqu~iti u popis.

"Kqu~no je da stvorimo sistem u kome svi, bez obzira na identitet, imaju iste mogu}nosti. U demokratiji, a Crna Gora je sada jedna od wih, qudima treba omogu}iti da odgovore na sva pitawa na koja `ele da odgovore", ocenio je Milatovi}.

Na pitawe {ta je sa onima koji to ne `ele, Milatovi} je rekao da je "odgovoriti {ta i kako `elite jedna stvar, a druga stvar je ako uop{te ne `elite da u~estvujete".

"Za qude koji uop{te ne `ele da u~estvuju, zakon predvi|a kazne. U~e{}e je kqu~no", poru~io je Milatovi}.

Na tvrdwu da Srbija poku{a-

va da uti~e na popis i da postoji predlog da se Crnogorcima u budu}nosti omogu}i besplatno studirawe u Srbiji samo ako su se na popisu u Crnoj Gori izjasnili kao Srbi, Milatovi} tvrdi da to i nije novina i da neki ve} koriste evidenciju popisa iz 2011. godine da bi bili oslobo|eni pla}awa {kolarine u Srbiji, prenosi CDM. "Osim toga, niko ne mora da studira u Srbiji. Crnogorci mogu da studiraju bilo gde u svetu, ba{ kao {to sam i ja", kazao je Milatovi}. On je ponovio da se on sam izja{wava kao Crnogorac, kao {to je to u~inio i na popisu iz 2011. godine.

Sve je spremno za popis, i on }e po~eti 30. novembra , saop{tio je predsednik Skup{tine Crne Gore.

Predsednik Skup{tine Crne Gore i lider Nove srpske demokratije Andrija Mandi} izjavio je da je Crnoj Gori neophodno pomirewe, ali po{tenim qudima, a kako ka`e, ne i pomirewe sa mafijom i kriminalcima.

"Mnogo smo propatili i ne `elimo da iz nas seva bilo kakva mr`wa, ve} `elimo da pravda bude zadovoqena jer je pravda jedini oslonac za budu}nost Crne Gore", kazao je Mandi}.

Prema wegovim re~ima, u Crnoj Gori se pre samo nekoliko dana dogodio pravosudni zemqotres, jer je prvi put javno prikazano kako su se "kupovale presude" za la`ni dr`avni udar.

Govore}i o predstoje}em popisu stanovni{tva, Mandi} je rekao da je neophodan jer se bez validnog popisa ne mogu pripremati bilo kakvi dugoro~ni strate{ki planovi, a ovaj popis bi}e prvi u kojem }e gra|ani mo}i slobodno da se izjasne.

On je podsetio da se i na popisu koji je organizovao biv{i re`im najve}i broj gra|ana izjasnio da govori srpskim jezikom.

Mandi} je izrazio uverewe da }e posle popisa biti otvoren dijalog i da }e natpolovi~na voqa naroda o jeziku biti odslikana i u najve}em pravnom aktu crnogorske dr`ave.

"Crnoj Gori je potrebno pomirewe. Crna Gora i Srbija dele isprepletanu zajedni~ku istoriju i uvek su imale poseban senzibilitet za stvari koje se ti~u one druge. Posebno bih `eleo da sa mesta predsedavaju}eg Skup{tine Crne Gore dam {to ve}i doprinos popravqawu odnosa Srbije i Crne Gore", istakao je Mandi}.

10 ^etvrtak 30. novembar 2023.

KOSOVO I METOHIJA

U MANASTIRU VISOKI DE^ANI

Pi{e: Zoran Vla{kovi} ^etvoro~asovnim bdewem uo~i praznika Svetog kraqa Stefana De~anskog, u ~etvrtak ve~e 23. novembra, na~alstvovao je mitropolit Joanikije Crnogorsko-primorski, uz u~e{}e episkopa Ra{ko-prizrenskog Teodosija, vladike Dizeldorfa i cele Nema~ke Grigorija, vladike budimqansko-nik{i}kog Metodija i vladike novo-

Sve~ano proslavqen praznik i ktitorska slava manastira brdskog Ilariona i skoro 30 sve{tenika iz raznih eparhija Srpske Pravoslavne Crkve sa Kosova i Metohije, centralne Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, kao i monaha sa Svete Gore u Gr~koj i iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.

Tokom bdewa, episkop Teodosije je postrigao poslu{nika Bo`a Kne`evi}a, koji je dobio mona{ko ime Amfilohije u ~ast Svetog Amfilohija Makrisa, po-

^uda Svetog kraqa Telo ktitora Stefana De~anskog nalazi se i danas u kivotu pred ikonostasom u manastiru Visoki De~ani.

O ~udesnom projavqivawu blagodati na mo{tima Svetog Stefana De~anskog pisao je upravo wegov sin, kraq Du{an 1343. godine u jednoj poveqi. Naime, u vi|ewima javio se crkvewaku i

Ћивот Светог Стефана Дечанског igumanu manastira sa zapove{}u da mu se telo izvadi iz zemqe.

Arhiepiskop je sa saborom uz molitve otvorio grob i prona{ao kraqeve mo{ti cele i miomirisne. Mo{ti su polo`ene u kivot ispred ikonostasa i izlo`ene da ih svi vide.

Kako tada, tako kroz vekove sve do danas, telo Svetoga kraqa je potpuno celo.

Kraj mo{tiju Svetog Stefana De~anskog vekovima se de{avaju ~udesna isceqewa. Nebrojeni su primeri gde su uz kivot sa mo{tima na{eg Svetog Kraqa slepi progledali, nepokretni prohodali, a bezdetni parovi izmolili porod. Monasi u ovoj svetiwi vekovima bele`e ~uda ~iji su svedoci bili.

U Prvom svetskom ratu Bugari su opqa~kali manastir i poku{ali da odnesu i mo{ti Svetog kraqa, ali su se kola s wegovim telom zaglavila na putu i ostala nepokretna. Mo{ti su vra}ene, Bugari su oti{li a me|u okupqenim narodom jedan stari Arnaut je rekao: „Vidite li, Sveti kraq ne}e da napusti De~ane. Srbi opet dolaze. Pazite {ta radite!“

znatog duhovnog oca i ispovednika 20. veka sa ostrva Patmos u Gr~koj.

Bo`o Kne`evi}, monah Visokih De~ana ro|en je 10. septembra 1995. u Pqevqima, u Crnoj Gori.

U manastiru visoki De~ani je narednog dana 24. novembra, sve~ano proslavqen praznik i ktitorska slava manastira Sveti kraq Stefan De~anski.

Svetu liturgiju slu`io je mitropolit crnogorsko primorski Joanikije uz sa slu`ewe Episkopa nema~kog Grigorija, Episkopa Ra{ko – prizrenskog Teodosija, Episkopa Budimqansko-nik{i}kog Metodija, Episkopa Novobrdskog Ilariona i ve}eg broja sve{tenoslu`iteqa iz raznih eparhija SPC, sa Svete Gore i iz Amerike.

Na slavu u manastir De~ani je do{lo preko hiqadu vernika iz raznih krajeva. Na svetoj Liturgiji ~inom protosin|ela odlikovani su jeromonah Petar iz manastira De~ani i jeromonasi Nikita i Isidor iz manastira Sv. Arhangli, koji su istovremeno i profesori na prizrenskoj bogosloviji.

Svetu liturgiju pevali su u~enici prizrenske bogoslovije i studenti Bogoslovskog fakulteta Poslije ~itawa jevan|eqa nadahnuto je besedio Episkop Grigorije.

U besedi na liturgiji vladika diseldorfski i nema~ki Grigorije Duri} postavio je jedno od kqu~nih pitawa naroda optere}enog stalnim seobama i migracijama. „Ako nas neko pita odakle smo, svako od nas mo`e da ka`e – ja sam iz Pe}ke patrijar{ije.

Ako nas neko pita ko ste – mogli bismo da ka`emo da smo iz De~ana. Ako nas neko pita {ta su vam ti De~ani – mogli bismo da ka`emo: To je ono mesto gde su se zagrlili istok i zapad.

Na naj~udesniji na~in zagrlili su se umetno{}u. Sve ono {to je

Манастир Високи Дечани од 2. јула 2004.г. на листи Светске културне баштине

Четворочасовнo бдење уочи празника Светог краља Стефана Дечанског

Пред Свету литургију у петак 24. новембра ve{tina i dostignu}e zapadne umetnosti mo`ete da vidite ako stanete napoqu, ispred De~ana, a ono {to je iznutra – to je dostignu}e pravoslavnog istoka i tu se zagrlila ta ve{tina s toplinom.

Takvi bi trebalo da budemo mi na ovim prostorima, gde bi trebalo ne da gu{e jedno drugo, nego, kao {to je ovde u De~anima, da grle i dopuwavaju nedostatke jedan

drugog”, govori vladika Grigorije u potpunoj ti{ini, u ogromnom hramu u koji vi{e ne mo`e da stane nijedan ~ovek.

Na kraju liturgije je mitropolit Joanikije blagoslovio slavski kola~ i odr`ao prigodnu besedu. Slavqe je zavr{eno zajedni~kim ru~kom u manastirskoj trpezariji uz pesme prizrenskih bogoslova.

NA^ELNIK GENERAL[TABA VOJSKE SRBIJE MILAN MOJSILOVI]

Situacija na Kosovu veoma komplikovana, nadam se da }e Kfor za{tititi srpski narod Na~elnik General{taba Vojske Srbije Milan Mojsilovi} izjavio je, 25. novembra, da je pro{le sedmice imao razgovore sa komandantom Kfora, turskim generalom Ozkanom Uluta{em i da je dobio garancije za anga`ovawe snaga Kfora du` administrativne linije, ali i da }e Kfor imati dovoqno snage da stabilizuje situaciju i za{titi srpski narod.

General Mojsilovi} je najavio da }e u ponedeqak, 27. novembra, ponovo razgovarati sa Uluta{em.

"O~ekujem razgovore sa wim u ponedeqak u kontekstu razmene odre|enih informacija o stawu bezbezbednosti i nadam se da }e Kfor u svom kapacitetu imati dovoqno snage da bude faktor koji stabilizuje i {titi srpski narod na Kosovu i Metohiji", rekao je Mojsilovi}.

Dodao je da je stawe na Kosovu veoma

komplikovano.

"Stawe na Kosovu i Metohiji je slo`eno i veoma komplikovano u nedostatku

~ak i razgovora na temu uslovno re~eno normalizacije odnosa ostavqa se prostor za bilo {ta {to mo`e da se podvede pod sukob. Svake godine imamo odre|enu spiralu gde se bukvalno kre}emo na ivici ve}ih sukoba", ka`e Mojsilovi}.

On je podsetio da je na Kosovu bilo incidenata u maju i septembru ove godine i upitao ko mo`e da garantuje da nekih budu}ih incidenata ne}e biti, kada ne postoje opcije u politi~kom smislu koje garantuju bezbednost i stabilnost, kao i za to da se situacija, ako ni{ta drugo odr`i u postoje}em stawu.

"Imamo trenutno na snazi preveliki broj i prekomerno anga`ovawe policijskih snaga na severu, bukvalno na 24 pozicije su snage kosovske policije bilo da su specijalne ili interventne jedinice.

Uz to dodajem i da je Kfor podigao svoje prisustvo ne samo na celokupnoj teriri-

toriji nego i na severu Kosova i Metohije", ka`e Mojsilovi}.

Dodaje da mu to kao vojniku koji se bavi pitawima bezbednosti "ne uliva previ{e nade da }e se do}i do re{ewa koje je garant mira i stabilnosti u celini".

"Mi imamo svoje jasno definisane zadatke i od toga ne odstupamo i u krajwoj meri nare|ewa dobijena od vrhovnog komandanta se sprovode u potpunosti.

Na stranu pri~a koja se odnosi na na{e sporazumne odnose u kontekstu Vojno -tehni~kog sporazuma i svega onoga {to se vezuje na Rezoluciju 1244 i na{e razme{tawe u Kopnenoj zoni bezbednosti, od 2001. godine se u ve}oj ili mawoj varijanti mewalo i sa aspekta brojne veli~ine snaga. U su{tini mi smo prisutni i kontroli{emo u potpunosti Kopnenu zonu bezbednosti", rekao je Mojsilovi}.

SRBI U SVETU

^etvrtak 30. novembar 2023. 11

O`enio Srpkiwu sa Kosova i Metohije, a sada zajedno slave slavu

NORVE@ANIN PRIHVATIO PRAVOSLAVQE Kristina ^epkenovi} Karlsen je umetnica srpskog porekla, koja od 2002. godine `ivi u Norve{koj. Ona je pokazala kako wena porodica u tu|ini slavi krsnu slavu Aran|elovdan.

Uobi~ajeno je da se krsna slava prenosi s kolena na koleno, sa oca na sina. Me|utim, Kristina je tradiciju

sre}i i vesequ. A mi smo vremenom dobili i Emiliu, na{u drugu }erku.

Zahvalna svojim roditeqima, nastavqam da tradicionalno, onako pravo kosovski slavim i {irim lepote na{e srpske kulture i tradicije“, isti~e Kristina.

U wihovoj ku}i slavi se dva dana, a ni temperatura od -11 (koliko se ovih dana bele`i tamo) ne uti~e na toplinu

Afrikanka se udala za Srbina i promenila veru

”OSETILA SAM MIR U TELU”

Devojka iz Zambije ne krije svoju qubav prema Srbiji i srpskom jeziku.

Patricija Kaunda je udata za Srbina, a na dru{tvenim mre`ama je veoma aktivna i ~esto ka~i snimke iz Srbije. Ona je skoro diplomirala na Ekonomskom fakultetu, a u slobodno vreme u~i srpski jezik, peva na srpskom i sve joj boqe ide. ^esto govori o tome kako joj se ovde svi|a, a najnoviji snimak koji je objavila je wen snimak sa kr{tewa.

slavqewa slave „prenela“ u Norve{ku – wen suprug, Norve`anin, prihvatio je pravoslavqe i ve} vi{e od dve decenije u wihovom domu se obele`ava Aran|elovdan. „Kao mlada likovna umetnica, Srpkiwa sa Kosova, u januaru davne 2002. preselila sam se u Norve{ku. Moj suprug, Havard Karlsen, kr{ten Vuk u na{oj pravoslavnoj crkvi na [ar-planini na Kosovu, i ja, `eleli smo da nastavim sa slavqewem slave, u duhu na{e srpske tradicije“, ka`e Kristina i obja{wava kako je wihova porodica dobila sveca za{titnika. „Bog nas je podario sre}om, pa je i na{a prva }erka Sofia ro|ena na dan Svetog Arhan|ela Mihaila. Tako nam je i crkva blagosiqala i dodelila Svetog Arhan|ela Mihaila za na{u krsnu slavu, koju ve} 21 godinu slavimo u

prazni~ne atmosfere. „Mi slavimo ve~e i dan slave sa dragim gostima i rodbinom, 20. i 21. novembar. Pored slavskog kola~a, sve}e, `ita i vina, priprema se i na{a srpska hrana sa pe~ewem, pitom i sarmom za ru~ak“, otkriva Kristina koja je fotografije slavske trpeze objavila na svom Fejsbuku.

Kristina ^epkenovi} Karlsen ro|ena je 29. januara 1976. godine u Lipqanu, na Kosovu i Metohiji, gde je zavr{ila osnovnu i sredwu {kolu, dok je Akademiju likovne umetnosti studirala na Univeritetu u Pri{tini i magistrirala 2000. godine likovnu umetnost na poqu grafike.

Izla`e svoje radove po brojnim galerijama u Norve{koj, Helsinkiju u Finskoj, a od 2016. godine ponovo izla`e u Srbiji.

Patricija je za Mondo otkrila sve detaqe sa svog kr{tewa. Ona je sada postala srpski pravoslavni hri{}anin, a rekla nam je kako se odlu~ila za ovakav veliki korak, kao i kako se ose}ala tokom kr{tewa. “Udata sam za Srbina i meni je vera veoma va`na”, po~ela je Patricija.

“Moj mu` me je upoznao sa pravoslavnom crkvom i idem tamo ve} nekoliko meseci i nakon toga sam odlu~ila da }u se pridru`iti pravoslavnoj crkvi. To je bila veoma velika odluka za mene jer dolazim iz pentekostalnog porekla.”

(Pentekostalizam je oblik hri{}anstva koji nagla{ava delovawe Svetog Duha i direktno iskustvo prisustva Boga od strane vernika. Pentekostalci veruju da vera mora biti sna`no iskustvena, a ne ne{to {to se mo`e na}i samo kroz ritual ili razmi{qawe.

Pentekostalizam je energi~an i dinami~an).

“Kr{tewe mi mnogo zna~i jer je veoma

va`no i verujem da svi hri{}ani moraju biti kr{teni kao {to je kr{ten Isus Hrist. Kada je do{ao dan kr{tewa bila sam pomalo nervozna i anksiozna jer je to bio veoma va`an korak na putu hri{}anstva. Kada mi je sve{tenik polivao vodu na glavu ose}ala sam se tako smireno, osetila sam mir u svom telu, kao i kada je stavqao krst i uqe na ~elo osetila sam Bo`ji mir. Kada je sve{tenik kona~no izgovorio re~i ‘dobrodo{la u pravoslavnu crkvu, Patricija, ti si sada na{a sestra’, osetila sam se tako sre}no i laknulo mi je”, rekla je Patricija.

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 30. novembar 2023.

AUSTRALIJA

AUSTRALIJA IMA PREVI[E OVACA, CENA OV^ETINE PALA ZA 70 ODSTO Australija ima previ{e ovaca – to je procena mesne kompanije „Meat and Livestock Australia“ (MLA). Ali, {ta to ta~no zna~i?

Naime, prezasi}enost ov~etinom dovela je do pada cena, a neki farmeri na`alost ubijaju ili poklawaju svoje `ivotiwe, kako bi u{tedeli na tro{kovima.

Drugim re~ima, vi{e im se ne isplati da ih gaje – barem ne u tolikom broju. Cene ov~etine su pale za 70% u protekloj godini, na 1,23 dolara po kg, pokazali su podaci kompanije MLA. - Australija je imala nekoliko veoma dobrih sezona posledwih godina, {to zna~i da je stado ovaca dostiglo 78,75 miliona grla: to je najvi{e od 2007. godine – rekao je jedan od analiti~ara, Tim Xekson.

Sa ovim rastom broja stada, odnosno grla direktno su povezane padavine, zabele`ene u posledwe tri godine posebno

u regionima kao {to su Novi Ju`ni Vels i Viktorija. Padavine su, naime, idealne za uzgoj trave – pogodne za ishranu i uzgoj stoke. [to je vi{e padala ki{a i {to je tr`i{te du`e ostajalo u pokretu, to je vi{e nagnalo proizvo|a~e da zadr`e ovce koje bi ina~e eliminisali, a kao rezultat toga, broj `ivotiwa je nastavio da raste. O~ekuje se, pritom, da }e stado ovaca u Australiji porasti za 23% u odnosu na 100-godi{wi minimum zabele`en u 2020. godini, pokazala je statistika.

Shodno tome, prekomerna ponuda ovaca je snizila cene stoke, signaliziraju}i preokret u odnosu na neo~ekivani prihod koji

su farmeri u`ivali pre tri godine. Tada su cene ov~etine bile rekordno visoke.

Lo{e vremenske prilike }e, generalno, smawiti zalihe hrane. Kao rezultat

toga, farmeri poku{avaju da smawe svoja stada ovaca, {to mo`e ukqu~ivati slawe stoke u klanice i fabrike za preradu mesa.

Ako unesete sendvi~ sa mesom u Australiju, a to ne prijavite - mo`ete biti ka`weni sa 3.050 dolara Penzionerka sa Novog Zelanda ponela je sa sobom sendvi~ sa piletinom u Australiju, ali je zaboravila da ka`e grani~noj kontroli da je sa sobom imala i meso, {to ju je poprili~no ko{talo.

Vi{e od 100 klimatskih demonstranata uhap{eno u luci Wukasl Tokom dvodnevne blokade najve}e svetske luke za transport ugqa, koja se nalazi u gradu Wukasl u saveznoj dr`avi Novi Ju`ni Vels, uhap{eno je ukupno 109 demonstranata, saop{tile su lokalne vlasti. Stotine klimatskih aktivista plivale su ili koristile kajake kako bi ometali pristup luci i kretawe brodova. Oni tvrde da su uspeli da spre~e da vi{e od pola miliona tona ugqa napusti ovu australijsku luku.

Australija je drugi najve}i svetski izvoznik ugqa i oslawa se na fosilna goriva za sopstvene potrebe za elektri~nom energijom.

Sme{tena na otprilike 170 kilometara severno od Sidneja, luka Wukasl je najva`niji australijski terminal za transport ugqa.

Procewuje se da je oko 3.000 qudi iz cele Australije u~estvovalo u 30-~asovnoj blokadi luke Wukasl koju je prethodno odobrila lokalna policija.

Australija je poznata po strogim pravilima uvoza, koja su mnoge turiste pogodila po xepu. Slede}i slu~aj se dogodio pre godinu dana, ali je do sada trajala "pravna borba". ^iwenicu da je zabraweno uno{ewe sendvi~a sa piletinom u zemqu bez uvozne dozvole zauvek }e pamtiti 77-godi{wa Xun Armstrong sa Novog Zelanda, po{to je morala da plati visoku kaznu od 3.050 dolara. "Svi kojima poka`em iznos su zapaweni. Oni jednostavno ne mogu da veruju", prokomentarisala je ona.

Kako je novozelandskim medijima opisala 77-godi{wa `ena, ulo`ila je `albu na kaznu. Istovremeno je medijima rekla da zna da je sendvi~ trebalo da prijavi grani~noj kontroli, ali da je potpuno zaboravila na to. Po{to ona i wen suprug nemaju visoke penzije, odlu~ila je da ulo`i `albu, po savetu osobqa, i poslala pismo Australijskom odeqewu

za poqoprivredu, ribarstvo i {umarstvo. Me|utim, pola godine je dobijala samo automatske odgovore. Prvi pravi odgovor iz ministarstva je stigao tek sada, kada su mediji kontaktirali ministarstvo. Ona je osu|ena u maju.

izbijawa bolesti", rekao je.

On je dodao da su kazne za uvoz obi~no negde izme|u 4.100 i 6.260 dolara. Na osnovu wihovog odgovora, `alba }e najverovatnije biti odba~ena.

