THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT
35 godina ~uvar srpskog identiteta l ^etvrtak/Thursday 10.4.2025. 29. 10. 2026. l YearXXXIV XXXV No.2652 2733
S E R B I A N
V O I C E
W E E K L Y
l Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $6.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $6.50
Studentska lista ubedqivo pobedila na parlamentarnim izborima u Srbiji!
Tema nedeqe:
Strane 4 i 5
Proslava pobede Studentske liste u Beogradu, Slavija
Zajednica:
Australija:
Talas Kako su odlazaka glasali u penziju srpski stavqa dr`avqani u Melburnu fondove na i Sidneju? isku{ewe! Strane 16 i 17
Strana 12
Intervju nedeqe:
Zoran Panovi}, novinar Strana 7
Republika Srpska:
Riznica:
85 35 godina godina od Skup{tine masovnog srpskog streqawa u naroda Kragujevcu Strana 8
Strana 25
2 ^etvrtak 29. oktobar 2026.
IZME\U DVA VIKENDA
SVETA PETKA, ZA[TITNICA @ENA
Praznik vere, molitve i narodnih obi~aja Slavqe posle objavqivawa preliminarnih rezultata
STRANI MEDIJI O IZBORNIM REZULTATIMA U SRBIJI:
Zna~ajna promena u politi~kom sistemu Mediji {irom sveta pod oznakom hitno preneli su vest o preliminarnim izbornim rezultatima u Srbiji. Bi-Bi-Si navodi da je nosilac liste SNS-a Aleksandar Vu~i} priznao poraz i da je pobedu odnela lista studentskog pokreta. Francuski Figaro isti~e rekordnu izlaznost na birali{tima, dok nema~ki Doj~e vele nagla{ava zna~aj za budu}i politi~ki sistem Srbije, kao i odnose sa Briselom, Moskvom i Pekingom. Glavna poruka koja se ve~eras izdvaja iz izve{tavawa stranih medija jeste da izbori u Srbiji predstavqaju veliki politi~ki preokret i najozbiqniji poraz Aleksandra Vu~i}a i Srpske napredne stranke posle vi{e od decenije dominacije. Prema izve{tajima stranih medija, Vu~i} je priznao izborni poraz, dok je Studentska lista osvojila ve}inu poslani~kih mesta prema preliminarnim procenama. Me|unarodni mediji ove izbore ne predstavqaju samo kao smenu politi~ke ve}ine, ve} i kao ishod vi{emese~nih protesta, nezadovoqstva korupcijom i pitawa demokratskog funkcionisawa institucija. Rojters studentski pokret vidi kao novu politi~ku snagu. Posebno se nagla{ava da je pokret nastao iz protesta uspeo da okupi {iru grupu gra|ana i osvoji izbornu podr{ku bez klasi~ne partijske strukture. Gardijan isti~e da je rezultat va`an i za EU, jer otvara pitawa vladavine prava, demokratskih standarda i budu}eg odnosa Beograda sa Briselom, Moskvom i Pekingom. Tako|e, izbore predstavqa kao krupan politi~ki preokret posle dve godine studentskih protesta. Posebno isti~e da je pokret uspeo da u izbornu pobedu pretvori nezadovoqstvo koje je po~elo posle pada nadstre{nice u Novom Sadu. Jurowuz nala{ava zna~aj za budu}i politi~ki sistem Srbije, a Doj~e vele i Al Xazira dru{tvene uzroke krize i rizike koji prate promenu vlasti.
SERBIAN VOICE WEEKLY Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037. Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
35 godina ~uvar srpskog identiteta Svakog ~etvrtka {irom Australije Pretplata: Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave praznik posve}en Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznatoj kao Sveta Petka. Svetiteqka u`iva veliko po{tovawe ne samo u srpskom narodu ve} i me|u drugim pravoslavnim narodima, kao i pripadnicima drugih vera. Woj su posve}eni brojni hramovi, a dan se obele`ava i kao krsna slava. Sveta Petka ro|ena je krajem 10. veka u Epivatu, gradu u Vizantiji, u imu}noj i pobo`noj porodici. Imala je brata Jevtimija, koji se veoma mlad zamona{io, a kasnije postao episkop maditski. Posle smrti roditeqa, podelila je svoje bogatstvo siroma{nima i zamona{ila se u Carigradu, gde je dobila ime Paraskeva. Prema predawu, mnogo godina provela je u pustiwi, posve}ena postu, molitvi i usamqeni~kom `ivotu. Predawe ka`e da joj se u snu javio an|eo i uputio je da se vrati u otaxbinu i {iri Hristovu veru, pa se zato na ikonama prikazuje u mona{koj ode}i, sa krstom u ruci. Jedna je od najpo{tovanijih svetiteqki u pravoslavnom svetu. KULT SVETE PETKE U SRBIJI U srpskom narodu po{tovawe Svete Petke naro~ito je oja~alo krajem 14. veka, posle Kosovske bitke. O prenosu mo{tiju Svete Petke iz Vidina u Srbiju pisao je Grigorije Camblak, sredwovekovni pisac i crkveni poglavar, koji je kasnije postao kijevski mitropolit. Wegova dela ostavila su zna~ajan trag u staroj srpskoj, bugarskoj i ruskoj kwi`evnosti. Mo{ti Svete Petke tokom vekova vi{e puta su preno{ene iz jednog grada u drugi. Prema predawu, na wenom grobu doga|ala su se ~uda. Bugarski car Jovan Asen Drugi je 1238. godine preneo mo{ti Svete Petke
u Trnovo, tada{wu bugarsku prestonicu. Nakon osmanskog osvajawa Bugarske, mo{ti su, po naredbi sultana Bajazita, prenete u moldavski grad Ja{i. Knegiwa Milica uspela je 1396. godine da izmoli mo{ti svetiteqke i polo`i ih u crkvu Ru`icu na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Veli~anstveni preneo je mo{ti Svete Petke 1521. godine u Carigrad. Kona~no, carigradski patrijarh Partenije poklonio je 1641. godine mo{ti moldavskom knezu Vasiliju Lupuluu, koji ih je preneo u Ja{i i polo`io u crkvu Sveta tri jerarha, gde se i danas nalaze. ZA[TITNICA @ENA Sveta Petka se u narodnom verovawu smatra za{titnicom `ena, majki i porodiqa. Woj se mole `ene razli~itih vera i nacionalnosti, tra`e}i pomo}, utehu i za{titu. Mnogi vernici slave je i kao krsnu slavu. I danas se veliki broj qudi obra}a Svetoj Petki molitvom, tra`e}i pomo} u bolesti, nevoqama i `ivotnim isku{ewima. U narodu su rasprostrawena svedo~anstva o snovima u kojima im se svetiteqka navodno javila i uputila ih {ta da ~ine. U blizini pojedinih hramova
posve}enih Svetoj Petki nalaze se izvori i ~esme za koje narod veruje da imaju lekovita svojstva. NARODNA VEROVAWA I OBI^AJI Prema narodnim verovawima, na dan Svete Petke ne bi trebalo prati ve{, {iti niti obavqati te{ke fizi~ke poslove. Posebno se veruje da tog dana `ene treba da se uzdr`e od rada. Prema obi~aju, osobe koje imaju zdravstvene tegobe odlaze u crkvu i umivaju se vodom sa izvora ili ~esme u blizini hrama posve}enog Svetoj Petki. U nekim krajevima veruje se da mlade devojke na Svetu Petku treba da beru cve}e i wime ukrase dom kako bi u wemu tokom godine vladali sloga i mir. Devoj~icama se, prema obi~aju, obla~e nove haqine, uz verovawe da }e ih pratiti sre}a. Postoji i verovawe da devojke treba da pojedu par~e slavskog kola~a i sa~uvaju mrvice, jer }e te no}i, navodno, u snu videti svoju sudbinu i budu}eg mu`a. Prema jednom od narodnih obi~aja, slavska trpeza na dan Svete Petke ne sklawa se do sutradan. Kada gosti odu, doma}ica bi trebalo da okadi trpezu tri puta, kako bi svetiteqka posetila i blagoslovila dom.
ENERGETSKA TR@I[TA POD NAPONOM:
Nazire li se kraj krizi Bojim se da ne vidim nikakav realan put kojim bi tr`i{ta mogla da se vrate ve} slede}e godine, na nivo na kojem su bila pre po~etka ovog rata, rekao je Fatih Birol, direktor Me|unarodne agencije za energetiku Direktor Me|unarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol izjavio je danas da ne o~ekuje da }e se energetska tr`i{ta 2027. godine vratiti u stawe u kakvom su bila pre ameri~ko-izraelskog rata protiv Irana, koji je po~eo krajem februara. „Bojim se da ne vidim nikakav realan put kojim bi tr`i{ta
mogla da se vrate, ve} slede}e godine, na nivo na kojem su bila pre po~etka ovog rata”, rekao je Birol na konferenciji „Me|unarodna nedeqa energetike” u Singapuru, prenosi „Al Xazira”. Prema wegovim re~ima, energetska bezbednost mora da postane prioritet broj jedan kako za vlade, tako i za poslovni svet, a sve strane moraju da budu spremne za ekonomske i logisti~ke izazove koje donosi trenutna kriza.
„Ali, ne smemo da zaboravimo ni {ta donosi naredno poglavqe za zemqe i kompanije koje su danas ovde prisutne”, rekao je Fatih Birol. Sukob u Iranu doveo je do naglog zao{travawa stawa na tr`i{tu, za koje se ina~e predvi|alo da }e ove godine biti u suficitu, zna~ajno poremetiv{i globalne energetske tokove i uzrokuju}i rast cena referentnih vrsta nafte, kao i naftnih derivata, podse}a „Al Xazira”.
IZME\U DVA VIKENDA
^etvrtak 29. oktobar 2026. 3
ПРОТЕСТИ ШИРОМ ЕВРОПЕ:
Sукоби са полицијом у Француској, сузавац у Бриселу, хапшења у Италији Nezadovoqstvo visokim tro{kovima `ivota i padom kupovne mo}i, kao i politi~kom i dru{tvenom situacijom, ponovo je izvelo demonstrante na ulice Francuske, Belgije, Italije, [panije, Albanije, Turske.
GRUDWAK OD 50 MILIONA DOLARA I JEFTINE KOPIJE:
Kako je Kajli Xener razbesnela modnu industriju Rijaliti zvezda Kajli Xener izazvala je burne reakcije nakon {to je na reviji nosila grudwak vredan 50 miliona dolara, dok se wen modni brend u isto vreme suo~ava sa optu`bama za plagijat i podsticawe ekolo{ki {tetne brze mode po vi{estruko ni`im cenama Na nedavnom godi{wem modnom {ouu brenda Viktorijas sikret (Victoria’s Secret), odr`anom 18. oktobra, dvadesetdevetogodi{wa Kajli Xener napravila je svoj debi na pisti nose}i ~uveni „fentazi bra” (Fantasy Bra). Prema informacijama koje je preneo Bi-Bi-Si, ovaj komad doweg ve{a izra|en je od 18-karatnog zlata i ukra{en sa 4.410 dijamanata. Wegova vrednost procewuje se na 50 miliona dolara, a kreiran je u saradwi sa juvelirskim brendom „Xejkob end ko“, na ~ijoj je izradi 15 majstora radilo vi{e od hiqadu sati. Odluka da se ova presti`na prilika pru`i influenserki, a ne iskusnoj manekenki, podelila je javnost i modnu industriju. Stru~wak za marketing i dru{tvene mre`e Xoel Marlinarson ocenio je da je ovaj potez pa`qivo osmi{qen, isti~u}i da brendovi danas prednost daju broju pratilaca nad tradicionalnim standardima modelinga. Sa wim se usaglasio i kreativni direktor brenda Viktorijas sikret Adam Selman, koji je naglasio da kulturni uticaj Kajli Xener prevazilazi granice mode i televizije, te da ona mo`e pomo} i u privla~ewu {ire i mla|e publike. Ipak, dru{tvene mre`e preplavile su kritike onih koji smatraju da se radi o otvorenom nepo{tovawu profesionalnih modela. Pojedini korisnici su reviju nazvali spektaklom za influensere, a ne proslavom glamura. Kontrast izme|u ogromnog bogatstva na pisti i svakodnevnih problema osetio se i u komentarima gde su mnogi primetili apsurd situacije u kojoj „qudi nemaju za hranu, a mnogi ne mogu da plate ni ra~un za struju”, dok se promovi{e ve{ milionske vrednosti. PARADOKS PRISTUPA^NOSTI I OPTU@BE ZA PLAGIJAT Dok Xenerova na pisti predstavqa nedosti`ni luksuz, wen li~ni modni brend Kaj (Khy), lansiran 2023. godine, funkcioni{e na potpuno druga~ijem modelu. Cena od 20 evra, postala je simbol wene pristupa~ne mode, ali i izvor velikih kontroverzi. Ubrzo nakon osnivawa, brend se na{ao na meti dizajnera koji su tvrdili da su wihove ideje ukradene, pa je tako australijska dizajnerka Xesika Johansen-Bel javno istakla da su haqine wenog maweg, kvalitetnijeg brenda iskopirane i ponu|ene po drasti~no ni`im cenama sa kojima mawe poznati stvaraoci ne mogu da se takmi~e. MODNI BREND KAJLI XENER FUNKCIONI[E PO MODELU BRZE I JEFTINE MODE Ove optu`be otvorile su {iru debatu o pravoj ceni brze mode u eri uticaja slavnih li~nosti. Kriti~ari upozoravaju da wen brend, uprkos tome {to se oslawa na luksuznu estetiku, zapravo podsti~e hiperprodukciju i prekomernu potro{wu. Sa godi{wom proizvodwom od preko sto milijardi odevnih predmeta globalno, industrija brze mode ostaje jedan od najve}ih zaga|iva~a `ivotne sredine, u~estvuju}i sa oko 10 procenata u globalnoj emisiji ugqenika, a brendovi influensera koji nude brze trendove po niskim cenama igraju kqu~nu ulogu u odr`avawu ovog ciklusa.
Ministarstvo: U protestima u Tirani povre|eno 13 osoba Ukupno 13 osoba povre|eno je tokom protesta u Tirani, me|u kojima su demonstranti, pripadnici policije i predstavnici medija, saop{tilo je albansko Ministarstvo zdravqa i socijalne za{tite. Prema podacima Ministarstva, devet povre|enih zbrinuto je u Univerzitetskoj klinici za traumatologiji, me|u kojima je sedam demonstranata i dvoje predstavnika medija. Skoro 1.000 privedenih tokom protesta {irom Francuske U Francuskoj je tokom dana{wih protesta privedeno gotovo 1.000 osoba, a u Marseju su opqa~kane dve juvelirnice. Naveo je da je do 19.30 {irom zemqe privedeno skoro 1.000 qudi i upozorio da bi taj broj mogao da poraste. „Pore|ewa radi, u isto vreme tokom protesta 17. oktobra bilo je 385 privo|ewa”, rekao je francuski ministar, prenosi BFM TV. Sukobi policije i demonstranata u vi{e gradova u Francuskoj Na protestima {irom Francuske, tokom popodneva, zabele`e-
ni su sukobi i incidenti u vi{e gradova. U Parizu su demonstranti ga|ali i o{tetili izloge auto-salona na podru~ju Port de Vensen, ali nisu uspeli da u|u u objekat, koji su potom obezbedile snage reda. Vi{e od 500 osoba napalo je pripadnike policije u Ulici Kur de Vensen u Parizu, saop{tila je policijska prefektura francuske prestonice. „Snage reda sprovode operacije kako bi privele po~inioce nereda i raspustile skup”, navodi se u saop{tewu policijske prefekture, prenosi BFM TV. Protesti u vi{e italijanskih gradova Na Trgu Kairoli u Milanu okupilo se nekoliko stotina demonstranata koji su uzvikivali parole protiv vlade premijerke \or|e Meloni i tra`ili wenu ostavku. Ispred wih stajao je policijski kordon u opremi za razbijawe demonstracija. Na Trgu Kastelo u Torinu zapaqena je velika fotografija premijerke. Rimska policija identifikovala je vi{e od 200 osoba. Wih {ezdeset troje odvedeno je u po-
licijsku stanicu, po{to je kod wih prona|en materijal za koji se sumwa da odgovara uputstvima koja su ranije kru`ila internetom. U Padovi su pripadnici Digosa i mobilne policije zaustavili ~etvoricu maloletnika, od 14 do 17 godina, koji su se centrom kretali pokrivenih lica, dvojica sa maskama, dvojica sa fantomkama, svi u crnom. U wihovim ran~evima prona|ene su tri kutije sa ve}om koli~inom petardi. U Bariju su policijske patrole raspore|ene u centru. Stalno prisustvo policije, ukqu~uju}i vozila dr`avne policije i policajce u civilu, uspostavqeno je na Trgu Ferareze, na ulazu u stari grad. Policija u Briselu upotrebila suzavac Prema izve{taju Flamanske radio-televizije (VRT) sa terena, policija u Briselu je upotrebila suzavac nakon porasta tenzija me|u demonstrantima, dok je biber-sprej primewen kao odgovor na juri{ mawe grupe u~esnika protesta. Policija je na toj lokaciji pripremila i vodeni top.
Obama: Trampov mandat obele`ila nezapam}ena nesposobnost; Tramp: Barak je bio krajwe nekompetentan predsednik Barak Obama i Donald Tramp razmenili su o{tre kritike uo~i izbora za Kongres, pri ~emu je biv{i ameri~ki predsednik ocenio da je Trampov drugi mandat obele`ila
sobnost kakva nije vi|ena u modernom dobu. Obama je to rekao na predizbornom skupu u Klivlendu, prvom wegovom pojavqivawu u kampawi pred novembarske izbore za Kon-
Obama: Drugi Trampov mandat obele`ila nesposobnost kakva nije vi|ena u modernom dobu
nesposobnost kakva nije vi|ena u modernom dobu, dok je aktuelni predsednik uzvratio da je Obama bio „krajwe nekompetentan predsednik”. Obama je Trampovu administraciju optu`io za „haos, surovost i korupciju”, dok je Tramp kritikovao wegovu Biv{i ameri~ki predsednik Barak Obama o{tro je kritikovao administraciju aktuelnog ameri~kog predsednika Donalda Trampa, oceniv{i da je wegov drugi mandat obele`ila nespo-
gres, oceniv{i da su prve dve godine Trampovog drugog predsedni~kog mandata protekle u „haosu, surovosti i korupciji” i da najvi{i zvani~nici administracije „nisu ozbiqni qudi”. Obama je kritikovao i republikanskog kandidata za guvernera savezne ameri~ke dr`ave Ohajo Viveka Ramasvamija zbog predizbornog oglasa u kojem se pojavquje majka wegove demokratske protivkandidatkiwe Ejmi Ektin. Ektin je rekla da sa majkom
nije razgovarala od svoje 12. godine, nakon {to je wen o~uh optu`en za silovawe. „Izgleda da ne postoji granica koju Ramasvami ne}e da pre|e”, rekao je Obama, oceniv{i da bi od javnih funkcionera trebalo da se o~ekuje odre|eni nivo pristojnosti. Ektin je ranije rekla da su ona i wen brat do`iveli „mnogo zlostavqawa i zanemarivawa u detiwstvu” i optu`ila Ramasvamija da namerno koristi wenu porodi~nu istoriju kako bi spasao svoju posustalu kampawu. Tramp je na dru{tvenoj mre`i Truth Social odgovorio na Obamine kritike, optu`uju}i biv{eg predsednika da je Iranu isplatio milijarde dolara i omogu}io mu da se pribli`i nuklearnom oru`ju. Tako|e ga je kritikovao zbog podr{ke Hilari Klinton i Kamali Haris na predsedni~kim izborima, koje su obe izgubile. Obama }e tokom vikenda u~estvovati na jo{ nekoliko predizbornih skupova demokrata, dok se Tramp priprema za skup u ameri~koj saveznoj dr`avi Xorxiji. Tramp i Obama posledwih nedeqa sve ~e{}e javno kritikuju jedan drugog, uo~i izbora koji }e biti odr`ani 3. novembra, na kojima se odlu~uje o kontroli Kongresa i vi{e saveznih dr`ava.
4 ^etvrtak 29. oktobar 2026.
TEMA NEDEQE
STUDENTSKA LISTA UBEDQIVO POBEDILA NA PARLAMENTARNIM IZBORIMA U SRBIJI! RIK OBJAVIO PRELIMINARNE REZULTATE IZBORA:
Studentska lista osvojila 140 mandata, Vu~i}eva lista 104 Republi~ka izborna komisija (RIK) objavila je preliminarne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, prema kojima je lista „Studentska lista - studenti pobe|uju” osvojila 52,71 odsto glasova i 140 poslani~kih mandata, dok je lista „Aleksandar Vu~i} - Ujediwena Srbija” dobila 39,17 odsto glasova i 104 mandata. Studentska lista je, prema tim rezultatima, osvojila apsolutnu ve}inu u Narodnoj skup{tini. Mandate su dobile i ~etiri liste nacionalnih mawina, kojima pripada ukupno {est poslani~kih mesta. Lista „Ivica Da~i} - Faktor stabilnosti” osvojila je 2,17 odsto glasova i nije pre{la izborni cenzus. Predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijevi} rekao je na sino}woj sednici da su preliminarni rezultati utvr|eni na osnovu obra|enih podataka sa 8.187 bira~kih mesta. Prema podacima koje je izneo Dimitrijevi}, a prenosi Tawug, Studentska lista dobila je 2.267.615 glasova, lista „Aleksandar Vu~i} - Ujediwena Srbija” 1.685.022, dok je za listu „Ivica Da~i} -
Faktor stabilnosti” glasalo 93.280 bira~a. ^ETIRI MAWINSKE LISTE OSVOJILE MANDATE Prema preliminarnim rezultatima, Savez vojvo|anskih Ma|ara dobio je 34.762 glasa, odnosno 0,81 odsto i dva mandata. Albanska koalicija osvojila je 27.670 glasova, odnosno 0,64 odsto, tako|e dva mandata. Lista „Rasim Qaji} - Qudski” osvojila je 20.544 glasa, odnosno 0,48 odsto i jedan mandat, dok je lista „SDA Sanxaka - ^uvari Sanxaka” dobila 12.399 glasova, odnosno 0,29 odsto i jedan mandat. Bez poslani~kih mesta ostale su lista „Usame Zukorli} - Pokret za ujediwewe”, sa 11.852 glasa i 0,28 odsto, kao i Ruska stranka „Srbija u Briksu: Slobodan Nikoli}”, koja je osvojila 6.387 glasova. REZULTATI OSTALIH LISTA Lista „Autenti~na desnica - dr Milo{ Jovanovi}” osvojila je 38.525 glasova, odnosno 0,90 odsto, dok je lista „Evropska Srbija - Marinika Tepi}, Zdravko Pono{„ dobila 12.143 glasa, odnosno 0,28 odsto. Obe liste ostale su bez mandata. Lista „Bogoqub Kari} - Pokret sna-
ga Srbije - BK” dobila je 19.600 glasova, odnosno 0,46 odsto, a „Liberalno zelena stranka - Za slobodnu i ~istiju Srbiju” 2.612 glasova, odnosno 0,06 odsto. Koalicija „Biram pravdu - biram budu} nost”, koju ~ine Snaga, Stranka budu}nosti i razvoja i Gra|anska stranka Grka Srbije, osvojila je 1.162 glasa, odnosno 0,03 odsto. Lista „Stranka rusko-srpskog jedinstva Rusi i Srbi bra}a zauvek” dobila je 4.200 glasova, odnosno 0,10 odsto. Za listu „]ale, ovo je za tebe - Petar \uri} - Premijer Srbije” glasala su 1.962 bira~a, odnosno 0,05 odsto. Lista „Vladimir Gaji} - Alternativa za Srbiju” osvojila je 3.624 glasa, odnosno 0,08 odsto, a
„Majka Srbija - Gruda” 3.163 glasa, odnosno 0,07 odsto. Nijedna od tih lista nije osvojila mandat. VI[E OD 4,3 MILIONA BIRA^A GLASALO Dimitrijevi} je naveo da je na do sada obra|enim bira~kim mestima u bira~ki spisak bilo upisano 6.253.475 bira~a, a da je na izbore iza{ao 4.304.641 bira~.Prema wegovim re~ima, glasalo je 4.301.985 bira~a. Va`e}ih glasa~kih listi}a bilo je 4.246.513, a neva`e}ih 55.472. Govore}i o rezultatu Studentske liste, Dimitrijevi} je uputio ~estitku. „^estitka u moje ime i u ime komisije”, rekao je predsednik RIK-a.
Izborni dan: „Studentska lista” ubedqiva, Vu~i} izgubio vlast, SPS ide u penziju Na parlamentarnim izborima u Srbiji ubedqivu pobedu odnela je „Studentska lista - studenti pobe|uju” koja, prema preliminarnim rezultatima, ima dovoqno poslanika da sama formira vlast - oko 139 mandata odnosno 52 odsto glasova. „Ujediwena Srbija”, koalicija okupqena oko SNS-a politi~ki `ivot nastavqa u opoziciji sa oko 104 mandata odnosno 39,3 odsto. U Skup{tini Srbije mesta }e imati jo{ samo predstavnici Ma|ara, Bo{waka i albanska koalicija. Socijalisti~ka partija Srbije ostala je ispod cenzusa - sa 2,2 odsto osvojenih glasova. Time }e stranka Ivice Da~i}a, posle 36 godina na politi~koj sceni, od kojih su 33 bili na vlasti, oti}i na marginu do neke nove prilike za povratak. Izborni dan pro{ao je poprili~no mirno, uz gu`ve na birali{tima. Posle zatvarawa bira~kih mesta, Vu~i} je priznao poraz, a „Studentska lista” je po~ela slavqe na ulicama. Vu~i} je iza{ao za govornicu u sedi{tu stranke i rekao da je jasno da je lista „Ujediwena Srbija” izgubila izbore, a da je pobedila „Studentska lista”. „Dakle, mi imamo negde oko 1.720.000, oni imaju oko 2.200.000”, rekao je Vu~i}. Vu~i} je rekao da ne}e nemire i sukobe i da su oni koji su
pri~ali da }e da be`i, sve lagali. Istakao je da je koalicija oko SNS-a pobedila svuda gde Srbi `ive u regionu, u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji. „Pobedili smo na Kosovu i Metohiji, kod Srba i ja znam da je mnogim qudima tamo ve~eras te{ko”, istakao je Vu~i}. On je izjavio da }e SNS nastaviti da se bori i pokazati {ta je opozicija, kao i da je ponosan na sve {to je ura|eno dok su bili na vlasti. „Ono {to brine, do marta ili aprila, ima}ete uvedene sankcije Ruskoj Federaciji. Uradi} e sve ono {to nisu hteli da vam ka`u, sve ono {to su lagali, jer ponavqam, oni su samo izvo|a~i radova i ni{ta vi{e od toga”, rekao je Vu~i}. Me|utim, predstavnik „Studentske liste”, profesor Jovo Baki} rekao je da nova vlada Srbije ne}e uvoditi sankcije Rusiji. „Mi Rusiju po{tujemo i kao veliku silu i kao na{u istorijski va`nu partnerku i u mnogim slu~ajevima za{titnicu. Tu (u spoqnoj politici zemqe) ne}e biti nikakvih promena”, izjavio je Jovo Baki}, predstavnik „Studentske liste”, gostuju}i u emisiji „Srbija bira” na TV RT Balkan. Istakao je da smo „mi pre`iveli sankcije UN i veoma dobro znamo kakva je to muka”. „Sankcije male Srbije Rusiji
ni{ta ne bi promenile, ali bi simboli~ki bile jako lo{e”, rekao je Baki} i ponovio da Srbija ne}e uvoditi sankcije Moskvi. Prema re~ima prvog na „Studentskoj listi” Ilije Srdanovi}a, od prvog dana su o~ekivali pobedu i nikada nisu posumwali u tako ne{to. On je istakao da nijedna izjava bilo koga iz „Studentske liste” nije bila druga~ija. „Ne razumem za{to nam qudi nisu verovali. Mi nismo verovali samo u pobedu nego u tako o~iglednu, da ne mo`e biti sakrivena”, rekao je Srdanovi}. Visoka izlaznost na izborima pobila je sve procene istra`iva~a javnog mnewa. Ona iznosi ~ak oko 70 odsto. Na birali{ta je vi{e qudi iza{lo samo 1990. godine i 2000. kada je bilo 71,5 odsto qudi. Izbore u Srbiji posmatrao je 16.271 predstavnik iz 26 doma}ih udru`ewa i 57 stranih organizacija i udru`ewa i to je rekordan broj „kontrolora”. Republi~koj izbornoj komisiji prijavilo se 26 doma}ih udru`ewa sa ukupno 15.539 posmatra~a, kao i 57 stranih organizacija i udru`ewa sa 637 posmatra~a. Jo{ jedan od utisaka izbora je da se politi~ka karta Srbije mewa i da }e mnoge partije, barem za sada, u politi~ku penziju. „Autenti~na desnica” osvojila je 0,9 odsto, a „Evropska Srbija”, koju ~ine Stranka slo-
U {tabu ”Studentske liste” posle pobede bode i pravde Dragana \ilasa i SRCE Zdravka Pono{a, dobila je svega 0,3 procenta. Ova koalicija zalagala se za sankcije Rujisi i evropski put, po svaku cenu. Lista „Bogoqub Kari} - Pokret snaga Srbije - BK” osvojila je 0,5 odsto glasova, „Liberalno zelena stranka - Za slobodnu i ~istiju Srbiju” 0,1 odsto, lista „Vladimir Gaji} - Alternativa za Srbiju” 0,1 odsto, dok je prema projekcijama lista „Biram pravdu biram budu}nost” osvojila 0 odsto glasova. Kada je re~ o mawinskim listama, lista „Savez vojvo|anskih Ma|ara - dr Balint Pastor” osvojila je 0,9 odsto,”Rasim Qaji} - Qudski (SDP - CDP)” 0,5 odsto glasova, a „SDA Sanxaka - ^uvari Sanxaka” 0,3 odsto glasova prema projekcijama Cesida, kao i lista „Usame Zukorli} (SPP) Pokret za uediwewe” sa, tako|e, 0,3 odsto glasova.
„Albanska koalicija” osvojila je 0,7 odsto glasova, „Ruska stranka - Srbija u Briksu - Slobodan Nikoli}” 0,2 odsto, a „Stranka ruskog srpskog jedinsta - Rusi i Srbi bra}a zauvek” 0,1 odsto, kao i lista „Majka Srbija - Gruda”. FORMIRAWE VLADE I PREDSEDNI^KI IZBORI Naredni koraci predvi|aju da Republi~ka izborna komisija, kada se iscrpe sve mogu}nosti za prigovore, proglasi kona~ne rezultate. Nakon toga, RIK ima deset dana za dodelu mandata kandidatima za poslanike. Rok za formirawe Skup{tine Srbije je 30 dana od objavqivawa kona~nih rezultata izbora, dok je rok za formirawe nove vlade 90 dana od konstituisawa Narodne skup{tine. Srbija }e do kraja godine i}i i na predsedni~ke izbore koji moraju biti odr`ani do 28. decembra.
TEMA NEDEQE
^etvrtak 29. oktobar 2026. 5
ANALIZA IZBORA:
SNS u minusu, studenti u plusu, ko im je doneo 600.000 glasova vi{e
TRANSFER NOVCA
TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu! • Bez naknada za transfere preko $3,000! • Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više! • Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000! Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.
CALL US AND GET THE BEST RATE!
8781 1950
BEO-EXPORT 02 www.beoexport.com.au Sigurnost u svakom trenutku! BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim k ancelarijama i na www.beoexport.com.au
PUTNIČKA AGENCIJA
Rezervišite svoju kartu na vreme! Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput: Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!
8781 1960 BEO-TRAVEL
02 www.beotravel.com
TRY OUR NEW ONLINE BOOKING PLATFORM!
Vaš partner od poverenja!
Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia
Vrata 15. saziva Narodne skup{tine bi}e otvorena samo za dve ve}inske liste i ~etiri mawinske, od ukupno 18 stranaka i koalicija koje su u~estvovale u izbornoj trci. Mesta u velikoj sali zdawa na Trgu Nikole Pa{i}a zauze}e pobednici iz „Studentske liste – studenti pobe|uju” kojima je poverewe, prema preliminarnim
rezultatima sa sajta Republi~ke izborne komisije na osnovu 8.135 prebrojanih bira~kih mesta (ukupno ih je bilo 8.392), dalo 2.246.624 miliona qudi – 52.65 odsto. O~ekuje se da }e im to doneti 141 mandat od ukupno 250 poslani~kih mesta. Lista „Aleksandar Vu~i} – ujediwena Srbija” dobila je 1.673.607 – 39.22 procenta, {to je skoro 600.000 mawe nego studenti. Oni }e verovatno imati 103 poslani~ka
mesta. Cenzus za ulazak u zakonodavni dom za ve}inske stranke je tri odsto. Kada je re~ o mawinama, izborna lista Saveza vojvo|anskih Ma|ara dobila je 34.756 glasova, odnosno 0.81 odsto, {to je, prema CeSID-u dovoqno za dva mandata. „Albanska koalicija” je imala 27.664 glasa – 0.65 procenata, i tako|e dva poslani~ka mesta. Lista „Rasim Qaji} – qudski” sa osvojenih 20.311 glasova – 0.48 procenata ima}e jedan mandat. Toliko }e imati i SDA Sanxaka Sulejmana Ugqanina sa 12.351 glasom – 0.29 procenata. Za mawinske liste, mandati se dele na osnovu prirodnog praga odnosno matemati~ke vrednosti jednog mandata. Ako se zna da je na izbore iza{lo 4,27 miliona, prirodni prag je oko 17.000 (dobija se tako {to se broj va`e}ih glasova podeli sa 250 koliko je poslani~kih mesta). Mawinskim strankama se, prema zakonu, na rezultat koji su osvojili dodaje odre|eni broj glasova kako bi lak{e u{li u parlament, pa je na taj na~in poslani~ko mesto dobila Ugqaninova stranka. KAKO SE GLASALO PO REGIONIMA? Prema podacima Republi~ke izborne komisije, „Studentska lista” pobedila je u regionu Beograda, [umadije i Zapadne Srbije, kao i u Vojvodini. Vu~i}eva lista bila je boqa na Kosovu i Metohiji i u regionu Ju`ne i Isto~ne Srbije. U prestonici je „Studentska lista” dobila 685.504 glasa – 62.96 odsto, dok je „Ujediwena Srbija” osvojila 344.337 glasova – 31.63 procenata. Na Kosovu i Metohiji je Vu~i}eva lista dobila 24.344 glasa – 71.63 procenta, a studenti 7.167 glasova odnosno 21.09 odsto. U Ju`noj i Isto~noj Srbiji odnos je 45.93 procenta za SNS koaliciju, a 44.15 odsto za „Studentsku listu”. U glasovima to je 398.509 prema 383.059 glasova. [umadija i Zapadna Srbija je glasala ve}inski za „Studentsku listu” – 582.019 glasova – 50.82 odsto, dok je „Ujediwena Srbija” dobila 456.955 gla-
sova – 39.9 odsto. U Vojvodini je za Vu~i}ev tim glasalo 445.178 qudi odnosno 39.56, a uspe{nija je bila „Studentska lista” sa 587.328 glasova, {to je 52.19 odsto. Republi~ka izborna komisija objavila je rezultate na bira~kim mestima u zatvorima. „Ujediwena Srbija” dobila je 4.075 glasa – 65.6 odsto, a „Studenti pobe|uju” 1.547 – 24.9 odsto. SNS i SPS izgubili glasove, presudili im dosada{wi apstinenti U decembru 2023. godine, kada su odr`ani prethodni izbori, koalicija oko Srpske napredne stranke i{la je pod nazivom „Aleksandar Vu~i} – Srbija ne sme da stane”. Dobili su 1.783.701 glasova, {to je 46,75 odsto i 129 poslani~kih mesta. Sada su osvojili 1.673.607 glasova – 39.22 procenta i 103 mandata. To je 110.094 glasa mawe. UO^I PARLAMENTARNIH IZBORA: KOLIKO GLASOVA SU NAPREDWACI I SOCIJALISTI DOBILI 2022. I 2023. GODINE Tim oko SPS-a dobio je 2023. godine poverewe 249.916 qudi ili 6,55 odsto bira~a. To im je bilo dovoqno za 18 poslani~kih mesta. Sada su dobili 92.558 glasova ili 2.17 odsto. Pad koji su do`ivqavali iz izbora u izbore, stranku Ivice Da~i}a doveo je do toga da su ostali ispod cenzusa. U novom sazivu parlamenta ne}e biti Stranke slobode i pravde, Demokratske stranke, Stranke SRCE, Zeleno-levog fronta, Pokreta slobodnih gra|ana... O~igledno je da su se wihovi glasovi, ali i glasovi desno orijentisanih partija, prelili studentima. Sigurno i deo glasova SNS-a i SPS-a. No, jasno je da su pobedu „Studentskoj listi” u najve}oj meri doneli apstinenti na prethodnim izborima koji su sada re{ili da glasaju. Izlaznost je bila oko 70 odsto, glasalo je oko 4.270 miliona qudi, {to je za 11 procenata vi{e nego na izborima 2023. godine. Brojke ukazuju da je velika ve}ina od tih 11 odsto podr`ala „Studentsku listu”.
