Issuu

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 24. 2.2022. z Year XXX No.2489

Ve}

Neboderi }e promeniti sliku Sidneja

POSLE DVE GODINE AUSTRALIJA OTVARA GRANICE

“Debakl sa \okovi}em ne sme da se ponovi”

Sidnej }e u narednih nekoliko godina do`iveti veliki arhitektonski procvat. Pored izgradwe nove tehnolo{ke zone vredne vi{e milijardi dolara, grade se novi hoteli i stambeni prostori, koji }e oboriti sve rekorde u visini zgrada. Stru~waci iz oblasti arhitekture su mi{qewa da }e novoizgra|eni neboderi potpuno promeniti sliku grada, a da Harber Brix i Opera vi{e ne}e biti najve}e ikone Sidneja, po kojima je do sada bio prepoznatqiv u svetu

Strane 16 i 17

PREDSEDNIK SRBIJE NA SRETEWE ODLIKOVAO SRBE IZ RASEJAWA

[estoro najboqih iz dijaspore Povodom Dana dr`avnosti predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} odlikovao je {estoro na{ih qudi iz rasejawa, zbog wihovih patriotskih i humanitarnih aktivnosti. Zoran Jankovi}, gradona~elnik Qubqane dobio je Sretewski orden tre}eg stepena. Branko Tupawac, dobrotvor iz ^ikaga i ktitor hrama Hercegova~ka Gra~anica, dobio je Orden Kara|or|eve zvezde tre}eg stepena. Dobrivoju Tanasijevi}u, ~uvenom Den Tani iz Kalifornije, kao i srpskom barjaktaru Petru Petrovi}u iz Pariza pripala je Zlatna medaqa za zasluge. Me|u dobitnicima Zlatne medaqe su i Dina i Jovan Rajs, ~uvari se}awa na Holokaust iz [vedske

LA@ Pi{e: Slobodan Grba

Strana 18

U borbi protiv la`i do}i do istine, ma kako male i naizgled bezna~ajne, ali mo}nije utoliko koliko smo svesniji da smo pomerili kami~ak u nebeskoj borbi dobra i zla, u korist onog prvog, napor je blago~estiv i uzvi{en

u Strani turisti i qudi koji putuju zbog posla po~eli su ponovo da dolaze u Australiju. Posle dve godine zabrane, u zemqi koja je imala neke od najstro`ih pandemijskih mera na svetu, kona~no su ukinute restrikcije za potpuno vakcinisane putnike Strana 15

Riznica

SKORO CELO HRVATSKO OSTRVO JE PRE[LO U PRAVOSLAVQE ZBOG JEDNOG ^OVEKA

Strana 20

Branko Tupawac

NOVI PRILOZI ZA ISTORIJSKI POGLED

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Ve} je prodato 20.000 karata za me~ na stadionu "Rajko Miti}". Me~ se igra u nedequ, od 18 ~asova. O~ekuje se da svetkovina srpskog fudbala protekne u kvalitetnoj igri i sjajnom ambijentu. Sude}i prema prodatim ulaznicama, tribine }e biti pune

u Masovan prelazak rimokatoli~kih Vi{ana na pravoslavqe, zapo~eo je 1925. godine, u tada{woj Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Pravoslavce je predvodio Ivan Ruqan~i}, na~elnik Visa Strana 25

U susret 166. ve~itom derbiju

Strana 31

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 24.

IZME\U DVA VIKENDA

Zi|in odustao od rudnika i iskopavawa u blizini Beograda Kompanija "Serbia Zijin Mining d.o.o. Bor" donela je odluku o odustajawu od daqih geolo{kih istraìvawa polimetali~ne mineralizacije na podru~ju Babe - Quta Strana na Kosmaju, na istra`nom poqu koje se nalazi na teritoriji op{tina Barajevo, Sopot i Vo`dovac, saop{teno je iz kineske kompanije. Kako se navodi u saop{tewu, odluka je doneta na osnovu analiza koje je kompanija „Serbia Zijin Mining d.o.o. Bor“ intenzivno sprovodila o isplativosti nastavka istraìvawa, za{titi ìvotne sredine, kao i nemogu}nosti da budu ispuweni svi uslovi za nastavak dobijawa potrebnih dozvola za istraìvawe i nastavak

ostalih proceduralnih aktivnosti kada je re~ o istra`ivawu na ovom prostoru.

Kineska kompanija Zi|in koja trenutno posluje u Boru, obavqa istra`ivawa na podru~ju sela

Ro`anci u op{tini Barajevo, radi eksploatacije olova, cinka, bakra, zlata. Na ovo su ranije upozorili ispred Eko Inicijative Barajevo, navode}i da je nekoliko me{tana prethodnih dana primetilo vozila kompanije Zi|in, a prvi put su prime}eni 12. februara ove godine. Me{tani ovog barajevskog sela naveli su da su prethodnih dana videli qude koji s obe strane glavnog seoskog puta, a mahom na privatnim imawima, razvla~e kablove. Deo qudi ostao je zbuwen o kakvim je radwama re~, navode}i da su mislili da uspostavqaju internet mre`u. Pojedini su ~ak i razgovarali

s predstavnicima ove firme i navode da im je re~eno da je nejasno kako }e se ruda vaditi jer je re~ o velikoj dubini. @iteqi ovog sela koje se ekonomski i u svakom drugom smisu oslawa na op{tinu Barajevo, boje se scenarija iz Gorwih Nedeqica. "^itavo ovo podru~je od Avale do Kosmoja bogato je rudama jo{ od doba Rimqana, to je mesto Babe i okolina. Sigurno su se i na to ustremili", navodi jedan od me{tana. Me{tani su se upla{ili da im se sprema sudbina Gorwih Nedeqica, a ekolo{ki aktivisti upozorili su na brojne opasnosti. U me|uvremenu, pod pritiskom javnosti Zi|in je odustao od radova.

AN\ELKOVI] O ODNOSU SRPSKIH VLASTI PREMA UKRAJINSKOJ KRIZI:

Trebalo bi da slu{aju narod, a ne da se dodvoravaju Zapadu “Za~u|uju}e su Vu~i}eve `albe na to {to 80 odsto gra|ana Srbije i ve}ina medija imaju naklonost prema Rusiji. To bi trebalo da ga raduje i ohrabri da vodi energi~niju politiku odbrane nacionalnih interesa, a ne da se vlast iz li~no-partijskih ra~una u jo{

ve}oj meri dodvorava Zapadu, ka`e Dagomir An|elkovi}, politi~ki analiti~ar, komentari{u}i izjavu predsednika Srbije da je 80 odsto medija rusofilski nastrojeno. Aleksandar Vu~i} je iz Monaka za televiziju Pink rekao i da je Srbija na EU putu, podr`ava

integritet Ukrajine, a da }e 85 odsto na{e nacije, koja {ta god da se desi, biti na strani Rusije. “I to su ~iwenice. Ali, kao predsednik Srbije, imam obavezu da obezbedim mir i sigurnost za gra|ane“, poru~io je izme|u ostalog Vu~i}, dodaju}i da zbog ukrajinske krize bezbednosna situacija nije idealna za Zapadni Balkan i da }e na{a uzdrànost i opredeqenost da zemqu razvijamo, biti od su{tinskog zna~aja za o~uvawe mira. An|elkovi} podse}a da je velika ve}ina gra|ana Srbije proruski orijentisana zato {to je patriotski i prosrpski nastrojena. “Zapad nam otima Kosovo i Metohiju, a Rusija je ~inilac koji nas podràva u odbrani tog dela na{e teritorije. Da nema Moskve, Pri{tina bi ve} odavno bila u OUN. Isto stvari stoje sa Republikom Srpskom. Vode}e zapadne zemqe podrivaju wenu dràvnost i nastoje da je svedu, protivno duhu Dejtona, na puku administrativnu jedinicu centralizovane BiH”, obja{wava An|elkovi}. Prema wegovim re~ima Rusija je faktor podr{ke Republici

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Srpskoj da opstane u dejtonskom formatu. Napomiwe da Kremq Bawaluci pruà i ve}u potporu nego Srbija koja je to du`na da ~ini i iz nacionalnih razloga, i stoga {to je garant Dejtonskog mira. “Polaze}i od svega toga ako bi se oficijelni Beograd opredelio protiv Moskve, on bi zapravo radio protiv svojih vitalnih nacionalnih interesa. Traìo bi samo izgovor za kapitulaciju po pitawu RS i KiM. Za{to bi nas Rusija podràvala ako radimo protiv we? O tome bi svaka vlast koja uistinu namerava da vodi nacionalno-odgovornu politiku morala da vodi ra~una. I da javnost nije opredeqena u prilog Rusije vlast bi morala da bude. Otuda su za~u|uju}e Vu~i}eve àlbe na to {to 80 odsto gra|ana Srbije i ve}ina medija imaju naklonost prema Rusiji”, zakqu~uje politi~ki analiti~ar .

Poruka iz Moskve: Evropqani }e za gas pla}ati 2.000 evra za hiqadu kubika Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev predvi|a da }e u Evropi gas ko{tati 2.000 evra zbog obustavqawa postupka dodele sertifikata za Severni tok 2. „Nema~ki kancelar Olaf [olc zatra`io je da se obustavi sertifikacija gasovoda Severni tok 2. Dobro do{li u novi svet u kome }e Evropqani pla}ati 2.000 evra za hiqadu kubnih metara gasa”, napisao je Medvedev…

ma {ta mi re~e?! Predizborna buka

Sve u svemu, "za~in C" „Igrao sam posle dva ipo meseca, vratio se i odigrao solidan me~. Nije mi se dopao procenat prvog servisa, verovatno je on bio takav zbog vetra, ali kada je trebalo da budem agresivan, i na|em dobar servis to sam i prona{ao, nezgodan je protivnik i jako talentovan… Sve u svemu… "za~in C", sve je dobro" (Novak \okovi} odigrao je prvi takmi~arski me~ u 2022. godini)

„O~ekujem da se dogodi promena u glavama gra|ana, da prekinu da kukaju da im je lo{e ako ne uloè trud i ne iza|u na izbore. Neka svi dovuku svoja bira~ka dupeta i glasaju. Gra|anin je razmaèn. Mi smo uradili jer pri~amo, a {ta si ti uradio gra|anine? Moète da promenite ako glasate za promenu. Boqe glasati za mawe lo{e nego za one {to su ti katastrofa" (Zoran Kesi}, autor i voditeq emisije “24 minuta”, objasnio je {ta o~ekuje od predstoje}ih izbora koji }e u Srbiji biti odràni 3. aprila)

Od zazubica ne mo`e ni da radi „Vidi se da aktivistima koji kampuju ispred Predsedni{tva nije dosadno i da imaju jagwetine, bureka i svega" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, o ekolo{kim aktivistima koji „kampuju“ ispod prozora wegove kancelarije)

NATO pamet i geografija „NATO je odbrambeni savez, zna~i nije agresivni savez… E, sad, kad to ka`ete u Srbiji koja je bombardovana… Ja pri~am o papirima. Kad potpi{ete ugovor zna~i da vi imate obavezu da svaku ~lanicu potpisnicu branite u slu~aju napada. Neko napadne Albaniju, na primer Xibuti, mi toj dr`avi objavqujemo rat i branimo Albaniju" (Dragan [ormaz, poslanik SNS-a)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 2020. 3 ^etvrtak10. 24.decembar februar 2022.

Vu~i}: Ve} su po~eli pritisci na Zapadni obrt Beograda Srbiju da uvede sankcije Rusiji Pi{e:

Mi{a \urkovi}

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je posle odluke predsednika Rusije Vladimira Putina o priznawu dve samoprogla{ene republike na istoku Ukrajine, da pozicija Srbije nije laka i da je dovodi u situaciju u kojoj postoje brojni izazovi politi~ke, bezbednosne i ekonomske prirode. Rekao je da su ve} po~eli pritisci da Srbija uvede sankcije Rusiji i da o~ekuje jo{ pritisaka. Vu~i} je u Monaku za televiziju Pink rekao da }e pritisci na Srbiju posle odluke Putina biti mnogo ve}i nego ikada, da ovo ru{i kompletnu bezbednosnu arhitekturu sveta i da „kako }e se ko pona{ati i ko }e {ta da ~ini, to niko ne moè da zna“. Dodao je da taj pritisak nije do{ao od francuskog predsednika Emanuela Makrona, ve} da je sa wim danas razgovarao o zapadnom Balkanu. Vu~i} je za TV Pink izjavio da o~ekuje veliku krizu i da je napravio gre{ku "{to nije slu{ao Kineze" i {to Srbija nije nabavqala sirovine, ugaq i naftu ~im je Kina to po~ela da ~ini. "Imamo svega dovoqno, ali }e nafta i gas na nas ostaviti veliki ekonomski trag. Uàsno me je strah, mi pumpamo gas u Banatski dvor, imamo i naftu, ali nisam zadovoqan", rekao je Vu~i}. Predsednik je ponovio da gra|ani ne moraju da nabavqaju namirnice jer je dràva obezbedila mleko u prahu, so, konzerve hrane... "Srbija ima sna`nu ekonomiju i kroz ovu krizu }e pro}i ne lako, ali lak{e nego mnogi drugi", rekao je Vu~i}. Kako je istakao, za Srbiju je va`no da u smislu politi~ko-bezbednosne arhitekture "na{a opredeqenost za mir mora da bude sna`na, a na{a snaga odvra}awa jo{ sna`nija i ja~a". Dodao je da je izdao nalog vojsci i molbu policiji da u svakom trenutku budu pripremqeni na najboqi na~in, da nastave da ulaù u opremawe i naoruàvawe. Vu~i} je kao ekonomski aspekt izazova naveo skok cene nafte.

Predsednik Srbije rekao je da se posle ve~era{we odluke Rusije da prizna ukrajinske oblasti Doweck i Lugansk kao nezavisne, kompletna bezbednosna struktura sveta mewa. "Sve {to smo znali ju~e, danas vi{e ne postoji" rekao je Vu~i} iz Monaka u intervjuju za TV Pink. On je istakao je da je zabrinut povodom situacije u Rusiji i Ukrajini i da poloàj Srbije nije nimalo lak. Rekao je da je tokom deset godina na vlasti doìveo mnoge pritiske, ukqu~uju}i Briselski sporazum i "druge neprijatnosti", ali da ono {to je doìveo posledwa tri dana ukazuje da ozbiqni pritisci tek slede i da "ne}e biti jednostavno za Srbiju". "Danas vidimo da mir vi{e nije ne{to {to se podrazumeva" rekao je Vu~i} i istakao da sada opredeqenost Srbije za mir mora da bude "jo{ sna`nija i ja~a". Ocenio je da su mediji u Srbiji "ostra{}eni" i da je 80 odsto wih na ruskoj strani, a da su preostalih 20 odsto "a piori protiv". "Mi svi sebi nanosimo {tetu, umesto da poku{amo da budemo mirni, i da se kroz svetsku krizu provu~emo bez ogrebotina", rekao je Vu~i}.

UVOZNI LOBI KROJI POLITIKU U AGRARU, A VLAST NAS UBE\UJE DA POQOPRIVREDU VIDI KAO STRATE[KU [ANSU U KOJU MNOGO ULA@E

Srbija i daqe u inostranstvu kupuje vi{e povr}a nego {to prodaje Krompir je Srbija nekada na velika vrata izvozila, pre svega za Bugarsku i Rumuniju, me|utim, od kada su ove zemqe u{le u EU, situacija se promenila, pa smo od izvoznika postali uvoznici. Sli~na je situacija i sa drugim povr}em, pre svega paradajzom koji je me|u povr}em koje Srbija najvi{e uvozi. Sve to smeta doma}im proizvo|a~ima jer oni muku mu~e da proizvedu ne{to, a svesni su da ne mogu da budu konkurentni ratarima iz Zapadne Evrope, gde dràve daju velike subvencije uz agrotehnologiju koja je za ve}inu na{ih poqoprivrednika i daqe samo misaona imenica. Pro{le godine Srbija je najvi{e uvozila paradajz i lubenice, a u ne{to mawoj koli~ini pasuq, crni luk, zamrznuto povr}e, sveà paprika, krastavac i krompir. Paradajz je, prema podacima PKS, uvezen u vrednosti od 27 miliona evra, krompir u vrednosti od sedam miliona evra, dok su crni luk i ostale vrste luka uvezeni za tri miliona evra. Najve}i uvoznici sveèg povr}a u Srbiji su, isti~u u PKS, veliki trgovinski lanci. Proizvo|a~ krompira iz Kraqeva Goran Majstorovi} kaè da smo posledwih nekoliko godina izgubili posledwe veliko

trì{te za izvoz, Rumuniju i da se sada uglavnom radi za doma}e trì{te. „Proizvodwa je desetkovana zbog uvoza i nebrige dràve za poqoprivrednike. Ratari iz zemaqa iz kojih uvozimo od nas imaju boqu tehnologiju, ve}e povr{ine, boqe uslove za proizvodwu sa tim famoznim plodoredom, koji bismo i mi mogli da nadomestimo ovde, a {to je osnovni uslov da krompir bude lepo oblikovan“, kaè Majstorovi}, napomiwu}i me|utim da ima i toga da kod nas qudi vi{e vole ne{to strano nego doma}e; jer je u stranim trgovinskim lancima kod nas vi|ao i krompir koji izgleda lo{ije od na{eg doma}eg.

„Treba da ~uvamo na{e lance sa na{om robom, ali to mi ne moèmo da promenimo. Na sve to do|e i nebriga dràve“, isti~e Majstorovi}. Da nije samo do krompira potvr|uju i proizvo|a~i paradajza, pre svih, oni sa juga Srbije koji su pro{log leta bili besni, jer je cena povr}a koji uzgajaju u jednom trenutku pala na 10 dinara po kilogramu, a oni su traìli od dràve da taj problem re{i, da im pomogne da ga ne bi bacali. Traìli su da im se objasni zbog ~ega se paradajz uvozi, kada doma}i ne moè da se proda po niskoj ceni. Jedan od wih je i Tomislav Ili}, proizvo|a~ paradajza iz Zlo}udova, koji kaè da se mesecima kasnije ni{ta nije promenilo i da je i daqe veliki problem za wih {to ih „dràva ne {titi“. Niko ne misli na seqaka, isti~e on, a najve}i im je problem uvoz. „Uvozimo, a pitamo gde ide na{ leskova~ki paradajz, nigde. Dolaze Crnogorci kada im nestane, ina~e nigde, za{to ne izvozimo na{ paradajz“, pita Ili}. Sa novim poskupqewima, kaè, pla{i se da su „propali na~isto“, jer ih na ovaj na~in dràva samo tera da podiù kredite kako bi jo{ vi{e propali.

Komentari{u}i potencijalne reakcije na ukrajinsku krizu, gospodin Boris Varga je nedavno ustvrdio da u slu~aju eventualnog izbijawa rata, Srbija vi{e ne bi mogla da sedi na vi{e stolica, te da bi morala da se opredeli. îni mi se me|utim da je taj proces ve} gotovo priveden kraju i pre eventualnog izbijawa tog rata. Srbija je u posledwih godinu i po dana, po~ev od Va{ingtonskog sporazuma napravila radikalan i lako uo~qiv, potpuni zaokret na zapad. Ostaje jo{ nekoliko finalnih ta~aka, ali najve}i i najva`niji deo ovog zaokreta je ve} odra|en. Hajde da to ilustrujem. Po|imo od aktuelne kampawe o abortusu. U zemqi u kojoj postoji jedno od najliberalnijih zakonodavstava o poba~aju i gde ~ak ni ne postoji precizna statistika o ukupnom broju abortusa, gde je prosek godina starosti 44, o~ekivano pojavile su se peticije koje traè uvo|ewe restriktivnijeg odnosa prema ovom pitawu ili wegovu zabranu. Ovi qudi naravno ne mogu da se pojave na bilo kojoj televiziji ili mejnstrim mediju. Na wihovu peticiju slo`no su osudom i kampawom laì i zastra{ivawa reagovali apsolutno svi mediji, jednako takozvani proreìmski ili takozvani opozicioni. Dakle u Srbiji su povodom ovih va`nih pitawa svi elektronski mediji na istoj, zapadnoj strani. Uo~qivo je tako|e da su svi elektronski mediji koje je reìm preuzeo ili pokrenuo u posledwe dve godine izrazito proliberalni, odnosno prozapadni. Ne moram da pomiwem imena svih ovih, ~etiri ili pet, fran{iza jer je svima jasno o ~emu se radi. Reìm preko wih poku{ava da parira televizijama N1 i Nova i da pravi svoje verzije tih televizija. Rezultat je da se one zapravo nadme}u u tome ko }e biti bliì zapadnim sve totalitarnijim pogledima na svet. Tragedija je {to i kod ovih takozvanih opozicionih medija ne postoji ni minimum stvarnog zalagawa za demokratiju i slobodu mi{qewa. [tavi{e. Pitawa vakcinacije, abortusa , LGBT npr pokazuju da bi oni bili jo{ radikalniji u zabranama slobode mi{qewa i u progonima konzervativno misle}ih qudi. Na to reìm odgovara time {to pravi iste takve medije. Prime}eno je tako|e da se u posledwih godinu i po radikalno pomerio balans u nastupawu takozvanih proisto~nih i prozapadnih reìmskih analiti~ara. Naime, kao i svaki merkantilni reìm i ovaj poku{ava da pokrije sve {to postoji u dru{tvu i da ima svoje qude za sve mogu}e opcije koje onda izvede pred kamere da zastupaju jednu ili drugu geostrate{ku poziciju. No nekako su nestali An|elkovi}, Radun, Adamovi}, a zacarili su Krsti}, Trifuno-

vi}, Obradovi} i Jelena Mili} koja je odnedavno ambasador Srbije u Zagrebu. Nacionalno svesni i „proruski” qudi su suzbijeni i u vladi i u kompletnom sistemu reìma i polako svedeni na rezervate kao {to su po jedan dnevnik, nedeqnik i doskoro jedna televizija, ali i ona sve mawe. Stvarna dubina ovog prozapadnog usmerewa najboqe se vidi u zakonodavstvu i u raznim strategijama i pravilima koja se donose. Treba uzeti razne strategije obrazovawa, nauke, zdravstva, socijalne politike i svega drugog gde sve vrvi od (trans)rodne ideologije, modernizacije, raskidawa sa tradicijom itd. Ombudsman zabrawuje uxbenike koji ne prihvataju ideologizaciju jezi~ke politike i odricawe od srpskog jezika i kao rezultat svega toga pripadnici nacionalnih mawina imaju sve mawe veze sa ovom dràvom. [tavi{e, sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti koji se i te kako primewuje, po~eo je proces razarawa standarda srpskog jezika pa se o~ekivano kao slede}i korak javqaju zahtevi za ravnopravnim kodifikovawem „torla~kog” jezika i ostalih dijalekata. Izrazito zapadna je i politika prema regionu. Proces obarawa Krivokapi}eve vlade, i verovatnog formirawa nove Abazovi}eve po modelu koji je Eskobar doneo, ura|en je uz ogromnu asistenciju Beograda. Po svemu {to moè da se vidi i ~uje, po~ev od odnosa prema Kristijanu [mitu do odnosa prema zahtevu Bawaluke za povra}aj dejtonskih nadle`nosti, i kona~no po daleko mawem prisustvu Dodika u ovda{wim medijima, Beograd se skoro sasvim priklonio zapadnoj politici i prema Bawaluci. Nije tajna tako|e da se oko toga , ali i oko niza drugih stvari Beograd radikalno odaqio od Moskve. Tamo naime prate ovaj prozapadni obrt i ~iwenicu da na ovda{wim medijima sve vi{e dominiraju gospoda koja govore o „ruskom primitivizmu i fa{izmu”, o navodnom ruskom u~e{}u u odvajawu Kosmeta, i kako na{i mediji po~iwu u pogledu izve{tavawa o Rusiji da li~e recimo na nema~ke, poqske ili rumunske. Da zakqu~im, Beograd zbog izbora jo{ jedino odràva nekakav privid o sedewu na vi{e stolica. U realnosti me|utim stolica je sve vi{e jedna jedina. Serijalom spotova ameri~ke ambasade priprema se i zavr{na formalna faza koja }e se sastojati u pridruìvawu sankcijama Rusiji i otvarawu procesa ulaska u NATO. Tek na samom kraju bi}e i „kona~no re{avawe” pitawa Kosova. Ono se tako|e re{ava u hodu korak po korak. Evo pre neki dan je reprezentacija atleti~ara „Kosova” bez problema u{la u Srbiju i pod tim obele`jima u~estvovala na balkanskom prvenstvu u Beogradu.

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 24.

SRPSKA POSLA

K d A

SRBI RADE VI[E I OD NEMACA I OD JAPANACA

Za{to su onda oni bogati, a mi nismo? Broj radnih sati tokom nedeqe razlikuje se po zemqama i obi~no se misli da se u najbogatijim i ekonomski najrazvijenijim zemqama radi i najvi{e. Praksa i podaci pokazuju me|utim suprotno. Istina je da {to je zemqa bogatija, qudi provode mawe vremena na poslu. Posmatraju}i sve siroma{nije zemqe su na listu onih u kojima se najvi{e radi, i u kojima qudi provode vi{e vremena na poslu, za razliku od onih koje su bogatije i razvijenije. Jedan od primera je Nema~ka u kojoj broj radnih sati na nedeqnom nivou iznosi 34,7 sati. To je mnogo mawe i od Srbije, i od zemaqa u regionu. Kada pogledamo podatke Eurostata, vide}emo da je broj radnih

@IVETI

U SRBIJI sati u Srbiji dosta ve}i nego u zemqama EU. Srbi nedeqeno u proseku rade 42,2 sata, dok je evropski prosek 37 radnih sati. Zemqa regiona u kojoj se najvi{e radi je Crna Gora, skoro pet sati nedeqeno du`e nego Slovenci i Hrvati. Radnici u Crnoj Gori rade 44,3 sata nedeqno, sledi Srbija (42.3 sata), Gr~ka (41,8 sati), Severna Makedonija (40,3 sata), Bugarska (40,9 sati) i Rumunija (39,8 sati), Hrvatska 39,6. ^ak ni radnici u Japanu ne rade puno. Naprotiv, s 1740

ZA PRISTOJAN @IVOT POTREBNO BAR 2.500 EVRA Na{i hrle u Nema~ku a ne znaju {ta ih ~eka, da bi skrpili kraj sa krajem rade i po dva posla

Iskustva onih koji su se sa na{ih prostora odselili u Nema~ku govore da nije sve onako kako izgleda onima koji èle da se odsele iz Srbije. Na prvom mestu je disciplina na koju se na{i qudi teè navikavaju, a odmah potom i sistem rada gde radni dani podrazumevaju smenu "radnog odela i pixame". Kako je opisao jedan Balkanac, koji ve} pet godina ìvi u Nema~koj, samo najam praznog trosobnog stana za jednu porodicu ko{ta oko 2.100 evra, ali napomiwe da je potrebno platiti tri kirije unapred kad se useqava{. - Prva stavka je stan. Najam trosobnog stana za jednu porodicu bez grejawa je oko 700 evra. Na tu cenu dolazi jo{ 200 evra reìja. Morate platiti tri stanarine unapred, {to je ukupno oko 2.100 evra, samo da biste u{li u stan. To podrazumeva da taj novac imate u xepu pre nego {to uop{te u|ete u potencijalni stan - iskustvo je jednog na{eg zemqaka koji je oti{ao u Nema~ku pre pet godina. Posebna stavka je opremawe stana {to dodatno iziskuje jo{ novca. - Morate uneti name{taj, to je drugi tro{ak, koji tako|e nije mali. Na ovo sve idu i tro{kovi interneta i telefona koji su oko 140 evra mese~no. Pored ovoga, bitna stavka jesu i tro{kovi hrane, te je osnovne namirnice mogu}e kupiti za 400 evra mese~no, a onima koji ne èle da {tede, ve} bi èleli da imaju svega u ku}i, potrebno je oko 800-900 evra na mese~nom nivou - tvrde na{i qudi koji su se suo~ili sa svim ovim kada su oti{li u inostranstvo. Qudi uglavnom, da bi sebi priu{tili neke dodatne stvari i malo boqi ìvot, rade po dva posla.

odra|enih sati godi{we prose~ni radnik u Japanu radi stotinak mawe sati godi{we od, recimo, prose~nog radnika u Hrvatskoj. Ve}ina zemaqa u svetu koja se razvijala i postajala bogatija, broj radnih sati je bio smawen. Jer, samim razvijawem zemqe i sticawem odre|enog bogatstva, radnici ostvaruju brojna radna prava. Izme|u ostalog vi{e dana godi{weg odmora i sli~no. - Zemqe koje su mawe razvijene, i koje imaju mawe razvijenu tehnologiju moraju vi{e da rade i uloè vi{e vremena u obavqawe posla. Zbog toga ne treba da ~udi ~iwenica o mawem broju radnih sati u zemqama EU i svim drugim naprednijim zemqama, u odnosu na Srbiju i region - kaè predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savi}. Naravno postoje izuzetci, Kina je jedan od wih. U Kini nije slu~aj da je pove}awe bogatstva i razvitak dràve uticao da radnici mawe rade. Prose~ni radnik u Kini je pre ~etrdeset godina radio je 1979 sati godi{we, a danas je situacija takva da radnici u Kini provedu na poslu 2174 sati na godi{wem nivou. Jednostavnije re~eno, danas radnici u Kini rade 200 sati vi{e, nego pre 40 godina. Me|utim ocena je i da radni sati nisu merilo rada. Radni sati nisu isto {to i rad. Broj sati koje provredemo na radnom mestu ne govori mnogo o efektivnosti rada i produktivnosti. Upravo zbog toga, kako se privreda vi{e razvija, potrebno je mawe vremena uloìti za boqe rezultate, ocenila je Savi}. M. T.

 Ju~e su Niko i Ni{ta napravili koaliciju. Niko }e biti nosilac liste, a Ni{ta kandidat za predsednika.  Srce nam je si{lo u pete. U prizemqu je najbezbednije.  Svim gladnima ministar je poru~io da iza|u iz svoje zone komfora i urade ne{to za sebe...  Ono {to mi obe}amo u kampawi vi ne}ete mo}i ni da okre~ite!  Ako dam sve od sebe, {ta }e meni da ostane...  Kad po~nemo da skupqamo potpise, mi se prvo obratimo nepismenima.  Bager se pojavquje uvek kad su ka{ike prazne.

 Dugo smo tra`ili uglednog, neukaqanog i po{tenog kandidata. A onda nam se posre}ilo na sajtu "Kupujem-prodajem".  Ju~e se u na{u stranku u~lanio jedan po{ten ~ovek. Ali je odmah uo~en i izba~en, jer u na{im redovima nema mesta za provokatore!  Dedu smo sahranili s li~nom kartom. Da na izborima mo`e da glasa.  Nekad smo u samoposlugama kupovali "{ok" `vake, a danas nam je svaki ulazak tamo {ok...  Umesto emisije "Re~ na re~", trebalo bi uvesti emisiju "Psovka na psovku". Razgovori bi bili iskreniji i boqe bi oslikavali srpski politi~ki ambijent.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „îtava tajna kako da produìmo ìvot jeste u tome da ga ne skra}ujemo" „Samo dve sile ujediwuju qude – strah i interes“ „Najizvesniji na~in da uspete je da uvek poku{ate makar jo{ jednom“ Narodne poslovice

„^ovek ne bira porodicu u kojoj }e se roditi, odgovoran je samo za izbor prijateqa“ Momo Kapor

„Ko smisao ìvota nije traìo, taj nije ìveo, ali ko ga je traìo, nikad nije bio dovoqno sre}an“ Jovan Du~i}

TEMA NEDEQE

Kriza u Ukrajini deo {ireg plana Amerike i Britanije Opasna igra Amerike:

Ciq je da se Rusija uzdrma iznutra, a podvaquju se - „teroristi“ Informacije o mogu}im teororisti~kim akcijama u ruskim gradovima koje je, bez prethodne razmene obave{tajnih podataka sa ruskim slu`bama, plasirala ameri~ka ambasada u Moskvi namewene su ruskim, a ne ameri~kim gra|anima. Ciq je unutra{wa destabilizacija Rusije, a pozadina rat informacijama. Upozorewe koje je ambasada SAD u Moskvi uputila svojim dràvqanima da razmotre planove za evakuaciju zbog mogu}ih teroristi~kih napada u ve}im gradovima, ukqu~uju}i Moskvu i Sankt Peterburg, kao i du` ruske granice sa Ukrajinom, portparol Kremqa Dmitrij Peskov je prokomentarisao kao neuobi~ajeno i ~udno. Ne{to iscrpnija bila je Marija Zaharova: „Ameri~ka diplomatska misija izgubila je kontakt stvarno{}u“. POMERAWE BEZBEDNOSNE KRIZE NA RUSIJU Ameri~ko upozorewe nije ni{ta drugo nego metoda informacionog rata koja za ciq ima izazivawe panike kod ruskih gra|ana i preme{tawe fokusa bezbednosne krize sa ukrajinskog na rusko tlo, mi{qewa je Jasmina Andri} iz Istraìva~kog centra za odbranu i bezbednost. „Nesumwivo da je ovo poku{aj da se posle svih sankcija i opkoqavawa spoqa, Rusija destabilizuje i iznutra. Da je u pitawu plasirawe informacije u propagandne svrhe vidi se izme|u ostalog i po kanalu informisawa. Informacija je plasirana preko ambasade SAD, a zatim medija, a ne obave{tajnim kanalima. Prava praksa bi bila da ameri~ke obave{tajne slu`be ove podatke dostave ruskim slu`bama bez uplitawa javnosti. Ukoliko bi do{lo do nekakvih incidenata u ruskim gradovima oni bi u kontekstu ove najave mogli biti i podràni od strane SAD“. MA^ SA DVE O[TRICE TERORIZAM SE UVEK VRA]A KU]I Dojava o teroristi~kim napadima ameri~ku politiku svodi na nivo rada teroristi~ke organizacije, smatra analiti~ar Dragomir An|elkovi}. Re~ je, po wemu, o prqavoj igri koja ima za ciq ne samo da zastra{i ruske gra|ane ve} i da ih suprotstavi sa vlastima. U sklopu ovog pitawa novinar Bojan Bilbija podse}a da je i Osama bin Laden bio najboqi ameri~ki prijateq dok je radio za CIA i dok je ga|ao ruske avione i helikoptere, a onda kada su se Rusi povukli i kada je narod u Avganistanu pomislio da sa odlaskom Sovjeta moè mirno da ìvi na svojoj zemqi, pokazalo se da nije tako. „Pokazalo se da wima nije strano da sara|uju i podràvaju qude koji su u stawu da nekoliko godina kasnije raznesu dobar deo Wujorka. Oni koji su u Rusiji bili optuèni za terorizam postali su borci za qudska prava, gra|anski aktivisti i bezmalo disidenti“.