U Australiji se ~esto de{ava da putnici budu ka`weni

Portparol australijskog ministarstva objasnio je da je Armstrong morala da ima uvoznu dozvolu. "Za meso va`e izuzetno strogi uslovi uvoza koji se mewaju u zavisnosti od

na aerodromima zbog uno{ewa neovla{}enih stvari. Pro{log avgusta, ~ovek je morao da plati 3.200 dolara za dono{ewe sendvi~a sa Balija, ba{ kao i Armstrong.

Desetine stanovnika Zapadne Australije evakuisano zbog po`ara u okolini Perta Desetine stanovnika Zapadne Australije je evakuisano, a najmawe 10 ku}a je uni{teno u po`aru koji se nekontrolisano {iri na severnom obodu grada Perta, saop{tile su vlasti.

Nije bilo prijavqenih smrtnih slu~ajeva, ali je nekoliko vatrogasaca zadobilo lak{e povrede, najvi{e zbog udisawa dima, saop{tio je komesar za vanredne situacije Zapadne Australije Daren Klem, prenosi AP. On je rekao da }e vatrogascima koji se bore protiv po`ara

biti potrebno nekoliko dana da ga stave pod kontrolu.

Po`ar je izbio u sredu po podne u borovoj {umi na severoisto~nom obodu Perta, a tokom no}i ga je razbuktao vetar brzinom od 60 kilometara na sat, dok 150 vatrogasaca u~estvuje u ga{ewu, saop{tile su vlasti.

Uzrok po`ara se istra`uje.

Prognozira se da }e temperatura u Pertu tokom dana dosti}i maksimum od 40 stepeni Celzijusa, {to je izuzetno toplo za prole}e na ju`noj hemisferi, a vetrovi su i daqe jaki.

AUSTRALIJA

^etvrtak 30. novembar 2023. 13

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Filipini i Australija po~eli zajedni~ke pomorske patrole u Ju`nom kineskom moru Filipini i Australija zapo~eli su prve zajedni~ke pomorske i vazdu{ne patrole u Ju`nom kineskom moru, nekoliko dana nakon {to je Manila preduzela sli~ne korake sa SAD, u vodama za koje Peking tvrdi da na wih ima pravo.

Trodnevne ve`be, koje je predsednik Filipina Ferdinand Markos Mla|i najavio na dru{tvenim mre`ama, usledile su nakon razgovora Filipina i Australije po~etkom ove godine o zajedni~kim patrolama, da bi istakli, kako navode, svoju posve}enost u o~uvawu me|unarodnog poretka zasnovanog na me|unarodnom pravu. Filipini poja~avaju napore da se suprotstave onome {to nazivaju "agresivnim aktivnostima" Kine u Ju`nom kineskom moru,

koje je tako|e postalo `ari{te tenzija izme|u Kine i SAD oko pomorskih operacija.

"Australija i Filipini su ~vrsto posve}eni mirnom, bezbednom i prosperitetnom regionu, gde se po{tuju suverenitet i dogovorena pravila i norme", poru~io je zamenik australijskog premijera Ri~ard Marls u zajedni~kom saop{tewu koje je objavio Markos. On je dodao da }e "prva zajedni~ka patrola izme|u australijskih odbrambenih snaga i oru`anih snaga Filipina pokazati tu posve}enost". Patrole }e se vr{iti u Zapadnom filipinskom moru, izjavio je portparol filipinskog ministarstva nacionalne odbrane Arsenio Andolong, upotrebqavaju}i naziv Manile za deo voda u Ju`nom kineskom moru koje su deo wene ekskluzivne ekonomske zone.

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Kina tvrdi da ima pravo na skoro celo Ju`no kinesko more, preko koga se godi{we odvija vi{e od 3.000 milijardi dolara pomorske trgovine, ukqu~uju}i delove na koje pola`u pravo i Filipini, Vijetnam, Indonezija, Malezija i Bruneji, navodi Rojters i dodaje da je stalni arbitra`ni sud 2016. godine saop{tio da kineske tvrdwe nemaju pravnu osnovu.

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Filipini i SAD okon~ali su u ~etvrtak trodnevne zajedni~ke pomorske i vazdu{ne patrole, koje su po~ele u vodama u blizini Tajvana, ostrva koje Peking smatra svojom teritorijom, a zavr{ile se u Zapadnom filipinskom moru. Kina je optu`ila Filipine da su anga`ovali "strane snage" da patroliraju u Ju`nom kineskom moru i da izazivaju tenzije.

STANOVNICI SU U@ASNUTI PACOVSKOM KUGOM KOJA JE ZAHVATILA @IVOPISNI RIBARSKI GRAD U KVINSLENDU

Pacovi su svuda: napadaju `ivotiwe, ~upaju `ice iz automobila Pacovi su posledwih dana napali ribarska sela u severnoj Australiji, zbog ~ega stanovnici svakog jutra moraju da ~iste pla`e od gomila mrtvih glodara. Pacovi su se postepeno pribli`avali obali posle izuzetno izra`ene ki{ne sezone u unutra{wosti zemqe.

Ovi mali sisari stigli su do Karumbe i Normantona u Kvinslendu, gde napadaju doma}e `ivotiwe, pewu se na ~amce i vuku `ice iz automobila. „Pacovi su svuda... Toliko su drski da izlaze tokom dana”, rekao je Derek Lord, 49-godi{wi stanovnik Normantona koji vodi kompaniju za iznajmqivawe automobila.

Bukvalno su uni{tili jedno vozilo tokom no}i tako {to su izvla~ili `ice”, rekao je on.

Pacovi su napali i susedno selo Karumba, popularno mesto za pecawe. Gomile mrtvih,

utopqenih glodara isplivavaju na obalu svakog dana, rekla je vlasnica ribarskog ~amca Xema Probert. „Pro{le nedeqe smo ih imali po svim pla`ama, neke `ive, neke mrtve... Lokalno ve}e ~isti pla`e svakog jutra, samo da bi poku{alo da zadr`i (pacove) podaqe”, rekla je ona. U unutra{wosti Australije, obilne ki{e ~esto su pra}ene eksplozijom populacija {teto~ina kao {to su skakavci, pacovi i mi{evi...

Me{tani ka`u da su se pacovi pojavili pre nekoliko nedeqa i da im je od tada porastao broj.

Slike i video snimci objavqeni na dru{tvenim mre`ama pokazuju na hiqade pacova, ~esto mrtvih ili umiru}ih i nagomilanih na pla`ama, na ivici rampi za ~amce i na pe{a~kim stazama pored vode.

Jo{ jedan uznemiruju}i sni-

mak, snimqen no}u, prikazuje stotine pacova kako plutaju u vodi, kako naviru i izlaze sa plimom. „Oni stvarno izmi~u kontroli“, rekao je jedan ribar iz Karumba za “ABC”.

Drugi stanovnik je prokomentarisao: „Videli smo ih mrtve ili `ive (ali iscrpqene) u vodi i na obali. (Kada smo se vratili ~etiri dana kasnije), tr~ali su po pesku”.

Tre}i stanovnik rekao je da su "milioni i milioni pacova na putu" izvan Klonkarija, oko 350 km ju`no od Karumbe. „Svaki mrtvi pacov na putu imao je jo{ tri ili ~etiri pacova koji su ga jeli. Izme|u mrtvih pacova bilo je oko metar. Bilo je suludo", rekao je on. „Vozite se izme|u Mekinleja i Vintona no}u, a tlo je prepuno pacova. Toliko su debeli da jedu

svoje uginule po{to ih zgwe~e na putu“, objavio je drugi.

Veruje se da pacovi, koji su autohtona vrsta, plivaju na obli`wa pe{~ana ostrva u potrazi za vi{e hrane, ali kada stignu tamo, nemaju energije da plivaju nazad i uginu pre nego {to ponovo isplivaju na obalu.

Kvinslend se nekoliko meseci bori sa kugom pacova i mi{eva, a vla`na sezona i obilna `etva stvaraju idealne uslove za razmno`avawe.

Taj populacioni bum je naterao pacove u vodu, jer kopno jednostavno nema dovoqno hrane da

ih sve izdr`ava. „Ve}ina glodara jede vegetaciju, seme, jedu insekte i poje{}e sve u razmerama kuge“, rekao je profesor ekologije na Univerzitetu u Sidneju Metju Krauter.

Dok se stanovnici mogu boriti da zadr`e pacove van svojih domova, ne mo`e se mnogo u~initi da se smawi wihov broj. Treba pustiti sve da ide svojim tokom, rekao je vanredni profesor Krouter. „Wihov broj se veoma brzo uve}a, ali onda po~ne da pada kad pojedu sve izvore hrane“, objasnio je on.

14 ^etvrtak 30. novembar 2023.

AUSTRALIJA

Srpkiwe osvajaju Melburn

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn @ivot srpske zajednice u Australiji izuzetno je bogat gotovo svakog vikenda, i to od Kernsa, preko Brizbejna, Sidneja, Melburna i Adelejda pa sve do Perta. Ako se uzmu u obzir samo gradovi koje sam pomenuo, to je

zajednicu u vi{emilionskom Melburnu. Srba u Melburnu nema vi{e od 40.000, ali sada gradona~elnice srpskog porekla vode dve velike op{tine.

Na ~elo op{tine Brimbenk (severozapadni deo Melburna) po drugi put je izabrana Ranka Ra{i} koja je ve} uspe{no obavqala tu funkciju u svom prvom mandatu 2020-21. Ona }e tako na ovoj funkciji ostati sve do novih lokalnih izbora koji }e biti odr`ani slede}e godine u novembru. Ranka je ro|ena u Bosni (Livno) a u Australiju je sa porodicom do{la krajem devedesetih. Poverewe koje su odbornici Brimbenka ukazali Ranki biraju}i je ponovo na tu funkciju, nesumwivo govori da je ona u prvom mandatu bila

U Melburnu trenutno `ivi oko 5.235.000 stanovnika u 31 op{tini. U dve op{tine na ~elu su gradona~elnice srpskog porekla, a pre dve godine u jo{ jednoj op{tini gradona~elnik je u jednom mandatu bio Srbin Goran Kesi}. On je prvo bio zamenik gradona~elnika Meltona (2020-21), a zatim i prvi ~ovek te op{tine na zapadu Melburna (2021-22). Kesi} je veoma uspe{no rukovodio Meltonom, jednoj od op{tina koja se po mnogim parametrima najbr`e {iri i razvija ne samo u Melburnu, ve} i u ~itavoj Australiji. Iako lokalnih odbornika srpskog porekla ima {irom zemqe ~iwenica da je ba{ u Melburnu Lana Formoso postala tre}i gradona~elnik srpskog

PROSLAVQENA HRAMOVNA SLAVA SVETI KRAQ STEFAN DE^ANSKI U FRENKSTONU (MELBURN) Prohladan i pomalo obla~an dan sa povremenim vetrom, nije spre~io parohijane male parohije u predgra|u velikog grada Melburna da se okupe i u jutarwim ~asovima do~ekaju Vladiku Siluana, i zajedni~ki proslave Svetog Stefana De~anskog, kraqa srpskog. Specijalni gost ove godine bio je i ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanovi}.

Nakon litije oko hrama, Vladika je osve{tao slavska znamewa i zajedno sa doma}inom Milanom @ivani}em prelomio slavski kola~. ^etvrtinu kola~a za narednu godinu ponosno je podigao Vladimir Bzeni}. Nakon liturgije, u prepunoj i lepo ukra{enoj sali, sestre Kola srpski sestara „Mati Angelina“ servirale su bogat slavski ru~ak.

Stare{ina ovog hrama sve{tenik Bojan Vlaji}, pozdravio je prisutne goste i najavio po~etak kulturno umetni~kog programa u kojem su nastupali peva~ka etno grupa Prelo i folklorna grupa Ravanica.

Prisutnima se obratio i predsednik Crkvene op{tine Milan Kova~evi}, kao i ambasador Rade Stefanovi} koji se zahvalio na pozivu, i istakao spremnost da Republika Srbija pomogne organizaciju {kola srpskog jezika na prostorima Australije.

Izvor: Mitropolija ANZ

Ranka Ra{i} u razmaku od 7.000 kilometara.

Kada biste `eleli da kolima pove`ete te destinacije, bilo bi vam potrebno vi{e od 3 dana neprestane vo`we. I bez obzira na nove digitalne tehnologije, zaista je te{ko u jednom mediju pomenuti sve doga|aje koji se u zajednici dese, tokom samo jedne nedeqe. Zato mi u „Glasu“ uglavnom pravimo u`i izbor `ele}i da putem najzanimqivijih fotografija poka`emo barem deli} tog `ivota zajednice od Brizbejna do Perta. ^esto moramo i da neke pri~e zbog nedostatka prostora ostavqamo za naredni broj, jer je ponekad boqe pokazati dva ili tri doga|aja u punom svetlu, nego li ne pridati dovoqan zna~aj svakom od wih.

U proteklih desetak dana bilo je pregr{t zanimqivih doga|aja u zajednici, ali ja bih se pre svega osvrnuo na dva po mom izboru najbitnija. To su svakako ~iwenice da su na ~elu dve op{tine u Melburnu izabrane gradona~elnice srpskog porekla. Ovo je velika ~ast, ponos i priznawe za brojnu srpsku

Лана Формосо са синовима Хугом и Луком

na visini svog zadatka. Ranka nije imala iskustva u politici sve do 2020, ali su bira~i tada prepoznali wenu hrabrost i odva`nost. Ina~e, op{tina Brimbenk ima vi{e od 208.000 stanovnika, {to je ~ini op{tinom sredweg ranga i nimalo jednostavnom za upravqawe.

Na drugoj isto~noj strani Melburna u Velikom Dandenongu, za gradona~e~nicu je tako|e pre desetak dana izabrana Lana Jankovi} Formoso. Lana je ro|ena u Australiji a weni roditeqi su se po~etkom sedamdesetih godina pro{log veka doselili na Peti kontinent.

Ona odli~no govori srpski i svoje korene veoma ~esto i ponosno isti~e u javnosti. Lana je nastavnica sporta i ~esto voli da ka`e da danas radi u istoj osnovnoj {koli, koju je svojevremeno i poha|ala. Ona je prva gradona~elnica srpskog porekla u istoriji ove multietni~ke op{tine, koja ima vi{e od 170.000 stanovnika. Prema nekim procenama samo u u`em delu op{tine Dandenong `ivi vi{e od 5.000 Srba.

porekla u istoriji dovoqno govori. Sve se ovo izde{avalo za veoma kratko vreme u periodu od samo tri godine, kada je Ranka postala prva gradona~elnica srpskog porekla u istoriji Australije. Sve su to velika priznawa za marqiv, pametan i vredan srpski narod koji na ovim prostorima opstaje ve} vi{e od jednog veka.

Ako svemu tome dodamo i da je na{ Aleks Anti}, federalni senator iz Ju`ne Australije veoma cewen i po{tovan u celoj zemqi, srpska zajednica ima razloga da bude ponosna na zna~ajan doprinos australijskom dru{tvu. U parlamentu Zapadne Australije poslanica Klara Andri} je tako|e srpskog porekla, {to ona ponosno isti~e. Nema sumwe da vreme srpske zajednice u Australiji tek dolazi, a uspesi koje politi~ari srpskog porekla ve} bele`e siguran je znak da nas o~ekuje svetla budu}nost. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

REPORTA@A

^etvrtak 30. novembar 2023. 15

Nesvakida{we putovawe Milovana Aran|elovi}a – iz Australije preko Para}ina xipom stigao do Indije

U PAKISTANU DOBIO OBEZBE\EWE, PRE VERIDBE PO DEVOJKU I[LI KROZ PRA[UMU Ta~no prema planu, posle mesec dana i 10.000 kilometara pre|enih „landroverom“ , avanturista Milovan Aran|elovi} iz Xilonga, ro|eni Para}inac i Busilovac, stigao je iz Australije u Indiju, glavni grad dr`ave Kerala na zapadnoj obali.

Kako su beogradske „Novosti“ i „Srpski glas“ ve} pisali, Milovan je spojio korisno i lepo – da zadovoqi svoju `e| da upozna svet, a istovremeno, bi}e 27. novembra gost na svadbi svog radnika i prijateqa, Indusa A|u Abrahama i wegove devojke Marie Xorx.

I A|u i Milovan `ive u Australiji, u Xilongu, gde je Indus zaposlen u Milovanovoj kompaniji, zbog ~ega je gazdu i pozvao na svadbu.

VEN^AWE U NEDEQU - VI[E DANA, HIQADU SVATOVA - Mlado`ewa je u Indiju doputovao iz Australije, a ja, naravno, iz moje Srbije, iz Para}ina. U Ko~i, gde }e biti svadba, stigao sam ta~no na vreme za veridbu, a po devojku se i{lo kroz xunglu.

Posle je na redu bila crkva i zvani~na ceremonija, dok je u nedequ ven~awe koje }e potrajati vi{e dana sa blizu hiqadu svatova – pri~a nam Milovan, koji je sme{ten u hotelu sa pet zvezdica na ~etiri sata vo`we od Ko~ija, u gradu Palakad.

A put do Indije bio je vi{e nego zanimqiv – saop{tava nam na{ sagovornik putem dru{tvenih mre`a, uz fotografije.

- Posle tri dana vo`we stigao sam u Gruziju u Batimi, grad na Cr-

nom moru. To je mesto poroka jer je dozvoqeno kockawe i omiqeno mesto za Turke. Put preko Irana i iranskih planina bio je vrlo naporan. Benzin je tu svega dvadeset centi po litru, najjeftiniji na svetu. U Teheranu, gde sam se zadr`ao par dana, bio sam pozvan na `urku na kojoj je glavni gost bio

U Pakistanu je od granice pa sve do grada Kara~i imao obezbe|ewe jer, kako ka`u, tako Pakistan brine za svoje strane goste.

- ^ak je i moj auto 24 ~asa imao stra`ara. Xip je dobio zaslu`eno tu{irawe, a mene su smestili u hotel sa pet zvezdica. Voziti kroz Kara~i, sa 30

U Pakistanu je Milovan imao obezbe|ewe

DOBROTVOR I HUMANISTA O na{em poznatom dobrotvoru pisali su srpski mediji i u Srbiji i u dijaspori. Milovan je poznat po tome {to je opremio name{tajem ne samo crkvu u svom rodnom selu ve} i tridesetak bogomoqa {irom Australije i Novog Zelanda, a darivao je i ikonostas i Bogorodi~in tron najneobi~nijoj srpskoj svetiwi na Petom kontinentu – Crkvi Svetog proroka Ilije, isklesanoj u ~uvenom rudarskom mestu Kuber Pidi 17 metara ispod zemqe. sin trgovca naftom i filmska zvezda, a zatim sam krenuo na jug, kroz pustiwu – pri~a Milovan.

BENZIN DOBIO BESPLATNO Tamo je prespavao u Zahedanu, pograni~nom gradu u blizini Pakistana i Avganistana. Najve}e iznena|ewe je, ka`e, do`iveo kad mu nisu naplatili benzin jer ga svi strani turisti dobijaju - besplatno!

miliona stanovnika, nije bilo nimalo lako, ali sam se ipak nekako navikao na vo`wu na pakistanski na~in – dodaje na{ sagovornik.

Nakon Pakistana, kona~no Indija – susret sa prijateqima pre svadbe i dug i zaslu`an odmor.

A kako se proveo na svadbi, Milovan Aran|elovi} je obe}ao da }e nas izvestiti.

Nikola Tesla odbio najlep{u glumicu svog vremena U `ivotu Nikole Tesle nije bilo mnogo `ena, a jedine va`ne bile su wegova majka Georgina \uka Tesla i sestre An|elina, Marica i Milka

Slavni srpski nau~nik va`io je u mladosti za veoma privla~nog mu{karca, a iako nije bio klasi~ni lepotan, crte lica i karakter nadokna|ivale su to. Bio je visok 188 centimetara, markantan, obrazovan i negovao je otmen stil i kada nije imao previ{e novca, bio je produhovqen, misteriozan, smiren, malo je re}i obrazovan...

Svojim plavozelenim o~ima posebno je ostavqao utisak na devojke, iako je on tokom celog `ivota izbegavao romanti~ne odnose i sve {to bi moglo da vodi do wih.

Dok je on bio posve}en iskqu~ivo svom nau~nom radu, mnoge `ene poku{avale su da u|u u wegov svet i {armiraju ga, a jedna od wih bila je slavna francuska glumica Sara Bernar.

PRI^A SARE BERNAR I NIKOLE TESLE Navodno je ~uvena glumica i ikona bel epoka Sara Bernar bila o~arana Teslom i zamolila je francuskog in`ewera Andrea Blondela da pri~a fizi~aru o woj.

Ipak, nije mogla da ~eka wegovu reakciju, pa je re{ila da mu i sama skrene pa`wu na sebe.

Jednog dana 1892. godine, dok se srpski nau~nik opu{tao u pariskom kafeu u

okviru hotela "De le pe" s prijateqima me|u kojima je bio Blondel, pored wegovog stola pro{etala je slavna glumica. Dok je prolazila, ispustila je navodno maramicu poku{avaju}i da flertuje s Teslom. On je odmah xentlmenski sko~io kako bi joj je vratio i, ispostavilo se, bio je to po~etak odnosa koji }e u}i u istoriju iako je ostao platonski. Tesla je podigao maramicu jednom rukom dok je u drugoj dr`ao {e{ir i blago se naklonio uz re~i:

– Medmoazel (fr. Gospo|ice)... va{a maramica.

Me|utim, nakon {to mu se ona nasme{ila, nau~nik se vratio za svoj sto i nastavio razgovor o be`i~nom sistemu prenosa energije.

Koliko je poznato, Sara Bernar i Nikola Tesla kasnije su se vi|ali u Wujorku i zabele`eno je da su zajedno i{li i na neke zabave za visoko dru{tvo.

Ipak, nema naznaka da su oni bilo kad pre{li granicu prijateqstva.

– Odlu~io sam da ceo svoj `ivot posvetim poslu – napisao je Tesla. – I iz tog razloga sam se odrekao qubavi i dru`ewa s dobrom `enom; pa ~ak i vi{e od toga.

Verujem da pisac, muzi~ar ili umetnik treba da se o`eni. Oni sti~u inspiraciju koja vodi ka finijim dostignu}ima. Ali pronalaza~ ima toliko intenzivnu prirodu, s toliko divqeg, strastvenog kvaliteta da bi se, daju}i se `eni, odrekao svega i tako uzeo sve iz svog izabranog poqa. [teta, tako|e; ponekad se ose}am tako usamqeno!

