Issuu

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 23. 9.2021. z Year XXX No.2467

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Sve uspomene u jednom koferu

SPOMENICI KOJE JE AUSTRALIJA POSVETILA MIGRANTIMA

Intervju nedeqe VEDRANA RUDAN, hrvatska kwi`evnica i kolumnistkiwa

Ono {to je zajedni~ko svim spomenicima je da na dirqiv na~in opisuju emociju sa kojom se suo~ava svaki ~ovek koji je napustio svoje ogwi{te

Strana 16

Bura nakon potpisivawa pakta Aukus jo{ se ne sti{ava, ~ak se ~ini da se more tek uzburkalo. Besna Francuska opozvala je tokom vikenda ambasadore iz SAD i Velike Britanije nakon {to su ove dve zemqe sklopile dogovor sa Australijom za nabavku nuklearnih podmornica

Me|unarodni skandal Strana 21

Kako je Australija ponizila Francusku

Strana 6

Hrvatska jeste zemqa strave i u`asa, zemqa kriminala, korupcije, zlih vo|a...

KOJE JE BOJE SUNCE?

Pert

godina postojawa

SRPSKOG GLASA

Pi{e: Slobodan Grba

Ovo je prvi od nekoliko nastavaka feqtona posve}enog se}awima na burne godine postojawa na{eg lista, iz pera dugogodi{weg glavnog urednika. Re~-dve o se}awima na velike qude koji su pro{etali stranicama ovog lista, o razgovorima s wima, o ve~nim poku{ajima da za svoje ~itaoce saznamo ju vi{e i boqe, o poku{ajima da ne samo re~ nego i delom povedemo Srbe snog u pravcu me|usobnog zbli`avawa i intere povezivawa, o srpskim rodoqubima ali i najve}im {teto~inama... Strana 18

Strana 15

Ve}ina qudi misli da je Sunce `ute, odnosno naranxaste ili crvene boje, ali da li je to istina? Strana 29

Jadranko Te{anovi}, nacionalni trener Australije u rvawu

Dugogodi{wi trener rva~kog kluba Vukovi iz Perta, Jadranko Te{anovi}, dobio je produ`ewe mandata nacionalnog trenera reprezentacije Australije u rvawu gr~ko - rimskim stilom do septembra 2022. To }e mu biti peta godina da radi kao nacionalni trener reprezentacije Australije

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 23. 2021.

IZME\U DVA VIKENDA

Vu~i}: Milanovi}u smeta na{ ekonomski uspeh, ne pada mi na pamet da ga vre|am Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je da ne èli uvredama da odgovara na izjave hrvatskog predsednika Zorana Milanovi}a o wemu. Vu~i} je poru~io da po{tuje hrvatsku dràvu, ali sa èqom da srpska dràva bude uspe{nija u ekonomiji. Vu~i} je ocenio da Milanovi}u smeta to {to }e Srbija ove godine prete}i Hrvatsku po ukupnom iznosu BDP-a, i to za 300 do 600 miliona evra razlike. „A nekada su imali 15 milijar-

di evra prednosti u odnosu na Srbiju“, kazao je Vu~i} i poru~io da na Milanovi}eve „niske i plitke uvrede“ ne}e odgovarati uvredama, ve} pokazivawem po{tovawa prema hrvarskoj dràvi, ali sa èqom da srpska dràva bude uspe{nija u ekonomiji. „Ali da ga vre|am (Milanovi}a) ne pada mi ni na pamet, on je izbor gra|ana Hrvatske i time wihova slika i prilika, tako da ja taj narod da vre|am ne pada mi ni na pamet“, rekao je Vu~i}.

Za razliku od predsednika Srbije, ministar unutra{wih poslova Aleksandar Vulin nije se suzdr`ao od uvreda i u pisanom saop{tewu je ocenio da Milanovi} „spada u glupqe hrvatske politi~are“. Milanovi} je ranije ocenio da Srbija „nema sna`nu nameru“ da u|e u EU, smatraju}i preprekom to {to je srpski predsednik Aleksandar Vu~i} „bio jedan od najistaknutijih ratnih hu{ka~a 90-ih“.

Rusija: Ameri~ke biolo{ke laboratorije prete zdravqu milionima qudi

\erlek: Sve je spremno za uvo|ewe kovid propusnica Dràvni sekretar u Ministarstvu zdravqa Mirsad \erlek izjavio je da je sve spremno za uvo|ewe kovid propusnica, da nema nikakvih protivustavnih ograni~ewa za wihovu primenu, i da se ~eka definitivna odluka Kriznog {taba za borbu protiv korona virusa. „Za kovid propusnice je uglavnom sve spremno, i ~eka se definitivna odluka. Pravnici kaù da to nije protivustavno, posebno na onim mestima koja je premijerka navela, a na kojim qudi ne moraju da borave. Ne moramo da idemo u no}ne klubove, restorane i barove. Bitno je da sve to uskladimo s Ustavom i da nemamo sutra qude koji }e se pozivati na kr{ewe qudskih prava i Ustava“, rekao je \erlek. Upitan da li se sa kovid propusnicima zakasnilo, \erlek je kazao da one mogu da budu vrlo bitno sredstvo za uspostavqawe kontrole nad epidemijom zato {to }e zaustaviti me{awe vakcinisanih i nevakcinisanih, i na taj na~in spre~iti {irewe virusa. „Nije kasno, naravno. Imamo sigurno jo{ mnogo godina borbe s korona virusom, jer time {to nismo postigli dovoqan broj vakcinisanih, produìli smo postojawe i opstanak virusa na na{em terenu i ta borba }e jo{ trajati“, rekao je \erlek.

Ameri~ke biolo{ke laboratorije po celom svetu nose realnu opasnost po zdravqe desetine miliona qudi, uveren je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patru{ev. „Zapad brine o qudskim pravima, a u realnosti ih masovno naru{ava. Ameri~ke laboratorije koje se nalaze po celom svetu prete zdravqu desetinama miliona qudi i naru{avaju qudska prava“, rekao je Patru{ev. On je napomenuo da osim o~uvawa zdravqa, na osnovna qudska prava se odnosi i jednakost pred pravosu|em, pravo na slobodu, dostojanstvo li~nosti i ostalo. „I u SAD postoje neslagawa, mnogi qudi su li{eni kvalitetne medicinske pomo}i i predstavnici svih rasa i nacija ne mogu da ra~unaju na pravi~nu odluku sudija i policije“, dodao je Patru{ev. Patru{ev smatra da je sli~na situacija i u Evropi. Na primer, u Balti~kim zemqama se sprovodi politika aparthejda prema stanovnicima koji govori ruskim jezikom. Qudi godinama `ive bez dr`avqanstva i nemaju nikakva prava. U susednoj Ukrajini se redovno primewuju diskriminatorski zakoni o ruskom jeziku i wegovim nosiocima, a Evropa i SAD im gledaju kroz prste, naveo je Patru{ev. Patru{ev je u aprilu ove godine u intervjuu ruskom listu „Komersant“ ukazao da u svetu, posebno du` granica Rusije i Kine, „kao kvasac“ rastu nove

ma {ta mi re~e?! Komentar suvi{an...

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

ameri~ke biolo{ke laboratorije. Ima razloga da se veruje da se tamo pravi biolo{ko oru`je, rekao je Patru{ev.

Di`e iz mrtvih i one koji jo{ nisu umrli, le~i i budu}nost „Predsednik Vu~i} osve{}uje Srbiju, uzdi`e i gradi Srbiju, le~i Srbiju, vakcini{e Srbiju, le~i pro{lost u sada{wosti, radi budu}nosti" (Neboj{a Bakarec, poslanik SNS-a)

„Kao i svaki put kada imam tremu do{ao sam mnogo ranije. [etam izme|u piste i salona. Mislim da sam 500 puta ponovio za svaku nema~ku fabriku u Srbiji koliko ima zaposlenih, kolike su nema~ke investicije i kolika je trgovinska razmena. Sve detaqe Briselskog i ostalih sporazuma, a i daqe imam tremu i strah da ne{to ne zabrqam" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, ~ekaju}i na beogradskom aerodromu nema~ku kancelarku Angelu Merkel)

Kad Bata Ga{i} èni sina… „Bato, Bato, Bato" (Bratislav Ga{i}, direktor BIA, za vikend je u Kru{evcu uprili~io svadbu povodom ènidbe sina, a u nasequ gde je svadba odràna, bilo je opsadno stawe. Pevala je i Lepa Brena. Dan ranije wihovog nedavno ro|enog sina krstio je patrijarh SPC Porfirije)

Kancelarko, {ta }e Nema~koj na{ litijum? „Postoji zabrinutost da li }e eskploatacija biti u skladu sa ekolo{kim standardima. Mislim da EU ima dobre standarde, dr`ave ~lanice }e se sigurno baviti tim pitawem jer je klimatska neutralnost u Evropi zaista va`no pitawe… Svi znamo koliko je va`an litijum za budu}u mobilnost i za baterijske }elije" (Nema~ka kancelarka Angela Merkel)

IZME\U DVA VIKENDA

Na Jariwu vi{e qudi nego ju~e, zaseda Savet za nacionalnu bezbednost Na Kosmetu je no} protekla napeto ali mirno nakon raspore|ivawa specijalnih jedinica Rosu {irom severa pokrajine. U Beogradu je u toku hitna sednica Saveta za nacionalnu bezbednost na kojoj }e glavna tema biti de{avawa na Kosovu i Metohiji. Na administrativnim prelazima Jariwe i Brwak od jutros je mirno, javqa Tawug. Kako se navodi, samo 800 metara od ovih prelaza, u op{tinama Leposavi} i Zubin Potok, nalaze se jedinice Rosu, naoru`ane dugim cevima i snajperima. Na administrativnim prelazima Jariwe i Brwak je mirno, i daqe je u prekidu saobra}aj u oba smera, obustavqen je transporta robe i proizvoda ka Kosovu i Metohiji (KiM) a pored puta je parkirano blizu 30 teretwaka. Idaqe gra|ani sa severa Kosova i Metohije, nezadovoqni odlukama Pri{tine da zabrani upotrebu srpskih registarskih tablica na Koskmetu, dr`e pod blokadom deonicu puta Ra{ka - Kosovska Mitrovica. Sednica Saveta nacionalne bezbednosti na kojoj se razgovara o posledwim doga|ajima na Kosovu i Metohiji i raspore|ivawu ROSU snaga na administrativne prelaze Jariwe i Brwak po~ela je. Savetom predsedava predsednik Republike Aleksandar Vu~i}, a sednici prisustvuju ministri Neboj{a Stefanovi}, Aleksandar Vulin, kao i na~elnik General{taba Vojske Srbije Milan Mojsilovi} i direktor BIA Bratislav Ga{i}. Na sednici }e se, kako je predsednik rekao, razmotriti trenutna situacija i dogovoriti o merama koje bi Srbija preduzela, a za koje je rekao } e biti ekonomske i politi~ke, ali pre svega ekonomske. Predsednik vladine Komisije za

nestala lica Veqko Odalovi} rekao je za RTS da Pri{tina uvek traì neki razlog da se ne{to ne uradi, da se ne{to blokira. Kako izgleda ga{ewe prava i zakona na administrativnim prelazima sa ju`nom pokrajinom, uverio se 18. jula na Jariwu. Tada mu je nije bio dozvoqen ulazak na KiM gde je trebalo u Velikoj Ho~i da prisustvuje obeleàvawu 23 godine od masovnog kidnapovawa i ubijawa Srba iz Orahovca, a sada, kaè, ne moè da u|e ni kao obi~an gra|anin. To su, kako navodi, potezi koje Pri{tina zna da povu~e kada oni sebi naprave neku matematiku, odnosno interes. Potpredsednik Vlade Kosova Besnik Bisqimi rekao je da Vlada ne}e uspostaviti Zajednicu srpskih op{tina sve dok se smatra da je ona {tetna za institucije i teritorijalni integritet Kosova, prenela je Koha. Bisqimi je rekao da je Zajednica neustavna i da sve dok se smatra da je

itd. 'Aca Srbin' je sve to predao separatisti~kim 'vlastima' i naterao Srbe da uzimaju {iptarska dokumenta i pola`u zakletvu na tzv. Ustavu Kosova“, naglasio je Obradovi}.

Potpis u Briselu kojima se Srbija odrekla preostalih poluga dr`avnosti i suverenosti na Kosovu i Metohiji — izjavio je Mladen Obradovi}, predsednik pokreta Obraz. „Pre Vu~i}a smo na Kosovu i Metohiji imali: policiju, sudstvo, op{tine, civilnu za{titu, telekomunikacije, EPS, saobra}ajne oznake Srbije

Pazi, Aco, infarkt! Hvala, Sale… Pi{e: Ranko Pivqanin

{tetna za institucije Kosova i teritorijalni integritet, da nema logike da se govori o wenoj primeni. "Ako pogledamo dosada{we sporazume, nema dogovora koji je Srbija primenila. I ne postoji kredibilitet da bi se od kosovske strane traìlo da primeni sporazum“, rekao je Bisqimi. Broj qudi na prelazu Jariwe je znatno ve}i nego tokom ju~era{weg dana, prenosi Kosovo onlajn. Onima koji su proveli no} na Jariwu u znak protesta zbog mera koje je po~ela da sprovodi vlada u Pri{tini, pridruùje se sve vi{e gra|ana koji su sa sobom poneli vodu, hranu i toplu ode}u. Gra|ani protestuju traè}i povla~ewe uredbe kosovske vlade koja se ti~e registarskih tablica i uspostavqawe Zajednice srpskih op{tina, na {ta ukazuje i sino} postavqen transparent, razvijen na nekoliko metara od pripadnika Rosu, a na kojem pi{e "Dobrodo{li u Zajednicu srpskih op{tina".

Mladen Obradovi}: Sve {to se sada de{ava posledica je Vu~i}evih dogovora i potpisa u Briselu Upad ROSU na sever Kosova i oduzimawe tablica direktne su posledice Vu~i}evog le`awa na podu u Briselu, „veli~anstvene pobede od 5:0“ i potpisivawa niza sporazuma

^etvrtak 23. 10. septembar decembar 2021. 2020. 3 ^etvrtak

On je podsetio da je sporazum o tablicama je potpisan 2016. godine, te da je predsednik Srbije dobro znao {ta }e se desiti po isteku roka od pet godina. Mladen Obradovi} je primetio da su se pre stupawa na vlast Aleksandra Vu~i}a na severu Kosova bez problema koristile registarske

tablice Srbije, ukqu~uju}i i one sa oznakama Kosovske Mitrovice (KM) i drugih gradova ju`ne srpske pokrajine. „Zahvaquju}i Aleksandru Vu~i}u i Marku \uri}u (a pre wih Borisu Tadi}u i Borku Stefanovi}u) Srbi na Kosovu i Metohiji su primorani da koriste {iptarska dokumenta i registarske oznake“, ka`e Obradovi}. Predsednik Obraza je istakao da pre Vu~i}evog dolaska na vlast „pripadnici ROSU nisu smeli nogom da kro~e na sever Kosova“, a kada su jednom i poku{ali, morali su da se povuku nakon sukoba u selu Zup~e, kada je poginuo jedan pripadnik te specijalne jedinice. Me|utim, posle potpisivawa Briselskog sporazuma oni „upadaju kad god i kako god po`ele“. Obradovi} je naglasio i da je prilikom potpisivawa Briselskog sporazuma Aleksandar Vu~i} izjavio da je dobio usmeno obe}awe NATO-a da ne}e biti dugih cevi na severu Kosova bez saglasnosti lokalne zajednice, dok „danas vidimo pripadnike ROSU sa dugim cevima, a predsednik SNS-a ni da bekne o tom 'obe}awu'“. „Posledice Vu~i}eve politike prema Kosovu i Metohiji su katastrofalne“, zakqu~io je Mladen Obradovi}.

Osim {to je zemqa ~uda, Srbija je zemqa i sa najvi{e planiranih (vaqda i neplaniranih, |avo bi ga znao) poku{aja ubistva predsednika dràve. Evo sad se ispostavilo da su Vu~i}a hteli da ubiju i infarktom, ali je, sre}om, Sa{a Jankovi}, biv{i ombudsman i predsedni~ki kandidat, odbio da u~estvuje u tom kardiovaskularnom atentatu, pa od toga posla nije bilo ni{ta. Posledwi atentat na predsednika trebalo je da se realizuje preko sr~anog udara i to tako {to je pakleni plan predvi|ao da mu se Sa{a Jankovi}, uz precizna upustva zlikova~kih stranih ambasadora, pribliì, pritaji se i neprimetno, kao neka vrsta ubila~kog tromba sekundarnog dejstva, ~eka atak na Vu~i}ev miokard. Prethodno je, vaqda, trebalo da posklawa sve defibrilatore u bliòj i daqoj okolini i prijavi Vu~i}ev kolaps tek kada bude siguran da ovaj vi{e ne}e mo}i da vaskrne i eto za „ùtu olo{-elitu“ ponovo vlasti na tacni. Daqe pu{tajte ma{ti na voqu ili ~itajte, iz dana u dan, epikrize sa anamnezom tabloidnog konzilijuma, one nadilaze va{e najsmelije fantazmagorije. Kao {to vidimo, predsednik je i ovog puta pretekao, {to se ne moè re}i za gra|ane Srbije koji su posle tih stra{nih saznawa, izloèni novoj bara`noj vatri dnovinsko-telAVizijskih vi{ecevnih baca~a opsene, spinova i svakovrsnog ludila koja ubija na specifi~an i podmukao na~in: razara mozak ne probijaju}i lobawu, tako da na mestu zlo~ina ne ostaju tragovi. Vidqive su samo posledice. U pitawu je ubistvo s predumi{qajem ali sa odloènim dejstvom, u kome `rtve, u prvom trenutku, nisu svesne {ta im se de{ava a kada shvate da ne{to nije u redu, tada je ve} kasno. Kao {to je specifi~an na~in izvr{ewa ovog „kolektivnog atentata“, specifi~na je i „smrt“. Ona „streqane“, zapravo, ostavqa u ìvotu koji postaje vegetirawe u nekoj vrsti indukovane kome i narkoze, tako da `rtve nastavqaju da hodaju, da rade ako imaju posao, ra|aju i odgajaju decu, glasaju.., ali kao zombiji ili avatari svog autenti~nog bi}a koje je u biti umrtvqeno. Fakti~ki, ovaj narod je ubijen u pojam. I kao takvom prepodne moè da mu se prodaje pri~a o biv{em ombudsmanu kao Saletu Prangiji i ~oveku koji je „odavao dràvne tajne“, iz ~ijeg pi{toqa se neko ubio, ~iji je drug u~estvovao u Arkanovoj likvidaciji ( te{ku golgotu je Jankovi} preìveo kad se kao ombudsman, vrlo profesionalno, bavio svojim poslom).., a ve} popodne on postaje poèqna i neukaqana persona koja govori istinu i kome se predsednik zahvaquje. Pazi, Aco, infarkt! Hvala, Sale, spas’o si mi ìvot! Verovatno ni sam Sa{a Jankovi} vi{e ne zna da li mu je bilo teè onda kada su ga po naslovnim stranama i televizijama na ~engele rastezali ili sada kada ga izvo|a~i tih radova predstavqaju kao lojalnog patriotu koji je odbio da u~estvuje u zaveri uklawawa Vu~i}a. Kao {to samo on zna za{to je tek posle pet godina progovorio o toj „mra~noj tajni“. Kao ~ovek od politi~kog iskustva morao je znati da ta pri~a ne}e pro}i samo kao so~an detaq, ve} }e biti maksimalno rabqena i zloupotrebqena za propagandno poentirawe reìma kojem, ma koliko bio inventivan u izmi{qawu i plasirawu dimnih zavesa, istih ponestaje, pa mu je ova Jankovi}eva reminiscencija do{la kao kec na jedanaest za jo{ jedno slu|ivawe gra|ana. Ostaje àl spin-majstora koji Vu~i}a, na najrazli~itije i najfantasti~nije na~ine godinama „ubijaju“ a sve u ciqu produèwa wegovog politi~kog ìvota, {to wima nije pao na pamet infarkt. Ali, ko bi se setio Vu~i}evog srca, dok narodu op{ti{ s mozgom.

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 23. 2021.