De{avawa u Ukrajini su deo kampawe {irokog zahvata prvenstveno instruisane od Sjediwenih Dràva i Velike Britanije, a koja je nastavak ameri~ke strategije u projekciji {irewa na istok, kaè direktor Evroazijskog foruma Mitar Kova~. Kriti~ari mogu da gledaju iz jednog ugla kako su delovale obave{tajne slu`be, kaè Kova~ i nagla{ava da to wihovo mi{qene moè da se politi~ki dovede u kontekst da su one nedovoqno sposobne da otkriju namere Rusije. On smatra da je Amerika od samog po~etka znala da ne}e do}i do agresije niti da su Rusi grupisali adekvatne snage za takav jedan ciq i da nisu naivni. Mo`da od svega je najva`nije to {to su znali da to nije strategija Rusije. „Nikada nije zabeleèni jedan ~in u novijoj istoriji da je Rusija intervenisala ~isto iz nekih osvaja~ih namera, bez preke potrebe uticaja na okruèwe radi za{tite sopstvene nacionalne bezbednosti. Amerika je ta koja je preko medijske kompanije koju su podràvali, naàlost, i ve}inom evropski mediji, zacrtala neki sudbonosni dan. Odbrojavali su se dani, pomerani su rokovi i to je sve pomalo po~elo da li~i na neozbiqan doga|aj. Rusija je veoma hladnokrvno na sve to odgovarala prvenstveno strpqewem, pravim informacijama i prakti~nim aktima,” rekao je Kova~.

UKRAJINA SVESNA DA ]E WEN NAROD PLATITI CENU

Rusija je sprovodila planske ve`be ali u geostrate{kom smislu one su bile u funkciji za{tite naroda u doweckoj i lugawskoj oblasti, jer su postojale ozbiqne

^etvrtak 2020. 5 ^etvrtak10. 24.decembar februar 2022.

TRANSFER NOVCA

NOVO! NOVAC NA RAČUNIMA PRIMALACA ŠIROM SVETA U ROKU OD 15 MINUTA!*

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs *Uslovi postoje BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h liti~kom, nacionalnom, ekonomskom, bezbednosnom i energetskom platiti tu avanturu pogotovo kada su Amerikanci doveli do tog scenarija rata i onda rekli da }e se oni veoma hrabro povu}i iz svega toga,” obja{wava on.

SInce 1994

cusku koje nisu slepo sledile smernice SAD i Velike Britanije koje su nameravale da po svaku cenu naprave konflikt u koji bi se zaglibile s jedne strane Rusija sa Belorusijom, a sa druge sve isto~noevropske zemqe plus Nema~ka i Francuska. Velika Britanija i Amerika bi bile anga`ovane samo delimi~no u obave{tajno izvi|a~kim poslovima i u domenu logisti~ke podr{ke,” nagla{ava Kova~.

AMERIKA @ELI TRAJNI SUKOB U EVROPI

indicije da Amerika gura Ukrajinu u rat, a da je datum bio onaj koji je Amerika procenila, a ne otkrila svojim obave{tajnim slu`bama u ruskim institucijama. To samo, ka`e Kova~, dokazuje da su sve teze bile zamewene. On, me|utim nagla{ava da istina sve vi{e dolazi do qudi {irom sveta. „Amerika je projektovala medijsku kampawu zbog politi~ke diskreditacija Rusije i po mogu}nosti gurawa Rusije u rat, insceniran sukob ako Ukrajina krene na Donbas. Ukrajina je zamalo krenula u jednu takvu avanturu i grupisala je snage za agresiju na Doweck i Lugansk ali je procenila ipak cenu tih operacija i postala svesna da }e narod Ukrajine u svakom smislu – po-

NATO ZNA^AJNO SLABIJI OD RUSIJE

General-major u penziji tvrdi da, iako izvikan, NATO nema potencijal ni u tehnolo{kom ni u qudskom smislu da izvr{i bilo kakvu slo`enu i ve}u operaciju, a pogotovo ne protiv Rusije. To su, dodaje on, pokazala iskustva u novijoj istoriji kako su se proveli u takvim avanturama pogotovo {to je problem postojao sve ve}i i {to su otkrivene pukotine unutar Alijanse. Po~ele su da isplivavaju prave informacije da Rusija nije ta koja }e izvr{iti agresiju i otud ovakva reakcija drugih zemaqa, prvenstveno kontinentalne Evrope. „Pre svega mislim na Nema~ku i Fran-

Kova~ obja{wava da neprijatan ose}aj strate{kih posledica i uop{te gomilawe naoruàwa nije tolika pretwa za rusku bezbednost ali jeste pogubna namera Amerike koja èli da oja~a tu liniju podele, da izoluje Rusiju od Evrope i da taj konflikt u~ini relativno trajnim. Ipak, dodaje on, SAD i NATO znaju i vide da su na neki na~in nadmudreni kao {to to su{tinski i jesu, jer te slike ruskih medija u svetu iako su blokirani mnogi pa i RT u Nema~koj u pripremi ove medijske operacije Amerike, znaju da }e istina do}i do svih ta~aka sveta. „Oni se sada pitaju kako da produè agoniju svoje medijske kampawe i laì koje su u toj kampawi prosipane. Zbog toga su i saop{tili da ne veruju Rusiji, da ne veruju ~ak ni svojim o~ima da Rusija preme{ta trupe s jednog kraja na drugi kraj zemqe. Otud wihova namera da nadgledaju proces tog povla~ewa, kao da je Rusija zemqa nekog tre}eg reda, kao da je to neka agresivna sila koja se mora staviti pod kontrolu, a zapravo je sve obrnuto,” smatra Kova~. Evropa nema sre}e, kaè on, i nema mira nema bezbednosti dok se ne ukine ta linija podele, dok NATO ne izvr{i deeskalaciju u skladu sa mnogim predlozima koja je Ruska Federacija uputila prema OEBS-u u i prema NATO, a realna bezbednost se moè o~ekivati tek povla~ewem ameri~kih i britanskih trupa iz Evrope. R. N.

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 24.

u LI^NOST U @I@I

KAMILA VALIJEVA

^udo od deteta u doping aferi Osmeh na po~etku, suze na kraju. Tako je ukratko izgledao put ~uda od deteta iz Rusije, Kamile Valijeve (15), umetni~ke kliza~ice koja je na 24. Zimskim olimpijskim igrama (ZOI) u Pekingu u pojedina~noj konkurenciji zavr{ila na ~etvrtom mestu. Prethodno je u ekipnoj konkurenciji osvojila zlato, koje joj jo{ uvek nije formalno uru~eno, po{to je u danu ceremonije dodele medaqa objavqeno da je 29. decembra pro{le godine bila pozitivna na doping testu. Koliko je Valijeva ~udo od deteta (ruski mediji je nazivaju: gospo|ica savr{ena) najboqe se moglo videti po tome {to je prva u istoriji olimpijskog klizawa uspela da izvede ~etvorostruki skok. Posledwi put je to probala da uradi Sirja Boneli na ZOI u Naganu 1998, a pre toga se 30 godina niko nije ni usu|ivao da tako ne{to poku{a. Me|utim, ovakav uspeh su samo dan kasnije zamenili naslovi o doping aferi koja ni posle odluke CAS (Suda za sportsku arbitra`u) jo{ uvek nije do kraja razja{wena.

Koliko je Valijeva ~udo od deteta (ruski mediji je nazivaju: gospo|ica savr{ena) najboqe se moglo videti po tome {to je prva u istoriji olimpijskog klizawa uspela da izvede ~etvorostruki skok Ruska antidoping agencija (RUSADA) suspendovala je Valijevu 8. februara zbog toga {to je u spornom uzorku prona|en trimentazin, supstanca koju u medicini koriste pacijenti sa te{kim sr~anim oboqewima (poput angine pektoris), a sportisti kao doping u ciqu ja~eg i brèg rada srca. RUSADA je svoju odluku o suspenziji povukla dan kasnije, ali Svetska antidoping agencija (WADA) nije mogla da ne reaguje, te je po automatizmu spre~ila sportistkiwu da primi medaqu. Potom je CAS odobrio Valijevoj daqe takmi~ewe (u pojedina~noj konkurenciji) uz obrazloèwe da „nije ustanovqeno da je pod dejstvom dopinga u~estvovala na ZOI“, uzimaju}i u obzir da se maloletnici u ovom slu~aju ne mogu krivi~no goniti. Tvrdwa advokatskog tima Valijeve da je zbog boravka kod dede, koji koristi navedeni lek za srce, nedozvoqenu supstancu unela preko zajedni~ke ~a{e za vodu te{ko moè da „pije vodu“. Ruski mediji su prst sumwe usmerili u trenera, Eteri Tutberidze, za koju se tvrdi da koristi kontroverzne metode i „goni sportiste da idu preko svojih limita“. Kamila Valijeva je ro|ena 26. aprila 2006. u Kazawu. Po etni~kom poreklu pripada Tatarima iz oblasti Volge, odnosno takozvanoj podgrupi turskih Tatara koje desni~arski krugovi ne smatraju „pravim Rusima“, {to se navodi kao razlog za{to je mogla biti `rtva politi~ke igre. Planira da po zavr{etku sredwe {kole postane student psihologije, a u privatnom ìvotu tvrdi da je „zaqubqena“ u svog psa, nema~kog {pica (pomeranca) – Qovu. N. R.

INTERVJU NEDEQE

BRANKO STANKOVI], novinar RTS-a i autor emisije „Kvadratura kruga“

Negujem kulturu se}awa koja je naàlost u srpskom narodu malo prisutna Autora emisije „Kvadratura kruga“ Branka Stankovi}a ne treba posebno predstavqati. Wegova emisija je godinama jedna je od najgledanijih u Srbiji, obeleìla je jubilej 20 godina emitovawa, specijalnom emisijom koja se emitovala 19. februara, na RTS 1. Wegov jedinstven pristup qudima koje je predstavio u svojim pri~ama, kao i pristup temama iz davne, ali i bliske pro{losti prepoznali su i zavoleli gledaoci. Za svoj rad je nagra|en doma}im i me|unarodnim nagradama. Autenti~an je i dosledan autor, {to je na na{em TV nebu retka pojava. n Emisija „Kvadratura kruga“, ~iji ste autor, obeleàva 20 godina emitovawa. Odakle ideja za takvu emisiju? - Emisija je krenula sa emitovawem u vreme kada je u Srbiji bio uru{en sistem vrednosti, koji naàlost joj nije povra}en i tom emisijom èleo sam da vratim izgubqene vrednosti kao i da povratim ~oveka wegovoj su{tini od koje se u ovom obezqu|enom vremenu udaqio. Mo`da sam malo i idealizovao ~oveka, ~ak i kroz {picu emisije u ~ijoj slici je ona Leonardova skica po Vitruviju, na kojoj su predstavqene idealne proporcije ~oveka. Po{to je u matematici najve}a zagonetka kvadratura kruga, u ìvotu je to ~ovek i zato takav naziv emisije, a tog ~oveka ni posle 20 godina rada jo{ nisam uspeo do kraja da odgonetnem. n Za sve ovo vreme ispri~ali ste razne pri~e o raznim qudima. êsto su bile te{ke i tragi~ne. Nikada niste skliznuli u patetiku, sa~uvali ste dostojanstvo tih qudi, kako ste u tome uspeli? - To mi je bio i ciq. Uvek sam vodio ra~una da im ne pogazim jedino {to im je ostalo: ponos i dostojanstvo. O svemu onome {to nisu imali kroz ìvot, govorim pre svega o deci, brinuo sam da im spasem to, jer xaba im sutra sve to {to dobiju i {to im se promeni ìvot ako izgube ono {to ~oveka ~ini ~ovekom, a to su izme|u ostalog ponos i dostojanstvo. n îni se da je upravo va{a emisija povratila dostojanstvo pravom istraìva~kom novinarstvu… - Ne znam koliko je to tako, neka to kaù kriti~ari. Mno{tvo je realizovanih projekata gde su se radila ozbiqna istraìvawa, kao na primer o logorima za decu u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, gde sam pola godine istraìvao tu temu, traè}i ~esto po tri izvora da napravim pore|ewa o broju dece koja su stradala u tim logorima, da me sutra neko ne bi prozivao. Uporedo uz istraìvawe te teme svake sedmice

sam imao premijeru i obra|ivao druge teme za emisiju. Recimo, projekat o tome kako su Srbi u Albaniji postali Albanci i kako su vremenom asimilovani, ili projekat o Ka{ubima: narodu kako sam ga nazvao ‘poqskim hazarima’ koji su bliì Srbima nego Poqacima, a osnovali su grad Gdawsk. Bilo je i laganijih tema koje moète realizovati za dva dana bez nekog velikog truda. n Koliko su va{e pri~e univerzalne, imaju li odjeka van Srbije? - Dobijam povratne informacije mejlovima, ~ak i telefonom od qudi ne samo iz biv{e Jugoslavije i sa Balkana. Iznenadilo me je kad mi se iz Italije javio Marko Mata, ~ovek koji je imao devojku Srpkiwu i po~eo da u~i srpski fasciniran Kvadraturom kruga. Onda sam u kafani „Kod Grka“, kako samo zvali „Mali Ta{“, sreo Vojkana Borisavqevi}a, koji je bio direktor Bemusa. On je hteo da me upozna s prijateqem Italijanom ~ija je èna iz Zemuna, a on je bio operski peva~ koji je jedne godine otvorio Bemus. On je u Italiji gledao emisiju. Bio sam iznena|en, misliv{i da se {ali. Kad sam ga upoznao, pitao sam ~oveka {ta je gledao, a on me je podsetio na pri~u o Bo{ku i Admiri iz Sarajeva. Jo{ jedan Italijan sa severa Italije u~i srpski gledaju}i Kvadraturu kruga. To je bilo {okantno. Ili da se u Americi okupila grupa uglavnom na{ih studenata sa studija teologije u Libertvilu. Oni su se ~ak organizovali i kupili traktor jednom de~aku, Miliji Jeli}u iz iz Radobi}a kod Mionice posle pri~e o wemu. n Ima i „poku{aja Kvadrature kruga“ na drugim televizijama. Kako gledate na to? - Ima, ali pod ovim nebom ima mesta za sve. De{avalo se da su ~ak i{li tragom mojih pri~a, odmah posle petnaest dana su je emitovali, a ja sam bio ~esto takav da sam se negde u medijima izleteo najavquju}i ono {to radim, pa su tako jednom oti{li sa Prve, napravili emisiju o Beratu i emitovali je pre mene. Ali, meni niko moje znawe i ume}e ne moè oduzeti. Nedavno su pri~u o najstarijoj ergeli na Balkanu, Borikama, koja je uni{tena, gde su politi~ari i tajkuni u sprezi, emitovali na Televiziji Republike Srpske, do{ao je momak iz Isto~nog Sarajeva, i{lo se mojim tragom, vidi se po re~enicama koje su izgovarane. Ne zameram ja tim qudima. Ovo je vek kopija. Uvek je bilo kopista i uvek je bilo originala. n U svojim emisijama negujete kulturu se}awa, koliko je ona va`na? - Celu drugu specijalku koja je i{la 19. februara posvetio sam upravo tome, kulturi se}awa i pokazao {ta smo kroz dvadeset godina prikazali gledaoci-

ma Kvadrature kruga. To je period od hiqadu godina koje smo fragmentarno uspeli da spakujemo u pola sata: od Nemawi}a, preko Kara|or|evi}a, junaka Prvog svetskog rata, pa do qudi koje je iznedrilo novije vreme koji su zaduìli ovaj narod. Pitam se kakve temeqe moèmo da gradimo i kakvu budu}nost ako nemamo oslonac na tim starim vrednostima i onome na ~emu smo vaspitavani i ono na ~emu smo uzdizani. Ja to tako doìvqavam, zato i negujem kulturu se}awa koja je naàlost u ovom srpskom narodu malo prisutna. n Kako se Branko Stankovi} suo~ava sam sa sobom posle pri~a o te{kim qudskim sudbinama koje je napravio? - Branko Stankovi} i pored godina koje ima ne ume ni daqe sam sa sobom, ne ume da pre|e ku}ni prag da ne prenese tu emociju, tu|u patwu, tugu, bol. Desilo se jednom kad me je èna pitala {ta sam radio tog dana, ispri~ao sam joj pri~u sam o tom malom Miliji Jeli}u, koji je bio ~ovek i doma}in sa 12 godina, ìvot ga je na to naterao, on je pustio samo suzu na kraju koju je celi dan nosio, e ja sam nosio taj gr~ i tu suzu i onda mi je, dok sam pri~ao èni krenuo potok suza. To jeste neprijatno, ali je iza{lo iz mene. Jo{ uvek nisam nau~io da to ne prenesem, a mo`da nemam pravo zbog porodice. âk sam pitao prijateqe, neke lekare kako ih u~e da ne prenesu ku}i ono s ~im se suo~avaju, odgovorili su mi da i oni delom ìve sa tim, ali da su s vremenom nau~ili da naprave otklon, ja jo{ uvek nisam. n Koje su vas pri~e ‘obeleìle’? - Mno{tvo je tih pri~a iz razli~itih segmenata. Ne mogu zaboraviti pri~u o Bo{ku i Admiri, i danas mogu da gledam tu emisiju i da me uzdrma emocija, jer sam i sebe mnogo uloìo u tu pri~u. Znam u kakvim uslovima je snimana, a tek {ta su wih dvoje doìveli. Ne mogu da zaboravim tog Miliju ili bra}u Diki}e, koji je bila u specijalki. Wih smo izmestili sa Kosova i uz pomo} plemenitih qudi im napravili ku}u. Ne mogu da zaboravim ni pri~e o sjajnim studentima koje smo radili i promovisali ih. Jedan momak iz Bora je sa 26 godina zavr{io Medicinski fakultet, bio na ~etvrtoj godini stomatologije i na zavr{noj godini teologije i uz sve to upisao postdiplomske studije na maksilofacijelnoj hirurgiji, hteo je da spoji te dve grane. Za takvog ~oveka nije bilo posla u ovoj zemqi, oti{ao je. Ja to ne mogu da oprostim ni ovoj dràvi, ni dekanu Stomatolo{kog fakulteta koji nije imao razumevawa da ga primi na posao, samo je rekao da su popunili broj za narednih pet godina. M. T.

PLANETA

^etvrtak 2020. 7 ^etvrtak10. 24.decembar februar 2022.

Nakon priznawa, Putin naredio ruskim vojnim snagama da u|u u isto~nu Ukrajinu

od rno Neaka je je `ieqe du}rim vasani. ujem vom

sua o e je

ina bom, prebol. ala m joj i}u, ina, stio sio, a mi otok {lo o ne poeke ku}i u mi su s n, ja

e’? itih ~u o glecija, i~u. ana, Ne bralki. mo} u}u. nim ovia 26 tet, je i e to ksipoji ilo o ne ni koji a pooj za

M. T.

PUTIN KORISTI KRIMSKI RECEPT Ruski predsednik je odgovorio na zahteve ruske Dume i vlasti samoprogla{enih republika Doweck i Lugansk i prihvatio da prizna wihovu nezavisnost. To zna~i da bismo uskoro mogli da vidimo referendume u tim oblastima i glasawe za prikqu~ewe Rusiji. Vladimir Putin je nakon odr`ane vanredne sednice Saveta za bezbednost rekao da }e doneti odluku o Donbasu. Ruski predsednik je prethodno govorio o tome kako se u Dowecku i Lugansku sprovodi genocid i, ~ini se, koristio brojne izgovore kako bi zastra{io Ukrajinu i na kraju mo`da i prisvojio delove wene teritorije. Do sada nijedna prava dr`ava nije priznala Dowecku i Lugansku Narodnu Republiku, koje su proglasile nezavisnost od Ukrajine 2014. nakon revolucije koja je zbacila proruskog ukrajinskog predsednika Viktora Janukovi~a. Tada je svoju nezavisnost proglasila i takozvana Autonomna Republika Krim, pre nego {to je glasala na referendumu za pripajawe Rusiji. Po svemu sude}i, Rusija ide ka tome da po "krimskom scenariju" preuzme kontrolu i nad Doweckom i Luganskom.

Ukazom o priznavawu nezavisnosti separatisti~kih Dowecke i Lugawske Narodne Republike, predsednik Rusije Vladimir Putin je naredio Ministarstvu odbrane da po{aqe ruske oru`ane snage na teritoriju DNR i LNR zarad "odr`avawa mira", stoji u tekstu ukaza objavqenom na portalu pravnih dokumenata. Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je dokument kojim je Moskva priznala nezavisnost otcepqenih ukrajinskih teritorija Lugansk i Doweck. „Ocenio sam neophodnim da se donese odluka koja je dugo sazrevala – da se odmah prizna nezavisnost Narodne Republike Dowecka i Narodne Republike Lugawska“, rekao je Putin u televizijskom obra}awu.

RUSKE ZASTAVE I VATROMETI: Veliko slavqe na ulicama Dowecka i Luganska nakon {to je Putin potpisao ukaz o priznavawu Stanovnici Dowecka iza{li su na ulice da proslave priznawe nezavisnosti samoprogla{enih DNR i LNR od strane Rusije. Kako javqa agencija RIA Novosti, oni ma{u ruskim zastavama i ispaquju vatromete. Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ve~eras ukaze o priznawu samoprogla{enih republika na istoku Ukrajine. Ovakva Putinova odluka nai{la je na o{tre osude svetskih zvani~nika, predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao je na ciqane evropske sankcije Rusiji i zatra`io sednicu Saveta bezbednosti. Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski sazvao je Savet za

nacionalnu bezbednost i razgovarao sa predsednikom SAD Xozefom Bajednom. Bajden je tokom telefonskog razgovora sa Zelenskim potvrdio "posve}enost Sjediwenih Dr`ava" po{tovawu "teritorijalnog integriteta Ukrajine", objavila je Bela ku}a.

REPUBLIKA SRPSKA

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 24.

EU ima zadatak da spre~i raspad BiH Ministri spoqnih poslova Evropske unije koji se sastaju u Briselu moraju doneti odluku da zaustave pogor{awe "kriti~ne" situacije u Bosni i Hercegovini, rekao je visoki predstavnik EU za spoqnu politiku i bezbednost @osep Boreq na sastanku u Briselu. U Briselu je sastanak ministara spoqnih poslova Evropske unije na kojem se raspravqa i o situaciji u BiH. Uo~i sastanka u Briselu {ef diplomatije EU @osep Boreq izjavio je da eskalacija prilika u BiH mora da stane, a dijalog unutar dràvnih institucija mora da se nastavi. @osep Boreq je ocenio da je situacija u BiH "kriti~na" i da }e ministri spoqnih poslova zemaqa EU na dana{wem sastanku u Briselu morati da donesu odluku o zaustavqawu politi~ke krize u toj zemqi. A komesar EU za pro{irewe i politiku susedstva Oliver Varheji izjavio je da }e projekti EU na teritoriji RS mo}i biti realizovani samo ako institucije BiH profunkcioni{u. On je istakao da je krajem pro{le godine upozorio politi~ke lidere u BiH da bez potpunog funkcionisawa institucija BIH rizikuje da izgubi velike investicije. „Traìo sam od predstavnika RS da se u potpunosti vrate u dràvne institucije”, napisao je Varheji na Tviteru. Naveo je da je Evropska komisija primila prijave za podr{ku EU na koridoru 5c u vezi s drumskim i

P m

@ozep Boreq

`elezni~kim ; vezama, ukqu~uju}i i za dve lokacije na teritoriji RS. Doprinos EU za ova dva projekta iznosi 600 miliona evra, koji mogu biti realizovani samo posle povratka u dr`avne institucije koje funkcioni{u u potpunositi”, naglasio je danas Verheji tokom sastanka ministara spoqnih poslova EU, na kojem se raspravqalo o BiH. Dodao je da je Komisija pripremila plan kako da pomogne razvoj i oporavak od pandemije korona virusa i da bi taj plan direktno pomogao gra|anima BiH. Po wegovim re~ima, za BiH je bitno da ima institucije koje potpuno funkcioni{u, kako zbog sprovo|ewa reformi, tako i zbog implementacije Ekonomskog investicionog plana za Zapadni Balkan. Varheji je pozvao politi~ke lidere u BiH da u najkra}em roku na|u re{ewe za izbornu i ustavnu reformu kako bi svi gra|ani bili jednako zastupqeni. M. T.

NASER ORI] IGRAO KOLO DOK SU MI PALILI SINA:

Majka `rtve pokazala jezive fotografije iz Bratunca

„SPREMNI POSVJEDO^ITI SVOJIM I TU\IM @IVOTOM“:

Galija{evi} o militantnim porukama iz Buìma Podignut kaìprst na fotografijama sa posledwih okupqawa uniformisanih lica pod ratnim zastavama takozvane Armije BiH u Buìmu pokazuje da su u xihadu, spremni da posvedo~e i svojim i tu|im ìvotom, rekao je stru~wak za bezbednost Xevad Galija{evi}. Galija{evi} je naveo da podignut prst zna~i da je Bog jedan, da je to deo tradicije, odnosno simbol koji muslimani koriste tokom „svedo~ewa vere“ i ~esto se moè videti na sportskim terenima. Ali, dodao je, nije ista poruka kada sportisti po{aqu takvu poruku i kada se to radi u uniformi, koja joj daje drugo zna~ewe. – Kada to rade u uniformi, onda skre}u pa`wu da su u xihadu, da su spremni posvedo~iti i svojim i tu|im ìvotom. Ta poruka u uniformi izaziva strah, – objasnio je Galija{evi}. On je naveo da je to pitawe svedo~ewa postalo problemati~no nakon fetve, re{ewa, {ejha Jusufa el-Kardavija – Oznaka {ehix je bukvalno svedok, ne mu~enik, a kardavi je to svedo~ewe sveo na svedo~ewe ìvotom da bi opravdao bomba{e samoubice – kaè Galija{evi}. U Buìmu su se 12. februara ponovo okupila uniformisana lica sa zelenim beretkama, pod ratnim zastavama tzv. Armije BiH i uz pokli~e „Alahu ekber“. Prema opisu na snimcima i fotografijama, naveli su da obiqeàvaju „Februarsku ofanzivu '94“. Vidqivo je prisustvo velikog broj lica, me|u wima je dosta mladih, koja se kretala u koloni u uniformama, sa zelenim beretkama. Nosili su ratne zastave tzv. Armije BiH, kao i zastave BiH. Me|u wima opet su vidqive i uniforme Oruànih snaga BiH.

Ivanka Ranki}, jedna od u~esnika protesta pred Sudom BiH, donijela je fotografije na kojima su prikazani posmrtni ostaci wenog sina Nenada (24) kojeg su pripadnici oru`ane grupe Nasera Ori}a svirepo mu~ili i zapalili u {umi nadomak Bratunca. Iako je Hag ratnom zlo~incu Naseru Ori}u oprostio 3262 srpskih `ivota, porodice `rtava i daqe pamte svirepe zlo~ine za koje niko nije odgovarao. Ivanka Ranki}, gledala je kako wenog sina Nenada pripadnici grupe svirepo mu~e i pale, prisje}a se ona. Ali, otvorila se nova rana na wenoj du{i, koja je pe~e ja~e

od mu~eni~ke smrti wenog sina Nenada kada je zlo~inac, koji je igrao kolo dok su wenog sina pekli, pu{ten na slobodu. Gledala sam dvogledom kako mog Nenada svirepo mu~e Ori}eve snage. Kasnije su ga svezali za {qivu i palili lampom za plin – prisje}a se ona kroz pla~. Prema wenim rije~ima, dok su wenog sina Nenada `ivog palile Ori}eve oru`ane snage, Naser Ori} igrao je kolo.

Predstavqen „Danster“, automobil ru~no izra|en u Fo~i Radivoje Radovi}, tvorac i dizajner prvog fo~anskog ru~no izra|enog automobila „Danster“ predstavio je sugra|anima svoje unikatno vozilo. Radivoje je automobil „Danster“, koga je nazvao po svojim sinovima Danilu i Stefanu, izradio u svojoj oskudno opremqenoj radionici, uz pomo} brusilice i aparata za varewe i od delova koje je sam napravio i oblikovao ili pozajmio od drugih vozila, na primer, motor i mewa~ od „be-em-ve-a“, a pogonski mehanizam od vojnog vozila. „U radionici sam proveo skoro 1.400 radnih sati, potro{io 140 brusnih plo~a, sedam do osam kilograma elektroda, 10 kilograma ìce za CO2 aparat, 60 du`nih metara cevi ise~enih u skoro 90 komada, a veliku moralnu i finansijsku pomo} sam imao od porodice, famije i prijateqa“, kaè Radivoje. Vozilo je sklopqeno za dve godine, nameweno je za terensku vo`wu, a wegov vlasnik namerava i da ga registruje, nakon {to pro|e testirawa. „Prvu test vo`wu je imao 4. januara, od tada ga vozim skoro svakog dana i prezadovoqan sam pona{awem na terenu“, kaè Radivoje i dodaje da se nada da je „na lep i pozitivan na~in ispromovisao svoj grad“. On navodi i da je imao ponuda za poslove u inostranstvu, ali da ne èli nikad da napusti svoj grad, ve} da u wemu proizvodi ovakve vrste vozila, a u planu je elektri~no vozilo. S. G.

CRNA GORA

^etvrtak 2020. 9 ^etvrtak10. 24.decembar februar 2022.

PORUKA BE^I]A IZ NIK[I]A:

Protesti sve masovniji, mawinska vlada sve klimavija Gra|ani Nik{i}a okupili su se na Trgu [aka Petrovi}a na protestu u organizaciji Demokratske Crne Gore. Gra|ani u gradovima Crne Gore okupqaju se ve} nekoliko

Be~i} u obra}awu gra|anima kazao je da su „protesti nikad masovniji i dostojanstveniji“, a „wihova mawinska vlada nikad klimavija“. „Sve ono {to se rodi na anti-

sedmica u znak protesta posle pada Vlade i najave formirawa nove, za koju tvrde da }e biti posledica prekrajawa izborne voqe. Lider Demokrata Aleksa

demokratskim principima i obmani i prevari mora da se sru{i kao kula od karata, jer nema toga ko narod mo`e izdati, pobediti i izdaju sprovesti“, rekao je on. Su{tina je, ka`e Be~i}, „da

nas je na{a istorija u~ila da ne sme{ slagati dete od deset godina, a ne ~oveka koji je dao povjerewe...“ „Oni kaù da nas ne izdaju, da se `rtvuju za nas, da ho}e da nas pomire sa DPS-om. Evo da im ja ve~eras poru~im i u moje i u va{e ime, mi da smo hteli sa DPS-om, oti{li bismo direktno da nas niko ne vodi za ruku... Nema nas ko da miri sa na{om po{tenom bra}om, ali nas niko nikad ne}e uspeti da pomiri sa kriminalom i korupcijom. Mi moèmo samo da ru{imo kriminal i korupciju i dajemo ~asnu re~ da }emo ih pobediti, bez te pobede nema budu}nosti“, naglasio je Be~i}. Kada smo 2020. {etali Crnom Gorom, istakao je on, nismo {etali da bismo ne{to ru{ili. „Mi traìmo da se ovo razre{i olovkom, na izborima. Mi smo spremni da odmah idemo na narodni sud, oni beè od olovke, a ko beì od olovke, beì od Ustava. Nik{i} je kona~no oslobo|en nakon 17 godina, ali molim vas da budemo masovni i istrajni“, nagla{ava Be~i}. R. N.

\ukanovi}: Mawinska vlada najrealnije re{ewe

AMFILOHIJE UMESTO NAZORA:

Predloèno da se promeni ime {kole u Podgorici Op{tinski odbor Svetosavske u Podgorici uputio je inicijativu ministarki prosvete, nauke, kulture i sporta Vesni Brati} da se promeni ime obnovqene O[ "Vladimir Nazor". Odbor predlaè da se naziv promeni u "Mitropolita Amfilohija", i to nakon izgradwe nove {kolske zgrade u roku od godinu dana. - Vrednost dela blaènopo~iv{eg mitropolita Amfilohija testirana je na litijama u Crnoj Gori i nakon wih - navodi se izme|u ostalog u saop{tewu.

Predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} rekao je na sastanku sa predsednikom Evropskog saveta [arlom Mi{elom da bi ta zemqa u dogledno vreme mogla da dobije novu vladu „koja }e biti promoter politike EU integracija“. \ukanovi} je u Briselu kazao da mu u ovom trenutku i daqe najrealnije deluje da }e se posti}i nu`ni konsenzus oko ideje mawinske

Mitropolit Joanikije ven~ao Nik{i}anina koji je odbio UKRAJINCI SE ZAHVAQUJU MILU \UKANOVI]U: da ru{i manastirski Wegov stav o Rusiji izazvao konak u Ulciwu odu{evqewe u ambasadi

vlade i da o~ekuje finalne informacije o ishodu pregovora u vezi sa formirawem takve vlade. „Da li }e to biti mawinska vlada sa mandatom od oko godinu ili neka druga koja bi mo`da mogla potrajati i duè, pa i do kraja mandata ovog parlamenta, vide}emo iz sadràja razgovora koji se upravo vode. U ovom trenutku mi i daqe najrealnije deluje da }e se posti}i nu`ni konsenzus oko ideje mawinske vlade“, kazao je \ukanovi}. Va`no je, navodi, da se do|e do re{ewa oko kojeg je mogu} konsenzus, da bi se {to brè konsolidovala izvr{na vlast i stvorili uslovi da se zemqa fokusira na politi~ke prioritete, od kojih je prvi upravo deblokada pregovara~kog procesa sa EU, prenosi RTCG. U slu~aju da ne bude saglasnosti oko mawinske vlade, Milo \ukanovi} isti~e da postoje druge opcije. „Za mene je uvek prvo pitawe organizovawe prevremenih parlamentarnih izbora, a ako ni to ne bude re{ewe, onda se ulazi u scenario formirawa neke prelazne, tehni~ke vlade koja bi zna~ila da sve parlamentarne partije imaju predstavnike u toj vladi. Ta vlada imala bi samo jedan zadatak, da aùrira izborno zakonodavstvo, usaglasi ga sa preporukama OEBS, ODIR i Saveta Evrope i da u najkra}em vremenu do|emo do parlamentarnih izbora“, poru~io je \ukanovi}.

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije ven~ao je Andrijanu i Miroslava Koprivicu, koji je u junu 2020. godine odbio da ru{i konak manastira Briska Gora u Ulciwu. ^estitaju}i mladencima, mitropolit Joanikije je kazao da, po{to su re{ili da stupe u bra~nu zajednicu, crkva daje blagoslov i moli se gospodu da na wih izlije bogatu svoju milost. „Da va{ dom bude ispuwen qubavqu i svakom ~estito{}u i rado{}u. Neka bude sre}no i blagosloveno“, kazao je mitropolit. Mitropolit Joanikije je kao blagoslov mladencima poklonio ikonu Svetog Vasilija Ostro{koga da ~uva wih i wihovo potomstvo, saop{tila je Mitropolija crnogorsko-primorska. Tako|e, mitropolit je slu`io sa episkopom budimqansko nik{i}kim Metodijem i sve{tenstvom arhijerejsku liturgiju u sabornoj crkvi svetog Vasilija Ostro{kog u Nik{i}u.

Ambasada Ukrajine u Crnoj Gori zahvalila je predsedniku Crne Gore Milu \ukanovi}u nakon {to je sino} poru~io da “Crna Gora ponavqa nedvosmislenu podr{ku nezavisnosti, teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine u okviru wenih me|unarodno priznatih granica”. - Hvala na podr{ci Crne Gore u ovom te{kom za nas trenutku - navedeno je na zvani~nom Tviteru nalogu ukrajinske ambasade. Iz ambasade su zahvalili i Ministarstvu vawskih poslova, na ~elu sa \or|em Radulovi}em, koji su istakli da je odluka kr{ewe suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine. \ukanovi} je na svom Tviteru objavio da osu|uje sve akte o priznawu, kojima se, kako on smatra, "kr{i me|unarodno pravo". "Osu|ujemo sve akte o priznawu oblasti Dowecka i Lugawska kao nezavisnih entiteta, kojima se kr{i me|unarodno pravo i me|unarodni poredak zasnovan na pravu", naveo je \ukanovi}. On je istakao da Crna Gora ponavqa nedvosmislenu podr{ku nezavisnosti, teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine u okviru wenih me|unarodno priznatih granica.