16 ^etvrtak 30. novembar 2023.

ZAJEDNICA

„UDRU@EWE SRPSKE ZAJEDNICE AUSTRALIJE“ IZ MELBURNA OBELE@ILO ZNA^AJAN JUBIJEJ

Tri decenije dobro~instva Pro{log ~etvrtka u Dandenongu „Udru`ewe Srpske zajednice Australije (SCAA)“ proslavilo je tri decenije postojawa. Na proslavi su prisustvovali ~elnici i brojni volonteri ove organizacije kao i mnoge ugledne zvanice iz op{tine Dandenong. Na proslavi je govorila i nova gradona~elnica Dandenonga Lana Jankovi} Formoso koja je pre samo desetak dana izabrana na tu funkciju. Lana je prva gradona~elnica srpskog porekla u istoriji ove op{tine.

Ova organizacija je po~ela skromno pre vi{e od 30 godina `ele}i da pomogne u snala`ewu novoprido{lim izbeglicama iz ratnog vihora sa prostora biv{e SFRJ. Vremenom je prerasla u jednu veoma va`nu kariku izme|u srpske zajednice i lokalnih organa vlasti na prostorima Dandenonga i {ire. Tokom ove sve~anosti organizacija je svojim najistaknutijim volonterima dodelila plakete zahvalnosti za wihov nesebi~ni i dugogodi{wi rad. ^elnici ove organizacije su istakli da organizacija ne bi bila mogu}a bez finansijske podr{ke lokalnih vlasti i dr`ave ali i bez truda i rada wenih brojnih volontera. U glavnom programu proslave nastupali su peva~ka etno grupa „Prelo“ i folklorna grupa „Ravanica“.

Udru`ewe srpske zajednice Australije je dru{tvena, neprofitabilna organizacija koja srpskoj zajednici pru`a informacije, zastupa, upu}uje i daje socijalnu podr{ku, navodi se na wihovom veb sajtu (www.serbiancommunity.org.au). Udru`ewe ve} vi{e od 30 godina, pru`a informacije i podr{ku, od programa za naseqavawe za srpske izbeglice i novodo{le migrante devedestih godina do novijih usluga socijalne podr{ke za starosnu zajednicu. Wihov profesionalni pristup, veliko iskustvo i poznavawe potreba zajednice omogu}ili su Udru`ewu da vremenom kroz svakodnevnu praksu pru`i veoma valitetnu uslugu.

Wihovi inovativni programi su izgra|eni na principima po{tovawa i raznovrsnosti i preduzimaju se sa ciqem da anga`uju i osna`e pripadnike srpske zajednice da budu dobro informisani, aktivni u~esnici u dru{tvu i efikasni donosioci odluka u svojim `ivotima. Projekti koje je razvilo ovo Udru`ewe, pro-

Sa leva na desno: Marija Dragi} (~lan uprave), Marija Nikoli} - Paterson (blagajnik), Jelena Mandi} (ra~unovo|a), Primrose White (sekretar), Smiqa Ivani{evi} (~lan uprave), Viviene Nguyen (VMC Chairperson), Lana Jankovi} Formoso (Gradona~elnica - City of Greater Dandenong), Silvana Vukadinovi} (Predsednica organizacije), Marina ^elebi} (Menaxer organizacije), Biqana Radi{i} Tri~kovi} (koordinator projekta)

Gradona~elnica Dandenonga Lana Formoso

Volonteri organizacije koji su dobili priznawa za wihov rad

Volonteri organizacije movi{u socijalnu integraciju i imaju za ciq unapre|ewe saradwe i partnerstva sa {irom

Biqana Radi{i} Tri~kovi} (Koordinator), Marina ^elebi} (Menaxer) i Silvana Vukadinovi} (Predsednica)

australijskom zajednicom. Poziv novim i budu}im ~lanovima ove organizacije je uvek otvoren.

Svi koji `ele da pomognu na{im najstarijim ~lanovima srpske zajednice na prostoru Dande-

Za govornicom je Julian Hill MP, iza wega su volonteri organizacije

nonga i {ire okoline su uvek dobrodo{li, poru~uju iz ovog udru`ewa.

ZAJEDNICA

^etvrtak 30. novembar 2023. 17

Srpkiwa Lana Srpkiwa Ranka Jankovi} Formoso Ra{i} ponovo izabrana za novu izabrana za gradona~elnicu gradona~elnicu Dandenonga Brimbenka Odbornica Gradske op{tine Nobl Park „Noble Park North Ward“ Lana Formoso izabrana je za gradona~elnicu Gradske op{tine Velikog Dandenonga.

Lana Jankovi} Formoso je odrasla u Dandenongu, gde i sada `ivi sa suprugom i dvoje dece.

Lana je 2020. izabrana za odbornicu zapadnog melnburnskog predgra|a Nobl park (Noble Park North Ward Councillor), zatim je bila zamenica gradona~elnice Iden Foster (Eden Foster) a pre nedequ dana je izabrana na mesto gradona~elnice Dandenonga. Lana je prva gradona~elnica srpskog porekla u istoriji ove op{tine gde prema slobodnim procenama `ivi vi{e od 5.000 Srba. „Velika je privilegija biti izabran za gradona~elnika Gradske op{tine Dandenong. Imam posebnu vezu sa ovim gradom jer je oduvek bio moj dom. Ro|ena sam i odrasla u Dandenongu, ovde sam i{la u {kolu i sada se nalazim pored vaspita~a koji su me nekada u~ili. Ovim putem bih htela i da se zahvalim biv{oj gradona~elnici Iden Foster za wen veliki trud i mnogo velikih dostignu}a za proteklih 12 meseci koliko je bila na ovoj poziciji“. Lana je izjavila da je ponosna {to je deo jedne od kulturno najrazli~itijih zajednica u Australiji i da je veoma uzbu|ena {to }e preuzeti na sebe odgovornost da govori, predstavqa i unapredi Dandenong. „Na{a zajednica ima svoje izazove, ali na{a raznolikost je svakako na{a snaga. Bogatstvo kulture, obi~aja i znawa koje svi delimo, po{tujemo i slavimo je ono {to ~ini na{ grad tako posebnim i jedinstvenim. Svi u Gradskoj op{tini posve}eni smo viziji na{e zajednice da na{ grad bude dom za sve. Mnogi veliki projekti }e nastaviti da se razvija-

Lana sa suprugom Danijelom i sinovima Lukom i Hugom

Na posebnoj sednici Saveta za izbor novog gradona~elnika Gradskog ve}a Brimbenka, Ranka Ra{i} je izabrana za gradona~elnicu drugi put.

Ovu funkciju obavqa}e do 26. oktobra 2024. godine, kada }e biti odr`ani slede}i izbori za lokalnu samoupravu.

Lana Formoso ju, ukqu~uju}i novi Dandenong Wellbeing Centre, the Keysborough South Community Hub and the Dandenong Community Hub. Tako|e o~ekujemo zavr{etak Nove umetni~ke galerije Dandenong, koja }e biti uzbudqiv dodatak umetni~kom i kulturnom aspektu na{e zajednice“, rekla je nova gradona~elnica. „Kao nastavnik fizi~kog vaspitawa jako mi je va`no da se bavimo i unapre|ewem zdravqa i blagostawa qudi, tako da }u nastaviti da naporno radim na poboq{awu na{ih otvorenih prostora, pove}awu pokrivenosti kro{wama drve}a i pove}awu i poboq{awu na{ih sportskih objekata i igrali{ta. Jedan od mnogih razloga zbog kojih sam se kandidovala za Gradski savet je bio poboq{awe bezbednosti na putevima u na{oj op{tini, posebno pe{a~kog prelaza na ulici Stud Road za koji se zala`em od 2013.

Gradona~elnica Formoso se ovom prilikom zahvalila i svom odanom suprugu Danijelu, dvojici sinova Luki i Hugu, majci Radini i {iroj porodici i prijateqima na neverovatnoj podr{ci i inspiraciji. „Nastoja}u da na{u zajednicu u~inim boqim, zdravijim, poboq{anim mestom za budu}e generacije. Na{oj `ivopisnoj zajednici obe}avam da }u se posvetiti marqivom radu za vas kao gradona~elnica ovog neverovatnog grada. Sara|iva}u blisko sa izvr{nim timom op{tine, osobqem i na{om zajednicom kako bih unapredila Dandenong i u~inila ga jo{ izuzetnijim mestom za `ivot, rad, igru i podizawe na{ih porodica“, rekla je gradona~elnica Lana Jankovi} Formoso.

Novog gradona~elnika izabrali su kolege odbornici na posebnoj sednici Ve}a u petak uve~e, 17. novembra 2023. godine.

Gradona~elnica Ranka Ra{i} preuzima du`nost od odlaze}eg gradona~elnika Brusa Lanka{ira i predvodi}e op{tinu u posledwoj godini ~etvorogodi{weg mandata ovog izabranog Ve}a. Ranki je ovo drugi put da obavqa funkciju gradona~elnika, nakon {to je bila na ovoj funkciji od 2020-2021 i kao zamenik gradona~elnika od 2022-2023. „^ast je i privilegija biti izabrana za novog gradona~elnika Brimbenka i radujem se preuzimawu ove va`ne uloge da slu`im ovoj zajednici. Prethodne tri godine mandata ovog saveta bile su i izazovno i korisno vreme, kada smo se mi kao odbornici okupili da radimo u najboqem interesu stanovnika i poreskih obveznika Gradskog ve}a Brimbenka. Kao gradona~elnik Brimbenka, radujem se nastavku ovog napornog rada tokom svog mandata kako bismo postigli najboqe mogu}e rezultate uz podr{ku i dr`avne i savezne vlade.“, izjavila je nakon Sednice Ranka Ra{i}. „@elela bih da se zahvalim svim mojim kolegama odbornicima koji su mi ukazali poverewe da vodim ovaj prelepi, `ivahni multikulturalni grad slede}e godine. Sa ujediwenim Sa-

Ranka sa sinom Uro{em, }erkom Awom i suprugom Sa{om

Ranka Ra{i} vetom Brimbenk, mo`emo mnogo posti}i za na{u raznoliku zajednicu. ^estitam novoizabranom zameniku gradona~elnika, a tako|e bih `elela da se zahvalim odlaze}em gradona~elniku za wegova izuzetna dostignu}a i naporan rad tokom pro{le godine. Veliko hvala i mojoj porodici za svu wihovu neverovatnu podr{ku tokom mog boravka u Savetu.”

18 ^etvrtak 30. novembar 2023.

ZAJEDNICA

Sve~ano obele`en 70. godi{wi jubilej od osnivawa folklorne grupe „Avala“ pri Crkvenoj op{tini Svetog Save u Grinzbori

U hramu Svetog Save u Grinzbori, sve~ano je obele`en 70. godi{wi jubilej od osnivawa folklorne grupe 'Avala' pri ovoj Crkvenoj op{tini u subotu, 25. novembra 2023. godine.

Obele`avawe jubileja zapo~eto je slu`ewem Velike ve~erwe, a zatim je u Crkvenoj sali usledio zvani~ni program. Narod je u velikom broju ispunio i hram i salu. Na samom po~etku programa Episkop Siluan se obratio sabranima ~estitaju}i veliki jubilej grupi Avala, pohvaliv{i wihov vi{e decenijski kontinuirani trud i rad na negovawu srpske kulture i folklorne tradicije na Petom kontinentu.

Episkop je zablagodario kore-

ografima, pedagozima, a posebno deci i roditeqima na posve}enosti i `rtvi, podsetiv{i da je na{a kultura i tradicija pro`e-

ODR@AN TRADICIONALNI PIKNIK SRBA U DAPTU

Dan ispuwen molitvom, pesmom i sportskim aktivnostima

Отац Никола бодри најмлађе учеснике спортских игара

Српски бућари испред нашег храма Светог Јована Крститеља у Дапту

I ove godine vredni ~lanovi uprave Srpske pravoslavne parohije Svetog Jovana Krstiteqa u mestu Dapto, kod grada Volongonga, organizovali su tradicionalni prole}ni piknik za parohijane i goste iz obli`wih gradova, koji je bio ispuwen sportskim igrama, nezaboravnim dru`ewima uz dobru klopu i odli~nu muziku.

Piknik je odr`an u nedequ, 26. novembra u prijateqskoj atmosferi kakva se samo po`eleti mo`e i ispunio o~ekivawa mnogobrojnih u~esnika i posetioca svih generacija. Dan je po~eo jutarwom liturgijom u ovda{wem prepunom hramu koju je odslu`io sve{tenik Nikola Kova~evi}, a zatim su na sportskim terenima snage odmerili qubiteqi u bo}ama, kao i fudbaleri 13 timova. Za narodno veseqe pobrinuli su se estradni umetnici @ivorad Vasiqevi} i popularna Bina uz orkestar Todorovi} iz Sidneja. Za decu je bio organizovan poseban kutak, a omladina i stariji su u`ivali u kolu i prijatnom ambijentu.

Po zavr{etku sportskih takmi~ewa, prisutni su se okupili u crkvenoj sali, gde se pesma orila i kolo vilo do kasno u no}. Ako vas put navede nedeqom ili o praznicima u ovaj lep gradi} na obali Pacifika, obavezno posetite predivan srpski pravoslavni hram posve}en Svetom Jovanu Krstitequ, gde }ete biti rado do~ekani kao najdra`i gosti. Za sve informacije nazovite ovda{weg sve{tenoslu`iteqa, mladog i agilnom oca Nikola Kova~evi}a na mob. telefon: 0406 878 269. Prilo`ene fotografije }e bar donekle do~arati nezaboravnu atmosferu sa pro{lonedeqnog piknika u Daptu.

Joca Gajeskov

ta i nadahnuta na{om Pravoslavnom verom koja je vekovima oblikovala duh - etos na{eg naroda.

Proslava se nastavila folklor-

nom igrom, dodelom trofeja, govorima kao i sveop{tim narodnim veseqem.

Izvor: Mitropolija ANZ

UPOKOJIO SE U GOSPODU PROTOJEREJ STAVROFOR NENAD \URA[INOVI] SVE[TENIK MITROPOLIJE AUSTRALIJSKO-NOVOZELANDSKE Prota Nenad ro|en je 27. juna 1953. godine u Kotor Varo{i. Osnovnu {kolu je zavr{io u Oku~anima 1968. godine, a Bogosloviju Sveta Tri Jerarha u manastiru Krka 1972. godine. U Svetu tajnu braka stupio je sa Marijom (Dragni}) iz Ratkovaca, a potom ih je Bog blagoslovio sa dvoje dece: sinom Predragom ro|enim u Virovitici 1977. i |erkom Jovanom ro|enoj u Vukovaru 1984. Opslu`ivao je parohije u Virovitici, Borovu, Suhopoqu, Lisi~anima, Pa~etinu i Surduku.

U Australiju dolazi, po blagoslovu Episkopa Longina, 1991. godine, gde biva postavqen za paroha pri hramu Svetog Save u Elenori, a 1998. godine je preme{ten na parohiju pri hramu Sveti Naum Ohridski u Wukastlu sa koje opslu`uje i Misionarsku parohiju Sabor Srpskih Svetiteqa na Centralnoj Obali. Posle toga je postavqen za privremenog paroha pri hramu Sveti Nikola u Blektaunu. U ~in protojereja je unapre|en 1995. godine, a pravom no{ewa naprsnog krsta je odlikovan na praznik Velike Gospojine 2006. godine odlukom Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve na predlog Episkopa Milutina. U ovozemaqskom `ivotu prota Nenad je osim ovog, najve}eg sve{teni~kog odlikovawa, dobio brojne zahvalnice, pohvale i gramate.

Episkop australijsko-novozelandski Siluan, klir i verni narod Mitropolije australijsko-novozelandske, pamti}e protu Nenada kao: ~oveka vedrog duha i nepokolebqive vere, sve{tenika privr`enog parohiji i narodu koji mu je poveren, odanog Crkvi i uvek spremnog da pomogne svima kojima je pomo} potrebna. Bio je poznat po izuzetnom muzi~kom daru i poznavawu crkvenog pojawa, a, samim tim, i smislu za organizaciju Crkvenih priredbi i radu sa decom i omladinom.

Opelo i ispra}aj protojereja-stavrofora Nenada \ura{inovi}a obavqeno je u sredu, 29. novembra u crkvi Sv. Nikole u Blektaunu, Sidnej, a zatim na grobqu u Rokvudu.

SE]AWA

^etvrtak 30. novembar 2023. 19

KAKO JE ROZALIN KARTER VOLELA BOSANSKE SRBE Pi{e: Marko Lopu{ina

U ameri~koj dr`avi Xorxiji sahrawena je Eleonor Rozalin Smit Karter. Bila je ~etiri godine prva dama Amerike.

Wen mu` Ximi Karter je bio ameri~ki predsednik od 20. januara 1977. do 20. januara 1981. godine. Za to vreme wegova supruga Rozalin, koju su u Va{ingtonu zvali Rozi, bila je najmo}nija `ena u SAD. Imala je kancelariju pored predsednikovog Ovalnog kabineta u Belog ku}i.

Amerikanci su sami priznali da je Rozalin Karter bila nezvani~no vladarka SAD. U Beloj ku}i wena re~ je bila presudna i kona~na.

Ximi Karter i Rozalin Smit `iveli su u mestu Plejns. On je bio marinac, a ona student medicine kada su se ven~ali 1946. godine.

Ximi je bio senator, predsednik SAD i postao je proizvo|a~ pamuka i kikirikija. Rozalin je bila lekar, specijalista za mentalne bikesti. U braku su bili 77 godina. Oboje su cenili srpski narod, a Roza vi{e od Ximija.

Bra~ni par Karter je svoje simpatije prema Jugoslaviji i Srbiji iskazao prvi put tokom posete Josipa i Jovanke Broz Beloj ku}i u jesen 1979. godine. Brozovi su se vra}ali ih Havane sa Samita nesvrstanih i svratili u Va{ington. Predsednik Karter je do~ekao i ugostio Tita, a Rozalin Karter je ugostila Jovanku. Broz je postao Karterov poverqivi kurir za Moskvu i Leonida Bre`weva, a Jovanka je postala Rozina dobra prijateqica, sa kojom je ~esto pri~ala o srpskom narodu.

Od tada je Roza imala posebno interesovawe za Srbe. To se

1994, godine, kada su Ximi i Roza bili u penziji, pokazalo presudnima za za{titu bosanskih Srba i za sklapawe mira u Bosni i Hercegovini.

Tih uzbudqivih devedesetih godina Roza je oti{la u Kliniku za plasti~nu hirurgiju u Palm Springsu. Weno lice dva puta operisao je hirurg, Srbin poreklom iz Beograda. Ukazala mu je veliko poverewe, koje je na{ doktor iskoristio kada ga je Radovan Karaxi} 1993. godine zamolio da mu “dovede nekog iz SAD ko }e da ponudi i stvori mir u BiH”.

Lekar iz Beograda na radu u SAD pozvao je telefonom gospo|u Karter i upitao da li mo`e da mu obezbedi razgovor sa wenim mu`em, biv{im predsednikom Ximijem Karterom. Odgovorila je: Vrlo rado }u to da u~inim!

Ximi Karter je te 1993. godine bio ameri~ki penzioner. Dobio je odobrewe Stejt departmenta da organizuje pregovore dve strane, muslimanske i srpske u Bosni.

Istovremeno Slobodan Milo{evi} je preko ambasadora Milana Milutinovi}a poku{avao da Kartera kao mirotvorca dovede u Beograd. Roza se odlu~ila za Radovana Karaxi}a.

Prvi razgovori o wihovoj misiji u BiH vo|eni su u porodi~noj ku}i u Plejnsu, sme{tenoj na planta`i pamuka. To je bila mala ku}a, sa kuhiwom, u kojoj je Rozalin srpskoj delegaciji kuvala ~aj, dnevnom sobom u kojoj je Karter primio srpskog doktora, srpske diplomate i devet ameri~kih ambasadora i pored dve spava}e sobe.

Iz dnevne sobe Ximi Karter je telfonom zvao Radovana Karaxi}a da vidi kakvi su uslovi za wegov dolazak i za pregovore. u Sarajevu i na Palama. Hteo je Karter da se uveri da Karaxi} dr`i situaciju pod kontolom. Ximi se kolebao. Ameri~ki ambasadori su bili protiv odlaska Kartera u „ratnu zonu, u kojoj Srbi ubijaju qude“.

Rozalin nije dala Ximiju Karteru da odustane: - Idi i pomozi tom srpskom na-

Biv{a prva dama Amerike, supruga predsednika Ximija Kartera naterala ga je da sklopi mir u BiH i “za{titi srpski narod koji toliko strada”

Biv{i ameri~ki predsednik Ximi Karter sa suprugom Rozalin Smit rodu, koji najvi{e strada” – preU toku pregovora na Palasudila je Rozalin Karter. ma potpredsednica Biqana Karterovi su tih devedese- Plav{i}, o{tro je kritikovala tih godina bili uznemireni zbog biv{eg ameri~kog predsednika islamskog terora i xihada na “da su SAD krive za krvavi rat Bliskom istoku, u Evropi i SAD. u Bosni”. ^ak je i Kartera li~no Strepeli su da }e taj teror da se uvredila, na {ta je on odgovorio pro{iri na BiH. I odlu~ili su da je samo gra|anin mirotvorac i da posete muslimane i Srbe. Kad da }e da napusti Pale. Ustao je i su do{li na Pale, gde su bra~ni krenuo ka izlazu. par Karter primili Radovan i U tom trenutku je iz kuhiwe Qiqana sa rukovodstvom Repu- u{la Rozalin Karter, uhvatila blike Srpske, Rozalin Karter je mu`a za ruku i rekla: pokazala svoje velike simpatije - Ximi mi moramo ovom narodu prema srpskim doma}inima. da donesemo mir.

Oti{la je u kuhiwu da razgoXimi Karter je poslu{ao `enu vara sa Qiqanom Zelen Karaxi}, i vratio se za pregovara~ki sto. koja je ponudila rakijom. Roza je Rozalin Karter je tako spasla popila par ~a{ica {qivovice i bosanske Srbe, jer se izborila rekla mu`u: za pregovore Kartera sa Alijom - Meni je ovde divno. Da pre- Izbetbegovi}em i Radovanom Kano}imo pa ujutru da idemo za Sa- raxi}em o prekidu ratnih dejstarajevo! va i ubijawa.

Radovan joj je darivao svoje guRoza je nama donela mir jer je sle sre}an {to je Roza zavolela nas Srbe volela i `elela da nam Pale. Nisu Karterovi no}ili na pomogne.

