Srpski glas 28. oktobar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

- $4.00 WA/NT/ 30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 28. 10.2021. z Year XXX No.2472 SA/TAS NSW Country/ACT - $4.50 z Price - NSW/VIC/QLD/

Ve}

Tasmanija: zemqa egzotike i zatvora

Pisani spomenik 75 srpskih pesnika o junaku

MILOШU ]IRKOVI]U Strane 16 i 17 Tasmanija je najmawa dr`ava u Australiji i po veli~ini i po populaciji. Zauzima povr{inu od 63.000 kvadratnih kilometara i ima oko pola miliona stanovnika. Glavni grad je Hobart, drugi po starosti grad u Australiji. Tasmanija se zbog rasta mora odvojila od kopna Australije pre oko 10.000 godina. Prvi stanovnici su bili Aborixini, a ime je dobila po holandskom moreplovcu Abelu Tasmanu, koji je ostrvo otkrio 1642.

Pri~e sa putovawa oca Nikole Bili}a

Epska bitka Srbina iz Like

Opelo u Lajtning Rixu Strana 20

O velikom junaku, patrioti i heroju neznanog groba, Milo{u ]irkovi}u iz Belog Poqa kraj Pe}i, sazidan je najlep{i pisani spomenik koji je ovaj savremeni Obili} itekako zaslu`io. Zbirka pesama ”Milo{ ]irkov ~uva ku}ni prag” posve}ena je ovom patrioti i heroju koji nije `eleo da napusti svoje rodno selo juna 1999. godine

Strana 10

„Bili smo `ive mete“ - se}awe stogodi{weg crvenoarmejca na osloba|awe Beograda

Putopis

Finska - zemqa u kojoj `ive najsre}niji qudi na planeti

Strana 19

Spa{ava zemne ostatke usta{kih `rtava – pre velikog potopa Tri srpska i tri hrvatska sela u Lici, u dolini podno Velebita, ku}e, crkve i grobove, potopi}e akumulaciono jezero. Dok katoli~ka crkva vodi uzaludnu kampawu kako bi spasila imovinu, jedan Srbin spa{ava kosti svojih sunarodnika koje su usta{e bacile u jame, ali i tela ameri~kih avijati~ara, koje su ubili Strana 11 me{tani Hrvati

Lav Kacevi~ je ~ovek epoha. Ratni veteran i ratni heroj. Posledwi `ivi crvenoarmejac koji je u Drugom svetskom ratu u~estvovao u osloba|awu Jugoslavije od nacizma. I danas ovaj devedesetdevetogodi{wak na grudima ponosno nosi ordewe i medaqe Strana 12 za zasluge pred otaxbinom

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 28. 2021.

IZME\U DVA VIKENDA

SE]AWE NA DVANAESTOGODI[WICU UPOKOJEWA

U sredu 27. oktobra 2021. godine navr{ilo se dvanaest godina od upokojewa na{eg \or|a Marinkovi}a osniva~a novina Srpski Glas.

Prve kom{ije {ire nuklearne elektrane, {ta blokira Srbiju? Energetska kriza je nuklerke vratila na vrh najpouzdanijih postrojewa za proizvodwu struje. U svetu su aktivne 443 nuklerke, a pripremaju se projekti za gradwu jo{ stotinu. U Srbiji je na snazi zakon o zabrani gradwe nuklearnih postrojewa. Ma|arska nuklearka "Pak{" je samo pedeset kilometara od na{e granice. Sada ima ~etiri bloka, a na{e kom{ije najavquju da }e ve} slede}e godine sa Rusima po~eti gradwu dva nova. Srbija je zainteresvana za pet, deset ili 15 odsto udela, potvrdio je predsednik Vu~i}. Razvoj nuklerne energije u zemqi ko~i moratorijum o gradwi nuklearki iz 1989. "Smatram da je to Zakon koji treba odmah ukinuti, ne zbog toga {to bismo mi gradili nuklernu elektranu. Najmawa nuklearna elektrana ove savremene generacije ko{ta izme|u sedam i osam milijadi evra. To je za Srbiju nemogu}e. Me|utim, ve} 30 godina od dono{ewa tog Zakona na beogradskim visokim {kolama ne izu~avaju se nuklearne tehnolo-

gije. Nisu to stru~waci koji treba da grade, nego su to stru~waci za za{titu od zra~ewa", obja{wava nau~ni savetnik u JP "Nuklearni objekti Srbije" Ilija Ple}a{. Od 443 nuklearke u svetu, gotovo tre}ina je na teritoriji Evrope, u Americi 93. U toku je gradwa novih - najvi{e u Kini ~ak 16. A Francuska je oslowena na proizvodwu struje iz nuklearki.

Srbija je okru`ena nuklearnim reaktorima na 50 do 400 kilometara - pored ma|arskih, bugarskih i rumunskih, tu je i hrvatsko-slovena~ki, nekada jugoslovenski "Kr{ko". Svi planiraju gradwu novih, a eventualnim u~e{}em u tim poslovima na{a zemqa bi obezbedila i strate{ku rezervu struje van granica.

Srbija }e postati drugi najve}i proizvo|a~ bakra u Evropi Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlovi} ocenila je da }e zahvaquju}i novootvorenom rudniku "^uka-

ru Peki" kod Bora, Srbija "u nekom trenutku" postati drugi najve}i proizvodja~ bakra u Evropi.

Ona je ocenila i da }e se po proizvodwi zlata, Srbija "pribliìti" Finskoj kao najve}em evropskom proizvodja~u. "Leì{te 'ûkaru Peki' gorwa zona je jedno od najbogatijih nalazi{ta rude bakra i zlata u svetu, a u novi rudnik Zidjin majning uloìo je 474 miliona dolara. Zahvaquju}i ovom projektu, Srbija }e u nekom trenutku postati drugi naj-

ve}i proizvo|a~ bakra u Evropi, odmah posle Poqske, a na{e u~e{}e u proizvodwi ove rude pove}a}e se sa pet na 18 odsto", dodala je Mihajlovi}. Prema wenim re~ima bakar, zajedno sa litijumom, predstavqa jednu od kriti~nih mineralnih sirovina koje }e se koristiti u svim novim tehnologijama koje podrazumevaju dekarbonizaciju.

"Srbija poseduje ogromne rezerve ovih strate{ki va`nih metala {to je zna~ajno za pozicionirawe u svetu u budu}nosti. To se posebno odnosi na litijum, gde je ciq da Srbija ne bude samo izvoznik sirovine, ve} da razvijemo ~itav lanac proizvodwe, ukqu~uju}i elektri~ne baterije i elektri~ne automobile", navela je Mihajlovi}.

ma {ta mi re~e?!

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Ne, nije jutarwi program Severne Koreje... „Mi se jesmo malo razmazili za neke stvari kada govorimo o tome da smo navikli da imamo uvek pune rafove hrane, da imamo struju. Mi nemamo ose}aj, pa odmah zovemo kada su nam mlaki radijatori" (Voditeqka TV Hepi Katarina Kor{a, u jutarwem programu iznela svoj stav o tome {ta nas je razmazilo)

Odakle Vu~i}evom sinu ‘xak para’, stan i kola za Kapetana

@ivot po~iwe u stotoj

„Okupili su se neki Srbi, koje ne poznajem, skupili su vre}u para, koju su mi dali na granici. Dali su mi nekih 30-ak hiqada dolara, kqu~eve automobila i kqu~eve stana od 45 kvadrata. To nije bilo iz buxeta, da se razumemo. Mnogi su tu u~estvovali, a me|u wima su bili sin predsednika dr`ave, Zvezdini navija~i, to su prave patriote"

„Weno kraqevsko veli~anstvo veruje da je ~ovek onoliko star koliko se ose}a, i zbog toga kraqica smatra da ne ispuwava kriterijume da bi prihvatila nagradu, te se nada da }ete na}i pogodnijeg kandidata"

(Gostuju}i na re`imskoj televiziji, Vasiqkovi} je izjavio da su mu Danilo Vu~i} i wegovi drugovi poklonili „xak sa parama“, stan i auto kada je iza{ao iz hrvatskog zatvora i do{ao u Beograd)

Kolektivno besvesno „Aleksandar Vu~i} je polo`io ispit tokom krize izazvane akcijom specijalne kosovske policije i upisao se jo{ jednom u kolektivno se}awe nacije" (Aleksandar Vulin, ministar unutra{wih poslova)

(Elizabeta Druga, britanska kraqica, koja je proslavila 95 ro|endan u aprilu, odbijaju}i nagradu ~asopisa „Oldi“ namewenu qudima tre}eg doba)

IZME\U DVA VIKENDA

Srbija 1. u svetu po broju hospitalizovanih pacijenata obolelih od korone Srbija je ponovo prvak u svetu, ali ovog puta u „trci“ u kojoj niko ne èli pobedu, u broju hospitalizovanih pacijenata obolelih od koronavirusa. Prema podacima sa sajta ourworldindata.org, koji prikupqa i objavquje informacije na grafikonima, o obolelima od kovida 19 iz celog sveta, Srbija se na{la prva na listi sa najvi{e bolni~ko le~enih pacijenata na milion stanovnika. Ovu neslavnu titulu poneli smo sa 6.726 obolelih koji leè u zdravstvenim ustanovama i privremenim bolnicama u Srbiji, a u pitawu su qudi kod kojih je potvr|eno prisustvo virusa, odnosno koji su suspektni na koronavirus. Po broju hospitalizovanih pacijenata zbog posledica koronavirusa, prve tri zemqe u svetu su Sjediwene Ameri~ke Dràve, Velika Britanija i Srbija. U odnosu na SAD, u kojima ìvi vi{e od 300 miliona qudi i Velike Britanije koja ima preko 60 miliona stanovnika, u Srbiji ima ne{to mawe od sedam miliona, a broj qudi koji su trenutno na bolni~kom le~ewu je za Srbiju ogroman. Pore|ewa radi, u Sjediwenim Dràvama je pre dva dana u bolnicama bilo sme{teno 47.612 obolelih od koronavirusa, u Velikoj Britaniji 8.238, a u Srbiji 6.726 qudi. Po broju hospitalizovanih zbog kovida 19

Da li su za srpsku vlast policajci koji su otkrili najve}u planta`u marihuane u Evropi za orden ili za metak? Pi{e: Ranko Pivqanin

na milion stanovnika, u prvih pet zemaqa na{le su se i dve zemqe regiona, Hrvatska i Slovenija, koje su na drugom i tre}em mestu. Ono {to dodatno zabriwava je da u Srbiji ima vi{e hospitalizovanih nego u Francuskoj, Italiji i Portugalu, dràvama koje su do nedavno bile àri{ta korone, i u kojima ìvi daleko vi{e qudi nego u granicama na{e zemqe. Tako|e, broj bolnica, kovid centara, posteqa za obolele sa te{kom klini~kom slikom, a posebno medicinskog kadra u Srbiji, je minoran u odnosu na sve evropske zemqe, dok je broj leè}ih pacijenata najve}i. U Srbiji je do sada registrovano je ukupno 1.098.209 potvr|enih slu~ajeva kovida 19, a ukupan broj preminulih od po~etka epidemije je 9.509, mada i zvani~nici Srbije isti~u da je taj broj realno mnogo, mnogo ve}i.

Da~i}: Srpska ima apsolutnu podr{ku Srbije na osnovu Dejtonskog sporazuma: Dodik: Srpska jedina samoodrìva u BiH Predsednik Narodne skup{tine Republike Srbije Ivica Da~i} izjavio je u Bawaluci da Republika Srpska ima apsolutnu podr{ku Srbije na osnovu Dejtonskog sporazuma. „Smatramo da svaka kapitalna odluka, koja se ti~e odnosa pozicije naroda i entiteta i neke centralne vlasti na nivou BiH, ako se mewa, mora da se zasniva na saglasnosti sva tri naroda i oba entiteta“, kazao je Da~i} posle sastanka sa srpskim ~lanom Predsedni{tva BiH Mioradom Dodikom. On je u ime Narodne skup{tine Srbije ~estitao 30 godina od konstituisawa Narodne skup{tine Republike Srpske, navode}i da su posledwih 30 godina za RS, Srbiju i srpski narod u celini bila istorijski dramati~na i te{ka vremena, u kojima je RS uspela da se sa~uva. „Sa~uvala je, ne samo svoje institucije, ve} i veru qudi, a to je da moète biti sami na svome“, kazao je Da~i}. Dodao je da se Srbija zalaè za o~uvawe mira, ali da je isto tako i za o~uvawe ustavnih pozicija i ovla{}ewa RS. „Samim tim, Srbija }e garantovati sve ono {to ne proizilazi samo iz Dejtonskog sporazuma, ve} i iz Sporazuma o specijalnim vezama, koje su pravni osnov za ‘ìvu vezu’ izmedju Bawaluke i Beograda, u smislu ekonomske saradwe, obrazovawa, zdravstva, za koje smatramo da ne postoje nikakve granice, bez obzira kakve su granice medjunarodno priznatih dràva“, kazao je Da~i}. Predsednik Narodne skup{tine Srbije jo{ je kazao da ga je Dodik

^etvrtak 10.28. decembar 2020. 3 ^etvrtak oktobar 2021.

informisao o „poku{ajima da se izigra Dejtonski sporazum, time {to }e se uzimati sve vi{e ovla{}ewa RS kako na kraju entiteti na bi imali nikakakv zna~aj“. Da~i} je najavio da bi slede}eg meseca u Narodnoj skup{tini Srbije trebalo da se obrate Dodik i ostali politi~ki predstavnici iz Republike Srpske i iznesu svoje stavove u vezi sa aktuelnom situacijom u BiH i Republici Srpskoj. Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik izjavio je da je Republika Srpska jedina samoodrìva na prostoru BiH, zbog ~ega se raznim odlukama visokih predstavnika i Ustavnog suda BiH nastoji promeniti wena ustavna pozicija. „Mislim da je tu problem RS, jer je samo ona tu samoodrìva i jedina koja moè sama da funkcioni{e. To nije ni BiH ni Federacija BiH… Zato se poku{ava putem raznih odluka, visokih predstavnika i Ustavnog suda antiustavno, antidejtonski i kriminalno mewati pozicija RS“, rekao je Dodik posle sastanka sa Predsednikom Skup{tine Srbije Ivicom Da~i}em.

Prema wegovim re~ima, zbog takvih poku{aja tu je Narodna skup{tina RS, koja danas obeleàva 30 godina postojawa, koja u narednom periodu treba da ovom entitetu BiH vrati sve nadle`nosti koje su u proteklim decenijama prenete na nivo BiH. Upitan da li }e poslanici Saveza nezavisnih socijademokrata (SNSD), ~iji je lider, prisustvovati sednici parlamenta BiH na kojoj }e se raspravqati o smeni ministra odbrane Sifeta Poxi}a, Dodik je odgovorio da ho}e, jer je „neophodno da se smeni neodgovorni ministar odbrane BiH“. „Zato }emo oti}i tamo, uvereni da to ne}e dozvoliti muslimani“, kazao je Dodik. Predsedavaju}i Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija (SNSD) zatraìo je smenu Poxi}a (DF), jer je doneo odluku o odgadjanu zajedni~ke vojne ve`be Oruànih snaga BiH i Vojske Srbije, zbog, kako je naveo, pogor{ane epidemiolo{ke situacije u vezi sa korona virusom. Ve`ba je trebalo da se odrì na Mawa~i kod Bawaluke od 9. do 16. oktobra.

A je’l ima mo`da predsednik Srbije vi{ka dva ordena (ako nema, nek pozajmi iz Patrijar{ije, tamo toga preti~e) da ih oka~i na vratove Slobodana Milenkovi}a Sente i Du{ana Mati}a? Po{to je gospodin Vu~i} ~esto potpuno neobave{ten i sklon da ìvi blaèn u neznawu (ne zna Milana Radoji~i}a, ne zna Zvonka Veselinovi}a, ne zna Predraga Koluviju, ne zna Veqka Belivuka, ne zna za Skaj aplikaciju i me{a je sa skajpom - ispada da zna samo Angelu Merkel i kineskog brata Sija) da mu pribliìmo o kome se radi. Milenkovi} je na~elnik Odeqewa za borbu protiv droga beogradske policije, trenutno u fazi prekomandovawa u odeqewe koje istraùje ratne zlo~ine, a Mati} wegov kolega. A za{to da ih odlikuje? Pa, oni su, gospodine predsedni~e, otkrili ono o ~emu vi, tako|e, pojma nemate: jednu plantaìcu, tu negde u ki}anom Sremu na kojoj je tako dobro uspevala marihuana da se merila tonama. Nije Jovan~e, pome{ali ste – to je onaj ]opi}ev de~ak iz „Orlovi rano lete“ – ovo je Jovawica, ~esto to bude na vestima i ponegde u novinama, a malo i u sudu. Da li ja to ~ujem da se za takve stvari policajci ne odlikuju, nego se smewuju, progone i jo{ im se preti likvidacijama? Ma, je li mogu}e? Dobro, ako je tako, onda odlikujte policajce i pripadnike BIA i VOA koji su tamo straàrili. Znaaam, sad se vi pitate {ta }e agenti tajnih slu`bi na poqoprivrednom dobru. I ja se pitam, predsedni~e, a i narod se pita i to ne samo onaj iz „Zadruge“ nego i ovaj prosti puk. [ta da vam kaèm, pevali dodole kad zakaè ki{a, ~uvali plantaù od zlih pogleda da ne ureknu stabqike vesele biqke i organizovali do~ek kad tamo u posetu stigne neki visoki dràvni funkcioner. Jeste, predsedni~e – znam da ne znate, otkud bi znali – i{li ovi va{i tamo, bio u Jovawici i Aleksandar Vulin, tada u ulozi ministra za rad i socijalna pitawa. Sad }ete se vi, ~udu se ~ude}i, zapitati {ta }e on na plantaì? Ne mogu vas ostaviti u neznawu – i{ao je da okopava i zaliva. Konopqu? Ma, neeee, paradajz predsedni~e, zamislite niklo i to, izgleda nanele ptice seme, primilo se, razgranalo, ~ist organik, a su{a udarila. I Vulin, {ta }e, obu~e ono plavo radni~ko odelo sa sve tregerima, motiku i kantu u ruke i udri. U poverewu, bio tamo posle Vulina i onaj Zoran Babi}. Ma seti}ete se ko je, ~lan predsedni{tva Srpske napredne stranke, onaj {to je imao neki udes na nekoj naplatnoj rampi pa poginula jedna èna a sa wom nestalo i dva minuta snimka. ûli ste ne{to o tome, sigurno, nego vas pritisle velike dràvne obaveze, pa smetnuli s uma. I kako izgleda ova humoreska, gospodo iz vlasti, jel se dobro zezamo, a? E, pa nije zezawe kad se progone, maltretiraju i smewuju ~asni policajci koji su, rade}i profesionalno svoj posao, otkrili takav kriminal, pod dràvnim (reìmskim) pokroviteqstvom, kao {to je plantaà marihuane u Jovawici. [ta ste hteli, da legalizujete marihuanu, pa da budete prvi u poslu? Jo{ mawe je zezawe, ako se tim qudima mafija{ki preti da }e izgubiti glavu. Kakva se to poruka {aqe wihovim kolegama koji su, opredequju}i se za policijski posao, ma{tali o pravdi koju zna~i wihova zna~ka na prsima i zakon u rukama? Ko }e to od wih – posle svega kroz {ta prolaze Milenkovi} i Mati} i golgote koju je pro{ao wihov kolega, sada, na àlost, pokojni inspektor Dejan Jovi} koji je hapsio Belivuka i ekipu a progowen od svemo}ne Dijane Hrkalovi} – da radi svoj posao onako kako treba ili }e da se pravi lud i drì po strani? Kao {to nije za zezawe a nije ni lepo kad postrojite pripadnike @andarmerije u Kraqevu, u zenitu krize na severu Kosova, da pevaju parapatriotske naricaqke dok se, u isto vreme, {tampaju stikeri koji }e se lepiti preko grba ove dràve. Da je sre}e i malo vi{e hrabrosti kod tih momaka, trebali su, ne da salutiraju Vu~i}u i Vulinu, nego da ih, sve s noge na nogu, najure sa tog poligona. Nema tu {ale, odneo je |avo da je nikad vi{e ne vrati. Zato Milenkovi}u i Mati}u ne sme ni{ta da se desi, za wihovu bezbednost ste direktno odgovorni, a na kraju i u va{em je interesu da oni budu ìvi i bezbedni. Mo`da vam to bude uzeto kao olak{avaju}a okolnost kad se jednog dana ova ponièna, zloupotrebqena i izmanipulisana policija, zajedno sa pravosu|em, u punom formatu vrati svojoj svrsi, zakonu i profesiji. Otkri}u vam jo{ jednu tajnu iz pouzdanih izvora: mnogi od wih ìve za taj dan.

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 28. 2021.

SRPSKA POSLA

NIJE VA@NO KOLIKO KO[TA:

Evo {ta su na{i preci poklawali jedni drugima za slavu! Dolazi nam sezona slava, najva`nijeg porodi~nog praznika kod Srba. Ovo je vreme kada okupqamo svoje najmilije i sa wima slavimo za{titnika doma i porodice. Me|utim, iako je u hri{}anskom duhu da se slava obeleì skromno, posledwih decenija svedoci smo pravih gozbi koje se prave u ~ast ovog porodi~nog praznika, a neretko se de{ava da doma}ini od toga naprave pravi spektakl, pa ~esto pozovu i truba~e. Tu su i nezaobilazni pokloni koje gosti donose doma}inima, a koji su iz godine u godinu sve luksuzniji, a ponekad i prili~no ~udni. [ta pokloniti nekome kod koga idete na slavu? Ako mislite da ovo i nije dilema i da se “zna” {ta se nosi na dar za krsnu slavu, zapravo ste u mawini. Pokloni iz godine u godinu postaju sve luksuzniji, ali i bizarniji. Tako se doga|aju situacije da ène iz slavqeni~ke ku}e dobijaju ve{, kozmetiku, escajg, doma}ini ~arape, ko{uqe i patike, a i na decu se ne zaboravqa pa su tu luksuzne igra~ke i sli~ne stvari. Sve ovo svetlosnim godinama je daleko od onoga {to slava treba da predstavqa! Slava – krsno ime, krsna slava ili sveti je prastari narodni obi~aj proslave za{titnika doma i porodice. Najvi{e pristalica ima verovawe da je slava hristijanizovani oblik starog slovenskog praznika posve}enog mitskom pretku porodice ili porodi~nim precima uop{te. Slaviti slavu zna~i odràvati vezu sa precima i poreklom. Na dan slave u dom dolaze ~lanovi porodice i prijateqi da sa doma}inom, u qubavi i vesequ, proslave sveca za{titnika tog doma. A {ta su qudi koji su nekada i{li u goste za slavu nosili doma}inima? [to se poklona ti~e, u davna i skromnija vremena, na poklon se nosilo ono {to su gosti ru~no izradili – kola~i, testo, hleb, ali prikladno je bilo i vino, rakija, jabuke, bra{no… Ukratko, ne{to {to oni koji idu u goste ve} imaju i {to ih ne}e mnogo ko{tati. Kao prigodan poklon mogao je da pro|e i neki ru~ni rad – vezeni stolwak, miqe ili goblen, naro~ito ako dar dolazi od devojke stasale za udaju koja èli da se “pokaè”. Prema ovim obi~ajima, i danas bi mnogo prikladnije bilo doma}inu na poklon doneti bocu pi}a ili {e}er, kafu, ratluk i sli~ne stvari. Su{tina je u skromnosti, i u tome da se darodavac ne baca u tro{kove, jer to nije ni potrebno. Slava je uvek praznik koji okupqa porodicu i prijateqe koji oko trpeze razmewuju {ale, pri~e i anegdote… sve u dobrom raspoloèwu i nezaobilaznu ~a{icu (ili dve). Zato, kada ovih dana budete pripremali svoju slavu, ili i{li kod nekoga u goste, ne zaboravite da ponesete pre svega dobro raspoloèwe. Ono je nekada va`nije od skupih poklona! M. T.

O s o A @IVETI

U SRBIJI

EVO KOJE NAS SLAVE O^EKUJU U NAREDNOM PERIODU: l 31. oktobar – Sveti apostol i Jevan|elist Luka l 1. novembar – Sveti Prohor P~iwski l 5. novembar – Sveti apostol Jakov, prvi episkop Jerusalimski l 8. novembar – Sveti Dimitrije (Mitrovdan) l 10. novembar – Sveti Arsenije Sremac l 11. novembar – Avramije Zatvornik (Avramijevdan) l 14. novembar – Sveti Kozma i Damjan (Vra~i) l 16. novembar – Sveti \or|e (\ur|ic) l 21. novembar – Sabor Svetog Arhangela Mihaila (Aran|elovdan) l 24. novembar – Sveti Mu~enik Stefan De~anski (Sveti Mrata) l 25. novembar – Sveti Jovan Milostivi l 26. novembar – Sveti Jovan Zlatousti l 27. novembar – Sveti apostol Filip l 29. novembar – Sveti apostol Matej l 4. decembar – Vavedewe Presvete Bogorodice l 7. decembar – Sveta velikomu~enica Ekaterina l 8. decembar – Sveti sve{tenomu~enik Kliment l 9. decembar – Sveti Alimpije Stolpnik (Alempijevdan) l 13. decembar – Sveti apostol Andrej Prvozvani (Andrejevdan) l 17. decembar – Sveta Varvara l 18. decembar – Sveti Sava Osve}eni l 19. decembar – Sveti Nikolaj ^udotvorac (Nikoqdan)

 Igra mi slika na televizoru. Kako vo|a svira.

 Ovde ve}u cenu imaju udareni qudi nego udarena vozila...  Klupko je po~elo da se odmotava. Ali te{ko da }e sti}i do onog koji sve konce drì u svojim rukama.  Cene u prodavnicama su porasle u mojim o~ima!  Sloboda je kao pica. Za bogate je cela, a za siroma{ne na par~e.  Poltron zna {ta radi. Odlaze}em {efu prvi okre}e le|a, a dolaze}em prvi pruà ruku!  Uvedite demokratiju. Makar na silu.  Ne drìte se zakona. Slab vam je to oslonac.

 Bio je to masovan protest. Okupqeni su blokirali biciklisti~ku stazu.  Novi roman na{e poznate spisateqice nai{ao je na odu{evqewe wenih ~italaca. Kritike se kre}u od "ekstra" do "top".  Umesto da steknemo imunitet krda stekli smo karakter...  Hapsimo brzo i efikasno. Dolazak na ku}nu adresu. Lisice na{e, ruke va{e!  Ne}emo graditi posebne zatvore za uhap{ene policajce. Koristi}emo postoje}e do popune kapaciteta.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Budi iskren prema sebi kako ne bi bio la`an prema drugima" „Na kraju ne}emo pamtiti re~i na{ih neprijateqa, ve} }utawe na{ih prijateqa“ „Qubav je najja~a snaga koju sebi svet mo`e predstaviti, a istovremeno i najskromnija“ Narodne poslovice

„@alim pro{lost, nadam se budu}nosti, nezadovoqan sam sada{no{}u – to je moj `ivot! “ @arko Lau{evi}

„Te{io sam se da }e sve biti boqe kad se probudim. Ali, postojao je jedan mali problem. Prethodno je trebalo zaspati“ \or|e Bala{evi}

TEMA NEDEQE

Odmeravawe snaga pred odlu~uju}u bitku Amerike sa Kinom Iskreni razgovori, direktni kontakti ameri~kih i ruskih zvani~nika, diskusija o problemima koje mu~e dana{wih svet, iako su se dogodili protekle nedeqe, nisu odraz dobrih odnosa, ve} odmeravawe snaga pred odlu~uju}u bitku Amerike sa Kinom, ma kad se ona dogodila, i poku{aj pacifikovawa Rusije

Kad Nema~ka i Rusija zajedno grade „Severni tok 2“, onda se to naziva pritiskom Rusije na Evropu da kupuje ruski gas. Kad Amerika uvozi naftu i gas iz Rusije i pride napravi s Rusijom koja je pod sankcijama promet od 20 milijardi dolara za raznu robu, onda se o tome - }uti. Nije ni ~udo, jer Amerika moè da ratuje sa Rusijom, moè da ratuje i sa Kinom, ali sa Rusijom i Kinom istovremeno - ne moè. Izgleda da svest o tome polako stiè i u Va{ington, pa je tokom protekle nedeqe iznenada u Moskvu stigla omraèna Viktorija Nuland, zamenik ameri~kog dràvnog sekretara za politi~ka pitawa, koju Rusija pamti po ne~uvenom postupku direktnog me{awa u ru{ewe vlasti u Ukrajini, a Evropa po vulgarnoj psovki koju joj je uputila i time svima stavila do znawa da Evropa nema {ta da traì - u Evropi!

luka. Verovali ili ne - i jedni i drugi su zainteresovani za to. Posebno se pre}utkuje sastanak Over~uka s ameri~kim biznismenima, veoma zainteresovanim za, zamislite, biznis sa Rusijom. Uvode}i sankcije Rusiji, Amerika je naterala gotovo celu Evropu da prekine sve odnose sa Rusijom, ukqu~uju}i pre svega ekonomske, dok istovremeno trguje sa Moskvom vi{e nego ikad. Samo za posledwih pola godine me|usobna razmena je pove}ana za vi{e od 40 odsto, {to iznosi gotovo punih 20 milijardi dolara. I uvozi se i izvozi sve, ukqu~uju}i naftu i gas koje Evropa ne sme, pa je do{la u situaciju da joj ove zime preti smrzavawe. ODNOSI NIKAD GORI Ali, ako pomislimo da su posete Viktorije Nuland Moskvi i Over~uka Va{ingtonu odmrzavawe odnosa izme|u dve zemqe, ozbiqno }emo pogre{iti. Odnosi nisu nikad bili gori, {to se mo`e videti i po potpunom prekidu kontakata Rusije sa NATO-om, koji je zapravo udarna pesnica Sjediwenih Dr`ava.

I „MR[AV“ REZULTAT JE - DOBAR Ovaj mali korak u odnosima dveju zemaqa, iako nije davao naro~itu nadu (ako bi se ovim tempom ukidale sankcije ruskom biznisu, bile bi potrebne decenije da se sve ukinu), ipak je, reklo bi se, najavio neke druge vetrove u wihovim odnosima. Nepomirqivi stavovi se lako mewaju ako za to postoji obostrana èqa. Iako je rezultat „mr{av“ i Sergej Rjabkov, zamenik ministra spoqnih poslova Rusije, i Viktorija Nuland su objavili da su zadovoqni - razgovor je bio „izuzetno iskren“, predstavqeProblemi sa Kinom ni su stavovi obe strane direktno, stalno narastaju. U ovom trenutku razmotreni svi problemi koji mu~e danas svet - od Avganistana i Irasu uglavnom ekonomski, ali to ne zna~i na, do Ukrajine. O ovom posledwem da }e tako i ostati. Kina pokazuje sve vi{e se malo govorilo, ali tu je sve jasno ambicija da Tajvan vrati u svoje okriqe, dok - Amerika podràva Ukrajinu, Rusija Tajvan, koga ne priznaje ni Va{ington, obe}ava {titi Donbas. rat, Va{ington pak obe}ava da }e ga braniti. O poseti zamenika {efa ruske Ipak, to su najverovatnije prazna obe}awa. vlade Va{ingtonu, koja je usledila Amerika bi u tom slu~aju najverovatnije radije gotovo odmah posle odlaska Viktogurnula Japan i Ju`nu Koreju, kao najve}e rije Nuland, gotovo da se nije ~ulo saveznike Tajvana, da mu oni i pomaù, a u Sjediwenim Dràvama, iako su weni efekti daleko ve}i. sukob sa nuklearnom Kinom te{ko Aleksej Over~uk sreo se sa da bi rizikovala Xekom Salivanom, savetnikom ameri~kog predsednika za nacionalnu bezbednost, kao i sa Vendi [erman, Stvar je mnogo prozai~nija. Amerika prvim zamenikom ameri~kog dràvnog se- je procenila da joj glavna opasnost dokretara. Razgovori su, tako|e, bili dobri lazi od Kine, a svesna da ne moè istoi iskreni, obe strane su tako|e ozna~i- vremeno da ratuje sa dve ogromne dràle problemati~na pitawa „na ~ijem bi ve, odlu~ila je da napravi inventar se re{avawu moralo vi{e raditi“. Za- problema sa Rusijom. Da svako neslakqu~ili su da Moskva i Va{ington tre- gawe bude sagledano sa svih strana, da ba da nastave direktne kontakte, da „iz- se vidi moè li se iskomplikovati ili begavaju posrednike“, obja{wavaju jedni ostati zamrznuto, moè li se izbe}i. drugima pozicije i logiku dono{ewa od- Drugim re~ima, Amerikanci bi da for-

^etvrtak 10.28. decembar 2020. 5 ^etvrtak oktobar 2021.