KOSOVO I METOHIJA

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 24.

MANASTIR VISOKI DE^ANI

Ure|uje: Zoran Vla{kovi} Najnoviji primer brisawa imena srpskog pravoslavnog manastira Visoki De~ani iz 14. veka, koji je na listi svetske kulturne ba{tine UNESKO je otvorena provokacija koja se ponavqa ve} tre}i put posledwih godina i za koju su odgovorni regionalni administratori Gugl mapsa za ovaj deo Balkana i oni koji im serviraju la`ne informacije. Ovim ne samo da se ote`ava pristup manastiru, ve} se pokazuje da se jedan manastir mo`e preko no}i izbrisati sa mape i to samo zato {to je srpski pravoslavni i {to nekome smeta. Prethodnih godina su nas namerno izme{tali kod Leskovca, van Kosova i Metohije, drugi put su umesto manastira stavili naziv kos. albanskog hotela koji je 4 km

Ko bri{e manastir sa geografske karte?

Манастир Високи Дечани од 2. јула 2004. гodine на листи Светске културне баштине

Улаз у Дечане daqe, a sada su jednostavno izbrisali ime manastira na wegovoj lokaciji i stavili ga u centar grada De~ani. Svakom poznavaocu funkcionisawa IT tehnologija jasno je da se radi ne o slu~ajnoj gre{ki, ve} o otvorenoj provokaciji, posebno imaju}i prethodne primere. A nije te{ko pogoditi ko iza toga i stoji i koji su razlozi. Posetioci ma-

nastira ina~e te{ko nalaze put do ovog zna~ajnog sredwovekovnog spomenika zato {to lokalne kosovske albanske vlasti uporno odbijaju da postave adekvatne znake o jednom od najzna~ajnijih istorijskih objekata na Kosovu i Metohiji, koji je i pod za{titom UNESKA. Posetioci neretko zalutaju u sporedne ulice i jedini pravi znak stoji neposredno

blizu manastira, na mestu gde ga ~uvaju same snage KFOR-a. To sve govori o odnosu lokalnih vlasti prema manastiru. Manastir Visoki De~ani se suo~ava ne samo sa kontnuiranim pritiscima vlasti u Pri{tini i upornim nastojawima da se promeni istorija manastira, ve} se ne preza i od toga da se on izbri{e sa mape, da ne pomiwemo

~etiri oruàna napada lokalnih albanskih ekstremista posle 2000. godine. Sve ovo jo{ jednom pokazuje stepen ugroènosti ovog manastira kao i cele ba{tine SPC na Kosovu i Metohiji i neophodnosti wegove sveobuhvatne za{tite od onih koji bi preko no}i da promene istoriju i onemogu}e normalan ìvot svetiwe koja postoji sedam vekova.

IZ ME\UNARODNE VOJNE MISIJE NA KIM

Kfor na Kosovu ima 3.746 vojnika, kontigent iz SAD najbrojniji Са протеста у Прагу

Prag: Protest protiv nezavisnog Kosova Po{tovaoci me|unarodnog prava i suvereniteta Republike Srbije, na dan 14 – godi{wice od jednostranog progla{ewa Kosovo republike u Pri{tini 17. februara 2008. godine, u glavnom gradu ^e{ke, Pragu, 17. februara organizovali su protest. Na protestu, na jednom od glavnih gradskih trgova Praga, razvijena su dva velika transparenta na kojima je pisalo preko srpske zastave: ''Kosovo je srbsko'' i ''Dogodine u Prizrenu''.

U ovom trenutku, krajem februara 2022.g. misija Kfora na Kosovu i Metohiji broji 3.746 pripadnika iz 28 zemaqa, a najbrojniji su vojnici iz SAD. U odnosu na januar, tokom februara je do{lo do smawewa misije sa 3.770 na 3.746 pripadnika. Trenutno se na Kosovu nalazi 635 pripadnika ameri~ke vojske, drugi po brojnosti su Italijani (628), zatim slede Ma|ari (469), Turci (316), Poqaci (247)... dok je Velika Britanija zastupqena sa 37 pripadnika, a Nema~ka sa 70. Iz regiona, ne ra~unaju}i Ma|arsku, najbrojniji je kontigent iz Hrvatske (143), Severna Makedonija ima 64 vojnika u misiji, Crna Gora samo jednog, a Slovenija 193.

Na Palama premijerno prikazan film o vezama Handkea sa Srbima sa KiM Dokumentarni film "êkaju}i Handkea", srpskog reìsera Gorana Radovanovi}a, koji govori o posebnim vezama nobelovca Petera Handkea sa srpskim narodom na Kosovu, u sredu 16. februara je premijerno prikazan u Kulturnom centru na Palama. "Ovo je evropska, srpska premijera, ~ak i pre Beograda. Govori o te{kom ìvotu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. On je identitetski, jer bez Kosova i Metohije, nema nam budu}nosti", poru~io je Radovanovi}. On je rekao da je motivacija zapravo tragedija ìvota ostatka srpskog naroda koji ìvi u enklavama, a {to treba svi da vide, "jer smo ih malo zaboravili". U ovom dokumentarcu o Handkeu govorili su i Srbi sa Kosova. Radovanovi} je novinarima rekao da je "sa velikim ose}awima do{ao na Pale" da prikaè film na simboli~an na~in, kao i da su Pale mesto koje je ponelo veliku `rtvu. Film je prikazan u organizaciji Kinoteke Republike Srpske, ~iji je direktor Sweàn Lalovi} rekao je da je autor Radovanovi} neobi~an rediteq koji mnogo vodi ra~una da bude identitetski rediteq.

Хандке са Србима у Великој Хoчи 8. априла 2007. године "Radovanovi} se bori da wegovi filmovi ostanu kao trajno se}awe na vreme na ovim prostorima. Svojim filmovima on svedo~i o ovom vremenu, ne vra}a se u pro{lost, govori o sada{wosti i na tom pragu napravio je film o Handkeu", istakao je Lalovi}. Lalovi} nagla{ava da je film imao premijeru u Rusiji i da je na Palama bila balkanska premijera. On je naveo da }e film o Handkeu biti prikazan i u drugim gradovima Republike Srpske i Srbije i na Kosovu i Metohiji.

Војници Кфора у српском делу Косовске Митровице

Predsednik Narodne Skup{tine i lider SPS Ivica Da~i}

Takozvana dràvnost Kosova je u laganom izumirawu i odumirawu Predsednik Narodne Skup{tine i lider SPS Ivica Da~i} izjavio je da je takozvana dràvnost Kosova koju je proglasila Pri{tina u "laganom izumirawu i odumirawu". "Ne znam ~emu se raduju. Pro{lo je 14 godina, nisu dobili me|unarodno priznawe, mnoge zemqe odustaju, mladi odlaze", rekao je Da~i}. On je kazao da je Srbija uspela da temu Kosova i Metohije vrati na dnevni red. "Ta~no 100 zemaqa ne priznaje tzv. Kosovo u Ujediwenim nacijama, dakle, 100 od 193. Nemaju vi{e ve}inu, imali su 110, sve to smo smawili. A i ovo 93 nije se, zna~i ima mawe. Takozvana dràvnost Kosova koju su oni proglasili je u laganom izumirawu i odumirawu. Ne znam ~emu se raduju. Pro{lo je 14 godina, nisu dobili me|unarodno priznawe, mnoge zemqe odustaju, mladi odlaze", rekao je Da~i}. Govore}i o nedavnom susretu sa specijalnim ameri~kim izaslanikom za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, on je rekao da je zadovoqan razgovorom sa wim. Na pitawe {ta misli o Eskobarovim re~ima da Amerika o~ekuje da "Kosovo dobije priznawe" od Srbije, Da~i} je rekao da su izjave druga~ije kad se daju u Beogradu, Va{ingtonu ili Pri{tini. - "Znate, postoji jedna stara izreka 'Ad calendas Graecas', {to zna~i, da prevedemo na srpski 'Kad na vrbi rodi gro`|e'. Ali ja ne znam kako neko uop{te moè da o~ekuje da Srbija to uradi. Nema razloga da Srbija razmi{qa o tome", rekao je Da~i}.

SRBI IZ HRVATSKE

^etvrtak 2020. 11 ^etvrtak10. 24.decembar februar 2022.

Srbin potpredsednik vlade Hrvatske, koji je bio „Nit’ je snega, nit’ je qudi u Gorskom kotaru“ na proslavi „Oluje”, dao mandat na raspolagawe Nedavno objavqeni rezultati popisa stanovni{tva pokazali su da u Hrvatskoj ìvi znatno mawi broj qudi nego pre deset godina. Iako jo{ uvek ~ekamo na podatke o nacionalnoj strukturi stanovnika, ve} se iz ukupnog broja moè pro~itati da najvi{e qudi nedostaje u sredinama gde su Srbi ìveli u znatnom procentu. Grad Vrbovsko u Gorskom kotaru jedan je od dokaza tog trenda. Sa 5.076 ovo mesto sa okolnim selima i zaseocima palo je sada na 3.872 stanovnika {to je mawe za oko 23 odsto. Vrbovsko je uz Vukovar pre deset godina bio jedini grad u Hrvatskoj u kojem su pripadnici srpske nacionalne mawine ~inili vi{e od tre}ine stanovnika, ta~nije bilo ih je 1.788 {to je u tom trenutku bilo 35 odsto. \or|e Busi} iz Moravica je od pro{le godine na mestu zamenika gradona~elnika iz reda pripadnika srpske zajednice. Sa wim smo razgovarali o nedavno iznesenim podacima u vezi sa popisom stanovnika, ali i o pravima srpske zajednice u ovom delu Hrvatske. n Kako komentari{ete objavqeni popis stanovnika i broj stanovnika u Vrbovskom? Izgleda da je 23 odsto mawe stanovnika nego pre deset godina. Za{to je do toga do{lo? – To su podaci koji su nas sve zajedno jako rastuìli. Mi ovde ìvimo goranska leta i goranske zime, i Srbi i Hrvati. Ve} stotinama godina ìvimo u dobrim odnosima. Tako je bilo i u ona najmra~nija vremena. I u ovom posledwem nesre}nom ratu kod nas je razum prevladao. Te{ko smo ìveli taj goranski ìvot koji se sveo na èleznicu i drvnu industriju, a tu mislim najvi{e na nas Srbe iz Moravica i okoline. Tu je ve}ina qudi radila i mogu slobodno da kaèm da smo bili sre}ni, nasmejani i da je to bilo na{e zlatno doba. Bojim se da to vi{e nikada ne}emo doìveti. Mi Moravi~ani smo poznati kao èlezni~ari i ta tradicija traje duè od 150 godina od kako je pruga prvi put pro{la kroz na{ kraj. Danas nemate nijednog Srbina da je npr. {ef stanice, a nekada smo bili u ve}ini. Re~ je o nekih 150 radnih mesta ukupno, a na prste jedne ruke moète prebrojati Srbe ukqu~uju}i i mene koji radim kao planer saobra}aja u H@ Kargu. Zbog svega toga mladi qudi su u prethodnim godinama napustili ovaj prostor, jednostavno su pobegli za boqim ìvotom. Ovi rezultati popisa stanovni{tva su realni. n Koliki o~ekujete broj pripadnika srpske zajednice i udeo u ukupnom broju stanovnika? – To }e sasvim sigurno biti mawe od onih 35 odsto. Ne treba tu neka posebna nauka da se to moè unapred pretpostaviti. Mi koji ovde ìvimo znamo i ko je oti{ao. Na{i qudi oti{li su, ili na „onaj svet orati nebeske wive“, ili su se iselili. Po imenu i prezimenu znam 21 mladog ~oveka koji se iz Moravica odselio unazad nekoliko godina u Nema~ku. Me|u wima su i moja dva sina. n Gradona~elnik Vrbovskog Draèn Mufi} kaè da je ovaj pad u broju stanovnika zato {to pro{li popis nije dobro napravqen. On je ~ak konkretno optuìo pripadnike srpske zajednice da su se na pro{lom popisu stanovnika tu popisivali iako nisu tu ìveli. Kako gledate na te optu`be? – Na popisu stanovnika od pre 20 godina imali smo oko {est hiqada qudi, 2011. godine bilo je pet hiqada, a sad smo do{li na 3.872. Niko nije kod nas Srba dolazio da se prijavquje naprotiv, upravo su se Srbi za sve ove godine odseqavali odavde. Istina je da kopnimo kao ovaj goranski sneg kojeg isto tako nema kao {to ga je nekada bilo. Niti je snega, niti je qudi. I nas i wih. @ao nam je {to je gradona~elnik upotrebio izraze koje je upotrebio. S. G.

Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac izjavio je da je potpredsednik Vlade Hrvatske i ~lan te stranke Boris Milo{evi} premijeru dao mandat na raspolagawe. Milo{evi} se na{ao pod istragom u velikoj aferi sa dodeqivawem bespovratnih podsticaja mimo konkursa u kojoj je u subotu uhap{en ministar gra|evine Darko Horvat, kojeg je potom na li~ni zahtev razre{io premijer Andrej Plenkovi}. „Boris Milo{evi} je ~ovek izuzetnih moralnih kvaliteta. ^astan ~ovek. On sigurno zna {ta je najboqe za wega, najboqe za Vladu i najboqe za stranku i zbog toga je svoj mandat stavio na raspolagawe predsedniku Vlade”, rekao je Pupovac. On je kazao da jo{ nema sve informacije o istrazi, ali da na osnovu onoga {to zna, Milo{evi} ima wegovo poverewe.

Boris Milo{evi} Policija je u petak uhapsila ministra gra|evine, prostornog ure|ewa i dr`avne imovine Darka Horvata zbog sumwe u zloupotrebu polo`aja dok je bio na mestu ministra privrede 2018. Istra`ni sudija odredio mu je jednomese~ni pritvor, a premijer Andrej Plenkovi} razre{io ga je funkcije na wegov zahtev. Kancelarija za borbu protiv korupcije i organizovanog krimi-

nala saop{tila je, ne navode}i imena osumwi~enih, da se sumwa da je Horvat kao ministar privrede krajem 2018, mimo javnog konkursa dodelio 2,6 miliona kuna bespovratnih sredstava privrednim subjektima za koje je bio li~no zainteresovan, kao i onima za koje su to od wega li~no ili preko wegove pomo} nice Ane Mandac traìli ostali osumwi~eni. Me|u onima koji su podsticali ministra na zloupotrebu poloàja su, prema Uskoku, uz aktuelnog potpredsednika vlade Borisa Milo{evi}a, i dràvni sekretar Ministarstva regionalnog razvoja Velimir @unac, direktorka uprave za potpomognuta podru~ja Katica Mi{kovi} i biv{i ministar Tomislav Tolu{i}. Uskok je traìo pritvor samo za prvoosumwi~enog ministra. Mediji navode da }e se protiv ostalih istraga voditi redovnim putem.

Spomenik `rtvama nacisti~kog i usta{kog terora u Zagrebu godinu dana prekriven Iako je u Zagrebu dovr{en spomenik `rtvama nacisti~kog i usta{kog terora, sme{ten u blizini glavne èlezni~ke stanice, ve} godinu dana je prekriven neprozirnim materijalom i niko ne zna kada }e biti otkriven. Spomiwe se april, mesec koji se veè i za osnivawe NDH, 10. tog meseca, 1941. godine. Spomenik `rtvama usta{kog reìma, pre svega Jevreja i Srba iz vremena NDH, ura|en je za vreme mandata biv{eg gradona~elnika Milana Bandi}a. Oko spomenika postoji i problem wegovog imena. Jevrejska zajednica traì da to bude spomenik `rtvama iz NDH, a ne spomenik `rtvama Holokausta, {to je bila ideja onih koji su ga inicirali. Jevrejska zajednica je vi{e puta protestovala zbog tog "zvani~nog" naziva, tvrde}i da spomenik Holokaustu treba da bude u Berlinu, a ne Zagrebu. Nije jo{ dogovoreno ni {ta }e da pi{e na tabli uz spomenik. Predsednik Jevrejske op{tine Ogwen Kraus uporno traì da naziv bude "spomenik `rtvama usta{kog terora ili `rtvama NDH", obrazlaù}i to ~iwenicom da je u NDH reìm sistemski ubijao Jevreje, Srbe, Rome, kao i sve druge naprijateqe marionetske dràve. "Jevrejska zajednica ne moè da prihvati spomenik za {est miliona Jevreja ubijenih u svetu kao da se to doga|alo negde drugde", smatra Kraus. I mnogi istori~ari se slaù da nema nikakvog

Zagreb smisla da zagreba~ki spomenik ima uop{ten naziv, kao da zlo~ina nije bilo ba{ tu, na zagreba~kom kolodvoru, odakle su nesre}ni qudi prevo`eni u logore, gde su ubijani. Spomenik mora jasno ukazati, tvrde istori~ari, da je usta{ki re`im sprovodio genocid i masovne zlo~ine. Predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj, za sada, }ute.

^etvrtak 24. 10. februar decembar2022. 2020.

DRU[TVO

DOBROVOQNI VOJNI ROK U REGIONU:

Slovenija pla}a najvi{e, S. Makedonija najmawe Zemqe regiona poku{avaju da ve}im vojni~kim platama privuku ve}i broj mladih regruta na dobrovoqno sluèwe vojnog roka pa tako najve}a primawa nudi Slovenija, dok najniù platu imaju dobrovoqci u Severnoj Makedoniji. Kako navodi portal Balkanska bezbednosna mreà, dobrovoqni vojni rok najduè traje u Srbiji – {est meseci, a najkra}e u Hrvatskoj, gde dobrovoqci provode u uniformi 40 radnih dana. Slovenija je prva i uvela dobrovoqno sluèwe

ali se pro{le godine javilo 159 qudi. Severna Makedonija je dobrovoqnu slu`bu uvela 2007. godine, tako|e nakon ukidawa obaveznog sluèwa. Naknada za dobrovoqce koji sluè tri meseca iznosi 10 odsto prose~ne mese~ne neto zarade na trì{tu rada odnosno oko 45 evra. U prvih deset godina 4.800 mladih je odsluìlo vojni rok. Dobrovoqno sluèwe vojnog roka Hrvatska je uvela 2008. godine, a u toj zemqi vojni rok sada u praksi traje osam ne-

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

vojnog roka 2003. godine, kada je ukinula obavezno slu`ewe. Za 13 nedeqa koliko dobrovoqci provode u jedinicama, dobijaju ukupno 3.360 evra, ili 2.281 evro, i polagawe voza~kog ispita B kategorije. Vojska Slovenije u svojim planovima broj dobrovoqaca na godi{wem nivou svodi na 500,

deqa, odnosno 40 radnih dana. Plata za taj period iznosi 400 evra mese~no. Procena potreba ukazuje da Hrvatima treba oko 2.000 dobrovoqaca godi{we a prose~no se na godi{wem nivou prijavqivali oko 700 mladi}a i devojaka. Najdu`e u uniformi dobrovoqci provode u Vojsci Srbije,

gde vojni rok traje {est meseci. Od decembra pro{le godine, plata iznosi ne{to mawe od 35.000 za vojnike do 38.000 dinara koliko dobijaju desetari i slu{aoci kursa za rezervne oficire. Regruti ukupno zarade od 1.775 do 1.940 evra. Broj dobrovoqaca bio je najvi{i 2015. godine kada se prijavilo 2.400 mladi}a i devojaka, da bi se ta brojka smawivala tokom godina. U decembru 2021. ponovo je objavqeno da vojsku pro{le godine dobrovoqno sluìlo 1.258 vojnika i to bez decembarskog uputnog roka. Posledwa informacija je da se za sluèwe vojske za generaciju mart 2022. ve} prijavilo vi{e 650 mladi}a i devojaka {to je rekord u posledwih pet godina. Crna Gora je posledwa u regionu uvela dobrovoqno sluèwe vojnog roka i to 2019. godine. U prvom javnom oglasu pisalo je da Vojska Crne Gore traì 50 mladih qudi koji }e sluìti dobrovoqno tri meseca i tada je prijavilo 150 kandidata. Nov~ana nadoknada iznosi 275 evra mese~no. Bugarska od ove godine uvodi dobrovoqno sluèwe u rezervnom sastavu, za {ta planira da izdvoji 562 evra. "Dobrovoqna rezerva postoji i u Ma|arskoj. Zvani~no, 2020. godine Odbrambene snage Ma|arske imale su 10.000 pripadnika dobrovoqnog rezervnog sastava, koji su radili po ugovoru. Vlada u Budimpe{ti je pokrenula program dobrovoqnog sluèwa vojske usled epidemije koronavirusa, sa ciqem da se obu~i 3.000 qudi, me|u wima i oni koji ostali bez posla", dodaje se. Vojni rok traje {est meseci i ciq je da do 2026. godine ma|arska vojska ima 20.000 obu~enih rezervista. Plata vojnika dobrovoqaca iznosi 460 evra mese~no ili 51 odsto prose~ne mese~no neto plate. R. N.

DRU[TVO

Mediji: Procurio dokument, poginuli ambasador Anti} bio prijavqen za nedozvoqene polne radwe nad }erkicom Mediji pi{u da je nepunih mesec dana pre nego {to je poginuo u Portugalu protiv Olivera Anti}a, ambasadora Srbije u Portugalu podneta privatna krivi~na prijava. Podsetimo, Anti} je poginuo kada je pao s litice zvane Usta pakla. Ali, kako sada pi{e "Blic", protiv wega je podneta privatna krivi~na prijava u kojoj se tvrdi da je navodio na seks svoju }erkicu koja je u tom trenutku imala 9 godina. Privatnu krivi~nu prijavu je 27. Ambasador Oliver Anti}, januara ove godine podnela je majka istaknuti ~lan SNS devoj~ice. Prva strana tog dokumenta, sa punim imenom i prezimenom devoj~ice, objavqena je i deqena na dru{tvenim mreàma. "Blic", kao i TV Prva, apelovali su na sve korisnike dru{tvenih mreà da ne dele taj dokument ako se na wemu vidi puno ime i prezime maloletnice. "Blicu" je nezvani~no potvr|eno da je objavqena prva strana privatne krivi~ne prijave u potpunosti autenti~na. U prijavi se Anti} teAustralian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation reti za2/332A krivi~no delo nedozvoqene polne radwe. Igor Juri}, Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838osniva~ Fondacije "Tijana Juri}", na svom Tviter nalogu je napisao da se pred Prvim sudom u Beograduz vodi postupak za oduzimawa starateqstva Anti}u, kao i da je Fondaciji ta vest potvr|ena iz tuìla{tva. Anti} je poginuo pre nedequ dana prilikom pada u more sa litice zvane Usta pakla, koja je poznata turisti~ka atrakcija GEELONG u blizini LiMELBOURNE SYDNEY BRISBANE sabona. mediji tvrde da jeBoìca re~ o Savi} samoubistvu,Petrovi} a Anti}eva BALKANPortugalski EXPRESS Milena Nikoli} porodica da se radi o7 nesre}nom slu~aju.3814 0584 (SLAWE NOVCA) Ferraro CI. Enterprises U ST privatnoj prijavi majka podnela ALBANS krivi~noj Edensor Park koju je0424 112 devoj~ice 228 Rade protiv Anti}a, on se 9367 5838 9823 1401 67 Kennedy Dr. 0419 396 633 0409 500 255 0458 828 931 Redbank Plains tereti da je od leta 2020. do 12. avgusta Ras Trade 9793 6210 Amira Tupkovi} ADELAIDE2021. godine u svojoj 20-22 Deans Crt. 32 Maryfield Dandenog Drive Blair Athols ku}i u Beogradu naEuro Zona -Zaga NSW 2560 0413 929 416vodio na seksualne Goranka Kosaba{i} 0425 358 539 0420 201 344radwe }erkicu koja je 33 Egan CI. Werribee u tom periodu imala 0432 619 885 devet, odnosno deset SAFEWAY TRAVEL Mesto nesre}e- BiH Srbija godina. 9534 4866 maksimalno 40 kilograma 9366 9299

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

POMO] U KU]I ZA STARIJU OSOBU Ozbiqna, uredna `ena sa iskustvom za pripremu tradicionalne kuhiwe bi gledala i ~uvala stariju osobu u Brizbejnu ili Gold Koustu uz nadoknadu.

Sve informacije na telefon: 0410 591 192

LEPA SRBIJA

^etvrtak10. 24.decembar februar 2022. ^etvrtak 2020. 13

I BEBA I DESETKE:

Dom za negu starih lica

Iako je u{la u 9. mesec trudno}e Adriana me|u najboqim studentima Beogradskog Univerziteta! Drugarice Adriana \uri~i} i Sofija Jovanovi} minulu godinu pamti}e po mnogim lepim stvarima. Kao draga uspomena osta}e da su istog dana zavr{ile Medicinski fakultet. Sredinom maja, zajedno su polo`ile posledwi ispit – iz otorinolaringologije i u indeksima, gde je obema za {est godina studija upisana po jedna devetka, dodale posledwu, najvi{u ocenu. Zahvaquju}i proseku 9,97, zajedno s koleginicom Anom \oki}, na{le su se u

desetak, dvadeset studenata s prosekom 10. Radujemo se kada se posle jave, ka`u da je priznawe pomoglo prilikom dobijawa specijalizacije, zaposlewa, jer su naveli kao stavku u biografiji – pri~a \eki}. Adriana i Sofija za sada jo{ nisu po~ele da rade. Adriana je, sredinom januara, brojala dane devetog meseca trudno}e. Beba je prioritet u odnosu na karijeru, ali drugo stawe nije joj odmoglo da zavr{i studije

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Адриана Ђуричић и Софија Јовановић grupi dobitnika priznawa koje Upravni odbor Zadu`bine Nikole Spasi}a dodequje najboqim studentima, sa svake pojedina~ne godine i najboqim diplomcima Medicinskog i Poqoprivrednog fakulteta BU. – Uvek smo na slatkim mukama i tako evo ve} 27 godina – kaè Vojin \eki}, upraviteq zadu`bine najve}eg srpskog dobrotvora. NAGRADA OD 35.000 DINARA Jedini uslov za plaketu i nov~anu nagradu, koja je za 2021. iznosila 35.000 dinara, jeste prosek ocena i polagawe ispita za uslov tokom studirawa. Pred portretom „srpskog Nobela”, kako su zbog nesebi~nog pomagawa i bogatstva koje je zave{tao srpskom narodu poredili Nikolu Spasi}a, poziralo je unazad decenijama ~ak 295 studenata. Kako dodaje na{ sagovornik, nije retko da nekolicina wih ostvari isti uspeh. Tada se koriste dodatni kriterijumi: ko je prvi poloìo ispite. Svaki akademac samo jednom moè da dobije priznawe. – Pogotovo su najboqe ocene izraène na niìm godinama medicine. Bude

i volonterski se angaùje, dok je mogla, u humanitarnim organizacijama. – Medicinu sam i upisala jer sam oduvek volela da pomaèm. Privla~i me humanitarni rad. I mama i baka su lekari, u gimnaziji su mi i{le prirodne nauke pa je bilo lako odlu~iti o pozivu – kaè Adriana. Priznaje da je tokom {est godina studija bilo uspona i padova. Svaku desetku jednako voli, ba{ kao devetku iz patologije. – Ni u jednom trenutku nisam pomislila da je poni{tim. I ta ocena je apsolutno moja i zasluèna. U budu}nosti se vidi u internoj medicini, mada je privla~e hirurgija, ginekologija… Nema nameru da odlazi iz Srbije iako, naàlost, znatan deo kolega ve} od po~etka studija vidi sebe u belom mantilu u drugoj zemqi. – Dok smo na studijama, vrlo dobro znamo kakav je svako od nas. Ko je vredan, posve}en. Kad ~ujem da su kolege odlu~ile da idu, naj~e{}e za Nema~ku, SAD, ne{to mawe Norve{ku, pretpostavqam zbog jezi~ke barijere, upla{im se i pitam s kim }emo onda mi da radimo – iznosi

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

dileme sveìh diplomaca Adriana \uri~i}. Sofija Jovanovi}, poput drugarice, ima samo jednu devetku iz patologije. Za sada je odlu~ila da nastavi studije iz molekularne medicine. Visoka prose~na ocena kojom zavr{ava studije, kaè, nije bauk, iako se mnogima tako ~ini. – Potrebno je puno rada i posve}enosti. To je dobra ve`ba za sticawe i izgradwu odnosa prema poslu, radnih navika i obaveza koje ~ekaju svakog studenta kada zavr{i {kolovawe i zaposli se – smatra ona. U osvrtu na dosada{wi period, jedino nije mogla sebi da priu{ti slobodna tri letwa meseca. Drugih odricawa, kaè, nije bilo; paralelno je uìvala u kwièvnosti i filologiji. To su joj hobiji – govori {est jezika, a osim ~itawa kwiga, razmi{qa i o pisawu. Najve}i izvor stresa bio je, veruje, da ne izneveri

najpre sopstvena o~ekivawa. – Kako su se desetke nizale, iz godine u godinu, jedino sam razmi{qala da ne pokvarim prosek blizu ciqa – priznaje. SPISKOVE DOSTAVQA FAKULTET Obe dvadesetpetogodi{wakiwe prijatno je iznenadio poziv iz zadu`bine. Nisu se same prijavile, ve} su wihova imena bila na spisku najboqih koje dostavqaju uprave oba fakulteta. Dobitnici plakete za 2021. su i mla|e kolege s Medicinskog fakulteta: Milica Mladenovi} (prva godina), Jovana Vesin (druga godina), Filip Milo{evi} (tre}a godina), Lidija Masla} (~etvrta godina), Neda Deli} (peta godina). Najboqi studenti Poqoprivrednog fakulteta su: Andrija Vukosavqevi} (prva godina), Jovana Mati} (druga godina), Milica Pe{i} (tre}a godina), a najboqi diplomirani student Jovana A{krabi}. M. T.

92 uuu NIKOLA JOKI] JE KAO DETE IMAO VELIKI APETIT:

Joki}u majka spakuje sendvi~e za ceo dan, on ih pojede za 40 minuta Nikola Joki} je velika NBA zvezda, on je najboqi igra~ Denver Nagetsa. Svoju karijeru je po~eo u Srbiji, a ba{ o tim po~ecima su govorili na "DNBA show" podkastu. Nikola `ivi ko{arku celog `ivota, on je uvek bio pomalo druga~iji, nije voleo da naporno radi. Bilo je dana kada bi ga otac kaznio zbog lo{ijih ocena i zabranio mu da igra ko{arku dve nedeqe. Kada je bio dete odustao je od ko{arke na {est meseci, uop{te je nije igrao. Tada su rekli da je izuzetno talentovan i da }e sigurno biti sjajan igra~ ukoliko se vrati, ako ne, osta}e s kowima.

Tu je mesto na{la jedna anegdota, o Nikolinom dobrom apetitu. "Nikola je oduvek imao dobar apetit. ^esto bi putovao u drugi grad na utakmicu, a majka bi mu spakovala ~etiri sendvi~a da ima za ceo dan, a on bi to sve pojeo za 40 minuta", ispri~ao je Miroslav ]uk. R. N. lll U slede}em broju: Kako je Bata Stojkovi} zapamtio psovku - Ma ko wemu j… mater!

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 24.

AUSTRALIJA

Dobrodo{li u biv{i „zirokovidostan“!