Palama jer je ve} bio zakazan saMirovnim sporazumom je predstanak rano ujutro u Sarajevu. vi|eno da se teritorija BiH po-

deli Srbima 51, a muslimanima 49 odsto teritorije. Mir je trajao ~etiri meseca tokom 1994/95. godine. Nije bilo rata. Mnogi `ivoti Srba i muslimana su spa{eni.

U Va{ingtonu se zbog uspeha pregovorima razmi{qalo da se Radovan Karaxi} ustoli~i za “glavnog Srbina u srpskom narodu”.

Ximi i Rozalin Karter su 1995. godine svedo~ili u ameri~kom Senatu o situaciji u BiH. Rozi se zalagala da UN, SAD i Kontakt grupa o~uvaju mir. Senat je, me|utim, odlu~io da se SAD direktno ume{aju u BiH. Ximijev i Rozin mir je sru{en.

Evropska Kontakt grupa i ameri~ka administracija su poverovale da Slobodan Milo{evi} `eli da pregovara, pa su se okrenuli predsedniku Srbije.

Ambasador Ri~ard Holbruk je sa Slobodanom Milo{evi}em ukinuo mir u BiH. A Ximija i Rozalin Karter vratio na wihovo imawe u Plejnsu.

Svetska me|unarodna zajednica i javnost, me|utim, nisu zaboravili mirovnu misiju Ximija Kartera u Sarajevu i na Palama.

Godine 2002. Karter je dobio Nobelovu nagradu za mir u Bosni, jer je “neumorno tragao za miroqubivim re{ewima me|unarodnih sukoba i unapre|ivao demokratiju”.

Ximi Karter je potom ~esto u svojim govorima i kwigama isticao da “moju Nobelovu nagradu delim sa srpskim doktorom Borkom \or|evi}em, mirotvorcem iz Kalifornije”.

Nekada{wa prva dama Rozalin Karter preminula je u 96. godini `ivota. Biv{i predsednik Ximi Karter je bolestan, ima 99 godina i i{~ekuje sudwi dan u Plejnsu. Karterovi imaju ~etvrodo dece, 11 unu~adi i 14 praunu~adi, koji tako|e znaju za Srbe.

Ugledni beogradski advokat NIKOLA S. \OR\EVI] vas upoznaje sa aktuelnim srpskim zakonima.

Ukoliko vam je potrebna pravna pomo} mo`ete postaviti pitawe na{em advokatu putem imejla, ili nam pi{ite koja vas tema posebno interesuje.

U ovom broju na{a tema je:

ZAVE[TAWE

Zave{tawe je jednostrana i opoziva, strogo li~na formalna izjava voqe za to sposobnog lica kojom on lukrativno raspore|uje svoju imovinu mortis causaradi postizawa naslednopravnog efekta, u zakonom odre|enom obliku.

Zave{tawem se u znatnoj meri mo`e izmeniti zaskonskired nasle|ivawa. S obzirom na stepen srodstva zave{taoca

i naslednika, zave{tawem se odre|ene kategorije naslednika mogu iznaslediti, bez mogu}nosti da naslede bilo koji deo imovine. Bez obzira {to se imovinom lukrativno raspore|uje, zave{tawem se

mogu naslednicima nametnuti obaveze koje ne bi imali u slu~aju nasle|ivawa na osnovu zakona. Tako|e zave{tawem se mo`e za naslednika odrediti lice koje nije zakonski naslednik.

Zave{tawe mo`e sa~initi lice koje je navr{ilo odre|ene godine `ivota i koje je sposobno za rasu|ivawe. Starosna

Advokat Nikola S. \or|evi}, Beograd, Bul. Bul. Arsenija ^arnojevi}a 201/18, mob.tel. +381 65 2088 002 (Viber, WhatsApp), email: nikola.s.djordjevic@gmail.com

granica je objektivni uslov, i ona je aktivna zave{tajna sposobnost (testamentio factio activa). Sposobnost za rasu|ivawe je subjektivni uslov, jer je vezana za sposobnost konkretnog zave{taoca da shvati posledice sa~iwewa zave{tawa.

S obzirom da je zave{tawe formalna izjava voqe, da bi proizvodilo nameravane pravne posledice, pored toga {to zave{talac mora da ima zave{tajnu sposobnost, zave{tawe mora da bude sa~iweno u zakonom propisanom obliku.

20 ^etvrtak 30. novembar 2023.

PUTOPIS

Krakov – grad studenata i kulture Krakov je grad na jugu Poqske, koji je deo svetske kulturne ba{tine i kao takav predstavqa zna~ajnu destinaciju Evrope. Krakov je sve samo ne nezanimqiv grad. Krakov je zna~ajno napredovao i izbegao posledice Drugog svetskog rata jer su u wemu nacisti imali komandno mesto sa glavnim {tabom u tvr|avi na brdu Vavel. Podeqen je na 18 op{tina, koje su ozna~ene rimskim brojevima.

Zanimqiva lokacija za po~etak obilaska Krakova je Glavni trg, na kom se nalazi veliki broj restorana iz XIV veka.

Pored gradskog jezgra, Krakov poseduje velike parkovske povr{ine, me|u kojima se isti~e park Planty. Tokom {etwe, mo`ete videti i gradske kapije, koje su ranije predstavqale ulaz u grad. Pored bogate kulture i istorije, Krakov je i grad sa bogatim zabavnim sadr`ajem. Ista}i}emo manifestacije posve}ene Jevrejima poput Festivala jevrejske kulture.

Krakovske no}i odr`avaju se jednom mese~no od maja do septembra uz bogati zabavni i umetni~ki sadr`aj. Krakov je danas prepun mladog sveta jer je ujedno i univerzitetski grad. U wemu se nalazi Jagelonski univerzitet, koji je jedan od najstarijih univerziteta na svetu.

Upravo zato predstavqa posebno popularnu destinaciju za do~ek Nove godine u Evropi.

OSNOVNE INFORMACIJE Krakov je grad u Poqskoj. Sme{ten je na reci Visli u Malopoqskoj. Istovremeno je kulturni, administrativni, obrazovni i turisti~ki centar same regije. U periodu od 1038. do 1596. godine, bio je glavni grad Poqske. Klima je umereno kontinentalna sa toplim letima i hladnim zimama. Nacionalna valute Poqske je zlot. Zauzima povr{inu od oko 326 km², na kojoj `ivi oko 758.463 stanovnika.

ISTORIJA KRAKOVA Nastao je u VII veku kao zaseok na brdu Vavel. Prema legendi, naziv grada poti~e od imena kneza Kraka. Pomiwe se i junak Krak u legendama o ^e{koj. Sa druge strane, smatra se da naziv Krakov poti~e od re~i Kruku, koja ozna~ava osobu sa pti~jim imenom. Krakov je postao posebno poznat 1364. godine kada je kraq Kazimir osnovao Univerzitet u Krakovu, koji je drugi najstariji univerzitet u sredwoj Evropi.

U periodu renesanse, Krakov je bio vrlo bogat i bezbedan grad kao i steci{te velikog broja pisaca, muzi~ara i dr.

de, koja je stvorila kristalne pe}ine kao i kapelu Sv. Kinga.

HALA TKANINA Renesansni tr`ni centar iz XV veka, u koje se mogu kupiti za~ini, svila, vosak...

PRIRODNE ATRAKCIJE

Kraqevski dvorac

POQSKA KUHIWA

ATRAKCIJE U KRAKOVU KOJE NE SMETE PROPUSTITI BAZILIKA DEVICE MARIJE Izgra|ena je u XVI veku u goti~kom stilu u neposrednoj blizini glavnog trga u Krakovu. Visoka je 80 m, a poznata je po tome to se u wom nalazi drveni oltar koji je isklesao Veit Stos, a koji je najve}a goti~ka skulptura na svetu.

VAVEL BRDO Predstavqa kre~wa~ko brdo visine 228 m. Na vrhu brda nalazi se Kraqevski dvorac sa oru`arnicom i katedralom, u ~ijoj kripti su sahraweni drevni kraqevi Poqske. Tokom IX veka, Vavel je bio najva`niji zamak plemena Vislani. Dvorac je restauriran krajem XIX i po~etkom XX veka. Nalazi se na Uneskovoj Listi svetske ba{tine.

RUDNIK SOLI VJELI^KA Predstavqa najve}i rudnik na svetu, koji radi od sredweg veka. U okviru rudnika postoji oko 300 km dugih podzemnih tunela sa dubinom preko 300 m. Nalazi se na Uneskovoj listi svetske kulturne ba{tine. Udaqen je od Krakova oko 20 km.

Tokom obilaska u trajawu od 3 sata, turisti mogu videti ~udesno delovawe priro-

Krakov poseduje parkove ukupne povr{ine od preko 300 hektara, 5 rezervata prirode i 192 objekta, koji se nalaze na Listi spomenika prirode.

MUZEJ CZARTORUSKI Kolekcija, koja se nalazi u ovom muzeju, po~ela se prikupqati 1795. godine na inicijativu princeze Izabele Czartoruska. U muzeju se nalazi vi{e od 800 eksponata, me|u kojima su Dama sa hermelinom Leonarda da Vin~ija i Rembrantova slika Pejza` sa dobrim Samar}aninom.

GLAVNI TRG Izgra|en je 1257. godine i najve}i trg je u Evropi dimenzija 200m x 200m. Na trgu je mogu}e videti umetnike, koji sviraju i pevaju, kao i prodavnice suvenira i tradicionalnih jela. Tako|e se turisti mogu provozati ko~ijom oko Starog grada.

AU[VIC Nalazi se na 50 km od Krakova. Predstavqa najve}i koncentracioni nacisti~ki logor. Danas je ure|en za posete kako bi posetioci mogli da se uvere u na~in `ivota logora{a, koji su `iveli u barakama ogra|enim bodqikavom `icom.

U ovoj logor deportovano je oko 1,3 miliona qudi iz cele Evrope dok je ubijeno oko 1,1 milion Jevreja. Od 1979. godine, nalazi se na Uneskovoj listi svetske ba{tine.

MUZEJI U Krakovu postoji 28 muzeja sa Narodnim muzejem kao glavnim u kome se ~uvaju dela poqskog stvarala{tva.

Rudnik soli

Glavni trg

Ukoliko se odlu~ite za posetu Krakovu, probajte tradicionalne specijalitete poput bigosa, jela od dinstanog kiselog kupusa, poqski paprika{ flaki, pe~enu patku, kobasice, knedle puwene mesom ili sirom, koje se nazivaju Pierogi. Preporu~ujemo da probate i supu od kiselih krastavaca, ~orbu od cvekle, i ~orbu od gqiva. Kada su poqski dezerti u pitawu, popularne su woke puwene vo}em i rolnice sa makom. Vodka je ~esto konzimirano pi}e u Krakovu.

[OPING U KRAKOVU Ukoliko ste qubiteq {opinga, posetite glavnu trgova~ku ulicu Florianska.

Pored we, mo`ete krenuti u {oping avanturu u ulice Grodzka ili Slavkovska.

Jedan od najve}ih tr`nih centara je Glaria Krakovska sa preko 270 radwi poput butika, kafi}a restorana i dr. Nalazi se pored glavne `elezni~ke stanice. U {oping se mo`ete uputiti u nekada{wu Salu tkanine na glavnom trgu gde na tezgama mo`ete kupiti razli~ite proizvode poput suvenira, nakita, materijala ko`ne galanterije i dr.

Zbog svoje autenti~ne arhitekture i bogate kulturne ba{tine, Krakov se nalazi u ponudi turisti~kih agencija za city break putovawa. Pored obilazaka gradskog jezgra, Krakov pru`a mogu}nost turistima da se na par dana odmore od svakodnevnice i u`ivaju u veli~anstvenoj prirodi i {arenolikoj gastronomskoj ponudi. Magi~na atmosfera Krakova privu}i}e vas da iznova pose}ujete ovaj gradi} i svaki put obogatite svoja iskustva sa putovawa za jo{ toliko.

KWI@EVNOST

^etvrtak 30. novembar 2023. 21

„Zastra{uju}i raj” ^arlsa Simi}a Kwiga „Zastra{uju}i raj” donosi se}awa ^arlsa Simi}a, velikog ameri~kog pesnika i esejiste srpskog porekla, na detiwstvo u okupiranom Beogradu, na posleratni Beograd u kome je odrastao, na odlazak u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i prve godine „ameri~kog `ivota”, potom na slu`ewe vojske u ameri~kim jedinicama u Nema~koj i Francuskoj ranih {ezdesetih, kao i na ulazak u poeziju i potom na uzbudqivu i jedinstvenu pesni~ku karijeru. Kwiga je objavqena u srpskom prevodu Vesne Roganovi}, i autorka ^etvrtak 30. koja maj je2019. pogovora, u izdawu beogradskog Arhipelaga u ediciji „@ivot i literatura”.

Simi} s velikom snagom opisuje svoje detiwstvo, de~a{tvo i mladost. Stranice posve}ene okupiranom Beogradu u Drugom svetskom ratu neke su najboqih stvari napisanih u kwi`evnosti na tu temu.

– Simi} je imao neobi~an `ivot.

Odrastao u jednoj kulturi, srpskoj, priznawa i svetski uspeh ostvario je u dru-

12

Smatrao je da je komercijalizacija umetni~kih vrednosti u eri neoliberalnog tr`i{ta degradirala umetni~ko delo na robu i uspostavila reklamnog agenta kao arbitra Preminuo je omiqeni univerzitetski profesor, na{ poznati sociolog kulture i kwi`evnik Ratko Bo`ovi} 23. novembra 2023. godine u Beogradu, a na dru{tvenim mre`ama su se re|ale izjave tuge kulturnih poslenika i intelektualaca, pome{ane sa zahvalno{}u za sve ~emu ih je nau~io tokom svog plodnog `ivota, u kojem nije bio samo profesor nego i bespo{tedni kriti~ar svih devijacija u na{em dru{tvu. Autor je vi{e od 40 kwiga, oko 300 nau~nih radova, 150 stru~nih dela... „Estrada vlada, kultura strada”, rekao je u posledwem intervju za beogradsku „Politiku“ u aprilu ove godine defini{u}i kulturni `ivot u Srbiji.

Mada je u javnosti uvek nastupao kao beskompromisan analiti~ar i kriti~ar dru{tva, u privatnoj komunikaciji je uvek bio {armantan, duhovit i nasmejan, kao da je time hteo da nam poru~i da je `ivot ipak lep i da se treba boriti. I nema sumwe da }e ga u tome slediti wegovi „u~enici” u koje ubrajam sve nas koji smo godinama pratili wegov rad, u~ili od wega i razmewivali s wim mi{qewe o kqu~nim pitawima i `ivota i dru{tva.

Ratko Bo`ovi} je ro|en 1934. godine u Bawaluci, gimnaziju je zavr{io u Nik{i}u, a Filozofski fakultet u Beogradu 1959.

Magistrirao 1967, a doktorirao 1971. godine. Wegova u`a specijalizacija su: teorija i sociologija kulture, sociologija slobodnog vremena i sociologija umetnosti. Iz wegove bogate biografije izdvajamo da je bio redovni profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu (za predmete: Teorija kulture, Sociologija kulture, Kulturna politika, Javno mwewe), kao i dugogodi{wi {ef Katedre za novinarstvo i politi~ku sociologiju. Na istom fakultetu bio je rukovodilac smera Sociolo-

goj, ameri~koj. Bio je svedok va`nih istorijskih doga|aja koji su se u razli~itim trenucima ume{ali u wegov `ivot. Mnogi od tih doga|aja, od ratnog i posleratnog Beograda, na{li su svoj odjek i u Simi}evim stihovima. Sada te doga|aje vidimo izbliza, predstavqene kao na nekom velikom i rasko{nom platnu, sa `eqom da se ispri~a pri~a jednog `ivota i pri~a jednog vremena, ali i da se kroz tu pri~u predstavi i razume to pro`ivqeno vreme i iskustvo. Simi} ne ulep{ava nijedan trenutak pro`ivqenog `ivota, niti nostalgijom obojeno vreme predstavqa mawe zastra{uju}im konkretnim iskustvom istorije – ka`e Gojko Bo`ovi}, glavni urednik Arhipelaga.

Bo`ovi} nagla{ava Simi}ev stil i postupak u kwizi se}awa „Zastra{uju}i raj”: – Simi} je upe~atqiv i zabavan, lucidan i duhovit, s neverovatnim smislom za detaq i s retkim ume}em da u kratkim potezima osvetli neku va`nu epizodu iz li~ne istorije ili iz istorije dru{tva

DRU[TVO Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

kome u tom trenutku `ivi. Pi{u}i o ove vrste, u ovim memoarima ne divi ni li~nim iskustvima, ^arls Simi} je obli- sebi, ni pro`ivqenom vremenu, ve} je kovao veliku hroniku jednog nesvaki- pisao iz prve ruke o onome ~ega se se}a i o onome {to je smatrao da vaqa da bude da{weg i uzbudqivog vremena.

MELBOURNE SYDNEY BRISBANE GEELONG Pisac se, mimo obi~aja u kwigama zapam}eno.

BALKAN EXPRESS Milena Nikoli} Bo`ica Savi} Petrovi} (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 3814 0584 Enterprises ST ALBANS Edensor Park 0424 112 228 Rade 9367 5838 9823 1401 67 Kennedy Dr. 0419 396 633 0409 500 255 0458 828 931 Redbank Plains Ras Trade 9793 6210 Amira Tupkovi} ADELAIDE 20-22 Deans Crt. 32 Maryfield Dandenog Drive Blair Athols Euro Zona -Zaga pitawu masovna medijska NSW 2560poja- i osredwih 0413 929 416 kwi`evnih ostvaGoranka Kosaba{i} va, koja ra~una sa milionskim rewa da je kwi`evni 0425 358 539 0420pokazuje 201 344 33 Egan CI. Werribee auditorijumom i da u woj nisu vrt zarastao u korov i da se u 0432 619 885 postradali kriterijumi o vred- wemu te{ko odr`avaju uslovi za SAFEWAY ne TRAVEL nostima, bi joj trebalo pri- kriti~ko .

Srbija - vrednovawe.

BiH 9534zna~aj.

4866 Komercijalizacija umetdavati Zato se i mora maksimalno 40 kilograma 9366 9299 smatrati kulturolo{ki rele- ni~kih vrednosti u eri neolivantnom ~iwenicom. Sada je to u beralnog tr`i{ta degradiranas igranka bez prestanka u kojoj la je umetni~ko delo na robu dominira prosta{tvo, nasiqe, i uspostavila reklamnog agenpromiskuitet i pornografija ta kao arbitra. Reklama svorijaliti programa. Po svojoj be- jim posredni{tvom razapiwe sprizornosti, to je zaista javna mre`e zavisnosti. To je tako ku}a, bez zidova. A onima koji su kad estetska kultura, li{ena navu~eni na ovakvu komunikaci- stvarala~ke autonomije, egziju, te{ko mo`e pomo}i daqinski stira kao nusprodukt merkantilizma i prekomerno dozirane kojeg ovde nema, jer smo, kako je upravqa~.

Ukazivao je na to da mesto obmane. Kritiku je u na{oj sresmatrao, iz neposredne pro{losti nasledili „figuru neprija- kwige u medijima najboqe poka- dini odavno zamenila reklama zuje koliko je estrada sve podre- i weni agresivni nagovori – teqa i govor mr`we”.

– Umesto dijaloga, iz stra- dila svojoj halabuci, a da se to rekao je u pomenutom inetrvjuu na~kih busija, „puca” se u stilu mesto, ako i postoji, nalazi na za na{ list konstatuju}i da se u dru{tvu u kome vladaju popu– ko }e koga mrzila~kim afekti- samoj margini.

– [to je najgore, estradni lizam, siroma{tvo i estrada, ma vi{e uniziti i baciti u blato! Kad ne postoji argumentacija mediji, bez odgovornosti, ume- stvaraju velike mogu}nosti da pqu{te etikete i diskvalifi- ju literarni {kart toliko da postanu prihvatqive trivijalkacije. Postoje pravi specijalci populari{u da on postane i be- ne tvorevine i da se kod nas to za etiketirawe i diskvalifi- stseler. Nekriti~ko hvaqewe i dogodilo. kaciju i u ovda{wem parlamentu i u kulturnoj i politi~koj javnosti – rekao je za „Politiku”.

Smatrao je da su za dru{tveno zdravqe zajednice neophodni kriti~ki duh i slobodna javnost i upravo o tome je govorio u pomenutom intervjuu za na{ list: – Kritika je „Ahilova peta” na{e kulture. Da je ona aktivnija i prisutnija jasnije bi bili ozna~eni dru{tveni procesi koji degradiraju vrednosti. Na{ problem je u tome {to su sveprisutne zabava i estrada, dok je kultura od vrednosti gurnuta u zape}ak. Ne samo da se ne potpoma`e nego se ostavqa da pre`ivqava zahvaquju}i entuzijazmu samih stvaralaca u kulturi.

S druge strane, logikom potro{a~kog dru{tva, estradne persone tro{e se kao svaka roba na tr`i{tu, na tr`i{tu ta{tine. U pitawu su „celetoidi”, kako ih je nazvao sociolog Kris Roxek. Nije slu~ajno re~eno da su to „instant” zvezde i tabloidne persone. A u lako}i povr{nog i vulgarnog predstavqawa, ta{tina im je mo}nija od stida, stila i obrazovawa. Da nije u

RATKO BO@OVI] (1934–2023)

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

Beskompromisni kriti~ar dru{tva

gija kulture i kulturna politika na postdiplomskim studijama, gde je dr`ao predavawa iz predmeta Fenomeni modernog sveta.

Dr`ao je predavawa i na redovnim i na poslediplomskim studijama. Bio je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (za predmet: Sociologija umetnosti), na Filolo{kom fakultetu u Beogradu na smeru Sociologija jezika i kwi`evnosti poslediplomskih studija (za predmet: Sociologija masovnih komunikacija) i na poslediplomskim studijama Arhitektonskog fakulteta u Beogradu (za predmet: Kultura urbanog vremena).

Predavao je Teoriju kulture na Fakultetu politi~kih nauka u Podgorici. Deset godina proveo je kao predava~ Sociologije kulture na Filozofskom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Nik{i}u. Studijski je boravio u Parizu 1972–1973. godine, a u Wujorku 1986, 1992, 2006. Radio je i kao jugoslovenski dopisnik francuskog ~asopisa za svetsku politiku „Democratie Nouvelle” (Nova demokratija).

