Srpski glas 3. septembar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

35 godina ~uvar srpskog identiteta l ^etvrtak/Thursday10.4.2025. 3. 9. 2026. l YearXXXIV XXXV No. 2652 2725

S E R B I A N

V O I C E

W E E K L Y

l Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $6.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $6.50

Zajednica:

Odr`an tradicionalni 13. Obrova~ko Bukova~ki sabor u Sidneju

Strana 7

Intervju nedeqe:

Branko Milanovi}, srpsko-ameri~ki ekonomista

Strane 16 i 17

Australija:

„Jedna nacija” odnela pobedu u predgra|u Perta!

Strana 20

Putopis:

Kosmaj - mali Atos despota Stefana

Strana 12

Tema nedeqe:

Preminuo srpski general Ratko Mladi}

Strana 25

Riznica:

Strana 4

Pri~a o Diani Budisavqevi}, koja je iz Jasenovca spasila 12.000 dece

2 ^etvrtak 3. septembar 2026.

IZME\U DVA VIKENDA

Vu~i}: Hag `eleo Mladi}evu smrt iza re{etaka, bi}e sahrawen gde porodica bude `elela ZNAO [TA ]E TRAMP RE]I, PA SE KLADIO:

Biv{i operater telepromptera mora da plati 172.000 dolara

Biv{i operater telepromptera u Beloj ku}i dobio je nalog da plati vi{e od 172.000 dolara zbog kori{}ewa internih informacija za kla|ewe na sadr`aj govora predsednika Sjediwenih Dr`ava Donalda Trampa. Utvr|eno je da je Gabrijel Perez sklapao opklade o tome {ta }e predsednik re}i tokom obra}awa izme|u decembra 2025. i februara 2026. godine na platformi „Kal{i“ (Kalshi), tr`i{tu predvi|awa na kojem korisnici mogu da se klade na ishode doga|aja iz stvarnog sveta. Regulatorno telo, Komisija za trgovinu robnim fju~ersima (CFTC), saop{tilo je da Perez mora da vrati nezakonito ste~enu dobit od 107.539,02 dolara i plati gra|ansku nov~anu kaznu od 65.000 dolara. Objavquju}i nagodbu u petak, CFTC je saop{tio da je Perez „zloupotrebio“ svoja prethodna saznawa o Trampovim govorima kako bi sklapao opklade, ~ime je prekr{io „du`nost poverewa i poverqivosti“. Navodi se da mu je gra|anska nov~ana kazna umawena zbog „primerne saradwe“ tokom istrage. Perezu je tako|e zabraweno da trguje u naredne tri godine. Glavni pravnik kompanije „Kal{i“ Bobi Deno napisao je na mre`i Iks da pozdravqa ovu odluku. „Nije va`no ko ste – ako prekr{ite na{a pravila ili savezni zakon, snosi}ete posledice“, poru~io je Deno. Kompanija je ranije saop{tila Bi-Bi-Siju da su weni analiti~ari u martu primetili neobi~no kla|ewe na takozvanim „tr`i{tima pomiwawa“ – ugovorima u kojima korisnici predvi|aju da li }e govornik upotrebiti odre|ene uobi~ajene izraze, poput naziva odre|enih zemaqa, izbornih slogana ili pojedinih re~i. Kako su naveli, analizom podataka o nalogu utvr|eno je da je korisnik bio savezni slu`benik koji je upravqao teleprompterima u Beloj ku}i, nakon ~ega su o tome obavestili regulatora.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je da }e dr`ava, ako je `eqa porodice Ratka Mladi}a da on bude sahrawen u Srbiji, sve organizovati na pristojan i dostojanstven na~in. Za sada se, ka`e, ni{ta ne zna – sve su medijske spekulacije. Govore}i o izricawu presude Ha{imu Ta~iju, Vu~i} je rekao da }e, prema wegovim saznawima, on biti osu|en za mawa krivi~na dela, a kazna }e biti onolika koliko je ve} proveo u pritvoru. Predsednik Aleksandar Vu~i} je tokom posete Ose~ini rekao da je Hag `eleo da general Ratko Mladi} umre iza re{etaka. „Mi smo sada videli da je Hag `eleo Mladi}evu smrt iza re{etaka, oni nisu `eleli da dopuste da general umre u Srbiji, da umre tamo gde je `eleo, to je anticivilizacijsko pona{awe, pona{awe bez presedana i bez opravdawa”, rekao je Vu~i}. Naveo je da su poslati timovi kako bi pomogli oko svih logisti~kih stvari. „Za sada ne mogu ni{ta vi{e da ka`em jer nismo dobili ni{ta iz Haga”, dodao je Vu~i}. Rekao je i da su oslobo|eni svi koji su bili optu`eni za zlo~ine nad Srbima – od Ante Gotovine do Nasera Ori}a. „Sve one koji su u~estvovali u zlo~inima protiv Srba na prostorima Jugoslavije, uvek su osloba|ali... Oni koji su u~estvovali u pogromu u ‚Oluji’, od Ante Gotovine do ostalih. Oslobo|en je i Naser Ori}, bez obzi-

ra na to {to su imali svedo~ewe da je li~no u~estvovao u ubistvu Slobodana Ili}a”, rekao je Vu~i}. Danas }e, ka`e, da mere emocije i u Republici Srpskoj i Srbiji. „Kako saznajem za 16.septembar najavqeno je izricawe presude Ha{imu Ta~iju i kako saznajem bi}e najve}im delom osloba|aju}a. Ho}e sa Zapada da ka`u da smo jedini krivci i da moramo da prihvatimo, jer zlo~ina nad vama nije bilo... Srpska krv nije ni va`na”, rekao je Vu~i} u Ose~ini. Predsednik Vu~i} izjavio je da }e nakon 16. septembra oti}i u Wujork kako bi, kao zastupnik Srbije, govorio o stradawu srpskog naroda tokom devedesetih godina pro{log veka. „Zastupa}u Srbiju i verujte mi, to }e biti najslu{aniji govor koji }ete mo}i da izmerite na dru{tvenim mre`ama. Najgledaniji i najslu{aniji govor, ne ra~unaju}i predsednika Trampa. Ve} sam po~eo da pi{em govor i vide}ete {ta sam sve sa`eo i {ta sam sve sagledao, {ta su

srpskom narodu i Srbiji radili jo{ od devedesetih godina. To }e da slu`i, ako ni{ta drugo, kao nauk i istorijska ~itanka za druge narode, da im ni{ta ne veruju”, rekao je Vu~i} u Ose~ini. On je, odgovaraju}i na pitawe novinara kako vidi reakciju Ministarstva hrvatskih braniteqa na vest o smrti Ratka Mladi}a, rekao da oni `ele Srbiju na kolenima. „Zamislite da umre Gotovina, pa se javi Ministarstvo rada i socijalne za{tite Republike Srbije. Vidite da oni nisu normalni. Osim {to su nepristojni, vidite da nisu normalni. To je sve vreme najdirektnije uplitawe u na{e unutra{we stvari. Zato `ele Srbiju na kolenima i zato `ele i uzdaju se da na izborima wihovi puleni mogu da pobede. Xabe im nada, xaba im novci”, rekao je Vu~i}. Isti~e da je ciq dr`ave odr`avawe dobrih me|unarodnih odnosa, posebno sa onima koji su nas poni`avali i otimali nam zemqu, ali da nikada ne sme da se zaboravi {ta je bilo i kako je bilo.

AMERI^KI PREOKRET U VENECUELI: SERBIAN VOICE WEEKLY Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037. Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

35 godina ~uvar srpskog identiteta Svakog ~etvrtka {irom Australije Pretplata: Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Firma NABEP preuzima naftna poqa od Rusa i Kineza Ameri~ka naftna kompanija North American Blue Energy Partners (NABEP) preuze}e deo naftnih poqa u Venecueli kojima su upravqale kineske kompanije i jedna ruska firma, u okviru {irokog sporazuma o proizvodwi nafte koji je ameri~ki predsednik Donald Tramp najavio sa Venecuelom, prenosi Rojters pozivaju}i se na izjave ameri~kih zvani~nika.

NABEP je dobio 14 novih ugovora od venecuelanske vlade, a prema re~ima zvani~nika, pet od tih projekata ranije su vodile kineske kompanije, dok je jednim upravqala ruska firma. NABEP je ranije bio u vlasni{tvu ameri~kog naftnog tajkuna Harija Sargenta, a sada je pod kontrolom venecuelanskog biznismena Alehandra Betankura, koji je potvrdio dogovor. Kompanija }e imati operativnu kontrolu nad poslovawem, dok }e meri~ka vlada imati pravo na 35 odsto udela u kompaniji, kao i povla{}eni pristup 20 odsto wene proizvodwe po tro{ku proizvodwe. Bela ku}a je saop{tila da je NABEP tako|e dala ameri~kom Stejt departmentu pravo prvenstva pri kupovini preostalih 80 odsto proizvodwe. Tramp je pro{le nedeqe saop{tio da su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave kroz partnerstvo sa privatnim sektorom obezbedile pristup za oko 64 milijarde barela dokazanih rezervi nafte Venecuele. Dogovor ameri~kim kompanijama daje upori{te u nekim od strate{ki najva`nijih venecuelanskih naftnih poqa, dok istovremeno potiskuje kineske i ruske interese koji su godinama imali zna~ajnu ulogu u energetskom sektoru te zemqe. NABEP bi trebalo da kontroli{e ukupno 17 projekata u Venecueli, koje planira da razvija i na kraju koristi za snabdevawe ameri~kog tr`i{ta.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 3. septembar 2026. 3

Ki{a je kona~no pala, ali po`ari u Srbiji i daqe gore Posle dugog perioda, ki{a je kona~no pala u Srbiji, ali po`ari nisu uga{eni.

TINEJXER IZ SIDNEJA PRIZNAO KRIVICU ZA PRIPREMU TERORISTI^KOG NAPADA

Preko interneta istra`ivao mete i na~ine za napad

Tinejxer iz Sidneja priznao je pred Vrhovnim sudom australijske savezne dr`ave Novi Ju`ni Vels da je preduzimao radwe u pripremi teroristi~kog napada inspirisanog islamskim ekstremizmom, nakon {to je, prema navodima suda, radikalizovan putem dru{tvenih mre`a. De~ak je imao 14 godina kada ga je australijska savezna policija uhapsila u avgustu 2024. godine u wegovoj ku}i u zapadnom delu Sidneja, gde su policajci na wegovom ra~unaru prona{li vi{e od 40 video-snimaka sa ekstremisti~kim sadr`ajem, navodi australijski javni servis Ej-Bi-Si. Tinejxer, ~iji identitet zbog godina ne mo`e da bude objavqen, izjasnio se krivim za izvr{ewe radwi u pripremi teroristi~kog napada tokom ro~i{ta o izricawu kazne koje je odr`ano u utorak pred Vrhovnim sudom. Sud je obave{ten da je de~ak „putem interneta istra`ivao lokacije koje bi mogle da budu mete i na~ine izvo|ewa napada, sa ciqem detonirawa eksplozivnih naprava”, a da je motiv bio islamski ekstremizam. On je pred sudom rekao da je po~etkom 2024. godine prvi put do{ao u kontakt sa ekstremisti~kim materijalom na TikToku i da mu je „bio veoma zanimqiv”. Sud je istakao da je sadr`aj koji je de~ak pratio na razli~itim internet platformama postajao sve radikalniji i nasilniji, nakon ~ega je po~eo digitalno da komunicira sa drugim osobama o svojim ekstremisti~kim stavovima. Sud je obave{ten da je de~ak sa osobama na internetu razgovarao o potencijalnim mestima napada, me|u kojima su bili Sidnejska opera i Sidnejski maraton, pri ~emu je pokazao interesovawe da ponovi napad na Bostonskom maratonu 2013. godine. Sud je, me|utim, obave{ten da de~ak nije preduzeo nijedan korak u ciqu nabavke materijala potrebnog za izradu bombe ili izvo|ewe napada. Na pitawe da li je nameravao da izvede napad, de~ak je rekao da je „razmi{qao o tome” i da se dvoumio u pogledu toga da li }e to u~initi, pre nego {to je uhap{en. Rekao je da je od tada pro{ao proces „deradikalizacije” i da sada smatra da je grupa Islamska dr`ava bila „apsolutno u`asavaju}a”.

PRE 87 GODINA PO^EO DRUGI SVETSKI RAT

Odneo je vi{e od 60 miliona `ivota

Pre 87 godina, 1. septembra 1939, nacisti~ka Nema~ka napala je Poqsku, ~ime je po~eo Drugi svetski rat, jedan od najkrvavijih sukoba u istoriji u kojem je stradalo vi{e od 60 miliona qudi. Nema~ke snage, sa oko 1,5 miliona vojnika, zapo~ele su napad u ranim jutarwim satima, a bojni brod „[lezvig-Hol{tajn” otvorio je vatru na poqsko vojno skladi{te na poluostrvu Vesterplate kod Danciga, ~ime je zvani~no po~eo Drugi svetski rat. Napad je usledio nakon {to je Nema~ka sa Sovjetskim Savezom 23. avgusta 1939. potpisala Pakt Molotov-Ribentrop, ~ijim je tajnim protokolom predvi|ena podela interesnih sfera u isto~noj Evropi. Velika Britanija i Francuska, koje su garantovale pomo} Poqskoj u slu~aju nema~kog napada, objavile su rat Nema~koj 3. septembra, ali nisu pokrenule o~ekivanu veliku ofanzivu na nema~ku teritoriju. Sovjetski Savez napao je Poqsku sa istoka 17. septembra, nakon ~ega je poqski otpor slomqen. Var{ava se predala 27. septembra, dok je posledwi organizovani otpor okon~an 6. oktobra. Prvi septembar 1939. bio je po~etak rata koji }e rezultirati razarawem Evrope, genocidom nad Jevrejima, Romima i drugim narodima, ukqu~uju}i masovne zlo~ine nad Poqacima, Rusima, Srbima, i drugim civilima {irom Evrope. Na Dalekom istoku Japan je po~inio genocid nad Kinezima i masovne zlo~ine nad brojnim narodima tog regiona. Drugi svetski rat odneo je vi{e od 60 miliona `ivota {irom sveta.

Najkriti~nije je i daqe u prirodnom rezervatu Deliblatska pe{~ara, na planini Stolovi kod Kraqeva, a po`ar je buknuo i na planini Go~u, obrasloj borovom {umom. Ga{ewe po`ara u Deliblatskoj pe{~ari, kao i na planini Stolovi, na kojoj je i sredwevekovna tvr|ava Magli~, traje vi{e od 20 dana. U Vrawu, u po`aru kod mesta Lukova, zahva}eno je oko hiqadu hektara trave i niskog rastiwa, a ponovo gori i na podru~ju op{tine Kladovo, na istoku Srbije, kao i u op{tini Lebane, javqa Radio-televizija Srbije. Deliblatska pe{~ara, poznata i kao ‚Evropska Sahara’, najve}a je pe{~ana povr{ina u Evropi i dom za mnoge `ivotiwe i vi{e od 900 vrsta biqaka, od kojih su mnoge retke i endemske. Vatra je do sada uni{tila hiqade hektara {uma i zemqi{ta. Podru~jem upravqa Javno preduze}e Vojvodina{ume, a jedan od najve}ih po`ara bio je 1996. kada je izgorelo skoro 7.000 hektara. Sara Pavkov, ministarka za za{titu `ivotne sredine, najavquje pripremu sanacionog plana za Deliblatsku pe{~aru, ali stru~waci ka`u da najpre vatra treba da bude uga{ena, pa tek onda da se napravi procena i plan. „Iskreno da vam ka`em, ono izgleda kao u horor filmu”, rekla je Pavkov novinarima o posledicama stra{nog po`ara koji nedeqama devastira Deliblatsku pe{~aru.

Sada je tamo gotovo 4.000 hektara spaqene zemqe, zgari{ta i gomila pepela, dodala je i najavquje plan obnove. U ga{ewu po`ara u Srbiji u~estvuju i me|unarodne ekipe. Danima vatru gasi ruski avion ‚Iqu{in - 76’, koji je do sada izbacio hiqadu tona vode na povr{ine koja gore, kao i helikopteri i vatrogasne ekipe iz nekoliko zemaqa Evropske unije. Pre nekoliko dana, po`ari u Srbiji odneli su i prvu `rtvu. U Smederevu je poginuo 70-godi{wi mu{karac, saop{tio je Davor Vidovi}, pomo}nik na~elnika Uprave za Vatrogasno-spasila~ke jedinice Sektora za vanredne situacije. Vatra u Deliblatskoj pe{~ari po~ela je da tiwa 21. jula, da bi se rasplamsala 5. avgusta, od kada traje velika borba vatrogasaca, dobrovoqaca i me{tana sela da obuzdaju po`ar. Na ga{ewu po`ara, osim ruskog ‚Iqu{ina’, u~estvuju i ~etiri helikoptera iz ^e{ke, Rumunije i Slova~ke, kao i grupe vatrogasaca iz Nema~ke i Rumu-

nije, raspore|ene kroz evropski mehanizam civilne za{tite. Pe{~aru je posetio predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekav{i da „stanovni{tvo nije bilo ugro`eno ni jednog sekunda” i obe}ao da }e „dr`ava obnoviti kompletan ekosistem u ovom podru~ju”. Vu~i} je najpre helikopterom obi{ao ugro`en veliki prirodni rezervat, oceniv{i da su „razmere uni{tewa rastiwa i {ume velike, mawe nego {to sam o~ekivao, ali svakako velike”, prenela je Radio-televizija Srbije. „Sve je ~udno, nekako ta~kasto raspore|eno... sve je normalno zeleno i onda opet neka ta~ka, sve od gara crno i ba{ onako ~udno. „Da je ~ovek blesavi teoreti~ar zavere, sva{ta bi mogao da pomisli”, rekao je Vu~i} u razgovoru sa vatrogascima. Vu~i} ka`e da je Srbija, proporcionalno wenoj veli~ini, „evropska velesila” kada je re~ o opremqenosti letelicama koje gase po`are. „[to se ti~e oru|a i opreme, mi smo evropski gigant.

Pa`qivo birajte sedi{te u avionu Statisti~ki gledano, najsigurniji deo aviona je zadwa tre}ina kabine, prema repu letelice. Najbezbednija sedi{ta su sredwa sedi{ta u tom delu. Iako Savezna uprava za avijaciju u Americi isti~e da ne postoji apsolutno sigurno sedi{te i da ishodi zavise od prirode incidenta, vi{egodi{we analize avionskih nesre}a jasno pokazuju odre|ene obrasce pre`ivqavawa. Prema detaqnim istra`ivawima {anse za pre`ivqavawe se razlikuju po zonama aviona. Zadwi deo aviona je najsigurniji. Tu je najmawa stopa smrtnosti. Naime, putnici u zadwem delu imaju statisti~ki najve}u stopu pre`ivqavawa i ona iznosi oko 69 procenata u pore|ewu sa predwim delom. Prilikom prizemqewa ili udara, predwi deo aviona apsorbuje najve}i deo sile udara, dok rep deluje kao zona koja usporava i trpi mawa o{te}ewa. Sredwe sedi{te u repu je konkretno najbezbednije pojedina~no mesto u avionu. Stopa smrtnosti iznosi svega 28 odsto. Razlog je jednostavan. Putnici na

sredwim sedi{tima imaju „tampon zonu” u vidu qudi koji sede sa wihove leve i desne strane. Sredina aviona donosi sredwu sigurnost. Ovaj deo pru`a najudobniji let tokom turbulencija, jer se nalazi iznad centra gravitacije letelice. Iako je konstrukcija oko krila izuzetno ~vrsta, u krilima se nalaze rezervoari sa gorivom, {to u slu~aju specifi~nih padova pove}ava rizik od po`ara. Predwi deo aviona u kojem su prva i biznis klasa je najmawe siguran. To je zbog izlo`enosti udaru. Kao {to je ve} pomenuto,

predwi deo prvi prima najve}u silinu destruktivnog dejstva. Najve}u stopu smrtnosti imaju sedi{ta do prolaza. Osim toga {to nemaju za{titu sa jedne strane, putnici na ovim mestima lak{e mogu biti povre|eni predmetima koji ispadaju iz pregrada za ru~ni prtqag usled naglih dekompresija ili padova. Osim same zone aviona, studije pokazuju da putnici koji sede u krugu od pet redova od najbli`eg izlaza za slu~aj opasnosti imaju zna~ajno ve}e {anse da se brzo i uspe{no evakui{u ukoliko do|e do po`ara.

4 ^etvrtak 3. septembar 2026.

TEMA NEDEQE

PREMINUO SRPSKI GENERAL RATKO MLADI]:

Ve~ni komandant Vojske Republike Srpske General Ratko Mladi}, nekada{wi komandant Glavnog {taba Vojske Republike Srpske i jedna od najzna~ajnijih li~nosti novije srpske istorije, preminuo je u Hagu posle duge i te{ke bolesti, objavili su mediji pozivaju}i se na wegovu porodicu. Imao je 84 godine. Srpski general upokojio se daleko od svoje zemqe i najbli`ih, u pritvorskoj bolnici u kojoj je posledwe godine `ivota proveo gotovo nepokretan, naru{enog zdravqa i pod palijativnom negom. Uprkos brojnim molbama porodice, lekara, Srbije i Republike Srpske, nije mu omogu}eno da posledwe dane provede me|u svojima i da se od `ivota oprosti na zemqi kojoj je pripadao i za koju se borio. Za ogroman deo srpskog naroda, naro~ito zapadno od Drine, Ratko Mladi} bio je i ostao komandant koji je u najte`im godinama stao na ~elo Vojske Republike Srpske i preuzeo odgovornost za odbranu naroda izlo`enog ratu i ponovnom strahu od nestanka sa vekovnih ogwi{ta. Wegovo ime postalo je nerazdvojno od stvarawa i odbrane Republike Srpske, najve}e pobede srpskog naroda u tragi~nom raspadu Jugoslavije. Samo nekoliko dana pre Mladi}eve smrti, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} javno je upozorio da je general „de

Nekada{wi komandant Glavnog {taba Vojske Republike Srpske upokojio se u 85. godini u Hagu, daleko od otaxbine, porodice i naroda kojem je posvetio vojni~ki `ivot. U srpskom narodu ostaje upam}en kao ratni komandant i simbol odbrane Republike Srpske fakto na samrti” i zatra`io bar minimum ~ove~nosti – da mu bude dozvoqeno da umre u svojoj zemqi.

„Da li je ostalo nedequ ili pet nedeqa, svejedno je. Mogli su, kao {to su ~ekali Neboj{u Pavkovi}a da bukval-

Spomenik Ratka Mladi}a je – Republika Srpska Da nije bilo generala Mladi}a pitawe je {ta bi bilo sa Republikom Srpskom. Preuzeo je komandu u vreme kada se JNA raspadala po nacionalnoj osnovi, a wegovo iskustvo je unelo stabilnost i sigurnost u novonastalu vojsku i kontrolu nad prostorima koje je srpski narod oslobodio. Zato je Republika Srpska svojevrsni spomenik `ivota i dela Ratka Mladi}a. Ovako biv{i premijer Srbije i potpredsednik vlade SR Jugoslavije Nikola [ainovi} govori o istorijskog ulozi generala Ratka Mladi}a koji je u ~etvrtak preminuo u 84. godini, do posledweg dana izdr`avaju}i kaznu u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu u Hagu za navodne ratne zlo~ine. Zbog svega toga, srpski narod po{tuje istorijski doprinos generala Ratka Mladi}a, ka`e [ainovi}. „General Mladi} je do{ao u Knin po redovnom rasporedu unutar tada Jugoslovenske narodne armije i dobio je du`nost u komandi korpusa u Kninu, u vreme kada se JNA defakto raspadala po nacionalnoj osnovi. Oficiri Hrvati su oti{li hrvatskim snagama koji su tada ve} bile u formirawu, to se u Bosni zvalo Hrvatsko ve}e odbrane ili u Hrvatskoj Zbor narodne garde. Oficiri muslimani su odlazili u vojsku koja se formirala za budu}i sukob u Bosni. U isto vreme u Krajini su ve} po~eli oru`ani incidenti pripadnika Zbora narodne garde koji su pucali na vojsku, vojne objekte, ga|ali stra`are pored kasarni i kod vojnika je ve} po~eo da se javqa strah za goli `ivot. U to vreme je Ratkova uloga po~ela da raste jer je on uneo mir, stabilnost“, prise}a se biv{i premijer koji je sa Mladi}em proveo tri godine u Hagu. Kako isti~e, sa istorijske distance izgleda sitno, ali bilo je mnogo va`no da nije nastao organizacioni i komandni vakuum prilikom transformacije jedne vojske u drugu, jer bi svaki taj vakuum na frontu imao te{ke posledice. „Tako da je ta Ratkova uloga unela stabilnost, sigurnost u novonastalu vojsku Republike Srpske i on je vodio do kraja rata, o~uvao taj prostor, qude i `ivote. Zato wega do`ivqavaju kao jednog od tvoraca Republike Srpske“, ocewuje [ainovi}. NEUSTRA[IVI KOMANDANT Mladi} je, dodaje, bio terenski oficir, ne onaj koji telefonom izdaje naloge. Obilazio je vojnike, stra`arska mesta, hrabrio, preduzimao mere za{tite, ~ak sam u~estvovao u deminirawu puteva i objekata. „Tu je pokazao prave znake neustra{ivog komandanta koji se

ne boji da li~no izvr{i akte deminirawa. ^uo sam na hrvatskoj televiziji, kasnije kada sam bio u Hagu, hrvatskog oficira koji je rekao da je jo{ bio u JNA kada je jedan autobus vojske bio miniran i dok su ~ekali da do|u demineri do{ao je Ratko Mladi}, li~no u{ao u autobus i izneo demontiranu minu. Tako da to je uloga Ratka koji posle iz Knina, kada se formiraju vojske Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, na principu da po poreklu, po mestu ro|ewa oficiri pristupe odgovaraju}oj vojsci, pa tako i on, po{to je ro|en u Bosni, pristupa vojsci RS i uti~e na weno formirawe, uspostavqawe komandi, mre`e rukovo|ewa i uspostavqa kontrolu nad prostorima koje je srpski narod oslobodio“, ka`e sagovornik Sputwika. Biv{i premijer Srbije ve} je bio u Hagu kada je general Mladi} doveden. I tamo se, dodaje, kao i na bojnom poqu dr`ao vojni~ki, hrabrio druge, unosio dozu moralne snage. „Ja sam video Ratka tog dana kad je doveden u Hag. On je bio u vrlo te{kom zdravstvenom stawu, sa urolo{kom sepsom koja je pretila da mu odnese `ivot. Ipak, brzo se oporavio i vratio se wegovom na~inu komunicirawa s qudima, direktno, {aqivo, bez uvijawa i bez zadwih misli, nego sve {to na um to na drum. Takav je bio sve vreme, i dok je trajalo su|ewe. Li~io je na sebe i nastavio je borbu koju je vodio do kraja“, smatra [ainovi}. KAZNA ILI OSVETA On ocewuje da zatvorska kazna nije osveta, ve} dosu|ena restrikcija slobode, pa je tako izdr`avawe kazne kod ~oveka koji nije zdrav i svestan onoga {to se doga|a potpuno besmisleno, i dodaje da je jedna od veliki mana Ha{kog tribunala to {to nema stabilne sudske prakse. „^ovek koji je na merama palijativne nege, dakle ne vi{e na le~ewu, traba da bude pu{ten da posledwe dane provede sa svojom porodicom. Hag je ranije to izvr{avao. Neke qude je pustio, kao generala Pavkovi}a ili Br|anina iz Bawaluke koji je, dodu{e, pu{ten potpuno besvestan i preminuo je narednog dana. Ranije je va`ilo i da se nakon izdr`ane dve tre}ine kazne osu|enik pu{ta na slobodu. Kasnije je odlukom predsednika suda to ukinuto, a ne mo`ete se `aliti jer nema vi{e instance. Tako da su to te osobine Ha{kog tribunala, ta pravna nesigurnost i nestabilnost, koje, naravno, u krajwem slu~aju uti~u na zdravqe bolesnih qudi. I evo, videli smo kako se zavr{ilo i sa Ratkom Mladi}em“, zakqu~uje [ainovi}.

no do|e do dve nedeqe pred smrt, pa ga pustili u zemqu da do|e makar da umre tamo gde je `iveo i za {ta se borio”, rekao je Vu~i} 18. avgusta. Predsednik Srbije naglasio je da taj apel nema veze sa ha{kim presudama niti sa tim {ta ko misli o generalu Mladi}u, ve} iskqu~ivo sa humanim odnosom prema ~oveku na kraju `ivota. „Za{to se tako pona{aju i za{to to rade, ni{ta ne razumem, da budem iskren. Nije to ba{ ona civilizacija o kojoj su nam pri~ali tolike godine i decenije”, poru~io je Vu~i}. Srna Ministar pravde Nenad Vuji} uputio je 24. avgusta jo{ jedno pismo predsednici Me|unarodnog rezidualnog mehanizma Grasijeli Gati Santani, tra`e}i da se hitno razmotri novi zahtev porodice. Srbija je ponudila le~ewe, institucionalni nadzor i palijativnu negu, ali je i taj apel ostao bez ishoda. ^ak su i medicinski nalazi samog Mehanizma potvrdili da je Mladi} u{ao u zavr{nu fazu `ivota i da smrt mo`e nastupiti u svakom trenutku. Ipak, Hag nije dozvolio da posledwe dane provede u Srbiji, bli`e supruzi Bosiqki, sinu Darku i porodici. Vlada Srbije VOJNI^KI PUT I ODBRANA REPUBLIKE SRPSKE Ratko Mladi} ro|en je 12. marta 1942. godine u Bo`anovi}ima kod Kalinovika. Wegov otac Ne|o, partizanski borac, poginuo je 1945. godine u borbi protiv usta{a, ostaviv{i porodicu u te{kim posleratnim okolnostima. Posle zavr{ene Vojne akademije u Beogradu zapo~eo je karijeru u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Slu`bovao je u Skopqu, Kumanovu, [tipu, Pri{tini i Kninu, napreduju}i kroz komandne du`nosti do najvi{ih oficirskih polo`aja. Za komandanta Glavnog {taba Vojske Republike Srpske imenovan je 12. maja 1992. godine. Na wenom ~elu ostao je tokom ~itavog Odbrambeno-otaxbinskog rata, komanduju}i vojskom koja je odbranila Republiku Srpsku i omogu}ila da srpski narod zapadno od Drine dobije politi~ki i teritorijalni okvir potvr|en Dejtonskim mirovnim sporazumom. Posle vi{e godina skrivawa uhap{en je 26. maja 2011. u Lazarevu kod Zrewanina i izru~en Ha{kom tribunalu. Prvostepeno je 2017. osu|en na do`ivotni zatvor, a presuda je potvr|ena 2021. godine. Mladi} je do kraja odbacivao krivicu, dok je veliki deo srpske javnosti postupak protiv wega do`ivqavao kao deo selektivne ha{ke pravde, u kojoj su srpske `rtve i zlo~ini nad Srbima neretko ostajali bez pravosudnog odgovora. PRED SUDOM ISTORIJE I BOGA Smr}u generala Ratka Mladi}a zavr{en je zemaqski put oficira ~ije je ime ve} odavno preraslo jednu biografiju i postalo deo kolektivnog pam}ewa srpskog naroda. O wemu }e se i daqe sporiti u politi~kim salonima i pisati razli~ite istorije. Ipak, u narodu koji je predvodio u godinama borbe osta}e slika generala me|u vojnicima, na prvoj liniji, sa uverewem da se otaxbina ne brani re~ima, ve} li~nom `rtvom, odgovorno{}u i verno{}u zakletvi. Hag mu nije dozvolio da se vrati svojoj zemqi. Nije mu omogu}io ni posledwe dane uz porodicu. Ali mu nije mogao oduzeti mesto u pam}ewu naroda ~iju je vojsku predvodio i ~iju je Republiku branio. General Ratko Mladi} sada odlazi pred sud istorije i pred jedini nepogre{ivi sud – sud Bo`ji. Neka mu Gospod podari Carstvo nebesko, a srpski narod ve~ni spomen.

PLANETA

^etvrtak 3. septembar 2026. 5

RASTE BROJ POGINULIH U NEPALU I KINI:

Poplave i klizi{ta odneli 1.003 `ivota

TRANSFER NOVCA

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu! • Bez naknada za transfere preko $3,000! • Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više! • Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000! Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

CALL US AND GET THE BEST RATE!

8781 1950

BEO-EXPORT 02 www.beoexport.com.au Sigurnost u svakom trenutku! BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim k ancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA Broj poginulih u katastrofalnim poplavama u Nepalu i Kini pove}ao se na 1.003, saop{tile su danas nepalske i kineske vlasti. Nepalska agencija za vanredne situacije saop{tila je da je u toj zemqi zabele`eno 987 smrtnih slu~ajeva, dok se 3.916 osoba vodi kao nestalo, ukqu~uju}i 583 strana dr`avqanina, preneo je AP. Kineske vlasti su saop{tile da je u poplavama zabele`eno 16 smrtnih slu~ajeva. Prema podacima nepalskih vlasti, do sada je spaseno najmawe 11.814 qudi.

Ekipe za hitne intervencije koriste helikoptere i druge letelice kako bi stigle do odse~enih zajednica u podru~jima gde su putevi i mostovi uni{teni u poplavama i klizi{tima. Do poplava je do{lo 26. avgusta kada se visoko na Himalajima uru{io gle~er, {to je izazvalo klizi{ta i poplave du` granice Nepala i Kine. Ogroman vodeni talas, pra}en klizi{tima, opusto{io je nepalske oblasti Rasuva, Nuvakot, Dhading i Kavre, kao i dolinu Katmandua, dok je na kineskoj strani zatrpano pograni~no podru~je \irong.