6 ^etvrtak 29. oktobar 2026.
PLANETA
Politiko: Francuska novi „bolesnik Evrope”, preti joj du`ni~ka kriza RUBIO POZVAO KUBANCE NA „DISKRETNO PARTNERSTVO SA CIA”:
Havana odgovorila na pretwe iz Va{ingtona Ameri~ki dr`avni sekretar Marko Rubio pozvao je Kubance koji `ele „pozitivne promene” da sara|uju sa ameri~kom Centralnom obave{tajnom agencijom (CIA), u okviru poja~anih napora administracije predsednika SAD Donalda Trampa da ukloni komunisti~ku vlast na Kubi, prenosi CBS wuz. „Za one koji `ele da ostvare pozitivne promene na Kubi - sada je trenutak”, naveo je Rubio. On je pozvao Kubance da iskoriste, kako je naveo, priliku koju pru`aju neispuwena obe}awa, korupcija i privilegije malog broja qudi, kako bi kroz „diskretno partnerstvo sa CIA” ostvarili `eqene promene. CIA je ubrzo ponovo objavila Rubiovu poruku, uz sli~an poziv na {panskom jeziku da Kubanci sara|uju sa tom obave{tajnom agencijom. Uz objavu je postavqen i video-snimak sa uputstvima za kontaktirawe agencije. Ameri~ka vlada je pro{le nedeqe objavila nove ekonomske sankcije protiv kubanske dr`avne banke, navode}i da je ta institucija povezana sa Iranom. Tramp je prethodno, u petak, tokom predizbornog skupa na jugu Floride, izjavio da }e se SAD „pozabaviti Kubom na povratku iz Irana”, aludiraju}i na ameri~ke ratne brodove raspore|ene u blizini Ormuskog moreuza, navodi CBS wuz. „Ti prelepi brodovi pro}i }e pored Kube. Zaustavi}emo jedan od wih na oko 50 metara od obale. Oni }e podi}i ruke, a onda }emo poslati Marka Rubija da zavr{i posao”, rekao je Tramp. Kubanske vlasti odbacile su takve poruke. Ministar spoqnih poslova Kube Bruno Rodriges Pariqa napisao je na Iksu da Havana odbacuje sve pretwe koje proizlaze iz ameri~kih ambicija prema Kubi. „Na{e obale krase prelepe pla`e, ali su one istovremeno surove i negostoqubive prema onima koji dolaze sa neprijateqskim namerama i `eqom za dominacijom”, poru~io je kubanski ministar.
TRAMP NUDI NAGRADU OD MILION DOLARA:
@eli da spre~i prevaru
Donald Tramp najavio je nagradu od milion dolara za svakoga ~ija prijava izborne prevare dovede do hap{ewa i osu|uju}e presude. Objava je stigla samo osam dana pre izbora za ameri~ki Kongres, ali predsednik nije objasnio kako bi isplata funkcionisala niti ko bi proveravao prijave. Ameri~ki predsednik Donald Tramp ponudio je milion dolara za informacije o izbornoj prevari u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, pod uslovom da prijava dovede do hap{ewa i osu|uju}e presude. Najava se odnosi i na prethodne izbore i na predstoje}e glasawe za Kongres, zakazano za 3. novembar. Tramp je nagradu objavio u ponedeqak na svojoj dru{tvenoj mre`i Truth Social, u trenutku kada se republikanci i demokrate pripremaju za zavr{nicu kampawe za izbore koji bi mogli da uti~u na ostatak wegovog predsedni~kog mandata. - Svako ko prijavi izbornu prevaru na pro{lim izborima ili predstoje}im izborima za Kongres 2026. godine dobi}e 1.000.000 dolara nakon hap{ewa i osude onih koji su po~inili prevaru!, napisao je Tramp. Ameri~ki predsednik nije naveo kome bi gra|ani trebalo da prijave sumwu na izbornu prevaru, ko bi proveravao pristigle informacije niti iz kojih bi sredstava nagrade bile ispla}ivane. Tramp je kao uslov za dobijawe nagrade naveo hap{ewe i osu|uju}u presudu. To zna~i da sama prijava sumwe, pa ~ak ni pokretawe istrage, prema uslovima koje je objavio ne bi bili dovoqni za isplatu miliona dolara. Nova objava usledila je nakon {to su Tramp i potpredsednik D@ej Di Vens 20. oktobra predstavili {iri program finansijskog nagra|ivawa osoba koje prijavquju prevare povezane sa dr`avnim novcem. Administracija je tada najavila fond od 25 miliona dolara za nagrade, uz mogu}nost da prijaviteqi dobiju deo novca koji dr`ava uspe da povrati. Ipak, nije jasno da li se najavqena nagrada od milion dolara za informacije o izbornoj prevari uklapa u taj program ili je re~ o zasebnoj inicijativi.
Francuska se suo~ava sa sve ve}im rizikom od finansijske krize. Socijalni nemiri, rast javnog duga i buxetski problemi dodatno produbquju politi~ku neizvesnost uo~i predsedni~kih izbora narednog prole}a, ocewuje „Politiko”. Posle dva vikenda protesta, tokom kojih su stotine hiqada qudi zahtevale ve}e plate za nastavnike, obnovu zapu{tenih {kola i pomo} zbog naglog rasta tro{kova `ivota, druga najve}a privreda Evropske unije suo~ava se sa sve dubqom krizom u kojoj se ekonomski problemi i socijalno nezadovoqstvo me|usobno produbquju. „Francuska je na ivici finansijske krize. Moramo da po{aqemo signal finansijskim tr`i{tima”, izjavio je za Politiko biv{i premijer Mi{el Barnije. Vlasti su uspele da spre~e ponavqawe nereda i pqa~ki kakvi su obele`ili proteste 17. i 18. oktobra, ali su nemiri dodatno uznemirili finansijska tr`i{ta, pi{e briselski portal. Investitori su i pre demonstracija prodavali francuske dr`avne obveznice ili zahtevali sve ve}e prinose, jer vlada nije uspela da smawi visok buxetski deficit, obuzda javni dug od 3,5 biliona evra, podstakne privredni rast i reformi{e penzioni sistem. Mogu}nost da se u drugom krugu predsedni~kih izbora slede}eg prole}a na|u kandidatkiwa krajwe desnice Marin le Pen i wen rival sa krajwe levice @anLik Melan{on dodatno zabriwava investitore. Prema ve}ini anketa, Melan{on je me|u kandidatima koji bi mogli da se plasiraju u drugi krug. Oboje se zala`u za pove}awe javne potro{we i sni`avawe starosne granice za odlazak u penziju. Materijalna {teta od nedav-
nih nereda zasad se procewuje na desetine miliona evra, a veliki deo trebalo bi da bude pokriven osigurawem. Ipak, nasiqe dodatno pogor{ava ve} napetu situaciju i {aqe zabriwavaju}e signale investitorima, posebno ako se nemiri nastave. Protesti „`utih prsluka”, koji su trajali od 2018. do 2020. godine, u prvim godinama mandata predsednika Emanuela Makrona, ko{tali su francusku privredu 0,1 odsto bruto doma}eg proizvoda, a rrgovci su tada prijavili gubitke od dve milijarde evra. „Jasno je da protesti uti~u na finansijska tr`i{ta”, rekao je za Politiko Erik Lombard, koji je pro{le godine bio ministar ekonomije i finansija. Predlog buxeta za 2027. godinu, koji je predstavio premijer Sebastijan Lekorni, ve} predvi|a u{tede od 43 milijarde evra, {to ostavqa malo prostora za dodatno smawewe rashoda. Vlada se zato suo~ava sa te{kim izborom – da se dodatno zadu`uje i ostavi budu}im generacijama teret milijardi evra kamata ili da se nada da }e protesti sami prestati. „Moramo da poka`emo da smo ~uli ogor~ewe gra|ana, ali, s obzirom na stawe na finansijskim tr`i{tima, imamo vrlo malo prostora za manevar”, rekao je jedan ~lan francuske vlade, koji je `eleo da ostane anoniman. Biv{i italijanski premijer Mario Monti, koji se 2011. godine
suo~io sa sli~nim problemima i uspeo da spre~i finansijsku krizu merama {tedwe i reformom penzionog sistema, upozorio je da se situacija mo`e veoma brzo pogor{ati. Tokom tada{we du`ni~ke krize razlika izme|u prinosa na italijanske i nema~ke desetogodi{we dr`avne obveznice porasla je sa oko 150 na vi{e od 500 baznih poena za samo nekoliko meseci. Razlika izme|u prinosa na francuske i nema~ke desetogodi{we obveznice iznosila je u petak 169 baznih poena na zatvarawu tr`i{ta, dok je prinos na referentne francuske desetogodi{we obveznice prethodnog dana dostigao 5,14 odsto, najvi{i nivo od 2002. godine. Monti je ocenio da je Francuska dugo bila „razma`eno dete” EU, koriste}i politi~ku i ekonomsku te`inu da bi mewala ili zaobilazila fiskalna pravila Unije. Ipak, malo ko je o~ekivao da bi tako velika i uticajna zemqa mogla da se na|e na prvoj liniji nove evropske du`ni~ke krize. Iako Evropska centralna banka, pod odre|enim uslovima, mo`e da kupuje dr`avne obveznice na sekundarnom tr`i{tu i tako pomogne u spre~avawu krize evrozone, Monti smatra da francuski bira~i moraju da postanu svesni da dr`avna du`ni~ka kriza u wihovoj zemqi vi{e nije samo hipoteti~ka mogu}nost.
Lula pobedom nad Bolsonarom u drugom krugu izbora u Brazilu osvojio novi predsedni~ki mandat U drugom krugu predsedni~kih izbora u Brazilu pobedio je aktuelni predsednik Luiz Inasija Lula. Lula je osvojio oko 51 odsto glasova, dok je wegov protivkandidat na izborima Flavio Bolsonaro osvojio oko 48,84 odsto glasova.
Brazilski senator Flavio Bolsonaro izjavio je da ne}e da prizna pobedu Lule, a odluku sudije Vrhovnog suda Brazila Kristijana Zanina da produ`i glasawe za dva sata ocenio je kao „neprihvatqivu”, preneo je Rojters. Bolsonaro i Lula imaju su-
protstavqene ideolo{ke stavove po pitawu odnosa SAD i Brazila, klimatskih promena, socijalne za{tite i drugih tema. Bolsonaro je u prvom krugu osvojio 2,2 miliona vi{e glasova od Lule i wegov izbor bio bi zaokret udesno najmnogoqudnije zemqe Latinske Amerike i wene najve}e ekonomije. Ankete uo~i glasawa pokazale su da su dva kandidata izjedna~ena, ali je Lula u zavr{nici ipak odneo pobedu. Obojica su se tokom politi~ke karijere suo~avali sa optu`bama za korupciju, pri ~emu je Lula proveo vi{e od godinu dana u zatvoru zbog presude za korupciju koja je kasnije poni{tena. U Brazilu je glasawe u potpunosti elektronsko, {to zna~i da se glasovi prebrojavaju br`e nego u drugim zemqama Latinske Amerike.
INTERVJU NEDEQE
^etvrtak 29. oktobar 2026. 7
ZORAN PANOVI], PROGRAMSKI DIREKTOR DEMOSTATA:
Pobeda Studentske liste ~ista kao suza, izbori pokazali da lokalne vlasti nemaju legitimitet Programski direktor Demostata Zoran Panovi} ocenio je da je uspeh Studentske liste na vanrednim parlamentarnim izborima velika pobeda demokratije i jedinstven politi~ki fenomen. Naveo je da su visoka izlaznost i rezultati izbora pokazali duboke probleme u dru{tvu, pad poverewa u institucije i slabost tradicionalnih stranaka. Panovi} smatra da bi uz predsedni~ke trebalo raspisati i lokalne i pokrajinske izbore. Tektonski politi~ki preokret, tako je ameri~ki AP nazvao ono {to se desilo ju~e na izborima u Srbiji - pobedu Studentske liste, poraz Srpske napredne stranke i potpuni debakl svih drugih stranaka koji su u~estvovali na izborima. Programski direktor Demostata i dugogodi{wi novinar Zoran Panovi} ocenio je u emisiji „Oko”da je uspeh Studentske liste velika pobeda Srbije, velika pobeda demokratije i jedinstven politi~ki fenomen. „Vidim to kao veliku pobedu Srbije, veliku pobedu demokratije i zaista jedan jedinstven slu~aj u {iroj praksi, ne samo u Srbiji, da je jedan pokret, kao {to je studentski, toliko izrastao da je napravio tektonsku promenu vlasti u Srbiji”, rekao je Panovi}. Ipak, ukazao je da je tragi~no {to je do tako velikih dru{tvenih promena do{lo posle nesre}e u Novom Sadu. Prema wegovim re~ima, tragedija Srbije je i to {to su politi~ku dinamiku i ranije pokretale tragi~ne okolnosti. Nesre}a u Novom Sadu, kako je objasnio, bila je povod da na povr{inu iza|u dubqi problemi koji su ve} postojali u dru{tvu. U SVAKOM CRNOM LABUDU NALAZE SE DUBINSKI STRUKTURNI PROBLEMI Komentari{u}i ocenu Aleksandra Vu~i}a da je pad nadstre{nice u Novom Sadu bio „crni labud”, Panovi} je objasnio da se tim izrazom ozna~ava neo~ekivani doga|aj koji mewa postoje}u dinamiku. „U svakom tom crnom labudu se nalaze dubinski strukturni problemi, i to je samo povod koji sve to izbaci na povr{inu”, naveo je Panovi}. Kao pokazateq da su problemi postojali i pre tragedije, izdvojio je istra`i-
vornost, ovde su svakakva nepo~instva ura|ena. Ovde je kriminal, korupcija, to {ta su bahati qudi bili spremni da ka`u srpskim studentima, studentkiwama, obi~nim gra|anima Srbije, da ih zovu usta{ama, satanistima.To je bruka svetskih razmera, i to ne sme da se olako zaboravi”, rekao je Panovi}.
vawe Demostata iz oktobra 2024. godine, koje je sproveo istra`iva~ Sre}ko Mihajlovi}. Prema wegovim re~ima, rezultati su ukazivali na veoma nizak nivo poverewa u institucije i katastrofalan odnos gra|ana prema lokalnim funkcionerima Srpske napredne stranke i wenih koalicionih partnera. Panovi} smatra da je vlast ve} bila u ozbiqnoj krizi, iako je Aleksandar Vu~i} zadr`avao li~nu popularnost. VISOKA IZLAZNOST POMOGLA STUDENTSKOJ LISTI Govore}i o izbornim rezultatima, Panovi} je ukazao na izuzetno visoku izlaznost i veliki broj novih bira~a u odnosu na prethodne izbore. Ocenio je da je vlast verovatno ra~unala na mawu izlaznost, dok je ve}i odziv vi{e odgovarao Studentskoj listi. „Ta izlaznost je potopila sve, ali je ostavila Socijalisti~ku partiju Srbije ispod cenzusa”, rekao je Panovi}. Prema wegovoj oceni, novi bira~i su u znatno ve}oj meri podr`ali Studentsku listu. „To je pobeda ~ista kao suza, u zaista jako lo{im uslovima”, istakao je Panovi}. Dodao je da Studentska lista nije u prvi plan stavqala pitawe izbornih uslova, ve} je bila usmerena na nove me-
Svima je laknulo posle objave rezultata izbora: Velike policijske snage dovu~ene su u Beograd na dan izbora
dije i digitalne platforme. Nasuprot tome, vlast je, prema wegovoj oceni, koristila tradicionalniji pristup politi~koj kampawi, iako je raspolagala dr`avnim i paradr`avnim resursima. OVA VLAST NEMA LEGITIMITET U GRADOVIMA Panovi} smatra da bi posle ovih izbora trebalo {to pre raspisati i predsedni~ke, lokalne i pokrajinske izbore. „Ovaj cunami Studentske liste je pokazao da lokalne vlasti po Srbiji, po gradovima, ukqu~uju}i i Beograd, apsolutno nemaju legitimit”, rekao je Panovi}. „Mislim da je osnovni politi~ki bonton, ~ak osnovna politi~ka du`nost i obaveza, da se sa predsedni~kim izborima raspi{u i lokalni izbori i pokrajinski izbori, izbori za Beograd, jer jednostavno te vlasti koje su totalno potu~ene po tim gradovima nemaju legitimitet“, rekao je Panovi}. O MOGU]IM KADROVSKIM RE[EWIMA BUDU]E VLASTI Govore}i o mogu}im kadrovskim re{ewima budu}e vlasti, naveo je da }e na premijerskom mestu biti neko ko se razume u ekonomiju, ali da }e posebno va`ni biti resori pravosu|a i policije „Ovde qudi o~ekuju krivi~nu odgo-
Erupcija odu{evqewa posle pobede Studentske liste
STUDENTI PRVI PUT DOMINANTNA POLITI^KA SNAGA Panovi} je ocenio da je studentski pokret ostvario istorijski rezultat jer su studenti, za razliku od ranijih studentskih protesta u Srbiji, ovoga puta postali dominantna politi~ka snaga, a ne podr{ka postoje}im strankama. Podsetio je na studentske proteste 1988, 1992. i 1996-1997. godine, ukazuju}i da su u tim periodima politi~ku inicijativu uglavnom imale druge organizacije i stranke. „Ovo je prvi put, i mo`da i u {iroj praksi, svetski fenomen da su studenti postali dominantna politi~ka snaga. I da nisu politi~ke partije”, istakao je Panovi}. On je ukazao i na zna~aj sredove~nih gra|ana, za koje smatra da su tako|e u velikoj meri podr`ali Studentsku listu, dok se u javnosti ~esto najvi{e govori o mladima i penzionerima. DEBAKL TRADICIONALNIH STRANAKA Prema Panovi}evoj oceni, izborni rezultati ozna~avaju i veliki pad tradicionalnih stranaka prve generacije. Posebno je izdvojio Socijalisti~ku partiju Srbije, koja je posle 36 godina postojawa ostala ispod cenzusa. Smatra da bi to moglo da ozna~i kraj jedne generacije stranaka koje su obele`ile vi{estrana~ki `ivot Srbije, ali nije iskqu~io mogu}nost da se na levici pojave nova politi~ka okupqawa. Govore}i o budu}nosti Srpske napredne stranke, upozorio je da tek predstoji period u kojem }e se videti da li }e ta stranka uspeti da zadr`i dosada{wu snagu ili }e do`iveti pad kakav je posle 2012. godine pretrpela Demokratska stranka. Na kraju je ukazao da }e budu}i razvoj studentskog pokreta zavisiti od toga da li }e prerasti u organizovanu politi~ku stranku ili }e se vremenom podeliti na vi{e politi~kih grupa.
8 ^etvrtak 29. oktobar 2026.
REPUBLIKA SRPSKA
Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299
NSW 2560 0425 358 539
0413 929 416 0420 201 344
Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma
35 GODINA SKUP[TINE SRPSKOG NARODA:
Mesto gde je ro|ena i za`ivela Republika Srpska
Osnivawe Skup{tine srpskog naroda u BiH, 24. oktobra 1991. godine, bio je istorijski, sudbonosni i jedini mogu}i odgovor tada{wih srpskih politi~kih predstavnika na politiku preglasavawa, majorizacije i otvorenog brisawa politi~kih i ustavnih prava Srba kao konstitutivnog naroda, istakao je predsednik SNSD Milorad Dodik. Povodom 35 godina od osnivawa Skup{tine srpskog naroda u BiH, Dodik je ka`e da su 24. oktobra 1991. godine legitimno izabrani srpski poslanici doneli vizionarsku odluku i podigli neprobojni politi~ki bedem pred poku{ajima da se srpski
narod svede na obespravqenu mawinu nametawima i raznim oblicima pritisaka. Osnivawe Skup{tine srpskog naroda je istorijska ~iwenica koja ru{i sve la`ne narative politi~kog Sarajeva i dela me|unarodne zajednice o Republici Srpskoj koja ~iweni~no dokumentuje da je Srpska nastala u miru, legalnom i legitimnom voqom naroda, pre bilo kakvih ratnih sukoba. Ona nije plod slu~ajnosti, ve} institucionalni izraz prava jednog naroda na samoopredeqewe, slobodu i goli opstanak na vekovnim ogwi{tima. Narodna skup{tina je od prvog dana bila i ostala mesto gde je ro|ena i za`ivela Republika Srpska i
svetionik na{e dr`avotvorne ideje”, istakao je Dodik. On je podsetio da je od zavr{etka rata novembra 1995. godine istorija ponovo stavila srpski naroda pred sli~na, prelomna isku{ewa. - Metode su se promenile, ali je ciq onih koji ne vole Republiku Srpsku i `ele weno ukidawe ostao potpuno isti – tiho ga{ewe Srpske, unitarizacija BiH i potpuno razvla{}ivawe srpskog naroda. Ono {to su 1991. godine poku{avali politi~kim preglasavawem srpskih predstavnika u Sarajevu, u ratu su poku{ali pu{kom i etni~kim ~i{}ewem, a kasnije kroz kolonijalnu diktaturu nelegalnih visokih predstavnika, nametawem zakona, oduzimawem nadle`nosti i politi~kim optu`nicama - ukazao je Dodik. Svedoci smo, ka`e on, i nezapam}enih i nigde zabele`enih udara na ustavni poredak kroz odluke krweg Ustavnog suda BiH koji se od ~uvara Ustava, {to mu i jeste osnovna funkcija, pretvorio u egzekutora srpskih prava i Republike Srpske. - Svakodnevno se suo~avamo sa otvorenim poku{ajima otimawa imovine Republike Srpske, od na{ih {uma, reka, do po-
qoprivrednog zemqi{ta. Ciq te politike je jasan – svesti Republiku Srpsku na praznu geografsku qu{turu bez ekonomske samostalnosti, kako bi se potom lak{e ukinula i ugasila wena politi~ka autonomija - naveo je Dodik. Ba{tine}i tradiciju onih koji su 1991. godine imali hrabrosti da ka`u „Ne” ga`ewu srpskih prava, naglasio je Dodik, {aqemo jasnu i nepokolebqivu poruku – imovina je crvena linija preko koje ne}emo pre}i. - Zemqa, vazduh, voda, rudna bogatstva, kao i institucije pripadaju narodu Republike Srpske i ne postoji ta ucena, sankcija, niti montirani politi~ki proces koji nas mo`e naterati da trgujemo onim {to su najhrabriji me|u nama odbranili `ivotima. Vreme stranog intervencionizma
i vazalskog odnosa prema stranim ambasadama je pro{lost. Sudbina Republike Srpske ne}e se krojiti ni u Sarajevu, ni u ambasadama, ve} iskqu~ivo ovde, u Republici Srpskoj, u najvi{em zakonodavnom telu koje je narod izabrao - naglasio je Dodik. Poslanici su 9. januara 1992. godine usvojili Deklaraciju o progla{ewu Republike srpskog naroda BiH, koji se danas obele`ava kao Dan Republike Srpske. Skup{tina srpskog naroda u BiH osnovana je 24. oktobra 1991. godine u Sarajevu i predstavqa prete~u dana{we Narodne skup{tine Republike Srpske. Ovaj organ je doneo istorijske odluke o opstanku srpskog naroda, progla{ewu Republike Srpske i prvom Ustavu. Prvi saziv je imao 77 poslanika, a kasnije se taj broj ustalio na 83 mandata.
STANIVUKOVI] ^ESTITAO STUDENTSKOJ LISTI:
Nismo se me{ali u izborni proces
DODIK ^ESTITAO POBEDU STUDENTSKOJ LISTI:
Gra|ani Republike Srpske DEONICA SLEP^EVI]–BADOVINCI PRI KRAJU: i Srbije su rekli svoje
Srpska na Svetog Nikolu dobija novu vezu sa Srbijom
Gra|evinski radovi na brzoj saobra}ajnici Slep~evi}–Badovinci, dugoj 15,3 kilometra, prema najavama izvo|a~a trebalo bi da budu zavr{eni do 19. decembra 2026. godine. Nova saobra}ajnica trebalo bi da omogu}i da se od [apca do Pavlovi}a mosta sti`e za pribli`no 20 minuta, ~ime bi se poboq{ala veza Ma~ve i Semberije, odnosno Srbije i Republike Srpske. Brza saobra}ajnica Slep~evi} - grani~ni prelaz Badovinci duga je 15,31 kilometar i deo je projekta putnog povezivawa tog dela zapadne Srbije. Prvobitnim projektom bila su predvi|ena ~etiri kru`na toka, ali je re{ewe promeweno nakon razgovora sa stanovnicima tog podru~ja, koji su ukazali na mogu}e probleme sa bezbedno{}u saobra}aja. Projektna dokumentacija za saobra}ajnicu obuhvata trasu od Slep~evi}a do grani~nog prelaza Badovinci, odnosno Pavlovi}a mosta, kroz katastarske op{tine Zmiwak, Dubqe, Klewe i Badovinci, na teritoriji grada [apca i op{tine Bogati}.
Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik ~estitao je Studentskoj listi pobedu na parlamentarnim izborima u Srbiji, uz poruku da su gra|ani Srbije i svi politi~ki akteri jo{ jednom demonstrirali demokratski karakter jednog od najstarijih dr`avotvornih naroda u Evropi. On je na dru{tvenoj mre`i Iks zahvalio biv{em predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u na saradwi i razumevawu, koje je godinama pokazivao prema Republici Srpskoj. Prema wegovim re~ima, to nije bila samo politi~ka podr{ka, ve} razumevawe istog naroda, iste sudbine i istog interesa. „Republika Srpska i Srbija nastavqaju daqe zajedno. Najbli`e i u najboqim odnosima. U saradwi i podr{ci po svim pitawima - regionalnim i me|unarodnim, na svakom forumu i u svakoj instituciji. Jer su Srbi sa obe strane Drine jedan narod i tako }e ostati. Glas naroda je glas Boga. Gra|ani Republike Srpske i Srbije rekli su svoje. Idemo daqe - zajedno”, poru~io je Dodik.
Dra{ko Stanivukovi} ~estitao je Studentskoj listi izbornu pobedu u Srbiji, isti~u}i da je Pokret Sigurna Srpska tokom cele kampawe po{tovao stav o neme{awu u izborne procese. Pobednicima je po`eleo uspeh, mudrost i odgovornost u vo|ewu zemqe. Stanivukovi} je ~estitku uputio u ime Pokreta Sigurna Srpska i u svoje li~no ime. „@elim im mnogo uspeha, mudrosti i odgovornosti u vo|ewu Srbije kao vode}e zemqe u regionu“, napisao je Stanivukovi}. Posebno se osvrnuo na odnos svog pokreta prema izbornoj kampawi u Srbiji. „Od osnivawa Pokreta Sigurna Srpska zauzeli smo stav da ne treba da se me{amo jedni drugima u izborne procese i toga smo se pridr`avali tokom cele kampawe“, naveo je. ^estitao je i Srbiji, srpskom narodu i svim wenim gra|anima na, kako je ocenio, velikom demokratskom kapacitetu i izra`enoj voqi na izborima. Izrazio je uverewe da }e Srbija i Republika Srpska nastaviti blisku saradwu. „Uveren sam da }e Srbija i Republika Srpska nastaviti da neguju najbli`e bratske veze, me|usobnu podr{ku i saradwu kroz projekte koji povezuju na{ narod i poboq{avaju `ivot gra|ana“, zakqu~io je.
CRNA GORA
Merc: Realno je da CG u|e u EU 2028, spor sa Hrvatskom ne}e biti prepreka Nema~ki kancelar Fridrih Merc izjavio je da je realno da Crna Gora postane ~lanica Evropske unije 2028. godine i ocenio da otvorena pitawa sa Hrvatskom ne}e ometati wen evropski put. Merc je nakon samita Berlinskog procesa rekao da je o tome razgovarao sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovi}em i da veruje da preostali sporovi mogu da budu re{eni, pi{u Vijesti. Vlada Crne Gore nedavno je usvojila odluke o promeni naziva gradskog bazena u Kotoru i odobravawu spomen-plo~e u Moriwu, {to su dva od osam zahteva Hrvatske. Ostala otvorena pitawa ukqu~uju sudbinu nestalih iz rata, obe{te}ewe biv{ih zato~enika logora Moriw, imo-
Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
vinske sporove, morsku granicu i povratak {kolskog broda „Jadran“. Merc je podr`ao i postepeni pristup dr`ava Evropskoj uniji, isti~u}i da su reforme, posebno u oblasti vladavine prava, neophodan uslov za ~lanstvo. „Verujem da je to realno“, rekao je Merc govore}i o mogu}nosti da Crna Gora postane ~lanica EU 2028. godine.
PREMIJER MILOJKO SPAJI] ^ESTITAO POBEDU STUDENTSKOJ LISTI:
Pred Crnom Gorom i Srbijom novo poglavqe Premijer Crne Gore Milojko Spaji} ~estitao je predstavnicima „Studentske liste” pobedu na izborima i poru~io da veruje da je pred Srbijom i Crnom Gorom novo poglavqe. „Dana{wi dan u Srbiji slikovit je podsetnik da su voqa gra|ana i wihovo pravo da slobodno odlu~uju o svojoj budu}nosti temeq svake demokratske promene. ^estitam predstavnicima Studentske liste i ~vrsto verujem da je pred Crnom Gorom i Srbijom novo poglavqe, zasnovano na uva`avawu i otvorenom dijalogu, bez nepotrebnog podizawa tenzija. Gra|ani obje dr`ave zaslu`uju odnose koji }e se meriti konkretnim rezultatima saradwe, a ne dubinom diplomatskih nesporazuma”, naveo je Milojko Spaji}. Nosilac liste „Ujediwena Srbija” Aleksandar Vu~i} rekao je da je Studentska lista osvojila najvi{e mandata na izborima, na osnovu stratifikovanog uzorka i da }e imati izme|u 135 i 140 mandata.
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
Za ulazak u Crnu Goru Rusima od 1. novembra potrebno 35 evra za vizu
Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} ~estitao je Studentskoj listi na izbornoj pobedi u Srbiji, a gra|anima na jasno iskazanoj demokratskoj voqi.
Crna Gora od 1. novembra uvodi vize za dr`avqane Rusije, {to bi moglo dodatno da uti~e na turisti~ke tokove izme|u dve zemqe. Prema informacijama koje je objavio Ruski savez turisti~ke industrije (RST), cena vize iznosi}e oko 35 evra za odrasle i pribli`no 17,5 evra za decu mla|u od 14 godina.
„Uveren sam da }e ovaj izborni rezultat otvoriti novo poglavqe u odnosima Crne Gore i Srbije, zasnovano na prijateqstvu, iskrenom dijalogu i posve}enosti zajedni~koj evropskoj budu}nosti“, napisao je Milatovi} na dru{tvenoj mre`i Iks. ^estitam Studentskoj listi na izbornoj pobjedi, a gra|anima Republike Srbije na jasno iskazanoj demokratskoj voqi. Uvjeren sam da }e ovaj izborni rezultat otvoriti novo poglavqe u odnosima Crne Gore i Republike Srbije, zasnovano na prijateqstvu, iskrenom dijalogu i posve}enosti zajedni~koj evropskoj budu}nosti.
Vlada Crne Gore izmenila je u julu 2026. godine uredbu o viznom re`imu, a nova pravila trebalo bi da po~nu da se primewuju po~etkom novembra. Prema saop{tewu RST-a, od turista se o~ekuje da dokumentaciju za vizu podnose li~no. Promena dolazi u trenutku kada interesovawe ruskih turista za Crnu Goru, prema oceni predstavnika turisti~ke industrije, ve} du`e vreme ne dosti`e nivo iz perioda pre pandemije. Jedan od problema predstavqa i nepostojawe direktnih avionskih linija izme|u Rusije i Crne Gore, {to ote`ava putovawa ~ak i kada vize nisu bile potrebne. Darja Domostrojeva, direktorka za od-
PREDSEDNIK MILATOVI] ^ESTITAO STUDENTSKOJ LISTI NA IZBORNOJ POBEDI:
Novo poglavqe u odnosima Srbije i Crne Gore
^etvrtak 29. oktobar 2026. 9
nose s javno{}u turoperatora „Inturist“, ocenila je da bi uvo|ewe vize moglo dodatno da smawi turisti~ki promet. Sli~nu temu otvorila je i Qudmila Blinkova, rukovodilac sektora za razvoj turisti~kih proizvoda u kompaniji „ITM grup“. Ona je navela da je tokom protekle letwe sezone me|u ruskim turistima postojalo interesovawe za odmor u Crnoj Gori, ali da nije zabele`ena masovna navala kakva bi se mogla o~ekivati uo~i uvo|ewa viznih ograni~ewa. Nova pravila tako donose dodatnu administrativnu i finansijsku prepreku za ruske dr`avqane koji planiraju odmor na crnogorskom primorju. Koliko }e to uticati na broj gostiju i prihode turisti~kog sektora, pokaza}e naredna sezona.
10 ^etvrtak 29. oktobar 2026.
KOSOVO I METOHIJA
PARLAMENTARNI IZBORI U SRBIJI:
Pi{e: Zoran ZoranVla{kovi} Vla{kovi} Na osnovu obra|enih 58 od ukupno 60 bira~kih mesta na KiM, lista Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija osvojila je 71,63 odsto, dok je Studentska lista dobila 21,09 odsto podr{ke gra|ana. Lista Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija osvojila je 24.344 glasa, odnosno 71,63 odsto, na osnovu obra|enih 58 od ukupno 60 bira~kih mesta na Kosovu i Metohiji, dok je Studentska lista druga sa 7.167 glasova ili 21,09 odsto, pokazuju podaci Republi~ke izborne komisije (RIK). Na tre}em mestu je lista Ivica Da~i} – Faktor stabilnosti, koju ~ine Socijalisti~ka partija Srbije, Jedinstvena Srbija, Socijaldemokratska partija Srbije i Zeleni Srbije, sa 1.075 glasova, odnosno 3,16 odsto. Sve ostale izborne liste osvojile su mawe od jedan odsto glasova na obra|enim bira~kim mestima na KiM.
PRI[TINA OTVORENO PROTIV SRPSKE LISTE I SRPSKE ZAJEDNICE NA KIM
Na KiM Vu~i}eva lista Onemogu}avawe imenovawa osvojila 71,63 odsto poslanika Srpske liste glasova, Studentska u odbore naru{ava lista 21,09 odsto zastupqenost zajednica Demokratski institut Kosova, 22. oktobra, izrazio je zabrinutost zbog toga {to ni gotovo mesec dana nakon po~etka rada skup{tinskih odbora nisu potvr|ena imenovawa poslanika Srpske liste u parlamentarne odbore.
Kolona na prelazu Jariwe na putu za Ra{ku na severu KiM Kada je re~ o ~etiri op{tine na severu Kosova i Metohije, lista Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija osvojila je najvi{e glasova u Kosovskoj Mitrovici, Zve~anu, Leposavi}u i Zubinom Potoku, dok je Studentska lista u sve ~etiri op{tine zauzela drugo mesto. Prema odluci Republi~ke izborne komisije (RIK), glasa~ka mesta za gra|ane sa Kosova i Metohije bila su izme{tena u ~etiri grada u centralnoj
Srbiji : Ra{ka – za gra|ane sa severa Kosova (Kosovska Mitrovica, Zve~an, Leposavi}), Tutin – za bira~e iz Zubinog Potoka, kao i iz Metohije i Prizrenskog okruga, Kur{umlija – za gra|ane iz Gra~anice, Pri{tine, Podujeva, Obili}a, Lipqana, Kosova Poqa, [trpca i Uro{evca, Vrawe – za gra|ane iz Kosovsko-pomoravskog okruga (Gwilane, Vitina, Novo Brdo, Kosovska Kamenica).