TRANSFER NOVCA SIGURNOST

Garantujemo isplatu

BRZINA

N OVO U roku od 15 minuta*

LAKOĆA

Jednostavan proces

ISKUSTVO

27+ godina iskustva

USLUGA

Usluga na vašem jeziku

*uslovi postoje

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

SPECIAL OFFER!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs

02 8781

*važe uslovi

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h malizuju status kvo i okrenu se re{avawu drugih problema, ali i da budu sigurni da se na tom terenu ne mo`e desiti nikakvo neprijatno iznena|ewe. Za to vreme problemi sa Kinom stalno narastaju. U ovom trenutku su uglavnom ekonomski, ali to ne zna~i da }e tako i ostati. Kina pokazuje sve vi{e ambicija da Tajvan vrati u svoje okriqe, dok Tajvan, koga ne priznaje ni Va{ington, obe}a-

va - rat, Va{ington pak obe}ava da }e ga braniti. Ipak, to su najverovatnije prazna obe}awa. Amerika bi u tom slu~aju najverovatnije radije gurnula Japan i Ju`nu Koreju, kao najve}e saveznike Tajvana, da mu oni i poma`u, a sukob sa nuklearnom Kinom te{ko da bi rizikovala. Pogotovu {to bi u takav rat morala biti uvu~ena i Rusija, koja ne mo`e da do-

SInce 1994

zvoli poraz Kine i destabilizaciju tog dela sveta. LUKAVA PODELA NA INTERESNE SFERE Rat sa Rusijom i Kinom Amerika bi sasvim sigurno izgubila, pa ve} sad, svesna da }e u budu}im decenijama napetost sa Kinom nastaviti da raste, mora da se pozabavi time da joj ostane bar deo nekada{weg uticaja u svetu. I, umesto da o~ajni~ki traì na~in da posva|a Rusiju i Kinu, Va{ington mora, prema mi{qewu Dejvida Pejna, objavqenom u ~asopisu „Ne{nel interest“, da svet podeli sa Rusijom i Kinom na interesne sfere. Amerika treba da iza|e iz isto~ne Evrope, Afrike, Azije, ukqu~uju}i Bliski istok. Wene oruàne snage moraju se povu}i na sopstvenu teritoriju i prestati da dele pravdu i smewuju vlade po svetu. Ukoliko bi takav dogovor bio postignut, SAD bi zadràle najve}u uticajnu sferu - Zapadnu poluloptu, Zapadnu Evropu, Japan, Australiju i Novi Zeland, Rusija bi „dobila“ biv{e sovjetske republike, Srbiju, Iran, Irak, Siriju, Libiju, a Kina - Severnu Koreju, Tajvan, Ju`no kinesko more, Pakistan i Avganistan. SAD bi obe}ale da ne}e razme{tati vojsku u Isto~noj Evropi („osim u slu~aju ruske agresije“). A Rusija, koja bi imala sigurne zapadne granice, tako bi kona~no mogla postati saveznik jer bi se posvetila - „kineskoj opasnosti“. Lukavo, nema {ta! Ali, Rusija u Kini ne vidi neprijateqa, niti Kina namerava da napada Rusiju, a {to se Amerike ti~e te{ko da }e ovaj tekst shvatiti kao nacionalni interes. Ona se ve} sprema za budu}nost, poku{ava da stigne Rusiju testiraju}i novo supersoni~no oru`je, stvara savez sa Britanijom i Australijom za izgradwu nuklearnih podmornica… AUKUS, sasvim sigurno, ne}e sutra napasti Kinu, ali - i za pravqewe tolikih nuklearnih podmornica, potrebno je vreme… R. N.

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 28. 2021.

u LI^NOST U @I@I

ZDENKO TOMANOVI]

Advokat unapred osu|enih

Zdenko Tomanovi} daje intervjue samo kad ima ne{to da kaè. Za razliku od advokata koji ne izlaze iz studija reìmskih jutarwih programa, Tomanovi} svoje javne nastupe bri`qivo planira. A ovoga puta je imao {ta da kaè. Kod Danice Vu~eni} u emisiji „Iza vesti“ na N1 televiziji do{ao je u svojstvu pravnog zastupnika inspektora Slobodana Milenkovi}a i Du{ana Miti}a, daju}i glas policajcima koje tabloidi bliski vlasti demonizuju ve} nedeqama zbog toga {to su otkrili najve}u plantaù marihuane u Evropi, Jovawicu. Tomanovi} je istakao da posledice „neprimerene, nezakonite i organizovane kampawe“ ne naru{avaju samo ~ast, dostojanstvo i slu`benu poziciju Milenkovi}a i Miti}a, ve} ugroàvaju i wihovu sigurnost. Kao ilustraciju svojih tvrdwi Tomanovi} je naglasio da su policiji ve} prijavqene informacije da je inspektoru Milenkovi}u ugroèn ìvot. Prihvataju}i da zastupa policajce koji su ve} osu|eni (iako nijedan krivi~ni postupak protiv wih jo{ uvek nije pokrenut) Zdenko Tomanovi} nije rizikovao da se svrsta me|u one koje reìm vidi kao neprijateqe.

Prihvataju}i da zastupa policajce koji su ve} osu|eni (iako nijedan krivi~ni postupak protiv wih jo{ uvek nije pokrenut) Zdenko Tomanovi} nije rizikovao da se svrsta me|u one koje reìm vidi kao neprijateqe U tom probranom dru{tvu nalazi se ve} godinama, jo{ otkako se prihvatio da brani jo{ jednog „neprijateqa dràve“ – Miroslava Mi{kovi}a. Odbijaju}i da igra po zadatom scenariju, Tomanovi} je branio i u dobroj meri i odbranio vlasnika Delte, koji jo{ uvek nije pravosna`no osu|en ni za jedno delo. Vaqa podsetiti, Miroslav Mi{kovi} je pravosna`no oslobo|en za delo zbog kojeg je 2012. godine uhap{en. U sudnici uvek pripremqen i sa odgovaraju}om dozom teatralnosti. Prisutan, ali ne i sveprisutan. Kad se javi za re~, zna za{to se javio. Pored Mi{kovi}a, zastupao je Milana Beka, Bogoquba Kari}a, Ivicu Todori}a, Darka [ari}a, Sretena Joci}a… Bio je u pravnom timu Slobodana Milo{evi}a i „jedini je Srbin koji je video Milo{evi}evo telo u }eliji“, {to je medijima iz nekog razloga bitno. Advokatsku kancelariju otvorio je 1994. godine, a pre advokature je bio sudija. Nedavno je najavio da }e se kandidovati za predsednika Advokatske komore Beograda. „Na{a dru{tvena realnost jesu netolerancija, neznawe, nemoral i korupcija. U na{em dru{tvu sve je mawe va`no znawe, po{tewe, vaspitawe i tolerantnost, a poltronizam postaje stil ìvota. Svako daqe relativizovawe na{ih pravnih i dru{tvenih anomalija na{u profesiju vodi u izolaciju. Zato èlim da poku{am da me|u kolegama afirmi{em kompetentnost i integritet, odgovornost, pristojnost i pravnu kulturu. Ako mi uspemo da pokrenemo najboqe u na{im redovima, onda verujem da }e se to preliti i na ostale dru{tvene grupe“, ispri~ao je Tomanovi}, obja{wavaju}i zbog ~ega se kandidovao. R. N.

INTERVJU NEDEQE

DU[AN KOVA^EVI], najzna~ajniji `ivi srpski dramski pisac, rediteq, akademik

Qudi bukvalno ceo ìvot boluju od straha Da li kraj ìvota ozna~ava i kraj boravka na ovom svetu, ili postoji mogu}nost da se ìvot produì u nekom drugom obliku, pitawe je koje otvara novi film Du{ana Kova~evi}a „Nije lo{e biti ~ovek„. Posle 18 godina akademik, prvi ~ovek Zvezdara teatra, dramski pisac i rediteq vra}a se u srpsku kinematografiju. Potpisao je na velikom ekranu svoje kultne komade „Balkanski {pijun“ i „Profesionalac“, napisao klasike, kakvi su „Maratonci tr~e po~asni krug“, „Ko to tamo peva“, „Andergraund“, „Radovan Tre}i“, „Urnebesna tragedija“… A posle silnih odlagawa, zbog pandemije, triler-komedija koja postavqa ve~ito ìvotno pitawe i oma` je „muzi~arima, ~estitim qudima i psima“ kona~no }e se uskoro na}i pred publikom, otkriva Du{an Kova~evi}: n Film ste po~eli da radite daleko pre nego {to nas je „napala“ pandemija. A s obzirom da je tema pitawe – {ta nas ~eka posle smrti, koliko je tek sad aktuelna po{to se ve} skoro dve godine bavimo mra~nim temama, smr}u, bole{}u…? – Desilo se, naàlost, da ta pri~a o nestajawu i tim nekakvim qudskim sudbinama je posledwih godinu i po dana stra{no aktuelna. I mi se nalazimo u nekoj vrsti, ako bi se tako moglo re}i, mirnodopskog rata. Naravno, ako ta dva pojma uop{te mogu da se veù jedan uz drugi. Ne vidimo neprijateqa koji svaki dan oduzima ìvote. Samo u Srbiji dnevno umire vi{e od 60 qudi. Pre neki dan sam se vratio iz studija i saznao da je nekoliko glumaca obolelo od korone, koji se ina~e nisu vakcinisali, i da imaju ozbiqne komplikacije. Znate, jedno vreme sam bio u Portugalu i to je narod koji je dosta posve}en redu i miru zbog svoje istorije. Sada su do{li na 90 odsto vakcinisanog stanovni{ta i nemaju danima nijednog mrtvog. ôvek se razboli i ako se vakcinisao, ali ima simptome obi~nog gripa i ne ide na respirator. To je ciq. n A za{to kod nas nije kao u Portugalu? – Ne znam, slu{am ovih dana predloge da se od pet uve~e pa nadaqe sve zatvori, i pitam se {ta to zna~i? Apsolutno ni{ta. Vi moète da zatvorite sve – da ne rade frizeri od tri pa nadaqe – i {ta }e onda da se desi? Pa, svi }e da navale kod frizera do tri sata. Tu nema nikakvog smisla. Onda treba zatvoriti sve, i prodavnice i benzinske pumpe, i {ta onda? Bi}emo mrtva zemqa. n Nema logike u nekim potezima? – Ta pri~a o qudskim pravima i isterivawu najru`nijeg oblika politike u

borbi za ili protiv ne~ega je stra{na. Da li si za ovo ili za ovoga… To nema smisla. Ovde treba uvesti jednu rigoroznu stvar – nema ulaska nigde ako nisi vakcinisan i zdravo, dovi|ewa! Idi na pecawe, na planinu, {etaj… n Vakcinacija je onda jedini put da se dobije taj mirnodopski rat? – Jedini je put da qudi ne umiru. Mi sada pri~amo o smrti. Bolesnih }e biti, pa od obi~nog gripa se umire ako imate neke komplikacije ili jo{ neke bolesti. Vidite koliko je samo u posledwe vreme qudi oti{lo od infarkta. To je negde upisano u na{em kodu – da li je u pitawu genetika, na~in ìvota… Verovatno jeste… Ja sam godine i godine ìvota proveo u Ateqeu 212 i jednoga dana je napravqen spisak i ispostavilo se da je vi{e od 30 qudi iz tog teatra preminulo od raka plu}a. Ali, ~iwenica je da su od tih tridesetak qudi bar 25 bili oni koji su pu{ili tri kutije cigareta dnevno. n Smrt jeste ne{to {to nam je ro|ewem dato, jedina je izvesnost na{ega ìvota, ali kako od toga napraviti tragikomediju kako ste vi to ~inili u ranijim komadima, i sada ponovo u filmu „Nije lo{e biti ~ovek“? – Ozbiqno sam se time bavio jo{ u „Sabirnom centru“. Ovo je mo`da neka pri~a nalik „Sabirnom centru“ i storija o onom svetu, a ànrovski je zapravo komedija. U krajwem slu~aju, moj prvi komad „Maratonci“ je o smrti – prodavci kov~ega jesu sama smrt. A to je jedina stvar koje se svesno ili nesvesno pla{imo. Za{to se ~ovek pla{i bole-

IMA QUDI KOJIH SE NE SE]AM UOP[TE n Jedan od strastvenih pu{a~a bio je Zoran Radmilovi}. Pre neki dan bila je beogradska premijera filma „Glum~ina“ u kome i vi svedo~ite o wemu. Kako ga se se}ate? – Sa osmehom. Ima qudi kojih se ne se}am uop{te, zato {to su bili te{ki za ìvota, mrzovoqni… Izbegavao sam ih za ìvota, a i danas izbegavam da ih se se}am. A Zorana se se}am sa osmehom, zato {to kad god smo se sreli pri~ali bismo pri~e koje su nas zasmejavale. Uìvao sam da sedim s wim, da improvizujemo, prepri~avamo doga|aje iz mladosti. Se}am ga se po hodu, na~inu igre na sceni. To se ne u~i, jednostavno ~ovek poseduje neku magiju na sceni. I ako je deset qudi pored vas na sceni u ansambl predstavi, qudi samo vas gledaju. Za{to je to tako, niko ne zna. A Zoran je bio takav. Samo su u wega gledali.

sti – pa, ne zato {to }e biti bolestan, ve} zato {to moè da umre. Smrt je ne{to sa ~ime se susre}emo ve} prilikom prvog saznawa o ìvotu i svetu, jo{ u ranoj mladosti. Neko taj strah savlada lak{e, neko teè, a opet ima i onih koji bukvalno ceo ìvot boluju od straha. n Koliko nekima onda verovawe u ìvot posle smrti ili reinkarnaciju, {to je tako|e tema va{eg filma, pomaè da pobede strah? – ôvek se spa{ava na raznorazne na~ine od straha. Jedna od mogu}nosti jeste ta koju ste pomenuli. Sve religije imaju obja{wewa {ta }e se desiti posle kraja ìvota i neko veruje u reinkarnaciju, poput budizma. U nekim od velikih religija taj duh se preseqava u goluba ili kravu. I to su svete ìvotiwe jer u wima opstaje du{a nekoga ko vas ~uva. A to verovawe postoji samo da bi se ~ovek na neki na~in le~io i, ako moè, ostao normalan. n Pomiwete stalno Portugal, zemqu koja je „iznimka“ u va{oj karijeri, jer ste se prvi put bavili ne~im {to nije vezano za umetnost – diplomatijom. Kako ste se sna{li na poqu na kojem se ne govori umetni~kim jezikom? – To je bilo jedno veliko i dragoceno iskustvo. Ali, tih godinu i po dana, od predvi|enih ~etiri, je bilo sasvim dovoqno. I{ao sam zbog nekog posla koji se zavr{io za tih nekih godinu i ne{to dana i ustanovio sam da nema smisla da sedim tamo i podneo ostavku. Znate, ne moète ozbiqno da pi{ete ako svakoga dana imate bar dva sastanka. Portugal je posebno zanimqiva zemqa, zato {to je spona izme|u Evrope i celog sveta i ima blizu 200 ambasada. Taj posao je ne{to {to je za profesionalnog diplomatu jako dragoceno, jer tako ìvite svoj profesionalni ìvot, ali ja sam u{ao u taj svet kao neprofesionalac. n I dok ste sa „Maratoncima“ poodavno predskazali neke stvari, {ta danas predvi|ate ovoj zemqi, posle svega? – Mislim da }e ova bolest, kada do|emo do stepena imunizacije od 90 odsto, malo stati, i da }emo bar zavr{iti pri~u sa qudima koji odlaze. Nema dana da ne ~ujete da je neko umro. To je stra{no, pogotovo {to mnoge od qudi koji odlaze znamo, i tragedije se ponavqaju iz dana u dan. âk vi{e ne biraju ni godi{te, odlaze i mladi qudi u najboqim godinama. Zato je prioritet broj jedan da se to zaustavi, a sve ostalo }e do}i nekako na svoje mesto. Politi~ka istorija Srbije tokom skoro dve stotina godina mewala se i nastavi}e da se mewa, ali na{e podele i trvewa ostaju, naàlost, zauvek isti! M. T.

PLANETA

^etvrtak 10.28. decembar 2020. 7 ^etvrtak oktobar 2021.

EVROPA U BODQIKAVOJ @ICI:

Nema~ka podràla podizawe ograda na granicama Nema~ki ministar unutra{wih poslova Horst Zehofer ocenio je „legitimnom“ èqu da se za{tite granice, dok evropske zemqe traè pomo} Evropske unije za podizawe zidova od bodqikave ìce i spre~avawe masovnog dolaska migranata. Poqska je traìla 350 miliona evra i mobilisala hiqade vojnika na granici zbog izgradwe ograde na svojoj granici s Belorusijom. Na pitawe o potrebi za tom ogradom koju je izgradila Poqska, ministar unutra{wih poslova je izjavio za tabloid Bild: „îni nam se legitimnim {tititi spoqnu granicu (EU) kako bismo spre~ili ilegalne prelaske.“ Hiqade migranata, uglavnom s Bliskog istoka, poku{ale su da pre|u granicu od avgusta, u migracijskom potezu za koji EU smatra da je Belorusija podstakla kao odgovor na sankcije Evropske unije. Litvanija je tako|e pokrenula izgradwu ograde od bodqikave ìce du` svoje granice s Belorusijom, a ministri unutra{wih poslova 12 zemqa (Austrija, Bugarska, Kipar, Danska, Estonija, Gr~ka, Ma|arska, Litvanija, Le-

tan, t je prietu, Dok tek nekoliko zemaqa posa-pu{ta sa merama borbe protiv ma ipandemije kovida 19, ve}i deo u odsveta sprema se za peti talas

tonija, Poqska, ê{ka i Slova~ka) pisali su 7. septembra Komisiji traè}i da EU finansira postavqawe. U petak je predsednica Komisije Ursula fon der Lejen odgovorila da Evropska unija ne}e finansirati „bodqikavu ìcu i zidove“ na granicama. Zehofer je tako|e upozorio da }e se poo{triti kontrola na granici s Poqskom i da su policijske snage od 800 qudi ve} raspore|ene. „Ako bude potrebno, spreman sam da ih dodatno poja~am“, rekao je. Prema podacima nema~kog ministarstva unutra{wih poslova, oko 5700 qudi je ilegalno pre{lo granicu izme|u te zemqe i Poqske od po~etka godine, prenosi Indeks. Zehofer, koji je iskqu~io zatvarawe granice s Poqskom, pisao je pro{le nedeqe svom poqskom kolegi Marijusu Kaminskom i predloìo mu da poja~aju zajedni~ke napore du` granice pred sve ve}im brojem migranata.

Marijus Kaminski mu je odgovorio da }e „Poqska pru`iti punu podr{ku tim merama“.

Ve}i deo sveta se sprema za peti talas, SZO nema lepih vesti ni za 2022.

pandemije. Zbog niskog stepena aweimunizacije, pre svega u sirorna-ma{nim zemqama, pandemija }e lma,se protegnuti i na celu 2022. upo-

zoravaju iz Svetske zdravstvene azneorganizacije. osti Najte`a situacija je u Isto~noj gijeEvropi. Svakog dana padaju repo-kordi broja zara`enih i broja einod ava ivoa ko o da ako

gal, ari~im plooqu m je-

eno , od dokoji {to a da , ne koga ugal {to veta o je plovite sam c. poo{ta sle

ada d 90 zaaze. mro. od e se e ne udi itet staolidve i}e ewa M. T.

preminulih. U Bugarskoj je zbog toga uveden obavezni zeleni karton za ulazak u sve zatvorene javne prostore. Rumunija od 25. oktobra uvodi nove restrikcije – kovid propusnice i obaveznu vakcinaciju za sve |ake. „Dragi Rumuni, ako `elite da prekinete ovu pandemiju, vakcini{ite se! Ako ne `elite da idete u bolnicu i ne do|ete na intenzivnu negu, vakcini{ite se!

Nemojte misliti da vas la`emo o tome koliko je opasan ovaj virus, da bi ste se vakcinisali“, poru~io je predsednik Rumunije Klaus Johanis. Letonija je zapo~ela mesec dana dugo zatvarawe, kojim vlasti te balti~ke dr`ave poku{avaju da suzbiju novi talas zaraze koronavirusom. Bi}e otvorene samo neke prodavnice hrane i apoteke, od 8 do 17sati. „Qudi su ~udni, vaqda neo-

brazovani, ako govorimo o vakcinama. Ja sam se vakcinisala i svi moji, i ne razumem motive onih koji nisu“, navela je litvanska penzionerka. Rusija je prijavila nekoliko pojedina~nih zaraza novom varijantom kovida-19, ozna~enom sa AY.4.2, za koju se veruje da je zaraznija od delta soja. Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da }e zbog niske stope imunizacije u si-

roma{nim zemqama, pandemija koronavirusa potrajati i tokom 2022. godine. „Videli smo neverovatno ubedqive podatke iz zemaqa sa visokim procentom vakcinisanih. Ali, mogu vam re}i da nismo na pravom putu. Zaista to moramo da ubrzamo ili znate {ta? Ova pandemija }e trajati godinu dana du`e nego {to je potrebno“, kazao je Brus Ejvord, savetnik u SZO.

Обавештење

ВАКЦИНЕ ПРОТИВ КОВИДА-19 СУ БЕСПЛАТНЕ И МОГУ ДА ИХ ДОБИЈУ СВЕ ОСОБЕ СТАРИЈЕ ОД 12 ГОДИНА

андемија ковида-19 нам је свима у Аустралији поставила многобројне изазове. Сви смо морали да уведемо одређене промене у наше животе да бисмо заштитили себе, своје породице и заједницу. Вакцинација представља пресудан корак у повратку на ствари које волимо. Све особе у Аустралији од 12 година старости и више имају право на бесплатну вакцину против ковида-19 коју могу да примe у апотекама које учествују у програму вакцинације, у ординацијама лекара и на државним клиникама. У наставку можете да прочитате где можете да добијете информације о вакцини против ковида-19 на српском и како можете да закажете термин за вакцинацију против ковида-19, чак и ако немате Medicare картицу. Вакцине и дозе вакцина које се препоручују у Аустралији могу да буду различите од оних које се препоручују у другим земљама. Јако је важно да се све особе које се налазе у Аустралији придржавају здравствених савета аустралијских здравствених стручњака.

Приступ преведеним информацијама о ковиду-19 Ако желите да добијете информације о вакцинама против ковида-19 на српском, посетите вебсајт australia.gov.au. Све што треба да урадите је да притиснете “information in your language” (информације на вашем језику) и да од 63 језика изаберете српски.

Ако сте посетилац из иностранства који се налази у Аустралији, међународни студент или друга особа која нема аустралијско држављанство или право сталног боравка, ви можда нећете имати право на Medicare бенефиције. Али то не значи да не можете да се вакцинишете. Не морате да имате право на Medicare или да будете регистровани у Medicare-у да бисте примили бесплатну вакцину против ковида-19.

Како можете да добијете вакцину против ковида-19 ако немате Medicare картицу Вакцине против ковида-19 су бесплатне за све особе које се налазе у Аустралији, чак и за оне које нису држављани Аустралије, као и за оне које немају право сталног боравка. То укључује и особе које немају Medicare картицу, посетиоце из иностранства, међународне студенте, раднике мигранте и азиланте. Све особе од 12 година старости и више које се налазе у Аустралији могу одмах да закажу термин за вакцинацију. Вакцину против ковида-19 можете да добијете на следећим местима: • на савезним клиникама за вакцинацију • у ординацијама лекара опште праксе који учествују у програму вакцинације • у друштвеним здравственим службама под контролом Абориџина • на државним и територијалним клиникама за вакцинацију, и • у апотекама које учествују у програму вакцинације.

Ако немате Medicare картицу, бесплатну вакцину можете да примите на следећим местима: • на савезним клиникама за вакцинацију • на државним и територијалним клиникама за вакцинацију, и • у апотекама које учествују у програму вакцинације. На линку australia.gov.au можете да нађете вама најближу клинику за вакцинацију и закажете термин за вакцинацију. Ако вам је потребан преводилац преко телефона или на лицу места када одете на вакцинацију, назовите Службу за превођење и тумачење (Translating and Interpreting Service) на 131 450.

Како ћете добити доказ о вакцинацији против ковида-19 Извод историје имунизација (Immunisation History Statement) можете да добијете на један од следећа два начина: • oнлајн, ако отворите myGov налог и затим приступите вашем Medicare налогу, или • путем апликације Express Plus Medicare.

Одобрила Аустралијска влада, Канбера.

Ако немате Medicare картицу или немате приступ myGov налогу, можете да добијете Извод историје имунизација на један од следећа два начина: • ако замолите здравственог радника који вас је вакцинисао да вам одштампа један примерак извода, или • ако назовете дежурну телефонску службу Аустралијског регистра имунизација (Аustralian Immunisation Register) на 1800 653 809 (од 8 до 17 часова од понедељка до петка, по аустралијском источном времену - AEST) и замолите да вам поштом пошаљу извод. Пошта може да путује и до 14 дана. За услуге превођења, назовите 131 450. За више информација о томе како можете да добијете доказ о вакцинацији против ковида-19, погледајте апликацију Services Australia. За друге информације о вакцинама против ковида-19, посетите вебсајт australia.gov.au или назовите 1800 020 080. За услуге превођења, назовите 131 450.

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 28. 2021.

REPUBLIKA SRPSKA

„DOLAZAK U SRPSKU VELIKI BLAGOSLOV“:

Z p

Patrijarh Porfirije sluìo liturgiju u manastiru Milo{evac Patrijarh srpski Porfirije sluìo je arhijerejsku liturgiju u manastiru Milo{evac kod Prijedora posle koje je poru~io da je za wega dolazak u Republiku Srpsku veliki blagoslov. Veliki broj vernika okupio se u prijedorskom nasequ îrkin

vera va{a. I zato je za sve nas, odakle god da dolazimo, dolazak u Republiku Srpsku veliki blagoslov i uteha“, naglasio je patrijarh Porfirije. Kako je naveo, nema ni{ta lep{e nego slu`iti u novim ili obnovqenim hramovima.

poqe u manastiru Milo{evac da bi do~ekali patrijarha Porfirija i prisustvovali liturgiji koju je slu`io zajedno sa episkopom bawalu~kim Jefremom. „Radost je velika slu`iti i moliti se sa onima koji imaju ~istu du{u, sa onima koji imaju istinsku i pravu veru, a to jeste

„Ni{ta nas ne mo`e spre~iti da slu`imo Bogu i istini. Slutim da }e ovaj jo{ nedovr{eni hram uskoro biti zavr{en“, dodao je patrijarh Porfirije. Sve~anosti, koja je uprili~ena povodom zavr{etka gra|evinskih radova na manastiru i pokrivawa manastirskog konaka, pri-

sustvovali su srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik, direktor Sekretarijata za vere Dragan Davidovi}, predstavnici grada Prijedora i Bawaluke. Dodik je izjavio da je prva liturgija u manastiru Milo{evac, koju je sluìo patrijarh Porfirije, veoma vaàn doga|aj za ~itavu regiju, Srpsku pravoslavnu crkvu i celo pravoslavqe. „Manastir je mesto stalnog ìvota i to je osetio i sam patrijarh Porfirije koji nije oklevao da do|e ovde i da se odrì prva molitva koja je okupila mnogo qudi, pokazala sabornost i povezala identitet, pre svega Crkve, a onda i ovog naroda koji je o~igledno vapio za ovakvim sadràjem“, rekao je Dodik. Ina~e, Manastir u îrkin Poqu kod Prijedora posve}en je Pokrovu Presvete Bogorodice i wegova obnova po~ela je 2018. godine, a episkop bawalu~ki Jefrem je novembra iste godine osve{tao temeqe hrama. Ovaj manastir se prvi put u literaturi pomiwe u {ematizmu pravoslavne Mitropolije i arhidijaceze Mitropolije dabrobosanske za 1884/85/86. godinu u kojem se navodi da je kod Prijedora bio pravoslavni manastir, gde je sada ravnica obrasla {umom koja se naziva Kalu|ersko poqe. Milo{evac je stradao, kao i ostali manastiri na ovom podru~ju, tokom Austrijsko-turskog rata od 1683. do 1699. godine. Godine 2019. manastir je posetio i blaènopo~iv{i patrijarh Irinej. R. N.

Hrvati zabrinuti zbog izgradwe Rusija: Nedopustiva demonizacija srpskog naroda u BiH trebiwskog aerodroma U Hrvatskoj postoji ozbiqna zabrinutost zbog izgradwe aerodroma u Trebiwu. Hrvatski mediji pi{u o opravdanosti ovoga projekta, navode}i da investicija nije isplativa, pre svega {to }e vazdu{na luka kod Trebiwa biti previ{e blizu aerodromima na îlipima kod Dubrovnika i u Tivtu. Hrvatski list „Slobodna Dalmacija” na dve strane u {tampanom izdawu objavquje „analizu” velikog projekta koji je pokrenula Srbija u blizini Trebiwa. Osim ekonomskih, sagovornici iz Hrvatske u ovom projektu vide i ozbiqne pretwe hrvatskim nacionalnim interesima kao i „aero pipke srpskog ekspanzionizma”. Ton~i Prodan , jeda od sagovornika "Slobodne Dalmacije" govorio o aerodromu kao sredstvu za {irewe "srpskog sveta", ali i naga|a da bi civilni aerodrom, koji }e postati motor razvoja Hercegovine, mogao da postane i - ruska vojna baza. Prvi avion na novom aerodromu u Trebiwu o~ekuje se da sleti pre 2023. godine. Sredstva za izgradwu trebiwskog aerodroma u iznosu od 70 miliona evra su obezbe|ena, a jo{ 35 miliona evra bi}e uloènu u opremu i infrastrukturu. To bi trebalo da podigne celu Hercegovinu, da pribliì Trebiwe i Hercegovinu Beogradu i svetskim centrima, napomenuo je Vu~i} i dodao da se izrada planske projektno-tehni~ke dokumentacije za izgradwu zavr{ava u martu, kao i da su obezbe|ena sredstva za eksproprijaciju zemqi{ta. M. T.

Rusija je zabrinuta nepovoqnim trendom razvoja situacije u Bosni i Hercegovini i poziva da se obustavi destruktivno me{awe u poslove ove zemqe, saop{tilo je Ministarstvo inostranih spolova Rusije. „Zabrinuti smo nepovoqnim trendom razvoja unutarpoliti~ke situacije u Bosni i Hercegovini. Nova spirala me|unacionalne napetosti u zemqi, izazvana neodgovornim postupcima biv{eg visokog predstavnika Valentina Incka, dobija razmere bez presedana, stvara potencijalnu pretwu stabilnosti i bezbednosti u Bosni i Hercegovini i na celom Balkanu“, navodi se u komentaru koji je objavqen na sajtu MIP-a.

Rusko ministarstvo smatra nedopustivim i o~iglednim antidejtonski karakter politike demonizacije srpskog naroda u BiH, koju uporno sprovode odre|ene snage u okviru BiH, kao i iz inostranstva. „Pozivamo da se hitno prekine destruktivno me{awe u unutra{we stvari suverene BiH. @eqa da se iskoristi mehanizam Upravnog odbora Saveta za sprovo|ewe mira za re{avawe pitawa koja se ne ti~u Dejtona nanosi o~iglednu {tetu ovoj vi{estranoj instituciji koja je u posledwe vreme bila u zna~ajnom stepenu diskreditovna kr{ewima prakse konsenzusa u toj delatnosti“, dodali su u MIP Rusije. S. G.

U Srpskoj vakcinisan tek svaki ~etvrti punoletni gra|anin U Srpskoj su, do 22. oktobra ove godine, prvu dozu vakcine protiv korona virusa primile 313.954, a obe doze 265.463 osobe, podaci su Instituta za javno zdravstvo RS. To zna~i da je prvom dozom vakcinisano oko 34 odsto, dok je kompletno imunizovano nepunih 29 odsto punoletnih gra|ana. Odre|eni broj stanovnika Republike Srpske vakcinu protiv korone primio je u Srbiji, ali je ~iwenica da smo i daqe predaleko od kolektivnog imuniteta, koji podrazumeva 70-80 odsto vak-

cinisanih. Me|u vakcinisanima u Srpskoj je i odre|en broj dece starije od 12 godina, ali je jo{ re~ o sporadi~nim slu~ajevima imunizacije ove populacije. Lekari upozoravaju da se bez masovnije imunizacije Srpske, i daqe suo~avati sa velikim brojem slu~ajeva te{kih klini~kih formi kovida, te zabriwavaju}im brojem preminulih. U zdravstvenim ustanovama u Srpskoj ima ukupno 577 kovid pacijenata, od ~ega na respiratorima wih 54, a na drugim vidovima

respiratorne podr{ke 342. Skoro 69 odsto hospitalizovanih na nekom vidu mehani~ke podr{ke. Samo od po~etka oktobra, kovid je u RS odneo ~ak 409 `ivota, dok su u ovom talasu preminule ukupno 853 osobe. Za dve sedmice, od ove opake bolesti umrle su i tri osobe mla|e od 29 godina. Ipak, u najve}em riziku od te{ke forme kovida, te smrtnog ishoda ove bolesti, jesu pacijenti starije `ivotne dobi, hroni~ni bolesnici, te neadekvatno le~eni i neblagovremeno upu}eni u bolnicu. S. G.

Zor

CRNA GORA

^etvrtak 10.28. decembar 2020. 9 ^etvrtak oktobar 2021.

Mitropolija Zdravko Krivokapi} sti`e u obele`ava prvu zvani~nu posetu Srbiji godi{wicu smrti Amfilohija ANA BRNABI] UPUTILA POZIV PREMIJERU CRNE GORE

Premijer Crne Gore Zdravko Krivokapi} dolazi u zvani~nu posetu Srbiju 2. i 3. novembra. Srpska premijerka Ana Brnabi} uputila je poziv Krivokapi} u da poseti Srbiju i on ga je prihvatio, saop{teno je iz premijerovog kabineta. „Poseta }e biti realizovana u duhu dobrosusedskih odnosa, sa ciqem intenzivirawa saradwe izme|u dve zemqe, koja }e dati zamajac boqim i sadr`ajnijim odnosima, koji nesumwivo prili~e Crnoj Gori i Srbiji, naro~ito u kontekstu na{ih istorijskih veza i zajedni~ke evrop-

ske budu}nosti“, saop{teno je iz Krivokapi}evog kabineta. Krivokapi} se ve} jednom kratko sreo sa Brnabi}evom kada je ona u Podgoricu donela srpsku donaciju vakcina protiv virusa korona. Agenda posete Krivokapi}a jo{ nije usagla{ena, pa se ne zna da li }e se on sastati i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em. Crnogorski premijeri u proseku na ~etiri godine idu u posetu Beogradu, prethodno je dolazio Du{ko Markovi} 2017, a Milo \ukanovi} 2013. M. T.