SRPSKA POSLA

IZ KARANTINA U KASARNU:

Kako }e na mlade Srbe uticati obavezni vojni rok Iskustvo klini~ke prakse pokazalo je da je za mlade qude, wihov emotivno i socijalno odre|ewe veoma va`no bilo sluèwe vojnog roka. U okolnostima kada stasava „karantin“ generacija, ose}aj pripadnosti naciji presudan je za o~uvawe mentalnog zdravqa, kaè psiholog Aleksandra Jankovi}. Ideja o vra}awu vojnog roka konfrontirala je stru~nu i lai~ku javnost. Dok jedni vide mogu}nost da se Srbija vrati na pozicije koje je na strate{kom planu izgubila u prethodnim decenijama, drugi u ovoj ideji prepoznaju zagovarawe ratnih impulsa na Balkanu. [ta o tome kaè psihologija, jesmo li vra}awem vojnog roka bliè ili daqe od negovawa vrednosti koje garantuju mentalno zdravqe? SUOÂVAWE SA @IVOTOM ONAKVIM KAKAV ON JESTE Sluèwe vojnog roka, kaè Aleksandra Jankovi}, bila je jedna od retkih prilika da se mladi suo~e sa druga~ijom socijalnom situacijom i qudima koji ìve bitno druga~ije. Ukratko, to je na~in, suo~avawa sa ìvotom onakvim kakav on zaista jeste, a ne kako se ~esto ~ini. „Mladi qudi su u velikoj meri uquqkani, po{te|eni obaveza, ~ime na neki na~in postaju neuki — emotivno i socijalno nezreli, uprkos tome {to zavr{avaju {kole i {to se wihov intelekt razvija. Vra}awe vojnog roka omogu}ilo bi da se ste~ena znawa i ve{tine primene u realnom ìvotu.“ Ovaj raskorak izme|u intelektualne s jedne, i socijalne i emotivne inteligencije s druge strane, najuo~qiviji je kod karantin generacije.

„Veliki broj mladih qudi poseduje mno{tvo informacija koje sti~e onlajn, a ne u ìvoj komunikaciji. Zatvoreni u svojim okvirima, ovi mladi qudi gube {ansu da upoznaju nove qude, druga vi|ewa i savladaju tehnike koje su im bile od koristi. Za wih bi posebno uvo|ewe vojnog roka bilo veoma korisno i predstavqalo bi {ansu da napreduju na li~nom putu.“ Na pitawe da li je vra}awe teme vojnog roka u javni diskurs na~in da se skine stigma sa nacionalnog odre|ewa, te koliko je za pojedinca vaàn ose}aj pripadnosti naciji i lojalnosti dràvi, Aleksandra Jankovi} odgovara da su te stvari u neraskidivoj vezi. „Veliki broj Srba nije hteo ni smeo da se izja{wava nacionalno, zato {to je to u nekom periodu bilo nepopularno i tuma~eno kao {ovinizam. Me|utim, ako osoba ne neguje pripadnost svom narodu, ona gubi kapacitet da razume druge qude, druge narode, druge vere. Ako vas odmalena u~e da ste srpskog roda i da ìvite u Srbiji, to podrazumeva da }ete nau~iti i vrednosti koje su nam preci ostavili i koje su perfektne, daleko iznad onih koje nude EU ili svetska zajednica. Na{a istorija je bogata i taj kvalitet treba da se uvaì.“ KAKO JE DEVALVIRANA SLIKA SRPSKOG RATNIKA Psihologija, smatra, podràva ideju da se pojedinac di~i svetlom pro{lo{}u i prihvata wene vrednosti. Jedna od wih je i muèstven pristup stvarnosti, termin preuzet iz crkvene terminologije, koji Jankovi}eva ocewuje kao odli~an jer upu}uje da bi mladi}i trebalo da budu

mu{karci. Usamqenost, po wenom mi{qewu, rezultat je ~iwenice da nije razvijena ideja pripadnosti {iroj grupi, zajednici, kona~no naciji. Parafraziraju}i re~i patrijarha Porfirija da ne moèmo biti svetski ako nismo svoji, ona zakqu~uje da tek kada nau~imo da volimo i budemo odgovorni prema svojoj naciji, bi}emo spremni da sa qubavqu i tolerancijom prihvatimo druge. „Ideja srpskog viteza, ratnika koji je veoma dobro znao da brane}i svoju zemqu brani istinu i pravdu bila je devalvirana i svodila se na to da su qudi gledali da svoju decu oslobode pritiska vojske i uskrate ih za ne{to va`no. Veliki broj qudi koji je bio rezervisan prema vojsci, posle odsluènog vojnog roka rado se se}ao tog perioda. Danas kada deca idu u {kolu onlajn, nema pravog odmeravawa. Mladi odrastaju u vakuumu u kojem sve je upakovano, tako da oni komuniciraju samo sa istomi{qenicima. Na taj na~in se ne izlazi iz vlastitog egocentrizma, jer da bi ste vi zaista upoznali sebe, morate se ogledati u drugima, imati ideju pripadnosti.“ Iskustvo, tvrdi na{a sagovornica, govori u prilog opravdanosti vra}awa vojnog roka koji je nekada bio pokazateq razvoja mlade osobe. „Nekada je bilo sramota da mu{karac kaè da nije sluìo vojsku, jer bi usledilo pitawe: za{to?“ Vojni rok, uverena je, ne treba da iskqu~uje ène koje u istoj meri kao i mu{karci moraju da nau~e kako bi trebalo da se sna|u u svim, pa i u ekstremnim situacijama. R. N.

SLOBODNO I ORGANIZOVANO GLASAWE

@IVETI

U SRBIJI  Kovid-propusnice moète dobiti putem elektronske uprave ili preko ovla{}enih distributera na Zelenom vencu, Cvetkovoj pijaci i buvqaku na Novom Beogradu...  Politi~ari su dobro uvezani. A trebalo bi da budu zavezani.  Moè li se ìveti od pisawa? Moè, ako pi{ete kazne za nepropisno parkirawe.

 îtav ju~era{wi dan proveli smo sva|aju}i se oko Dana srpskog jedinstva...  Prodajem nov~anicu od hiqadu dinara. Cenim je ~etiristo dinara iako objektivno vredi petsto.  Zdravstvena inspekcija prekinula je jednu svadbu ba{ kada je mladoèwa trebalo da izgovori: "Da". Inspektori su posumwali na koronu, a svatovi na mladoèwu.  Kao {to ratari prizivaju ki{u, tako ratni profiteri prizivaju gra|anski rat. Dugo ga nije bilo, a dobro bi im do{ao...

 Ova nepostoje}a bolest je mnoge prevarila pa su od we i umrli.  Evo ima nekoliko dana otkako su na{e dve zemqe vekovni prijateqi...

 Plata mi je ve} deset godina ista. Kad god je vidim ja ka`em: "^ove~e, pa ti se uop{te ne mewa{"!

 Ovde je svaki radnik socijalni...

BORBA PROTIV KORUPCIJE

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Na ~ijim se kolima vozi{, wemu i kowe hvali" „Po drugi se put lisica ne hvata u gvo`|a“ „Ne treba lomiti ogledalo ako je lice ru`no“ Narodne poslovice

„Zlo koje me ~eka, mogu jo{ nekako i obi}i, ma i slu~ajno. Al, zlo koje ~ekam, kora~a pravo ka meni“ Jovan Jovanovi} Zmaj

„Ako me rane, neka to bude u nogu, mo`e i u glavu. Samo ne u grudi, otkri}e da sam `ensko… “ Milunka Savi}

TEMA NEDEQE

KOMPLETNA MARKETING MA[INERIJA SRBIJE JE USTUKNULA I NE SAOP[TAVA VI[E BILO KAKVE STATISTI^KE PODATKE, A ONI SU PORA@AVAJU]I PO ZEMQU I GRA\ANE

^etvrtak 23. 10. septembar decembar 2021. 2020. 5 ^etvrtak

TRANSFER NOVCA

Kako je Srbija NOVO! od lidera u vakcinaciji stigla do dna NOVAC NA RAČUNIMA PRIMALACA ŠIROM SVETA U ROKU OD 15 MINUTA!*

Nekako su utihnuli glasovi iz Srbije kako se najuspe{nije u Evropi bori protiv koronavirusa, kako je u samom svetskom vrhu kada je re~ o vakcinaciji, a tek da ne pri~amo o tome kako je Aleksandar Vu~i} jedini od svih dràvnika na planetu uspeo da nabavi vakcine. Kompletna marketing ma{inerija je ustuknula i ne saop{tava vi{e bilo kakve statisti~ke podatke, a oni su poraàvaju}i po Srbiju ovih dana. Ono {to je zabriwavaju}e jeste ~iwenica da je Srbija u samom vrhu po broju obolelih na milion stanovnika. Elem, kada je re~ o vakcinaciji u Evropi, Srbija je jedino uspe{nija od Hrvatske i Crne Gore. Verovatno je Vu~i}u dovoqno i to, jer je wemu naro~ito bitno da od Hrvatske bude boqi po bilo ~emu, a Crna Gora mu do|e kao ~ist }ar. Upozoravali su pametni qudi da se ne zale}emo, da }e nam se kad tad svi smejati, ali ne vredi. Va`no je bilo hvaliti se i mahati brojevima uznemirenoj Evropi, koja je zatvarawem i zabranama poku{avala da se bori protiv ovog dosadnog virusa. SINOFARM NIJE VERIFIKOVAN U EVROPI Srbija je, sigurno, posledwa dràva u Evropi po broju gra|ana vakcinisanih vakcinama koje su verifikovane u Evropskoj uniji. Kineska vakcina Sinofarm, kojom je vakcinisan najve}i broj gra|ana Srbije, nije uop{te verifikovana u Uniji, a ruski Sputnik tek ponegde. Ono {to je problem sa vakcinacijom u Srbiji su upravo te kineske vakcine. Qudi su se uverili da, jednostavno, slabo "rade". Mnogi koji su je primili zarazili su se koronavirusom, a neki su i preminuli. I sada, dràvni vrh je pozvao na vakcinaciju tre}om dozom, ube|uju}i gra|ane da }e Sinofarm sigurno

Srbija prva u Evropi i druga u svetu po broju novozaraènih od korona virusa Srbija je u posledwih sedam dana prva u Evropi i druga zemqa na svetu po prose~nom dnevnom broju novozaraènih od korona virusa na milion stanovnika, pokazuju podaci sajta ourworldindata.org. Srbija je sa u proseku 1.018 novoobolelih dnevno na milion stanovnika posledwe sedmice odmah iz male ostrvske dràve Grenada sa prose~no 1.447 novih slu~ajeva dnevno. Na tre}em mestu je Crna Gora, ~etvrtom Mongolija, a na petom Dominika. U prvih deset na „qubi~astoj listi“ su i Izrael, Surinam, Kuba, Santa Lucija i Antigva i Barbuda.

da proradi posle tre}e doze. Uz to, nekako stidqivo je re~eno da gra|ani mogu da biraju koju god ho}e vakcinu da prime kao tre}u dozu. Za to vreme, svet je i daqe veoma obazriv prema vakcinaciji tre}om dozom. Dok je ceo svet vodio kampawu za vakcinaciju, u Srbiji je vo|ena kampawa za predsednika Srbije, koji je, eto, jedini uspeo da nabavi vakcine u tolikom broju, i to od ~etiri proizvo|a~a. Istovremeno sa hvalospevima, koji su trajali 24/7, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom su se konstantno pojavqivali medicinski radnici i razne pojave koji su se utrkivali da ubede narod da zapadne vakcine ne vaqaju, da imaju ~ipove, da nisu dovoqno ispitane, da mewaju na{ DNK… Ovako ne{to je bilo omogu}eno na medijima koji su pod potpunom kontrolom Vu~i}a i wegove partije. Da se razmi{qalo na vaqan na~in, neko bi rekao da se radi na vakcinama i da se antivakserima onemogu-

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs *Uslovi postoje BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h cine poma`u u borbi protiv zaraze. Mo`da ne onako kako bismo svi voleli i ~emu smo se nadali, ali broj smrtnih slu~ajeva je smawen, a to je vaqda najva`nije. Neke vakcine su testirane potpuno transpa-

U Srbiji je vakcinacija gotovo stala }i ovakav vid nastupa u javnosti, isto kao {to je zabraweno velikom broju qudi da budu pozivani za gostovawa u tim medijima. To se nije uradilo, jer je vaqalo sakupqati politi~ke poene, {to Vu~i} radi od dolaska na vlast 2012. godine. Sakupio ih je toliko da vi{e nema gde da ih skladi{ti. On jednostavno ne dozvoqava da prestane se}awe na sve ono {to on veruje da je dobro po wega. Zato danas nigde ne mo`e da se ~uje da je po broju vakcinisanih gra|ana Srbija tre}a otpozadi. PREDSEDNIK SE VAKCINISAO POSLEDWI Svima je jasno da vakcine koje primamo nisu u potpunosti i dovoqno ispitane, ali alternativa tome je predaja pred virusom koji ne}e da stane. Definitivno je da vak-

SEND MONEY ONLINE

rentno, a za neke smo morali da verujemo predsedniku Vu~i}u na re~ da su dobre. I on je, se}amo se, mesecima odga|ao svoju vakcinaciju. Ko zna {ta je bio razlog tome da se neko ko je obezbedio toliko vakcina vakcinisao tek posle velikog pritiska javnosti. I to spada u veliki minus. Drugi dr`avnici su me|u prvima primili vakcine, a Vu~i} je na "pelcovawe" prvo poslao lekare Predraga Kona i Dariju Kisi} Tepav~evi}, pa premijerku Anu Brnabi}. Kao da je hteo da vidi kao }e oni da pro|u, pa da se on "pelcuje". Kada je re~ o pomenutoj kineskoj vakcini Sinofarm, o woj se najmawe zna, sem da je tradicionalna i najskupqa. Mnogi su skloni verovawu da je upravo Srbija bila tlo na kojem je ova vakcina ispitivana u tre}oj fazi,

SInce 1994

ali te rezultate, tako|e, niko ne saop{tava. Zdrav razum govori samo da ne postoji dràva ili wen {ef koji bi pristao da svoj narod izloì riziku da se vakcini{e sa ne~im {to nije zdravo ili dobro. Jo{ jedno pitawe je bitno kada je re~ o koronavirusu. Radi se o broju mrtvih. U Srbiji smo odavno prestali da verujemo u zvani~ne podatke. Neko tu opasno petqa. Sada se dosta pri~a o tome da treba upore|ivati broj umrlih u vreme korone sa onim godinama kada virusa nije bilo. Prema jednom britanskom istraìvawu, Srbija je na petom mestu po takozvanom vi{ku smrtnosti u odnosu na period pre COVID-19. Zabeleèno je da je u decembru pro{le godine umrlo ~ak 6.805 qudi vi{e nego {to je desetogodi{wi prosek broja umrlih u decembru. U Srbiji je zvani~no do sada od korona virusa preminulo vi{e od 7.000 qudi. Nezvani~no se govori da je do sada taj broj uveliko pre{ao 30.000. BESMISLENO JE HVALITI SE BROJEVIMA Tokom leta smo se svi opustili, i to je normalno, ali ve} sada u Srbiji ima vi{e od 6.000 zaraènih na dnevnom nivou. Policijski ~as je uveden kada je taj broj bio 48 obolelih dnevno. Qudi traè odgovore za neodgovorno pona{awe, ali wih nema. Umesto odgovora, premijerka Brnabi} hvali mudru politiku svog {efa i poru~uje da moramo da se naviknemo da ìvimo sa koronavirusom. Korona nam je svima zajedni~ka muka ve} skoro dve godine. Verovatno da je potpuno besmisleno trkati se i hvaliti brojevima, jer se sve preko no}i moè promeniti. Treba biti pametan i staloèn u borbi protiv ne~ega o ~emu i daqe nemamo mnogo informacija. Taman kada pomislimo da smo na dobrom putu, pojavi se neki novi soj virusa i baci nas u novi bedak. Ni{ta nikome ne}e biti boqe ako se hvali sa ciframa. Srbija je najboqi primer da tako ne{to ne moè da nam pomogne u borbi sa ovim virusom. R. N.

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 23. 2021.

u LI^NOST U @I@I

NOVICA VELI^KOVI]

„Ubica“ de~ijeg lica Igra~ku penziju odlagao je do krajwih granica izdr`qivosti tela, èleo je da kao kroz celu karijeru da maksimum, i da se oprosti od voqenog kluba trofejom. Nije mu se dalo. Kao jo{ dosta toga u karijeri. Novica Veli~kovi} odigrao je svoju opro{tajnu utakmicu, vi{e od 15 hiqada qudi do{lo je u beogradsku Arenu da pozdravi ko{arka{a koji je uvek, na svakoj utakmici, svakom treningu, davao sve od sebe. Postao i ostao legenda Partizana, ne samo zato {to je za ukupno 10 sezona odigrao rekordnih 509 utakmica u crno-belom dresu i osvojio 13 trofeja, ne samo zato {to nije razlikovao utakmice u „srpskoj“ i Evroligi, niti ba{ zbog toga {to je i pre nego {to je postao igra~, bio veliki navija~ crno-belih. Pre i posle svega, ìva ikona Partizana postao je zato {to je bio poseban. I u pobedi i u porazu. Navija~i su mu dali nadimak “ubica”, i tu se najboqe moè videti slojevitost srpskog jezika. Veli~kovi} je tokom ~itave karijere bio ikona fer-pleja, kako na parketu, tako i u izjavama, svedo~ili su o tome i wegovi quti rivali na terenu.

Novica Veli~kovi} odigrao je svoju opro{tajnu utakmicu, vi{e od 15 hiqada qudi do{lo je u beogradsku Arenu da pozdravi ko{arka{a koji je uvek, na svakoj utakmici, svakom treningu, davao sve od sebe... Nikad nikoga nije potcenio, uvredio, uvek je apelovao da se sportski navija, da s tribina ne stiù uvrede na bilo ~iji ra~un. I uvek je, a i kad je bilo najteè, prvi ~estitao protivniku. Ali u igri nije imao respekta, pre svega nije {tedeo sebe, niti je to dozvoqavao svojim saigra~ima, primao je i davao udarce, bio je romanti~ni gladijator ko{arka{kih terena. U svakom trenutku, bio u igri ili na klupi, iz wega je navirala energija i èqa, to je bilo to oru`je kojim je “ubijao” protivnike. Navija~i ve~itog rivala, posebno oni “najvatreniji” najvi{e su mu zamerali “busawe” u grudi, pokret kojim je on proslavqao poene i “dizao” saigra~e i publiku. I vre|ali su ga, to je ovde naàlost “folklor” a ne sramota, ali na uvrede nikad nije reagovao, nikad nije provocirao, verovatno je i jedini koji je jednom izjavio da “ razume” te {to ga vre|aju i da je sve to vi{ak adrenalina. Jedan je od onih za koje se sa sigurno{}u moè re}i da nije dosegao visine koje je mogao, prokletstvo povreda na wemu se ba{ iskalilo. Vrlo mlad je postao najperspektivnija “~etvorka” u Evropi, progla{en za “Zvezdu u usponu Evrolige”, jedinu dotad koja nije zavr{ila u NBA, oti{ao u Real… Sve je i{lo kao san do prve povrede kolena, kako je Novica pri~ao i ovih dana, da je tad znao, odmah bi “seo”. Mislio je da je trebalo to do kraja da sanira, ma koliko trajalo, a ne da juri za srcem i èqom, pa da ga to posle previ{e ko{ta. Ali protiv srca i èqe nije mogao ni{ta, oni su celom karijerom bili glavnica wegovog i qudskog i ko{arka{kog DNK. Vatreni i dobro}udni Zemunac, a na svoj kraj je posebno ponosan, ro|en je pre 35 godina, oèwen je i otac dvoje dece. N. R.