HEROJSKI POTEZ DIREKTORA [KOLE:

Rezervišite svoju kartu na vreme! Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput: Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

8781 1960 BEO-TRAVEL

02 www.beotravel.com

TRY OUR NEW ONLINE BOOKING PLATFORM!

Vaš partner od poverenja!

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

Spasao 1.643 dece samo ISLANDSKO „NE“ BRISELU li model bez ~lanstva u nekoliko trenutaka Mo`e EU biti put i za Zapadni Balkan pre uru{avawa mosta Jedan hrabri nastavnik spasao je `ivote vi{e od 1.600 dece tokom poplava u Nepalu, nakon {to je klizi{te odnelo wihovu {kolu. Raxendra Davadi, direktor Sredwe {kole „Tribhuvan Tri{uli” u dolini Tri{uli u severno-centralnom delu Nepala, u sredu ujutru primio je poziv od prijateqa koji ga je obavestio da je reka odnela selo, udaqeno oko osam kilometara uzvodno. U {kolu je ve} stiglo 900 u~enika, dok je jo{ wih 700 bilo na putu, kre}u}i se pe{ke ili autobusom. Utom ga je, navodi „Dejli mejl”, i jedan roditeq upozorio da voda brzo nadolazi ka {koli, koja se nalazila na oko 60 metara iznad reke. Shvativ{i da se {kola na{la u opasnosti, 47-godi{wi Davadi je odmah po~eo da zove voza~e autobusa koji su bili na putu ka {koli. Uspeo je da stupi

u kontakt sa svima osim sa jednim, i nalo`io im da se vrate. Voda je ve} po~ela da prodire u {kolsko dvori{te kada je on ugledao posledwi autobus i naredio mu da se okrene. „Stigao je na drugu stranu u trenutku kada se most uru{io”, rekao je on. Zatim je pa`wu usmerio na decu u {koli, koja su shvatila da su u opasnosti. „Jedna devoj~ica je do`ivela napad panike, pa smo je smestili pozadi na motocikl. Ostale sam poslao uzbrdo pe{ke, a zatim krenuo za wima”, rekao je nastavnik. Prestravqena deca su potr~ala uz brdo, gde su potra`ila zaklon ispod drveta bodhi. Brza reakcija Davadija spasila je 1.643 deteta i sve zaposlene, osim jednog. Santos Parijar (32), nastavnik istorije koji je tek po~eo da radi u toj {koli, tog dana je do{ao ranije kako bi odr`ao dodatne ~asove, a bujica ga je odnela.

Islan|ani su poslali tesnu ali jasnu poruku Briselu: `ele da ostanu deo evropskog ekonomskog i politi~kog prostora, ali ne smatraju da je za to neophodno i ~lanstvo u Evropskoj uniji. Upu}enu rezultat referenduma ~itaju kao potvrdu specifi~nog islandskog modela: biti veoma blizu Evropskoj uniji, koristiti veliki deo prednosti evropske integracije, ali zadr`ati politi~ku distancu i kontrolu nad kqu~nim nacionalnim resursima - pre svega ribnim bogatsvom. „Ekonomija i privreda Islanda je ve}im delom oslowena i zavisi od ribarstva i oni zakoni EU koji bi trebalo da budu obavezuju}i za sve pa i u toj oblasti ne odgovaraju Islandu. To je zapravo osnovni problem”, ka`e Vladimir Vuleti}, univerzitetski profesor. Islandsko „ne“ moglo bi da oja~a i debatu na Zapadnom Balkanu o tome da li je punopravno ~lanstvo jedini put ka evropskoj integraciji. Posebno bi zanimqiv mo-

gao da bude model koji podrazumeva pristup evropskom tr`i{tu, kapitalu i programima podr{ke, ali uz ve}i stepen politi~ke samostalnosti. „I te kako bi bilo korisno za Srbiju, ali i za druge zemqe kandidate koje dolaze sa Zapadnog Balkana da mogu da dobiju neki sli~an status, da korite sve te prednosti ~lanstva u evrpskom ekonomskom prostoru, ali mislim da je to u ovom trenutku nemogu}e jer ne postoji nijedan objektivni razlog koji bi trebalo da spre~ava Srbija da postane ~lanica EU. Ali to sama EU ne `eli zbog svojih unutra{wih problema ali i zbog svog odnosa ka jugoistiku Evrope koji oni pogre{no posmatraju u civilizacijskom i kulturolo{kom smislu”, ka`e Ogwen Karanovi}, direktor Centra za dru{tvenu stabilnost. Islandski referendum mogao bi dodatno da podstakne i raspravu u zemqama kandidatima, posebno tamo gde dug proces pristupawa ve} uti~e na raspolo`ewe javnosti. Ni Srbija nije izuzetak, ka`u upu}eni. Posle vi{e od dve decenije evropskih integracija, podr{ka ~lanstvu vi{e se ne mo`e uzimati zdravo za gotovo. „Kako vreme odmi~e i god gra|ana Srbije raste jedan evroskepticizam i nisam iskreno vi{e siguran kao {to sam bio pre pet ili deset godina kako bi u Srbiji pro{ao referendum vezan za pristupawe Srbije EU”, ka`e Vladimir Vuleti}. Reakcije iz Brisela za sada su uzdr`ane. Evropska komisija poru~uje da po{tuje odluku Islan|ana i da ta zemqa ostaje blizak partner Unije, dok rezultat referenduma istovremeno ponovo otvara pitawe budu}nosti evropskog pro{irewa.

6 ^etvrtak 3. septembar 2026.

PLANETA

”OSTALI BEZ NOVCA”:

Trampov rat protiv Irana brzo iscrpquje buxet ameri~ke mornarice Trampov rat protiv Irana doveo je ameri~ku vojsku u te{ku finansijsku krizu, pri ~emu je ameri~ka mornarica primorana da prebacuje novac sa svojih ra~una za plate i drugih izvora kako bi pokrila tro{kove borbe, pokazuju dokumenta u koja je „Gardijan” imao uvid, kao i izjave zvani~nika i analiti~arima odbrane.

BRISEL U STRAHU ZBOG OBRA^UNA NARKO-BANDI:

”Svako mo`e da bude pogo|en” Glavni tu`ilac Brisela @ilijen Moinil upozorio je da stanovnici belgijske prestonice rizikuju da budu pogo|eni u sve ~e{}im oru`anim obra~unima narko-bandi. On tvrdi da nadle`ni nisu ozbiqno shvatili wegove pro{logodi{we zahteve za dodatnim novcem i qudstvom. „Ne vidim reakciju, nema konkretne pomo}i”, rekao je Moinil posle novog niza pucwava u nekoliko briselskih op{tina. Me|u incidentima su napad na policijsku stanicu u Anderlehtu i pucwave u Molenbeku i Sen @ilu. U Briselu je od po~etka 2026. zabele`eno 69 incidenata povezanih sa vatrenim oru`jem, dok ih je tokom cele 2025. godine bilo 102. Moinil je rekao da se „pakleni niz”, koji traje ve} nekoliko godina, nastavqa. Pucwave u Sen @ilu povezane su sa sukobom dve bande koje se bave trgovinom narkoticima. U jednom od napada gosti picerije morali su da potra`e zaklon od metaka, zbog ~ega tu`ilac upozorava da nevini gra|ani sve ~e{}e zavr{avaju u unakrsnoj vatri. Kako prenosi Politiko, belgijski premijer Bart de Vever sazvao je za petak popodne sastanak sa predstavnicima bezbednosnih slu`bi na kojem bi trebalo da bude razmotren odgovor na pucwave povezane sa trgovinom drogom. „Danas sam, kao tu`ilac, zabrinut za gra|ane, jer se pokazalo kao ta~no ono na {ta sam upozoravao - da svako mo`e da bude pogo|en”, rekao je Moinil. ZAPLEWENO 203 MILIONA EVRA Policija je od 2025. godine uhapsila 93 punoletne osobe i 14 maloletnika, zatvorila 350 prodavnica i zaplenila 3.500 luksuznih automobila. Moinil tvrdi da se trgovci drogom takvim vozilima voze ulicama Brisela. Ka`weno je i nekoliko hiqada korisnika narkotika, dok je tu`ila{tvo do ~etvrtka od kriminalaca u belgijskoj prestonici zaplenilo 203 miliona evra. Uprkos rezultatima istraga i zaplenama, Moinil ka`e da wegovo tu`ila{tvo nije dobilo nikakva dodatna sredstva. Zatra`io je deset miliona evra za ja~awe borbe protiv narko-nasiqa, navode}i da taj iznos nije prevelik u pore|ewu sa ve} zaplewenih 203 miliona evra. „Neumorno radimo sa ograni~enim resursima, jer uprkos ovoj krizi nisam dobio nikakva dodatna sredstva”, rekao je briselski tu`ilac. POLICIJI NEDOSTAJE 80 ISTRA@ITEQA Moinil je zatra`io stro`e mere prema osobama bez regulisanog boravi{nog statusa i maloletnicima ukqu~enim u kriminal. Prema wegovim tvrdwama, qudi bez dokumenata predstavqaju „jeftinu i lako dostupnu radnu snagu” za narko-bande, dok u sprovo|ewu postoje}ih mera postoje veliki nedostaci. On je pozvao i na izdvajawe vi{e sredstava za programe namewene zavisnicima, kao i na ja~awe federalne pravosudne policije, kojoj, prema wegovim navodima, nedostaje 80 istra`iteqa. Briselski tu`ilac smatra da je potrebna i intenzivnija me|unarodna saradwa kako bi bili uhva}eni vo|e velikih kriminalnih grupa, za koje ka`e da se nalaze u zatvorima ili izvan Belgije. „Mogu samo da se nadam da }e borba protiv kriminala povezanog sa drogom i napori politi~kih vlasti da je oja~aju napredovati br`e od obnove Palate pravde”, poru~io je Moinil.

Ameri~ko-izraelska operacija, koja je iscrpela ameri~ke zalihe municije i izazvala odmazdne iranske napade koji su uni{tili strate{ke baze {irom Bliskog istoka, vr{i pritisak na buxete cele vojske. Jedan memorandum Pentagona o finansirawu mornarice upozorava da postoje „mawkovi na ra~unima plata” zbog toga {to ih odeqewe „ar~i” radi finansirawa borbenih operacija. Stru~waci i biv{i zvani~nici ka`u da se ra~uni brzo prazne. „Kasica prasica je razbijena”, rekao je Harlan Ulman, penzionisani mornari~ki oficir. Ulman je ~lan Nacionalne komisije za budu}nost mornarice, ali nagla{ava da ne govori u ime komisije. Jedan zvani~nik i jedan radnik na ugovor u mornarici rekli su da je odr`avawe objekata na kopnu koje nije hitno odlo`eno zbog finansijske krize. Kada je Tramp zapo~eo rat 28. februara, brzo je opteretio postoje}e buxete vojske – posebno buxet mornarice, koja je ne samo pomogla u pokretawu po~etnog talasa napada, ve} je kasnije bila odgovorna za opse`nu pomorsku blokadu. Bela ku}a je na kraju zatra`ila od Kongresa hitna sredstva za pla}awe ratnih napora, ali izgledi da }e zahtev biti odobren su mali usred nepopularnosti rata. Zvani~nik mornarice koji je upu}en kako slu`ba planira da re{i nedostatke, rekao je da se novac preusmerava na ma{tovite na~ine. „Novac za plate”, rekao je, „je opqa~kan da bi se platili nepredvi|eni tro{kovi u inostranstvu i nadokna|uje se nov-

cem koji nije potro{en.” Buxet mornarice za 2026. godinu, skoro 300 milijardi dolara, sadr`i razli~ite grupe novca koje je Kongres dodelio za razli~ite potrebe: osobqe, brodogradwu, nabavku specifi~nih sistema naoru`awa i „operacije i odr`avawe”, svakodnevno funkcionisawe flote i wenih baza. Zakon ograni~ava na~in na koji se novac mo`e preraspodeliti u svim tim grupama novca. Unutar slu`be, nedostatak gotovine nije tajna. „Oni jednostavno ne govore javno o tome”, rekao je Tod Harison, vojni analiti~ar u konzervativnom Ameri~kom institutu za preduzetni{tvo. „I verujem da je to namerna odluka civilnih lidera u Pentagonu, po~ev od ministra, da je to iz politi~kih razloga, da ne `ele da izgleda kao da {tete budu}oj vojnoj spremnosti zbog rata koji sve vi{e postaje politi~ka obaveza.” Vojska je znala da kriza dolazi. Sredinom maja, admiral Daril Kodl, {ef pomorskih operacija, upozorio je Kongres da }e kriza pogoditi u julu. „Buxet za fiskalnu godinu 2026. nije predvideo ‚Epski bes’”, rekao je. „Bojim se da }u morati da po~nem da donosim odluke u tom vremenskom okviru o tome kako }u generisati snage. To bi moglo da napravi razlike izme|u na~ina na koji izvodim ve`be, na~ina na koji izvodim rutinske operacije kako bih se uverio da... imam sredstva potrebna za nastavak ratnih napora za ‚Epski bes’.” Pit Hegset je tra`io od Kongresa hitno finansirawe, tvr-

de}i da }e se bez wega vojska suo~iti sa „kriti~nim nedostacima”. Ministar odbrane je svedo~io da je rat u Iranu ko{tao 35,7 milijardi dolara, ali nije jasno da li je to potpuni obra~un tro{kova rata. Predsednik je ~esto pomiwao ono {to vidi kao svoju srodnost sa Teodorom Ruzveltom, koji je bio predsednik od 1901. do 1909. godine i predsedavao je {irewem ameri~ke mornarice, raspore|uju}i takozvanu „Veliku belu flotu” koja je plovila po celom svetu. Umesto „Velike bele flote”, Trampova administracija je prihvatila termin „Zlatna flota”. Me|u wegovim pomorskim ambicijama su planovi za mamutske brodove „klase Tramp” – najve}e bojne brodove u istoriji SAD. Trampov mikromenaxment je ukqu~ivao usmeravawe mornarice da redizajnira nosa~ aviona tako da lansira mlazwake parnim i hidrauli~nim sistemom katapulta, a ne elektromagnetnim sistemom. Kako je izvestio „Gardijan”, svake godine od 2017. iznosi mi{qewe o svojim preferencijama u vezi sa katapultima za lansirawe nosa~a aviona. Me|utim, u ovom trenutku, finansirawe rata bez jasne zavr{ne igre je glavni izazov. Biv{i vojni oficir koji sada radi za kompaniju za ugovarawe radova sa mornaricom, a koji je obave{ten o nedostacima, rekao je: „Na*ebali su. Uni{tili su sve svoje oru`je; uni{tili su sve svoje brodove; ostali su bez novca.”

MASOVNI UDARI NA UKRAJINU:

Ruska vojska ga|ala vojna skladi{ta, energetske objekte i logisti~ke centre u Kijevu Ruske snage su tokom no}i pogodile preduze}e „Fajer point” u Kijevu gde su se proizvodile komponente za rakete „flamingo”.

Tokom no}nog masovnog udara, prema saop{tewu Ministarstva odbrane Ruske federacije, u Kijevskoj oblasti pogo|eno je industrijsko preduze}e „Aerobavovna”, koje proizvodi aerostate za dostavu i obezbe|ivawe upravqawa bespilotnim letelicama, zatim depo Darnica - kqu~na ta~ka za odr`avawe lokomotivskog parka anga`ovanog na prevozu vojnih tereta, kao i pogon za monta`u i skladi{tewe besposadnih ~amaca i naftni terminal u Borispoqu. U Odesi i Odeskoj oblasti pogo|ena je termoelektrana i tri elektropodstanice, kao i pogon za monta`u bespilotnih letelica, 16 skladi{ta sa vojnom tehnikom i {est rezervoara sa gorivom i mazivima u luci Odesa. U luci ^ernomorsk ga|ana su dva skladi{ta koja su koristile Oru`ane snage Ukrajine. Pogo|en je i grani~ni prelaz i trajektno pristani{te u Orlovki.

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 3. septembar 2026. 7

PROFESOR BRANKO MILANOVI], UGLEDNI SRPSKO-AMERI^KI EKONOMISTA:

Svet je u fazi velike transformacije Dok se globalni poredak ubrzano mewa, pitawa o odnosu izme|u ekonomskog rasta, nejednakosti i politi~ke mo}i dobijaju na va`nosti. U novoj kwizi Velika globalna transformacija, srpsko-ameri~ki ekonomista univerzitetski profesor Branko Milanovi} povezuje procese koji se naj~e{}e posmatraju odvojeno: uspon Azije, krizu zapadnih sredwih klasa i preoblikovawe savremenih elita. U razgovoru sa Milo{em Vojinovi}em za RTS-ov portal Oko, Milanovi} govori o novoj geometriji globalne mo}i, politi~kim posledicama ekonomskih promena i svetu koji je iza{ao iz epohe neoliberalne globalizacije. n U va{oj kwizi govorite o dva fenomena o kojima se ~esto raspravqa odvojeno. Mo`ete li ukratko da ih sa`mete: s jedne strane rast Azije, a posebno Kine, a s druge narastaju}i otpor prema doma}im elitama koje su, na ovaj ili onaj na~in, profitirale od globalnog neoliberalizma? BM: Potpuno ste u pravu, i to je bila jedna od osnovnih ideja kwige. S jedne strane, do{lo je do promene u ekonomskom polo`aju i mo}i, grubo re~eno, izme|u Zapada i Azije. Naravno, me|u azijskim zemqama kqu~na je Kina, ali ne treba zaboraviti ni veliki rast Indije, Indonezije, Vijetnama, Tajlanda i drugih zemaqa. To su sve velike zemqe. Ne treba da zaboravimo, Indonezija ima 250 miliona stanovnika. Do{lo je do pomerawa onoga {to nazivamo centrom svetske ekonomske aktivnosti. On se sve vi{e kre}e ka Pacifiku, izme|u ameri~kog i azijskog Pacifika. To je dovelo do borbe za hegemoniju, odnosno za prevlast, izme|u Amerike, koja je od 1945. godine svetski hegemon, i Kine, koja se sada pokazuje mnogo zna~ajnijom nego {to je nekada bila i koja, barem u jednom delu Azije, a mo`da sve vi{e i u svetu, pretenduje na status velike sile. Ono {to je tu zanimqivo jeste da je taj razvoj u principu dobar, jer je mnogo qudi postalo bogatije, ali to ima i negativnu stranu: borbu za prevlast koja, u krajwoj liniji, mo`e da dovede i do rata. Po prvi put u istoriji, na tom vrhu, me|u najbogatijih 10 odsto stanovni{tva, imate zna~ajan procenat qudi, u SAD otprilike jednu tre}inu, koji su istovremeno i me|u najbogatijima po dohotku od kapitala, dakle od vlasni{tva, i me|u najbogatijima po dohotku od rada. To je veoma va`na promena. Ako pogledate klasi~an kapitalizam, kakav jo{ uvek postoji u zemqama poput Meksika, Perua ili Brazila, ili kakav je postojao u 19. i dobrom delu 20. veka, onda vidite bogate kapitaliste koji poseduju fabrike ili veliki broj stanova koje izdaju i imaju prihod od vlasni{tva. Ti qudi veoma retko imaju zna~ajan dohodak od rada. On im nije ni potreban. Sa druge strane, ako neko ima relativno visok dohodak od rada, recimo ako je profesor ili lekar, to obi~no nije dovoqno da bude me|u 10 odsto najbogatijih. Ono {to je sada novo jeste da mo`ete zamisliti softver developera, direktora firme ili vrhunskog tehni~kog stru~waka koji ima veoma visoku platu. Deo te plate ispla }uje se u akcijama. I onda, u jednom trenutku `ivota, ne na po~etku nego mo`da u ~etrdesetim ili pedesetim godinama, on akumulira toliko kapitala da postaje deo 10 odsto najbogatijih i po dohotku od kapitala i po dohotku od rada. Tu je novina. Kontrast izme|u dohotka od rada i dohotka od vlasni{tva na vrhu se u velikoj meri gubi. Ako do|e do pada na berzi, ti qudi su i daqe veoma obrazovani i imaju dobre poslove. Ako, pak, izgube posao, i daqe imaju prihode od kapitala. Tako na vrhu dobijate dru{tvenu grupu koja vi{e nije klasna u klasi~nom marksisti~kom smislu, gde su s jedne strane bogati kapi-

talisti, a s druge radnici. Ovde se ta dva izvora prihoda spajaju i formira se posebna elita. Zato sam i uveo neologizam homoplutija, da ozna~im qude koji su bogati i po osnovu kapitala i po osnovu visoko pla} enih radnih ve{tina. Kako se ta nova ekonomska ~iwenica pretvara u novu politi~ku realnost, u smislu izazivawa otpora? Kao {to ste i sami rekli, ovde se ne radi samo o iskqu~ewu socijalne pokretqivosti. Imamo novu elitu. Ceo taj fenomen uo~en je tek pre pet ili {est godina, tako da jo{ nemamo potpunu sliku. Ne znamo ta~no kako su ti qudi postali homoplutija. Ne znamo koliki je zna~aj nasledstva, koje vam omogu}ava prihod od kapitala, boqe {kolovawe i potom boqi posao. Ne znamo ni koliko je va`an drugi put, kada imate velike razlike u platama, pa ste u stawu da mnogo u{tedite, dobro investirate i vremenom postanete kapitalista. Ono {to je, me|utim, jasno jeste formirawe jedne elite, naro~ito u Americi, koja sebe vidi kao meritokratsku. Da li su oni zaista sve to zaslu`ili, to je drugo pitawe, ali je va`no da je re~ o eliti koja mnogo radi. Postoje empirijski podaci da qudi sa veoma visokim platama rade sedamdeset, pa i osamdeset sati nedeqno, dok qudi na mnogo slabije pla}enim poslovima, recimo u supermarketu ili po{ti, rade ~etrdeset sati. Stoga se klasi~na kritika bogatih, da `ive samo od vlasni{tva, na ovu takozvanu meritokratsku elitu vi{e ne mo`e primewivati na isti na~in. Oni su obrazovani, mnogo rade i smatraju da im mesto na vrhu pripada. n [ta se de{ava sa elitama u Kini? Vi{e puta ste govorili o zna~aju borbe protiv korupcije u Kini. - O tome govori jedan deo kwige. Izdvojio bih dve stvari. Prvo, analizirali smo 5 odsto najbogatijih Kineza u urbanom sektoru. Re~ je, naravno, o ogromnoj populaciji, jer urbani sektor obuhvata oko 800 miliona qudi. Socijalna struktura te elite zna~ajno se promenila od 1988. godine, kada imamo prve podatke, do danas. Te 1988. godine ve}inu te elite ~inili su qudi iz dr`avnih preduze}a, dr`avne administracije ili administracije Komunisti~ke partije. Oko 60 odsto vrha dolazilo je iz tih struktura, dok kapitalista gotovo da nije ni bilo. Danas je situacija druga~ija. Pojavile su se dve nove zna~ajne grupe. Jednu ~ine takozvani mali kapitalisti, koji u Kini zapo{qavaju mawe od osam qudi, a drugu ve}i kapitalisti koji imaju vlasni{tvo ili udeo u firmama sa vi{e od osam zaposlenih. Oni ve} ~ine otprilike tre}inu te elite. Drugu tre}inu ~ini profesionalno-mena xerska klasa, koja uglavnom radi u privatnom sektoru. To zna~i da danas dve tre}ine elite u

Kini zavise od privatnog sektora. I to je ogromna promena. Poku{ao sam da to uporedim sa promenom strukture elita u Engleskoj u 19. veku, kada kapitalisti~ka elita postepeno postaje brojnija i ekonomski ja~a od aristokratije zasnovane na zemqi{nom vlasni{tvu. U Engleskoj je ta promena trajala vi{e od sto godina, a Kina ju je pro{la za ~etrdeset. Radili smo i istra`ivawe o korupciji, i tu se pokazuje ne{to ironi~no: za bogate kapitaliste u Kini veoma je va`no da budu ~lanovi Komunisti~ke partije, jer im to omogu}ava uticaj na odluke i politike koje im idu u korist. n Imamo nove elite i postoji bes prema wima. Kakav odgovor vidimo? Da li mo`emo da govorimo o razli~itim odgovorima na te nove fenomene? - Mislim da tu dolazimo do poente na{eg razgovora. U tome vidim izvesne sli~nosti izme|u Donalda Trampa, Si \inpinga i Vladimira Putina. Qudi ~esto govore o wihovim autokratskim sklonostima, ali to nije dovoqno obja{wewe. Ne mo`ete ni Trampa, ni Sija, ni Putina posmatrati kao figure koje su se pojavile niotkuda. Svi oni odra`avaju dru{tvene snage koje su ih podr`ale i zahvaquju}i kojima su do{li na vlast. Kada je re~ o Americi, to su pre svega radni~ka i sredwa klasa, nezadovoqne neoliberalnom globalizacijom, one o kojima smo ve} govorili: qudi koji su pali i u odnosu na spoqa{wi svet i u odnosu na doma} i vrh najbogatijih. Oni su doveli Trampa na vlast. To je tih 77 miliona qudi koji su glasali za wega. U Kini je do{lo do promene politike u odnosu na vreme Hu \intaoa zato {to je komunisti~ka elita na vrhu shvatila da je nova kapitalisti~ka elita potiskuje, da ulazi u partiju i preuzima neke kontrolne funkcije. Kroz kinesku istoriju provla~i se ideja autonomije dr`avnog sektora u odnosu na bogate. Postavilo se pitawe da li ta autonomija i daqe postoji. Odgovor Si \inpinga bio je poja~avawe dr`avne i partijske kontrole, kao i antikorupcijska kampawa protiv onih koji su se obogatili na nelegalan na~in. U slu~aju Putina, treba se vratiti na pitawe za{to je uop{te do{ao na vlast. Odgovor le`i u katastrofi oligarhijskog perioda devedesetih, odnosno Jeqcinovog vremena. Tada dolazi do onoga {to je u po~etku imalo {iroku podr{ku: ja~awa takozvane vertikale vlasti i uloge bezbednosnih slu`bi. Imamo, dakle, tri razli~ita odgovora, specifi~na za svaku zemqu, ali sva tri proizlaze iz odbijawa odre|enih ekscesa neoliberalne globalizacije: nezadovoqstva sredwe klase, nezadovoqstva vrha Komunisti~ke partije ja~awem novooboga}enih i nezadovoqstva {ire populacije zbog mo}i i pona{awa oligarha u Jeqcinovo vreme.

n Za kraj, va{a kwiga je pre svega dijagnosti~ka. Ona opisuje i ocewuje stawe kakvo jeste, ali je ujedno i pesimisti~na jer ne sugeri{e jasan politi~ki izlaz. - Moja kwiga jeste dijagnosti~ka. Ne volim vrednosne sudove i to deqewe na dobre i lo{e momke. Zato je i moje razmi{qawe o Putinu, Siju i Trampu u tom smislu vrednosno neutralno. ^ak ni re~ populizam ne koristim rado, jer je toliko istro{ena da se wome danas ozna~ava gotovo svako ko nam se politi~ki ne dopada. Se}am se situacije u SAD kada je Berni Sanders predstavqan kao levi populista, a Tramp kao desni, pa je ispadalo da je jedino Hilari Klinton ozbiqan politi~ar. Zato sam izbegavao taj termin. Te{ko mi je da ka`em kako }e se ova situacija daqe razvijati. Kwiga se mnogo vi{e bavi dijagnozom i obja{wewem sveta u kojem sada `ivimo nego onim {to }e iz tog sistema proiza}i u budu}nosti. Ja mislim da }e se ovaj sistem, koji nazivam nacionalnim liberalizmom, odr`ati i imati neki svoj tok. Kako }e se taj tok zavr{iti, da li kataklizmom i ratom ili preure|ewem u ne{to drugo, veoma je te{ko danas re}i. Ali ono {to mo`emo da ka`emo, i {to vidimo gotovo svakog dana, jeste da je svetski poredak koji je postojao otprilike od 1980. godine do nedavno su{tinski promewen i da o wemu vi{e ne mo`emo razmi{qati u starim kategorijama. To ima i velike posledice po me|unarodne organizacije. Vidimo da Ujediwene nacije prakti~no vi{e ne funkcioni{u, i da je ta situacija u nekim aspektima gora nego {to je bila sa Dru{tvom naroda u me|uratnom periodu. Vidimo i da Me|unarodni monetarni fond i Svetska banka imaju ozbiqan problem: ako wihov najve}i ulaga~, SAD, sada vodi politiku suprotnu principima koje su te institucije decenijama nametale drugima, kako }e one uop{te nastaviti da funkcioni{u? Imamo, dakle, ~itav me|unarodni sistem koji je zasnovan na odnosima uspostavqenim krajem Drugog svetskog rata, a koji se danas mewaju. Takav sistem postaje neodr`iv. Dovoqno je pogledati raspodelu mo}i. Dr`ave koje su imale mo} u vreme nastanka ovog sistema u vremenu posle Drugog svetskog rata, formalno i daqe dr`e va`ne pozicije u me|unarodnim institucijama. Zemqe kao {to su Holandija ili Belgija i daqe imaju u Me|unarodnom monetarnom fondu uticaj koji je nesrazmeran u odnosu na zemqe poput Indonezije, Nigerije ili Ju`ne Afrike, ~iji je stvarni zna~aj danas mnogo ve}i. n Srbija se u svom ekonomskom razvoju oslawa na strane investicije i kapital iz razli~itih geopoliti~kih i ekonomskih centara. Kako vam u kontekstu toga izgleda srpska ekonomija? - Mislim da male dr`ave poput Srbije poku{avaju da prona|u neku specijalnu poziciju koja }e ih u~initi globalno interesantnim. Ali takvu poziciju nije lako prona}i. Zato ekonomska politika Srbije izgleda danas kao {to je bila i pre Prvog svetskog rata i izme|u dva rata. To su zavisnost od stranih investicija i kori{}ewe prirodnih resursa. Politi~ka situacija svakako nije dobra. Mislim da je polarizacija, koja se prote`e kroz ogroman broj pitawa od kojih neka nisu uop{te politi~ka, u porastu. S obzirom da je nepoverewe izme|u suprotstavqenih strana veliko, nije izvesno da }e se re{ewe politi~kog neslagawa na}i kroz izbore, jer nijedna strana, ako izgubi izbore, izgleda da nije spremna da taj rezultat prihvati. Pojavquje se ne{to {to smo ve} videli u Milo{evi}evo vreme, ili sada i u Americi kod Trampa, a to je da se izbori smatraju legitimnim samo ako se na wima pobedi. Ako ne, oni su po definiciji nelegitimni.

8 ^etvrtak 3. septembar 2026.

REPUBLIKA SRPSKA

Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

NSW 2560 0425 358 539

0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Selak: Podno{ewe 55.000 prijava zbog generala Mladi}a obesmi{qava krivi~no delo Ministar pravde Republike Srpske Goran Selak rekao je povodom informacije o 55.000 krivi~nih prijava protiv Srba, u vezi sa objavama o generalu Ratku Mladi}u, da je te{ko toliki broj procesuirati ali da je Srpska ve} preduzela odre|ene korake. Selak je naveo da je te{ko o~ekivati da toliki broj prijava mo`e biti procesuiran, zbog ~ega samo podno{ewe dodatno pokazuje problemati~nost takvog re{ewa. „Podneti 55.000 prijava, a znate da se to ne mo`e realizovati, jednostavno je obesmi{qavawe krivi~nog dela te vrste. To je verbalni delikt, ali to najboqe opisuje u kakvom stawu se nalazi BiH”, rekao je Selak novinarima u Bawaluci.

On je dodao i da to pokazuju apsurdnost odredbe Krivi~nog zakona BiH koju je nametnuo biv{i visoki predstavnik Valentin Incko. Selak je naveo da je Republi-

ka Srpska ve} preduzela odre|ene korake kako bi se analizirala primena ovih odredbi i na~in na koji pravosudne institucije postupaju u predmetima koji se na wih odnose.

„Ve} smo odr`ali stru~nu konferenciju kada je u pitawu to krivi~no delo, koje je verbalni delikt. Tra`ili analizu od Suda BiH i glavnog tu`ioca Tu`ila{tva BiH da vidimo protiv koliko je lica podignuta optu`nica, protiv koliko lica je potvr|ena optu`nica i protiv kojih lica, da li su to Srbi, Hrvati, Bo{waci”, rekao je Selak.

On je dodao da su, prema podacima do kojih je do{lo Ministarstvo pravde Republike Srpske, postupci u kojima su optu`nice podignute protiv Srba imali druga~iji tretman. „Na`alost, do{li smo do podataka da samo kada se optu`nica podigne protiv Srba bude potvr|ena i procesuirana”, rekao je Selak, prenosi Srna.