U UN [EF UNMIK-A PETER DUE PREDSTAVIO JE [ESTOMESE^NI IZVE[TAJ O SITUACIJI NA KIM
Ozbiqne kritike na ra~un jednostranih poteza Pri{tine U Ujedewenim nacijama {ef UNMIK-a Peter Due predstavio je 20. oktobra 2026. godine {estomese~ni izve{taj generalnog sekretara UN Antonija Guteresa o situaciji na Kosovu i Metohiji pred Savetom bezbednosti UN. Izve{taj pokriva period od 16. marta do 15. septembra 2026. godine. Due je u svom izlagawu izneo ozbiqne kritike na ra~un jednostranih poteza Pri{tine, upozoriv{i
Zgrada OUN na naru{avawe bezbednosti srpske zajednice, ali je i pozvao na hitno sprovo|ewe ranijih dogovora. Kqu~ne ta~ke izve{taja Petera Duea bile su: Ugro`enost srpske zajednice i institucija i zatvarawe srpskih institucija. Due je naglasio da akcije kosovskih vlasti – poput zatvarawa institucija koje funkcioni{u u sistemu Srbije (po{te, op{tinske kancelarije) – duboko poga|aju svakodnevni `ivot gra|ana. Ove mere direktno ometaju pristup osnovnim finansijskim, zdravstvenim i obrazovnim uslugama. Istaknuto je da ru{ewa objekata, nalozi za iseqewe i policijske akcije na severu Kosova drasti~no produbquju ose}aj nesigurnosti i percepci-
ju nejednakog tretmana me|u Srbima. Srpska pravoslavna crkva i obrazovne ustanove i daqe se suo~avaju sa izazovima, restrikcijama i ote`anim pristupom verskim i kulturnim lokacijama, {to ugro`ava multietni~ki karakter Kosova. Due je posebno ukazao na lo{e pona{awe i incidente povezane sa Kosovskom policijom tokom obele`avawa Vidovdana na Gazimestanu 28. juna. Izneo je podatke o tvrdwama o zlostavqawu kosovskih Srba od strane policajaca, napomiwu}i da je Policijski inspektorat Kosova pokrenuo istrage o tim doga|ajima. [ef UNMIK-a je o{tro kritikovao poku{aje Pri{tine da promeni mandat Specijalizovanih ve}a u Hagu (koja su osudila biv{e komandante OVK). Naglasio je neophodnost o~uvawa wihove pune nezavisnosti. Ukazano je na ozbiqan zastoj u reintegraciji sudija i tu`ilaca iz redova kosovskih Srba. Izve{taj bele`i i restrikcije u slobodi izra`avawa, {to ukqu~uje zabrane i ograni~ewa upotrebe znakova, simbola i jezika neve}inskih zajednica. Ukupna bezbednosna situacija na terenu ocewena je kao mirna, ali izuzetno krhka, uz primetan porast tenzija izme|u centralnih vlasti u Pri{tini i lokalnih samouprava na severu. Sa politi~ke strane, Due je konstatovao da se institucionalna blokada u Pri{tini smiruje (nakon odr`anih izbora i izbora predsednika), ali da je politi~ka retorika i daqe zapaqiva. Peter Due je uputio direktan poziv Beogradu i Pri{tini da bez odlagawa sprovedu sve postignute sporazume u okviru dijaloga pod okriqem EU, sa posebnim akcentom na hitno formirawe Zajednice srpskih op{tina (ZSO). Pitawe nestalih: Istaknuto je da re{avawe sudbine 1.577 nestalih osoba mora ostati humanitarni prioritet, van politi~kih igara. Ostanak UNMIK-a: Uprkos zahtevima Pri{tine i SAD da se misija ukine jer je „zastarela”, Due je poru~io da Savet bezbednosti mora zadr`ati fokus na Kosovu i regionu zbog nagomilanih tenzija, te da UNMIK nastavqa sa svojim radom na izgradwi poverewa uprkos finansijskim restrikcijama UN-a.
Српска листа KDI je saop{tio da predlog za imenovawe poslanika Srpske liste u odbore nije dobio potrebnu podr{ku ni na sednici Skup{tine 22. oktobra, kao ni 15. oktobra, uz obrazlo`ewe da nije bilo kvoruma. Prema navodima te organizacije, u oba slu~aja u skup{tinskoj sali bio je prisutan dovoqan broj poslanika za glasawe o drugim ta~kama dnevnog reda. KDI ocewuje da nere{avawe ovog pitawa prakti~no iskqu~uje poslanike Srpske liste iz rada parlamentarnih odbora, ~ime se ograni~ava wihova mogu}nost da zastupaju interese zajednice koju predstavqaju i u~estvuju u razmatrawu nacrta zakona, institucionalnom nadzoru i drugim parlamentarnim procesima. Kako se navodi, odbori funkcioni{u ve} oko mesec dana, zbog ~ega imenovani poslanici ne mogu da u~estvuju u zna~ajnom delu parlamentarnog rada.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} posetio manastir Visoki De~ani Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} posetio je, 19. oktobra, manastir Visoke De~ane. Milatovi} je na dru{tvenim mre`ama objavio da je tokom posete razgovarao sa igumanom Savom i bratstvom manastira, kojima je zahvalio na srda~nom do~eku i gostoprimstvu.
„Visoki De~ani su svetiwa koja ve} sedam vekova ~uva bogatstvo duhovne i kulturne ba{tine, svedo~e}i o zna~aju vere, tradicije i istorijskog nasle|a“, naveo je Milatovi}. Istakao je da ovakva mesta podse}aju na zna~aj o~uvawa duhovnih vrednosti, po{tovawa istorije i odgovornosti prema nasle|u koje treba sa~uvati za budu}e generacije. „Visoki De~ani ostaju mesto duhovnog mira i molitve, ~ije nasle|e nadilazi vreme i ~uva uspomenu na vekove koji su oblikovali istoriju“, poru~io je predsednik Crne Gore.
SRBI U SVETU
^etvrtak 29. oktobar 2026. 11
„Koreni i krila“ – kwiga koja o`ivqava se}awa Na 69. Me|unarodnom beogradskom sajmu kwiga istori~ar dr @eqko Dragi} predstavio je svoju kwigu „Koreni i krila“, posve}enu jevrejskim oficirima Kraqevine Jugoslavije u nema~kom zarobqeni{tvu. Pored nove kwige koju priprema za 2027. godinu, Dragi} sa potomcima kraqevskih oficira iz celog sveta pokre}e i inicijativu za podizawe spomenika u Srbiji, po mogu}nosti u Beogradu, u znak se}awa na jugoslovenske kraqevske oficire i vojnike koji su pro{li kroz nema~ko zarobqeni{tvo.
REZULTATI IZ DIJASPORE:
Studentska lista ubedqiva u Londonu, Cirihu, Hagu i Americi, dok je u Republici Srpskoj ipak slavio Vu~i}! Na parlamentarnim izborima odr`anim u nedequ, 25. oktobra, za glasawe u inostranstvu bilo je prijavqeno 102.147 bira~a na 93 bira~ka mesta. Prema podacima prikupqenim sa pojedinih bira~kih mesta, uo~qiva je drasti~na razlika u raspolo`ewu bira~a u zavisnosti od regije – dok je Studentska lista „Studenti pobe|uju“ zabele`ila ubedqivu pobedu u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi, u Republici Srpskoj prednost je odnela koalicija okupqena oko dosada{we vlasti. Prema podacima do kojih je do{ao portal Serbian Times, Studentska lista je ostvarila dominaciju u slede}im gradovima u Evropi: • Cirih: Studentska lista 1.770 „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija“ 197 • Hag: Studentska lista 1.734 „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija“ 44 • London: Studentska lista 1.815 „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija“ 46 • [tutgart: Studentska lista 2.528 „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija“ 234 Sli~an trend ubedqive prednosti Studentske liste zabele`en je i na birali{tima {irom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Kanade: • Wujork: Studentska lista 1.394 | „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija“ 48 • ^ikago: Studentska lista 1.438 „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija“ 87 • Toronto: Studentska lista 1.486 „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija“ 95 • Va{ington: Studentska lista 694 „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija“ 47 • Los An|eles: Studentska lista 681 „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija“ 10 • Otava: Studentska lista 192 „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija“ 68 Za razliku od zapadnih zemaqa, nezvani~ni podaci i procene iz pojedinih mesta u Republici Srpskoj pokazuju znatno druga~iji odnos snaga i ubedqivu prednosti dosada{we vlasti: • Bijeqina: „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija“ 1.543 Studentska lista 335 • Doboj: „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija“ 930 Studentska lista 47 • Lopare: „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija“ 533 Studentska lista 47 SPS 3 (od 613 upisanih bira~a glasalo 593) • Bratunac: „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija“ 544 Studentska lista 81 Prema navedenim podacima sa ova ~etiri bira~ka mesta u RS, lista okupqena oko SNS-a osvojila je ukupno oko 3.550 glasova, dok je Studentska lista dobila oko 510 glasova. *Va`no je naglasiti da navedene brojke nisu kona~ni, zvani~no potvr|eni rezultati za dijasporu, ve} podaci sa pojedinih bira~kih mesta i nezvani~ne procene koje tek treba da pro|u zvani~nu verifikaciju kroz zapisnike bira~kih odbora i zvani~ne objave nadle`nih izbornih komisija.
Na 69. Me|unarodnom beogradskom sajmu kwiga, koji traje do 31. oktobra, u subotu, 24. oktobra 2026. godine, na {tandu novosadske izdava~ke ku}e „Prometej“, predstavqena je kwiga „Koreni i krila“ istori~ara dr @eqka Dragi}a koji godinama istra`uje zaboravqenu sudbinu jugoslovenskih kraqevskih oficira. Dragi} je ro|en u Nema~koj, gde je zavr{io Fakultet politi~kih nauka i istorije, magistrirao u Hanoveru, a doktorirao na dr`avnom fakultetu u Be~u. Veliko interesovawe publike, brojni posetioci i iskreni razgovori u~inili su ovaj doga|aj posebno emotivnim. Posle sedam godina istra`ivawa, Dragi} je predstavio delo koje ~uva se}awe na 649 jevrejskih oficira, podoficira i vojnih slu`benika Kraqevine Jugoslavije, koji su tokom Drugog svetskog rata bili u nema~kom zarobqeni{tvu. Kwiga je objavqena na srpskom, engleskom i hebrejskom jeziku, uz podr{ku Ambasade Izraela i Jevrejske kulturne i humanitarne fondacije „Sabitaj Buki Finci“. QUDI KOJI SU SLU@ILI KRAQU I OTAXBINI Poseban zna~aj ovog istra`ivawa le`i u ~iwenici da su me|u zarobqenim oficirima bili obrazovani qudi, intelektualci, profesori, lekari, umetnici i pripadnici tada{we vojne i dru{tvene elite Kraqevine Jugoslavije. Iako su pripadali razli~itim verama i tradicijama, slu`ili su istoj dr`avi i polo`ili vojni~ku zakletvu kraqu i otaxbini. Me|u wima su bili pravoslavci, katolici i Jevreji, qudi razli~itog porekla koje su povezivali vojni~ka du`nost, zajedni~ka dr`ava i kasnije te{ka sudbina zarobqeni{tva. „Za mene je posebno va`no da podsetimo da su ti qudi, bez obzira na veru i poreklo, bili oficiri jedne zajedni~ke otaxbine. Slu`ili su svom kraqu i Kraqevini Jugoslaviji. Mnogi su bili deo obrazovane elite svoga vremena. Ne smemo dozvoliti da wihova imena, wihova ~ast i wihove porodi~ne pri~e nestanu iz na{eg se}awa“, isti~e dr Dragi}. ALEKSANDAR NE]AK – KADA PORODI^NA ISTORIJA O@IVI Posebno dirqiv trenutak predstavqawa kwige bilo je prisustvo Aleksandra Ne}aka,
koji se i sam pomiwe u delu „Koreni i krila“. Wegov otac i stric bili su zato~eni u nema~kom oficirskom logoru Oflag u Osnabriku. Ne}ak je prisutnima govorio o porodi~noj pro{losti, ~ime je istorijsko istra`ivawe dobilo sna`nu li~nu dimenziju. „Za mene je prisustvo Aleksandra Ne}aka bilo ne{to posebno. Kada pored sebe imate ~oveka ~iji su otac i stric pro{li kroz logor koji godinama istra`ujete, onda istorija prestaje da bude samo arhivski dokument. Ona dobija lice, glas i emociju. Upravo zbog takvih susreta radim sve ovo“, nagla{ava dr Dragi}. OD 649 IMENA DO POTOMAKA [IROM SVETA Tokom svog istra`ivawa dr Dragi} je uspostavio kontakte sa 69 potomaka jugoslovenskih kraqevskih oficira, ~ije porodice danas `ive u Srbiji, Crnoj Gori, Nema~koj, Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Kanadi, Izraelu, Ju`noj Africi i drugim zemqama. Mnogi oficiri posle rata nisu se vratili u svoju otaxbinu. Wihove porodice nastavile su `ivot daleko od zemqe svojih predaka, ali su uspomene sa~uvane kroz fotografije, pisma, dokumenta i porodi~na predawa. „Najvi{e me raduje kada mi se javi neko iz ^ikaga, Kanade ili Srbije i ka`e da je wegov deda ili otac bio u nema~kom zarobqeni{tvu. Tada po~iwe jedna nova pri~a, ~esto i jedno novo prijateqstvo. Iza svakog imena stoji porodica koja zaslu`uje da se wena istorija sa~uva“, ka`e Dragi}. NOVA KWIGA I SPOMENIK U ZNAK SE]AWA NA KRAQEVSKE OFICIRE Predstavqawe kwige u Beogradu istovremeno je bilo i najava dva zna~ajna projekta za 2027. godinu. Za kraj slede}e godine dr Dragi} planira objavqivawe nove kwige, posve}ene jugoslovenskim kraqevskim oficirima, posebno onima iz Srbije i Crne Gore, wihovim `ivotima, vojni~koj slu`bi, odanosti kraqu i otaxbini, ali i porodi~nim sudbinama posle Drugog svetskog rata. Posebnu pa`wu posveti}e wihovoj tradiciji, verskom i kulturnom identitetu, kao i potomcima koji danas `ive {irom sveta. Istovremeno, pokrenuta je inicijativa za podizawe spomenika posve}enog jugosloven-
skim kraqevskim oficirima i vojnicima koji su tokom Drugog svetskog rata bili u nema~kom zarobqeni{tvu. Pored podizawa spomenika, u planu je i okupqawe potomaka nekada{wih kraqevskih oficira u Belom dvoru u Beogradu, uz `equ da se susret organizuje u prisustvu predstavnika kraqevske porodice, ukqu~uju}i princa Aleksandra Kara|or|evi}a. Ovaj susret bio bi prilika da se potomci iz razli~itih zemaqa prvi put li~no upoznaju, razmene porodi~na svedo~anstva i zajedni~ki odaju po~ast svojim precima. „Moja `eqa je da u Beograd dovedemo potomke iz Amerike, Kanade, Evrope i drugih delova sveta. Da se upoznaju, da donesu fotografije svojih o~eva i dedova, da zajedno stanemo ispred spomenika i poka`emo da ti qudi nisu zaboravqeni. To bi za mene bio jedan od najlep{ih rezultata svih ovih godina istra`ivawa“, ka`e Dragi}. Oba projekta nalaze se u fazi pripreme, a naredni meseci bi}e posve}eni razgovorima sa potomcima, institucijama i potencijalnim partnerima. KORENI KOJI NAS POVEZUJU Za dr Dragi}a beogradska promocija imala je i poseban li~ni zna~aj. Uz wega je bila wegova }erka Greta, familija, kumovikao, prijateqi i dragi qudi koji su doputovali iz Be~a, Novog Sada, Bijeqine, Zvornika i drugih mesta. „Posebno sam sre}an {to je moja }erka Greta mogla da bude deo ovog dana. @elim da i ona razume koliko je va`no znati odakle dolazimo, po{tovati svoje korene, ali i druge qude, wihovu veru i tradiciju. Beograd je jo{ jednom pokazao svoju otvorenost i kosmopolitski duh.“ Zahvalnost je uputio izdava~koj ku}i „Prometej“, svima koji su podr`ali objavqivawe kwige i brojnim posetiocima koji su prisustvovali predstavqawu. „Moja najve}a `eqa je da pove`em potomke qudi koje je istorija razdvojila. Ako zahvaquju}i mom radu jedan unuk sazna ne{to novo o svom dedi ili se dve porodice posle osam decenija ponovo pove`u, onda sve ovo ima smisla. Jer koreni nas podse}aju ko smo i odakle dolazimo, a krila nam daju snagu da se}awa na na{e pretke prenesemo budu}im generacijama”, ka`e Dragi}.
12 ^etvrtak 29. oktobar 2026.
AUSTRALIJA
Australijski parlament odao po~ast poslanici kojoj su nakon napada amputirane obe noge
OGLASIO SE MU[KARAC KOJI JE SAVLADAO OSUMWI^ENOG ZA UDES U KOJEM JE POVRE\ENA HELEN HEJS
”Ne mislim da sam heroj” Australijska poslanica Helen Hejns, te{ko je povre|ena nakon {to je na wu naleteo auto. Policija sumwa da je ~in bio nameran, a voza~ je odmah uhap{en. Lokalni berberin koji je izvukao osumwi~enog iz auta rekao je ranije novinarima da ne misli da je heroj. „Mislim da sam samo bio osoba koja je imala priliku da interveni{e na bezbedan na~in“, ka`e Riki Xefris, navodi BBC. Xefris, ~ija se berbernica nalazi blizu mesta napada, ka`e da je pretra`io osumwi~enog i prona{ao no`. „Nije ga no` izvukao. Jednostavno mi se nisu svideli wegovi pokreti, pa sam mu ga izvadio iz xepa i bacio“, ka`e Xefris i dodaje: „I drugi prolaznici su se ukqu~ili. Nisu ~ak ni proverili da li postoji opasnost, samo su potr~ali da pomognu“, ka`e on. Terenac marke Tojota Lend Kruzer , udario je Hejns (65) ispred kancelarije wenog izbornog okruga u gradu Vangarata, u dr`avi Viktorija, navodi se u policijskom saop{tewu, navodi AP. Voza~a starog 43 godine uhapsio je prolaznik na licu mesta. Bi}e ispitan u vezi sa incidentom, saop{tila je policija.
Australijski reporter prekinuo izve{tavawe da bi spasao voza~a iz poplave Australijski televizijski reporter Vil Mari i jedan prolaznik spasili su mu{karca iz terenskog vozila koje je po~elo da tone u poplavnoj vodi u Kvinslendu, severno od Brizbejna, preneo je Rojters. Mari, novinar australijskog javnog servisa Ej-Bi-Si, izve{tavao je o poplavama kada je mu{karac vozilom u{ao u vodu, nakon ~ega se automobil ugasio i po~eo da tone.
Reporter i jo{ jedan mu{karac doplivali su do vozila i izvukli voza~a nekoliko trenutaka pre nego {to je automobil potpuno potonuo. „Wih dvojica su definitivno spasila `ivot tom ~oveku. U to nema nikakve sumwe”, rekla je snimateqka Ej-Bi-Si-ja Liz Pikering, koja je prisustvovala doga|aju. U gradu Morejfildu, gde se incident dogodio, palo je oko 170 milimetara ki{e, navodi Ej-Bi-Si.
Australijski parlament nastavio je rad uz poja~ane mere bezbednosti, a poslanici su odali po~ast nezavisnoj poslanici Helen Hejns, koja je pro{le nedeqe te{ko povre|ena u napadu za koji se sumwa da je politi~ki motivisan. Premijer Australije Entoni Elbanizi prvi je odao po~ast povre|enoj poslanici i predlo`io usvajawe parlamentarnog predloga kojim se izra`avaju `eqe za wen oporavak i podr{ka wenoj porodici, prenosi AP. Sednicu parlamenta iz galerije za posetioce pratio je suprug povre|ene poslanice Fil Hejns. Elbanizi je upozorio na porast besa i agresije u javnom prostoru, isti~u}i da takvo pona{awe nije ograni~eno samo na politi~ki `ivot, ve} da su mu sve ~e{}e izlo`eni i zaposleni u prodavnicama, {kolama, bolnicama, policiji i hitnim slu`bama. „Ne smemo da donosimo preurawene zakqu~ke dok istraga traje, ali ne smemo ni da zanemarimo stvarni porast besa koji naru{ava na{ javni dijalog”, poru~io je australijski premijer. On je ocenio da dru{tvene mre`e, zbog anonimnosti korisnika i brzine {irewa informacija, dodatno doprinose agresivnoj komunikaciji i govoru mr`we.
RASPRAVA O POLITI^KOM NASIQU Komesarka Australijske savezne policije Krisi Baret izjavila je da su pretwe upu}ene poslanicima i poslanicama pribli`no podjednako zastupqene, ali da su one usmerene protiv `ena ~e{}e li~ne prirode. Baret je ukazala na povezanost izme|u na~ina na koji politi~ki protivnici komuniciraju u javnosti i pretwi i uvreda koje gra|ani upu}uju izabranim predstavnicima. Lider opozicije Angus Tejlor odbacio je tvrdwe da o{tre parlamentarne rasprave dovode do politi~kog nasiqa, naglasiv{i da politi~ka neslagawa nikada ne smeju da prerastu u fizi~ke napade. Predsedavaju}i parlamenta
Milton Dik naveo je da su pojedini poslanici predlo`ili potpisivawe deklaracije o pristojnosti u politi~kom `ivotu kao odgovor na napad na Hejns. POSLANICI AMPUTIRANE OBE NOGE Helen Hejns nalazi se u bolnici u Melburnu, u te{kom, ali stabilnom stawu, nakon {to su joj zbog zadobijenih povreda amputirane obe noge. Policija sumwa da je 19. oktobra ~etrdesettrogodi{wi mu{karac terenskim vozilom dva puta udario poslanicu ispred wene kancelarije. Osumwi~eni je optu`en za vi{e krivi~nih dela, ukqu~uju}i namerno nano{ewe te{kih telesnih povreda, dok policija jo{ nije saop{tila mogu}i motiv napada.
CENTRALNA BANKA AUSTRALIJE:
Talas odlazaka u penziju stavi}e penzijske fondove na isku{ewe Australijska centralna banka upozorila je da se penzijski sektor suo~ava sa novim izazovima, jer }e milioni qudi u narednoj deceniji oti}i u penziju, a fondovi }e bele`iti odlive novca. Sektor penzijske {tedwe istorijski je delovao kao „anticikli~na stabilizuju}a snaga“ u periodima tr`i{nih potresa. Me|utim, taj oslonac mogao bi vremenom da oslabi kako sve vi{e fondova bude prelazilo u poziciju neto odliva novca. Rukovodioci nekih od najve}ih penzijskih fondova u zemqi dali su prioritet upravqawu likvidno{}u, o~ekuju}i ve}i broj ~lanova koji odlaze u penziju i mogu}e tr`i{ne {okove. Australijska centralna banka upozorila je da se penzijski sektor zemqe, vredan 4,8 biliona australijskih dolara (3,4 biliona ameri~kih dolara), suo~ava sa novim izazovima. Milioni qudi }e u narednoj deceniji oti}i u penziju, a fondovi }e bele`iti odlive dok penzioneri budu povla~ili svoju {tedwu. Takozvani sektor „superannuation“, odnosno penzijske {tedwe, postao je veliki vlasnik doma}e imovine i istorijski je predstavqao „anticikli~nu stabilizuju}u snagu“ tokom tr`i{nih potresa, poput pandemije kovida 19, rekao je pomo}nik guvernera Rezervne banke Australije Bred Xons (Brad Jones) na skupu AFR Super and Wealth Summit u Melburnu. Xons je naveo da su nedeqni neto prilivi
od jedne do dve milijarde australijskih dolara istorijski pomagali sektoru da ubla`i pritiske. Upozorio je da bi taj oslonac vremenom mogao da postane mawe pouzdan, jer }e sve vi{e fondova bele`iti neto odlive dok sve ve}i broj qudi bude odlazio u penziju i koristio svoju {tedwu. O~ekuje se da }e se u narednoj deceniji penzionisati oko 2,5 miliona qudi. „Kada sve to sagledamo, neki veoma sna`ni podsticaji po~e}e da se pretvaraju u prepreke, {to }e zahtevati promi{qenije upravqawe“, rekao je Xons. Dodao je da ga zabriwava i koncentracija me|u pojedinim pru`aocima usluga u sektoru, ukqu~uju}i one koji obavqaju administrativne poslove za fondove. Rukovodioci dva najve}a penzijska fonda u zemqi, Aware Super i Australian Retirement Trust, izjavili su da su upravqawe likvidno{}u postavili me|u prioritete, o~ekuju}i ve}i broj ~lanova koji odlaze u penziju i mogu}e tr`i{ne {okove.
AUSTRALIJA
^etvrtak 29. oktobar 2026. 13
STRANI RADNICI U AUSTRALIJI VI[E NISU LUKSUZ, VE] POTREBA:
[ta bi se dogodilo RENTON FAMILY TRUST Aged Care sa turizmom kada Daje kvalitetnu bi sutra nestali? uslugu od 1970. godine Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. Zamislite da do|ete u hotel, a sobu nema ko da o~isti? U restoranu nema dovoqno kuvara, a osobqe ne sti`e da uslu`i goste. Upravo takvu sliku budu}nosti predstavili su australijski hotelijeri kako bi upozorili na posledice mogu}eg ograni~avawa zapo{qavawa stranih radnika. Iako je scenario namerno preuveli~an, poruka kampawe je ozbiqna: ~itavi sektori privrede, od turizma i ugostiteqstva do poqoprivrede, sve vi{e zavise od radnika koji dolaze iz inostranstva. Australijsko udru`ewe hotelijera pokrenulo je kampawu kao odgovor na planove vlasti da poo{tre pravila za produ`ewe boravka u~esnicima programa Working Holiday Maker. CENA JABUKE KAO UPOZOREWE U promotivnim snimcima prikazana je Australija u kojoj nedostaje radna snaga. Hotelske sobe ostaju neo~i{}ene, u pabovima nema dovoqno qudi za pripremu hrane, dok nedostatak radnika u poqoprivredi dovodi do apsurdno visokih cena vo}a. Najupadqiviji primer je jabuka ~ija cena dosti`e 47 australijskih dolara. Naravno, nije re~ o stvarnoj tr`i{noj ceni, ve} o satiri~nom prikazu posledica koje bi, prema upozorewu hotelijera, mogle da nastanu ukoliko se znatno
smawi dostupnost stranih radnika. Kampawa nastoji da poka`e koliko poslova, koji su za turiste i potro{a~e gotovo nevidqivi, zavisi od qudi anga`ovanih iz drugih zemaqa. [TA AKO HOTELI OSTANU BEZ RADNIKA? Turizam je posebno osetqiv na nedostatak zaposlenih. Tokom glavne sezone hotelima, restoranima, kafi}ima i turisti~kim objektima potreban je veliki broj radnika, ~esto znatno ve}i nego tokom ostatka godine. U takvim okolnostima strani radnici popuwavaju deo radnih mesta za koja poslodavci ne uspevaju da prona|u dovoqno doma}ih kandidata. Ukoliko bi wihov dolazak bio ograni~en, hoteli bi mogli da smawe broj raspolo`ivih soba, restorani da skrate radno vreme, a pojedini ugostiteqski objekti da ograni~e ponudu. Istovremeno, mawi broj zaposlenih mogao bi da pove}a tro{kove poslovawa, posebno ako bi kompanije morale dodatno da ula`u u privla~ewe i zadr`avawe radne snage. Za turiste bi to potencijalno zna~ilo skupqe usluge, mawi izbor i du`e ~ekawe. Posebno zanimqiv detaq australijske kampawe jeste na~in na koji je napravqena. Hotelijeri su za promotivne snimke koristili ve{ta~ku inteligen-
[ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski
Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom
ciju, iako istovremeno upozoravaju na nezamenqiv zna~aj qudske radne snage. To otvara pitawe: u kojim poslovima tehnologija zaista mo`e da zameni zaposlene, a gde su qudi i daqe neophodni? Digitalni alati mogu da pomognu hotelima pri rezervacijama, administraciji i organizaciji poslovawa, ali ne mogu u potpunosti da zamene sve poslove odr`avawa, pripreme hrane i neposrednog
Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711
pru`awa usluga gostima. Australijska kampawa zato, iza humoristi~nih scena i namerno neverovatnih cena, otvara pitawe koje postaje sve va`nije za svetsku privredu. [ta se doga|a kada radnici na kojima po~iva ~itav jedan sektor vi{e nisu dostupni? Odgovor bi, upozoravaju hotelijeri, mogli da osete ne samo poslodavci ve} i milioni turista i potro{a~a.
AUSTRALIJSKA OBAVE[TAJNA AGENCIJA ZA SAJBER BEZBEDNOST (ASD) UPOZORILA AUSTRALIJANCE:
Mogu}i prekidi onlajn usluga zbog sajber pretwi Australijska obave{tajna agencija za sajber bezbednost (ASD) upozorila je u godi{wem izve{taju upozorila gra|ane te zemqe da se pripreme za mogu}e neo~ekivane prekide u radu osnovnih i va`nih onlajn usluga, usled porasta digitalnih pretwi, preneo je Gardijan. Agencija je istovremeno naglasila da bezbednost sistema mora da ima prednost u odnosu na wegovu dostupnost. U izve{taju se tako|e navodi da preduze}a i subjekti kriti~ne infrastrukture moraju da koriste najsavremenije modele ve{ta~ke inteligencije kako bi se odbranili od digitalnih pretwi, upozoravaju}i da AI omogu}ava pojavu opasnijih pretwi nego ikada ranije. Agencija ASD je u svom godi{wem izve{taju o sajber pretwama upozorila da neprijateqske strane vlade, kriminal-
ci i hakeri koriste ve{ta~ku inteligenciju za prikupqawe obave{tajnih podataka, ometawe rada kriti~ne infrastrukture i kra|u novca, kao i da bi Australija trebalo da uzvrati istom merom i kori{}ewem iste tehnologije. “Potrebni su nam alati zasnovani na ve{ta~koj inteligenciji koji }e pomo}i u automatizaciji na{e odbrane, kako bismo bili
korak ispred napada~a koji tako|e koriste AI”, izjavila je danas generalna direktorka ASD-a, Abigejl Bred{o. U godi{wem izve{taju o pretwama navodi se da je agencija ASD tokom 2025. i 2026. godine reagovala na 1.500 incidenata u domenu sajber bezbednosti, {to predstavqa porast od 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Agencija je tako|e obavesti-
la spoqne subjekte, me|u kojima su firme, vladine institucije i kriti~na infrastruktura, o vi{e od 4.400 potencijalnih zlonamernih sajber incidenata, {to je porast od 80 procenata na godi{wem nivou. Iz ASD-a su naveli da su dr`avne i privatne mre`e u Australiji pro{le godine bile izlo`ene upornim poku{ajima upada od strane aktera koje podr`avaju pojedine dr`ave i koji su aktivni u regionu Indo-Pacifika. Upozoreno je da bi oni mogli da pokrenu napade u sklopu priprema za potencijalne budu}e sukobe, ukqu~uju}i aktivnosti prikupqawa obave{tajnih podataka ili ometawa sistema. U izve{taju se navodi da bi integracija alata zasnovanih na ve{ta~koj inteligenciji u funkcije sajber bezbednosti mogla da pomogne u otkrivawu potencijalnih slabosti ili sumwivog pona{awa, kao i u poboq{awu
reakcija. Bred{o je ranije govorila o tome da ASD ima pristup naprednom AI modelu “Mitos” kompanije “Antropik”. Iako zlonamerni akteri sve ~e{}e koriste ve{ta~ku inteligenciju, australijske dr`avne agencije smatraju da je pristup ovakvim naprednim modelima, uz saradwu sa vode}im laboratorijama za AI, od kqu~nog zna~aja za ja~awe sajber bezbednosti. “Da bi ostali korak ispred, Australijanci moraju da unaprede svoju sajber odbranu, istovremeno koriste}i prednosti ve{ta~ke inteligencije”, izjavio je ministar odbrane Ri~ard Marls povodom objavqivawa izve{taja. Ministar unutra{wih poslova i sajber bezbednosti, Toni Berk, istakao je da vlada pozicionira Australiju tako da mo`e da odgovori na pretwe koje se razvijaju, kao i na prilike koje donose nove tehnologije.
9366 9299
14 ^etvrtak 29. oktobar 2026.
AUSTRALIJA
Nacionalni indeks blagostawa
Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn
Indeks blagostawa „Australian Unity“ (Australian Unity Wellbeing Index) ve} vi{e od 25 godina ispituje odrasle Australijance koliko su zadovoqni svojim `ivotom i `ivotom u Australiji. Nema sumwe da je to jednostavan, ali ipak vrlo mo}an na~in da se sagleda kako nam ide kao dr`avi. Ovogodi{wi indeks pratio je blagostawe Australijanaca to-
sto telefonskim putem. Ocene dobijene putem interneta obi~no su ni`e, jer qudi daju druga~ije odgovore kada odgovaraju privatno, u pore|ewu sa situacijom kada razgovaraju sa anketarom. Stoga je najboqe posmatrati trendove u okviru svake pojedina~ne metode sprovo|ewa istra`ivawa. Sude}i po ovom istra`ivawu ose}aj nacionalnog blagostawa pretrpeo je udarac. Tako|e su ispitivani stavovi qudi o `ivotu u Australiji uop{te, koriste}i druga~iji pokazateq kao {to je „Indeks nacionalnog blagostawa“ (National Wellbeing Index). On procewuje zadovoqstvo u {est oblasti: ekonomska situacija, stawe prirodne sredine, dru{tveni uslovi, rad vlade, poslovawe i nacionalna bezbednost. U pore|ewu sa li~nim blagostawem, ose}aj Australijanaca o nacionalnom blagostawu pretrpeo je zna~ajniji pad. U aprilu i maju, Nacionalni indeks blagostawa pao je za 3,2 poena, sa 58,0
Federalno Ministarstvo za porodice, starije osobe, usluge za osobe sa invaliditetom i bezbednost dece u Kanberi kom godine koja je bila puna izazova, kako u zemqi, tako i u inostranstvu. Tako|e je bilo va`no kako Australijanci vide budu}nost koja ~eka naredne generacije. Vi{e od 10.000 Australijanaca u~estvovalo je u istra`ivawu tokom aprila i maja, neposredno pre dono{ewa saveznog buxeta. U septembru su istra`iva~i kontaktirali skoro 1.500 istih qudi kako bi videli {ta se promenilo. Jedno od pitawa bilo je kako Australijanci do`ivqavaju svoje li~no blagostawe u 2026. godini. U pore|ewu sa 2025. godinom, li~no blagostawe je ostalo na pribli`no istom nivou. U periodu april–maj, prose~na ocena na „Indeksu li~nog blagostawa“ (Personal Wellbeing Index) iznosila je 67,2 od 100. Ovaj indeks procewuje zadovoqstvo u sedam oblasti privatnog `ivota kao {to su: `ivotni standard, zdravqe, postignu}a u `ivotu, me|uqudski odnosi, bezbednost, povezanost sa zajednicom i sigurnost u pogledu budu}nosti. Me|utim, do septembra je indeks opao za 1,1 poen. Zadovoqstvo li~nom bezbedno{}u i sigurno{}u u pogledu budu}nosti – koje je ve} bilo u padu tokom aprila i maja – dodatno je opalo. Tako|e je zabele`en pad zadovoqstva `ivotnim standardom. Od 2024. godine, istra`ivawe se sprovodi putem interneta, ume-
na 54,8 (od mogu}ih 100). Pro{logodi{we istra`ivawe pokazalo je porast nacionalnog blagostawa, {to je prvenstveno bila posledica ve}eg zadovoqstva stawem u ekonomiji i radom vlade. Me|utim, ove godine upravo su te oblasti zabele`ile najve}i pad, a do septembra se situacija u wima nije popravila. Prose~ne vrednosti mogu prikriti ~iwenicu kome je najte`e. Australijanci koji su nezaposleni ili imaju niska primawa prijavili su neke od najni`ih nivoa blagostawa u pore|ewu sa drugim dru{tvenim grupama. Ovaj jaz nije nov. Indeks ga bele`i ve} vi{e od 25 godina, a zna~ajnije se smawio samo jednom: tokom pandemije, kada su isplate finansijske pomo}i bile udvostru~ene. Mladi odrasli se tako|e suo~avaju sa te{ko}ama. Tako|e anketa je utvrdila da: 56,1% osoba starosti od 18 do 24 godine prijavquje visok ili veoma visok nivo psiholo{ke patwe (stresa), 45,7% wih se ose}a usamqeno, bar u odre|enim trenucima. Ove godine Australijanci su pitani da razmisle o budu}nosti. Pitawa o pet dru{tvenih izazova kao {to su: tro{kovi stanovawa, ve{ta~ka inteligencija, dostupnost zdravstvene za{tite, klimatske promene, i globalna politi~ka nestabilnost.