KU^I - PLEME NAD PLEMENIMA:

Prkos, bunt i otpor kao ponos Crne Gore Ku~i su pleme prkosa, bunta i otpora, {to su pokazali i u 21. veku na litijama u Crnoj Gori, organizovanim zbog Zakona o slobodi veroispovesti. Kroz istoriju, Ku~i nikada nisu trpeli okove, jaram i nepravdu. I nikada nisu dali na sebe. Zato su u pro{losti ~esto i stradali. Deo teritorije Ku~a grani~i se sa Albanijom, u kojoj su stolovale skadarske pa{e, koje Ku~ima nisu dale mira, ali ni Ku~i wima. Zbog svoje nepokornosti i nepristajawa da Turcima pla}aju hara~, Ku~i umalo nisu zatrti kao pleme u vreme dok je u Skadru stolovao Mahmut pa{a Bu{atlija. Ku~i su tada `ivotima platili svoju nepokornost. Na Ku~e nisu udarali samo Turci i Arbanasi, koji su harali na wihovoj teritoriji ve} je to, u dva navrata, ~inio i crnogorski kwaz Danilo, otac kraqa Nikole. Zbog nepristajawa da pla}aju porez Crnoj Gori, kojoj Ku~i u to vreme nisu teritorijalno pripadali, kwaz Danilo je naredio dve pohare Ku~a. U onoj koja se dogodila 1856. godine pobijeno je 230 `ena, dece, staraca. Uz to je zapalio sela u Ku~ima, poharao crkve i opqa~kao sve {to je bilo vredno, od stoke do oru`ja. O toj pohari, u mestu Orqevo danas svedo~i spomenik na kome je ispisana samo jedna re~enica: „Ne udri brata Srbina Crnogor~e". Ku~i su oprostili taj zlo~in, ali ga nisu zaboravili. Danilov sin, kraq Nikola podigao je u Ku~ima dve crkve u znak pokajawa zbog zlo~ina koji je wegov otac u~inio sopstvenom narodu. Ku~i su iznedrili mnoge junake, a najve}i me|u wima je Marko Miqanov Popovi} koga mnoge generacije u Crnoj Gori pamte po onoj, wegovoj ~uvenoj re~enici „Juna{tvo je kada sebe brani{ od drugog, a ~ojstvo kada drugog brani{ od sebe". Osim Marka Miqanova, Ku~i su dali i vojvodu Radowu koji je bio gubernator cijelih Brda (svih brdskih plemena u Crnoj Gori). On je prvi krenuo u osloba|awe srpskih ze-

Marko Miqanov

AUTO-PUT DO KOLA[INA U NOVOM RUHU - ASFALT, TRAKE, PRVA VO@WA

Do Podgorice uskoro 120 na sat

Me|u ostacima sredwovekovnog utvr|ewa nalazi se crkva posve}ena Arhi|akonu Stefanu i grob vojvode Marka Miqanova, znamenitog crnogorskog junaka i kwi`evnika maqa od Turaka. Stradao je u Srbiji, a wegovo telo gotovo tri veka po~ivalo je u selu Bo{wak kod Leskovca, odakle je pre sedam godina preneto i sahraweno u wegovom rodnom selu Kosor u Ku~ima. I Staroku~i i Novoku~i imaju plemi}ko poreklo. Staroku~i poti~u od loze vladarske porodice Mrwav~evi}a, dok Novoku~i vode poreklo od \or|a Kastriotija, odnosno Skenderbega, koji je tako|e bio plemi}kog porekla. I danas qudi u Ku~ima znaju da pobroje svoje pasove, odnosno kolena i imena svojih predaka 20 generacija unazad, a to je period vi{e od pola milenijuma. R. N.

MEDVED NAPAO ^OVEKA KOD BERANA: Zoran brao kleku u {umi kada se grdosija ustremila na wega - evo kako se odbranio Beranac Zoran Lutovac iz sela Dapsi}e kod Berana uspio je da pobjegne kada ga je, dok je brao kleku u {umi, napao medved. Lutovac je rekao da se sve brzo odigralo i da je, na sre}u, pro{ao samo sa lak{im povredama. - Dok sam brao kleku u {umi iznad sela, napao me medved i oborio. Uspeo sam nekako pomo}u

Povodom godi{wice upokojewa mitropolita Amfilohija, Mitropolija crnogorsko-primorska organizova}e od 27. oktobra do 1. novembra u kripti hrama Hristovog Vaskrsewa u Podgorici ve~eri posve}ene wegovoj li~nosti, pastirskom radu i kwièvnom stvarala{tvu sa po~etkom u 19 ~asova. Mitropolit Amfilohije preminuo je 30. oktobra 2020. godine, uo~i praznika Svetog Petra Cetiwskog. Wegovi zemni ostaci sahraweni su 1. novembra u kripti Sabornog hrama. Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski g. Joanikije na godi{wicu upokojewa blaènopo~iv{eg mitropolita Amfilohija sluì}e 30. oktobra 2021. godine zaupokojenu Liturgiju u Sabornom hramu Hristovog vaskrsewa u Podgorici, dok }e 31. oktobra bogosluìti u Cetiwskom manastiru. Medijator ve~eri bi}e protojerej-stavrofor Gojko Perovi}, arhijerejski namjesnik podgori~ko-kola{inski. S. G.

drveta da se odbranim - ispri~ao nam je Lutovac, dodaju}i da je nakon toga po~eo da be`i "koliko ga noge nose" i stigao povre|en do ku}e ro|aka odakle je pe{ke oti{ao do ku}e. On je rekao i da je zbog povreda i{ao u bolnicu ali nije zadr`an iz razloga {to su u pitawu bile samo lak{e povrede.

Deonica auto-puta kroz Crnu Goru, od Podgorice do Mate{eva, uskoro bi trebalo da bude zavr{ena. Auto-put koji zamewuje ~uvenu trasu kroz kawon Mora~e, ve} je dobio prepoznatqiv izgled, po{to su postavqeni asfalt i signalizacija. Ministar kapitalnih investicija Crne Gore Mladen Bojani} provozao se prioritetnom deonicom auto-puta, koja bi trebalo da bude zavr{ena do kraja novembra. „Danas na dionici auto-puta Podgorica – Mate{evo. O~ekujemo skori zavr{etak radova“, napisao je Bojani} na Tviteru. Glavna deonica auto-puta Bar-Boqare, du`ine 41 kilometar trebalo bi da bude zavr{ena do 30. novembra ove godine, saop{tilo je ranije crnogorsko Ministarstvo kapitanih investicija. S. G.

10 ^etvrtak 28. oktobar oktobar2021. 2021. 10. decembar 2020. ^etvrtak 28. Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

U IZDAWU KWI@EVNOG DRU[TVA KiM I GRADSKOG ODBORA SUBNOR-a KRAGUJEVAC

Pisani spomenik 75 srpskih pesnika o junaku Milo{u ]irkovi}u

O znanom velikom junaku, patrioti i heroju, neznanog groba, Milo{u ]irkoUre|uje: vi}u (38) iz Belog Poqa kraj Pe}i, saZoran Vla{kovi} zidan je najlep{i pisani spomenik koji je ovaj savremeni Obili} itekako zasluìo. Najvi{e zasluga za takav „spomenik“, zbirku pesama „Milo{ ]irkov ~uva ku}ni prag“, imaju Prof. dr Golub Ja{ovi} sa Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i profesor Slavica Jovanovi} iz centralne Srbije. Naime, oni su uradili pravi poduhvat jer su sakupili od 75 pesnika iz svih srpskih zemaqa pesme o Milo{u ]irkovi}u, i priredili zbirku. Pesme o junaku Obili}evog kova, koji je tog juna 1999. godine, poru~io svojim kom{ijama na odlasku iz sela: „Vi idete, ja ne}u“. Ostao je Milo{ ]irkovi} u Belom Poqu da ~uva ku}ni prag, srpsko selo u Metohiji. I godine 1999, druge polovine meseca juna, dana i ~asa neznanoga, Bog zna, Milo{ je prestao da se ogla{ava u Belom Poqu. Ni do dana dana{eg o wemu nema nikakvog traga ni glasa. - Ideja za pisawe jedne ovakve publikacije u na{im mislima je postojalo poodavno a evo ovog leta 2021. svetlost dana je ugledala zbirka posve}ena heroju, Belopoqcu Milo{u ]irkovi}u. Za Milo{ev poduhvat i herojski podvig verovatno ne bi smo ni znali da nije bilo vesti koje je o wemu obelodanio po~iv{i mitropolit Amfilohije Radovi} u kwizi „Qetopis novog kosovskog raspe}a“. Do tada, da je jedan Srbin, srpski vojnik, sam branio svoje selo od pqa~ka{a i ubica nigde nije bilo u medijima - govori profesor sa Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Golub Ja{ovi} jedan od glavnih prire|iva~a zbirke pesama o Milo{u ]irkovi}u. On kaè da se nakon objavqivawa informacije na dru{tvenim mreàma da po~iwemo da sakupqamo pesme o Milo{u ]irkovi}u odazvao veliki broj pesnika iz svih srpskih zemaqa sa pesmama o srpskom heroju. I tako su, na taj na~in, od ~ak 75 pesnika sa KiM, Srbije, Crne Gore i Republike Srpske stigle pesme o ]irkovi}u. Ve}ina pesnika je zastupqena sa jednom ili dve pesme a izuzetak su Ratko Popovi} iz Gra~anice sa poemom koja ima 15 pesama i Aleksandar Rakovi} iz Kragujevca koji je napisao 20 soneta o Milo{u od kojih su ~etiri objavqena u ovoj zbirci. - U ovoj kwizi udruènih razli~itih energija predstavqen je Milo{ ]irkovi} kako ga vidi poezija, ve~no mlad, stasit, `rtva i heroj, ènik slave u beharu metohijskog jorgovana i bagrema. Predstavqen je kao egzemplar juna{tva, u eti~kom ramu koji }e svagda nositi kao

BIOGRAFIJA HEROJA

Zbirka pesama ”Milo{ ]irkov ~uva ku}ni prag” posve}ena ovom patrioti i heroju koji nije `eleo da napusti Belo Poqe kod Pe}i juna 1999. godine z ^ak 75 pesnika iz svih srpskih zemaqa napisalo pesmu o wemu, neki i vi{e

Belo Poqe je dva kilometra jugozapadno od Pe}i

Napisana je i kwiga o Milo{u ]irkovi}u

Obnovqena crkva u Belom Poqu

Sniman je i film o Milo{u ]irkovi}u

Prof. dr Golub Ja{ovi}

Profesor Slavica Jovanovi} uzor, senka one senke nebeskih vojnika koji vojuju svoje bitke, svagda usamqen kao svetac u magmi li~ne vatre i svetlosti vaskrsewa - govori sa`eto o zbirci jedan od prire|iva~a profesor Slavica Jovanovi}. Danas, i kad se, i 22 godine, od tog juna 1999. godine ne zna ni{ta o Milo{u ]irkovi}u zbirka pesama „Milo{ ]ir-

Belo Poqe, dva kilometra od Pe}i, je bilo naseqeno ve}inski srpskim stanovni{tvom. Ba{ iz tog razloga oni postaju meta Albanaca juna 1999. Dosta Srba je bilo ubijeno tih dana u Pe}i i okolini kao i u Belom Poqu. Bla`enopo~iv{i Mitropolit Amfilohije je uz episkopa Artemija, patrijarha Pavla i episkopa Atanasija Jefti}a tih dana juna, jula i avgusta 1999 obilazio Srbe {irom Kosova i Metohije. Obilaze}i ono malo Srba koji su ostali u pe}kom kraju, mitropolit Amfilohije doznaje od italijanskog Kfora da je u Belom Poqu, ve} potpuno napu{tenom selu, ostao jedan ~ovek i to u uniformi i naoru`an. Taj ~ovek se zvao Milo{ ]irkovi}. Tada je imao 38 godina i pre rata je bio {umar. Amfilohije odlu~uje da po{aqe sve{tenika Radomira Nik~evi}a da vidi ko je taj ~ovek i da ga nagovori da pre|e u Patrijar{iju na sigurno.

kov ~uva ku}ni prag“ je istinski najboqi spomenik za nezaborav o velikom srpskom junaku, patrioti, heroju... U Belom Poqu je do 1999. godine bilo 300 srpskih ku}a a danas je samo 20 doma}instava srpskih povratnika. Vi{e op{tina u Srbiji i na KiM imaju u planu da u svojim gradovima daju ime nekoj ulici po Milo{u ]irkovi}u.

Otac Radomir zati~e Milo{a naoru`anog i u vojni~koj uniformi. Iako ga je nagovorao da se izvu~e iz Belog Poqa, otac Radomir je shvatio da pred wim stoji jedini preostali srpski vojnik na Kosovu i Metohiji koji je bio pun nacionalnog ponosa i prkosa, a kada ga je posledwi put zamolio da po|e za wim put Patrijar{ije dobio je gotovo prete}i odgovor: „Idite, ja ostajem!..“ Otac Radomir je pri povratku u Patrijar{iju, po{to nije uspeo da izvr{i poveren mu zadatak, ispri~ao Amfilohiju slede}e: „Sva mu je ku}a izre{etana. On, zabarikadiran u mrtvom betonskom uglu prizemqa sa gomilom municije unaokolo. Rije{en da brani svoj ku}ni prag do smrti. Zahvaquje na brizi i pozdravu, ali odlu~no odbija da napusti svoj dom, odre{ito prekidaju}i svako daqe nagovarawe…“ Idu}ih nekoliko dana otac Miqko i Rade Pavlovi} su Milo{u svaki dan donosili hranu. Me|utim, osmog dana otac Miqko i otac Rade dolaze u Belo Poqe da donesu hranu Milo{u. Od Milo{a ni traga ni glasa. Mitropolit Amfilohije je u svom ~etvorotomnom dijelu „Qetopis novog kosovskog raspe}a“ - Dnevni~ki i drugi zapisi (mart-avgust 1999.), opisao ovovremenog Milo{a Obili}a.

Milo{ ]irkovi}

Naslovna korica zbirke Milo{ ” ]irkov ~uva ku}ni prag”

SRBI IZ HRVATSKE

^etvrtak 10.28. decembar 2020. 11 ^etvrtak oktobar 2021.

EPSKA BITKA SRBINA IZ LIKE:

Spasava zemne ostatke usta{kih `rtava - pre velikog potopa

Захваљујући Пражићу биће ексхумирани и посмртни остаци Срба бачени у јаму Света Ана

"Упознали смо власнике чији су се преци преселили у Србију после Другог светског рата да овде имају милион и по квадрата земље, биће обештећени, каже Пражић Kosiw, tako se zove dolina izme|u Gospi}a i Oto~ca, kroz koju proti~e reka Lika, na jednoj obali su hrvatska, a na drugoj srpska sela, Mlakva, Gradina i Poqan. O izgradwi brane govori se jo{ od 1912. godine, a priprema za realizaciju projekta oko koga se ovih dana digla bura u Hrvatskoj po~ela je 2010. godine. SRBIN \OR\E PRA@I] SPASAVA KOSTI PREDAKA Publicista \or|e Pra`i} iz Beograda, koji je rodom iz ovih krajeva, okupio je zemqake, ali i profesore Beogradskog univerziteta i formirao Radnu grupu „Kosiw“, kako bi se od potapawa sa~uvala kulturna ba{tina srpskog naroda, ali i kosti predaka. Podneli su inicijativu za va|ewe posmrtnih ostataka Srba, civilnih `rtava Drugog svetskog rata, iz jama koje se nalaze na prostoru budu}eg jezera. Zahvaquju}i korektnim qudima iz „Hrvatske elektropriverede“ pratili su projekat i predlagali izmene. \or|e Pra`i} bio je toliko uporan u nameri da izvu~e srpske kosti iz jama pre potopa, da ga je ~ak i tada{wi predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} pozvao da do|e u Zagreb i objasni o ~emu se radi. „Upravo zahvaquju}i wemu smo u taj projekat ubacili i va|ewe `rtava iz jama. Tamo su ostali posmrtni ostaci 554 Srba, ali i dva ameri~ka avijati~ara, koje su ubili me{tani hrvatskog sela Kosiwski Bakovac. Oni su stradali van prostora budu}eg jezera, jo{ nismo do{li do same lokacije. Ubijeni su 1944. godine i ba~eni

Почуча Миле, убијен 1941. и његов син Раде, заклан 1942. u neku jamu. Zahvalnost za pomo} dugujem i Srpskom narodnom vije}u iz Zagreba“, kaè Praì}. On dodaje da sledi istraìvawe i ekshumirawe `rtava. Siguran je da }e do toga do}i, jer ima i odluku hrvatskog Ministarstva braniteqa. HRVATSKI MEDIJI ]UTE O JAMAMA Praì} kaè da hrvatski mediji izve{tavaju o pobuni stanovnika zbog potapawa, iskqu~ivo hrvatskih sela, koji ne èle da napuste svoje domove, o jamama nema ni slova. „Usred Mlakve ima jedna grobnica sa 328 civilnih `rtava, qudi koji su spaqeni 1941. godine u tom selu. Oni su pored pravoslavne crkve. U kontaktu smo sa lokalnim vlastima, traìmo predlog {ta s wima, gde da ih premeste. Ovo je i jedan od mojih ìvotnih ciqeva, da qude izvadimo iz jama, tu se, izme|u ostalih, nalazi i moj deda. Samo u jednoj jami ima 208 civilnih `rtava“. Na{ sagovornik dodaje da je narod na tom prostoru 2013. popuwavao upitnik, svi znaju da }e se graditi brana, mogli su da iskaù svoje èqe, {ta da rade sa crkva-

ma, ali narod je mislio da je to {ala, kao kad se gradila brana Piva, uzeli su novac, ali nisu verovali da }e voda do}i, na kraju ih je vojska spasavala. „Tu nema sile, to }e biti potopqeno, brana }e se graditi. Hrvatska dràva je odlu~ila, ima sve dozvole. Narod pi{e peticije, kasno su se setili, govorim o hrvatskom stanovni{tvu“. Srbi, razumqivo, }ute. Wihovi preci leè u jami Sveta Ana i septi~koj jami koja se danas nalazi iza Osnovne {kole „An` Frankopan“ u Gorwem Kosiwu. Pravqewe jezera i izgradwa brane predvi|a preseqewe dve katoli~ke crkve i jedne kapele, jedne pravoslavne crkve, nekoliko spomenika, te jedne spomen kosturnice u srpskom selu. Premesti}e i dva katoli~ka i dva pravoslavna grobqa. Sva merewa su zavr{ena, u toku je izrada kona~ne zemqi{ne kwige za taj prostor. „Na{a radna grupa je i pomagala geodetima, ali i na{em narodu, da qudi do|u do svoje zemqe. Posle rata su odselili, zemqa je ostala, a sad potomci pojma nemaju da tamo imaju svoju zemqu. Uspeli smo, uslovno re~eno da spasemo milion i po kvadrata zemqe, upoznali smo nove vlasnike koji su u Srbiji sa ~iwenicom da tamo imaju zemqu. Oni }e dobiti nov~anu nadoknadu“, pri~a nam Praì}. [UM NA VEZI SA EPARHIJOM Spasilac kostiju predaka koje su usta{e bacile u jamu ima i Fejsbuk grupu u kojoj vlasnike zemqe obave{tava o svim promenama na terenu. Grupi se prikqu~io i deo hrvatskog stanovni{tva koji veruje u

Tri srpska i tri hrvatska sela u Lici, u dolini podno Velebita, ku}e, crkve i grobove, potopi}e akumulaciono jezero. Dok katoli~ka crkva vodi uzaludnu kampawu kako bi spasila imovinu, jedan Srbin spasava kosti svojih sunarodnika koje su usta{e bacile u jame, ali i tela ameri~kih avijati~ara, koje su ubili me{tani Hrvati ispravnost wegovih informacija. „Jedino {to nisam uspeo je da uspostavim kontakt sa Eparhijom gorwokarlova~kom, molio sam ih, pisao. Episkop je rekao da ne èli ni sa kakavim udruèwima da sara|uje. Hteo sam da im prenesem, pojedini profesori su predlagali da u obli`woj obnovqenoj crkvi napravimo kriptu gde }emo sahraniti qude izva|ene iz jama“. U nekada velikim srpskim selima danas ìvi svega 30 stanovnika, ve}ina se odselila posle Drugog svetskog rata, deo tokom polsedweg. Zahvalnost za kona~no odavawe po~asti wihovim o~evima i dedovima, duguju \or|u Praì}u, ali i istori~aru dr Milanu Koqaninu. R. N.

Bolnica koju nacisti i usta{e nikad nisu otkrili Povodom 80. godina od osnivawa partizanske bolnice na Petrovoj gori, Savez antifa{isti~kih boraca i antifa{ista RH organizovao je 23. oktobra posetu bolnici kroz koju je za vreme rata pro{lo vi{e od 5.000 partizanskih rawenika i bolesnika. Zagreba~ki antifa{isti, kojima se pridru`ilo i wih nekoliko iz Karlovca, u dva autobusa i pored ki{ovitog vremena i vlage i prepreka na pristupnom putu koji je, iako ure|en, jo{ uvek obrastao grawem, obi{li su prostor nekada{we bolnice, odnosno barake koje su vi{e puta devastirane i obnavqane, kao i grobqe na kojem po~iva oko 1.000 boraca i civila koji umrli prilikom le~ewa. Polo`en je venac i na spomenik doktorici Mariji [lezinger koja je, umiru}i od tifusa po~et-

kom 1943., tra`ila da se wen grob iskopa kod ulaza u jednu od zemunica kako bi i na taj na~in {titila rawenike. O istorijatu bolnice govorio je u~esnik NOB-a Mile Kne`evi} koji je podsetio da je formirana na osnovu odluku s partizanskog savjetovawa u Xodanima kada je dat zadatak lekaru Savi Zlati}u i bolni~aru i {panskom borcu Jakovu Kraw~evi}u Bradi da na

lokaciji Vrletne stijene organizuju gradwu baraka i zemunica za osobqe i rawenike. Bolnica je po~ela s radom u oktobru 1941. a otkrivena je i spaqena tokom usta{ke ofanzive u prole}e 1942. pri ~emu rawenici nisu stradali. Krenulo se u gradwu nove bolnice u Pi{inom gaju koja je imala sve potrebno za odr`iv rad, ukqu~uju}i zubarsku ordinaciju

i hirur{ku salu, agregat za struju, pa i prostorije za stra`arsku jedinicu. Neprijateq nikad nije otkrio bolnicu u koju je stizala pomo} zapadnih i isto~nih saveznika, a odakle su rawenici prebacivani avionima na le~ewe u Italiju, rekao je izme|u ostalog ZlaDevastirana bolni~ka baraka ti}, isti~u}i da je bolnica delovala Petrove gore, Velikom Petrovcu, do 25. maja 1945. kad je preba~ena sagra|en je monumentalni spomeu oslobo|eni Karlovac. Povodom nik, delo Vojina Baki}a. 20 godina od po~etka ustanka i Nakon "Oluje" 1995. i spomeosnivawa bolnice, bolnica je nik i bolnica su devastirani i u potpunosti rekonstruisana, a pqa~kani, s tim da su tokom go1971. dobila je i orden i zvawe dina ulagana sredstva za obnovu narodnog heroja. U ~ast NOB-u i baraka u bolnici koje su sada ba`rtvama fa{isti~kog terora na rem pod krovom, iako bez najve}eg Kordunu 1981. na najvi{oj koti dela prozora i eksponata. S. G.

^etvrtak 28. 2021. 10. oktobar decembar 2020.

vi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima. Najvi{i vrh Usovica planski DRU[TVO je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija. On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu. R. N.

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

IZ HRVATSKE „Bili smo `ive mete“SRBI – se}awe : Vukovarucrvenoarmejca Ustogodi{weg Asimilacija Srba i hrvatska na osloba|awe Beograda 1945.

P st

^etvrtak 22. jul 2021. 11

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve

propaganda ne ulivaju nadu da }e ikada biti boqe

Lav Kacevi~ je ~ovek epoha. Ratni veteran i ratni heroj. Posledwi ìvi crvenoarmejac koji je u Drugom svetskom ratu Posetili smo Vukovar kako do govore jeste asimilacija Srba, u~estvovao u osloba|awu bi na{im ~itaocima pribliìli kako u Vukovaru, tako i u celoj ìvot prose~nog od Srbina u Vuko- Hrvatskoj. Jugoslavije nacizma. – Toga svakako ima. Neki varuIdanas. danas ovaj Kako su nam ispri~ali lokal- qudi, iz wima znanih razloga, devedesetdevetogodi{wak ni Srbi, nije bilo ve}ih proble- prvo po~iwu da se izja{wavaju ma do nekoliko godinanosi kada samo kao pravoslavci dok srpsku napre grudima ponosno se hrvatska javnost pobunila zbog nacionalnost vi{e i ne pomiwu, ordewe i medaqe za zasluge da bi ubrzo posle toga po~eli }irili}nih tabli u Vukovaru. predjeotaxbinom da se izja{wavaju kao Hrvati – Koliko Srba u Vukovaru?

itd. Za{to bih ja prihvatio da moje dete u vrti}u slu{a takve stvari?! – pita na{ sagovornik. Upravo ta propaganda, koja po~iwe od vrti}a, nastavqa se kasnije kroz osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, a u medijima dobija kona~ni zamah. – Ne pro|e nijedan dan da na nekoj od televizija, ukqu~uju}i i nam jedan Vukovarac. HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim Podsetimo, protesti i lupawe pri~a Lav Kacevi~ (u sredini), posledwi ìvi crvenoarmejac Ipak, najve}i problem za Srbe Kako smo to mi agre}irili~nih tabli Vukovaru na Za skoro ceou vek preko glave koji je u~estvovao u osloba|awu Jugoslavije od agresorima”. nacizma prevalio mnogo, ali koje jeSrbi kao mawina kojaje sa~uvao ~ini je nedostatak posla. Iako bi tre- sori kada ovde ìvimo stotinamete vodi. A preko dana uàs ma godina? „Na kolenu sam olovkom duh i smisao za humor.balo da na budu zastupqeni u gradPogledajte samo ispikoje vi{evedar od tre}ine stanovni{tva – granatirawe, bombardovawe, sivao samo nazive gradova ili Zdravqe ga, uglavnom, dobro imaju pravo po~eli su 2013. godine. skim ustanovama proporcionalno su to najstarije vukovarske porosve redom. Pre{li smo graniregiona. Imam stari spisak, presluì – ide bez {tapa, ~ita bez – Hrvatske vlasti su se izne- wihovom udelu u stanovni{tvu, dice – kaè nam sagovornik. nao~ara, obavqa sve ku}ne po- cu, iz Moldavije u Rumuniju, iz pisan mastilom. Ve} je izbledeo, Srpsko vojni~ko grobqe nadile kada se na popisu iz 2011. to nije slu~aj. slove. Ne predaje se i nada se da Rumunije u Jugoslaviju. No}u bez pro{lo je skoro 80 godina“, kaè – Ako ste Srbin i tako se u Vukovaru godine ispostavilo da u Vukovaveteran. }e u maju proslaviti veliki jubi- ijednog hica smo pre{li Dunav. “Aleja” izja{wavate, vrlo te{ko }ete Daleko ru 34,87 odsto populacije ~ine Ipak, od onopogleda {to muprolaznije zauvek lej – svoj stoti ro|endan, mada Jugoslovenski partizani su nas posao. Zbog toga veliki broj ka,ostalo skriveno izau se}awu ìve ograde, Srbi. Bio je dodaje to veliki {ok zaba{na}i do~ekali. To je bilo neverovaturezano jesu su{aqivo da „ìvot grad. Odlaze i nalazi vojni~ko grobqe wih,dugo s obzirom no napu{ta iskustvo.ovaj Izgrlili smo se kao sretise sasrpsko narodom. traje“. na to da, prema Za- qudi najro|eniji! Taj je ose}aj je nemogu„Tou je bilo prelepo. Neobi~no. I danas ìvi usvaka Moskvi, graduHrvati, a Srbima jo{ teè, pa “Aleja” Vukovaru. konu o pravu mawina, nacire~ima opisati – nema poslepertoli- Nigde nas monumentalnom lep{e nisu do~ekali u kome se ikoja rodio i oni. Jednostavno, U ovom spoonalna mawina ~inipola vi{egodine od idu}e ko te{kih doga|aja odjednom je nego u Jugoslaviji!“. pre zvani~nog osnivawa Sovjettre}ine stanovni{tva ima pravo spektive tamo gde ne moète da men-parku, uspostavqenom 1994. usledio jedan radostan trenutak Strahote Lewingrada zauvek skog Saveza. Pamti Staqina,zaradite za ìvot – ispri~ali su godine, po~iva 26 poginulih srpna ostvarivawe brojnihi prava, urezane u se}awe i Hru{~ova, Bre`weva i Gor- i topao do~ek“, pri~a Kacevi~. skih Iako vojnika. “Aleja” je jo{ od izme|u ostalog i pravo da imena nam Vukovarci. je pro{ao frontove gde Mnogo godina kasnije, po~etba~ova i sve sovjetske lidere… Odvojene {kole 1995. godine na meti ekstremigradskih ustanova budu ispisana borbe, Preìveo je mnogo toga: i ratove kom 21. veka, jo{ jednom je pose- su se vodile najkrvavije Ono po ~emu je Vukovar ranije sta. Vi{e desetina puta i naiwihovom jeziku – kaè na{ i spomeninajdramakrize, i promene politi~kih tio Srbiju, gde se sastao sa svo- kaè, da je najteà najpoznatiji u medijima jesu citi~nija su devastirani, a grobqeLewinoskrsagovornik. bila odbrana ratnim saborcima i obi{ao sistema, i raspad i obnovubiojim grada, grada ~ija jeni opsada trasva mesta gde za su nekada {kole srpsku zajedno i hr- navqeno. Po~inioci u jednom Danas, posle mnogobrojnih zemqe… Doìveo je usponenai pa-odvojene jala skoro 900 dana i koja je po ratovali. dove, gubitke iupobede. decu. Mediji su, pomalo slu~aju nisu prona|eni. silnih protesta, Vukovaru je vatsku procenama odnela „I opet ti isti otoj zagrqaji! mu jejedna svega 18 godina govorili temi,Ta razli~itim Zbog negodovawa lokalnog ostala Bilo jo{ samo tabla sa }i-kadpateti~no, od 400 hiqada do milion i po ista prisnost, bliskost i toje pozvan na front. U~estvovao ne navode}i prave razloge za hrvatskog stanovni{tva, grobqe rili~nim natpisom. je u odbrani Moskve, Lewingrada plina. Sve je to nezaboravno, ìvota. Dok su table vi{e simboli~an to. Kao glavni krivci su, po pra- je donekle promenilo prvobitni

i Staqingrada, a potom je rato- dirqivo. Uspomene su se vrativao i u Ukrajini, Moldaviji, Ju- le…“, pri~a veteran. Na pitawe o ~emu su razgovagoslaviji, Ma|arskoj i Austriji. Veliku pobedu nad fa{izmom je rali, {aqivo odgovara: „A o ~emu pri~aju stari prijado~ekao 8. maja 1945. godine kod teqi? Pa o ènama!“. Be~a, dok su i{li na Linc. Prise}aju}i se ratnih strahoKod Smoqenska je 1941. bio i rawen. U glavu. Veliki geler ta, najgore od svega je, kaè, bilo probio je {lem. Dva i po meseca prelaziti i savla|ivati reke. „Koliko ih je samo bilo! I je proveo u bolnici. Pre{ao je put od redova svuda samo reke, reke, reke… I do starijeg vodnika. Bio je to, zimi i leti, i u jesen i u prole}e. Trebalo je prebacivati i oru`je isti~e, teàk put. U Srbiju je stigao uo~i oslo- i oru|e i prevesti kowe. Tada bo|ewa Beograda, u jesen 1944. nismo imali vozila. O borbama U Vukovaru je ostala jo{ samo jedna Jo{ pamti kako su se crvenoar- nemam {ta da pri~am, suvi{no tabla sa }irili~nim natpisom mejci probijali kroz neprija- je… A sve borbe su po~ele posle prelaska Dunava“, Srbi, pri~a iako Kaceteqske poloàje. prema Sr- vilu, predstavqani dokaz netrpeqivosti vi~. „Koliko je samo reka trebabima, ono {to hrvatsku javnost istraìvawa govore da ni hrvatKoliko je vremena proveo u lo pre}i, a prelazak svake reke vi{e boli jeste to {to toliki ski roditeqi ne èle da wihova je doga|aj! Prelazili smo ih, Srbiji, ni sam ne zna. Dane, nepoha|aju nastavu sa udeouglavnom, u broju stanovnika deqe i mesece niko zajedno nije brojao. no}u. Bili Srbima smo ìvedeca

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

[irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au ma `ivi ve}insko srpsko stanov-

prise}a se Kacevi~.

ni{tvo – Borovo, Daq i Bijelou Posle rata, po povratku Rusiju,Zavratio se svom ìvotu i Brdo. razliku od Vukovara, svojojje prvoj qubavi. OènioSase tamo atmosfera druga~ija. mlad, jo{ znaci, pre po~etka svoobra}ajni kao rata, i nazivi jom {kolskom drugaricom. Promalobrojnih firmi koje posluju veli su 73 godine u braku, sve ovde, neretko su ispisani }irido wene smrti. I ona je za vreme licom, dok se u kafanama pu{ta rata bila na frontu, radila je i muzika i sluè pi}a iz Srbije. kao bolni~arka u vojnoj bolnici. Lokalno stanovni{tvo je, saNagra|ena je ordenom od dràve. „Glad, zima, sneg… Izuzetno

te{ki uslovi. Temperature su padale i na ispod 40 stepeni Celzijusovih. Umesto posteqe, ispod sebe smo stavqali jelove grane, a spavali smo u {atorima. Petoro-{estoro qudi leè istovremeno i pribijamo se jedni uz druge kako bismo se zgrejali, a samo jedan ostaje da straàri kraj oru|a. Na svakih, otprilike, pola sata, on nogom onog krajweg okre}e i istovremeno se okre}u svi na drugi bok… Ipak, glad je bila najgora. Ja sam spao na 48 kila. Ali zato kod Staqingrada komandir baterije je napravio svoju pekaru, dobiogodine bra{no, pa je izgled. Naime, 2002. svaka hleba i zemi~ki bilo na pretek. od 26 nadgrobnih plo~a preure|eStalno smo jeli. Ja sam stigao do na84je kilograma, tako {to jeasa wih skinuta potom sam spao stilizovana {ajka~a, jer kilaà“, je vukona 77, {to i jeste moja

varskim Hrvatima smetalo da u omogu}ava i brojna druga poli- srpskom. – Mi kao nacionalna mawina wihovom gradu neko po~iva ispod ti~ka prava. – Zbog toga se sada maksimal- po zakonu imamo pravo na svoj ove kape. Tako|e, poru{eni su no trude da na slede}em popisu {kolski program za na{u decu. bedem i ograda sa uli~ne strane bude {to mawe Srba. Prava je Danas je situacija takva da na{a radi izgradwe privatnih ku}a. Naàlost, srpski borci ni istina da je procenat Hrvata u deca i daqe u~e po hrvatskom Vukovaru mawi od onog koji se programu, ali im barem predaju danas ne mogu da po~ivaju saprikazuje, budu}i da se odre|eni srpski nastavnici. Takva je situ- svim u miru, s obzirom na to da broj pripadnika drugih mawina, acija u vrti}u, osnovnoj i sredwoj i daqe preti nasilno fizi~ko iz razli~itih razloga, izjasnio {koli. Problem je propaganda izme{tawe “Aleje”, pod pla{tom kao Hrvati – rekao nam je ovaj Vu- koja je prisutna od najranijeg imovinsko-pravnih odnosa. doba. Hrvatsku decu u vrti}u u~e Okolna sela kovarac. o “srpskoj agresiji”, traè od wih Posle Vukovara, na{a ekipa Asimilacija Posebna tema o kojoj svi nerada crtaju o{te}eni vodotoraw se uputila u okolna sela u kojiSa moskovskim Savetom veterana nastavqena je tradicija obeleàvawa va`nog datuma iz na{e slavne pro{losti