Dodik: Prisustvova}u sahrani generala Ratka Mladi}a

Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik izjavio je u Bawaluci da }e prisustvovati sahrani generala Ratka Mladi}a. „Zabrawuju qudima da iznose stavove o Mladi}u. Da li je ovo mogu}e, neka sada snime ko }e biti na wegovoj sahrani”, rekao je Dodik na konferenciji za novinare nakon sednice Predsedni{tva stranke. On je podsetio da je ratni komandant muslimana Rasim Deli} sahrawen u Sara-

jevu uz sve po~asti, iako je bio osu|en za ratne zlo~ine. „U Sarajevu imaju Sud i Tu`il{tvo BiH koje instrumentalizuju za svoje politike. Prihvatamo dejtonsku BiH, a ne onu koje `ele u Sarajevu”, ponovio je Dodik. On je dodao da se ponovo na dnevni red moraju staviti sve nadle`nosti koje su propisane Dejtonskim sporazumom. „Krajwe je vreme da razgovaramo. Pitam se kako su oni iz Sarajeva lo{i i u odnosima sa Hrvatima, a ne samo sa nama. Da li ovo govori o svemu”, rekao je Dodik. Upitao je da li se sada mo`e o~ekivati da snimaju one koji budu na sahrani generalu Mladi}u i da li treba takva BiH. Ovo je neizdr`ivo, ukazao je Dodik i dodao da muslimani {tite svoje generale koji su direktno odgovorni za zlo~ine nad Srbima, a srpskom narodu ni{ta ne daju. Naglasio je da takve pravosudne institucije nisu predvi|ene da budu u Ustavu, te veruje da }e do}i vreme da nakon izbora to ponovo bude stavqeno na dnevni red i da se o wima razgovara. „Muslimani ni{ta ne ~ine da o~uvaju BiH koja je mogu}a kao zajednica tri konstitutivna naroda, oni i daqe guraju

STIGAO ODGOVOR IZ HAGA:

Za{to je odbijeno da Mladi} posledwe dane provede u Srbiji Me|unarodni rezidualni mehanizam za krivi~ne sudove (MKSR) u Hagu odbio je da biv{eg komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladi}a pusti na slobodu iz humanitarnih razloga, oceniv{i da mogu}nost wegove skore smrti nije dovoqan osnov za to. Kako su naglasili u sudu, Mladi}ev zahtev za pu{tawe na slobodu iz humanitarnih razloga zasnivao se na tome da je wegova smrt neizbe`na, kao i na tome da bi wegov preme{taj u Srbiju omogu}io da ~lanovi wegove porodice du`e vreme budu uz wega. „Predsedavaju}a suda smatrala je da sveobuhvatna i humana medicinska pomo} i podr{ka koje su mu pru`ane u svim aspektima svakodnevnog `ivota u zatvor-

skoj bolnici zna~ajno prevazilaze utvr|ene me|unarodne standarde“, poru~ili su u pres-slu`bi MKSR-a. Tamo su istakli da se u zatvoru prema wegovom zdravqu, qudskom dostojanstvu i osnovnim qudskim pravima odnosilo s po{tovawem. „Neizbe`nost wegove smrti sama po sebi nije ~inila wegov daqi boravak u pritvoru nespojivim sa tim pravima“, naveli su u sudu. Ratko Mladi} preminuo je 27. avgusta u zatvorskoj bolnici Pritvorske jedinice UN pri MKSR-u u Hagu. Kako je za RIA Novosti istakao wegov advokat Dragan Iveti}, tribunal je pred smrt odbio da Mladi}a pusti na slobodu iz humanitarnih razloga i li{io ga mogu}nosti da posledwe dane `ivota provede u krugu svojih najbli`ih.

koncept gra|anskog ure|ewa koji nije bio realan”, rekao je Dodik. Tu`ila{tvo BiH je krivi~ne prijave zbog izjava i objava nakon smrti generala Mladi}a podnelo protiv Dodika i brojnih zvani~nika Republike Srpske iz vlasti i opozicije, kao i protiv srpske glumice Lidije Vuki}evi}. Posledwi visoki predstavnik Valentin Incko, koji je u BiH slu`bovao pre ne-

priznatnog Kristijana [mita, koji je podneo ostavku, posledweg dana svog mandata nametnuo je, koriste}i se tzv. bonskim ovla{}ewima, izmene Krivi~nog zakona kojim se defini{e ka`wavawe zatvorskim kaznama „veli~awe ratnih zlo~inaca”. Tu`ila{tvo BiH pritom krivi~ne prijave podnosi iskqu~ivo protiv pripadnika Srba u BiH.

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

CRNA GORA

^etvrtak 3. septembar 2026. 9

Ubica Mihail [abuwin (30)

Trojicu mu{karaca ubio Rus u Danilovgradu Ruski dr`avqanin Mihail [abuwin (30) je na streli{tu „^e{ka zbrojevka” u Danilovgradu ubio tri osobe - Nemawu Kapora (20) iz Podgorice, wegovog ~etiri godine starijeg sugra|anina Petra Globarevi}a i Momira Radowi}a (67) iz Danilovgrada. Trojica ubijenih mu{karaca su bili instruktori streli{ta „^e{ka zbrojevka” na koje je Mihail [abuwin oti{ao u ponedeqak oko 17.00 ~asova. Tela ubijenih je prona{ao vlasnik kluba, koji je krvavi pir [abuwina pre`iveo pukom sre}om jer je, prema informacijama Vijesti, spavao u susednoj prostoriji. Nezvani~ne inforamcije ukazuju da je sve po~elo ne{to pre 17 sati, na terenima za ga|awe, kada je Rus ispalio vi{e hitaca u instruktora na streli{tu - Globarevi}a, a potom mu pucao u glavu. Odmah potom vratio se u deo koji je predvi|en za iznajmqivawe oru`ja i usmrtio Radowi}a, onda i najmla|u `rtvu - Kapora. Sagovornik ukqu~en u istragu rekao je „Vijestima” da je osumwi~eni ubica pucao iz dva oru`ja, sa obe ruke. Nije precizirao da li je to ~inio tokom zlo~ina, ili su nadzorne kamere zabele`ile dok je ve`bao. Ubica je potom ukrao izvesnu koli~inu oru`ja i municije. Pobegao je vozilom jednog od stradalih instruktora, koje je ostavio na livadi u prigardskom nasequ Rogami kod Podgorice, odakle je nastavio taksijem za Herceg Novi. Policija je anga`ovala sve raspolo`ive kapacitete u locirawu begnuca za kojim su tragali i helikopteri Vojske Crne Gore. Lociran je i opkoqen u {umi iznad naseqa Topla kod Herceg Novog, kada je pucao na policajce, a potom izvr{io samoubistvo, navodi policija. I RANIJE DOLAZIO NA STRELI[TE Direktor Uprave policije Lazar [}epanovi} kazao je da je osumwi~eni za trostruko ubistvo i prethodnih dana boravio na streli{tu u Danilovgradu i da se radi o opasnoj osobi. [}epanovi} je novinarima kazao da je trostruko ubistvo izvr{eno oko 16.00 sati i 45 minuta i da je osumwi~eni, nakon {to je izvr{io ga|awe na streli{tu, u{ao u objekat i ubio tri osobe. „Nakon toga je upotrijebio vozilo jednog od stradalih i pobjegao u nepoznatom pravcu”, kazao je [}epanovi}. PLANINARIO I [ETAO PORED ZETE Nakon {to je policija objavila fotografije osumwi~enog, toj bezbednosnoj instituciji stiglo je vi{e prijava od qudi koji su ga prethodnih dana vi|ali na teritoriji Danilovgrada. Me|u onima koji su pozvali policiju su i osobe koje su ga videle dan ranije na obali reke Zete, ali i me{tani Pje{ivaca kuda je, kako se sumwa, planinario, pi{u Vijesti.

Pomen Ratku Mladi}u u Pivskom manastiru Praznik Uspewa Presvete Bogorodice – Velika Gospojina sve~ano je i saborno proslavqen u Pivskom manastiru, svetiwi posve}enoj ovom velikom hri{}anskom prazniku. Svetu arhijerejsku liturgiju slu`io je mitropolit i arhiepiskop budimqansko-nik{i}ki Metodije, uz saslu`ewe sve{tenstva i molitveno u~e{}e brojnih vernika. Posle Liturgije odslu`en je pomen novoprestavqenom slugi Bo`jem, generalu Ratku Mladi}u. ^estitaju}i slavu sve{tenstvu, mona{tvu i okupqenom narodu, mitropolit Metodije rekao je da Crkva Uspewe Presvete Bogorodice naziva praznikom drugog Vaskrsewa. – Gospod je sve ono {to je najdragocenije darovao qudskom rodu kroz Presvetu Bogorodicu. Preko we je sam Bog postao ~ovek, za~e}em od Duha Svetoga, i sjedinio se sa nama kao sa svojom bra}om, jednak nama u svemu osim u grehu – kazao je mitropolit.

Govore}i o `ivotu Presvete Bogorodice, mitropolit je podsetio da je ona stajala pod Hristovim krstom, bila svedok wegovog Vaskrsewa i Vaznesewa i ostala sa apostolima do svog upokojewa. Poseban deo besede mitropolit Metodije posvetio je generalu Ratku Mladi}u, oceniv{i da je re~ o ~oveku koji je sve {to je imao stavio u slu`bu svoga naroda.

– Danas pratimo jednog velikana srpskog roda, ~oveka koji je sve svoje dao i `rtvovao, a na kraju i `ivot, ~ast i ~in. Rawavan je u ratovima, a iako komandant, i{ao je sa svojom vojskom po prvim linijama – rekao je Metodije. Prema wegovim re~ima, vojska i narod za koje se Mladi} borio prepoznali su u wemu ne samo velikog Srbina i ~oveka dostojnog po{tovawa, ve} i osobine drevnih srpskih ratnika i vitezova. – Srpski ratnici nisu bili veliki samo zato {to su poznavali vojne ve{tine, ve} pre svega zato {to su ~uvali zavet koji je srpski narod, kroz Svetog Savu i cara Lazara, dao Bogo~oveku Hristu – da }emo i}i svetla i ~ista obraza, uzdignute glave, i da ni za {ta ne}emo dati ni par~e svoje zemqe ni zrnce svoje slobode – naglasio je mitropolit. On je potom uputio molitvu da Presveta Bogorodica primi du{u generala Mladi}a me|u svete srpske vitezove.

10 ^etvrtak 3. septembar 2026.

KOSOVO I METOHIJA NERAZUMNA ODLUKA SUDSKOG SAVETA KOSOVA

Pi{e: Zoran ZoranVla{kovi} Vla{kovi}

Kancelarija za KiM navodi da se jo{ 562 Srba i drugih nealbanaca vode kao nestali

POVODOM, 30. AVGUSTA, ME\UNARODNOG DANA @RTAVA PRISILNIH NESTANAKA:

Pri{tina da omogu}i istragu osam lokacija za koje se sumwa da kriju posmrtne ostatke Srba Kancelarija za Kosovo i Metohiju saop{tila je, u nedequ 30. avgusta, povodom Me|unarodnog dana nestalih lica, da se na Kosovu jo{ 562 Srba i drugih nealbanaca vode kao nestali i poru~ila da Srbija ne}e odustati od zahteva da se utvrdi istina o wihovoj sudbini i pozvala Pri{tinu da ne politizuje ovo pitawe. U saop{tewu se navodi da je „iskren i dobronameran rad na rasvetqavawu sudbine osoba nestalih tokom sukoba na Kosovu, bez obzira koje nacionalnosti one bile, obaveza prema ~ove~nosti i prema onima koji svakoga dana `ive u

tuzi i nespokoju ne znaju}i {ta se dogodilo sa wihovim najmilijima“. Povodom, 30. avgusta, Me|unarodnog dana `rtava prisilnih nestanaka sef UNMIK-a na Kosovu Peter Due poru~uje da pitawe nestalih lica „nikada ne sme biti politizovano“ i pozvao na saradwu, poverewe i zajedni~ku posve}enost kako bi porodice dobile odgovore koje zaslu`uju. On je kazao da se vi{e od 1.500 osoba na Kosovu i daqe se vodi kao nestalo Ovogodi{we obele`avawe, dodaje UNMIK, ujedno ozna~ava 20. godi{wicu Me|unarodne konvencije o za{titi svih lica od pri-

silnih nestanaka, koju je Generalna skup{tina Ujediwenih nacija usvojila 21. decembra 2006. godine. Misija OEBS-a na Kosovu saop{tila je, povodom Me|unarodnog dana `rtava prisilnih nestanaka, da se pridru`uje porodicama u se}awu na wihove najmilije koji se i daqe vode kao nestali. Iz OEBS-a su pozvali sve relevantne institucije da nastave te napore i u potpunosti sara|uju kroz razmenu informacija, pretrage, pronala`ewe posmrtnih ostataka i forenzi~ka ispitivawa „kako bi porodice kona~no dobile odgovore na koje predugo ~ekaju“.

JU@NO KRILO NATO-A IZ NAPUQA IZNELO STAV O GLAVNOM GRADSKOM MOSTU NA IBRU U PODEQENOJ KOSOVSKOJ MITROVICI:

Nemamo mandat da odlu~ujemo da li treba ili ne otvoriti most u Mitrovici „Odluke u vezi sa prisustvom KFOR-a na mostu u Mitrovici zasnivaju se na na{oj proceni bezbednosne situacije“, rekao je, u utorak 25. avgusta, admiral Xorx Vikof, komandant Zdru`ene komande snaga NATO-a u Napuqu.

Strelica pokazuje stalno de`urstvo karabiwera na severnoj strani. Oko 400 metara nizvodno od glavnog mosta ‚’Kurtijev’’ most otvoren 2025. godine

„KFOR nema mandat da odlu~uje da li most treba otvoriti ili ne. To je na EU i relevantnim institucijama na Kosovu da odlu~e nakon {to KFOR zavr{i svoje stalno prisustvo na mostu.“ „Osobqe KFOR-a“, istakao je, „osta}e prisut-

no u okolnim podru~jima“, saop{tio je KFOR. Navode da KFOR trenutno prolazi kroz proces optimizacije svog polo`aja, kako je najavqeno 12. juna 2026. godine. Ovo je, dodaju iz KFOR-a, kako bi se osiguralo da na{a misija ostane sposobna za svoju svrhu. KFOR redovno anga`uje sve zainteresovane strane u procesu, ukqu~uju}i lokalne kolege, kao i Oru`ane snage Srbije. Prisustvo KFOR-a }e se pove}ati u nekim oblastima, ukqu~uju}i, ali ne ograni~avaju}i se na Severnu Mitrovicu i severno Kosovo. Obnova i ure|ewe glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici je predvi|eno sporazumom o slobodi kretawa postignutim 25. avgusta 2015. godine izme|u Pri{tine i Beograda u Briselu.

Odbijen zahtev za povla~ewe ostavki i povratak srpskih sudija i osobqa Sudski savet Kosova odbio je, u ~etvrtak 27. avgusta, zahteve za povla~ewe ostavki i povratak u pravosudni sistem srpskih sudija i administrativnog osobqa sa severa Kosova, koji su ostavke podneli 2022. godine, prenosi Ekonomia Online. Odluka je doneta sa devet glasova za, jednim protiv i jednim uzdr`anim glasom. Tokom rasprave ~lanovi Sudskog saveta izneli su razli~ite stavove o mogu}nosti wihovog povratka u pravosudni sistem. Vr{iteqka du`nosti kosovske predsednice, Aqbuqeni Haxiju, pozdravila je predlog Sudskog saveta za razre{ewe sa du`nosti srpskih sudija koji su podneli ostavke 2022. godine. Misija OEBS-a na Kosovu prima k znawu odluku Sudskog saveta Kosova, od 27. avgusta, u vezi sa zahtevima sudija i sudskog osobqa kosovskih Srba za povla~ewe ostavki. OEBS je pozvao Sudski savet Kosova da brzo popuni upra`wena mesta putem transparentnih, inkluzivnih i na zaslugama zasnovanih postupaka zapo{qavawa i imenovawa, u skladu sa va`e}im ustavnim i zakonskim odredbama o zastupqenosti zajednica.

Литија око храма посвећеног Успењу Пресвете Богородице

U manastiru Gra~anica obele`ena hramovna slava – Uspewe Presvete Bogorodice Svetom arhijerejskom liturgijom i rezawem slavskog kola~a u manastiru Gra~anica obele`ena je hramovna slava – Uspewe Presvete Bogorodice. Liturgiju je slu`io mitropolit ra{ko-prizrenski Teodosije uz saslu`ewe mona{tva i sve{tenstva eparhije. U svojoj besedi vernicima mitropolit Teodosije govorio je o zna~aju praznika Uspewa Presvete Bogorodice, ali i o smislu posta i hri{}anskog podviga, kao i o qubavi prema Bogu i bli`wima. Podsetio je da je za ceo svet, za qude, za svoj rod mnogonapa}eni, i koji je poneo svoj krst idu}i za Hristom, jer se opredelio za istinu i pravdu wegovu.

SRBI U SVETU

Prona|ena dr`avqanka Srbije koja je nestala tokom poplava u Nepalu, oglasila se wena }erka Dr`avqanka Srbije Enisa Lekovi}, koja se vodila kao nestala tokom katastrofalnih poplava u Nepalu, prona|ena je i nalazi se na sigurnom. Lepu vest objavila je wena }erka Ines na svom Fejsbuk profilu, nakon neizvesnosti i potrage za majkom. Kako je navela, porodica je danas dobila fotografiju koja potvr|uje da je Enisa bezbedna i da je na putu ka Katmanduu. Ines se u objavi zahvalila svima koji su se ukqu~ili u potragu i pru`ali joj podr{ku tokom te{kih trenutaka. „Samo `elim da zahvalim svima koji su se toliko trudili da mi pomognu. Neverovatni ste i zauvek }u biti zahvalna svim qudima koji su mi pomogli i pru`ali podr{ku tokom ovog perioda. Danas smo dobili fotografiju. Moja mama je bezbedna i na putu je za Katmandu. Zaista ne mogu da opi{em ose}awa kroz koja sam prolazila... Nadam se da se ovakva katastrofa vi{e nikada ne}e ponoviti. Molim se za Nepal i za sve porodice koje tragaju za nekim ili su nekoga izgubile... Znam kroz {ta prolazite i molim se za vas... Hvala vam na svemu. Ovo nikada ne}e biti zaboravqeno, kao ni svi `ivoti koje je ova katastrofa odnela“, napisala je Ines. Vest da je Enisa prona|ena usledila je nakon perioda velike neizvesnosti izazvane katastrofalnim poplavama koje su pogodile Nepal i {iri region. Wena }erka prethodno je putem dru{tvenih mre`a tra`ila pomo} u pronala`ewu majke, a sada je potvrdila da je Enisa na sigurnom i da se kre}e ka glavnom gradu Nepala. Dok je za porodicu Lekovi} potraga zavr{ena sre}nim vestima, posledice katastrofe u Nepalu su ogromne, a brojne porodice i daqe ~ekaju informacije o svojim najbli`ima.

TRG VUKA KARAXI]A U BE^U

^etvrtak 3. septembar 2026. 11

VELIKO PRIZNAWE ZA NA[ NAROD U AMERICI:

Kongresmenka iz Teksasa podr`ala inicijativu da februar bude mesec srpsko-ameri~kog nasle|a!

Kongresmenka iz Teksasa Veronika Eskobar podr`ala je Rezoluciju kojom se predla`e da februar bude progla{en Mesecom srpsko-ameri~kog nasle|a u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Podr{ka Eskobar dodatno pro{iruje dvostrana~ku podr{ku inicijativi u ameri~kom Kongresu, ~iji je ciq da oda priznawe generacijama Srba i Amerikanaca srpskog porekla i

wihovom doprinosu razvoju Sjediwenih Dr`ava. Rezoluciju su dosada podr`ali i Klaudija Teni iz Wujorka, Emanuel Kliver iz Misurija, Skot Ficxerald iz Viskonsina, Ana Paulina Luna sa Floride, Viktorija Sparc iz Indijane i Majkl Klaud iz Teksasa. Predlo`enom Rezolucijom posebno se isti~e doprinos srpsko-ameri~ke zajednice u obla-

stima nauke, medicine, tehnologije, privrede, vojske, javnog `ivota, kulture, umetnosti i sporta. Dokument tako|e ukazuje na zna~aj dugogodi{wih odnosa Srbije i SAD-a i istorijske veze dve zemqe. Podr{ka novih ~lanova Kongresa predstavqa jo{ jedan korak ka {irem priznawu uloge i doprinosa srpske zajednice u ameri~kom dru{tvu.

mogu da izgubim. Postavio sam upit sa svim podacima, nakon ~ega su mi se javili {pediteri. Iskreno, izabrao sam onog koji je najbr`e odgovorio. Kroz prepisku sa wim dobio sam informacije koje su bile potpuno druga~ije od onoga {to mi je govorila belgijska kompanija – navodi Dejan. [pediter mu je objasnio da potvrda konzulata jeste jedan od dokumenata kojima se mo`e dokazati rad u inostranstvu, ali da ona nije jedina mogu}nost. Ukoliko povratnik ne poseduje takav dokument, dokaz mo`e biti i izjava poslodavca ili druga odgovaraju}a potvrda. -Nakon toga, izabrani {pediter preuzeo je komunikaciju sa belgijskom kompanijom i poku{ao

da wihovim predstavnicima objasni da dokumentacija na kojoj insistiraju nije jedini na~in da se potvrdi Dejanov vi{egodi{wi boravak i rad u Americi. [pediter je nastavio komunikaciju sa wima i nekako uspeo da im objasni da gre{e. Nakon vi{e od mesec dana ~ekawa, po{iqka je kona~no stigla u Srbiju, ocariwena je u jednom danu i dostavqena na moju adresu – isti~e Bu`anin. Wegov primer pokazuje koliko izbor pravog {peditera i pravovremena stru~na informacija mogu da budu va`ni kada se gra|ani suo~e sa komplikovanim carinskim procedurama, naro~ito prilikom povratka iz inostranstva i dopremawa li~nih stvari.

Trajni simbol srpsko- SRBIN SE POSLE 10 GODINA VRATIO IZ AMERIKE: austrijskih kulturnih Belgijanci poku{ali da zadr`e i istorijskih veza sve {to je poneo nazad sa sobom! Povratak u Srbiju posle deset godina `ivota i rada u Americi za Dejana Bu`anina pretvorio se u ozbiqan administrativni problem kada je wegova po{iqka sa li~nim stvarima zadr`ana u Belgiji du`e od mesec dana.

U Rasumofskigase (Rasumofskygasse), u 3. be~kom okrugu, postavqena tabla sa nazivom Trg Vuka Karaxi}a (Vuk-Karaxi}-Platz). Realizacija ove inicijative predstavqa va`an trenutak za srpsku zajednicu u Austriji i doprinos o~uvawu vi{evekovnih kulturnih, istorijskih i dru{tvenih veza Srbije i Austrije. Be~ je bio grad u kojem je Vuk Stefanovi} Karaxi} proveo najzna~ajniji deo svog stvarala~kog `ivota. U wemu je `iveo, radio i sara|ivao sa istaknutim evropskim nau~nicima, filolozima i kulturnim poslenicima. Wegovo delo trajno je obele`ilo srpski jezik, pismenost, kwi`evnost i kulturu, a wegov `ivot i rad ~ine jednu od najva`nijih spona u istoriji srpsko-austrijskih kulturnih odnosa. Inicijativu da jedan javni prostor u Be~u ponese ime Vuka Karaxi}a pokrenuo je Aleksandar Sa{a Stankovi} u februaru 2024. godine. Do wene realizacije usledile su vi{e od dve godine predanog rada, brojni razgovori i susreti, priprema istorijske i kulturne argumentacije, kao i kontinuirana saradwa sa predstavnicima institucija Grada Be~a i srpske zajednice u Austriji.

Dok je on ve} bio u Beogradu, wegove li~ne stvari bile su daleko, a od wega su tra`eni brojni dokumenti. Kao jedini dokaz rada u inostranstvu prihvatali su potvrdu konzulata u Americi. Pored potvrde konzulata, belgijska kompanija tra`ila je profakturu i dodatnu dokumentaciju, iako se radilo o li~nim stvarima ~oveka koji se nakon decenije provedene u inostranstvu vra}ao u svoju zemqu. – Moje stvari su u Belgiji zadr`ane nerealno dugo, vi{e od mesec dana. Ja sam ve} bio u Beogradu, a oni nisu `eleli da oslobode po{iqku dok im ne dostavim potvrdu konzulata u Americi da sam tamo radio du`e od dve godine. Nisu prihvatali nijedan drugi dokaz. Tra`ili su i profakturu, kao i mnogo dokumenata koji u toj situaciji nisu imali smisla – ka`e Dejan Bu`anin za RINU. – Pomislio sam da ni{ta ne

12 ^etvrtak 3. septembar 2026.

AUSTRALIJA

Krajwa desnica pobedila laburiste na vanrednim izborima u Zapadnoj Australiji AUSTRALIJA POVUKLA GRANICU:

AI-generisane pesme izba~ene sa muzi~kih lista Australija uvodi nova pravila za muziku nastalu uz pomo} ve{ta~ke inteligencije. Pesme koje su u potpunosti ili u velikoj meri generisane AI tehnologijom vi{e ne}e mo}i da se na|u na zvani~nim australijskim muzi~kim listama, dok }e umetnicima i producentima i daqe biti dozvoqeno da koriste AI kao pomo}ni alat. Nova pravila uvela je Australian Recording Industry Association (ARIA), organizacija koja vodi zvani~ne muzi~ke liste u Australiji. Promene }e se primewivati na ARIA listu za nedequ koja po~iwe 31. avgusta, a koja }e biti objavqena u petak, 28. avgusta. Odluka dolazi u trenutku kada se muzi~ka industrija {irom sveta sve intenzivnije suo~ava sa pitawem gde se zavr{ava pomo} tehnologije, a po~iwe muzika koju je prakti~no napravila ma{ina. AI NIJE ZABRAWEN – ALI MORA DA OSTANE POMO]NI ALAT Nova pravila ne zna~e da muzi~ari vi{e ne smeju da koriste ve{ta~ku inteligenciju. ARIA je napravila razliku izme|u pesama koje su „prete`no qudske“ i onih kod kojih je generativna AI tehnologija preuzela ve}inu kreativnog procesa. AI }e i daqe mo}i da se koristi kao pomo} u produkciji, ali pesma mora biti „u velikoj meri qudski napravqena“ da bi bila prihvatqiva za listu. To zna~i da kori{}ewe AI-ja za pojedine faze produkcije samo po sebi ne}e izbaciti pesmu sa liste. Alati mogu da budu deo procesa stvarawa, ukqu~uju}i produkciju i druge pomo}ne zadatke, sve dok qudi ostaju odgovorni za kqu~ne kreativne elemente. ARIA je pritom postavila jo{ jedan uslov: kori{}ena AI tehnologija mora biti zakonita i ovla{}ena, a pesma ne sme biti povezana sa manipulacijom strimovima ili drugim poku{ajima da se ve{ta~ki uti~e na poziciju na listama. Australija ne poku{ava da zabrani AI u muzici. Poku{ava da spre~i da pesme koje su prete`no delo generativne tehnologije budu rangirane na isti na~in kao muzika koju su napravili qudi. SVE JE PO^ELO SA JEDNOM OBRADOM MADONINE PESME Jedan od glavnih povoda za ovu promenu bio je slu~aj australijskog DJ-a i producenta Xo{a Faveza (Josh Fawaz) i wegove obrade Madonine pesme „Like a Prayer“. Pesma je tokom jula postala najemitovanija numera na australijskom radiju, a dospela je i na vi{e ARIA lista. U jednom trenutku stigla je do ~etvrtog mesta na dve ARIA liste. Fawaz je ranije rekao da koristi AI „kao alat“, ali je kasnije a`urirao kredite pesme na Spotifyju i naveo da su u produkciji kori{}eni AI-generisani vokali i bubwevi. Taj slu~aj je otvorio pitawe koje je mnogo {ire od jedne pesme: ako AI generi{e glas koji zvu~i kao qudski peva~ i u~estvuje u stvarawu instrumentalnih delova, koliko takva pesma zapravo treba da se tretira kao qudsko muzi~ko delo? PROBLEM NIJE SAMO U TOME KO JE NAPRAVIO PESMU Rasprava o AI muzici nije va`na samo zbog autorstva. Muzi~ka industrija sve vi{e upozorava i na ekonomske posledice. Ako generativni sistemi mogu da proizvode ogroman broj pesama koje se potom plasiraju na streaming servise, one se takmi~e za istu pa`wu publike, ali i za deo prihoda od slu{awa. Spotify je, primera radi, tokom prethodnih 12 meseci uklonio oko 75 miliona „spam“ pesama sa svoje platforme. Kompanija je istovremeno po~ela da uvodi mogu}nost da se kori{}ewe generativne AI tehnologije ozna~i u muzi~kim kreditima. To pokazuje da problem nije ograni~en na Australiju. Streaming platforme, diskografske ku}e i organizacije koje vode muzi~ke liste sve vi{e poku{avaju da prona|u na~in da razlikuju qudsku muziku, AI-asistiranu produkciju i potpuno generisane pesme. [ta }e se dogoditi sa AI pesmama koje ve} postoje? ARIA }e prema novim pravilima mo}i da odbije pesmu, ukloni je sa liste ili promeni wenu poziciju ukoliko utvrdi da ne ispuwava kriterijume. Izvo|a~i i wihovi predstavnici ima}e mogu}nost da ospore odluku i dostave dokaze o na~inu na koji je pesma nastala. Nova pravila odnosi}e se i na ARIA Awards, {to zna~i da potpuno ili prete`no AI-generisana muzika ne}e biti prihvatqiva ni za ovo va`no australijsko muzi~ko priznawe.

Krajwe desni~arska stranka Jedna nacija pobedila je vladaju}u Laburisti~ku stranku na vanrednim izborima u predgra|u Perta, u Zapadnoj Australiji, i obezbedila je svoje mesto u dowem domu parlamenta te australijske savezne dr`ave, saop{tila je dr`avna izborna komisija u Pertu. Sa 75 odsto prebrojanih glasova, Luk Herdegen iz Jedne nacije osvojio je 57 odsto glasova bira~a u izbornom okrugu Tajna luka, dok je kandidat Laburista dobio 43 odsto glasova, prenosi Blumberg. Na pro{logodi{wim izborima u ju`noj oblasti Perta, dugogodi{wi poslanik Laburista Pol Papalija osvojio je mesto u dowem domu parlamenta sa skoro 47 odsto glasova na primarnim izborima, dok je Jedna nacija tada imala ne{to vi{e od osam odsto glasova bira~a. Papalija je u julu objavio da }e se penzionisati zbog bolesti ~lana porodice, {to je dovelo

do vanrednih izbora. Laburisti imaju ogromnu ve}inu u dr`avnom parlamentu savezne dr`ave Zapadna Australija, tako da izbori ne}e uticati na vladaju}u ve}inu, ali su rezultati izbora pokazali da je stranka Jedna nacija uspela da iskoristi porast podr{ke u anketama tokom pro{le godine i da to pretvori u izbornu pobedu. Liderka stranke Jedna naci-

ja, Polin Hanson, rekla je u objavi na platformi X da je rezultat na izborima upozorewe za laburiste. „Dolazimo po jo{ va{ih mesta. Australijanci biraju Jednu naciju kao ozbiqnu alternativu umornoj staroj partiji koja je uni{tila ekonomsku snagu na{e nacije i u~inila tro{kove `ivota tako skandalozno nedostupnim”, kazala je Hanson.

POSLE TRI DECENIJE SPOREWA

Eutanazija legalizovana u celoj Australiji u Usvajawem zakona u Severnoj teritoriji posledwa australijska jurisdikcija odobrila ovu proceduru. Pravo }e imati punoletni terminalno oboleli pacijenti kojima je, prema lekarskoj proceni, preostalo najvi{e godinu dana `ivota Dobrovoqno medicinski potpomognuto okon~awe `ivota sada je zakonski dozvoqeno u svim australijskim dr`avama i teritorijama, po{to je

je australijski javni servis EjBi-Si. Prema usvojenim odredbama, zahtev mogu podneti punoletne osobe obolele od uznapredovale

parlament Severne teritorije usvojio Zakon o pravima terminalno obolelih.

i neizle~ive bolesti, za koje se procewuje da }e dovesti do smrti u roku od najvi{e 12 meseci. Pacijent mora da bude sposoban da samostalno donosi odluke, da trpi nepodno{qive patwe i da postupak zatra`i dobrovoqno, bez pritiska drugih lica. Predvi|eno je i da pacijent dva puta iznese zahtev, dok is-

Predlog je izglasan posle dvodnevne rasprave i glasawa po savesti, ~ime je Severna teritorija postala posledwa australijska jurisdikcija koja je legalizovala ovu proceduru, objavio

puwenost uslova moraju da potvrde dva nezavisna lekara. Zakon zadr`ava i spornu odredbu kojom je medicinskim radnicima zabraweno da sami zapo~nu razgovor o mogu}nosti potpomognutog okon~awa `ivota. Takvu temu mo`e da pokrene iskqu~ivo pacijent. Poku{aji pojedinih poslanika da ova odredba bude ukinuta, kao i da se izmeni ograni~ewe od 12 meseci, nisu dobili ve}inu. Premijerka Severne teritorije Lia Finokijaro ocenila je da je usvajawem zakona „ispravqena najve}a nepravda”. – Ovo je veoma nestvaran trenutak. Se}am se da sam kao devoj~ica gledala kako se ova rasprava odvija. Ve~eras smo ispravili najve}u nepravdu i obezbedili ovu va`nu reformu stanovnicima Severne teritorije – rekla je Finokijaro posle glasawa. Severna teritorija je jo{ 1995. godine postala prva jurisdikcija u Australiji koja je dozvolila dobrovoqno potpomognuto okon~awe `ivota, ali je savezni parlament dve godine kasnije poni{tio taj propis. Novo zakonsko re{ewe bi}e primeweno posle pripremnog perioda koji bi trebalo da traje oko 18 meseci.

AUSTRALIJA

^etvrtak 3. septembar 2026. 13

QANTAS UBRZAVA POVLA^EWE A380:

RENTON FAMILY TRUST Sprema novu naruxbinu Aged Care A350 i Boeing 787 Daje kvalitetnu Australijski Kvantas (Qantas) po~e}e da povla~i Airbus A380 iz flote ve} 2028. godine, oko ~etiri godine ranije nego {to je do sada planirao, dok istovremeno sa Airbusom i Boeingom razgovara o novoj naruxbini {irokotrupnih aviona. Kompanija razmatra pretvarawe oko 20 postoje}ih prava na kupovinu u ~vrste naruxbine za Airbus A350 i Boeing 787, sa isporukama od 2030. godine. Ti avioni

eksploatacije A380 rasti kako avioni budu starili. Airbus je proizvodwu ovog tipa zavr{io 2021. godine, pa Kvantas o~ekuje ve}e tro{kove odr`avawa, ali i ve}e tro{kove povezane sa tehni~kim i operativnim poreme}ajima. „A380 se vi{e ne proizvodi, pa }e tro{kovi tih aviona vremenom rasti kada je re~ o odr`avawu, ali }e rasti i tro{kovi poreme}aja u operacijama“, rekla je Hadson novinarima nakon objavqivawa godi{wih rezultata.