Ispitanici smatraju da }e svaki od ovih izazova te`e pogoditi budu}e generacije nego wih same. Pitawe stanovawa posebno se isti~e: vi{e od ~etiri petine ispitanika (83,4%) smatra da }e tro{kovi stanovawa imati sna`an negativan uticaj na budu}e generacije. Mla|i Australijanci tako|e o~ekuju da }e osetiti te posledice: sedam od deset osoba starosti izme|u 18 i 34 godine o~ekuje da }e tro{kovi stanovawa negativno uticati na wihove `ivote. Majski savezni buxet sadr`ao je reforme usmerene na me|ugeneracijsku pravi~nost, prvenstveno kroz re{avawe pitawa tro{kova i dostupnosti stanovawa. Me|utim, kada su istra`iva~i ponovili pitawe u septembru, stavovi o stanovawu ostali su nepromeweni. Ono {to se promenilo jeste udeo qudi koji o~ekuju da }e ve{ta~ka inteligencija negativno uticati na wihove `ivote. Taj udeo je porastao za 9,3 procentna poena u roku od ~etiri meseca, dok je me|u osobama starijim od 65 godina zabele`en rast od 15,1 procentnog poena. Australijanci su upitani i da svojim re~ima, opi{u kakvu Australiju `ele za budu}e generacije. Iz gotovo 10.000 odgovora iskristalisala se zajedni~ka vizija. Australijanci `ele zemqu koja je bezbedna i dru{tveno povezana, ekolo{ki odr`iva, pravedna, pristupa~na i ekonomski sigurna. Skoro {est od deset ispitanika (58,1%) pisalo je o bar jednoj od ~etiri teme: bezbednost; briga o `ivotnoj sredini i klimatske mere; poboq{awe `ivotnog standarda i finansijska sigurnost; ili sna`na ekonomija. Taj udeo je ostao stabilan bez obzira na starost, primawa, pol, mesto stanovawa, obrazovawe ili jezik koji se govori kod ku}e. To je sna`an podsetnik da nas vi{e toga povezuje nego {to nas razdvaja. Australijanci tako|e smatraju da i oni sami, donekle, oblikuju tu budu}nost; gotovo dvoje od troje (62,7%) izjavilo je da ose}a odgovornost za dobrobit budu}ih generacija. Me|utim, ta odgovornost ne le`i samo na pojedincima. Izazov za kreatore politika, zajednice i institucije jeste da vizionarski pristup Australijanaca usklade sa zakonskim mehanizmima, kako bi se ovo preko potrebno dugoro~no razmi{qawe preto~ilo u stvarnost. Ipak, merewe blagostawa nije isto {to i delovawe u skladu sa tim, a trenutno ne postoji mehanizam koji bi osigurao da se ovaj okvir uspe{no koristi prilikom dono{ewa politi~kih i izvr{nih odluka. Australijanci su jasno izrazili kakvu zemqu `ele da ostave u nasle|e. Da li }emo zaista i}i u tom pravcu ne zavisi naravno od nas, ve} od mnogih drugih faktora na koje ve}ina nas nema ba{ nikakvog uticaja.
sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28
maksimalno 40 kilograma
AUSTRALIJA
^etvrtak 29. oktobar 2026. 15
KANBERA JE PRVI PO KVALITETU @IVOTA NA SVETU:
Dobro se zara|uje, a nema ekstremno bogatih ni siroma{nih Kanbera, glavni grad Australije, na{la se na prvom mestu svetske liste gradova sa najboqim kvalitetom `ivota za 2026. godinu, prema istra`ivawu kompanije Oxford Economics. Iako nije me|u tri najboqe rangirana grada na ukupnoj listi, u kategoriji koja procewuje koliko je dobro `iveti u nekom mestu ostvarila je najboqi rezultat, ispred norve{kog Bergena i Singapura. Ovaj rezultat nije slu~ajan. Kanberu izdvajaju visoki prihodi stanovnika, mawe izra`ene razlike u zaradama, dug `ivotni vek i brojne mogu}nosti za rekreaciju i kulturne aktivnosti. Posebnu ulogu imaju i stabilna, dobro pla}ena radna mesta u dr`avnom sektoru, koji predstavqa va`an deo lokalne ekonomije. GRAD U KOJEM POSAO I SLOBODNO VREME MOGU DA BUDU U BALANSU Za razliku od velikih svetskih metropola koje se suo~avaju sa gu`vama, velikim pritiskom na infrastrukturu i ubrzanim tempom `ivota, Kanbera je planski izgra|ena prestonica u kojoj zna~ajno mesto zauzimaju zelene povr{ine i otvoreni prostori. Grad se nalazi u jugoisto~nom delu Australije, izme|u Sidneja i Melburna, a wegov izgled oblikuju {iroki bulevari, parkovi, jezero i pa`qivo raspore|ene gradske ~etvrti. Iako je politi~ki centar zemqe, Kanbera nije samo administrativno sedi{te ve} i mesto sa brojnim kulturnim sadr`ajima, muzejima, galerijama i prostorima za boravak na otvorenom.
Jedna od wenih najve}ih prednosti jeste mogu}nost da se svakodnevne obaveze kombinuju sa aktivnostima u prirodi. Jezero Berli Grifin , koje se nalazi u sredi{tu grada, omiqeno je mesto za {etwu, vo`wu bicikla, veslawe i druge aktivnosti na vodi. Uz wegove obale sme{tene su i va`ne nacionalne institucije, pa je ovaj prostor istovremeno rekreativno i kulturno sredi{te prestonice. ZA[TO SU PLATE I SIGURNOST TOLIKO VA@NI? Visoki prihodi sami po sebi ne garantuju dobar `ivot, naro~ito u gradovima u kojima tro{kovi stanovawa i svakodnevnih potreba brzo rastu. Upravo zato Oxford Economics u svojoj proceni ne posmatra samo zarade ve} i: • wihovu raspodelu, • tro{kove stanovawa, • o~ekivani `ivotni vek, • stopu kriminala i • pristup kulturnim i rekreativnim sadr`ajima. Kanbera se isti~e kombinacijom relativno visokih prihoda i mawe nejednakosti me|u stanovnicima. Zna~ajan broj stabilnih i dobro pla}enih poslova u dr`avnoj administraciji doprinosi takvom rezultatu, dok planski razvoj grada omogu}ava da se stambena izgradwa lak{e organizuje nego u pojedinim ve}im australijskim centrima, poput Sidneja i Melburna. To, me|utim, ne zna~i da je `ivot u Kanberi nu`no jeftin. Rezultati ukazuju na povoqniji odnos prihoda i pojedinih tro{kova u pore|ewu sa drugim razvije-
nim gradovima, a ne na to da su stanovawe i svakodnevni `ivot dostupni svakome. PRESTONICA KOJA NUDI MNOGO VI[E OD DR@AVNIH INSTITUCIJA Kanbera je poznata po australijskom parlamentu, ali i po kulturnim ustanovama koje privla~e posetioce iz zemqe i inostranstva. Me|u najpoznatijim znamenitostima nalaze se Nacionalni muzej Australije, Nacionalna galerija Australije i Australijski ratni memorijal. Mnoge nacionalne atrakcije nude besplatan ulaz, {to stanovnicima omogu}ava da redovno pose}uju muzeje i galerije bez velikih tro{kova. Uz kulturne sadr`aje, grad ima ure|ene staze za {etwu i biciklizam, parkove, vidikovce i mogu}nosti za izlete u okolinu. Upravo spoj kulture, prirode, stabilnog zaposlewa i relativno povoqnih `ivotnih uslova u odnosu na prihode poma`e da se objasni zbog ~ega je Kanbera ostvarila tako visok rezultat. Va`no je da se napravi razlika izme|u kvaliteta `ivota od ukupnog plasmana gradova. U istra`ivawu Oxford Economicsa za 2026. godinu, koje obuhvata 1.000 gradova, Kanbera je zauzela
prvo mesto u kategoriji kvaliteta `ivota, ali je na ukupnoj rang-listi bila na 45. poziciji. Ukupna ocena obuhvata pet oblasti: • ekonomiju, • qudski kapital, • kvalitet `ivota, • `ivotnu sredinu i • upravqawe. Zbog toga grad mo`e da bude izuzetno uspe{an u jednoj oblasti, a da ga druge metropole nadma{e kada se uzmu u obzir svi pokazateqi. Na vrhu ukupne liste na{li su se Wujork, London i Pariz, ~ije su sna`ne ekonomije, tr`i{ta rada i obrazovni potencijali doprineli visokim rezultatima. Kanberin primer, me|utim, pokazuje da najve}i i najpoznatiji gradovi nisu nu`no i oni koji najboqe prolaze kada se procewuju uslovi za svakodnevni `ivot. Za qude kojima su va`ni stabilni prihodi, sigurnost, kulturni sadr`aji i mogu}nost da slobodno vreme provode u prirodi, australijska prestonica predstavqa zanimqiv primer grada u kojem kvalitet `ivota mo`e da bude va`niji pokazateq od same veli~ine ili ekonomske mo}i.
DE^JI SAN DOBIJA SVOJU SVEMIRSKU [ANSU:
Australijska astronautkiwa sve bli`a velikom letu
Kada su je u {koli zamolili da napi{e tri zanimawa kojima bi `elela da se bavi, Ketrin Benel-Peg navela je samo jedno: astronaut. Ta kratka {kolska lista danas izgleda kao po~etak neobi~no dosledne `ivotne pri~e. Izme|u de~je `eqe i mogu}eg odlaska u orbitu stali su obrazovawe, in`ewerski rad i zahtevna obuka. Sada se pojavila i nova prilika da taj put dobije slede}e veliko poglavqe. Australija je napravila korak ka wenom u~e{}u u misiji na Me|unarodnoj svemirskoj stanici, planiranoj za 2028. godinu. Australijska vlada uputila je ponudu Evropskoj svemirskoj agenciji za realizaciju ovog poduhvata. Va`no je da se radi o predlogu i procesu dogovarawa, a ne o letu koji je ve} obavqen ili o kona~no zakqu~enim svim detaqima. Benel-Peg zavr{i-
la je astronautsko {kolovawe 2024. godine i prva je osoba koja je te kvalifikacije stekla pod australijskom zastavom. Mogu}a misija zato ima posebno zna~ewe za Australiju, ali i za sve koji vole pri~e u kojima se velika ambicija gradi kroz sasvim konkretan rad. [ta taj rad podrazumeva najboqe pokazuje opis obuke Australijske svemirske agencije. Tokom trinaest meseci kandidati su prolazili kroz razli~ite zadatke, od upoznavawa svemirskih sistema do pripreme za zahtevne situacije. Benel-Peg u~ila je rad sa robotikom, u~estvovala u nau~nim ve`bama i boravila u modelu svemirske stanice u NASA centru u Hjustonu. Obuka je obuhvatala i paraboli~ne letove, tokom kojih se nakratko do`ivqava beste`insko stawe. Iza prizora lebdewa, koji publici izgleda gotovo razigrano,
nalazi se mnogo preciznih procedura i ponavqawa. Na listi su bili i centrifuga, priprema za pre`ivqavawe u razli~itim uslovima i medicinske ve{tine. Takva raznovrsnost pokazuje da astronaut nije zanimawe koje se svodi na jednu sposobnost. Potrebni su tehni~ko znawe, smirenost, saradwa i spremnost da se u~i ne{to sasvim novo. Benel-Peg pritom u~estvuje i u predstavqawu nauke mladima, {to wenoj pri~i daje dodatnu dimenziju. [kolarcu koji danas gleda u nebo mo`e da bude dragoceno da ~uje kako izgleda put do tog posla, ukqu~uju}i godine koje nisu naro~ito filmske, ali su presudne. Nama ova vest mo`e da poslu`i kao lep povod za druga~iji razgovor o de~jim `eqama. Nije potrebno svako neobi~no zanimawe odmah pretvarati u ~vrst plan, ali vredi sa~uvati radoznalost koja iza wega stoji. Zainteresovanost za svemir mo`e da vodi ka fizici, elektronici, programirawu ili nekoj oblasti za koju dete jo{ nije ni ~ulo. U slu~aju Ketrin Benel-Peg, jedna re~ napisana u {koli dobila je godine sadr`aja. Sada ostaje da se vidi kako }e se razvijati dogovori o misiji, dok wena dosada{wa pri~a ve} pokazuje koliko daleko mo`e da odvede ozbiqno shva}en san.
^uvena australijska obala dobila je novi ulaz Jedna od najpoznatijih ta~aka na australijskom Velikom okeanskom putu od sada prima posetioce kroz potpuno novi centar. Keerray Woorroong Visitor Centre kod Dvanaest apostola otvoren je 16. oktobra nakon pet godina planirawa i izgradwe, a vrednost projekta iznosi 126 miliona australijskih dolara. Promena nije zami{qena samo kao lep{a ~ekaonica, ve} kao druga~iji na~in da se upozna ~itav pejza`. Centar ima galerijski i informativni prostor, krovni vidikovac, vrtove sa autohtonim biqkama, mesta za odmor, kafe sa 230 sedi{ta i staze prema obali. Do glavne platforme za posmatrawe vodi {etwa duga pribli`no kilometar. Ideja je da poseta ne po~ne i ne zavr{i brzim snimkom kre~wa~kih stubova, nego da putnik razume geologiju, klimu i osetqivost obale kojom prolazi. Posebno va`an sloj pri~e jeste veza sa tradicionalnim vlasnicima zemqe. Naziv Keerray Woorroong odnosi se i na zemqu i na jezik tamo{weg naroda, a centar je razvijan uz konsultacije sa Eastern Maar Aboriginal Corporation. Interpretacije, artefakti, vo|eni sadr`aji i pejza`no ure|ewe treba da poka`u da ovo nije prazan „prirodni kadar”, ve} kulturni prostor sa dugom istorijom. Za putnike se mewa i prakti~na strana posete. Rezervacija je obavezna od dana otvarawa, ukqu~uju}i obezbe|ivawe parkinga. Dolazak je bez naknade do aprila 2027, kada je najavqeno uvo|ewe pristupne naknade; prihod bi trebalo da se usmeri u za{titu obale i parkova. Zato je pre puta va`no proveriti termin i aktuelne uslove na zvani~noj stranici, ~ak i ako se putuje sopstvenim automobilom u okviru popularne rute iz Melburna.
16 ^etvrtak 29. oktobar 2026.
ZAJEDNICA
ISTORIJSKO GLASAWE U KONZULATU SRBIJE:
Bira~i u Sidneju podr`ali promen Dr`avqani Srbije koji `ive u Sidneju prvi put su dobili mogu}nost da u tom gradu glasaju na parlamentarnim izborima u Srbiji. Pridru`ili su im se i sunarodnici iz Brizbejna i Zlatne obale, kao i nekoliko bira~a iz Melburna koji su iz nesvakida{wih razloga upu}eni da glasaju daleko od grada u kojem `ive. Ve}ina qudi sa kojima smo razgovarali istakli su da glasaju za promene, a mnogi su i otvoreno podr`ali Studentsku listu. Nedeqa 25. oktobar 2026. osta}e upam}ena kao dan kada su se srpski dr`avqani po prvi put u istoriji dobili mogu}nost da glasaju u Sidneju. Svoje gra|ansko pravo iskoristilo je oko 400 qudi nastawenih u ovoj australijskoj metropoli, kao i wihovi sunarodnici koji `ive u Kvinslendu. U redu za glasawe ispred bira~kog mesta u zgradi generalnog konzulata Republike Srbije u Sidneju, i pre otvarawa u 17.00 ~asova ve} je stajalo stotinak qudi, a taj broj se ubrzo udvostru~io. Ni prava provala oblaka oko 17.30 nije
uticala da se gu`va smawi, a zahvaquju}i predusretqivim slu`benicima konzulata i vice-konzulu Borislavu Petkovi}u, svi okupqeni su u{li u dvori{te, gde su se sklonili od ki{e ispod velike nadstre{nice. Pored stanovni{tva Sidneja i okolnih mesta poput Centralne obale i Vulongonga, na bira~kom mestu u konzulatu glasali su i gra|ani Brizbejna i Zlatne obale, a bilo je i onih koji su iz veoma neuobi~ajenih razloga morali da do|u iz Melburna. Ve}ina okupqenih nije skrivala svoje opredeqewe, navode}i da su do{li kako bi glasali za promene, koje su ocenili kao „preko potrebne u Srbiji”. Mnogi su i podizawem tri prsta jasno pokazivali da su listom nakloweni Studentskoj listi, {to su uostalom kasnije potvrdili i prvi nezvcani~ni rezultati glasawa. Me|u onima koji su otvoreno podr`ali Studentsku listu bila je i Milijana Nikoli}, poznata srpsko-australijska operska peva~ica. Operska peva~ica Milijana Nikoli} bila je me|u prvima koji su glasali u Sidneju Ona je tako|e naglasila da su Srbiji neophodne korenite promene i stvarawe sistema u kojem }e dr`avu voditi stru~waci i profesi-
onalci, a ne oni kojima je samo do sakupqawa politi~kih poena. Svi bira~i koji su doputovali iz Kvinslenda, istakli su da im putovawe od 900 kilometara u jednom pravcu nije palo te{ko, jer nisu `eleli da propuste priliku da glasaju „samo zbog toga {to im je Republi~ka izborna komisija uskratila bira~ko mesto u wihovom gradu”. Kao {to je poznato, Brizbejn je kao i Pert ispunio zakonski uslov da se u tom gradu otvori bira~ko mesto, po{to se za glasawe prijavilo vi{e od stotinu gra|ana. Me|utim, RIK je odlu~io da `itequi ovih gradova moraju na glasawe u Sidnej, odnosno Melburn. Mnogim dr`avqanima Srbije koji su `eleli da glasaju na ovim izborima o~igledno nije te{ko palo ni putovawe, ni ~iwenica da se glasawe odvijalo u kasnim popodnevnim i ve~erwim satima, a birali{ta su ostala otvorena sve do 6.00 sati ujutro u ponedeqak po lokalnom vremenu. REZULTATI IZBORA U AUSTRALIJI I NOVOM ZELANDU Zvani~ni kona~ni podaci o broju iza{lih i raspodeli glasova na bira~kim mestima u
Australiji i Novom Zelandu jo{ cesivno obra|uju u RIK-u (RIK te }e objaviti sve dok original zapis gnu u Beograd, a to ne}e biti pre po australijskom vremenu), me|uti podataka koje smo dobili od ambasa u Kanberi g. Radeta Stefanovi}a predsednik bira~kog odbora na gl stu u Melburnu rezultati su slede} U Australiji bilo ukupno 1014 ra~a od ~ega je 670 glasalo, {to je i 66%. Bio je jedan (1) neva`e}i list Od ukupnog broja glasova Stude je dobila 593 (88,5%), Ujediwena (9,7%), Autenti~na desnica: 6, Evro 2, Faktor stabilnosti: 1, Pokret s 1, Alternativa za Srbiju: 1. Po bira~kim mestima:
MELBURN l Upisano 431, glasalo 277 (1 ne va`e}a). l Studentska lista - 251 l Ujediwena Srbija - 20 l Faktor stabilnosti- 1 l Autenti~na desnica - 2
IZBORNI DAN NA KRAJU SVETA:
Kako je glasala srpska dijasp Veliko interesovawe gra|ana Srbije koji `ive u Australiji obele`ilo je dana{we glasawe u Melburnu. Iako je bira~ko mesto broj jedan, u prostorijama Multikulturalnog haba u ulici Elizabet, zvani~no otvoreno u 17 ~asova po lokalnom vremenu, brojni bira~i okupili su se znatno ranije, a neki su stigli i vi{e od sat vremena pre po~etka glasawa. Prostorije centra ubrzo su bile prepune, dok se red bira~a protezao i izvan zgrade. Uprkos ki{i i hladnom vremenu, gra|ani su strpqivo ~ekali, pojedini i po nekoliko sati, kako bi ostvarili svoje bira~ko pravo. Me|u prvima su glasali dr`avqani Srbije koji su doputovali iz Perta, grada udaqenog oko 2.700 kilometara od Melburna. ^ak 22 bira~a iz Zapadne Australije odlu~ila su da prevale ovaj put, neki sami, a drugi sa ~itavim porodicama, jer im glasawe nije bilo omogu}eno u gradu u kojem `ive. PRVA GLASALA MILENKA SIMI] Prva je svoje bira~ko pravo ostvarila Milenka Simi}, koja je na bira~ko mesto stigla pre zvani~nog otvarawa. Kako ka`e, iako godinama `ivi u Australiji, ose}a odgovornost prema zemqi iz koje poti~e. „Svake godine idem u Srbiju, upravo sam se vratila u septembru. Dr`avqanka sam i Srbije i Australije i ose}am se obaveznom da glasam. Savest mi ne bi dozvolila da to ne uradim“, rekla je Milenka za SBS na srpskom. U prijavqivawu za glasawe pomogla joj je }erka, a koliko joj je bilo va`no da u~estvuje na izborima govori i podatak da je nedequ dana ranije obi{la lokaciju bira~kog mesta kako bi bila sigurna da }e ga prona}i. IZ PERTA DOPUTOVALA 22 BIRA^A Posebnu pa`wu privukla je grupa od 22 dr`avqana Srbije iz Perta, koji su odlu~ili da, uprkos velikim tro{kovima avionskih karata i sme{taja, doputuju u Melburn i u~estvuju na izborima. Me|u wima je bila Ksenija Zori} Ma|arev, koja je stigla sa majkom i decom. Neki ~lanovi grupe doputovali su jo{ u petak, dok su drugi stigli neposredno pred po~etak glasawa. „O~ekujemo promene, kona~no posle 14 godina. Kada se mora, nije te{ko. Mislim da je proradio srpski inat“, ka`e Ksenija, koja ve} 18 godina `ivi u Pertu.
Гласачко место у Мелбурну Sa wom je doputovala i wena 78-godi{wa majka, koja je uprkos godinama i dugom putovawu `elela da u~estvuje na izborima. „@elim promene naboqe, da svi `ivimo normalno, da nema velikih klasnih razlika i kra|e“, rekla je ona. Na pitawe da li bi na narednim izborima trebalo omogu}iti glasawe u Pertu, odgovorila je potvrdno. „Za{to bismo morali tri sata da letimo avionom, da se izla`emo materijalnim tro{kovima i da tro{imo vreme da bismo glasali?“ Me|u bira~ima koji su doputovali iz Zapadne Australije bili su i profesorka Nadica Uro{evi} i wen suprug Mi}a Uro{evi}. „Apsolutno smo do{li da glasamo i podr`imo studentsku listu, jer mislimo da je Srbiji potrebna promena i da postane prava demokratska zemqa, u kojoj }emo i mi, kada dolazimo, mo}i da u`ivamo plodove demokratije kao u Australiji“, rekla je Nadica. Wen suprug Mi}a isti~e da je razmi{qao pre svega o budu}im generacijama. „@elimo na{oj deci i unucima sve najboqe. Ovo je najmawe {to mo`emo da uradimo da im pomognemo na tom putu.“ Jedna od putnica iz Perta, Tamara, ka`e da je do{la kako bi pru`ila podr{ku mladima u
Srbiji i svojoj porodici. „Iako smo se prijavili na vreme i ispunili sve uslove, nije nam omogu}eno da glasamo u Pertu. Na{ dolazak ovde je poruka da ne odustajemo ni pred kakvim izazovima.“ Jo{ jedna sagovornica, prosvetna radnica koja od 2015. godine `ivi u Australiji, istakla je da ose}a posebnu solidarnost sa kolegama i studentima u Srbiji. „Moji studenti i u~enici danas su na ulicama, pe{a~e za boqe sutra. Mislim da svi treba da podr`imo omladinu i obrazovane qude koji `ele da izgrade normalnu dr`avu“, rekla je ona. Prema wenim re~ima, pojedini bira~i iz Perta otputovali su i u Sidnej kako bi tamo glasali. „@IVIMO OVDE, ALI NAM JE I DAQE STALO DO SRBIJE“ Me|u brojnim gra|anima koji su ~ekali u redu bila je i Jelena Petrovi}, koja u Melburnu `ivi ve} 23 godine. „Iako `ivim ovde, svake godine provodim najmawe dva meseca u Srbiji. Tamo su mi porodica i prijateqi i veoma sam svesna problema i te{ko}a sa kojima se qudi svakodnevno suo~avaju“, ka`e Jelena. Dodaje da joj posebnu nadu uliva studentski
pokret, koji je, prema wenim re~i nove mogu}nosti na politi~koj scen Dra{ko Vidovi} smatra da je u~ borima istovremeno gra|ansko prav nost. „Za mene je ~ast da kao gra|anin da iza|em na izbore. Vreme je sam tor koji ne bi trebalo da uti~e na da glasamo“, rekao je on. Na pitawe kakvu poruku {aqe v resovawe dijaspore, Dra{ko odgova „Da smo i mi povezani sa politi da se i na{ glas ra~una i da nam je bora u Srbiji.“ MLADI BIRA^I I PORODICE SA DECOM Me|u onima koji su ~ekali u re mnogo mladih qudi, kao i porodi decom. Milan, koji se sa porodicom Srbije pre samo {est meseci, ka` vo iskustvo nedavnog `ivota u do glavni razlog da iza|e na izbore. „Znamo kako je trenutno u Srbiji ne{to promenimo. Iskreno, mislil izlaznost biti mnogo mawa, ali o rekao je Milan. Aleksa, koji je tako|e relati
ZAJEDNICA
Priznavawe voza~kih dozvola Republike Srbije u Australiji
ne
uvek se suke podatke nesnika ne stisutra uve~e, im na osnovu adora Srbije koji je bio i lasa~kom me}i: upisanih biizlaznost od ti}. entska lista a Srbija: 65 opska Srbija: snaga Srbije:
eva`e}i, 276
Republika Srbija je dodata na listu zemaqa ~ije se voza~ke dozvole priznaju i mogu biti zamewene u Australiji za lokalne voza~ke dozvole bez ponovnog polagawa teorijskog i prakti~nog dela voza~kog ispita.
Bira~i su strpqivo ~ekali u redu za glasawe ispred Generalnog konzulata U Sidneju l Evropska Srbija - 1 l Alternativa za Srbiju - 1 SIDNEJ l Upisano 583, glasalo 393 (0 neva`e}ih). l Studentska lista - 342 l Ujediwena Srbija - 45 l Autenti~na desnica - 4 l Evropska Srbija - 1 l Pokret Snaga Srbije - 1
Foto: Branko Cvetojevi}
OKLAND (NOVI ZELAND) l Upisano 291, 239 glasalo (1 nevaze}i, 238 va`e}a) l Studentska lista - 220 l Evropska Srbija - 2 l Ujediwena Srbija - 16
n Srbije mogu mo jedan fakna{u odluku
veliko inteara: ikom u Srbiji, e stalo do iz-
edu bilo je i ica sa malom
doselio iz `e da je upraomovini bilo
i i `elimo da li smo da ka ovo je super“,
ivno nedavno
do{ao u Australiju, ka`e da su wegovi prijateqi iz Beograda i drugih gradova ve} iza{li na glasawe. „To su moji drugari sa fakulteta i iz sredwe {kole. Oni su iza{li da glasaju u Srbiji, a moje je da do|em i obavim svoju du`nost odavde.“ Dodaje da ga je posebno obradovalo veliko interesovawe bira~a u Melburnu. „Mislim da je qudima prekipelo, da je kap prelila ~a{u. Nadam se najboqem, mo`da jednog dana budemo imali razlog da se vratimo“, ka`e Aleksa. PRVI PUT NA IZBORIMA POSLE VI[E DECENIJA @IVOTA U AUSTRALIJI Za Slavicu Jovanovi} dana{we glasawe imalo je posebno zna~ewe. „Posle vi{e od 40 godina koliko `ivim u Australiji, ovo je prvi put da mogu ovde da glasam za svoju zemqu iz koje sam davno do{la“, rekla je ona. Slavica ka`e da je zabrinuta zbog dru{tvenih sukoba u Srbiji i da je upravo to bio jedan od razloga da u~estvuje na izborima. „Ne znam koliko moj glas mo`e da doprinese, ali `elela sam da ga dam.“ Tatjana Medvedev ka`e da joj prijavqivawe za glasawe nije predstavqalo veliki problem. „Bilo je relativno jednostavno. Sve informacije bile su dostupne preko sajta ambasade i dru{tvenih mre`a, tako da sam bila dobro obave{tena i motivisana da ove godine iza|em na izbore.“ Kako obja{wava, ranije je uglavnom prepu{tala prijateqima i porodici u Srbiji da odlu~uju o politi~koj budu}nosti zemqe. „Me|utim, ove godine mislim da je veoma va`no da se Srbiji malo pomogne, tako da `elim da dodam i svoj glas.“ Nata{a, koja je tako|e prvi put glasala u dijaspori, ka`e da je o~ekivala veliko interesovawe. „Posle svega {to sam videla na dru{tvenim mre`ama, o~ekivala sam da }e ovog puta biti velika izlaznost. To mi govori da ima nade“, rekla je ona. „PRATI]EMO REZULTATE, NE]EMO SPAVATI“ Stanka i Jozo Ercegovac me|u bira~ima su koji otvoreno podr`avaju studentsku listu. „Zato {to su mladi na{a budu}nost“, rekla je Stanka, dodaju}i da joj nije bilo te{ko da obavi sve potrebne formalnosti za prijavqivawe.
U Zapadnoj Australiji primena novog aran`mana po~iwe od 31. oktobra 2026. godine. Zahtevi podneti pre 31. oktobra 2026. godine za zamenu srpske voza~ke dozvole za dozvolu Zapadne Australije bi}e obra|ivani prema pravilima koja va`e za dozvole izdate u zemqama koje nisu obuhva}ene ovim aran`manom. Kandidati, koji su do tog datuma podneli zahtev, u obavezi su da pola`u teorijski i prakti~ni deo voza~kog ispita. Po~etak primene pomenutog aran`mana istog dana o~ekuje se u Kvinslendu, dok bi 1. januara 2027. godine ovaj mehanizam trebalo da bude u primeni i u Novom Ju`nom Velsu, Ju`noj Australiji i Severnoj Teritoriji. Stupawe na snagu ovog aran`mana za Tasmaniju o~ekuje se 1. februara 2027. godine. Pomenute promene ne uti~u na lica sa privremenim boravkom u Australiji, koja i daqe mogu upravqati vozilom koriste}i va`e}u stranu voza~ku dozvolu, uz po{tovawe uslova propisanih za upravqawe vozilom.
SBS na srpskom
spora u Melburnu
ima, otvorio ni Srbiji. u~e{}e na izvo i odgovor-
^etvrtak 29. oktobar 2026. 17
Na pitawe da li }e pratiti prve izborne rezultate iz Srbije, odgovorila je: „Ne}emo spavati!“ Bo{ko Pavlovi} ka`e da od izbora o~ekuje promene, ali izra`ava i zabrinutost zbog regularnosti glasawa i mogu}ih doga|aja nakon zatvarawa bira~kih mesta. „Gledaju}i ove mlade qude koji stoje u redu da glasaju, nadam se da }e studenti pobediti“, rekao je Bo{ko. Smatra da veliki odziv bira~a u Australiji pokazuje da dijaspori nije svejedno {ta se doga|a u Srbiji. „To pokazuje da im je stalo do zemqe iz koje su do{li i da }e se mo`da neki od wih jednog dana vratiti ako se situacija poboq{a.“ DO[LA DA PODR@I PRIJATEQE, IAKO NIJE MOGLA DA GLASA Me|u okupqenima je bila i Ana iz Melburna, koja nije uspela da se na vreme prijavi za glasawe, ali je ipak odlu~ila da do|e na bira~ko mesto i pru`i podr{ku prijateqima. „Mnogo mi je `ao {to ne mogu da glasam. Propustila sam rok za prijavqivawe i posle je bilo kasno“, rekla je Ana. Uprkos tome, `elela je da bude prisutna i da podr`i one koji su do{li da ostvare svoje bira~ko pravo. VELIKO INTERESOVAWE UPRKOS KI[I I DUGOM ^EKAWU Prizori iz Melburna, gde su gra|ani satima ~ekali na ki{i, kao i dolazak bira~a iz udaqenog Perta, pokazali su koliko je deo srpske zajednice u Australiji zainteresovan za politi~ka de{avawa u domovini. Me|u sagovornicima SBS-a bilo je onih koji su prvi put glasali u Australiji, gra|ana koji ve} decenijama `ive daleko od Srbije, ali i onih koji su se tek nedavno doselili. Iako su wihovi razlozi za izlazak na izbore bili razli~iti, mnogi su isticali povezanost sa porodicom i prijateqima u Srbiji, zabrinutost za budu}nost zemqe i `equ da u~estvuju u odlu~ivawu o wenom daqem razvoju. Glasawe u Melburnu proteklo je uz veliko interesovawe, a dugi redovi ispred Multikulturalnog haba u ulici Elizabet ostali su jedan od najupe~atqivijih prizora izbornog dana u Australiji. Krste Markovi}, SBS na srpskom, Melburn
IN MEMORIAM:
Preminuo Sergije Princip, dugogodi{wi novinar i urednik U Sidneju je 23. oktobra 2026. godine, u 80. godini `ivota, preminuo Sergije Princip, dugogodi{wi novinar i urednik. U Sidneju je 23. oktobra 2026. godine, u 80. godini `ivota, preminuo Sergije Princip, dugogodi{wi novinar i urednik, koji je zna~ajan deo svoje profesionalne karijere proveo u jugoslovenskim i srpskim medijima. Wegovo posledwe profesionalno anga`ovawe, pre odlaska u penziju, bilo je u australijskom izdawu lista „Vesti”.
Sergije Princip ro|en je 15. aprila 1947. godine u Sarajevu, gde je zapo~eo novinarsku karijeru. Radio je u sarajevskom „Oslobo|ewu”, a obavqao je i du`nost zamenika glavnog urednika „Ve~erwih novina”. Tokom ratnih devedesetih godina napustio je Sarajevo i oti{ao u inostranstvo. @ivotni i profesionalni put kasnije ga je doveo u Australiju, gde je nastavio da se bavi novinarstvom. U australijskom izdawu lista „Vesti” proveo je posledwi deo svoje profesionalne karijere, sve do odlaska u penziju. Tokom dugogodi{weg rada sara|ivao je sa brojnim novinarima i dopisnicima, prenose}i im svoje bogato profesionalno iskustvo i znawe. I nakon penzionisawa ostao je aktivan u verskom `ivotu u Sidneju, kao ~lan Adventisti~ke crkve. Kolege koje su sa wim sara|ivale pamti}e ga kao iskusnog novinara i urednika, ali i mentora koji je svoje znawe i iskustvo nesebi~no delio sa drugima. Sahrana Sergija Principa bi}e odr`ana u petak, 30. oktobra, u 10 ~asova, na grobqu Castle Hill Cemetery, u ulici Gilbert Road u Sidneju. Opelo u crkvi pre sahrane bi}e odr`ano u naju`em porodi~nom krugu.
18 ^etvrtak 29. oktobar 2026.
DRU[TVO
\OKOVI] O IZBORIMA U SRBIJI I POBEDI STUDENTSKE LISTE:
„Pritisci su bili nenormalni, moja podr{ka uvek nedvosmislena” Novak \okovi}, najboqi teniser svih vremena, prvi put se oglasio nakon parlamentarnih izbora u Srbiji koji su odr`ani 25. oktobra.
vatan posao u posledwih nekoliko godina i to }e ostati zapisano u istoriji Srbije. „Pritisci su bili nenormalni, samo oni znaju koliko je bilo napora, snage i voqe bilo potrebno da se ulo`i u ostvarivawe ovog ciqa. ^estitam im na pobedi. Veliko divqewe imam za sve wih i oni su uspeli da razbiju taj kult li~nosti jedne li~nosti, uspeli su da kolektivizuju ~itav proces i da probude nadu i ponos u qudima. Mislim, ja imam evo skoro 40 godina, nekih vremena se se}am, nekih i ne, ali ne pamtim da je bilo ovoliko uzbu|ewe za glasawe, da je ovoliko naroda iza{lo da pru`i podr{ku. Tako da ~estitam im i `elim svim qudima u Srbiji, naravno, sve najboqe u budu}nosti i mislim da sada vlada jedna veoma pozitivna atmosfera i nadam se da }emo to zadr`ati.” O~igledno je i Novak zadovoqan politi~kim promenama u Srbiji. „Veoma sam zadovoqan! Veliko po{tovawe za studente i mlade qude koji su se borili, koji su pokazali veliki otpor na pritisak. Zaista, kako su se poneli, da naprave ovaj ponos u svim qudima. Ne samo u Srbiji. Pobeda je obezbe|ewa, sada svi imamo nade u na{oj zemqi, da }e krenuti sve napred i da }emo u`ivati u budu}nosti.” Nije `eleo da pri~a o tome gde se zatekao u trenutku saop{tavawa pobede Studentske liste. „Ne bih, ne bih o tome pri~ao. Ni{ta, mislim da ja se bavim trenutno sportom i nekim stvarima koje su vezane za sport i ne bih ulazio previ{e u detaqisawe. Zadr`ao bih se na tome da sam sre}an sa ovim ishodom, da sam uvek bio za to u zadwih par godina i da im `elim sve najboqe i to je to.”