„Imam i ‘malu’ }erku. Woj je sada 72 godine“, {aqivo dodaje. Posle smrti supruge, iako ve} u poznim godinama, prona{ao je novu qubav. U posledwe vreme se ne vi|aju zbog pandemije virusa korona, po{to ona ìvi u drugom gradu. Penzionisao se u 85. godini ìvota. Jedno vreme je radio kao mehani~ar za ra~unarsku opremu, a nakon {to se do{kolovao bio je vode}i stru~wak za ra~unarske tehnologije Ministarstva za obojenu metalurgiju. „Kad sam zavr{avao radni vek, pitaju me: „Lave Sergejevi~u, znav{i za dolazak iz gde idete? [ta }etenovinara vi kod ku}e Beograda, veoma srda~no regovada radite?“. lo, o~igledno {to se neko I danas je,sre}no kaè, sa~uvao mnoizgeglavnog grada Srbije interesuradne navike. „Kuvam, je i za wihovepostavqam probleme. sto, peglam, jedino ma{ina pere – Dosta qudi iz Srbije i neve{. zna Sve {to mogu sve radim. Umem da Srbi ìve u Vukovaru i okolii da popravqam stvari po kuni. A mi smo jo{ tu, i nikud ne pla}i, odvr}em-zavr}em… Svakakve niramo da idemo. Ovde nema nekih sitnice znam“, dodaje on. velikih problema, ako izuzmemo Dobro se, kaè, ose}a, mada ga ona de{avawa za Vaskrs – kaè mu~e i neke boqke. nam „Ponekad jedan od me{tana Borova,Nije mise zateturam. to vrtoglavica, samo gubisle}i na incidentnego kada su navitak Dinama ravnoteè“, kaè on,ulicama dodajuja~i paradirali }i da je, osim godina, to poslediovog sela skandiraju}i uvrede na ca i rawavawa. ra~un Srba. Na mnogim doga|ajima u zemqi Stanovnici okoline Vukovara i inostranstvu i danas mladim sepokolewima uglavnom bave poqoprivredom Rusa govori o ratu,

i napornim radom poku{avaju da

o svojim iskustvima, o istoriji preìve. wihove zemqe. – Posla uda gradskim i dràvnim „Dolaze me slu{aju. Profesori geografije dolaze institucijama za nas nema, takoda da ~uju pri~u o mom vojni~kom putu i se svi snalazimo: neko vodi mali ~uju gde sam sve bio. privatan biznis, nekoProfesori se bavi pokwièvnosti ‘Jel pamqoprivredom…pitaju: Su{tinski, mlatite 1936. kad je Gorki umro?’, a dih je sve mawe, ali preìvqavaistori~ari: ‘Jel pamtite ‘37? ‘. O mo – rekli suNajva`nija nam oni. je glava, svemu pitaju. Posle posete selima u okolisa~uvati zdrav razum“, kaè on. Se}awa ga ne izdaju. Dobro pamti imena, prezimena i patronime svih svojih saboraca sa kojima je sluìo i wihova zanimawa, a bilo je tu i profesora, i kwigovo|a i seqaka. @ivot bogat, ali dugo traje Kada se danas osvrne ìvot mu je, isti~e, bio bogat, ali mnogo dug. Na pitawe {ta bi on danas rekao ko je Lav Kacevi~, kratko odgovara „redov sovjetske armije“. @eqa, kaè, vi{e nema. Ti{ti ga samo kako }e wegova }erka, profesorka francuskog jezika, jednog dana ìveti bez ni Vukovara, krenuli smo nazad wega. u Beograd, sa jeutiskom da}erke na{i „Jedino mi ào moje sunarodnici u ovim krajevima koja }e ostati sama, jer nema samo poku{avaju ìve normalbliìh ro|aka. da Nas dvoje smo jako Ja rada, predosetim no odpovezani. svog po{tenog ali da kad da do|e i odmah im toona ne treba dozvoqava narativ koji otvaram a ona javnosti ulazi. Ii je stvorenvrata, u hrvatskoj ona ose}a na isti Hrvatina~in. me|umene wihovim kom{ijama @ao mi je {to je ostavqam samu, a ma. Odre|eni politi~ki krugovi i ona se toga pla{i. Svestan sam u Srbiji ~esto barataju ima frazom da je i ona u godinama, pri-o “povratku u devedesete”, ali jateqice koje su udate i kojeprije mere ali za takve Srbiji vole, svako optu`be ìvi svojuìvot. sigurno ne}e~ak na}i. da odu Razmi{qam i o Treba tome koliko }e wu 150 mojakilometara sahrana ko{tati. Ja samo zapadnije sam ve} sve spremio, i grobod beogradskog “kruga ~ak dvojke” i da no mesto ko i natpis. Lav se uvere zapravo‘Kacevi~ i daqe “ìvi Sergejevi~, godina ro|ewa, crtiu devedesetim”. ca i daqe bez datuma‘“, kaè ovaj S. G. stogodi{wak. M. T.

ZAJEDNICA

^etvrtak oktobar 2021. ^etvrtak 10.28. decembar 2020. 13

Pas u poseti stanovnicima stara~kog doma "St Sergius"

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Veza izme|u na{ih stanovnika i ovog malog psa, ne samo da pru`a veliku koli~inu zabave, ve} i utehu i toplinu za na{e rezidente, smawuje stres i vra}a uspomene.

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

74 uuu KAKO SE ZMAJ JOVA OSLOBODIO JUTARWE BUKE ISPOD PROZORA:

„To li je? Ho}e{ da ti sviram besplatno? E, ne}u vala da te budim xabe“ Ratna taktika Branka ]opi}a

Zmaj Jova je prvih godina svoje lekarske prakse u Be~u stanovao u ulici Porculangase, a leto provodio u obli`wem selu, gde je ve} prvih dana doìveo malu neprijatnost. Pored wegovog stana, govedar je rano izjutra besno duvao u rog. Ali se on brzo doseti: - Marija! Zovne on doma}icu. - Kad se govedar ve~eras bude vra}ao s pa{e, zadrì ga i dovedi ga k meni da malo porazgovaramao. Uve~e se govedar pojavi. - ûje{ - re~e mu Zmaj. - Ja volim rano

da ustajem, da uìvam u sveèm jutru… Da}u ti svakog jutra po dva seksera ako bude{ duvao pred mojim stanom i budio me. Govedar primi za sutra{wi dan dva seksera i ujutru po~e duvati iz sve snage. Tako tre}eg i ~etvrtog dana a kad se petog pojavi, gazdarica ga otprati bez seksera. Govedar se naquti. - To li je? Ho}e{ da ti sviram besplatno? E, ne}u vala, da te budim xabe! I promeni ulicu. Tako se Zmaj za osam seksera oslobodio neèqene muzike.

U napadu na Bawa Luku, januara 1944. godine, sa jedinicama ^etvrte divizije, u~estvovao je i Branko ]opi}. Na{e jedinice bile su prodrle u centar grada, ali su se morale povu}i usled iznenadnog prodora nema~kih tenkova. Na povratku iz akcije, Branko je pri~ao svoje utiske iz ove borbe: - Nastupam ja sa mojom brigadom. Prodirem! Prodirem! ^vrsto dr`im inicijativu u rukama. Ukaza se i u~iteqska {kola. Moja {kola! I, ba{ kad sam nameravao da posle toliko godina ponovo prekora~im prag svoje {kole, ukaza{e se nema~ki tenkovi. - Au, {ta }e sada biti? – upita neko od pa`qivih slu{alaca. - Bogme, drugovi, ja tada brzo prebacim inicijativu iz ruku u noge, pa potr~ah uz jedan tesan sokak – zavr{i Branko pra}en glasnim smehom svih prisutnih. R. N. lll U slede}em broju: Pri~a o Tomi Zdravkovi}u i wegovom velikom srcu

ZAJEDNICA

^etvrtak 10.28. decembar 2020. 15 ^etvrtak oktobar 2021.

POSETA VLADIKE SILUANA STARA^KOM DOMU SVETOG SIMEONA U RUTI HILU

Episkop australijsko-novozelandski G. Siluan posetio je stara~ko naseqe Sveti Simeon Miroto~ivi u Ruti Hilu i tom prilikom slu`io akatist ovom svetitequ. Stara~ko naseqe Sveti Simeon miroto~ivi, pri parohiji Svetog Arhi|akona Stefana u Ruti Hilu, je jedino stara~ko naseqe u Australiji i Novom Zelandu u vlasni{tvu srpske zajednice. Sa radom je po~elo pre vi{e od tri decenije i od tada pru`a sme{taj i negu qudima koji su u odmaklim godinama ili su lo{eg zdravstvenog stawa, ili nisu u mogu}nosti da se brinu o sebi. Stara~ko naseqe je gotovo celog trajawa pandemije bilo zatvoreno za posetioce i sa strogim merama ulaska. Me|utim, bri`no osobqe ovog naseqa je vodilo naro~itu brigu o stanovnicima naseqa, posebno iz razloga {to je wihovo zdravqe ve} prili~no naru{eno, te zahteva posebnu, ~esto i stru~nu, medicinsku negu.

Sa ciqem pruàwa podr{ke osobqu i utehe stanovnicima na{ Vladika, Wegovo Preosve{tenstvo G. Siluan, u pratwi Arhimandrita Petra (Radulovi}a), Arhijerejskog zamenika, i mesnog paroha o. Aleksandra Ivanovi}a, posetio je stara~ko naseqe u petak, 22. oktobra 2021. godine. Vladika je, poèlev{i dobrodo{licu novom direktoru naseqa g|i Milici Mili}, pozdravio, a zatim i razgovarao sa stanarima i zaposlenima. Nakon dirqivog susreta sa stanovnicima, Episkop je odsluìo akatist Svetom Simeonu. Nakon akatista, Episkop se, posle posete nasequ, upoznao sa trenutnim de{avawima u parohiji Svetog Arhi|akona Stefana, koja je kao i sve na{e parohije pogo|ena zabranom okupqawa u prethodnom periodu. Sve{tenik Aleksandar je upoznao Episkopa i sa planovima oporavka i razvoja ove Crkvene op{tine i parohije. Izvor: Mitropolija ANZ

OPERSKA DIVA MILICA ILI] IMA DVA PASO[A, SRPSKI I AUSTRALIJSKI, I TRI ADRESE - U BRIZBEJNU, MILANU I PARA]INU

@alim {to nisam nastupala u Srbiji Rasko{ni glas Milice Ili} (37), koloraturni sopran, ve} petnaestak godina odzvawa najpresti`nijim operskim pozori{tima u Evropi, Australiji i Aziji. Dobija ovacije na sceni, a wene uloge "podiù" publiku. Pevala je svuda osim na operskim scenama u Srbiji, ne ra~unaju}i leto{wi nastup u rodnom Para}inu. A nije da emotivna i nadasve topla Milica nije èlela da peva u Srbiji. Naprotiv. Vi{e puta je tokom prethodnih godina poku{avala, pevala audicije za Narodno pozori{te u Beogradu... - Jednostavno, kockice nikako da se sloè. Trebalo je da pevam "Boeme", "Rigoleto" i "Travijatu", ali nismo mogli da organizujemo datume. Direktori su se u Narodnom pozori{tu ~esto mewali, a zbog repertoarskog na~ina rada, {to je u svetu retkost, te{ko je ugovoriti gostovawe. Imam mnogo kolega iz Srbije koji su tako|e izgradili karijere van zemqe i nikako da dobijemo mogu}nost da nastupimo u otaxbini. A ima-

mo divan narod ovde koji bi nas sigurno prihvatio - sa `aqewem pri~a operska umetnica. U godini korone, kada su sva svetska pozori{ta zatvorena, a koncerti i anga`mani otkazani, Milica je sigurnu luku prona{la u Srbiji. Posle 24 godine vratila se u Para}in, prvi put ovde pevala i - udala se! - Nisam mogla ni da sawam da }u se vratiti u Para}in i udati za

Para}inca, mog Ivana, koga znam jo{ iz osnovne {kole. Ali, u tome je lepota ìvota. Kad je februara pro{le godine po~ela epidemija, u Italiji, gde sam ìvela, zavladao je haos. U posledwem momentu otputovala sam u Ameriku jer nisam htela da propustim audicije za Metropoliten i opere u îkagu i na Floridi. U Wujorku su me obavestili da je cela sezona otkazana, pa sam se tamo na{la sa

svojim drugom iz detiwstva koji je ve} godinama radio u SAD... I tako je po~ela bajka kojoj je ìvot najboqi reìser. Narednih meseci obilazili su Ameriku i vratili se zajedno u Para}in. Ven~ali su se lane u decembru i jo{ uvek su tu jer, zbog kovida, nema planirawa koncerata mnogo unapred. - U ìvotnoj fazi sam kada sam po~ela da traìm neki svoj mir, a do Italije i Milana, gde imam stan, stièm letom iz Ni{a za samo sat i 20 minuta. Tamo su pozori{ta po~ela da se polako otvaraju pa sam imala koncert u septembru, a u oktobru jo{ dva. A biografija Milice Ili} zaista je impresivna. Sa roditeqima, intelektualcima, preselila se na Novi Zelend 1996. godine. Pre toga zavr{ila je u Para}inu peti razred osnovne i tre}i muzi~ke. Na Novom Zelandu profesor klavira osetio je wen rasko{ni glas, pa je krenula sa ~asovima pevawa. Posle su se preselili u Australiju, u Brizbejn, gde je diplomirala

opersko pevawe na tamo{wem konzervatorijumu. - Ulogom kraqice no}i u Mocartovoj "ârobnoj fruli" po~ela je moja svetska karijera, mada mi je prva zna~ajnija uloga bila Barbarina iz "Figarove ènidbe". Wu sam pevala na festivalu u Hongkongu sa 22 godine. Sidnejska opera, me|utim, otvorila mi je vrata svih pozori{ta sveta. Kraqicu no}i sam spremala dva i po meseca u Italiji sa poznatom peva~icom Lu~anom Sera. Tada sam se zaqubila u Italiju i odlu~ila da se nakon isteka ugovora preselim u Milano. Tako je i bilo. Tamo sam se sku}ila i ìvela od 2014. do po~etka epidemije pro{le godine. Rasko{ni sopran Milice Ili} osvojio je svet, ali iz svake wene tople re~i i pogleda izbija èqa da osvoji i publiku u Srbiji. Otaxbini se sad prvi put na duè vratila: - U Srbiji su qudi dobri, topli i èqni de{avawa, a meni je ta konekcija sa publikom veoma bitna. S. G.

^etvrtak 2020. ^etvrtak 10. 28. decembar oktobar 2021.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Tasmanija: zemqa egzot Kada sam jednom prijatequ rekla da idem u obilazak Tasmanije, on me je upitao: “Je li Tasmanijski |avo neki ~ovek, ili grad, ili ne{to za jelo? Mo`da je za jelo, kao |avoqa jaja ili |avoqa torta?’’ Evo kako svari stoje. Tog |avola ne}ete jesti, kao ni on vas, ali }e smazati sve drugo {to mu se na|e na putu, od zmija do ovaca. Ima izuzetno jaku vilicu i o{tre zube kojima moè da sameqe ~itave ìvotiwe, wihovo krzno, i kosti, a kad ne jede tada ispu{ta jezive krike. To je najve}i preìveli torbar meso`der na svetu, koji danas ìvi samo na ovom si}u{nom ostrvu ju`no od kopnene Australije. Osim toga, ìvi iskqu~ivo no}u, tako da sam za vi{e od dve nedeqe koliko sam ovde provela, uspela da ih vidim samo preparirane. Zbog ~ega biste uop{te poèleli da ovde provedete odmor? Ako je va{ mentalni sklop takav da jednostavno morate da svakog dana vidite drugu zemqu, ili drugu prestonicu, izaberite neku drugu destinaciju. Ali, ako èlite da se relaksirate, Tasmanija je pravo mesto za vas. To je najmawa australijska dràva sa oko pola miliona stanovnika, {to zna~i da nikada ne}ete videti saobra}ajnu gu`vu, a s obzirom da nema ni mnogo puteva, morali biste da budete ekstremni avanturista da biste se izgubili. Aborixini su naselili Tasmaniju pre nekoliko desetina hiqada godina, mnogo pre nego {to je posledwe Ledeno doba odvojilo ostrvo od australijskog kontinenta. Evropqani su Tasmaniju “otkrili” 1642. Odgovor na pitawe da li postoji tenzija izme|u ova dva naroda zavisi od toga koga pitate. Tasmanijci (Taswegians) su ponosni na to {to su malobrojni. Bruni je rajsko ostrvo udaqeno desetak minuta vo`we ferijem od Hobarta, ima samo 600 stanovnika, a tako }e najverovatnije i ostati, jer lokalni propisi zabrawuju gradwu vi{e od jedne ku}e na 50 jutara zemqe. [ta moète da radite na Tasmaniji? Hajking, pecawe, vo`wa kajakom. Iznajmite hidro avion za {est osoba, odvezite se do tasmanijske divqe unutra{wosti koja je progla{ena svetskom ba{tinom, preletite taj nacionalni park uzdu` i popreko. Ako volite da posmatrate ptice, nai}i }ete na retke primerke, ukqu~uju}i papagaja sa naranxastim stomakom koji je na ivici istrebqewa. Ukoliko ste mawe raspoloèni za spoqne aktivnosti, obi|ite muzeje, prodavnice grn~arije, galerije, vinske podrume i nekada{we kolonije osu|enika. Svratite u prodavnice i restorane i divite se dramati~nom pejzaù koji je svuda oko vas. Jedina skupa stvar u vezi sa Tasmanijom je put do tamo. Lokalne cene su relativno niske, i treba}e vam kofer vi{ka da potrpate svu garderobu, keramiku i duboreze kojima je te{ko odoleti. Najlogi~nije je da odmor zapo~nete u Hobartu, gde se nalazi najve}i aerodrom. To je jedna od najopu{tenijih prestonica – idealno mesto za vo`wu biciklom i pe{a~ewe. Obratite pa`wu na georgijansku arhitekturu i ne propustite atrakcije kao {to je 160 godina star Muzej i umetni~ka galerija Tasmanije. To je hibrid herbarijuma, muzeja nacionalne istorije i umetni~ke galerije – na samom ulazu nalazi se skelet gu{tera star 105 miliona godina. Odatle se ulazi u prostoriju gde su izloèni reptili, uz natpis: “Sve tasmanijske zmije su otrovne.” U umetni~kom delu muzeja izloène su idili~ne slike pejzaà Xona Glovera, Engleza koji je na Tasmaniju emigrirao 1903, kada je imao 63 godine, i postao najpoznatiji umetnik na ostrvu. On je za Tasmaniju bio ono {to i Pol Gogen za Tahiti, a koristio je i neke od wegovih taktika, ukqu~uju}i romanti~arsko prikazivawe scena “domorodaca” iz perioda pre dolaska Evropqana. Salamanka je glavno mesto za kupovinu umetni~kih predmeta i antikviteta. Dik Bet, koji je

Залив Вајнглас

Остаци некадашњег затвора у Порт Артуру

Хобарт

Огњени залив na tom mestu vodio galeriju vi{e od 10 godina, kaè da je Salamanka danas prepuna qudi, i da sve vrvi od turista. On se u me|uvremenu preselio u severni Hobart gde, kako kaè, “mu{terija zna ta~no {ta ho}e”. Severni deo grada lagano postaje Soho Hobarta, {to verovatno zna~i da }e Bet i sli~ni galeristi ubrzo morati da traè novu lokaciju da bi mogli da uìvaju u tipi~noj tasmanijskoj samo}i. Krenite autom severno od Hobarta prema unutra{wosti. Pro}i}ete kroz drevne {ume prepune retkih endemskih vrsta drve}a zahvaquju}i kojima je nastao tasmanijski pokret dizajnera proizvoda od drveta. U samom centru nalazi se Lonseston, drugi po veli~ini grad na ostrvu, u kojem je sme{ten Tasmanijski dizajn centar. Bez obzira da li je re~ o unikatima ili o ograni~enim serijama, dizajnirani name{taj ne tro{i neke naro~ite koli~ine drveta. Najvi{e odlazi na papir. Gotovo polovinu Tasmanije poseduju i {tite Nacionalni kartel Australije i nacionalni parkovi, koji poku{avaju da sa~uvaju {umu od nekada{we èstoke eksploatacije. Me|utim, i daqe ogromni teretni kamioni svakodnevno od-

voze drvo na polupreradu, a zatim ga {aqu u Japan na finalnu obradu i proizvodwu papira. “Svakog dana koji sam proveo ovde zasadio sam po jedno drvo,” kaè Peter Adams, skulptor i proizvo|a~ unikatnih predmeta od drveta. Diplomirao je na Harvardu i bio aktivista u Pis Korpsu (Peace Corps), a na ostrvo se doselio pre 19 godina. Adams danas ìvi na rtu koji se zove Vindgrouv, jugoisto~no od Hobarta. Wegovih 100 jutara zemqe nalaze se na litici iznad mora, u kojem svakog dana pliva kako bi se “oslobodio besa kad ~ujem motorne testere ili u novinama ~itam o ratovima,” kaè on. Podjednako pasioniran kada je re~ i o miru i o ekologiji, Adams je od svog poseda napravio mesto gde qudi iz ~itavog sveta dolaze da meditiraju, u sred pocepane stene koja, kako kaè, “predstavqa slomqeno srce koje moramo imati da bismo razvili unutra{wi ìvot”.Adams vodi i program “Refugee in Residence”, u okviru kojeg sli~ne du{e dolaze na wegovu zemqu gde u {atorima mogu da provedu do dva meseca. Tasmaniju je otkrio holandski istraìva~ Abel Tasman 1642, i nazvao je Van Dimens Land.

Kao i ostatak Australije naseqavana osu|enicima vojnim straàrima. Ostr nija od 1803. do 1853.Nek im preci bili osu|enici Podaci o osu|enicima su daci o potomcima imigra minalci u glavnom su izgu stavqaju da su im preci u|u u trag svojim korenim Port Artur. U Port Arturu moète ti~nih starih zgrada, al kojem se nalazi grobqe. G proveo gotovo 20 godina. sreo se s wim 1973, i u sv i Novom Zelandu opisao B ìvota. Iako je Port Art vodi~ kroz kompleks }e v jama o sumornom ìvotu ko Svaki posetilac dobija o konkretnom zatvorenik empatija sa pojedincem ~i Na {est sati vo`we od

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 2020. 17 ^etvrtak10. 28.decembar oktobar 2021.

tike i zatvora Tasmanija je najmawa dr`ava u Australiji i po veli~ini i po populaciji. Zauzima povr{inu od 63.000 kvadratnih kilometara i ima oko pola miliona stanovnika, a glavni grad je Hobart, drugi po starosti grad u Australiji. Tasmanija se zbog rasta mora odvojila od kopna Australije pre oko 10.000 godina. Prvi stanovnici su bili tasmanijski Aborixini, a ime je dobila po holandskom moreplovcu Abelu Tasmanu, koji je ostrvo otkrio 1642.

e, Tasmanija je prvobitno a iz Britanije i wihovim rvo je bilo kaznena kolokada su qudi krili da su i, a danas se time hvale. u bri`qivo ~uvani, a poanata koji nisu bili kriubqeni. Oni koji pretpobili osu|enici, mogu da ma u servisu za osu|enike

e videti mno{tvo romanli i jezero sa ostrvom na Grobar Xon Baron je ovde Pisac EntoniTrolop suvom putopisu o Australiji Baronov “predivan” na~in tur danas prijatno mesto, vas napuniti informacioji se ovde nekada vodio. kartu sa informacijama ku, kako bi se podstakla iju sudbinu pratite. d Port Artura, kroz spek-

takularan pejza`, nalazi se Strahan, ribarsko selo sme{teno u prirodnom amfiteatru iznad luke Mekvori (Macquarie). Iako je Strahan najve}a luka na ju`noj hemisferi posle zaliva Port Filip u Viktoriji, tu ìvi samo 1.000 stanovnika. Sre}om, imaju}i u vidu malobrojnost stanovnika, potrebna su samo tri glumca da bi se izvela najduè igrana pozori{na predstava na ostrvu, koja je od globalne produkcije udaqena otprilike isto koliko i tasmanijski restorani od lanca Mek Donalds. Komad “The Ship That Never Was” zasnovan je na istinitom doga|aju iz 1834, u kojem se preduzimqiva grupa tragi~ara pretvara u radosne begunce iz zatvora. Glumci }e na va{e o~i sagraditi brod za bekstvo, promeniti kostime nekoliko puta kako bi odigrali razli~ite uloge, i ukqu~iti qude iz publike da igraju sporedne likove. Predstava se igra na otvorenom tokom cele godine. Nad najdubqim slatkovodnim jezerom Australije (Sent Kler) bdi planina Krejdl. Usred velike divqine monumentalna planina koju su uobli~ili gle~eri dominira panoramom prostora i ~ini da pomislite da se nalazite u najlep{em delu Alpa. Nivo o~uvanosti prirode u ovom delu ostrva je zapawuju}a, a vi{e~asovne {etwe sa utreniranim vodi~ima ili splavarewe planinskom rekom Frenklin idealne su aktivnosti za sve one koji preferiraju aktivan odmor. Za one koji su èqni prave avanture organizuju se 80-ak km duga~ke kru`ne ture kroz drevne borove {ume. Put traje nedequ dana a no}i se provode u skromnim drvenim kolibama. Ciq je potpuno sjediwavawe sa prirodom. Ako ste qubiteq divqih ìvotiwa Ogweni zaliv je pravo mesto za vas. Planina Vilijam uto~i{te je bezbrojnim vrstama neobi~nih divqih stvorewa. Torbari poput volebija i vombata, jeèvi, lisice i tasmanijski |avoli gospodare ovim prostranstvima. Uz wih kenguri i {irok spektar ptica (poput orlova ili sivog sokola) ovde pronalaze svoj mir i spokoj. Predeo je posebno prelep u prole}e

Лонсестон

kada cve}e osvoji skoro svaki pedaq {ume i priroda poka`e sve svoje ~ari. Nedaleko odatle, na obali, potpuno je druga, ali ~ini se, podjednako lepa slika. Bele pe{~ane pla`e, puste i u{u{kane izme|u crvenih pe{~arnih stena odi{u mirno}om. Upravo vatrena boja pe{~ara zaslu`na je za zvu~no ime koje zaliv nosi. Strastveni ribolovci ma{taju o tome da bar jednom u karijeri zabace

Острво Бруни

Планина Крејдл

{tap ovde i izvuku australijskog grge~a… Tasmanijske morske ìvotiwe su me|u najimpresivnijim divqim ìvotiwama, od veli~anstvenih kitova koje moète videti plove}i kraj isto~ne obale, do delikatnih morskih zmajeva dok splavarite u blizini {ume xinovskih algi. Moète krstariti pored neke od najvi{ih morskih litica na ju`noj hemisferi, u potrazi za fokama, delfinima i albatrosima. âk i mnoge lako dostupne plaè imaju svoje tajne u suton, kao {to je gegawe malih pingvina iz okeana dok se vra}aju u svoja stani{ta… I posledwe, ali ne najmawe va`no: najisto~nija ta~ka Tasmanije je poluostrvo Frejsinet (Freycinet). Pro{etajte ovim ogromnim nacionalnim parkom i uìvajte u flori koju ne}ete videti nigde drugde na planeti. [qa{te}e plavi insekti izgledaju kao safiri koji gamiù, a eukaliptusi samo poja~avaju ose}aj egzotike. Idili~na plaà sa belim peskom i mo}ne granitne planine koje se nadvijaju nad wom najboqe opisuju izgled poluostrva. Lepotom se posebno izdvaja zaliv ~iji izgled neodoqivo podse}a na ~a{u za vino te otuda i wegov naziv Vajnglas (Wineglass). Prijatna ostrvska klima pruà savr{ene mogu}nosti za {etwe du` nekih od najlep{ih obala ~itave Australije. Tri xinovske ruì~aste stene nazvane Hazards ne}e vas ostaviti ravnodu{nim, posebno ako se zadesite podno wih u izlazak ili zalazak sunca a tik ispod wih }ete zate}i ìvopisan zaliv Kouls (Coles Bay), jedno od omiqenih turisti~kih lokaliteta ostrva. U moru nacionalnih parkova Tasmanije zaliv Vajnglas vaì za jedan od najlep{ih. S. G.

ZAJEDNICA

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 28. 2021.

30 SRPSKOG GLASA godina postojawa

Pi{e: Slobodan Grba

Nije „zlato sve {to sija“, niti je uvek logi~no i prihvatqivo. Ponekad je onaj u ~ijem se interesu ne{to radi iz naj~istijih poriva i sa najiskrenijim namerama, nesposoban da prihvati toliku koli~inu korisnog, plemenitog, nije u stawu ~ak ni da je prepozna. O razlozima koje dovedu ~oveka u takvo stawe nepoverewa, psihi~ke nestabilnosti, mogli bi da kaù pre psiholozi i psihijatri negoli novinari, ali su ovi potowi uglavnom trpeli. Ne jednom je to bila sudbina „SRPSKOG GLASA“. Kao notorni pu{a~ koji zna da se nikotinom truje ali }e ipak radije primiti kao poklon kutiju cigareta nego mati~wak kao simbol zdravqa i snage prirode. „SRPSKI GLAS“ je poku{avao tokom godina da upravo svojom ure|iva~kom politikom uti~e pozitivno na svoje ~itaoce, da ih navodi na razmi{qawe koje }e za posledicu imati dugoro~no blagotvorne odluke. Bilo je lako prepoznatqivo, naravno, onome kome je do razumnih i ta~nih zakqu~aka stalo, {ta zna~i imati u svojim rukama novine, samostalno odlu~ivati o sadràju, biti u tom pogledu suveren. Naivni i danas misle da je istina jedna i da se ne moè mewati, ali ~ak i tamo gde je neosporna, moglo se izborom informacija, a posebno uredni~kom obradom, stvoriti utisak potpuno suprotan ~iweni~nom stawu. Mi to nismo radili, ali op{teprisutno pravilo vi{e je nego o~igledno. Jedan od najtu`nijih primera u novijoj srpskoj istoriji bio je pad RS Krajine 1995. godine o ~emu je vest u dnevniku TV Beograd objavqena tek u 17. ili 23. minutu! „SRPSKI GLAS“ je od po~etka poku{avao da promovi{e sve sadràje od va`nosti za celokupan srpski narod, postavqaju}i se iznad bilo kakvih pojedina~nih ili strana~kih interesa. Prihvatio je obavezu da svoje ~itaoce informi{e o svemu {to se moglo prihvatiti kao va`no. Tokom rata u biv{oj BiH, za brojne australijske Srbe poreklom iz nekad centralne republike biv{e SFRJ, samo je „SRPSKI GLAS“ izve{tavao i sa srpske strane, na druge je bilo nemogu}e se osloniti. Zanimqivo je podsetiti na ulogu australijskih medija iz tog vremena. Dok je dràvni ABS poku{avao da se koliko-toliko drì po{teno i objektivno, SBS je otplovio u vode antisrpske propagande do mere koja je grani~ila sa ludilom. Nezaboravan je primer reportaè prikazane upravo na SBS-u gde se vidi èna koja pla~e na grobu svog sina. To je i komentar reportera SBS-a koji u nastavku tonom prepunim uzvi{enog zapadwa~kog po{tewa i demokratskih uverewa obja{wava da, eto, „tu`na majka poginulog mladi}a muslimana oplakuje sina koga su ubili zli Srbi“. Od svega tako sro~enog ostalo je nesporno samo da li majka iskreno oplakuje sina, sve ostalo je bilo pod velikim znakom pitawa, ve} zbog toga {to izve{ta~ nije bio na licu mesta ve} „ko zna gde“. Tako je otaqavaju}i i sloìo celu reportaù za koju je odmah bilo jasno da je napravqena pre nego {to se bilo {ta do-

Istina, slaba{na, ali ipak istina

godilo i pre nego {to je za tekst prona|en odgovaraju}i snimak. I jo{ kakav! Nije nikakvo ~udo {to majka pla~e nad grobom mladog sina, ali tvrditi da je to muslimanka i da je sin poginuo samo zato {to su „Srbi zli pa su ga ubili“ – pokazalo se ~istim bezobrazlukom! „Snimak za istoriju“, ni prvi ni posledwi, pokazao je ènu koja pla~e na grobu, ali je èna bila u crnom, pa je odmah planula sumwa kakva je to muslimanka? I da li je wen sin isto tako musliman ako kamera, taj izdajni~ki instrument laì ali i istine, skre}e kraji~kom svog vidokruga sa ène u crnom na uzglavqe groba gde je, gle ~uda, zaboden krst! Otkad se muslima-

„najprqavijeg naroda koji se zamisliti moè“. Ne zato {to se ne kupaju, ve} zato {to – laù! Naravno, ne svi, daleko bilo, ali wihova politi~ka elita bez svake sumwe. Ne zaboravimo, to je bilo vreme pre dolaska Tonija Blera na vlast, ~oveka kojeg su optuìli za la` ~ak i najbliì saradnici. Da je samo to razlog pokretawa „SRPSKOG GLASA“ '90-tih pro{log veka, bilo bi vi{e nego dovoqno. Sa mo}nom propagandnom ma{inerijom novih „Gebelsa“ u liku, na primer Xejmija [eja, portparola NATO alijanse, nismo mogli da se borimo, ali bar nismo }utke prelazili preko otelotvorewa novog biblijskog zla - medija.