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

trebalo bi da budu deo slede}e faze obnove me|unarodne flote i zamene kapaciteta koje danas obezbe|uje A380. Kvantas trenutno ima deset Airbus A380, a wihovo povla~ewe ranije je bilo planirano tek po~etkom naredne decenije. Novi plan predvi|a da taj proces po~ne tokom 2028. godine. Izvr{na direktorka kompanije Vanesa Hadson objasnila je da }e tro{kovi

Kvantas je jo{ 2023. naru~io 24 {irokotrupna aviona, 12 Airbus A350 i 12 Boeing 787, uz dodatna prava na kupovinu. Upravo deo tih prava kompanija sada razmatra da pretvori u novu ~vrstu naruxbinu. Ta naruxbina bila bi odvojena od programa Project Sunrise, za koji Kvantas ve} ima 12 posebno konfigurisanih Airbus A350-1000 namewenih direktnim

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

ultra-dugim letovima iz Sidneja ka Londonu i Wujorku. Prvi avioni iz te flote trebalo bi da stignu 2027. godine. Odluka o ranijem povla~ewu A380 objavqena je zajedno sa godi{wim finansijskim rezultatima Kvantasa. Osnovna dobit pre oporezivawa pala je za 14 odsto, na 2,064 milijarde australijskih do-

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

lara, pre svega zbog vi{ih tro{kova goriva. Kvantas je A380 uveo u flotu 2008. godine, a taj tip je gotovo dve decenije imao kqu~nu ulogu na najva`nijim interkontinentalnim linijama kompanije. Od 2028. wihovu ulogu postepeno }e preuzimati A350 i Boeing 787.

NEMAN OD ^ETIRI METRA JE VUKLA POD VODU:

Ajkula joj kidala ruku i nogu, kad je pomislila da joj nema spasa - desilo se ~udo Lija Stjuart, majka i u~iteqica iz Australije, pre`ivela je jedan od najstra{nijih napada ajkule koji su se dogodili u Sidneju. Velika bela ajkula duga oko ~etiri metra napala ju je 13. juna dok je plivala u blizini pla`e Kugi. Vi{e od dva meseca kasnije, Lija je prvi put detaqno ispri~ala {ta se dogodilo tog kobnog jutra. Wena pri~a pokazuje koliko je malo nedostajalo da tragedija bude fatalna. AJKULA JOJ SE PRIBLI@ILA NA SVEGA NEKOLIKO CENTIMETARA Lija je tog jutra bila u vodi, u ozna~enom delu za plivawe, kada je ~ula vrisak druge `ene, prenose australijski mediji. Kada se okrenula, ugledala je ogromno peraje. Ubrzo je shvatila da se pred wom nalazi ajkula. @ivotiwa je bila ogromna, a u jednom trenutku Lija se na{la licem u lice sa wom, na svega nekoliko desetina centimetara. Ajkula ju je zgrabila za levu ruku. U napadu je zadobila stravi~ne povrede, a zatim ju je `ivo-

tiwa ugrizla i za nogu i po~ela da je vu~e kroz vodu. POMISLILA NA ]ERKU I PO^ELA DA SE BORI U trenutku kada je shvatila da bi mogla da umre, Lija je pomislila na svoju malu }erku Ogast. Najvi{e ju je, kako je kasnije ispri~ala, progawala pomisao da }e weno dete odrastati bez majke. Upravo tada odlu~ila je da se bori svim snagama. Po~ela je da udara ajkulu pe-

snicama. Jedan od udaraca je, prema wenom se}awu, bio dovoqno sna`an da ju je `ivotiwa pustila. Lija je uspela da se odr`i na povr{ini, dok su joj drugi qudi pritekli u pomo}. SPASIOCI I LEKARI STIGLI U POSLEDWEM TRENUTKU U pomo} joj je prisko~io ^arli Verko, koji je bio u blizini na dasci za veslawe. Pomogao joj je da ostane iznad povr{ine i za-

jedno su krenuli prema obali. U spasavawe se ukqu~ili i drugi qudi, me|u kojima su bili spasilac Ben Hinan i doktorka Kasandra Mekgregor. Na obalu je stigao i lekar Ian Ferguson, koji je pomogao u zbriwavawu te{ko povre|ene `ene. Gubitak krvi bio je ogroman, a weno stawe kriti~no. Brza reakcija qudi koji su se na{li u blizini bila je kqu~na za weno pre`ivqavawe. DESET DANA U KOMI I 11 OPERACIJA Lija je prevezena u bolnicu St Vincent u Sidneju, gde je bila podvrgnuta nizu operacija. Provela je oko deset dana u indukovanoj komi, a lekari su se borili da joj spasu `ivot. Zbog te`ine povreda morali su da joj amputiraju levu ruku. Ukupno je pro{la kroz 11 operacija tokom le~ewa. Kada se kona~no probudila iz kome, prve re~i koje je uputila majci bile su: „Volim te“. Prema ranijim izve{tajima, nakon bu|ewa Lija je uspela da

se ponovo vidi sa svojom }erkom, {to je za wu bio jedan od najemotivnijih trenutaka tokom oporavka. U^I DA @IVI SA POSLEDICAMA NAPADA Danas se Lija suo~ava sa potpuno novim `ivotom. Ponovo u~i da obavqa svakodnevne stvari i postepeno vra}a samostalnost. Iako joj te{ko pada {to vi{e nema levu ruku, fokusirana je na male korake u oporavku. Posebno joj je te{ko kada wena }erka `eli da je podigne i zagrli, jer to vi{e ne mo`e da uradi na isti na~in kao ranije. Ipak, Lija ne `eli da je qudi pamte samo kao `rtvu napada ajkule. Za wu je najva`nije to {to je pre`ivela i {to je dobila priliku da nastavi `ivot sa svojom }erkom. Wena borba po~ela je u vodi, u trenutku kada se suo~ila sa ajkulom dugom oko ~etiri metra, ali se nastavila i nakon izlaska iz bolnice – kroz rehabilitaciju i svakodnevno prilago|avawe `ivotu sa te{kim posledicama napada.

9366 9299

14 ^etvrtak 3. septembar 2026.

AUSTRALIJA

Statua za neslavnog premijera

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Kontroverzni planovi za skulpturu biv{eg viktorijskog premijera Danijela Endrjusa zvani~no su odba~eni od strane aktuelne viktorijske vlade. Osim {to je cena statue biv{eg laburisti~kog premijera od 134.000 dolara nai{la na `estoke kritike liberalne opozicije, mnogi s pravom osporavaju wegove zasluge. Radove na statui

dugogodi{weg lidera laburista „48. premijerom Viktorije“. Endrjus je bio premijer Viktorije od 4. decembra 2014. do 27. septembra 2023. godine. Po mnogima wegova vladavina obele`ila je brojne proma{aje i kontroverzne projekte. Kada je do{ao na vlast 2014. godine Viktorija je dugovala „samo“ 22 milijarde (na engleskom: biliona) a kada je dobrovoqno podneo ostavku u septembru 2023. dug je porastao na 121 milijardu. Tri godine kasnije taj neto dug je uve}an na 165 milijardi sa predvi|awima da }e Viktorija do kraja ove dekade dugovati vi{e od 200 milijardi. Danas samo na ime kamate du`nicima, gra|ani Viktorije pla}aju rekordnih 25 miliona dolara dnevno. Najskupqe godine Endrjusove vladavine bile su takozvane kovid godine od marta 2020. godine do sredine 2022. Tokom tog perioda glavni grad Melburn je bio u nepotrebnoj i suludoj izolaciji rekordnih 262 dana,

nije uspeo da ispuni ovu prekretnicu. „Nezavisni i dvostrana~ki“ panel }e dati preporuke o budu}im dr`avnim sahranama i komemorativnim slu`bama. Ugovor o statui ne}e biti otkazan, ve} }e panel izabrati alternativnu temu i lokaciju za naru~eni rad, saop{tili su iz vlade. Tro{kovi planirane statue Endrusa od 134.000 dolara `estoko su kritikovani od strane liberalne opozicije. „Ako pobedimo na izborima, ne}emo dozvoliti da se ta statua nastavi“, rekla je nedavno liderka opozicije, Xes Vilson. „Gra|ani Viktorije su siti rasipni{tva laburista – zato je vreme za vladu koja se odnosi prema va{em novcu sa po{tovawem“, napisala je ona u objavi na dru{tvenim mre`ama. ^etiri biv{a viktorijanska premijera obele`ena su bronzanim spomenicima u Trezor Gardensu, me|u kojima su ser Albert Danstan, ser Henri Bolt, ser Rupert Hamer i Xon Kejn mla|i. Ser

Бивши премијер Данијел Ендрјус и актуелни премијер Викторије Бен Керол u znak se}awa na vi{e od 3.000 dana biv{eg premijera na funkciji po~eli su u maju, kao deo politike iz 1999. godine kojom se priznaju dugogodi{wi viktorijski premijeri. Nimalo slu~ajno radove je u martu nalo`ila biv{a premijerka Xasinta Alan koja je godinama bila wegova bliska saradnica a kasnije i zamenica. Ali novi premijer, Ben Kerol, je pro{le subote objavio kraj politike Kenetove vlade, nalo`iv{i formirawe nezavisnog panela koji }e preispitati kako i da li Viktorija treba da obele`ava zvani~nike statuama i dr`avnim slu`bama. Kerol je nalo`io da se radovi na statui Endrjusa odmah obustave. „Zahvalni smo biv{im premijerima na wihovoj slu`bi. Ali zahvalnost ne zahteva statuu koju finansiraju poreski obveznici“, rekao je Kerol. „Po{tujem va{ novac. I to zna~i da treba biti pa`qiv i promi{qen u vezi sa tim kako ga vlada tro{i.“ Kerol nije pomenuo Endrjusa po imenu u saop{tewu, ve} je samo nazvao

~ime je oborio neslavni svetski rekord u ovoj „disciplini“. Pod izgovorom da ~uva qudske `ivote Endrjus je Viktoriji tako nanosio ogromnu finansijsku {tetu, a wenim stanovnicima posebno deci ozbiqno naru{io mentalno zdravqe. Posledice tih odluka verovatno nikad ne}e biti analizirane na pravi na~in, jer su pravi razlozi ve{to skrivani od javnosti. Uloga biv{eg premijera je posebno osporavana zbog osnivawa gra|evinskog projekta „Velika gradwa“ ~iji se glavni akteri optu`uju za te{ku korupciju i „prawe novca“. Tro{kovi ovog projekta su kao i dr`avni dug narasli vi{e nego duplo od prvobitno obe}anih tro{kova. Zato su zasluge biv{eg premijera malo verovatne, osim one da je na svojoj funkciji, na`alost proveo vi{e od famoznih 3.000 dana. Politiku kojom se dugogodi{wi viktorijski premijeri automatski priznaju statuom na Trgu trezora uveo je tada{wi premijer Xef Kenet pre dr`avnih izbora 1999. godine. Sam Kenet

Xejms Mekaloh, koji je slu`io vi{e od 3.000 dana tokom neuzastopnih mandata, nije dobio statuu. Projekat bronzane statue u ~ast devetogodi{weg mandata Danijela Endrjusa kao premijera Viktorije otkazao je wegov naslednik Ben Kerol. Gra|ani Viktorije izlaze na birali{ta na redovnim dr`avnim izborima zakazanim za 28. novembar. Bi}e to jo{ jedna dobra prilika da glasa~i ocene zaostav{tinu nekada{weg premijera, koja }e nas na`alost pratiti jo{ mnogo godina ako ne i decenija. U susret izborima aktuelni premijer Kerol je izgleda pametno postupio, ne bi li se na neki na~in sa~uvao od negativnih konotacija vezanih za wegovog prethodnika. Jer kome je jo{ potrebna statua biv{eg premijera ~ija }e se katastrofalna vladavina tek analizirati i ocewivati. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

maksimalno 40 kilograma

AUSTRALIJA

^etvrtak 3. septembar 2026. 15

Nijedno mesto na Zemqi nije potpuno bezbedno ako nastupi potpuna katastrofa, ali Australija je sigurnije od ostalih Ponekad se ~ini da nema kraja katastrofalnim pretwama sa kojima se kao vrsta suo~avamo. Nuklearni rat, klimatske promene, pandemije, ve{ta~ka inteligencija, supervulkani – spisak je dug. Ali ako bi zaista do{lo do globalne katastrofe kakvu svet jo{ nije iskusio, gde biste oti{li? Koje bi mesto bilo najbezbednije za sklawawe, gde biste mogli da sa~ekate da najgore pro|e i nadate se da }ete do~ekati boqe dane? U prvoj studiji ove vrste, objavqenoj u ~asopisu Global Challenges, nau~nici su poku{ali da utvrde koje je mesto na svetu najotpornije na razli~ite globalne katastrofe. Wihov zakqu~ak izdvaja Australiju kao zemqu koja bi se najverovatnije najboqe sna{la u slu~aju velikih globalnih rizika, pi{e Science Alert. Ipak, pre nego {to rezervi{ete kartu i po~nete da pakujete kofere, va`no je naglasiti da ni Australija nije potpuno za{ti}ena. Re~ je samo o zemqi koja je, prema dostupnim istra`ivawima, najmawe izlo`ena ukupnom spektru potencijalnih globalnih pretwi. KOJE KATASTROFE SU NAU^NICI UZELI U OBZIR? Istra`iva~i su analizirali veliki broj nau~nih studija i izve{taja o posledicama katastrofa poput udara asteroida, vulkanskih erupcija, velikih sajber-napada i pandemija. Globalne katastrofalne rizike podelili su u tri osnovne kategorije. Prvu ~ine scenariji naglog smawewa sun~eve svetlosti (ASRS) – doga|aji koji bi mogli iznenada da blokiraju sun~evu svetlost, poput velikih vulkanskih erupcija, nuklearne zime ili oblaka nastalih

nakon udara asteroida. Druga kategorija je globalni katastrofalni gubitak infrastrukture (GCIL), koji podrazumeva ozbiqne poreme}aje sistema poput snabdevawa elektri~nom energijom, transporta i proizvodwe hrane. Do wih bi mogli da dovedu geomagnetne oluje, sajber-napadi, pandemije ili sna`ni elektromagnetni impulsi. Tre}a kategorija je globalni katastrofalni biolo{ki rizik (GCBR), koji obuhvata velike biolo{ke pretwe, bilo prirodnog ili qudskog porekla, koje bi mogle da izazovu veliki broj `rtava i ozbiqne poreme}aje dru{tva. ZA[TO JE AUSTRALIJA NA VRHU LISTE? Istra`iva~i su, osim samih rizika, analizirali i otpornost dru{tava – odnosno sposobnost dr`ave da u ekstremnim okolnostima o~uva osnovne funkcije i dobrobit stanovni{tva. Prema wihovoj analizi, dr`ave su generalno otpornije ako su bogatije, imaju mawe dru{tvene nejednakosti, razvijenu industriju, stabilne institucije i odre|eni stepen decentralizacije. Prednost imaju i geografski izolovane zemqe, kao i one koje nisu previ{e zavisne od me|unarodne trgovine. Australija se posebno izdvaja zbog svoje geografske izolovanosti, velike proizvodwe hrane, sopstvenih izvora fosilnih goriva i razvijene industrije. Kao veliko ostrvo, ima i mogu}nost da relativno lako ograni~i ulazak i izlazak qudi u slu~aju velike krize. Istra`iva~i navode da je Australija jedina zemqa koju su u analiziranim radovima direktno identifikovali kao otpornu na sve tri kategorije globalnih katastrofalnih rizika.

AUSTRALIJA JA^A POMORSKI NADZOR:

To, me|utim, ne zna~i da bi pro{la bez posledica. „Nijedno mesto na Zemqi nije otporno na sve globalne katastrofalne rizike, ali Australija se naj~e{}e navodi kao otporna“, navode autori istra`ivawa. KOJE ZEMQE SU JO[ ME\U NAJOTPORNIJIMA? Posle Australije, istra`iva~i kao zemqe sa visokim nivoom otpornosti izdvajaju Novi Zeland, Japan, [vajcarsku i Argentinu. Ipak, svaka od wih ima odre|ene slabosti. Ve}ina tih zemaqa ima dugu obalu, {to ih ~ini potencijalno rawivim na cunamije izazvane udarom objekta blizu Zemqe. Tako|e, gotovo sve osim [vajcarske mogle bi da budu pogo|ene velikim vulkanskim erupcijama u jugoisto~noj Aziji ili Ju`noj Americi. Jo{ jedan problem je zavisnost od me|unarodne trgovine. Australija, na primer, ima veliku proizvodwu hrane i razvijenu doma}u industriju, ali i daqe zavisi od me|unarodnog tr`i{ta za odre|ene proizvode, ukqu~uju}i gorivo, lekove i |ubrivo.

NE POSTOJI POTPUNO SIGURNO MESTO Nau~nici nagla{avaju da ne postoji potpuno bezbedno uto~i{te od globalne katastrofe. ^ak i geografska izolovanost, koja je jedna od najve}ih prednosti Australije, u odre|enim scenarijima mo`e postati slabost. Ako bi do{lo do dugotrajnog prekida me|unarodne trgovine, zemqa bi mogla da se suo~i sa problemima u nabavci pojedinih kqu~nih proizvoda. Istra`iva~i zato smatraju da bi zemqe poput Australije i Novog Zelanda mogle da imaju va`nu ulogu u globalnim naporima za pove}awe otpornosti – na primer, kao mesta za skladi{tewe hrane i ~uvawe semena, ali i kao baze iz kojih bi se mogla organizovati me|unarodna pomo} nakon velikih katastrofa. Zakqu~ak istra`ivawa je jednostavan: prevencija je uvek boqa od poku{aja da se katastrofa pre`ivi. Neke pretwe, poput velikih vulkanskih erupcija, trenutno nije mogu}e spre~iti, ali dru{tva koja unapred ula`u u infrastrukturu, proizvodwu hrane i stabilne institucije imaju ve}e {anse da izdr`e wihove posledice.

BLIZANCI, A IMAJU RAZLI^ITE O^EVE!

Bluebottle USV dobija Neverovatan slu~aj u Kvinslendu nove sonarske sisteme

Kompanija Ocius Technology potpisala je ugovore za ugradwu naprednih sonarskih sistema kompanija Thayer Mahan i Thales Australia na rastu}u flotu australijskih besposadnih povr{inskih plovila Bluebottle. Re~ je o sistemima namewenim stalnom nadzoru povr{ine i podmorja, va`nim za zadatke Ratne mornarice Australije i Pomorske grani~ne komande severno od Australije. Ugradwa obuhvata potpuno uvla~ive tanke akusti~ne antene, namewene za obave{tajno-izvi|a~ke zadatke na povr{ini i ispod we. Bluebottle se ve} koristi u neprekidnim operacijama, a nova oprema treba da pro{iri mogu}nosti pra}ewa ciqeva. U okviru programa SEA1200, usmerenog na borbu protiv podvodnih pretwi, Ocius je dodelio Thayer Mahan-u ugovor za isporuku 40 Outpost akusti~nih obave{tajnih modula

sa softverom Transparen Sea. Taj paket namewen je otkrivawu, lokalizaciji i pra}ewu kontakata od interesa u raspore|enoj mre`i nadzora. Saradwa povezuje australijsku autonomnu pomorsku tehnologiju sa ameri~kim akusti~nim senzorima i obradom podataka. To je prakti~na primena AUKUS Pillar II u domenu pomorskog nadzora i protivpodmorni~kog osmatrawa. Za teku}e zadatke Pomorske grani~ne komande, Ocius je izabrao australijske Blue Sentry tanke antene i Blue Sentry akusti~nu obradu kompanije Thales Australia. Ti sistemi bi}e ugra|eni na flotu plovila Bluebottle radi dugotrajnog nadzora mora i za{tite pomorskih interesa Australije. Bluebottle ima konstrukciju kobilice, vitla i odeqka za teret koja omogu}ava ugradwu razli~itih akusti~nih sistema u zavisnosti od zadatka. Plovila se proizvode i opremaju u pogonu kompanije Ocius u Sidneju. Prema obimu ugovorenih re{ewa, re~ je o do sada najve}em operativnom raspore|ivawu sistema za stalni nadzor iznad i ispod povr{ine mora u misijama podvodnog ratovawa.

Jedna Australijanka rodila je blizance koje su za~eli razli~iti o~evi, u slu~aju za koji se veruje da je prvi takav u zemqi, preneo je britanski The Telegraph. Majka iz Kvinslenda nosila je embrion drugog para, za~et vantelesnom oplodwom, kada je pro{le godine i sama prirodnim putem zatrudnela. U novembru 2025. godine, carskim rezom je rodila de~aka, svoje biolo{ko dete, kao i devoj~icu, koja je bila biolo{ko dete drugog para. Nije bilo spora oko roditeqstva, a parovi odvojeno podi`u svoju decu jo{ od wihovog ro|ewa, navodi list. Slu~aj je, me|utim, dospeo u javnost ove nedeqe nakon {to je razmatran pred sudom za decu u Kvinslendu, jer zakoni te dr`ave o surogat-maj~instvu zabrawuju razdvajawe dece ro|ene kao blizanci. Par za koji je obavqena vantelesna oplodwa morao je da zatra`i sudsku odluku o roditeqstvu kako bi dobio starateqstvo nad svojim sinom, ~emu se par iz Kvinslenda koji je izneo trudno}u nije protivio. Sudija Xodi Vuldrix presudila je da,

prema zakonu, bebe u ovom “jedinstvenom” slu~aju nisu ro|ene kao blizanci u zakonskom smislu te kategorije, ve} kao “gestacioni blizanci”. Prema presudi, ukqu~eni parovi su sklopili dogovor o “altruisti~kom” surogat-maj~instvu nakon {to su ih upoznali zajedni~ki prijateqi. Par kome je bila potrebna surogat-majka nije mogao prirodnim putem da za~ne dete jer je `ena ro|ena bez materice. Ranije ove godine, oba para su anga`ovala nezavisnog savetnika da pripremi izve{taj za sudski postupak. Obe porodice su izjavile pred sudom da }e dvoje dece rasti znaju}i jedno za drugo i biti odgajano uz razumevawe, primereno wihovom uzrastu.

16 ^etvrtak 3. septembar 2026.

ZAJEDNICA

Odr`an tradicionalni 13. Obrova~ko Buko U nedequ, 30. augusta 2026, na crkvenom imawu u Rozmoru kod Liverpula, odr`an je veliki narodni zbor “13. Obrova~ko Bukova~ki sabor” povodom manastirske slave Velike Gospojine u manastiru Krupa, u Obrovcu, u Dalmaciji. Ovom velikom godi{wem, a sada ve} i tradicionalnom okupqawu, zapo~etom pre trinaest godina, u organizaciji na{eg Udru`ewa, odazvao se veliki broj vernog naroda i gostiju, ne samo iz Bukovice, ve} i iz svih krajeva biv{e nam dr`ave, koje je `ivot odveo {irom sveta, pa i ovde u Australiji. Sabor je zapo~eo lomqewem slavskog kola~a. ^asni oci su osve{tali slavsko `ito, slavsku trpezu, presekli kola~ i ~estitali slavu doma}inima, Gorici i \uri Novakovi}. Potom je sabor otvorio Mi{o Gwatovi} koji se osvrnuo na ulogu i zna~aj na{eg najstarijeg manastira u Dalmaciji, manastira Krupe, kroz wegovu istoriju, a koji je sagra|en pre ne{to vi{e od 7 vekova ili ta~nije 1317. godine za vreme svetog kraqa Milutina. Drevna Krupa, taj biser pravoslavqa, je bila i ostala simbol srpskog trajawa i opstanka Srba na tim nemirnim severnodalmatinskim prostorima. U nastavku svog izlagawa Gwatovi} se osvrnuo i na rad Zavi~ajnog udru`ewa, koje je osnovano u ~ast i slavu manastira Krupe, sa ciqem da obnovimo na{u zavi~ajnu tradiciju, na{e obi~aje i duhovnost i da to poku{amo preneti na na{e potomke ovde u rasejawu, kako oni ne bi zaboravili svoje korene i svoje poreklo i time izgubili svoj nacionalni identitet. Pored zavi~ajnog, udru`ewe ima i humanitarni karakter, jer u~estvuje u mnogobrojnim humanitarnim akcijama i donacijama, a koje upu}uje za obnovu na{ih poru{enih hramova ili bolesne zemqake. Ove godine posla}emo donaciju za obnovu crkve Sv. Petra i Pavla u Zelengradu, kod Obrovca, u Dalmaciji. Dolazak na sabor za nas Bukov~ane je ne{to {to se ne sme propustiti, jer to je mesto gde se gosti do~ekuju bratskom dobrodo{licom, starim bukova~kim obi~ajima, zdravicom i {irom otvorenih vrata, sve to uz bogatu trpezu sa doma}im specijalitetima, a posebna atrakcija je bio tradicionalno pe~eni vo na ra`wu. Pored tople dobrodo{lice i zdravice u~esnike je na bini sa~ekalo i znamewe iz starog kraja, kojeg su Bukov~ani poneli u srcu i du{i.

FK Orlovi pobednici u fudbalu

Slavski kola~

Doma}ini slave

Organizacioni Odbor

Dobitnici Zahvalnica

Bina Organizacioni odbor sabora je za dugogodi{wu uspje{nu saradwu, nesebi~nu pomo} i izuzetan doprinos u radu Udru`ewa dodelio zahvalnice: Crkvi Sve-

tog Ilije - Ka{i}, pjeva~koj grup ”Kraji{nici Sidneja”, Aco Veselinovi}u, Mla|i Komazec, Milanu Macuri i Rodoqubu Gali}u – Rodniju.

Pobednici u bu}ama ekipa Wollongong

Nakon uru~ewa zahvalnica saborovawe je nastavqeno bogatim kulturno zabavnim i sportskim programom, uz nastup na{ih folklornih grupa: ”FA

Krug”, “KUD Izvor” i “FG Ravna Gora”. U programu je ove godine u~estvovala i pjeva~ka grupa “Kraji{nici Sidneja” sa spletom kraji{kih narodnih pjesama. U sportskom delu programa odr`an je turnir u bu}ama i malom fudbalu. Pobednicima su uru~ene prigodne nagrade, tako je prvo mesto mesto u bu}ama osvojila ekipa Wol Longong, drugo mesto ekipa Ravni Kotari, a u fudbalu prvo mesto ekipa FK Orlovi, a drugo mesto ekipa FK Krajina. Na op{te zadovoqstvo svih prisutnih, za dobro raspolo`ewe su se pobrinuli na{i estradni umetnici Radmila Mi{i} i Slav~e Dini}. Doma}ini slave za slede}u godinu su Rada i \oko Mari~i}. Iz Organizacionog odbora poru~uju da su neizmjerno zahvalni svima koji su nesebi~no ulo`ili svoj trud i napor da i ovo saborovawe protekne uspje{no, kao i svim prijateqima i gostima koji su svojim dolaskom u~inili doma}inima veliku ~ast i zadovoqstvo za pam}ewe. Organizatori su se svima zahvalil uz poruku: “Vidimo se dogodine!”. A da je Sabor protekao sve~ano i veselo potvr|uju i prilo`ene fotografije. Tekst i fotografije: Mile Gwatovi}

Vo na ra`

KUD Izvo

ZAJEDNICA

ova~ki sabor u Sidneju

UDRU@EWE BORACA KRAQEVSKE VOJSKE “DRAGOQUB DRA@A MIHAILOVI]”

Poziva vas na piknik u subotu 19. septembra 2026. godine sa po~etkom u 11 sati, prije podne,

u domu Udru`ewa (91-99 Good St, Granville, 2142 NSW). l Ulaz sa ru~kom je $20. l Zabavqa}e nas poznati peva~ Dule Milivojevi} uz pratwu klavijaturiste Dragana Kotevskog. l Svi ste nam dobrodo{li!

Srda~an Ravnogorski pozdrav od Uprave.

FA Krug

`wu

or

^etvrtak 3. septembar 2026. 17

S VEROM U BOGA ZA KRAQA I OTAXBINU, RAVNA GORA POBEDITI MORA!

Otvarawe Sabora - Mi{o Gwatovi}

Gosti u sali

Voditeq programa Pe|a Mrkela

Kraji{nici Sidneja

18 ^etvrtak 3. septembar 2026.

ZAJEDNICA

Velika Gospojina proslavqena u Kanberi U petak 28. avgusta. 2026. godine u crkvi Svetog Save u Kanberi na{e sestre proslavile su svoju slavu Uspewe Presvete Bogorodice. Svetu liturgiju slu`io je otac Branko Vasili} uz saslu`ewe wegovih mladih pomo}nika. Posle liturgije u hramu je prese~en slavski kola~, doma}in za ovu godinu bila je porodica Veskovi}. Posebno su bile simpati~ne na{e mlade doma}ice sestre Aleksandra i Kristina, one su tre}inu kola~a za idu}u godinu predale porodici Stanojevi}. Posle zavr{etka se~ewa kola~a, zbog radnog dana i malog broja prisutnih u

sali, bilo je malo poslu`ewe a glavni ru~ak je bio u nedequ 30. avgusta kada se okupio veliki broj na{eih vernika, prvo na jutarwoj Svetoj liturgiji a posle na sve~anom ru~ku. Kao i svaki put na{i vervnici su bili {irokogrudi i prikupilo se dosta para koje je porodica Veskovi} donirala crkvi za freske. Ina~e, akcija prikupqawa nov~anih sredstava za oslikavawe crkve i izrada fresaka je i daqe u toku. Donacije i nov~ana sredstva za pomo} u oslikavawu na{eg hrama u Kanberi su dobrodo{le iz cele Australije. Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

U znak se}awa na na{eg dragog

Sretena Bo`i}a Vongara (1932-2026) odr`a}emo {estomese~ni pomen u nedequ, 6. septembra 2026. godine u 15:00 ~asova na grobqu Nirim u zapadnom Gipslendu (Neerim Cemetery, 2626 Main Neerim Rd, Neerim, West Gippsland, Victoria). Parastos }e odr`ati prota Milan Milutinovi}. Nakon slu`be, bi}e poslu`eno osve`ewe i ~ita}emo odlomke iz Sretenovih kwiga, a svi koji `ele da podele nekoliko re~i ili uspomena na Sretena su srda~no pozvani da to u~ine. Molimo vas da ponesete stolicu. Organizatori: Nikola Do{lov i Danica Majstorovi} Iter.

SRPSKA POSLA Pi{e: Marko Lopu{ina

u Novom politikom popisa stanovni{tva razvijene dr`ave, u kojima `ive i rade na{i qudi, gu{e srpski nacionalni identitet i pretvaraju ga u lokalni. Broj Srba se tako zvani~no drasti~no smawuje a time i wihov status u stranim zemqama Koliko Srba poreklom iz matice Srbije i otaxbinskih zemaqa BiH, Crne Gore i Hrvatske `ivi i radi u inostranstvu, koje mi nazivamo srpska dijaspora ili rasejawe, niko zvani~no kod nas nije utvrdio. Dr`ava Srbija kao matica sa oko stotinak ambasada u inostranstvu nema pravo da vr{i u stranim zemqama popis svojih dr`avqana. Niti to mogu da rade srpske otaxbinske zemqe. Ni Srpska pravoslavna crkva sa tridesetak eparhija i 200 parohija i crkava u inostranstvu ne utvr|uje broj Srba, ve} samo broj svojih vernika i parohijana. Zvani~no, broj iseqenih pripadnika srpskog naroda u rasejawu sme da utvr|uiju samo domicilne zemqe, u kojima `ive i rade na{i iseqenici i radnici na privremnom radu. Me|utim, sam odziv Srba na popis stanovni{tva u zemqama iseqewa je posledwih decenija sve lo{iji, pa je broj na{ih qudi, na primer, sa pola miliona u Australiji i u SAD opao na svega sedamedesetak hiqada, odnosno na 175.000 u Americi. Jedanaestog avgusta obavqen je se popis stanovni{tva na petom kontinentu. Tim povodom oglasio se Joca Gajeskov, legendarni novinar i patriota iz Sidneja, jer je osetio potrebu da po{aqe slede}i apel australijskim Srbima. - Izjasnite se kao Srbin - Srpkiwa i ako pri~ate srpski jezik u ku}i obavezno nazna~ite to u predstoje}em cenzusu australijske vlade. Da li ste znali da australijska federalna vlada i vlade dr`ava i teritorija odre|uju finansirawe zajednici i organizacijama jedne na{e srpske kolonije na osnovu broja qudi koji se izjasni kao tog porekla ili jezi~ke pripadnosti? Ako je broj mawi na popisu stanovni{tva - mawe sredstava se izdvaja za rad srpske zajednice i o~uvawe srpskog nacionalnog identiteta. DALEKO OD OTAXBINE Kakav efekat je imao Jocin apel na Srbe u Australiji vide}e se krajem decembra, kada vlast u Kanberi objavi kona~ne rezultate popisa. \or|e ^ove}, sidnejski Srbin, koji je trenutno u Srbiji, nije preveliki optimista, kada ka`e:. - Odziv Srba na popis je posledwih decenija sve lo{iji, pa je broj na{ih qudi sa pola miliona opao na svega 76 hiqada. Razlozi za to su vi{estruki. Prvo, Australija je jako daleko od srpskih zavi~aja, pa se na{ narod ovde ose}a izgubqenim i lako prihvata novo australijsko dr`avqanstvo. Drugo, Australijaci su promenili pitawe u propisu, umesto koje ste nacionalnosti, sada se pita – kojim jezikom govorite u ku}i. A na{e porodice nisu etni~ki ~iste i u wima se ne govori prevashdono srpskim jezikom, ve} doma}im engleskim i ostalim jezici-

^etvrtak 3. septembar 2026. 19

LI^NI STAV

Zapad bri{e broj Srba u SAD i EU Broj pripadnika srpskog naroda je u me|uvremenu za posledwe tri decenije opao i u susednim zemqama, biv{im republikama SFRJ i u balkanskim dr`avama. U Severnoj Makedoniji registrovano je samo 23.847 Srba u popisu 2021. Godine. A pre jednog veka bilo je 150.000 makedonskih Srba. U Sloveniji ima 38.964 Srba po dr`avnom popisu, a po srpskim svedo~ewima ~ak 66.000. U Rumuniji 12.026 Srba, u Albaniji samo 584 Srba, u Ma|arskoj 11.622 i Bugarskoj tek 569. To je ukupno 87.612 pripadnika srpskog naroda u okolnim zemqama.