INTERVJU NEDEQE

VEDRANA RUDAN, hrvatska kwi`evnica i kolumnistkiwa

Hrvatska jeste zemqa strave i uàsa, zemqa kriminala, korupcije, zlih vo|a... U Beograd je hrvatska spisateqica i kolumnistkiwa Vedrana Rudan do{la dvostrukim povodom: da primi tre}u kinesku, "buster" vakcinu i da odgleda predstavu "Dabogda te majka rodila" u Ateqeu 212, ra|enu prema wenoj istoimenoj kwizi. Pre gotovo dve decenije, na istoj sceni, ve} je gledala "Uho, grlo, no`", pa se moè re}i da ovde ima svoje dve ku}e: jednu pozori{nu i drugu izdava~ku, "Laguninu". I, naravno, armiju ~italaca koja "guta" sve {to napi{e. - Bio je veliki doga|aj za Beograd kada sam 2003. stigla u Ateqe 212. Prvi put, posle rata, desilo se da je neko iz Hrvatske do{ao, ne kao neprijateq, ve} kao ~ovek dobre voqe. Predstava "Uho, grlo, no`" sa Sekom Sabli}, blago re~eno, bila je fantasti~na. Postavila ju je Tawa Mandi} Rigonat, koja je verovatno najboqa srpska rediteqka i sve se lepo poklopilo. Sad sam opu{tenija. Tawa je "Dabogda te majka rodila" ve} reìrala i u Rijeci i dobila mnogo nagrada. Ovog puta, posebno sam fascinirana glumicama. Ceca Bojkovi} je za mene, otkad znam za sebe, ikona jugoslovenskog pozori{ta i televizije. Nisam verovala da }u je u ìvotu sresti. I sad ta Ceca igra u mojoj predstavi. To meni vi{e zna~i nego sve na svetu! Veoma sam po~astvovana. n Va{e su sve kwige autobiografske? - Vi{e-mawe, da. Ali ova koju trenutno pi{em prva je koja nema veze sa mnom. Mislim da je to veliki korak, jer ja sam sobom opsednuta. Glavna junakiwa je sasvim druga~ija èna, iz drugog miqea. Govorim o bogatim qudima koji su bili bogati i u Jugoslaviji, a i danas. Na neki na~in pri~am krimi-pri~u. n I to je pri~a o odnosu majke i }erke. Kaète da roditeqi svoju ulogu shvataju preozbiqno? - Mislim da su moderne ène, recimo u Japanu, mnogo pametnije. Da bi izbegle stres, sve ~e{}e odlu~uju da ne ra|aju. To je jedini na~in da ostane{ slobodan. Ima roditeqa koji su slepi, ni{ta ne vide, i sve {to im se s decom de{ava pretvaraju u neku idili~nu sliku. n Da li je u vreme Jugoslavije i socijalizma ovaj odnos bio "zdraviji"? - Nije bio zdraviji, ali je bio opu{teniji. Danas je dete projekt. Sva moraju pro}i sa 5,0 i onda i prolaze, {to nema nikakve veze sa mozgom. Roditeqi o~ekuju od profesora da detetu daju pet, profesori to ~ine jer se boje da im ovaj ne}e, u najmawu ruku, razbiti glavu. Onda ta "pametna deca", tako na silu i preko veze, idu u sredwu {kolu, pa na fakultet. I dobijamo visoko obrazovane budale! U Jugoslaviji toga nije bilo. Od tridesetoro u razredu, bila su dva

UMRETI BEZ STRESA

n Va{ blog "Kako umreti bez stresa" imao je ~ak dvadeset miliona pregleda? - Ovo je svetska top-tema, ali niko o woj ne govori. Medicina je veoma napredovala. Qude duè drì u ìvotu, a u sve ve}im patwama. To je industrija: umire{ na rate da na tebi zara|uju. Intenzivno o tome razmi{qam. Ako stignem, imam dovoqno novca da odem u [vajcarsku i platim eutanaziju. Zato i jeste pravo pitawe kako umreti bez stresa. Kako ìveti, to znamo - nemogu}e je. odlika{a. Mi nismo bili sluge deci. Nismo poga|ali wihove èqe, nismo sebi derali koù da bi wima krojili kapute... Deca su danas, apsolutno, precewena vrsta i vrednost. n Vi i Igor Mandi} me|u retkim ste intelektualcima u Hrvatskoj koji imaju odva`nost da stvari nazovu pravim imenom? - Nemam nikakvu nameru, samo kaèm ono {to mislim. Hrvatska jeste zemqa strave i uàsa, zemqa kriminala, korupcije, zlih vo|a i glupog naroda koji "pu{i" sve to, zemqa koju je zgrabila katoli~ka crkva... To su ~iwenice koje vidi svako ko ima koeficijent 99. Ja samo, to {to vidim, i napi{em. n Ali ste otkazima pla}ali cenu? - Bio je to moj izbor. Ne pla}awe, ve} osloba|awe. Svaki otkaz sam iznudila, za wega sam se izborila. Moji otkazi nisu porazi, ve} pobede. Nikad u ìvotu nisam bila `rtva. I time se jako ponosim. Bila sam i ostala osoba koja - bira. To je moja snaga. n Jeste li do we do{li iskustvom, ili vam je uro|ena? - Uro|ena, u mom slu~aju. Nisam ja "radila" na sebi. Imala sam oca koji je bio inkarnacija zla i zlostavqa~. Me|utim, on je bio jedini slobodan ~ovek koga sam u ìvotu srela. Bio je vrtlar, posao gde {efa nema. Bio je ribar, i{ao kod privatnika na brod, radio krvavo za kruh i za to bio pla}en. Ali, ni tu nije imao {efa. Onda je obra|ivao tu|u zemqu, i u ono vreme,

LEPOTA STAROSTI - Starost je najlep{i deo `ivota, kad vi{e ni{ta ne mora{. Naravno, preduslov je da ima{ love. Sve je u lovi. Neko ka`e "i bogati pla~u", a jedan klinac dodaje: "Lak{e je plakati na jahti nego ispod mosta". Ako ima{ dovoqno love, ispuwava{ svoje radosti. I, bez obaveze i pritiska, radi{ {ta ti je voqa.

stekao pravo da dobije trosoban stan u Opatiji. Odbio ga je. n Da li ste taj ose}aj slobode, uprkos svemu, ba{ od wega nasledili? - Apsolutno. Ja sam stroga u ocewivawu qudi. Imam 72 godine i jednu prijateqicu. Nikad nisam imala dve. Ne ose}am nikakvu potrebu da idem u bilo kakvo dru{tvo, da mi neko do|e, da odem na televiziju i budem pametna, osim ako }u to {to sam negde bila i ne{to rekla - naplatiti. Mene slava ne zanima, ukoliko iza we ne stoje pare. Pritom, jako sam iskqu~iva prema qudima. Oduvek sam bila vu~ica samotnica. Volim samo dve osobe na kugli zemaqskoj. n îme su ba{ one to zasluìle? - Dobrotom. U wima nema zla, nose srce na dlanu. Od wih nisam doìvela ni{ta lo{e. Jesam kritike, ali bez zlobe. Mislim da je to moja velika pobeda. Ogromna ve}ina qudi ne moè u svom ìvotu na}i niti jednu takvu osobu. Moète se zavaravati, lagati, glumiti, ali da ima{ nekog za koga bi ìvot dao bez zadr{ke - nema puno. n Jeste li ovo "osvestili" tek u zrelom dobu? - Ako ho}ete precizno, osvestila sam pre tri meseca. Tada sam napravila li~nu ìvotnu inventuru, podstaknuta ne~im o ~emu ne èlim da govorim. Onda sam podvukla crtu: neke stvari odrezala, ne{to kona~no videla u pravom svetlu. Sad sam oslobo|ena svih zabluda i nada da }e biti boqe ako ja budem "boqa". Spoznala sam ko su qudi oko mene. Ina~e, u ono dvoje koje volim ne spada moja najboqa prijateqica. Ona je posebna kategorija. Sve drugo su gosti i prolaznici. n Kako obja{wavate velike simpatije, gotovo oboàvawe ~itala~ke publike u Srbiji prema vama? - Ne bih ja to nazvala oboàvawem. Imaju oni neke svoje uslove. Kad ja skrenem sa putawe koja je wima sveta, preko no}i padam. Nisam nikad doìvqavala odnos izme|u sebe i publike kao odnos pisca i oboàvalaca. Oni postoje, ~itaju moje kwige. To mi je dovoqno. Ali, vidim kako je lako da od "carice" postanem glupa~a, kad u~inim ne{to {to im je nepodno{qivo. Na primer, ja sam se vakcinisala. Za dobar deo Srba i Hrvata bio je to zlo~in {to se neko, tako istaknut, dao "navu}i" na propagandu. Doìvela sam svakakve uvrede. Lepo je rekla jedna na{a biv{a politi~arka: "Nemam pojma {ta jedem kad jedem }evape. Nemam pojma {ta jedem u bureku, kroasanu. Ja idem doktoru, jer ni{ta o lekovima ne znam. I kako onda da znam da li vakcina ubija?" Zato sam ja presretna {to }u u Beogradu dobiti tre}u vakcinu. Mo`da svi zara|uju na wima, ali smrt postoji... R. N.

PLANETA

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija -decembar BiH ^etvrtak 10. septembar 2020. 7 ^etvrtak 23. 2021. maksimalno 40 kilograma

KRAH PONOSA VAZDUHOPLOVSTVA SAD:

Olupina vredna milijarde dolara!

Satelitski snimci pokazali su ameri~ki stelt bombarder B-2 koji se u utorak sru{io u vazduhoplovnu bazu Vajtman u Misuriju. Sa cenom od dve milijarde dolara, an uovaj avion je jedno od najskupqih i najopasnijih oru`ja ameri~ke vojske. upr- Do pada je do{lo u utorak oko 12.30, kada je avi- ostaje nakon pada u Guamu 2008. TV stanica je i? on bio na rutinskoj misiji obuke i doìveo je "kvar izvestila da je Misuri B-2 stacioniran u bazi od wi-u letu", rekla je portparolka vazdu{nih snaga Xe- 1993. Nije jasno koliko je avion o{te}en pri sletawu. pri-nifer Grin. Brojni avioni B-2 iz baze pridruìli su se u Ne Dejli Mejl je izvestio da je u avionu do{lo do hiilodrauli~nog kvara i da se wegov glavni pristani{ni Norve{koj radi uspe{ne operacije i bili su rasdemlu~ki port sru{io u trenutku dolaska aviona na pore|eni u misiji na Islandu i Velikoj Britaniji akosletawe - {to je dovelo do sklizawa B-2 sa piste i ranije ove godine. Drajv je izvestio da bi materijali koji se koriste klawegovog krila u zemqu. Satelitski snimci kompauko-nije Planet Labs Inc pokazuju avion na zemqi tik uz za izradu B-2 mogli postati otrovni tokom nesre}e. Nevidqivi bombarder moè nositi i nuklearno i akobo~nu stranu piste sa krilom u zemqi. vek Nema izve{taja o povre|enima ili poàrima. konvencionalno oru`je, prenosi Independent. U nesre}i na Guamu 2008, dva pilota su preìveamoSavezna uprava za vazduhoplovstvo postavila je privremeno podru~je ograni~ewa leta sa radijusom la i avion nije nosio municiju. Do okon~awa istrage, e? od 10 kilometara i 2.438 metara u visinu „radi preostalih 20 bombardera B-2 bili su prizemqeni noseobezbe|ivawa bezbednog okruèwa za istragu ne- dva meseca nakon neuspe{nog poletawa. Istraga je otkrila da su obilne ki{e o{tetile ive-sre}e“. Ograni~ewe prestaje u petak u 20 sati. bez Od 21 bombardera B-2 ikada napravqenih, 20 senzore koji izra~unavaju brzinu i visinu. pooè akvu ati, Lava i daqe izlazi iz vulkaSestre iz Japana progla{ene su najstarijim jednojaj~anim bliznaa bi na koji je u nedequ uve~e eruptikiwama u svetu. rao na {panskom ostrvu La PalPrema Ginisovoj kwizi rekorda, sestre su progla{ene najstarijim ek u ma, ali nema bojazni da }e biti bliznakiwama, a imaju po 107 godina i 330 dana. povre|enih jer je evakuisano oko Sestre Umeno Sumijama i Koume Kodama ro|ene su 5. novembra 1913. ila 5.000 qudi. godine na ostrvu Shodoshima u zapadnom Japanu, kao tre}a i ~etvrta ila Lava se iz vulkana sliva preod 11 bra}e i sestara. knu- ma moru brzinom od 700 metara Sestre su 1. septembra oborile prethodni rekord od 107 godina i rim. na sat, navode iz Vulkanolo{kog 175 dana koje su postavile poznate sestre bliznakiwe Kin Narita i ari instituta Kanarskih ostrva, koGin Kanie, navodi se u saop{ewu Ginisove kwige rekorda. pra- jima La Palma pripada. Prema podacima Ministarstva zdravqa, oko 29 odsto od 125 misvih Oko 100 ku}a je uni{teno, ali liona stanovnika Japana, nacije koja najbrè stari, ima 65 godina ili o ja se ve}i deo lave sliva kroz nevi{e. Otprilike 86.510 wih su stogodi{waci – od kojih je polovina udi naseqena podru~ja. ove godine napunila 100 godina. lim „Ne o~ekujemo erupcije“, reSumijama i Kodama su se razdvojile nakon zavr{etka osnovne dru~je, nakon {to je otkazao put je eruptirao posle nedequ dana Ona kao je Tores i dodao da se avio{kole, kada je Kodama poslata da radi kao sobarica u Oitu na ju`nom osti saobra}aj odvija nesmetano, u Wujork na 76. zasedawe Gene- sve ja~ih seizmi~kih aktivnoglavnom japanskom ostrvu Kyushu. Tamo se kasnije udala, dok je Sumijaali da ima velike materijalne ralne skup{tine Ujediwenih sti. ma ostala na ostrvu na kojem je odrasla i ima porodicu. Vulkan Kumbre Vijeha je ponacija. sim- {tete. Decenijama zauzete vlastitim ìvotom, sestre su se retko vi|ale Vulkan na {panskom ostrvu sledwi put eruptirao 1971. go~ke [panski premijer Pedro sve dok nisu napunile 70 godina. Danas ìve u odvojenim stara~kim San~es je posetio pogo|eno po- La Palma u Atlantskom okeanu dine. domovima. wem. kreeko ala dnos itaDijana Stevanovi} iz Bjeqine, koja mena wena redovna mu{terija postao i tog trenutka niko nije pitao da sedne u prvi ~ovek Libije. wegovoj blizini. Na {ta sam mu odgovoari-je godinama ìvela u Libiji, na dvorcu „Posle tri meseca, Gadafijeva èna rila da je boqe da sjednem i smirim se, {tokod Gadafija podelila je svoje iskustvo me pitala da li {i{am mu{karce, ja sam nego da mu drhtavim rukama odse~em uho, r, jali~nog frizera jednog od najmo}nijih potvrdila, iako tog trenutka nisam mo- i zavr{im u zatvoru, na {ta se on glasno rbaqudi na svetu. gla da znam za koga pita iz rezidencije. nasmejao, i tu po~iwe na{a saradwa“, eko, „Po~etak moje frizerske karijere Kada se na vratima pojavila crnkiwa u prise}a se Stevanovi}eva. opa-po~eo je u Libiji, nakon zavr{enog {kouniformi, i za wom je u{ao Gadafi, bukU obezbe|ewu Muamera Gadafija raede.lovawa, u saradwi sa jednom gospo|om valno sam blokirala. Taj ~ovek zra~i ne- dile su iskqu~ivo ène. Dijana kaè da oli-koja je bila iz na{e zemqe, otvorila verovatnom harizmom, imala sam tremu, je wima ipak najvi{e verovao, {to se na kadsam frizerski salon, i na samom po~etku ruke su mi se tresle od straha. Rekao mi kraju ispostavilo ispravnim, jer su ga em una{a klijentela je bila VIP. [to je kroz je o{i{a}e{ me kako ti ja kaèm. Nakon one posledwe napustile. jersamo par meseci postala svojevrsna ula~ega sam mu se obratila na te~nom arapUz Gadafijeve je bila do posledweg ndaznicu u rezidenciju Gadafijevih“, kaè skom, {to je wega iznenadilo, pitala sam trenutka, sve uspomene vezane za tamo{wi samStevanovi}eva. ga da li mogu da sednem da se smirim, i ìvot su ostale, kada je iz ratom zahvabiti Dobiv{i „plavu propusnicu“ Dijana je daqe sam se tresla od treme. Wemu je sve }ene Libije uspela da se sa bebom, supruu nana po~etku prvo uqep{avala samo Gadato bilo neobi~no, i priznao je da ga do gom i majkom, ìva vrati u Bijeqinu. M. T. R. N.fijevu suprugu, da bi nakon izvjesnog vre-

Lava i daqe izlazi iz vulkana na ostrvu La Palma, u [paniji

DIJANA JE BILA GADAFIJEVA FRIZERKA:

Sestre od 107 godina najstarije bliznakiwe u svetu

Devojci iz Bjeqine odsekle su se noge kada je upoznala libijskog lidera

REPUBLIKA SRPSKA

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 23. 2021.

Kako je Bawaluka postala nedosawani san NATO-a Evroatlantske integracije BiH, kao jedan od prioriteta zapadne politike, koju je kao temu kandidovao i takozvani visoki predstavnik, gaèwe je Rezolucije usvojene u Narodnoj Skup{tini Republike Srpske. Pritisak na Bawaluku bi}e sve ve}i, ali izme|u RS i NATO-a stoji vojna neutralnost Srbije. Ulazak u NATO, kao strate{ki pravac spoqnopoliti~kog delovawa Bosne i Hercegovine mogao bi se pretvoriti u put od sedam miqa, koji ni modernizacija Oruànih snaga na kojem Sarajevo insisitira - ne}e ubrzati. O tome da li planovi zapadne alijanse padaju pred ~iwenicom da su i Srbija i Republika Srpska ~vrsto na stanovi{tu vojne neutralnosti, razgovaramo sa eminentnim stru~wacima, u~esnicima nedavno odrànog Okruglog stola u Bawaluci na temu "Vojna neutralnost Srbije i Republike Srpske - Spojeni sudovi". UMESTO DEMILITARIZOVANE BOSNE, MODERNIZACIJA VOJSKE U svetlu stalnih nastojawa dva ~lana Predsedni{tva, bosanskog i hrvatskog, da {to vi{e potenciraju NATO, tema vojne neutralnosti ne gubi na aktuelnosti, kaè u razgovoru Nevenko Vrawe{, profesor Fakulteta politi~kih nauka u Bawaluci. U nedostatku perspektivijih ideja, Sarajevo se, smatra, stalno vra}a na temu ~lanstva u NATO, a ovaj put i kroz ideju o pove}awu buxetske stavke za Oruàne snage BiH. "Sve ~e{}e i glasnije pri~a se o pove}awu vojnog buxeta za modernizaciju opreme Oruànih snaga BiH. To zna~i da moramo podizati bruto nacionalni dohodak dva posto za vojsku, {to je dodatnih 160 miliona na ve} postoje}ih 300. To je poku{aj pribliàvawa NATO standardima. Umesto da se Oruàne snage redukuju, nama se name}e ideja o izdvajawu sa na{ih socijalnih kategorija za ja~awe institucije

koju ne èlimo. Re~ je o modernizaciji u oblasti vazduhoplovstva kroz helokoptere, kroz okolopna vozila, artiqerijsko naoruàwe. S druge strane se ose}a potpuna superiornost bo{wa~ke komponente. Na{ stav je jasan, ako ve} ne moè da se izvr{i demilitarizacija Bosne i Hercegovine, onda Oruàne snage treba da budu u formatu koji bi bio zaduèn za pomo} civilnom stanovni{tvu u vanrednim situacijama", kaè Vrawe{. SRBIJA I REPUBLIKA SRPSKA-SISTEM SPOJENIH SUDOVA Ali izme|u nastojawa i realizacije plana Sarajeva da BiH u|u u NATO stoji Rezolucija o vojnoj neutralnosti usvojena u Narodnoj Skup{tini Republike Srpske. Pored ovog va`nog dokumenta, brana, smatraju na{i sagovornici je i pozicija Srbije, jer dok je Srbija vojno neutralna, smatraju, Republika Srpska je za{ti}ena. Milo{ [olaja, profesor me|unarodnog prava sa bawalu~kog univerziteta, smatra da je pitawe vojne neutralnosti u nekom teorijskom i nau~nom smislu u velikoj meri istraèno, ali da se u prakti~noj politici sprovodi kroz dva re{ewa - vojnoj neutralnosti Srbije i Republike Srpske. Zapravo, rezimira, re~ je o sistemu spojenih sudova. "Neutralnosti Srpske nema bez neutralnosti Srbije. To su dva neodvojiva procesa. Rezolucijom o vojnoj neutralnosti Republika Srpska je definisala svoj stav. To je dokument koji govori i o vojnoj nesvrstanosti - otklonu od vojnih blokova. Nadaqe, RS ne samo da mora da defini{e svoju spoqnu politiku mimo BiH ve} i bezbednosnu u odnosu na bezbednosne izazove koji joj prete", smatra [olaja. Iako se zvani~no vojna neutralnost podràva od strane NATO-a ona se osporava u mnogim stru~nim i medijskim krugovima u zemqama ~lanicama Alijanse. R. N.