Studentska lista odnela je ubedqivu pobedu i osvojila ve}inu mandata, dok je Srpska napredna stranka ostala daleko iza po glasovima, a ostale partije nisu ni pre{le izborni cenzus. Novak jeste u vi{e navrata podr`avao studente i sve dobre qude u borbi za boqi i pravedniji sistem u Srbiji, ali mnogi su o~ekivali da se oglasi i ba{ pred izbore, {to on nije uradio. Sada, pred po~etak turnira u Bazelu, na kom igra nakon 15 sezona, odlu~io je da progovori o pobedi Studentske liste i borbi kroz koju su pro{li mnogi qudi u posledwih nekoliko godina. „Pa oglasio sam se vi{e puta u zadwih par godina. I moja podr{ka je bila uvek nedvosmislena za wih i mislim da ve}ina qudi koji to znaju, znaju kakav je moj stav. Tako da tu bih se i zadr`ao jer nekako... [smeh] Mislim, ja stvarno sam zahvalan {to u`ivam poseban status u na{em dru{tvu i veoma sam po~astvovan da imam toliku podr{ku od naroda dugi niz godina, ali s druge strane opet nekako deluje da u nekim trenucima kao da sam samo ja tu... Kao da se na neki na~in samo od mene o~ekuje da reagujem. Ali ne bih se previ{e osvrtao na to. Mislim, ja bih samo napomenuo da sam izuzetno ponosan na mlade qude, na studente, na wihovu istrajnost, na wihovu borbu, na wihovu veru koju su pokazali u zadwih par godina”, rekao je \okovi} u intervjuu za „Telegraf”. Studenti su zaista napravili nevero-
Vu~i}: Ako dr`ava ne zaustavi teror, bi}emo primorani da se samoorganizujemo Doskora{wi predsednik Srbije poru~io je na obele`avawu slave SNS-a da malo koja politi~ka stranka u svetu prolazi kroz ono {to danas pro`ivqavaju napredwaci i upozorio da }e biti progoweni jer nisu hteli da uvedu sankcije Rusiji niti da priznaju nezavisnost Kosova i Metohije Srpska napredna stranka (SNS) obele`ava svoju slavu, Svetu Petku, u uslovima revolucionarnog terora – malo koja politi~ka stranka prolazi kroz ne{to sli~no, ne samo u savremenoj Evropi, ve} i u celom svetu, poru~io je doskora{wi predsednik Srbije i nosilac liste „Aleksandar Vu~i} – Ujediwena Srbija” Aleksandar Vu~i}. „Mi, uzimaju}i za{titu Svete Petke, moramo da budemo spremni, uspravni i istrajni, da budemo druga~iji od onih koji su lagali kako }emo da uzmi~emo, kako } emo da be`imo, kako }emo da se sklawamo i kako ni svoju porodicu, ni otaxbinu ne}emo smeti da ~uvamo, jer smo, vaqda,
toliko grehova na~inili. Ne poznajem bezgre{ne qude, posebno ne one koji su to o nama govorili”, rekao je Vu~i} u obra}awu na obele`avawu strana~ke slave u sedi{tu SNS-a. Vu~i} je zamolio dr`avne organe da rade svoj posao i reaguju u slu~ajevima terora nad qudima i naveo da }e, ako dr`ava ne bude reagovala, SNS morati, kako je rekao, da donese svoje odluke i da se samoorganizuju. „Ne bude li dr`ava reagovala, mi }emo u danima koji dolaze morati da donesemo svoje odluke. Pri tome, nikada takvu odluku nemojte da ~a~kate. Donesu li odluku i nastave li teror nad qudima koji druga~ije misle, batinawe, prebijawe, raz-
bijawe i sve ostalo, a dr`avni organi ne preduzimaju ni{ta, bi}emo primorani da se samoorganizujemo. I neka znaju da nose svu odgovornost za to”, istakao je Vu~i} komentari{u}i sino}ni upad u TV Informer. Vu~i} je, govore}i o ju~era{wem upadu na TV Informer, kazao da je bio jedan ili dvojica zainteresovanih da reaguju zbog toga {to su razumeli da qudi mogu da poginu. „A to da vi donosite odluke da zatvarate televizije? Mo`e. Zaboravite, ~etiri godine ne}ete imati ni jedan razgovor ni sa jednim predstavnikom na{e liste, ni o Skup{tini, ni o Vladi, ni o ~emu”, istakao je Vu~i}.
Naveo je da nemaju o ~emu da razgovaraju ako neko ukida pravo na druga~ije mi{qewe. Istakao je i da je pred Srpskom naprednom strankom te`ak put. „Progoni}e nas i goniti zato {to nikada ne}e mo}i da izgrade ni onoliko bolnica, ni onoliko puteva, ni onoliko pruga. Progoni}e nas i goniti zato {to ne}e mo}i ni plate ni penzije, osim slede}e godine, zbog onoga {to smo mi ve} uradili, da podi`u na na~in na koji smo to mi radili”, rekao je Vu~i}. Kao razloge zbog kojih }e stranka, kako ka`e, biti progowena naveo je i to {to, za razliku od svojih politi~kih protivnika, nikada nije htela da uvodi ni sankcije Rusiji, niti da prizna nezavisno Kosovo. „I nemojte da imate sumwe da }e to da bude uvek pokriveno razli~itim pri~ama”, dodao je. Govore}i o stawu u mewa~nicama, Vu~i} je rekao da ni{ta lo{e ne mo`e da se dogodi u narednih godinu dana jer imamo dovoqno para i rezervi. „Doga|a}e se posle toga, kada krene wihova politika da se igra. Tako da, {to se ekonomije ti~e, ne moraju qudi da brinu. Ima para i za isplatu penzija i za svega drugog. Ima para da se pokrije svaka mewa~nica i tra`wa”, naveo je on. Dodao je da }e 27.oktobra slede}e godine atmosfera u dru{tvu biti potpuno druga~ija. ^estitao je SNS i svima u Srbiji koji slave Svetu Petku.
DRU[TVO
^etvrtak 29. oktobar 2026. 19
Vukadinovi}: Novu vladu o~ekujem pre kraja godine; Luki}: Politika Studentske liste bi}e jasnija tek posle predsedni~kih izbora Pobeda Studentske liste na parlamentarnim izborima predstavqa iznena|ewe pre svega zbog razlike u broju osvojenih glasova, ocewuju politi~ki analiti~ari \or|e Vukadinovi} i Aleksandar Luki}. Dok Vukadinovi} o~ekuje da nova vlada bude formirana do kraja godine i da borba protiv korupcije i ja~awe institucija budu weni prioriteti, Luki} smatra da }e se tek posle predsedni~kih izbora jasnije videti kakvu }e politiku voditi nova vlast. Obojica upozoravaju da je neophodno smirivawe politi~kih tenzija i spre~avawe svakog oblika nasiqa. Kona~ni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora jo{ se ~ekaju, ali je na osnovu dosada{wih podataka jasno da }e Studentska lista imati apsolutnu ve}inu u Narodnoj skup{tini i mogu}nost da samostalno formira vladu. Gostovawe \or|a Vukadinovi}a i Aleksandra Luki}a u Jutarwem programu Urednik Nove srpske politi~ke misli \or|e Vukadinovi} rekao je za RTS da su istra`ivawa javnog mwewa koja je sprovodio pokazivala rast podr{ke Studentskoj listi jo{ tokom leta, a da je u septembru postalo jasno da je prestigla Srpsku naprednu stranku. Obja{wava da je Studentska lista postepeno privla~ila bira~e tradicionalnih opozicionih stranaka, dok je SNS deo podr{ke dobijao od dosada{wih bira~a Socijalisti~ke partije Srbije. „Mi smo uhvatili trend. Trend je bio da je u jednom trenutku Studentska lista presko~ila SNS, mada su rasli i jedni i drugi. SNS je rastao blago, a Studentska lista je rasla strelovito”, naveo je Vukadinovi}. Isti~e da je jedan od kqu~nih pokazateqa bila izuzetno visoka spremnost gra|ana da iza|u na izbore, {to se, kako ka`e, potvrdilo i na samom glasawu. Nau~ni saradnik Instituta za politi~ke studije Aleksandar Luki} smatra da je izborni rezultat iznenadio i u~esnike izbora i analiti~are, jer niko nije predvideo toliku razliku izme|u dve vode}e liste. „O~igledno je da je kampawa i ova atmosfera koja je trajala dve godine dovela do toga da se deluje na narod, pre svega emocijama. Emocije su ovde presudile, emocije koje su bile negativne prema vlasti”, ocenio je Luki}. Prema wegovim re~ima, veliki broj gra|ana bio je motivisan pre svega `eqom za promenom vlasti, a ne jasno definisanom politikom koju o~ekuje od wenih naslednika.
\or|e Vukadinovi}
Aleksandar Luki}
BORBA PROTIV KORUPCIJE I VLADAVINA PRAVA OSNOV POBEDE Govore}i o prvim potezima budu}e vlade, Vukadinovi} je ocenio da su predstavnici Studentske liste i pre izbora saop{tili osnovne pravce svog delovawa, od kojih su najva`niji borba protiv korupcije, vladavina prava i ja~awe institucija. „Temeq i osnov na ~emu su dobili te glasove jeste bilo obe}awe borbe protiv korupcije i protiv tog kulta li~nosti, toga da je jedan ~ovek odlu~ivao o svemu”, istakao je Vukadinovi}. Podse}a da je Studentska lista najavila po{tovawe Ustava kada je re~ o Kosovu i Metohiji, kao i da ne}e uvoditi sankcije Rusiji. Smatra da }e upravo ispuwavawe tih obe}awa biti jedan od na~ina da se proceni doslednost nove vlasti. Vukadinovi} o~ekuje da }e nova parlamentarna ve}ina nastojati da {to pre formira vladu, iako zakonski rokovi omogu}avaju da taj proces potraje. „Ja o~ekujem da mi do Nove godine imamo vladu. To je neka vrsta i obaveze”, rekao je Vukadinovi}. O~ekuje o{tre politi~ke rasprave izme|u nove ve}ine i opozicije, ali se nada da }e parlament ponovo postati mesto su{tinske rasprave o zakonima i va`nim dr`avnim pitawima. „O~ekujem o{tru borbu, o~ekujem polemike, ali o~ekujem da se bar deo onoga {to bi trebalo da bude Narodna skup{tina vrati u donekle ozbiqno”, poru~io je Vukadinovi}.
MOGU}E ODLAGAWE FORMIRAWA VLADE Aleksandar Luki}, s druge strane, smatra da politi~ki program budu}e vlasti jo{ nije dovoqno konkretizovan i da }e sastav Vlade biti presudan za procenu wenog budu}eg delovawa. „Mi i daqe ne znamo kakva }e politika biti. Ja mislim da ta~na politika, pa ~ak i personalizacija te politike, ne}e biti sasvim jasna sve do predsedni~kih izbora”, naveo je Luki}. Ne iskqu~uje mogu}nost da formirawe nove vlade bude odlo`eno do zavr{etka predsedni~kih izbora, iako nagla{ava da je re~ o wegovoj proceni, a ne izvesnom ishodu. Kada je re~ o najavqenim dubinskim promenama u dr`avnom aparatu i javnom sektoru, Luki} smatra da parlamentarna ve}ina sama po sebi ne}e biti dovoqna za sve reforme, naro~ito u oblasti pravosu|a. Izrazio je rezervu prema ideji uvo|ewa tu`ila~ke policije, ocewuju}i da bi takvo re{ewe moglo da otvori pitawa odnosa izme|u razli~itih grana vlasti i demokratske kontrole institucija. Govore}i o budu}em sastavu parlamenta, Luki} je ocenio da }e se politi~ka borba u po~etku voditi izme|u dve dominantne politi~ke grupacije, ali da takva podela ne}e dugo opstati. „Mislim da }e posle ovih predsedni~kih izbora do}i do nekog razdvajawa unutar studentskog pokreta, odnosno Studentske liste, da }e se oni razdvojiti na vi{e poslani~kih klubova, zato {to ta lista nije ideolo{ki heterogena”, rekao je Luki}.
Gra|ani o~istili Pionirski park, pa nastavili slavqe uz truba~e U Pionirskom parku, u kom je do ju~e bilo {atorsko naseqe ]acilend, organizovana je akcija ~i{}ewa. Dok se izgled jednog od najlep{ih parkova u Beogradu vra}a u pre|a{we stawe, veliki broj gra|ana koji se odazvao akciji nastavio je slavqe uz muziku koja je obele`ila studentsku borbu u prethodne dve godine. Voza~i sve vreme trube iz automobila, a park je ve} sad potpuno o~i{}en i stigli su i truba~i. [atorsko naseqe se tu nalazilo od marta 2025. godine.
Vukadinovi}, me|utim, smatra da }e Studentska lista, uprkos ideolo{kim razlikama, u prvom periodu sa~uvati jedinstvo. Prema wegovoj oceni, upravo je zajedni~ki nastup razli~itih politi~kih opcija bio jedan od kqu~nih razloga izborne pobede. Ne iskqu~uje da }e se vremenom unutar pokreta izdvojiti socijaldemokratska i nacionalno-konzervativna struja, ali ne o~ekuje brzo raspadawe parlamentarne ve}ine. Govore}i o incidentima tokom proslave izborne pobede, Vukadinovi} je ocenio da je velika izlaznost pokazala da su izbori za mnoge gra|ane imali karakter svojevrsnog referenduma o dosada{woj vlasti. Naveo je da su pojedine scene proslave bile prihvatqiv izraz radosti, ali da institucije moraju da reaguju na svaki oblik nasiqa. Pozdravio je pozive predstavnika Studentske liste na mir i uzdr`anost, isti~u}i da je upravo nenasilan karakter studentskog pokreta doprineo wegovoj {irokoj podr{ci. Luki} je upozorio da politi~ke podele ne smeju da prerastu u fizi~ke sukobe i da svaki eventualni prekr{aj zakona mora da bude sankcionisan institucionalnim putem. „Nikakvo nasiqe nam nije potrebno i za svaku je osudu bilo kakvo nasiqe sa bilo ~ije strane”, poru~io je Luki}. Obojica sagovornika saglasna su da je, posle izbora, neophodno smawivawe napetosti u dru{tvu i vra}awe politi~kih sukoba u okvire institucija.
20 ^etvrtak 29. oktobar 2026.
PUTOPIS
BEBA ZMAJ @IVI U SLOVENIJI:
Turisti u redovima ~ekaju na voz za Postojnsku jamu Ni ~ekawe u podu`em redu za kartu, ni gu`va pri ukrcavawu na voz, ne mogu da odvrate hiqade turista dnevno od posete Postojnskoj jami, jednoj od najve}ih i najpoznatijih pe}ina na svetu. Za razliku od prvih posetilaca, koji su jo{ u 13. veku zavirivali unutra, znati`eqno i oprezno, dokle plamen bakqe osvetqava put, dana{wi gosti uzbu|eno hrle u kras. Ceo svet sada zna {ta se tamo krije: rasko{ne dvorane, ukrasne {pagete, dobro ~uvani dijamant… i, naravno, beba zmaj – i to ne jedna ve} {est hiqada. Ogroman beli oblak koji se poput duha provla~i kroz ulaz u pe}inu bio je „jasan znak“ da unutra `ivi neko ~udno stvorewe. To zmaj di{e – verovali su me{tani vekovima unazad. Nauka je potom razbila iluziju – re~ je o magli, koja se stvara zbog razlike u temperaturi. Dok u zimskim mesecima spoqna temperatura u Sloveniji mo`e da ode u duboki minus, temperatura u pe}ini je uvek ista, 10 stepeni. Pa, eto argumenta koji nije bilo mogu}e pobiti – sve dok se pred o~ima sveta nije izlegla zmajeva beba. „Beba zmaj, ~ove~ja ribica, ili proteus – ima vi{e imena – `ivi i u ostalim pe}inama u Sloveniji. Me|utim, u na{oj pe}ini je ta `ivotiwa prvi put istra`ena i brzo je postala simbol na{eg grada i na{e pe}ine. Kod nas se nalazi najve}a populacija, vi{e od {est hiqada ribica“, obja{wava turisti~ki vodi~ Kevin Klun Valen~i}. Od 2016. godine, kada se ovaj repati vodozemac prvi put rodio u akvarijumu, umesto u mra~nom muqu pe}inske reke, turisti {irom sveta, a posebno Italijani, Nemci i Hrvati, hrle u Sloveniju ne bi li videli to nesvakida{we mladun~e. „Imamo izme|u 800.000 i 900.000 posetilaca godi{we. Turisti dolaze iz celog sveta, jer je Postojnska jama najpoznatija pe}ina na svetu. Ali najvi{e na{ih gostiju dolazi iz Italije, a sve vi{e wih sti`e i iz Srbije“, ka`e pi-ar Parka Postojnska jama Mateja Rosa. UKRCAVAWE NA VOZ USRED PE]INE Da bi se do{lo do ta~ke na kojoj se mo`e videti proteusovo br~kawe u reci Pivki, koja proti~e kroz pe}inu, potrebno je pre}i pet kilometara utabanih staza podzemnih hodnika, galerija i dvorana, od ukupno 24 koliko je jama duga. „Mo`ete zamisliti kako je na samom po~etku, te 1819. kada je pe}ina otvorena za turiste, bilo te{ko hodati kroz novootkrivene tunele. Posete su trajali ~ak i po deset sati, i za to vreme se stizalo do pola puta, a onda se trebalo vratiti nazad“, ka`e Kevin. Zbog toga je, ve} 1872. godine, odlu~eno da se u pe}ini izgradi `eleznica. „Na po~etku su se {inama kretala gvozdena kolica koja su gurali, naravno, vodi~i“, govori Kevin kroz osmeh. Na wegovu sre}u, dana{wi vodi~i ne moraju da guraju kolica sa turistima. Pod zemqom saobra}a {est modernih vozi}a, na ruti od skoro ~etiri kilometra. Usputnih stanica nema, samo panoramsko razgledawe, posle ~ega sledi pe{a~ka tura. „Do`ivqaj je neverovatan. Nikada nisam video ovako rasko{nu, prostranu i ovako lepu pe}inu. Dok se vozite onim uzanim hodnicima, imate utisak da }e vam glava ostati na nekom pe}inskom ukrasu“, ka`e kroz {alu jedan od posetilaca.
Брилијант - симбол јаме Luka Don~i}, ka`u, nije bio – bar ne kao VIP gost. Ipak, male su {anse da tokom odrastawa bar jednom nije posetio Postojnu, kolevku speleologije, geolo{ki draguq i prvi na listi lokaliteta koje treba obi}i u Sloveniji. Male su {anse da je nisu posetili i oni koji su rasli u Titovo vreme. Odlazak u jednu od najve}ih pe}ina na svetu (po svom volumenu, veli~ini dvorana, rasko{i, ure|enim stazama) bila je ekskurzija koja se ne propu{ta. Logi~no, jedan od vi|enijih gostiju bio je i sâm Tito. Kevin se rodio znatno kasnije, pa toj poseti nije svedo~io. Me|utim, kao VIP vodi~ ovog parka prirode imao je zadu`ewe da lepote slovena~ke jame predstavi nenajavqenom visokom gostu – biv{em britanskom premijeru Borisu Xonsonu.
Беба змај ili ~ove~ja ribica, њено височанство Постојнске јаме
Pонорница Пивка, градитељка Постојнске јаме
SPISAK VIP GOSTIJU: SABONIS, DRAGI], BROZ, XONSON… Me|utim, koliko god se u pojedinim delovima ~inilo da je plafon nedovoqno visok, svi putnici iz voza iza|u sa glavom na ramenima, ozarenog pogleda i sa
osmehom. „Kad je mogao Arvidas Sabonis, koji je visok 2,20, onda je bezbedno za sve“, na{alio se Kevin koji nam je otkrio da su i mnogi drugi vi|eni gosti bili na ovoj istoj ruti, na primer bra}a Zoran i Goran Dragi}.
PE]INA OTKRIVENA TOKOM POSETE CARA Ipak, prvi i najva`niji vi|eniji gost bio je niko drugi do austrougarski car, tokom ~ije posete je i otkriveno da se preko reke, nadomak ulaza, nalazi kre~wa~ki biser sa formacijama od kojih su neke stare 90 miliona godina. „Jednog aprilskog dana ovde je do{ao austrougarski car Frawo Prvi austrijski, koji je hteo da vidi pe}inu na ~ijem su ulazu otkriveni potpisi posetilaca iz 13. veka. I dok su spremali rasvetu, podizali lustere sa sve}ama i bakqe, jedan Slovenac iz Postojne, Luka ^en, pre{ao je s druge strane reke i popeo se na stenu. Me|utim, tada je video da to nije stena ve} litica na kojoj se nalazio ulaz u podzemqe“, ka`e Kevin. Bilo je to {eststo godina nakon {to su qudi po~eli da ulaze u pe}inu, tj. u weno „predsobqe“, ne bi li videli {ta se u toj rupi krije. „Nisu bili svesni da se tamo u mraku nalazi ulaz u podzemni deo, jer sa bakqama nisu mogli toliko daleko da vide“, obja{wava vodi~. STRUJA U JAMU STIGLA PRE NEGO U QUBQANU Bakqi i sve}a su se ubrzo re{ili, jer je pe}ina dobila struju 1883. godine, kada je Franc Jozef drugi put posetio pe}inu. „Iznenadili su ga strujom, a pored toga zapalili su i vi{e od 10.000 sve}a. Tako da je Postojnska jama struju dobila desetak godina pre nego {to je Qubqana po~ela da koristi elektri~nu rasvetu i oko tri godine pre nego {to je London uveo uli~nu rasvetu“, obja{wava Kevin. Danas se u pe}ini koristi tzv. pametna rasveta, koja se pali mestimi~no i prati ritam organizovanih obilazaka. „^im turisti odu iz jedne dvorane u drugu, svetlo se gasi, po{to svetlost ne prija pe}ini i mo`e znatno da uti~e na promene u woj“, ka`e Kevin i obja{wava da je u pe}inama zbog toga zabraweno i dodirivati ukrase, jer od dodira ukrasi tamne i gube svoju prirodnu boju. Iako je trag qudske ruke vidqiv u Postojnskoj jami, {to zbog znati`eqe turista da opipaju stubove koji se stakle, {to zbog infrastrukturnih radova kojima su napravqene putawe za obilaske, sve {to se u pe}ini mo`e videti danas – postojalo je i u 13. veku. „Ni{ta se nije mnogo promenilo od vremena kad je pe}ina otkrivena, jer je stalaktitima i stalagmitima potrebno oko 100 godina da porastu za jedan centimetar”, obja{wava Kevin.
KWI@EVNOST
^etvrtak 29. oktobar 2026. 21
DOSTOJEVSKI O DON KIHOTU:
^ovek proste du{e i najve}eg srca Jednom je Don Kihot, toliko poznati vitez tu`nog izgleda, najvelikodu{niji od sviju viteza koliko ih je bilo na svetu, ~ovek najprostije du{e, jedno od najve}ih srdaca – lutaju}i sa svojim vernim {titono{om San~om za do`ivqajima, osetio odjedared da je obuzet nekakvom nedoumicom koja ga primorava dugo da misli. Stvar je u tome: ~esto su veliki starinski vitezovi, (po~ev od Amada Galskog) ~ije su istorije sa~uvane u verodostojnim kwigama koje se nazivaju vite{ki romanima (za koje Don Kihot ne bi za`alio da proda nekoliko najboqih jutara svog malenog imawa) – ti vitezovi su ~esto, za vreme svojih putovawa, korisnih celom svetu i slavnih, sretali tek najedanput ~itave armije, ~ak i od sto hiqada ratnika, koje je slala na wih zla sila, zli ~arobwaci koji su im zavideli, i smetali im da postignu veliki ciq wihov i da postanu najzad i svoju prekrasnu damu. Obi~no se de{avalo da je vitez sretnuv{i takvu groznu i zlu armiju, potezao brzo ma~, dozivao duhovnu pomo} ime svoje dame, da zatim jurne sam u sredinu neprijateqa, koje bi onda uni{tavao sve do jednog ~oveka. Reklo bi se: da je to tako, i stvar jasna. Ali se eto Don Kihot odjedanput zamislio. A nad ~im to? Wemu se odjedanput u~inilo nemogu}im : da jedan vitez ma kakve on snage bio, makar on mahao svojim pobedonosnim ma~em ~itavih dvadeset ~etiri ~asa bez umora- da bi mogao odjednom pobiti sto hiqada neprijateqa, u jednoj bici. Da se ubije jedan samo ~ovek, potrebno je neko vreme, da se ubije sto hiqada qudi potrebno je ogromno vreme, dakle, ma kako vitez mahao ma~em, za ciglo nekoliko ~asova i odjedared, jedan ~ovek to nije u stawu u~initi. Me|utim, u onim verodostojnim kwigama pri~alo se da se stvar svr{avala ba{ u jednoj bici. Kako se dakle to moglo de{avati? – Ja sam re{io tu nedoumicu, dru`e moj San~o! – rekao je najzad Don Kihot. – Po{to su svi ti velikani, svi ti zli ~arobwaci bili ne~iste sile, i armije su wihove nosile isto tako ~arobni i ne~isti karakter. Ja mislim da su se te armije sastojale ne od ovakvih qudi kao {to smo, na primer, mi. Ti su qudi bili samo opsena, bi}a koje je stvorilo ~arobni{tvo, i po svoj prilici, tela wihova nisu bila sli~na na{ima, ve} su bila vi{e sli~na telima kao {to su, na primer, u meku{aca, crva, pauka. Na taj na~in, ~vrst i o{tar ma~ viteza, u mo}noj mu ruci, padaju}i na ta tela prolazio je kroz wih momentalno, skoro bez svakog otpora, kao kroz vazduh. A kad je tako, onda je vitez stvarno mogao jednim zamahom pro}i kroz tri ili ~etiri tela, i ~ak kroz deset, ako su tela stajala zbijena u gomili. Razumqivo je sad kako se te stvari tako neobi~no ubrzavale i da je vitez zaista mogao da uni{ti, za nekoliko ~asova, ~itave armije zlih Arapa i drugih ~udovi{ta…“ Ovde je veliki pesnik i poznavalac qudskog srca zapazio jednu od najdubqih i najtajanstvenijih stvari strana ~ove~ijeg duha. O, kwiga je to velika! ne takva kakve se danas pi{u. Takve se kwige {aqu ~ove~anstvu jedna u nekoliko stotina godina. I takvih zapa`awa u najdubqem u ~ove~joj prirodi na}i }ete u toj kwizi na svakoj stranici. Treba uzeti na um samo to: da je taj San~o, oli~ewe zdravog razuma, mudrosti, prepredenosti, zlatne sredine na{ao za druga i saputnika najlu|eg ~oveka na svetu; ba{ on i niko drugi! On ga stalno obmawuje, vara ga
kao dete, a istovremeno veruje u sve fantasti~ne snove velikog viteza i ni jednom, za sve vreme, ne posumwa: da li }e mu taj, najzad, osvojiti ostrvo! Kako bi dobro bilo da se s ovim velikim delima svetske literature temeqno upozna na{a omladina! Kakva se u~i u {koli literatura- ne znam; ali upoznavawe sa ovom najve}om i najsetnijom kwigom od svih koje je stvorio genij ~oveka- nesumwivo bi uzdiglo du{u mladi}a velikom mi{qu, bacilo bi im u srca velika pitawa, i doprinelo bi da se odstrani wihov um od klawawa ve~itom i glupom idolu sredine, samozadovoqnom visokoumqu i vulgarnoj mudrosti, Ovu najsetniju od svih kwiga ne}e ~ovek zaboraviti da ponese sobom na posledwi sud Bo`ji. Wom }e ukazati na najdubqu i kobnu tajnu svakog ~oveka i ~ove~anstva. Ukaza}e na to da najve}a lepota ~oveka, najve}a ~istota wegova, ~ednost, prostodu{nost, bezazlenost, hrabrost, i najzad, najve}i um- da se sve to ~esto puta, (avaaj, tako ~esto!) pretvara u ni{ta, prolazi bez koristi po ~ove~anstvo, ~ak se pretvara u ismejavawe ~ove~ansko , jedino zbog toga {to je uz sve te plemenite i bogate darove, kojima biva nagra|en ~ovek, nedostajao jo{ jedan posledwi dar- naime: genije koji bi upravqao bogatstvom onih darova i svom mo}i wegovomkoji bi upravqao i uputio tu mo} ne na fantasti~an i lud put delatnosti, nego na pravedan i pravi, za dobro ~ove~anstva. Ali, avaj, genije daje plemenima i narodima tako retko i tako malo, da ~esto prisustvujemo prizoru te zle ironije sudbine: ona tako ~esto osu|uje delatnost najplemenitijih qudi i vatrenih prijateqa ~ove~anstva da ih do~ekuju zvi`dawe, smeh i kamenovawe, jedino zato {to u kobnom trenutku ne umeju qudi da prodru u pravi smisao stvari i da prona|u za wih novu re~. Taj prizor zaludne pogibije velikih i najplemenitijih snaga mo`e do o~ajawa dovesti nekog prijateqa ~ove~anstva, pokrenuti u wemu ne smeh, i zauvek ogor~iti sumwom wegovo dotle ~isto srce, koje je verovalo… Uostalom, ja sam hteo da uka`em na samo jednu i najzanimqiviju crtu srca ~ove~ijeg, me|u stotinama drugih, isto tako dubokih, koje je, zapazio i svedo~io Servantes! Najfantasti~niji me|u qudima, koji je do ludila po-
BOJAN BABI]:
Demencija Kad god je sama, izuje curule i hoda bosa. Nema veze {to je zemqa vla`na i {to palo grawe grebe tabane. Nema veze {to komarci ujedaju i stvaraju crvene pe~ate na ~ukqevima i listovima, {to se zavla~e pod sukwu i slade butinama. Ona ih pu{ta. Nema veze {to je toplo i sun~ano, {to je trava zelena, Stanki je Bo`i} godine 56. u selu Po~u~e. @ito je tek poko{eno. Slepi mi{evi lepr{aju oko wene glave na upeklom suncu. [qive su kisele ba{ kako treba. Ratno je vreme. Brvno je palo. Ve} dugo je mir. Samo da rata ne bude. Slava sti`e. Stanka, sa ostalom decom iz kom{iluka igra kule. U|e se u ko{ kad u wemu ostane jo{ samo malo kukuruza. Sav kukuruz se izgura na jednu i na drugu stranu ko{a, tako da u sredini bude slobodan krug. Deca posedaju u taj krug. Onda se kruni kukuruz, a od ko~awki se prave kule. Kula mo`e da bude prosta, sa bazom
od samo ~etiri ko~awke, ali i slo`enija, {estougaona, ili osmougaona. Ko od dece napravi najve}u kulu dok se sav kukuruz okruni, taj je kraq tog novonastalog carstva od ko~awki. Stanka je ve{ta u pravqewu kula. Brzo kruni, jo{ br`e spaja. Lako procewuje gde je najboqe spojiti ko~awke. Zna da moraju da budu delimi~no vla`ne. Poznaje ta~ke oslonca i ima prednost doma}eg terena. Stanka pobe|uje. Jedan od de~aka se quti. Odvezuje uzicu sa pantalona. Vadi onu stvar i po~iwe da mokri po Stankinom carstvu, a onda i po deci. Pri|e Stanki koja ga posmatra otvorenih o~iju. Polije je po vratu, pa pobegne. Vrela te~nost joj se sliva niz grudi i stomak, sve do ga}a. Ostala deca odlaze ku}i uplakana. Stanka ustane i hoda po svom carstvu, bosa. Kako je drveni pod ovog ko{a hladan, kao da je od kamena. Pod je od kamena. Stankina stopala su bosa. Na wima su poiskakale debele vene. Gde vodi ovaj hodnik?
verovao u najfantasti~niju iluziju, kakva se samo mo`e zamisliti- pada najedanput u sumwu i nedoumicu, koja pokolebava svu wegovu veru. I zanimqivo je: {ta ga je moglo pokolebati? Ne besmislenost wegovog osnovnog ludila, ne besmislenost postojawa viteza koji lutaju za dobro ~ove~anstva; ne besmislenost onih vol{ebnih ~udesa o kojima se pri~a o “verodostojnim kwigama“ – ne; ve} naprotiv, jedna sasvim sporedna, drugostepena, potpuno privatna okolnost. Fantasti~ni ~ovek najedanput po~iwe da tuguje za realizmom! Buni ga, ne akt pojavqivawa vol{ebnih armija! O, to ne podle`e sumwi; jer kako bi ina~e mogli veliki i dvini vitezovi ispoqiti sve svoje juna{tvo, ako ne bi na wih bila slata takva isku{ewa, da nije bilo zavidqivih velika{a i zlih vol{ebnika? Ideal lutaju}eg viteza je toliko velik, toliko je prekrasan i koristan i tako je o~arao srce plemenitog Don Kihota, da je za w bilo nemogu}e odre}i se verovawa u sve to; zna~ilo bi to odricawe koliko izdaja du`nosti i qubavi prema Dulcineji, prema ~ove~anstvu. (Kada se on najzad odrekao svega toga, kad se izle~io od ludila, opametio se, vratio se sa svog dugog pohoda, u kojem ga je pobedio pametni i mudri berberin Karasko, ~ovek koji sve odri~e, koji je satiri~ar – on je umro; tiho, sa setnim osmehom, te{e}i San~a koji je plakao i vole}i ceo svet svom velikom silom qubavi koja se nalazila u wegovom svetom srcu, razumevaju}i da on zaista nema {ta da radi na ovom svetu.) Wega je zbunila ta~na, matemati~ka ~iwenica: ma koliko da vitez ma{e ma~em i ma koliko da je sna`an, nemogu}e je ipak pobediti armiju od sto hiqada qudi za nekoliko ~asova ma i za dan, pobiv{i u woj sve do posledweg ~oveka. Me|utim, u istinopodobnim kwigama je tako napisano – zna~i, napisana je la`! A kad ima jedna la`, onda je sve la`! Kako dakle da se spase istina? I tada on izmi{qa, radi spasewa istine, drugu iluziju, dvostruko i trostruko fantasti~niju od prve, grubqu i besmisleniju- izmi{qa i stotine hiqade opsena- qudi s telima meku{aca, kroz koja o{tar ma~ viteza mo`e desetostruko lak{e i br`e prolaziti nego kroz obi~na ~ove~ja tela. Realizam je dakle zadovoqen, istina je spasena, i verovati u prvu, u glavnu iluziju, mo`e se sad ve} bez ikakvih sumwi – zahvaquju}i drugoj, mnogo besmislenijoj iluziji, koja je izmi{qena jedino radi spasewa realizma prve. Upitajte sad sami sebe: nije li se de{avalo s vama, sto puta, isto to u `ivotu? zavoleli ste neku svoju iluziju, ideju, zakqu~ak, ube|ewe, neki spoqa{wi fakat koji vas je porazio, najzad `enu koja vas je op~inila. Vi letite za predmetom svoje qubavi svim silama svoje du{e. Dodu{e, ma kako da ste zaslepqeni, ma kako da ste potkupqeni u srcu- ima li u tom predmetu va{e qubavi la`i, opsene, ne~eg takvog {to ste sami preuveli~avali i izopa~ili svojom strasno{}u, svojim prvobitnim zanosom, jedino da biste na~inili od onog predmeta idol kojem }ete se klawati- sigurno je da }ete vi to potajno ose}ati u sebi, sumwa }e vas ti{titi dra`i}e vam um, ri}e vam po du{i i smeta}e vam da `ivite spokojno- s voqenom svojom iluzijom. I, {ta? Zar se ne se}ate, zar ne}ete priznati barem sebi: ~ime ste se tada te{ili? Zar niste izmi{qali novu iluziju, novu la`, mo`da stra{no grubu, ali kojoj ste s qubavqu pohitali da poverujete u wu, samo zato {to je ona odstrawivala va{u prvu sumwu?
22 ^etvrtak 29. oktobar 2026.
DRU[TVO
Anketa pokazala gde se Srbi najvi{e sele i za{to, ali i u kojim su gradovima najzadovoqniji kvalitetom `ivota
VITE[KA BORBA ZA PRESTONICU VINA: Banatski vinski red „Sveti Teodor“ nastoji da Vr{ac postane vinski centar Evrope 2028.