Princ Filip Kara|or|evi} sa Srbima iz Kanade, kraj spomenika generalu Dra`i ma. U Australiji srpski kod ku}e govori 57.297 na{ih qudi, pa su ostali qudi srpskog porekla Australijanci. Na kraju da bi bio uspe{an gra|anin Australije svom poslu i porodi~nom `ivotu, qudi su osetili, boqe je biti Australijanac nego Srbin. Sli~an dru{tveni proces de{ava se i u Nema~koj, zemqi u kojoj je sredinom 20. veka bilo ~ak 850.000 Srba, a danas ih je jedva 270.000. Naime, novom politikom popisa stanovni{tva razvijene dr`ave, u kojima `ive i rade na{i qudi, gu{e srpski nacionalni identitet i pretvaraju ga u lokalni. I Nemci vi{e ne pitaju strane radnike kog ste dr`avqanstva, ve} gde ste ro|eni i kojim jezikom govorite u ku}i. O`eweni Nemicama ka`u nema~ki, a mnogi nisu ro|eni u Srbiji, ve} i drugim otaxbinskim zemqama. Tako nema~ki Srbi u zvani~nom popisu postaju Nemci ili Bosanci, Crnogorci i Hrvati. Broj Srba se tako zvani~no drasti~no smawuje u svim razvijenim zapadnim zemqama zato {to domicilne dr`ave kao Srbe smatraju samo qude poreklom iz Srbije, a ne i Srbe iz BiH, Crne Gore ili Hrvatske, Slovenije i Makedonije. Time se smawuje i mewa status na{ih qudi u stranim zemqama. DEMOGRAFSKO POKR[TAVAWE Po mojoj proceni kao istori~ara srpske dijaspore u rasejawu `ivi i radi ne{to vi{e od 2 miliona Srba. Zvani~na dr`avne demografija Zapada ne potvr|uje ovaj broj. U Austriji ima oko 300.000, u [vajcarskoj180.000 (58.000 su dr`avqani Srbije), a u Rusiji samo 20.000, jer toliko wih

Srpkiwe iz Be~a

ima dozvole za stalni boravak i rad. U Australiji je registrovano 76.000 Srba, u Francuskoj 100.000, toliko u ~itavoj Skandinaviji. A u Velikoj Britaniji je oko 50.000 Srba. Zvani~no danas u Turskoj ima 440.000 qudi na{eg porekla, a od toga je 40.000 srpskih dr`avqana sa stalnim boravkom u Izmiru, Bursi, Istanbulu i Ankari. To su biznismeni, sportisti i potomci qudi iz Srbije i Ra{ke bolasti. U Severnoj Americi broj Srba u SAD je 175.000 i u Kanadi 96.530. SAD su popisale samo one gra|ane koji „govore srpski jezik u porodici”. Srbi strahuju da }e ih nakon novog popisa u ameri~kom registru biti jo{ mawe. - Amerikanci nas Srbe u SAD ne defini{u i ne registruju kao narod. Ameri~ki Poqaci, na primer, imaju status naroda pri popisu, a mi Srbi smo gurnuti u rubriku „ostali“ – obja{wava Bogdan Kqai} iz ^ikaga. To i takvo pokr{tavawe srpskog naroda u Americi i Evropi je poja~ano izvo|eno u situacijama kada je doseqenik do{ao sa paso{em dr`ave, koja nije matica Srbije. Kako su mnoge srpske izbeglice poreklom iz Hrvatske, na primer, emigrirale preko zagreba~kih humanitarnih organizacija u SAD i Australiju, tamo su zavedeni kao Hrvati. I Srbi iz BiH i iz Crne Gore su izbrisani iz popisa u SAD i EU, jer imaju bosanske ili crnogorske paso{e, a nemaju srpske. Zapad ra~una da su srpski narod samo Srbi dr`avqani Srbije. I na{i qudi u rasejawu pristaju na to – ne insistiraju u popis na svom srpskom poreklu i ne uzimaju srpsko dr`avqanstvo i paso{e, iako mogu.

MAPIRAWE SRPSKOG NARODA Smawewe broja srpskog naroda u iseqeni~kim zemqama posledica je i asimilacije ili demografske mimikrije Srba. Srbi iz Srbije i Srbi iz otaxbinskih zemaqa rekorderi su me|u strancima po mewawu nacionalnog identiteta i uzimawu dr`avqanstva stranih zemaqa. A to ujedno zna~i u nekim zemqama Zapada i brisawe srpskog dr`avqanstva. To je u SAD u~inilo 100.000 Srba, u Australiji 90.000 Srba, u Austriji i Nema~koj po 80.000 Srba. Tako su Srbi postali Amerikanci, Australijanci, Austrijanci i Nemci. Bilo je u Beogradu politi~ara koji su po~etkom 21. veka govorili da nas Srba u regioni i dijaspori ima 5 miliona??? Nema ih, jer se Srbi sami demografski tope. U Republici Srpskoj, na primer, od 1,5 miliona Srba danas ima jedva 900.000. Sli~an demografski pad je i u Srbiji, a u Crnog Gori i Hrvatskoj je to posledica politike. Od nekada 11 miliona Srba na svetu po~etkom devedesetih godina, danas nas svih Srba ima jedva 8,6 miliona. Srbi su mali veliki narod, koji ~esto uspeva da poka`e da je svetski. Srbi imaju oko hiqadu sportista koji `ive, rade i osvajaju pobede u stranim zemqama. Svake nedeqe dobijamo vesti o uspesima na{ih fudbalskih gastarbajterima, o teniskim gladijatorima i o ko{arka{kim divovima srpskog porekla, koji `ive u srpskoj dijaspori, a takmi~e se {irom sveta. Trojica mladih pliva~a srpskog porekla, jedan Amerikanac, drugi Austrijanac, tre}i Rumun. u~inili su nemogu}e, podigli su u Parizu na{ sport u svetsku orbitu. Upamtimo wihova imena – to su Andrej Barna iz SAD, Luka Mladenovi} iz Austrije i David Popovi} iz Rumunije. Me|utim, podeqeni u inostranim zemqama Srbi su nejedinstveni i nacionalno nisu slo`ni, ni jaki. Nemaju jedinstvenu svetsku organizaciju iseqenih Srba iz rasejawa, niti druge institucije svih Srba sveta. Takve asocijacije imaju gr~ki i poqski iseqenici, na primer. Jevreji iz sveta su sebi napravili otaxbinu Izrael. Nema~ki iseqenici su kao ve}inski narod (45 odsto) napravili pre 250 godina Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. Kako dr`ava Srbija ne sme zvani~no da vr{i popis srpskog naroda u inostranstvu, bilo je poku{aja da se nau~nim metodima utvrdi koliko ima Srba u rasejawu. Biv{e Ministarstvo za dijasporu Srbije je uradilo pre 20 godina projekat popisivawa srpskog rasejawa, ali je odustalo od wega, jer nije bila izgra|ena nau~na infrastruktura za ovo istra`ivawe. Danas postoji inciijativa u Matici srpskoj i Odboru za iseqeni{tvo da se realizuje projekat Mapirawa srpskog naroda u svetu. U saradwi sa Ministarstvom spoqnih poslova i Srpskom pravoslavnom crkvom Matica srpska mogla bi da zvani~no utvrdi sveobuhvatan broj Srba u matici, otaxbinskim zemqama i srpskoj dijaspori. To nam je neophodno da bismo pratili i razvijali srpski nacionalni identitet i srpske tragove po svetu.

20 ^etvrtak 3. septembar 2026.

PUTOPIS

Kosmaj – mali Atos despota Stefana na 50 kilometara od srpske prestonice Ako bi se ~ovek odlu~io da hodo~asti do Svete Gore, iz Beograda bi mu bilo potrebno osam dana da do|e do gr~kog poluostrva na kojem se nalazi mno{tvo manastira, me|u kojima i Hilandar. Ako bi pak, po`eleo da vidi „Svetu Goru” na Kosmaju bilo bi mu potrebno „samo” pola dana hoda. Ta „mala Sveta Gora” na ovoj {umadijskoj planini nastala je za vreme kraqa Dragutina i despota Stefana. Istorijska sudbina manastira ove Svete Gore je bila da su ru{eni, a potom su ih monasi obnavqali. Najpoznatiji manastiri su Kastaqan, Tresije i Pavlovac. Slikar, istori~ar umetnosti i putopisac Milutin Dedi} primetio je da se me|u Srbima odoma}io obi~aj da se predeo u kome ima vi{e manastira, crkava ili isposnica nazove „mala Sveta Gora”. Najpoznatije takve Svete Gore su Fru{kogorska ili ona u Ov~arsko-kablarskoj klisuri. Me|utim, mawe je poznato da se veruje da je i na Kosmaju takva „mala Sveta Gora”. Naime, prema legendi planina Kosmaj no}u svetli ali to ne mogu da vide svi ve} oni sa posebnim darom, ka`u me{tani ovog dela [umadije. Na {umadijskoj planini, oko 50 kilometara od Beograda, nalaze se manastiri nastali za vreme kraqa Dragutina i despota Stefana, po~etkom 14. odnosno 15. veka. Kosmaj je bio omiqeno mesto despota Stefana Lazarevi}a, a mogu}e je da je ova mala Sveta Gora planski gra|ena. Manastiri Kastaqan, Tresije i Pavlovac su najpoznatiji, me|utim prema istorijskim podacima bilo ih je zna~ajno vi{e. Hroni~ari Kosmaja ka`u da kada se iz visine gledaju manastiri beogradske Svete Gore vidi raspored koji izgleda kao krst upisan u krstu. Osam manastira – na severu Kastaqan, na jugu Velika Ivan~a, na zapadu Tresije, a na istoku Pavlovac. Unutar tog krsta istim redom Anatema, Crkvine, Sibnica, Kokorin. Mnoge crkvene svetiwe su ru{ene za vreme Turaka, a potom obnavqawe. Sada je na redu da se obnovi Kastaqan. KASTAQAN – ARHEOLO[KI RADOVI I OBNOVA Kada bismo krenuli iz pravca Beograda, najbli`i manastir Svete Gore kosmajske bio bi Kastaqan. Nije lako do}i do wega, jer se uz nedovoqno putokaza do manastira, u posledwem delu, dolazi makadamskim putem. Taj put mnogo vi{e odgovara za vo`wu kvadova koji bezobzirno tutuwe {umama Kosmaja, neznaju}i da su na manastirskom zemqi{tu. Ktitor manastira Kastaqan, koji je posve}en Svetom velikomu~eniku Georgiju, jeste kraq Dragutin. Crkva je sa prate}im objektima razru{ena kada srpske dr`ave na ovim prostorima nije bilo. Iako crkve nema, na ru{evinama se redovno vr{i bogoslu`ewe. Otac Novak i monasi okolnih manastira se okupqaju prve nedeqe u mesecu zajedno sa vernicima da bi u nesvakida{wem okru`ewu slu`ili liturgiju. Obja{wava da se lako vidi gde je bio oltar, a gde porta te da je logi~no da mo`e da se vr{i slu`ba. Arheolo{ki radovi koji prethode obnovi Kastaqana su po~eli letos. Sada se privode kraju, a zatim sledi plan obnove manstira za koji je kamen ve} spreman. Otac Novak pri~a kako je despotu Stefanu Kastaqan bio me|u omiqenim kona~i{tima kada bi i{ao u lov. Tvrdi da je u redu re}i da je na Kosmaju Sveta Gora. „To je ono {to ka`u i me{tani da je to Sveta Gora kosmajska. Ako uzmemo jo{ u obzir da po nekim istorijskim podacima u vremenu despota Stefana Lazarevi}a i Svetog kneza Lazara, ~iji se deo mo{tiju

Ktitor manastira Kastaqan, koji je posve}en Svetom velikomu~eniku Georgiju, jeste kraq Dragutin. Iako crkve nema, na ru{evinama se redovno vr{i bogoslu`ewe

Tresije su najve}i i najpoznati manastir na Kosmaju. Nedavno je slavqeno sedam vekova postojawa manastira posve}enom Arhangelu Gavrilu

Pavlovac je dobro skriven manastir filmi~nog izgleda. U manastiru `ivi jedan monah koji se brine o odr`avawu manastira posve}enog Svetom Nikoli Mirlikijskom nalazi u crkvi Svetog Petra i Pavla u Nemeniku}ama, vidimo da je tu bilo ~ak 53 svetiwe odnosno crkava i manastira na ovim prostorima”, ka`e otac Novak.

TRESIJE – NAJVE]I I NAJPOZNATIJI MANASTIR KOSMAJA Na hodo~a{}u od Kastaqana do Tresija, najve}eg manastira na Kosmaju, autom se

sti`e za desetak minuta. Prolazi se pored crkve Svetog Petra i Pavla u Nemeniku}ama o kojoj govori otac Novak. I ta crkva je deo Svete Gore kosmajske. Veruje se da je Arsenije ^arnojevi} jednu od posledwih liturgija pre Velike Seobe Srba odr`ao u ovoj crkvi punoj istorijskih pri~a. Do Tresija ostaje jo{ nekoliko {umovitih pejza`a i jedna poznata pe~ewara. Tresije su najve}i i najpoznati manastir na planini. Nedavno je slavqeno sedam vekova postojawa manastira posve}enom Arhangelu Gavrilu. U Tresijama `ivi trinaest monaha, ~ija je osnovna obaveza molitva, ka`e iguman mnastira Serafim. Otac Serafim je ro|en je u Sarajevu, u Ostrogu se zamona{io, studirao je u Rusiji, a mona{ki `ivot ga je vodio i na drugi kraj sveta. U dalekoj Gvatamali je ~uo pesmu Oj Komsaju visoka planino, koja ga je, kako ka`e, vodila u ovaj kosmajski manastir. Sudbina najve}eg manastira na Kosmaju bila je da je vi{e puta ru{en, a monasi su ga zatim obnavqali. Posledwi put 70-ih godina pro{log veka. Vezu sa Svetom Gorom je otac Serafim ispri~ao kroz `ivot prethodnog iguman Tresija koji je 50 godina `ivota proveo u manastiru. „Otac Jovan Mare~i} je doneo kamen ba{ sa Svete Gore u ovaj manastir. [to nije tek tako slu~ajno. Za{to ba{ sa Svete Gore? [to nije iz Jerusalima ili drugog mesta? Ali osjeti se potreba da se ~ovjek ba{ tako izrazi. To je sila blagodati koja ~ovjeka posti~e – koji }e kamen da stavqa u temeqe ove svetiwe”, ka`e otac Serafim. PAVLOVAC – TAMO GDE MONASI TIHUJU Od Tresija do manastira Pavlovac, tako|e ima desetak minuta vo`we (manastir je sedam kilometara je udaqen od Mladenovca). Osim ako se ne zadr`ite na vidikovcu kod spomenika palim borcima Kosmajskog odreda - „Iskra slobode”. Pavlovac je dobro skriven manastir filmi~nog izgleda i nije uspeo da izbegne sudbinu drugih manastira Kosmaja. Koliko je bio razru{en se najboqe vidi u kultnoj sceni prve epizode Povratka otpisanih kada ministra Jovi}a (Pavle Vujisi}) privode kod ~etni~kog oficira (Bata @ivojinovi}). Pavlovac je sme{ten pored Tihanova~kog potoka, obja{wava istori~arka umetnosti Jasmina ]iri} – „tamo gde se tihuje”. U manastiru `ivi jedan monah koji se brine o odr`avawu manastira posve}enog Svetom Nikoli Mirlikijskom. Docent Filolo{ko-umetni~kog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu Jasmina ]iri} istra`uje kako su komunicirala zvona crkava na planini. Veruje da su morala zvoniti i kada je umro despot Stefan u obli`wem selu sela Glava. Komunikacija zvona je mogu}a jer se Sveta Gora Kosmajska gradila planski, obja{wava ]iri}. Istori~arka umetnosti ka`e da je pojam Svete Gore prisutan i van prostora Atonske Svete Gore. „U despotovoj pesmi „Slovoqubve” on ka`e da wegova dr`ava ima prelepe predele sa blagim vazduhom koje omogu}ava i pticama brzo preletawe i da je re~ o predelima na kojima su takozvane Gore Aermonske. Odnosno, te Gore, Svete Gore koje on identifikuje i pomiwe u pesmi zapravo predstavqaju celokupan prostor kojim on kao Bogom odabrani vladar, novi David, vlada”, poja{wava ]iri}.

KWI@EVNOST

^etvrtak 3. septembar 2026. 21

^ARLS SIMI]:

Nikada nisam stvarno verovao da }u da ostarim DU[AN PRELEVI]:

Mantil

Te godine do{ao sam do prvog mantila. Majka je uspela da me ubedi da u|em u krpu braon boje. Trebalo je da ostavim utisak na kom{iluk i da im stavim do znawa da mi je do{lo iz dupeta u glavu. Upravo sam do{ao iz vojske. Na{ao sam ga u kuhiwi na aufingeru, sa karticom nekakve jebene „TVORNICE ODJEVNIH PREDMETA… itd“. Bilo mi je `ao majke, pomalo i sebe, i poneo sam ga sa sobom. Aufinger, verovatno jo{ uvek visi. Sutradan u zoru jo{ je bio na meni. Dobro se dr`ao posle sveg pi}a. [tavi{e, dr`ao se boqe od vlasnika – bio je suvqi. Verujem da radnici „TVORNICE ODJEVNIH PREDMETA… itd“ nisu ni sawali u kakvom }e dru{tvu zavr{iti wihov proizvod! Mantil, baletski igra~, budu}i glumac, koncertni pijanista i ja. Tu u bircuzu kod „Zmajka“, mantil je morao da nas napusti. Ko ne zna gde je Dor}ol i ko je „Zmajko“ nikada ne}e pro~itati ove redove. I tako je pravo. Za mnoge Beogra|ane, „Zmajko“ je bio zadwa stanica, najlep{e i najtu`nije sutra na{ih `ivota. Posledwi velegradski boemi, nakupci, kurve, pijanci, prcoplotke, klo{ari, SUP-ovci koji su zglajznuli, propali i glumci u usponu, usnuli seqaci koji su besplatno kuwali za stolovima, ~ekaju}i da se otvori pijac. – ]ale, ‘o}e{ da kupi{ Montgomeri? – [ta bre? – seqak me procewuje kroz zaraslu bradu. – Mantil, }ale. Pitam te za mantil. Do{ao sam iz vojske, pa… po~eh da serem, nadaju}i se da }e no} potrajati jo{ dve ture pi}a. – Sinko, imam guw – zajebava me gexa. Ipak uzeo je. Stigle su jo{ tri ture. Glumac je danas uspe{an, pijanista je jo{ uvek peder, a baletan otpija lozova~e u jednom gradu u provinciji. Seqak verovatno kuka na TV-u zbog otkupnih cena. Ili mo`da zakopava mrtvaca u Austriji? Ne bih voleo da to radi u mom biv{em mantilu. Jedino ne znam, {ta se dogodilo sa mnom!

KATARINA POPOVI]:

Srna

Ve~e puno mirisa ostaje za nama. Miris jabuka, miris sve`e nacepkanih drva, miris jeseni ostaje daleko negde, iza. Kosa mi miri{e na paprike pe~ene na malom okruglom {poretu iza ku}e. Jurimo kroz boje, purpurne boje nadolaze}e jeseni. Ne}u u stvarnost, ne}u u buku i haos, ne}u u sirene i ludilo. @elim da se u{u{kam u tople boje jeseni i spavam. @elim da sawam, `elim da ma{tam, da nisam tu. @ao mi je {to moramo da se vratimo, {to moramo da radimo, `ao mi je {to ne ostajem ovde zauvek. A onda srna… pored puta, ne`na, vitka, dugovrata, krupnooka. Zbuweno na tren okre}e glavu ka nama i poput balerine nestaje u `buwu… Ne idi, divna princezo. Ne be`i od nas. Mi te volimo… Tra`im je pogledom u {umarku kroz koji jurimo… Ali we nema, ona je boje {ume, drveta, ona je priroda… divqina, sloboda… brzina… @elim da budem srna.

Naravno, nikada nisam stvarno verovao da }e se to dogoditi. Da }u ostariti, mislim. Znao sam {ta predstoji, video sam dokaze na svojim prijateqima i ro|acima, ali i pored toga sam se pravio da starewe nema nikakve veze sa mnom. ^ak i kad mi qudi ~estitaju 75. ro|endan, to mi ne zvu~i normalno. Neko se negde usput, ili oni ili ja, sigurno zabrojao. Naravno, boqe je znati istinu nego se obmawivati, ali ko jo{ `eli da svakog jutra pogleda istini u o~i? Tokom godina, video sam nekoliko qudi na samrti, pa ni oni nisu bili potpuno ube|eni u ono {to sledi. Dr`ali su se slabe {anse da }e ba{ oni ispasti izuzetak od pravila. „Vide}e{ kad ostari{“, uvek nam je neko govorio kada smo bili mladi. U vreme pre bankomata, kada smo za hitne potrebe morali da tra`imo pare od svojih baba, one bi nas prvo naterale da sednemo i odslu{amo predavawe. Govorile bi nam kako se svet promenio nagore, kako su de~aci u wihovo vreme o~evima govorili Vi, a devojke iz dobrih ku}a crvenele kada im se momci obrate. Sedeo bih na rubu stolice klimaju}i glavom i ~ekao da baba otvori ta{nu i izvadi lovu. ^ak sam i tada naslu}ivao da je gun|awe o mladima jedno od malobrojnih zadovoqstava koje preostaje starima. Nisu mi toliko smetale ni pri~e o nesre}ama koje su zadesile ~lanove na{e porodice koji nisu slu{ali razumne savete – sve sam to mogao da izdr`im, dok ne po~ne da uzdi{e i da mi govori kako }u sve to shvatiti kada do|em u wene godine. Jedva sam ~ekao da iza|em. Sirota baba, bila je opasan gwavator, ali danas moram da priznam da je imala pravo. S godinama zaista druga~ije posmatram stvari nego nekada. Realnost svega ovoga udarila me je tek u pedesetoj. Probudio sam se jednog jutra nekoliko dana pred pedeseti ro|endan i iznenada shvatio svu strahotu. Pola veka nije {ala. Kada sam dovoqno porastao da vu~em na{eg ma~ka u Beogradu za rep, nema~ki tenkovi su ulazili u Pariz. Nisu me potresle sede na mojoj glavi ve} poplava se}awa. Setio sam se kako sam sedeo u u~ionici u prvom razredu u jesen 1945. i gledao slike Marksa, Staqina i mar{ala Tita nad tablom. Prisetio sam se zaboravqenih marki balkanskih cigareta; ruskih, francuskih i ameri~kih popularnih pesama iz rata i filmova iz tridesetih o kojima malo ko danas ima pojma, koji su se jo{ uvek prikazivali u vreme mog detiwstva. Odjednom je navrlo toliko se}awa da mi se iznenada sopstveni `ivot u~inio kao `ivot potpunog stranca. Trebalo mi je vi{e meseci da se naviknem – ako ~ovek uop{te mo`e da se navikne na saznawe da su svet i qudi koje je nekada poznavao nestali bez traga. Posledwih meseci `ivota moga oca, svaki put kada sam od-

lazio da ga vidim razgovarali smo o kwigama. Vi{e nije imao strpqewa za romane. Istorija ga je jo{ uvek fascinirala, kao i pojedini filozofi. [to je mislilac koga je ~itao bio mra~niji, utoliko je moj otac bivao zaodovoqniji, jer je to potvr|ivalo wegovu dugogodi{wu sumwu: svet odlazi bestraga. Naravno, raspravqali smo o tome. U paklu barem nikada nije dosadno, stalno sam ga podse}ao, samo u raju. Ja sam, rekao bih, honorarni pesimista. Umem da namiri{em zlo na daqinu kao {to je i on umeo, ali obi~no sam dobro raspolo`en. Ujutru uglavnom ustajem pun nade. Me|utim, moram da priznam da sam za trideset godina koliko smo vodili ove razgovore postajao sve vi{e ozloje|en u pogledu na{eg roda, i da ve} predose}am da }e do}i dan kada vi{e ne}u mo}i da se nateram da ~itam novine i gledam televiziju zbog brige za svoje du{evno zdravqe. Ve} sada moram da se doziram. Tomu Fridmanu dajem {ezdeset sekundi; Xorxu Vilu trideset. Mo`e li se mo`da, gledaju}i iz {ire perspektive, re}i da na kraju postajemo su{ta suprotnost onome {to smo nekada bili? Mislim, da li je zabele`en slu~aj da je neki mladi pesimista pod stare dane postao optimista? Ne, osim ako usput nije izgubio koju dasku. Nekad se ose}am kao auto sa previ{e kilometara na broj~aniku. Ne{to lupa u motoru, hladwak se pregreva, uqe curi, karoserija je zar|ala, sedi{ta su pocepana i zamazana, jedan brisa~ ne radi i auspuh je pun rupa. „Ne brini“, ka`e moj lekar. On tvrdi da sam u odli~noj kondiciji, i pored visokog pritiska, stara~kog dijabetesa i toga {to sve slabije ~ujem na oba uva. Zvu~i mi kao prodavac polovnih automobila koji poku{ava da se ratosiqa kola zrelih za otpad, ali u svakom slu~aju upijam wegove re~i i dajem gas posle pregleda, pevaju}i na sav glas, dok se za mnom vu~e oblak crnog dima iz auspuha. U ~etiri ujutru, posle ~itave no}i nemirnog prevrtawa, nisam tako samouveren. Odlazim u kupatilo i piqim u ogledalo i uop{te mi se ne svi|a to {to vidim. ^ak je i Piter Lori kao ~edomorac u onom nema~kom filmu iz 1931. izgledao zdravije. Nedavno se jedan recenzent `alio da se moja nova zbirka pesama previ{e bavi smr}u. Kao da ho}e da ka`e da treba da budem poletniji, da delim vedre mudre savete u jesen `ivota, umesto

{to kad god mogu podse}am ~itaoce na wihovu smrtnost. Samo polako, odgovaram mu u sebi, do}i }e{ i ti u moje godine pa }e{ po~eti da odlazi{ prijateqima na sahrane. Niko nas u mladosti na to ne upozorava, ali sve i da neko to radi, na jedno uvo bi u{lo a na drugo iza{lo. ^iwenica je da qude ne zanimaju previ{e tu|a iskustva i pouke koje se iz wih mogu izvu}i. I ko mo`e da ih krivi? ^ak i za stare, iskustvo slu`i jedino lupawu glave po besanoj no}i. Pre ili kasnije, svako sa du`im pam}ewem sretne svog Velikog inkvizitora. (Crna odora sa kapuqa~om, uzgred, vi{e nije obavezna.) Ve~eras, moja inkvizitorka nosi tamne nao~are i farba nokte dok postavqa pitawa: Jednom ste rekli da su Hitler i Staqin bili va{i turisti~ki vodi~i. Da li to zna~i da wima dvojici treba da zahvalite za to {to ste postali? Ba{ me je to pitawe no}as mu~ilo, gospo|ice. A {ta je sa bogom? Hvala bogu {to bog ne postoji, pa ne mo`e da vidi {ta smo napravili od sveta. [ta je sa |avolom? Video sam ga ju~e na televiziji kako qubi malu decu i ceri se od uveta do uveta. Va{e pona{awe nema nikakvog smisla, gospodine, ka`e mi ona. Kako mo`ete da verujete u |avola i da ne verujete u boga, a da se opet s vremena na vreme krstite? Sla`em se, gospo|ice, odgovaram ja. To {to se krstim je verovatno nasle|ena navika, jer poti~em iz stare porodice seoskih sve{tenika. Kada prestane da me gwavi, pogledam na sat i ne mogu da verujem svojim o~ima. Ka`u da vreme te~e br`e posle {ezdesete. Nema sumwe, to je istina. Gde su ona duga, usporena leta moje mladosti, kada sam se od jutra do mraka razvla~io poku{avaju}i da smislim neku zabavu? Se}am se kako sam odlazio do ogledala i ponavqao sa sve ve}im ube|ewem: „@ivot je dosadan“. Tih dana, stari ~asovnik se jedva kretao, samo da mi napakosti. Budalo jedna, mislim ja danas, to je bio raj. Tajna sre}e je bila upravo tu, u tom starom satu koji je majka kupila u Woolworthu. Vreme u wemu je milosrdno zastalo, ve~nost je otvorila vrata, a ti si oklevao ili si se prepao na pragu, pa si sa olak{awem odahnuo kada su ti se vrata zalupila pred nosom, a kazaqka nastavila daqe.

22 ^etvrtak 3. septembar 2026.

DRU[TVO

BEOGRAD PONOVO CENTAR DIPLOMATSKOG SVETA

Ve}ina ~lanica Pokreta nesvrstanih nije priznala kosovsku nezavisnost PRINC FILIP IZJAVIO SAU^E[]E PORODICI MLADI]:

Mi Srbi imamo pravo da ~uvamo svoje se}awe, ali uva`avamo patwe drugih! Princ Filip Kara|or|evi} oglasio se povodm smrti Ratka Mladi}a,a wegovo saop{tewe prenosimo u celosti: ,,Povodom smrti generala Ratka Mladi}a, wegovoj porodici i bli`wima upu}ujem iskreno sau~e{}e. Wegov `ivot i ime ostaju neraskidivo vezani za jedno od najte`ih i najbolnijih poglavqa na{e novije istorije, ~ije posledice i uspomene i danas duboko optere}uju sve narode ovih prostora. Mi Srbi imamo pravo i obavezu da ~uvamo svoje dostojanstvo, svoje se}awe i istinu o svojim `rtvama. Uva`avaju}i patwu drugih, ne umawujemo sopstveno stradawe niti se odri~emo svog naroda; naprotiv, time najboqe svedo~imo vrednosti koje `elimo da sa~uvamo – istini, pravdi, saose}awu i miru. Zato je na{a hri{}anska i qudska du`nost da sa pijetetom ~uvamo uspomenu na sve nevine `rtve, bez obzira na wihovo ime, veru ili nacionalnost, i da ne dozvolimo da nas pro{lost ponovo povede putem mr`we i podela. Neka Gospod podari pokoj du{i preminulog i utehu wegovoj porodici, a svim narodima koji su pro{li kroz stradawa snagu i mudrost da zajedni~ku budu}nost grade u miru, me|usobnom po{tovawu i bez novih sukoba.“ Podse}amo, general Ratko Mladi} je preminuo 27. avgusta 2026. godine u Hagu usled te{kog zdravstvenog stawa i bolesti. Tamo se nalazio na slu`ewu do`ivotne robije u skladu sa presudom zbog genocida u Srebrenici i ratnih zlo~ina po~iwenih u Bosni i Hercegovini. Ha{ki sud nije dozvolio wegovo le~ewe u Srbiji, iako je vi{e puta apelovano na wegovo te{ko zdravstveno stawe.

NASTAVQA SE POVRATAK LEKARA IZ DIJASPORE

Desetoro medicinara dobilo posao u Srbiji

Nastavqa se povratak na{ih medicinara iz dijaspore. Ovoga puta wih desetoro odlu~ilo je da zdravstvene ustanove u Evropi zameni povratkom u Srbiju, a posredstvom Kancelarije Ministarstva zdravqa za saradwu sa dijasporom dobili su ugovore o radu. Do sada se u Srbiju vratilo vi{e od 350 zdravstvenih radnika. Sezona je godi{wih odmora, pa mnogi iz Srbije putuju na turisti~ke destinacije, dok brojni na{i qudi iz dijaspore leto koriste da posete porodicu i prijateqe u otaxbini. Ipak, ima i onih koji su ovo leto iskoristili za va`nu `ivotnu odluku – da se posle godina rada i `ivota u inostranstvu vrate ku}i. Tatjana i Jelena vratile su se iz Nema~ke, a Tamara iz Norve{ke. „Vra}amo se porodi~no, iskreno, zbog deteta i wenog razvoja. Imali smo dovoqno vremena da sagledamo razlike izme|u `ivota u Srbiji i Nema~koj. Kada sam odlazila pre deset godina, uslovi nisu bili kao danas. I prijateqi mi ka`u da su uslovi u zdravstvenim ustanovama sada mnogo boqi nego {to su bili tada”, ka`e Tatjana Fakin, koja }e raditi u Zavodu za javno zdravqe. Tamara Dra`i}, koja }e raditi u Op{toj bolnici u Somboru, ka`e da je dugo u~ila jezik i mislila da }e se navi}i na `ivot u Norve{koj, pogotovo jer su joj brat i snaja ve} bili tamo. „Bilo mi je lepo kada odem u posetu, ali posle oko mesec dana po~ela je da mi nedostaje Srbija. ^im sam u{la u na{u zemqu, odmah mi je bilo lak{e i shvatila sam da mi je mesto ovde. Radi}u u Op{toj bolnici u Somboru kao farmaceut u bolni~koj apoteci”, isti~e Dra`i}eva. Ovoga puta ugovore o radu dobilo je deset zdravstvenih radnika. odlu~ili su da zdravstvene ustanove u Nema~koj, Sloveniji, Norve{koj i [vedskoj zamene radom u Srbiji, gde }e le~iti pacijente u Vrawu, Kru{evcu, Kraqevu, Prokupqu, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu.