Jedan od najtu`nijih primera u novijoj srpskoj istoriji bio je pad RS Krajine 1995. godine o ~emu je vest u dnevniku TV Beograd objavqena tek u 17. ili 23. minutu!

uuu Se}awe na laì nagra|ene ~ak i Pulicerovom nagradom zbog kojih je ra|awe srpskog nacionalnog lista bilo su{ta neophodnost. Pre ~itavu deceniju bili smo na pragu po~etka ostvarivawa sna o organizaciji koja nas vodi u „boqu budu}nost“ ni sahrawuju ispod krsta? Osim za potrebe istinoqubivih zapadnih medija? A na krstu – srpsko ime! Kakva je to zavrzlama? Vrhunski profesionalac, kakvima su se predstavqali svi novinari sa „demokratskog, antikomunisti~kog i jednoumqa oslobo|enog Zapada“, puko oli~ewe istinoqubivosti i borbe za pravdu, dobio je zadatak svojih pretpostavqenih da prona|e neku muslimanku iz Bosne koja pla~e na grobu svog sina, ne bi li time pomogao ve} formirani narativ o tome „ko je kriv a ko prav“ u gra|anskom ratu u Bosni. Nema sumwe da je mogao da prona|e takvu jadnicu, jer su u Bosni ginuli i nevini i krivi na svim stranama. Ali, da se ne bi potezao predaleko, istinoqubivi je reporter, ili grupa wih, vaqda nasa|enih na istorijske temeqe britanskog BBS-a, posegnuo za prvim raspoloìvim snimkom, bez obzira {to prikazuje stvarnost potpuno suprotnu unapred pripremqenoj pri~i. Znate li za{to se u srpskom narodu stameno usadila izreka „laè kao BBS“? Jo{ iz vremena Drugog svetskog rata kada su sve ~etni~ke akcije protiv okupatora Nemaca opisivali kao partizanske. BBS – SBS, nije va`no kad, kako i ko laè, va`no je da se zna na ~iju je {tetu. Piscu ovih redova tada je palo na pamet sa koliko je iznena|ewa, neposredno po dolasku u Australiju, slu{ao krajwe negativna razmi{qawa Srba koji su ve} nakupili emigrantskog staà a uop{te nisu bili izolovani, na ra~un Anglo-saksonaca kao

Se}ate li se ~uvenog snimka Fikreta Ali}a napravqenog u Tropoqu 1992. godine, kada premr{avi Fikret stoji iza bodqikave ìce, prizor koji su „istinoqupci“ poput Peni Mar{al, Jana Vilijamsa i Eda Valijamija snimili i koji je bio krunski dokaz postojawa „Srba kao novih nacista“. Sve sami Britanci, gle ~uda! Spremni da krenu putem trasiranim „pulicerovskom“ borbom za istinu laòva ve}eg i od wih samih, Roja Gutmana. Sre}om, postoje i takvi kao {to je Tomas Dajhman koji je pet godina kasnije otkrio da se Mar{alova nije smela vratiti na o~i svom glavnom uredniku pre nego {to prona|e i snimi srpske „konc-logore“, a kad ih nije na{la, morala je da ih – stvori! Eto za{to je „SRPSKI GLAS“ morao da postoji upravo tada kada je bilo najpotrebnije. Ne samo zbog èqe na{eg naroda da kona~no sazna i malo istine o burnim doga|ajima u rodnom kraju, ve} i zbog psihoterapeutske uloge koju je imao, ma kako ograni~ene i slaba{ne u odnosu na mo}ne a la`qive protivnike. Da na ovom mestu zastanemo i jo{ jednom odgovorimo na nepostavqeno pitawe ~emu sve te uspomene, sva ta se}awa od kojih je ve}ina iz zbirke „ne ponovilo se“, jesmo li zaista zabijeni u svoju pro{lost koja nam ne dozvoqava da normalno ìvimo danas i nadamo se lep{oj budu}nosti? Ako je kwièvnost oblik spoznaje stvarnosti, novinarstvo je i bez beletristike kao dela svoje ànrovske posebnosti najfinijim vezama

(6) Ovo je feqton posve}en

se}awima na burne godine postojawa na{eg lista, iz pera dugogodi{weg glavnog urednika. Re~-dve o se}awima na velike qude koji su pro{etali stranicama ovog lista, o razgovorima s wima, o ve~nim poku{ajima da za svoje ~itaoce saznamo vi{e i boqe, o poku{ajima da ne samo re~ju nego i delom povedemo Srbe u pravcu me|usobnog zbliàvawa i interesnog povezivawa, o srpskim rodoqubima ali i najve}im {teto~inama... naslowene na lepe pripoveda~ke tradicije na{eg naroda, poqe otkrivawa, postavqawa pravih pitawa i raskopavawa sakrivenih istina. Se}ati se dana pro{lih zato nije samo puka zanimacija dokonih penzionera, ve} i susret sa odgovornim odnosom prema svetu koji nas okruùje danas i pripremama za ono {to nas moè sna}i koliko sutra. Zato je ponovo i uvek umesno pitawe odvajamo li bar neznatan deo svojih intelektualno-organizaciono-socijalnih potencijala za stvarawe sna`nije i efikasnije srpske zajednice, iste one kojoj }emo pohrliti u zagrqaj i pod skute ako ne{to, daleko bilo, po|e po zlu kao {to se desilo pre trideset godina raspadom Jugoslavije? âk i pod pretpostavkom da se prostor Balkana umiri i stabilizuje kao nikad do sada u istoriji, ~ak i kada nova „neprincipijelna NATO koalicija“ biv{ih jugo-republika od Zagreba, preko Sarajeva do Podgorice i Pri{tine nema nikakve lo{e namere prema Srbima i Srbiji, jesmo li toliko bahati da nam je dozvoqeno da samo pomislimo kako nam ovde ne treba nikakva organizovana zajednica jer su dràvne institucije dovoqne da odgovore na{im potrebama? Izme|u dva popisa stanovni{tva, prema raspoloìvim podacima, mawe nas je u Australiji za tridesetak hiqada {to je broj koji nipo{to ne odgovara stvarnom „biolo{kom“ stawu. Pre ~itavu deceniju bili smo na pragu okretawa sudbine na{e zajednice u nekom drugom pravcu, ostvarivawa ideje interesnog i funkcionalnog povezivawa Srba Australije kori{tewem modernih tehnologija u novom vremenu, tako druga~ijem od onog u koje nas zakivaju tvrde}i da smo „zatucani, primitivni, pravoslavqem optere}eni“. Radomir Konstantinovi} je i bez namere da se pretvori u oca „druge Srbije“ kojoj je nesumwiva majka notorna Latinka Perovi}, osmisliv{i tako „bezgre{nim za~e}em“ rasplamsavawe velikog zla, pruìo imaginarne pipke svoje nastrane auto{ovinisti~ke hobotnice {irom sveta, ~ak do Australije. Na koju }emo stranu i za{to? Da li putem mr`we prema vlastitom rodu, nipoda{tavawem istorije nesrazmerno slavne veli~ini naroda, olako se predaju}i la`nom sjaju propagande koja neumorno ponavqa da „nema boqeg ìvota bez potpune poslu{nosti imperijalnim centrima mo}i“? Ili putem svesti da uz malo znawa i sloge moèmo da iskoristimo mogu}nosti koje Australija pruà podjednako svim svojim stanovnicima, da bismo najpre ot{krinuli, potom i {irom otvorili vrata toliko pomiwane „boqe budu}nosti“ za{titom svojih nacionalnih interesa i srpskog identiteta? O tome kako smo bili na pragu ostvarewa velike ideje i za{to je ostalo na nekoj budu}oj generaciji da uradi ono {to prethodna nije uspela, u slede}em nastavku.

PUTOPIS

Finska, zemqa gde ìve izuzetno ta~ni, odgovorni i vredni qudi, zauzela je prvo mesto na listi najsre}nijih zemaqa u svetu. To je mala severna dràva u kojoj qudi vrednuju patriotizam i gde 99 odsto qudi ide u saunu bar jednom nedeqno, a gde losovi slobodno {etaju ulicama malih finskih gradova. Najvi{e vremena provode u prirodi Oko 70 odsto teritorije Finske pokriveno je {umama. Mo`da im je ba{ zato tako prijatno u prirodi? Kada su okruèni drve}em i prirodom, Finci se ose}aju za{ti}eno i to ih umiruje. Najve}i deo vremena ba{ zato provode napoqu, a redovno voze bicikl i odlaze na pe{a~ewe i planinarewe. îsta voda Finsku jo{ nazivaju i zemqom hiqadu jezera. Ova jezera pojavila su se kao rezultat ledenog doba pre 10.000 godina. Voda u wima toliko je ~ista da moè da se pije direktno sa ~esme i ne zahteva nikakvu preradu. U svakom restoranu ili kafi}u u Finskoj dobi}ete besplatan bokal vode, ~ak iako ne traìte. De~ji dodatak do 17. godine Sve dok dete ne napuni 17 godina, roditeqi dobijaju oko 100 evra mese~no na ime de~jeg dodatka, a ovaj iznos se postepeno pove}ava sa svakim slede}im detetom koje se rodi u porodici. Ovaj novac slobodno moè da se tro{i, ali Finci radije biraju da ga sa~uvaju detetu za studije, putovawa i sli~no, kada postane punoletno. Tako|e, kada se dete rodi, roditeqi od dràve dobijaju paket sa svim neophodnim stvarima za bebu. U kutiji se nalazi 64 stvari, ukqu~uju}i ode}u, pelene, igra~ke, ali i priru~nik za negu novoro|en~eta. Najlep{a pica na svetu Sve je po~elo sa Silvijom Berluskonijem, premijerom Italije, koji je javno istakao da ne voli finsku kuhiwu. Finci tada re{ili da mu pokaù kako stvari ne stoje ba{ tako i tri godine nakon te wegove izjave, osvojili su prvo mesto na Me|unarodnom takmi~ewu u pravqewu pice! Da stvar bude jo{ zanimqivija, osim {to su pobedili Italiju, Finci su svoju picu sa mesom divqa~i nazvali "Pica Berluskoni". Svetski lideri u reciklaì otpada Finci se striktno drè cirkularne ekonomije, pa su u stawu da iskoriste sve izvore dostupne dru{tvu, sa minimalnom koli~inom otpada. âk 99 odsto gradskog otpada ili se reciklira ili se spaqivawem pretvara u energiju. Finci recikliraju ~ak 9 od 10 plasti~nih fla{a, a isto vaì i za staklenu ambalaù, gde je procenat reciklaè jo{ vi{i. Veliko poverewe u policiju Jedinstvenost finske policije ogleda se u tome {to su oni jedna velika formacija, umesto nekoliko odvojenih struktura, kao {to je slu~aj u ve}ini zemaqa. Finske vlasti su se odlu~ile na ovo kako bi se spre~io monopol i vr{ewe pritiska na policiju. Ovo je definitivno bio odli~an potez, jer gotovo 90 odsto Finaca priznaje da ima potpuno poverewe u policijske slu`benike. Takmi~ewa u neobi~nim sportovima Za Fince, sport je sastavni deo ìvota. Ali, osim dobro poznatih, ova zemqa ima sportska takmi~ewa u sportovima poput no{ewa ène, bacawa mobilnog telefona, lova na komarce, bacawa ~izama i svirawu zami{qene gitare! Prva zemqa u svetu koja je svakom gra|aninu obezbedila pristup internetu 2010. godine postala prva zemqa u svetu gde se na listi qudskih prava nalazi i pravo na pristup internetu. Vlada je obavezala provajdere internet veze da

^etvrtak 10.28. decembar 2020. 19 ^etvrtak oktobar 2021.

Zemqa u kojoj `ive FINSKA najsre}niji qudi na planeti Finci su najve}i qubiteqi kafe na svetu

Finska - rodno mesto Deda Mraza

Obrazovni sistem Finske smatra se jednim od najboqih u svetu stanovnicima obezbedi najbr`i mogu}i internet, a da qudima koji uop{te nisu imali pristup internetu u trenutku usvajawa zakona, taj pristup trajno omogu}i. O~evi provode vi{e vremena s decom nego majke U Finskoj svi o~evi moraju da budu ukqu~eni u `ivot deteta. Ako ni zbog ~ega drugog, onda zato {to to i zakon propisuje! U Finskoj je sasvim uobi~ajena stvar da otac uzme odsustvo nakon ro|ewa deteta, koje traje devet nedeqa, a za to vreme mu se ispla}uje prose~na plata. Ovo je Finsku pretvorilo u prvu zemqu u kojoj brigu o deci prete`no vode o~evi, a ne majke.

Rodno mesto Deda Mraza Malo selo u Laponskoj regiji u Finskoj, pod nazivom Julupuki (Joulupukki - tako Finci zovu Deda Mraza), otvoreno je za posetu tokom cele godine. Finski Deda Mraz ima i paso{, na kojem u poqu za datum ro|ewa stoji "odavno", a u bra~nom statusu: "o`ewen". Supruga finskog Deda Mraza zove se Julumuri (Joulumuori), {to u prevodu zna~i "stara bo`i}na dama". Besplatno obrazovawe Sve {kolske ustanove u Finskoj zahtevaju odli~no znawe finskog i engleskog jezika, koje se utvr|uje kroz me|unarodne testove. Obrazovawe u javnim {kolama i

univerzitetima u Finskoj besplatno je za sve gra|ane iz zemaqa Evropske Unije, a obrazovni sistem ove zemqe smatra se jednim od najboqih u svetu. Filozofija sre}e Sisu i kalsarikännit Re~ "Sisu" nema konkretan prevod ni na jedan drugi jezik, ali smatra se da ozna~ava stoi~ku odlu~nost, hrabrost, istrajnost, postojanost i izdr`qivost. Sisu predstavqa totalnu smirenost, vitalnu energiju, snagu i emocionalnu samokntrolu. Ovaj koncept izrastao je u ~itavu filozofiju i postao na~in ìvota za Fince jo{ u 20. veku. Po{teni gra|ani Eksperiment koji je sproveden na ulicama nekoliko svetskih metropola pokazao da su u Helsinkiju qudi najpo{teniji. Stru~waci su testirali savesnost i po{tewe tako {to su na ulici ostavili nov~anik pun novca, ukqu~uju}i i podatke vlasnika. U gradovima {irom Evrope, polovina qudi je uzela novac, dok je u Helsinkiju 11 osoba od 12 pokazao nameru da vrati izgubqeno vlasniku. Vi{e sauna nego automobila Statistika je pokazala da u Finskoj, zemqi koja broji 5 miliona stanovnika, postoji 2 miliona sauna. Ve}ina kompanija poseduje sopstvene saune za zaposlene, pa ~ak i zatvori u Finskoj imaju saune, na koje zatvorenici imaju pravo jednom nedeqno. Ovaj broj umnogome je ve}i od broja automobila na uicama Finske. Qubiteqi kafe Finci su najve}i qubiteqi kafe na svetu. U proseku, po osobi konzumiraju 26,4 kilograma ukusnog napitka godi{we. To je dvostruko vi{e od onoga {to Italijani piju – nacija poznata po svojoj qubavi prema kafi . To je tako|e tri puta vi{e nego {to piju gra|ani SAD -a, i ~etiri puta vi{e nego Britanci. Finska ima najvi{e jezera i ostrva na svetu U zemqi postoji prili~no zapawuju}i broj jezera i ostrva, a u stvari Finska drì svetski rekord po tome {to ih ima najve}i broj. Postoji 187.888 jezera i 179.584 ostrva. Neki qudi veruju da [vedska mo`da ima vi{e ostrva – sa ne{to mawe od 200.000 – ali to nikada nije zvani~no potvr|eno, pa Finska drì rekord za oba. M. T. Gotovo 90 odsto Finaca ima potpuno poverewe u policijske slu`benike

U Finskoj, zemqi koja broji 5 miliona stanovnika, postoji 2 miliona sauna

ZAJEDNICA

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 28. 2021.

PRI^E SA PUTOVAWA OCA NIKOLE BILI]A

Opelo u Lajtning Rixu Pre 27 godina osnovah sa dobrim qudima i blagoslovom Crkve grupu crkvene jedinice statusa „misionarska parohija“. Dadosmo joj ime Svetog Georgija na predlog pokojnog \ure Medi}a. Tu se oduvek lepo radilo i radi, pa moè {to{ta lepo da se napi{e ili doìvi u toj malojduhovnoj oazi. Mewali su se tu parosi i ostalo, ali nekako se ide napred… Odavno nisam paroh ovde, ali me dobrina ponekad odnese tamo, eto radi nekih opela i sl. Tako sam pre dve-tri godine i{ao na opelo i parastose haxi-Du{anu Malinovi}u koji je dobro poznat kako u Lajtning Rixu, tako i u Hilandaru, Srbiji, Republici Srpskoj itd. Ovog puta preminuo nam je Vojislav Borkovi}. On be{e prvi sekretar na{e crkvene jedinice u Lajtning Rixu. Radilo se, pisalo se, putovalo se… Ova tri radna glagola se odnose i na pokojnika-sekretara Voju. Bio je dobar ~ovek, doma}in, mu`, roditeq i deda. Ostala je iza wega ìvotna saputnica mu Dobrila, sin i }erka i 4 unu~adi. Bilo mi je lako da govorim na

opelu o pokojniku, jer be{e lepih stvari da se kaè. Elem, ja kao biv{i paroh idem da opojem prvog na{eg sekretara jer radi situacije izazvane korona virusom paroh iz Brizbejna ne moè da do|e u drugu dràvu. Mnogo sam puta odlazio u ovu moju biv{u parohiju, kao i u ostalih devet na broju. Najdraà mi be{e Darvin pa Lajtning Rix, ho}u re}i najmawe sam ovde imao nezgoda ( ako sam ovde imao najmawe koliko je onda bilo u ostalim!?). Ovde sam dolazio dva puta sa velim rizikom od poplava, jednom od poàra i ovog puta u strahu od policije. Za{to? Zbog situacije izazvane korona virusom i zabrane kretawa iz Sidneja u unutra{wost, ali re{io sam da idem, pa „{ta Bog da“, kako kaè na{ narod. Vozim se kroz ovu, jo{ uvek dobroplodnu i preblagoslovenu Zemqu, ali kako nastupi zlo laì oko korone i sl. vidimo koliko smo izgubili. „Imadosmo - ne znadosmo, izgubismo – poznadosmo“. Kre}em vrlo rano te ne mogu navratiti pored groba }erke Bose jer grobqe nije otkqu~ano.

@ao mi je, ali tako je. Ina~e, to je svegaoko 500 metara do grobqa. Ne moè. Vaqda }u kad se budem vra}ao. Odlazim po{to mi je uzgred za Baturst i pri~estih nas petoro, pa daqe. Baturst je daleko od Sidneja samo210 kilometara pa napred ka Lajtning Rixu. Idem daqe kroz ovu Bogom blagoslovenu zemqu. Pa to je prava pravcata uìvancija. Zelenilo, obradive farme, farme kao pa{waci. Na istim su kowi, goveda, ovce da se ~ovek nagledati ne moè. Milina. Prevalio sam tih 728 kilometara i do{aodo ~uvenog mesta poznatog po opalima. Zaustavih auto i uslikah sam sebe pored znaka, saobra}ajnog znaka gde pi{e ime mesta i broj stanovnika, tj. pi{e ime mesta sa znakom upitnik, jer se ne zna koliko ima stanovnika. Pro|oh kroz mesto i do|oh do na{eg hrama. To je na{ srpski gradi} Pejton. Na{a lepa crkva-hram, sve potrebne prostorije, svetosavski dom, dva tri stana za izdavawe, zgradica za pe~ewe prasi}a i tu je jedan stan~i}. Lepo je ogra|eno, do ulice kameni zid, a onda gvozdena ograda, lep natpis na oba jezika „SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA SVETOG \OR\A“. Ima dosta drve}a, najvi{e masline ali i drugo. Imali su lep veliki limun. Dolazio je neki i brao limunove. Neki su mu branili. On je kasnije do{ao i posekao nam je limun. Zbog situacije oko korona virusa, niko ne sme da me sa~eka. Ve} je dogovoreno - ulazim u otkqu~ano, okrepqujem se, pi{em, stavqam stvari koje sam doneo gde treba itd. Ve} je isplanirano da u subotu, 17. oktobra bude Liturgija, pa opelo na{em dragom Vojislavu. Dogovorismo se da bude Liturgija i u nedequ. Vele neki, iz nekih razloga ne mogu do}i u subotu, pa onda i u nedequ. Istini za voqu, neki od tih ne do|o{e ni u nedequ na Svetu Liturgiju. Be{e mi ào, ali ne i krivo. Ne qutim se, ali àlim. Pa ovde je liturgija tri-~etiri puta godi{we i eto ne dolaze neki..... Odsluìh Liturgiju i opelo, a na grobqu sahrana. Veli Novak Novakovi} da nije bilo ve}e sahrane ovde jer be{e zaista dosta

POLE PISAWA POST SKRIPTUM Znam da je i ovo op{irno. Dana{wi ~ovek nema strpqewa da ~ita. Mora da se vidi ova emisija, mora ona, mora da se telefonira ovom, mora onom.Stiù poruke sa svih strana kao da smo neka centrala…Ali kad bi ~ovek pored svakog pasusa zastao te razmi{qao u pravcu u kojem taj pasus upu}uje bilo bi mnogo boqe. Bilo bi interesantnije, dukata mi! naroda. Dok se narod razilazio sa grobqa, mi neki smo i{li od groba do groba i prelivao sam ih vinom, kao {to smo se ranije dogovorili i napisali na papir na ~iji sve grob idemo: Du{an, Vlajko, Milenko, Mirko, Rade, Radan, Jovanka, Milivoj… Kako me|u usnulima, tako i me|u ìvima - slabo ima èna. Tako da mi godinama ceo srpski Lajtning Rix li~a{e na jedan mu{ki manastir, a sad pogotovo. Veli pomenuti Novak da je posledwih godina mnogo pomrlo Srba ovde, a slabo ih se doseqava. Kao i u Hilandaru, dolaze i umiru, a ne ra|aju se... Otidosmo na da}u, a popodne na mesto gde je pokojnik nekad ìveo i radio, ta~nije vadio opal. Uve~e sam sam oti{ao u klub da se podsetim na stare

SLAVQE NA ULICAMA MELBURNA

dane kad sam bio mlad. U klubu me zaustavi{e, traìli su mi podatke i informacije o tome da li sam vakcinisan i na kraju me pusti{e unutra. Gledali su sve{tenika ~udno i dugo, ali ja sam na to navikao. Pri|e mi jedan mladi} te mi re~e da je pravoslavni iz Iraka, pozvah ga na Liturgiju sutra ali nije do{ao. Zamolih jednu devojku te me uslika i poslah mnogima sliku kako „{enlu~im“ sa dve kokte. U nedequ liturgija, ~aj i na put. Put mi je dalek. Stani, kreni, odmori, nato~i goriva... stigoh ku}i. Opet ne navratih na grobqe, kasno je. Zatvoreno je. Sav sre}an stigoh. Ali nema mi kqu~a, pa nigde. Ovo savremeno, pa pali{ auto bez kqu~a. Nema te nema. No}ih, a kola otkqu~ana. Probah drugi dan sve mogu}e kombinacije. Ne vredi. Odemo Milan i ja ka Lajtning Rixu skoro dvesta kilometara da bih prepoznao garaù gde sam posledwi put stajao, ali nema ni{ta. Veli Milan: „O~e Nikola, ako ti moè{ da upali{ auto onda su kqu~evi u autu“. Na|oh kqu~ ispod sedi{ta suvoza~a. I opet pro}oh sa Milanom tamo i ovamo u velikoj ùrbi i opet ne odoh do groba na{e }erke da obavim pomen {to uvek i ~inim. Neka je Vojislavu i na{oj }erki Bosipokoj du{i, a nama zdravqe i veseqe. Amin. Nikola Bili} Sidnej

Spontanim zabavama obeleìli izlazak iz najduèg lokdauna na svetu Spontanim uli~nim zabavama, muzikom uìvo i prepunim pabovima, barovima i restoranima u Melburnu, drugom po veli~ini gradu u Australiji, po~eo je prvi vikend sa ublaènim merama od uvo|ewa vi{emese~nog zakqu~avawa, najduèg neprekidnog lokdauna u svetu. Grad sa oko pet miliona stanovnika, Melburn je 262 dana, ili skoro devet meseci bio u lokdaunu, najduè na svetu, dok je na drugom mestu sa 234-dnevnim zakqu~avawem Buenos Ajres. Uprkos subotwoj ki{i qudi su od jutarwih sati stajali u redu ispred frizerskih salona i restorana, koji su u

glavnom gradu Viktorije otvoreni samo za potpuno vakcinisane. Qudi su se spontano okupqali i pra-

vili uli~ne zabave na jugoistoku Melburna, a mnogi me|u wima su se radovali prvom pi}u sa prijateqima u otvorenim pabovima, svedo~e snimci objavqeni na dru{tvenim mreàma. Iako se Delta soj i daqe {iri, u dràvi Viktorija ublaène su restriktivne mere "zakqu~avawa" jer je 70 odsto gra|ana vakcinacinisano sa obe doze. Iako je ve}ina maloprodajnih objekata ostala zatvorena, vlasti su saop{tile da }e ublaàvawa biti nastavqeno ~im 80 odsto stanovni{tva dràve Viktorija bude potpuno vakcinisano, a procewuje se da bi to moglo biti ve} ovog vikenda.

AUSTRALIJA

^etvrtak 10.28. decembar 2020. 21 ^etvrtak oktobar 2021.

PREMIJER VIKTORIJE DEN ENDRJUS:

Neka se ne nadaju slobodi, RENTON FAMILY TRUST restrikcije ostaju i kroz Aged Care Daje kvalitetnu celu 2022. godinu uslugu od 1970. godine Po svemu sude}i u Australiji se nastavqaju mere karantina ili bar u pojedinim wenim dràvama, {to je posledica li~nih stavova wihovog rukovodstva. Premijer Viktorije Den Endrjus objavio je da }e se ograni~ewa za nevakcinisane nastaviti i do 2022. godine. On je govore}i na konferenciji za novinare, komentarisao kako nije siguran za{to je dràva Novi Ju`ni Vels postavila raspored za ublaàvawe ograni~ewa za nevakcinisane, ali da se to ne}e dogoditi u Viktoriji. “Tada }emo se pozabaviti pitawima poja~avawa, pa to ne}e biti va{a prva i druga doza, ve} }e biti: Da li ste primili tre}u dozu?” “A onda }e slede}e pitawe biti; - Ko zna koja varijanta dolazi?”, dodao je Endrjus. Na pitawe kada o~ekuje da ublaì ograni~ewa kada je u pitawu karantin, premijer je priznao: “Ne mogu to znati u dan, ali verovatno ne}e biti i kada dostignemo broj od 90% vakcinisanih. To ne}e biti uskoro. Mere }e funkcionisati neko vreme, pa ~ak i do 2022. godine. ” “Na primer, Grand Pri je u aprilu, mislim da ne}e biti gu`ve na Grand Priju jer ne}e biti qudi koji nisu primili dvostruku dozu”, istakao je Endrijus. Premijer je dodao da niko ne bi trebao misliti da moè ~ekati nove mandate, pri tom misle}i na promenu strukture odlu~ivawa i potencijalnu nadu za popu{tawe kovid mera. “Molim vas, nemojte igrati onu igru ’Sa~ekajmo ih, pa }emo mo}i u~initi sve {ta èlimo, a onda smo izbegli vakcinu.’ Ne, ovde to ne}e biti slu~aj, a ako se odlu~ite za to, ~eka}e se jako dugo i ne}ete

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo ~ekati ovaj virus. Ako niste vakcinisani, dobi}ete ga, (misle}i na virus) i imate sve {anse da se jako, jako lo{e ose}ate. ” Viktorija je u karantinu vi{e od 70 dana, pri ~emu je putovawe ograni~eno samo na osnovna putovawa, zatim, ograni~ewa pod uslovom za{to se moè napustiti dom, ograni~ewa u pogledu poseta, ograni~ewa u pogledu pose}ivawa gostiju restoranima i drugim ugostiteqskim objektima, ograni~ewa u pogledu toga koja preduze}a mogu biti otvorena, kao i niz drugih ograni~ewa kada su u pitawu obrazovne ustanove. Po svemu sude}i premijer Viktorije je ozbiqno shvatio kovid problematiku, pa s tim u vezi sprovodi ~ak i mere koje su izvan wegove ingerencije. Na ruku mu ide i inertan stav stanovni{tva, koje je podeqeno i ima razli~ite stavove kada je u pitawu pandemijska kriza.

l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Australija: Mla|i od 16 godina na dru{tvenim mreàma samo AUSTRALIJA DAJE NOVÂNU POMO] @RTVAMA DA NAPUSTE NASILNE PARTNERE uz saglasnost roditeqa Australijska vlada nudi jednokratnu nov~anu pomo} kako bi pomogli osobama da napuste svoje nasilne partnere. @rtve se od utorka mogu prijaviti za isplatu 5.000 australijskih dolara (3.700 ameri~kih dolara), a pomo} podrazumeva gotovinu i direktna pla}awa za tro{kove poput {kolarine za decu. Vladina nova mera otvorena je i za ène i mu{karce. Me|utim, o~ekuje se da }e ène ~initi ve}inu aplikanata u zemqi u kojoj jedna èna smrtno strada od ruku partnera svakih devet dana, prema podacima australijskih vlasti. Zagovornici ovog programa su pozdravili po~etak isplata, ali mnogi tvrde da temeqni uzroci nasiqa u porodici u Australiji ne}e biti re{eni ovakvim merama. Mary Crooks, izvr{na direktorica Victorian Women Trust-a, kaè da je Australiji potrebna mnogo {ira debata o ma~oisti~koj kulturi u dru{tvu koja postavqa mu{karce na ~elo porodice i na ve}inu pozicija vlasti i korporativne mo}i. Rekla je i da je potrebno postaviti pitawa za{to su ène te koje su prisiqene napustiti porodi~ni dom. - Ovde postoji veliko moralno, eti~ko i politi~ko pitawe. Za{to je èna ta koja mora prolaziti kroz dodatnu traumu i reme}ewe svog ìvota kad ona, zapravo, nije u~inila ni{ta lo{e?

Vlada Australije planira da tra`i od dru{tvenih mre`a obaveznu saglasnost roditeqa za korisnike mla|e od 16 godina – u suprotnom ih ~ekaju kazne od 10 miliona australijskih dolara (7.5 miliona ameri~kih dolara), po nacrtu zakona koji je objavqen u ponedeqak, 25. oktobra. Ovaj zakonski akt bi {titio Australijance na Internetu i obezbedio bi da su

Za{to ona mora biti ta koja }e pokupiti decu i ku}ne qubimce, naglo oti}i iz svog doma, a mo`da ne}e mo}i ni dobiti mesto u sigurnoj ku}i? – upitala je Crooks. Australija stoji lo{e na me|unarodnoj lestvici rodne ravnopravnosti, {to direktno doprinosi neravnomernoj dinamici mo}i u odnosima i ~ini ène ekonomski rawivijima. Izve{taj Svetskog ekonomskog foruma o globalnim rodnim razlikama za 2021. godinu stavio je Australiju na 50 mesto, znatno ispod Sjediwenih Dràva, Ujediwenog Kraqevstva, Francuske i Novog Zelanda. Kampawa Crvenog srca koja dokumentuje smrt svake èna i deteta u Australiji koji su ubijeni iz namere, nehata ili zanemarivawa, procewuje da su 42 ène od po~etka ove godine ubijene u Australiji od strane nasilnih partnera.

dr`avni zakoni o privatnosti prikladni u digitalnom dobu, saop{teno je iz vlade.

Platforme za dru{tvene mreè bi morale da preduzmu potrebne korake da verifikuju starost svojih korisnika, prema zakonu koji se odnosi na wih, trgovce informacijama i druge velike onlajn platforme u Australiji. Prema nacrtu zakona, primarna obaveza platformi je najboqi interes dece kada koriste wihove li~ne informacije. Predloène promjene zakona stiù kada je uzbuwiva~ i biv{i menaxer proizvoda u Fejsbuku, Frensis Haugen ranije ovog mjeseca objavila da, kada god postoji konflikt izme|u javnog dobra i koristi za kompaniju, Fejsbuk bi izabrao sopstvene interese. Pomo}nik premijera Australije za mentalno zdravqe i sprije~avawe samoubistva, Dejvid Kolmen je rekao da }e novi zakon biti vode}i u svetu po pitawu za{tite dece od kompanija koje vode dru{tvene mreè. Dràvne vlasti Australije su jedan od najistaknutijih glasova za me|unarodno regulisawe interneta.

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 28. 2021.

SVET POZNATIH

U@AS KRAGUJEVA^KOG MASAKRA PRE@IVEO ^UVENI SRPSKI GLUMAC, MIJA ALEKSI]

Mama, nisam ja kriv {to sam ostao ìv Tog 20. oktobra 1941. godine Kragujev~ani koji su izbegli streqawe ~itavog ìvota ìvo su se se}ali. Zauvek ih je progawao taj oktobar i o wemu su govorili veoma emotivno, a kako i ne bi kada su preìveli jedan od najstra{nijih pokoqa u 2. svetskom ratu. Me|u wima je bio i glumac Mija Aleksi}, tada |ak osnovne {kole. Ujutru 20. oktobra dva |aka osmog razreda Druge mu{ke gimnazije, Vasilije Vasa Panteli} i Milosav Mija Aleksi} spremali su da po|u u {kolu, svako sa svoje strane grada. Kako se ve} u prvim danima okupacije u zgradu gimnazije uselila nema~ka bolnica, wihovo odeqewe, sa jo{ jednim, izme{teno je u zgradu biv{e Gra|anske {kole u blizini Velikog parka, gde se preselila i {kolska administracija. Miju Aleksi}a tog jutra je mu~ila matematika - bi}e prozvan, a nije spreman. Name{taju}i frizuru pred ogledalom govorio je sebi: „Jadni~e, ako se danas izvu~e{ na ~asu, ìve}e{ sto godina". Skoro 30 godina kasnije, tada ve} bard srpskog glumi{ta, u intrevjuu „Radio TV reviji" maja 1970. Mija Aleksi} je ispri~ao svoja se}awa na taj dan. [etao je tog jutra po dvori{tu s kwigom u ruci presli{avaju}i se. Otac Velimir vi~e: „Zar se sad u~i?" On se pravda, i na kapiji se sudara sa majkom Sin|om, koja je nose}i veknu crnog hleba povikala: „Natrag! Nemci kupe qude..." I dok je s muèm raspravila ko kupi, za{to kupi, i {ta je videla, uspela je da podvikne: „Sine, ne idi!" Mija je ve} otr~ao. Bio je koji minut do osam kada je u{ao u u~ionicu. Kako ko stiè, „donosi informacije". Te „kaù da }e da vode na prisilan rad u Nema~ku", potom „more, jok, pravo u internaciju, u ka`weni~ke logore". Prvi je ~as srpskog jezika. Vrata se otvaraju, na wima se pojavquje Nemac, sa {lemom, u crnom mantilu i sa {majserom uperenim u |ake. Tajac. Neme, nepomi~ne o~i de~aka gledaju u vrh cevi. Nemac zatvara vrata i povla~i se, a potom ih, vaqda zbog boqeg efekta, razvaquje nogom. „Los, los", urlao je zverski. Profesorka Branka Rankovi} staje ispred {majsera pitaju}i {ta }e im deca. Nemac je odguruje. Stiè jo{ Nemaca. Folksdoj~eri su se drali: „U dvori{te, u kolonu po tri!"