Vr{ac je jedini grad van EU, samim tim i jedini iz Srbije, koji je ~lan Evropske mre`e vinskih gradova RECEVIN, pod ~ijim okriqem se nalazi blizu hiqadu gradova iz 11 zemaqa Starog kontinenta. U to elitno dru{tvo, sa sedi{tem u Barseloni, primqen je jo{ 2015. zahvaquju}i zalagawu Banatskog vinskog reda „Sveti Teodor“, koji sada radi na tome da taj grad postane Evropska prestonica vina za 2028. godinu. Nikola Cucuq, predsednik i osniva~ ovog vinskog reda, ka`e, za „Novosti“, da to nije samo pusta `eqa, ve} realna vizija, za koju imaju neophodnu podr{ku kolega iz drugih dr`ava. Potrebno je, me|utim, da te wihove ambicije podr`i i lokalna samouprava, kako bi me|unarodnoj organizaciji zajedno predstavili svoju bogatu tradiciju, koja se`e ~ak do 1416, kada se u zvani~nim spisima prvi put pomiwe postojawe vinograda na brdu iznad grada. - Vinogradarske pri~e u Vr{cu starije su od {est vekova, a najpoznatija je o akovu vina, koji je 1494. isporu~en ugarskom kraqu Ladislavu Drugom za 10,5 forinti, o ~emu postoji pisani trag. Na{ grad je u 19. veku imao i najve}e vinogorje u Evropi, nakon {to je filoksera uni{tila mnogo poznatije vinske regije, a i danas dostojno ~uvamo to bogato nasle|e. Sve to su preduslovi da se dobije presti`na evropska titula, koja bi i Vr{cu i Srbiji donela brojne benefite – ka`e Cucuq, uz napomenu da Evropska prestonica vina ima istu va`nost kao i Evropska prestonica kulture ili sporta. Da Banatski vinski red „Sveti Teodor“ mo`e da iznese tako zna~ajan doga|aj, govori i to {to su ve} deset godina aktivni ~lanovi Saveza vinskih redova sveta, ~ije je sedi{te u Muzeju vinarstva i vinogradarstva u Parizu. Wihov internacionalni ugled potvr|uje i ~iwenica da su ~ak tri predsednika tog saveza bili zvani~ni gosti Vr{ca, u vreme „Dana berbe gro`|a“ – manifestacije koja ve} 68 godina predstavqa glavno mesto za promociju vr{a~kog gro`|a i vina, koje bi uskoro trebalo da bude za{ti}eno i oznakom geografskog porekla. - Stranci su odu{evqeni na{om vinskom pri~om, naro~ito vitezovi vina sa portugalskog ostrva Madeira, koji su nam samoinicijativno pomogli da postanemo deo evropske i svetske vinske elite. Imamo i naklonost po~asnog predsednika svetskog saveza vinskih redova Alana Brajdena, koji mi je, kada sam mu govorio o vinu za kraqa Ladislava, rekao da smo iskqu~ivo mi krivi {to taj podatak nije ranije ~uo. To zna~i da imamo velike predispozicije, ali da moramo vi{e da radimo na promociji, da bi se na{a istorija i na{a vina ra{irili po celoj Evropi – isti~e Cucuq. A to i jeste glavna uloga vitezova vina – promocija. Oni ne moraju da imaju velike vinograde, niti da se nu`no bave vinarstvom. Va`no je samo da su dobri poznavaoci bo`je kapqice i da retori~kim sposobnostima znaju konzumentima da prenesu pri~u svoga kraja. Za realizaciju ove nove ambicije, vr{a~kim vitezovima }e, me|utim, trebati mnogo ve}a logistika.
Pro{le godine se gotovo 135.000 qudi preselilo iz jednog mesta u Srbiji u drugo, a svaki tre}i je do{ao u Beograd. Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku (RZS), op{tine u koje se doselilo ubedqivo najvi{e novih stanovnika su Zvezdara, Palilula, Vo`dovac i Novi Beograd. Istra`ivawe koje je po~etkom oktobra sproveo specijalizovani portal za nekretnine 4zida, je pokazalo da svaki drugi ispitanik razmi{qa o preseqewu u drugu op{tinu ili grad, a 38 odsto selilo se jednom ili vi{e puta u posledwih nekoliko godina. Posetioci sajta koji su popunili anketu uglavnom vole mesto u kojem `ive, a dok jedni ostaju zbog porodice i posla, deo wih upravo odlazi iz istih razloga. Osim prestonice, nove stanovnike najvi{e privla~e Novi Sad u koji se prema podacima RZS doselilo vi{e od 9.000 qudi pro{le godine, Ni{ sa 4.456, Novi Pazar sa 4.055, Loznica sa 2.262 i Kragujevac sa 2.079 qudi. Izme|u 1.500 i 2.000 novih stanovnika do{lo je pro{le godine u [abac, Tutin, ^a~ak, Pan~evo, Suboticu, Staru Pazovu i Kru{evac. KOLIKO KO[TA KVADRAT U MESTIMA U KOJA SE SELI NAJVI[E QUDI? Doseqavawe velikog broja qudi svake godine u mestima u koja dolaze zna~ajno pove}ava tra`wu za nekretninama. Cene kvadrata u beogradskim op{tinama u koje dolazi najvi{e stanovnika bele`e kontinuirani rast proteklih godina. Na Zvezdari je prose~no ogla{ena cena kvadrata na 4zida 2.960 evra, na Vo`dovcu oko 3.160, a na Novom Beogradu oko 3.630 evra. Kada su u pitawu ostali gradovi, najve}a tra`wa je u Novom Sadu, gde kvadrat u proseku ko{ta oko 2.760 evra, a u Ni{u je, na osnovu ogla{enih stanova na portalu 4zida, prose~na cena oko 2.000 evra, dok je u Kragujevcu oko 1.890 evra. Prose~na cena kvadrata u Pan~evu je 1.870 evra, [apcu oko 1.670 evra, u ^a~ku oko 1.600
Kragujevac evra, a u Staroj Pazovi oko 1.580, dok su u Subotici 1.560 evra. Kvadrat u Loznici u proseku ko{ta oko 1.400 evra, a za toliko se mo`e kupiti i prose~an kvadrat u Kru{evcu. Podaci Republi~kog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je prose~na starost osoba koje su pro{le godine promenile prebivali{te 36,4 godine. I na osnovu rezultata ankete 4zida vidi se da `eqa za promenom opada sa godinama i da je najja~a kod mladih i zakupaca. Najve}e interesovawe za promenu mesta boravka imaju osobe koje imaju mawe od 24 godine, dok su na drugom mestu gra|ani stari izme|u 24 i 35 godina, a o preseqewu najmawe razmi{qaju oni koji imaju 55 i vi{e godina. SVAKI PETI BI NA PLANINU ILI U SELO Svaki tre}i ispitanik se selio bar jednom u posledwih nekoliko godina, a kao razloge navode `ivotne doga|aje poput kupovine ili prodaje stana, studija, dok je svaki ~etvrti mewao mesto stanovawa zbog posla, a svaki peti zbog udaje, `enidbe ili razvoda braka. Me|u u~esnicima ankete 4zida najvi{e je bilo onih koji su se doselili u Beograd i to iz Jagodine i Kraqeva, dok ih je u Novi Sad najvi{e do{lo iz Zrewanina, Kraqeva, Beograda i Pan~eva. Ispitanici su se selili i iz Vrawa u Ni{, Vrbasa u Zrewanin, ali i iz jedne u drugu beogradsku op{tinu. Tako|e bilo je i onih koji su se doselili u Srbiju iz inostranstva. Do{li su iz Rusije, Ukrajine i Australije u Beograd, Be~ej i druge gradove u Vojvodini. ^ak 66 odsto ispitanika od onih koji su naveli da je posao
prepreka za preseqewe, odgovorilo je da bi se preselili, ako posao ne bi bio prepreka, 27 odsto bi “razmotrilo tu opciju”, dok je 7 odsto odgovorilo da ne bi napustili trenutno mesto boravka ni kada bi im bio ponu|en drugi posao ili u slu~aju da izgube trenutni. Oko 40 odsto ispitanika izjasnilo se da bi se preselili u drugi grad, dok je 22 odsto onih koji bi oti{li na planinu ili u selo, a 17 odsto u inostranstvo. STANOVNICI KRAGUJEVCA I SUBOTICE NAJZADOVOQNIJI U anketi 4zida ~ak 66 odsto ispitanika je navelo da su zadovoqni mestom u kojem sada `ive, dok je oko 15 odsto nezadovoqnih svojom trenutnom lokacijom. Ispitanici iz Kragujevca i Subotice dali su najvi{e ocene za kvalitet `ivota u ovim gradovima, dok su, me|u beogradskim op{tinama najmawe zadovoqni gra|ani Zemuna i u velikom procentu razmi{qaju o preseqewu. Anketa je pokazala i da nema velike razlike u zadovoqstvu mestom `ivota kada su u pitawu podstanari i vlasnici nekretnina, ve} da je su{tinski ve}ini qudi bitna lokacija i da vlasni{tvo ne donosi ve}e zadovoqstvo. Najve}i broj ispitanika, ~ak svaki drugi, smatra da bi `ivot u op{tini ili gradu u kojem `ivi poboq{ao ve}i broj zelenih povr{ina. Visok je procenat i onih koji smatraju da je potrebno vi{e parkinga i boqi javni prevoz. Uz lo{u i nedovoqno razvijenu infrastrukturu, anketirani posetioci sajta 4zida, navode da im na kvalitet `ivota uti~u i cene kirija, kvadrata i ra~una.
VELIKI PROBLEM BESKU]NI[TVA SAMO U BEOGRADU:
2.500 qudi bez krova nad glavom, prihvatili{te ne radi 500 dana, a zima na pragu! Pitawe zbriwavawa i podr{ke qudima koji nemaju krov nad glavom sa dolaskom hladnijih dana ponovo je u fokusu. Igor Mitrovi} iz Humanitarne organizacije Adra ka`e da su samo u Beogradu u prethodne dve i po godine registrovali 2.500 qudi koji su u situaciji besku}ni{tva i da to vi{estruko prema{uje kapacitete prihvatili{ta. U Beogradu je u toku renovirawe prihvatili{ta za odrasla i stara lica u Kumodra{koj ulici, zbog ~ega su korisnici privremeno zbrinuti na drugim lokacijama. Prema najavi, ono traje 500 dana, i
predvi|eno je da }e biti zavr{eno po~etkom 2027. godine. Sve du`e liste ~ekawa ukazuju na izazove i preoptere}ene kapacitete ustanova. Igor Mitrovi} iz Humanitarne organizacije Adra ka`e da }e objekat, kada bude bio zavr{en, biti ve}i nego ranije. Me|utim upozorava da alternativno mesto gde se korisnici sme{taju prima 72 osobe i da je ve} prepuweno. Ukazuje na brojne prepreke na koje nailaze qudi u stawu besku}ni{tva u poku{ajima da prona|u mesto u prihvatili{tima. “Da bi uop{te, ukoliko ima praznog me-
sta, qudi bili primqeni, moraju da imaju psihijatrijski nalaz, da su bezbedni po druge, i da je ta vrsta zbriwavawa bezbedna i za wih. To je, recimo, neujedna~ena praksa. To je u Beogradu slu~aj, ali u Novom Sadu, u prihvatili{tu, nije. Drugo, dosada{we prihvatili{te nije bilo pristupa~no i prilago|eno qudima sa invaliditetom. Nije bilo lifta i sli~no. Tako|e, postoji i problem sa li~nim dokumentima tih qudi. Oni su im neophodni prilikom ulaska u prihvatili{te, vi{e od pola wih nema li~na dokumenta, ne svojom krivicom,ve} zbog sporog sistema”, obja{wava Mitrovi}.
Isti~e da je osim prostora qudima u situaciji besku}ni{va potrebna stru~na podr{ka psihologa, socijalnih radnika i drugih.
LEPA SRBIJA
^etvrtak 29. oktobar 2026. 23
Najpoznatiji spomenik u Pionirskom parku za koji mnogi ne znaju ni {ta je zapravo i koliko je vredan U Pionirskom parku decenijama stoji spomenik koji mnogima li~i na obi~nu gomilu kamewa. Me|utim, u pitawu je va`an trag srpske istorije - navodno autenti~na osmatra~nica sa Kajmak~alana. Malo je bitki koje su tako sna`no uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stawe srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao {to je to bila bitka na Kajmak~alanu, podse}a Istorijski zabavnik. I danas, kada je pro{lo vi{e od 100 godina od ovog sudbonosnog sukoba na dalekoj granici Gr~ke i Makedonije, istori~ari govore o wenom zna~aju i ~iwenici da je re~ o prvoj pobedi srpske vojske posle povla~ewa preko Albanije. Mesto sukoba Bugari su zvali Borisov grad – neosvojivo mesto. Tako je i bilo do dolaska srpske vojske… OSVAJAWE KAPIJE SLOBODE Osamnaest dugih septembarskih dana 1916. godine srpski vojnici su poku{avali da osvoje Kajmak~alan od Bugara. Osamnaest dana su Bugari, uz velike gubitke i probleme odolevali. Za Srbe, bitka je bila po~etak povratka ku}i. Posle duge i u istoriji nezapam} ene golgote preko Albanije koja je Srbiju stajala nebrojeno `ivota, Kajmak~alan je postao mesto koje se ne sme izgubiti jer }e se tako, simboli~no, izgubiti i svaka {ansa za povratak u domovinu. Tako je i nastao na{ naziv za ovo mesto - Kapije slobode, mesto na kome su srpski vojnici prvi put posle dve godi-
Pionirski park (]acilend), Spomenik ”Osmatra~nica srpske vrhovne komande na Kajmak~alanu” ne rasejawa ponovo zakora~ili u svoju zemqu. Posle osamnaest dana krvavih borbi, 30. septembra 1916. godine na vrhu Sveti Ilija, na 2.524 metara nadmorske visine, kona~no se vijorila srpska zastava. Kako bi pobeda zauvek ostala upam}ena, srpska vrhovna komanda je odlu~ila da vrh Kajmak~alana - osmatra~nicu srpskih trupa, ponese sa sobom u domovinu. Nakon pobedonosnog povratka u zemqu, ona je postavqena u blizini dvora, u dana{wem Pionirskom parku. Tako bar pri~a ka`e… “GOMILA KAMEWA” U PIONIRSKOM PARKU Spomenik “Osmatra~nica srpske vrhovne komande na Kajmak~alanu” jedan je od najmisterioznijih spomen obele`ja Beograda. Prvo i osnovno jer - niko ne zna kada je postavqen, kao ni da li je auten-
ti~an, navodi Istorijski zabavnik. Po pri~i, osmatra~nica je u Beograd stigla 1918. u vreme kada je i srpska vojska pobedonosno umar{irala u prestonicu. Ipak, zvani~nih zapisa o tome danas nema, a osmatra~nica se ne vidi ni na jednoj predratnoj fotografiji starog Beograda {to samo dodatno doprinosi misteriji. Deo odgovora mo`da se krije u ~iwenici da je pre Drugog svetskog rata Pionirski park bio deo dvorskog kompleksa i kao takav zatvoren za javnost. Ograda koja je okru`ivala vrt uklowena je tek nakon Drugog svetskog rata, pa je samim tim, ako i kada je osmatra~nica bila tu postavqena, wu nije bilo mogu}e fotografisati. O ovoj “gomili kamewa” i danas kru`e razli~ite pri~e. Po jednima, ono je postavqeno jo{ za vreme kraqa Milana Obrenovi}a i simbolizuje pe}inu u kojoj je ro|en Isus Hrist. Po drugima, u pitawu
ZAVR[EN KONKURS ZA NAJBOQU NOVU SRPSKU RE^:
jeste osmatra~nica sa Kajmak~alana, ali je ona tu postavqena tek u me|uratnom periodu, na desetogodi{wicu pobede u Prvom svetskom ratu, a po nare|ewu kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a koji je i sam uzeo u~e{}a u proboju Solunskog fronta. Kako bilo, javnost se za ovo obele`je aktivno zainteresovala tek tokom ‘80-ih godina pro{log veka od kada se mogu na}i i novinski ~lanci o wemu. Verovatno podstaknut time, i Gradski zavod za za{titu spomenika kulture je tih godina obavio istra`ivawe koje je potvrdilo da deo kamewa zaista poti~e sa Kajmak~alana. Nakon toga, osmatra~nica je za{ti}ena i progla{ena za spomenik kulture 1988. godine. Ispred spomenika danas se nalaze imena svih generala srpske i francuske vojske zaslu`nih za veliku pobedu u Prvom svetskom ratu. U novije vreme, postavqen je i jarbol sa srpskom zastavom. Bitka na Kajmak~alanu bila je prvi korak ka velikom povratku srpske vojske. Nakon we, saveznici su dobili dokaz da na Srbiju jo{ uvek mogu da ra~unaju. Neprijateqi su shvatili da Solunski front nije tek sporedno rati{te i da }e se upravo na wemu odlu~ivati sudbina Prvog svetskog rata. Svet je video da se Srbi vra}aju ku}i! Zato, kada danas pro|ete pored ovog mesta u Pionirskom parku, zastanite na trenutak. Bio ovo original ili samo replika istorijske osmatra~nice, ipak je dobro pogledajte - ona je nemi podsetnik na cenu koja je pla}ena za slobodu srpskog naroda.
SRPSKA CRKVA NI^E NA SVETOJ ZEMQI:
Ubedqivo pobedilo „Studentoslovqe“ Kraq Jordana poklonio SPC parcelu na mestu Hristovog kr{tewa! – ~as koji se pamti! Takmi~ewe „Najboqa nova srpska re~“, ve} ~etvrtu godinu pokazuje da je srpski jezik `iv prostor u kome umemo da se prepoznajemo, imenujemo i tuma~imo sopstveno vreme. Javnost je ove 2026. godine upravo izabrala kao najboqu neobi~nu re~ koja precizno sa`ima dana{wi trenutak: Studentoslovqe. Predlaga~ je naveo: „Studentoslovqe je dugotrajan ~as o zajedni{tvu, demokratiji, istrajnosti i spremnosti na velika odricawa zarad vi{ih ciqeva, ~as koji studenti dr`e ~itavom dru{tvu.” Studentoslovqe ne stoji samo. Ono nastavqa niz koji se ve} nekoliko godina ispisuje kroz ovo takmi~ewe, kao jezi~ki dnevnik zajedni~kog postojawa. Prva pobedni~ka re~, Duhoklonu}e (2023), imenovala je stawe duhovnog pada. Rasanica (2024) donela je bu|ewe i izlazak iz uspavanosti a Bezre~ica (2025) je trenutak kada ostajemo bez odgovora. Stru~ni `iri je ove godine prvu nagradu dodelio re~i Zastarelica, doma}oj zameni za re~ arhaizam. Re~ je predlo`io Janko Vu~ini} iz Beogra-
da, u maju u~enik osmog razreda osnovne {kole. Re~ je smislio tokom op{tinskog takmi~ewa iz srpskog jezika. Ostale re~i nagra|ene od strane `irija su Razdanica (druga nagrada) i Razgrabica (tre}a nagrada). Re~i pobednice javnog glasawa: Studentoslovqe (prvo mesto); Razdanica (drugo mesto), Zastarelice (tre}e mesto). Re~i pobednice `irijskog glasawa: Zastarelice (Prva
nagrada, 600 evra), Razdanica (Druga nagrada, 400 evra) i Razgrabica (Tre}a nagrada, 200 evra). Zastarelica: Zamena za re~ arhaizam – re~ koja je zastarela. Razdanica: Kada nam se svima razdani i stvari vidimo jasnije, lep{e, ~istije. Kada ode tmina i sakrije se po uglovima. Razgrabica: Kad je potra`wa za ne~im tolika da se to pokupuje u rekordnom roku.
Kraqevina Jordan priprema se za veliki jubilej kr{tewa Isusa Hrista, a na Svetoj zemqi ve} nastaje veliki religijski kompleks u okviru kojeg bi trebalo da bude podignuta i srpska pravoslavna crkva. Prema re~ima Samera Kaseba, ambasadora turizma Jordana za Balkan, 2030. godine na reci Jordan bi}e obele`en veliki verski jubilej na mestu gde je, prema hri{}anskoj tradiciji, Sveti Jovan Krstiteq krstio Isusa Hrista. Tim povodom Jordan gradi veliki religijski kompleks, a o~ekuje se da bi tokom te godine mogao da primi oko pet miliona hodo~asnika. „Bi}e izgra|en kompleks koji }e mo}i da primi oko pet miliona vernika, koliko se o~ekuje te godine. Po~etkom idu}e godine po~iwe gradwa i nadamo se da }e svi vernici koji do|u imati uslove da osete veli~inu ovog doga|aja“, rekao je Kaseb. Prema wegovim re~ima, kompleks bi trebalo da se prostire na oko 1.300 hektara, a za grupe hodo~asnika bi}e obezbe|eni sme{taj i uslovi za boravak. Poseban zna~aj za srpske vernike ima vest da je jordanski kraq Abdulah Drugi poklonio Srpskoj pravoslavnoj crkvi parcelu u blizini mesta Hristovog kr{tewa. Kaseb je podsetio da je patrijarh srpski Porfirije boravio u Jordanu i posetio kraqa Abdulaha Drugog, koji je, kako je naveo, u znak prijateqstva poklonio parcelu SPC i srpskom narodu za izgradwu crkve. Tako }e i Srpska pravoslavna crkva dobiti svoje mesto na prostoru koji za hri{}ane ima izuzetan duhovni i istorijski zna~aj. Jordan je deo Svete zemqe i prostor bogat nasle|em razli~itih civilizacija i religija. Kaseb ga opisuje kao „kolevku svih civilizacija“, isti~u}i wegovo nasle|e od praistorijskog i anti~kog perioda, preko hri{}anstva i islama, do modernog doba, pi{e B92.
24 ^etvrtak 29. oktobar 2026.
FEQTON
УСПОН И ПАД КРАJИНЕ (5) Након што смо ми из Краjине одбили Венсов план, Слободан Милошевић jе извршио смену Милана Бабића и комплетне власти коjу jе он представљао. Заменио га jе Гораном Хаџићем, коjи jе већ сутрадан прихватио план, чиме jе био утрт пут за сламање Краjине
Prqava smena Milana Babi}a Пише: Borivoj Ra{uo (@agrovi} kod Knina, 10. oktobar 1957) srpski je pesnik, politi~ar i politikolog, bио jе министар спољних послова и министар за информисање у Влади Републике Српске Краjине Milo{evi} ne odustaje, i saziva koza~ku skup{tinu u Borovu selu, skupqaju}i sa konca i konopca tzv. poslanike, da bi uz kakav takav legitimitet preko Mile Paspaqa izvr{io smenu Milana Babi}a i kompletne vlasti koju je on predstavqao. U tom prqavom poslu, nelegalnom u punom zna~ewu te re~i, sramnu ulogu je imao profesor Pravnog fakulteta Budimir Ko{uti}. ^asnu ulogu u odnosu na Vensov plan i protivqewe Vensovom planu imao je Mirko Jovi}, koji je organizovao proteste u Beogradu tim povodom. Za tzv. predsednika Krajine na toj sednici je izabran Goran Haxi}, koji je ve} sutradan prihvatio Vensov plan, ~ime je bio utrt put za slamawe Krajine. Jedna od glavnih odredaba Vensovog plana bila je povla~ewe JNA iz Krajine, {to je u toku marta 1992. godine i obavqeno. Se}am se kada su tenkovi i druga oprema JNA iz Knina, uz Derale, i{le prema Bosanskom Grahovu, jedna baka iz Strmice je rekla „ode moja dr`ava, pitawe je dana, kada }u i ja za wom“. Ne verujem da nisu znali Slobodan Milo{evi}, Borislav Jovi} i Blagoje Axi}, ono {to je baki koja je izgovorila ovu istorijsku re~enicu bilo jasno kao dan. Umesto JNA kao oru`ana za{tita Srba od zlikova~ke Hrvatske, bili su instalirani vojnici Ujediwenih nacija u misiji nazvanoj UNPROFOR. U Krajini je nastupio eksplozivni mir, ~ime su stvoreni uslovi da se prema scenariju zapada rat prenese na teritoriju Bosne i Hercegovine, {to se i dogodilo maja 1992. godine. Da je zaista postojao scenarij {irewa rata na Bosnu i Hercegovinu ilustrova}u frapantnom ~iwenicom iz razgovora sa britanskim diplomatom, koji sam vodio novembra 1991. godine u Beogradu, u svojstvu ministra
Боривој Рашуо (десно) и Милан Зукановић са патријархом Павлом у Патријаршији у Београду, пролеће 1991. spoqnih poslova u Vladi Krajine. Re~ je o razgovoru koji je vo|en pola godine pre po~etka rata u Bosni i Hercegovini. Razgovarali smo na temu Krajine, na{ih ciqeva i o~ekivawa, da bi on u jednom trenutku potpuno iznenada rekao „ne mislite vaqda da smo mi Sarajevu dali olimpijske igre, zato {to nismo imali drugo re{ewe, nego smo im to dali, kada bude u ratu bombardovano Sarajevo, da ne bude bombardovana bosanska kasaba nego olimpijski grad“. Rat u Bosni i Hercegovini i napad na srpski narod definitivno su pokazali da od zajedni~kog `ivota u istoj dr`avi nema ni{ta. Uz to, jo{ jednom se pokazalo da se srpsko nacionalno pitawe re{ava pre svega u Bosni. Sre}om, Srbe su tamo predvodili ozbiqni qudi na ~elu sa Radovanom Karaxi}em i Ratkom Mladi}em. Karaxi} je bio izbor Dobrice ]osi}a. Dobrica ]osi} je jedini ~ovek pred kojim sam u prvom susretu imao tremu. Wegova dobrota je, kao iznena|ewe u zlom vremenu, delovala neo~ekivano. Otuda mo`da izvor treme. To je ~ovek koji je imao najpotpunije razumevawe srpske situacije i od wega sam ~uo nekoliko zna~ajnih stvari. Prvo, rekao je da }e nas Srbe uni{titi moravska brqivost i dinarska plahovitost. Cviji}evski, zar ne? Drugo, kada je bio na du`nosti Predsednika SRJ, u telefonskom razgovoru posavetovao sam se sa wim oko jedne konfliktne situacije u Krajini, koja je bila vezana za Milana Marti}a. On mi je rekao „ sklonite tog ~oveka jer ne mo`e da se nosi sa istorijom“. Ta nemogu}nost no{ewa sa istorijom nije bila ka-
rakteristi~na u tom vremenu samo za Marti}a. Stekao sam utisak da je od Dobrice ]osi}a mogao nau~iti i onaj ko to nije hteo. Bio je harizmati~na li~nost. „ZA BOSNU ]U SE TU]I“ Radovan Karaxi} je bio lider po meri i veli~ini problema s kojim se suo~avao srpski narod u tom vremenu. Sjediwavao je u sebi vrline vo|e sa vizijom i pragmati~nog politi~ara. Jednom re~ju, izrastao je u krupnog dr`avnika, zahvaquju}i kome je, izme|u ostalog, stvorena Republika Srpska. On je bio gospodin, imao je ne{to plemenito u sebi – pesni~ko, i oko sebe je okupqao sli~ne qude. Zato rezultat nije mogao izostati. General Ratko Mladi} je izrastao iz borbe u Krajini i za Krajinu i uspostavio se kao neprikosnoveni vojskovo|a Srba u Bosni. Wega smatram posledwim klasi~nim vojskovo|om. Posle toga ratovi su se vodili i vode druga~ije. Ratko Mladi} je bio ~astan oficir i humanista sa pu{kom u ruci, ne `ele}i drugome zla. Wegov prioritetni zadatak bio je odbrana svog srpskog naroda. S po~etka prole}a 1992. godine, odr`an je va`an sastanak u Patrijar{iji, koji je sazvao patrijarh Pavle, s namerom da se raspravqa o mogu}im pravcima srpske nacionalne politike u tom zamr{enom vremenu. Pored vladika tom sastanku je prisustvovao i predsednik Srbije Slobodan Milo{evi}. Vladika Atanasije Jevti} surovo je napao Milo{evi}a da je ju~e izdao Krajinu, danas }e izdati Bosnu, a sutra i Kosovo. Na te wegove re~i patrijarh Pavle ga je upozorio da govori predsedniku Srbije, i da je spreman da sve {to vladika napi{e, potpi{e
i bez ~itawa, a sve {to izgovori, da ospori i kad ne ~uje. Vladika Atanasije je u replici rekao da dobro zna o kome i kome govori. U tu raspravu ukqu~io se Slobodan Milo{evi} jednom re~enicom, obra}aju}i se vladici Atanasiju „pope mo`da je to sve ta~no, ali za Bosnu }u se tu}i“, udaraju}i pritom {akom o sto, i napustio sastanak. I zaista, Srbija se za Bosnu tukla, ula`u}i ogromni qudski potencijal i materijalne resurse, kao i me|unarodni ugled. Zahvaquju}i tome i neponovqivoj hrabrosti srpskog naroda u Bosni, stvorena je Republika Srpska, jedina realna pobeda srpskog naroda u 20. veku. U tom vremenu sretao sam i patrijarha Pavla, koga sam do`ivqavao kao svog dedu. Bio sam neobja{wivo slobodan pred wim. Od mnogih susreta sa patrijarhom u razli~itim formatima i raznim povodima, izdvoji}u jedan susret u novembru 1992. godine, koji je uprili~io vladika Atanasije Jefti} za Milana Babi}a i mene. Razgovor smo vodili u keliji vladike Atanasija u Patrijar{iji u Beogradu. Mesto odr`avawa razgovora, izvan patrijarhovog kabineta, govori dovoqno samo po sebi. MILO[EVI] BEZ PO[TOVAWA PATRIJARHA PAVLA Milan Babi} i ja predstavili smo patrijarhu situaciju u Krajini, oceniv{i je kao veoma te{ku, u ~emu nas je podr`ao i vladika Atanasije. Kao glavnog krivca za takvo stawe ozna~ili smo predsednika Milo{evi}a i zamolili patrijarha da izvr{i uticaj na wega, kako bi se on prestao destruktivno pona{ati. Na to nam je patrijarh Pavle rekao: „Milo{evi} se bori za o~uvawe svoje vlasti, dok se Crkva bori za o~uvawe svog naroda, u tome je su{tina problema“. Patrijarh nam je obe}ao da }e razgovarati sa Milo{evi}em, {to je i u~inio, o ~emu nas je obavestio preko svog sekretara. Razvoj doga|aja nakon toga nedvosmisleno je pokazao {ta Milo{evi} misli o Crkvi i samom patrijarhu Pavlu. Prosto, nastavio je po starom. l Nastavak u slede}em broju
DOGODILO SE NA DANA[WI DAN
29. oktobar
1321. - Umro je srpski kraq Stefan Milutin Nemawi}. Tokom wegove vladavine od 1282. Srbija je pro{irila granice na severu i na jugu i do`ivela ekonomski i kulturni razvoj, postavqene su osnove zakonodavstva i dr`avne uprave. Podigao je i obnovio vi{e crkava i manastira. 1888. - U Carigradu je potpisana Konvencija o Sueckom kanalu, prema kojoj „kanal treba da bude slobodan i otvoren, za vreme rata i u vreme mira, za sve trgova~ke i ratne brodove bez razlike na zastavu”. 1897. - Ro|en je nema~ki nacisti~ki politi~ar Jozef Gebels, ministar prosvete i propagande nacisti~ke Nema~ke (1933-45). Iz straha pred odgovorno{}u za nacisti~ke zlo~ine, izvr{io je samoubistvo sa celom svojom porodicom u posledwim ~asovima pred pad Berlina u Drugom svetskom ratu. 1911. - Umro je Xozef Pulicer, ameri~ki novinski magnat, jedan od za~etnika „`ute {tampe”, iz ~ije se fondacije svake godine dodequje „Pulicerova nagrada” za novinarstvo, karikaturu, ameri~ku istoriju, poeziju, dramu, roman i muziku. 1918. - Hrvatski sabor je posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu proglasio raskid dr`avno-pravnog odnosa sa Habsbur{kom monarhijom i proglasio pristupawe Hrvatske Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca. 1929. - Krah Wujor{ke berze, poznat kao „crni utorak”, ozna~io je po~etak velike krize koja je uzdrmala temeqe ameri~ke privrede, a kasnije se pro{irila na ceo svet. Industrijska proizvodwa je pala u razvijenim zemqama na nivo s po~etka veka, a bez posla je ostalo 26 miliona qudi. 1998. - Veteran ameri~ke astronautike Xon Glen u 77. godini spejs {atlom „Diskaveri” ponovo je poleteo u kosmos, 36 godina posle svoje prve kosmi~ke misije. 2001. - Japan je usvojio kontroverzni zakon koji dozvoqava japanskim oru`anim snagama, prvi put posle Drugog svetskog rata, da budu anga`ovane u inostranstvu kao podr{ka ameri~kim napadima u Avganistanu. 2003. - U Tokiju (Japan) je osu|en na smrt ve{awem doktor Tomomas Nakagava, jedan od vo|a japanskog kulta Stra{nog suda, koji je 1995. u~estvovao u napadu smrtonosnim nervnim gasom na tokijsku podzemnu `eleznicu kada je umrlo 12 qudi. 2004. - Arapska televizija Al Xazira emitovala je video snimak u kojem je vo|a Al Kaide Osama Bin Laden prvi put javno priznao da stoji iza teroristi~kih napada u SAD, 11. septembra 2001. godine. 2015. - Kina je ukinula „politiku jednog deteta” koja je bila na snazi 36 godina i dozvolila svim kineskim parovima da imaju po dvoje dece. 2022. - Poginulo je 150 qudi i isto toliko povre|eno u masovnoj gu`vi u jednoj uskoj ulici u Seulu (Ju`na Koreja) tokom proslave No} i ve{tica.
RIZNICA
^etvrtak 29. oktobar 2026. 25
SRBIJA OBELE@ILA ‘VELIKI [KOLSKI ^AS’:
Evo {ta se desilo po~iniocima zlo~ina u [umaricama nakon Drugog svetskog rata! Svakog 21. oktobra odr`ava se Veliki {kolski ~as u se}awe na zlo~ine koje je tokom jeseni 1941. godine po~inio nema~ki Vermaht. U jednom od najve}ih nema~ke vojske u Drugom svetskom ratu, u stra{noj odmazdi Vermahta u Srbiji, samo od oktobra do decembra 1941. godine ubijeno je oko 30.000 nedu`nih civila – mu{karaca, `ena i dece. Streqawe 2.264 qudi u Kragujevcu 21. oktobra postalo je simbol stradawa svih wih. Tog dana je streqano 300 |aka gimnazije i na desetine dece. Najmla|i me|u wima je bio 11-godi{wi Rom, ~ista~ cipela. Tragove neopisivog zlo~ina ostavile su i `rtve i wihovi hladnokrvni xelati. „Najdu`e traje iskopavawe jama, dok samo streqawe ide vrlo brzo – 100 qudi, 40 minuta. Moj li~ni utisak je da tokom streqawa nema emocionalnih problema. Oni se javqaju kasnije, kada se o tome razmi{qa, uve~e, na miru, izvestio je poru~nik Valter“, kako je napisala nema~ka istori~arka Mari-@anin ^ali}, u svojoj nedavno objavqenoj kwizi „Tito,ve~iti partizan“. OKUPACIJA, NEO^EKIVANI USTANAK I DOLAZAK BEMEA Bombardovawem Beograda 6. aprila 1941. godine, nacisti~ka Nema~ka je napala Jugoslaviju i osvojila je zajedno sa svojim saveznicima u roku od nekoliko nedeqa. Me|utim, u zemqi se ubrzo formirao otpor protiv okupatora. Berlin je bio naro~ito iznena|en i iziritiran sna`nim otporom u Srbiji – koja je u raskomadanoj zemqi jedina bila pod direktnom upravom Nema~ke. Osim toga, oko 180.000 Srba, ratnih zarobqenika pora`ene voj-
ske, ve} su bili odvedeni na prinudni rad, u Nema~ku. Zbog toga Adolf Hitler li~no postavqa austrijskog generala Franca Fridriha Bemea za opunomo}enog Glavnog komandanta u Srbiji i nala`e mu da „najo{trijim sredstvima uspostavi red u ~itavoj oblasti“. Do dolaska Bemea u septembru 1941. godine, u Srbiji su kao okupatori operisale ~etiri specijalno formirane, ali nepotpune i lo{e naoru`ane pe{adijske divizije Verhmahta. Od kojih su dve ~inili Nemci – 704. i 714., jednu Austrijanci – 717., a jedna je bila me{ovita – 718., koju su uglavnom ~inili Austrijanci i isto~ni Nemci. Beme zato dobija i dve divizije kao poja~awe. Ve} 10. oktobra on izdaje komandu da „svi komunisti, svi mu{ki stanovnici za koje su sumwa da su komunisti, svi Jevreji, odre|eni broj nacionalisti~kih i de-
mokratski nastrojenih stanovnika, budu uhap{eni kao taoci“. U slu~aju gubitaka, odredi Vermahta moraju da streqaju taoce – 100 za svakog ubijenog i 50 za svakog rawenog. „Sredinom oktobra 1941. godine {ef civilne uprave u Srbiji, SS-ovac Harald Turner svom prijatequ pi{e o streqawima u Srbiji: Dragi Riharde! Nije to lep posao! Ali to se mora, da bi qudima jednom za svagda bilo jasno {ta zna~i i samo napasti nema~kog vojnika. A s druge strane, ovo je najbr`i na~in za re{avawe jevrejskog pitawa“, navodi Mari @anin ^ali}. [TA JE BILO SA ODGOVORNIMA ZA STREQAWA? • Streqawem u Kragujevcu rukovodio je vi{e nego revnosno major Paul Kenig, iz 717. divizije. On je pre`iveo rat, a {ezdesetih godina je istraga protiv wega obustavqena. I od tada mu se gubi svaki trag.