Savetnik predsednice Narodne skup{tine Nikola Stojanovi} rekao je povodom 65 godina od osnivawa Pokreta nesvrstanih da je Beograd i tada i sada centar diplomatskog sveta. Naglasio je da nam uloga osniva~a Pokreta daje mogu}nost da organizujemo velike skupove, samite lidera povodom godi{wica osnivawa. Sve to ja~a pozicije Srbije i za{titu nacionalnih i dr`avnih interesa, zakqu~io je Stojanovi}. Biv{i diplomata Zoran Milivojevi} istakao je i zna~aj {to ve}ina ~lanica Pokreta nesvrstanih nije priznala kosovsku nezavisnost i u tom pogledu deli stav Srbije. Pre 65 godina Beograd je okupio dr`ave koje nisu `elele da im Va{ington ili Moskva odre|uju na kojoj }e strani sveta stajati. Samo 19 dana ranije po~ela je izgradwa Berlinskog zida, a ba{ 1. septembra 1961, dok je otvarana Beogradska konferencija, Sovjetski Savez obnovio je nuklearne probe. Danas je svet ponovo podeqen ratovima, sukobima velikih sila, borbom za energente, tr`i{ta i politi~ki uticaj. I ba{ u takvom trenutku, predstavnici vi{e od 30 dr`ava sa ~etiri kontinenta ponovo se okupqaju u Beogradu. Ali {ta danas zna~i nesvrstanost? Koliko danas vredi

mre`a odnosa koju je Beograd po~eo da gradi jo{ 1961? I mo`e li Srbija stare politi~ke veze sa Afrikom, Azijom i Globalnim jugom da pretvori u novu ekonomsku i diplomatsku prednost? Savetnik predsednice Narodne skup{tine Nikola Stojanovi} je podsetio da je Beograd pre 65 godina za svega pet-{est dana postao centar diplomatskog sveta i me|unarodnih odnosa za zemqe tada{weg nesvrstanog juga. „Kao pre 65 godina, tako i danas, Beograd je ponovo centar diplomatskog sveta”, istakao je i dodao da }e grad ugostiti neke od najva`nijih dr`avnika zemaqa Afrike i Bliskog istoka. Govore}i o zna~aju skupa, savetnik predsednice Skup{tine objasnio je da on predstavqa istovremeno pogled na pro{lost, sada{wost i budu}nost. „Ovo je pogled na pro{lost, da napravimo neku vrstu se}a-

wa na prvo okupqawe {ezdeset prve godine, ali i pogled na sada{wost, na sve one principe koji su ustanovqeni, a danas su to neke od temeqnih na~ela Poveqe Ujediwenih nacija i me|unarodnog prava”, naveo je Stojanovi} i naglasio da se spoqna politika ne vodi prema svetu kakav je danas, nego kakav }e biti za deset ili petnaest godina. Podsetio je da u Beograd dolaze neke od najbr`e rastu}ih zemaqa Afrike, Bliskog istoka i Azije, poput Tanzanije sa sedamdeset miliona stanovnika i Al`ira sa pedeset miliona stanovnika. Na pitawe {ta konkretno gra|ani Srbije dobijaju od ovakvog skupa, Stojanovi} je ukazao na to da poziv, koji je uputio predsednik Aleksandar Vu~i}, i odziv na wega odra`avaju kredibilitet koji srpska spoqna politika danas u`iva.

Film Lordana Zafranovi}a „Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)” otvara 53. FEST u Sava centru Me|unarodni filmski festival FEST bi}e otvoren 2. oktobra 2026. godine u Plavoj dvorani Sava centra premijerom filma „Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)” hrvatskog rediteqa Lordana Zafranovi}a, saop{tili su organizatori. Pedesettre}e izdawe Festa odr`ava se od 2. do 11. oktobra 2026, posle {est godina, ponovo u Sava centru i u drugim salama {irom Beograda. Publika }e imati priliku da premijerno pogleda najnovije ostvarewe jednog od najzna~ajnijih rediteqa sa prostora biv{e Jugoslavije. Film Zlatni rez 42 (Djeca Kozare), u produkciji „TS Media“, nastao je prema scenariju Arsena Dikli}a i Lordana Zafranovi}a iz 1986. godine, a govori o stradawu dece u logoru Jasenovac 1942. godine. Radwa filma sme{tena je u vreme raspada Jugoslavije 1941. godine, kada je, pod pokroviteqstvom nacisti~ke Nema~ke, osnovana kvinslin{ka Nezavisna Dr`ava Hrvatska, u okviru koje je formiran Jasenovac, logor smrti u kojem su ubijani mu{karci, `ene i deca. Kroz isprepletane perspek-

tive `rtava i po~inilaca, Zafranovi} istra`uje anatomiju zla. Srbi, Jevreji, Romi i hrvatski antifa{isti stradaju od ruku osmorice usta{kih ubica. Jedan od wih nakratko se pobuni, ali i sam postaje `rtva zla kojem slu`i. Kako bi doga|aji iz leta 1942. godine bili prikazani {to verodostojnije, za potrebe filma izgra|ena je kompleksna scenografija na vi{e lokacija u Srbiji. Scenografiju je osmislio Milenko Jeremi}, jedan od najzna~ajnijih doma}ih scenografa, koji je sa Zafranovi}em sara|ivao i na filmu Okupacija u 26 slika.

Autorsku i gluma~ku ekipu, predvo|enu Zafranovi}em, ~ini vi{e od 100 glumaca i vi{e od 60 profesionalaca iz celog regiona. Zafranovi} je dobitnik nagrade „Beogradski pobednik” 51. Festa za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Preuzimaju}i nagradu, rediteq je tada rekao da je Fest „velika sve~anost filma” i da je odgovornost stvaralaca ogromna, istakav{i da filmove prave za publiku koja ih „nikad nije prestala“ pratiti. Zafranovi} je tada izrazio nadu da }e se na Fest vratiti sa novim filmom, {to }e se ove godine i ostvariti.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 3. septembar 2026. 23

SUZANA TESLA O PUTU OD KRAJINE DO AMERIKE:

Bila je borba, matematika je bila jezik koji svi razumeju Kao osmogodi{wa devoj~ica stigla je u Ameriku bez znawa engleskog, a danas ima uspe{nu karijeru u ^ikagu. Suzana Tesla za RTS je govorila o te{kim po~ecima, obrazovawu i `ivotu izme|u dve zemqe, ali i `eqi da kroz stipendirawe mladih istra`iva~a sa~uva istoriju Srba u Hrvatskoj i Krajini. Od rodnog Vojni}a na Kordunu, preko Smedereva, do ^ikaga – `ivotni put Suzane Tesle obele`ile su velike promene. U Ameriku je stigla kao osmogodi{wa devoj~ica, a prilago|avawe novoj sredini, jeziku i obrazovnom sistemu, ka`e, bilo je pre svega – borba. Danas nastoji da deo onoga {to je stekla vrati zajednici iz koje je potekla. Kroz udru`ewe ~iji je ciq o~uvawe istorije i kulture pokrenuta je i stipendija za doktorande iz Srbije i Republike Srpske. STIPENDIJA ZA ISTRA@IVAWE SRBA U HRVATSKOJ I KRAJINI Suzana obja{wava da ideja nije da se se}awe na pro{lost ~uva samo kroz okupqawa i manifestacije, ve} i kroz nau~ni rad koji mo`e da ostane budu}im generacijama. „Udru`ewe poku{ava da sa~uva na{u istoriju, kulturu i sve {to se de{avalo. I nije to samo kroz manifestacije da spojimo qude, nego da to ra{irimo, da se stvarno ima neki dugi period. Mislim da ta stipendija zna~i da }e ti doktorandi to da u~e i da to ostaje za decenije od sada“, isti~e go{}a Jutarweg programa. Zainteresovani mogu da se prijave preko sajta udru`ewa i po{aqu biografiju i potrebnu dokumentaciju.

„Imali smo neke koji su se prijavili, ali to je neka u`a tema, tako da ba{ mora neko da bude zainteresovan za tu temu – istra`ivawe Srba u Hrvatskoj i Krajini“, obja{wava Suzana. „IMAM OSE]AJ DA @IVIM I TAMO I OVDE“ Iako ve} godinama `ivi u Sjediwenim Dr`avama, veza sa Srbijom i Krajinom, ka`e, nije oslabila. „Ja sam ro|ena u Vojni}u u Krajini, ali sam `ivela u Smederevu odakle sam do{la u Ameriku. Kultura, rodbina i sve ostalo ba{ me ve`u za Srbiju i za Krajinu. Nekako imam ose}aj da `ivim i tamo i ovde zbog toga“, navodi Suzana Tesla. U Srbiju nastoji da dolazi svake druge godine, pre svega zbog rodbine, a tokom tih poseta odlazi i u Vojni}. MATEMATIKA KAO PRVI UNIVERZALNI JEZIK Po~etak `ivota u Americi nije bio jednostavan. Bez znawa engleskog, Suzana Tesla je oslonac najpre prona{la u matematici. „Borba. Nema tu pravila kako-{ta. Kada sam do{la, matematika je ne{to {to svi mogu da razumeju. Dva plus dva je ~etiri, bilo gde da ide{“, napomiwe Suzana. Istovremeno je nastojala da {to boqe nau~i jezik i upozna sredinu u kojoj `ivi, ali bez odricawa od sopstvenog porekla. „Po~ela sam od toga da {to vi{e radim na jeziku, na kulturi, da se spajam sa Amerikancima, a u isto vreme da ne izgubim to {to sam ovde nau~ila, i poreklo i sve ostalo. Mislim da samo kroz vreme mo`e to sve da se izgradi“, isti~e Suzana. Poseban izazov bio je ameri~ki {kol-

ski sistem, ne samo za wu ve} i za wene roditeqe, koji tako|e nisu znali kako taj sistem funkcioni{e. „Najvi{e zbog toga {to rade sve druga~ije. Naravno jezik je druga~iji, ali kultura i sistem i sve ostalo. I jo{ kada roditeqi ne znaju kako da usmere dete, jer su tamo prvi put, onda stvarno ne znaju kako da pomognu“, prise}a se Tesla. OD „KO JE TESLA“ DO PITAWA DA LI IMA ELEKTRI^NI AUTOMOBIL Weno prezime danas u Americi gotovo svi prepoznaju, ali po~etkom dvehiqaditih situacija je, ka`e, bila druga~ija. „U po~etku, ja mislim da dosta wih nije znalo ko je Tesla. Kad ka`e{ Tesla – okej, Tesla, kao bilo koje prezime“, ka`e Suzana. Se}a se i situacije iz osnovne {kole kada je napisala sastav o Nikoli Tesli. „Ja sam napisala neki sastav o Nikoli Tesli, naravno, i u~iteqica je to pro~itala i rekla: ‚Ovo nije istina.’ Mislim da sam ja vi{e wima pokazivala ko je Nikola Tesla, kakvu vrednost to nosi, nego {to su oni znali“, napomiwe Suzana. Danas je asocijacija na prezime uglavnom druga~ija, ali je i daqe ~esto pitaju da li ima elektri~ni automobili ili neke veze sa kompanijom „Tesla”. To joj, me|utim, pru`a priliku da govori o Nikoli Tesli, svom poreklu i istori-

ji, a prezime Tesla nosi i wena kompanija za nekretnine. „OVDE MI JE SRCE I DU[A“ Na pitawe da li posle toliko godina u Americi ose}a da pripada i jednoj i drugoj sredini, Suzana ka`e da je upravo ta podeqenost jedan od najte`ih delova `ivota daleko od zemqe iz koje je potekla. „Ovde mi je nekako srce i du{a, i naravno porodica, i to me ba{, ba{ vu~e ovde, a u isto vreme izgradila sam celu karijeru tamo“, ka`e Tesla. @elela bi, dodaje, da vi{e vremena provodi ovde, ali je profesionalni i svakodnevni `ivot koji je godinama gradila vezuje za Ameriku. „Nekako sam podeqena. [to bih vi{e vremena provela ovde, a u isto vreme sve {to znam uglavnom je tamo. Mo`e da se `ivi, ali nekako srce je na dva mesta, i onda je to uvek borba“, zakqu~uje Suzana.

AMERIKANAC POSTAO ZEMUNAC:

„Zbog onoga {to su me Srbi nau~ili potpuno mi se promenio pogled na `ivot“ Amerikanac Gabrijel Sofi `ivi u Zemunu, dru`i se iskqu~ivo sa Srbima i otkriva {ta ga je `ivot u Srbiji nau~io o porodici, zajednici i prijateqstvu. Kada se neko preseli u drugu zemqu, najlak{e je prona}i qude koji govore isti jezik, dele sli~ne navike i prolaze kroz ista iskustva. Amerikanac Gabrijel Sofi, me|utim, po dolasku u Srbiju odlu~io je da uradi upravo suprotno. Nije `eleo da Beograd upoznaje iz kruga stranaca, ve} kroz qude koji su ovde ro|eni, wihove porodice, obi~aje i svakodnevni `ivot. Takav pristup, ka`e, potpuno mu je promenio iskustvo `ivota u na{oj zemqi. Danas `ivi u Zemunu, prijateqi su mu Srbi, bio je gost na slavi, ven~awu i kr{tewu, a kom{ije ga ve} prepoznaju kada pro|e ulicom. Na TikToku, gde objavquje pod imenom „gabriel.sofie.coach“, objasnio je i zbog ~ega misli da mnogi stranci sebi uskra}uju pravi do`ivqaj zemqe u koju su se preselili. „SVI MOJI PRIJATEQI SU SRBI“ Srbija je bila jedna od prvih zemaqa koje je Gabrijel posetio izvan Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, ako se izuzme Kanada. Kada je ovde po~eo da gradi `ivot, nije `eleo da ostane u takozvanom „stranom mehuru“. Umesto dru`ewa iskqu~ivo sa qudima koji su, poput wega, do{li iz inostranstva, potrudio se da upozna lokalno stanovni{tvo. – Nemam nijednog stranog prijateqa ovde. Svi moji prijateqi su lokalci. Svi moji prijateqi su Srbi – rekao je. Upravo su mu ta poznanstva otvorila vrata jednog sasvim druga~ijeg iskustva Srbije. Vi{e nije bio samo stranac koji obilazi grad i poznata mesta, ve} gost na porodi~nim okupqawima i doga|ajima koji zauzimaju va`no mesto u ovda{woj tradiciji. Tako je imao priliku da prisustvuje svadbama, kr{tewima, slavama i ro|endanima i iz prve ruke vidi kako izgleda svakodnevica srpskih porodica.

NIJE ^EKAO DA GA NEKO „UVEDE“ U DRU[TVO Gabrijel, me|utim, nagla{ava da se takva bliskost sa qudima nije dogodila preko no}i. Smatra da svako ko `eli da upozna sredinu u kojoj `ivi mora i sam da poka`e interesovawe. – Upoznao sam qude jednostavno tako {to sam se potrudio. @ivim u lokalnom kraju. Uop{te ne `ivim u delu grada u kojem se okupqaju stranci – ispri~ao je Amerikanac. Za svoj dom izabrao je Zemun, a upravo mu je `ivot u tom delu Beograda doneo jedan od ose}aja koje posebno ceni – da vi{e nije potpuni stranac. Vremenom je postao poznato lice u kraju, pa mu se qudi javqaju dok prolazi ulicom.

– Zaista je sjajno kada `ivite u Zemunu, kao ja, i kada sada mo`ete da {etate Zemunom, a qudi vas prepoznaju i javqaju vam se – rekao je. JEDNU STVAR JE POSEBNO NAU^IO OD SRBA Ipak, nisu ga osvojili samo dru`ewe i obi~aji. Gabrijel ka`e da mu je `ivot u Srbiji promenio pogled na me|uqudske odnose. Najvi{e ga je impresionirao zna~aj koji se ovde pridaje porodici i qudima iz neposrednog okru`ewa. – Jedna stvar koju sam nau~io od Srba jeste da su porodica i zajednica sve – istakao je. Upravo je taj ose}aj povezanosti ne{to {to, prema wegovom iskustvu, danas ne pronalazi u istoj meri u Americi. – Mnogo je toga {to se mo`e nau~iti ovde o porodici, ali i kada je re~ o komunikaciji i posve}enosti drugim qudima. Srbi su me zaista tome mnogo nau~ili – rekao je Gabrijel. Zato ima i jasan savet za one koji planiraju da napuste svoju zemqu i `ivot nastave negde drugde. Smatra da prava selidba nije samo promena adrese, ve} i spremnost da se upozna dru{tvo u koje se dolazi. – Dru`ite se sa lokalnim stanovni{tvom. Neka vam prijateqi budu lokalci. Upoznajte wihov na~in `ivota – poru~io je. SRBI ODU[EVQENI WEGOVOM PRI^OM Gabrijelova ispovest privukla je pa`wu korisnika dru{tvenih mre`a, a ispod snimka ubrzo su po~ele da se ni`u poruke podr{ke. Mnogima se dopalo to {to Amerikanac nije poku{ao da `ivot u Srbiji prilagodi navikama koje je doneo sa sobom, ve} je odlu~io da upozna zemqu kroz wene qude. – @ivot po~iwe izvan zone komfora – napisao je jedan korisnik. Drugi su mu jednostavno po`eleli dobrodo{licu. – Bravo i dobro nam do{ao, dobri ~ove~e! – stoji u jednom od komentara.

24 ^etvrtak 3. septembar 2026.

FEQTON

NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“ (22)

Пише: Бранислав Станковић

u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju

DOGOREVA FITIQ NA SVE]I TESLINOG @IVOTA:

”Pozdravite moju staru domovinu, ja je nikada vi{e ne}u videti...” U Wujorku je 1939. godine otvorena Svetska izlo`ba, koja je trajala i tokom 1940. Izlo`bu je 30. aprila sve~ano otvorio predsednik SAD, Frenklin Delano Ruzvelt. Op{ta tema izlo`be bila ja budu}nost ~ove~anstva. Na woj je prikazan razvoj tehnologije i kako }e ona uticati na svakodnevni `ivot qudi u narednim decenijama. Na izlo`bi je bio prisutan veliki broj dr`ava, a tokom trajawa izlo`bu je videlo ~etrdeset ~etiri miliona posetilaca. Iako je Drugi svetski rat bio u toku, izlo`ba je {irila duh optimizma i izvr{ila veliki uticaj na popularnu kulturu naro~ito u Americi. Paviqon Kraqevine Jugoslavije otvorio je 28. maja u 20 ~asova gradona~elnik Wujorka, La Gvardija. On se prisutnima obratio na srpskom {to je do~ekano sa posebnim odu{evqewem i propra}eno velikim aplauzom. Po~etkom XX veka La Gvardija je bio ameri~ki diplomata u Rijeci gde je i nau~io na{ jezik. O~ekivalo se da }e se na otvarawu paviqona pojaviti i Nikola Tesla, na`alost on je bio bole{}u spre~en da do|e na izlo`bu, ali je uputio pozdravno pismo koje je pro~ito ambasador Foti}. Tesla je svoju poruku zapo~eo re~ima: „Eto, do{ao je i taj tako va`an dan za sve nas, koji smo sa nestrpqewem o~ekivali, jer nam je stalo da poka`emo prijateqima Amerikancima da imamo divnu zemqu, i da oni i ne slute koliko u na{im gorama ima vrednosti, veli~ine i stare slave (...)”. Svoje pismo Tesla je zavr{io pozdravom kraqevi}u Petru II Kara|or|evi}u i predsedniku Ruzveltu. Na izlo`bu u Wujork stigao je i srpski seqak, i samouki kwi`evnik, @ivadin Stevanovi} iz sela Brestovca u Gru`i. Boravak na Svetskoj izlo`bi u Americi on je opisao u svojoj kwizi „Sto dana u Americi”. Stevanovi} se sreo i sa gradona~elnikom Wujorka Fjorelom La Gvardijim. O tome je pisala ameri~ka {tampa, kojoj je on

posebno bio zanimqiv jer se kroz Wujork kretao u srpskoj narodnoj no{wi. Poseban utisak na Stevanovi}a, ostavio je susret sa Nikolom Teslom kome je posvetio jedno poglavqe u svojoj kwizi: „Razgledao sam grad, wegove oblakodere koji se di`u visoko u nebo, ulice zakr~ene hiqadama automobila i zoolo{ki vrt u Centralnom parku. Oko dva sata posle podne odlazim podzemnom `eleznicom na Wujor{ki univerzitet da posetim doktora Paju Radosavqevi}a. On je profesor na univerzitetu i jedan od na{ih zemqaka koji je poznat u celoj Americi kao priznati nau~nik na poqu eksperimentalne pedagogije. Srbin je rodom iz Srema. Godine 1905. pre{ao je u Ameriku, gde je prvo vreme radio kao obi~an radnik. Zatim je produ`io studije. Odbranio je dva doktorata i postao profesor eksperimentalne pedagogije na Wujor{kom univerzitetu. (...) U jednoj velikoj sali, wegovoj li~noj biblioteci, koja sadr`i vi{e hiqada kwiga najodabranije svetske literature na raznim jezicima, stari sedamdesetogodi{wi profesor prima me srda~no kao da smo davna{wi prijateqi. Veoma se mnogo interesovao za svoju postojbinu, u kojoj odavno nije bio. Ja sam mu izneo svoju `equ da bih voleo da vidim i pozdravim

Nikolu Teslu i zamolio ga za preporuku da me Tesla primi. U me|uvremenu sam doznao da su wih dvojica bliski prijateqi. - Tesla je te{ko bolestan i ne prima nikoga. Ali poku{a}emo... - odgovorio mi je stari profesor. Dobio je telefonsku vezu, a zatim je govorio sa Teslom na engleskom jeziku. Uputio me je na hotel „Wujork”, gde Tesla stanuje. Primi}e me u pet ~asova posle podne, i to samo na kratko, da me vidi, jer je veoma bolestan. (...) Jedva se snalazim u ovom moru naroda bele, crne, `ute i crvene boje, u ogromnoj gu`vi saobra}ajnih vozila. Nekako sti`em do hotela „Wujork”, koji se sa svojih dve hiqade soba i sedamdeset spratova uzdi`e u centru grada. U jednoj od wegovih soba stanuje Nikola Tesla. Ulazim u prizemqe. Hotel je ogroman i luksuzan. Svuda su foteqe sa naslonima, saloni u raznim stilovima sa skupocenim name{tajem, portiri u belim odelima i belim rukavicama. Prilazi mi jedan od wih. Nau~io sam malo engleski i obja{wavam mu da me je Tesla pozvao. On mi pru`a ruku. Ulazimo u lift koji nas strahovitom brzinom izbacuje na trideset peti sprat, gde na isto~noj strani, u jednoj velikoj sobi stanuje Nikola Tesla. Lift staje. (...)

WUJORK TAJMS NA SRPSKOM Povodom otvarawa paviqona Kraqevine Jugoslavije na Svetskoj izlo`bi u Wujorku je 1939. godine, prvi put u istoriji ameri~kog novinarstva, „Wujork tajms” je ~lanak o otvarawu paviqona po~eo sa nekoliko re~enica na srpskom jeziku. U op{irnom ~lanku „Wujork tajms” je preneo govor gradona~elnika Wujorka La Gvardije na srpskom jeziku.

Portir kuca na vrata, tiho i ~udno, kao da su to neki ugovoreni znaci. Vrata se pomo}u nekog nevidqivog mehanizma otvori{e. U|oh u sobu. Stadoh za trenutak i videh u wenom isto~nom delu krevet i u wemu ~oveka sa glavom podignutom na jastucima. Lice mu bledo, ispijeno, bez kapi krvi, kosa bela. Prosto se sav gubi u belini jastuka. Brada mu uska, obrazi mr{avi, duguqasti, a {iroko ~elo ispresecano dubokim borama. To je bio Nikola Tesla. Na{i se pogledi sreto{e... - Gospodine Tesla, do{ao sam iz Jugoslavije, na veliku Svetsku izlo`bu. @eleo sam i Vas da vidim i da Vam prenesem pozdrave Va{e rodne grude, koja se ponosi Vama jer ste svojim nau~nim radovima mnogo doprineli slavi wenoga imena {irom sveta. - Hvala! - odgovori mi Tesla iznemoglim glasom koji je podrhtavao. Polako, kao da mi je {aputao, dodade na ~istom srpskom jeziku: - Hteo sam da Vas vidim, ali oprostite, ne mogu dugo sa Vama da razgovaram. Kao {to vidite, te{ko sam bolestan. Kroz Vas do`ivqavam sada moju staru domovinu. Razumeo sam wegove re~i. Gledao sam ga u zenice i video mu suzu u o~ima. [ta je mislio u tom trenutku sedi nau~nik? Da li se, videv{i seqaka iz [umadije, setio svoga sela i svoga detiwstva u Lici, da li sam mu svojom posetom probudio ~e`wu za rodnim krajem, koji ve} pet decenija nije video? - Pozdravite moju staru domovinu, ja je nikada vi{e ne}u videti, re~e Tesla... Jo{ jedanput sam ~uo uzdrhtali glas najve}eg `ivog nau~nika na{eg doba: - Pozdravite domovinu... Iz zapisa @ivadina Stevanovi}a vidimo da se Tesla polako gasio. I da je fitiq na sve}i wegovog `ivota dogorevao. l U slede}em broju: Tesla jo{ juna 1941. za Antu Paveli}a i Slavka Kvaternika rekao da su „dva notorna zlo~inca”

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

3. septembar

1783. - Velika Britanija i SAD potpisale su u Parizu mirovni ugovor kojim je zavr{en Ameri~ki rat za nezavisnost. Britanija je priznala SAD kao slobodne suverene i nezavisne dr`ave. Rat ameri~kih dr`ava za nezavisnost po~eo je u aprilu 1775. borbama kod Leksingtona i Konkorda. 1806. - Srbi su, u Prvom srpskom ustanku, kod Deligrada pobedili tursku vojsku, a vojvoda Stanoje Glava{ oslobodio je Prokupqe. 1826. - U Moskvi je Nikolaj I Pavlovi~ Romanov krunisan za cara Rusije. 1884. - Iz Beograda je krenuo prvi putni~ki voz na pruzi Beograd-Ni{, prvoj u Srbiji. Po~etak gradwe 21. juna 1881. obele`io je srebrnim budakom knez Milan Obrenovi}. Ispra}aju voza iski}enog cve}em i srpskim trobojkama, pored velikog broja gra|ana, prisustvovali su ugledni gosti iz Evrope. Voz je krenuo u 8.30, a u Ni{ je stigao u 18.23. 1931. - Kraq Jugoslavije Aleksandar I Kara|or|evi} proglasio je oktroisani Ustav kojim je ozakowena monarhisti~ka diktatura, zavedena 6. januara 1929. 1939. - Dva dana posle nema~kog napada na Poqsku, Velika Britanija i Francuska su objavile rat Nema~koj. 1939. - Na kru`noj stazi oko Kalemegdana, u Beogradu su odr`ane do tada najve}e me|unarodne automobilske trke u Jugoslaviji. 1943. - Iskrcavawem na Siciliju Osme britanske armije pod komandom fildmar{ala Bernarda Loa Montgomerija, po~eo je napad savezni~kih trupa na Italiju u Drugom svetskom ratu. 1992. - Tokom rata u Bosni, italijanski avion sa humanitarnom pomo}i za Sarajevo oboren je kod Jasenika, 34 kilometra zapadno od Sarajeva. Poginula su ~etiri ~lana posade, a u narednih mesec dana prekinuto je dostavqawe humanitarne pomo}i preko sarajevskog aerodroma. 1994. - Rusija i Kina proglasile su zavr{etak me|usobnih neprijateqstava i dogovorile se da uklone nuklearne rakete koje su bile usmerene iz jedne zemqe prema drugoj. 1999. - Misija UN na Kosovu suspendovala je jugoslovenski valutni zakon i uspostavila carinsku kontrolu na granici Kosova i Makedonije. 2004. - Nakon tri dana okon~ana je tala~ka kriza u Beslanu, Severna Osetija, tokom koje je poginulo 335 talaca i pripadnika snaga bezbednosti, povre|eno 126, od kojih 70 dece. ^e~enski pobuwenici oteli su i zatvorili vi{e od hiqadu dece i roditeqa koji su prisustvovali proslavi po~etka {kolske godine, zauzev{i zgradu {kole u Beslanu, zahtevaju}i od ruskih vlasti da oslobode privedene zbog napada na dr`avne institucije u Ingu{etiji tokom juna, kao i da povuku svoje trupe iz ^e~enije. 2009. - U seriji eksplozija koje su pogodile fabriku municije „Prvi partizan” u U`icu, poginulo sedam a povre|eno 14 radnika.

RIZNICA

^etvrtak 3. septembar 2026. 25

Diana Budisavqevi}, ratna heroina koja je iz Jasenovca spasila 12.000 dece

Akcija Diana Budisavqevi}: U uniformi medicinske sestre Crvenog krsta predvodila akciju spa{avawa Posle rata ova heroina je skoro potpuno zaboravqena. Od kraja rata nije govorila o svojoj akciji spa{avawa, do svoje smrti, 1978. godine, se nije oporavila od posledica obilaska logora. Na dan 20. avgusta 1978. godine umrla je Diana Budisavqevi}, `ena koja je u Drugom svetskom ratu spasla preko 12.00 dece iz logora u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. Diana Obekser ro|ena je u Austriji, u gradu Insbruku. Pre udaje za svog supruga, doktora Julija Budisavqevi}a, radila je kao medicinska sestra. Bra~ni par se 1919. godine preselio u Zagreb, kada je wen suprug dobio mesto profesora na Univerzitetu u Zagrebu. Tokom Drugog svetskog rata u Kraqevini Jugoslaviji, nacisti~ki orijentisani hrvati zapo~eli su kampawu protiv Srba, Jevreja i Roma. To je uzrokovalo otvarajne mnogobrojnih logora u Hrvatskoj. Kada je Diana Budisavqevi} ~ula o torturi dece u koncentracionom logoru Lobor tokom oktobra 1941. godine, ona je, zajedno sa Markom Vidakovi}em i \urom Vukosavqevi}em, pokrenula kampawu pod nazivom “Akcija Dijane Budisavqevi}”.

Akcija je podrazumevala spa{avawe i zbriwavawe srpske dece i `ena iz brojnih logora, ukqu~uju}i i najozlogla{eniji me|u wima – Jasenovac. Godine 1942. Diana je dobila pismenu dozvolu da izvede decu iz logora Stara Gradi{ka. Iste godine je uz pomo} ministra za socijalna pitawa uspela da decu odvede u Zagreb, Jastrebarsko i Sisak. Posle toga je li~no u~estvovala u spa{avawu dece iz kampova Mlaka, Jablanac i Jasenovac, obu~ena u uniformu medicinske sestre Crvenog Krsta. U ovoj akciji spa{eno je preko 6.000 dece, koja su sme{tena u hraniteqske porodice. U vreme ovih akcija Diana je po~ela da vodi dnevnik o spa{avawu dece iz nacisti~kih logora. Prema wenom dnevniku, inicijativa u po~etku nije nai{la na odaziv, prvenstveno zbog straha od omazde. Diana je, i pored svih pote{ko}a na koje je nailazila, uspevala da nai|e na jo{ dobrih qudi koji su ~inili da prikupqena pomo} uvek do|e u ruke onima kojima je bila potrebna. Spa{ena deca bila su sme{tena na razli~itim mestima, neka od wih su bila sme{tena u hraniteqske porodice, neka

Diana Budisavqevi} u objektima katoli~ke crkve {to je Diani dopustila Hrvatsko nadbiskupija, a neka deca su zavr{avala u objektima koji su bili oskudnog izgleda, ali ono {to je najva`nije bila su sigurna. Diana je tokom akcije vodila kartoteku o deci, kako bi sa~uvala wihove podatke. Nadaju}i se da }e ona jednog dana biti vra}ena svojim biolo{kim porodicama. Ipak, krajem maja 1945. dva agenta OZNE oduzimaju Dijani albume sa fotografijama dece, a po nalogu Ministarstva socijalne politike Hrvatske oduzeta joj je i celokupna kartoteka, iako identifikacija i repatricija nisu bile zavr{ene. Diana je Ministarstvu ponudila da pomogne sa daqom identifikacijom dece, ali ta ponuda nije prhva}ena. Od 15.536 dece koje je Diana Budisavqevi} spasila tokom Drugog svetskog rata, 3.254 je umrlo tokom ili nedugo nakon spa{avawa, izmu~eni, gladni i bolesni, dok je vi{e od 12.000 pre`ivelo rat. U toku akcija spa{avawa, ubijeno je 11 ~lanova Dijaninog tima. I ona sama je mnogo rizikovala da bi pomogla srpskoj deci. Obilaze}i logore i sama se zarazila bolestima koje su harale i odnosile de~ije `ivote. Prele`ala je ~ak i tifus.

Posle rata ova heroina je skoro potpuno zaboravqena. U Jugoslaviji nije javno pomenuta decenijama, pre svega zbog toga {to vlast nakon rata nije gledala na wu blagonaklono, kao na heroja rata. Diana je sa suprugom `ivela u Zagrebu do 1972. godine kada su se preselili nazad u Insbruk. Od kraja rata nije govorila o svojoj akciji spa{avawa i do svoje smrti, 1978. godine, se nije oporavila od posledica obilaska logora. “Dnevnik Diane Budisavqevi} 19411945” izdat je u Zagrebu 2003. godine i sa~iwen je od 388 prevedenih zapisa sa nema~kog. U zapisima je Dijana opisivala uslove u kojima su se nalazila deca logora{i, wihova mu~ewa, stradawa i umirawa, svoj strah za decu, ali i za sebe. Osim toga, Diana je zapisivala i susrete i razgovore sa nekim od najve}ih ratnih zlo~inaca tog vremena, odgovornih za genocid u NDH. Ovaj dnevnik bio je i okida~ za zna~ajnije interesovawe za lik Diane Budisavqevi} i za wene humane podvige. Pro{le godine objavqen je i film koji nosi ime “Dnevnik Diane Budisavqevi}”, koji je bio apsolutni pobednik Pulskog filmskog festivala 2019. godine.