U dvori{tu majka Sin|a pritr~ava Miji. Donela mu je zimski kaput, dodaje mu ga govore}i: „Mijo, Mijice, tera}e vas u internaciju, bi}e ti tamo hladno, evo ti kaput, i ovaj hleb." Mija skida mantil u kome je do{ao u {kolu i daje ga drugu Branku Nikoli}u, koji nije poneo ni{ta, i obla~i kaput. Uzima veknu hleba od majke, u brzini zgrabi wenu ruku i poqubi je. Vidi oca Velimira preko puta ulice kako nepomi~no stoji, ne uspevaju}i ni ruku da digne u znak pozdrava.

HRVATI POHRLILI U BIOSKOPE:

Film o Tomi sru{io rekord star deset godina! Nakon gotovo nezapam}enog uspeha u Srbiji i BiH, gde je film dosad pogledalo vi{e od 700.000 qudi, "Toma" je i u Hrvatskoj uspeo da sru{i rekord star ~ak deset godina. Naime, novo ostvarewe Dragana Bjelogrli}a, koje je kritka do~ekala na no`, ima 8.035 gledalaca u prvoj nedeqi prkaìvawa, {to je slu`beno postao srpski film s najboqim otvarawam u istoriji Hrvatske. Film o legendarnom peva~u Tomi Zdravkovi}u time je sru{io rekord koji je 2011. godine u hrvatskim bioskopima postavila komedija "Parada". Povodom pribliàvawa apsolutnom rekordu od 800.000 gledalaca za pet nedeqa prikazivawa - ekipa filma "Toma" sprema posebne poklone! Od srede 27.10. u biskopima {irom Srbije svaki gledalac dobija na poklon kwigu o Tominom ìvotu po kojoj se snimao film.

NAPALA GA BAKTERIJA, JEDVA GOVORI:

Novi zdravstveni problemi Marinka Rokvi}a

Na ulici su se |aci zbili u kolonu. Nemci vi~u „los, los" i kolona kre}e put baraka na izlazu iz grada. ûju se pucwi, pa rafali. Vriska èna, majke tr~e za decom. Oko 19 ~asova oba osma razreda Druge mu{ke gimnazije Nemci izvode iz barake da ih sprovedu u pivarsku {kolu. „Idete ku}i", kaè im jedan banatski folksdoj~er. Oni koji su blizu stanovali pitaju mogu li odmah ku}i. Puste wih desetak. Ostale su odveli u pivarsku {kolu... U se}awu glumca Mije Aleksi}a urezana je slika povratka ku}i: on otvara vrata kuhiwe i vidi majku Sin|u u crnini, ubra|enu u crnu maramu, i oca Velimira koji je, ~ini se, ostario taj dan deset godina. Wih dvoje sede na klupi. Wegova slika na zidu, ram sa crnim florom... Nemci su tog i narednog dana nastvili sa hap{ewima. Miju su sakrili na tavan i pokrili ga krompirima. Majka Sin|a dolazila je jednom dnevno da ga nahrani. Toliko se tresao da nije mogao sam ni da jede. Majka mu govori ko je sve streqan, a Mija promuca: „Mama, ja nisam kriv {to sam ostao ìv." N. R.

^uveni izvo|a~ narodne muzike Marinko Rokvi}, ve} neko vreme se bori sa bakterijom koja mu je napala organizam. Rokvi} je, navodno, lo{e, jedva pri~a, a sve nastupe je otkazao dok se ne izle~i. Wegovu zdravstvenu situaciju dodatno komplikuje to {to je, krajem 2020. godine, imao operaciju ciste, a zatim je dobio i koronu. Rokvi} je poznat po tome {to redovno ve`ba i vodi ra~una o svom telu, ali su ga ovi zdravstveni problemi, koji su se nanizali, poprili~no iscrpeli. Marinko je kratko naveo da o wemu vode brigu sinovi, Nikola i Marko, kao i supruga Slavica. Nikola, tako|e poznat peva~, nije `eleo detaqnije da govori o o~evom zdravstvenom stawu. - Bi}e on dobro - kratko je prozborio.

ERA NA SVADBI ZGRNUO BAK[I[ OD 110.000 MARAKA

Gosti su nam bacali pare, jedva smo ih izbrojali

Folker Era Ojdani} otkrio je nepoznate detaqe iz svog burnog privatnog ìvota i karijere, koja traje ve} pet decenija. Priznaje da je najve}i bak{i{ u karijeri dobio na svadbi u Ritopeku. - To je bilo 1975. godine. Te godine sam snimio pesmu "Oèwen sam, kao momak ìvim". To je takav megahit bio, i do dan-danas je ostao. Te godine je jedan Milan, veliki gazda iz Ritopeka, ènio dva sina istog dana. Ja sam tada àrio i palio Jugoslavijom, tako da je on do{ao kod mene i mi se pogodimo za svadbu, za tri dana - moma~ko ve~e, dan svadbe i sutradan. Ja sam imao i prvo najmodernije ozvu~ewe tada. Narod se toliko veselio, bacali su pare... Kad smo se prebrojali na kraju, 110.000 maraka. Bilo nas je desetak muzi~ara. Odmah posle toga, nas ~etvoro je oti{lo u jednu auto-ku}u i kupili smo nove "ke~eve" - otkrio je Era.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10.28. decembar 2020. 23 ^etvrtak oktobar 2021.

MILAN RU@I]

Kada ka`e{ da je voli{

Kada kaè{ da je voli{, {ta ta~no voli{? Odnosi li se to na weno pona{awe, na visinu, na telo, na um, na usne ili frizuru? Voli{ li wu celu ili samo na~in na koji protrqa o~i kad se probudi, zvuk glasa koji ti nedostaje dok spava, sme{ni palac koji krije pod ~arapom, ili brkove od jogurta koji provire kada spusti {oqu? Voli{ li wenu du{u ili samo desnu nogu kojom cupka dok te ~eka kad kasni{, kaput bez {nira u kom joj je uvek hladno, ali ga nosi, jer si joj ga ti poklonio, wenu kosu crnu kao svemir koju sunce leti donekle razdani, onog glupog str{qena od mastila kog ju je mladost nagovorila da smesti pod koù desne potkolenice, ili duge trepavice koje te golicaju kada te u snu zagrli? Kada kaè{ da je voli{, zna~i li to da voli{ i wene ludorije – one kada bez razloga, ali sa izgovorom, vikne na tebe ili one kada se u prodavnici kad do|e na red na kasi zacewuje od smeha {to je zaboravila nov~anik za koji je rekla da ga je ponela, a ti si zbog te tvrdwe ostavio kod ku}e svoj, pa mora{ i}i po jedan od wih? Kad kaè{ da je voli{, voli{ li onaj ose}aj kada ti vi{ak alkohola ne dozvoqava da zaboravi{ na wu, kada te prisustvo neke lepotice ne pomami i kada u svemu i na svakome ose}a{ titraj wene du{e i obrise wenog lica?

Kada kaè{ da je voli{, voli{ li wene mane ili samo vrline za koje i ne treba mnogo snage da budu voqene? Voli{ li to {to jeca dok gleda filmove, {to no}u otima }ebe, pa ti se smrzavaju stopala, {to smatra da su wene grickalice samo wene, a tvoje postaju i wene kada ona svoje pojede? Kada kaè{ da je voli{, voli{ li weno lice razvu~eno u osmeh ili zvuk koji kruì sobom dok se smeje? Voli{ li wene naporne roditeqe i prijateqe koji je ~ine jo{ sre}nijom, ili samo one va{e sate kada se svetlo neonske reklame u{uwa kroz prozor i pada na znojavu koù dva zagrqena tela?

Kada kaè{ da je voli{, voli{ li kada preteruje, pa na kosu stavi previ{e laka, gricka nokte, prevr}e o~ima na tvoje ideje, kada ubalavi jastuk, kada {u{ka dok pri~a ili kada naglas broji stanice do ku}e? Kada kaè{ da je voli{, voli{ li kada baca mokre pe{kire po kau~u, koristi tvoje brija~e da bi obrijala noge, skuva slatku kafu znaju}i da pije{ gorku, a ne skuva ru~ak, i kada psuje pred sve{tenikom? Kada kaè{ da je voli{, voli{ li i to {to preduvava balone za slavqe, {to ti ~ita dnevnik kada ga ne zatvori{, {to onda kada ste u dru{tvu sko~i na tebe kao {iparica? Kada kaè{ da je voli{, ose}a{ li se kao da si prodisao, seti{ li se prvog puta kada si joj to rekao, i zbuwenosti i teìne u grudima trenutak pre? Kada kaè{ da je voli{, a ne èli{ da jednog dana imate nekoga ko }e iz te qubavi da se rodi i po ku}i na svom nosi i va{a lica, onda je i ne voli{. Kada kaè{ da je voli{, a postoji bar jedno „ne” koje ti je palo na pamet kao odgovor na ova pitawa, Bog te se stidi zbog tvoje laì, sopstvene re~i ti okre}u le|a, a odnekle }e do}i i onaj koji je ne}e lagati i ~ije }e je dete radosno zvati majkom dok ti nesavr{en bude{ lutao okolo traè}i nepostoje}e savr{enstvo kao da si ga dostojan.

Desanka Maksimovi} srela je stranca ispred svoje ku}e. Tada su nastali bolni stihovi „Krvave bajke“ Nema~ka "kaznena ekspedicija" streqala je 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu, u znak odmazde, vi{e hiqada srpskih civila. Za svojih 10 mrtvih i 26 rawenih vojnika dosledno su primenili naredbu generala Franca Bemea, kojom se propisuje streqawe 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 za rawenog. Prema poznatim podacima, ubijene su 2.794 osobe, od toga 415 u selima, a 2.379 u Kragujevcu. Me|u `rtvama tog zlo~ina bili su i |aci vi{ih razreda gimnazije (od petog do osmog). U znak se}awa na uàsan zlo~in, nedaleko od spomenika poginulima u [umaricama, u Kragujevcu, svake godine se odràva Veliki {kolski ~as. Se}awe na mu~ki ubijene mali{ane ~uvaju i bolni stihovi "Krvave bajke", koju je na{a poznata pesnikiwa Desanke Maksimovi} napisala nakon {to je ~ula detaqe stravi~nog zlo~ina u Kragujevcu. Desanka Maskimovi} je ispri~ala kako je pesma nastala: - Bilo je to jednog jutra kad sam najmawe o~ekivala da }u napisati pesmu, jednog tipi~nog ratnog pozadinskog jutra. Bila sam po{la da vidim ima li kakvih objava i {ta se radi pred mojom biv{om {kolom, Prvom ènskom gimnazijom, u Beogradu, odakle sam po-

~etkom rata penzionisawem uklowena. - U sada{woj Ulici Lole Ribara, nedaleko od moje ku}e, zaustavio me nepoznat, star ~ovek, pre seqak nego gra|anin, i rekao usplahireno, bez ikakva uvoda ili pozdrava: „Znate li {ta se dogodilo u Kragujevcu?“ – „Vaqda kakva hap{ewa, ve{awa?“ Ne pomiwaju}i masovna streqawa odraslih, starac mi je saop{tio kako su Nemci upali u gimnaziju i sa ~asova odveli nekoliko razreda na streqawe. Zatim se brzo udaqio ne rekav{i ni zbogom, kao da je izi{ao iz jedne sobe u drugu i kao da }e se za koji ~as vratiti. - I {to je vrlo ~udnovato, i meni je bilo prirodno {to me nije pozdravio, ni prilaze}i, ni odlaze}i. ^inilo mi se da ga davno znam, mo`da jo{ od detiwstva, ili da mi ie najbli`i sused, vrata uz vrata, pa da je sasvim prirodno {to

mi se pri svakom susretu ne javqa. Nikad tokom ìvota kao u razgovoru s wima nisam osetila {ta to zna~i pripadati jednom narodu: pred sudbonosnim doga|ajem, pred nema~kim divqa{tvom imali smo istovetna ose}awa, istovetne misli ja i on, taj meni nepoznati ~ovek, ~ovek drugog vaspitawa, druge sredine, druge naravi, starosti i pola. - êsto sad mislim kako je taj ~ovek satvorac pesme koja se, dok je on jo{ govorio, rodila u meni. Da sam o doga|aju doznala preko radija ili novina zacelo bi pesma bila sasvim druk~ija, ne bi nikla tako u magnovewu, kao {to se otme vapaj ili kane suza. Bilo mi je kao da mi je kakva ptica donela taj stra{ni glas, ako ne jedinoj meni, ono prvoj meni. - Rastav{i se od nepoznatog, mada sam gorela od èqe da tek ro|enu pesmu zabeleìm, nisam se mogla odmah

vratiti ku}i da to u~inim. Imala sam potrebu da lutam ulicama, da ~as zapisivawa pesme odloìm, kao da sam se bojala da }u pri zapisivawu poremetiti ne{to u wenom skladu. Ceo sat sam je tako pa`qivo nosila u sebi, kao {to neki nose na dlanu prepunu ~a{u vode, i zatim sam je kod ku}e zapisala, uzbu|enija nego kad sam prve svoje pesme beleìla, po~iwu}i kao letopisac: „Bilo je to u nekoj zemqi seqaka…“ - Mislim, da je za pesmu boqe {to za vreme kragujeva~ke tragedije nisam bila tamo, {to sam sve videla samo o~ima srca i ma{te, {to sam bila prinu|ena da saop{tim samo su{tinu, koja mi se prikazala kao kakva krvava bajka: nekoliko stotina |aka ro|enih iste godine, vr{waci po vremenu kad su u{li u ìvot, postaju, ako se tako moè re}i, vr{waci i po ~asu kad su oti{li iz ìvota. Dok mi je nepoznati govorio, pomislila sam da se takva krvava bajka ne bi mogla dogoditi nigde u Engleskoj, ni Francuskoj, ni Italiji, da su se Nemci to usudili u~initi samo u na{oj seqa~koj, balkanskoj zemqi, koju nisu samo mrzeli, ve} u svojoj oholosti i prezirali zbog toga {to je necivilizovana i seqa~ka. Tako se odmah nametnuo i refren pesme. M. T.

VELIMIR RAJI] (1879-1915)

Na dan wenog ven~awa I sru{i{e se lepi snovi moji, Jer glavu tvoju venac sad pokriva, Kraj tebe drugi pred oltarom stoji – Prosta ti bila moja qubav ìva! êstito sam ti. I ti re~e: „Hvala!" A da li znade{ da se, u tom ~asu, Granitna zgrada mojih ideala Sru{i, i smrvi, i u pepo rasu? Al' ne! Ne vidim od toga ni sena: Po tvome licu radost se razliva... I svr{eno je! Ti si sada èna, Prosta ti bila moja qubav ìva! Ja ne}u kleti ni wega, ni tebe, Ni gorku sudbu {to sam tebe sreo; Ja ne}u kleti ~ak ni samog sebe – Jer ja bih time svoju qubav kleo. I na{to kletve! Na{to ru`ne re~i? O sre}i svojoj ~ovek vazda sniva; Bol, jad i patwu smrt jedino le~i. Prosta ti bila moja qubav ìva! Pa po|i s Bogom! Jo{ ti mogu re}i! Da Bog da sunce sre}e da ti sija! Sve {to god po~ne{, svr{ila u sre}i! Sa tvoje sre}e bi}u sre}an i ja. I svakog dana ja }u da se molim, Kad zvono verne u crkvu poziva... Ja nisam znao da te tako volim – Prosta ti bila moja qubav ìva! ûj, Boè, molbu moje du{e jadne: Sva patwa {to si pis'o woj, k'o èni, Nek mimoi|e wu, i neka padne Na onaj deo {to je pisan meni! Usli{i ovu molitvu, o Boè! I du{a }e mi mirno da po~iva, I {aputa}e, ve~no, dok god moè: Prosta ti bila moja qubav ìva! I onda, kada do|e ono doba U kom }e zemqa telo da mi skriva, û}e{ i opet, sa dna moga groba: „Prosta ti bila moja qubav ìva!" Velimir Raji} je bio srpski pesnik, najpoznatiji po pesmama Zavet i Na dan wenog ven~awa. Ro|en je 20. januara 1879. u Aleksincu. Osnovnu {kolu, gimnaziju i filozofski fakultet zavr{io je u Beogradu. Neko vreme je radio kao nastavnik u Beogradskoj gimnaziji, a nakon toga kao ~inovnik u Narodnoj biblioteci. Velimir Raji} je bio praunuk ~uvenog junaka iz 2. srpskog ustanka, Tanaska Raji}a. Objavqivao je radove u listovima: Neven, Lasta, Vijenac i Zvezda. Wegova pesma Na dan wenog ven~awa doìvela je nekoliko muzi~kih obrada, a najpoznatija je ona koju izvodi Zvonko Bogdan. Umro je za vreme 1. svetskog rata u Gorwem Milanovcu. Krajem maja 1921. wegovi ostaci, i wegove majke, preneseni su na beogradsko Novo grobqe.

FEQTON

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 28. 2021.

Stradawe crkve u Crnoj Gori (8)

Pi{e: Dr Jovan Jawi}

Prve ideje o stvarawu "crnogorske autokefalne pravoslavne crkve" nastale su u vreme Brozove Jugoslavije, a sa raspadom zemqe i bu|ewem separatizma postale su poluga za progla{ewe nezavisnosti

Sinod protiv ru{ewa kapele Po{to se nije odustajalo od ru{ewa kapele na Lov}enu, Mitropolija crnogorskoprimorska podnela je tu`bu 23. aprila 1970. Ustavnom sudu Jugoslavije protiv Republike Crne Gore i Op{tine Cetiwe

Patrijarh German biva pozvan na razgovor u Saveznu versku komisiju 5. maja 1969. godine. Tada{wi predsednik ove komisije Milo Jovi}evi} saop{tava prvom ~oveku Srpske pravoslavne crkve kako je "kampawa" koju, navodno, vodi Beogradska patrijar{ija, po pitawu Wego{evog spomenika, pogor{ala raspoloèwe prema woj u Crnoj Gori. A onda, znaju}i koliko je za Crkvu tada bilo bolno pitawe raskola u Americi i u jugoslovenskoj federalnoj jedinici Makedoniji, zapretio je da bi do toga moglo do}i i u Crnoj Gori. Manipuli{u}i neistinom kako je Crkva u Crnoj Gori toboè nekad bila "autokefalna" ({to ne odgovara istini), rekao je: "Crna Gora je imala svoju autokefalnu crkvu i ta autokefalnost je `rtvovana radi jedinstva, ali samo radi jedinstva koje bi se zasnivalo na osnovi ravnopravnosti. Ukoliko se nastavi ovakva politika SPC, nije iskqu~eno da pitawe autokefalne crkve postane aktuelno i u Crnoj Gori." Potom je patrijarhu Germanu skrenuo pa`wu na to {to mitropolit Danilo "saslu{ava sve{tenike i vr{i pritisak na wih zbog wihovih slobodno izraènih stavova i mi{qewa po pitawu spomenika". I ovom prilikom poteù}i za pretwom: "Ukoliko Danilo nastavi ovakvu politiku, dru{tvo }e biti prinu|eno da za{titi sve{tenike kao slobodne gra|ane." Patrijarh German je rekao da SPC nikada nije imala prigovora kada su se ru{ile pojedine crkve i manastiri radi izgradwe hidrocentrala i drugih objekata od {ireg dru{tvenog zna~aja, ali da se u ovom slu~aju, po pitawu izgradwe Wego{evog mauzoleja, crkva ru{i bez potrebe. Rekao je da je

Његошева заветна капела na Lov}enu, pre ru{ewa za SPC Wego{eva kapela - crkva; Wego{ je bio hri{}anin i vladika, a mauzolej je neznaboà~ki objekat. Na to je predsednik Savezne verske komisije - ignori{u}i prava i svojinu Crkve - rekao da "o izgradwi Wego{evog mauzoleja treba da odlu~uju gra|ani i politi~ki faktori u Crnoj Gori". Po{to dràvne vlasti nisu odustajale od ru{ewa kapele na Lov}enu, 23. aprila 1970. godine, Mitropolija crnogorsko-primorska podnela je tu`bu Ustavnom sudu Jugoslavije protiv Republike Crne Gore i Op{tine Cetiwe. U tu`bi se predlaè da Ustavni sud Jugoslavije oglasi odluke Vlade SR Crne Gore i SO Cetiwe o ru{ewu crkve Sv. Petra Cetiwskog, u kojoj je grob vladike Petra II Petrovi}a Wego{a, nezakonitim i protivustavnim. Primerak tu`be mitropolit crnogorsko-primorski Danilo uputio je i predsedniku Jugoslavije Josipu Brozu Titu. Dva meseca kasnije, 24. juna 1970. godine, najvi{i politi~ki predstavnici Crne Gore gosti su predsednika SFRJ Josipa Broza Tita na Brionima. U toku razgovora,

kako se vidi iz stenograma, Tito je rekao za Lov}en: "... Tu je Aleksandar ven~ao Crnu Goru sa Srbijom..." Misli se na kraqa Aleksandra. A potom je lider Jugoslavije i "najve}i sin naroda i narodnosti" dao precizne instrukcije dràvnom i partijskom rukovodstvu Crne Gore: "Ustavni sud treba da se postavi u skladu sa na{im principima i Ustavom da je crkva odvojena od dràve i onda u skladu sa dràvnim interesima, nacionalnim interesima. Prema tome, on se vrlo lako moè toga odre}i da nije nadleàn..." I zaista, dve nedeqe nakon razgovora na Brionima, Ustavni sud Jugoslavije, kojem je predsednik bio biv{i predsednik crnogorske vlade Blaò Jovanovi}, 8. jula 1970. godine, ogla{ava se nenadle`nim, odlu~uju}i da "predmet" ustupi Ustavnom sudu Crne Gore. U~iweno je to po{to "kapela na Lov}enu predstavqa gra|evinski objekt, koji je kao kulturno-istorijski spomenik stavqen pod za{titu dràve", a da "preme{tawe tog spomenika kao i eventualna odluka o izgradwi novog spomenika - mauzoleja, vr{e se na osnovu republi~kih propisa".

OPOMENA STI@E S NEBA Radi ru{ewa Wego{eve kapele i gradwe mauzoleja na Lov}enu dopremqena je, specijalno naru~ena u [vedskoj, ogromna dizalica, ~iji je kran bio dug 49 metara. Imala je sajlu dugu vi{e od 400 metara, uz pomo} koje se dizala i spu{tala korpa u koju se sme{talo do pet tona tereta. Upravo u trenutku kada je otvoren }ivot vladike Petra II (Wego{a), sajla dizalice je pukla, kao da je od stakla, pa se s velike visine sunovratila korpa puna kamewa. Opomena je do{la i kada je na Lov}en dopremqena Me{trovi}eva bista Wego{a. Iako je bio lep dan, iz jednog obla~i}a, koji je nai{ao, grom je udario u vrh dizalice, i to ba{ u trenutku dok se wome spu{tala Wego{eva bista na ura|enu platformu.

Ustavni sud Crne Gore zatraìo je od Skup{tine op{tine Cetiwe da mu dostave svoju argumentaciju, a od Izvr{nog ve}a Skup{tine SR Crne Gore "tekst Odluke Vlade NR Crne Gore iz 1952. godine o podizawu Wego{evog mauzoleja", potom "zakqu~ak Izvr{nog ve}a Skup{tine SR Crne Gore broj 03-334 od 20. februara 1969. godine", kao i "odgovor na navode Mitropolije izloène u zahtjevu za pokretawe postupka ocjene ustavnosti akta o podizawu Wego{evog mauzoleja". Postupaju}i po ovom zahtevu, potpredsednik Izvr{nog ve}a Crne Gore Mijat [ukovi} izve{tava da je Vlada NR Crne Gore "po~etkom 1952. godine donijela Odluku o izgradwi mauzoleja Petru II Petrovi}u Wego{u na Jezerskom vrhu Lov}ena", ali da ta odluka kao formalni akt nije objavqena u Slu`benom listu NR Crne Gore, po{to je bila "uslovqena izradom odgovaraju}eg projekta i wegovim prihvatawem od strane Crne Gore, za koji nije postojala izvjesnost u momentu wenog dono{ewa". U izve{taju Mijata [ukovi}a potom se napomiwe da "sva akta koja su kasnije uslijedila za realizaciju ove odluke (...) temeqila su se na ovoj odluci". I na kraju potpredsednik Izvr{nog ve}a ove republike pi{e da "usled navedenog razloga nijesmo u mogu}nosti da dostavimo traèni akt kao formalnu odluku i ako je to akt kroz koji je izraèna politika Crne Gore o izgradwi Wego{evog spomenika i koja se jedino moè prihvatiti kao pravni osnov cjelokupne dosada{we aktivnosti na ovome poslu". Tako je ustanovqeno da se ru{ewu kapele i gradwi mauzoleja na Lov}enu nije pristupilo na osnovu nekog vaqanog formalno-pravnog akta, ve} na osnovu - "izraène politike Republike", kojoj je dat takav zna~aj da bude "pravni osnov cjelokupne dosada{we aktivnosti na ovome poslu"! lll U slede}em broju: Partija preti crnogorskom crkvom

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

28. oktobar

1492. - Kristofer Kolumbo na prvom putovawu preko Atlantika otkrio je Kubu i proglasio je posedom [panije. 1636. - U Kembrixu, u ameri~koj dràvi Masa~usets, osnovan je Harvard kolex, najstarija obrazovna ustanova u SAD. 1886. - Na ostrvu Bidl u wujor{koj luci predsednik SAD Grover Klivlend otkrio je Statuu slobode, poklon Francuske, koju je izradio Frederik Ogist Bartoldi. 1914. - Ro|en je ameri~ki mikrobiolog Xonas Edvard Salk, koji je 1953. prona{ao vakcinu protiv de~je paralize. 1918. - Posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu, u Pragu je preuzeo vlast Nacionalni komitet. Republika êhoslova~ka sa predsednikom Toma{em Garigom Masarikom progla{ena je u novembru 1918. 1919. - U SAD je stupio na snagu zakon o prohibiciji, kojim je zabrawena prodaja pi}a sa vi{e od pola procenta alkohola. 1922. - Oko 40.000 fa{ista crnoko{uqa{a Benita Musolinija krenulo je iz Napuqa u "Mar{ na Rim". Dva dana kasnije kraq Vitorio Emanuele poverio je Musoliniju mandat za sastav vlade. Fa{isti~ki reìm trajao je do jula 1943. 1940. - Italijanske trupe napale su Gr~ku iz Albanije, nakon {to je Gr~ka odbila ultimatum kojim je Italija traìla vojna upori{ta na gr~koj teritoriji. Uz pomo} Nemaca, Gr~ka je okupirana u aprilu 1941. 1962. - Okon~ana je kubanska raketna kriza - sovjetski lider Nikita Hru{~ov saop{tio je da je naredio povla~ewe raketa sa Kube, a predsednik SAD Xon Ficxerald Kenedi da }e obustaviti blokadu te zemqe. 1995. - U poàru u metrou glavnog grada Azerbejxana, Bakuu, poginulo je 289, a povre|eno 270 qudi. 2000. - Na Kosovu su, u organizaciji administracije UN odràni lokalni izbori, na kojima je ubedqivo pobedio Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove. Kosovski Srbi su bojkotovali izbore, a jugoslovenske vlasti ih nisu priznale. 2005. - Umro je pozori{ni i filmski velikan, glumac Quba Tadi}. Bio je stalni ~lan Beogradskog dramskog pozori{ta, Narodnog pozori{ta, Ateqea 212 i Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, u kojima je ostvario veliki broj zapaènih uloga. Glumio je u vi{e od 60 filmova i u mnogim radio i televizijskim dramama. 2013. - Umro je Aleksandar Tijani}, generalni direktor Radio-televizije Srbije i jedan od najpoznatijih srpskih novinara. Aleksandar Tijani} je ro|en 13. decembra 1949. u \akovici. Radio je kao kolumnista, urednik i direktor u vi{e najuticajnijih medija na prostorima biv{e Jugoslavije. Kra}e vreme bio je ministar informisawa u Vladi Srbije. Tijani} je novinarsku karijeru po~eo u Politikinim izdawima. Osnovao je TV Politika i bio wen prvi direktor, a bio je i prvi ~ovek BK televizije. Generalni direktor RTS-a bio je od 2004. godine. Za generalnog direktora Javnog servisa Srbije biran je u dva mandata.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

Nedavno doneseni Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom ìvotu i za{titi i o~uvawu }irili~kog pisma (15. 9. 2021) i tri deklaracije donesene na dvema Interkatedarskim srbisti~kim konferencijama, odrànim u Tr{i}u u junu 2020. i 2021. godine: 1) Deklaracija o neophodnosti pove}awa broja ~asova nastave srpskog jezika i kwièvnosti u osnovnoj i sredwoj {koli, 2) Deklaracija o statusu srpskog jezika na nenastavni~kim katedrama i fakultetima, i 3) Deklaracija o kanonu srpske kwièvnosti - u direktnoj su i neposrednoj vezi, {to }e re}i da se direktno dopuwavaju i kao da se me|usobno prizivaju. Samo usvajawe Zakona, bez obzira na wegove nedostatke, predstavqa veliki iskorak u otvorenoj podr{ci dràve Srbije srpskom jeziku i }irilici kao temeqnim srpskim nacionalnim kriterijumima. Usvojeni Zakon do{ao je u vreme gotovo potpuno uru{enog statusa srpskog jezika u svim vidovima wegove upotrebe u javnom ìvotu. A }irilica upotrebno samo {to nije izumrla. Kulturu srpskog jezika nadvladala je nekultura. Zar je onda ~udno {to je i status srpskog jezika i kwièvnosti u obrazovnom sistemu vrlo teàk, da ne kaèmo katastrofalan! Tome je najboqi pokazateq, eufemisti~ki re~eno, smaweno interesovawe za studirawe srpskog jezika i kwièvnosti kao osnovnih nacionalnih disciplina. Ono nikada nije bilo mawe. A kako i ne bi kad je dràva dugo vremena gotovo ignorisala probleme vezane za srpski jezik i kwièvnost i, umesto da poboq{ava wihov poloàj, ona ga je sve vi{e uru{avala. Da je neophodno, ne ~ase}i ~asa, zaustaviti proces uru{avawa statusa srpskog jezika i kwièvnosti - potcr-

^etvrtak 10.28. decembar 2020. 25 ^etvrtak oktobar 2021.