Australija je nakon dugih i bolnih dvadeset i tri meseca kona~no otvorila svoje granice za dvostruko kovid vakcinisane strane turiste. Tako se u me|unarodnim krugovima popularni „zirokovidostan“ prikqu~io ostatku sveta u relativno normalnom pristupu korona virusu. Postavqa se sada logi~no pitawe {ta je konkretno postignuto nakon dvogodi{we izolacije i primewivawa nekih od najstro`ih kovid restrikcija u svetu? Da virus nismo pobedili ili ga izbegli to je evidentno i svima jasno posebno u posledwih nekoliko meseci. Virus je ostao tu negde u raznim formama jo{

godine. Naime, prema zvani~nim podacima federalne vlade javni dug Australije porastao je za vreme teku}e pandemije za vi{e od 50 odsto dostigav{i neverovatnu cifru od jednog triliona i 100 milijardi dolara! Prema vladinim procenama taj dug }e do kraja finansijske 2023. godine pre}i trilion i 200 milijardi dolara, {to je na neki na~in ipak optimisti~ka prognoza. Do 2019. godine, koja se obi~na uzima kao posledwa normalna godina za sve statisti~ke analize, Australija je od turizma prihodovala vi{e od 152 milijarde dolara. Ovaj privredni sektor obuhvatao je tada vi{e od 300.000 malih i velikih kompanija koje su zapo{qavale vi{e od 660.000 Australijanaca. Od toga prihodi od stranih turista su iznosili oko 26 % dok je ostatak dolazio od doma}ih turista. Ipak, u finansijskoj 2020/21 godini prihodi od turizma su pali za 40 odsto {to je najboqi dokaz da zabrana putovawa Australijancima van zemqe i izolacija nisu podspe{ili doma}i turizam kao {to se prvobitno o~ekivalo. Ako se federalna i ostale dr`avne vlade kona~no urazume i prihvate svetsku realnost bi-

maqa ukqu~uju}i Veliku Britaniju, Sjediwene Ameri~ke Dràve, Nema~ku, Francusku, Italiju i Kanadu, efekti su poraàvaju}i. Sude}i po rezultatima pomenute ankete Australija je definitivno posledwe mesto na listi koje bi Britanci èleli da vide u ovom trenutku i to pre bukvalno svih dràva u Severnoj i Ju`noj Americi, Aziji, Africi i Evropi. U ovu turisti~ku kampawu federalna vlada je do sada uloìla vi{e od 56 miliona dolara ali po re~ima federalnog nadle`nog ministra Dena Tihena, to je samo mali deo onoga {to oni planiraju da potro{e u te svrhe. Jasno je da vlada sada o~ajni~ki poku{ava da marketin{ki popravi katastrofalni imix koji je stekla u posledwe dve godine, pre svega zahvaquju}i samo-izolaciji i surovim kovid merama koje je sprovodila nad bespomo}nim gra|anima. Bez obzira na krajwe namere federalnih vlasti, koje sada poku{avaju da ostatak sveta ubede da Australija posledwe dve godine nije bila prividna „kovid trv|ava“, svet se dobro se}a ludosti i gadosti koje su ovda{we dràvne vlasti sprovodile. Svi se jo{ dobro se}aju brojnih medijskih

od prvog pa sve do posledweg dana izolacije. I osta}e tu zasigurno me|u nama sve dok i potpuno ne nestane i u Kaliforniji, Kini, Sibiru ili na Mauricijusu. U me|uvremenu promenio se samo zvani~ni narativ federalnih i dr`avnih vlasti u odnosu na samu pandemiju. Tako|e, i sam virus je postao mawe opasan pa iako danas imamo mnogo vi{e smrtnih slu~ajeva sa kovidom nego pre godinu dana odjednom to vi{e nije smrtonosna i opasna bolest. Posledice koje }emo tek osetiti od dvogodi{we izolacije, besmislenih lokdauna i gotovo satanisti~ke medijske propagande su te{ko sagledive u ovom trenutku. Mo`emo se samo baviti nekim trenutno vidqivim konsekvencama, kao {to je na primer novonastala {teta od izostanka me|unarodnog turizma, nedolaska me|unarodnih studenata ili enormnog uve}awa javnog duga u posledwe dve

}e potrebne godine za oporavak doma}eg turizma. Nakon potpuno nepotrebnog medijskog rata sa Kinom, koji je zapo~et jo{ na po~etku same pandemije, nije realno o~ekivati da }emo uskoro ponovo imati horde bogatih kineskih turista u Kvinslendu, Sidneju ili Melburnu. Ta vremena su izgleda zauvek pro{la i doma}i turisti~ki operateri imaju mnogo razloga da zbog toga `ale jer su Kinezi bili veoma rasko{ni i galantni gosti u tro{ewu dolara tokom posete „Daun ander“. Australija je za wih bila idealna destinacija i zbog klime i zbog relativne blizine. Prema nedavno objavqenom istra`ivawu u Velikoj Britaniji, Australija je posledwe mesto koje bi Britanci voleli da posete u ovom trenutku. Uprkos bogatoj kampawi Turizma Australije pod nazivom “Come and Say G’Day – Don’t Go Small” koja se u ovom trenutku sprovodi u vi{e ze-

svetskih naslova, kada deca u Australiji nisu mogla da pre|u administrativnu granicu ro|enih dr`ava da bi se le~ila ili da bi videla svoje roditeqe na samrti. I svi dobro znamo da je Australija bila jedina zemqa u svetu koja ro|enim dr`avqanima nije dozvoqavala povratak u svoju zemqu skoro dve godine. Ove bolne ~iwenice ne samo da se ne smeju nikad zaboraviti ve} zbog svega toga mnogi moraju odgovarati pred sudovima ~asti ove zemqe. I umesto zapo~ete turisti~ke kampawe kao da se ni{ta nije dogodilo, mo`da bi vi{e efekta imao naslov: „Dobrodo{li u biv{i zirokovidostan“! Ako ni{ta drugo bilo bi mo`da na kraju simpati~no to re}i jer kao {to znamo - ko prizna pola mu se pra{ta.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Australija "kolonizovala" aborixinsku zastavu Australijska vlada je otkrila da je platila 13,75 miliona dolara kreatoru aborixinske zastave, umetniku Haroldu Tomasu, kako bi dobila autorska prava, kao i 6,3 miliona dvema nedomoroda~kim firmama koje su imale licence na dizajn, {to je u senatu izazvalo `estoke rasprave oko toga da li je zastava “kolonizovana”. Kako prenosi Gardijan, firma “WAM Clothing” je dobila 5,2 miliona a “Wooster Holdings” 1,1 milion dolara, dok u obe firme interes ima Ben Voster, biznismen sa sedi{tem u Gold koustu, koji je ranije bio direktor Birubi art kompanije koju je savezni sud je kaznio sa rekordnih 2,3 miliona dolara zbog prodaje la`nih aborixinskih umetnina. Pravni tro{kovi koje je vlada platila dostigli su 500.000 dolara, a ukupna suma od preko 20 miliona obezbe|ena je iz “dodatnih” fondova ministarstva finansija. Tokom usijane rasprave, senatorka Zelenih Lidija Torpe izjavila je da je “australijska vlada kolonizovala” zastavu. “Qudi ~iji glas ovde prenosim su veoma zabrinuti da je zastava kolonizovana, s obzirom na to da je ovo sedi{te kolonizatora i da su oni upravo kupili zastavu”, rekla je Torpe. Senatorka Liberalne nacionalne stranke (LNP) Amanda Stoker odvratila je da je zastava u~iwena dostupnom svim Australijancima, a ne kololizovana. “Do{lo je do toga da je zastava koja je bila u privatnom vlasni{tvu, u skladu sa `eqama wenog domoroda~kog dizajnera, postala dostupna svim domoro-

da~kim Australijancima i svim Australijancima uop{te, zato {to èlimo da to bude zastava koja dobija po{tovawe i entuzijazam koji zasluùje”, odgovorila je Stoker. “Radi se samo o tome da stvari postanu boqe. A ne da budu oduzimane. Iskreno, i sam dizajner zastave je vrlo jasno rekao da je to ono {to èli za sve Australijance, tako da zastava moè da bude simbol jedinstva, {to je on i hteo da bude”, dodala je ona. Aborixinska zastava sada moè besplatno da se reprodukuje na veb sajtovima, ode}i, slikama i drugim umetninama, kao i da se koristi u digitalnoj formi ili u bilo kojem drugom obliku bez potrebe da se za to traì dozvola ili plati naknada. Ranije je Tomas imao iskqu~ivo autorsko pravo koje mu je omogu}avalo da odobrava licence tre}im stranama kako bi pravile kopije dizajna zastave, ali i da u potpunosti odbije da izda odobrewe. On je 2018. godine ekskluzivnu licencu dao firmi “WAM Clothing”, koja je izazvala bes mnogih po{to je brojnim neprofitnim aborixinskim organizacijama uputila obave{tewa o kr{ewu autorkih prava zbog kori{}ewa dizajna u pro{losti. Objavquju}i sporazum o kupovini autorskih prava na zastavu 25. januara, vlada premijera Skota Morisona je saop{tila da }e aborixinska zastava biti tretirana na isti na~in kao i australijska nacionalna zastava, ~ija je upotreba slobodna, ali mora da bude predstavqena na dostojanstven na~in i uz po{tovawe.

ZAJEDNICA

AUSTRALIJA OTVORILA GRANICE POSLE DVE GODINE:

^etvrtak 2020. 15 ^etvrtak10. 24.decembar februar 2022.

Srpski Sportski Centar Kizboro

"Debakl sa \okovi}em ne Proslavqa svoju krsnu slavu sme da se ponovi" Sv. Simeona Miroto~ivog Strani turisti i qudi koji putuju zbog posla po~eli su ponovo da dolaze u Australiju. Posle dve godine zabrana, u zemqi koja je imala neke od najstro`ih pandemijskih mera na svetu, stigli su i prvi turisti. Australija je zatvorila granice turistima u martu 2020. u nastojawu da smawi lokalno {irewe kovida-19. Sada su ukinute kona~ne restrikcije za potpuno vakcinisane putnike. Prve putnike do~ekali su na aerodromu u Sidneju veseli me{tani koji su im mahali

“Bile su te{ke dve godine za sve u turisti~koj industriji, ali danas je zaista jedan od velikih koraka ka potpunom oporavku te smo vrlo uzbudjeni oko dana{weg dana, rekao je Xojs.

56 ME\UNARODNIH LETOVA ZA 24 SATA Premijer Skot Morison rekao je da 1,2 miliona qudi ima vize za ulazak u Australiju. Te da 56 me|unarodnih letova treba da slete u prvih 24 sata od otvarawa granica.

u nedequ, 27. februara u 13 ~asova Pozivamo sve ~lanove i prijateqe kluba da do|u i da nam se pridru`e uz prigodnu hranu i muziku! Doma}in ovogodi{we slave je Aco Nikoli}.

DOBRE VESTI ZA SRBE KOJI SU RADILI I U SRBIJI I U KANADI:

Mo}i }e da saberu radni sta`, u toku pregovori i sa Australijom sa igra~kama kengura i koala. Tako|e, i omiqenim australijskim prehrambenim proizvodima ukqu~uju}i ~okoladne kekse Tam Tam i tegle sa omiqenim namazom. Savezni ministar za turizam Den Tehan bio je tu da poèli dobrodo{licu prvim putnicima na letu aviokompanije Kvantas iz Los An|elesa koji je sleteo u 6.20 po lokalnom vremenu. “Mislim da }e biti vrlo snaàn oporavak na{eg turisti~kog trì{ta. Divna iskustva u na{oj zemqi nisu nestala”, rekao je Tehan.

DA SE NE PONOVI DEBAKL SA SRPSKIM TENISEROM NOVAKOM \OKOVI]EM

Ministarka za unutra{wa pitawa Karen Endrus rekla je da }e biti proveren status vakcinacije putnika pre nego {to stignu da se ne bi ponovio debakl sa srpskim teniserom Novakom \okovi}em. \okovi}u je izdata viza kroz automatizovan proces pre nego {to je krenuo na Australijan open u januaru ali je deportovan posle dolaska u Melburn zato {to nije vakcinisan protiv kovida-19. Kvantas je dovep putnike iz osam destinacija ukqu~uju}i Vankuver, Singapur, London i Wu Delhi. Direktor aviokompanije Alen Xojs rekao je da ima puno rezervacija od kada je vlada pre dve nedeqe najavila da zemqa ubla`ava restrikcije.

Australija je na dan otvarawa granica zabeleìla 17.736 novozaraènih kovidom i 34 umrlih. Ukupan broj umrlih od po~etka pandemije dostigao je 4.924. Australija je u martu 2020. uvela jedne od najteìh restrikcija za putovawa za svoje gra|ane i osobe sa stalnim boravkom da ih spre~i da donesu kovid-19 ku}i. Putnici su morali da apliciraju za izuze}e od zabrane putovawa ali turizam nije bio prihva}en razlog. Prioritet je dat me|unarodnim studentima i migrantima sa kvalifikacijama kada su grani~ne restrikcije ublaène u novembru kao odgovor na rastu}u stopu vakcinacije me|u stanovnicima Autralije. Turistima iz Novog Zelanda, Japana i Ju`ne Koreje tako|e je ranije dozvoqen dolazak. Australijske dràve i teritorije imaju svoje posebne koivd propise. Najstroì su u dràvi Zapadna Australija koja pokriva tre}inu zemqe.

Direktor Zavoda za socijalno osigurawe Zoran Panovi} izjavio je da }e desetine hiqada gra|ana Srbije koji ìve u kanadskoj pokrajini Kvebek mo}i da ostvaruju pravo na penzijsko osigurawe na osnovu radnog staà iz obe dràve. On je rekao da je 1. februara stupio na snagu Ugovor o socijalnoj sigurnosti sklopqen izme|u Srbije i Kvebeka koji obuhvata isplatu penzija iz Kvebeka u Srbiji i obrnuto, a reguli{e tako|e i pitawa zdravstvenog osigurawa, povreda na radu i profesionalnih bolesti. - Srbija je takav sporazum s Kanadom sklopila jo{ 2014. godine, ali Kvebek ima poseban status

- Ugovor omogu}ava isplatu penzija iz jedne dràve u drugu, a zahtev se moè podneti u mestu prebivali{ta na dvojezi~nom elektronskom obrascu, tako da se zbog toga ne mora putovati u drugu dràvu - objasnio je Panovi}. Dodao je da, je ovim dokumentom, osim penzionog osigurawa, regulisano i pitawe zdravstvenog osigurawa za zaposlene, ~lanove wihovih porodica, ali i studenata koji borave u Kvebeku, odnosno Srbiji. Panovi} je najavio da su pri kraju pregovori o sklapawu ovakvog ugovora i sa Australijom, gde ìvi veliki broj srpskih iseqenika.

unutar Kanade, tako da se na tu pokrajinu dosad taj sporazum nije odnosio. Sada je ta nepravda ispravqna i sada svi koji ìve tamo mogu da ostvare pravo na penziju i zdrvstveno osigurawe - rekao je Panovi}. Objasnio je da Ugovor sklopqen s Kvebekom omogu}ava da se radni sta` ostvaren u Srbiji i Kanadi sabere, s tim da se penzija ispla}uje iz obe dràve, u skladu s godinama staà koje je osiguranik ostvario u Srbiji i Kanadi pojedina~no. Naglasio je da }e se osiguranicima ra~unati i sta` koji su ostvarili pre 1. februara, kada je Ugovor stupio na snagu.

- U martu }e biti jo{ jedna runda pregovora i o~ekujemo da }e pravo na penziju nakon toga u Australiji ostvariti desetine hiqada na{ih gra|ana koji tamo `ive - rekao je direktor Zavoda za socijalno osigurawe. Podsetio je da je Srbija zakqu~ila ugovore o socijalnom osigurawu sa 32 zemqe u svetu, na osnovu ~ega 250.000 srpskih dr`avqana prima strane penzije u ukupnom godi{wem iznosu ve}em od 750 miliona evra, dok PIO fond za oko 70.000 korisnika srpskih penzija u tridesetak zemaqa sveta isplati svake godine oko 70 miliona evra. S. G.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 2020. ^etvrtak 10. 24. decembar februar 2022.

VELIKI RAZVOJNI PROJEKTI NAREDNIH GODINA U AUSTRALIJI

Neboderi }e promeniti U izgradwi su poslovni, stambeni i turisti~ki objekti koji svojom visinom i modernim arhitektonskim re{ewem mogu da pomute slavu ~uvene sidnejske Opere i Harber Brixa Korona je zaustavila mnoga de{avawa u celom svetu, pa i u Australiji, sem jedne oblasti. Brojni arhitekti nisu prestajali sa radom u osmi{qavawu novog razvojnog perioda, a projekti koji se ni`u jedan za drugim, sada polako prelaze u realizaciju. U narednih nekoliko godina najve}i arhitektonski procvat }e do`iveti Sidnej. Od izgradwe nove tehnolo{ke zone vredne vi{e milijardi dolara, grade se novi hoteli i stambeni prostori, koji }e oboriti sve rekorde u visini zgrada. Stru~waci iz oblasti arhitekture su mi{qewa da }e novoizgra|eni neboderi potpuno promeniti sliku Sidneja, a da Harber Brix i Opera vi{e ne}e biti najve}e ikone Sidneja, po kojima je do sada bio prepoznatqiv u svetu. Ovo su neke od vi{espratnica ~ija se izgradwa u Sidneju o~ekuje u narednih pet godina.

GLAVNI KOMERCIJALNI TORAW Me|u prvima }e svetlost dana ugledati „Quay Quarter“, glavni

Glavni komercijalni toraw Lider australijske ekonomije Iako Sidnej nikada nije slu`beno postao glavni grad Australije, ve} je ta uloga pripala Kanberi daleke 1908. godine, on se i daqe iz mnogo razloga naziva glavnim gradom. Dok je Kanbera najva`niji administrativni centar Australije, Sidnej je siguran lider u australijskoj ekonomiji. Oko 25 odsto australijske ekonomije koncentrisano je u ovom gradu. U Sidneju se nalazi vi{e od 500 kancelarija velikih svetskih kompanija. Najve}e australijske kompanije imaju sedi{ta upravo u ovom gradu, ovde se nalazi australijska berza, kao i vi{e od sto predstavni{tava velikih svetskih banaka. Zbog svega ovoga Sidnej je glavni finansijski centar Australije, koji se smatra i jednim od najskupqih gradova za ìvot u Australiji. komercijalni toraw, sme{ten nadomak sidnejske Opere. Nalazi se u ulici Brix 50 i projekat je kompanije AMP Kapital Diversifajd, vredan 3 milijarde dolara. Toraw }e biti sastavqen od pet razli~itih staklenih povr{ina, naslaganih jedna na drugu, sa ukupno 50 spratova. Kako }e se u ovom torwu uglavnom nalaziti prostorije kompanija, èqa izvo|a~a je bila da zaposlenima pruì jo{ ve}i ugo|aj dok rade. Koriste}i izvanrednu lokaciju, staklene kancelarije }e imati vi{e dnevne svetlosti a i zaposleni }e imati prelep pogled na sidnejsku luku. Prema planu zgra-

da bi trebalo da bude zavr{ena krajem ove godine.

POSLOVNA KULA OD 53 SPRATA Investitor Lendlis, zajedno sa kineskom kompanijom Ping An Ril Istejt i japanskom kompanijom Micubi{i, ove godine }e zavr{iti izgradwu poslovne zgrade, koja }e sa 53 sprata postati i najvi{a poslovna zgrada u Sidneju. Ona }e nositi naziv Sejlsfors Tauer i bi}e jedna od deset zgrada koje }e ove kompanije izgraditi u svetu. Pored Sidneja ovakva zgrada }e biti

Poslovna kula od 53 sprata

izgra|ena i u San Francisku, Wujorku i Tokiju. Kula u Sidneju, visine 263 metra, nalazi}e se na adresi 180 Xorx strit, sa prelepim pogledom na celu sidnejsku luku. Vrednost projekta je oko 3 milijarde dolara a izgradwa je planirana za ovu godinu.

VI[ESPRATNICA „BLIZANCI“ Kineska Hans grup development

ima u planu izgadwu dve spojene kule pod nazivom „Blizanci“. Planirano je da neboder bude na adresi 338 Pit strit u samom centru Sidneja. U kuli bi bila izgra|ena 592 apartmana za stanovawe, hotel sa 158 soba, kao i komercijalni prostor od 5 hiqada kvadratnih metara. Za sada se ~eka na odobrewe ovog projekta a ako dobije „zeleno svetlo“, ovaj neboder bi sa 264 metara visine bio iste visine kao i nedavno

o u

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 2020. 17 ^etvrtak 10. 24.decembar februar 2022.

sliku Sidneja

Hibridna zgrada od drveta

odobreni neboder Mirvak u Xorx ulici, koji se, tako|e, gradi.

HIBRIDNA DRVENA ZGRADA Kao vode}i tehnolo{ki projekat, koji podr`ava Vlada Novog Ju`nog Velsa, u Sidneju se uskoro o~ekuje po~etak izgradwe jedinstvene hibridne drvene zgrade, koja bi bila najve}i hibridni objekat ikada izgra|en u svetu. Ovaj projekat je delo tehnolo{kog giganta Atlasian, koji bi zajedno sa partnerom Dekusom izgradio toraw od betona i drveta, na 40 spratova, sa oko 60 hiqada kvadratnih metara komercijalnog prostora. Vrednost gra|evine je milijardu dolara, a planirano je da bude izgra|ena 2025. godine.

la na 50 spratova, sa apartmanskom kulom, a bi}e izgra|en na mestu nekada{weg Tatersals kluba. Projekat je ve} odobren i za potrebe novogradwe bi}e sru{ene zgrade u ovoj ulici na broju 194 i od 198 do 204. Arhitektonsko re{ewe kompanije BVN vredno je 760 miliona dolara, a hotel }e biti izgra|en 2025. godine. Sawa Miri} - [aki}

LUKSUZNI HOTEL UMESTO STAROG KLUBA U sidnejskoj Pit Strit po~e}e izgradwa najluksuznijeg hote-

Luksuzni hotel u Pit strit

Vi{espratnica “Blizanci”

Koja je najvi{a zgrada u Australiji?

neboderima prima}i i najSidnej }e se novoizgra|enim se nalazi u Kvinslendu. Zvavi{oj zgradi u Australiji, koja na Zlatnoj Obali u Kvinslenni~no najvi{a zgrada se nalazi e “. Dizajnirana od strane grup du, poznata je pod nazivom „Q1 , ara met 5 , u ima visinu od 322 Sanlend, broj jedan u Kvinslend u na ore otv je a 78 spratova. Kad merena do vrha torwa i ima u „Q1“ je bila najvi{a zgrada da zgra , ine god 5. 200 novembru Marina de zgra od a bil izgu lu titu svetu, ali je 2011. godine tu Tor~ iz Dubaija. pirisana je olimpijskom Zgrada na Zlatnoj Obali ins i sidnejskom Operom. Ima ine bakqom u Sidneju iz 2000. god spratovima 77 i 78 i nudi poosmatra~nicu „Skaj Point“ na a~nice se dolazi liftom za 43 gled od 360 stepeni. Do osmatr sekunde.

Najvi{a zgrada u Australiji je na Zlatnoj obali

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 24. Pi{e: Slobodan Grba

Stara je koliko i ~ove~anstvo, koliko svest o tome da ~ovek nije savr{eno bi}e i da je greh ono sa ~im se bori i protiv ~ega mora da ustane. Prodirala je u najtananije pore qudskih ose}awa, odnosa, bila naj~e{}e na strani ne~avstivog i protiv istine i pravde, neposredan krivac za smrt miliona nevinih i najprefiwenije sredstvo spasa nekih me|u najve}im zlo~incima koje je svet ikad video. Weno turobno, zloslutno, mo}no veli~anstvo iz senke, katkad mra~ni gospodar, mnogo ~e{}e zlokobni prorok zla kao neposrednog satanskog izaslanika na plavoj planeti ~ija je lepota samo varka za naivne, a insipracija za one iskreno okrenute Hristu i nebesima. La`! Svako je u ìvotu osetio wenu opaku snagu i doìveo potrebu da joj se suprostavi. U meri u kojoj je to suprotstavqawe predstavqalo ozbiqan iskorak sa koloseka „tuka na utuk“, krvne osvete ili krvoproli}a kojim se pravdalo prethodno krvoproli}e, borba je imala smisla i predstavqala pouku za vekove koji su tek trebali da stignu. Neugodne, ponekad uàsne posledice laì najboqe je preventivno minimizirati, ako je mogu}e potpuno preduhitriti. Ako ve} nije, ako je la` kao vesnik nastupaju}eg a mo}nog zla protivnik kojem se ne moè stati na kraj pre u~iwene {tete, nikad nije prekasno protiv laì se boriti i otkrivati wenu opasnu su{tinu, bolesnu nameru, paklenu zamisao. Bar kada je o takvima re~. Naàlost, svedoci smo da u svakom vremenu krize imperije koja preìvqava posledice nezajaìve, bezbo`ni~ke vlasti kojoj snaga ne po~iva u dostojanstvu i ~asti ve} u topuzu, pa joj razumqivo koraci i ne mogu ostaviti druga~iji trag doli smradnog ne~ovje{tva, la` ponovo dobija na snazi i kao da je mo}nija nego ikad ranije. Prvenstveno zahvaquju}i medijima koji kao da nikad nisu imali toliko uticaja na naj{ire narodne mase kao danas, upravqani nekolicinom potpuno odnaro|enih predstavnika krupnog kapitala, bez ~asti i najmaweg ose}aja za etiku. Svako je na svojoj koì osetio mo} laì kao takve, a Srbi kao narod toliko puta i sa takvim intenzitetom da je malo naroda sa kojima bi se mogli usporediti. Lakomisleni kakvi smo, naj~e{}e neorganizovani i bezbri`ni, uglavnom preoptere}eni koli~inom ozbiqne istorije koju stvaramo, ~esto i protivno svojoj voqi i bez ikakve namere, ostavqamo brojne tragove laì nezabeleè-

ZAJEDNICA

NOVI PRILOZI ZA ISTORIJSKI POGLED (1)

lll U borbi protiv la`i do}i do istine, ma kako male i ponovo naizgled bezna~ajne, ali mo}nije utoliko koliko smo svesniji da smo pomerili kami~ak u nebeskoj borbi dobra i zla, u korist onog prvog, napor je blago~estiv i zato uzvi{en

ne, neobja{wene, prepu{tene ili zaboravu, ili nakaradnom tuma~ewu onih koji su mo`da u stvarawu te la`i u~estvovali da bi sada na temequ prethodne lansirali – novu la`! I tako do u beskraj! Svaki doga|aj, pa tako i svaka la` utkana u sukob odnosa, interesa, ili onog {to je interesima predstavqeno, ima svoju genezu, ali i otvoren prostor za razli~ita tuma~ewa. ^esto upravo zavisno od toga koliko smo

go pre nego {to se to moglo i naslutiti i da su Srbi u toj podeli ostali na kraju. Zna~i – unapred osu|eni! CIA je jo{ od 1976. godine, tako bar govore dokumenti dostupni javnosti danas, radila na pripremi rasturawa SFRJ, zajedno sa Vatikanom. Odjeci rata na Balkanu koji su nazivani „srpskom agresijom“ na sve i svakog ili gra|anskim ratom ~ak i na strani svetskih mo}nika u trenucima kada bi se oportunim na{lo zasoliti i sa

mu~no, ~esto bi bilo „za ubiti se od smeha“. SBS je jedan od dva dr`avna kanala, osnovan sa namerom da se posebno bavi problematikom multikulturalizma, u zemqi u kojoj ima preko stotinu razli~itih etni~kih zajednica. Naizgled lepo, ~esto kvalitetno i na zadovoqstvo brojnih slu{alaca i gledalaca, ali... Ima i onih krava koje daju 35 litara mleka a onda jednim udarcem noge sve prosipaju.

sposobni da u naizgled bezna~ajnom, svakodnevnom, nipo{to izuzetnom, vidimo naznake procesa rastakawa cele jedne kulture i civilizacije, moèmo u borbi protiv laì do}i do istine, ma kako male i ponovo naizgled bezna~ajne, ali mo}nije utoliko koliko smo svesniji da smo pomerili kami~ak u nebeskoj borbi dobra i zla, u korist onog prvog. Naizgled mali prilog toj borbi moè da bude ~ak i presudan. Zato dozvolite piscu ovih redova da upravo iz pomenutih razloga kandiduje dva doga|aja, dva slu~aja, naizgled bezna~ajna, nimalo zvu~nija od nebrojenih drugih, slu~aja kojima je zajedni~ko da su se iza ni{ana na{li toliko razli~iti, fizi~ki udaqeni, a u su{tini isti izvori zla. Pri~a prva... Bezbroj puta je ponovqeno, ~ak i od strane ameri~kih zvani~nika kojima se ne moè pore}i koji stepen vi{e otvorenosti kakvu bi qudi koji drè do vlastitog dostojanstva pre}utali, jer nije uzalud davno iz naroda iznikla mudrost po kojoj „ono ~ega se pametan stidi, budala se time ponosi“, da su karte na Balkanu i u biv{oj SFRJ bile podeqene mno-

malo istine celi lanac laì, me|u kojima je bilo i upravo bizarnih, monstruoznih, nisu mimoi{li ni Australiju. Zemqu u kojoj ìvi nemalo Srba, koju velika ve}ina smatra lepom i prosperitetnom, ali i zemqa u kojoj je u vi{e navrata i od strane najmo}nijih centara iz kojih se dràvom istinski upravqa, lansirano niz zna~ajnih, pa i opasnih antisrpskih projekata. Srbi su narod koji lako zaboravqa i jo{ lak{e pra{ta, uz to tradicionalno neorganizovani, uvek nespremni za velike istorijske promene, posebno istorijske turbulencije u kojima se ne zna sa sigurno{}u kako }e „drmusawe“ da zavr{i i ko }e kad do|e do smirewa biti na vrhu, a ko na dnu. Tokom gra|anskog rata u biv{oj Bosni i Hercegovini, australijski mediji izve{tavali su kao i ameri~ki. Ponekad, kao svaka àba koja diè nogu kad vidi da kowa potkivaju, poku{avali su da budu i „ve}i katolici od pape“, pa im nije bilo dovoqno da prate politi~ke uzore sa druge strane Pacifika, ve} su na svoj na~in i predwa~ili. Ponekad je to znalo da bude groteskno, a da nije àlosno i

Pro{ao je rat u Bosni ali se}awa ostaju. Na nepotrebna stradawa, na krvoproli}e, na istinu kao prvu `rtvu svakog rata i na la` kao weno mra~no veli~anstvo sa preporukom direktno iz pakla. SBS izve{tava, navodno ekskluzivno, sa prostora Bosne koja krvari. Ve} smo ranije rekli ko je odre|en da bude `rtva, a ko je zlo~inac. U prilogu koji sledi „negde iz Bosne“, reporter tronutim glasom, o~igledno sa namerom da deluje {to uverqivije i sa {to vi{e pijeteta prema doga|aju i qudima o kojima pravi pri~u, obja{wava gledaocima da „majka mladog muslimana koga su ubili Srbi, pla~e na grobu stradalog sina“. Niko ne moè da ostane imun na bol majke, pa makar bila i majka sina koji se borio na drugoj strani, i zato je tu svaki komentar nepotreban. Od}uti i pomoli se Bogu da se zli dusi smire a pokoj du{i svima nevino stradalima. A onda ~ovek, kad je ve} tako, ne moè da ostane samo na tome da poslu{a istine èqnog reportera SBS-a, ve} pogleda i sliku. I, {ta vidi? Zaista, èna je pala na jo{ sveù humku ispod koje je sahrawen wen sin, a prizor izaziva saàqewe

~ak i najtvdokornijih jer èna nari~e, qubi zemqu kojom je pokriven grob, hvata se za grudi daju} i do znawa gde je bol najè{}i, pa ponovo celim telom grli grobnu humku. A onda, ne{to ra|a sumwu! @ena je, naime, u crnini. Otkad muslimani àle svoje pokojnike u crnini? Nova moda, {ta li? Sumwa ra|a dodatnu pa`wu koja donosi novo iznena|ewe. Na uzglavqu grobne humke nema nadgrobnog simbola kakvog bismo mogli o~ekivati kod muslimana, ve} – krst! Da, drveni, u drugom planu, ali – krst! Prizor izaziva nemalo ~u|ewe, ali samo na sekund, da bi ve} slede}a reakcija bila gotovo instinktivna i dovela do pravog napada na televizijski prijemnik, ne bi li se boqe video jo{ jedan detaq, ime koje na krstu stoji upisano. Nije trebalo mnogo da se prethodne sumwe pokaù potpuno opravdanima, na krstu je stajalo – srpsko ime! [ta to zna~i? Da majka muslimanka kuka nad grobom sina koji je Srbin? Ne}e biti. Urednicima SBS-a je trebao dokumentarni prilog za odavno uspostavqenu tezu o srpskoj krivici i zlo~ina~koj prirodi, pa su u to ime posegnuli za prvim materijalom koji im je do{ao do ruku. Majku Srpkiwu koja nari~e nad grobom sina, pretvorili su za svoje potrebe u majku muslimanku, ne obaziru}i se mnogo na to {to na taj na~in nisu informisali javnost, nisu pomogli bar kami~kom istine u izgradwi sveobuhvatnog mozaika komplikovane stvarnosti nesretnog naroda, nego naprotiv, podigli na pijedestal vlastitog zna~aja, toliko svojstvenog naduvanoj kolonijalnoj aroganciji la` kao vrhunaravni proizvod wihove neupitne demokratije, sistema boànske istine, pri ~emu „boànstvo“ nije Hristos, ve} pre neki korporativni magnat, po mogu}nosti jasne homoseksualne opredeqenosti. Sve u svemu, bquvotina nad kojom ~ovek ne moè a da se ne upita da li sawa ili je to sve istina? Da la` postane istina, u svetu koji toboè nije ideolo{ki zaslepqen, gde je uspostavqena vladavina zakona, ure|eno dru{tvo... Gre{ka? Da, samo {to se nikad nije dogodilo da se pogre{i u korist, pa makar i trenutnu, Srba. Uostalom, gre{ke se de{avaju i najve}im profesionalcima, zar ne, ali se i ispravqaju. Koliko mi je poznato, nikad se niko nije izvinio za ovaj opasni falsifikat na SBS-u, Srbi naravno nisu reagovali jer su imali tih dana razloga da reaguju bar stotiwak puta dnevno, pa im se ~inilo da je boqe, a i lak{e, da ne reaguju uop{te. Nastavak u slede}em broju

La`

PUTOPIS

^etvrtak 2020. 19 ^etvrtak10. 24.decembar februar 2022.

TAKO BLIZU, A TAKO DALEKO OD BUKE I SJAJA ZLATIBORA

@ivot s one strane Tornika, gde ti{ina para u{i Daleka neonska svetla Zlatibora, sva buka i sjaj centra planine, one daleke zgradurine, ponegde ~itavi soliteri, gledano odavde, s padina Tornika tek su neuhvatqivi treptaji, ne{to daleko, neshvatqivo i nedohvatqivo, ne{to kao Amerika. Kad se jo{ pro|e s one strane Tornika, nestane i tog pogleda, nego se otvore planin~ine, sve do Bosne, a kad se jo{ ima vremena pa se zastane, prvo {to privu~e pa`wu jeste nemutina ~iwenica da se pod nogama otvara poveliko selo, a dim se vidi tek iz pet – {est, ili, ako se boqe zagleda, destak oxaka. Tako blizu a tako daleko od svetala, buke i sjaja Zlatibora! Pre neki dan, rano ujutru, dok sam se sa Vodica spu{tao dubqe pod Tornik, pro{ao sam ~etiri pet kilometara puta, boqe re}i snega i leda, okolo smetovi do pojasa, a da ni na putu ni pored puta nisam video ama nikoga ìvot, ni ~oveka, ni psa, ni ovce ni jagwega… Tek kad sam do{ao dole negde do kraja puta, pet {est ov~ica i jedno belo, tek ro|eno jagwe, podigli su glave spremaju}i se da iz tora uteknu u {talu kao da nailazi kurjak. Prvi ose}aj ovde je da ti{ina para u{i, a prtine, staze koje sa seoskog puta vode do ku}a, sem na par mesta, prete`no su neo~i{}ene, pouzdan znak da su i ku}e prazne, da nema koga da ~isti prtine do {tala i torova, da polaè ovcama… I tek posle dugog ~ekawa u centru sela oslowenog na jugo-isto~ne padine Tornika, o~i{}ena prtina odvela me do ku}e Vidoja Marjanovi}a (68) koji je ostao poprili~no za~u|en otkud u ovo doba godine neko pred weogovom ku}om, leti poneko i svrati, zimi, dan posle me}ave retko … Sedeli smo posle u ku}i, ne da Vidoje da se tek tako iza|e iz pregrejane ku}e, da ~uje novosti, {ta ima novo po srezu, kako je gore na Vodicama i Borovoj Glavi. Kad napada sneg, ko ovog jutra, pa ne moè da pre|e do kom{ija, ispisnika i kad je te{ko ~istiti prtinu, Vidoje sedi kraj {poreta i pi{e pesme, o onome {to mu se de{ava ili mu se de{avalo pa je zapamtio, o Suncu, o ki{ama, o selu koje sawa svake no}i, o jednoj èni, ima jednu pesmu i o Sjenici, pa o izgubqenoj qubavi, jeseni, itd… U poprili~no pustom selu, Dobroselici, tako se zove, pre 60 godina u {kolu je i{lo 350 |aka, a danas u ~itavom selu jedva da ima 50-tak ìvih ku}a i stotiwak me{tana, Vidoje ne àli za pro{lim vremenima. On na ono {to je bilo i ~ega vi{e nema gleda pesni~ki: - Svi àlimo za pro{lim vremenima, a, ta vremena nisu bila ni{ta biqa nego ova danas. Jedino, tada smo bili mladi pa nam je vaqalo sve i ni{ta nam nije smetalo – kaè Vidoje. Kad obojica za}utimo, u Vidojevoj ku}i ti{ina para u{i. Ne vide se kroz prozor neonska svetla centra Zlatibora, pre duboke gudure i jaruge pune snega, pusta

Vidoje Marjanovi}: Kad malo `eli{ i kad si zadovoqan onim {to si stekao, onda si i sre}an!

surova divqivna. - îm pukne prole}e, bude qudi po selu, turisti, do|u, gledaju ovu lepotu, a mi tu lepotu i ne vidimo, navikli se na wu pa nam do|e ko dobar dan – veli Vidoje. Ono tamo, s druge strane Tornika, gde qudi grabe, kupuju, zidaju jedni mimo druge, gde sve bqe{ti od sjaja, od para, od blagostawa, od miliona, od luksuza, odavde se ne vidi. Dva razli~ita sveta koji i ne mare mnogo jedan za drugi. Pod Vodicama ono malo qudi {to je ostalo misle da je sre}a s ove, wihove, a ne s one strane Tornika, tamo gde sve puca od bogatstva i bqe{tavila. - Opasno je kad su ~ovekove èqe ve}e od onoga {to moè i {to ima! To je recept da ~ovek ~itav ìvot provede nesre}an, ovako, kad malo èli{ i malo ima{, kad si zadovoqan onim {to si stekao, onda si i sre}an – prenosi Vidoje jednostavan recept i jednostavnu ìvotnu filozofiju qudi s ove strane Tornika. Kad okopni sneg, a Vidoje krene kroz selo, stanu da se niù ku}e, boqe re}i napu{tene brvnare prolomqenih krovova, do pola trulih crnih brvana, Vidoje zastane kraj svake, zagleda u prozore, a u prozorima ne vidi pusto{ i ti{inu, nego unutra, obavezno ugleda sunce i vedro nebo, i kraj ogwi{ta stare doma}ina, sa tojagom u rukama i bude sre}an po vazdan.