• Paul Hofman koji je komandovao tom zloglasnom 717. divizijom, bio je tri godine u zarobqeni{tvu i umro je 1979. godine u dubokoj starosti. • Valter Hingofer, koji je tako|e te jeseni komandovao dvema divizijama u Srbiji, umro je 1951. godine u Be~u. • Johan Fortner, komandant 718. divizije je uhap{en i isporu~en Jugoslaviji. U Beogradu je osu|en na smrt i obe{en 26. februara 1947.godine. Harald Turner je tako|e isporu~en Jugoslaviji i iste godine obe{en. • Beme je uhap{en i preba~en u Nirnberg. Kada je postalo izvesno da }e biti isporu~en Jugoslaviji, maja 1947 godine izvr{ava samoubistvo, skokom sa ~etvrtog sprata istra`nog zatvora. POSLE RATA – [UMARICE Prostor na kome je izvr{eno streqawe u Kragujevcu, pretvoren je 1953. godine u memorijalni park [umarice, gde se odr`ava niz manifestacija kojima se odaje po{ta `rtvama streqawa u Srbiji i svake godine Veliki {kolski ~as. Predstavnicima Nema~ke je neposredno posle rata dolazak u [umarice bio zabrawen, rekao je Nenad Karamijalkovi} iz Muzeja „21. oktobar“. Posete su po~ele krajem pedesetih. Parlamentarna delegacija Nema~ke bila je u poseti 2002. godine, a od 2003. godine Ingol{tat i Kragujevac su gradovi partneri. Mladi iz Hanovera i Hamburga uspostavili su razmenu |aka. Nema~ko dru{tvo za me|unarodnu saradwu, donacijom od 15 miliona evra poma`e renovirawe monumentalnog muzeja. Mnogo toga govori u prilog pomirewa i `eqe da se odaje po{ta desetinama hiqada nedu`no stradalih u Srbiji.
BIKOVI USRED BEOGRADA:
Ta{majdan kao arena za borbu s bikovima – jedan od wih zavr{io kao ve~era u Skadarliji! Danas zvu~i gotovo neverovatno, ali pre 55 godina Beogra|ani su na Ta{majdanu mogli da gledaju prizor koji se mnogo pre vezuje za [paniju nego za glavni grad Srbije – pravu borbu s bikovima. Na dan 2. oktobra 1971. godine, na Ta{majdanu je odr`ana korida, a ~uveno beogradsko mesto pretvoreno je u arenu u kojoj su se pred publikom pojavili bikovi i profesionalni matadori. Najve}a zvezda spektakla bio je Luis Migel Domingin, jedan od najpoznatijih {panskih matadora 20. veka. Wegov dolazak u tada{wu Jugoslaviju izazvao je ogromno interesovawe, a tribine Ta{majdana bile su ispuwene Beogra|anima koji su `eleli u`ivo da vide spektakl koji su do tada uglavnom vezivali za [paniju. Prema svedo~ewu prisutnih i pisawu tada{wih dnevnika, zapawena i zbuwena publika je ve}inom navijala za bika. Novinar Petar Ble~i} je pre desetak godina pisao o koridi i ka`e da su prisutni bili na strani bika u trenucima kada su na teren iza{li pikadori.
To su kowanici koji su kopqima ubadali bika i tako ga pripremali za posledwi ~in, kada matador zadaje kona~an udarac. „Bik je usporen i proboden {to se nije dopalo publici koja nije navikla na takve stvari i jednostavno im nije izgledalo kao fer borba, pa su po~eli da navijaju za bika”, obja{wava Ble~i} za BBC na srpskom. On ka`e da qudi uglavnom nisu bili ni svesni o ~emu se za-
pravo radi jer je ve}ina prvi put prisustvovala koridi. „Kada pogledate snimke i kada ~itate o koridi u [paniji, to je tamo uzbu|ewe, qudi odlepe i u totalnom su transu, dok su ovde posetioci, pretpostavqam, bili preplavqeni ose}awima i nisu ni znali kako da se pona{aju”. Ni ~uveni Domingin nije pro{ao bez povrede. Tokom borbe povre|ena mu je ruka, ali se vra-
tio u arenu i nastavio nastup. Tog dana ubio je dva bika. A jedan od najbizarnijih detaqa ove beogradske pri~e dogodio se tek nakon zavr{etka spektakla. Prema zapisima o doga|aju, jedan od ubijenih bikova zavr{io je na trpezi u Skadarliji, gde je wegovo meso poslu`eno na ve~eri. Domingin je, s druge strane, iz Srbije poneo neobi~an suvenir – gusle koje je dobio na poklon.
Fotografije sa doga|aja i vi{e od pola veka kasnije izgledaju gotovo nestvarno: prepune tribine Ta{majdana, matadori u areni i bikovi usred Beograda. Korida na Ta{majdanu ostala je tako jedna od najneobi~nijih epizoda u istoriji glavnog grada – doga|aj na kojem su Beogra|ani do{li da gledaju ~uvene matadore, po~eli da navijaju za bikove, a jedan od wih na kraju zavr{io na skadarlijskoj trpezi.
26 ^etvrtak 29. oktobar 2026.
MOZAIK Mu{karac 65 godina iz Brizbejna, vitak, nepu{a~, tra`i poznanstvo sli~ne dame.
Zoran; mob. 0432103884
U Srbiji je po~ela sezona slava Kraj oktobra i po~etak novembra u Srbiji ne donose samo miris pe~enih kestena i prve mrazeve, ve} i po~etak jednog od najlep{ih i najdubqih obi~aja srpskog naroda – sezone porodi~nih slava. Ovo je period kada se ku}e pune sve}ama, tamjanom, pesmom i osmehom, a svaki dom postaje malo svetili{te posve}eno porodi~nom svecu za{titniku. [TA JE SLAVA I ZA[TO JE TOLIKO POSEBNA? Slava, ili krsna slava, jedinstven je obi~aj koji postoji samo me|u Srbima i upisan je na UNESKO listu nematerijalne kulturne ba{tine ~ove~anstva. Za ra-
zliku od ro|endana ili praznika koji se odnose na pojedinca, slava je duhovni praznik cele porodice – dan kada se obele`ava uspomena na svetiteqa koji je, prema predawu, primio pravoslavnu veru u ime te porodice. Taj dan se prenosi s kolena na koleno, ~uvaju}i porodi~ni identitet, veru i tradiciju kroz vekove. U pravoslavnoj veri postoji preko 600 svetaca, ali se ta~an broj slava ne mo`e odrediti – jer svaka porodica mo`e da izabere da slavi onog sveca kome se najvi{e moli ili koga ose}a kao svog za{titnika. Ipak, tri naj~e{}e slave u Srbiji su: l Sveti Nikola (Nikoqdan) – 19. decembra l Sveti \or|e (\ur|evdan) – 6. maja l Sveti Arhangel Mihailo (Aran|elovdan) – 21. novembra KADA PO^IWE SEZONA SLAVA? Sezona slava u Srbiji tradicionalno po~iwe na Mihoqdan, 12. oktobra, a traje sve do \ur|evdana, 6. maja. To je vreme kada gotovo da ne pro|e dan a da negde ne svetli slavska sve}a, {to ~ini ovaj period posebnim i punim duhovne topline. U jesewem delu sezone obele`avaju se velike i ~este slave: l Sveti Luka (31. oktobar) l Sveti Dimitrije – Mitrovdan (8. novembar) l Sveti Arhangel Mihailo –
Aran|elovdan (21. novembar) l Sveti Nikola – Nikoqdan (19. decembar) Zimski i prole}ni deo sezone donosi: l Svetog Jovana Krstiteqa – Jovawdan (20. januar) l Svetog Savu (27. januar) l Svetog Georgija – \ur|evdan (6. maj), kojim se sezona simboli~no zavr{ava. KAKO SE SLAVI? Uo~i slave doma}ica priprema slavsko `ito (koqivo), simbol `ivota i vaskrsewa, i slavski kola~, hleb ukra{en krstom, vencem i oznakom „IS HS NI KA. Na dan slave doma}in
pali sve}u i odlazi u crkvu gde se kola~ osve{tava, a zatim se u domu okupqaju rodbina, kumovi i prijateqi. Bez obzira na veli~inu trpeze, su{tina slave nije u jelu i pi}u, ve} u zajedni{tvu, zahvalnosti i duhovnom miru. ZANIMQIVOSTI I SIMBOLIKA l U Srbiji se slavi vi{e od 70 slava, ali je broj u praksi mnogo ve}i jer svaka porodica mo`e imati svog za{titnika. l U narodu se ka`e: „Ne pitaj ~oveka kad mu je ro|endan, nego koju slavu slavi.“ l Slava je oduvek bila znak porodi~ne ~asti i gostoprimstva – ~ak i u skromnim domovima, slavska sve}a i par~e hleba ~ekali su svakog gosta. l Mnogi Srbi koji `ive u dijaspori nastavqaju da slave, okupqaju}i porodicu i prijateqe gde god da su – jer slava nije samo obi~aj, ve} nit koja povezuje dom i korene. SEZONA KOJA SPAJA VEKOVE Po~etak sezone slava u Srbiji vi{e je od verskog perioda – to je vreme kada se srpska tradicija naj`ivqe vidi, ~uje i oseti. Dok se po dvori{tima {iri miris sve`e pe~enog hleba i tamjana, a kroz prozore dopire tiho: „Doma}ine, sre}na slava!“, svaka ku}a postaje ~uvar ne~eg mnogo ve}eg – duhovnog nasle|a koje traje kroz vekove.
НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Nedeqa }e zapo~eti uz blagi stres i iritaciju uglavnom zbog profesionalnih problema interpersonalne prirode. Ni na romanti~nom planu ne}e sve i}i glatko {to }e vas naterati da branite svoje stavove i mi{qewa. Ipak, do kraja nedeqe }e se emocije smiriti i raspolo`ewe popraviti. Zdravqe bi se moglo pogor{ati zbog endokrinih problema, ali }e finansije ostati stabilne.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Vagama se ne preporu~uje da se bave poslovnim aktivnostima do petka i da ve}inu vremena posvete rutinskom poslu. Za nove projekte i re{avawe va`nih pitawa }e biti petak i subota. Prva polovina nedeqe treba da bude posve}ena u~ewu novih ve{tina. Finansije i romanti~na sfera }e biti nepredvidqivi, a zdravqe tako|e ne}e zahtevati previ{e pa`we.
l BIK (21. 4. - 21. 5.) Bikovi }e morati da se pomu~e kako bi u drugoj oslobodili malo vremena za re{avawe li~nih pitawa. Odnosi sa partnerima }e tako|e zahtevati pa`wu. Oni koji su u ozbiqnoj vezi mogu nai}i na tvrdwe i nezadovoqstvo svojih drugih polovina, a bi}e potrebno vreme da se uspostavi harmonija. Finansije }e zahtevati pa`wu na kraju radnog dela nedeqe. Zdravqe }e biti dobro.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) [korpija }e osetiti sna`an uticaj na doga|aje u `ivotu i na emocionalno stawe. Mogu}i su sukobi sa partnerima ili konkurentima koji }e vas stimulisati i zabavqati. Me|utim, krajem nedeqe mnogi }e promeniti liniju pona{awa, isti~u}i nepredvidqivost svojih postupaka i odluka. Finansije }e biti u redu. Najboqe bi bilo da vikende provodite kod ku}e u mirnom okru`ewu.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Predstavnicima ovog znaka }e nedeqa biti uspe{na. Oni }e mo}i da uspostave izuzetno va`ne veze i kontakte, da re{avaju slo`ena pitawa u profesionalnof sferi i da poboq{aju svoju finansijsku situaciju. O novim idejama i projektima je najboqe razmi{qati tokom vikenda. Na romanti~nom planu su mogu}a nova poznanstva i iznena|ewa od partnera. Zdravqe }e biti stabilno.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Strel~evi }e ve}i deo nedeqe provesti rade}i obi~ne stvari i posve}uju}i svoje vreme porodici. Krajem nedeqe }e uslediti aktivnost u profesionalnim poslovima zbog novih mogu}nosti. Postoja}e stvarne {anse da poboq{ate materijalno blagostawe, steknete imovinu i jo{ mnogo toga. Romanti~na strana `ivota }e biti aktivna za one koji su zauzeti tra`ewem partnera za ozbiqnu vezu.
l RAK (22. 6. - 22. 7.) Kod Rakova }e se javiti pogor{awe dugogodi{wih problema u odnosima sa partnerima, kako u poslovnim tako i u li~nim odnosima. Nesporazumi mogu nastati i sa prijateqima, ali }e se verovatno brzo re{iti. Veliki broj qudi bi trebalo da poka`u ve}u fleksibilnost u komunikaciji i da mawe insistiraju na svome. Finansije }e biti stabilne, a zdravqe bi se moglo pogor{ati.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Jar~evi }e provesti dinami~nu nedequ bogatu doga|ajima u raznim oblastima `ivota. Na profesionalnom planu, oni koji umeju da prona|u nestandardan pristup za re{avawe problema }e biti veoma uspe{ni. Odnosi sa prijateqima }e zahtevati strpqewe i podr{ku konkretnim postupcima. Mo`da }ete morati da ispravqate gre{ke va{ih ~lanova porodice. Zdravqe }e biti dobro.
l LAV (23. 7. - 22. 8.) Lavovi }e se suo~iti sa malom krizom s obzirom da Sunce napu{ta wihov znak. Po~etkom nedeqe, mnogi }e biti razdra`qivi, prevrtqivi i na wih vi{e ne}e delovati razumni i logi~ni argumenti. U drugoj polovini }e se situacija popraviti. Za ovaj period treba planirati i kupovinu i susrete sa prijateqima. Zdravqe mo`e podsetiti na endokrine i bubre`ne probleme.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Vodolije }e najvi{e od svih znakova osetiti poboq{awa u mnogim oblastima `ivota. Mnogi }e uspeti da izbegnu sva|e i sukobe i da neke od svojih dugodi{wih ideja realizuju. Zdravqe }e se poboq{ati tokom vikenda, a nov~ani prihodi }e po~eti da rastu odmah nakon ponedeqka. Oni koji se bave sportom, in`eweringom i medicinom }e biti veoma uspe{ni.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Ima}ete period prilago|avawa na nove `ivotne okolnosti jer }e vam stvarnost delovati druga~ije nego ina~e. Pojavi}e se oprezan optimizam, a raspolo`ewe }e se popraviti. Profesionalni poslovi i brige }e vas zaokupiti. Nova poznanstva na romanti~nom planu }e podi}i raspolo`ewe, a to }e biti slu~aj i sa finansijskom situacijom koja }e se poboq{ati. Zdravqe }e biti stabilno.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Ribe }e nedequ zapo~eti sa blagom depresijom i pove}anom anksiozno{}u {to }e biti prili~no te{ko objasniti. Najverovatnije }ete lako ~itati qude oko sebe, ali }ete wihovo raspolo`ewe emitovati na sebi. Za vikend }e se emocije stabilizovati, a pogodni }e biti i tretmani u bawi, posete kozmeti~kim salonima i kupovina. Finansije }e ostati nepromewene.
[ef prodao firmu za 112 miliona evra, pa deo novca koji je zaradio prodajom kompanije podelio sa svojim zaposlenima Osniva~ {panske tehnolo{ke kompanije Marosa Pedro Pestana odlu~io je da deo novca koji je zaradio prodajom kompanije podeli sa svojim zaposlenima. Nakon {to je kompanija prodata za 112 miliona evra, Pestana je me|u 120 ~lanova svog tima podelio ukupno ~etiri miliona evra. @ELEO DA IM SE ZAHVALI Pestana je odluku objasnio `eqom da nagradi qude koji su u~estvovali u razvoju kompanije. Smatra da uspeh Marose nije rezultat samo wegovog rada, pa je deo zarade od prodaje odlu~io da vrati zaposlenicima. „Podela novca od prodaje je na~in da im zahvalim na tom doprinosu i vratim timu deo vrednosti koju su pomogli stvoriti”, rekao je. Bonus je pripao svim zaposlenima, nezavisno od toga koliko su dugo radili u kompaniji. ^ak su i oni koji su se Marosi pridru`ili nedavno dobili odre|eni iznos. POSEBNO ISTAKAO PRVE ZAPOSLENE Pestana je posebno izdvojio qude koji su mu se pridru`ili dok je Marosa jo{ bila mali startup sa
sedi{tem u Vigu u [paniji. Neki od wih u kompaniji su ve} devet godina. „Pokazali su poverewe u Marosu u vreme kad je kompanija bila na samim po~ecima i jo{ je trebalo gotovo sve izgraditi”. KOMPANIJA NASTAVQA DA POSLUJE Isplata bonusa usledila je nakon {to je dovr{eno preuzimawe Marose. Zaposlene je vest, prema re~ima organizatora, iznenadila, a objavu su do~ekali aplauzom i zagrqajima.
ZDRAVQE Pewawe uz stepenice zahteva vi{e napora nego hodawe po ravnom, pa je sasvim o~ekivano da vam se ubrzaju puls i disawe. Ipak, ako vam ponestaje daha tokom aktivnosti koje ste ranije obavqali bez problema, ne bi trebalo automatski da pretpostavite da ste samo van kondicije. Za{to se to de{ava, koji faktori mogu da uti~u na disawe i u kojim situacijama je va`no potra`iti savet lekara. ZA[TO SE TOLIKO ZADI[EMO DOK SE PEWEMO UZ STEPENICE? Pewawe uz stepenice predstavqa ve}i fizi~ki napor nego hodawe po ravnoj povr{ini. Pri svakom koraku podi`emo sopstvenu te`inu, zbog ~ega mi{i}ima treba vi{e kiseonika, a srce i plu}a moraju da rade intenzivnije kako bi zadovoqili tu potrebu. Doktorka Ketrin Polgirs, specijalistkiwa porodi~ne i sportske medicine na Univerzitetu u Luisvilu, obja{wava da je zadihanost tokom takvog napora ~esto normalna fiziolo{ka reakcija organizma. Koliko }ete se zadihati zavisi od vi{e faktora, ukqu~uju}i fizi~ku kondiciju, brzinu pewawa, godine i to da li nosite te`ak teret. Ako ve}i deo dana provodite sede}i ili se retko bavite fizi~kom aktivno{}u, stepenice mogu da vam predstavqaju ve}i izazov.
RECEPT
[NICLE U SOSU SA PIVOM POTREBNO JE: n 600 g sviwske krmenadle n po ukusu so i biber n po potrebi bra{no n 2 jajeta Za sos: n 3–4 ~ena belog luka n 1 ka{i~ica mlevene crvene paprike n 1 ka{ika bra{na n 200 ml piva, 100 ml vode n po ukusu so i biber n po ukusu suvi biqni za~in
PRIPREMA: [nicle izlupati, posoliti i pobiberiti. Uvaqati ih u bra{no, pa u umu}ena jaja i kratko propr`iti sa obe strane, da dobiju zlatnu boju. U istom tigawu ostaviti oko 2 ka{ike uqa, dodati beli luk i kratko propr`iti. Ume{ati bra{no i alevu papriku, pa vratiti {nicle i dodati za~ine. Naliti pivom, pustiti da provri, pa dodati vodu. Poklopiti i kr~kati na tihoj vatri oko 40 minuta, dok meso ne omek{a, a sos se lepo zgusne. Prijatno!
^etvrtak 29. oktobar 2026. 27
OSTAJETE BEZ DAHA DOK SE PEWETE UZ STEPENICE?
Kada treba obratiti pa`wu KADA ZADIHANOST MO@E DA BUDE ZNAK DA NE[TO NIJE U REDU? Povremena zadihanost posle napora ne mora da bude razlog za zabrinutost. Me|utim, va`no je da obratite pa`wu na to da li se ne{to promenilo. Ako vam je ranije bilo lako da se popnete uz stepenice, a sada morate da zastajete kako biste do{li do daha, ili se zadihanost postepeno pogor{ava, razgovarajte sa lekarom. Ote`ano disawe tokom fizi~ke aktivnosti mo`e da bude povezano sa problemima sa srcem ili plu}ima, anemijom i drugim zdravstvenim stawima. Mogu}i uzroci ukqu~uju astmu, hroni~nu opstruktivnu bolest plu}a, poreme}aje sr~anog ritma i sr~anu slabost. Ipak, samo na osnovu ovog simptoma nije mogu}e utvrditi {ta je uzrok, zbog ~ega je va`no da se ne oslawate na samostalno postavqawe dijagnoze.
KOJI SIMPTOMI ZAHTEVAJU DODATNU PA@WU? Nije va`no samo koliko se brzo zadi{ete ve} i da li se uz to javqaju drugi simptomi. Posebno obratite pa`wu na: • bol, pritisak ili stezawe u grudima • ubrzan ili nepravilan rad srca • vrtoglavicu ili ose}aj da }ete se onesvestiti • oticawe nogu, ~lanaka ili stopala • zadihanost koja se javqa i pri veoma malom naporu ili u mirovawu. Ako se iznenada javi izra`eno ote`ano disawe, naro~ito uz bol u grudima, nesvesticu ili plavi~astu boju usana, odmah potra`ite hitnu medicinsku pomo}. Ako se disawe postepeno pogor{ava ili vam svakodnevne aktivnosti postaju sve te`e, zaka`ite pregled i nemojte ~ekati da problem sam pro|e.
MO@E LI BOQA KONDICIJA DA POMOGNE? Ako je zadihanost posledica nedovoqne fizi~ke aktivnosti, postepeno pove}awe kretawa mo`e da doprinese boqoj izdr`qivosti. Po~nite redovnim {etwama po ravnom terenu, a zatim, u skladu sa svojim mogu}nostima, postepeno pove}avajte trajawe i intenzitet aktivnosti. Nemojte odmah poku{avati da savladate vi{e spratova velikom brzinom. Obratite pa`wu na to kako se ose}ate i napravite pauzu kada vam je potrebna. Do-
IMATE PROBLEMA SA SPAVAWEM?
Namirnice i napici koji mogu da pomognu Ako imate utisak da samo svake druge no}i dobro spavate, niste jedini. Studija iz 2025. godine pokazala je da prose~na odrasla osoba ima oko tri no}i kvalitetnog sna nedeqno. Postoji velika mogu}nost da kvalitet sna poboq{ate izborom hrane i pi}a. NAJBOQE NAMIRNICE PRE SPAVAWA Triptofan je esencijalna aminokiselina koju mo`emo da unesemo samo hranom. Smatra se da uti~e na san jer u~estvuje u stvarawu serotonina i melatonina, supstanci koje poma`u u regulisawu spavawa. Dobra vest je da se nalazi u svakodnevnim namirnicama, poput `ivinskog mesa i jaja. Kombinovawe namirnica bogatih triptofanom sa ugqenim hidratima mo`e da pomogne organizmu da ga efikasnije apsorbuje, mada su potrebna dodatna istra`ivawa. Mleko i jogurt tako|e sadr`e odre|ene koli~ine triptofana. Iako ih obi~no kombinujemo sa `itaricama ili ovsenim pahuqicama za doru~ak, spoj proteina i ugqenih hidrata zapravo bi mogao da pomogne boqem snu. Banane i puter od kikirikija tako|e sadr`e triptofan, mada u mawim koli~inama. Zato, ako vam se jede ne{to pre spavawa,
mo`ete da probate malu kri{ku integralnog tosta sa puterom od kikirikija, bananom ili oboje. Osim triptofana, postoje i odre|eni dokazi da konzumirawe dva kivija sat vremena pre odlaska u krevet mo`e da poboq{a san. Kivi je bogat serotoninom, vitaminom C, polifenolima, folatima i vitaminima B grupe. Navodi se da wihova kombinacija mo`e pozitivno da uti~e na san. NAJBOQI NAPICI ZA BOQI SAN ^a{a toplog mleka pre spavawa mo`da zvu~i kao kli{e, ali mleko zaista sadr`i malu koli~inu melatonina, hormona koji organizmu signalizira da je vreme za san.
voqno sna i odgovaraju}a hidratacija tako|e mogu da uti~u na nivo energije i izdr`qivost. Ipak, ako je zadihanost nova, neuobi~ajeno izra`ena ili se pogor{ava, prvo se obratite lekaru, umesto da pretpostavite da je re~ samo o slaboj kondiciji. Zakqu~ak je jednostavan: zadihanost nakon pewawa uz stepenice mo`e da bude sasvim normalna reakcija na napor. Me|utim, ako se javqa ~e{}e nego ranije, nastaje pri sve mawoj aktivnosti ili je prate drugi simptomi, nemojte je zanemarivati.
Ipak, jo{ nije utvr|eno da li mleko mo`e zna~ajno da uti~e na nivo melatonina u na{em organizmu. Takozvani ~ajevi za spavawe ~esto sadr`e kamilicu, valerijanu i pasifloru. Kamilica bi mogla da pomogne u pove}awu nivoa glicina u organizmu, supstance koja opu{ta nerve, a neka istra`ivawa pokazala su da mo`e da poboq{a san. Rezultati istra`ivawa o valerijani nisu jednozna~ni. Dok pojedine studije ukazuju na wene koristi, druge pokazuju da je wen efekat mali ili zanemarqiv. Brojna istra`ivawa ukazala su i na mogu}u vezu izme|u soka od kiselih vi{awa i boqeg sna. Ovaj napitak sadr`i triptofan, melatonin i antocijanine, jediwewa sa antioksidativnim svojstvima. Ipak, svako druga~ije reaguje na ove sastojke, a dosada{wa istra`ivawa bila su malobrojna ili su se vi{e bavila suplementima nego samim napicima. Zato vredi isprobati pa`qivo odabran napitak pre spavawa, ali ne treba o~ekivati da }e nu`no imati primetan efekat. Kada je re~ o pi}ima, jedno je sigurno: te{ko }ete dobro spavati ako stalno morate da ustajete zbog odlaska u toalet ili ako ste dehidrirani i `edni. Zato vodite ra~una da tokom dana unosite dovoqno vode, a pred spavawe postepeno smawujte unos te~nosti.
LE^EWE BIQEM
Je~am, jeftina `itarica koja mo`e da doprinese zdravqu creva [TA VLAKNA RADE ZA CREVA Najve}a prednost je~ma nisu vitamini, ve} beta-glukan, rastvorqivo vlakno koje je posebno korisno za creva. U sistemu za varewe vezuje vodu i stvara gustu masu. Zbog toga se hrana sporije vari, ose}aj sitosti du`e traje, a pra`wewe creva mo`e da bude redovnije. Je~am je, uz to, dobar izvor vitamina B grupe, a sadr`i i vitamin E. [TA NAUKA KA@E O HOLESTEROLU Vlakna iz je~ma mogu da pomognu i u regulisawu holesterola. Metaanaliza objavqena u
~asopisu „European Journal of Clinical Nutrition“ obuhvatila je randomizovana ispitivawa. Pregled studija o beta-glukanu iz je~ma pokazao je da ovo vlakno mo`e da doprinese smawewu ukupnog i LDL holesterola. Ako ve} uzimate terapiju za sni`avawe holesterola, nemojte je prekidati zbog promena u ishrani. Najpre se posavetujte sa lekarom. KA[A OD TRI SASTOJKA Je~am najlak{e mo`ete ~e{}e da uvrstite u ishranu ako od wega pripremate ka{u. Nije potrebno posebno kulinarsko ume}e, ve} samo malo strpqewa dok zrna ne omek{aju.
Potrebne su vam dve ~a{e oqu{tenog je~ma (oko 400 g), ~etiri ~a{e vode (oko 800 ml) za potapawe i {est ~a{a mleka (oko 1,2 l). Uve~e prelijte je~am vodom i ostavite ga da odstoji preko no}i. Do jutra }e zrna nabubriti i omek{ati. Ujutru ih isperite, ocedite i stavite u zagrejano mleko. Kada mleko prokqu~a, poklopite {erpu i smawite temperaturu na najni`u. Kuvajte oko sat i po, uz povremeno me{awe. Ka{a je gotova kada zrna postanu mekana i kremasta, a mleko se zgusne poput sutlija{a.
29.jun oktobar 28 ^etvrtak 5. 2025. 2026.
ENIGMATIKA
SRPSKA ORIJENTA- VRSTA GLUMICA CIONI ZA^INA NA SLICI ZNAK
UKR[TENICA Sr Gl pski as
Sr Gl pski as
SKANDINAVKA POLITI^KO MASTILO UBISTVO
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
RO@NATI DEO PRSTA NAGIWATI, KRIVITI MUZI^AR NIKOLA KOSTI] INICIJALI TESLE VOZARI SKELE
UZVIK BOLA
NASEQA
DREVNI NAROD U JU@NOJ AMERICI
SKRIVENA DELATNOST
IMATI VOQU
VEZNIK
IME ROKERA VUKA[INOVI]A
SRPSKA GLUMICA
[PANSKO @EN. IME UMIRITI, STI[ATI
SULTANOVE ZAPOVESTI REGULARNI VOJNICI KOLONIJALNA ROBA
OZNAKA NA VOZILIMA ZA OBUKU
PREDLOG ONAJ KOJI O@IVQAVA USPOMENE
POVLA^ITI OBARA^ PU[KE NASEQE KOD KRAGUJEVCA REKA U MJANMARU
DOMA]E GOVE^E
VODORAVNO: 1. Obmane ~ula vida, vizije, prividi, 2. Imigrant - Zavareni spoj, 3. Ponos - Vojna jedinica u mar{u (mn.), 4. Simbol iridijuma - ^uvari reda - Kilotona (skr.), 5. Izra|iva~i no`eva - Jediwewe alkohola i kiselina (hem.), 6. Rastavni veznik - Stotinarka - Simbol kiseonika, 7. Omot, uvija~ - Pritoka Une, 8. Hri{}anska qubav (gr~.) - Uterati, saterati, 9. Oznaka na vozilima za obuku - Zlodela - [av na `enskoj ~arapi, 10. ^uvar ade - Biqka iz porodice glavo~ika, tarkaw, 11. Dr{ka na violini - @ena Ilir - Predlog, 12. Ime francuskog pesnika Fransa Ime italijanske glumice Vali, 13. Ruska negacija - Petougao, 14. Slu`benici koji vode evidenciju.
ZAVARENI SPOJ GOLOTIWA
MESTO KOD SARAJEVA VRSTA TROPSKE BIQKE NAPEV, MELODIJA
SLABOVIDI QUDI
Sr Gl pski as
STARINSKO MU[KO IME
VRSTA JU@NOG VO]A (MN.) ISTORI^AR VLADIMIR
OSTRVO U JEZERU MALA PRESPA
GOROSTAS, XIN
REKA U BOSNI, PRITOKA SAVE
VRH OPANAKA IME GLUMICE XOKI]
METAR STARIJI RE@ISER JANKOVI] POVRA]ATI NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE
SEOSKE STARE[INE (TUR.)
USPRAVNO: 1. Slavni ma|ioni~ar Hari - Vikawe, grajawe, 2. Izu~avalac Asirije - Francuska glumica Katrin, 3. Medikament - Narodno `ensko ime - Kowi u narodnoj pesmi, 4. Fabrika uqa - Bojni otrov plikavac - Auto oznaka Nema~ke, 5. Simbol cerijuma - Jedinica ja~ine magnetnog poqa Ime {panskog komediografa i pesnika De Vege, 6. Neobjavqeni rukopisi (lat.) - Bezbojni otrovni gas, 7. Udubqewe u zidu - So~ivo mikroskopa Inicijali nau~nika Tesle, 8. Nakaza, rugoba (tur.) - Xarati vatru, garati, 9. Simbol ugqenika - Vrsta minerala - Raniji pisac Iso, 10. Ime pisca nobelovca Andri}a - Prefiwena, suptilna - Igwat odmila, 11. Narodno `ensko ime - Gr~ki vajar sa Rodosa, 12. Crveno krvno zrnce - Delovi sedmice.
IME @UPAN^I^A DEO ZAPRE@NOG PRIBORA
SOBNA GREJNA TELA SRPSKA [HISTKIWA
RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: HALUCINACIJE, USEQENIK, VAR, DIKA, E[ALONI, IR, REDARI, KT, NO@ARI, ESTAR, ILI, STOTKA, O, OVITAK, UNAC, AGAPE, UGNATI, L, NEDELA, NAT, ADAR, TARKAN, KE, ILIRKA, OD, ANATOL, ALIDA, WET, PENTAGON, EVIDENTI^ARI.
RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO:NOKAT, ERITI, LI MEN, AJ, NT, MESTA, INKA, HTETI, AIL, LIMUNI, IRADE, INES, L, REGULA[I, OKIDATI, OD, VO, ILI]EVO, ILIJA[, VAR, ]ORE, ANONA, NARATAK, M, DIV, RIGATI, AJANI, OTON, RADIJATORI, ALISA MARI]
UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
SUDOKU 1
4
SUDOKU 2
2
8 2 4
7
6 8
2
RE[EWE SUDOKU 2: 657 132 489 - 934 867 521 218 459 763 - 173 286 945 492 715 638 - 865 943 172 789 524 316 - 526 371 894 - 341 698 257
5 8 6 2
6
3
1
1
3
4 5 5
2 4
8
5
8
9 1
7 4
6
1 1
6 1
9
4
3
6 6 5
7 9
5 6
2 6 1
9
1 8
8 2
7
RE[EWE SUDOKU 1: 432 951 786 - 596 837 241 871 426 539 - 127 584 693 948 263 175 - 365 719 428 784 195 362 - 659 342 817 - 213 678 954
SVET POZNATIH
^etvrtak 29. oktobar 2026. 29
NIKOLA ROKVI] EMOTIVNO O POSLEDWIM DANIMA SVOG OCA:
„Mi smo od starta znali da tu nema pomo}i” ]ANA PROGOVORILA O HONORARIMA I ISPROZIVALA KOLEGE:
”Izmi{qaju cifre jer misle da }e tako sebi di}i cenu” Peva~ica Stanojka Mitrovi} ]ana stigla je sa nastupa iz inostranstva i tom prilikom progovorila o honorarima za Novu godinu i isprozivala kolege koje pevaju na plejbek. „Umorna sam, ali dobro je. To su fanovi ovi moji verni. Odli~no je bilo, radila sam sjajnu zabavu, 50 godina postojawa Kulturno-umetni~kog dru{tva u Minhenu, fenomenalno bila zabava”, rekla je ]ana za „Blic”. Ona je prokomentarisala svoj koncert na Ta{majdanu i dotakla se zarade. -”Ta{ je posebno ne{to, naravno, ali normalno, mora daqe da se radi, da se dokazuje, da ima puno dogovorenih termina”, rekla je ]ana i otkrila da od koncerta nema zarade. „Ne, od koncerta nema zarade, ali ima, onako, lep u CV-u, onako, jedan veliki plus. Pa zna{ {ta, kad si na nuli, onda je super. Ja sam bila na nuli”, rekla je i otkrila da li je na va{aru bila dobra zarada. O ZARADI NA [ABA^KOM VA[ARU „Pa nije va{ar, bile su jako dobre svirke, bilo je tu puno veseqa, raznoraznih, bilo je raznoraznih doga|aja celo leto, celu jesen. Ako vam ka`em da nisam stigla da odem na odmor, onda sve sam vam rekla”, rekla je. „Pa ne znam da li ih neko zove, ali, ja ne vidim tu razliku. Publika je publika. Da li je to Sava Centar, Ta{, Va{ar, ili je to neki klub, ili je to neka diskoteka, ili je to neki Kulturno-umetni~ko dru{tvo, zabava, smotra folklora. Mislim, meni su va`ni qudi. Mesta nikad nisam gledala gde je. Osim toga, to je ista ta publika koja dolazi i na ova druga mesta”, rekla je. Ona je prokomentarisala i izjavu Rade Manojlovi} da je od bak{i{a mogla da kupi automobil. „Pa ja verujem da jeste. Rada mnogo radi. I, ovaj, mislim, Rada je isto neko ko radi i, ovaj, i diskoteke i klubove i Va{ar i gde god je pozovu, i svaka ~ast. Ja pozdravqam to. I ona je, ona je, wu vole qudi ba{ zato {to je narodni ~ovek. Mi smo narodni qudi i moramo se uvek pojavqivati tamo gde je narod”, rekla je ]ana i otkrila da ne mogu sve wene kolege da pevaju pod {atrom. „Pa ne}e, bogami, svi. Prvo nemaju repertoar. Morate da imate repertoar. Kao {to je i za svadbe. I ja se se}am od pre par godina zamoli me gazda da pozovem tog nekog kolegu, i on ka`e: ‚Ne, ne, ne, ne, ne radim ja svadbe, ne radim ja Va{ar, ne radim...’ A sad, recimo, u zadwe vreme su me mnogi pitali: ‚E, je l’ ima negde da se mo`e raditi? Je l’, zna{?’. Tako da, mora ~ovek da po{tuje sve qude koji ga vole i koji ga pozivaju negde. Naravno, ako si zauzet, ne mo`e{, to je neka druga stvar. Al’ to: ‚Ja ne bih ovo’ ili ‚Ja ne bih ono’... To je malo femkawe, onako”, rekla je. O HONORARIMA ZA DO^EK NOVE GODINE ]ana je prokomentarisala i honorare koje wene kolege uzimaju za do~ek Nove godine. „To su izmi{qene cifre. Mnogi qudi misle da }e time da dignu sebi cenu. Mislim, nemam ni{ta protiv ako neko ima i 160.000, nek ima, {to se mene ti~e, i 1.600.000. Ali nije to ba{ sve tako. Nova godina je i meni. Ja li~no, govorim o svom do`ivqaju, meni je Nova godina maltene kao i svi ostali dani, samo {to je malo boqe pla}ena. To nije vi{e ta euforija, niti to to. Otkad su ovi pametni telefoni, i silne televizije i portali, qudi imaju priliku svuda da vas vide. Ja radim, pa radim. Radim cele godine. I ako neko misli da }e sad da profitira samo sa Novom godinom, a ne radi cele godine, nema od tog posla ni{ta. Zna~i, ~ovek mora da ima kontinuitet u svakom poslu, pa i u na{em”, rekla je. O KOLEGAMA KOJE PEVAJU NA PLEJBEK ]ana je otkrila da li je nervira nepravda kada neke wene kolege pevaju na plejbek i uzimaju duplo ve}e honorare od we. „Vidi, ja li~no mislim da je suludo pla}ati ulaz za plejbek. To je moje mi{qewe. Ja sam protiv plejbeka. Ja mislim da qudi nisu platili ulaz da bi gledali nekoga, nego da bi slu{ali to {to neko izvodi i {to su ~uli i {to im se dopada. I sad to meni. Ja, recimo, nikad u `ivotu nisam pevala na plejbek nigde, osim negde na televiziji kad je takva prilika da se snima neka emisija, pa onda je plejbek. Ina~e, da neko plati ulaz i da bi neko na plejbek radio, meni je to potcewivawe publike. Svi mi znamo u kakvom vremenu `ivimo i koliko je te{ko danas, pre svega, odvojiti vreme, a i novac, da bi do{ao negde, da slu{a{ ili gleda{ i slu{a{ i posmatra{ celokupnu, ovaj, situaciju na nekom nastupu. I sad da neko do|e i plejbek. Ja sam protiv toga, li~no”, rekla je.