BORBA PROTIV NEPISMENOSTI:

Zakon o srpskom jeziku i }irilici i Tr{i}ke deklaracije tano je i u vidu apela odgovornim srpskim prosvetnim institucijama predo~eno u Tr{i}kim deklaracijama. U deklaracijama je istaknuto da su srpski jezik i kwièvnost najvrednija duhovna dobra srpskoga naroda, ~uvari wegovog pam}ewa i kulture, i da se jedino kroz kontinuitet srpskog jezika i srpske kwièvnosti moè pratiti kontinuitet kulturnog razvoja srpskoga naroda - od Svetoga Save do dana{wih dana. Zato su srpski jezik i kwièvnost na{a kulturna i duhovna vertikala. U srpskom obrazovnom sistemu srpski jezik i kwièvnost moraju zbog toga imati najzna~ajniji status. Jer, nastava srpskog jezika i kwièvnosti predstavqa jedino sistematsko i kontinuirano uvo|ewe mladih u znawa i prostore materweg jezika i kwièvnosti, sa presudnim uticajem na izgra|ivawe ne samo wihove jezi~ke i kwièvne kulture nego, jo{ bitnije, wihovog odnosa prema kulturi uop{te. Taj ciq se ne moè posti}i sa sada{wim nedeqnim brojem ~asova srpskoga jezika i kwièvnosti, koji je primetno mawi u pore|ewu sa svim evropskim, pa i mnogim vanevropskim zemqama. Zbog toga bi najlogi~nije, i verovatno jedino spasonosno, re{ewe bilo da srpski jezik i kwièvnost dobiju NATPREDMETNI status (kakav zvani~no npr. ima ruski jezik u Rusiji, a nezvani~no, po broju ~asova, materwi jezici u mnogim evropskim zemqama). To tim pre {to se unapre|ivawe u znawima i u~eni~kim sposobnostima u srpskom jeziku i kwièvnosti nu`no {iri na u~ewe svih predmeta. Srpski jezik i kwièvnost nije, naime, samo nastavni predmet od izuzetnog zna~aja, ve} je i nastavni jezik, osnova za u~ewe svih drugih predmeta. U deklaracijama je posebno istaknuto da je nedopustivo da su nosioci jezi~ke nekulture oni koji su formalno pismeni, tj. oni sa zavr{enim fakultetskim obrazovawem, pa ~ak i oni sa doktoratima, a iz toga nisu izuzeti ~ak ni univerzitetski profesori. Ne moè se jezi~ka kultura i borba za ~istotu srpskoga jezika svoditi samo na nastavnike i profesore srpskoga jezika i kwièvnosti. Nu`no je da se nastavnici i profesori i drugih {kolskih i univerzitetskih predmeta prikqu~e toj borbi - da budu nosioci jezi~ke kulture, a ne kao sada, po pravilu, nosioci jezi~ke nekulture. Zbog toga je

Da dati Zakon ne bi bio samo "paradni", kako se nadaju i javno prièqkuju wegovi protivnici, neophodno je da se wegovo dejstvo oseti ba{ u domenu sistema za{tite srpskog jezika i kwièvnosti neophodno da NA SVIM FAKULTETIMA BUDE UVEDEN SRPSKI JEZIK. To je jedini na~in da formalno pismeni postanu i stvarno bar elementarno pismeni i prestanu {iriti jezi~ku nekulturu. U~esnici interkatedarske srbisti~ke konferencije smatraju da je - u ciqu podizawa nivoa pismenosti, u ciqu zaustavqawa procesa {irewa jezi~ke nekulture, u ciqu obezbe|ewa stvarnog statusa pismenih onima koji taj status formalno imaju jer su fakultetski obrazovani a jezi~ki neobrazovani - neophodno da nadle`ne obrazovne institucije, pre svega Ministarstvo prosvete i nauke, Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko obrazovawe i univerziteti, pre svega Konferencija univerziteta Srbije (KONUS), preduzmu sve neophodne mere kako bi se stvorili uslovi za sistemsko iskorewivawe nepismenosti i jezi~ke nekulture kako kod studenata tako i kod profesora. Upravo Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom ìvotu i za{titi i o~uvawu }irili~kog pisma otvara put za provo|ewe u ìvot navedenih stavova iz deklaracija o poloàju i statusu srpskog jezika i kwièvnosti u srpskom obrazovnom sistemu. Naime, u poglavqu naslovqenom "Sistem za{tite i o~uvawa srpskog jezika i }irili~kog pisma", i to u ~l. 7, navodi se da "sistem za{tite srpskog jezika i }irili~kog pisma podrazumeva: 1) jedinstven pristup svih nadle`nih organa i organizacija o~uvawu srpskog jezika i }irili~kog pisma kao mati~nog pisma;

2) za{tita srpskog jezika i }irili~kog pisma i preno{ewe budu}im generacijama u izvornom obliku; 3) stvarawe neophodnih uslova za o~uvawe srpskog jezika i }irili~kog pisma i preduzimawe potrebnih mera za ja~awe svesti o zna~aju wihovog kori{}ewa; 4) {irewe saznawa o vrednostima srpskog jezika i }irili~kog pisma; 5) podsticawe pravilnog izraàvawa, poznavawa i pravilne upotrebe srpskog jezika i }irili~kog pisma". Da dati Zakon ne bi bio samo "paradni", kako se nadaju i javno prièqkuju wegovi protivnici, neophodno je da se wegovo dejstvo oseti ba{ u domenu sistema za{tite srpskog jezika i kwièvnosti. Jasno je da se te{ko moè o~ekivati da se bez "jedinstvenog pristupa svih nadle`nih organa i organizacija" i bez "preduzimawa potrebnih mera" mogu za{tititi srpski jezik i kwièvnost. Da za{tita ne ostane samo deklarativna, tj. samo zakonom predvi|ena a u praksi nepotvr|ena - neophodno je da neophodnije biti ne moè da odgovorne institucije srpskom jeziku u osnovnoj i sredwoj {koli utvrde natpredmetni status, a na svim fakultetima uvedu srpski jezik - bar kao izborni predmet. U sada{wem trenutku to se pokazuje uslovom svih uslova za poboq{awe statusa srpskoga jezika i kwièvnosti u srpskom obrazovnom sistemu, a samim tim i u javnom ìvotu uop{te. Srbisti su spremni da u~ine i vi{e nego {to je u wihovoj mo}i, ali im u tom delovawu moraju pomo}i nadle`ne institucije. R. N.

HRVATI OPET UCEWUJU:

Srbija da prizna hrvatski jezik ili ni{ta od EU Hrvatska ponovo uslovqava Srbiju! Ovog puta tra`e da im zvani~ni Beograd "nedvosmisleno prizna hrvatski jezik kao poseban i nezavisan, te jedan od slu`benih jezika Evropske unije", i to uspostavqaju kao jedan od uslova za ulazak Srbije u EU. Zahtev je ispostavila tamo{wa Akademija nauka i umetnosti, a predlog su prosledili vladi u Zagrebu. Slu`beni stav Akademije tako je dostavqen hrvatskom premijeru Andreju Plenkovi}u. Wihova odluka doneta je i zbog ~iwenice da se u obrazovnom programu u {kolama Srbije hrvatski jezik navodno la`no prikazuje kao srpski jezik, koji

se samo naziva hrvatskim imenom (?!). Da je ovo krajwe licemeran zahtev hrvatske akademije, za Kurir ocewuje predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta. - To je potpuno besmislen zahtev, jer je Srbija priznala hrvatski jezik i on je jedan od {est slu`benih jezika u Vojvodini. Imaju pravo na to i koriste ga, deca u~e hrvatski jezik, imaju ga u {kolama, isto kao i hrvatsku kulturu. Tako|e, na{ Zakon o upotrebi jezika i pisma nacionalnih mawina ka`e da imaju pravo na upotrebu svog jezika i pisma ako udeo stanovnika prelazi 15 odsto stanovni{tva.

Primera radi, u Subotici je tako jedan od slu`benih jezika, iako Hrvata ima 10 odsto, {to je mawe od zakonskog minimuma - navodi Linta. Dodaje da ima i pet-{est lokalnih samouprava poput Sremske Mitrovice, gde ima mesnih zajednica u kojima su Hrvati u ve}em broju, gde tako|e koriste to pravo a i deca imaju dodatne sadr`aje na hrvatskom jeziku. - Srbija po{tuje hrvatsku nacionalnu mawinu, kao i pravo da u skladu sa zakonom koriste svoj jezik i pismo. Na teritoriji Vojvodine ima i dvojezi~nih znakova. Na`alost, takav slu~aj nije u Hrvatskoj, tamo se u praksi ne dozvoqava slu`bena upo-

treba srpskog jezika i pisma. Zato je krajwe licemerna izjava

wihove akademije - zakqu~io je Linta. S. G.

MOZAIK

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 28. 2021.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Predstoji vam promena kojom se ne{to va`no iz va{eg profesionalnog `ivota zavr{ava. Ne o~ekujte brza re{ewa jer }e transformacija potrajati. QUBAV: S voqenom osobom budite strpqivi i ne insistirajte na svojim stavovima, naro~ito ako ona pote`e ozbiqne teme. Ovih dana ste skloni preuveli~avawu svega pa i problema. ZDRAVQE: Smawite unos slatki{a.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Mogli da sklopite novi ugovor ili da postignete ~vrst dogovor o nekoj poslovnoj saradwi. Budite pedantni i detaqni u svemu kako ne biste sve radili po dva puta. QUBAV: Svesni ste da jedna faza va{e qubavne veze prolazi i da je krajwe vreme da odlu~ite {ta daqe. Odnos s voqenom osobom mora da se defini{e. Niste jedini koji o tome odlu~uje. ZDRAVQE: Alergije.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Drìte se podaqe od ozbiqnih tema jer svaka moè da se razvije u ozbiqnu sva|u. Sve {to vam je na srcu sa~uvajte za sebe, sa~ekajte svojih pet minuta. QUBAV: Kako se obaveze na poslu budu sti{avale, tako se romanti~no raspoloèwe uzdiè. Voqena osoba o~ekuje da joj posvetite vreme. Neophodno je da iza|ete iz ustaqene rutine. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Ukoliko ste u~esnik u saobra}aju, oprez. Postoji opasnost i od fizi~kih povreda pa budite pa`qivi gde god da se kre}ete, a naro~ito dok radite. QUBAV: Ne moète da se odlu~ite kako da se postavite pa vam je najlak{e da svu odgovornost prebacite na druge. Promene raspoloèwa u qubavnom ìvotu remete rutinu u va{oj svakodnevici. ZDRAVQE: ûvajte se virusa.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Razleteli ste se na vi{e strana jer vam se nudi mnogo projekata a svi vam se dopadaju. Ne posustajte, sve {to ste do sada uradili, u narednom }e se periodu vi{estruko isplatiti. QUBAV: Odi{ete optimizmom. Danima u`ivate u planirawu budu}nosti, ali zaboravqate da su planovi nerealni sve dok u tome ne u~estvuje i druga strana. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Mu~i vas ose}aj velike odgovornosti. Na vama je da donesete va`ne odluke kojima }ete povrediti neke qude. Promene koje su pred vama su neprijatne, ali mogu biti korisne. QUBAV: Prebacujete sve na partnera, umesto da izlaz iz jednog problema obezbedite sopstvenim snagama. Mo`da be`ite od inicijative jer morate ne{to da `rtvujete. ZDRAVQE: Stoma~ne tegobe.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Period nije povoqan za pokretawe novih poslova jer vam sti`e kratkotrajan ali ja~i pad energije. Vreme je da napravite ozbiqnu rekapitulaciju svega {to je ura|eno. QUBAV: Blagonaklonost voqene osobe vam je od velike va`nosti, naro~ito kada ste u poziciji da donesete odluku koja ima mo`da i `ivotnu va`nost. Ne zaboravite da vi niste centar sveta. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Saznajete ne{to {to vas razo~arava. Shvatate da ste izlo`eni manipulaciji, naro~ito od saradnika kojima ste verovali. Bezrazlo`no se qutite, {tite vas osobe koje se nalaze na samom vrhu. QUBAV: Preispitajte sve gde ste ne{to prikrili jer postoji velika {ansa da budete otkriveni. Jedan od prijateqa vas, nehotice, mo`e iskompromitovati. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Planetarni aspekti najavquju iznenadne promene koje vas mogu uznemiriti i upla{iti. Ne prepu{tajte se prvom utisku, zajedno s haosom sti`e i pravo re{ewe. QUBAV: Kako na poslovnom, tako i na qubavnom planu, pred vama je nedeqa prepuna tenzije. To iziskuje dosta energije, koja vam ionako nedostaje. Spustite loptu i odustanite od ube|ivawa. ZDRAVQE: Nesanica.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Kolebate se u kom smeru da nastavite daqe pa ta dilema mo`e da vam izazove velike probleme. Nemate mnogo vremena za premi{qawe, morate brzo delovati. Poslu{ajte intuiciju. QUBAV: Ose}ate da se atmosfera promenila, a ne znate {ta je uzrok svemu tome. Mo`da ste u proteklom periodu bili previ{e opu{teni jer ste olako shvatili qubav. ZDRAVQE: Bolovi u grlu.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Stagnirate na mestu gde ste se zatekli, ali ne gubite nadu. Sve {to se ovih dana de{ava, u su{tini otvara povoqne prilike koje vi ve} uveliko i predose}ate. QUBAV: Ukoliko odlu~ite da se odvaìte na tajni susret, budite spremni na neprijatna iznena|ewa. ûvajte se skandala jer sve {to budete skrivali bi}e na {okantan na~in otkriveno. ZDRAVQE: ûvajte se prehlade.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Naoruàjte se strpqewem, jer stiè nagove{taj promena a s tim i re{ewe situacije koja vas ve} neko vreme mu~i. Ne zamarajte se dilemom {ta }e biti daqe jer }e razre{ewe svega biti najboqe za vas. QUBAV: S jedne strane ùdite za slobodom, a s druge vam prija da imate nekoga pored sebe. Emotivna nestabilnost moè vas navesti na {tetne postupke. ZDRAVQE: Problemi s vidom.

Najboqe pri~e iz legendarnih beogradskih kafana Legenda kaè da je prva beogradska kafana otvorena na Dor}olu 1522. godine. Naàlost, ne zna se kako je izgledala niti ko ju je otvorio. Ipak, od tada su mnoge kafane Beograda u{le u legendu, zahvaquju}i qudima intelektualcima, umetnicima, boemima - koji su u wima provodili vreme, pili, voleli, patili, stvarali. Prva sijalica u Beogradu zasjala je u kafani Prole}e. Prvi telefon tako|e je zazvonio u kafani, u Tri lista duvana. U starom Kolarcu na Trgu Republike, odràn je i prvi sajam kwiga, a u Zlatnom krstu odràna je prva filmska projekcija. Beogradske kafane oduvek su bile mnogo vi{e od mesta na kojima se pije i }aska, mesta na kojima se stvaraju najboqe pri~e grada. Ovo su samo neke od wih.

KAD \URA JAK[I] NEMA DA PLATI PI]E

\ura Jak{i} bio je poznat po tome {to je umetno{}u pla}ao ceh u kafani. Kad je nagomilao poprili~an dug u kafani „Kod ko~ija{a“, naslikao je sedam radnika koji su preko puta kafane gradili tada{wu Gradsku bolnicu. Slika je nazvana „Sedam [vaba“, a gazda je po woj preimenovao kafanu. \ura Jak{i} pla}ao je i stihovima, a zabele`eno je da je jednom dobio ve~eru za: „Ej, keso moja sa mnogo dinara, izi|i iz xepa, isplati kr~mara!“

KAKO JE KAFANA SPASLA @IVOT JANKU VESELINOVI]U

Jedna od legendarnih pri~a Skadarlije. Navodno je sam Janko Veselinovi} svojim prijateqi-

ma jedne ve~eri u „Tri {e{ira“ pri~ao kako mu je „kafana spasla ìvot“. Kako se jedne ki{ne no}i greda koja je dràla krov sru{ila na wegov krevet. Sre}om, izbegao je nesre}u, jer se to desilo pre pono}i, dok je on uìvao u Skadarliji.

ZORAN RADMILOVI] KAO „BABA SERA“

Glumci pozori{ta Ateqe 212 bili su stalni gosti Srpske kafane. Mnogo puta se de{avalo da nema dovoqno mesta za sve goste, a postoji i legendarna pri~a da za Zorana Radmilovi}a jednom nije bilo mesta, pa je morao da sedi ispred toaleta ove kafane gde je napravio ~itav {ou i zabavqao sve prisutne glume}i baba-seru.

STAROGRADSKA PESMA ISPISANA NA SALVETI

Starogradska pesma “^uje{ ~uje{ seko” je prema legendi posve}ena slavnoj skadarlijskoj peva~ici Sofki Nikoli} Vasiqkovi}, koju su nazivali „kraqicom Skadarlije“. Nepoznati autor zaqubqen u wu, napisao je stihove jedne ve~eri na salveti skadarlijske kafane. Sofka mu nije uzvratila qubav, ali je otpevala i proslavila wegovu pesmu. R. N.

ALPI NA JUGU SRBIJE:

Srpska planina kojoj je Jovan Cviji} dao nadimak! Kao te`i{te trougao – Ni{, Pirot, Lekovac – postavila se Suva planina. Na woj se nalaze neka od omiqenih izleti{ta Ni{lija, a postaje sve popularnija me|u planinarima, kako rekreativcima, tako i profesionalcima. Suva planina se nalazi na jugoistoku Srbije i prostire se pravcem severozapad-jugoistok i deli Zaplawsku i Si}eva~ku dolinu. Duga~ka je 45 km, a {iroka 15 km. Po~etak ove potkovi~aste planine nalazi se na 13 kilometara od Ni{ke Bawe, a zavr{ava se u Lu`ni~koj kotlini kod Babu{nice.

ZA[TO JE PLANINARI OBO@AVAJU?

Reqef Suve planine je veoma razu|en, sa velikim visinskim razlikama, pa je zato veoma atraktivan za planinarewe i pe{a~ewe. Cela planina je jasno izdvojena od znatno ni`ih kotlina i povr{ina koje je okru`uju. Najpopularnije je osvajawe vrha Trem,

koji se nalazi na 1810m nadmorske visine i najvi{i je vrh na Suvoj planini. Sa vrha Trem puca pogled koji se moè da obuhvati krug od Kosova i Makedonije, pa sve do Bugarske. Tura zapo~iwe sa Bojaninih voda, koja je naj~uvenije izleti{te Ni{lija. Trasa je duga 15km, a uspon koji savla|ujete je 1000m u trajawu od 4 sata. Ide se preko vrha Mo{or (984m), zatim preko Sokolovog kamena (1523m) i na kraju stiète do Trema. Sve staze su obeleène.

ALPI NA JUGU SRBIJE

Suvom planinom je bio odu{evqen Jovan Cviji}, koji je za to vreme uspeo dobro da je istra`i. Ustanovio je brojne endemskih vrsta biqa od kojih je danas poznato 128. Okomite strane sa severa se pru`aju jako visoko da se sti~e utisak da je odse~ena od glavnog grebena, zbog ~ega joj je slavni Cviji} i dao nadimak – Alpi na jugu Srbije. M. T.

êtvrtak 28. oktobar êtvrtak 10. decembar 2020. 27 êtvrtak 28. oktobar2021. 2021. 27

ZDRAVQE ZRAVQE

NIJE ZARAZNA BOLEST Ne postoji nijedan na~in, bilo da je re~ o direktnom kontaktu, kapqi~nom ili seksualnom, kojim se psorijaza mo`e preneti. Me|utim, neki su i daqe u zabludi da jepsorijaza zarazno oboqewe. To je razlog izbegavawa obolelih i wihove izolacije u dru{tvu, {to kod bolesnika izaziva povla~ewe, nesigurnost, depresiju i ose}awe ni`e vrednosti.

Psorijaza mora pravilno da se le~i da se ne bi razvile bolesti metabolizma, srca i krvnih sudova Psorijaza nastaje kada imuni sistem gre{kom napada zdrave }elije koè, pa su ti mehanizmi sli~ni onima kod ostalih te{kih autoimunih oboqewa kao {to su Kronova bolest, reumatoidni artritis i multipla skleroza. Psorijaza se manifestuje promenama na koì u vidu crvenih, upaqenih i zadebqanih povr{ina koje mogu biti i prekrivene srebrnkastim quspicama poznatim kao plakovi. Postoji vi{e tipova psorijaze. Delovi koè zahva}eni psorijazom neprijatno svrbe, bole, dolazi do otpadawa delova plaka, pucawa i krvarewa obja{wavaju, dermatovenerolozi. Bolest se naj~e{}e manifestuje na laktovima, kolenima i po glavi. Osim promena na koì, psorijaza moè da se manifestuje i na noktima. Ove promene su brojne, od ta~kastih udubqewa, uzdu`nih linija i brazda, do zadebqawa ispod nokatne plo~e, a javqaju se kod 50 do 90 odsto obolelih. Lice

DOMA]A KUJNA

Recept

Pile}a ~orba POTREBNO JE: 1 pile}e belo meso 1 glavica crnog luka 1/2 korena od per{una 1/2 korena pa{trnaka 1/2 celera 2 {agrarepe 2 ~ena belog luka 1/2 ka{i~ice maj~ine du{ice 1 kisela pavlaka 2 `umanca 1 ka{ika bra{na so, biber, suvi za~in per{un

Oprati meso, pa staviti sa 4l vode. Kad provri dodati povr}e, oprano, o~i{}eno i iseckano. Kad opet provri smawiti vatru da se lagano sve kr~ka. Kada je sve omekanilo izgwe~ite beli luk pa dodajte za~ine ( so, biber, suvi za~in, maj~inu du{icu ). Po èqi procedite ~orbu, pa meso i povr}e vratite, a i ne morate. Iscepkajte meso na sitnije komadi}e, a ako ste kuvali sa kostima, odstranite ih. Umutite ùmanca, bra{no i pavlaku, pa lonac sklonite sa vatre, pa sipajte polako i me{ajte. Vratite na vatru nekoliko minuta neka vri, na kraju dodajte per{unov list i posluìte .

usporeva starewe i hrani nervni sistem

Mogu}e komplikacije bolesti ko`e

pacijenta je uglavnom po{te|eno. Oko 80 odsto obolelih od psorijaze ima blago do umereno oboqewe, a ve}inu ovih pacijenata mogu}e je le~iti lokalnom terapijom. Lokalni preparati koriste se i kao dodatna terapija kod pacijenata na fototerapiji ili kod obolelih koji uzimaju sistemsku terapiju - tablete, kapsule, injekcije. Me|utim, ne preporu~uje se kori{}ewe lokalnih preparata kod pacijenata s pro{irenom ili te{kom formom psorijaze. Savetuje se da lokalna terapija kao jedina terapija bude primewena kod pacijenata kojima je koà zahva}ena psorijazom na mawe od 10 odsto povr{ine. Pacijenti koji pored psorijaze imaju i artritis moraju biti le~eni sistemskom terapijom. Oni koji o~ekuju da nikada vi{e nemaju psorijazne promene na koì bi}e sigurno razo~arani zbog potrebe za kontinuiranom terapijom koju }e ponekad biti te{ko sprovoditi. Naàlost, pacijenti koji boluju od

te{kih formi psorijaze, a nemaju psorijazni artritis nemaju mogu}nost da budu le~eni biolo{kom terapijom. Ovo je problem i za pacijente i za dermatologe, koji ne mogu na odgovaraju}i na~in da le~e pacijenta. Ve}ina zemaqa ima dobra iskustva u primeni sada ve} i ne tako nove biolo{ke terapije u le~ewu psorijaze. On kaè da postoji udruènost psorijaze i metaboli~kih bolesti kao {to su gojaznost, dijabetes, ali i bolesti srca i krvotoka, koje su direktno povezane s prisustvom metaboli~kog sindroma. Ako se ta udruènost ranije mogla smatrati slu~ajnom ili se poku{avala tuma~iti ìvotnim navikama kao {to su pu{ewe, alkohol, depresija, danas se zna da ove bolesti dele mnoge zajedni~ke genetske i imunolo{ke mehanizme. Pravilnim le~ewem psorijaze smawuje se {ansa da pacijent razvije bolest metabolizma ili bolest srca i krvnih sudova. S. G.

Jagode ~uvaju mladost Osim hranqivih, ove niskokalori~ne vo}kice imaju i lekovita svojstva: stimuli{u rad jetre i bubrega i pospe{uju izbacivawe te~nosti iz organizma Da li zbog primamqive boje, ukusa ili mirisa, ali malo ko mo`e da odoli jagodama. Osim hranqivih, ove niskokalori~ne, so~ne vo}kice imaju i lekovita svojstva: stimuli{u rad jetre i bubrega i pospe{uju izbacivawe te~nosti iz organizma. Budu}i da su veoma bogate vitaminom C (100 g jagoda sadr`i 54 mg) i polifenolima koji imaju jako antioksidativno dejstvo, spre~avaju starewe i usporavaju pojavu bora.

Ure|uje: Daniel Poletan

Priprema:

LIMUN:

Psorijaza preti i srcu

Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Breza je izuzetno lekovita biqka, a u te svrhe koriste se i li{}e i rese i kora. Cveta u aprilu i maju, pa se mlado li{}e bere u prole}e i su{i u hladu na promaji, iako moè da se bere sve do jeseni. Lisni pupoqci beru se potkraj zime ili u rano prole}e, a dobro upu}eni tvrde da je to vreme najboqe jer su lekoviti sastojci breze tada najsna`niji. Prilikom sakupqawa treba obratiti pa`wu da pupoqci budu krupni, a li{}e mekano. Sok od breze vadi se krajem februara i po~etkom marta, a kora skida na po~etku prole}a i na kraju jeseni. Listovi breze sadrè visoke koncentracije tanina, saponina, gorkih materija, ali i kiseline, smole, vitamin C. U mawim koli~inama sadrè i eteri~no

Od minerala sadrè kalcijum i gvo`|e (najboqe se apsorbuje ako se jagode za~ine limunovim sokom), pa se naro~ito preporu~uju deci u fazi rasta, trudnicama i ènama u menopauzi. Tako|e su veoma bogate kalijumom (100 g jagoda sadrì 160 mg kalijuma) koji stimuli{e i z b a c i v a w e te~nosti i posredno "stawuje" struk. Jagode ina~e spadaju u namirnice sa malo kalorija (2730 u 100 g), a pogodne su za osobe koje drè dijetu jer ublaàvaju apetit i pove}avaju ose}aj sitosti.

Uporodici ju`nog vo}a, limun se najvi{e koristi i najpopularniji je. Sadrì kalcijumove i kalijumove soli, fosfor, gvo`|e, magnezijum, bakar. Od wega se naj~e{}e prave sokovi, uzima se limunska kiselina, kore je pogodna za proizvodwu kandiranog vo}a, esencije i pektina. Od semenki se pravi uqe, a ostatak prera|uje za ìvotiwsku hranu. Najvi{e blagotvornih sastojaka ima sok, sveè isce|en iz zrelog ploda, bez ikakvog konzervansa. Limun se od davnina koristi i kao lek. Veoma je delotvorno sredstvo kod krvarewa otvorenih rana i ~i{}ewa zagnojenih. Danas se i zvani~no limun smatra namirnicom sa najvi{e antioksidansa. Zahvaquju}i limunskoj kiselini, u organizmu neutrali{e toksi~ne materije, olak{ava varewe, ubrzava razgradwu masti i poboq{ava iskori{}avawe hranqivih sastojaka. Sa vitaminom C i visokim procentom selena, pove}ava odbrambenu mo} organizma, usporava starewe, dok sa vitaminima B grupe hrani" nervni sistem. " Delotvoran je i u le~ewu angine, vi{ka èluda~ne kiseline, lo{eg varewa, bolesti ù~i, groznice, oboqewa usne dupqe, promrzlina, ujeda insekata, opekotina. Ali, i kod slabe cirkulacije, prehlade, gripa, glavoboqe, malaksalosti... Zapravo, postoji bezbroj razloga da se limunu obezbedi po~asno mesto na trpezi. Svojim ukusom i mirisom, svakom jelu od predjela do deserta, daje posebnu notu

Le~ewe biqem Breza uqe, kao i mineralne sastojke kalijumovu so i kalcijum. Eteri~no uqe lisnih pupoqaka posebno je va`no jer povoqno deluje na disajne puteve, a dobija se destilacijom, uz pomo} vodene pare. Od pupoqaka i listova breze priprema se ~aj, ali bez kuvawa! Jednostavno se prstohvat pupoqaka i listova prelije {oqom vrele vode, a zatim proce|eno pije. Ovako dobijen ~aj pokazao se kao jedan od najboqih prirodnih diuretika. Preporu~uje se i za rastvarawe bubre`nih kamen~i}a,

kao i za spre~avawe obolevawa organa u kojima se sakupqa suvi{na voda u organizmu - bubrezi, be{ika, jetra, zglobovi... Istovremeno, ~ajevi od listova i pupoqaka uspe{no podmla|uju tkivo i ubrzavaju zarastawe rana. Breza, tako|e, poboq{ava koncentraciju, ja~a pa`wu i sna`i organizam. Za lak{e mokrewe preporu~uje se i uzimawe po jedne ka{ike sitno samlevenog li{}a breze tri puta dnevno. Treba napomenuti da li{}e treba da se pripremi neposredno pred upotrebu. Sve`i sok je, tako|e, lekovit. Skupqa se zarezivawem kore starih breza, u koje se kroz otvor ubacuje levak kroz koji sok curi u staklenu posudu

28 ^etvrtak 28. oktobar oktobar2021. 2021. 10. decembar 2020. ^etvrtak 28.

ENIGMATIKA IZME\U DVA VIKENDA

Sr Gl pski as

PEVA^ KOJI PEVA TENOR TU@AN

TEMPERATURA JUG

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 SKUPQATI PABIRKE

POND VR[ITI KAPTA@U (LAT.)

@IVOTIWA SA BODQAMA

VRSTA SATA (MN.)

ASTATIN

UPALA ZIDOVA KRVNIH SUDOVA (MED.) VR[EWE DESTIAMPER LACIJE

VOLUMEN PREKO, PUTEM (LAT.)

SVA\A NASTAMBE

FIGURA U UMETNI^KOM KLIZAWU OBIM

BIV[A JU@NOAFRI^KA TRKA^ICA

U TAJ ^AS GURATI NE[TO DOLE

KOJE JE PO PROPISU

Sr Gl pski as

IZMASIRATI, ISTRQATI ISTORIJSKI ARHIV BEOGRADA (SKR.)

GRADI] U DRVO IZ NEMA^KOJ PORODICE KOD BREZA, BREMENA JOVA

AMERI^KO MU[KO IME

U TOM TRENUTKU, TOGA ^ASA KELVIN

BAVARSKI VOJSKOVO\A JOHAN 8. SLOVO AZBUKE

VRSTA MINERALA NA[A REVOLUCIONARKA SABO

DIVQA MA^KA AMERI^KI GLUMAC, [ON

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE GRAD U AMERI^KA FRANGLUMICA CUSKOJ BENING

AMERI^KA MANEKENKA, BENKS IZNOS NA NOV^ANICI (MN.)

PARA]IN

LI^NA JAPANSKA ZAMENICA KOPNENA 3. I 23. MIQA SLOVO AZBUKE

GLAVICA BREGA (POKR.)

VOJNI^KI KAI[ 27. I 25. SLOVO AZBUKE UKRASNI DEO BIQKE AUSTRIJA

TURSKI SULTAN IZ 15. VEKA SRPSKA POP PEVA^ICA, GRUPA MOBI DIK

SUSEDNA SLOVA AZBUKE TESLA

SKLONOST KA NE^EMU (LAT.)

PRISTALICE MAKARTIZMA

JEDINICA ELEKTRI^NOG OTPORA

Sr Gl pski as

VELIKA REKA U SIBIRU

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 SIMBOL PROPOVED U@ASA NIK NEKE STRAVEI IDEJE (FIG.)

METAR STARIJI FRANCUSKI [AHISTA, SAVELIJ

VOZITI TAKSI

SOLI VINSKE KISELINE

TESLA STANOVNIK NI[A

Sr Gl pski as

VRSTA MINERALA

DAMA U [AHU (SKR.) POND

GRUDNI DEO OKLOPA (FRANC.) PODGORICA

GRAD U GR^KOJ TROM TEMPERATURA ITALIJAN. PEVA^ICA ]INKVETI KWI@EVNE NOVINE

Sr Gl pski as

OSOBINA ONOG KOJI JE GRLAT

NEUGODAN OSE]AJ

UZAJAMNI ODNOSI ME\U QUDIMA

VRSTA RIBARSKE MRE@E

MALTA

OKRUTNI VLADARI VRSTA JAPANSKE KOJE JE SLAGALICE DOBRE RASE

RUSKO PI]E JUNAKIWA ANDRI]EVE PRI^E KIKINDA JEDAN INTERNET PRETRA@IVA^

KOJI PONI[TAVA (FRANC.) KAMB, POLITI^AR NOL

PRIPADNIK NARODA NA JILANDU REKA U HOLANDIJI

BIV[A [VAJC. SKIJA[ICA AMPER

ONAJ KOJI VR[I NADZOR

Sr Gl pski as

1 2 3 4 5 6 7

FEUDALNI POSEDI U TURSKOJ MORSKI GREBEN

FRANC. PEVA^ MONTAN KILOMETAR

KOJI IMA OBLIK STRELE

AMERI^KI GLUMAC HOL

OVOG DANA JEDAN RE[ITI RUSKI [AHISTA, ZANATLIJA SE NE^EGA ANATOLIJ

BIQKA SLANUTAK

PLANINA U METOHIJI

PRI^A SA AMERI^KA SRPSKA @IVOTI- DEO CRKVE GLUMICA, GLUMICA WAMA TREJSI SA SLIKE

T ena el grad ci dec izm

BIV[I SRPSKI FUFBALER, MARKO

RE[ITI SE, ODLU^ITI SE ZADWA PO[TA (SKR.)

MRAK

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

TRE]I MESEC U GODINI

PROSTIRKE OD ROGOZINE

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO T, V, JE@, P, ZAVADA, NAKANITI SE, ZOLA BAD, AKSL, PROPISNO, UTO, ISTRTI, SLIM, ISTI ^AS, TILI, KATARINA @UTI], TAJRA, BANATIT, RIS, APOENI, TI, OPASA^, MEHMED PRVI, CVET, WO, ANA STANI], AFINITET Skandinavka 2: VODORAVNO D, OM, T, M, PAKAO, BANATIT, NAUT, KIRASA, ARTA, PA[TRIK, SPOR, GRLATOST, OLA, TIRANI, KVAS, BOL, MARIJA KARAN, KI, ALOV, KASATORAN, JIT, STRELAST, IV, TIMARI, NADZORNIK, ERIKA HES, ARSENIO, MART, ASURE Ukr{tenica: VODORAVNO AK, EK, GAS-MASKE, NATKUKATI, OTIS, RASPOLO@ENOST, KARPATI, ELKJER, FOTOSLOG, BAKQA, KARTATI SE, OAD, MENTORI, TRAVKA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Atletski klub (skr.) - Enigmatski klub (skr.) - Naprave za za{titu od otrovnih gasova, 2. Nadma{iti nekog u kukawu - Ameri~ki glumac Jang, 3. Osobina onog koji je dobrog raspoloèwa, 4. Planinski masiv u Evropi - Biv{i danski fudbaler, Preben Larsen, 5. Vrsta {tamparske tehnike - Buktiwa, 6. Igrati karte - Organizacija ameri~kih dràva (skr.), 7. Vaspita~i (gr~.) Trav~ica. USPRAVNO: 1. Akademija nauka (skr.) - Dvanaesto i dvadeset peto slovo azbuke - Auto-oznaka za Maltu, 2. Pevawe pesama na snimqene matrice, 3. Materijal za atletske staze, 4. Izvoz (trg.), 5. Koje je u obliku kupe, 6. Onaj koji opravqa kotlove, 7. Vesla~i na galiji, galija{i, 8. Biv{i trka~ sa Trinidada i Tobaga, Boldon - Francuski pisac de Mopasan, 9. Osnovna misao kwièvnog dela Stariji (skr.), 10. Oznaka za metar - Biv{i brazilski fudbaler, \ovane, 11. Stanovnica Aonije - Oznaka za amper, 12. Srpski slikar, Sava (1925-2014), 13. Izvor kisele vode, 14. Zajedni~ki naziv za sve qude koji se na neki na~in bave muzikom.

ZANIMQIVOSTI

^etvrtak 10.28. decembar 2020. 29 ^etvrtak oktobar 2021.

1. IZUMELI SU OPEKU

Na~in na koji su Sumeri kontrolisali prirodu, jedno je od wihovih najve}ih dostignu}a. Isu{ili su mo~vare, prokopali kanale i teren oko Eufrata prilagodili svojim potrebama. Izumeli su opeku i gradili su ku}e, ~ak i na dva sprata. U sredi{tu grada nalazio se kompleks kojim je dominirala gra|evina ~etvorougaone osnove - zigurat. Iako do sada nije prona|en nijedan, na osnovu pisanih izvora se pretpostavqa da se na vrhu zigurata nalazio hram posve}en gradskom bo`anstvu.