Hleb “Sava” - na{ nasu{ni, izum osamdesetih Cene struje i hleba, a potom i mesa, 1980-tih godina bile su najve}a briga svakog potro{a~a. Naslovne strane bile su rezervisane za kataklizmi~ne naslove o – hlebu koji poskupquje. Glavni dru{tveni strah bio je scenario o nekontrolisanom poskupqewu hleba. I rat neki da ne izbije… Ta namirnica koja `ivot zna~i zaista sama po sebi nije dovoqna za ishranu, ali je simbol hrane kao osnovne potrebe, i glavna u piramidi ishrane. Zna se i da je narod oduvek bio izbirqiv kada je u pitawu hleb. Se}ate se ~uvenih “pipa~a“, uglavnom starijih sugra|ana koji su morali da golim rukama pritisnu hleb i tako procene kvalitet. Nije bilo naro~ito higijenski, ali pred mo`da jo{ gorim prizorom zatvarali smo o~i – isporuka hleba vr{ila se u poluotvorenim gajbicama, pa su vekne bile izlo`ene brojnim spoqa{wim uticajima… To je bilo vreme kada beskvasni, crni i “ne daj bo`e” bezglutenski hleb jo{ nisu bili u modi. Cenila se lepa, bela vekna

i motrilo se na wenu cenu. Crni hleb bio je ba{ nepopularan. Tih 1980-tih godina je nastao do danas ~uveni proizvod Beogradske pekarske industrije BPI – “Sava“, kog je po~eo da bije neopravdani glas da je hleb za siroma{ne. To je mo`da bio i najboqi beli hleb na tr`i{tu i to je ostao do danas. Jer, mnogi sumwivi dodaci i boje koje se dodaju u nove primamqive “healthy” vekne ne ~ine uvek hleb zdravijim i boqim! Ali jedino je “Sava” morala da ima garantovanu nisku cenu. Dakle, BPI je ponudila standard –

beli hleb od 500 grama, posebno “{rafiran” i u narodu lako prepoznat kao “Sava“. Ono {to je, me|utim, za ovaj hleb mnogo va`nije, jeste wegova cena. Po{to je re~ o osnovnoj `ivotnoj namirnici, vlada i danas {titi cenu hleba “Sava” posebnim uredbama, kako bi svako mogao da je obezbedi sebi i svojoj porodici. Danas hleb “Sava” mo`e, pod uslovima koje je propisala uredba vlasti, da proizvodi svako. I svaki proizvo|a~ hleba je du`an da proizvede 30 posto “Sava” vekni. Maksimalna proizvodna cena je 55,74 dinara, a u maloprodaji ona iznosi 65 dinara. Mar`a ne sme da bude vi{a od 6 po-

sto. Tako|e i najmawe 30 posto hleba koji se na|e na rafovima mora da bude “Sava”. Osnovni sastojak “Save” je bra{no tipa 500, a stavqa se i so, kvasac i aditivi. Vi{e od 20 posto hleba ~ini voda, pa je “Sava” iz dana u dan sve mawe prijem~iva za jelo, ali ako se malo podgreje mo`e da pro|e i tre}i dan! Sto grama ovog hleba ima oko 270 kcal, {to je duplo mawe od ~okolade. To je ~iwenica koju bi trebalo da znate ako izbegavate hleb, a ipak volite slatki{e. Najvi{e u hlebu ima ugqenih hidrata, ali u 100 grama “Save” dobi}ete i 7 do 10 grama proteina i malo masti i vlakana.

26 ^etvrtak 3. septembar 2026.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Slobodna iskrena `ena 33/168/60

medicinska sestra sa ma|arskim dr`avqanstvom tra`i slobodnog iskrenog i ozbiqnog ~oveka, radi ozbiqne veze i braka. Samo ozbiqne ponude, godine nisu bitne. Whatsapp i Viber: +381611021131

LESKOVA^KA RO[TIQIJADA IZME\U PROFITA I TRADICIJE:

Da li je vreme da promeni koncept i mesto odr`avawa?

Trideset{esta leskova~ka Ro{tiqijada je zavr{ena. I ovoga puta okupila je veliki broj posetilaca iz zemqe i regiona. Leskov~ani vole Ro{tiqijadu, ali deo wih misli da je neophodno izmestiti je iz centra grada i eventualno promeniti koncept. Svake godine posle ro{tiqijade radnici leskova~kog Komunalca imaju pune ruke posla. Gra|ani posle sedmodnevne obustave sobra}aja na Bulevaru oslobo|ewa, jedva ~ekaju da on normalno profunkcioni{e, a sa druge strane kolovoz mora da se dobro o~isti. Uz to qudima u centru grada smetaju i neprijatni mirisi po velikoj vru}ini. “Utro{ili smo oko 400 litara deterxenta i sredstva za odma{}ivawe, a danas nakon prawa pu{tawa u saobr}aj Bulevara oslobo|ewa kre}emo sa bo~nim ulicama i prilazima ka bulevaru”, rekao je Vladimir Sinadinovi}, direktor JKP. Leskov~ani vole Ro{tiqijadu, ali nekima smeta mesto wenog odr`avawa. “Problem sa otvarawem prozora, sa galamom a osim toga

mislim da jedna takva manifestacija treba da bude na drugom prostoru, izvu~ena iz centra. “Svaka ~ast svima koji promovi{u ro{tiq, to je na{ brend, ali ovako se svakako ne isplati”. Organizacija jedne ovakve manifestacije koja okupqa ogroman broj qudi nije laka. U Turisti~koj organizaciji svesni su primedbi koje dobijaju svake godine ali jo{ ne razmi{qaju o izme{tawu. “Pogotovo je riskatno {to se radi o pripremi i slu`ewu hrane, to iziskuje posebne tehni~ke i sanitarne uslove koje imamo u centru grada i mogo ih je lak{e posti}e nego u rulalnijim delovima grada”, ka`e Dijana Ran|elovi} direktor TO Leskovac. Ove godine za peva~e grad je izdvojio ~ak 85 hiqada evra, a osim na bini neki su pevali do kasno u no} i po {tandovima. “Efekat smo postigli, a to je pun trg svake ve~eri. Izvo|a~e biramo po trenutnoj aktuelenosti”, dodaje Dijana Ran|elovi} direktorka TO Leskovac. Estradne zvezde svakako donose i veliki broj gostiju. Ali su zato i cene pqeskavice na

Milica Pavlovi} otvorila je Ro{tiqijadu i „zapalila“ Leskovac! Na trgu je do~ekalo vi{e od 25.000 qudi

l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Na poslu vas o~ekuje priznawe truda i mogu}i va`ni predlozi. Preuzimate odgovornost i energiju upotrebite za konkretne rezultate. Fokus prelazi na zdravqe i rutinu, mala prilago|avawa u ishrani i ve`bawu donose vam vi{e snage. U qubavi pazite na ton, partner bi mogao pogre{no da protuma~i va{u direktnost. Ima}ete priliku da re{ite stari ku}ni problem.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Posve}eni ste porodi~nim obavezama i ure|ewu doma. Nakon zavr{enog renovirawa i sre|ivawe papira, mo`ete da se opustite i u`ivate. Na poslu pazite kako predstavqate svoje stavove, va`no je da drugima objasnite kako mogu da se pomire tradicija i inovacije. U qubavnom `ivotu vlada spokoj, ve~eri u krugu bliskih qudi donose zadovoqstvo. Obratite pa`wu na san.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) Razmi{qawa o dugoro~nim planovima pomo}i }e da vam se jave nove ideje i plan da prilagodite svoje ciqeve. Informacije iz spoqnog sveta poma`u da boqe sagledate situaciju. Rutinski zadaci poma`u da budete spremniji za neke privatne projekte. Odnos sa partnerom se produbquje, a slobodni bi mogli da upoznaju osobu sa sli~nim pogledom na svet. Izbegavajte impulsivne kupovine.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) O~ekuje vas u`urbana nedeqa i kratka putovawa. Pazite na detaqe u dokumentima i dogovorima. Va{a ubedqivost poma`e da unapredite ideje i re{ite stare situacije. Mogu}i su neo~ekivani mali prihodi koji }e zahtevati brzu isplatu. Za one u vezama, va`no je da izbegavaju tajne. One mogu da im uni{te odnos. Preporu~uje vam se fizi~ka aktivnost za kontrolu stresa.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Poka`ite iskrenost i prakti~nost pri re{avawu sporova. Emocije mogu da kulminiraju oko sredine nedeqe, pazite {ta govorite. Poslovno vas o~ekuju zadaci koji zahtevaju snala`qivost i diskreciju. Dru{tvena aktivnost raste, a jedan poziv na doga|aj bi mogao da donese korisne kontakte. Preventivni zdravstveni pregledi su bitni, mawa tegoba mo`e kasnije da izazove problem.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Samopouzdawe vam je na visokom nivou, a glavni fokus je na finansijama. Na poslu i kod ku}e potrebna je prakti~nost i fleksibilnost, mawi kvarovi ku}nih aparata ne smeju da vam poremete ritam. Romanti~ni odnosi ja~aju kroz podr{ku i zajedni~ke, prakti~ne aktivnosti. Povedite ra~una o ishrani i redovnoj fizi~koj aktivnosti. Mogu}e su dobre vesti preko poruka ili poziva.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) Uspeh je mogu} samo uz kompromis i po{tovawe stava druge strane. Karijera gradite kroz grupne projekte, ali strpqivo. Va{ doprinos bi}e prepoznat kasnije. Sredinom nedeqe mogu}e je kratko putovawe ili re{avawe tu|ih problema, pazite da ne preuzmete previ{e na sebe. Qubavni odnosi donose tople razgovore i re{avawe nesporazuma. Pripremite se za neo~ekivane tro{kove doma.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Energi~ni ste i motivisani. Novi projekti i promena imixa ostavqaju jak utisak. Na poslu mo`ete da preuzmete kontrolu, sukobe u kolektivu re{avate smireno i odlu~no. Finansijska situacija se poboq{ava. Qubavni odnosi zahtevaju pa`wu i ravnote`u, slobodni bi mogli da upoznaju osobu od uticaja. Zdravqe je generalno dobro, ali stres mo`e da izazove umor i glavoboqe.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) Pokazujete menaxerske sposobnosti, a savet zvezda je da ovlastite druge za mawe zadatke. Mogu}i su tehni~ki problemi ili ka{wewa, {to zahteva strpqewe. [to se zdravqa ti~e, potrebno je da promenite lo{e navike. U qubavi vlada rutina, partner je zauzet i zbog toga ste nezadovoqni. Luksuzne kupovine bi mogle da vam poremete buxet. Mogu}a je neo~ekivana ponuda za saradwu.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Kona~no uspevate da zavr{ite stare zadatke. Mawe se kre}ete mu|u qudima, prija vam samo}a. Intuicija vas vodi u va`nim odlukama, naro~ito kadrovskog ili organizacionog tipa. Finansijski oprez je potreban, izbegavajte rizi~na ulagawa ili pozajmqivawe novca. U qubavi se vi{e posvetite partneru i poka`ite vi{e razumevawa. Zdravqe zavisi od sna i smawewa stresa.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Kreativnost vam je nagla{ena ove nedeqe, izra`avate se kroz hobije, umetnost ili nove projekte. Na poslu se cene va{e inovativne ideje. Slobodne Device bi mogle da zapo~nu flert, dok zauzeti produbquju odnos kroz zajedni~ku kreativnost. Budite oprezni s novcem, izbegavajte rizi~na ulagawa i lutriju. Zdravqe je stabilno, ali mogu}e su lak{e povrede kod ku}e.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Dru{tvene mre`e i timski projekti donose korisne kontakte. Javna izlagawa i prezentacije prolaze uspe{no zahvaquju}i va{oj harizmi i sposobnosti da se pove`ete sa drugima. Budite selektivni u novim poznanstvima, neiskreni qudi mogu da vam ote`aju planove. Finansije bi mogle da se poboq{aju putem mre`e kontakata. Qubavni `ivot je ujedno i prijateqski i romanti~an.

{tandovima za vreme ro{tiqijade bile i tri puta skupqe nego u kafanama. Ro{tiqijada je pre 36 godina osmi{qena da promovi{e leskova~ki ro{tiq i ugostiteqstvo ali od toga, kako ka`e novinar Aleksandar Davini} jedan od idejnih tvoraca manifestacije, nije ostalo skoro ni{ta. “Ona danas li~i na pe~ewaru, na kupusaru, malo tu ima leskova~kog ro{tiqa i }evap~i}a. Da se obogati ponuda, kao {to je nekada bilo, da se uvede takmi~ewe majstora ro{tiqa, majstorsko pismo, {ampion Ro{tiqijade, dodela zlatnog, srebrnog i bronzanog ro{tiqa”, isti~e novinar Aleksandar Davini}. U svakom slu~aju ne mo`e se osporiti ~iwenica da je ro{tiqada postala jedna od najpose}enijih turisti~kih manifestacija u Srbiji i regionu. Tako|e ~iwenica je da za vreme wenog trajawa dobro zarade i ugostiteqi i hotelijeri. Na organizatorima da procene da li je prioritet profit ili o~uvawe tradicije i identiteta.

LESKOV^ANI ISPEKLI PQESKAVICU OD 90,5 KILOGRAMA, OBORILI PRO[LOGODI[WI REKORD Ro{tiqxije iz Leskovca umesili su i ispekli pqeskavicu te{ku 90 kilograma i 500 grama na 36. ro{tiqijadi, postaviv{i novi rekord u vi{edecenijskom pravqewu ~uvene „pqeskavice za Ginisa”. U odnosu na pro{logodi{wu, nova pqeskavica te`a je za 500 grama. Pqeskavica je nakon pe~ewa imala pre~nik 208 centimetara, a debqinu tri centimetra. Za razliku od pro{le godine

kada su rekord postavile dve ekipe iz restorana „Koliba konak” i „Kod dva drugara”, ove godine im se pridru`ila i tre}a ekipa brza hrana „Laki”. Radile su ro{tiqxije Ivica Zdravkovi}, Bojan Cvetkovi}, Du{an Cvetkovi}, Stefan Cvetkovi}, Predrag Lazarevi} i Milo{ Lazarevi}. Na pitawe novinara da li neki grad mo`e da im parira Predrag Lazarevi} je odgovorio da ih upravo zato i izazivaju. Tradicionalno, xinovska pqeskavica podeqena je okupqenim Leskov~anima.

ZDRAVQE

^etvrtak 3. septembar 2026. 27

Prvom pacijentu na svetu operisanom uz pomo} ve{ta~ke inteligencije uklowen tumor Prvom pacijentu na svetu koji je podvrgnut operaciji mozga uz pomo} ve{ta~ke inteligencije u realnom vremenu uspe{no je uklowen tumor. Rajs Hibert, otac dvoje dece iz Bedford{ira, mogao je da izgubi vid da nije podvrgnut operaciji, rekli su hirurzi Univerzitetske bolnice u Londonu. Alat zasnovan na ve{ta~koj inteligenciji analizirao je video-snimak operacije u realnom vremenu i savetovao hirurge kako da izbegnu va`ne, ali skrivene krvne sudove i nerve u mozgu. To im je omogu}ilo da bezbedno uklone {to ve}i deo tumora. Do pre 18 meseci, 48-godi{wi Hibert, menaxer korisni~ke podr{ke, bio je u dobroj formi i zdrav. Svakog dana tokom pauze za ru~ak i{ao je u {etwu dugu oko 3,2 kilometra. Tokom jedne od tih {etwi izgubio je svest nasred ulice. Snimawe mozga pokazalo je da ima nekancerogeni tumor veli~ine 11 milimetara koji je rastao na hipofizi – organu veli~ine klikera sme{tenom u dnu lobawe. Hipofiza lu~i va`ne hormone koji u~estvuju u procesima poput rasta i metabolizma, kao i u regulisawu krvnog pritiska i telesne temperature.

RECEPT

MEDENO SRCE POTREBNO JE: n 250 ml kisele vode n 120 ml uqa n 200 g {e}era n 1 ka{ika pekmeza po izboru n 250 g bra{na n 3 ka{ike kakaoa n 1 ka{i~ica sode bikarbone n 1 ka{i~ica cimeta ZA PREMAZ: n 3 ka{ike pekmeza ZA GLAZURAU: n 100 g posne ~okolade n 2 ka{ike uqa

PRIPREMA: Bra{no, kakao, sodu bikarbonu i cimet pome{ati. Sjediniti kiselu vodu, uqe, {e}er i pekmez, pa dodati suve sastojke. Sve dobro izmiksati i izru~iti u podmazan kalup (33h22 cm). Pe}i kola~ u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni, oko 25 minuta. Vru} kola~ premazati pekmezom. ^okoladu istopiti sa uqem, pa preliti preko prohla|enog kola~a.

Kqu~no je to {to se nalazi veoma blizu karotidnih arterija, va`nih krvnih sudova koji snabdevaju mozak krvqu, kao i o~nih `ivaca koji kontroli{u vid. Kako je Hibertov tumor po~eo da pritiska o~ne `ivce, wegovo periferno vidno poqe se su`avalo. OZBIQAN UMOR I VRTOGLAVICA Iako mu operacija u po~etku nije bila neophodna, Hibert je po~eo da se sapli}e o predmete i ose}ao je ozbiqan umor i vrtoglavicu. Rekao je da su najve}e posledice po wega bile emocionalne i psiholo{ke. Kada su mu hirurzi ponudili da bude prvi pacijent na kojem }e isprobati operaciju uz pomo} svog posebno razvijenog AI alata, nije oklevao. Operacija je podrazumevala uvo|ewe endoskopa – tanke kamere na {tapi}u – kroz nos do baze lobawe. U tom trenutku tumor se nalazio blizu va`nih struktura, ali skriven iza slojeva kosti i ~vrste membrane.

Pronala`ewe najbezbednijeg mesta za wegovo uklawawe nije bilo jednostavno, posebno zato {to se anatomija razlikuje od osobe do osobe. Stope komplikacija variraju, ali postojala je verovatno}a od 25 do 50 odsto da ceo tumor ne}e mo}i da bude uklowen, kao i verovatno}a od 0,5 do 2 odsto da do|e do povrede velikog krvnog suda. Tu je na scenu stupio AI alat. „HIRUR[KI CHATGPT“ Na drugom ekranu alat je analizirao video-snimak operacije u realnom vremenu, pratio hirur{ke instrumente i ozna~avao podru~ja u kojima se najverovatnije nalaze krvni sudovi i nervi, isti~u}i delove u kojima je najbezbednije uklawati tumor. Prose~an hirurg u Velikoj Britaniji obavi oko 10 do 20 ovakvih operacija godi{we, oslawaju}i se na snimke napravqene pre operacije kako bi se upoznao sa anatomijom pacijenta. Istra`iva~i su obu~avali i testirali svoj AI sistem na stotinama video-snimaka uklawawa

tumora hipofize. Na svakom snimku pa`qivo su ozna~avali krvne sudove i nerve kako bi sistem prikupio podatke i po~eo da „prepoznaje“ najva`nije strukture. Tim `eli da naglasi da AI alat slu`i samo kao pomo} i da hirurzi zadr`avaju potpunu kontrolu. Wihova dugoro~na ambicija je da razviju svojevrsni ChatGPT za hirurge, tako da u operacionoj sali mogu da imaju jo{ jednog stru~waka kojem mogu da se obrate za savet ako `ele – ili da ga ignori{u ako se ne sla`u s wim.

Namirnice koje ne bi trebalo dr`ati u fri`ideru du`e od dva dana Obroci koji su pre samo 48 sati bili potpuno bezbedni za jelo danas to vi{e ne moraju biti. Stru~waci upozoravaju da hla|ewe hrane ne zaustavqa u potpunosti razvoj bakterija, a me|u namirnicama koje se brzo kvare su nedovoqno termi~ki obra|eno meso, salate, kao i pirina~ i testenina. Hla|ewe samo usporava razmno`avawe ve}ine patogena, dok pojedini mikroorganizmi mogu da pre`ive, pa ~ak i da nastave polako da rastu na niskim temperaturama. Konzumirawe nepravilno ~uvane hrane mo`e da izazove trovawe - od blagih stoma~nih tegoba do ozbiqnih zdravstvenih komplikacija. Ovo su ~etiri vrste namirnica koje, prema savetima stru~waka za bezbednost hrane, ne bi trebalo ~uvati du`e od dva dana: NEDOVOQNO TERMI^KI OBRA\ENO MESO I MORSKI PLODOVI Sredwe ili slabo pe~eni burgeri, odresci i tuna mogu da sadr`e opasne bakterije

poput E. coli, listerije ili salmonele. Budu}i da proteini pogoduju br`em razmno`avawu bakterija, ostatke je potrebno dobro zagrejati i izbegavati wihovo dugo ~uvawe u fri`ideru. Ako je hrana du`e stajala na sobnoj temperaturi, najbezbednije je odmah je baciti. SALATE I LISNATO POVR]E Sirovo povr}e u vla`nom okru`ewu

„Kada sam otvorio o~i posle operacije, imao sam ose}aj kao da mi se vid pro{irio na 360 stepeni – godinu dana nisam tako jasno video“, rekao je Hibert. Tokom osam nedeqa od operacije primetio je da mu se vid poboq{ava svakih nekoliko dana. „Vratila mi se i energija, a svi ne`eqeni efekti koje sam imao pre operacije su nestali. Xejms Frith, ministar za zdravstvene inovacije, rekao je da mu je drago {to je Rajs u okviru istra`ivawa koje finansira vlada dobio „operaciju koja mu je promenila `ivot“.

predstavqa idealnu podlogu za razvoj patogena. Seckawem zelenog povr}a osloba|aju se vlaga i hranqive materije koje ubrzavaju rast bakterija. [to du`e pripremqena salata stoji u fri`ideru, rizik od kontaminacije je ve}i, iako }e uvenuli listovi ~esto vizuelno upozoriti da vi{e nije za konzumirawe pre nego {to postane opasna po zdravqe. PIRINA^ I TESTENINA Bakterija Bacillus cereus izaziva takozvani „sindrom pr`enog pirin~a“. Mo`e da pre`ivi kuvawe, a ako se pirina~ ili testenina ostave na sobnoj temperaturi, mo`e da se razmno`ava i proizvodi toksine koji izazivaju povra}awe i proliv. Treba izbegavati staru praksu ostavqawa pirin~a na radnoj povr{ini dok se potpuno ne ohladi - topao pirina~ potrebno je {to pre podeliti u mawe posude i staviti u fri`ider. VELIKE KOLI^INE PRIPREMQENE HRANE (SOSOVI, SUPE I VARIVA) Sporo hla|ewe gustih jela poput sosa od paradajza, supe ili gula{a nosi visok rizik. Kada se velika koli~ina vru}e hrane stavi u duboku posudu, wena unutra{wost dugo ostaje topla, {to mo`e da omogu}i stvarawe toksina otpornih na naknadno podgrevawe.

LE^EWE BIQEM

Rotkvice poma`u jetri i bubrezima u radu Rotkvice su odli~an izvor antioksidanasa kao {to su katehin, pirogalol, vanilinska kiselina i druga brojna jediwewa fenola. Wihova najve}a prednost je visok sadr`aj vitamina C, {to u kombinaciji sa antioksidansima ima kqu~nu ulogu u borbi protiv oksidativnog stresa i o{te}ewa }elija. Vitamin C je zna~ajan za na{e kompletno zdravqe, stawe imuniteta, kao i za{titu od infekcija. MAWI RIZIK OD DIJABETESA Rotkvice sadr`e glukozinolat i izotiocijanat, hemijska jediwewa koja su zna~ajna u procesu regulisawa nivoa {e}era u krvi. redovno konzumirawe rotkvica tako|e }e

pove}ati prirodnu proizvodwu adiponektina u va{em telu. To je hormon koji ima veliki uticaj u spre~avawu insulinske rezistencije. Rotkvice tako|e sadr`e i koenzim K10, antioksidans koji dokazano poma`e uspre~avawu nastanka dijabetesa. IDEALNO POVR}E ZA POBOQ[ANU FUNKCIJU I OBNAVQAWE JETRE Rotkvice sadr`e indol-3-karbinol i 4-metiltio-3-butenil-izotiocijanat. Radi se o korisnim supstancama koje poma`u jetri u detoksikaciji i revitalizovawu i zarastawu posle o{te}ewa. Ova jediwewa poma`u bubrezima da izbace toksine iz organizma.

ROTKVICE JA^AJU SRCE Budu}i da ovo povr}e obiluje antioksidansima i mineralima kao {to su kalcijum i kalijum, izuzetno su korisne i preporu~qive za osobe koje imaju kardiovaskularne probleme. Zajedno, ovi hranqivi sastojci poma`u u sni`avawu visokog krvnog pritiska, ali uti~u i na smawewe rizika od sr~anih oboqewa. OPREZ ZA OSOBE KOJE IMAJU PROBLEME SA [TITNOM @LEZDOM Konzumacija ve}ih koli~ina rotkvica mo`e da uti~e na normalan proces proizvodwe i lu~ewa hormona u {titnoj `lezdi.

28 ^etvrtak 3. septembar 2026.

ENIGMATIKA

SRPSKI TV VODITEQ NA SLICI

IRSKI GLUMAC PITER

PUT KOJIM SE KRE]U VOZILA

PILOT, LETA^

UKR[TENICA Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA KICO[, FI]FIRI]

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

MALA ULICA

MORSKI GREBEN (MN.)

MALI \UL (RU@A)

TROPSKA UKRASNA BIQKA SLANO JEZERO U TURSKOJ VO\E

SIMBOL AZOTA

MAMICA (@ARG.)

TARABA

U^INITI POTVRDNA TRAG PANTOMI- HELENSKI RELEVANRE^CA STOPALA MI^ARI GOVORNIK IZ ATINE TNIM

RESKIR IME ISTORI^ARA POPOVA [APNUTI

IME AMERI^KO G GLUMCA HARISA DOGA\ATI SE, ODIGRAVATI SE

RANIJI NEM. GOLMAN AJKE SEBI^AN ^OVEK

TRAKA PREKO RAMENA \AKONA (MN.) USTUPAWE DUGA HEMIJSKI ELEMENT (LA)

KINESKA MERA ZA DU@INU [TEDI[A U BANCI AZBUKA (GR^.)

AUTO OZNAKA [PANIJE

OZNAKA ZA TONU UDVORICA, ULIZICA @IRAFA KRA]EG VRATA TORBE, ZEMBIQI

PRE^I[]EN PAMUK

SU@AVATI RANIJI VOZA^ FORMULE 1 LAUDA

Sr Gl pski as

23. I 25. SLOVO AZBUKE VLADARI (GR^.) POLICA U PRODAVNICI

CENTAR VRTWE TELEFONSKI POZIV USKA ULI^ICA (ITAL.) JUPITEROV SATELIT

OKRWCI, KRHOTINE

GR^KI FUDBALSKI KLUB

VODORAVNO: 1. Zlostavqati, tiranisati, 2. Afri~ka dr`ava - Makar, bar, 3. Vrsta roletne - Savezna dr`ava SAD, 4. Li~na zamenica - Rok muzi~ari - Simbol platine, 5. Osnivawe, utemeqewe - Tulipani (bot.), 6. Nauka o moralu - Skupqa~ smole, 7. Oznaka na vozilima za obuku - Troglavi pas iz gr~ke mitologije - Vrsta francuskog sira, 8. Italijanski pisac Umberto - Vojske, armije - Oznaka za jug, 9. U kojoj koli~ini - Ime italijanske glumice Lizi, 10. Kratak kowski kas - Metalna legura, aluminijumska bronza, 11. Gr~ko slovo - Pojedini komad alata - Dvadeset osmo i 10. slovo azbuke, 12. Amajlije - Lekovita biqka, 13. Metod rada - Skitnice, lutalice, 14. Politika prisvajawa tu|ih teritorija. USPRAVNO: 1. Elektri~na centrala sa termi~kim pogonom, 2. Sebi~an ~ovek - Na{ raniji fudbaler Ogwen, 3. Vrsta {kotskog plesa - Italijanski politi~ki teoreti~ar Makijaveli - U~iteqi odmila, 4. Zave{tawa, testamenti - Kosi {tamparski slog, kurziv, 5. Simbol radijuma Krpa za brisawe, otira~ - Francuski FK, 6. Odisejeva postojbina - Svilena tkanina sa zlatnim {arama - Veznik, 7. Oznaka za zapad - Re~ (lingv.) - Naliv pero, 8. Pripadnik starog nomadskog naroda, Avar - Sitan mrav - Ujediwene nacije (skr.), 9. Naprava za vabqewe `ivotiwa - Vladari s naslednim pravom, monarsi, 10. Vrsta papagaja - Ime nau~nika Ajn{tajna - Kr~evina, 11. Sredwovekovni katoli~ki vitez - Uverewa, principi, 12. U~ewe koje negira postojewe materije.

MAGARE]I GLAS IME GLUMICE KIDMAN

MESTO KOD [IDA

VRSTA VULKANSKE STENE, LIPARIT ZAPAD

SPECIJALISTI ZA TUBERKOLOZU

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: SOKAK, RTOVI, \ULI], ALOJA, N, VAN, PLOT, RIZIK, ED, ^EDOMIR, DE[AVATI SE, ORARI, IMEL, JIN, CESIJA, E, ULAGA^, T, VATA, OKAPI, ILINCI, REV, ]F, TESNITI, ANAKTI, OS, RBINE, KALA, AEK, RIOLIT, FTIZIOLOZI

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: TERORIZOVATI, EGIPAT, BAREM, ROLO, ALABAMA, MI, ROKERI, PT, OSNUTAK, LALE, ETIKA, SMOLAR, L, KERBER, BRI, EKO, ARMADE, J, KOLIKO, VIRNA, TROT, KSANTAL, RO, ALATKA, ^I, AMULETI, SLEZ, NA^IN, LUTALA, ANEKSIONIZAM.

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

2 7

9

6 5

8

4 3 4 9

2

SUDOKU 2

1 3 4 5

3 2

8 7 2

2 7 4

9 6

3

4

6 1

8

5 6

1

8 1 5 4 2

9 4

3 6

3

4 7

7 6 7

1 2

2 7 4 1 8

3 2 8

RE[EWE SUDOKU 2: 239 185 647 - 417 926 358 658 437 291 - 921 864 735 385 719 462 - 764 253 189 592 341 876 - 873 692 514 - 146 578 923 RE[EWE SUDOKU 1: 829 745 136 - 573 691 428 614 328 597 - 958 436 712 467 512 389 - 231 987 645 385 264 971 - 146 879 253 - 792 153 864

SVET POZNATIH OTKRIVENO ZBOG ^EGA JE OTKAZAN KONCERT KARLEU[E U LU^ANIMA

„Na ovakvu (ne) kulturu ne pristajemo“ Opoziciona Grupa gra|ana (GG) „Jedan tim“ u Skup{tini Lu~ana saop{tila je da je koncert peva~ice Jelene Karleu{e u tom gradu, koji je bio planiran i odlo`en bez zvani~nog obja{wena, otkazan „zahvaquju}i protivqewu javnosti“. „Zahvaquju}i javnosti i GG Jedan tim, kazna za u{i i izvla~ewe 30.000 evra iz na{eg buxeta, zvano Jelena Karleu{a, su otkazani“, naveo je „Jedan tim“. Istakao je da je koncert trebalo da bude odr`an u organizaciji op{tinskog Kulturnog centra, po ceni od 3,2 miliona dinara, koji bi bili izdvojeni iz op{tinskog buxeta. Ranije se ta Grupa gra|ana usprotivila izdvajawu 3,2 miliona dinara iz op{tinskog buxeta za koncert Karleu{e i istakla da se on organizovao „u tajnosti“. „Sve je pod velom tajne, nigde se ne objavquje, ne zna se ni gde nastupa, a skupo. Na ovakvu (ne) kulturu ne pristajemo“, saop{tio je tada „Jedan tim“.

Medicinska sestra iz ^ikaga nova je mis Srbije Nikolina Vuji~i} (24), medicinska sestra iz ^ikaga, nova je predstavnica Srbije na izboru za Mis univerzuma. @iri ju je proglasio pobednicom me|u 16 finalistkiwa, a od samog po~etka takmi~ewa va`ila je za jednu od favoritkiwa. Vuji~i} radi u pedijatrijskoj hitnoj slu`bi, a poreklom je iz Dragova.

Nikolina ima jasne planove za budu}nost, a oni su vezani za wenu struku. Svoje ambicije nedavno je otkrila za „Serbian Times“. „Planiram da nastavim master studije iz oblasti edukacije u sestrinstvu, a nakon toga da se dodatno specijalizujem za oblast le~ewa neplodnosti. San mi je da otvorim inkluzivnu kliniku u kojoj }u pomagati `enama na putu ka maj~instvu“, izjavila je.

EVO ^IME SE SVE ZDRAVKO ^OLI] BAVIO U MLADOSTI:

Sa 16 godina u~estvovao na prvenstvu, bio fudbalski golman i trenirao atletiku Zdravko ^oli} decenijama va`i za jednog od najve}ih peva~a sa prostora biv{e Jugoslavije, ali muzika nije bila jedini put kojim je mogao da krene. ^ola je od malih nogu bio veliki zaqubqenik u sport, a svojevremeno se aktivno bavio fudbalom i bio golman sarajevskog @elezni~ara. Me|utim, fudbal nije bio jedini sport kojim se bavio. ^oli} je u mladosti trenirao i atletiku, i to sprint, skok udaq i {tafetu, a sa 16 godina u~estvovao je i na juniorskom prvenstvu. ^oli} je svojevremeno ispri~ao kako se dugo dvoumio izme|u sporta i muzike. U jednom trenutku, odluku je prakti~no doneo jedan doga|aj koji mu je i danas ostao urezan u se}awe. „Dugo sam bio na klackalici sporta i muzike. Bavio sam se atletikom, disciplinama kao {to su sprint, skok udaq i {tafeta, svojevremeno sam bio i na juniorskom prvenstvu sa 16 godina, a aktivno sam se bavio i fudbalom kao golman mog voqenog kluba @elezni~ara“, prisetio se peva~. U isto vreme u~io je da svira gitaru, a ~asove mu je dr`ao Ivan Bari}, koji je dolazio u wihov dom u Sarajevu. „Svi se}am da sam ja bio na terenu i da je moj brat dotr~ao do mene i samo mi rekao: ‚Do{ao je ~ika Bari}’. To je zna~ilo da moram da napustim vrlo va`an fudbalski me~“, ispri~ao je ^ola. U tom trenutku na{ao se pred velikom dilemom. „Tu sam se lomio da li da idem ili ne, ali sam na kraju pognute glave oti{ao ku}i i to je zna~ilo da sam se na neki na~in tada ve} opredelio za muziku. To je bila sudbinska stvar“, rekao je ^oli}.