Dodik: Nema zajedni~kog ìvota u BiH, Srbija i Srpska nisu joj ni{ta du`ne \acima u Glamo~u uskra}eno pravo da u~e srpski jezik Srpskoj deci u Glamo~u, lokalnoj zajednici koja je u sastavu Livawskog kantona i pripada Federaciji BiH, uskra}eno je Ustavom zagarantovano pravo da u~e srpski jezik i imaju nacionalnu grupu predmeta. Diskriminatorski odnos prema srpskim {kolarcima (tre}ina u~enika u glamo~koj osnovnoj i sredwoj {koli je srpske nacionalnosti) traje punih 20 godina, a svi dosada{wi poku{aji wihovih roditeqa da isprave ovu nepravdu zavr{avali su se neuspehom zbog nezainteresovanosti onih koji o tome odlu~uju. Neboj{a Radivoj{a, na~elnik Glamo~a (kadar SNSD-a), u kojem su Srbi ve}inski narod, smatra da je skandalozno i neprimereno uskra}ivati deci mogu}nost da u~e materiwi jezik. Situaciju zbog koje ispa{taju srpska deca mogu}e je, prema wegovom mi{qewu, re{iti uz malo vi{e razumevawa i odgovornosti nadle`nih u resornom kantonalnom ministarstvu. „Bilo je nekih obe}awa, ali nije ni{ta konkretno ura|eno. Iz tog razloga srpski {kolarci i u ovoj {kolskoj godini u~i}e hrvatski ili ’bosanski’ jezik, umesto srpskog, koji smatraju materwim”, rekao je Radivoj{a za na{ list, istakav{i da su, naàlost, deca u Glamo~u „ona preko kojih se lomi politika”. Bez obzira na dosada{we neuspele poku{aje, roditeqi srpskih {kolaraca kaù da „ne}e odustati” i da }e nastaviti borbu za uvo|ewe }irilice i srpskog jezika u glamo~ke {kole. M. T.

U Bosni i Hercegovini poraèna je bilo kakva mogu}nost zajedni~kog ìvota u postoje}em politi~kom okviru, izjavio je srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik. On je rekao da "jedan narod i wegovi politi~ki predstavnici" ne razumeju da drugi u BiH ne vide ni pro{lost, ni sada{wost, ni budu}nost kao oni, ne vide susede kao oni, niti razumeju da pravo na BiH imaju svi jednako. "Sprovo|ewe politike `rtve, po kojoj je neko stalno duàn da ti ispuwava èqe, pla}a {tetu, daje donacije, odlu~uje i radi umesto tebe, je politi~ka infantilnost iz koje sarajevski, uglavnom bo{wa~ki politi~ari nikako da iza|u", rekao je Dodik. Komentari{u}i izjavu predsednika SDA Bakira Izetbegovi}a da Srbija i wen predsednik Aleksandar Vu~i} ne treba da "{aqu vakcine ili ìto u BiH, niti da govore lepe re~i", ali da o~ekuje da se prestane sa, kako je rekao, "progonom branilaca", Dodik je poru~io da ni Srbija ni Srpska ni{ta nisu du`ne BiH, ni moralno ni materijalno. Istakao je da je Republika Srpska zahvalna Srbiji na svemu, posebno na vakcinama koje je ne-

sebi~no delila sa svima kada su i gra|anima Srbije bile potrebne. Dodik je upitao za{to Izetbegovi} tada nije rekao Vu~i}u i Srbiji da BiH ne trebaju vakcine i za{to je vi{e hiqada qudi iz Federacije BiH i{lo na vakcinaciju u Srbiju. "Za{to Izetbegovi} svom narodu nije obezbedio vakcine, a na primer usred pandemije, preko Bisere Turkovi}, obezbedio je urme, zbog kojih se cela FBiH i danas podsmeva? To su pitawa za Izetbegovi}a, sve drugo je demagogija", rekao je Dodik. On smatra da pomiwawem na-

vodne ratne {tete koju bi Srbija trebalo da plati BiH Bakir Izetbegovi} nastavqa ratobornu retoriku koja posledwih desetak dana dobija na intenzitetu - od napada na Srpsku pravoslavnu crkvu, preko stalnih udara na Republiku Srpsku i sve ~e{}e na Srbiju. "Sramota je da Izetbegovi} pritvorenog pripadnika tzv. Armije BiH zove braniocem. Krivi~ni zakon nijedne dr`ave, pa ni ove u koju se kune Izetbegovi}, ne poznaje kategoriju branioca. Ili je ~inio zlo~ine ili nije", rekao je Dodik. Govore}i o dr`avqaninu BiH koji je 12. septembra uhap{en na granici sa Srbijom zbog sumwe da je po~inio ratni zlo~in, Dodik je naveo da je on branilac samo u o~ima Bo{waka, a da je za Republiku Srbiju on isto {to i bilo koji prestupnik pred zakonom i postavio pitawe kakve veze ima vlast Srbije sa tim predmetom. "Retorika koju koristi Bakir Izetbegovi}, u posledwe vreme sve ~e{}e i o{trije, otvaraju}i frontove protiv svih suseda, i Republike Srpske i Srbije i Hrvatske, a odnedavno i Crne Gore - ne vodi ni~emu osim raspadu BiH", ocenio je Dodik. S. G.

Posetili smo Vukovar kako do govore jeste asimilacija Srba, itd. Za{to bih ja prihvatio da bi na{im ~itaocima pribliìli kako u Vukovaru, tako i u celoj moje dete u vrti}u slu{a takve stvari?! –CRNA pita na{GORA sagovornik. ìvot prose~nog Srbina u Vuko- Hrvatskoj. – Toga svakako ima. Neki Upravo ta propaganda, koja varu danas. Kako su nam ispri~ali lokal- qudi, iz wima znanih razloga, po~iwe od vrti}a, nastavqa se ni Srbi, nije bilo ve}ih proble- prvo po~iwu da se izja{wavaju kasnije kroz osnovno, sredwe i ma do pre nekoliko godina kada samo kao pravoslavci dok srpsku visoko obrazovawe, a u medijima se hrvatska javnost pobunila zbog nacionalnost vi{e i ne pomiwu, dobija kona~ni zamah. da bi ubrzo posle toga po~eli – Ne pro|e nijedan dan da na }irili}nih tabli u Vukovaru. da se izja{wavaju kao Hrvati – nekoj od televizija, ukqu~uju}i i Koliko je Srba u Vukovaru? HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim Podsetimo, protesti i lupawe pri~a nam jedan Vukovarac. Ipak, najve}i problem za Srbe agresorima”. Kako smo to mi agre}irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini je nedostatak posla. Iako bi tre- sori kada ovde ìvimo stotinavi{e od tre}ine stanovni{tva balo da budu zastupqeni u grad- ma godina? Pogledajte samo koje imaju pravo po~eli su 2013. godine. skim ustanovama proporcionalno su to najstarije vukovarske poroMitropolit daju–primer jedni drugima kako to kaè nam sagovornik. – Hrvatske vlasticrnogorsko-prisu se izne- wihovom udelu u stanovni{tvu, dice morski Joanikije izjavio je da jedinstvo èle. Srpsko vojni~ko grobqe nadile kada se na popisu iz 2011. to nije slu~aj. je insistirawem cetiwskom – Ako ste Srbin i tako se “Aleja” Mitropolit Joanikije podseu Vukovaru odine ispostavilo danau Vukovaustoli~ewu odbrawena dràva }a da unutra{wa raspolu}enost Daleko od pogleda prolazniru 34,87 odsto populacije ~ine izja{wavate, vrlo te{ko }ete Crna Gora i da ona ide napred u Crne Gore traje vekovima, od davSrbi. Bio je to veliki {ok za na}i posao. Zbog toga veliki broj ka, skriveno iza ìve ograde, skladu sa Wego{evim amanetom. nih i novijih dinasti~kih sukoba, srpsko vojni~ko grobqe wih, s obzirom na to da, premaka Za-Hri-qudi napu{ta ovaj grad. Odlaze i nalazi „Crna Gora ide napred, prekose nedoumica u pogledu orjenVukovaru. konustu, o pravu mawina, svakanad nacika pobedi dobra zlom,Hrvati, a Srbima je jo{ teè, pa “Aleja” tacijeu naroda izme|u razli~itih U ovom monumentalnom spoonalna kojaqubavi. ~ini vi{e od idu i oni. Jednostavno, nema perka mawina vaskrsewu U skladu ideolo{kih pravaca sve do dauspostavqenom 1994. tre}ine stanovni{tva ima pravo sa Boìjim re~ima: ‘Novo vinospektive tamo gde ne moète da men-parku, nas. u mjehove nove’. To je u prava, skladu sazaradite za ìvot – ispri~ali su godine, „Verujem nam te nedoupo~ivada26sipoginulih srpna ostvarivawe brojnih Wego{evim amanetom Crnoj Gori. mice date kako bismo skih vojnika. “Aleja” jeodrastali, jo{ od izme|u ostalog i pravo da imena nam Vukovarci. Bog }e pomo}i da tako bude“, re-Odvojene {kole kakogodine bi sazrevali i bili boqi“, 1995. na meti ekstremiradskih ustanova budu ispisana kao je mitropolit Joanikije. ocewuje vladika Joanikije. Ono po ~emu je Vukovar ranije sta. Vi{e desetina puta spomenii na wihovom jeziku – kaè na{ Podr{ku predstavnika biv{e On isti~e da de{avawa na Cebio najpoznatiji u medijima jesu citiwu, su devastirani, a grobqe oskrsagovornik. vlasti i sada{weg predsednika ipak, nisu bacila senku na odvojene {kole za srpsku i hrnavqeno. Po~inioci ni u jer, jednom Danas, posle mnogobrojnih naCrne Gore izgrednicima na Cesve~ani ~in ustoli~ewa kako nisu prona|eni. silnih protesta, u Vukovaru je tu-vatsku decu. Mediji su, pomalo slu~aju tiwu, mitoropolit Joanikije navodi, sve veliko i zna~ajno u Zbog negodovawa lokalnog ostala jo{kao samo jedna tabla sa }i- pateti~no, govorili otoj temi, ma~i „prizemnu i kratkovidu“ istoriji Crkve nosti istovremezloupotrebu zakonitog verskogne navode}i prave razloge za hrvatskog no i svetlost vaskrsewa i muku stanovni{tva, grobqe rili~nim natpisom. ~ina politi~ke relevantnim Kao glavni krivcime|unarodnim su, po pra- je raspe}a“. donekle promenilo prvobitni Dok suutable vi{e svrhe. simboli~an to. svim

Joanikije: Crna Gora ide napred u skladu sa Wego{evim amanetom

Mitropolit ukazuje da su ti „politi~ari pro{losti“ radi o~uvawa svojih doskora{wih pozicija, bili spremni i da „zakrve najro|eniju bra}u“, {to im, ipak, nije uspelo. „Ako neko pita da li je Crkva vinovnik nemira, da li je ona uzrokovala sukobe nekim svojim insistirawem – ja odgovaram: na{e crkveno ustoli~ewe / na~in i mesto odr`avawa/ spada u qudska i verska prava zagarantovana Ustavom ove zemqe i

konvencijama, a blokada puta i napad na policiju je ne{to {to sankcioni{u zakoni svih demokratskih zemaqa. Uveren sam da smo insistirawem na cetiwskom ustoli~ewu upravo branili i odbranili dràvu Crnu Goru i wen poredak“, poru~uje mitropolit Joanikije. Upitan moè li se raspolu}ena Crna Gora ponovo ujediniti, mitropolit Joanikije isti~e da jedino Bog moè da uspostavi to jedinstvo, a da je na qudima da

U Vukovaru je ostala jo{ samo jedna tabla sa }irili~nim natpisom

dokaz netrpeqivosti prema Srbima, ono {to hrvatsku javnost vi{e boli jeste to {to toliki udeo u broju stanovnika Srbima omogu}ava i brojna druga politi~ka prava. – Zbog toga se sada maksimalno trude da na slede}em popisu bude {to mawe Srba. Prava je istina da je procenat Hrvata u Vukovaru mawi od onog koji se prikazuje, budu}i da se odre|eni broj pripadnika drugih mawina, iz razli~itih razloga, izjasnio kao Hrvati – rekao nam je ovaj Vukovarac. Asimilacija Posebna tema o kojoj svi nera-

vilu, predstavqani Srbi, iako istraìvawa govore da ni hrvatski roditeqi ne èle da wihova deca poha|aju nastavu zajedno sa srpskom. – Mi kao nacionalna mawina po zakonu imamo pravo na svoj {kolski program za na{u decu. Danas je situacija takva da na{a deca i daqe u~e po hrvatskom programu, ali im barem predaju srpski nastavnici. Takva je situacija u vrti}u, osnovnoj i sredwoj {koli. Problem je propaganda koja je prisutna od najranijeg doba. Hrvatsku decu u vrti}u u~e o “srpskoj agresiji”, traè od wih da crtaju o{te}eni vodotoraw

Krivokapi}: Za Crnu Goru je Dan demokratije onaj dan kada je pala vlast DPS

Crnogorski premijer Zdravko Krivokapi} ~estitao je gra|anima Crne Gore Me|unarodni dan demokratije, ali je istakao da je za Crnu Goru istinski dan demokratije 30. avgust 2020. godine, kada je sru{ena vi{edecenijska vlast Demokratske partije socijalista predsednika Mila \ukanovi}a. „Pre ne{to vi{e od jedne godine, po prvi put u istoriji Crne Gore, vi ste, koriste}i svoje gra|ansko pravo i odgovorno se odnose}i prema generacijama koje dolaze, putem glasa~kih listi}a, po{tuju}i Ustav i zakone na{e dr`ave, promenili wenu upravqa~ku administraciju. Srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru Danas je Me|unarodni dan demokratije, a za nas u Crnoj Gori, mo`emo re}i, istinski Dan demokratije je 30. avgust“, naveo je Krivokapi}. Tog dana „smo se kao ~inioci na{eg dru{tva, svi, bez obzira za koga da smo pojedina~no glasali, upisali u porodicu modernih demokratija. Upisali, ali na{ zadatak je da tu, u toj porodici i ostanemo. Da opstanemo kao dru{tvo jednakih {ansi i socijalne jednakosti u kojoj }e konkurencija, po{teni takmi~arski duh i smewivost biti garanti na{e slobode i pravednosti, koje su i garanti i ~inioci demokratije“, rekao je crnogorski premijer.

„Tako pomije{ane ù~ i med morala je izgleda da ponese i ~a{a kojom je Gospod blagoslovio ustoli~ewe novog mitropolita na Cetiwu. Ako tome dodamo da gotovo nijedan crnogorski vladika nije proveo vreme svoje slu`be bez velike muke od svojih najbliìh – onda senka nije ba~ena na sve~ani ~in. Ta senka je senka krsta Gospodweg i mi stojima pod wim svi. êkaju}i budu}u pobedu mira i qubavi“, poru~io je mitropolit Joanikije. S. G.

Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au êtvrtak 23. 10. septembar decembar 2021. 2020. 9 êtvrtak ma ìvi ve}insko srpsko stanov-

i napornim radom poku{avaju da

ni{tvo – Borovo, Daq i Bijelo preìve. – Posla u gradskim i dràvnim Brdo. Za razliku od Vukovara, tamo je atmosfera druga~ija. Sa- institucijama za nas nema, tako da obra}ajni znaci, kao i nazivi se svi snalazimo: neko vodi mali malobrojnih firmi koje posluju privatan biznis, neko se bavi poovde, neretko su ispisani }iri- qoprivredom… Su{tinski, mlalicom, dok se u kafanama pu{ta dih je sve mawe, ali preìvqavaNik{i}anka Ana Pe{uki} rekla sudnici Vi{eg moje–urekli su nam oni.suda da ne muzika i sluè pi}a iz Srbije. pristaje na sporazum sa Specijalnim dràvnim tuìla{tvom, koPosle posete selima u okoliLokalno stanovni{tvo je, sa-

NIK[I]ANKA KOJA JE UKRALA 300.000 EVRA OD ACA \UKANOVI]A:

Ne}u da vratim pare

jim su je obavezali na {estomese~nu zatvorsku kaznu i da Acu \ukanovi}u vrati 300.000 evra. Pe{uki} je rekla da je pred sudijom Suzanom Mugo{om odbila da prihvati taj dogovor kao svoj i da joj je rekla da je za wu neprihvatqivo da vrati 300.000 evra „naro~ito da ih vratim \ukanovi}ima“. Pe{uki} je optuèna da je iz ku}e brata predsednika dràve Mila \ukanovi}a ukrala koli~inu zlata, nakita, zlatnika, ru~nih satova od zlata…vrednosti 331.500.27 evra. Ona je godinama radila kao vaspita~ica u ku}i \ukanovi}a. Pe{uki} je rekla da je u od{tetnom zahtevu bilo da joj se odredi zatvorska kazna od {est meseci, koliko je provela u pritvoru, kao i da neosnovano traè 300.000 evra, iako ni ve{tak nije utvrdio da su za toliko o{te}eni. M. T.

UBIO DEVOJKU MILIONERKU:

izgled. Naime, 2002. godine svaka od 26 nadgrobnih plo~a preure|ena je tako {to je sa wih skinuta stilizovana {ajka~a, jer je vukovarskim Hrvatima smetalo da u wihovom gradu neko po~iva ispod Ukrajinka Anastasija La{ove kape. Tako|e, poru{eni su manova (33) prona|ena je mrtva bedem i ograda uli~ne strane u svom stanu usaCrnoj Gori 2018. godine nakon privatnih {to je prijateqica radi izgradwe ku}a. posumwala ne{to borci nije u redu Na`alost, dasrpski ni jer nije do wesanedanas ne mogla mogu da dadopre po~ivaju koliko sati. svim u miru, s obzirom na to da Vatrogasci su provalili vrai daqe preti nasilno fizi~ko ta luksuznog stana u gradu Dobroizme{tawe “Aleje”,zemqe pod pla{tom ta na jugozapadu gde ih je imovinsko-pravnih odnosa. do~ekao jeziv prizor zbog kojeg su Okolna selanavodno povra}ali. policajaci Posle ekipa - TeloVukovara, joj je bilo na{a u stravi~nom je ustvarno sestawu, uputilaizgledalo u okolna sela koji-

znav{i za dolazak novinara iz Beograda, veoma srda~no regovalo, o~igledno sre}no {to se neko iz glavnog grada Srbije interesuje i za wihove probleme. Dosta qudiCrnoj iz Srbije ne zna pa–ih predale Gori.iProtiv da Srbi `ive u Vukovaru i okoliZorana nije podignuta optu`nica, ni. A mi smo jo{ tu, i prvostepenom nikud ne plaa Stanovi} je sada presudom osu|enOvde na nema 15 godina niramo da idemo. nekih zatvora problema, zbog brutalnog ubistva. velikih ako izuzmemo ona de{avawa za Vaskrs – ka`e nam jedan od me{tana Borova, misle}i na incident kada su navija~i Dinama paradirali ulicama ovog sela skandiraju}i uvrede na ra~un Srba. Stanovnici okoline Vukovara se uglavnom bave poqoprivredom

ni Vukovara, krenuli smo nazad u Beograd, sa utiskom da na{i sunarodnici u ovim krajevima samo poku{avaju da ìve normalno od svog po{tenog rada, ali da im to ne dozvoqava koji Luksuzni stan u kojemnarativ je ìvela je stvoren u hrvatskoj javnosti nalazi se pored zgrade u vla-i me|u wihovim Hrvatisni{tvu Jovanakom{ijama i Igora Vukoti}a, navodnih vo|a "{kaqarskog" klama. Odre|eni politi~ki krugovi koji deluje celom Balkanu unaSrbiji ~estonabarataju frazomio “povratku u devedesete”, ali primere za takve optu`be u Srbiji sigurno ne}e na}i. Treba da odu samo 150 kilometara zapadnije od beogradskog “kruga dvojke” i da se uvere ko zapravo i daqe “ìvi u devedesetim”. S. G.

Crnogorski vaterpolista osu|en na 15 godina zatvora, policajci povra}ali kad su na{li masakrirano telo!

stra{no! Oko we lokva krvi i ubodi po celom telu - rekla je osoba iz istrage ovog slu~aja. Stan je bio obliven krvqu i na kraju je utvr|eno da je La{manova, ukrajinska poslovna `ena, izbodena 16 puta {iqkom i zadobila 10 udaraca u glavu. Bila je gotovo neprepoznatqiva. Wen de~ko, Arsenije Stanovi} (25) mladi vaterpolista iz Tivta, ubrzo je postao glavni osumwi~eni i u tom trenutku je uspeo da pobegne iz zemqe uz pomo} svog oca Zorana. PREBACIO GA OTAC U ALBANIJU Navodno je Zoran iskoristio svoja poznanstva kao biv{i na~elnik grani~ne policije kako bi sina u tajnosti prebacio preko granice u Albaniju. Lokalni mediji izvestili su da su albanske vlasti uhapsile oca i sina,

Wegov advokat, Zoran Piperovi}, u ju`noj Evropi. Jedan je trenutno ulo`io je `albu na kaznu na osno- u zatvoru, a drugi u bekstvu. Lokalni mediji povezivali su vi mentalnog zdravqa, javqaju La{manovu s Vukoti}ima i crnolokalni mediji. Tokom su|ewa, Anastasijina gorskim kriminalcima u poku{aju Borovo, veliko srpsko selo nadomak Vukovara majka, Svetlana Libert, rekla je da objasne weno ogromno i brzo da je wena k}erka prekinula tro- ste~eno bogatstvo. Naime, bila je godi{wu vezu sa Stanovi}em jer konobarica koja je postala multije "bio previ{e lew i nije hteo milionerka, za ~ije se bogatstvo procewuje da je u vreme smrti da radi". bilo vi{e od 100 miliona evra! VEZA SA "[KAQARCIMA"? Ina~e, Arsenije Stanovi} je Ta~an razlog ubistva La{manove ostao je nejasan, a u lokal- imao ugovor s vaterpolo klubom nim medijima dugo se spekulira- Primorac, a igrao je i za reprelo o mogu}im vezama s bandama. zentaciju Crne Gore. R. N.