Autor je vi{e od 40 kwiga od „Kulture slobodnog vremena” iz 1971. do najnovije „Tajne dijaloga” koja se pojavila uo~i ovogodi{weg Sajma kwiga. Smatrao je da „nema ni{ta od dijaloga u na{em dru{tvu u kome se neistomi{qenici do`ivqavaju kao sagre{iteqi i neprijateqi koje treba u}utkati i provu}i kroz blato uslu`nih medija”. Jo{ u prethodnoj kwizi „Geometrija mi{qewa” govorio je o dijalogu

22 ^etvrtak 30. novembar 2023.

DRU[TVO

[VEDSKI NOVINAR I PISAC PATRIK LUNDBERG RAZOTKRIO TAMNU STRANU "KUPOVINE BEBA"

Na{li smo podatke za 500 dece iz biv{e SFRJ roditeqa. Ovo je u [vedskoj dugo bila javna tajna i vlasti su okretale glavu.

Lundberg je i sam usvojen iz Ju`ne Koreje, a o svom `ivotu sa po`rtvovanom majkom i, tako|e usvojenom, sestrom, ali i o rasizmu, socijalnoj bedi samohranih r o d i -

Sa porastom standarda u [vedskoj, od sedamdesetih godina 20. veka, pojavila se `eqa mnogih parova da usvajaju decu iz inostranstva, siro~i}e iz siroma{nih zemaqa. Najvi{e ih je stiglo iz Ju`ne Koreje, oko 10.000, ali i iz Latinske Amerike, pa i biv{e Jugoslavije.

Poznati {vedski novinar i pisac Patrik Lundberg dobio je pre dve godine najvi{u {vedsku nagradu za istra`iva~ko otkri}e godine - Veliku nagradu za novinare, kada je sa svojim timom razotkrio pozadinu inostranih usvajawa.

Ispostavilo se da su mnoga od wih bila ilegalna, da su deca stigla preko kriminalnih kanala, pa ima indicija i da su otimana od

teqa i ostalim, kako ka`e, "pukotinama u fasadi {vedskog dru{tva blagostawa", napisao je potresnu autofikciju "Put leptira". „Istra`uju}i temu ilegalnih usvajawa, do{li smo do podataka o 500 dece koja su usvojena iz biv{e Jugoslavije, kasnije Srbije i Crne Gore - ka`e Lundberg.

- Problem je u tome {to ne znamo koliko wih je stiglo ilegalnim putem, jer ne mo`emo da se oslonimo na dokumentaciju.

Ispostavilo se da je u mnogim slu~ajevima falsifikovana. Dobra stvar je ta {to je posle na{eg pisawa vlada pokrenula trogodi{wu istragu, koja jo{ traje. Nadam se da }emo po okon~awu dobiti odgovore na pitawa.

Lundberg ka`e da je u jednom trenutku bilo naro~ito popularno usvajati korejsku decu jer su "lepa, pametna i zdrava".

Po~etna ideja bila je da se pomogne siroma{nim mali{anima bez roditeqa da

dobiju dom, ali je vremenom rastao standard i u nerazvijenim zemqama, pa je sve mawe bilo dece za usvajawe. Potra`wa je postala ve}a od ponude. Tada se u "biznis" ukqu~uju pripadnici kriminalnog miqea i po~iwe trgovina. Tako|e navodi da nisu bili retki primeri da usvojena deca imaju brata ili sestru blizanca, koji su ostavqani roditeqima.

- U vreme i posle ratova na prostoru biv{e Jugoslavije, mnogo `ena je tvrdilo da su im deca ukradena, ali su te tvrdwe odbacivane, uz obja{wewa da `ene boluju od posttraumatskog sindroma. Me|utim, nikada niko nije saznao {ta se zaista dogodilo sa wihovom decom - ka`e Lundberg, ina~e novinar najpoznatijeg {vedskog lista "Dagens niheter". Ovaj pisac boravio je u Beogradu kao gost, drugog Nord festivala, u organizaciji izdava~a "Tre}i trg" i "Srebrno drvo".

BEOGRA\ANKA SOWA DO[QAK, NEKADA FRIZERKA, U VULKANIZERSKOJ RADWI "PLE[E" KAO U SALONU

^e{aq i makaze zamenila gumama @ivot je nepredvidiv, ba{ kao {to je putovawe vozilom bez rezervne gume.

Nekada frizerka i kozmeti~arka, Beogra|anka Sowa Do{qak smelo je zakora~ila u svet guma i alata. Umesto da prepusti porodi~ni posao drugima, kada joj je iznenada preminuo otac, ova `ena preuzela je wegovu vulkanizersku radwu. Ve{tinu pravqewa lepih frizura ubrzo je zamenila preciznim vulkanizerskim uslugama.

Ovih dana, u gara`i mu{terije se smewuju kao na traci, s obzirom na to da ve}ina voza~a zamewuje letwe zimskim gumama. „O~eva smrt mi je bila te`ak uda-

rac, ali sam shvatila da moram da preuzmem odgovornost. Nau~ila sam mnogo od wega, gledaju}i ga kako radi godinama“ - ka`e Sowa. - @ivot nas ~esto iznenadi, va`no je da umemo da se prilagodimo promenama. Jednostavno, nisam umela druga~ije da iza|em s radnicima na kraj, pa sam odlu~ila da sama u|em u ovaj posao. Dodaje s osmehom: - Naravno da je bilo te{ko pre}i s frizerskih makaza na vulkanizerski alat. U~ila sam, gre{ila, no nisam odustala. Sada volim ovo novo poglavqe svog `ivota. Posao jeste fizi~ki te`ak, ali sam imala ciq i to me je vuklo.

Sowa nije samo preuzela o~ev posao,

MUDRE MISLI I CITATI Srpske narodne poslovice: Mudre misli skrivene u govoru na{eg naroda

Poslovice su jednostavne, mudre izreke sa moralnom poukom koji prenose neku iskustvenu poruku ili razmi{qawe koje je nastalo kao plod narodnog iskustva iz vi{e sli~nih situacija. Vuk Stefanovi} Karaxi} koji je sakupio srpske narodne umotvorine i delimi~no ih objavio, poslovice je nazivao tajnim govorom, jer treba biti mudar da bi se do pravog wenog zna~ewa do{lo. uuu Ako je kratak dan, duga je godina. (Ono {to ne mo`e{ da zavr{i{ danas, zavr{i}e{ drugi put) uuu Ako mi ne mo`e{ pomo}i, nemoj mi odmagati. uuu Vi{e je dana nego kobasica. (Treba biti {tedqiv i obazriv prilikom tro{ewa, ne treba sve pojesti za hedan dan) uuu Dobra rije~ ne ko{ta mnogo. (Kad god si u prilici uputi nekome lepu re~, jer ona ne ko{ta mnogo, pa

ve} ga je i unapredila. Nau~ila je, ka`e, mnogo o automobilima i gumama. - Posao jeste te`ak, ali navikla sam se. Kao {to bih radila za sebe, tako radim drugima.

Nikom ne montiram gumu koja nije kvalitetna, nikada ne krpim gume koje nisu za krpqewe. Vulkanizerka Sowa se ne obazire na tradicionalne podele na mu{ke i `enske poslove. - U po~etku su qudi dolazili po preporuci, zato {to im je neko rekao da "u kraju ima neka `ena vulkanizer" - ka`e nam Sowa.

- Nikada se nije desilo da me je neko omalova`avao zato {to ovo radim. U toku dana uradim dvadeset automobila, nekad i vi{e. Sve radim sama, ~esto me pitaju kako izdr`avam. Borim se, pa dokle izdr`im. Od alata koristi pajser, ~eki}, kle{ta, mewa gume, barata dizalicom, a ~esto se i podvla~i pod automobil. Najdra`i i najkorisniji poklon dobila je od woj veoma drage osobe. „Bilo mi je te{ko da napumpam gume sa uskim profilom, sad je mnogo lak{e“, - pokazuje nam crveni top za pumpawe guma, koji li~i na burence.

Sowa otvara i zatvara vrata svoje radionice sa osmehom. Qudi dolaze, ne samo za vulkanizerske usluge, ve} i da razgovaraju sa Sowom i da razmene iskustva: - Biti vulkanizer nije samo posao, ve} na~in da pomognem qudima da bezbedno nastave svoje putovawe. @ivot je poput putovawa krivudavim putem. Nekada su najboqe stvari iza krivine i potrebno je imati hrabrosti i - skrenuti. Va`no je samo zadr`ati ravnote`u, kao pri balansirawu guma na automobilu.

~ak i da ne pomogne, ne}e{ ostati o{te}en) uuu Ako ho}e{ da zna{ kakav je neko, daj mu {tap u ruke (^ovek se najboqe i navernije prikazuje u radu i vlasti) uuu Eto poqa a eto i kowa. (Naj~e{}e se ka`e kada neko `eli da se takmi~i sa nekim) uuu @ena mu`a nosi na licu, a mu` `enu na ko{uqi. (Ako je mu` dobar `eni, ona }e biti zadovoqna i vesela, a ako je `ena mu`u dobra, on }e uvek imati lepu i ~istu ko{uqu) uuu Ispeci, pa reci. (Razmisli prvo {ta }e{ re}i, pa tek onda ka`i)

Povratak starom poslu Bez obzira na to {to se bavi "mu{kim" poslom Sowa sti`e da se posveti svojoj porodici.

- Nastavila sam da se bavim o~evim poslom najvi{e zbog sinova - govori nam. - @elela sam da im obezbedim sigurnost. Ni jedan, ni drugi nisu zainteresovani da nastave ovo {to radim, ali... Nikad se ne zna. Nameravam jednog dana da se vratim svom, frizerskom poslu.

uuu Ja~ega kapom, a neja~ega {akom.

(Pred ja~im treba skinuti kapu, a sa nekim ko nije ja~i, mo`e{ se i braniti) uuu Po{to kupio po to i prodao. (Kako sam ~uo tako ti i ka`em) uuu Ra~vast kolac u zemqu ne ide. (Tamo gde ima nesloge, nema napretka) uuu Svaka zemqa po jednog junaka hrani. (Junak se na|e uvek kad zatreba) uuu Terao lisicu, i{}erao kurjaka. (Kad ko gledaju}i da se izbavi mawega zla udari na ve}e) uuu Hrani pseto da te ujede.

(Kad ko kome u~ini dobro, pa mu se vrati zlom) uuu U la`i su kratke noge. (Brzo }e se uhvatiti u la`i neko ko voli da la`e)

LEPA SRBIJA

Ni{lijka ru{i sve predrasude, govori engleski, nema~ki, francuski, rumunski i arapski

^etvrtak 30. novembar 2023. 23

KRU[EVQANKE NA ADRESU NARODNOG MUZEJA U TOM GRADU POSLALE NAJDRA@E ODEVNE PREDMETE

U SEDMOJ DECENIJI @ivotne TRE]I PUT pri~e ZAVR[ILA FAKULTET na 80 haqina Da odlazak u penziju ne zna~i kraj, niti da se tu zavr{ava mogu}nost usavr{avawa, pokazala je Ni{lijka Nevenka Balaneskovi} (70). Ona je po odlasku u penziju tre}i put sela u studentske klupe, iz qubavi prema jezicima. Na predavawima je bila me|u najredovnijima, korona i onlajn nastava nisu je poremetile u wenim ambicijama.

Diplomirala je nedavno na Filozofskom fakultetu u Ni{u na Odseku za romanistiku i to u prvom roku, u svojoj 69. godini. Nevenka danas, pored materweg, te~no govori engleski, nema~ki i francuski, a sporazumeva se i na rumunskom i pomalo arapskom. Ka`e da joj nije bilo te{ko da posle toliko godina ponovo u~i.

- Kada sam odlu~ila da idem u penziju, jedna koleginica je rekla: "Ba{ `alosno, slede}a stanica je grobqe". Ja se nisam slagala, jer nije ba{ tako. Telo slabi, istina je, me|utim mozak je tek tada na vrhuncu svojih sposobnosti tako da sam verovala da me sa odlaskom u penziju ~eka najpre sloboda. Ima}u sve vreme za sve one stvari koje sam `elela i volela - pri~a za na{ list Nevenka.

Nevenka je prvi put diplomirala davne 1977. na Odseku za germanistiku. Kako nije mogla da na|e posao u struci, upisala je engleski jezik u Ni{u. Iste godine zaposlila se kao prevodilac u Elektronskoj industriji gde je radila dve decenije, uporedo poha|aju}i stuMlade kolege su je, ka`e, izuzetno po- dije. Diplomirala je na {tovale. Mogli su {to{ta nau~iti jedni Odseku za anglistiku od drugih. Ostali profesori ili stu- desetak godina kasnije, denti na stepenicama su je pozdravqali a ove godine, u junu, na sa puno po{tovawa misle}i da je pro- Odseku za romanistiku. fesorka, a ona ja, kako ka`e, "bila samo - Kada sam bila 5. obi~an student". razred osnovne {kole moje odeqewe je trebalo da u~i francuski jezik, no moj brat je oti{ao i premestio me u drugo odeqewe, gde }u u~iti nema~ki. Stra{no sam plakala i, eto, na kraju `ivota sam ostvarila svoju `equ da se vratim francuskom jeziku - govori nam Nevenka. Bezbri`ne penzionerske dane provodi sa svojim suprugom, u Knez selu pored Ni{a. Profesori su je podstakli da po~ne da se bavim prevo|ewem pesama, {to je prili~no te`ak posao. U posledwe dve godine pripremila je zbirku koja bi bila novo ~itawe francuskih i nema~kih klasika. Pored toga i daqe dr`i ~asove nema~kog i engleskog. Kada je EI zatvorila svoje kapije, pre{la je da radi u prosvetu, u osnovnim i sredwim {kolama.

Tu je stekla 15 godina dug radni sta`. Dekan Filozofskog fakulteta u Ni{u Natalija Jovanovi} ka`e da je Nevenka pokazala da godine nisu prepreka za ono {to se iskreno voli.

- Drago mi je {to smo imali priliku da se ovde ostvari san na{e koleginice i nama su kolege, bez obzira na godine, dobrodo{le, posebno oni koji su `eqni znawa - ka`e Jovanovi}eva.

Podr{ka mladih kolega

Vi{e od 80 haqina poslale su Kru{evqanke na adresu Narodnog muzeja u ovom gradu, a omiqeni odevni predmeti ponosnih vlasnica postali su eksponati na originalnoj izlo`bi "Mala lila haqina" u Ku}i Simi}a.

Ideja da se predstavi li~na istorija haqina od prve polovine 20. veka do danas jedinstvena je i po tome {to govori ne samo o ukusu i stilu, ve} i {to predstavqa po jednu pri~u iz `ivota `ene, onu, koja se najvi{e pamti.

- Haqine krojene u ~uvenim kroja~kim radionicama, {ivene kod mamine {najderke od materijala nabavqenih u Solunu ili Istanbulu, kupqene u Trstu, Londonu, Parizu svedo~e o koncertima, proslavama, malim i velikim maturama, ro|endanima i poklonima od dragih osoba - predo~ava Zorana Dra{kovi} Kova~evi}, autorka izlo`be. Studentkiwa Katarina Miqkovi} prilo`ila je haqinu od crne ~ipke, kupqenu specijalno za maturu 2018. godine.

- To je bila godina u kojoj sam se pozdravila sa sredwo{kolskim uspomenama i zakora~ila u akademski svet, a na razme|u je stajala velika matura, va`an dan za sve tinejxerke - prise}a se Katarina Miqkovi}. - @elela sam da obu~em ne{to potpuno druga~ije. Haqinu, koja }e do~arati svu razli~itost moje prirode, `equ za slobodom i nesputano{}u, buntovni duh rokerke sa srcem romantika.

U trgovinama mahom jednobrazni modeli, nisam prona{la `eqenu. Ali jesam na internetu.

Katarinina haqina ne maturskoj ve~eri bila je pun pogodak, jer je uspela i da u va`nom trenutku "ostane svoja". Sli~ne trenutke pamti i starija Kru{evqanka, Radmila Mitrovi}, koja je ustupila dve ~arobne haqine.

- Jedna me podse}a na mladost i moju mamu,

Zorana Dra{kovi} Kova~evi}, autorka izlo`be

Od ateqea do zadimqene kafane "Mala lila haqina" je kombinacija izraza Koko [anel "mala crna haqina" i legendardne pesme Nikole Pejakovi}a "Haqinica boje lila", koja se ve} smatra tradicionalnom, narodnom ka`e nam Zorana Dra{kovi} Kova~evi}. - Mi i `ivimo na{e male `ivote, negde izme|u sofisticiranog modnog ateqea i zadimqene kafane, ~esto istovetno odevene za obe prilike. koja je nau~ila da {ije upravo kako bi mogla da me obraduje haqinama po mom ukusu, a druga je komplet, koji je bio spreman za proslavu, koja se nikada nije dogodila - ispri~ala je Radmila Mitrovi}. Da se moda vra}a, dokaz je i ova izlo`ba. Tako se mo`e videti da unuke nose srebrni vez svojih baka, karnere i karirane detaqe, cvetove i korset haqine, kao i hipi mini haqine, koje su obele`ile sedamdesete godine.

OVAKO ]E IZGLEDATI VIDIKOVAC NA KROVU VOJVODINE:

Guduri~ki vrh na Vr{a~kim planinama kona~no dobija novi objekat Na Guduri~kom vrhu na Vr{a~kim planinama, koji sa svojim 641 metrom nadmorske visine predstavqa najvi{u ta~ku u Vojvodini, ponovo }e biti podignut vidikovac, kako bi brojni planinari i rekreativci kona~no mogli da u`ivaju u pogledu na nepreglednu banatsku ravnicu.

Trenutno to nisu u mogu}nosti, jer je stari drveni vidikovac 2019. sru{ila ko{ava od 120 kilometara na sat, a prethodno nije bio u funkciji pet godina.

To zna~i da gotovo ~itavu deceniju svi koji se popnu na Guduri~ki vrh nemaju ose}aj da se nalaze na krovu Vojvodine, jer im gusta {uma zaklawa vidik.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:

secretary@ascconline.com.au

24 ^etvrtak 30. novembar 2023.

FEQTON

MILUNKA SAVI]: VITEZ KARA\OR\EVE ZVEZDE I LEGIJE ^ASTI

(9)

u Pri~a o `eni ratnom heroju pred kojom su bili postrojeni pukovi i u slavu wenog imena podizane su zastave u Kako je Milunka Savi} odlu~ila da se prijavi kao dobrovoqac u Prvom balkanskom ratu kao mu{karac pod imenom Milutin u Na koji na~in su weni saborci otkrili da je hrabri bomba{ Milutin zapravo `ena u Kako je postala borac ~uvenog Gvozdenog puka i u~estvovala u odbrani Beograda u Velikom ratu u Na Solunskom frontu je dobila ~in pe{adijskog narednika i postavqena za komandira juri{nog voda u Jedina je `ena u svetu koja je odlikovana najvi{im francuskim ordenom - Ratnim krstom sa zlatnom palmom i dvostruki je nosilac Legije ~asti u Za{to je po okon~awu rata wen `ivot zapo~eo novom golgotom, te`om od one koju je pro{la kao ratni dobrovoqac

30. novembar

1700. - U bici kod Narve {vedske trupe kraqa Karla XII pobedile su nadmo}niju rusku vojsku Petra I. U bici je poginulo oko 10.000 Rusa i 600 [ve|ana.

1835. - Ro|en je ameri~ki pisac Semjuel Lenghorn Klemens, poznat kao Mark Tven, jedan od najve}ih humorista svetske kwi`evnosti.

Svetsku slavu stekao je romanima "Pustolovine Toma Sojera", "@ivot na Misisipiju", "Pustolovine Haklberi Fina"...

Preuzeto iz NOVOSTI - Autori: Vidoje Golubovi}, Predrag Pavlovi}, Novica Ne{i}

TE[KI DANI SRPSKE VOJSKE I POVLA^EWE PREKO ALBANIJE

Trojni napad Centralnih sila na Srbiju Tokom petodnevnih krvavih borbi srpska vojska i dobrovoqci izgubili su oko 5.000 boraca, ali Beograd nisu mogli da odbrane. U ratnom paklu za odbranu prestonog grada Srbije nalazila se i Milunka Savi}. Prema zapisima generala M. Prelevi}a i novinara Antonija \uri}a Milunka je u{la u sastav Sremskog dobrovoqa~kog odreda na izri~it zahtev poru~nika Igwata Kirherna da kao iskusni bomba{ pomogne u neutralisawu neprijateqskih mitraqeskih gnezda.

Antonije \uri} je 1960, godine u razgovoru sa Milunkom zapisao weno kazivawe: „Bitka za Beograd! Bila sam u onom slavnom odredu dobrovoqaca kojima je komandovao Igwat Kirhern.

To je bila bitka! Sve {to sam posle do`ivela, sve one u`ase rata, sve qute borbe, nijedna nije bila ravna bici za Beograd”.

Istra`iva~i i novinari u svojim zapisima sa rezervom navode podatak da je Milunka u~estvovala u odbrani Beograda s obzirom na to da je wen Drugi pe{adijski puk „Kwaz Mihailo” nakon Kolubarske bitke ostao u selu Rajkovac, kraj Topole da bi u januaru 1915. bio stacioniran u Mladenovcu. Nakon odmora i popune puk je `eleznicom preba~en u Veles gde je u{ao u sastav Bregalni~ke divizije trupa Novih oblasti.

Kako se Milunka na{la u odbrani Beograda kada je wen puk u aprilu 1915. godine preba~en u Makedoniju, istori~ari jo{ uvek nisu sa sigurno{}u istra`ili. U nedostatku drugih dokaza uzimamo kao relevantan dokaz Milunkino kazivawe, koje je zapisao A. \uri}. Ostaje nejasna i ~iwenica kako se posle pada Beograda Milunka vratila u sastav Gvozdenog puka stacioniranog u Makedoniji? To se verovatno desilo kada je Kombinovani odred odbrane Beograda, posle povla~ewa, u{ao u sastav trupa Novih oblasti, kojima je komandovao general Petar Bojovi}.

Do{av{i na tlo Makedonije, Milunka se iz Kombinovanog odreda prikqu~ila svom Drugom pe{adijskom topli~kom puku.