- îtam kako po svetu, po gradovima, u susednom stanu umre ~ovek ili èna, a kom{ije saznaju da ih nema, toliko se poznaju i vole, pose}uju, tek kad iz susednog stana po~ne da se ose}a teàk zadah… Kod nas je ovde druga~ije, pogledam ujutru kom{iju, ako do podne nema dima iz oxaka, ako vidim da prtina nije o~i{}ena, tojagu i lopatu u {ake da vidim {ta je sa wima. Po tome se mi ovde razlikujemo od gradova – pri~a Vidoje. I, reklo bi se, nema u ovoj pustiwi radosti, samo tuge i ti{ine, da je radost tamo u onoj buci i svetlima Zlatibora, a, nije tako. - Kako nas samo ovde obraduju nale stvari. Pa, recimo, niko sre}niji od od nas kad nam se ojagwi ovca, ili, oteli krava, odmah zovemo kom{ije na kafu i rakiju, ili, kad pokosimo livadu, pa poplastimo a seno ne pokisne, ili, kad posle me}ave osvane vedar dan, ili, kad nam rodi krompir, ili kad se ujutru probudimo a ni{ta nam ne fali, eto, tome se mi radujemo – veli Vidoje. Vidojev kom{ija iz sela, deda Sre}ko Kova~evi} (95) zimuje pet – {est kilometara daqe, gore na Vodicama, tako|e pod Tornikom i sawa svoje katune i veliko stado ovca, tamo prema Jablanici. Kad je ono pre nepune dve godine, uo~i Vaskrsa, a zbog korone bilo zabraweno da se ide u crkvu, deda Sre}ko poranio,

u ~etiri ujutru bio u crkvi brvnari u Dobroselici, staroj 201 godinu, pa kad se pri~estio, pri~ao mi posle: - Niko sre}niji, niko radosniji od mene! Ej, bio u crkvi, pri~estio se, pomolio bogu za zdravqe ~eqadi, za na{u ku}u, za sve nas u selu, za dobru godinu, da mi je i stoka zdravo, i, {ta }u vi{e, kud }u {ta vi{e od Boga da i{tem – zabeleìo sam tada Sre}kovo slovo. I, imalo se {ta iz tih re~i nau~iti. A koju godinu ranije zatekao sam dedu Sre}ka na wegovom katunu, pod Tornikom, ja Boè, wegove sre}e i wegove radosti kad je ugledao mene i kolegu Ranka Stankovi}a kako pristièmo niz breg. Niti se znalo kad je nestao u ku}u ni kad je otud izneo veliki, ja ve}eg hleba u ìvotu nisam video, pa tawire sa sirom i kajmakom, pa fla{u sa rakijom… Gledao sam tog dana najsre}nijeg ~oveka na svetu. Posle smo zajedno pozatvarali ovce u tor, pa posedeli pa se ispri~amo. A ja video uìvo, ima sre}e, ima radosti i van ovog na{eg sveta punog neonskih svetala, apartmana, televizora i ra~unara, bazena i mekih }ilima. Jo{ mi Sre}ko ispri~ao kako ga u katunu, no}u probudi urlik vuka, on onda sko~i na noge, pa ostatak no}i provede straàre}i kraj tora, a ujutru, kad sine od istoka, niko sre}niji, niko radosniji od wega. – Meni dobro, poranim ujutru pa uìvam u izlasku sunca, u cve}u mokrom od jutarwe rose… Gledam u nebo, slu{am ti{inu, i ponekad, kad dodju, sit se ispri~am sa vranama… Padnu wih dve ujutru na vrqiku od tora, ga~u, k’o da mi ne{to pri~aju, onda i ja wima ispri~am {ta imam, pa im posle iznesem mrva od hleba i sira, i tako se mi druìmo… – poverio mi se Sre}ko tog lepog prole}nog dana punog svetla i mirisa cve}a. Tih godina Sre}ko je imao i kowi}a, uzja{e ujutru pa luta okolo pa{wacima, obi}e stado na pa{waku, kad se vrati, zamesi sebi poga~u, ili skuva ka~amaka, pa se sam osmehne sebi… – I moj djed je ovako ìveo, se}am se, jednom, ja de~a~i}, vidim |eda pla~e kad smo uo~i Boì}a krenuli iz kolibo u selo… Pitam ga, djedo {to pla~e{, on mi veli – pla~em dijete moje, ko zna da li }u se iza Boì}a vratiti ovde… – pri~ao mi je tada Sre}ko u ~iju je prostu, zlatiborsku du{u toliko dobra spakovano da nema kantara koji bi to mogao izmeriti. I tako, na Zlatiboru, ostanu dva sveta, jedan s ove, drugi s one strane Tornika. Nedodirqivi i neshvatqivi jedan za drugi. I bude jasno ~oveku kad krene gore, nazad ka Vodicama da se ta dva sveta mogu i sresti, ali, ne}e se poznati i ne}e se razumeti. A, mo`da je tako i boqe. Z. [apowi}

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 24.

SRBI U SVETU

PREDSEDNIK SRBIJE NA SRETEWE ODLIKOVAO SRBE IZ RASEJAWA

[estoro najboqih iz dijaspore Marko Lopu{ina

Otkrivamo ko su dobitnici najvi{ih priznawa Republike Srbije - Zoran Jankovi}, Branko Tupawac, Dobrivoje Tanasijevi}, Petar Petrovi} Pepi, Dina i Jovan Rajs Povodom Dana dràvnosti, na Sretewe, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} odlikovao je {estoro na{ih qudi iz rasejawa, zbog wihovih patriotskih i humanitarnih aktivnosti. Zoran Jankovi}, gradona~elnik Qubqane dobio je Sretewski orden tre}eg stepena. Branko Tupawac, dobrotvor iz îkaga, dobio je Orden Kara|or|eve zvezde tre}eg stepena. Dobrivoju Tanasijevi}u, ~uvenom Den Tani, kao sportskom radniku iz Kalifornije pripala je Zlatna medaqa za zasluge. Srpski barjaktar Petar Petrovi} Pepi iz Pariza dobitnik je Zlatne medaqe za zasluge. Me|u dobitnicima Zlatne medaqe su i Dina i Jovan Rajs, ~uvari kulture na Holokaust iz [vedske. Prvi ~ovek slovena~ke prestonice Zoran Jankovi} {iroj javnosti je postao poznat nedavno, kada je u politi~kim javnim pri~ama, pomenut kao mogu}i predsedni~ki kandidat na skora{wim izborima. I predsednik Aleksandar Vu~i} i Zoran Jankovi} su tu pri~u propratili duhovitim komentarima. Najva`nije od svega je bilo to da je Jankovi} sa Vu~i}em pribliìo Qubqanu i Beograd, Srbiju i Sloveniju. Jankovi} je od onih iseqenih Srba, koji se ose}a polovi~no. Malo je Srbin, a vi{e je Slovenac. Ro|en je na novogodi{we jutro, 1. januara 1953. godine, u selu Saraoci kod Smedereva od oca Srbina i majke Slovenke. Prve godine ìvota provodi u ovom selu, na obalama Velike Morave. Kad je imao 11 godina wegova porodica se seli u Qubqanu u potrazi za boqim ìvotom, gde on zavr{ava osnovnu {kolu, gimnaziju i Ekonomski fakultet. Tokom studija Zoran Jankovi} sagradio je ku}u od novca koji je zaradio u lokalnom Auto-moto savezu i drugim preduze}ima. Ve} pri kraju studija moglo se naslutiti da imam smisla za biznis. Radio je u po{tanskoj slu`bi, a potom u “Merkatoru”, gde je 1997. postao predsednik uprave ove ~uvene slovena~ke firme. Smewen je 2005. u politi~kom obra~unu. “Osvetio” se Slovencima za otkaz i poniàvawa tako {to je

na izborima za gradona~elnika Qubqane oktobra 2006. pobedio prvi put. Pa drugi put 2010, i potom neprestano do dana{wih dana. Me|u uspehe Jankovi}a, kojima je i obezbedio tako dugo stolovawe u prestonici deèle, jeste i obnova centra Qubqane. Glavni grad Slovenije pretvorio je u jednu od evropskih metropola. Li~no Jankovi} je uspe{an poslovni ~ovek, sa titulom “Menaxer godine”, sportski radnik, koji vodi KK “Olimpiju” i slovena~ke rukometa{e, koje je trenirao drugi Srbin – Veselin Vujovi}. Oèwen je Mijom i imaju dva sina. U Srbiju dolazi uvek kada moè, a sa srpskim politi~arima uspe{no sara|uje. Zoran jankovi}

lio sam se kao pronalaza~ industrijskih patenata u SAD sa porodicom 1968. godine. Radio sam u firmi “Eplton”. A onda sam postao gra|evinar, investitor, nafta{ i bankar – pri~ao mi je Branko Tupawac. U ^ikagu i okolini podigao je desetak ogromnih trgova~kih centara i desetine luksuznih hotela. Vlasnik je hotela "Morein" i akcionar u bankama “CIB” i “Parkvej”. Kao patriota Tupawac je veliki dobrotovor i humanista. Otaxbini Srbiji po~etkom devedesetih je poklonio 100.000 dolara i nudio programe za izlazak iz krize, otvarawe nove Klinike za kardiovaskularne bolesti u Beogradu. Pomagao sam stvarawe Repu-

Херцеговачка Грачаница, задужбина Бранка Тупањца

Zoran Jankovi} i Aleksandar Vu~i}

Ден Тана

Ovaj drugi je Dobrivoje Tanasijevi}, Srbin poreklom iz ^ibukovca kod Kraqeva (1935). Maturirao u beogradskoj gimnaziji 1953. Igrao fudbal za FK „Bokeq“ i FK „Crvena Zvezda“. Bio je od 1951. fudbalski profesionalac u Belgiji i Nema~koj. Ostao je u Antverpenu iz kog je emigrirao u Kanadu, gde je igrao za FK „Montreal“. Pre{ao sam u SAD 1956. i igrao mali i veliki fudbal. Sa Acom Obradovi}em udario sam temeqe ameri~kog fudbala na srpski i evropski na~in. U~estvovao sam u stvarawu fudbalske lige SAD. Poha|ao sam Akademiju glume Xefa Korija u Malibuu, kada i glumci Xems Din, Natali Vud i Kim Novak. Nastupao sam u filmovima The Enemy Below, Rin Tin Tin, Peter Gun i The Untachables – pripoveda Den Tana u svojim memoarima, koje je objavio kao kwigu i kao dokumentarni film . Kad mu se gluma malo smu~ila postao je kafexija u Los An|elesu. Bio je vlasnik kultnog restorana Den Tana's na Beverli Hilsu, koji je otvorio 1964. U wemu se okupqaju svetski glumci i producenti. Prijateq Karla Maldena, Marlon Branda, Merlin Monro, Hemfrija Bogarta, Xona Travolte, Kirka i Majka Daglasa. Tanasijevi} je ~lan Ameri~ke akademije za filmsku umetnost, koja dodequje Oskara za najve}a dostignu}a. Bio je u Engleskoj od 1970. do 1981. jedan od vlasnika fudbalskog kluba “Brentford”. Radio je kao filmski producent i fudbalski menaxer. ^lan je uprave, biv{i predsednik i finansijer FK „Crvena Zvezda“. Saradnik je Fudbalskog saveza Srbije. @ivi sa suprugom u Beogradu. Deca su mu, dve }erke, uspe{ne poslovne dame u Americi. Dobitnik je Zlatne medaqe za zasluge.

SRPSKI JEVREJI

Петар Петровић

Dina i Jovan Rajs

je kao patriota i uspe{an srpski politi~ar u EU poneo Sretewski orden tre}eg stepena.

blike Srpske 1992. godine. Senator sam Srpske od 2009. Ispunio sam posledwu voqu pesnika Jovana Du~i}a da bude sahrawen u Trebiwu. Prebacio sam wegov sarkofag sa kov~egom i posmrtnim ostacima oktobra 2000. u manastir Nova Gra~anica, koji sam sagradio na Crkvini u Trebiwu – pri~a Branko Tupawac, koji neprestano pomaè svoj zavi~aj. Za ovo veli~anstveno delo u Trebiwu Branko Tupawac je od Srpske pravoslavne crkve odlikovan Ordenom Svetog Save. Nosilac je Ordena Wemawe i Ordena za mir Ujediwenih Nacija. Dràva Srbija i wen predsednik Aleksandar Vu~i} su ga sada odlikovali Ordenom Kara|or|eve zvezde. Branko Tupawac i gospodin Den Tana su ameri~ki iseqenici, jer ve} decenijama ìve u SAD.

AMERI^KI ISEQENICI Branko Tupawac je Hercegovac, koji je u Trebiwu podigao manastir Nova Gra~anica na brdu iznad grada i zadu`binu svojoj pokojnoj supruzi Radmili. Kada god se u îkagu, gde ìvi, odràva neka srpska manifestacija, Tupawac je na woj glavni darodavac. ^lan je Eparhije sredwo-ameri~ke, Srpske narodne odbrane, veteran Kongresa srpskog ujediwewa. Poslovao je u Jugoslaviji, na Kipru, u [vajcarskoj i SAD. Ro|en sam u Bile}i 1938. a {kolovao sam se u Novom Sadu. Zavr{io sam studije gra|evine. Radio sam u vojnoj industriji i Fabrici alata u Trebiwu. Use-

Petar Petrovi} Pepi je predstavnik Udruèwa starih srpskih ratnika u Parizu i srpski barjaktar na svim dràvnim manifestacija u Francuskoj, kada na{i stari saveznici obeleàvaju ratne pobede. Ro|en je u Beogradu 1937. Odrastao je na u{}u Save u Dunav, gde je zavr{io Elektrotehni~ku {kolu. Radio je kao elektri~ar u Savamali, kada je 1966. godine oti{ao na rad u Francusku. Radio je u jednoj pariskoj fabrici kao elektri~ar. Po~etkom devedesetih postao sam ~lan udruèwa “Petar Prvi Ujediniteq” u Parizu, Srpske zajednice u Francuskoj i wen zvani~ni barjaktar. Nastupao sam kao predstavnik Srbije na svim memorijalnim srpsko-frnacuskim manifestacijama sa {ajka~om i srpskom zastavom. Tako sam bio barjaktar povodom Dana pobede, povodom obeleàvawa doga|aja iz Prvog svetskog rata i Drugog svetskog rata – otkriva gospodin Pepi, kako ga zovu Francuzi. Uvek nosi srpski ~uturicu rakije kojoj nisu odoleli francuski predsednici, sa kojima se susretao, ni Fransoa Miteran,

ZLATNI SRBI Zlatnom medaqom odlikovani su i Stanislav Jankovi}, predstavnik Srpske dijaspore na Kipru, Mi}o Vuki}, predstavnik Srpske dijaspore u [vajcarskoj i dr Radmila Mila Mihajlovi} iz Rima, predsednica Udruèwa Srba u Italiji. @ak [irak, Nikola Sarkozi, ali ni Fransoa Oland, a ni Emanuel Makron. Zahvaquju}i Petru Petrovi}u obnovqeno je srpsko vojni~ko grobqe u mestu Tije, gde je sahraweno 748 srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata. Povodom obeleàvawa 100 godina Prvog svetskog rata i Kolubarske bitke, Pepi je sa francuskim admiralom Henrijem Lakajom bio u zvani~noj poseti Srbiji, gde su u Vaqevu poloìli vence na spomenik vojvodi @ivojinu Mi{i}u. Saradnik je Udruèwa „Andre Maìno” u Francuskoj, koje okupqa skoro 300.000 ~lanova i razvija prijateqske odnose sa Francuzima. Petar Petrovi} Pepi dobitnik je Zlatne medaqe za zasluge Republike Srbije. Isto odli~je dobili su supru`nici Dina i Jovan Rajs, intelektualci iz [vedske i borci protiv antisemitizma, za odràvawe kulture se}awa na Holokaust. Oni su ~uveni srpski Jevreji. Jovan Rajs je potomak slavnog izdava~a Gece Kona. Rodio se 1933. godine u Zrewaninu. Bio je najmla|e dete u porodici gde je majka bila doma}ica, a otac kwiàr. Kada je izbio rat u Jugoslaviji 1941. godine, Jovan je imao osam godina, a wegov brat \urica jedanaest. Svi Jovanovi najbliì su ubijeni 1941-1942. Preìveo je skrivaju}i se kod ro|aka u Srbiji i u Ma|arskoj. Deportovan je sto~nim vagonom u Austriju na prinudni rad. Preìveo je i koncentracioni logor Bergen-Belsen i kazamat Terezijen{tat, blizu Praga u ê{koj. Tu su ga Rusi oslobodili. Vratio se u svoj rodni kraj u dana{woj Srbiji gde je ìveo sa tetkom i wenom porodicom. Zavr{io je studije medicine i oènio se 1958. godine sa Dinom Vajs. Ona je ro|ena 1938. godine kao Mirjam u Zagrebu. Dina i Jovan dobili su dve }erke i 1968. godine se preselili u [vedsku, gde je Jovan bio profesor sudske medicine na Karolinskom institutu u Stokholmu. Postao je poznat po sudskim slu~ajevima ili procesima koji su izazivali veliko interesovawe javnosti (Slu~aj Osmo Valo, ôvek sa laserom). Od 2001. godine oboje pi{u studije i kwige o genocidu nad jevrejskim narodom. Jovan Rajs se proslavio kwigom i pozori{nom predstavom ”Da li si susreo Hitlera?” Kada to pitawe postavi sebi, odgovara: Ja i daqe susre}em Hitlera. Svaki dan. Kad neko ho}e da ima mo} nad slobodnim qudima i da ih poniàva zbog razli~ite boje koè, druga~ije vere ili {to dolazi iz druge kulture. Hitler ìvi kroz sve vrste fundamentalizma i kroz nedovoqno po{tovawe jedinstvenih vrednosti svakog ~oveka – kaè dr Jovan Rajs, dobitnik Zlatne medaqe za zasluge Republike Srbije.

^etvrtak 2020. 21 ^etvrtak10. 24.decembar februar 2022.

AUSTRALIJA

Australija i migranti: RENTON FAMILY TRUST Tra`ioci azila u Aged Care

proseku provedu 689 dana u pritvoru Organizacija za za{titu qudskih prava Hjuman rajts vo~ osudila je australijsku praksu zadr`avawa imigranata i istakla da tra`ioci azila u ovoj zemqi u proseku provedu 689 dana u pritvoru - {to predstavqa novi rekord. Oni su podsetili na ovu ~iwenicu mesec dana po{to je prvi teniser sveta Novak \okovi} sme{ten u imigracioni pritvor u hotelu u Melburnu. Zbog wegovog iskustva se pa`wa javnosti usmerila na praksu koju Australija

Rekao je da u hotelu prolazi kroz „ko{mar na javi", a mnogi koji dele wegovu sudbinu u ovoj ustanovi razmi{qali su o samoubistvu nakon nekoliko godina neodre|enog pritvora. Iz organizacije Hjuman rajts vo~, koja je citirala podatak o 689 dana iz vladinog izve{taja objavqenog u septembru, navode da je to rekordna brojka. Smatra se da je to najduì vremenski period zabeleèn kod jedne zapadne nacije. U pore|ewu sa drugim dràvama, gde vlasti dozvoqavaju traìocima azila da vode normalan ìvot dok se wihovi zahtevi procewuju, Australija stavqa sve koji su do{li ~amcima u obavezni pritvor. Trenutno je pritvoreno 1.459 qudi i ne zna se koliko dugo qudi mogu biti zadràni. Mehdi Ali i Muhamed su me|u izbeglicama koje su zadràne u Australiji godinama Hjuman rajts vo~ je izra~unao da je sprovodi, a za koju grupe za za{titu qud- Australija dràla 117 qudi najmawe pet skih prava kaù da je nehumana i uvredqi- godina, me|u kojima i osam osoba koje su va. provele vi{e od decenije u limbu. Aktivisti navode da se u tom hotelu „Ova statistika pokazuje koliko je Aui daqe nalaze 32 izbeglice i traìoci stralija potpuno usamqena me|u zemqaazila. ma koje dele isto mi{qewe povodom ne\okovi} je proveo pet dana u ustanovi ograni~enog zadràvawa traìoca azila u Melburnu nakon {to mu je ukinuta viza i izbeglica", rekla je istraìva~ica za igrawe na Australijan openu zato {to Sofi Meknil za BBC. nije vakcinisan. „Prema me|unarodnom pravu, imigraZa razliku od kratkog boravka teniske cioni pritvor ne bi trebalo da se kozvezde, dvadeset~etvorogodi{wi izbe- risti kao kazna, ve} bi trebalo da bude glica iz Irana je zato~en u istoj zgradi posledwa mera za ostvarewe legitimnog dve godine bez ikakvih izgleda da }e biti ciqa", dodaje Meknil. pu{ten. \okovi}ev kratak boravak u pritvoru „Stanovnicima ove zgrade o~ajni~ki je u hotelu u Melburnu izazvao je proteste potrebna sloboda", rekao je Mehdi Ali, na kojima su aktivisti skrenuli pa`wu pripadnik etni~ke arapske mawinske gru- na odnos Australije prema izbeglicama pe Ahvazi, ~ije ~lanove progone u Iranu. Australija je 2013. godine po~ela da Pobegao je u Australiju kada je imao 15 privodi sve traìoce azila koji poku{agodina, ali ga imigracione vlasti drè u vaju da stignu na wene obale ~amcem, napritvoru ve} devet godina. vode}i da im nikada ne}e biti dozvoqe-

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

no da trajno ìve u zemqi - ~ak i ako se utvrdi da su legitimne izbeglice. Kanbera je dugo opravdavala ovu o{tru politiku tvrde}i da je wena svrha da obeshrabri qude da traè azil u Australiji. Vlasti navode da je „zaustavqawe dolazaka ~amaca" tako|e pomoglo u spre~avawu smrti koje se de{avaju na moru. Lekari i advokati su, me|utim, godinama ukazivali na „mentalnu torturu" koju trpe oni koji su ovom politikom zatvoreni na neodre|eno vreme. U australijskim zato~eni~kim logorima u posledwoj deceniji zabeleèno je najmawe {est samoubistava.

Vlada je tako|e isplatila milionske od{tete pritvorenicima koji su rekli da su pretrpeli {tetu. Australija kr{i uslove me|unarodnih sporazuma o izbeglicama koje se obavezala da po{tuje, odbijaju}i da primi qude koji beè od progona. Stru~waci za pravo izbeglica smatraju da su pravila „proizvoqna" i nezakonita, jer se odnose samo na traìoce azila koji stiù preko mora. Vladini podaci pokazuju da su ve}ina ilegalnih migranata u Australiji qudi koji u zemqu dolaze avionom i prekora~uju boravak dozvoqen kratkoro~nim vizama.

Australija zatvara najve}u elektranu na ugaq sedam godina pre planiranog roka Najve}a elektrana na ugaq u Australiji zatvori}e se sedam godina ranije nego {to je planirano, po{to wen operater ka`e da je sve mawe konkurentan u trci sa "prilivom obnovqivih izvora energije". Postrojewe Eraring od 2,88 gigavata nalazi se u regionu Hunter severno od Sidneja i wime upravqa Origin Energy. Bi}e zatvorena 2025. godine. Time }e se pridru`iti ve} duga~koj listi elektrana na ugaq koje su zatvorene zbog rasta jeftine energije vetra i sunca u zemqi.

"Australijsko energetsko tr`i{te se veoma razlikuje od

onog kada je Eraring doveden na mre`u ranih 1980-ih", rekao

je izvr{ni direktor Origin-a Frenk Kalabria, prenosi BBC. Oslawawe Australije na elektrane na ugaq se smawilo posledwih godina. Me|utim, ugaq i daqe snabdeva 60 odsto elektri~ne energije u zemqi, {to je ~ini jednom od nacija sa najve}im emitovawem ugqenika po glavi stanovnika. Obnovqivi izvori su ~inili oko tre}inu proizvodwe elektri~ne energije u Australiji pro{le godine i predvi|a se da }e do kraja decenije biti blizu 70 odsto.

Pro{le nedeqe, rivalski energetski gigant AGL rekao je da }e za nekoliko godina pomeriti zatvarawe svoje dve najve}e termoelektrane na ugaq. U me|uvremenu, Energy Australia je 2021. godine saop{tila da }e se jedna od elektrana koje najvi{e zaga|uju u zemqi, Yallourn u Viktoriji, zatvoriti ~etiri godine ranije nego {to je planirano. Sve tri kompanije su zabele`ile pad prihoda od elektrana na ugaq posledwih godina jer jeftinija obnovqiva energija obara cene struje.

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 24.

ZAJEDNICA

Putovawe u Adelejd Sa sumwom, sa nekom setom, najvi{e brigom u vezi korone, jer nisam primio tzv. vakcine, idem kod sestre Bosiqke da damo tj. odsluìmo ~etrdesetodnevni parastos wenom muù Danilu.Sredih sve nekako i put pod noge. Pre|oh sve barikade i kontrole dok ne do|oh do ~ekaonice br. 36 i dva sata odsedih ko mumija na jednom mestu. Stigao sam prvi. Poneo sam recepte za podizawe lekova akoostanem negde u kampu iliti logoru iliti zatvoru. Povodom korone izgubili smo kompas, poverewe, plan, sigurnost. Bogu hvala, nije mi to trebalo. Strpasmo se u avion te se odigosmo iznad lepog i razu|enog Sidneja. Prava je milina iz aviona pogledati dole kako su se isprepletali kopno i more i zalivi i jezera .Gledam one oblake ispod sebe i mislim se… Kako smo ~uvali ajvan tj. stoku i pevali magli, da bi do{lo sunce, {to je ~esto i bivalo. A onda se setih wiva i pa{waka po kojima smo ~uvali, {etali ili igrali `murke, lopte,klispale i drugog. Po kojima wivama. Pa da se prisetim nekih, imam vremena sedim u avionu i niko me ne uznemirava. Nisu te wive leàle. U Bosni je moralo da se radi i ra|a. Mislim da wive ra|aju. Sejali smo p{enicu, jaru i ozimu. Jara se seje u prole}e, a ozima u jesen kao i ra`,je~am, ra`, zob ili ovas, heqdu. Uzgajali smo krompir, repu, rotkvu,luk, kupus, mrkvu tj. {argarepu itd.Krompir i rotkvu i drugo stavqali smo u zemqu u trapove. Trapili smo te usjeve.... Imali smo i magaze i tu su zimili krompiri dok se ne pojedu, ne prodaju u Travniku ili ne poseju u prole}e.Po tim wivama bivalo je bodewa volova, igrawa raznih igara, sva|e, ponekad i tu~e, ali se to zaboravqalo i i{lo se daqe svojim tokom u ìvot i kroz ìvot. Posle letwih radova nastajali su jesewi i zimski koji su malo, malo bili blaì. Ali uvek se radilo osim na praznike. [ta se to prelo, plelo, tkalo i drugo radilo… Prela se vuna. Pre toga su ovce {i{ane, te se vuna prala, su{ila, vla~ila grebenima, a onda se prela i pleli se xemperi i ~arape od vune... Konopqa se sejala. Onda smo kuvali bela jaja i jeli smo ih sa zadovoqstvom. Za{to ne ofarbana. Da bi konopqe bile bele kao jaja. Onda se konopqa ~upala, stavqala u snopove i su{ila. Kad se dobro osu{i onda se stavqa u mo~ilo tj. u vodu i kiselila se. Kad se raskiseli

onda se vadi da se osu{i te se na stupi nabija da se odvoji kora od vlakna. Kora se zove pozder. Pozder ne sluì niza{ta.Vlakno se prede i to je konac, kao i razni materijali za tkawe i {ivewe, heklawe... Od toga su se tkali i du{eci, ko{uqe,marame i drugo. Od vune du{eci, ~arape, }ebad tj. biqci, xemperi, rukavice, poloveri, powave i drugo. Moj Jovan i ja smo pleli ~arape odli~no, dok sam ja pleo i xempere. Dok su ènskiwe plele i prele i ostalo, mu{kiwe je seklo i dogonilo drva, i{lo se u mlin i po vodu. Voda je bivala daleko. Tako jedne prilike na{ }a}a Savaide u Vakuf i sreta ga jugo{vabo i ho}e po{to poto da kupi xemper. Moj }a}a uporan i ne da. Pa daj. Ma, ne dam to je meni moj sin pleo. [ta,sin?Da. Onda je tek èleo da kupi taj polover i Sava ne proda. Ma {to nisi, rekoh, ja bih tebi ispleo drugi, majka mu stara.Posle takvog ìvota odosmo mili moji kuda koji, a ja sam kuda znam.Neko tamo neko ovamo, a ja sam kuda znam krk u daleku Australiju. Re~e mi pokojni |akon Vikentije „Auuuuustarlija“. Neki dan pro~itah veli Dodik \okovi}u, pa tamo je „AustrAlija“. [to se ti~e daqine moè tako da se kaè. Ali {to se ti~e ìvota, u ovoj Bogom blagoslovenoj zemqi, ne moè tako. Ovde ima mnogo dobra da se opisati ne moè.... Vidim ja dole iz aviona {ume, jezera, potoke, wive i pa{wake kao i u Bosni, sve isto samo malo druga~ije, kako re~e Vuk Karaxi}.Gledam dole one velike wive tj. farme, velike {ume... i setih se na{ih wiva, bliskih i daqih, i setih se planine Kalin. Setih se pesme„Pod Kalinom ovce plandovale“. Onda sam otplakao i nastavio da se se}am sadrìne pomenute pesme.I tako misli u suzama idu od Bosne do Ba~ke, pa do Srema i ostalih mesta gde sam, radio, {kolovao se i sluìo vojsku i rezervu i tako redom. Suza i misli, mislim ne moè da nestane. E tako sa punosete u du{i, a suza u o~ima stigoh do grada koji se zove Adelejd. Stigoh pre vremena. Zovem tetku tj. sestru Bosiqku jer je zovemo tetkom radi toga {to su je na{a deca tako zvala, a mi im govorili „idi kod tetke“ ili „kupila ti tetka“ ili „idi sa tetkom“.... Dobro pove~erasmo, porazgovorismo i na po~inak. Neobi~no. Kad sam pre 40 dana dolazio i ranijih putana sahranu bilo je mnogo naroda, a sad nema nikoga. Mnogo

se vi{e ose}a praznina bez Danila nego onomad. Xaba je, {ta je tu je. U petak otidoh do manastira sa stare{inom manastira protom Zoranom Ivani}em da vidimo {ta da ozidamo jer smo se dogovorili kad slede}i put do|em da ozidam. Pade mi na um ona narodna „Budala i na tu|oj svadbi drva cepa“. Ne ose}am se budalom kad ne{to dobro radim za na{ manastir. U subotu smo otac Milorad Jov~i}, otac Zoran Ivani}i ja odsluìli parastos Danilu bez paroha oca Strahiwe Jawi}a. On je imao koronu. Kad u Bosni kom{ija ima koronu, wegovom kom{iji krivo... On ima ja nemam. Pitam putem telefona ruskog paroha oca Vladimira imaju li bdenije. Po{to imaju uzeo sam tetkina kola i kod Rusa na molitvu oko dva i po sata. Znaju mene oni i od ranije. Pa to ti je milina kad se uo~i nedeqe, tj. liturgije moli{ Bogu punim plu}ima. Divota! U nedequ ujutruoti{ao sam na liturgiju u na{ hram Svetog Save na Kilkenima. Otac Jovan, Rus li je, Ukrajinac li je i |akon Mi{eli ja odsluìsmo svetu liturgiju. Poznajem ga ve} skoro trideset godina te se oba obradovasmo susretu. Imadoh i dadoh mu moju kwigu „U slu`bi Bogu i rodu“, ali na engleskom jeziku. Posle liturgije tetka i ja otidosmo na grobqe te odsluìh pomen Danilu i na odmor. Po podne smo posetili Sweàna Bili}a sa ~ijim pokojnom ocem

Bo`om sam i{ao u {kolu u Bosni. Imaju lepe de~ice i zbora i dogovora u doma} instvu {to je za svaku pohvalu i velika retkost danas. Ponedeqak zidawe. U nedequ po podne jaka ki{a i celu no}. Napravio sam naforu ako ne bude zidawa da odslu`imo Svetu Liturgiju, vaqa se.Ozidali smo i sredili kao da se ni{ta tu nije radilo. Pravo po vojni~ki - kad se vojska odseli sa logorovawa ne sme da se zna da su tu bili. Sve mora da ostane kako je i bilo. Tako smo otac Zoran i ja slikali i oti{li kod tetke na odli~an ru~ak. Posao i ru~ak su bili za pokoj du{e Danila, na{eg Danila. Pred mrak me otac Zoran odvezao kolima oko 80 km od Adelejda da gledamo Jurkovi}a bogatstvo, deo bogatstva. Sa obe strane puta ima kao saobra}ajni znak JURKOVI]. Pera Jurkovi} je jedan od najja~ih qudi u Adeledu. Nema {ta nema. Sa obe strane puta upu{ta se voda iz mora i kad voda ispari prera|uje se so koja je ostala na zemqi. I vidi se da dobri qudi Jurkovi}i i drugi nisu neslani. Jo{ 1980. godine odseo sam kod Nikole Jurkovi}a i od tada sam dobro sa svima wima. Radili su za crkvu na Kilkenima od vajkada. Takvi i ostali da Bog da! @iveli svi Jurkovi}i, Rusi, Srbi i svi drugi tamo i ovamo! A Danilu i svima usnulima pokoj du{i, amin! prota Nikola Bili}

SA 30 GODINA JE PRE@IVELA VI[E NEGO NEKI QUDI SA 90, DANAS @IVI U AUSTRALIJI:

Tu`na ispovest klinke koja je pevala "âje {ukarije" sa Zdravkom ôli}em Devoj~ica Ivana Legin postala je poznata {irom Balkana kada je sa Zdravkom ôli}em pevala "âje {ukarije", ali to nije jedini put da smo je videli kao umetnicu. Ona je pre toga ve} stekla slavu zahvaqu}i ulozi u filmu Ademira Kenovi}a "Kuduz". Iako je pro{lo tri decenije od nastanka ove pesme, devoj~ica Ivana iz spota se nikada vi{e nije pojavqivala u medijima. Trenutno ìvi i radi u Australiji i bavi se reìjom, pro-

je iskusila izbegli~ki ìvot koji je i danas ostavio oìqke na wenoj du{i. "Tek {to smo se navikli na jednu {kolu i na~in ìvota, na{li smo se u drugom Ivana i ôla okruèwu sa novim jezikom i kulturom. Nije bilo lako, ali ovakva iskustva definitivno ja~aju. Mali oìqci } e uvek biti prisutni, dukcijom i marketingom. nekada }e da zasvrbe Posle izbijawa rata, Ivana ili da se upale, obi~no kada to

najmawe o~ekujemo. Me|utim, na to gedam kao proìvqeni ìvot i kad taj oìqak zasvrbi samo me podseti da sam u 33 godine preìvela ne{to {to mnogi nisu sa 90", rekla je Ivana u jednom intervjuu. Wenu karijeru prekinuo je rat, a nakon toga je javni ìvot vi{e nikad nije privla~io. Istina, ona u Australiji jeste ostvarila nekoliko uloga, ali su, kako je otkrila, bile amaterskog tipa. Devoj~ica se odli~no provela dok je snimala sa ôlom,

Ivana danas

a pamti da je jednog od najpopularnijih muzi~ara u Jugoslaviji za~ikavala zbog frizure. "Se}am se snimawa u studiju sa Zdravkom gde sam ga zezala da je curica zato {to ima tako dugu kosu. ^ini mi se da je promenio imix za tu plo~u jer je na albumu lepo zalizan sa kra}om kosom. Mo`da je moja primedba uticala", rekla je ona jednom prilikom. S. G.