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 23. 2021.

KOSOVO I METOHIJA

U SPECIJALNOM SUDU U HAGU ZA ZLO^INE OVK NA KOSOVU 1998 – 2000.G.

Po~elo prvo su|ewe nekada{wem komandantu OVK Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

U toku su|ewa, Mustafa je Specijalizovana ve}a nazvao Gestapoom îtawem optu`nice Specijalizovanog ve}a Kosova sa sedi{tem u Hagu, 15. septembra, je po~elo su|ewe nekada{wem komadantu OVK Saqihu Mustafi, koji se izjasnio da nije kriv ni po jednoj ta~ki optu`nice. U toku su|ewa, Mustafa je Specijalizovana ve}a nazvao Gestapoom. - Ne ose}am se krivim za bilo kakve optu`be koje je pokrenula kancelarija Gestapoa, rekao je Mustafa. Ovo je prvo su|ewe nekom od optuènih pripadnika OVK u Hagu. Prema re~ima tuìoca, Mustafa se tereti za pojedina~nu krivi~nu odgovornost i krivi~nu odgovornost kao pretpostavqeni stare{ina za zlo~ine koje su od 1. do 19. aprila 1999. godine po~inili odre|eni pripadnici OVK protiv zato~enika na imawu u Zla{u kraj Pri{tine. U postupku protiv Mustafe tuìla{tvo }e prema re~ima Smita, pozvati nekoliko `rtava optuènog, koji su svi bili Albanci s Kosova, ~iji je jedini zlo~in bio {to nisu za OVK. - U drugim predmetima izve{}emo `rtve koje su bili i nelojalni Albanci, Srbi Romi i

Jedina gre{ka Mustafinih `rtava je to {to su bili pripadnici DSK Na prvom sudskom ro~i{tu u predmetu Saqih Mutafa u Hagu, tuìlac Cezari Mihal~uk iz Kancelarije specijalnog tuìoca rekao je da `rtve Saqih Mustafe nisu predstavqale pretwu OVK i da su bile pripadnici Demokratskog saveza Kosova. Dodao je da su "sve `rtve Saqih Mustafe bili Albanci sa Kosova". - Sve ove `rtve su pripadale lokalnom stanovni{tvu, Albanci sa Kosova i niko od wih nije u~estvovao u aktivnim napadima u vreme kada su uhap{eni, pretu~eni i ubijeni. Tokom ispitivawa zatvorenici su optuìvani da su {pijuni, saradnici Srba ili lopovi. Realnost je takva da zapravo niko od tih qudi nije predstavqao vojnu pretwu OVK, neki su poku{avali da zarade za ìvot prodaju}i robu na lokalnim pijacama, drugi su bili civili, ~ija je jedina gre{ka bila {to su bili pripadnici DSK, koju je OVK smatrala politi~kim protivnicima, - rekao je tuìlac Mihal~uk. U uvodnom izlagawu tuìlac je tako|e rekao da je Saqih Mustafa od po~etka do kraja sukoba na Kosovu bio komandant jedinice OVK "BIA". Prema wegovim re~ima, objekat u kome su navodno po~iweni zlo~ini, zatvorskim kompleksom u Zala{u, upravqali su pripadnici OVK i grupe koju je vodio Saqih Mustafa. "Biv{i pripadnici 153. brigade OVK stacionirani u Zla{u svedo~i}e da je 1999. taj kompleks iskqu~ivo koristila i zauzimala jedinica ’BIA’ koja je bila pod komandom optuènog, sam optuèni je svedo~io da su ~esto su bili u Zla{u u periodu mart - april 1999. Tuìla{tvo }e izneti dokaze nekih svedoka koji su optuène smestili u zatvorski kompleks u Zla{u u razli~ito vreme u kriti~nnom periodu u predmetu, - rekao je tuìlac. drugi, - rekao je glavni tuìlac Xek Smit. Ukazao je i da je razlog {to se sud nalazi u Hagu je atmosfera zastra{ivawa svedoka na Kosovu koja i daqe traje. Mustafa se tereti u ~etiri ta~ke za ratne zlo~ine: proizvoqno li{avawe slobode, su-

rovo postupawe, mu~ewe i ubistvo i odgovoran je za pomenuta krivi~na dela izvr{ena nad najmawe {est osoba od kojih je jedno ubijeno. Prema re~ima tu`ioca, Mustafa se prikqu~io OVK 1997. godine, i bio je zapovednik jedinice zvane BIA, koja je prikupqala obave{tajne podatke, vr{ila

Specijalni sud u Hagu

diverzije i izvi|awa. - Dokazi }e pokazati da je BIA bila zaduèna za zatvor na imawu u selu Zla{, naglasio je Smit ukazuju}i da je jastreb bio simbol ove jedinice, a jastreb je na albanskom {ifra za prepoznavawe. Na su|ewu su prikazni slajdovi sa fotografijama na kojima se vidi Mustafa i drugi pripadnici OVK u ratnim unmiformama. Tuìlac Xek Smit izjavio je i da je ovo "sud Kosova i sud `rtava koje su ~ekale 20 godina na pravdu". Izlaù}i uvodnu re~ na su|ewu Mustafi, Smit je rekao da nikada ne moè da istekne rok za odgovornost za ratne zlo~ine. On je istakao da se pred tim sudom ne sudi narodu Kosova, kako se to predstavqa u tamo{woj javnosti, ve} se postupci odnose na konkretne osobe koje imaju ime i prezime, koji su delovali potpuno zanemaruju}i prava i li~no dostojanstvo sunarodnika, mu~e}i ih, zlostavqaju}i i ubijaju}i.

Саљих Мустафа - Odre|ene vo|e OVK koristili su svoja ovla{}ewa da sprovode brutalne radwe i ~inili su `rtve od svojih sugra|ana s Kosova, naveo je Smit ukazuju}i da je, sa druge strane, narod Kosova odlu~io da osnuje ovu istituciju, {to je dokaz wihove posve}enosti vladavini prava. Osvru}u}i se na prava `rtava, Smit je naveo da }e iako traumati~no, wihovo svedo~ewe pred ovim sudom za wih biti i katarzi~no.

PRI[TINA

Todosijevi} se `alio na presudu od dve godine zatvora KAKO JE RUS PREBIO TERORISTU HARADINAJA 2000. GODINE

„Xudista“ Haradinaj dobio batine i masnice Ruska jedinica iz sastava KFOR-a zaustavila je vozilo s naoruànim teroristima, me|u kojima je bio i albanski terorista Ramu{ Haradinaj. Po{to su brzo savladani i razoruàni, Haradinaj je rekao ruskom padobrancu da je xudista i da bi drug~ije razgovarali da Rus nije naoruàn i da Haradinaj nije vezan. Ruski vitez je naredio da odveù Haradinaja, ostavio je pu{ku, a onda objasnio kakva je razlika izme|u ruskog padobranca i najobi~nijeg bandita. Borba je bila kratka, Rus je prebio Haradinaja i takore}i mu je zatvorio oko, a i usta. Ruski vojnici, koji tada nisu znali ko je Haradinaj, predali su uhap{ene organima UN koji su, kao i mnogo puta posle toga, oslobili zlo~inca. O tom incidentu izvestili su AFP i nema~ki [pigl, koji su tada objavili da je „biv{i komandos“ iz U^K povre|en u sukobu s ruskim vojnicima iz sastava Kfora.

Odbrana Ivana Todosijevi}a podnela je Vrhovnom sudu u Pri{tini zahtev za za{titu zakonitosti protiv odluke kojom je osu|en na dve godine zatvora zbog izjava koje je dao u vezi sa doga|ajima u Ra~ku 1999. godine, potvrdila je portparolka tog suda Antigona Uka, dodaju}i da je zahtev podnet 17. septembra. Apelacioni sud odbio je 24. avgusta kao neosnovanu `albu ~lana Srpske liste, predsednika Privremenog organa op{tine Zve~an i poslanika u kosovskom parlamentu Ivana Todosijevi}a, ~ime je potvrdio presudu Osnovnog suda u Pri{tini kojom je on osu|en na dve godine zatvora. Razlog za podizawe optu`nice bila je izjava Todosijevi}a povodom 20 godina bombardovawa SR Jugoslavije da je izmi{qen slu~aj Ra~ak, koji je bio povod za NATO agresiju na Jugoslaviju.

Спомен плоча испред просторија где је убијен Оливер Ивановић

PONOVO ODLO@ENO RO^I[TE U SLU^AJU UBISTVA OLIVERA IVANOVI]A

Korona odloìla nastavak su|ewa Glavni pretres u slu~aju optuènima za ubistvo lidera GI SDP Olivera Ivanovi}a, koji je bio zakazan za, 17. Septembar, pred Osnovnim sudom u Pri{tini je odloèn, potvrdila je advokatica Jovana Filipovi}. Ispitivawe prvih svedoka u slu~aju Ivanovi}a po~elo je 30. avgusta, a nastavak ro~i{ta je prevashodno bio zakazan za 14. septembar. Me|utim, zbog novih mera Vlade Kosova donetih u borbi protiv koronavirusa i to ro~i{te je odloèno. Advokatica Jovana Filipovi} je potvrdila da je nastavak ro~i{ta zakazan za 17. septembar tako|e odloèn. “Do odlagawa je do{lo zbog novih antikovid mera, odnosno zbog toga {to u prostoriji ne moè biti vi{e od 20 osoba”, kazala je Filipovi}eva. Podsetimo, optuèni za ume{anost u ubistvo Olivera Ivanovi}a su: Marko Ro{i}, Nedeqko Spasojevi}, Dragi{a Markovi}, @arko Jovanovi}, Silvana Arsovi} i Rade Basara. Oliver Ivanovi} ubijen je 16. januara 2018. godine u severnom delu Kosovske Mitrovice, ispred sedi{ta Gra|anske inicijative Sloboda Demokratija Pravda, koju je osnovao i vodio.

SRBI IZ HRVATSKE

^etvrtak 23. 10. septembar decembar 2021. 2020. 11 ^etvrtak

Objavqeni prvi kadrovi filma i serije "Oluja", emotivne scene lede krv u `ilama Bez i jedne izgovorene re~i, prve scene filma „Oluja“ uzdrma}e i najja~e me|u nama

U Hrvatskoj najmawe novoro|en~adi do sada U prvih sedam meseci ove godine u Hrvatskoj je ro|eno ne{to vi{e od 20.000 dece, oko 15.000 mawe nego u istom periodu pro{le godine, i to je najmawi broj novoro|enih otkako se vodi ta statistika. I ovogodi{wi juli sa samo 2.930 ro|enih oborio je rekord, jer je to najmawe novoro|enih u tom mesecu u posledwih 140 godina, preneo je Index. U {kolama je pre osam godina bilo 509.209 u~enika, a ove godine ih je 455.819, odnosno oko 53.000 mawe. „Hrvatska ima ukupnu depopulaciju, prirodnu depopulaciju i iseqavawe i po tim pokazateqima je me|u najlo{ija ne samo u Evropi, nego i u svetu“, izjavio je demograf Marin Strmota. U posledwih sedam godina Hrvatska je izgubila 200.000 stanovnika, {to dr`ava olako shvata. „Izbacimo jednu naknadu ili damo par stotina evra po detetu i verujemo da }e to re{iti demografski problem koji se gomila decenijama. Naravo da ne}e, ono {to decenijama upozoravamo je da Hrvatskoj treba celovita populaciona politika“, kazao je Strmota.

Film i serija „Oluja“, projekat koji obra|uje temu jednog od najve}ih srpskih stradawa u novijoj istoriji, dobio je svoj prvi tizer video sa~iwen od potresnih scena koje }e nesumwivo izazvati naboj emocija kod svakoga ko ga pogleda. Prvi kadrovi proèti strahom, tugom, neizvesno{}u i hrabro{}u potvr|uju nameru rediteqa i scenariste Milo{a Radunovi}a da kroz ovaj film i seriju oda po~ast sudbinama „obi~nih“ qudi koji su kroz istoriju najvi{e propatili, a zbog politike ostali zanemareni. Da je Radunovi} napravio dobar izbor kada je kasting glavnih uloga u pitawu, jasno je ve} iz ovog prvog najavnog videa. Glumci me|u kojima su Jovo Maksi}, Zlatan Vidovi}, Novak Bilbija, Marija Piki} i Jelena ôvi}, izvanrednom glumom i u ovom kratkom segmentu koji je prikazan uspeli su da prenesu sna`ne emocije na publiku i na adekvatan na~in najave jedno istorijski va`no filmsko ostvarewe kakva je „Oluja“. „Izuzetno sam ponosan na ekipu sa kojom sara|ujem na ovom projektu. Radi se o vrhunskim glumcima, koji su veoma emotivno doìveli rad na ovom filmu i u potpunosti mu se posvetili. Imamo ogromnu odgovornost ali da}emo sve od sebe da zajedni~kim snagama ispri~amo pri~u dostojnu patwe svih onih koji su 1995. preìveli golgotu“, rekao je rediteq filma.

Godi{wica stradawa rezervista JNA na Koranskom mostu u Karlovcu 1991. godine Pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova i Zbora narodne garde Republike Hrvatske 21. septembra 1991. godine, ispred mosta na rijeci Korani u Karlovcu, zaustavili su dva vojna kamiona u kojima su se, iz kasarne “Meku{je” u

kasarnu “Logori{te”, prevozili pripadnici aktivnog i rezervnog sastava JNA, koji su, nakon pregovora i obe}awa hrvatske strane da }e biti pu{teni, odloìli oru`je. Odmah po predaji, jedna grupa zarobqenika, uglavnom aktivnih pripadnika JNA, odveèna je u prostorije policije, a druga grupa od 17 vojnika srpske nacionalnosti, uglavnom rezervista iz korduna{kog sela Krwak, sprovo|ena je pje{ice preko Koranskog mosta. îm su stupili na most, pojavila su se uniformisana lica sa fantomkama na glavama i nad wima po~eli “krvavi pir”. Ttrinaestorica su likvidirana, nekoliko

klawem u leè}em poloàju, a ve}ina hicima iz automatskog oru`ja u stoje}em poloàju. Trojica su se, me|u wima i jedan sa te{kim povredama, spasili skokom sa mosta. êtvrti se u toku no}i, tako|e sa te{kim povredama, iskobeqao ispod mrtvih saboraca. Za ovaj zlo~in u maju 1992. zapo~eo je krivi~ni progon karlova~kog specijalca Mihajla Mi{e Hrastova, a zavr{io je u maju 2015. presudom Vrhovnog suda, kojom je osu|en na ~etiri godine zatvora zbog krivi~nog djela protiv ~ovje~nosti i me|unarodnog prava – protupravnim ubijawem i rawavawem neprijateqa. Hrvatsko pravosu|e se u te 23 godine “proslavilo” s ukupno sedam presuda istom ~ovjeku za isto krivi~no djelo, da bi ga na kraju ipak proglasilo zlo~incem, paralelno od wega prave}i i `rtvu i heroja. Izre~ena kazna se tuma~i i kao nagrada ubici Hrastovu za preuzimawe odgovornosti za inkriminisani doga|aj, priznaju}i da ih je sam pobio i to u iskonstruisanoj nu`noj odbrani, u koju mu nisu na kraju povjerovali ni Vrhovni ni Ustavni sud. U aprilu 2016. osu|eni ratni zlo~inac Hrastov je oti{ao na dosluèwe ostatka izre~ene kazne, sa koje je nakon {to je odsluìo dvije godine i 10 mjeseci zatvora pu{ten na uslovni otpust. Prema anketi nekih hrvatskih medija, 9 od 10 Karlov~ana i danas smatra da Hrastov nije zlo~inac, nego heroj, koji je nedavno u Karlovcu dobio i svoj mural ~ije je “slu`beno otvorewe” zakazano ta~no na 30. godi{wicu zlo~ina zbog kojeg je pravosna`no i osu|en. Na tridesetu godi{wicu masakra karlova~ko Gradsko vije}e raspravqat }e o prijedlogu da most na Korani u Karlovcu dobije ime po specijalnoj jedinici policije “Grom”, ~iji je pripadnik bio i osu|eni ratni zlo~inac Mihajlo Hrastov. S. G.

Kolone qudi izbegle su u Srbiju tokom operacije „Oluja“ koja je trajala od 4. do 9. avgusta 1995. godine. Na hiqade qudi je ubijeno i nestalo, oko 250.000 proterano, a ovo je prvi put da srpska kinematografija pokriva temu stradawa Srba u tom periodu. Snimawe filma i serije „Oluja“ po~elo je u julu mesecu ove godine, a ekipa se trenutno nalazi u drugoj polovini snimaju}eg perioda. Premijerno prikazivawe filmskog ostvarewa o~ekuje se u decembru, dok bi serija sa~iwena od 12 epizoda trebalo da krene sa emitovawem u martu 2022. godine. R. N.

[ta prvi digitalni popis stanovni{tva u Hrvatskoj zna~i za Srbe Dugoo~ekivani popis stanovni{tva u Hrvatskoj, tre}i od raspada Jugoslavije, po~eo je u ponedeqak. Planirano je da se procedura odvija u dve faze koje }e biti okon~ane do 17. oktobra. Prema posledwem popisu iz Hrvatske, odrànom 2011. godine, u toj zemqi ìvelo je tek 186.633 Srba ili 4,36 odsto stanovni{tva. Prema predvi|awima, ta brojka }e ove godine biti zna~ajno mawa. [TA POPIS ZNAÎ ZA SRBE U HRVATSKOJ Rezultati ovododi{weg popisa od velike su va`nosti za nacionalne mawine jer se neka od wihovih prava ostvaruju na osnovu brojnosti utvr|ene na popisu stanovni{tva. U toku je kampawa predstavnika srpske nacionalne mawine „Budi e-Srbin“ u okviru koje se ukazuje na va`nost popisa. Kampawu su pokrenuli Srpsko narodno ve}e, Srpski demokratski forum, Srpsko kulturno dru{tvo „Prosveta“ i Zajedni~ko ve}e op{tina. Oni pozivaju Srbe da iskoriste prednosti elektronskog samopopisivawa svog doma}instva i wegovih ~lanova. Na internet stranici www.e-srbin.hr objavqeno je detaqno uputstvo za samopopisivawe, kao i prava mawina koja se ostvaruju zahvaquju}i wihovoj brojnosti [TA SRBI U HRVATSKOJ MOGU DA IZGUBE? Tako se podse}a da je Ustavnim zakonom propisano da se pripadnicima nacionalnih mawina, kojih ima vi{e od 1,5 odsto u ukupnom stanovni{tvu, garantuje najmawe jedno, a najvi{e tri poslani~ka mesta. Propisano je da pripadnici nacionalnih mawina u op{inama i gradovima u kojima u~estvuju u stanovni{tvu od pet do 15 odsto imaju pravo na jednog odbornika, a ako u~estvuju sa vi{e od 15 odsto i u ùpanijama s vi{e od pet odsto, imaju pravo na razmernu zastupqenost u predstavni~kim telima. Ako se to ne postigne, raspisuju se dopunski izbori. Udruèwe Srba iz Hrvatske sa sedi{tem u Beogradu apelovalo je na sve Srbe u Hrvatskoj koji na to imaju pravo, da se popi{u kako bi „ispravili u~iwenu nepravdu najpre progonom, a onda i oduzimawem prebivali{ta i gubqewem svih prava koja iz toga proizilaze“. Popisom iz 1991. godine utvr|eno je da u Hrvatskoj ìvi vi{e od 600.000 Srba, dok je prvi posleratni popis 2001. godine pokazao smawewe te brojke na 201.600. Trend smawewa srpskog stanovni{tva }e se verovatno nastaviti i nakon ovogodi{weg popisa, koji predstavqa prekretnicu kada je re~ o ìvotu Srba u Hrvatskoj. Naime, ukoliko se ispostavi da srpska nacionalna mawina u Hrvatskoj ~ini mawe od 1,5 odsto stanovni{tva, gubi se pravo na zastupqenost u predstavni~kim telima. S. G.