Napad Centralnih sila na Srbiju otpo~eo je kako je po~etkom oktobra 1915. godine napadnuta od austrougarskih i nema~kih armija sa severozapadnog fronta, koji se protezao od Vi{egrada na Drini do Golupca na \erdapu, kao i od bugarskih armija du` isto~ne granice, od u{}a Timoka u Dunav do \ev|elije na Vardaru, srpska vojska na{la se u izuzetno te{kom polo`aju.

Pri komandi Topli~kog gvozdenog puka u selo Doqane organizovana je bolnica za le~ewe rawenika i bolesnika za suzbijawe malari~nih oboqewa.

Pored kaplara Milunke Savi} ovoj jedinici dobrovoqno i odlu~no pridru`ila se jo{ jedna `ena - Engleskiwa Flora Sends, bolni~arka iz Bolnice {kotskih `ena koje su dale najve}i organizovani doprinos u le~ewu rawenika u Srbiji 1915. godine.

Zanimqivo je kako je ta hrabra Engleskiwa pristupila Topli~kom puku u Makedoniji. „U podno`ju Babune vodile su se `estoke borbe, a u gradu je radila srpska bolnica. Flora je, me|utim, `elela da bude {to bli`e frontu, pa je sa zadovoqstvom prihvatila ponudu da stupi u ambulantu Drugog gvozdenog pe{adijskog puka ’Kwaz Mihailo’. Tu je upoznala komandanta pukovnika Dimitrija Mili}a, koji ju je obavestio da puk uskoro kre}e u povla~ewe preko Albanije i da ambulanta mora biti ostavqena, a rawenici i bolesnici otpu{teni.

Smirenim glasom je zatim rekao Flori: ’Boqe bi bilo da odete sada, dok se jo{ mo`e - jo{ uvek mo`ete pre}i preko granice u Gr~ku.’ Iznena|ena predlogom uzviknula je: ’Ali ja `elim da ostanem s Drugim pukom’. Komandant Mili} kao da je o~ekivao takvu reakciju, pa je smireno nastavio da joj obja{wava ratne tegobe, kako bi je ubedio da promeni mi{qewe. Flora se, me|utim, nije dala, bila je uporna da ostane i poma`e u previjawu rawenika tokom odstupawa. Kada se vi{e nije imalo kud, Mili} se, zanet mislima, okrenuo Flori i dodao: ’Pa, mo`da bismo mogli da vas uzmemo u vojsku.’

1872. - U Glazgovu je odigrana prva fudbalska utakmica izme|u dve reprezentacije - Engleske i [kotske. Me~ je zavr{en rezultatom 0:0.

1874. - Ro|en je engleski dr`avnik Vinston Lenard Spenser ^er~il, premijer Velike Britanije 1940-45. i 1951-55, vo|a Konzervativne stranke od 1940. Kao jedan od velikih protagonista pobede nad fa{isti~kim silama, u~estvovao je na svim va`nim savezni~kim konferencijama (Moskva, Teheran, Jalta, Potsdam).

Za "Memoare iz Drugog svetskog rata" dobio je 1953. Nobelovu nagradu za kwi`evnost.

1957. - U Be~u je umro srpski slikar Paja Jovanovi}, predstavnik akademskog realizma, autor `anr-scena i velikih kompozicija iz srpske istorije ("Seoba Srba", "Progla{ewe Du{anovog zakonika"). Nakon 1906. stekao je evropsku slavu slikaju}i portrete vladara i aristokrata.

Flora Sends je postala kapetan prve klase srpske vojske

Flora Sends – Engleskiwa koja se borila na strani Srba

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

Mili} je naglo ustao, skinuo sa svoje epolete oznaku ’2’, i prika~io je Flori na wen elegantni sme|i kaput. ’Eto, sada ste redov u Drugom topli~kom puku srpske Prve armije.’

Koraknuo je napred pa dodao: ’Razume se, Va{e stupawe u vojsku mora}e da potvrdi komandant divizije’. Zastao je pa dodao: ’Ali to }e se sigurno urediti’.

Posle toga Flora je dobila kobilu Dijanu i posilnog omalenog i dobro}udnog Dragutina, {to su bile oficirske po~asti.

Vojnici su zavoleli novog ~lana svog puka i od miqa je prozvali ’na{a Engleskiwa’.

Nekoliko dana kasnije Flora je s pukovnikom Mili}em bila primqena kod komandanta divizije pukovnika Vasi}a. U kancelariji komandanta bio je i kapetan O’Grejdi iz Britanske vojne misije. Jo{ jednom su oficiri Vasi}, Mili} i O’Grejdi poku{ali da ubede Floru Sends da se vrati u Solun jer se to jo{ moglo, u suprotnom ~ekaju je veliki napori i potpuna neizvesnost.

Flora se ponovo nije dala, odlu~no je odbila povratak, `elela je sa pukom preko Albanije. Pukovnik Vasi} je ustao pri{ao Flori i rekao: ’Vrlo dobro - pukovnik Mili} se o Vama veoma pohvalno izra`ava i pri~ao mi je koliko Vas puk po{tuje, a Va{e prisustvo }e, siguran sam, hrabriti vojnike po{to predstavqate na{eg saveznika Englesku.

Zahvaqujem vam i `elim Vam sre}u’.

Usledile su ~estitke. Flora je iza{la radosna {to je postala srpski vojnik.” l U slede}em broju: Dve hrabre `ene su krasile slavni Gvozdeni puk

1977. - Umro je srpski i jugoslovenski pisac Milo{ Crwanski, jedan od prvaka moderne srpske proze posle Prvog svetskog rata, autor poetskog romana "Seobe". Wegovo delo "Roman o Londonu" smatra se prvim velikim kosmopolitskim romanom u srpskoj kwi`evnosti. Bavio se i novinarstvom i politikom, a Drugi svetski rat zatekao ga je u diplomatskoj slu`bi u Rimu. Do 1965, kada se vratio u Beograd, `iveo je kao emigrant u Londonu.

1996. - Oko 150.000 qudi protestovalo je ulicama Beograda zbog poni{tewa izborne pobede opozicione koalicije "Zajedno" na lokalnim izborima.

2000. - U Pjongjangu su se sreli ro|aci iz Severne i Ju`ne Koreje, koji su blizu 50 godina bili razdvojeni.

2002. - Turska je ukinula 15 godina dugo vanredno stawe na jugoistoku dr`ave, ~ime je zavr{ena era sukoba turskih snaga i kurdskih separatista, tokom kojih je poginulo oko 30.000 osoba.

2009. - Savet ministara EU usvojio je odluku kojom se gra|anima Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decembra 2009. ukidaju vize za putovawa u zemqe EU. 2009. - Umro je kwi`evnik i akademik Milorad Pavi}, koji je svetsku slavu stekao romanom "Hazarski re~nik".

2018. - Apelaciono ve}e Suda BiH izreklo je osloba|aju}u presudu bo{wa~kom ratnom komandantu u Srebrenici Naseru Ori}u i pripadniku Armije BiH Sabahudinu Muhi}u, koji su se u ponovqenom postupku teretili za zlo~in nad ratnim zarobqenicima srpske nacionalnosti na podru~ju Srebrenice i Bratunca.

RIZNICA

^etvrtak 30. novembar 2023. 25

SEDAM PRI^A O PETRU KARA\OR\EVI]U KOJE VEROVATNO NISTE ZNALI

Legenda o narodnom kraqu KRAQ NA VOLOVSKIM KOLIMA

Tog 21. septembra 1904. godine krunisan je kraq Petar I Kara|or|evi}, jedan od najvoqenijih srpskih vladara, "narodni kraq", "~ika Pera" i ~ovek za ~iju se vladavinu vezuje i nastanak prvih demokratskih institucija u Srbiji. Iako je o wemu dosta toga poznato, ipak, postoje i mawe poznate pri~e i ~iwenice. Ovo su neke od wih.

Kraq Petar je krunisan je 21. septembra 1904. godine nakon Majskog prevrata u kome su ubijeni kraq Aleksandar i kraqica Draga Obrenovi}.

Bio je veoma voqen u narodu.

Va`io je za po{tenog i dobrog ~oveka blage naravi.

Po{to je bio kraq Srbije tokom perioda velikih srpskih vojnih uspeha, u srpskom narodu ostao je zapam}en kao kraq Petar Oslobodilac, tako|e poznat i kao Stari kraq.

Vreme wegove vladavine obele`io je i nastanak prvih demokratskih institucija u Srbiji, jer je kraq Petar bio poznat po svojoj liberalnoj politici i zalagawu za ustavno ure|ewe zemqe.

Preminuo je 16. avgusta 1921. u 77. godini i sahrawen je u svojoj zadu`bini na Oplencu. Iako je `ivot kraqa Petra dobro prou~en i poznat, ipak postoje neke mawe poznate ~iwenice.

U MLADOSTI SE PREDSTAVQAO KAO PETAR MRKOWI]

Petar Kara|or|evi} je bio Kara|or|ev unuk i tre}i sin Perside i kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, vladara koji je bio prisiqen da abdicira nakon Svetoandrejske skup{tine.

Petar je sa porodicom `iveo u inostranstvu, ali nikada nije obustavio kontakte sa Srbijom.

Godine 1875. radio je na organizovawu i aktivno u~estvovao u bosansko-hercegova~kom ustanku pod pseudonimom Petar Mrkowi}, a to je ime koje je koristio i u drugim aktivnostima i prepiskama koje je vodio u to vreme.

Posle veli~anstvenih pobeda na Ceru i Kolubari 1914. i neverovatnog otpora koji je Srbija pru`ila daleko sna`nijem neprijatequ, 1915. godine vojska i vlada su ipak bili primorani na povla~ewe. Put na kome ih je pratio i najve}i deo stanovni{tva vodio je preko negostoqubive Albanije.

Albanska golgota ostavila je velikog traga na zdravqe ostarelog kraqa. Ipak, Petar Kara|or|evi} je odbio sve savete od toga da odustane od pra}ewa svojih vojnika preko albanskih gudura. Kraq Petar je sa vojskom pre{ao golgotu na jednim volovskim kolima, a gde su planine bile neprohodne bio je no{en od svojih vojnika, sve dok nisu stigli do albanske obale na Jadranu.

JEDINI VLADAR KOJI JE DIGAO SPOMENIK OBI^NOJ SEQANKI I WENOM SINU

SRPSKI KRAQ U LEGIJI STRANACA

Kraq Petar je u mladosti tokom egzila i seqakawa porodice po Evropi jedno vreme `iveo u Parizu. Borio se u francuskoj vojsci u Francusko-pruskom ratu. Naime, Petar Mrkowi} se 1870. godine pridru`io Legiji stranaca francuske vojske i sa wom u~estvovao u brojnim borbama. Odlikovan je spomenicom rata iz 1870. godine.

NA SRPSKI JE PREVEO JEDNO VELIKO DELO LIBERALIZMA

Budu}i kraq Srbije se u Parizu bavio fotografijom i slikarstvom, i usavr{avao svoje vojni~ko i politi~ko obrazovawe. Ono mu je otvorilo vidike ideja politi~kog liberalizma, parlamentarizma i demokratije. Po~etkom 1868. godine kne`evi} Petar je u Be~u {tampao svoj prevod kwige engleskog politi~ara i filozofa

Xona Stjuarta Mila “O slobodi” sa svojim predgovorom, koji }e kasnije postati wegov politi~ki program.

“U `ivotu pojedinog ~oveka, naroda i celog ~ove~anstva, nema ni jednoga, koje bi toliko va`ilo, a kamoli va`nije bilo od – slobode. Svakome je ~oveku od prirode uro|eno, da bude slobodan, te da mo`e odgovoriti svome pozivu, ovde na zemqi.

Samo slobodan ~ovek, ima vlast nad samim sobom, mo`e razviti svoja svojstva, usavr{iti vrline, kojima je obdaren, do}i do svesti, kojom }e pojmiti, poznati i vr{iti svoj zadatak, svoja prava, svoje du`nosti.

Samo slobodan ~ovek, mo`e osna`iti svoju voqu, i zalo`iti svu snagu, da unapredi svoju li~nost i da svojom li~no{}u, pripomogne unapre|ewu naroda, kome je po krvi, jeziku, otaxbini, sre}i i nesre}i srodan. Iz slobode ~lanova jednoga naroda, ni~e ukupna sloboda toga naroda.” — zapisao je u predgovoru ovom delu budu}i srpski kraq. Xon Stjuart Mil smatra

se najuticajnijim filozofom 19. veka u engleskom govornom podru~ju, i generalno, jednim od najuspe{nijih branilaca liberalnog pogleda na ~oveka i dru{tvo.

BIO JE MASON

Pouzdano se zna da je kraq Petar I Kara|or|evi} bio mason i da je bio iniciran tokom svog boravka u Francuskoj pod imenom Petar Mrkowi}, koje je koristio i u hercegova~kom ustanku 1875. godine.

KRAQ KOJI JE @IVEO OD SVOJE PLATE

Malo je ipak poznato da je ovaj kraq Petar po dolasku na ~elo Srbije nakon Majskog prevrata `iveo samo od plate koju je za svoj rad dobijao od Vlade. Od tog novca podizao je zadu`binu Kara|or|evi}a na Oplencu, a ostalo je zabele`eno i da mu je jednom, kada mu je zafalio novac, ministar u sopstvenoj vladi odbio kredit.

U selu Slovac kod Lajkovca i danas postoji spomenik na kome pi{e: “Ovaj spomenik podi`e Petar Kara|or|evi} Makreni Spasojevi}, koja le`i ovde, i wenom sinu Marinku, koji se ve~nim snom smiri u gudurama Arbanije”. Re~ je o jedinstvenom slu~aju u svetu da vladar podigne spomenik obi~noj seqanki i wenom sinu.

Kraq Petar je Makrenu sreo tokom povla~ewa preko Albanije. Ona je krenula za vojskom kako bi prona{la svog sina jedinca Marinka i dala mu vunene ~arape koje je isplela. Ipak, kada je shvatila da ne}e mo}i daqe, ~arape je dala kraqu Petru uz zavet da prona|e wenog sina. Kraq Petar svoje obe}awe nija zaboravio. Marinka je prona{ao, ali umrlog od hladno}e negde u planinama Albanije.

Pri~a ka`e da se do kraja `ivota nije odvajao od vunenih ~arapa majke Makrene, da je na samrti tra`io da mu ih obuju i da je u wima umro. Ova neverovatna pri~a zabele`ena je u romanu Milovana Vitezovi}a “^arape kraqa Petra”.

ZNA SE SAMO DA JE POSTOJAO I DA JE BIO VOQEN OD NARODA

Misterija zvana Kulin ban

Sigurno ste makar jednom ~uli nekoga kako ka`e da neko pri~a "od Kulina bana..." i da pritom misli na ne{to {to se dogodilo jako davno i da je govor stoga op{iran i nepotrebno dug. Cela

izreka zapravo glasi: “Od Kulina bana i dobrijeh dana”, ali za{to su ta vremena bila “dobra, stara” nije najjasnije.

Kulin je bio bosanski ban koji je vladao najkasnije od 1180. godine do oko 1204. godine. Prema pisawu Mavra Orbina on je nasledio prvog bosanskog bana – Bori}a, i vladao 36 godina. Kulin Ban i Stefan Prvoven~ani bili su u mnogo bliskim odnosima. Kulinova sestra bila je supruga zahumskog kneza Miroslava, brata velikog `upana Stefana Nemawe, ali porodi~ni odnosi bili su za nijansu komplikovaniji jer je Kulin bio o`ewen Vojislavom, sestrom Stefana Nemawe i Miroslava. Ovo nije bilo naro~ito neobi~no u Sredwem veku. Kako bi u~vrsti-

le savez obe vladarske ku}e su dale po }erku, a tako je zapravo na Kulinovom dvoru, kao saveznike, Stefan Prvoven~ani imao i strinu i tetku.

Kulin je od Stefana morao stariji bar dvadesetak godina {to i potvr|uje ~iwenica da je preminuo tokom Stefanovog sukoba sa Vukanom. Ime Kulina bana nezaobilazno je u uxbenicima, ali zapravo se samo pretpostavqa kako je izgledao, sumwa za{to je bio omiqen toliko da se wegovo ime pomiwe do dana{wih dana, a ne zna se ~ak ni gde pokopan!

U narodnim predawima je ostalo verovawe koje je poprimilo i mitske razmere o “sre}nim danima” i izobiqu koje je vladalo u Kulinovo doba, ali istorijske

~iwenice ovog vladara ne mogu da naro~ito izdvoje ni od prethodnika ni od naslednika. Obja{wewe mo`da treba tra`iti u jednom istorijskom izvoru koji ipak jeste ostao iza ovog vladara – u Poveqi Kulina bana izdatoj Dubrov~anima 29. avgusta 1189. godine. Ovim dokumentom, vladar Bosne je dubrova~kim trgovcima jem~io slobodu trgovine bez uobi~ajenih carina koje su va`ile u okolnim zemqama. Od ovoga je koristi imalo i doma}e stanovni{tvo koje je tako, po prvi put, dobilo trgova~ka “vrata u svet”. Ako je ovo tuma~ewe ta~no, “dobra vremena” Kulina bana zapravo su se odnosila na Dubrov~ane i mogu}e je da je izreka tamo i nastala.

26 ^etvrtak 30. novembar 2023.

POSLEDWI POZDRAV Sa velikom tugom i bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se u utorak, 22. novembra upokojio na{ dragi

Veselin Zubanov 02.10.1935. Taras (Zrewanin) 22.11.2023. Point Kuk (Melburn) Sahrana dragog nam pokojnika odr`ana je u utorak, 28. novembra na manastirskom grobqu u Ilajnu.

Ostaje{ zauvek da `ivi{ u na{im srcima i mislima.

Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an spomen!

O`alo{}eni: }erke Olga i Qubica, sin Dragi{a, zet Zoran, snaja Lija, unu~ad Karlo, Sowa, Xejms, [on, Saj, Odesa, praunuci Itan, Adam, Isabela, Xorxia, sestra Olga sa porodicom, prijateqi i ostala familija u Australiji i otaxbini.

Dana 4. 12. 2023. godine, navr{ava se devet tu`nih godina od kako nas je zauvek napustila na{a draga supruga, majka, }erka, baba, tetka, ujna, snajka, strina, kuma

Mirjana Pucarevi} Paunovi}

Tvoji najmiliji: Suprug Slobo, sin Aco, }erka Maja, majka Jela, unuke Talija i Lilijana, brat Gojko, zet Dino, bratanica Jelena sa familijom, ro|aci, kumovi i prijateqi iz Australije i Srbije.

Kao i mnoge druge inovacije i ova se desila slu~ano. Pre 13 godina grupa ronilaca kod finskog arhipelaga Aland nai{la je na olupinu broda iz 1852. godine u kojoj su, na wihovo iznena|ewe, prona{li i 145 netaknutih boca

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ovanovi ove nedeqe mogu do`iveti razo~arawe. Vi ste entuzijasti~na i strastvena osoba; ako vas zanese neka ideja, ne mo`ete da podnesete bilo {ta drugo. Me|utim, sada morate pa`qivo pristupiti ovome. Stvar mo`e da se poka`e kao neobe}avaju}a, a nova simpatija nije obostrana.

Dakle, ne idite „preko ivice“; trezven prora~un je va{ najboqi prijateq.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Sa novcem treba biti oprezan, kao i pro{le nedeqe. I u va{em li~nom `ivotu }e po~eti da se de{avaju zanimqive stvari. Strast, napadi qubomore, obo`avateqi ili grupe, rivalstvo, pa ~ak i qubavni trouglovi. Dobra vest je da imate ve}inu {ansi da budete u plusu. Oni koji su spremni na rizik }e imati sre}e u svojim poduhvatima. Ima}ete priliku da se oslobodite neke zavisnosti.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Neko }e biti jako uznemiren va{im prosperitetnim li~nim `ivotom. Nezadovoqstvo }e biti usmereno ne na vas, ve} na va{eg partnera. „[teto~ine“ }e po~eti da mu postavqaju zamke na poslu, me{aju}i se u va{u vezu i na svaki mogu}i na~in privla~e pa`wu na sebe. [ta da radite?

Odgovor je jednostavan: ignorisati. Pas laje – karavan ide daqe.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Stvari ne idu dobro. Ima ka{wewa, ima prepreka, ima nesporazuma... Postoji mogu}nost da po~nete prakti~no da „kopate zemqu nosom” da sve bude po va{em. Verujte, nije vredno va{ih `ivaca. Postoje trenuci kada morate samo da sa~ekate.

Prihvatite situaciju i posvetite vreme odmoru, sebi i ne~emu prijatnom. Kreativna inspiracija }e vam omogu}iti da napravite ne{to neobi~no.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Blizancima }e pomo}i smirenost i strpqewe.

Mo`e se ispostaviti da va{ koherentan i promi{qen akcioni plan ne podnosi test stvarnosti, a u stvarnosti sve mo`e biti komplikovanije nego {to se u po~etku mislilo. Ali ovo nije razlog da napustite ono {to ste zapo~eli, samo prihvatite da }e za to trebati jo{ malo vremena. Qubav se ne}e na}i na listi prioriteta ove nedeqe.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Strelci }e nakon 22. novembra do`iveti emocionalni uzlet jer tada Sunce prelazi u wihov znak. Pozitivna energija }e se poja~ati direktnim kretawem Jupitera. Kreativna inspiracija }e vam omogu}i da napravite ne{to neobi~no i originalno, {to vam mo`e doneti i finansijske koristi.

Na finansijskom i qubavnom planu }e sve ostati kao {to je bilo. Mogu}e su prehlade.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ova nedeqa }e biti puna sitnih nevoqa, dosadnih gre{aka i sme{nih situacija. Sve ovo je nekriti~no, ali mo`e ozbiqno pokvariti planove. Stoga, di{ite duboko, tretirajte sve filozofski. [tavi{e, ako se ne zaokupite malim stvarima i ne pogledate {iru sliku, sve ispada sasvim dobro. Na romanti~nom planu }e biti mogu}e promene i za samce i za one u paru.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Jar~evi }e se suo~iti sa duhovima pro{losti. Qudi na koje ste odavno zaboravili mogu se vratiti, ili }e vas stvari koje su odlagane na neodre|eno „kasnije” iznenada podsetiti na sebe.

Ovaj povratak ne obe}ava uvek nevoqe, ali pravo da odlu~ite da li }ete ponovo u}i u ovu reku ostaje vama. Poku{ajte da izbegavate ekstremne sportove - sada nije vreme za rizikovawe.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Lavovi }e biti izlo`eni duhu rivalstva i nadmetawa, ~ak i tamo gde to mo`da nije potrebno: na poslu, u li~nom `ivotu... Jedno je kada se takmi~ite ko mo`e da ispe~e najvi{e krompira, a drugo je kada se borite za srce voqene osobe.