Nikola Rokvi} je u emotivnoj ispovesti govorio o posledwim danima svog oca Marinka Rokvi}a, ali i o porodici i duhovnom miru koji pronalazi u manastirima. n Koliko Vas je vera bodrila i koliko vam je ona pomogla u te{kim momentima? A imali ste te{ke momente, posebno posle smrti oca, jer svaki gubitak najbli`eg ostavqa o`iqak na du{i. - Pa kako ne. Apsolutno mi je vera najve}i, oslonac, jer ~ovek bez vere, jednostavno jako je te{ko da shvati neke stvari i da `ivi uop{te. Tako da, jeste, bilo je te{kih trenutaka, ali kroz veru i kroz tu spoznaju, ti shvati{ da je to tako moralo da bude i da mo`da neke stvari koje bih nekako prihvatio kao jako te{ke, ti u veri i u toj qubavi i u tim te{kim trenucima dobije{ uvid da i to mo`da ba{ i nije tako dramati~no i da nije tako lo{e, ve} da uvek ima ta vera i nada koja daje jednu qubav, mir i uop{te nadu za budu}nost. n Otac vam je bio velika podr{ka. No, koliko vam je bilo te{ko da ga posledwih meseci pred smrt gledate nemo}nog iako se Marinko do posledweg trenutka borio i nije hteo da se preda. Koliko ste se vi ose}ali nemo}no kad ne mo`ete da mu pomognete, a `elit svom snagom? - Pa, mislim da svako ko je pro{ao kroz neke te{ke situ-
acije, da li bolest najbli`ih, je pro{ao kroz to, jednostavno nemo}. Mi smo od starta znali da tu nema pomo}i, jednostavno kakva je dijagnoza bila, ali ~ovek se bori, uvek nada posledwa umire, i bori{ se do kraja. I stvarno smo se onako godinu, godinu dana herojski borili i nismo odustajali. Ali naravno, kad do|e taj neki trenutak gde si sve dao i shvati{ da vi{e nema pomo}i, jednostavno nekada treba znati pustiti ~oveka da ode. To su ti neki trenuci koji su te{ki za porodicu, ali to je jednostavno `ivot. Ali eto, za nas hri{}ane je to jedna stvar koju svi ~ekamo i `ivimo za taj dan i trenutak, i ako si uspeo u svom `ivotu, a pogotovo kroz bolest, ako sagledamo tom jednom {irom slikom. Bolest mo`e da bude nekom i blagoslov, da ima{ neko vreme dato koje neke stvari mo`e{ da uradi{, da sagleda{ iz drugog ugla. Jer mi kad smo zdravi, kad smo puni snage, mi smo silni, i onda ne vidimo neke stvari,
~inimo neke stvari koje mo`da i nisu toliko na spasewe na{e du{e. A u bolesti ti ~ovek nekako ipak sagleda svoj `ivot ceo i mo`e nekako da namesti sve te neke stvari kako treba. Tako da, ovaj, jednostavno u tim nekim te{kim trenucima, naravno po qudskoj prirodi bude te{ko, ali ti onda Gospod, ako si na tom putu, da tu jednu utehu i saznawe da ipak tu nije kraj. n Verovatno je Marinko u tim trenucima, u bolesti, video koliko je voqen? - Naravno, i to sam vi{e puta rekao. U tim trenucima ti jednostavno nekako stalno treba da nam bude tu. Nije ti bitno koliko, da li ima{ jednu ku}u, dve ku}e, jedan stan, ovakva kola. Mislim, svi mi kroz `ivot se borimo da pridobijemo {to vi{e i da zaradimo i da lepo `ivimo. Ali u tim trenucima ti ostaje samo ono dobro {to si ~inio i ono lo{e {to si ~inio, i naravno porodica koja je uz tebe.Tako da su to, ipak najbitnije stvari.
KAKO JE JEDNA PESMA ZORICE MARKOVI] POSTALA SIMBOL STUDENTSKE POBEDE:
„Lijte ki{e, hladne vode, Vu~i} ode” Pesma „Lijte ki{e“, koju je Zorica Markovi} snimila davne 1988. godine, postala je nezvani~na himna studentske predizborne kampawe u Srbiji. ^uveni refren dobio je novo zna~ewe, a umesto „dragi ode“, studenti i gra|ani pevali su „Vu~i} ode“, aludiraju}i na odlazak Aleksandra Vu~i}a sa vlasti. Tokom prethodnih dana, dok su se studenti pripremali za parlamentarne izbore u Srbiji, na wihovim skupovima i dru{tvenim mre`ama sve ~e{}e se mogla ~uti jedna poznata narodna pesma. Re~ je o hitu „Lijte ki{e“ Zorice Markovi}, koji je gotovo ~etiri decenije bio nezaobilazan na kafanskim veseqima, a sada je dobio sasvim druga~iju ulogu. Studenti i gra|ani izmenili su zavr{etak ~uvenog refrena, pa je umesto stihova o qubavnom rastanku po~ela da se peva poruka upu}ena biv{em predsedniku Srbije. „Lijte ki{e, hladne vode, Vu~i} ode“, orilo se na studentskim okupqawima. KAKO JE NASTALA PESMA „LIJTE KI[E“? Iako je danas mnogi povezuju sa studentskim okupqawima, pesma „Lijte ki{e“ prvobitno je bila qubavna balada o ostavqenoj `eni. Zorica Markovi} objavila ju je 1988. godine na istoimenom albumu, koji je izdao Jugoton, a iza teksta stoji legendarna Marina Tucakovi}, autorka nekih od najve}ih hitova doma}e muzike. Pesma govori o `eni koja posmatra kako se mu{karac kojeg voli `eni drugom. Dok se svatovi okupqaju, a muzika odjekuje ispod wenih prozora, ona se suo~ava sa ~iwenicom da je voqeni zauvek napu{ta. Upravo iz te tuge nastao je refren koji }e decenijama kasnije dobiti politi~ku konotaciju. „Lijte ki{e, hladne vode, dragi ode, dragi ode“, pevala je Zorica. Pesma je postala jedan od wenih najprepoznatqi-
vijih hitova, a posebno mesto dobila je i u doma}oj kinematografiji. KAKVE VEZE SA OVOM PESMOM IMA MILAN LANE GUTOVI]? Zanimqivo je da je „Lijte ki{e“ bila jedna od omiqenih pesama legendarnog glumca Milana Laneta Gutovi}a. Zorica Markovi} je svojevremeno otkrila da je upravo ova numera povezivala wu i ~uvenog glumca
tokom snimawa tre}eg dela popularnog serijala „Tesna ko`a“. Otkrila je i jedan zanimqiv detaq o na~inu na koji se pesma izvodi. „Voleo je moju kafanu i sedeo je satima sa mnom. Najvi{e mu se dopadala moja pesma ‚Lijte ki{e’ jer je to bila na{a pesma iz filma. Zbog wega se i dan danas peva ‚ladne vode’, umesto ‚hladne vode’ kako je napisano“, rekla je peva~ica. Tako je Lane Gutovi}, prema Zori~inim re~ima, uticao na na~in na koji publika i danas peva wen veliki hit.
30 ^etvrtak 29. oktobar 2026.
SPORT
@EQKO OBRADOVI] PROGOVORIO O IZBORIMA U SRBIJI:
„Sre}an sam zbog rezultata, mladim qudima `elim sve najboqe” NOVAK \OKOVI] OTKRIO ZA[TO JE ODLU^IO DA IGRA U BAZELU
”To }e mi mnogo zna~iti”
Novak\okovi} nastupi}e ove nedeqe na turniru u Bazelu. Srbin }e posle 15 godina igrati u rodnom gradu Roxera Federera i objasnio je za{to je doneo odluku na nastupi na turniru iz serije 500. - Takve su bile odluke u prethodne dve sezone, `eleo sam da sezonu 2024. zavr{im ranije, {to i jesam i to u oktobru. Pro{le godine sam imao povredu ramena. Kada sam zavr{io turnir u Atini, dan ili dva pre starta ATP Finala u Torinu, rezultati su pokazali sa sam imao naprslinu mi{i}a u ramenu, pa sam odlu~io da ga presko~im. Da sam bio zdrav, verovatno bih i{ao tamo, ali sam ~ak i pred kraj turnira u Atini uzimao jake lekove. Ove godine bih voleo da idem u Torino, ali vide}emo - rekao je \okovi}. Drugi razlog je motiv da se i daqe pobe|uje i osvajaju titule. - Jo{ jedan motiv da u svoj program dodam turnir u sezoni u dvorani bio je taj {to mi je fizi~ki tako lak{e da igram. Nema vru}ine, sunca, ekstremnih faktora sa kojim se suo~avam kad igram na otvorenom. To }e mi mnogo zna~iti i nadajmo se najboqem - istakao je Srbin. Osvaja~ 24 grend slem titule je trenirao sa Stanom Vavrinkom kome }e ovo biti posledwi turnir u karijeri.
@eqko Obradovi}, trener Panatinaikosa, oglasio se povodom parlamentarnih izbora u Srbiji, koji su odr`ani 25. oktobra. Izbori su doneli velike promene, po{to je Studentska lista ubedqivo pobedila, dok je Srpska napredna stranka osvojila znatno mawe mandata. @eqko je ve} odavno podr`ao studente, pa u razgovorima sa stranim novinarima upitan da prokomentari{e rezultate izbora. „Pre svega, veoma sam sre}an {to su u mojoj zemqi odr`ani izbori i {to je veliki broj qudi iza{ao da glasa. To zna~i
da qudi veoma dobro razumeju situaciju u kojoj se na{a zemqa nalazi”, istakao je Obradovi}. Najtrofejniji trener Evrope je sre}an zbog ovakvog ishoda i nastavqa da podr`ava mlade u borbi za boqu i pravedniju Srbiju. „Moj stav o studentima svi dobro znaju. Izneo sam ga pre dve go-
SINER DONEO ODLUKU:
Nastupi}e na turniru na kom nema doping kontrole
BEKAMOVA POSLOVNA IMPERIJA NEPRESTANO RASTE:
Na reklamama probio zaradu od milijardu funti Biv{i engleski fudbaler Dejvid Bekam (51) inkasirao je 51 milion dolara dividendi od svojih rastu}ih komercijalnih poslova, nakon {to je saradwa sa raznim brendovima tokom Svetskog prvenstva 2026. godine doprinela rekordnoj zaradi pro{le godine. Dejvid Bekam je prvi britanski sportista sa bogatstvom ve}im od milijardu funti, a tokom ovogodi{weg Mundijala pojavio se u ~ak deset reklamnih kampawa. Tokom ovogodi{weg Svetskog prvenstva u SAD, Kanadi i Meksiku proslavqeni engleski fudbaler je bio sveprisutan na utakmicama i na taj na~in se dodatno promovisao pred {irokim auditorijumom, a pojavqivao se i na televiziji kao ambasador brojnih brendova poput Ameri~ke banke, Mekdonaldsa, Verizon i Lay’s (u vlasni{tvu kompanije Pepsi). Prema pisawu „Financial Times-a”, skoro sve ove saradwe bile su vi{egodi{wi ugovori sa doti~nim brendovima, a ne jednokratni kratkoro~ni reklamni ugovori, {to odra`ava ambiciju da se izgradi odr`iva kompanija. Nekda{wi fudbaler tako|e zara|uje ozbiqan novac od linije parfema, losiona za brijawe i drugih brendova, od kojih ubire oko 17.250 funti dnevno. Prema finansijskim izve{tajima, wegovo poslovawe pro{le godine ostvarilo je prihod od 6,3 miliona funti, od ~ega je ~ak 5,4 miliona bila dobit. Kompanija raspola`e sa 7,9 miliona funti gotovine, dok joj je imovina procewena na 10,4 miliona funti. Jedan od najpoznatijih proizvoda iz wegove kolekcije je linija parfema „Instinct“, koju ~ine „Classic Blue“, „True Instinct“, „Bold Instinct“ i „Classic Homme“. Cene losiona posle brijawa kre}u se od 12 do 50 funti. Bekamovim parfemima i drugim proizvodima koje koriste pravo na wegov lik i delo upravqa kompanija „Seven Global LLP“, a wegovo poslovawe obuhvata i kolekciju nao~ara „Eyewear by David Beckham“. Tako|e, slavni fudbaler je sara|ivao i sa poznatim brendovima poput „Breitlinga“, „Armanija“, „Gillettea“ i „Biotherm Hommea“. Za razliku od Dejvidovog poslovnog carstva, modni brend wegove supruge Viktorije tek je nedavno, prvi put posle 18 godina, ostvario finansijsku dobit.
dine. Mogu samo da ka`em da sam sre}an zbog rezultata i da mladim qudima `elim sve najboqe. @elim da shvate da na{a zemqa mora da bude istinski demokratska dr`ava i da poka`emo celom svetu da smo veoma ponosan narod. Verujem da }e znati kako da se nose sa ovom situacijom”, konstatovao je @eqko Obradovi}.
Povre|eni Janik Siner, prvi teniser sveta, trebalo bi da u~estvuje na egzibicionom turniru Slem {est kraqeva u Rijadu, iako se jo{ oporavqa od problema sa kolenom zbog kojeg je zavr{io sezonu na ATP turu. Italijan nije igrao jo{ od sredine jula, kada je
odbranio titulu na Vimbldonu. Ono {to je u tom trenutku delovalo kao posledwi nastup pred kra}i odmor pretvorilo se u vi{emese~nu pauzu, po{to je Siner zbog upale kolena po~etkom oktobra objavio da je zavr{io sezonu 2026. Ipak, ~ini se da bi najboqi teniser sveta mogao da se vrati na teren pre kraja godine. Turki Al-[eik, saudijski dr`avni zvani~nik i promoter sportskih doga|aja, objavio je u ponedeqak na Instagramu da }e osvaja~ pet grend slem titula u~estvovati na turniru Slem {est kraqeva u Rijadu. Takva najava predstavqa ohrabruju}u vest za navija~e, mada za sada ne zna~i da se Siner u potpunosti oporavio od povrede. Slem {est kraqeva prvobitno je trebalo da bude odr`an od 21. do 24. oktobra, ali je zbog nemira na Bliskom istoku pomeren za period od 27. do 30. decembra. Ono {to je posebno interesantno jeste da na ovom turniru, s obzirom na to da je egzibicionog karaktera, ne postoji doping kontrola.
REAL DOBIO EL KLASIKO I ZAKOMPLIKOVAO TRKU ZA TITULU:
Mbape sru{io Barselonu na Kamp Nou, Muriwo slavio na kolenima Real Madrid je pobedio Barselonu sa 2:1 na Kamp Nouu u desetom kolu {panske La Lige, a junak velikog trijumfa bio je Kilijan Mbape, strelac oba gola za goste. Francuski napada~ pogodio je u 41. i 88. minutu, dok je Rafiwin gol u nastavku nakratko vratio neizvesnost u El Klasiko. @oze Muriwo nije krio emocije posle odlu~uju}eg pogotka, pa je pobedu svog tima proslavio na kolenima. Madridski klub tako je prekinuo savr{en liga{ki niz najve}eg rivala, koji je u prvih devet kola ostvario isto toliko pobeda. Barselona je ostala na vrhu tabele sa 27 bodova, ali sada ima samo tri vi{e od Reala, koji se
ovom pobedom vratio u ozbiqnu trku za titulu. Real je poveo pred kraj prvog poluvremena, kada se lopta posle poku{aja da se otkloni opasnost odbila od Mbapea i zavr{ila u mre`i. Barselona je u nastavku
zaigrala konkretnije i do izjedna~ewa stigla u 61. minutu. Pedri je prona{ao Rafiwu, koji je preciznim udarcem savladao Andrija Lunina. Doma}i tim je potom tra`io put do potpunog preokreta, ali je Real uspeo da izdr`i pritisak. Kada je delovalo da bi Barselona mogla da preuzme kontrolu nad utakmicom, Eduardo Kamavinga je u zavr{nici napravio kqu~nu razliku. Pro{ao je kroz odbranu doma}ih i uposlio Mbapea, kojem nije bilo te{ko da sa male udaqenosti postigne drugi gol i donese gostima sva tri boda. Barselona je prvi put ove sezone ostala bez bodova u prvenstvu, a prednost na ~elu tabele sada je znatno mawa.
SPORT
^etvrtak 29. oktobar 2026. 31
STANOJEVI] SE [OKIRAO POZIVOM PARTIZANA, VERUJE DA MO@E DA DONESE NAPREDAK:
„Iznena|uju}e mi je da sedim ovde, ~udno” VELIKAN DONEO NEOBI^NU ODLUKU:
Navija~i koji ne budu koristili telefone na utakmici bi}e nagra|eni Fudbalski klub Borusija Dortmund pokrenuo je inicijativu kojom `eli da podstakne navija~e da tokom utakmica mawe koriste mobilne telefone, nude}i im potpisane dresove i poklon-kartice za kupovinu klupskih proizvoda. Navija~i }e mo}i dobrovoqno da aktiviraju poseban re`im u klupskoj aplikaciji, koji prati koliko ~esto otkqu~avaju telefone tokom utakmice. Pauza izme|u dva poluvremena ne}e se ra~unati, a korisnici }e osvajati bodove u zavisnosti od toga koliko retko koriste ure|aje. Svako novo otkqu~avawe telefona donosi}e gubitak bodova, dok }e najuspe{niji u~esnici dobiti nagrade. Inicijativa po~iwe u subotu, na utakmici protiv Ajntrahta iz Frankfurta, a iz Dortmunda isti~u da sve vi{e navija~a negoduje zbog fotografisawa, prenosa u`ivo i kori{}ewa dru{tvenih mre`a na tribinama. „Vi{e od 81.000 qudi na stadionu peva, navija i zajedno zadr`ava dah”, izjavio je u ~etvrtak generalni direktor kluba Karsten Kramer. Klub nagla{ava da je u~e{}e u programu dobrovoqno i da navija~ima nije zabraweno kori{}ewe mobilnih telefona. Ovaj potez deo je {ire reakcije u nema~kom fudbalu na poku{aje da se atmosfera na stadionima pretvori u sadr`aj za dru{tvene mre`e, naro~ito kada je re~ o influenserima koji koriste profesionalnu opremu za snimawe. Herta iz Berlina saop{tila je ovog meseca da zabrawuje komercijalno proizvedene i unov~ene video-sadr`aje sa svojih utakmica, dok je navija~ima ostavila mogu}nost da fotografi{u i snimaju za li~nu upotrebu. Dinamo iz Drezdena najavio je sli~nu meru u avgustu, navode}i da `eli da navija~i mogu nesmetano da u`ivaju u utakmicama i da za{titi ugovore o televizijskim pravima. Trener Borusije Dortmund Niko Kova~ rekao je da podr`ava ideju da se telefoni mawe koriste, ali da igra~ima ostavqa slobodu da sami odlu~e kako }e se pripremati za utakmice. „Ve} sam zabranio kori{}ewe telefona tokom zajedni~kog obroka pre utakmice, ali nemam problem s tim da ih igra~i koriste u svla~ionici ili autobusu, kao ni sa no{ewem slu{alica. Dovoqno su odrasli da znaju {ta im je potrebno da bi se pripremili za me~”, rekao je Kova~ u petak. On je dodao da bi svima koristilo da povremeno provedu mawe vremena gledaju}i u ekrane. „Mislim da bismo svi s vremena na vreme mogli mawe da gledamo u telefone. Tako bismo mogli vi{e da se usredsredimo na druge stvari”, zakqu~io je trener Dortmunda.
Sezona kakvu ne pamte u Italiji Prvi put u istoriji elitnog ranga italijanskog fudbala, ~ak ~etiri tima su nepora`ena posle uvodnih osam kola sezone. Inter, Lacio, Roma i Milan ~ine vode}u ~etvorku u Serije A, dok u preostalim ligama „petice” postoje samo jo{ dva kluba bez poraza u doma}em prvenstvu – Bajern Minhen i Borusija Dortmund.
Proteklog vikenda zabele`en je istorijski momenat u italijanskom prvenstvu: vode}a ~etiri tima na tabeli pregurala su i osmu rundu bez ijednog poraza. Kako prenosi „Skaj sport”, ovakav scenario nikada ranije nije vi|en u istoriji najja~e italijanske lige. Inter i Lacio predvode tabelu sa po 22 osvojena boda, uz u~inak od sedam pobeda i jednog remija, dok Roma i Milan prate vode}i dvojac sa 18 bodova, zabele`iv{i pet trijumfa i tri nere{ena ishoda.
Fudbalski klub Partizan organizovao je konferenciju za medije na kojoj je kao naslednika Sa{e Ili}a promovisao Aleksandra Stanojevi}a. „^udno mi je da sedim ovde. Pre dva dana me je neko kontaktirao, pitali su kakva je situacija sa mnom. I stvarno nisam nijednog trenutka niti razmi{qao da mo`e da do|e do ovoga, jer neralno je da posle koliko puta ja opet budem ovde. Imao sam neke planove, radio na tome. Me|utim, dobio sam poziv... Kada je on stigao odavde, bio je ~udan ose}aj u meni i zamolio me je direktor da do|em na razgovor, samo da popri~amo. Rekao sam: Nemoj da pri~amo o tome... Ali pri~ali smo. Pokrene vas ne{to. Da ne pateti{em, ali kad Partizan zove, mewaju se planovi. Rezultatski je te{ka situacija, ali ja `elim da uradim sve {to je do mene da iza|emo iz krize. Ova situacija je zato {to se poznajem sa qudima koji vode klub, ali Paritzan je iznad svega – to je ne{to druga~ije. Ju~e uve~e sam prihvatio poziv. Ovog jutra sam se mirne glave dogovorio. Znam situaciju, ambijent, okolnosti. Nema prilago|avawa, za dva dana imamo utakmicu i spreman sam da uradim najboqe za sve nas”, poru~io je Stanojevi} u dahu, na po~etku konferencije, osvrnuv{i se na krizu u kojoj se
crno-beli nalaze (trenutno su 10. na tabeli sa 11 bodova iz 12 me~eva, a od mesta u plej-ofu zaostaju sedam bodova, uz utakmicu mawe od ^ukari~kog). Potom je otkrio i da je sve moglo da bude druga~ije, samo da su crno-beli savladali Hetafe: „Prvo, {ta je fudbal... Jedna lopta mo`e da promeni tok sezone. Bila je fenomenalna utakmica sa Hetafeom i slu~ajem nesre}nih okolnosti se ispalo iz Evrope. @ao mi je {to Sale nije ovde. Ta jedna utakmica je mogla da promeni tok sva~ijeg `ivota. Ne bih ja ovde bio da je sve dobro, to je jasno. Nisam se raspitivao oko problema u svla~ionici. Svako ima svoju pri~u. Ja nemam problema. Za mene je disciplina osnova celog bitisawa ovde. [to se ti~e kvaliteta tima – ima ga. Ima brzine. Ima mladih igra~a. Gledam ja malo sebe. Okej, volim Partizan – ali ne bih do{ao da ne verujem da mo`emo ne{to da napravimo. Verujem u
ovaj pozitivni talas koji se de{ava oko Partizana. Sve promene donesu ne{to dobro”, poru~io je srpski strateg. O promenama u timu... „Dva dana je dosta za prvi impuls, {to se ti~e poverewa, takti~ke zamisli... Zato sam insistirao da danas budem na terenu. Svaki trening je va`an, svaki sastatank. Imamo ~etiri utakmice do reprezentacije. @elim neke promene u sastavu. Upitan za razliku u odnosu na tre}i mandat, rekao je: „Nije bio sjajan, zato sam i oti{ao. Mogu da ponudim sebe. Svake godine sam boqi trener, svaka nova godina donosi nova iskustva, kvalitetniji sam. Disciplinu u igri mogu da ponudim. Verujem da }e svaki igra~ biti boqi. Nadam se da }e i po rezultatima biti dobro. Vreme je ispred mene. Voleo bih da imam podr{ku. Ne moram kao Sale, ali kao partizanovac. Barem na po~etku. Ako zaslu`im.”
CEO SVET U [OKU!
Svetsko prvenstvo u Rusiji Prva velika pobeda Rusije na sportskom poqu od kako su pod sankcijama nakon rata sa Ukrajinom! Rusija je dobila doma}instvo jednog Svetskog prvenstva. U Moskvi }e se 2030. godine odr`ati Svetsko prvenstvo u dizawu tegova, nakon {to Rusija nije mogla da bude doma}in me|unarodnih takmi~ewa u olimpijskim sportovima du`e od ~etiri godine. [to se dizawa tegova ti~e u Moskvi }e to biti prvo Svetsko prvenstvo jo{ otkako se zajedno
odr`avaju mu{ko i `ensko Svetsko prenstvo 1997. godine. Moskva je bila doma}in Svetskog prvenstva za mu{karce 1975. i 1980. godine kao i 1983. godine. Sada }e ovo SP u Moskvi biti prvo kvalifikaciono takmi~ewe za Olimpijske igre 2032. U januaru je svetska federacija za dizawe tegova dozvolila takmi~arima mla|im od 20 godina iz Rusije i Belorusije da u~estvuju na turnirima pod wenim pokroviteqstvom uz kori{}ewe nacionalnih simbola.
THURSDAY ^ETVRTAK 29. 10. 2026.
Hari Kejn, napada~ Bajerna, osvojio ”Zlatnu loptu” Antoneli nadomak Hari Kejn, napada~ Bajerna iz Minhena i reprezentativac Engleske, osvojio je „Zlatnu loptu” u izboru „Frans fudbala”. U kona~nom izboru su se iza Kejna na{li Kilijan Mbape i La-
min Jamal. Najboqih 10 fudbalera na svetu ove godine upotpuwuju redom: Rodri, Lionel Mesi, Hvi~a Kvarachelija, Usman Dem-
bele, Erling Holan, Majkl Olise i Fabijan Ruiz. Kejn je u sezoni za nama osvojio titulu u Bundesligi sa Bajernom, a na 31 prvenstvenom me~u dao je ~ak 36 golova uz pet asistencija. Osvojio je i trofej u Kupu Ne-
ma~ke, gde je na {est utakmica 10 puta bio strelac. U Ligi {ampiona wegov klub je dogurao do polufinala, gde
je Pari Sen @ermen bio boqi. Tokom pro{losezonskog izdawa Lige {ampiona videli smo ~ak 14 golova Kejna uz dve asistencije na 13 nastupa. Odli~an je bio i sa reprezentacijom Engleske, koja je osvojila tre}e mesto na Svetskom prvenstvu tokom leta. Igrao je na sedam od osam utakmica, a uspehu je doprineo sa {est golova i jednom asistencijom. Ina~e, u u`em izboru za „Zlatnu loptu” na{lo se 30 fudbalera. Od 11. do 30. mesta redom su bili: Xud Belingem, Pau Kubarsi, A{raf Hakimi, Vitiwa, Deklan Rajs, Feran Tores, Vinisijus @unior, Mark Kukureqa, @oao Neve{, Vilian Pa}o, Gabrijel Magaqae{, Lautaro Martinez, Nuno Mende{, Luis Dijaz, Markiwos, Dajot Upamekano, Bruno Fernande{, @ulijan Kiwone{, Vilijam Saliba i Sadio Mane. Kod `ena glavnu nagradu je dobila Aleksija Puteqas iz Barselone. Reprezentativka [panije je po tre}i put osvojila „Zlatnu loptu” i potvrdila epitet jedne od najboqih fudbalerki svih vremena.
VEST KOJU NIKO NIJE O^EKIVAO:
Ronaldiwo se vra}a iz penzije i ponovo obuva kopa~ke posle 11 godina! Vi{e od decenije nakon zavr{etka profesionalne karijere, brazilska fudbalska legenda Ronaldiwo 15. novembra }e ponovo obuti kopa~ke i debitovati za Ravenu na utakmici italijanske Serije C. Ravena }e 15. novembra odmeriti snage sa Forlijem u lokalnom derbiju. Ravenna je u petak zvani~no potvrdila da }e 46-godi{wi Brazilac prvi put nastupiti za ekipu, nakon {to je u junu iznena|uju}e potpisao ugovor sa klubom. Ronaldiwo je posledwi profesionalni nastup zabele`io 2015. godine, u dresu brazilskog Fluminensea. „Ovo je doga|aj koji }e usmeriti pa`wu ~itavog sveta na stadion „Bruno Beneli““, saop{tila je Ravena. Klub je u saop{tewu istakao da je povratak nekada{weg osvaja~a Zlatne lopte mnogo vi{e od obi~nog fudbalskog nastupa, nagla{avaju}i wegov uticaj na generacije navija~a {irom sveta. Ronaldiwo je navija~ima Ravene predstavqen na sve~anoj ceremoniji na pla`i u avgustu, uo~i po~etka sezone. Wegov dolazak izazvao je veliko interesovawe, a o~ekivawa su dodatno porasla nakon {to je objavqeno da }e se Brazilac uskoro na}i na terenu. Klubom upravqa Iwacio ]iprijani, predstavnik poznatog ugostiteqskog brenda „Cipriani“, koji je ranije izjavio da mu je san da Ronaldiwo postigne posledwi gol u svojoj karijeri upravo u dresu Ravene.
„Od objave u Majamiju do toplog do~eka navija~a na pla`i u Marini di Raveni, i{~ekivawe je raslo, pra}eno uzbu|ewem, radoznalo{}u i nevericom. Vizija predsednika ]iprijanija sada je dobila konkretan datum. Ronaldiwo }e zaigrati na Beneliju i otvoriti novo poglavqe pri~e koja ne prestaje da iznena|uje“, navodi se u saop{tewu kluba. Za Ronaldiwa }e ovo biti drugi boravak u italijanskom fudbalu, nakon {to je od 2008. do 2011. godine nastupao za Milan. Tokom bogate karijere igrao je i za Pari Sen @ermen i Barselonu, a sa reprezentacijom Brazila osvojio je Svetsko prvenstvo 2002. godine. Godine 2005. dobio je Zlatnu loptu, priznawe za najboqeg fudbalera sveta. „Postoje fudbaleri koje pamtimo po trofejima koje su osvojili, ali i oni koji su ostali upam}eni po ose}awima koja su budili kod qudi. Ronaldiwo pripada retkoj grupi {ampiona koji su fudbal pretvarali u ~istu radost“, poru~ila je Ravena.
titule u Formuli 1 Voza~ Mercedesa Andrea Kimi Antoneli pobedio je u Ostinu u trci Formule 1 za Veliku nagradu SAD, ~ime se pribli`io prvoj tituli prvaka sveta. Ovaj 20-godi{wi Italijan upisao je devetu pobedu u karijeri, a drugo mesto pripalo je voza~u Ferarija [arlu Lekleru. Tre}e mesto zauzeo je voza~ Red Bula Maks Fer{tapen, dok je ~etvrti bio voza~ Ferarija Luis Hamilton. Bodove su osvojili jo{ Lando Noris iz Meklarena, Isak Haxar iz Red Bula, Norisov timski kolega Oskar Pjastri, Xorx Rasel iz Mercedesa, Lijam Loson iz Rejsing Bulsa i Pjer Gasli iz Alpine. U generalnom plasmanu, pet trka pre kraja, Antoneli vodi sa 365 bodova. Drugoplasirani Rasel ima 242 boda, dok je Hamilton tre}i sa 241 bodom. Sa pol-pozicije trku je po~eo Antoneli, dok se u prvom startnom redu na{ao i Fer{tapen. U drugom startnom redu bili su Haxar i Lekler, a iza wih Hamilton, Rasel, Pjastri i Noris. Antoneli }e imati priliku da osvoji titulu u trci za Veliku nagradu Meksika.
„PRIMORAN SAM DA OSTANEM [TO DU@E U FORMULI 1:
Hamilton otkrio zbog ~ega nema nameru da ide u penziju Voza~ Ferarija Luis Hamilton pozdravio je plan Formule 1 da se vrati u Afriku trkom u Ruandi i osvrnuo se na kritike grupa za qudska prava upu}ene ovoj zemqi. On je, tako|e, nagovestio da bi mu mogu}nost da ostvari svoj san, da se trka u Africi, mogla biti podsticaj da nastavi karijeru jo{ nekoliko godina. „Ve} dugi niz godina se zala`em za odr`avawe trke u Africi”, rekao je 41-godi{wi voza~ Ferarija i sedmostruki {ampion Formule 1 uo~i Velike nagrade Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. „Ovde nije re~ samo o jednoj zemqi, ve} o celom kontinentu. Kultura je izuzetno bogata i smatram da je to va`no da to poka`emo svetu”, dodao je Hamilton. Hamilton je jedini tamnoputi voza~ u Formuli 1. Veruje se da mu je ostala jo{ najmawe jedna godina ugovora sa Ferarijem, uz opciju za produ`etka za 2028. U saop{tewu Formule 1 o povratku u Afriku nije naveden ta~an datum, ve} je samo re~eno da }e se to dogoditi po~etkom 2030-ih. Hamilton nije osvojio {ampionsku titulu od 2020. godine i trenutno zauzima tre}e mesto u plasmanu voza~a. „Sada sam prakti~no ‚primoran’ da ostanem {to du`e, jer nas o~ekuje trka u Africi, a to je oduvek bio moj san. Moram da nastavim da se borim kako bih ostao u formi. Ako budem mogao da ostvarujem dobre rezultate... nastavi}emo daqe”, rekao je on. Posledwa trka Formule 1 u Africi odr`ana je 1993. godine. Organizacija Amnesti interna{onal nazvala je ovaj dogovor „nagradom za sportsko prawe biografije” koja Ruandi omogu}ava „da poboq{a svoj imix i skrene pa`wu sa svog pora`avaju}eg stawa qudskih prava”. Kritikama se pridru`io i susedni Kongo. Kongo, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i stru~waci Ujediwenih nacija optu`uju Ruandu da podr`ava pobuwenike iz grupe M23 koji se bore u Kongu. „Naravno, danas {irom sveta postoje problemi, tako da sam upoznat sa takvim pri~ama. Ali smatram da tome zaista moramo pristupiti sa ponizno{}u. Naravno da odlazak tamo ne zna~i da zanemarujemo stvari koje se tamo de{avaju”, rekao je Hamilton.