LITERARNA STRANA

RA[A POPOV:

DOBRICA ERI]

Gnusni Brcko i wegova banda

Pesma o {qivi

[qiva na pragu moje rodne ku}e na woj dve tice: suton i svanu}e. To grubo stablo s ne`nim nebom krune, pod kojim bukova trono{~ica trune, nekad crno, golo, nekad sve u cvetu, prati me svuda po belome svetu. [qiva ko devojka raspletenih kika stoji s kr~agom na vrhu }uvika. [qiva pred ku}om, zimzelena slika, {qiva na grobu, mesto spomenika. [qiva na bregu, {qiva u dolini, {qivov cvet po celoj mojoj Otaxbini! Pod {qivom }ilim tople ladovine gde listamo dane ko stare novine. Pod {qivom sofra, fewer i posteqa, slava, svadba, opelo, i svetla nedeqa. Pod {qivom sekira, razboj i kolevka, na {qivi gnezdo jo{ od pamtiveka. [qiva ko nevesta raspletenih kika stoji u ven~anici na vrhu }uvika. [qiva pred ku}om, doma}inska slika, {qiva na grobu, mesto spomenika. [qiva ~uvarku}a s |erdanom plodova i mnogobrojnim prstewem godova. Putni~e {to ide{ iz daqine sive zapamti ovu poslovicu prostu: Ku}a pred kojom ne cvetaju {qive ne nada se vi{e ni suncu, ni gostu. U Srbiji, zemqi vo}waka i wiva, sve je vi{e avlija i ba{ta bez {qiva! [qivo, {to {iri{ to grawe zvezdano nad qudskom du{om, najve}im bezdanom, ti si nam i lek, pi}e i hrana od prvog jutra do posledweg dana. [qiva kao majka raspletenih kika, stoji s punom kotaricom na vrhu }uvika. [qiva pred ku}om, porodi~na slika, {qiva na grobu, mesto spomenika! [qiva [umadinka u narodnoj no{wi S rojevima zvezda i ptica u kro{wi.

^etvrtak 2020. 23 ^etvrtak10. 24.decembar februar 2022.

Jo{ od tre}eg razreda osnovne {kole pamte ga kao razjarenog neprijateqa sve dece. Tukao je slabije od sebe, ne samo za vreme odmora, nego i za vreme ~asova. Na ~asu bi obi~no muwevito brzo o{inuo ili u{tinuo nekog od de~aka, pa ~ak i devoj~icu. Brzo bi uskakao na svoje sedi{te tako da ga u~iteqica nikad nije uhvatila na delu. Udareni ili u{tinuti |ak bi vrisnuo, ciknuo, pa ~ak i opsovao. Na to bi `rtvu, u~iteqica grdila i ka`wavala, zvala roditeqe, `alila se direktoru. Uvek bi na Brckove nevoqne mu~enike bivala izlivana sva {kolska sila! Ali Brcko se pokazao kao neprijateq i ~lanova svoje porodice. Kad ga je mama poslala svojoj sestri u Rumu, na letovawe, on je u sezoni lubenica, kad pro`dere pet kila crvene slasti, dobijao no}ne napade mokrewa. Umesto da ode do ve cea, on je mokrio po televizoru, tepihu, foteqama i ukrasnim vazama. U vaze je kri{om lio mokra}u, tako da tetka nije mogla po ~itave dane da otkrije otkud dopire grozni bazd u gostinskoj sobi gde Brcko spava. Poku{ali su |a~ki roditeqi da ga tu`e vi{im {kolskim vlastima, ali te vi{e vlasti su bile zainteresovane samo za jedno: kako pove}ati broj ~asova i kako {to vi{e opteretiti decu radom. [u{kalo se po {koli da jedna druga Brckova tetka, koja mrzi onu iz Rume, radi u ministarstvu, i da {titi nevaqalca, ali to se otkrilo kao kleveta. Kad su ga prozvali Gnusni Brcko, pitali se se da li da ga prozovu Majmun ili Sviwa. Ali on za nadimak nije hajao. Nadimak su mu dali kad je jed-

nu devoj~icu povalio preko stola, stiskom kriminalca joj otvorio usta i pqunuo joj u wih. E, taj i takav nikogovi} zaqubio se u Sofiju. Kad za vreme odmora stoji u dvori{tu sa drugaricama, Brcko bi joj prilazio s le|a i hvatao je oko pojasa. Kad Sofija krene ku}i, isprva bi hodala sama, ali ve} posle prvog }o{ka, kad krene ka Cviji}evoj, nizbrdo, ~ula bi tabanawe surovih koraka. Nije se morala okretati, znala je da je to u stopu prati Brcko. Govorio joj je iza le|a, dah}u}i joj za vrat, najru`nije bezobrazluke i pogan{tine. Onda bi, kad se ona zapla~e, okretao plo~u i sipao la`qive qubavne re~i. Neki put bi poku{ala da ga zamoli da je ostavi na miru. Na to se nasilnik zverski cerekao. Po {koli, gde god stigne, progoniteq je za Sofiju govorio „moja devojka“! Sofija je drhtala od pomisli: {ta ako svi to prihvate i na wu padne `ig da je Brckova devojka. Ono {to joj je tata govorio – da je ~eka jo{ mnogo qubavi, sada joj se ~inilo nemogu}im. Biti progowen na javi jo{ se da podneti. Ali sudbina progowenih je stra{na zato {to progoniteq upada svojoj

`rtvi i u san. No}u se budila uz krik, sva u znoju. Sawala je Brcka kako joj prilazi kao vijugava zmijurina sa iske`enim qudskim licem. Odnekud iz oblaka je na belom kowu sletao jaha~ i zaustavqao ga zlatnim kopqem. Zahvalno je gledala ka kowaniku, ali bi on ~im po~ini svoje dobro delo, nestajao u nebesima. Samo su oblaci pokrivali svod nad wom. Kroz nekoliko meseci stvari su postale jo{ stra{nije. Brcko nije bio sam. Pojavili su se momci razbojni~ki razjapqenih vilica. Bili su mu to ortaci skupqeni iz najmra~nijih buxaka prestonice. Oni bi dolazili svom vo|i Brcku na poklowewe. Pred kraj ~asova stajali su pred {kolskom kapijom i sa~ekivali devojke. Birali su lepu{kaste devojke, i svakoj se nabacivali kad {aqivim, kad bezobraznim, kad prijateqskim drskostima. Nije se odmah videlo da li je neka od Sofijinih drugarica postala cura kojem od opasnih Brckovih bandita…. Ako i jeste, to je krila od {kole. Tek kad se banda odmakne ona bi se prikqu~ivala svom dilberu i hvatala ga oko pasa. Kad se Sofija sasvim izbezumila, profesor istorije,

~estiti dedica je, na jednom ~asu rekao. „Deco, vidim da se oko na{e {kole skupqa banda. Ne izgledaju pristojno, i bi}e da su im namere nasilni~ke. Pokretao sam to na nastavni~kom ve}u, ali su svi profesori popla{eni. Ne}e da ~uju ni o kakvoj bandi. I{ao sam direktoru na razgovor u ~etiri oka. Rekao sam mu da nam je {kola pod opsadom. On je zadrhtao i rekao mi da sam ustvari senilna kukavica. Deco. Ja nisam kukavica, i ne bojim se ni bande, ni wihovog vo|e koji sedi s vama u razredu. Ma da sam ustvari pomalo i kukavica, jer vidite, izabrao sam dan kada va{eg druga silexije koji vas ve} godinama zlostavqa, nema na ~asu… Recite roditeqima da vas uzmu u za{titu!“ Ve} sutra, Brcko je do{ao u {kolu i po~eo pretiti celom razredu: „ûo sam da me je pred vama napadala senilna kukavica, a da me niko od vas nije branio! Za to }ete gadno iskijati!“ Sofija stegnu pesnice i re~e mu: „Ve} smo iskijali! A naro~ito tvoja tetka u Rumi kojoj si popi{ao ~itavu gostinsku sobu. Na{la je koga }e da uzme za gosta.“ Brcko se izbezumio. Zaurlao je i jurnuo ka Sofiji. Mlatio je ispruènim gr~evitim {akama kao da }e je namah zadaviti. Sofija mu se nasmeja u lice. A samo je ona znala kakav ju je gr~eviti strah pritom drào. Svi de~aci su je gledali i sa divqewem i sa strahom. Ona je re{ila da prese~e put zlikovcu. On se uvek pozivao na drugarstvo. Pretio im je da ne smeju biti huqe izdajni~ke i da ga ne smeju tuìti. Sofija se re{ila da ga tuì.

PISAC ^IJA DELA NE GUBE NA AKTUELNOSTI:

87 godina od ro|ewa Danila Ki{a Pro{lo je 87 godina od ro|ewa Danila Ki{a, jednog od najzna~ajnijih pisaca koji je ikada ro|en na ovim prostorima. Iako su napisana u nekom drugom vremenu i o nekom drugom vremenu, wegova dela i dan danas ne gube na aktuelnosti, naprotiv, ~itaju}i ih pronalazimo i previ{e „poznatih“ situacija, kroz koje i sada prolazimo. Ki{ je ro|en u Subotici 1935. godine u radni~koj porodici. Osnovnu {kolu zavr{io je u Ma|arskoj. Krajem Drugog svjetskog rata otac mu je uhap{en i kao Jevrejin odveden u Au{vic, gde je i ubijen. Ki{ova porodica se nakon toga preselila na Cetiwe, maj~ino rodno mesto, gde je Ki{ krenuo u gimnaziju. Nakon mature upisao je Filozofski fakultet u Beogradu. Tu je diplomirao op{tu kwièvnost i to kao prvi student na tom tek formiranom fakultetu. Ki{ je kasnije radio kao prevodilac s ma|arskog i francuskog jezika. Bio je profesionalni pisac i vodio je me|unarodnu saradwu Udruèwa kwièvnika Srbije.

Osim toga, radio je kao lektor srpsko-hrvatskog jezika u Francuskoj. 1988. godine postao je dopisni ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti, kao kwièvnik ìveo je u Beogradu i Parizu. U kwièvnosti je Ki{ poznat po svojim kratkim pri~ama i romanima, s tim da su mu zbirke pri~a ~esto tematski objediwene pa se ~ini kao da su roman sastavqen od naslovqenih poglavqa. Takve su wegove zbirke “Rani jadi” i “Pe{~anik”. Dok je radio na Univerzitetu u Bordou nastala je kwiga „Grobnica za Borisa Davidovi~a“. Ovo delo uzburkalo je kwièvnu kritiku i podelilo ~itala~ku publiku na one koji su ga hvalili i one koji su ga smatrali plagijatorom. Danilo je poku{ao da objasni su{tinu kwige u polemici „âs anatomije“. Posle toga se, razo~aran, odlu~io na dobrovoqno izgnanstvo.„Grobnica za Borisa Davidovi~a“ danas je jedan od najve}ih srpskih romana. Ki{ se vratio u Francusku i u tom periodu nastaju wegova dela „No} i magla“, „Homo poetikus“ i „Enciklopedija mrtvih“.

Evociraju}i uspomene, pisao je o porodici Sam, napisao je porodi~nu hroniku koja prati ìvot nekoliko generacija. Bio je opsednut iskustvima iz detiwstva, uàsima Holokausta, nestankom oca Jevrejina, uspomenama na te{ko ratno detiwstvo. Ki{ je napisao dva kratka romana “Mansardu” i “Psalm 44”, dok je najve}i uspeh me|u ~itaocima doìveo wegov roman “Ba{ta, pepeo”. Druga wegova dela su “Enciklopedija mrtvih”, “âs anatomije”, “Homo poetikus” i “No} i magla”, a posmrtno su mu objavqene kwige “@ivot”, “Gorki talas iskustva”, “Pesme i prepevi”, “Lauta i oìqci” te “Literatura”. Za svoja kwièvna dela Ki{ je dobio niz nagrada i priznawa, me|u kojima su najzna~ajniji NIN-ova nagrada za roman “Pe{~anik”, koju je dobio 1972. godine i nagrada Ivan Goran Kova~i} koju je 1977. dobio za zbirku pripovedaka “Grobnica za Borisa Davidovi~a”. Danilo Ki{ je uveo samosvojan stil u

srpsku kwièvnost – dokumentarno-poetski pravac u kojem je me{ao istorijske i biografske fakte sa imaginacijom. Veliki broj srpskih kwièvnika, kao i pisaca na prostoru biv{e Jugoslavije i danas pi{e pod uticajem Ki{ovog stila i wegovog poimawa kwièvnosti. Danilo Ki{ je umro u Parizu 1989. godine od raka plu}a, a sahrawen je u Beogradu.

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 24.

FEQTON

SVE TAJNE IVE ANDRI]A (13)

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

l Kada je srpska vojska oslobodila Beograd 1. novembra 1918. ceo dan je {partao Zagrebom ogrnut srpskom zastavom l Dru`io se u Be~u, kao kraqevski diplomata sa Mustafom Golubi}em, {efom Kominterninog odeqewa za Jugoslaviju l Odbio je ponudu iz Zagreba da se kao Hrvat prikqu~i Paveli}evoj diplomatskoj slu`bi l Budu}i nobelovac je bio ~lan Beogradskog odbora |enerala Dra`e Mihailovi}a l Jo{ sedamdesetih godina pro{log veka predvideo je raspad Jugoslavije

24. februar

Pi{e: Miroslav Jankovi}

Nobelovac Andri} pomaè sirotiwu Kao svaki veliki ~ovek, uz to jo{ i vi{estruko poseban, Ivo Andri} je od najranije mladosti privla~io o~i, emocije i pa`wu drugih na sebe. Nikoga u svojoj ni najbliòj ni podaqoj blizini nije ostavqao ravnodu{nim. Svi, sem vrlo retkih izuzetaka, priznavali su mu kwièvnu veli~inu, ali kada bi se po~elo raspravqati o wegovom karakteru, tu bi dolazilo do mawih ili ve}ih razmimoilaèwa me|u "komentatorima" wegovoga lika. Ali, to je uzaludan posao kada su u pitawu veliki umetnici. Wima definitivnu teìnu daje, od svake te{ke re~i ih brani i kroz vremena i nakon smrti ~uva wihovo veliko delo. U ovom feqtonu smo ~esto i raznim povodima navodili {ta su drugi, poznati qudi, govorili o Andri}u. A sad }emo "osvetliti" velikog pisca kazivawem dveju obi~nih osoba iz wegove blizine: wegove ku}ne pomo}nice i {ofera koji ga je vi{e puta vozio na relaciji Beograd Sarajevo - Beograd. Milka Puzi} je bila ku}na pomo}nica kod Andri}a: od smrti Milice 1968. do Andri}eve smrti 1975. godine, brinula je sedam godina o wemu i ta{ti Zorki, Mili~inoj majci. - Morala sam da ga budim ta~no u osam, ni minut pre ni posle, nakon brijawa i kupawa pio bi vreo ~aj, svako jutro neki drugi. Potom bi doru~kovao, a po wegovoj èqi i doru~ak je morao da bude svakog jutra razli~it od prethodnog. Voleo je da jede jaja, razne sireve, ka~amak, posebno travni~ki, koji su mu donosili prijateqi iz Bosne... a voleo je i salame i su{eno meso. Ovako je Milka Puzi} po~elo svoju ispovest o slu`bi kod Andri}a, a za potrebe snimawa nekog dokumentarnog filma o wemu. - Potom bi i{ao u jutarwu {etwu, ne duù od 45 minuta, vra}ao se, pio ce|en sok i po~iwao da radi. Ubrzo bi dolazila Vera Stoji}. U prepodnevnim satima bi ~esto na vrata dolazili gosti, ja bih otvarala vrata, pitala ih za ime i prezime, vra}ala se da proverim "je li gosn. Andri}

U ve~erwim satima Andri} bi pisao. Obi~no bi glasno ~itao svoje tekstove kod ku}e... tj. ho}e li da ih primi". Nije voleo da gosti ~esto dolaze u ku}u, na ru~ak posebno, druìo se najvi{e s ôlakovi}ima. Ru~ao bi ta~no u 13 sati: supa je bila obavezna svakog dana, jeo je rado meso, najvi{e jagwe}e i sviwsko, ali obavezno nemasno. Svakog dana jeo je povr}e i dva puta nedeqno puru ili `gance. Posle ru~ka se odmarao u svojoj sobi, a oko tri po podne opet i{ao u {etwu i opet posle we pio sok. - U ve~erwim satima bi opet pisao. Obi~no bi glasno ~itao svoje tekstove. Tada bi se baka Zorka i ja zatvarale u svoje sobe da ne smetamo, nismo smele nipo{to izlaziti, jer je morala biti potpuna ti{ina kada radi. Nikada nije legao da spava pre pono}i. Voleo je da putuje, nekoliko dana unapred bi rekao: "Putujem, ajde da me spremite", dao bi mi spisak putnih stvari... do samog kretawa na put bi sa mnom pedantno proveravao je li sve sa spiska u torbi. U svemu je teìo redu i savr{enstvu. - Bio je veliki gospodin, vrlo disciplinovan, pomagao je sirotiwu. Davao mi je savete za ìvot: da ~uvam pare, da budem skromna i da pazim s kim se druìm. Andri} je posledwe godine ìvota ~esto provodio u Bosni. êsto bi ga kola "Oslobo|ewa" dovozila iz Beograda u Sarajevo, vozala po Bosni, i opet vra}ala u Beograd. Zdravko @drale je

bio voza~ iz "Oslobo|ewa", koji je vrlo ~esto vozio Andri}a na relaciji Sarajevo - Beograd i obrnuto. Zdravko je bio iz Kalinovika, bio je borac NOP-a, vrlo bistar i pri~qiv ~ovek. Pa je, kao takav, znao i }utqivog Andri}a, tokom vo`we, uvu}i u kakav kra}i razgovor. O tome je rado i ~esto pri~ao nama novinarima. - Andri} nije voleo brzu vo`wu, najvi{e do 70 kilometara na sat - govorio je Zdravko. - êsto bi me opomiwao da lak{e vozim, a voze}i novinare ja sam primoravan i istreniran da vozim {to brè. Vozimo se jednom tako ka Beogradu, upaqen je radio u kolima, idu neke vesti, u jednoj se govori o saobra}ajnoj nesre}i u Sloveniji, u kojoj su poginuli i voza~ i saputnik. Andri} se odjednom uzbuni, prosto prepade, i povika: "Zdravko, taj mora da je vozio 70 kilometara na sat"! - Drugi put se vra}amo u Sarajevo, a meni ne da |avo mira, pa ga upitah: "Druè Andri}u, vi ste se sretali s Hitlerom, kakav je on bio ~ovjek"? Posmatram ga krajem oka, nestrpqivo ~ekaju}i odgovor. A on, prebledeo, }uti, pa okrenu glavu prozoru. I nastavi da i daqe }uti. Meni bi stra{no krivo {to ga uop{te upitah, ne znam i ne smem vi{e i{ta da kaèm, kad domalo on po~e da vi~e: "On je bio lud ~ovek, lud, lud Zdravko, je li ti jasno, lud..."

NA METI XEPARO[A Nekoliko puta se dogodilo da ga u {etwi oxepare. Do|e ise~enog sakoa ili mantila, i s vrata ka`e: "Milka, ja nemam ni{ta". Po pravilu bi lopovi, kada bi videli koga su pokrali, nakon nekoliko dana ostavqali nov~anik s dokumentima ispred vrata stana. A novac bi zadr`ali za sebe.

Crven u licu, vi~e na mene kao da sam ja ne{to pozitivno rekao o Hitleru. Jedva se smirio, do Sarajeva nismo vi{e re~i progovorili. - Jednom je tra`io da iz Beograda za Sarajevo idemo preko Vi{egrada, ina~e smo uvek i{li kra}im putem preko [apca i Zvornika. Kada smo s Vardi{ta ulazili u grad, dok sam razmi{qao da skrenem desno na put ka velikom, novom mostu, nizvodno od }uprije, on je tiho rekao: "Idi preko }uprije". Tada saobra}aj preko we jo{ nije bio zabrawen. Kada sam se vozilom primakao }upriji, on je opet tiho prozborio: "Polako ovuda, Zdravko!" Nastojao sam da ga prevezem preko we {to je mogu}e sporije: vozio sam prvom brzinom i kri{om ga posmatrao. Bio je bled, okretao je glavu ~as ulevo (uzvodno) ~as udesno (nizvodno)... kao da Drinu i svoj most na woj posledwi put gleda, kao da se opra{ta s wima. Ne znam je li mu to bilo i posledwe vi|ewe sa "na Drini }uprijom". Ni{ta nije kazao ni kad smo pre{li na drugu stranu, ni ostalim delom puta do Sarajeva. A ja se nisam usu|ivao da ga i{ta upitam, pou~en iskustvom onog pitawa o Hitleru. Zdravko nam je jo{ govorio da su ga upozorili kako je Andri} besprekorno ta~an. - Kada bih ga sa~ekivao u Beogradu pred stanom, prethodno bih proveravao vreme i navijao sat, jer je on dolazio bezmalo ta~no u sekund na dogovoreni polazak kolima. Kada bih ga vra}ao u Beograd, ili vozio u Sarajevo, pri ulasku u grad bi po~eo da dugo pretura po xepovima sakoa... da tra`i novac da mi da bak{i{. Redovno bi davao napojnicu. Nekada dadne sumu u visini polovice moje mese~ne pla}e, a nekada sitninu za koju nisam mogao kupiti ni paklu cigareta. Stizale su ga godine, tada je ve} bio na pragu osamdesete i vidno je gubio ose}aj za realnost govorio je Zdravko. lll U slede}em broju: Samo}u i ~emer udovca poku{avao je da nadomesti putovawima

1443. - Ro|en je ma|arski kraq Matija Huwadi poznat kao Matija I Korvin. Sin Jawo{a Huwadija vojvode iz Erdeqa, izabran za kraqa 1458. bio je posledwi ugarski vladar koji je uspeo da sredi unutra{we prilike u zemqi i da uspostavi jaku kraqevsku vlast. Uspe{no je ratovao protiv Turaka i Habsburgovaca, 1486. zauzeo je Be~. Reformisao je dràvu, a u Poùnu (Bratislava) osnovao je 1465. univerzitet i 1472. prvu {tampariju. Posle wegove smrti 1490, Ma|ari su izgubili sve teritorije koje je osvojio. 1525. - [panci pod komandom markiza od Peskare pobedili su francusko-{vajcarsku vojsku u bici kod Pavije u Italiji, upotrebiv{i prvi put u istoriji ratovawa pu{ke arkebuze (mu{kete). Poginulo je oko 14.000 vojnika, a francuski kraq Fransoa I je zarobqen. 1803. - Ro|en je srpski trgovac i brodovlasnik Mi{a Anastasijevi}, poznat kao kapetan Mi{a koji je kneèvini Srbiji 1863. poklonio zgradu dana{weg rektorata Beogradskog univerziteta (Kapetan-Mi{ino zdawe). Zvawe "kapetana dunavskog" dodelio mu je 1833. knez Milo{ Obrenovi}. 1847. - Ro|en je srpski hemi~ar Sima Lozani}, prvi rektor Beogradskog univerziteta, ~lan Srpske kraqevske akademije. Bio je profesor hemije na Filozofskom fakultetu Velike {kole i potom Univerziteta u Beogradu, ministar privrede i spoqnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905. 1848. - U Londonu je na nema~kom jeziku objavqen "Manifest komunisti~ke partije", koji su, prema odluci Kongresa tajnog radni~kog udruèwa "Saveza komunista" odrànog u Londonu u novembru 1847, napisali Karl Marks i Fridrih Engels. 1938. - U Arlingtonu u Wu Xersiju napravqen je prvi proizvod od najlona - ~ekiwe za ~etkicu za zube. 1945. - Ameri~ke trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile Manilu, glavni grad Filipina koji je bio pod japanskom okupacijom. 1946. - Huan Peron je izabran za predsednika Argentine, zapo~ev{i prvi od tri mandata na ~elu te dràve. 1974. - Pakistan je saop{tio da je zvani~no priznao Banglade{ (biv{i Isto~ni Pakistan) kao nezavisnu dràvu. 1989. - Sahrawen je car Japana Hirohito, regent od 1921, kada je zamenio bolesnog oca i car od 1926. Posle poraza Japana u Drugom svetskom ratu odrekao se 1946. "boànskog porekla", a ustavom 1947. ukinuta mu je carska apsolutisti~ka vladavina. Me|unarodni sud oslobodio ga je 1948. optu`bi za ratne zlo~ine koje su Japanci po~inili tokom Drugog svetskog rata. 1991. - Ameri~ke i savezni~ke snage po~ele su u Zalivskom ratu kopnenu ofanzivu na ira~ke snage u Iraku i Kuvajtu. 2008. - Za predsednika Kube izabran je Raul Kastro, brat Fidela Kastra koji se posle 49 godina vladavine 19. februara povukao sa vlasti.

RIZNICA

^etvrtak 2020. 25 ^etvrtak10. 24.decembar februar 2022.

SKORO CELO HRVATSKO OSTRVO JE PRE[LO U PRAVOSLAVQE ZBOG JEDNOG ^OVEKA:

Sru{ili su im crkvu posle rata, bilo je sukoba Masovan prelazak rimokatoli~kih Vi{ana na pravoslavqe, zapo~eo je 1925. godine, u tada{woj Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Pravoslavce je predvodio Ivan Ruqan~i}, na~elnik Visa. Stanovnici Visa i mnogih drugih mesta u Dalmatinskom primorju, ose}ali su veliku bliskost sa Srbijom i Srbima kao oslobodiocima u Prvom svetskom ratu. Nakon sloma Austrougarske, usledio je period vladavine Italijana (1918 - 1921), tokom koga su mnogi Vi{ani hap{eni. Odu{evqeno su do~ekali srpsku vojsku aprila 1921. godine i postali privrèni novoj dràvi. Smatrali su Srbe za{titnicima od opasnosti sa druge strane Jadranskog mora. Beogradske novine su pisale, kako su u pro{losti varo{icu Vis naseqavali pravoslavci, i to 1580. godine iz okoline Smedereva, a zatim 1640. iz Crne Gore. Prvi se, prema wihovim tvrdwama, vezuju za deo varo{ice zvani Smiderevo, a drugi za Kut. Tre}i i najve}i deo varo{ice je Luka, gde su ìveli imu}niji gra|ani. Najstariji ~lan novoformirane pravoslavne zajednice potencirao je gr~ko poreklo, tvrde}i da se vra}a u veru svojih predaka. Zemqoradnici sa Visa, u ve}ini slu~ajeva, nisu imali svoju zemqu, ve} su odràvali vinograde u vlasni{tvu krupnih posednika i rimokatoli~ke crkve. Vlasnici su ubirali porez u vinu, koji je u nekim slu~ajevima iznosio polovinu proizvoda. Vi{ani su prekinuli praksu deobe proizvoda sa posednicima, nakon ~ega su oni silom, uz asistenciju àndara, upadali u ku}e zemqoradnika i oduzimali vino. To nisu ~inili samo veleposednici, ve} i rimokatoli~ki sve{tenici, {to je posebno izazvalo revolt qudi. êsto je dolazilo do fizi~kih obra~una i hap{ewa. Isticao se ùpnik Silvestar Bona~i}, kojem su i protivnici pravoslavqa zamerali, da je svojim pona{awem doprineo napu{tawu rimokatoli~ke vere. Pokreta~ ideje o prelasku na pravoslavqe, bio je Ivan Ruqan~i}, na~elnik Visa i predvodnik zemqoradni~kog pokreta jo{ za vreme austrougarske vladavine. U Kraqevini SHS se nalazio na ~elu vi{kog ogranka Zemqoradni~ke stranke, ina~e vrlo jake u Dalmaciji. Vremenom je HSS u Dalmaciji postajao sve ja~i, tako da je u avgustu 1925. do{lo do rasula Zemqoradni~ke stranke. Neki su zagovarali ujediwewe sa HSS-om, dok je Ruqan~i} pristupio Radikalnoj stranci i iste godine pokrenuo prelazak na pravoslavqe.

PO^ETAK PRELASKA U PRAVOSLAVNU VERU

Prihvatawe pravoslavqa je dogovoreno u julu 1925. godine, kada se Ivan Ruqan~i} sastao sa Tomi}em, Rokijem i dvojicom Pe}arevi}a. Zatim je 15. novembra odràna skup{tina kojoj je prisustvovalo oko 70 qudi, a predsedavao je najstariji od wih, Ante Eldan, koji je isticao gr~ko poreklo. Zvani~an prelazak na pravoslavqe se odigrao nekoliko dana pred katoli~ki Boì}. Prema rimokatoli~kim mati~nim kwigama ro|enih, moè se utvrditi da je u samo tri dana (21-23. decembar), mnogo osoba dobilo ispisnicu. Najstariji me|u wima bili su Eldan ili Elden Ante (ro|. 1851), Ruqanovi} [ime (ro|. 1861), Radoni} Mate (ro|. 1866), Pin~eti} Dominik (ro|. 1870), Vojkovi} Ante (ro|. 1870), Ruqan~i} Ivan (ro|. 1872), Pe}arevi} Jure (ro|. 1878) i mnogi drugi. Splitski paroh Sergije Urukalo je prvu liturgiju na Visu odrào 24. januara 1926.

godine. Tada su registrovane 52 porodice pravoslavaca sa 167 ~lanova. Na liturgiji slede}eg meseca, pridruìlo se jo{ 12 porodica, dok su neki ~ekali odobrewe za prelazak. Prilikom uspostavqawa parohije u julu 1926, navedeno je 255 vernika u 89 porodica. Ogromna ve}ina onih koji su pre{li na pravoslavnu veru, u~inili su to krajem 1925. i tokom 1926. godine. Narednih godina je bilo mnogo mawe slu~ajeva, a neki su se pokolebali i vratili na katoli~anstvo. Biskup Miho Pu{i} je krajem 1933. godine, nakon osve}ewa pravoslavne crkve, izneo podatak da je bilo 213 Vi{ana pravoslavaca i dodatna 22 doseqenika iz drugih krajeva. Prema popisu 1931. godine, u Visu je bilo 217 pravoslavaca od 3.189 stanovnika. Po podacima Srpske pravoslavne crkve bilo ih je 310 pred po~etak Drugog svetskog rata. Svi pravoslavci sa ostrva Visa ìveli su u gradu Visu, dok ih u Komiì i drugim mestima nije bilo. Ostrvo Kor~ula je tako|e bilo prosrpski orijentisano. Mnogi su u~estvovali kao dobrovoqci u Prvom svetskom ratu, na strani Srbije. Jo{ 1922. godine, na pravoslavqe je pre{ao profesor Antun Far~i} iz Vele Luke, a wegov otac Petar (pesnik) bio je na~elnik op{tine, na ~ijoj ku}i se vijorila srpska zastava. Obojica su hap{eni tokom Prvog svetskog rata od strane austrougarskih vlasti, a kasnije italijanskih, pre prikqu~ewa Kor~ule i drugih delova primorja Kraqevini SHS 1921. godine.

PODIZAWE CRKVE NOVCEM IZ BEOGRADA

Pravoslavna parohija na Visu je utemeqena 1. jula 1926. godine. Za paroha je postavqen Stanko Ivanovi}, koji je ubrzo umro, tako da je ve} slede}e godine, novi paroh postao Stevan Javor. On je ranije bio paroh u [ibeniku. Javora je nasledio Danilo Bukorovi}, sve do okupacije 1941. godine, kada su ga Italijani premestili u Zadar. Inicijativa za izgradwu crkve pokrenuta je 1931. godine i tome se ozbiqno pristupilo naredne dve godine. Gra|ena je u srpsko-vizantijskom stilu, po nacrtima arhitekte Momira Korunovi}a, a izabrana je najboqa lokacija, na samoj obali. Gradwu je u velikoj meri finansiralo Dru{tvo Knegiwe Qubice iz Beograda. Priloge je dalo i lokalno stanovni{tvo. Crkva je osve}ena 12. novembra 1933. godine, od strane dalmatinskog episkopa Irineja \or|evi}a, uz asistenciju zahumsko-hercegova~kog vladike Stankovi}a, a nazvana je Sv. ]irilo i Metodije. Za vreme liturgije pevalo je dru{tvo “[umadija” iz Splita. Црква ]irilo i Metodije na Visu је грађена током 1932. и 1933. године у српско-византијском стилу

Црква је порушена у јесен 1963. године у склопу прославе 20-огодишњице Титовог доласка на Вис која је уследила у септембру следеће године. На њеном месту засађен је парк палми, а у непосредној близини подигнут споменик „Туђе нећемо – своје не дамо“. Тридесетак година касније и тај споменик је уклоњен S parobrodom “Kara|or|e” stiglo je oko 1.000 pravoslavnik hiqadu izletnika iz [ibenika i okoline, a do{lo je jo{ wih 250 iz Splita, parobrodom “Rab”. Slede}e godine je osve}ena pravoslavna crkva Uspewa Presvete Bogorodice na Kor~uli, u istoimenom gradu.

NESTANAK PRAVOSLAVACA

Nepuna dva meseca pred osve}ewe crkve, na~elnik Ruqan~i} je na op{tinskim izborima osvojio mawe glasova od protivkandidata (Pavao Jopo), a pravoslavqe na Visu upada u teàk period nakon 1936. godine, kada je Ruqan~i}eva stranka poraèna od HSS-a, na ~elu sa advokatom Farolfijem. Slede}e godine je do{lo do incidenta prilikom posete 153 ~e{ka pravoslavca, predvo|ena episkopom Gorazdom i trojicom sve{tenika. ê{ki pravoslavci su 11. avgusta 1937. parobrodom krenuli prema Visu i stigli do luke, ali im okupqena masa Vi{ana katolika, pristalica HSS-a, nije dozvolila da se iskrcaju. âk su pretukli i gurnuli u more lu~kog radnika Nenada Bali}a pok. Ilije, koji je trebao da osigura iskrcavawe putnika. Za fizi~ki napad su optuèni Petar Vojkovi}, Pavao @itko i Branko [u{kov. Na su|ewu u Splitu dve godine kasnije, odba~ene su optu`be, jer se nije moglo dokazati ko je iz mase u~estvovao u napadu. Vojkovi} je u vreme su|ewa bio op{tinski sekretar Visa. Nakon italijanske okupacije 1941. godine i preme{taja paroha Bukorovi}a u Zadar, pravoslavna parohija Vis je zamrla. Posledwa slu`ba u crkvi odràna je krajem te godine. Italija je kapitulirala u avgustu 1943, a kontrolu nad ostrvom preuzeli su partizani, potpomognuti Englezima i Amerikancima. Sva ostrva, osim Visa, preuzeli su Nemci i usta{e. Vis je postao zna~ajno upori{te saveznika. Nema~kim bombardovawem po~etkom 1944, o{te}ena je pravoslavna crkva Sv. ]irila i Metodija. Englezi su preduzeli akciju evakuacije stanovni{tva sa Visa i pristiglih izbeglica iz Dalmacije, u logor El [at na Sinajskom poluostrvu (Egipat). Mnogi vi{ki pravoslavci su krenuli s wima, iz straha od Nemaca i usta{a. Usputna stanica bio je Bari, na drugoj strani Jadranskog

mora, gde su zate~eni ~etnici. Vi{ki pravoslavci su napustili zbeg i prikqu~ili se ~etnicima. Raseqeni su u dr`ave {irom ameri~kog kontinenta.