Me|utim, sre}a vas voli - ne treba vam mnogo truda da biste pobedili. Svi }e o~ekivati od vas da se bavite wihovim problemima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Ove nedeqe `ivotna sredina }e biti posebno va`na. I nije poenta ~ak ni u tome da „kraqa pravi wegova pratwa“, ve} da sada mnogo ne zavisi od vas. I {to je boqe me|usobno razumevawe i {to se vi{e va{e ideje o krajwem ciqu poklapaju, to }e boqe i}i. Imate pozitivna predose}awa o budu}nosti i negativnu percepciju sada{wosti. Na romanti~nom planu su mogu}a nova poznanstva.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Zavr{en je period bluza - Device su u{le u belu seriju. Najneprijatnije situacije i razne pote{ko}e bi}e re{ene u va{u korist, a novac kao da dolazi u va{e ruke. Mo`ete donositi sudbonosne odluke ako su takve odluke zakasnele. Odnosi mogu biti te{ki, ali sa svojim diplomatskim ve{tinama sve sukobe mo`ete svesti na ni{ta.

Javi}e vam se qudi sa kojima ste bili u sukobu.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ribe mogu biti iznena|ene pona{awem qudi oko wih. Neki mogu iznenada odlu~iti da vi{e ne `ele da imaju posla sa vama, dok }e drugi, naprotiv, stajati uz vas kao planina. Motivacija oba }e najverovatnije biti misterija za vas. Me|utim, u redu je. Zapamtite koliko mo`ete biti fleksibilni - i lako }ete se snalaziti u trenutnoj situaciji. Voqena osoba sumwa u va{e aktivnosti.

PODVODNI [AMPAWAC

Ose}amo ponos {to smo `iveli zajedno i tugu jer }emo te vi|ati samo u se}awima.

Pamti}emo sve lepe trenutke provedene sa tobom.

Po~ivaj u miru Bo`ijem.

Pronalazak netaknutih boca vina u olupini iz 1852. godine pokrenuo je polemiku o potencijalno novom na~inu ~uvawa vinskih boca – ispod vode.

MOZAIK

{ampawca oko 50 metara ispod povr{ine. Uprkos tome {to su sve etikete na wima odavno otpale, stru~waci su na unutra{wosti pampura prona{li `igove koji su im pomogli da identifikuju poreklo. Mnoga od wih su od proizvo|a~a "Juglar maison" koji je nestao 1829. godine kada je vinograd preuzeo konkurent, a bilo je i 47 fla{a vinarije "Veuve Clicquot" blizu Remsa.

Dve godine nakon otkri}a, 11 fla{a prodato je na aukciji

Otkriven novi na~in ~uvawa vinskih boca za ukupno 156.000 dolara. Jedna od boca „Veuve Clicquot“ prodata je za 15.000 evra. To je bilo pre nego {to je sadr`aj boca ispitan, analiziran i proban. Sada vrednost boca dosti`e ~ak i 190.000 dolara. Profesoru biohemije sa Univerziteta u Remsu Filipu @andeu dat je mali uzorak iz tri boce da sprovede hemijske analize. Wegov izve{taj, objavqen u Proceedings of the National Academy of Sciences, navodi da „nakon 170 godina le`awa ispod povr{ine mora u skoro savr{enim uslovima, ove uspavane fla{e {ampawca su se probudile da nam ispri~aju novo poglavqe vinarstva“.

Niz stru~nih enologa probao je vino i isprva ga opisao u ne

tako lepom svetlu. Ipak, nakon {to su pustili vino da odstoji u ~a{i i „prodi{e“, po~elo je da osloba|a neke prijatne arome.

Dominik Demarviq, {ef pe}ina i podruma vinarije "Veuve Clicquot" tako|e je isprobao vina i otkrio arome vo}a, tartufa

i meda i opisao ga kao jedan od najboqih {ampawaca na svetu. @ande je tako|e imao priliku da isproba male doze. Wegov utisak: „U `ivotu nisam probao ovakvo vino. Aroma je ostala u ustima tri ili ~etiri sata nakon isprobavawa.“

ZDRAVQE

^etvrtak 30. novembar 2023. 27

Miris belog luka ili su vam usta stalno suva – kako se brzo re{iti lo{eg zadaha Oko 30 procenata odraslih pati od stalnog lo{eg zadaha u nekom trenutku svog `ivota. Lo{ zadah nije samo neugodan, on ponekad mo`e biti i znak ozbiqnog zdravstvenog problema – iako u ve}ini slu~ajeva nije. U svakom slu~aju, postoje na~ini da se re{ite ovog problema i to prirodno i brzo.

Hroni~no lo{ zadah, poznat kao halitoza, je osetqiva tema. Neprijatan zadah nastaje usled nakupqawa bakterija u ustima. Iako vam odre|ene namirnice poput belog ili crnog luka mogu ponekad izazvati privremeni lo{ zadah, one obi~no nisu uzrok hroni~nog lo{eg zadaha. S druge strane, redovno pojavqivawe lo{eg zadaha je zapravo posledica faktora kao {to su preterani rast kandide u va{em telu.

Uobi~ajena zabluda o lo{em zadahu je da poti~e iz creva ili `eluca. Lo{ zadah poti~e iz zadweg dela jezika, grla, krajnika, zuba i desni. ^estice hrane zaglavqene u zubima i usnoj dupqi tako|e mogu izazvati neprijatan miris.

Namirnice koje treba izbegavati i koje mogu izazvati lo{ zadah Luk — re~ je o najproblemati~nijoj namirnici kada govorimo o lo{em zadahu. I dok je luk (i beli i crni) veoma zdrav, ako idete na va`an doga|aj i `elite da izbegnete lo{ zadah, izbegavajte ga.

Pr`ena hrana ili druga hrana sa visokim sadr`ajem trans-masti — ovoj hrani je potrebno mnogo vremena da pro|e kroz probavni sistem, {to dovodi do halitoze. [e}er — poznato je da lako dovodi do

POSNI RECEPT

POSNA PASTA SA PESTO SOSOM OD SU[ENOG PARADAJZA POTREBNO JE: n 280g integralne testenine, n 85g su{enog paradajza, n 5 ka{ika ekstradevi~anskog maslinovog uqa, n 1 veza sve`eg per{unovog li{}a, n 2-4 ~ena belog luka, n 10g posnog ka~kavaqa.

PRIPREMA: Skuvajte testeninu prema uputstvu sa pakovawa.

Kako biste napravili pesto sos u blenderu pome{ajte su{eni paradajz, ekstradevi~ansko maslinovo uqe, beli luk, per{unovo li{}e i posni ka~kavaq, te blendirajte dok se svi sastojci ne sjedine. Zatim testeninu pome{ajte sa dobijenim sosom. Dekori{ite per{unovim li{}em i posnim ka~kavaqem.

Servirajte toplo i u`ivajte.

karijesa i bolesti desni, doprinose}i halitozi.

Lepqiva hrana — izbegavajte karamele ili druge vrste „lepqive“ hrane koja se mo`e nahvatati za zube i izazvati karijes.

Zasla|ena pi}a — slatka pi}a obla`u zube {e}erom, a mnogi od nas ne pomi{qaju da peru zube nakon {to ih konzumiraju.

Prirodni lekovi za borbu protiv neprijatnog zadaha Prvo i najva`nije, obavezno perete zube pastom za zube dva puta dnevno, a idealno je da koristite i konac svakog jutra i ve~eri. Strugawe jezika tako|e mo`e biti od pomo}i za uklawawe bakterija iz usta. Jedna od prvih stvari na koje treba

obratiti pa`wu je rast gqivica i kandide, {to mo`e doprineti ne samo lo{em zadahu, ve} i mnogim drugim problemima.

Dakle, ako konzumirate previ{e prera|enog {e}era, `itarica, belog hleba, belog pirin~a, pa ~ak i proizvoda od celog zrna p{enice, to mo`e samo biti biti veliki doprinos problemu lo{eg zadaha. [e}eri i `itarice podsti~u delovawe i rast mnogih bakterija. Eliminisawe ili smawewe unosa {e}era, proizvoda bogatih {e}erom i `itarica pomo}i }e da se elimini{e lo{ zadah. Preporu~qiva je i hrana bogata probioticima — neke od najboqih namirnica bogatih probioticima su fermentisani doma}i probioti~ki jogurt, kefir od kozjeg mleka, kiseli ku-

pus, fermentisano povr}e… Va`no je i da pijete dovoqno vode, najmawe osam ~a{a dnevno, kako biste „isprali“ toksine iz organizma. Zeleni ~aj tako|e mo`e pomo}i u smawewu lo{eg zadaha zahvaquju}i svojim antiinflamatornim i antimikrobnim efektima.

Nezaobilazni per{un i nana Per{un i nana su prirodni osve`iva~i daha i mo`ete ih grickati kao sve`e. Ako pravite sok od povr}a kod ku}e, poku{ajte da koristite sastojke kao {to su per{un, nana i zeleno lisnato povr}e kao {to su keq, spana} i blitva. Ako `vakawe gran~ice per{una ne poma`e, razmislite o tome da je prvo potopite u sir}e. Me|utim, ako vam se svi|a na~in na koji vodica za ispirawe usta deluje, ali ne `elite povezane zdravstvene rizike, isprobajte ovaj potpuno prirodan lek za lo{ zadah: jednostavno skuvajte gran~ice per{una, nane i karanfili}a, ohladite i procedite, a zatim koristite ovu potpuno prirodnu vodicu za ispirawe usta svakodnevno.

Limun i voda tako|e mogu igrati va`nu ulogu u otklawawu lo{eg zadaha. Pokazalo se da limunov sok ima fitokemijske, antimikrobne i antioksidativne aktivnosti koje mogu pomo}i u ubijawu bakterija i gqivica, kao i smawewu upale u ustima.

Prema Ameri~kom udru`ewu stomatologa, „kozmeti~ke vodice za ispirawe usta mogu privremeno da prikriju lo{ zadah i pru`e prijatan ukus, ali nemaju uticaj na bakterije ili isparqiva jediwewa sumpora.

Prekomerna upotreba antibiotika odnosi milione `ivota svake godine

OD VI[KA GLAVA ITEKAKO BOLI Lek koji je spasao milione `ivota proteklih decenija, veliki broj bolesti izle~io a neke iskorenio, gubi na snazi zbog neodgovaraju}e upotrebe. Otkri}e antibiotika predstavqalo je revoluciju u medicini, a smrtnost od infekcija je smawena za ~ak 50 puta.

Preterana i neadekvatna upotreba antibiotika jedan je od najve}ih zdravstvenih problema i procewuje se da je vi{e od 10 miliona qudi ugro`eno jer ne}e imati ~ime da se le~i. „To je jedan od trenutno najve}ih javnih zdravstvenih problema i pandemija koja tiwa ve} decenijama. Prekomerna upotreba antibiotika bila je tema i u UN. Radi se o velikom problemu koji ne}e mo}i da se zaustavi ako se svi ne uhvate u ko{tac. Ne postoji grana medicine koja ne}e biti pogo|ena“, ka`e zamenica direktora Infektivne klinike,

Ivana Milo{evi}. Neracionalna upotreba antibiotika, kako ka`e, potencira antimikrobnu rezistenciju, a sa wom najte`e na kraj izlaze pacijenti na bolni~kom le~ewu. „Svaki boravak u bolnici nosi rizik od bolni~ke infekcije, a upravo one su uzrokovane nulti rezistentnim mikroorganizmima koji su otporni na razli~ite, maltene na sve klase antibiotika. Na`alost, ne postoji nikakva barijera koja spre~ava da se te infekcije posle {ire u dru{tvu“, navodi Milo{evi}eva.

Prema wenim re~ima, bolnice su generatori multirezistentnih bakterija i drugih mikroorganizama koji se lako {ire. Najrawiviji su svakako pacijenti na intenzivnoj nezi zato {to su to pacijenti sa brojnim venskim linijama, kateterima, ve{ta~koj ventilaciji… „Pre svega moramo da apelujemo na qude da nikako ne uzimaju antibiotike na svoju

ruku. Prema nekim istra`ivawima, do 2050. godine }e samo od multirezistentnih infekcija umreti 100 miliona qudi {irom sveta“, istakla je Milo{evi}eva.

LE^EWE BIQEM

Razlozi za{to je {argarepa dobra za zdravqe POPRAVQA VID Najva`niji uticaj koju {argarepa ima na na{e zdravqe je to {to pozitivno uti~e na vid. Ovo povr}e obiluje vitaminom A, koji ima direktan uticaj na na{ vid. Pored toga, beta karoten u {argarepi {titi od makularne degenarcije, glaukoma i katarakte.

[TITI OD RAKA Jo{ jedna veoma va`na zdravstvena blagodet {argarepe je preventiva kancera. Za to su zaslu`ne antioksidativne mo}i karotenoida koje spre~avaju razvoj slobodnih radikala u telu. Pored toga, {argarepe ja~aju imunitet i otpornost na mnoge bolesti.

SPRE^AVA RAZVOJ KARDIOVASKULARNIH OBOQEWA [argarepe se naro~ito preporu~uju osobama koje imaju povi{en krvni pritisak i pate od sr~anih oboqewa. One sadr`e beta-karoten, alfa-karoten i lutein, koji su antioksidansi koji reguli{u nivo holesterola i smawuju rizik od sr~anih oboqewa.

[TITI ZDRAVQE JETRE Visok nivo vitamina A u {argarepi igra va`nu ulogu u izbacivawu otrova iz organizma. Pored toga, {argarepa smawuje masne naslage u jetri, dok vlakna poma`e u ~i{}ewu jetre. Smawuje rizik od hepatitisa, ciroze.

^UVA KO@U [argarepe su veoma dobre za zdravqe i izgled ko`e. Ovo povr}e {titi ko`u od {tetnog dejstva od {tetnog dejstva sun~evih zraka i obnavqa o{te}eno tkivo.

[TITI OD MO@DANOG UDARA Sude}i prema rezultatima studije koju su sproveli nau~nici s Univerziteta Harvard, osobe koje redovno jedu {argarepu imaju za ~ak 68 odsto mawi rizik od mo`danog udara.

REGULI[E NIVO [E]ERA U KRVI [argarepe jesu bogate {e}erom, ali su ipak zdrav izbor za osobe koje boluju od dijabetesa.

Prirodni {e}er u {argarepi se lako prera|uju.

28 ^etvrtak 30. novembar 2023.

ENIGMATIKA

SRPSKA POP-FOLK SRPSKA PEVA^ICA GLUMICA NA SLICI

ATAK, NAPAD

UKR[TENICA

RANIJA NEMA^KA TOVITI KLIZA- SE @IROM ^ICA, KRISTINA

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

[KOLA JAHAWA (FR.)

JEZERO U FINSKOJ

LIPOV GAJ

[TUCATI OZNAKA ZA TONU STO^AR, FARMER

OZNAKA KANADSKOG DOLARA ^UVARI ADE

SLEPI MI[, QIQAK RADITI KAO AMALIN

PO^ETAK AZBUKE

ST. [PAN. NOVCI UMIVAONICI

^AROBWAK, MAG

AM. GLUMAC KRISTOFER PLEMENITI GAS

DEO AUTOMOB. KVA^ILA (MN.) ARAPSKA @ENA VR[ILAC ASANACIJE

SIMBOL KISEONIKA

VELIKO [TAMP. SLOVO DODIRIVATI PRSTIMA

POJAVA NA VODI, TALAS

28. I 10.

SLOVO ROLOVANO MESO S NADEVOM (MN.)

ISTRESATI, IZASIPATI

Sr Gl pski as BARSKA PTICA, DIVQA PLOVKA

VODORAVNO: 1. Dati telesni oblik, 2. Pokloni (zbirno) - Bugarski pisac Pelin, 3. Juri{, napad - Nezreo mladi}, 4. Auto oznaka Vaqeva - Voza~ „formule1“ Fernando - Auto oznaka Turske, 5. Severna polarna oblast - Ukrasni predmeti, 6. Ime ameri~ke glumice Palmer - Pretvoriti mleko u sir, 7. Prvi vokal - Zeleni mineral nazvan po Avali - Glas zveri, 8. [upqa {ipka - Ustaqene sklonosti - Simbol urana, 9. Red ki~mewaka, sisavci - Vrsta amer. majmuna, 10. Eta`a u zgradi - Radionica za preradu lana, 11. Simbol erbijuma - Parobrodi (ital.) - Univerzitetski centar (skr.), 12.

Nebeski svod - Krupne muve, 13. Hristovo ime - Spisak re~i koje se rimuju, 14. Slu`ba koja nadzire i usmerava avionski saobra}aj.

USPRAVNO: 1. Potkaziva~, denuncijant - Senarnik, 2. Azijski narod Vrsta toplog napitka, 3. U`i~anin - Muzi~ki instrument - Lekovita biqka, velebiqe, beladona, 4. Zavisni pade` - Ose}aj odgovornosti za svoje postupke, 5. Elipsasti tawiri - Vrsta minerala, titanov oksid - oznaka za polupre~nik, 6. To jest (skr.) - So~ivo mikroskopa - Pozori{ni rediteq Georgij, 7. Ameri~ki glumac Xon - Sivo}a - Simbol ilinijuma, 8. Simbol kiseonika - Do`iveti u snu - Miris, 9. Francuski slikar Ogist - Qudo`der, 10. Ilova~a - Hirur{ki instrument u obliku ka{ike - vrsta papagaja (mn.), 11. Zadavati bol, muku - U~en ~ovek, 12. Nejasno izgovarawe glasova, neartikulisanost.

NEU[KOPQEN OVAN STAJE

PISAR, ]ATA (TUR.)

AUTO OZNAKA [APCA

VO]KA USPOKOJA DOSPEVA STAVITI ODNOS O ILIN- RIVALSTVA DANU

IME JAFRANTREPTAWE, PANSKOG CUSKA TREPEPISCA METROREWE KENZABURA POLA

OPASA^, KAI[

NI U KOM SLU^AJU, NIKAKO DA[^ARA ZA ALAT

SIMBOL KISEONIKA LANENO UQE LOV NA KITOVE NAJVI[I DEO BRDA GODI[WE PRIREDBE UZVIK BOLA DATUM (SKR.) OZNAKA ZA POLUPRE^NIK

GLAVNA VRATA (LAT.) PRVOSVE[TENICI (CRKV.)

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: OTELOTVORITI, DAROVJE, ELIN, ATAKA, JUNO[A, VA, ALONSO, TR, ARKTIK, NAKIT, LILI, USIRITI, A, AVALIT, RIK, CEV, NAVIKE, U, SISARI, ATEL, SPRAT, LANARA, ER, VAPORI, UC, NEBESA, OBADI, ISUS, RIMARIJ, KONTROLA LETA

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: MANE@, INARI, LIPAR, ICATI, CAD, T, ADARI, POJAS, AB, NETOPIR, VRA^, REALI, LAMELE, RIV, O, ARAPKIWA, VAL, VERZAL, ISIPATI, ^I, ]ATIB, PRAZ, NIPO[TO, O, [A, KITOLOV, UTVA, ANALA, PORTAL, DAT, ARHIJEREJI

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

3 6 9

5 6

4 5

2 4

SUDOKU 2

6

5

8 2 4

7

3 2

4

3 8

3 5

8 4

2

4

6

7

8 5

5

7 3 1

6 9

8 2

1 2

9 3 6 3

5 6

1

4

9 2

2 7

1 2

7 6

3

RE[EWE SUDOKU 2: 164 792 385 - 975 368 241 - 823 514 967 - 548 921 673 - 639 875 124 712 643 859 - 486 137 592 397 256 418 - 251 489 736 RE[EWE SUDOKU 1: 789 532 614 - 523 614 879 - 641 789 523 - 958 367 142 - 217 945 368 364 821 795 - 195 478 236 832 196 457 - 476 253 981

SVET POZNATIH

Va`e za najskladniji par na doma}oj sceni

KAKO SU SE UPOZNALI LEPA BRENA I BOBA @IVOJINOVI]

Peva~ica Lepa Brena i wen suprug, biv{i teniser Slobodan Boba @ivojinovi} va`e za jedan od najskladnijih parova na doma}oj javnoj sceni. Oni su braku vi{e od tri po decenije, a kao kruna wihove qubavi rodili su se sinovi Viktor i Stefan.

- Boba i ja smo se upoznali pre 35 godina i sve to vreme jedno drugome smo dom, sigurno mesto na koje mo`emo do}i onakvi kakvi smo i na kom nas niko ne preispituje - rekla je Brena jednom prilikom. Kako je izjavila, qubav je qubav samo kada se deli sa nekim. - Qubav je ve}a kada se deli, brinite jedni o drugima, verujte sebi da biste verovali i drugima, po{tujte se i interesujte se jedni za druge. Svaki dan - navela je Brena. Qubav je spoj brige, posve}enosti, znawa, odgovornosti, po{tovawa i poverewa. Kada su dve osobe svesne da ne mogu i ne treba da mewaju drugoga, ali da uvek mogu pomo}i drugome da smogne snagu da napreduje i bude boqi, e tada se desi rast - ka`e Brena.

Rast je poseban momenat u odnosu dvoje qudi, kako ka`e Brena. „Rast u dvoje, kao individua, ali i kao para. Tada se desi da

^etvrtak 30. novembar 2023. 29

Prvi susret na premijeri Breninog filma Wihov prvi susret bio je neobi~an, a svemu je kumovao legendarni glumac Bata @ivojinovi}. „Prvi put smo se sreli na premijeri mog filma 'Hajde da se volimo' drugi deo. Kada mi je pokojni Bata @ivojinovi} rekao: 'Breno, {ta radi{ na toj promociji, je l' zna{ ko ti je tamo?

Tamo ti stoji Slobodan Boba @ivojinovi}. [ta radi{ ovde, idi i pozdravi ga“ - pri~a Brena. Kako joj je Bata rekao, Brena je tako i uradila. „Ja sam onda kroz tu masu u{la brzo, brzo i ka`em mu: 'Pa dobro, {ta si ti ~ekao do sada?' i onda ga zagrlim i poqubim kao da se znamo mnogo godina“ - ka`e Brena. Boba nije o~ekivao takav pristup, ali...