DRU[TVO

^etvrtak 23. 2021. 10. septembar decembar 2020.

MINERAL NOVOG SRPSKOG RAZDORA

Kako je eksploatacija litijuma u Jadru postala problem RAT U NOVOJ GVINEJI

Poznavaoci kaù da aktuelna dilema Agencija Rojters je u avgustu kao udaroko koristi i {tete od rudarstva nije srpski nu vest plasirala informaciju da }e specijalitet, ve} izvor polemika u celom svetu. test-postrojewe kompanije "Rio Tinto" Velike rudarske kompanije su u bezobzirnoj trci za dobijawe litijuma iz rude jadarit za profitom ~esto izazivale ne samo ekolo{ke, biti upu}eno u Srbiju. ve} i socijalne probleme. Na primer, strahovito Izneta je procena da }e pilot-projezaga|ewe koje su izazvali rudnici "Rio Tinta" na kat "Jadar" katapultirati rudarskog giostrvu Bugenvil, provinciji Nove Gvineje, doveganta sa sedi{tem u Londonu, koji se do lo je prvo do sukoba ostrvqana sa dràvnom sada nije bavio litijumom, me|u "top 10" administracijom koja nije èlela da se zameproizvo|a~a sirovine za baterije. ra kompaniji brane}i interese sopstvenog Ova vest se muwevito pro{irila po stanovni{tva, a zatim je situacija poslovnim portalima jer je litijum "zlaeskalirala do gra|anskog rata to 21. veka", osnovna sirovina za batesa maticom! rije automobila, ra~unara i mobilnih telefona. - To nije veliki rudnik, ali iz litijumske perspektive bi}e najve}i proisano kontinualno hemijsko pilot postrozvo|a~ u Evropi najmawe deset godina jewe", ~ije je dopremawe najavqeno iz - rekla je novinarima Sinead Kaufman, Australije, zapravo laboratorija pomo}u izvr{na direktorka Odeqewa za minekoje se moè prakti~no videti kako se iz rale u "Rio Tintu". rude jadarita dobijaju krajwi proizvodi. Ubrzo je usledila nova udarna vest - Ono ne}e sluìti za preradu, niti o projektu "Jadar" u uticajnim zapadnim jadarit sa visokim sadràjem litijuma, niju rudnika u Zaja~i i otrovnim otpadom }e se koristiti u fazi eksploatacije, agencijama i portalima, da otvarawe bora i natrijuma, o wemu su pravqeni zagadile vodu, tlo i sve ìve organizme, ve} }e biti nameweno obuci zaposlenih, rudnika i prerada rude litijuma izazi- hvalospevi. Na otkrivawu tehnologije ukqu~uju}i i qude. a u planu je i da bude dostupno doma}oj va podozrewe i proteste u delu srpske za ekonomski isplativo eksploatisawe Na istom buji~nom prostoru, planira- nau~noj i stru~noj javnosti radi daqeg javnosti, zbog straha od ekolo{kih kata- rude, po navodima "Rio Tinta", tokom 15 ne su i deponije novog rudnika, pa je upo- usavr{avawa i osvajawa novih znawa i strofa kakve je "Rio Tinto" ve} izazivao godina bilo je angaòvano stotine vr- zorewe u najmawu ruku razumno. Me|utim, tehnologija - kaù u "Rio Tintu". na Madagaskaru, Novoj Gvineji i drugim hunskih stru~waka, ura|ene su hiqade sujete i strasti su uzavrele, a jadarit je U ovoj kompaniji isti~u i da su posvezemqama gde je eksploatisao mineralne ispitivawa uzoraka, napisani tomovi postao srpski mineral razdora. Zastu- }eni "za{titi ìvotne sredine, dekarsirovine. nau~nih radova. Za to vreme nije se ~uo pnici i protivnici rudarewa se gledaju bonizaciji i borbi za smawewe uticaja Iznova se nagla{avalo da je ovaj pi- nijedan glas protiv otvarawa rudnika u preko medijskih ni{ana, dok u pozadini klimatskih promena. U sklopu tog anga`lot-projekat prvi posao sa litijumom plodnoj dolini Jadra, ali kada je wego- deo stanovnika jadarskih sela proda- mana, ulaèmo znawe i sredstva u razvoj koji preduzima velika kompanija speci- vo otvarawe postalo dogledno, do{lo je je imawa "Rio Tintu", a drugi najavquje inovativnih i odrìvih re{ewa za otjalizovana za rude gvo`|a, bakra, zlata, do preokreta. Politi~ari koji su bili na da }e ih samo mrtve odneti sa wihovih pad". bora, dijamante i uranijum. vlasti dok su istraìvawa trajala i po- imawa od kojih ìve ~itave porodice. - Deponija industrijskog otpada je proUsledio je niz reportaà u va`nim dràvali ih, sada su odjednom u opozici- Ovakva navija~ka atmosfera najmawe jektovana tako da se osigura minimalni agencijama i medijima koje prikazuju sud- ji otkrili svoju ekolo{ku du{u. Pojavili koristi racionalnoj proceni rizika i uticaj poplavnih voda, a oko same depobinu seqaka u dolini Jadra koji strepe su se i "profesionalni ekolo{ki revo- dobiti i dono{ewu razumnih odluka. nije }e biti za{titni nasip koji se prood otvarawa rudnika i zaga|ewa. "Doj~e lucionari" koji su na odbrani ìvotne - Aktuelne ostra{}ene polemike se jektuje u skladu sa najvi{im globalnim vele" je pred dolazak kancelarke Angele vode oko ne~ega {to zvani~no jo{ ne po- standardima, tako da odgovori na makMerkel u prilogu, ne slu~ajno, naglasio stoji, jer je jedini zaista validan doku- simalne mogu}e poplavne doga|aje - nada je nema~kim voza~ima va`no da se liment projekta "Jadar" za sada elaborat gla{avaju u "Rio Tintu". tijum u baterijama wihovih vozila doo rezervama mineralnih sirovina - kaè Me|utim, neki od vode}ih srpskih bija na ekolo{ki na~in. Navedene su geolog Predrag Mijatovi}, stru~wak Geo- nau~nika su druga~ijeg mi{qewa. Akai procene nema~kih ministarstava lo{kog instituta Srbije. demici Vladimir Stevanovi}, biolog, da bi proizvodwa litijumske si- Taj elaborat kazuje samo da rude Bogdan [olaja, hemi~ar, i Velimir Radrovine za baterije u Jadru bila odre|enog kvaliteta ima na odre|e- milovi}, tehnolog, smatraju da }e Srbija vaàn korak u smawewu zavinom mestu, u odre|enoj koli~ini. To od rudnika imati vi{e {tete nego korisnosti EU od Kine, najve}eg Rudarsko-geolo{ke kompanije su posle 2000. je jedino pouzdano. Zvani~nu infor- sti, a da su fabrike na dugom {tapu. Po svetskog prera|iva~a litijupohrlile u Srbiju, ~iju su industriju i rudnike maciju o na~inu kako "Rio Tinto" wihovom mi{qewu, pored nepovratne ma i baterija. To je zvu~alo uni{tile sankcije. Mali broj wih je bio zainteresonamerava da obavqa eksploataciju, ekolo{ke {tete na tlu, jalovi{ta bi saglasno sa najavama srpskih van za ozbiqna istraìvawa i eksploataciju, koji su preradu i kakve }e mere da spro- ugrozila najve}a podzemna vodoizvozvani~nika da }e se, uz rudveoma skupi. Mnogo jednostavnije je bilo "rudarewe" vodi na za{titi ìvotne sredine, ri{ta u Ma~vi. nik jadarita, graditi i fageolo{ke dokumentacije, svojevrsnih "mapa blaga" ima}emo tek kada kompanija predDekan [umarskog fakulteta prof. dr brike baterija i elektri~nih koja su cirkulisale crnim trì{tem informacija. stavi studije o izvodqivosti i uti- Ratko Risti}, stru~wak za eroziju i bujiautomobila, o ~emu su se voVe}ina otkri}a koje su napravile strane caju na ìvotnu sredinu, kao i glavni ce, upozorava da su deponije opasnog otdili razgovori na najvi{em kompanije u Srbiji u stvari nisu autenti~ni rudarski projekat. Tek tada }e mo}i pada u prostornom planu postrojewa "Rio nivou izme|u ~elnika "Rio Tinpronalasci, ve} posledica novog bu{ewa argumentovano da se raspravqa. Tinta" planirane na buji~nom podru~ju: ta" i Srbije. Na pitawe da li }e na mestima na kojima su minerale Da izgradwa podzemnog rudnika, po- Nemogu}a je izgradwa brana i bedeova kompanija u~estvovati u tom prona{le nekada{we dràvne strojewa za preradu i eksploatacija jama koji }e garantovati stopostotnu sigursegmentu proizvodwe i da li su postigeolo{ke institucije. darita ne mogu da zapo~nu pre dobijawa nost od bujica. gnuti neki konkretni dogovori, iz "Rio neophodnih dozvola potvrdili su nam i Ako bujica provali deponiju toksi~nog Tinta" su nam diplomatski odgovorili: u "Rio Tintu": otpada, voda }e otrovne materije kori- "Jadar" }e proizvoditi litijum koji - U skorije vreme predstoji zavr{e- tom Jadra odneti u Drinu, a ova }e ih }e biti kvaliteta pogodnog za izradu ba- sredine po~eli izgradwu politi~kih tak studija o proceni uticaja na ìvotnu uneti u Savu i ugroziti vodosnabdevawe terija, i zbog toga moè biti vaàn ~ini- karijera. sredinu, a nakon {to budu gotove, prema [apca i Beograda. lac u tom lancu. Iako u portfoliju na{e Do{lo je do politizacije i zapo~eo je zakonskoj proceduri, bi}e date na uvid Podaci iz javnih dokumenata "Rio kompanije nisu ni proizvodwa baterija medijski rat u kome su, kao u svakom ratu, javnosti i bi}e predmet javne rasprave Tinta" ukazuju na namere kompanije da za elektri~na vozila, ni proizvodwa kao prve `rtve pale istina i razum. svih zainteresovanih strana. Sugestije i pravi brda od toksi~ne jalovine, iako automobila, podràvamo potencijal za Stvorena je uzavrela atmosfera u kojoj komentare }e nakon javne rasprave raz- je jasno da }e vetar, eolska erozija, sa ekonomski razvoj Srbije u tom pravcu. su zagovornici rudarewa etiketirali i matrati komisija oformqena od strane wih neizbe`no raznositi ~estice koje Doprinos koji tome na{a kompanija moè vrhunske nau~nike kao zlonamerne ne- resornog Ministarstva, nakon ~ega se }e kontaminirati veoma {irok prostor dati je u vi{egodi{wem iskustvu i ek- znalice, jer su racionalno i argumento- moè zatraìti dopuna ili korekci- koji je gusto naseqen. Zbog navo|ewa spertizi koju posedujemo. vano ukazivali na mogu}e negativne po- ja studije, ona moè biti odba~ena ili ovih o~iglednih problema nazvan sam Poslovni analiti~ari uo~avaju da sledice eksploatacije i prerade rude u usvojena. Bez odobrene Studije o uticaju arogantnom neznalicom, ali moje etikese od pro{le godine ne{to bitno mewa Jadru, ne samo ekolo{ke, ve} i socijalne na ìvotnu sredinu projekat Jadar ne}e tirawe ih naàlost ne}e re{iti. Ako se u medijskom predstavqawu doline Ja- i materijalne. Oni su podse}ali na ka- mo}i da pre|e u narednu fazu, odnosno bude radilo kako je do sada najavqivano, dra kao litijumskog eldorada. Od 2004. tastrofe u dolini Jadra iz 2010. i 2014. nije mogu}e zapo~eti izgradwu. posledice u {irem prostoru Podriwa }e kada je tu prona|en novi mineral nazvan kada su bujice provaqivale staru depoU kompaniji obja{wavaju da "integri- biti katastrofalne. M. T.

RUDAREWE INFORMACIJA

LEPA SRBIJA

^etvrtak ^etvrtak 23. 10. septembar decembar 2021. 2020. 13

@IVOTNA PRI^A SUPERMENA SA DUNAVA

„[ta to radi{! @ivot je lep!“ Za Renata Grbi}a, alasa sa Dunava koji je spasao mnoge qude od samoubistva, mo`e se re}i da je sudbinski predodre|en da bude spasiteq. Wegovo ime na latinskom zna~i „ponovo ro|en”, a porodi~na slava Sveti Nikola je za{titnik, po crkvenom verovawu, putnika na vodama. Ro|eni Beogra|anin pripada ~etvrtoj generaciji alasa u svojoj porodici, iako Renato Grbi}, heroj Dunava kako mnogi vole da ga nazivaju, do sada je spasao preko 30 `ivota

je zavr{io sredwu medicinsku {kolu. Sa biv{om suprugom Gocom vlasnik je restorana „Konoba kod Goce i Renata“. SUDBINSKI PREDODRE\EN DA SPASAVA QUDE Prvo samoubistvo skokom ~oveka sa mosta koje je igrom slu~aja, video, bilo je samoubistvo Branka ]opi}a sa Brankovog mosta, a prvom ~oveku koga je spasao od samoubistva skokom s Pan~eva~kog mosta, rekao je: „[ta to radi{! @ivot je lep!“ I od tada, svakome koga spasi, kaè isto. Zovu ga „supermen“ zbog onoga {to ~ini, ali ga kao ro|enom duplom strelcu u horoskopu mesto ne drì, a vedar duh ne napu{ta. Renato kaè da ne bi mogao da ìvi bez ribarewa, a u prilog tome kaè i da je kao plod qubavi wegovih roditeqa i za~et u ~amcu. Goca, wegova biv{a supruga, bila

je druga qubav u wegovom ìvotu — posle ribarewa. Radila je tada u „Dunavskom cvetu“ kao konobar, a i danas nosi na le|ima wihov zajedni~ki restoran „Konoba kod Goce i Renata“, dok on vi{e voli da se izleàva u ~amcu. „Zaqubio sam se ~im sam je video, a pozvao sam je na pecawe, na {ta je ona odmah pristala, a ja odmah pao“, priznaje Renato. „Kad sam je video kako zabacuje {tap, ka~i gliste, samo sam u sebi rekao — ma ova je moja, brate.“ ZAQUBIO SE U @ENU KOJA JE VOLELA PECAWE Dok je Goca gazda u restoranu, Renato je u ~amcu. Ali, priznaje ima svoj ritual od koga ne odustaje pre nego {to u|e u ~amac, tako {to se prekrsti i pomoli Svetom Nikoli. I za to ima debeo razlog. „Nekoliko puta sam mogao da se udavim zbog svoje brzopletosti, zaka~i se mreà za travu, muq, motor me vu~e na jednu stranu, a mreà koja mi je vezana za ruku vu~e na drugu… Dubina oko dva metra, a na meni ~izme, pantalone, gumeno odelo koje ne bih mogao da skinem … I samo bi me polako povuklo na dno. Udavio bih se“, obja{wava on. Dunav je, ma koliko bio lep, dodaje on, reka koja ne opra{ta, moè jednom da se pogre{i i to je to. „Nekoliko na{ih prijateqa se udavilo, a odrasli su na Dunavu. Nekada je na Adi Huji bio krst ribara na kojima su uklesana wihova imena i sada ~ekamo od grada da se on vrati na isto mesto gde je stajao pre rata“, kaè sagovornik emisije. Renato je otkrio i jednu tajnu, malo kome znanu, a to je da alas, kaè on, „pri~a sa ribama“. Evo i kako to izgleda: „Ajde grizi, vrati se! Gde si mala, do|i…“ DUNAVA SE TREBA PLA[ITI Dunav ima neverovatnu }ud i treba ga po{tovati, napomiwe Renato i ne treba se {aliti sa wim, jer je jak i opasan, ali je i reka koju vole svi boemi. „Uglavnom svi koji do|u, kaù mi da ni-

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pruàwem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pruìti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu ìvota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

sam svestan koliko sam sre}an ~ovek. Ja zaista ne bih mogao da ìvim bez Dunava“, priznaje. Na kraju pri~e Renato priznaje da je imao idole od malena, a kao i svakom de~aku otac je bio na prvom mestu. „Moji idoli nisu bili poznati qudi, voleo sam Crvenu zvezdu i sve sam utakmice pratio dok je bila stara Jugoslavija: Sada vi{e ne pratim fudbal, iako sam skoro 30 godina igrao u nièrazrednim klubovima. Volim sport jer se stvaraju dobri prijateqi za budu}nost“, kaè on. Tihi heroj Beograda zanimqiv je i mno-

gima koji do|u u Beograd i èle da se slikaju sa wim, {to je wemu ~udno. NAPISALI SU, [TETA [TO SAM SRBIN „Ja sam samo neko ko se na|e u situaciji da nekome u datom trenutku pomogne“, kaè on. Bio je junak vi{e inostranih televizija, pre svega ameri~kih, za koje kaè: „Tamo odmah postane{ heroj i kad spasi{ psa iz vode, pa se o wemu posle snimaju filmovi.“ Kada je iza{ao prilog o meni da spasavam qude, dodaje Renato, jedan od komentara nekog Amera je bio — {teta {to je iz Srbije. M. T.

69 uuu TRA@IO PAJA VUISI] U KAFANI ]EBE, A KADA SU GA PITALI ZA[TO, [ERETSKI JE DOBACIO...

„Da prekrijem Titovu sliku, ne mogu da ga gledam“

Komunisti su voleli Paju Vuisi}a, a on wih nije podnosio. @iveo je veliki glumac u toj zemqi i tom sistemu, ali nikada nije mogao do kraja da prihvati. Iza velikog glumca su ostale nezaboravne pri~e i anegdote. Jedna od tih anegdota je ona kada su ga kidnapovali sa wegovog ~uvenog splava na Adi i odveli na prijem kod Tita, povodom snimawa filma “Neretva”. “Ja sam ve}inu pri~a o Pavlu saznala posle wegove smrti. On nije `eleo da pri~a. Kada je umro, sakupila sam wegove prijateqe

da ispri~aju sve {to znaju. Tako sam saznala i za to kada su ga pokupili na Adi”, rekla je svojevremeno wegova supruga Mirjana. “On je naravno bio obu~en ‘apa drapa’, za splav. Odveli su ga na Dediwe i hteli su da ga lepo obuku. On se bunio i rekao da ne}e. Ako ste me uzeli ovakvog, vodite me ovakvog, govorio je. Tito je ~uo da se neko buni i poveo ga sa sobom i onda su se ispri~ali. Jedan prijateq na Adi je video kako ga vode i wemu je Pavle rekao: ‘Slu{aj, ako nekome bude{ pri~ao, ne postoji{ za mene.’