2. NAJVE]I SUMERSKI GRAD IMAO JE IZME\U 40.000 I 80.000 STANOVNIKA

Poreklo Sumera jo{ uvek nije ta~no utvr|eno, ali pretpostavqa se da su do{li sa severa i pome{ali se sa zate~enim stanovni{tvom. Arheolo{ki dokazi govore da su uspostavili oko desetak gradova-dr`ava otkako su se nastanili u Mesopotamiji. Jedan od najstarijih a ujedno i najve}ih u to vreme bio je grad Uruk, koji je osnovao kraq Emerkar. Uruk je imao izme|u 40.000 i 80.000 stanovnika, a otkopao ga je nema~ki tim nau~nika pod vo|stvom Julijusa Jordana pred po~etak Prvog svetskog rata.

3. NAJVI[E SE CENILO SVE[TENSTVO

U najranijoj pro{losti, Sumer nije imao vladara, nego su gradove vodili prvosve{tenici. Sa razvojem dràve, razvijalo se i dru{tveno ure|ewe. Sumer je tako postao robovlasni~ka dràva na ~elu sa kraqem. Narod je bio podeqen u tri staleà – robovi; trgovci, zemqoradnici i zanatlije; i sve{tenstvo, ~inovnici i vojska.

4. SUMERI SU VOLELI PIVO

Pretpostavqa se da su bili prvi pismeni stanovnici Mesopotamije, da su, pored opeke, izumeli i plug i to~ak, ali su uz sve to ostali upam}eni i po tome {to su pravili i voleli pivo. Arheolozi su prona{li dokaze o tome da su poznavali tehnologiju wegovog pravqewa, a ~ak su ima-

Плоча из Ура од plavog dragog kamena нађена у краљевској гробници

KO SU BILI SUMERI:

Osam zanimqivih ~iwenica o drevnom narodu Sumeri, koji su sami sebe nazivali crnokosi qudi, a svoju zemqu mesto prosve}enih gospodara, najstarija su poznata civilizacija ju`ne Mesopotamije (dana{wi ju`ni Irak). Oko 4.000 godina pre nove ere, naselili su se izme|u reka Tigar i Eufrat i ostavili za sobom brojne dokaze o tome koliko su napredna civilizacija bili li i bogiwu tog alkoholnog pi}a – Ninkasi.

5. KLINASTO PISMO SE KORISTILO 3.000 GODINA

Sumeri su klinasto pismo stvorili u kasnom ~etvrtom milenijumu pre nove ere. U svom najsofisticiranijem obliku

Uruka, Gilgame{a, koji je opisan kao jednom tre}inom ~ovek, a drugim dvema bog. Na dvanaest glinenih tablica opisane su wegove avanture, borbe sa ~udovi{tima, susreti sa bogovima i najva`nije, potraga za kqu~em besmrtnosti.

7. SUMERSKA MATEMATIKA I DANAS JE U UPOTREBI

Podela dana na 24 dela do{la je, pretpostavqa se, od starih Sumera. Nije jasno zbog ~ega je re~ ba{ o broju 24, mada postoji vi{e teorija koje to obja{wavaju. I za minut od 60 sekundi i ~as od 60 minuta verovatno mo`emo da se zahvalimo narodima drevne Mesopotamije.

8. SUMERSKA KULTURA JE BILA IZGUBQENA SVE DO 19. VEKA

Сумерски документ писан клинастим писмом из 26. века пre nove ere

sastojalo se od nekoliko stotina oblika koji su se utiskivali trskom u vla`ne glinene plo~e koje bi se potom pekle i tako postajale gotovo neuni{tive. Smatra se da su ga razvili radi ovozemaqskih potreba (npr. evidencija poslovnih transakcija), a vremenom je po~elo da se koristi i u istoriji, kwi`evnosti itd.

6. JUNAK IZ EPA O GILGAME[U JE BIO ISTORIJSKA LI^NOST

Junak iz Epa o Gilgame{u bio je istorijska li~nost, peti vladar prve poslepotopske dinastije, koji je vladao sumerskim gradom-dr`avom Urukom oko 2.700. godine pre nove ere. Radwa epa fokusira se na mitskog kraqa

Nakon {to su Mesopotamiju okupirali Amoriti i Vavilonci po~etkom drugog milenijuma pre nove ere, Sumeri su postepeno izgubili svoj kulturni identitet i prestali da postoje kao politi~ka snaga. Celokupno znawe o wihovoj istoriji, jeziku i izumima, ukqu~uju}i i wihovo ime, bilo je zaboravqeno. Wihove tajne ostale su zakopane u pustiwama Iraka sve do 19. veka, kada su francuski i britanski arheolozi kona~no nai{li na wihove artefakte dok su tragali za dokazima o drevnim Asircima.

Nosorog - ugroèna vrsta Nosorog ima masivno telo i kratke, debele noge. Koà mu je debela i siva ili sme|a. Kod azijskih vrsta koà na po~etku vrata i nogu je jako naborana, tako da ìvotiwa izgleda kao da je oklopqena. Nosorozi imaju vrlo lo{ vid, ali taj nedostatak nadokna|uju izvrsnim wuhom i jako dobrim sluhom. Nosorozi su samotwaci, ali se povremeno u savanama mogu sresti i u mawim krdima. U vreme parewa moè do}i do borbe izme|u mu`jaka. Pobednik se vrlo upadqivo udvara ènki: u to pona{awe spada obeleàvawe teritorije urinom i izmetom, a nakon toga "love" jedno drugo, da bi se na kraju parili. @enke nosoroga nose svoje mlade od 15 do 16 meseci. Imaju obi~no po jedno mladun~e, ponekad i blizance. Bebe nosoroga su prili~no velike, imaju od 40 do 64 kilograma. Nosorozi dawu spavaju, a aktivni su u sumrak i no}u. Vrlo su blagi i izbegavaju blizinu qudi. Ali ako se ose}aju ugroè-

Kao {to i samo ime kaè, obele`je nosoroga su rogovi koje ima na nosu. Ima jedan ili dva roga, a do sada najve}i poznati rog bio je dug 1,58 m. Nosorog se, posle slonova, smatra drugim najve}im kopnenim sisarom jer moè da dostigne teìnu i vi{e od 3.500 kilograma ni, napadaju. Nosorog u punom trku moè dosti}i brzinu od 45 km na sat. Nosorozi su biqojedi. Tip namirnica zavisi od vrste nosoroga, budu}i da im se oblici wu{ke razlikuju i moraju da se prilago|avaju razli~itoj vrsti hrane. Na primer, crni nosorog jede drve}e ili `buwe, zato {to ima velika usta koja mu omogu}avaju da pokupi li{}e ili vo}e s visine. Beli nosorog ima ravnu wu{ku {to mu omogu}ava da pri|e bliè zemqi i da jede travu. Zbog svoje veli~ine i snage nosorog

nema neprijateqa u prirodi – osim ~oveka. Zato je nosorog danas veoma ugro`ena vrsta i na celoj planeti ih nema vi{e od 15 hiqada. Budu}i da su se rogovi nosoroga koristili u narodnoj medicini zbog wihovih iscequju}ih svojstava, nosoroge su lovili gotovo do istrebqewa. Ponekad se rogovi prodaju kao trofeji ili dekoracija, ali ~e{}e se koristi prah nosoroga u tradicional-

noj kineskoj medicini. Prah se ~esto dodaje hrani ili ~aju u uverewu da su wihovi rogovi mo}ni afrodizijak, lek za mamurluk, groznicu, reumu, giht i druga oboqewa.

SPORT

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 28. 2021.

Partizan i Crvena zvezda u evropskom vrhu po izvozu igra~a Partizan i Crvena zvezda nalaze se u evropskom vrhu po broju igra~a izvezenih u najja~e evropske fudbalske lige, saop{tio Me|unarodni centar za sportske studije (CIES). Partizan je na {estom mestu sa 69 izvezenih igra~a, dok je Crvena zvezda na 11. mestu sa 56 fudbalera. Vode}i po ovom kriterijumu u Evropi je Ajaks, koji je za najja~e lige dao ~ak 81 fudbalera, a i pored toga bele`i vrhunske rezultate. Na drugom mestu je [ahtjor sa 75 igra~a, a ispred Partizana su sa po 70 fudbalera Sporting iz Lisabona, Dinamo iz Kijeva i Dinamo iz Zagreba. Crvena zvezda je u rangu Barselone, koja je izvezla 57 igra~a, dok se iz srpske Superlige dobro kotira i Vojvodina sa 44 fudbalera. U prvih 50 klubova je i ^ukari~ki sa 26 izvezenih igra~a.

Preminuo legendarni golman Radni~kog Dragan Panteli} Dugogodi{wi golman i legenda ni{kog Radni~kog Dragan Panteli} preminuo je, potvr|uju u ni{kom klubu, a mediji prenose da je umro od posledica kovida u Univerzitetskom klini~kom centru u Ni{u. Panteli} je ro|en 9. decembra 1951. godine u Le{nici i, kako isti~u u Radni~kom, u svoje vreme je bio jedan od najboqih golmana sveta, a osim sjajnim odbranama isticao se i postizawem golova. Za Radni~ki je branio od 1971. do 1981. godine, a za to vreme je upisao 421 utakmicu i postigao 23 gola. Za ni{ki klub je 12 puta branio i u sezoni 1984/85 kada je postigao i jedan gol. Osta}e upam}en po ~uvenom golu kada je na prvenstvenoj utakmici u Ni{u sa Vele`om (1:0), tada jednom od najboqih golmana Enveru Mari}u dao gol dega`iraju}i loptu iz svog {esnaesterca. U svojoj karijeri branio je jo{ za Bordo, Grafi~ar, Le{nicu i Timok. Uz 8 utakmica za olimpijsku reprezentaciju, odigrao je 19 me~eva za najboqu selekciju Jugoslavije. Postigao je i 2 gola iz penala. Igrao je 4 puta u raznim selekcijama Evrope i sveta. Bio je predsednik Radni~kog od 1997. do 2001. godine.

Od februara 2020, Zvezda i Stankovi} upisali 38 pobeda, uz {est nere{enih me~eva Od kada je Dejan Stankovi} postao wen trener, Crvena zvezda jo{ nije do`ivela poraz na svom stadionu. Posle nedeqne pobede nad ni{kim Radni~kim (1:0), cifra se popela na 44 utakmice bez pada. U te "dve ~etvorke", u{lo je 38 trijumfa i {est nere{enih rezultata. Podatak je impresivan, a me|u povla{}enim protivnicima koji su uspeli da i{~upaju bod su Milan (2:2), [erif (1:1) i Hofenhajm (0:0) na me|unarodnoj sceni, dok su se u doma}em {ampionatu bodom osladili Partizan, Javor i Vojvodina. Stankovi} je kao trener po~etnik debitovao na "Rajku" 22. 2. 2020. protiv Vojvodine u Superligi (2:0), rastao je i napredovao uz ekipu, kojoj je prenosio prepoznatqivu zvezda{ku glad za

uspesima. Posao mu je bio olak{an, jer je prethodnik Vladan Milojevi} formirao kod igra~a karakter pobednika. Deki je nastavio tim putem, insistirao non-stop na toj pri~i. Nema konferen-

cije za {tampu na kojoj nije zahvalio navija~ima na wihovom doprinosu ili pomenuo taj fenomen "Marakane", od koga rivalima zaklecaju kolena i pre nego {to istr~e na teren, jer se mnogima "noge odseku" ve} u tunelu. Zato se verovatno tako i "namestilo" da je Stankovi} sa crveno-belima kod ku}e vezao 31 prvenstvenu, tri kup i devet evropskih utakmica, a da nijednom nije sa svojim momcima stadion napustio pognute glave. Tako|e, vrhunski poduhvat je {to su sa Dekijem crveno-beli nanizali 51. utakmicu u prvenstvu Srbije na kojoj nisu pora`eni. Trenutno, to je najdu`i niz na planeti. Posledwi poraz u Superligi Zvezda je pretrpela 14. juna 2020, kada je TSC u Senti slavio 2:1. Posle toga je ostvarila ~ak 46 pobeda i pet remija. N. R.

OVERA JESENI U HUMSKOJ Partizan od ~etvrtka ulazi u seriju od ~etiri me~a pred svojim navija~ima Najte`e gostovawe u ovom delu sezone je arhivirano kako su u Humskoj `eleli i sada je pred Partizanom otvoren put ka jesewoj tituli. Pobedom nad TSC (3:1) Stanojevi}evi puleni su stigli na dva trijumfa od liderske pozicije posle zavr{enog prvog dela sezone (15 kola), ali kako se do 15. decembra i

odlaska na zimsku pauzu igra jo{ {est rundi drugog dela, na kompletne jesewe po~asti }e morati da sa~ekaju i ukoliko zabeleè pobede protiv Metalca (~etvrtak, 17) i ûkari~kog (nedeqa, 18.30). Olak{avaju}a okolnost za crno-bele je raspored do spu{tawa zavese na superliga{ki fudbal u 2021. Partizan }e, s obzirom na ubacivawe odloènog me~a sa Metalcem i po~etak drugog dela posle doma}instva ûkari~kom, odigrati naredne ~etiri utakmice kod ku}e. Od osam duela koliko }e se odigrati do pauze, Partizan gostuje samo dva puta (Vo`dovac i Metalac), i pritom samo jednom napu{ta Beograd. Prva prepreka u domu crno-belih je Metalac, a zatim ûkari~ki. Posle evropskog gostovawa Gentu, imaju jo{ dva superliga{ka dvoboja u svom "dvori{tu", protiv Proletera i Vojvodine. Gostovawe je zakazano tek za 27. novembar (Vo`dovac). Partizan }e jo{ do~ekati Novi Pazar, gostuje Metalcu, i jesen zavr{ava 15. decembra sa Kolubarom u Humskoj. S. G.

Sportski Jugoslavija nije verovala u wih, a oni su osvojili vremeplov svet - na „kraju sveta“ preko Zapadne Nema~ke Omladinska fudbalska reprezentacija Jugoslavije se 25. oktobra, pre 34 godine, popela na krov sveta! Tamo daleko u ^ileu, pobedili su Zapadnu Nema~ku (5:4) posle boqeg izvo|ewa penala i ostvarili istorijski uspeh. Jugoslaviju su u Ju`noj Americi na Svetskom prvenstvu pod komandom selektora Mirka Jozi}a predstavqali: Dragoje Lekovi}, Tomislav Piplica, Robert Jarni, Slavoqub Jankovi}, Gordan Petri}, Igor [timac, Dubravko Pavli~i}, Branko Brnovi}, Ranko Zirojevi}, Milan Pavlovi}, Robert Prosine~ki, Zvonimir Boban, Dejan Antoni}, Slavi{a \urkovi}, Predrag Mijatovi}, Petar [kori}, Zoran Mijuci}, Davor [uker. A kao {to to obi~no i biva, supertalentovanu generaciju koja se pripremala na Igmanu nije imao ko ni da isprati. Politi~ari su imali pre~a posla, te se jedini na aerodromu pojavio legendarni Miqan Miqani} – ^i~a, koji im

je poèleo sre}an put i da budu uspe{ni. I dok su im mnogi prognozirali ekspresan povratak ku}i, Boban, Mijatovi}, [uker koji su tada bili samo talentovani momci, a kasnije su napravili svetske karijere, verovali su u ~udo! I nisu pogre{ili! Jugoslavija je igrala najlepr{aviji fudbal u îleu. Videlo se ve} na startu kada je pao doma}in i to na Nacionalnom stadionu pred 67.000 navija~a. Moète li samo da zamislite kakva je buka dopirala s tribina, ali to nije upla{ilo u~enike selektora Jozi}a, kojima se nisu „vezale noge“, ve} su golovima Bobana, [timca i dvostrukog strelca [ukera napunili mreù îleanaca – 4:2. „êtvorke" su pqu{tale i protiv Australije (4:0) i Togoa (4:1) ~ime je postalo jasno da Jugoslavija ima mo}an tim. Pro{etali su se na{i kroz grupu, a onda je usledio ~etvrt-

finalni susret sa Brazilom. Brojne anegdote su ispri~ane po zavr{etku turnira, a jedna od wih odnosila se direktno na sudar sa majstorima fudbala - Brazilcima. Ponovo je Nacionalni stadion u Santijagu bio dupke pun, ponovo 60.000 gledalaca. Brazilci su po-

veli preko Alsinda u 44. minutu, ali se Jugoslavija nije predavala. Pe|a Mijatovi} izjedna~io je u 52. minutu, da bi Robert Prosine~ki minut pre isteka zvani~nih 90 izveo savr{en slobodan udarac za trijumf „plavih". I tada je san po~eo polako,

ali sigurno da postaje java. „Prekretnica je bio Brazil u ~etvrtfinalu. Nismo verovali da mo`emo da ih pobedimo. Pre utakmice smo spakovali kofere za povratak, a kada su poveli, mislili smo da je gotovo. Kraj. Za senzaciju smo pogodili Prosine~ki i ja. Bio je to moj prvi pogodak glavom u karijeri. Kasnije sam taj gol video na snimcima, nisam verovao da sam to bio „ja, ispri~ao je nekoliko godina kasnije Mijatovi}. Usledilo je polufinale sa Isto~nom Nema~kom koje je Jugoslavija dobila rezultatom 2:1, da bi u finalu pala Zapadna Nema~ka. I to kako. Posle penala. „Plavi“ su vodili golom Zvonimira Bobana, da bi Vite~ek u 87. minutu izjedna~io i postavio kona~nih 1:1. Usledili su produ`eci, zatim i penal lutrija posle koje je Jugoslavija slavila 5:4, gol odluke s bele ta~ke delo je Zvonimira Bobana. N. R.

SPORT

^etvrtak 10.28. decembar 2020. 31 ^etvrtak oktobar 2021.

Novaku proveravaju medicinski karton dok se diè iz nokdauna Mnogi bi voleli da znaju {ta u ovom trenutku prolazi kroz glavu Novaka \okovi}a. Srpski teniser se nalazi u jako delikatnoj situaciji i o wemu pi{e cela planeta. Dok je Novak \okovi} u punom treningu, i dok se sa ostalim na{im igra~ima priprema za predstoje}e izazove (~ak i reprezentativne) mnogo toga mora da razre{i u glavi. I umesto da se govori o teniskim temama, o rekordima i generalno o igri koju bi mogli da gledamo od 1. do 8. novembra u Parizu na mastersu, pri~a se o vakcini, zdravqu, vizama, dolascima i odsustvima. Ipak, sve ono {to se nalazi u drugom delu re~enice u vezi je sa de{avawima od 17. januara 2022. godine u Melburnu na Australijan openu. Novak je javno naveo da ne èli da se obja{wava da li je ili nije primio vakcinu (iako }e se to u nekom trenutku i saznati), a wegov stav je podrào i Medvedev kome se ta ideja i te kako svi|a. Tu mantru je preuzeo. „Dopalo mi se {ta je Novak rekao o tome. Rekao je da je vakcinacija privatna stvar i da ne bi trebalo da se objavquje jav-

no, tako|e sam i ja odlu~io da ne objavqujem medicinske stvari. Naravno, svi igra~u mogu da kaù da su povre|eni, ali }e morati da im se veruje na re~. Ne}u re}i da li sam vakcinisan ili nisam. @elim da igram u Australiji. Pravila su jasna: Ako nisi vakcinisan, mora{ da ide{ u karantin na dve nedeqe“, rekao je Medvedev. Izgleda da su qudi sada zainteresovaniji za zdravstveni karton \okovi}a nego za ono zbog ~ega je i postao popularan. O tenisu je malo re~i ~ak i u momentima kada Novak moè da stigne do rekordne 37. masters titule, {to niko nije uspeo nikada. Pariz je stavqen u drugi plan, a mnogo je bitnije sve ono {to se de{ava van terena i {to se ti~e vakcine. Stawe koje je u sportu po pravilu neodrìvo i dove{}e u jednom trenutku do zvani~nog regulisawa od strane ATP ili WTA kako bi se izbegla naga|awa i lov u mutnom. I dok Novaka bombarduju razli~itim pitawima nije tajna da on i sam mora da razre{i neke stvari. Wegov dolazak u Beograd kao da nam govori da ima neke obaveze koje mora da zavr{i (o kojima za sada moèmo samo da

naga|amo) i tako ponovo vrati svoj pravi fokus. Da li ga okupira akademija, obaveze prema sponzorima, vreme koje `ele da provede sa porodicom, {ta god to bilo svakako da je Novaku bio potreban mir kako bi sve vratio na svoje mesto. Nakon emotivnog finala US Opena bilo mu je neophodno nekoliko nedeqa medijske ilegale, {to je podrazumevalo i odsustvo sa turnira. To je uradio i pored toga {to se igrao Indijan Vels. Koliko je Novaku bio neophodan „reset“? Nau~io je dobro koliko ga je igrawe na Olimpijskim igrama u Rio de @aneiru ko{talo kada je u sezoni 2017 nije uspeo da osvoji nijednu masters titulu. To je jedina godina od 2010. da mu se to desilo. Te 2017. je podigao samo dve titule. Ipak, ukoliko neko u savremenom sportu poznaje samog sebe i sopstvene mogu}nosti to je \okovi}. Znao je da mu je pauza preko potrebna, te je odlu~io da ona potraje potencijalno du`e od dva meseca (zavisi da li }e, kao {to je i daqe po planu, pu-

tovati u Pariz). Deluje da je mir prona{ao tako {to se privremeno sklonio od reketa (neko vreme u Beogradu nije trenirao) i {to je baterije punio upravo u Srbiji sa povremenim putovawima van Beograda. Sve ovo zna~i da je Novak ponovo prona{ao fokus i da bi mogao da bude onaj pravi. Kada se u ~itavu pri~u o ovoj delikatnoj situaciji doda i ~iwenica da je Novak nakon Tokija poru~io da ga mu~i nekoliko povreda (zbog kojih mo`da nije bio na 100 odsto u

Wujorku) ova odluka postaje i te kako racionalna. Svi ovi faktori su uticali na to da je \okovi}u bila potrebna pre svega medijska izolacija, sloboda da u`iva u obi~nim stvarima (poput vo`we bicikle pored reke) i toplina porodi~nog doma odakle je ~esto crpeo dodatnu energiju. Nije nikakva tajna da je u ovom trenutku tenisu i te kako neophodan \okovi} jer je bez wega sila u „belom sportu“ posebno poquqana. N. R.

SLOBODAN KOVA^: Borov~anin: Bokseri Ne treba igra~ da mi javi tzv. Kosova nisu se ni da nisam vi{e selektor prijavili za SP SJAJNE VESTI:

Novak èli da donese Srbiji novu veliku titulu Novak \okovi} trebalo bi da igra za reprezentaciju Srbije na Dejvis kupu, jer se nalazi na uèm spisku selektora Viktora Troickog. Srpski teniser je jedan od petorica igra~a koji }e braniti boje Srbije u Insbruku, 26. i 27. novembra na me~evima protiv Nema~ke i Austrije. Dobra vest za Srbiju je {to Aleksander Zverev ne}e igrati za Nema~ku, dok ni Dominik Tim ne}e nastupati za Austriju kako je ranije zavr{io sezonu. Pobednik grupe F izbori}e plasman u ~etvrtfinale koje }e se igrati u Insbruku, a polufinala su zakazana za 3. i 4. decembar u Madridu. Finale je na programu 5. decembra. Na uèm spisku selektora Dejvis kup tima Srbije, Viktora Troickog, nalaze se: Novak \okovi} (1. mesto na ATP listi), Du{an Lajovi} (33), Filip Krajinovi} (40), Laslo \ere (52), Miomir Kecmanovi} (73).

Slobodan Kova~, koji je od pro{le subote vi{e nije selektor odbojka{a Srbije, objasnio je kako se prema wemu poneo Savez, koji ~ak nije odlu~io ni da mu javi da je saradwa okon~ana. Bio je to samo posledwi u nizu nekorektnih poteza prema igra~koj legendi i selektoru koji je doneo Srbiji evropsko zlato pre samo dve godine. „Mi treneri ne treba da budemo iznena|eni. Neko ko komanduje je odlu~io da to nije dobro {to radimo i napravio je tu vrstu smene. Mislim da je trebalo da se pozove i da se ka`e. Ne treba da mi to jave drugi. To je jutros uradio Podra{~anin, rekao mi je: @ao mi je, sad sam pro~itao na portalu. Najiskrenije sim kartica mi ne radi najboqe, da li se blokirala ili nije… Mo`da nisu mogli da me dobiju direktno na telefon, ali evo ti si me dobio i milijardu qudi koji su me zvali do sada. Ako si hteo da me dobije{ – mogao si. Mi smo razgovarali posle Evropskog prvenstva… Prvi sam rekao da mislim da smo mogli vi{e i da koliko god ho}emo da predstavimo ~etvrto mesto ako uspeh da bi se kao za{titili to nije uspeh. Mogli smo boqe. Postoji niz ~iwenica, ali nemam nameru da se pravdam. Trudio sam se da radim svoj posao najboqe, normalno da je ~oveku krivo, ali bavim se takvim poslom da to spada u rok slu`be. Stvarno nemam tu nameru, niti razlog da se sa nekim prepucavam, niti da obja{wavam. To je

takva situacija, komanduju}i u Savezu nije zadovoqan i koja pri~e. Nadam se da }e neko drugi da bude boqi i uspe{niji“, rekao je Kova~. On je na klupu Srbije stigao pre dve godine, kao zamena za Nikolu Grbi}a. Mawe od mesec dana nakon {to je postavqen, poveo je ekipu na Evropsko prvenstvo i uzeo je zlatnu medaqu. Od tada je Srbija propustila Olimpijske igre u Tokiju, u Ligi nacija je bila {esta, a na novom Evropskom prvenstvu ~etvrta. „Jedno zlato nije dovoqno. Mi sportisti treba da se dokazujemo na svakom novom takmi~ewu. Na posledwem takmi~ewu smo na`alost bili ~etvrti i to je rezultiralo nezadovoqstvom u OSS, to je wihova odluka to ne mogu da promenim. Imao sam razgovor pre dolaska ovde i mo`da je bilo u vazduhu da }e tako ne{to da se desi, ali u svakom slu~aju… Dobio sam informaciju da su treneri mla|ih kategorija da ne bi pro~itali iz novina obave{teni, mene nisu obavestili. Vaqda bi trebalo da obaveste selektora, ali, vidi{, to nije tako“ Pojasnio je da zapravo nije ni imao ugovor sa OSS. „Ru`na je re~ otkaz, ja nisam imao ugovor sa Savezom od kada mi se zavr{io u januaru mesecu 2020. godine. Nemam ugovor sa Savezom da bi bio raskinut.“ N. R.

Predsednik Bokserskog saveza Srbije (BSS) Nenad Borov~anin izjavio je da se bokseri tzv. Kosova nisu ni prijavili za takmi~ewe na Svetskom prvenstvu u Beogradu i odbacio navode o zabrani wihovog ulaska u centralnu Srbiju kao poku{aje "politizovawa sporta, zloupotrebe i manipulacije" "Tome u sportu nema mesta", rekao je Borov~anin. On je naglasio da takmi~ari sa tzv. Kosova nisu na spisku u~esnika Svetskog prvenstva. "Kosovo nije na spisku, u~estvuju bokseri iz 103 dràve, tu Kosova nema, niti wihovih boksera. Nema ih zvani~no na listi", naveo je Borov~anin. Borov~anin je naglasio da je izuzetno ponosan {to je Srbija ove godine doma}in Svetskog prvenstva. "Pokazali smo da su Beograd i Srbija jaki, da moèmo da po{aqemo pozitivnu sliku u svet. Nisu to samo doga|aji, gradi se infrastruktura, dobi}emo trening centar. Ovo je tek po~etak razvoja sporta u Srbiji", rekao je Borov~anin. On je otklonio i dilemu oko medaqa objasniv{i da su medaqe sa mapom Srbije bez Kosova koje su se pojavile na dru{tvenim mreàma, fotomontaà i da su medaqe originalne, od ~istog zlata i srebra, sa mapom Srbije i da su finansirane od donacija. Ministarstvo spoqnih poslova privremenih pri{tinskih institucija prethodno je objavilo tvrdwe da je kosovski bokserski tim nezakonito spre~en da u|e u centralni deo Srbije. Pri{tinska Koha Ditore objavila je da je od kosovske delegacije traèno je da dresove sa kosovskim obele`jima ostavi na administrativnom prelazu, {to ~elnici kosovske delegacije nisu prihvatili.

THURSDAY  ^ETVRTAK 28. 10. 2021.

Poziv na prvi otvoreni dan ko{arke u Srpskom Sportskom Centru  Organizator: KK Beli Orlovi iz Melburna  Vreme prvog okupqawa: Subota, 30. oktobar 2021. Prednosti bavqewa sportom i rekreacijom i za pojedince i dru{tvo su svima dobro poznate kao i izreka - u zdravom telu zdrav duh. Ciq ovog poziva je da informi{e na{u zajednicu o kontinuitetu rada juniorske ko{arka{ke {kole kao i o planovima i aktivnostima ko{arka{kog kluba Beli Orlovi, te poziv srpskoj zajednici da podrì na{e napore oko razvoja juniorske ko{arka{ke {kole u Melburnu. Prvi i najva`niji zadatak je bez sumwe rad sa decom, omasovqavawe i formirawe juniorskih, mu{kih i ènskih timova koji }e redovno trenirati u Srpskom Sportskom Centru i takmi~iti se {irom Melburna. Koristimo priliku da ponovo apelujemo na roditeqe i ~lanove na{e zajednice da dovedu svoju decu na na{e juniorske treninge utorkom i sredom uve~e od 6.00 - 7.30 ~asova u Srpskom Sportskom Centru, na adresi 310/318-322 PerryRd, Keysborough VIC 3173. Pozivaju se roditeqi da dovedu svoju decu na upoznavawe bez obzira da li deca znaju da igraju ko{arku ili ne. Ciq dolaska je da se deca upoznaju me|usobno, da se upoznaju sa trenerima i da krenu sa druèwem kroz sport. Sre}no i napred Orli}i, na{a mladost i budu}nost.

Wukasl doveo nekada{wu Zvezdinu "devetku" Elija Babaqa Napada~ koji je 2012. kratko igrao za beogradske crveno-bele, po ~etvrti put se vratio u australijsku A-ligu i smelo najavquje golove i borbu za titulu... Ispod 14 godina

Ispod 12 godina

Ko{arka{ki klub Beli Orlovi

Serbian Sports Cenrtre 310/318-322 Perry Rd, Keysborough VIC 3173 whiteeaglesbbc@outlook.com https://www.facebook.com/WhiteEaglesBasketballClubMelbourne/

Ispod 10 godina

RASPORED I MESTO PRVOG OKUPQAWA JUNIORA I JUNIORKI U SRPSKOM SPORTSKOM CENTRU:

Navija~i Crvene zvezde sigurno se i daqe se}aju Elija Babaqa. Ako ne po golovima zbog kojih je u junu 2012. doveden iz Australije kao veliko poja~awe, onda svakako po zavidnim bokserskim kvalitetima, koje je na svojoj koì dobro osetio Natanijel Asamoa, na jednom jutarwem treningu ispod severne tribine "Marakane". Posle godina potucawa diqem Evrope i Azije, sada ve} 29-godi{wi napada~ srpskog porekla je pre nekoliko dana potpisao za Wukasl. Naravno, ne za engleskog premijerliga{a, ve} za australijski klub iz istoimenog grada na obali Tasmanovog mora. Trener Xetsa Artur Papas poznaje Babaqa jo{ iz tinejxerskih dana i smatra da }e biv{i fudbaler Crvene zvezde biti kvalitetno poja~awe za wegovu ekipu uo~i starta nove sezone A-lige. "Trenirao sam Elija kada je imao 16 godina i poznajem ga i kao igra~a i kao osobu. Mogu da kaèm da smo doveli ~oveka fantasti~nog mentaliteta“, rekao je Papas. Trener Wukasla je zatim nastavio da sipa komplimente na ra~un svog pulena. "Tehni~ki je izvanredan, ubojit u {esnaestercu, a fizi~ki izgleda impresivno sa svojih 195 centimetara visine. Eli je trenirao s nama od po~etka priprema i oberu~ke prihvatio izazov koji smo pred wega stavili. Zasluìo je priliku i u wemu smo dobili fudbalera koji je igrao u svim nivoima takmi~ewa u Australiji, ali i u ligama u Evropi. Babaq ima {ta da ponudi", smatra Papas. Eli Babaq je 2012. do{ao u Crvenu zvezdu na insistirawe tada{weg trenera Roberta Prosine~kog, koji je za wega dobio dobre preporuke iz Australije. Me|utim, od dolaska iz Melburn Harta (sada{wi Melburn Siti), nije uspeo da se aklimatizuje u Srbiji i uklopi u Zvezdin tim. Na {est prvenstvenih utakmica postigao je samo jedan gol, protiv Smedereva na "Marakani", a igrao je i u onim nezaboravnim utakmicama protiv francuskog Bordoa. Me|utim, wegova zvezda u Beogradu se ugasila posle samo {est meseci i ekspresno se vratio u Melburn, a tri meseca kasnije ostvario je iznena|uju}i transfer u holandski AZ Alkmar. Me|utim, nije se naigrao fudbala ni u Holandiji, ni kasnije po povratku u Australiju u dresu Adelajd Junajteda. Igrao je i za Mladu Boleslav u ê{koj, kao i za indijske klubove ATK i ênaj, za koji je uspeo da postigne jedan gol. Kratko vreme tokom 2019. je igrao i za Brizbejn Roar, a posledwi anga`man pre svog ~etvrtog povratka u australijski fudbal imao je u Tajlandu. "Vrlo sam sre}an {to sam do{ao u klub koji }e igrati veoma uzbudqiv, napada~ki fudbal. Najve}i razlog zbog kojeg sam ovde je da bih opet radio s Artutom Papasom. Radi}u èstoko i poku{ati da golovima pomognem Wukaslu da se bori za titulu. Verujem da }emo imati mnogo uspeha i da }emo navija~ima Wukasla dati razlog da budu ponosni", s puno optimizma izjavio je Eli Babaq. Prvu priliku da pokaè zbog ~ega je do{ao, visoki napada~ }e imati 21. novembra, kada Wukasl Xetsi u prvom kolu A-lige igraju protiv kom{ija iz Central Koust Marinersa. S. G.