- Boba je bio iznena|en mojim nastupom. Mene su upozoravali na wega, pri~ali su mi da je veliki plejboj. Uvek sam

razmi{qala ako je posve}en tenisu kao ja putovawima i koncertima, mi nemamo vremena da upoznamo nekoga. ^ak i da upozna{, nema{ vremena za predupoznavawe - rekla je Brena jendom u emisiji "Amixi {ou". A nakon toga sve je istorija.

Wihova svadba je svojevremeno opisana kao ven~awe decenije u Jugoslaviji. Proslava se odr`ala u hotelu Interkontinental 7. decembra 1991. godine. Me|u gostima je bio sam doma}i krem, a bilo je i dosta gostiju iz celog sveta. Kako se tada pisalo, za organizaciju glamuroznog slavqa je navodno utro{eno ~ak 50.000 nema~kih maraka. Goste je na proslavi zabavqala Vesna [ok~i}, dok je program je vodio Sa{a Popovi}. Osta}e upam}ena da je bidermajer tada zavr{io u rukama Dragane Mirkovi}.

zavoli{ drugu osobu onakvu kakva je, a prihvati{ sebe onakvim kakav si.

Zaista je istina da je podr{ka u `ivotu jako va`na, da vas neko voli ba{ kakvi jeste. Istina je da ti sigurnost daje tvoje uto~i{te“, smatra Lepa Brena. A qubav Brene i Bobe po~ela je na malo neobi~an na~in, Naime, Brena je priznala da ga je prvo videla u novinama i da se ve} tada zaqubila.

- Ja sam Bobu videla prvo na nekim naslovnim stranama. Moram da ispri~am jednu anegdotu. Kada sam putovala puno,

meni su prilazili poznati i uspe{ni qudi, koji su bili zna~aju u Jugoslaviji.

Nebitno da li iz sveta sporta, {oubiznisa - se}a se Brena.

Stigla nam je princeza Marija od Srbije Wihova Kraqevska Viso~anstva princ-naslednik Filip i princeza Danica objavili su na svojim Instagram profilima prve fotografije svoje novoro|ene }erke, princeze Marije od Srbije, ro|ene po~etkom ovog meseca. „Princ Filip i princeza Danica odlu~ili su da objave dve porodi~ne fotografije sa svojom }erkom princezom Marijom, 18 dana od wenog ro|ewa“, navodi se u saop{tewu kabineta princa Filipa. „Fotografije su napravqene u stanu prin~evskog para na Vra~aru a napravila ih je fotografkiwa Ana Marija Jovanovi}” stoji daqe u saop{tewu. Na obe fotografije se vide princ-naslednik Filip i princeza Danica sa svoje dvoje dece, princom Stefanom (5) i novoro|enom princezom Marijom. Na jednoj od fotografija sede u svom domu, a princeza Marija je u naru~ju svoje majke princeze Danice dok princ Filip u krilu dr`i wihovog sina princa Stefana.

Na drugoj fotografiji, prin~evska porodica je u

dru{tvu svojih roditeqa: majke princa Filipa, princeze Marije da Glorije od Orleana i Braganse, princeze od Brazila, vojvotkiwe od Segorbe, grofice od Rivadavije i biv{e princeze od Jugoslavije. Na fotografiji, su tako|e, roditeqi princeze Danice, ~uveni srpski slikar Milan Cile Marinkovi} sa suprugom Bebom Marinkovi}.

Princ-naslednik Filip i princeza Danica, nisu se u velikoj meri pojavqivali u javnosti nakon ro|ewa princeze Marije, a skora{we fotografije na Instagramu su prve fotografije na kojima se prin~evska porodica vidi u javnosti zajedno sa svoje dvoje dece.

Princ Filip i princeza Danica od 2020. godine `ive u Srbiji, a Filip je postao prestolonaslednik nakon {to je wegov stariji brat Petar abdicirao. Princeza Marija je wihovo drugo dete i prva srpska princeza ro|ena u direktnoj naslednoj liniji Kraqevske porodice Kara|or|evi} nakon princeze Jelene koja je ro|ena 1884. godine, kao k}i kraqa Petra 1. i knegiwe Zorke. Zbog toga je ovo za Kara|or|evi}e istorijski doga|aj.

30 ^etvrtak 30. novembar 2023.

SPORT

OBORILI REKORD I POBEDILI NA TRCI KROZ NAJSUROVIJU PUSTIWU NA SVETU

Trka~i iz Srbije pokorili Atakamu Tim Srbije pobedio je u trci kroz najsuroviju pustiwu na svetu Atakamu u du`ini od 500 kilometara. Trka~i su oborili rekord za ~ak dva sata i sada iznosi 34 sata i 55 minuta.

Takmi~ari iz Srbije su savladali prepreke na jednom od najzahtevnijih izazova na svetu, visinsku razliku od nula do ~ak 3.500 metara nadmorske visine i iza sebe ostavili 15 ekipa iz celog sveta.

"Ovo je sigurno trka sa najekstremnijim uslovima u kojim smo mi u~estvovali. Temperaturne razlike su od 5 do 44 stepena preko dana, uve~e 5. Tr~i se od Ikikija koji je na 0 metara nadmorske visine na pacifiku do 2.500 metara nad-

morske ovde u San Pedru. Popeli smo se na vrhove 3.000. i 3.400 metara. Ukupno smo se popeli na 6.000 metara", naveo je kapiten tima Aleksa Jovanovi} "Imali smo sve vrste pehova, a naravno tu su bili i protivnici, druge ekipe.

Bilo je br`ih ekipa, doma}ih ekipa koji su znali teren, ali na{a organizacija. na{a logistika, priprema i sav taj suport tim koji je nas podr`avao je odradio ogroman deo posla i doveli nas ovde gde jesmo sad. Poseban korizitet je {to smo postavili rekord staze za dva sata", istakao je Jovanovi}.

14 trka~a iz Srbije u{lo je u ciq dr`e}i se za ruke, simbolizuju}i da je pobeda rezultat udru`enih napora i

Debakl Partizana u Humskoj, "poker" TSC-a protiv crno-belih Fudbaleri TSC-a pobedili su u Beogradu ekipu Partizana sa ubedqivih 4:0 u utakmici 16. kola doma}e Superlige Srbije.

Fudbaleri TSC-a ubedqivo su pobedili ekipu Partizana u prvom me~u posle reprezentativne pauze.

Gosti su zahvaquju}i kornerima na poluvremenu imali tri gola prednosti protiv prvoplasirane ekipe u doma}em {ampionatu. ]irkovi} je direktnim pogotkom iz kornera doneo prednost TSC-u ve} u 3. minutu utakmice.

Ve} u 11. minutu Stoji} je posle kornera sa iste strane najboqe bio postavqen na prvoj stativi gde je loptu glavom zakucao u mre`u.

Radin je u 33. ponovo posle kornera pove}ao prednost svojoj ekipi. Lopta je posle udarca iz ugla zavr{ila na drugoj stativi gde se najboqe sna{ao vezni fudbaler ekipe iz Ba~ke Topole.

Samo pet minuta po nastavku drugog perioda, u 50. Milovanovi} koristi lo{e istr~avawe golmana Jovanovi}a da loptu po{aqe u praznu mre`u.

Partizanov naredni rival je Vojdovina u 17. kolu Superlige Srbije, a TSC ~eka susret Lige Evrope protiv Vest hema.

Partizan ostaje lider u Superligi sa 40 bodova, ali tek tri vi{e od Crvene zvezde. TSC je tre}i sa 29 bodova.

Bukari doneo Zvezdi pobedu nad Vojvodinom pred odlu~uju}i me~ sa Jang bojsom Fudbaleri Crvene zvezde savladali su Vojvodinu 2:1 u utakmici 16. kola, odigranoj na stadionu "Kara|or|e" u Novom Sadu.

Interesantna utakmica, gde je Vojvodina solidno parirala {ampionu Srbije. Osman Bukari je ve} u tre}em minutu doveo goste iz Beograda u vo|stvo, asistirao mu je Nasir \iga. Izjedna~ewe je stiglo preko Radomira Milosavqevi}a u 12. minutu. Uspe{no se Milosavqevi} ubacio, izbegav{i ofsajd zamku i pas u prostor \or|a Crnomarkovi}a za laku egzekuciju. Zvezdi vo|stvo vra}a Bukari drugim golom, posle lo{e reakcije odbrane Vojvodine na centar{ut Ivani}a i "poklon" pred golom Carevi}a.

Remi Juventusa i Intera u ”Derbiju Italije”, Vlahovi} strelac TORINO – Fudbaleri Juventusa i Intera remizirali su 1:1 u „Derbiju Italije” u 13. kolu Serije A. Juventus je poveo golom Du{ana Vlahovi}a u 27, a {est minuta kasnije izjedna~io je Lautaro Martinez. Vlahovi} je igrao do 80. minuta, dok je Filip Kosti} zamewen u 89. minutu. Inter je ostao lider na tabeli sa 32 boda, dva vi{e od Juventusa i {est od Milana Nekada{wi fudbaler Juventusa Alesandro del Pjero pohvalio je igru napada~a torinskog kluba Du{ana Vlahovi}a na ju~era{wem derbi me~u 13. kola Serije A protiv Intera, prenosi Skaj sport Italija.

Utakmica je zavr{ena bez pobednika, 1:1, a jedini gol za Juventus postigao je Vlahovi} u 27. minutu "Razliku je napravila lopta, koju je Vlahovi} poslao Kijezi.

Tako je po~eo kontranapad Juventusa. Koliko napada~a je sposobno da tako ne{to uradi? Vlahovi}eva proslava gola? @elim da naglasim da ste uvek pod velikom tenzijom kad igrate za klub kao {to je Juventus. Nije postigao gol ve} neko vreme, tako da sve to treba gledati u druga~ijem kontekst. Vlahovi} je odigrao jednu od najboqih utakmica za Juventus", dodao je Del Pjero.

Juventus se nalazi na drugom mestu na tabeli u Seriji A sa dva boda mawe od prvoplasiranog Intera.

timskog rada.

U trci od Ikikea do San Pedra, jedino pravilo je da trka~i moraju da stignu od starta do ciqa tr~e}i u najkra}em

mogu}em vremenu, a pronala`ewe pre~ica koje skra}uju put i u{tede vreme je dozvoqeno, omogu}avaju}i takmi~arima da ostvare prednost.

Statistika centra Denvera je nestvarna

JOKI]EVA DOMINACIJA Nikola Joki} igra novu izvanrednu sezonu u najja~oj ligi sveta i ponovo je prvi kandidat za osvajawe MVP nagrade, a statistika pokazuje i za{to je to tako.

Joki} trenutno predvodi ligu po broju postignutih poena (480) i skokova (227), a ~ak je tre}i na listi po broju asistencija (151).

Joki} prose~no bele`i 28,8 poena, po ~emu je osmi u ligi, dok je prvi skaka~ sa 13,4 uhva}ene lopte po me~u. ^etvrti je asistent po proseku sa 8,9 razigravawa po me~u, a ispred wega su samo plejmejkeri Fred van Vlit, Tre Jang i Tajriz Haliburton, ~ija je to i osnovna

uloga na parketu.

Joki} je lider lige po broju dabl-dablova sa 16 i tripl-da-

blova sa {est, dok svi ostali igra~i ukupno imaju sedam takvih utakmica (Luka Don~i} dva).

Arapski novac sprema revoluciju kakvu sport ne pamti

TENIS VI[E NIKAD NE]E BITI ISTI Nekoliko medija, me|u kojima su se sa najmerodavnijim informacijama istakli „Tenis ~anel“ i „Sports ilustrejted“, tvrde da bi u tenisu moglo da do|e do revolucionarnih promena koje se ti~u najve}ih turnira.

N a i m e , sportski investitori iz Saudijske Arabije `ele da ulo`e novac u beli sport, a to bi moglo da donese potpuno druga~iju organizaciju.

Investitori iz Saudijske Arabije ne kriju ve} neko vreme da `ele da dovedu vi{e elitnog tenisa u svoju zemqu i uveliko se spekuli{e o tome da }e se jedan masters igrati upravo kod wih.

Me|utim, osim {to }e dobiti masters i {to ve} imaju zavr{ni masters za mlade igra~e, Arapi bi mogli da naprave i revoluciju svojim novcem.

Postoji mogu}nost da sva ~etiri grend slema (Australijan open, Rolan Garos, Vimbldon, Ju-Es open), kao i devet mastersa, odnosno turnira

hiqadu serije, budu izdvojeni od ATP tura.

Asocijaciji teniskih profesionalaca u tom slu~aju ostali bi samo turniri 500 i 250 serije i Zavr{ni masters u Torinu.

Ostali, ve}i turniri bili bi oformqeni kao „Superliga turnira“.

Iako je za ovakvu revoluciju potrebno mnogo vremena i novca (koji Arapi `ele da ulo`e), promene su veoma mogu}e i lo-

gi~ne kada se uzme u obzir da su teniseri sve vi{e nezadovoqni radom ATP-a.

Kritike idu od najbanalnijih pa do sve krupnijih. Visine premija, satnica me~eva, kalendar kao i promena loptica koje su u prethodnom periodu zapravo najve}i problem jer se teniseri `ale da zbog te{kih loptica i wihovih ~estih promena imaju problema sa povredama, o ~emu je naj~e{}e govorio Danil Medvedev.

Me|utim, ukoliko do promena do|e, bi}e to ma~ sa dve o{trice jer }e u tom slu~aju ponovo daleko vi{e profitirati igra~i koji su u prvih sto na ATP listi. „Tenis ~anel“ pi{e i da bi ovakva vrsta najavqene revolucije mogla da bude i samo pritisak na ATP i VTA da prihvate novac koji se nudi iz Saudijske Arabije.

Ideja je da tih 14 turnira koji bi ~inili „Superligu“ imaju ve}i uticaj nego {to ima ATP.

SPORT

^etvrtak 30. novembar 2023. 31

Teniseri Italije osvojili Dejvis kup posle 47 godina MALAGA - Teniseri Italije osvojili su Dejvis kup, po{to su u nedequ u finalu zavr{nog turnira u Malagi savladali Australiju 2:0.

Prvo je Mateo Arnaldi savladao Alekseja Popirina 7:5, 2:6, 6:4, da bi potom Janik Siner nadigrao Aleksa De Minora 6:3, 6:0 i doneo "sa-

lataru" Azurima.

Italijani su osvojili drugu titulu u Dejvis kupu, prvu posle 1976. godine.

Australija je ostala na 28 pehara, posledwi je osvojila jo{ 2003. godine, a ovo im je 21. poraz u finalima.

Lejton Hjuit: Malaga je organizovala \okovi}: Preuzimam odgovornost, sjajan doga|aj, ali ovo nije Dejvis kup Selektor teniske reprezentacije Australije Lejton Hjuit kritikovao je organizaciju i format takmi~ewa u Dejvis kupu, prenosi britanski Ekspres.

Australija je u Malagi pora`ena u finalu Zavr{nog turnira Dejvis kupa od selekcije Italije rezultatom 2:0 "Bila je to sjajna nedeqa u smislu na{ih igara. Pru`ili smo sebi priliku da se borimo do kraja. Malaga je organizovala sjajan doga|aj, ali u smislu onoga {to mogu da urade sa formatom, ruke su im vezane.

Nema vi{e 'doma}in i gost', nema me~eva u tri osvojena seta, tako da nije idealno", rekao je Hjuit.

On je istakao da je nezadovoqan podlogom na kojoj su odigrani me~evi Zavr{nog turnira Dejvis kupa u Malagi.

"Igrali smo na podlozi od koje mi je iskreno muka. To nije Dejvis kup, jer bi trebalo da se igra na {qaci, travi, na otvorenom...

Frustriraju}e je {to vi{e nemamo razli~ite podloge na Dejvis kupu, pogotovo u velikim me~evima", istakao je selektor Australije.

Hjuit je kao igra~ sa selekcijom Australije osvojio Dejvis kup 1999. i 2003. godine. Australija je ovo takmi~ewe osvajala 28 puta.

stvarno sam razo~aran Izmakla „salatara": Italija – Srbija 2:0 (6:3, 6:4) Srpski teniser Novak \okovi} rekao je posle poraza u polufinalu Dejvis Kupa od Italije da preuzima odgovornost za neuspeh i dodao da je razo~aran {to on i wegovi saigra~i nisu uspeli da se domognu finala. „Preuzimam odgovornost, imao sam tri me~ lopte. Stvarno sam razo~aran posle svega {to se dogodilo”, rekao je \okovi} na konferenciji za medije posle me~a protiv Italije.

Osvrnuo se \okovi} na tri neiskori{}ene me~ lopte u singlu protiv Sinera. „Na ovom nivou protiv jednog od najboqih igra~a na svetu, te{ko je, bio sam u poenu, proma{io sam slajs, onda je on odli~no servirao i eto... Isto je uradio i u dublu na 3:2”, dodao je \okovi}.

Srbin je pre samo {est dana zavr{io zahtevan zavr{ni Masters na kom je odigrao ~etiri te{ka me~a za sedam dana. „Ne `elim da pri~am o umoru, da zvu~i kao ali-

bi. Pru`i}emo ruke, idemo daqe. Te{ko mi je da progutam sve {to se dogodilo, gorka pilula. Poku{avao sam da ohrabrim sebe u zavr{nici sezone, ovo mi je bio glavni ciq, hteo sam da doprinesem.

U polufinalu nije bio moj dan”.

Na kraju je \okovi}u postavqeno pitawe da sumira fenomenalnu sezonu iza sebe. „Ne bih sada da pri~am o tome, ciqevima. Godina je sjajna, individualno, ali gorak zavr{etak.

To je sve {to mogu da ka`em”, zakqu~io je \okovi}.

Pobeda za kraj fantasti~ne sezone, Ferstapen najbr`i i u Abu Dabiju Voza~ Red Bula, Holan|anin Maks Ferstapen, pobedio je u posledwoj trci sezone u {ampionatu Formule 1 - trci za Veliku nagradu Abu Dabija.

Ferstapen je u Abu Dabiju stigao do rekordne, 19. pobede u sezoni, a 54. u karijeri, a istovremeno je postao prvi voza~ u istoriji koji je vodio u 1.000 krugova u trkama.

Holan|anin je ostvario vreme od 1:27:02.624.

Drugo mesto zauzeo je [arl Lekler iz Ferarija, koji je za pobednikom kasnio skoro 18 sekundi.

Tre}a pozicija je pripala voza~u Mercedesa Britancu Xorxu Raselu, po{to je

Meksikanac Serhio Peres iz Red Bula zbog kazne od pet sekundi trku zavr{io na ~etvrtom mestu.

Srpska rukometa{ica Andrea Leki} postigla vi{e od 1.000 golova u L[ Rukometa{ica Ferencvaro{a i nekada{wa reprezentativka Srbije Andrea Leki} postala je ~etvrta igra~ica koja je postigla 1.000 ili vi{e golova u Ligi {ampiona, objavio je Rukometni savez Srbije.

Ona je do sada u karijeri postigla ukupno 1.001 gol u Ligi {ampiona.

Srpkiwa je tek ~etvrta rukometa{ica posle Anite Gerbic, Kristine Neagu i Jovanke Radi~evi}, koja je postigla 1.000 ili vi{e golova u najelitnijem evropskom klupskom takmi~ewu.

"Rukometni savez Srbije ~estita Andrei Leki} rekord za ponos uz `eqe da se na lestvici najboqih strelaca u istoriji Lige {ampiona popne na sam vrh", navodi se u saop{tewu RSS. Leki}eva je pre Ferencvaro{a igrala za Krim, Budu}nost, ]SM iz Bukure{ta, Vardar, \er, Krim, Kwaz Milo{, Radni~ki i ORK Beograd.

Petu poziciju osvojio je voza~ Meklarena Lando Noriu, dok je {esto mesto pripalo wegovom timskom kolegi Oska-

ru Pjastriju.

Bodove su jo{ osvojili Fernando Alonso iz Aston Martina, voza~ Alfa Taurija Juki Cunoda, Luis Hamilton iz Mercedesa i Lens Strol iz Aston Martina.

Ferstapen je jo{ ranije obezbedio tre}u uzastopnu titulu u {ampionatu F1.

On je sezonu zavr{io na prvom mestu sa 575 bodova, dok je Perez drugi sa 285. Tre}a pozicija pripala je Hamiltonu sa 234.

Prvo mesto u generalnom plasmanu konstruktora odbranio je Red Bul sa 860 bodova, dok je Mercedes drugi sa 409. Ferari je tre}i sa 406 poena.

Naredna sezona F1 po~iwe drugog marta 2024. godine trkom za Veliku nagradu Bahreina.

THURSDAY  ^ETVRTAK 30. 11. 2023.

Srpski {ampioni na me|unarodnom turniru u Xilongu

Nemawa Kolar на бини након наступа фолклора

Takmi~ewe u odbojci na pesku „Volleyball World Beach Pro Tour“ ove godine odr`ano je u Xilongu od 20. do 26. novembra. Na takmi~ewu je u~estvovalo preko 20 timova iz zemaqa {irom sveta. ^lanovi srpske zajednice u Xilongu, imali su veliku ~ast da se dru`e i gledaju na{e momke, {ampione Srbije u odbojci na pesku. Na{ tim prestavqali su \or|e Klasni} i Nemawa Komar, momci koji su osvojili mnogo zlatnih srebrenih i bronzanih medaqa na me|unaronim takmi~ewima. Ove godine, kao i pro{le, wihovi doma}ini Dragan i Xeni Peri} potrudili su se da ih ugoste da se ose}aju kao u na{oj Srbiji.

Na`alost, u te{kom `rebu me|u najboqim ekipama na{i momci su pred brojnom publikom i mnogo na{ih navija~a stigli do ~etvrt finala gde su imali dve me~ lopte pri rezultatu 0:18 u drugome setu, ali su izgubili me~ od ekipe doma}ina Australije, koja je i osvojila ovaj turnir. Na{a srpska zajednica pri Crkvenoj op{tini Sv. Nikola priredila je odli~nu zabavu uz na{e folklorne grupe „[umadija“ i srpski omladinski klub „Branko Radi~evi}“ gde smo mogli da vidimo na{e igre iz majke Srbije. Tako|e, u prepunoj sali mogli smo da u`ivamo uz odli~nu muziku, hranu i pi}e. Na{i {ampioni su bili jako iznena|eni na ovakvom do~eku i puno su zahvalni lokalnim Srbima i Crkvenoj op{tini Sv. Nikola na ovakvom gostoprimstvu.

Dragan Peri}

\or|e Klasni} са фолклористима

Џени и Драган Перић са Ђорђем и Немањом

Српски тим Комар i Класнић