Bilo ga je sramota {to je i{ao kod Tita”, rekla je Mirjana Vuisi}. A jednom je, tako, Pavle Vuisi} u{ao u kafanu na Adi i kada su ga pitali {ta `eli, on je rekao: “]ebe.” A {ta }e mu }ebe? “Pa da prekrijem Titovu sliku, ne mogu da ga gledam.” R. N. lll U slede}em broju: @eqko Obradovi} sa posebnim emocijama podsetio se anegdote o svom kumu Du{anu Dudi Ivkovi}u

Rame za slobodu slobodu Rame za Kozlinu na Petra Kozlinu Se}awe Petra parlament, od nemila nemila do do nedraga nedraga Federacija i parlament, od – u Avganistanu – Australija Avganistanu Ratne igre i trgovinske odmazde (1947-2020) (1947-2020) bola dve decenije patwe patwe ii bola 14 êtvrtak êtvrtak 9. 9. septembar septembar2021. 2021. 14 10. septembar decembar 2020. 14 êtvrtak 23. 2021.

ulep{anih istina, gde su joj neki qutim odem, ali gde da beìm Gre{nati ti du{a, Vu~i}u. Ti istina, gde su joj neki iiiiodem, ali gde da beìm Gre{na ulep{anih istina, gde su neki qutim odem, ali gde da beìm Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti ulep{anih istina, gde su joj neki qutim ali gde da beìm Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti ulep{anih istina, gde su joj neki qutim odem, ali gde da beìm ulep{anih Gre{na tidu{a, du{a,Vu~i}u. Vu~i}u.Ti Ti qutim ulep{anih istina, gde su jojjoj neki qutim iiiodem, odem, ali gde da beìm Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti ulep{anih istina, gde su joj neki qutim odem, ali gde da beìm Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti qudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, ulep{anih istina, gde su joj neki qutim i odem, ali gde da beìm Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti qudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, ulep{anih istina, gde su joj neki qutim i odem, ali gde da beìm Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti qudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, ulep{anih istina, gde su joj neki qutim i odem, ali gde da beìm Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti sasuli uu lice konkretne narodom? }e re}i prekad negde je~i aplauza, ulep{anih istina, gde su joj neki qutim iodem, odem,[ta ali gde dabeìm beìm Gre{na tidu{a, du{a, Vu~i}u. Ti pred qudi sasuli ulice lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i pre- qudi kad negdeide{ ide{ je~iod od aplauza, ulep{anih istina, gde su joj neki qutim i ali gde da Gre{na ti Vu~i}u. Ti qudi sasuli konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, qudi sasuli ulice lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, probleme ipred pred wom otvorili dsednik, aatek tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se uuzazaqudi sasuli u konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, probleme i wom otvorili dsednik, a onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se u qudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, probleme i pred wom otvorili dsednik, tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se zaAUSTRALIJA qudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, probleme i pred wom otvorili dsednik, a tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se u zaqudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, probleme ipred pred wom otvorili dsednik, atek tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ seu uzaza- dsednik, qudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, probleme i wom otvorili a onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se probleme ipred wom otvorili dsednik, tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se uzazavre}u iz jeje zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko probleme ikoje wom otvorili dsednik, aaaaatek fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se iz koje jepred zapahnuo opori Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju obe}awa ko probleme ipred wom otvorili dsednik, tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se zavre}u iz zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko probleme ikoje wom otvorili dsednik, onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se vre}u iz koje jepred zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko probleme ipred wom otvorili dsednik, tekonaj onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ seuuu uuzazavre}u iz je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~e- vre}u grqajima, gutajuti ti obe}awa ko Bo{ko probleme ikoje wom otvorili dsednik, a tek tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se zavre}u iziz koje jepred zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vre}u koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupcije, otima~ine i pohkao da kaè ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brvre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupcije, otima~ine i pohkao da kaè ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brvre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupcije, otima~ine i pohkao da kaè ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brvre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupcije, otima~ine i pohkao da kaè ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brvre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupcije, otima~ine i pohkao da kaè ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brvre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupcije, otima~ine ilakopohkao da kaè ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, aaAnu Anu Brvow korupcije, otima~ine ilakopohkao da kaè ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, Anu Brlepe lokalnih mo}nika i ìiite“? I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota vow korupcije, otima~ine i pohkao da kaè ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Brlepe lokalnih mo}nika i lakoìiite“? I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota vow korupcije, otima~ine i pohkao da kaè ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brlepe lokalnih mo}nika i ìiite“? I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota vow korupcije, otima~ine i pohkao da kaè ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brlokalnih mo}nika ii lakoI ostade Ana na prkonabi} sisi pustio na ulice Pirota vow korupcije, otima~ine i pohkaodadakaè kaè onowegovo wegovo „Gde be- lepe pilule pred spavawe, aAnu Anu Br- ìiite“? lepe lokalnih mo}nika i lakoìiite“? I ostade Ana na prkonabi} pustio na ulice Pirota vow korupcije, otima~ine i pohkao ono „Gde bepilule pred spavawe, a Brlepe lokalnih mo}nika lakoìiite“? I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota lepe lokalnih mo}nika ilakolakoìiite“? I ostade Ana na prkonabi} sipustio pustio na ulice Pirota mih investitora. sima da plati cenu rada terebeztrunke trunke izliva ne`nosti orlepe lokalnih mo}nika i ìiite“? I ostade Ana na prkonabi} si na ulice Pirota mih investitora. sima da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti orlepe lokalnih mo}nika i lakoìiite“? I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota mih investitora. sima da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti orlepe lokalnih mo}nika i lakoìiite“? I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota mih investitora. sima da plati cenu rada terebez izliva ne`nosti orlepe lokalnih mo}nika i lakoìiite“? I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota mih investitora. sima da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti orlepe lokalnih mo}nika i lakoìiite“? I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota mih investitora. sima da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti ormih investitora. sima da plati cenu rada na terebez trunkeizliva izliva ne`nosti orI, naravno, da joj nije bilo ninu zasluì blagosiqawe svog ganizovano spontanih oboàvainvestitora. sima da plati cenu rada na terebez trunke ne`nosti ormih investitora. sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti orI, naravno, da joj nije bilo niiiiiizasluì blagosiqawe svog ganizovano spontanih oboàvaI, naravno, da joj nije bilo ninu zasluì blagosiqawe svog ganizovano spontanih oboàvamih sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti ormih investitora. sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti or- nu I, naravno, da joj nije bilo ninu zasluì blagosiqawe svog ganizovano spontanih oboàvaI, naravno, da joj nije bilo ninu zasluì blagosiqawe svog mih ganizovano spontanih oboàvamih investitora. sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti orI,investitora. naravno, da jojjoj nije bilo ninu iizasluì zasluì blagosiqawe svog ganizovano spontanih oboàvaI, naravno, da nije bilo ninu zasluì blagosiqawe svog ganizovano spontanih oboàvamalo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca. I umesto da je tamo re{eta I, naravno, da joj nije bilo ninu i blagosiqawe svog ganizovano spontanih oboàvaI, naravno, da joj nije bilo ninu i zasluì blagosiqawe svog ganizovano spontanih oboàvamalo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca. I umesto da je tamo re{eta malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca. I umesto da je tamo re{eta I, naravno, da joj nije bilo ninu i zasluì blagosiqawe svog ganizovano spontanih oboàvaI, naravno, da joj nije bilo ninu i zasluì blagosiqawe svog ganizovano spontanih oboàvamalo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca. I umesto da je tamo re{eta malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca. I umesto da je tamo re{eta I, naravno, da joj nije bilo ninu i zasluì blagosiqawe svog ganizovano spontanih oboàvamalo lako uulozi ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca. IIumesto umesto da jejetamo tamo re{eta malo lako uulozi ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca. umesto da tamo re{eta dete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an malo lako u strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca. I da je re{eta malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca. I umesto da je tamo re{eta dete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an dete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an malo lako u strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca. I umesto da je tamo re{eta malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }ejoj,joj, dete laca. Iumesto umesto da jetamo tamo re{eta na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an dete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e laca. I da je re{eta dete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an ci smo, da su federalne jedinice ci smo, da su federalne jedinice dete na agitatorskom kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an jer to za wu nepoznat izadatku, mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. navisini visini zadatka, zasreli je nedete na agitatorskom kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko dete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an jejejeje to za wu nepoznat izadatku, mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je nejer to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je nedete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an dete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e,jer Gordana Uzelac ili nekosli~an sli~an jer to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na zadatka, zasreli je nejer je to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je nedete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an jer je to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je nepostale mo}nije i va`nije i od postale mo}nije iba~ena va`nije iipobaod jer to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne tirane, rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je neteren na koji je kao Predsednica vlade, dakle, kivisini daveì koji nemaju pre~a posjer jejeje to za wu nepoznat ikao mutan „Sre}ne ti juna~e“. na visini zadatka, zasreli je nejer je to za nepoznat mutan re}i „Sre}ne rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je neteren koji je ba~ena kao Predsednica vlade, dakle, ki daveì koji pre~a teren na koji je ba~ena Predsednica vlade, dakle, ki daveì koji nemaju pre~a posjer to za wu nepoznat ikao mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na zadatka, zasreli je nejer je to za nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je ne- re}i teren na koji jewu ba~ena kao Predsednica vlade, dakle, ki daveì koji nemaju pre~a posteren na koji je ba~ena pobaPredsednica vlade, dakle,same ki daveì kojinemaju nemaju pre~a posjer jena to za wu nepoznat ipobamutan re}i „Sre}ne titi rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli jeposneteren na koji jewu ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, same federacije. Liberali ipobalaki daveì koji nemaju pre~a posfederacije. Liberali ipobalateren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki daveì koji nemaju pre~a pos~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plateren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki daveì koji nemaju pre~a posteren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki daveì koji nemaju pre~a pos~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plasa ~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plateren na koji je ba~ena kao pobavlade, dakle, Predsednica ki daveì koji nemaju pre~a posteren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki daveì koji nemaju pre~a pos~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plass ~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plateren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki daveì koji nemaju pre~a posburisti uglavnom imaju istu stra~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plaburisti uglavnom imaju istu stra~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plaAna Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ({ta {ta to zna~ilo) nini pitaju gluposti. ~aj obrnute logike. bila je za ugod „privatno-pola nego brane reke pla~aj obrnute logike. bila je za vikend u„privatno-po„privatno-pola nego branegluposti. reke po Staroj plaAna Brnabi} je, naime, kao re(vikend god to zna~ilo) nini iiiipitaju pitaju os Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ({ta {ta to zna~ilo) nini pitaju gluposti. ~aj obrnute logike. bila je za vikend ugod la nego brane reke po Staroj pla~aj obrnute logike. bila je za vikend u„privatno-po„privatno-pola nego brane rekepo poStaroj Staroj pla- liti~koj“ Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( god to zna~ilo) nini i gluposti. osos Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini pitaju gluposti. ~aj obrnute logike. bila je za vikend u la nego brane reke po Staroj plategiju kada je u pitawu pristup Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini i pitaju gluposti. tegiju kada je u je, pitawu pristup Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ({ta {ta god to zna~ilo) nini ipitaju pitaju gluposti. dak primer politi~kog fenomeAna Brnabi} naime, kao reposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? liti~koj“ ( god to zna~ilo) nini i pitaju gluposti. oo Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini i pitaju gluposti. dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? da dak primer politi~kog fenomeAna Brnabi} je, naime, kao reposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? liti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini i gluposti. Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini i pitaju gluposti. Australiju je rat u dak primer politi~kog fenomei Pirotu kako Te gde dak primer politi~kog fenomeposetiTrgovi{tu Trgovi{tu iPirotu Pirotu kakoaktuelnoj Ana je, naime, kao re- d Te gdesu sunestale nestalena{e na{ereke? reke? poseti liti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini igde pitaju gluposti. Australiju jeaktuelnoj uuBrnabi} Australiju jerat rat uzdravstvenoj zdravstvenoj krizi. dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu kako Te susu nestale na{e reke? Australiju je rat krizi. dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu Pirotu kako Te gde nestale na{e reke? dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu iiiiPirotu kako Te gde nestale na{e reke? na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te,Te {ta jesu sa zakonom koji je obedd dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa zakonom koji je obedak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu Pirotu kako gde su nestale na{e reke? na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa zakonom koji je obed dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa zakonom koji je obedak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa zakonom koji je obeWihovi stvavovi su vrlo sli~ni na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa zakonom koji je obeWihovi stvavovi su vrlo sli~ni na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta jesa sa zakonom koji je obeAvganistanu ko{tao oko deset na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta jeje zakonom koji je obevlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa zakonom koji je obeAvganistanu ko{tao oko deset Avganistanu ko{tao oko deset vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa zakonom koji je obevlade, pa je tek onda krenula da }n du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta sa zakonom koji je obeAvganistanu ko{tao oko deset vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa zakonom koji je obevlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci} }ao predsednik pre dve godine? ~ak po brojnim drugim va`nim vlade, pa jetek tek onda krenula da du{ama koje jojjoj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? ~ak i ipopa brojnim drugim va`nim vlade, pa tek onda krenula da du{ama koje prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? vlade, je onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? traì podr{ku bira~a. Obi~no onersku kampawu. umesto da („Jo{ ni{ta“,otelo otelo se neiskusnoj vlade, pa je tek onda krenula da }}} du{ama koje prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? traì podr{ku bira~a. Obi~no kampawu. IIIII umesto da („Jo{ ni{ta“, se neiskusnoj vlade, pa jejeje tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? traì podr{ku bira~a. Obi~no onersku kampawu. umesto da ds („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? onersku traì podr{ku bira~a. Obi~no onersku kampawu. umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj vlade, pa tek onda krenula da du{ama koje jojjoj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? traì podr{ku bira~a. Obi~no onersku kampawu. umesto dadràvnim („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj d milijardi dolara ili prose~no dràvnim pitawima. Opozicija traì podr{ku bira~a. Obi~no onersku kampawu. I umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj milijardi dolara ili prose~no d milijardi dolara ili prose~no pitawima. Opozicija traì podr{ku bira~a. Obi~no onersku kampawu. I umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj milijardi dolara ili prose~no traì podr{ku bira~a. Obi~no onersku kampawu. umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj stvar ide obrnuto: prvo se kansedi sigurnosti sale gde su Ani.)ni{ta“, Te,znate znate li da se ovde za traì podr{ku bira~a. Obi~no onersku kampawu. I umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj ide obrnuto: prvo se kanuu uuusigurnosti gde su Ani.) Te, li se ovde traì podr{ku bira~a. Obi~no onersku kampawu. Isale umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj stvar ide obrnuto: prvo se kansedi sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za traì podr{ku bira~a. Obi~no onersku kampawu.Isale I umesto dastvar („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj stvar ide obrnuto: prvo se kansedi sigurnosti gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za traì podr{ku bira~a. Obi~no onersku kampawu. I umesto da („Jo{ otelo se neiskusnoj stvar ide obrnuto: prvo se kan-aadad sedi sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate lida da se ovdeza za sedi ~esto stvara u javnosti ve{ta~ku stvar ide obrnuto: prvo se kansedi uuuputa sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za ~esto stvara uobrnuto: javnosti ve{ta~ku stvar ide prvo se kansedi sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za stvar ide obrnuto: prvo se kansedi u sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za diduje{ i ide{ na izbore, pa ako preko we disciplinovani stvar ide obrnuto: prvo se kanjedan dan qudima otme dedovina sedi sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za a oko 500 miliona dolara godi{we. diduje{ isvojom ide{ na izbore, pa ako we disciplinovani stvar ide prvo se kanjedan dan qudima otme sedi sigurnosti sale gde Ani.) Te, znate li da ovde oko 500 miliona dolara godi{we. Sa suprugom Milicom diduje{ iide{ ide{ na izbore, ako stvar ide obrnuto: prvo se kanpreko we disciplinovani jedanTe, dan qudima otme dedovina sediuuputa uputa sigurnosti sale gdesu Ani.) Te, znate li dase se ovdeza ba oko 500 miliona dolara godi{we. Sa svojom suprugom Milicom diduje{ isvojom ide{ na izbore, pa ako stvar ide obrnuto: prvo se kanpreko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina sedi sigurnosti sale gde susu Ani.) znate li da sededovina ovde zaza preko oko 500 miliona dolara godi{we. Sa suprugom Milicom diduje{ iobrnuto: ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina bba razliku ustavovima stavovima kako bi se Sa svojom suprugom Milicom diduje{ isvojom na izbore, papa ako preko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina Sa suprugom Milicom razliku ui kako bi se diduje{ iide{ ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina Sa svojom suprugom Milicom diduje{ ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina diduje{ iide{ ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina pobedi{ postaje{ premijer iako b ~lanovi stranke koji samo kliiupi{e upi{e na ivestitora mini hididuje{ i na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina pobedi{ postaje{ premijer i ~lanovi stranke koji samo klii upi{e na ivestitora mini hididuje{ i ide{ na izbore, pa preko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina pobedi{ postaje{ premijer i ~lanovi stranke koji samo klii upi{e na ivestitora mini hivr Kozlinom, koja je tako|e veliki diduje{ i na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina pobedi{ postaje{ premijer i ~lanovi stranke koji samo klii na ivestitora mini hiKozlinom, koja je tako|e veliki pobedi{ postaje{ premijer i ~lanovi stranke koji samo klii upi{e na ivestitora mini hiKozlinom, koja je tako|e veliki dodvorila nezadovoqnim U prevodu to zna~i, da je Australija pobedi{ postaje{ premijer iiivvvb ~lanovi stranke koji samo kliupi{e na ivestitora mini hiKozlinom, koja jeje tako|e veliki Kozlinom, koja jetako|e tako|e veliki dodvorila nezadovoqnim bi-bipobedi{ postaje{ premijer ~lanovi stranke koji samo kliidrocentrala? upi{ena na ivestitora mini hiU prevodu to zna~i, da je Australija U prevodu to zna~i, da je Australija Kozlinom, koja veliki pobedi{ postaje{ premijer i ~lanovi stranke koji samo kliiidrocentrala? upi{e ivestitora mini hipobedi{ postaje{ premijer ~lanovi stranke koji samo klii upi{e na ivestitora mini hiU prevodu to zna~i, da je Australija pravi{ vladu. maju glavom i ni{ta ne pitaju, Te, znate li da se pobedi{ postaje{ premijer i ~lanovi stranke koji samo klii upi{e na ivestitora mini hipravi{ vladu. maju glavom i ni{ta ne pitaju, Te, znate li da se pobedi{ postaje{ premijer ipv ~lanovi stranke koji samo kli-dobrotvor idrocentrala? upi{enanaivestitora ivestitora mini hipravi{ vladu. maju glavom ni{ta ne pitaju, drocentrala? Te, znate li da se dobrotvor humanista, Petar pobedi{ premijer i pa ~lanovi stranke koji samo kliidrocentrala? upi{e mini hipravi{ vladu. glavom i iiini{ta ne pitaju, drocentrala? Te, se ipostaje{ Petar pravi{ vladu. maju glavom ni{ta ne pitaju, Te,znate znateli lida da se maju dobrotvor ihumanista, humanista, Petar ra~ima. Naravno, mawe-vi{e pravi{ vladu. maju glavom ni{ta ne pitaju, Te, znate li da se dobrotvor iii Petar ra~ima. Naravno, totomawe-vi{e dobrotvor ihumanista, humanista, Petar pravi{ vladu. maju glavom ni{ta ne pitaju, drocentrala? Te, znate da se dobrotvor humanista, Petar pravi{ vladu. maju glavom iiida ne pitaju, drocentrala? Te, znate da pravi{ vladu. maju glavom ida ni{ta ne pitaju, drocentrala? Te, znate li da se pp Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila oslu{ne vox poqudimaru{e ru{e vodenice iiiupada upada pravi{ vladu. maju glavom ni{ta ne pitaju, drocentrala? Te, znate li da se u najboqem slu~aju, od tih godi{we Ana jepara tu gde jeste postavqena je re{ila oslu{ne vox poqudima vodenice iiili pravi{ vladu. maju glavom ini{ta ni{ta ne pitaju, drocentrala? Te, znateli li dase se ona Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice upada bo je neumorno radio i pomagao i u najboqem slu~aju, od tih para godi{we pravi{ vladu. maju glavom i ni{ta ne pitaju, drocentrala? Te, znate li da se najboqem slu~aju, od tih para godi{we Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice upada Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice upada bbp je neumorno radio i pomagao i sa uspehom rade sve partije. je neumorno radio i pomagao i najboqem slu~aju, od tih para godi{we Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice upada sa uspehom rade sve partije. je neumorno radio i pomagao i je neumorno radio i pomagao i Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice i upada je neumorno radio i pomagao i Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice i upada Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice i upada b fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu doìimse seuu uuuku}e ku}e tako redom. Ana jejetu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne poqudima ru{e vodenice ii iupada Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox po-Eparhiju qudima ru{e vodenice upada puli, fermanom svemogu}eg sultana na ulicu iiiivox doìim sese ku}e iiiiiitako redom. fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu ivox doìim se ku}e tako redom. Eparhiju australijsko-novozeAna tu gde jeste postavqena ona jei{etala re{ila da oslu{ne poqudima ru{e vodenice upada fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu doìim tako redom. fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu idoìdoìim ku}e tako redom. rrb australijsko-novozeAustralijanci umorni od ri Eparhiju australijsko-novozefermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu im se uuuku}e ku}e tako redom. Australijanci susuumorni od Eparhiju australijsko-novozemogla da gradi barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu i doìim se ku}e i tako redom. Eparhiju australijsko-novozemogla da gradi barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu i doìim se u i tako redom. Eparhiju australijsko-novozemogla da gradi barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu i doìim se ku}e i tako redom. r koji je miropomazao èzlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, a otkud ova mogla da gradi barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg puli, i{etala na iivodedoìim se ku}e iiitako redom. fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala ulicu i doìimse se ku}e tako koji jejejemiropomazao èzlom sopsvoje vatreno, to jest Kako nema reka, aaredom. otkud koji jemiropomazao miropomazao èzlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, otkud ova re landsku SPC. Posledwe dve fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala nanaulicu ulicu doìim uuuku}e tako redom. koji èzlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, otkud ova koji jemiropomazao miropomazao èzlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, otkudova ova vela rrr liberala i laburista i sultana wihovih landsku SPC. Posledwe dve landsku SPC. Posledwe dve koji èzlom sopvela svoje vatreno, toto jest vodeKako nema reka, aaaaaotkud otkud ova liberala i laburista ièzlom wihovih koji jemiropomazao miropomazao sopvela svoje vatreno, jest vodeKako nema reka, otkud ova landsku SPC. Posledwe dve landsku SPC. Posledwe dve koji je èzlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, a ova koji je miropomazao èzlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, otkud ova rr landsku SPC. Posledwe dve stvene mo}i, a ne voqom naroda. no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, koji je miropomazao èzlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, a otkud ova koji je miropomazao èzlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, a otkud ova stvene aaane voqom naroda. kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, stvene mo}i, ane ne voqom naroda. no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, novih savremeno opremqenih koji jemo}i, miropomazao èzlom sopvela svoje vatreno, to jest vode- prepucavawa Kako{to nema a otkud ova no decenije Petar iMilica Milica su zastvene mo}i, ne voqom naroda. no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, stvene mo}i, aiise ne voqom naroda. no kr{tewe. bujica {to sereka, namene mene sru~ila, novih savremeno opremqenih prepucavawa ~ija se su{tina vlanovih savremeno opremqenih decenije Petar su zadecenije Petar iMilica Milica su zastvene mo}i, voqom naroda. no kr{tewe. bujica se na mene sru~ila, ~ija su{tina vlanovih savremeno opremqenih stvene mo}i, ane ne voqom naroda. no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, decenije Petar su zadecenije Petar iMilica Milica su zastvene mo}i, a ne voqom naroda. no kr{tewe. bujica {to se na sru~ila, stvene mo}i, a ne voqom naroda. no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, decenije Petar i su zaOna je na gotovo dobila i vlaBio je to pad iz matriksa namora da se pitala sirota Ana, stvene mo}i, a voqom naroda. no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, stvene mo}i, a ne voqom naroda. no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, Ona je na gotovo dobila i vlaBio je to pad iz matriksa namora da se pitala sirota Ana, Ona je na gotovo dobila i vlaBio je to pad iz matriksa namora da se pitala sirota Ana, stvene mo}i, aprisutni ne voqom naroda. kr{tewe. bujica {to sepitala na mene sru~ila, jedno bili prisutni na skoro Ona je na gotovo dobila iskoro vlaBio je to pad iz matriksa namora da se sirota Ana, Ona je na gotovo dobila iskoro vla-ak Bio je to pad iz matriksa na-dawa morada dase se pitala sirota Ana, no Bio dawa razlikuje samo una nijansama. aa jedno bili prisutni skoro jedno bili na Ona je nana gotovo dobila iskoro vlaBio jeje toto pad iziz matriksa namora da se pitala sirota Ana, razlikuje samo udobila nijansama. Ona je gotovo iskoro Bio pad matriksa namora da se pitala sirota Ana, jedno bili prisutni na jedno bili prisutni na bolnica jeje na gotovo dobila isa vlaje to pad iz matriksa namora sirota Ona je na gotovo dobila ivlavlaBio je to pad iz matriksa namora da se pitala sirota Ana, a jedno bili prisutni na du ifunkciju. funkciju. Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike dokje jeda smi{qala kakav-takav odbolnica bolnica Ona na gotovo dobila iprotevlaBio je to pad iz matriksa namora da se pitala sirota Ana, Ona je na gotovo dobila ivlavlaBio je to pad iz matriksa na-du mora da sepitala pitala sirotaAna, Ana, iOna Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike dok jeje smi{qala kakav-takav oddu ifunkciju. funkciju. Me|utim, funpredwa~ke idealizovane slike dok je smi{qala kakav-takav odbolnica pr Ona je na gotovo dobila i Bio je to pad iz matriksa namora se pitala sirota Ana, svim va`nijim doga|ajima srpske du i Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike dok smi{qala kakav-takav oddu i funkciju. Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike dok smi{qala kakav-takav odZato je pa`wu javnosti ppa svim va`nijim doga|ajima srpske du i funkciju. Me|utim, sa funsvim va`nijim doga|ajima srpske predwa~ke idealizovane slike dok je smi{qala kakav-takav odZato je pa`wu javnosti protedu i funkciju. Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike dok je smi{qala kakav-takav odsvim va`nijim doga|ajima srpske svim va`nijim doga|ajima srpske du i funkciju. Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike dok je smi{qala kakav-takav oddu i funkciju. Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike dok je smi{qala kakav-takav odpp kcijom nije dobila i vlast, jer je stvarnosti u ponor surove realgovor krpeqima. Da je ovo konsvim va`nijim doga|ajima srpske du ii funkciju. Me|utim, sa funpredwa~ke slike dok jejesmi{qala smi{qala kakav-takav oddu ifunkciju. funkciju. Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slikekcijom dok smi{qala kakav-takav od- stvarnosti nije iiivlast, jer je uuuidealizovane ponor surove realgovor krpeqima. Da je ovo konkcijom nije dobila ivlast, jer jejevu stvarnosti uponor ponor surove realgovor krpeqima. Da je ovo kondu Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike dok je kakav-takav odkcijom nije dobila vlast, jer je stvarnosti surove realgovor krpeqima. Da je ovo konzajednice uAustraliji. Australiji. Bilo da kcijom nije dobila ivlast, vlast, jer stvarnosti uponor ponor surove realklih nedeqa privukao dolazak govor krpeqima. Daje jeovo ovokonkonzajednice uudobila Bilo da kcijom nije dobila jer je stvarnosti surove realklih nedeqa privukao dolazak govor krpeqima. Da jepa ovo konzajednice uAustraliji. Australiji. Bilo da kcijom nije dobila ivlast, vlast, jer jejejevvv stvarnosti uponor ponor surove realgovor krpeqima. Da je ovo konzajednice Bilo da zajednice u Australiji. Bilo da kcijom nije dobila i vlast, jer je stvarnosti u surove realgovor krpeqima. Da kcijom nije dobila i vlast, jer stvarnosti u ponor surove realgovor krpeqima. Da je ovo konona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa i ferencija za {tampu da se nazajednice u Australiji. Bilo da kcijom nije dobila i jer je stvarnosti u ponor surove realgovor krpeqima. Da je ovo konkcijom nije dobila i vlast, jer stvarnosti u ponor surove realgovor krpeqima. Da je ovo konona ostala kod onog koji jena seli bez dirigovanih pitawa iiiiiposlanika ferencija za naona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa ferencija za {tampu pa da se nakcijom nije dobila iorganizatori, vlast, jer je pr stvarnosti udirigovanih ponor surove realgovor krpeqima. Da pa jepa ovo konona ostala kod onog koji seli nosti bez dirigovanih pitawa ferencija za {tampu pa da se naposlanika Krega Kelija ~elo ona ostala kod onog koji je seli nosti bez pitawa ferencija za{tampu {tampu pada dase se na- nosti su prisutni kao organizatori, pppv Krega Kelija naje ~elo ona ostala kod onog koji seli nosti bez dirigovanih pitawa ferencija za {tampu pa da se naprisutni kao organizatori, ona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa su prisutni kao ferencija za {tampu da se naona ostala kod onog koji jeje seli nosti bez dirigovanih iiiiiisu su prisutni kao organizatori, ferencija za pa nada{woj politi~koj praksi, ali liti~ke snage smewujusepitawa se navlavlaona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa su prisutni kao organizatori, ferencija {tampu pa da se nada{woj politi~koj praksi, ali snage smewuju na ona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa su prisutni kao organizatori, ferencija za {tampu pa da se naona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa ferencija za{tampu {tampu pada dase se na- liti~ke p ona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa ferencija zaza {tampu pa da se naUjediwene australijske partije u~esnici ili donatori, uvek su Ujediwene australijske partije u~esnici ili donatori, uvek su su u~esnici ili donatori, uvek