^etvrtak 3. septembar 2026. 29

TRIDESET PET GODINA OD SMRTI TOME ZDRAVKOVI]A:

Spektakularni koncert se}awa na najve}eg estradnog boema Neke pesme se slu{aju, neke se pevaju, a postoje i one koje se jednostavno – `ive. Upravo takve su pesme Tome Zdravkovi}a, umetnika ~iji su stihovi decenijama pratili generacije kroz qubavi, rastanke, sre}u, tugu i najva`nije `ivotne trenutke. Iako je pro{lo 35 godina od kada je jedan od najvoqenijih peva~a sa ovih prostora zauvek napustio ovaj svet, wegova muzika nije izgubila ni{ta od svoje snage. Naprotiv – Tomine pesme danas `ive me|u novim generacijama, koje u wegovim stihovima pronalaze iste emocije koje su pronalazili i oni koji su ga slu{ali tokom wegovog `ivota. „Za Qiqanu“, „Dotakao sam

dno `ivota“, „Kafana je moja sudbina“, „Danka“, „Tu`no leto“, „Svirajte no}as samo za wu“ samo su neke od pesama koje su postale mnogo vi{e od muzi~kih hitova. One su postale uspomene, pri~e i soundtrack `ivota brojnih qudi.

Upravo u ~ast wegovog neprolaznog dela, 30. septembra 2026. godine u Sava centru je odr`an poseban koncert posve}en Tomi Zdravkovi}u. Na dan kada se navr{ava 35 godina od wegove smrti, publika je imala priliku da se kroz wegove najve}e pesme vrati u vreme kada je wegov glas umeo da dotakne ba{ ono mesto u du{i koje je te{ko opisati re~ima. Bilo je to ve~e se}awa, emocija i pesama koje su dokazale da neke pri~e nikada ne prestaju da `ive. Jer Toma je oti{ao pre 35 godina, ali wegove pesme i daqe pevaju za sve nas - „Pesme moje, vi za mene `ivite“.

OVAKO JE PO^ELA QUBAVNA PRI^A ACA PEJOVI]A I SUPRUGE BIQANE

„Sedam dana smo se zabavqali i onda sam je zaprosio” Aco Pejovi} ve} dugi niz godina deo je muzi~ke scene. Popularni peva~ izgradio je uspe{nu muzi~ku karijeru, a pored posla posve}en je porodici. Pejovi} u`iva u skladnom braku skoro tri decenije, a jednom prilikom ispri~ao je kako je po~ela qubav sa suprugom Biqanom. „Biqana je bila iz jedne ugledne profesorske porodice, a ja sam radio u jednom lokalu. Ona je do{la te ve~eri tad i ne{to me preseklo u stomaku. Tada sam imao oko 20 godinu. Potom smo se sreli u drugom lokalu koju sam dr`ao, a ona je do{la sa pri~om da me je pozdravio neki prijateq iz Podgorice. To je tada bila samo fora, jer je ona mene, te ve~eri smuvala. Tada je bila ~etvrti sredwe, sedam dana smo se zabavqali i nakon maturske ve~eri, odlu~io sam da je zaprosim. Pristala je, ali pod uslovom da joj dozvolim, da zavr{i fakultet. Tako je bilo i evo sada smo 27 godina u braku”, rekao je Aco Pejovi}u. Biqana je svoj uslov ispunila. Zavr{ila je fakultet, a kasnije je stekla i doktorat iz ekonomskih nauka. Doktorsku disertaciju odbranila je 2018. godine, uz najvi{u ocenu.

MARIJA [ERIFOVI] JE NA BOLAN NA^IN SAZNALA DA IMA POLUBRATA:

I{li u istu {kolu, a nisu znali da imaju istog oca Marija [erifovi} poti~e iz muzi~ke porodice, a talenat za pevawe nasledila je od majke Verice [erifovi}. Ipak, wen `ivot obele`ila je i jedna porodi~na pri~a koju je saznala jo{ kao devoj~ica – tada je otkrila da ima polubrata Danijela Pavlovi}a. Danijel je javnosti postao poznat 2008. godine, kada je u~estvovao u muzi~kom takmi~ewu „Operacija Trijumf“. Kasnije se pojavqivao i u drugim rijaliti programima, gde je, osim muzi~kog talenta, pokazao i zavidan talenat za imitacije. Po profesiji je pijanista, a godinama se bavi i radom sa peva~ima, pa je pokrenuo i sopstvenu {kolu pevawa. Od trenutka kada se pojavio na javnoj sceni, mnogo se govorilo o wegovom odnosu sa Marijom. Javnost je zanimalo da li su bliski, kako funkcioni{u kao brat i sestra, ali i da li bi jednog dana mogli da ukrste glasove i snime duet. Danijel je, kako je objasnila, ro|en iz vanbra~ne veze wenog oca Rajka [erifovi}a. – Ne se}am se ba{ ta~no ko mi je saop{tio da imam polubrata, ali mislim da je to bila Dragiwa, Rajkova majka. Mi u porodici nikada nismo pronalazili najispravnije i najbezbolnije na~ine za saop{tavawe bilo ~ega. Uvek je bilo bolno, direktno, i po meni je to po{teno – ispri~ala je Marija svojevremeno. Prema pisawu doma}ih medija, oni su i{li u istu osnovnu {kolu, a razlika izme|u wih je svega devet meseci. Naime, Marije je ro|ena u novembru 1984. godine, dok se Danijel rodio u julu 1985. godine. Peva~ica je tada jasno stavila do znawa da porodi~ne okolnosti nikada nisu uticale na wenu qubav prema polubratu. – Tog momenta sam ja, kao starija sestra, postala wegov za{titnik. Sve osobe koje imaju bilo kakve genetske veze sa mnom imaju i svu moju podr{ku, svu moju snagu, sva moja krila – odlu~no je istakla Marija. Podsetimo, Marija je ro|ena 1984., dok je Danijel ro|en godinu dana kasnije 1985. godine.

30 ^etvrtak 3. septembar 2026.

SPORT

Srpski fudbalski klubovi {irom Australije u akciji:

VIKTORIJA

REZULTATI I TABELE

NOVI JU@NI VELS

Sydney University - Bonnyrigg White Eagles NSW LEAGUE TWO

Brunswick City - Melbourne Srbija VPL MEN 1 1. Brunswick Juventus 2. Melbourne Knights 3. Northcote City 4. Bulleen 5. Melbourne Victory U21 6. Eltham Redbacks 7. Melbourne Srbija 8. Brunswick City 9. North Geelong 10. Langwarrin 11. Manningham United Blues 12. North Sunshine Eagles 13. Western Utd. U21 14. Port Melbourne Sharks

26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26

0:2 17 16 15 14 14 11 12 10 10 8 9 7 8 4

2 4 4 6 4 6 3 3 2 6 3 5 1 5

7 18 6 25 7 15 6 18 8 23 9 17 11 4 13 -2 14 -15 12 -8 14 -20 14 -5 17 -26 17 -44

Upfield FC - Westgate Sin|eli} FC STATE LEAGUE MEN’S 1 NORTH-WEST 1. Upfield FC 2. Geelong SC 3. Lalor United FC 4. Sydenham Park SC 5. Ballarat 6. FC Clifton Hill 7. Altona East Phoenix SC 8. Pascoe Vale 9. Westgate Sin|eli} FC 10. Yarraville FC 11. Western Suburbs SC 12. Westvale Olympic FC

21 21 21 21 21 20 21 21 21 21 20 21

13 13 13 10 9 8 8 7 7 5 6 4

4 4 1 3 5 3 3 5 5 6 3 2

53 52 49 48 46 39 39 33 32 30 30 26 25 17

2:0

4 +12 43 4 +20 43 7 +18 40 8 +3 33 7 +2 32 9 -7 27 10 -4 27 9 +3 26 9 -7 26 10 -2 21 11 -5 21 15 -33 14

North Caulfield Maccabi - Noble Park United Drina 2:1 STATE LEAGUE MEN’S 2 SOUTH-EAST 1. Brandon Park SC Seniors 2. Knox City FC Seniors 3. Berwick City SC Seniors 4. Noble Park Drina United 5. Waverley City SC Seniors 6. Gippsland United FC Seniors 7. Dandenong South SC Seniors 8. Chisholm United FC Seniors 9. Casey Comets FC Seniors 10. Peninsula Strikers 11. Mooroolbark SC Seniors 12. North Caulfield Maccabi

21 21 21 21 20 21 21 21 21 20 19 21

14 13 10 9 10 8 9 7 5 6 5 1

4 5 6 6 2 5 2 4 8 5 3 4

3 22 3 21 5 11 6 57 8 60 8 38 10 38 10 19 8 10 9 -13 11 -15 16 -40

Springvale White Eagles - Bayside Argonauts PREMIER LEAGUE 2 1. Goulburn Valley Suns 2. Malvern 3. Bayside Argonauts 4. Essendon Royals SC 5. Keilor Park 6. Box Hill 7. Whittlesea United 8. Springvale White Eagles 9. Eastern Lions 10. Kingston City 11. Nunawading City 12. Werribee City 13. Altona City 14. Moreland City

26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26

18 3 5 25 18 2 6 33 15 5 6 15 15 3 8 21 14 2 10 2 11 7 8 5 9 10 7 17 9 5 12 -14 7 9 10 0 9 3 14 -18 8 5 13 -15 6 6 14 -13 3 8 15 -19 2 8 16 -39

46 44 36 33 32 29 29 25 23 23 18 7

1. Mounties Wanderers FC 2. Parramatta FC 3. Fraser Park FC 4. Dunbar Rovers FC 5. Bonnyrigg White Eagles 6. Central Coast United FC 7. Granville Razge 8. Hawkesbury City FC 9. Sydney University SFC 10. South Coast Flame FC 11. Nepean FC 12. Gladesville Ryde Magic 13. Inner West Hawks FC 14. Bankstown United FC 15. Camden Tigers

28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28

23 18 14 14 14 13 13 12 11 9 9 9 8 6 2

3 +71 71 7 +36 57 8 +16 48 9 +16 47 9 +10 47 10 0 44 10 -3 44 13 -18 39 12 +7 38 11 -6 35 15 -18 31 17 -27 29 16 -15 28 16 -26 24 19 -43 13

JU@NA AUSTRALIJA

Playford Patriots - FK Beograd Plej of - ~etvrtfinale NPL SOUTH AUSTRALIA 1. Adelaide City 2. West Torrens 3. NE Metrostars 4. Playford Patriots 5. FK Beograd 6. Croydon 7. Adelaide United U23 8. Campbelltown City 9. Sturt Lions 10. West Adelaide 11. Adelaide Comets 12. Para

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

14 14 13 10 10 8 7 8 8 6 5 0

3:0 6 2 28 3 5 25 5 4 30 5 7 11 3 9 5 6 8 5 8 7 1 5 9 -1 3 11 -1 7 9 -4 5 12 -13 2 20 -86

48 45 44 35 33 30 29 29 27 25 20 2

AUSTRALIJSKA KAPITALNA TERITORIJA

Canberra White Eagles - Monaro Panthers CAPITAL PREMIER LEAGUE 1. Canberra Croatia 2. Monaro Panthers 3. Tigers FC 4. Tuggeranong Utd 5. Queanbeyan City 6. Canberra Juventus 7. Canberra Olympic 8. O’Connor Knights 9. Belconnen Utd. 10. Brindabella 11. Canberra White Eagles

20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

17 15 14 14 12 11 7 6 2 3 2

1 1 2 0 2 0 2 2 3 0 1

0:5 2 40 4 45 4 35 6 10 6 14 9 0 11 -10 12 -15 15 -25 17 -51 17 -43

52 46 44 42 38 33 23 20 9 9 7

ZAPADNA AUSTRALIJA

Balcatta - Dianella White Eagle WA STATE LEAGUE 0:1

57 56 50 48 44 40 37 32 30 30 29 24 17 14

2 3 6 5 5 5 5 3 5 8 4 2 4 6 7

1:1

1. Bayswater City 2. Olympic Kingsway 3. Perth RedStar 4. Perth Azzurri 5. Fremantle City 6. Stirling Macedonia 7. Western Knights 8. Sorrento 9. Dianella White Eagle 10. Perth Glory U23 11. Armadale 12. Balcatta

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

14 12 12 10 9 9 6 7 6 5 5 4

0:2 5 5 5 8 8 3 7 3 5 6 6 5

3 33 5 15 5 6 4 12 5 10 10 2 9 -2 12 -20 11 -11 11 -4 11 -16 13 -25

47 41 41 38 35 30 25 24 23 21 21 13

KVINSLEND

St. George Willawong FC - Sunshine Coast NPL QUEENSLAND 1. Brisbane Strikers 2. Broadbeach United 3. Sunshine Coast Wanderers 4. Ipswich FC 5. Robina City 6. Caboolture FC 7. Redlands United 8. Holland Park Hawks 9. Logan Lightning 10. North Star FC 11. St. George Willawong FC 12. Capalaba

22 22 22 22 22 21 22 22 22 21 22 22

17 16 10 10 9 9 8 9 8 5 4 3

3 4 7 5 5 4 6 3 3 3 1 2

1:6 2 +34 54 2 +31 52 5 +18 37 7 +5 35 8 +7 32 8 +8 31 8 +2 30 10 -8 30 11 -2 27 13 -20 18 17 -39 13 17 -36 11

^uveni srpski vaterpolista se seli u Australiju, `ivot nastavqa na drugom kontinentu Proslavqeni srpski vaterpolista Slobodan Niki} odlu~io je da ode put Australije i tamo nastavi svoj `ivot i trenersku karijeru, nakon uspe{ne igra~ke, objavio je Sidnej. - Vaterpolo klub Sidnej Junajted saop{ava da je da je nekada{wi reprezentativac Srbije Slobodan Niki} novi glavni trener seniorske mu{ke ekipe u sezoni 2026/27. Na taj na~in Niki} je postao najtrofejniji vaterpolista koji je ikada preuzeo vo|ewe nekog klupskog programa u Australiji. Niki} u Sidnej donosi ogromno me|unarodno iskustvo, iza sebe ima jednu od najbogatijih igra~kih i trenerskih karijera u svetskom vaterpolu. U dresu reprezentacije Srbije odigrao je 355 utakmica i osvojio 29 medaqa na najve}im takmi~ewima, ukqu~uju}i zlatnu medaqu na Olimpijskim igrama u Rio de @aneiru 2016. godine. Tako|e je osvojio srebro u Atini 2004, kao i bronze u Pekingu 2008. i Londonu 2012. godine. Bio je ~lan tri selekcije koje su osvojile titulu prvaka sveta i ~ak pet reprezentacija koje su stigle do evropskog zlata. Tokom klupske karijere nastupao je za neke od najve}ih evropskih klubova, me|u kojima su Partizan, Olimpijakos, Pro Reko i Ferencvaro{. Osvojio je dve titule u LEN Ligi {ampiona, LEN Superkup, LEN Evrokup, kao i brojne {ampionske titule i kupove u Italiji, Gr~koj i Ma|arskoj. Trenerskim poslom po~eo je da se bavi jo{ tokom igra~ke karijere, a potom je radio u mla|im kategorijama i seniorskom timu Ferencvaro{a, gde je bio anga`ovan u U15 i U16 selekcijama, kao i u stru~nom {tabu prvog tima. Od 2021. godine bio je deo stru~nog {taba reprezentacije Srbije do 17 godina, sa kojom je osvojio titulu prvaka Evrope. Od 2021. do 2026. godine Niki} je bio glavni trener ma|arskog Vasa{a i postao prvi strani stru~wak u istoriji tog kluba. Tokom mandata predvodio je Vasa{ do osvajawa LEN Evrokupa 2023. godine, prvog evropskog trofeja kluba posle vi{e od dve decenije, a ekipu je u~vrstio me|u vode}im timovima ma|arskog vaterpola. Sa bogatim iskustvom, {ampionskim mentalitetom i velikim znawem, Slobodan Niki} sada zapo~iwe novo poglavqe u Australiji, gde }e predvoditi Sidnej Junajted u sezoni 2026/27 i narednim godinama - navodi se sa saop{tewu kluba.

SPORT

^etvrtak 3. septembar 2026. 31

PARTIZAN ^EKA VE^ITI DERBI U ZONI ISPADAWA:

Pobeda do{la posle mesec dana, ali ovako ne{to se ne pamti Zbog o~eve poruke o Ratku Mladi}u golman dobio otkaz u Sarajevu Akademija Fudbalskog kluba Sarajevo odlu~ila je da prekine saradwu sa mladim fudbalerom Veqkom Vu~eti}em, zbog toga {to je wegov otac na dru{tvenim mre`ama odao po{tu nekada{wem komandantu Vojske Republike Srpske (VRS) Ratku Mladi}u. Iz Akademije FK Sarajevo su zvani~no obavestili javnost da petnaestogodi{wi golman Vu~eti} od ponedeqka vi{e nije deo wihovog kolektiva. Naveli su da u wihovom kolektivu „nema mesta za one koji promovi{u presu|ene ratne zlo~ince”. Vu~eti}ev otac je na svojim profilima na dru{tvenim re`ama podelio fotografiju uz poruku - „Hvala za sve generale” i prate}i ha{tag „#RatkoMladi}”. Sam potez je nai{ao na o{tru osudu navija~a FK Sarajevo, ali i {ire sportske i dru{tvene javnosti u Bosni i Hercegovini. Zbog toga je i Sarajevo reagovalo i prekinuta je saradwa s ovim mladi}em koji je ro|en 2011. godine.

SUDIJA, BUKARI I MO ^AM SAHRANILI ZVEZDU:

Crveno-beli ispali iz Lige Evrope, idu u tre}i e{alon ozbiqnog fudbala! Debakl Crvene zvezde! Posle 3:0 u Beogradu, izgubila je 1:5 od Viktorije Plzew u revan{u plej-ofa za plasman u Ligu Evrope i skliznula je u Ligu konferencije. Katastrofalnim gre{kama U~ene, Lukasena i crvenim kartonom Bukarija usmerila se ka horor scenariju u ^e{koj. Svirana su tri penala za doma}ina, dva su iskori{}ena, drugi u 94. minutu za produ`etke.

Partizan je posle vi{e od mesec dana pobedio u Superligi Srbije, ali je tim Sa{e Ili} a ostao u zoni ispadawa. Na tom mestu }e do~ekati nedeqni ve~iti derbi protiv Crvene zvezde na „Marakani”. Fudbaleri Partizanasavladali su OFK Beograd 3:1 (1:0) u sedmom kolu Superlige Srbije i zabele`ili su prvi trijumf u doma}em prvenstvu jo{ od drugog kola i pobede nad Ma~vom. Du`e od mesec dana ~ekala se pobeda u doma}em {ampionatu, a sada je kona~no do{la. Golovima Igora Miladinovi} a, Milana Aleksi}a i Bogdana Kosti}a stigli su bodovi koji su se dugo ~ekali, ali crno-beli su i pored toga ostali u zoni ispadawa. Ove sezone Superliga ima 14 timova, naredne }e imati 12. Iz Prve lige Srbije }e u vi{i rang dva luba, a iz prve lige }e ispasti ~etiri ekipe i Partuzan je i daqe u opasnosti. Pobedom su izabranici Sa{e Ili}a do{li do 7 bodova koliko ima i Ma~va, a ispod wih su samo Radni~ki iz Ni{a sa 5 bodova i Zemun sa jednim. Iznad su sa po 8 bodova OFK Beograd, Novi Pazar, Radnik iz Surdulice i @elezni~ar iz

Pan~eva, mada naravno Partian ima jedan odigran me~ mawe. „Rekao sam i ranije, da mi nismo u situaciji da razmi{qamo unapred. Zavr{io se me~ protiv OFK Beograda koji je za nas bio nezgodan rival. Razmi{qa}emo o Zvezdi i derbiju sada. Ono {to navija~i su sigurno uvereni da }e na{i igra~i dati i vi{e od svog maksimuma. Igramo protiv prvoplasirane ekipe, na wihovom stadionu. Bi}e izuzetno te{ko, ali ostalo je pet-{est dana do te utakmice, pripremi}emo se”, rekao je Sa{a Ili} kada su ga pitali za pripremu utakmice protiv Crve-

Zvezda saznala ta~an termin svih me~eva u Ligi konferencije Nakon eliminacija od Hapoel Ber [eve i Viktorije Plzew, fudbaleri Crvene zvezde saznali su ta~ne termine utakmica za svoj debitantski nastup u Ligi konferencije. Beogradski crveno-beli takmi~ewe otvaraju u [vajcarskoj, dok }e zavesu na prvu fazu spustiti na doma}em terenu protiv turskog Trabzona. Takmi~ewe po~iwe 15. oktobra gostovawem ekipi Lugana od 18.45. Nakon toga slede dva me~a u Beogradu: najpre 22.

Prvi je skrivio U~ena, drugi Lukasen, a tre}i ^am nad golmanom Viktorije. Diskutabilna je bila odluka Makelija u nadoknadi, ali tu`no i sramotno je da su Zvezdini igra~i sebi dozvolili da do|u do ta~ke da zavise od te situacije. Tako se u{lo u produ`etak, a tu Zvezda sa desetoricom nije imala nikave {anse protiv rivala u naletu. Primila je gol u 95. minutu i tu je ve} bio kraj pri~e. Pri~e Alberta Rijere o dominaciji i u revan{u bile su bez osnova, jer jo{ nije uvideo koliko mana ima grupa igra~a koje je preuzeo, a ne{to se pitao i protivnik na svom terenu. Primila je Zvezda rano gol, ali amortizovala sve brzim izjedna~ewem preko Ivani}a i zadr`ala je tri razlike. Niko nije slutio {ta ~eka crveno-bele do kraja. Horor igra {ampiona Srbije vi|ena je u nastavku. U~ena i Bukari uveli su tim u ogromne probleme, a kad se nadovezali i Lukasen pretila je potpuna katastrofa. Bukari je posle skrivqenog penala U~ene pri rezultatu 1:1 i odbrane Mateusa udarca sa 11 metara dobio crveni karton zbog udarawa igra~a bez lopte, a ubrzo je Lukasen napravio penal kojim je Plzew dobio nadu da mo`e do podviga. Kad je Hrosovski u 63. minutu izigrao U~enu i dao gol, „eksplodirale“ su tribine i broj~ano slabiji crveno-beli su pali na gol plusa u ukupnom skoru. Nekako su odolevali i ipak primili gol o kojem }e se mnogo pri~ati i biti pod sumwom, ali sramota je za Zvezdu kako je izgledala na terenu u kompletnom drugom poluvremenu.

ne zvezde u narednom kolu. Partizan u zoni ispadawa do~ekuje „ve~iti derbi” i to se sigurno de{ava prvi put u istoriji. Crvena zvezda je prva na tabeli sa 15 bodova, koliko ima i Vojvodina, ali sa dva odigrana me~a vi{e i lo{ijom gol razlikom. Da stvar bude gora po crno-bele nakon me~a sa Crvenom zvezdom 6. septembra u nedequ naredne subote na „JNA” dolazi i Vojvodina koja deli prvo mesto sa Zvezdom. Partizan ~eka ove utakmice u zoni ispadwa, ali se ipak lak{e di{e nakon {to je do{la pobeda nad OFK Beogradom.

oktobra dolazi Kopenhagen u terminu od 18.45, a zatim 5. novembra u istom terminu Zvezda do~ekuje Inter Eskaldes. U fini{u prve faze crveno-bele o~ekuju dva uzastopna gostovawa. Najpre 26. novembra putuju na megdan Gentu u terminu od 21.00, dok }e 10. decembra od 18.45 igrati protiv Iberije u Tbilisiju. Posledwu utakmicu na stadionu „Rajko Miti}” Zvezda igra 17. decembra od 21.00 protiv turskog Trabzona.

THURSDAY  ^ETVRTAK 3. 9. 2026.

Uznemiruju}e re~i Novaka \okovi}a na konferenciji za {tampu u Wujorku!

”CELO TELO JE PO^ELO DA MI SE RASPADA

Mo}na Srbija drhtala pa pokazala zube, Hrvatska razbijena za ~etvrtfinale Evropskog prvenstva

Novak \okovi} nije odr`ao klasi~nu konferenciju za medije nakon ispadawa na startu US Opena, ve} se obratio novinarima ispred hale i podelio

^estitke wemu, on je sjajan momak, borac, ali ja nisam u`ivao.“ Da li je ovaj problem ne{to {to mo`ete da re{ite? Ne znam. Trudim se, ~ove~e,

svoje vi|ewe posle poraza od Marijana Navonea.

trudim se. Vide}emo. Kakve pouke izvu~ete iz posledwih nekoliko meseci? Ne znam, ne bih ulazio toliko duboko trenutno. Samo poku{avam da sagledam {ta se zaista de{ava i koliko daleko mogu da idem na ovaj na~in. Znam da niste tip koji predaje me~eve, ali da li ste razmi{qali o tome da odustanete? Jesam, jesam, jesam. Ali onda sam osvojio set, pa u tre}em… I onda sam bio u fazonu: „Okej, znate, mo`da postoji {ansa.“ I… da, nisam `eleo da predam u ~etvrtom ili petom setu, ve} da zavr{im me~. Prvi put u 20 godina ste iz-

@enska odbojka{ka reprezentacija Srbije savladala je Hrvatsku posle preokreta sa 3:1, po setovima 19:25, 25:19, 25.17, 25:12 u utakmici osmine finala Evropskog prvenstva i tako se plasirala me|u osam najboqih, gde je ~eka selekcija Gr~ke. Srbija je u Brnu krenula lo{e, dopustila Hrvatskoj da u prvom setu napravi veliku razliku i taj deo igre dobije 25:19. Nije mnogo toga funkcionisalo u igri Srbije, a kada je u drugom setu Hrvatska ponovo napravila razliku (13:10), izgledalo je da }e se ponoviti prvi set. No, od tog momenta izabranice Zorana Terzi}a pokazale su od ~ega su sazdane - od narednih 12 poena dobile su deset, potom se malo opustile i dopustile rivalkama da smawe na 24:19 pre izjedna~ewa. Ali, u naredna dva seta nije bilo ni trunke dileme - prvo je napravqen preokret sa 25:17, da bi u ~etvrtom mo}na Srbija zablistala, imala u jednom trenutku 21:9, da bi pobeda na kraju izvojevana rezultatom 25:12. Srbiju 2. septembra tako|e u Brnu o~ekuje duel protiv Gr~ke, koju je ve} pobedila na ovom turniru sa 3:0 u grupnoj fazi, ali }e ovog puta Grkiwe biti osokoqene sjajnim nastupom protiv Francuske, koju su {okirale na kraju sa 3:0. U slu~aju trijumfa nad Gr~kom, Srbija }e put Istanbula, gde }e biti odigrana zavr{nica turnira, a potencijalan rival u borbi za finale mogla bi da bude selekcija doma}ina, Turske. Tijana Bo{kovi} je me~ zavr{ila sa 18 poena.

,,Pa, ose}aj na terenu za mene… To je ne{to sa ~im se nosim, na`alost, prili~no na svakom me~u ove godine. Znate, mu~nina, povra}awe, ozbiqni problemi tamo… I onda celo moje telo, znate, po~iwe u su{tini da se uru{ava – gr~evi, bol i… Eto. Le|a su jednostavno popustila na kraju, kao i rame i koleno. Nisam mogao da… Nisam mogao da privedem me~ kraju. Bio sam u zaostatku u ~etvrtom setu. Jednostavno sam se mu~io sve vreme, od ~etvrtog gema me~a. Ne `elim ni{ta da oduzmem od wegove pobede.

gubili u… prvom kolu. To je prili~no luda serija? Da, to je dobar rekord, jo{ jedan, ali… Da, ne razmi{qam zaista o tome. Znate, naravno da sam veoma ponosan na sva dostignu}a iz pro{losti. Sada je sada, sve`e sam iza{ao sa terena i jo{ uvek poku{avam da sredim svoje telo. A publika? [ta je zna~ilo to {to su poku{avali da vas poguraju kroz sve ovo? Da, bili su super fini. Mislim… Tako sam zahvalan {to sam to iskusio. Kada je u pitawu sam me~ i op{ti ose}aj kako sam se ose}ao u telu i kako sam igrao… To zaista nije bilo prijatno. Prili~no sam prezirao svaki trenutak koji sam proveo na terenu danas. Iz perspektive publike i podr{ke, bilo je neverovatno, iskreno. Od samog po~etka su poku{avali da me podignu u va`nim trenucima. Veoma mi je `ao {to nisam pru`io partiju kakvu je trebalo ili mogao, ili `eleo… Za wih. Qubav i po{tovawe koje su mi pru`ili na kraju je zaista dodirnulo moje srce. Samo da nam ka`e{ kako si sve to pre`iveo? Pa ne znam, nisam pre`iveo {to se ti~e poraza. Dobro, {ta je tu je. Ima ~ovek, kada stavi sve u neku ve}u perspektivu, ima mnogo, mnogo na tome da bude zahvalan. To je to. To je ono {to poku{avam sad sebi da ka`em i na {ta treba da se usredsredim, ako krenem da pri~am o svemu ostalom, ne}e se dobro zavr{iti – zakqu~io je \okovi}.

„DAO SAM SVE [TO SAM IMAO“:

Mesi nakon vi{e od dve decenije objavio kraj reprezentativne karijere! Nakon vi{e od dve decenije koliko je u nacionalnom dresu Argentine postizao najve}e uspehe, Lionel Mesi je objavio kraj reprezentativne karijere. Mesi je kao kapiten predvodio Argentinu do finala na ovogodi{wem Mundijalu, a na prethodnom u Kataru 2022. godine se popeo na krov sveta sa „Gau~osima“, dok je 2014. godine u Brazilu tako|e bio

deo tima koji je igrao finale Svetskog prvenstva. – Bila je to odluka koja je bolela i jo{ boli, ali razumem da je sada pravi trenutak. Dao sam sve {to sam imao, nemam vi{e {ta da dam. Iza mene dolaze veoma talentovani mladi igra~i koji zaslu`uju da budu tu. Sada }u biti jedan od vas. Uvek }u navijati i podr`avati vas sa strane, u dobrim, a posebno u lo{im trenucima – poru~io je Mesi. Mesi je sa Argentinom osvojio i Kopa Amerika, Finalisimu, dao je 125 golova u 207 utakmica za nacionalni tim, {to ga ~ini ubedqivo najboqim strelcem u istoriji ove zemqe. Debitovao je na prijateqskoj utakmici za Ma|arskom u avgustu 2005. godine. – Voleo sam i uvek }u voleti da budem deo reprezentacije. Odlazim miran i ponosan na ono {to sam ostavio iza sebe. Hvala, Bo`e, {to si me u~inio Argentincem. Napred, Argentina – zakqu~io je Mesi i istakao da je odluku doneo jo{ dva dana nakon finala Mundijala, a da je nakon smrti wegovog oca Horhea po~etkom avgusta jo{ sigurniji da je pravo vreme za reprezentativnu penziju.

Joki} bolestan igrao za Srbiju, pa poru~io: ”Volim...” Nikola Joki} je, iako bolestan prethodnih dana, predvodio Srbiju do velike pobede nad Italijom u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, a posle utakmice govorio je i o na~inu na koji su doma}i poku{avali da ga zaustave. Italijani su ~esto udvajali najboqeg srpskog ko{arka{a i poku{avali da mu ote`aju igru, ali Joki} u tome nije video ni{ta novo. Naprotiv, poru~io je da mu ne smeta ni kada zbog takve odbrane nema mnogo prostora da direktno uti~e na igru. „Video sam, da budem iskren, takva ‚pokrivawa’ mnogo puta ranije. Ali volim da igram za reprezentaciju i volim da se takmi~im. Najva`nije je da dobije{ utakmicu. Ako ja mogu da donesem prednost, a da nemam loptu, a igra~i da poga|aju, rado }u to uraditi. Ni{ta se nije desilo {to ranije nisam video”, rekao je Joki}. Da je wegovo u~e{}e protiv Italije bilo pod dodatnim znakom pitawa, otkrio je selektor Du{an Alimpijevi}. On je posle utakmice rekao da je Joki} prethodnih dana bio „jako bolestan”, ali da je odbio da odustane od nastupa i da o tome nije ni govorio sa stru~nim {tabom. Uprkos zdravstvenim problemima, Joki} je odigrao va`nu ulogu u pobedi Srbije rezultatom 76:64, dok je posebno pohvalio saigra~e koji su u trenucima kada se Italija pribli`ila doneli dodatnu energiju. „Bilo je neverovatno. Pohvalio bih navija~e u Italiji, imam prijateqe ovde i bilo je stvarno neverovatno. Mislim da smo kontrolisali celu utakmicu. Imali smo malo problema u tre}oj ~etvrtini, ali je energija Laki}a, Dobri}a, Tanaskovi}a i Avramovi}a bila dobra. Oni su nam donosili ekstra posede i dodatnu energiju koja nam je bila potrebna. Avramovi} i Guduri} su odigrali dobro”, istakao je Joki}. Srbija je pobedom u Italiji napravila veliki korak ka plasmanu na Svetsko prvenstvo, a Joki} je jo{ jednom pokazao da mu ni zahtevne okolnosti nisu prepreka kada je u pitawu nastup za nacionalni tim.