RU[EWE CRKVE

Pravoslavaca je krajem rata ostalo vrlo malo na Visu i daqe na ~elu sa Ivanom Ruqan~i}em. Mnogi su bili aktivni u partizanskom pokretu. U Splitu su partizani 1944. godine, zbog saradwe sa ~etnicima, streqali protu Sergija Urukala, koji je bio zna~ajan u formirawu pravoslavne zajednice na Visu. O{te}ena i zapu{tena pravoslavna crkva, bez vrata, nastavila je da propada. Vladika Nikanor je 1948. za privremenog vr{ioca du`nosti paroha na Visu odredio jereja Marka Plav{u, paroha iz Splita. Ideja o uklawawu crkve i podizawu partizanskog spomenika pojavila se 1947. godine. Ivan Ruqan~i} je poku{ao da okupi preostale pravoslavce i uloì àlbu Josipu Brozu Titu li~no. Zamisao uklawawa objekta je na neko vreme zaustavqena. Ruqan~i} je umro 1953, tako da nije do~ekao ru{ewe deset godina kasnije. Narodni odbor op{tine Vis je avgusta 1959. godine uputio dopis Komisiji za verska pitawa, u kojem se traì ru{ewe crkve. Tom prilikom je iznesen podatak da je od 310 pravoslavaca sa Visa pred po~etak Drugog svetskog rata, wih 106 umrlo, 30 se vratilo na rimokatoli~ku veru, 65 iselilo i 28 napustilo veru, tako da je sveukupno preostao 81 pravoslavac, a od tog broja je samo 15 aktivno u crkvi, dok se ostali smatraju pasivnim vernicima. Za ru{ewe je trebalo dobiti saglasnost Srpske pravoslavne crkve, ali se episkop dalmatinski Stefan protivio tome, navode}i da je konstrukcija dobro o~uvana i da bi se crkva mogla popraviti. Do novih pregovora do{lo je 1963. godine, kada je Mi}o @itko, predsednik op{tine Vis, boravio u [ibeniku kod episkopa Stefana. Episkop je na kraju pristao na ru{ewe, uz nov~anu nadoknadu od 12 miliona dinara i dozvolu za obnovu crkve u Kninu koju su vlasti odbijale pre toga. Ugovor o ru{ewu je na kraju ipak potpisan 12. decembra 1963. Dobijena je nov~ana nadoknada od 12 miliona dinara, a zvona i materijal su preneseni u Knin, da bi se obnovila tamo{wa crkva. Na mestu sru{ene crkve ]irila i Metodija u gradu Visu zasa|ene su palme i podignut je partizanski spomenik. Tragovi pravoslavqa na Visu nestali su ru{ewem crkve 1963. godine. Neki ~lanovi ove zajednice postali su pravoslavni sve{tenici. Me|u wima je najistaknutiji bio Antonije Pin~eti} (ro|. 1910) Dinkov/ Dominikov, koji je pred po~etak Drugog svetskog rata slu`bovao u Pa|enima kod Knina, a nakon rata u Biskupiji, Kninskom Poqu i u samom Kninu 1970-ih, kada je i penzionisan. Bio je arhijerejski namesnik za Knin. Antonije Pin~eti} je umro u Srbiji. Drugi poznati sve{tenik bio je Sre}ko Roki (ro|. 1911) Sre}kov. Obojica su imali supruge iz Srbije. S. G.

MOZAIK

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 24.

V teti ukq opt teh dod Kod neo nak pra ja~a T oko spa su s da m Zap bol vla teti zglo Najp spo epi teti

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Sti`e vam nov~ani priliv, ali istovremeno i dodatni tro{kovi. Pored ovoga, planetarni aspekti najavquju iznenadne promene koje vas mogu uznemiriti i upla{iti. QUBAV: Ose}ate da se atmosfera promenila, a ne znate {ta je uzrok svemu tome. Mo`da ste u proteklom periodu bili previ{e opu{teni jer ste trenutnu kriznu situaciju shvatali neozbiqno. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcije.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Drìte se daqe od ozbiqnih tema jer se svaka moè razviti u sukob, naro~ito ako je to ne{to {to datira iz pro{losti. Sve {to vam je na srcu sa~uvajte za sebe i sa~ekajte povoqniji period. QUBAV: Nestabilno raspoloèwe moè da vas navede na {tetne postupke. Uskoro }e se okolnosti promeniti, pa nije pametno sada uvoditi novine u odnosu s partnerom. ZDRAVQE: ûvajte se gripa.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Intenzivirawe svih odnosa mogu biti prezahtevni za vas, pa i to moè rezultirati nekontrolisanim izlivom besa kojem ste ovih dana skloni. Tenzija dolazi iz va{ih strahova koje sve teè savladavate. QUBAV: Osetqivi ste na sve {to ~ujete, ~ak i ako neko opisuje svoje simptome, istovremeno ih i vi doìvqavate. Do kraja nedeqe tenzija moè popustiti. ZDRAVQE: ûvajte se povreda.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Zna~ajnu sumu novca mo`ete potro{iti na nepotrebne namirnice iako bi bilo mudrije da to odlo`ite jer ne znate koliko }e kriza potrajati. Ukoliko ste u~esnik u saobra}aju, budite oprezni. QUBAV: Da biste obuzdali potrebu za slobodom neophodno je da prona|ete na~in da se bar na nekoliko sati dnevno osamite, makar stavili slu{alice na u{i. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: O~ekujete va`nu odluku, ali ona ne stiè. Neki qudi su vam nehotice preneli pogre{nu informaciju. Naoruàjte se strpqewem i nekako izdrìte ovaj period jer uskoro stiè nagove{taj promena. QUBAV: Jedna faza va{e qubavne veze prolazi i krajwe je vreme da razmislite o slede}em koraku. Odnos s voqenom osobom mora da se defini{e. ZDRAVQE: Vi{e se kre}ite.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Rasplinuli ste se na mnogo strana. Mnogo toga ste zapo~eli, mnogo je malih projekata koji vam se dopadaju, ali ni jedan nije sam po sebi vredan da se samo wemu posvetite. QUBAV: Partneru prepu{tate inicijativu. Mo`da be`ite od odgovornosti jer ste umorni. Svesni ste da situacija mo`e trajno poremetiti odnose s bli`wima ali, ipak, to vas ne pokre}e. ZDRAVQE: Kontroli{ite apetit.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Niste sigurni u kom smeru da nastavite daqe, pa vam ta dilema mo`e izazvati velike nedoumice. Nemate mnogo vremena za kolebawe, morate brzo delovati. QUBAV: Prepuni ste pozitivne energije. Od problema se branite ma{tawem i planirawem budu}nosti. ^ini se da zaboravqate da su planovi takve vrste nerealni sve dok se kriza ne zavr{i. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Sve {to smislite da biste mogli da radite, nekako te{ko ide. Trenutne te{ko}e shvatite kao lekciju kojom u~ite kako da odvojite bitno od nebitnog. QUBAV: S uku}anima budite strpqivi i ne insistirajte na svojim stavovima, naro~ito ako oni insistiraju na te{kim temama. Skloni ste preuveli~avawu svega. Ako podlegnete pritisku, predstoji vam kriza. ZDRAVQE: Oprezno s lekovima.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Stagnirate na mestu gde ste se zatekli, ali ne gubite nadu. Sve ovo {to se ovih dana de{ava, u su{tini, otvara povoqne prilike koje ve} uveliko i predose}ate. QUBAV: [ta god uradili i kako god se postavili, ovih dana vas krive za sve. Osigurajte sva poqa gde ste ne{to prikrili jer postoji velika {ansa da budete otkriveni. Pazite kome se poveravate. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Pod velikim ste pritiskom jer se bliì trenutak kada }ete morati da donesete va`nu odluku. Na vama je da prona|ete na~in kako da svoje postupke opravdate. QUBAV: Podr{ka porodice vam je od velike va`nosti, naro~ito sada kada ste pod ogromnim pritiskom jer morate da donesete odluku koja ima ìvotnu va`nost. Uskoro }ete partneru biti vaàn oslonac. ZDRAVQE: Naspavajte se.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Stiè interesantan predlog koji u sebi sadrì neka nova re{ewa. Ipak, budite pa`qivi jer osoba koja predstavqa autoritet moè prevideti neke detaqe. QUBAV: U porodici je izvor ìvota. Budu}i da ste usmereni na wu, imate poja~anu potrebu da sve drìte pod kontrolom. Preterana briga o svima i svemu moè izazvati ozbiqan pad raspoloèwa i premor. ZDRAVQE: Nesanica.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Sve se razvija kako treba, ali se vi, ipak, ose}ate sputano i zarobqeno. Dobra strana takvog aspekta je u tome {to vi pod pritiskom sjajno funkcioni{ete. QUBAV: Ukoliko ovih dana odlu~ite da se odva`ite na tajni susret, budite spremni na neprijatna iznena|ewa. ^uvajte se skandala jer koliko god budete obazrivi, va{e tajne namere }e biti razotkrivene. ZDRAVQE: Nervoza.

[ta sve otkriva novi snimak Srbije iz svemira Ako je suditi po tehnologiji koja je primewena za nove satelitske snimke, Republi~kom geodetskom zavodu nije promakao nijedan novoizgra|eni objekat u periodu od 2015. do 2021. godine, jer je sada oko kamere zabeleìlo i one ~ija je visina samo 30 centimetara. Najnoviji snimci pokazuju da je za pet godina, u Srbiji izgra|eno oko milion novih objekata a od tog broja najvi{e gra|evina je niklo u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Kragujevcu, na magistralnim koridorima, ali i u turisti~kim centrima. Stru~waci kaù da se ovakvom ekspanzijom gradwe ne mogu pohvaliti i mnogo razvijenije dràve a da je to tako pokazuje i ~iwenica da je u periodu od od 2015. do 2020. godine izgra|eno ~ak 10 posto ukupno sazidanih objekata. Ono {to je vrlo va`no, bar prema podacima RGZ, satelitski snimci su veoma visoke rezolucije koji pruàju efikasne informacije o prostornim promenama i od izuzetne su koristi za sve relevantne institucije. Uz pomo} wih se moè aùrirati baze podataka katastra nepokretnosti kao i topografskih i kartografskih ali i drugih srodnih slu`benih registara u nadle`nosti RGZ-a. Snimci predstavqaju i vaqan osnov za pokretawe postupaka pred dràvnim organima, organima lokalne samouprave i javnim preduze}ima nad-

le`nim za imovinsko-pravne odnose, urbanizam i gra|evinarstvo, poqoprivredu, {umarstvo, za{titu `ivotne sredine, upravqawe rizicima, socijalnu i fiskalnu politiku. Direktor RGZ Borko Dra{kovi} ukazuje i na zna~aj ovog posla u mnogim sferama, a na na{e pitawe da li se ovim snimkom i novom tehnologijom mogu ustanoviti i razmere nelegalne gradwe on ka`e: - Satelitski sistemi koji su tokom 2020. i 2021. godine snimali teritoriju Srbije omogu}ili su nam prikaz svih objekata na povr{ini koji su ve}i od 30 centimetara. Satelitski snimci stoga mogu biti jedan od alata koji se koriste u utvr|ivawu imovinsko-pravnih odnosa - obja{wava Dra{kovi}. M. T.

Malo poznate ~iwenice UPA o Srbima i Srbiji Ko je zaista bio prvi srpski kraq? Saznajte to i jo{ mnogo vi{e u tekstu posve}enom malo poznatim ~iwenicama iz srpske istorije. Prvi srpski kraq nije bio Stefan Prvoven~ani êsto kaèmo da je prvi srpski kraq bio Stefan Prvoven~ani, drugi sin Stefana Nemawe. Me|utim, to jednostavno nije ta~no. Prvi Srbin koji je krunisan za kraqa bio je predak Stefana Prvoven~anog, kraq Mihailo Vojisavqevi}, gospodar Dukqe, koji je prvi nakon pogibije kneza âslava Klonimirovi}a objedinio srpske zemqe od Cetine do Skadra i od reke Bosne do Beograda. Mihailo je uspevao da prodre sve do Dra~a, i da protiv Bugara i Vizantije ratuje delimi~no uspe{no. Wegov sin Konstantin Bodin bio je progla{en i za cara Bugarske. Poznat je po svom portretu u crkvi Svetog Mihaila u Stonu, koji je jedini sa~uvani prikaz srpskih vladara iz prednemawi}ke epohe. Uzdizawe kraqa Stefana, a ignorisawe Mihaila obi~no se obja{wava ~iwenicom da je potowi bio blizak Rimu i da je kr{ten po zapadnom obredu, ali je to posledica kasnijeg na~ina razmi{qawa i preuveli~avawa ne~ega {to je u osnovi u tom vremenu bilo versko-politi~ko, a ne etni~ko pitawe, ignori{u}i pritom ~iwenicu da je i kraq Stefan svoju krunu primio iz Rima. Srbi su i pre Seoba ìveli u dana{woj Vojvodini Srbi na teritoriji Vojvodine bili su deo starosedela~kog slovenskog stanovni{tva (posebno u Sremu), a ve}i broj Srba po~iwe da se naseqava na to podru~je po~ev{i od 14. veka. Pre po~etka turskog osvajawa ovog dela Panonije, Srbi su ~inili gotovo polovinu stanovni{tva. Srpske vladarske ku}e podizale su mnoge zadu`bine na teritoriji dana{we Vojvodine, me|u kojima se posebno isti~u manastiri Kusi} i Sen|ura|, ~iji su ktitori bili Brankovi}i u 15. veku. Spaqivawe mo{tiju Svetog Save na Vra~aru dogodilo se nakon {to su Srbi u Banatu digli veliki ustanak i wegov lik stavili na ratni barjak — 100 godina pre Velikih seoba. Sedamdesetak godina pre Ba-

D natskog ustanka, kratkotrajno je opt tom teritorijom vladao samozva- Iak ni srpski car Jovan Nenad, ~ija se tati dr`ava dve godine prostirala na Zaje celoj teritoriji dana{we Ba~ke, nap pok ve}im delom severnog Banata i oba dana{wom ju`nom Ma|arskom. pok Pod Turcima smo robovali pod 345 godina - ne 500 vel Ovo je jedna od naj~e{}e po- ten navqanih neistina o istoriji Srba, iako je wu neverovatno lako razvejati — dovoqno je samo znawe matematike iz drugog razreda osnovne {kole i istorije iz sedmog. Premda je ta godina bila od velikog zna~aja, 1389. nismo pali pod Turke. U decenijama nakon Kosovske bitke, Srbija je, premda jedno vreme vazal Osmanlija, bila nezavisni entitet, ni{ta mawe nego {to je to danas, i pod Turke je pala 1459. godine, osmanskim zauzimawem Smedereva. Za sve vreme robovawa Srbi su dizali ustanke, a dali su i najve}i doprinos oslobo|ewu 1718. godine, kada su Austrijanci oslobodili Beograd i dana{wu [umadiju i uspostavili Kraqe vinu Srbiju sa habzbur{kim mo narhom kao suverenom (Otomani su ponovo osvojili tu teritoriju 1739), ali je onaj koji je defakto doneo slobodu Moravskoj Srbiji ostao poznat kao „prvi“ 1804. godine (sa kratkotrajnim padom izme|u 1812-1815). Prosta matematika: 1804 — 1459 = 345. Kao i obi~no, Srbi su megalomani i idu u svaku krajnost, ~ak i kada sebe treba ocrniti, pa tako za pad uzimamo 1389. godinu, a za oslobo|ewe formalno tursko napu{tawe tvr|ava 1867. Srbija je prva evropska zemqa posle Francuske koja je ukinula feudalizam! P P Razlog za{to se Prvi srpski ustanak ~esto naziva i „revolucijom“ jeste radikalna promena ure|ewa. Na oslobo|enoj teri- te toriji ukinuti su svi feudalni uq {e odnosi, a srpski seqak postao je sir vlasnik svoje zemqe. zam Ovakav razvoj nije usamqe- sa ni slu~aj. Kada je 1835. godine ne izglasan Sretewski ustav, toli- {i ko liberalan i demokrati~an za sta svoje vreme da je (sada visokode- ok mokratska) Austrija sa ostalim kr silama zahtevala wegovo hitno {e ukidawe, ruski ambasador ga je kr nazvao „francuskim rasadom u ite balkanskoj {umi“. R. N. ne

Sl sa

êtvrtak februar êtvrtak 10. 2020. 27 êtvrtak24. 24.decembar februar2022. 2022. 27

ZDRAVQE ZRAVQE Ve}ina qudi razvije zapaqewe tetive zato {to wihov posao ili hobi ukqu~uje ponavqaju}e pokrete koji optere}uju tetivu. Neodgovaraju}a tehnika pokreta, obu}a, pomagala… dodatno optere}uju i o{te}uju tetivu. Kod rekreativnog bavqewa sportom neophodno je dobro istezawe, ne samo nakon, nego i pre fizi~ke aktivnosti, pravilna tehnika ve`bawa i rad na ja~awu mi{i}a i tetiva. Tendinitis je zapaqewe unutar ili oko tetive. Tetive su vezivne trake koje spajaju mi{i} za kost i u~estvuju u prenosu sile i pokreta. Tetive su gra|ene tako da mogu da se savijaju, raste`u ili uvr}u. Zapaqewe nastaje zbog preoptere}ewa, bolesti ili povrede koja cepa tetivna vlakna. Iako mo`e zahvatiti bilo koju tetivu u telu naj~e{}e se javqa u ramenom zglobu, laktu, ru~nom zglobu i na peti. Najpoznatija su zapaqewa tetive sa spoqa{we strane lakta, lateralni epikondilitis ili teniski lakat, i tetive na peti, Ahilove tetive.

UPALA TETIVE ZBOG PREOPTERE]EWA Do zapaqewa tetiva dolazi zbog preoptere}ewa bilo kojom vrstm aktivnosti. Iako je naj~e{}a kod sportista mo`e nastati kod raznih profesija i aktivnosti. Zajedni~ko svim uzrocima je ponavqano naprezawe odnosno kori{}we istih pokreta iznova i iznova. Osoba koja obavqa poslove koji ukqu~uju ponavqane pokrete, neuobi~ajene pozicije, ~esto podizawe ruku iznad glave, vibraciju ili velike napore ima ve}i rizik da razvije tendinitis.

DOMA]A KUJNA

Recept

Slane krofne sa feta sirom 1 kg bra{na 3 jajeta 450 g feta sira 200 ml uqa 180 ml jogurta 100 ml mleka 100 ml vode 1 kesica pra{ka za pecivo 1 ka{i~ica soli 1 ka{i~ica {e}era 1 ka{ika suvog kvasca

stawe koje bi moglo dodatno doprineti razvoju tendinitisa.

LE^EWEM SE SMAWUJE BOL I ZAPAQEWE

Upala tetiva UPALA TETIVA KOD SPORTISTA Sportovi kod kojih je u~estalije javqawe upala tetiva su: ko{arka, kuglawe, golf, tr~awe, plivawe i tenis, naro~ito ako tehnika ve`bawa nije pravilna. ê{}e je kod osoba koje ve`baju povremeno nego kod redovnih umerenih ve`ba~a. ê{}e je i u starijoj ìvotnoj dobi jer tetive i mi{i}i gube elasti~nost tokom vremena. Bol moè biti izraèn i pogor{avati se s vremenom zbog napredovawa o{te}ewa tetive ukoliko se zglob i daqe koristi. Ve}ina tendinitisa prolazi za dve do ~etiri nedeqe. Hroni~ni tendinitis traje {est i vi{e nedeqa. Naj~e}i razlog je nedovoqna po{teda zahva}enog zgloba. U hroni~nim slu~ajevima moè se javi-

U ~iniji prvo izmutite te~ne sastojke, jaja, jogurt, uqe, mleko i vodu, pa dodajte {e}er, so, pra{ak za pecivo i sir, a onda dodajte bra{no i zamesite testo. Ostavite ga sa strane da odstoji dok testo ne naraste. Na radnu povr{inu pospite malo bra{na, stavite testo i razvijte ga oklagijom, pa ~a{om vadite krugove. U dubqi tigaw ili {erpu sipajte uqe, pa svaki krug pa`qivo spu{tajte. Pecite ih sa obe strane dok lepo ne porumene.

BOL JE NAJIZRA@ENIJI SIMPTOM UPALE TETIVA Znaci i simptomi tendinitisa se javqaju na mestu pripoja tetive za kost. Bol koji se poja~ava prilikom pokretawa zgloba je najizraèniji simptom. Moè biti pra}en osetqivo{}u i oticawem cele regije. Zahva}ena tetiva je tvrda, koà iznad we crvena i topla kod ja~eg zapaqewa. Za dijagnozu tendinitisa uglavnom je dovoqan samo fizikalni pregled. Daqa dijagnostika je neophodna samo ukoliko postoji sumwa na neko oboqewe ili

Urasla dlaka Urasla dlaka (pilonidalna bolest ili pilonidalni sinus) je hroni~na infekcija koè koja nastaje kada se dla~ice predela trtice zabadaju u mekano tkivo ovog podru~ja. Klini~ki se prezentira kao dreniraju}i sinus ili akutna gnojna kolekcija. U osnovi, radi se o cisti u kojoj se nalazi gomila dlaka. U preko 90 % slu~ajeva obolevaju mu{karci, a posebno je u~estala kod onih sa izraènom dlakavo{}u na interglutealnoj brazdi u trti~nom delu le|a. Bolest se obi~no prvi put javi u pubertetu kada se rast dlaka i aktivnost lojnih `lezda poja~avaju. Obi~no je asimptomatska, dok se ne razvije infekcija. Pilonidalna cista je obi~no asimptomatska sve dok se ne inficira i zagnoji. Kada se jave, simptomi su sli~ni znacima akutnog apscesa, odnosno lokalizovane gnojne infekcije. Koà je ote~ena, crvena i bolna na dodir. êsto se javqa i sekrecija koja moè biti bistra, zamu}ena ili

Ure|uje: Daniel Poletan

Priprema: Priprema:

ti i ograni~ewe pokreta u zglobu zbog stvarawa o`iqnog tkiva, ali i pove}ati {ansa za pucawe tetive koje mora operativno da se le~i.

Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Raskovnik je vi{egodi{wa zeqasta biqka iz porodie {titarki. Moè dosti}i visinu od 60 do 120 cm, a vrste ove biqke u isto~noj Srbiji se smatraju magijskim biqkama. Na{i stari su raskovnik traìli tako {to su sami sebe okivali u bukagije i no}u lutali mestima gde su verovali da raskovnik raste. Tamo gde se okovi sami otvore i spadnu, tu mora biti raskovnik. Raskovniku se pripisuju mnoga lekovita svojstva, evo gde pomaè: z Problemi sa ~irom z Problemi sa varewem z Protiv ùtice z Protiv gihta z Za le~ewe astme z Prirodan je lek za impotenciju

sukrvi~ava. Infekcija se moè zavr{iti spontanim probojem gnoja kroz koù a ukoliko do ovoga ne do|e neophodna je hirur{ka intervencija (incizija i drenaà). Posle hirur{ke obrade u velikom broju slu~ajeva ne dolazi do potpunog prestanka gnojewa ve} se ono povremeno javqa i drenira (curi) kroz sinusne otvore. Dijagnoza je jasna - o~evidna. Postoje, dodu{e, klini~ka stawa koja li~e na ovu bolest, ali ih je lako iskqu~iti. Preporu~uje se sinusografija - rendgensko snimawe {upqine ciste da bi se ocenila

Ciq le~ewa tendinitisa je da se smawi bol i zapaqewe. Neophodna je po{teda zahva}enog mi{i}a/zgloba. Treba izbegavati svaki posao ili sport preko granice bola. zzz Odmor je najva`niji u le~ewu zapaqewa tetive. zzz Podizawe ekstremiteta ukoliko je zglob noge kao i kompresija elasti~nim zavojem ili trakama smawi}e oticawe i ubrzati oporavak. zzz Primena leda na zahva}eni predeo 2 do 3 puta dnevno smawuje bol, spazam mi{i}a i oticawe. Ukoliko po{teda, mirovawe i primena leda ne pomognu neophodno je obratiti se lekaru.

FARMAKOTERAPIJA Na raspolagawu su iwekcije kortikosteroida u predeo tetive koje smawuju bol i zapaqewe. Ukoliko se ~esto primewuju mogu dovesti do slabqewa tetive, ~ak i wenog pucawa i neophodan je oprez kod kori{}ewa. Lekovi protiv bolova smawuju, tako|e, bol i zapaqewe. Mogu se uzimati kao tablete ili u obliku masti lokalno. Procedure fizikalne medicine (laser, ultrazvuk…) zna~ajno doprinose br`em oporavku. Kod pucawa tetive i u nekim slu~ajevima hroni~nog tendinitisa primewuje se i hirur{ko le~ewe. S. G.

ekstenzivnost procesa i eventualna komunikacija s okolnim organima, prvenstveno debelim crevom, {to zna~ajno mewa dijagnozu, le~ewe i prognozu. Nele~ene pilonidalne infekcije mogu se razviti u vi{estruke, dugotrajno dreniraju}e sinuse, a izuzetno retko nastaju maligne promene. U akutnoj fazi le~ewe se sastoji u ambulantnoj drenaì nakon hirur{ke incizije. Dakle, ciq je sanirati gnojni proces i ~esto sondom izvaditi uzrok upale - urasle dlake koje deluju}i kao strano telo odràvaju infekciju. Postoji vi{e vrsta hirur{kih metoda le~ewa, a su{tina je da se obolelo tkivo mora odstraniti uz, koliko je mogu}e, po{tedu same koè. Ukoliko postoji komunikacija sinusa i debelog creva onda je operacija teà i komplikovanija. Podrazumeva fistulektomiju tj. nalaèwe i podvezivawe kanala koji povezuje debelo crevo sa sinusom. Ukoliko komunikacija ne postoji, operacija je mnogo lak{a i podrazumeva hirur{ko isecawe bolesnog, upaqenog tkiva. Posle uklawawa obolelog tkiva moè se rana ostaviti otvorenom kako bi spontano zarasla (ovo je tzv. otvorena metoda) ili se moè u{iti (zatvorena metoda). S. G.

Le~ewe biqem Raskovnik Laserpitium siler z Sok od raskovnika pomaè pri le~ewu kataraktu z Podsti~e menstruaciju S druge strane, narodno verovawe kaè da ova biqka ima nevrovatnu mo} da privu~e pozitivnu energiju. O narodnim verovawima kada je ova biqka u pitawu pisao je jo{ Vuk Stefanovi} Karaxi} u 19. veku. Vuk je u svom Prvom srpskom re~niku za ovu biqku zabeleìo: Raskovnik je neka trava, za koju se misli da " se wom, svaka bravai svak i drugi zaklop

otvori sam od sebe." Otuda naziv raskovnik, jer raskiva i otvara sve. Za ovu ~arobnu biqku postoji verovawe da `ivi samo jedan dan. Nikne u sumrak, procveta tokom no}i i ujutro uvene. Postoje ~ak i narodna verovawa koja zastupaju tezu da kada se prona|e trava raskovnik, treba pose}i ruku ili palac i previti ovu biqku na ranu da zaraste. Tom rukom se posle mogu otvoriti sva vrata. Najzastupqenije narodno verovawe jeste da je raskovnik prirodna amajlija koja donosi napredak i sre}u onome koji ga poseduje. Raskovnik se smatra za{titnikom ku}e i za{titnikom osobe kojoj daje pozitivnu energiju, napredak i sre}u.

28 ^etvrtak 24. decembar februar 2022. ^etvrtak 10. 2020.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 OBLAST SKIJA[KA STAROEGIBIQKA IZ BIV[I KINESKA POD PATSKO OGRADA OD PORODICE GENEALNI ENERGIJA UPRAVOM DISCIMERA ZA PRU]A BO@ANLEPIR- SEKRETAR PLINA TE@INU OUN-A, KANA STVO WA^A KOFI

^E[KI OMLADINVRSTA RADNA UDARCA ASTATIN DR@AVNIK SKA U MASARIK AKCIJA TENISU (SKR.)

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

VR[ILAC EKSPLOATACIJE PUWA^I AKUMULATORA AUTOMOBILA RUKOVAOCI APARATIMA POBEDA U [AHU ZVAWE SENIORA

PRONALAZA^ICA GEROVITALA DUG PERIOD VREMENA GR^KI POLITI^AR ANTONIS

MA\ARSKO MU[KO IME

Sr Gl pski as

FRAN*CUSKI VAJAR, OGIST

11. I 18. SLOVO AZBUKE

VRSTA LIKERA

ELEKTRON NEK BUDE [TA BUDE

KAPA SA OBODOM VATERPOLISTAALEKSANDAR

VOLUMEN MESTO KOD LESKOVCA

PLANINA U GR^KOJ, SVETA GORA IMITACI- DUVA^KI JA DIJA- MUZI^KI MANATA INSTRU(NEM.) MENT

JEDAN PREDLOG KONOBARI ZA [ANKOM

MALI DE^AK AMERI^KI GLUMAC NORIS

REOMIR KELVIN

PRIRODNI LOGARITAM TELEVIZIJA (SKR.) PROTESTANTSKA SEKTA MAGARE]I GLAS

RADNIK U [TRAJKU

VUNENI PREKRIVA^

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE [AHISTA, XON

KOJE SE TE[KO KRE]E, SPORO OSOBA LO[EG KARAKTERA 5. I 3. SLOVO AZBUKE

DEO ZAPRE@NIH KOLA

LESKOVAC VRSTA LONCA OD BAKRA KARAT

VRSTA STAROG TOPA KWIGA KOJA TUMA^I SNOVE

IBIDEM (SKR.) ISTOK GLEDATI SA U@IVAWEM (TUR.)

DRUGI VOKAL

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 FOLK NAPITAK BURMANSKI PEVA^ICA OD SOKA DR@AVNIK ANDRI]

KELVIN

SEOSKO PODRU^JE

VRSTA RATNOG BRODA

KARAT JEDNA PREFIKS ORGANIZA GRADWU ZACIJA SUPERLAOUN-A TIVA

FOLK PEVA^ IVAN KUKOQ

ITALIJAN. DIRIGENT, ARTURO VRSTA LASTE VRBAS @ENE KOJE NE[TO MONTIRAJU

ODREZAK MESA PE^EN NA @ARU NEPER

IRIDIJUM

VODASA UGQENOM KISELINOM SRPSKO MU[KO IME

PROPAST SVETA DEO LICA DOLAZITI DO NE^EGA RADOM LUKSEMBURG STRANO MU[KO IME

28. SLOVO AZBUKE OBLAST U SRBIJI

UBRZO VRSTA @IVAHNE IGRE POND PRAVAC KRETAWA, MAR[RUTA (MN.)

Sr Gl pski as

AMERI^KA GLUMICA I PEVA^ICA ATLETSKI KLUB

PEPEQASTO SIVO

TAMA, POMR^INA

I TAKO DAQE (SKR.)

USPE[NO SE ODUPIRATI REOMIR

PROST BROJ OZNAKA ZA EVRO OP[TINSKA IZBORNA KOMISIJA (SKR.)

SRPSKI BACA^ KUGLE SA SLIKE RUSKI KOSMI^KI PROGRAM IBIDEM 4. I 1. (SKR.) VOKAL

AMERI^KI GLUMAC RASEL

Sr Gl pski as

1 2 3 4 5 6 7

GLAVNA ARTERIJA (ANAT.) LISTI] SPORTSKE PROGNOZE AMPER

URE\AJ ZA PRIJEM RADIO-TALASA DRUGO SLOVO AZBUKE BO^NI DEO TELA

BIV[I FALSI28. I 10. EGIPATSKI FIKATORI SLOVO MUZI^KIH AZBUKE DR@AVNIK EL SADAT IZDAWA

SINOVQEVA DECA SLOBODNA TERITORIJA TRSTA

KRATER IZ KOG IZBIJA LAVA LI^NA ZAMENICA

R rito 7,2 prv tom we Kak da u Ist o p mal pohl

BIV[A DR@AVNICA [RI LANKE, SIRIMAVO

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

ISTOK

Skandinavka 1: VODORAVNO EKSPLOATATOR, ALTERNATORI, ANA ASLAN, MAT, PAL, EON, SA, E, ATOS, V, [E[IR, R, MALI[AN, LN, [TRAJKA^, MENONITI, TROMO, TAWA BO[KOVI], RUDA, NEKARAKTER, LE, ABERDAR, KANTARA, IB, SANOVNIK, SEIRITI, E Skandinavka 2: VODORAVNO K, VULKAN, UNU^AD, ONE, TOSKANINI, ]ULBASTIJE, VS, N, AERAT, SMAK, IR, L, ^, USKORO, SARA PAKSTON, P, ODOLEVATI, TRI, ASMIR KOLA[INAC, EUR, KURT, VASTOK, AORTA, RADIO-ANTENA, TIKET, BOK, BANDARANAIKE, I Ukr{tenica: VODORAVNO F, AB, ^INIOCI, S, RASEDATI SE, GAT, ATERIRATI, LUVR, NEPLODNOST, MAN, SITNINA, NAORATI, OSONICA, TRUNAK, ATLASI, MIOMIRA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Simbol fluora - Po~etna slova azbuke - Faktori - Simbol sumpora, 2. Pucati u rasede, ulegati se (o zemqi) - Ozidani nasip za pristajawe brodova, mol, 3. Sleteti avionom na zemqu - Muzej u Parizu, 4. Osobina onoga koje nije plodno - Nema~ki pisac, Tomas (1875-1955), 5. Vrsta barske biqke, sita Dosta izorati, 6. Mesto u Srbiji kod Ivawice - Mrva, trunka, 7. Kwige sa geografskim kartama - Narodno ènsko ime. USPRAVNO: 1. Francuski dràvnik Miteran, 2. Bezbo`nik (gr~.), 3. Sredstvo protiv truqewa (gr~.), 4. Laka kowska kola, berlinska kola, 5. Gr~ki bog vina (mit.), 6. Spremi{te za kukuruz (mn.), 7. Ameri~ki glumac Hok Oznaka za amper, 8. Biv{i naziv za plemeniti gas radon - Oznaka za metar, 9. Izvu}i sisawem, 10. êtvrti i drugi vokal - Bik u koridi, 11. Oznaka za kulon - Auto-oznaka za Luksemburg - @estoko alkoholno pi}e, 12. Stare{ine manastira, 13. Film Xemsa Kamerona, 14. Ostatak od poko{enog ìta.

ZANIMQIVOSTI Mir ili Mirni je svetsko ~udo ~ovekovih ruku delo i pravi dokaz koliko qubav prema dijamantima mo`e daleko da ide. Xinovska rupa {iroka je vi{e od kilometra (1.200 metara) i duboka 525 metra. Da nije rudnika, ne bi bilo ni grada kom i duguje ime – Mirni. Nastao je pedesetih godina pro{log veka, nakon {to je otkriveno da je Jakutija obe}ana zemqa dijamanata. Ekspedicija na istok Sibira, s Jurijem Kabardinom na ~elu, ispostavila se kao jedna od najisplativijih u istoriji jer je otkri}em tragova kimberlita koji ukazuju na tlo bogato dijamantima Sovjetski Savez postao dom najvrednijoj rupi na svetu. Mirni je ubrzo privukao stanovni{tvo koje je u sibirsku hladno}u dovela `eqa za bogatstvom, a do {ezdesetih je rudnik postao najve}i u SSSR-u.

IZNAD RUDNIKA NE LETE HELIKOPTERI, JER IH MO@E USISATI

Godi{we se iz Mirnog izvla~ilo dve tone dijamanata, bez obzira na temperature koje su se spu{tale 40 stepeni ispod nule i tlo koje je smrznuto ve}i deo godine, a leti se pretvara u mo~varu. Tokom kopawa ma{ine su nemilosrdno pucale. Okvirno se procewuje da je izva|eno dijamanata u vrednosti od oko 17 milijardi dolara. Najve}i prona|eni dijamant veli~ine je loptice za golf, ali nikada nije ponu|en na prodaju ve} se ~uva u Dr`avnom trezoru dijamanata u Kremqu. Posle Drugog svetskog rata, Rusiji je upravo zarada od dijamanata pomogla da ponovo stane na noge. Helikopteri se ne usu|uju da lete iznad rupe zbog razlika u temperaturi i upozorewa da bi ih mogla usisati, mada takvi slu~ajevi jo{ nisu zabele`eni. Zbog neobi~nih zvukova koji dopiru iz dubina rudnika, nastaju

^etvrtak 2020. 29 ^etvrtak10. 24.decembar februar 2022. miliona karata godi{we, {to ga ~ini jednim od najproduktivnijih rudnika na svetu. Godine 2004. do{li su najdubqe {to su mogli do}i, kada je po~elo lagano zatvarawe rudnika i wegovo potpuno ga{ewe.

GRAD JE PREDALEKO OD ‘OSTATKA DR@AVE’

Ova rupa na dalekom istoku Rusije vredi – 10 milijardi dolara Ogromna rupa, koja izgleda kao prizor iz nau~no-fantasti~nih filmova, nalazi se u najslabije naseqenom podru~ju Rusije, 8.050 kilometara isto~no od Moskve brojne teorije o ~emu se radi, a mnogi veruju da je rupa svojevrsna veza s mra~nim podzemqem. Vlasnik Mira je ruska kompanija "Alrosa", koja proizvodi oko ~etvrtine svetske koli~ine dijamanata. Nakon zatvarawa zbog po-

Da nije rudnika, ne bi bilo ni grada kom i duguje ime – Mirni plava, rudnik i daqe delimi~no radi, iako ne kao u slavnim danima. Dijamanti se vade u mreì podzemnih tunela. Osim èstoko te{kih uslova za ìvot, Mirni se minimalno razvijao iz dva glavna razloga.

Prvi je zato jer grad postoji samo iz jednog razloga – radi rudnika dijamanata u vlasni{tvu kompanije "Alrosa", jedne od najve}ih na svetu koje se bave dijamantima. Na vrhuncu proizvodwe, "Alrosa" je ubirala vi{e od 10

Iz "Alrose" su najavili da }e u rudniku napraviti futuristi~ki podzemni grad u kojem }e mo}i da ìvi 10.000 qudi. Od najave je pro{lo deset godina i sve je ostalo samo na tome, iako procene pokazuju da bi u rudnik mogao da stane neboder od 150 spratova. Drugi razlog za{to se grad nije preterano razvio jeste to {to je „odvojen“ od ostatka dràve, i to ne samo u pogledu svoje lokacije. U Rusiji postoji nekoliko „zatvorenih gradova“ koje ne smeju da pose}uju ni ruski turisti, a kamoli stranci. Cena ìvota u gradu je visoka jer se sve mora uvoziti, a "Alrosa" je stanovnike privla~ila iskqu~ivo obe}awima o vi{im platama u rudniku dijamanata. Neki radnici su bili sezonci, pa su radili tri do ~etiri meseca, pokupili zaradu i oti{li. Drugi su do{li s porodicama. @ene su imale poslove u obradi izva|enog kamewa, a deca i mladi su imali mogu}nost da studiraju na fakultetu koji se specijalizovao za rude i geologiju. U mnogim porodicama rudarewe je posao koji se prenosi s kolena na koleno, posebno zato {to se u ovom gradu ni{ta drugo preterano ni ne isplati. Mirni poku{ava da otvori svoja vrata budu}nosti, pa }e univerzitet tako nuditi nove smerove studija. Grad trenutno ima samo nekoliko hotela. Grad li~i na kosmopolitsku sredinu barem toliko {to ima japanski restoran i kebabe, a naravno i veliki muzej dijamanata.

GIGANTI ARHITEKTURE I PONOS SVOJIH GRADOVA:

5 najve}ih stadiona na svetu Ne ra~unaju}i samo fudbal, nego i ameri~ki fudbal i kriket... Stotine hiqada qudi pro{lo je tribinama ovih stadiona. Od pet najve}ih, tri se nalaze u Sjediwenom Dr`avama, dok se dva najve}a nalaze na azijskom kontinentu. Ovo je pet veli~anstvenih...

5. STADION OHAJO, SAD

Kapacitet: 102.780 gledalaca. Stadion je predvi|en prvenstveno za utakmice ameri~kog fudbala, i to za univerzitetski tim iz Ohaja. Zbog netipi~nog oblika naj~e{}i nadimak ovog stadiona je "Potkovica". ^esto je doma}in svetskim muzi~kim megazvezdama, a na wemu su pevali Rolingstonsi, Bijonse, Metalika, U2...

5. OHAJO

4. STADION BEAVER, SAD

Kapacitet: 106.572 gledalaca. Sme{ten u ameri~koj saveznoj dr`avi Pensilvaniji, izgra|en je 1960, ali kao i stadion u Mi~igenu, do`iveo je brojna pro{irewa. Na wemu se naj~e{}e odvijaju razna takmi~ewa u studentskim sportovima, posebno u ameri~kom fudbalu.

3. STADION MI^IGEN, SAD

Kapacitet: 107.601 gledalaca. Nadimak mu je "Velika ku}a", a kad uzmemo u obzir da je re~ o tre}em najve}em stadionu na svetu, to ne treba da nas ~udi. Sagra|en je pre gotovo 100 godina, ta~nije 1927, kada je primao 72 hiqade gledalaca. Vremenom se {irio, a 2014. je bio doma}in hokeja{ke utakmice izme|u Toronta

4. PENSILVANIJA

i Detroita, koju je u`ivo pratila 105.491 osoba, {to je postao i ostao rekord u broju posetilaca kada je re~ o utakmicama tog sporta.

2. STADION PRVOG MAJA, SEVERNA KOREJA

Kapacitet: 114.000 gledalaca Otvoren je, pretpostavqate, 1. maja 1989. godine, a re~ je o drugom najve}em stadionu na svetu, a najve}em namewenom fudbalu. Na wemu se ~esto odvijaju i atletska takmi~ewa, ali i razne priredbe pod pokroviteqstvom dr`ave. Prvobitno je planiran za 150 hiqada qudi, ali je 2014. broj qudi koji mo`e da u|e na stadion smawen na trenutnu brojku.

3. MI^IGEN

1. INDIJA

1. NARENDRA MODI STADION, INDIJA

Kapacitet: 132.000 gledalaca Ovaj stadion namewen kriketu najve}i je stadion na planeti. Sagra|en je 1983, a prvi put je obnovqen 23 godine kasnije. Godine 2015. je sru{en, da bi pet godina posle bio ponovo izgra|en iz temeqa. Jedan od rekorda, kada je re~ o broju posetilaca, stadion je zabele`io 2020. prilikom posete ameri~kog predsednika Donalda Trampa, kad je wegov i susret indijskog premijera ispratilo vi{e od 100 hiqada qudi.

2. SEVERNA KOREJA

SPORT

10. februar decembar2022. 2020. ^etvrtak 24.

Pet najja~ih utisaka sa Kupa Kup Radivoja Kora}a je zavr{en, Crvena zvezda je po osmi put osvojila "@u}kovi levicu", a jubilarno, 20. izdawe turnira koji nosi ime po mo`da i najboqem ko{arka{u u istoriji ovda{we igre po obru~ima osta}e upam}eno po nekoliko lepih, mawe lepih, ali i dramati~nih utisaka. Crveno-beli su do trofeja stigli nakon {to su u finalu savladali Partizan 85:68 nakon izuzetno ubedqive partije i tako na najboqi mogu}i na~in napravili uvertiru pred odlu~uju}e borbe kako u ABA ligi, gde }e ve} po~etkom marta odmeriti snage sa Partizanom po tre}i put u sezoni, tako i u Evroligi, gde ekipu Dejana Radowi}a o~ekuje borba za mesto me|u osam najboqih timova u elitnom ko{arka{kom takmi~ewu. Nakon {to je sirena ozna~ila kraj derbija a izabranici iskqu~enog Dejana Radowi}a zapo~eli slavqe, do{ao je trenutak za sumirawe utisaka. Iako ih je bilo mnogo, slede}ih pet se, kada su u pitawu de{avawa na samom parketu, posebno izdvojilo:

UTISAK BROJ JEDAN

Zvezdina odbrana nere{iva enigma za rivale Kada je Dejan Radowi} selektovao ekipu bez ijednog ko{arka{a koji nosi epitet ko{getera kao {to su to bili Xordan Lojd ili Bili Beron, a ulogu inostranog poja~awa dobio Ostin Holins, bilo je jasno da }e glavna "snaga" crveno-belih biti odbrana, ali verovatno niko nije o~ekivao da }e to biti na ovom nivou. I pre po~etka Kupa preostalih sedam ekipa je bilo svesno da }e biti neophodno probiti bedem, ali verovatno niko nije o~ekivao da }e Zvezda defanzivnu ulogu odigrati na evroliga{kom nivou. Nisu se Radowi}evi puleni opustili ni trenutka, a iz savr{ene defanzive i kontrole skoka

Srbije u dresu Partizana nisu postigli nijedan ko{ iz igre (jedini poen bio delo Uro{a Trifunovi}a 14 sekundi pre kraja tre}e deonice sa penala), da bi susret zavr{ili sa slede}im brojkama Aleksa Avramovi}, Bal{a Koprivica, Nemawa Dangubi} i Uro{ Trifunovi} su zajedno ubacili pet poena, imali {est skokova, dve asistencije i ~etiri ukradene lopte. To zna~i da wih ~etvorica za 40 minuta igre nisu ukupno ostvarili ni dabl-dabl u~inak?! Za klub koji je iznedrio toliko vrhunskih ko{arka{a koji su postali ne samo legende Partizana ve} srpske, evropske i svetske ko{arke - nedopustivo. A i to je blaga re~. do{ao je veliki broj poena iz kontranapada, {to je ujedno bio i jedan od razloga iza ubedqive pobede nad Partizanom.

UTISAK BROJ DVA

"Eksplozija" Stefana Markovi}a Mu~io se Markovi} po dolasku u Zvezdu, nije igrao kako su mnogi o~ekivali, bar ne u napadu, dok je u defanzivi bio na prepoznatqivom nivou, ali je tek povremeni bqesak u napadu bilo premalo od nekada{weg reprezentativca Srbije. No, kad je bilo najpotrebnije popularni Pefi je bio neumoqiv. Nakon Zvezdine serije od 10:0 Partizan je uspeo da se vrati, crno-beli su uhvatili prikqu~ak, ali su tom prilikom napravili i jednu veliku gre{ku. Naime, Obradovi}evi puleni su Markovi}u dali previ{e prostora {to je Zvezdin plej itekako umeo da iskoristi, dva puta vezao po pet poena {utevima sa poludistance i distance i tako bio motor iza Zvezdinog velikog naleta sredinom druge ~etvrtine. Kada je na 46 sekundi pre kraja tre}e ~etvrtine pogodio trojku za ogromnih +22, a u znak slavqa podigao tri prsta na obe ruke, kao

da je tim dizawem ruku sa le|a skinuo ogroman teret koji ga je spre~avao da se u dresu kluba za koji je otvoreno isticao da navija zablista i doprinese koliko je od wega bilo o~ekivano. Iako je u pitawu tek jedan me~, nema dileme da }e trijumf nad Partizanom Markovi}a samo dodatno motivisati, ali i gotovo izvesno opustiti, pa se ~ini da su crveno-beli, pored trofeja, iz Ni{a doneli i jo{ jedno ogromno poja~awe.

UTISAK BROJ TRI

Panter ne moè sam Kada je Kevin Panter stigao u Partizan, me|u navija~ima crno-belih nastala je ekstaza, i sjajni bek je i u Ni{u dokazao da je zaista jedan od najboqih bekova u evropskoj ko{arci. Ali... Koliko god Panter bio dobar, ipak je jo{ jednom potvr|eno da nije tip ko{arka{a koji moè sam da vu~e ekipu, ve} je onaj koji kvalitetne timove diè na nivo iznad. U ovakvom Partizanu koji je nastupio u Ni{u Panter na svom niovu nije bio potrean za prvu utakmicu protiv nejakog Borca iz Zemuna, koji je tokom prvih 20 minuta namu~io crno-bele, ali je svaki od 29 poena bio neophodan

kako bi bio presko~en FMP iz @eleznika. "Panteri" su se vratili iz ambisa, od -11 uspeli da me~ uvedu u dramu, imali ~ak i {ut za produ`etak. Ve} u finalu je bilo jasno da Panter, sam po sebi, nije dovoqan za "nivo iznad", {to Crvena zvezda, bar u ovom trenutku, i jeste. Ovo ne bi predstavqalo toliki problem da je tek po~etak sezone a Partizan ima nekoliko desetina treninga iza sebe, ali s obzirom na to da se iste stvari ponavqaju ve} neko vreme, i to u momentu kada sezona polako ali sigurno ulazi u svoj zavr{ni deo, utisak je da kod crno-belih ne{to ozbiqno "ne {tima", pa Panterove sjajne partije prolaze bez konkretnog rezultata.

UTISAK BROJ ^ETIRI

Gde su nestali crno-beli Srbi? Okupio je @eqko Obradovi} talentovanu ekipu ~ija jedna od udarnih igala je trebalo da bude Aleksa Avramovi}, ali... Umesto da tokom sezone wihova uloga raste i da vrhunac dostigne u borbi za trofej, u finalu Kupa vi|ena je krajwe neverovatna situacija - za tri ~etvrtine ko{arka{i iz

UTISAK BROJ PET

Da li bi Smailagi} promenio bilo {ta? Partizan je, li{en pomo}i Alena Smailagi}a, koji je doìveo povredu na utakmici protiv FMP @eleznika, poraèn sa 17 poena razlike, nadsko~en, imao deset asistencija mawe od Zvezde a doma}i igra~i su ubacili tek pet poena. Da li bi popularni Smajli ne{to promenio? Kada je u pitawu pobednik, te{ko, po{to je Zvezda bila toliko dominantnija da je crno-belima bilo neophodno da ~itav tim odigra u najmawu ruku duplo boqe da bi mogao da parira rivalu. Ali, kada je u pitawu op{ti utisak, onda bez dileme - bi. Utisak dosada{weg toka sezone jeste da je Smailagi}, uz Pantera i Zeka Ledeja, glavni oslonac igre crno-belih, i wegovo prisustvo itekako zna~i ostatku tima, pa bi i otpor koji bi pruìli Zvezdi bio znatno ozbiqniji, dok bi po zavr{etku me~a bilo znatno mawe prostora za kritike. Ovako, Smailagi}evo odsustvo je ogolilo neke probleme, a na Obradovi}u je da poku{a da ih kako-tako sakrije pre nego {to postane prekasno. N. R.

Pe{i} o Srbiji „osaka}enoj“ povredama, konferenciju ipak po~eo {alom Selektor Svetislav Pe{i} okupio je reprezentaciju Srbije i za naredni kvalifikacioni "prozor" re{io da pozove 24 igra~a. Ko{arka{i Srbije }e prvu utakmicu protiv Slova~ke odigrati 25. februara u hali „Aleksandar Nikoli}“, dok je drugi me~ tri dana kasnije u Levicama. Posle dva kola, Srbija je na tre}em mestu sa pobedom i porazom, ispred su Belgija (2-0) i Letonija (1-1), dok je Slova~ka posledwa sa dva poraza. Kako obi~no biva, po~ela je konferencija {alom, pa je Pe{i} spomenuo da je ostavio telefon na stolu za konferenciju, u slu~aju da ga zove neko od klubova i igra~a. Selektor Pe{i} je objasnio zbog ~ega nekih igra~a nema u rosteru, te sa kakvim se problemima sve susre}e. "Drugi je prozor prve runde, u prvoj imamo ~etiri ekipe, Letoniju, Belgiju i Slova~ku uz nas, onda ide tre}a runda kao kvalifikacioni prozor u zadwoj nedeqi juna. Onda tri ekipe idu daqe, ~ekaju nas

ozbiqnije ekipe, tu su Turska, Gr~ka i verovatno Velika Britanija. Nama je va`no da se {to vi{e pobeda uzme za drugu rundu. Imamo prioritete da vidimo na koga mo`emo da ra~unamo, bliska su budu}nost i Evropsko prvenstvo i Olimpijske igre. Ni{ta se bitno ne mewa, bitno je da objasnite javnosti za{to nije pozvan Mici} ili ^u~i}. Oni igraju tog

dana, 25. i 26. novembra me~ Evrolige, sada }e isto biti tako. Igra mnogo wih 24. i 25. i dosta wih }e igrati sada zbog korone, pa se sada to nadokna|uje, kada mi igramo opet. Eto, Zvezda igra 27. sa Fenerom, a mi 28. Panatinaikos isto igra u preklapawu sa nama. To su situacije na koje ne moèmo da uti~emo. Najsre}niji bismo bili da da svi mogu da do|u kao {to je Jaramaz, Todorovi} koga smo opet zvali. Naàlost, on se preksino} povredio na Kupu [panije. Na wega ne moèmo, i Jaramaz je povre|en... To su ba{ igra~i koji meni trebaju. Imaju talenat i potencijal. Oni su sa odu{evqewem velikim prihvatili. Povredio se i Avramovi}, Uspeli su doktori da ga vrate u leì{te, ali ne moè dva dana da trenira. Uskokovi} je jo{ tu, i on je povre|en. Svi su va`ni, ali va`no je da budu tu, Igokea je pobedila, imamo i wihove igr~ae, igra~i Partizana su tu, polako se kompletiramo, imali smo dva treninga. @elimo da damo maksimum, da vidimo na {ta mi moèmo da uti~emo, na dobru pripremu", zakqu~io je Pe{i}.

Primetno je da pored evroliga{kih ko{arka{a kao {to su Vasilije Mici} i Filip Petru{ev iz Efesa, te Nemawa Nedovi} iz Panatinaikosa, ima mesta i za igra~a Vojvodine, Du{ana Besla}a. Na spisku reprezentacije Srbije za me~eve sa Slova~kom su: Dragan Api} (Zelena Gora), Dalibor Ili} (Igokea), Aleksa Radanov (Igokea), Aleksa Avramovi} (Partizan), Marko Jagodi}-Kurixa (Budu}nost), Du{an Risti} (Fuenlabrada), Du{an Besla} (Vojvodina), Nikola Jovi} (Mega), Bori{a Simani} (Mega), Nemawa Dangubi} (Partizan), Bal{a Koprivica (Partizan), Alen Smailagi} (Partizan), Vasilije Mici} (Anadolu Efes), Dejan Todorovi} (Tenerife), Radovan \okovi} (Borac), Nemawa Nedovi} (Panatinaikos), Uro{ Trifunovi} (Partizan), Nikola \uri{i} (Mega), Jovan Novak (Fuenlabrada), Aleksa Uskokovi} (Mega), Filip Petru{ev (Anadolu Efes), Rade Zagorac (Partizan). U odnosu na prvi "prozor" kvalifikacija za Mundobasket, nema na spisku kapitena Milo{a Teodosi}a, jer se plejmejker Virtusa jo{ nije oporavio od povrede. S. G.

SPORT

^etvrtak 2020. 31 ^etvrtak10. 24.decembar februar 2022.

Slabo: Ovo je Stankovi}ev najve}i problem pred 166. ve~iti derbi

BI]E KRCATO

Zvezda nekoliko dana pred derbi ve} prodala 20.000! Kako deluje – bi}e krcato. Navija~i `eqno i{~ekuju drugi ve~iti derbi ove sezone, koji ima i te kako veliku va`nost. Partizan trenutno ima pet bodova vi{e i Crvenoj zvezdi samo pobeda daje nadu da mo`e da odbrani titulu. Ve} je prodato 20.000 karata za me~ na stadionu “Rajko Miti}”. Me~ se igra u nedequ, od 18:00. O~ekuje se da svetkovina srpskog fudbala protekne u kvalitetnoj igri i u sjajnom ambijentu. Sude}i prema prodatim ulaznicama, tribine }e biti pune.

SPASILAC:

Za{to ko god do|e u Zvezdu ima prednost u odnosu na miqenika “delija”? Pavkov nije zasluìo da bude u drugom planu! Dva majstorska gola Liverpulu, jedan Milanu, Kopenhagenu, Kluù, Partizanu… Godinama je Milan Pavkov poga|ao mreè rivala, donosio pobede, ispisivao istoriju Crvene zvezde. Ne samo to, ve} je tihi momak iz Bege~a ~esto bio spasilac, kao u nedequ u Novom Sadu. Ponovo pogodak za tri boda, ostanak u {ampionskoj trci i – jubilej. Lopta u mreì Proletra bila je 50. pogodak u wegovoj reìji od dolaska u Qutice Bogdana. Zato je ~esto svaka ponuda iz inostranstva za wega bila “mala”.

Ispuwen je ciq, ali ponovo pojedini igra~i Crvene zvezde nisu imali zapa`en u~inak. Ve} na tri utakmice se vidi da nisu u pravom ritmu, a dolaze novi va`ni ispiti na tri fronta. Prvi je u nedequ, protiv ve~itog rivala. Jasno je da od Aleksandra Katai i Mirka Ivani}a dosta zavisi igra, koja je protiv Proletera na startu delovala dobro, ali onda je usledio prazan hod. Tandem nije na nivou od jesenas ili bar jedan {raf, {to je problem za trenera Dejana Stankovi}a. Retko se de{avalo da Ivani} bude izveden iz igre, a da nisu u pitawu umor, povreda ili takti~ki potez jer je sam fini{ utakmice. Mu~io se protiv biv{eg kluba, a deluje uspavano i nemo}no. Sasvim druga~ije u odnosu na jesenas kada je bio lokomotiva pobeda. Ni Katai ne li~i na sebe. Kad on diriguje, Zvezda igra, a ovog prole}a kao da je nekgde izgubio “dirigentsku palicu”. Potreban je restart i da se narednih dana uhvati boqa forma kod oba igra~a od kojih se o~ekuje

da imaju glavne uloge u crveno-belom, u 166. derbiju protiv Partizana. Svi u taboru Zvezde veruju da je u pitawu samo prolazna “kriza”. Svaki me~ je nova pri~a i prilika za dokazivawe. Na potezu su igra~i.

[ok: Najboqa sportiskiwa Srbije pred odlukom da zavr{i karijeru Jovana Prekovi}, najboqa sportiskiwa Srbije u 2021. godini u izboru Olimpijskog komiteta Srbije, blizu je odluke da zavr{i karijeru. Karatistkiwa koja je osvojila olimpijsko zlato pro{le godine, koja je svetski i evropski {ampion, vrlo brzo bi mogla da ka`e „Zbogom“. Ipak, Aleksandra Atanasov, trener velike {ampionke koja je osvojila sve, pojasnila je da }e Prekovi} mo`da zavr{iti karijeru. "Tu`na realnost je da karate ne}e biti u programu Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine. Izvesno je da ga ne}e biti ni u Los An|elesu 2028. Zbog svega toga, jednostavno ne vidimo neku budu}nost, jer ne}emo mo}i da radimo kao {to smo to ~inile do sada. S obzirom da to ne}e biti izvodqivo, postoji mogu}nost da se moja trenerska i Jovanina takmi~arska karijera zavr{e ove godine. Ostavqamo jo{ malo prostora da vreme to poka`e", rekla je Atanasov gostuju}i na

Fakultetu za sport Univerziteta "Union – Nikola Tesla". Atanasov smatra da ne}e biti dovoqno podr{ke i slobode kao {to je to bilo za Olimpijske igre u Tokiju. "Nema sumwe da je to te`ak udarac za na{ sport. Karate apsolutno zaslu`uje da bude u programu Olimpijskih igara, po svom kvalitetu, masovnosti i svim ostalim parametrima, ali jed-

nostvno mi nemam nikakav uticaj na te odluke koje se donose". Ona je istakla i da bez podr{ke ne}e biti vrhunskih rezultata i da to moè da uti~e i na sam rad. "Na pitawe da li èlimo da nastavimo ne{to da radimo, a da to nije maksimalno iz srca i du{e, odgovor je ne. Da bismo radile na pravi na~in, minimum pet, {est qudi mora svakodnevno da bude posve}eno tom jednom ciqu. Ne samo deo dana, nego od ujutru do uve~e. Tako smo radili sve vreme do Tokija. Sada je nemogu}e da to nastavimo. MI vi{e nemamo status olimpijskog sporta, ne moèmo finansijski to da ispratimo da bismo mogli tome maksimalno da se posvetimo. Jasno je da ne}emo imati podr{ku i slobodu koju nam je davalo u~e{}e na Olimpijskim igrama, a sa druge strane ne èlimo da stvari radimo polovi~no. @elimo da ovi uspesi ostanu upam}eni, da uìvamo u onome {to smo postigli i da taj ose}aj {to duè traje", zakqu~ila je Atanasov.

Zvezda potvrdila „bombu“: Dejan Savi} ponovo na klupi crveno-belih Milan Pavkov posle pobedonosnog pogotka u me~u s Proleterom Golgeterski ~in imao je ba{ na terenu Vojvodine, gde mu nije data {ansa. Svaki napada~ koji do|e u Zvezdu dobije prednost u odnosu na wega. ^esto i bez pokri}a. Ohi je pokazao da }e da zna~i timu, ali nije Mesi da odmah ima cementirano mesto ispred miqenika “delija”. S pravom ga vole navija~i, skandiraju wegovo ime. To je samo dokaz ura|enog u dresu, {to i treneri treba vi{e da po{tuju. Wemu se ne pra{ta lo{a partija, a ro|en je da re{ava utakmice. Nema dileme da je i on za{titni znak trofeja i istorijskih uspeha. Krajwe je vreme da ga ne guraju u “drugi plan” po{to je Pavkov verni vojnik kluba. Bez ikakve dileme…

Dejan Savi}, proslavqeni vaterpolista i selektor reprezentacije Srbije, novi je trener vaterpolo kluba Crvena zvezda. Tu informaciju potvrdili su crveno-beli saop{tewem: „Po{tovani gospodine Savi}u, dragi Deki… Dobro do{ao ku}i. Dobro do{ao u Zvezdu. Ustvari, nikad ti i nisi napustio Zvezdu, jer si me|u svim vaterpolo zvazdama postao najsjajnija. Nama zvezda{ima zna~i {to si tu, jer sa tobom smo sigurniji i znamo da }e{ ti i pored svoje

skromnosti, u~initi sve da bude onako, kako `elimo. Mi pamtimo i ne zaboravqamo. Po~etak tvoje trenerske karijere je ispisao najzvezdanije stranice na{eg kluba. Titula prvaka Evrope, Kup Srbije, {ampionska titula, Superkup Evrope… Sa tvojom zrelo{}u, sa kojom postavqawe ciqa odre|uje{ ishodom – pobedom, kao ~ovek, koji ne krije od koga je sve u~io i jo{ uvek u~i, pred tobom je put i izazov. Da me|u decom prepozna{ budu}e {ampione, a da i stvorimo nove generacije trenera, koje

}e stvarati {ampione u kontinuitetu. Zna{ i sam Deki – mi zvezda{i smo uvek „`edni“ trofeja. Umesto re~i zahvalnosti, tako je dobar ose}aj da si ponovo tu. Ostani dugo – u dobrom si dru{tvu! I tvoje prisustvo nam zna~i", naveli su crveno-beli.

THURSDAY  ^ETVRTAK 24. 2. 2022.

Novak se vratio, kre}e borba za titulu i odbranu 1. mesta NOVAK GOVORIO O NADALU NA [TAKAMA:

Ni{ta mu ne bih oduzeo jer nisam igrao Novak \okovi} jo{ jednom je prokomentarisao titulu Rafaela Nadala u Australiji. Novak je uspe{no startovao na turniru u Dubaiju, pobedio je Lorenca Musetija sa 6:3, 6:3. Na konferenciji, osvrnuo se jo{ jednom na Australiju

"Kratko sam bio u Australiji, nisam imao {ansu da se takmi~im. Zato sam ovde. Znate, nisam u`ivao u gledawu turnira, znaju} i da nisam tamo. Finale... trudio sam se da ga ne gledam, ali cela ku}a je gledala. @ena, deca... Morao sam da gledam. ^estitke Rafi, neverovatno, kakav je borac. Rekao je i sam, ovo je jedna od najve}ih pobeda u karijeri, naro~ito imaju}i u vidu okolnosti", rekao je Novak. Osvrnuo se i na Rafinu povredu. "Mislim da je pre ~etiri ili pet meseci bio na {takama, a sada je osvojio Grend slem. To je neverovatno. Gajim veliko po{tovawe prema wemu. Ne bih ni{ta oduzeo od wegove pobede zbog toga {to ja nisam nastupio", izjavio je \okovi}. Deportacija je i daqe bolna. "Naravno da mi nije bilo prijatno zbog na~ina na koji sam napustio zemqu i zato {to sam gledao turnir izdaleka", zakqu~io je nakon me~a prvog kola u Dubaiju sa Lorencom Musetijem.

Srpski teniser je u Dubaiju kona~no iza{ao na teren, a posle brojnih skandala i de{avawa u Australiji mo}i }e da se posveti tenisu i borbi za prvo mesto na ATP listi. Prvi rival \okovi}a na turniru u Dubaiju, koji se igra od 21. do 28. februara, bio mu je talentovani Italijan Lorenco Museti, koga je na{ Nole lako dobio u dva seta, 6:3, 6:3. Novak je u Dubaiju do~ekan kao superzvezda. "Me|u izuzetnim u~esnicima slede}eg meseca na turniru u Dubaiju nalazi se i Novak \okovi}. Pridruì}e nam se petostruki {ampion takmi~ewa i teniski broj 1", navodi se u najavi turnira na kojem titulu brani Aslan Karacev. Karte za prvi dan turnira ko{tale su 15,5 dolara, cene rastu kako odmi~e takmi~ewe, a za finale treba izdvojiti 133 dolara. Srpski teniser je ~ak pet puta osvojio turnir u Dubaiju, a posledwi put pre dve godine, kada je u finalu savladao Stefanosa Cicpasa sa 6:3,6:4. Prve tri titule na ovom turniru iz serije 500, \ okovi} je osvojio u periodu od 2009. do 2011. godine kada je pobedio Roxera Federera i najavio jednu od najboqih sezona u karijeri u kojoj je osvojio ~ak tri grend slema. Na putu ka {estoj tituli, \okovi}u }e se na}i nekoliko ozbiqnih rivala. Posle eliminacije Musetija, koji ga je namu~io na Rolan Garosu, ~eka ga boqi iz duela Karena Ha~anova i Aleksa de Minora. U ~evrtfinalu ga ~eka verovatno Roberto Bautista Agut, a onda je trebalo da usledi i najteì ispit na putu ka tituli. Feliks Oè-Alijasim je bio u sjajnoj formi i krenuo je da ubira plodove rada sa Tonijem Nadalom i trebalo je da bude veliki test u polufinalu. Najve}e {anse da stigne do finala iz druge polovine `reba ima Andrej Rubqev. Dubai }e imati i veliku va`nost u borbi za prvo mesto. Razlika izme|u Medvedeva i Novaka je samo 440 bodova. Rus }e nastupiti na turniru u Akapulku s Nadalom, pa }emo imati priliku da vidimo veliku borbu za svetskog broja jedan. U slu~aju da Medvedev bude podigao trofej na tlu Meksika, Rus }e preuzeti prvo mesto. Veliki problem u toj borbi za \okovi}a }e biti wegov stav da ne èli da se vakcini{e i da je spreman da `rtvuje titule, o ~emu je nedavno govorio u velikim ispovestima za britanski BBC i srpski RTS. "Da, to je cena koju sam spreman da platim. Nikada nisam bio protiv vakcinacije, ali sam uvek podràvao slobodu izbora {ta stavqate u svoje telo". \okovi} je rekao da se nada da }e se uslovi vakcinacije na pojedinim turnirima promeniti uz uverewe da }e igrati jo{ mnogo godina. Wegovi budu}i nastupi su za sada neizvesni, ali jedno je sigurno - u Dubaiju se o~ekuje veliki spektakl. N. R.

NE, NIJE GRE[KA Medvedev ima {ansu da posle 18 godina postane prvi teniser koji }e biti broj 1, a da nije ~lan velike ~etvorke

U{li smo u mo`da i istorijsku sedmicu za svetski tenis. Danil Medvedev ove nedeqe ima priliku da postane prvi teniser posle 18 godina koji }e zauzeti prvo mesto ATP liste, a da se ne radi o igra~u "velike ~etvorke". Za to }e mu biti potrebna titula u Akapulku ili da ode do jednu rundu vi{e od Novaka \okovi}a u Dubaiju, a sada je i Rus detaqnije govorio o toj mogu}nosti. Od 4. februara 2004, dakle punih 18 godina, prvo mesto ATP liste dràli su samo Roxer Federer, Rafael Nadal, Novak \okovi} i Endi Marej. - Nikad ne znamo {ta da o~ekujemo u tenisu. Mo`da }e se to dogoditi za pet godina, mo`da za dve, mo`da u narednim nedeqama. U prethodnih 18 godina samo su wih ~etvorica bili prvi. U jednom momentu to }e se desiti. Svako od nas bi voleo da on bude taj, da na tom mestu ostane {to je duè mogu}e - rekao je Medvedev i dodao: - Definitivno se ne ose}am kao lider bilo ~ega. Ali, biti prvi koji }e sru{iti tu tradiciju... Svakako je pozitivna stvar za portfolio. Samo èlim da nastavim sa dobrim tenisom - rekao je Danil Medvedev. \okovi} je u nedequ u Dubaiju rekao da }e biti prvi da ~estita Medvedevu ukoliko postane najboqi teniser sveta narednog ponedeqka. Rusu }e prvi rival u Akapulku biti Benoa Per, a na tom turniru u~estvuje i Rafael Nadal, osvaja~ nedavnog Australijan opena.

„AMERIKANCI MI NE DAJU DA DO\EM“:

Novak u strahu zbog turnira u SAD Novak \okovi}, najboqi teniser sveta, oglasio se prvi put nakon {to se na turniru u Dubaiju vratio na teren. Posle me~a, Novak je odgovarao na pitawe prisutnih novinara, i tom prilikom zabrinuo navija~e.

„Ne mogu da u|em u Sjediwene Ameri~ke Dràve. Vide}emo {ta }e se dogoditi, mo`da se situacija promeni narednih nedeqa. Razgovarao sam sa nekoliko igra~a koji su ovde, svi su bili prijateqski nastrojeni, pitali me kako sam, kako je pro{lo, kako se ose}am sad“, otkrio je \okovi}. Nadovezao se pri~om o kolegama. "Ve}ina mi je poèlela dobrodo{licu, istakli su da im je drago jer me vide, tako da se ose}am dobro i drago mi je zbog toga. Drago mi je jer postoji razumevawe, ako ve} ne podr{ka, od kolega. Va`no mi je jer ih vi|am vi{e nego porodicu, pa brinem o odnosu koji imam sa wima i cenim to {to mi je veliki broj qudi poèleo dobrodo{licu", otkrio je \okovi} uz analizu igre. S. G.