AUSTRALIJA AUSTRALIJA

{koluiiiiekonomski ekonomskifakultet fakultetiiii {kolu ekonomski fakultet {kolu ekonomski fakultet {kolu {kolu ekonomski fakultet {kolu ii ekonomski fakultet ii kasnije decenijama uspe{no rakasnije decenijama uspe{no rakasnijedecenijama decenijamauspe{no uspe{norarakasnije decenijama uspe{no rakasnije decenijama uspe{no rakasnije dio uuuu bankarsko-finansijskom bankarsko-finansijskom dio bankarsko-finansijskom dio bankarsko-finansijskom dio dio bankarsko-finansijskom dio uu bankarsko-finansijskom sektoru Komonveltbanke. banke.Wegov Wegov sektoru Komonvelt banke. Wegov sektoru Komonvelt banke. Wegov sektoru Komonvelt sektoruKomonvelt Komonveltbanke. banke. Wegov sektoru Wegov nesebi~ni rad na svim ìvotnim nesebi~ni rad na svim ìvotnim nesebi~ni rad na svim ìvotnim nesebi~ni rad na svim ìvotnim nesebi~nirad radna nasvim svimìvotnim ìvotnim nesebi~ni poqimaprepoznale prepoznale suiiiiaustraaustrapoqima prepoznale su austrapoqima prepoznale su austrapoqima su poqima prepoznale su iaustraaustrapoqima prepoznale su i lijske vlasti koje su mu 2019. lijske vlasti koje su mu 2019. lijskevlasti vlastikoje kojesu sumu mu2019. 2019. lijske vlasti koje su mu 2019. lijske vlasti koje su mu 2019. lijske Pi{e: Pi{e: godine dodelile presti`no prigodine dodelile presti`no prigodinedodelile dodelilepresti`no presti`nopriprigodine dodelile presti`no prigodine dodelile presti`no prigodine Sa{a Jankovi},Melburn Melburn Sa{a Pi{e:Jankovi}, znawe Orden reda Australije. znawe Orden reda Australije. znawe----Orden Ordenreda redaAustralije. Australije. znawe Orden reda Australije. znawe Orden reda Australije. znawe Sa{a Jankovi}, Melburn Petrasam samupoznao upoznaojo{ jo{vrlo vrlo Petra sam upoznao jo{ vrlo Petra sam upoznao jo{ vrlo Petra Petra sam upoznao jo{ vrlo eki Petra sam upoznao jo{ vrlo eki eki Australijski parlamentarni parlamentarni brzo ki ki brzo po mom dolasku u AustraAustralijski ki po mom dolasku u Austraki brzo po mom dolasku u Austraki brzo po mom dolasku Austraki brzo po po mom mom dolasku dolasku uuAustraAustratne sistem je po ugledu na britan- brzo ine i tne tne i ne Nijejeprvi put da na Francuska po ugledu britanliju, pre pre jedanaest jedanaest ugodina godina uuuu ne ne sistem liju, pre jedanaest godina liju, pre jedanaest godina ne ne liju, ili liju, pre jedanaest godina e e ili liju, pre jedanaest godina uu li eli ski,Pi{e: zapo~et formiranpre pre 165 Pi{e: li ski, povla~i svogiiambasadora iz Kanzapo~et formiran 165 Melburnu.Bili Bilismo smouuuuredovnom redovnom li li Melburnu. Bili smo redovnom Pi{e: Melburnu. Bili smo redovnom li li ori Pi{e: Melburnu. Melburnu. Bili smo u redovnom i i Pi{e: ori ori Melburnu. Bili smo u redovnom iri godina, u Novom Ju`nom Velsu. Pi{e: ri godina, Sa{a Jankovi}, Melburn ri bere. Posledwi diplomatski u Jankovi}, Novom Ju`nom Velsu. Pi{e: Melburn Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn kontaktusve svedo dowegove wegovesmrti, smrti, Pi{e: Pi{e: Melburn kontaktu sve do wegove smrti, Pi{e: Sa{a Melburn ri kontaktu sve do wegove smrti, ri pohSa{a Jankovi}, Melburn kontaktu Pi{e: kontaktu sve do wegove smrti, iri iohohSa{a Jankovi}, Melburn sve do wegove smrti, Pi{e: i Ta~nije, 22. maja 1856. 1856. godine u kontaktu ohh- Pi{e: Jankovi}, Melburn incident izme|u dve zemqe doSa{a Melburn Pi{e: Ta~nije, 22. maja godine u hSa{a Jankovi}, Melburn Jankovi}, Melburn ohSa{a Melburn i skoro da nije bilo Uskrsa ili Melburn Sa{a Jankovi}, Melburn hSa{a Jankovi}, Melburn hiiskoro skoro da nije bilo Uskrsa ili Sa{a Jankovi}, Melburn skoroda danije nijebilo biloUskrsa Uskrsaili ili akoJankovi}, Melburn h-o- Sa{a Melburn da nije bilo Uskrsa ili skoro da nije bilo Uskrsa ili Sa{a Melburn koko-oskoro Melburn Sa{a Melburn koSidneju, uJankovi}, vreme kada jeAustraliova naj- iiiBoì}a godio seuJankovi}, uJankovi}, avgustu 1995. godine, Sa{a Melburn Sidneju, vreme kada je ova najkoSrpsku zajednicu u da se nismo ~uli makar ozajednicu u AustralioSrpsku AustraliBoì}a da se nismo ~uli makar Boì}a da se nismo ~uli makar ozajednicuvlasti AustraliSrpsku AustraliBoì}a da se nismo ~uli makar Boì}ada senismo nismo ~ulimakar makar -- starija zajednicu uudràva Australiizrastao ujedan jedan demokratski baBoì}a se ~uli starija australijska jo{ izrastao kada suaustralijska francuske vrlo uda demokratski badràva jo{ ji,Srpsku dvadesetog avgusta pro{le nakratko kratko telefonom. Posledwi avgusta pro{le ji, dvadesetog avgusta pro{le ni-ji, Kao verniameri~ki ameri~ki saveznik na kratko telefonom. Posledwi na kratko telefonom. Posledwi avgusta pro{le ji, dvadesetog avgusta pro{le niameri~ki saveznik niKao verni ameri~ki saveznik na telefonom. Posledwi na kratko telefonom. Posledwi dvadesetog avgusta pro{le ~esto koristile koristilevi{e vi{eu u sti stion za ovih 120 godina, te{ko stijo{ jo{ododkraja krajaDrugog Drugogsvetskog svetskog u~esnici niKao verni saveznik ili donatori, uvek su iuvek bila britanska kolonija, i u~esnici ili donatori, uvek na kratko telefonom. Posledwi sli~no reagovale. Tada je spor stion za ovih 120 godina, te{ko jeje susu sese ~esto iuvek bila britanska kolonija, i u~esnici ili donatori, uvek susu nigodine, u sedamdeset i tre}oj iiputuìvo, uìvo,sreli srelismo smose sena naSrpSrp(UAP). Keli je dugogodi{wi libesedamdeset ii tre}oj tre}oj ve-godine, sedamdeset godine, uuu sedamdeset tre}oj put Australija nije mnogo razmi{qaiotvorenog davali svoj doput uìvo, sreli smo se na Srp-eput uìvo, sreli smo se na Srp(UAP). Keli jesrca dugogodi{wi libevegodine, sedamdeset i tre}oj vei tre}oj nije mnogo razmi{qaAustralija razmi{qaotvorenog srca davali svoj do-veotvorenog srca davali svoj doput uìvo, sreli smo se na Srpvei re}i u ovom trenutku. Situacija koketirawu sa bira~ima, kao jerata i dominiraju politi~kom Australija nije mnogo razmi{qaprethodno nastao oko odluke pod direktnom upravom guverneotvorenog srca davali svoj dootvorenog srca davali svoj doput uìvo, sreli smo se na Srpu ovom trenutku. Situacija edirektnom guverneotvorenog srca davali svoj doegodini ìvota, napustio je jedan re}i eskom festivalu Sidneju, fe- koketirawu sa bira~ima, kao jerata i dominiraju politi~kom ral ral koji nije pristao unifornapustio je jedan egodini ìvota, napustio je jedan -ku, pod la, kada preupravom dvadeset godina prinos iiskrenu iskrenu podr{ku. Zato skom festivalu uuuuSidneju, Sidneju, feskom festivalu Sidneju, fekoji nije pristao nana uniforku, napustio je jedan -tku, godini ìvota, napustio je jedan pre dvadeset godina la, kada jeje dvadeset godina prinos i podr{ku. Zato prinos i iskrenu podr{ku. Zato skom festivalu u Sidneju, feskom festivalu Sidneju, feku, ku, dan krajwe populisti~ki metod. sa progla{enom pandemijom je poscenom u svim federalnim dràPariza da nastavi raniju praksu godini ìvota, napustio je jedan ra. Iste godine, {est meseci kala, kada je pre dvadeset godina nisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih, kao i rast Novi plan federalne vlade za humor. Kad mu je jedna èna Postavqawe nedosti`nih prinos i iskrenu podr{ku. Zato prinos i iskrenu podr{ku. Zato skom festivalu u feu, ku, sa progla{enom pandemijom je podan krajwe populisti~ki metod. scenom u svim federalnim dràra. Iste godine, {est meseci kanisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih, kao i rast Novi plan federalne vlade za humor. Kad mu je jedna èna Postavqawe nedosti`nih nisanihdostigne dostigne 70 odsto ukuhospitalizovanih, kao rast federalne vlade za zahumor. humor. Kad muje jejedna jedna èna Postavqawe nedosti`nih prinos i iskrenu podr{ku. Zato u, u, odna{ih na{ih najeminentnijih ~lanonisanih 70 odsto ukuhospitalizovanih, kao federalne vlade za humor. Kad mu je jedna èna Postavqawe nedosti`nih nisanih dostigne70 70odsto odstoukuuku- iiiiiiihospitalizovanih, hospitalizovanih, kao irast rastmost Novi plan federalne vlade za humor. Kad mu je jedna èna Postavqawe nedosti`nih bruara 2019. godine. I nijeèna bilo nisanih most partijskog mi{qewa kada tan u, , u{la najeminentnijih ~lanood na{ih najeminentnijih ~lanou{la rat protiv avganistannisanih dostigne 70 odsto ukuhospitalizovanih, kao Novi plan federalne vlade Kad mu èna Postavqawe nedosti`nih nisanih dostigne 70 odsto ukuhospitalizovanih, kao iirast rast Novi plan federalne vlade za humor. Kad mu je jedna èna Postavqawe nedosti`nih je srpska zajednica ucelini webruara 2019. godine. I nije bilo bruara 2019. godine. I nije bilo partijskog mi{qewa kada tan tan najeminentnijih ~lanoprotiv avganistandostigne kao iiiiime|u vlade za humor. Kad mu je jedna Postavqawe nedosti`nih od najeminentnijih ~lanouuplan rat avganistannisanih dostigne 70 odsto ukuhospitalizovanih, kao irast rast Novi plan federalne vlade za humor. Kad mu je jedna èna Postavqawe nedosti`nih srpska zajednica umoè celini weje srpska zajednica ucelini celini webruara 2019. godine. I nije bilo bruara 2019. godine. I nije bilo an an kazala da je federacija i te kako Danas ta praksa, slobodno se vama. Ipak malo poznato, nuklearnih proba uformiran Ju`nom snije, jeformiran ikau kazala od na{ih najeminentnijih ~lanou{la uparlament rat protiv avganistannisanih dostigne 70 odsto ukuiivama. kao rast federalne vlade za humor. Kad mu je jedna èna Postavqawe nedosti`nih nisanih dostigne 70 odsto ukuihospitalizovanih, hospitalizovanih, kao ime|u rastje Novi plan federalne vlade za humor. Kad mu je jedna èna Postavqawe nedosti`nih pnepopulacije. populacije. Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. Na primer, jednom prilikom rekla: „Gospociqeva uzajednica ìvotu ponekad Australije ifederalne Nacionalnog kaje srpska zajednica umoè weje srpska zajednica ucelini celini webruara 2019. godine. I nije bilo an an Danas jejeta praksa, slobodno se da jeKad federacija i te kako Ipak malo jejepoznato, snije, parlament je iPaukanisanih dostigne 70 odsto ukuhospitalizovanih, kao rast Novi federalne vlade za humor. mu je jedna èna Postavqawe nedosti`nih pne populacije. Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. Na primer, jednom prilikom rekla: „Gospociqeva u ìvotu moè ponekad i Nacionalnog Australije Nacionalnog pne populacije. Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. Na primer, jednom prilikom rekla: „Gospociqeva u ìvotu ponekad je srpska u wean an va: Petar Kozlina. Bio je skoro i Nacionalnog kapne Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. Na primer, jednom prilikom rekla: „Gospociqeva u ìvotu moè ponekad Australije Nacionalnog kapne populacije. Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. Na primer, jednom prilikom rekla: „Gospociqeva u ìvotu moè ponekad obaje u pitawu pandemija. Od samog nimalo slu~ajno da sam tog ~oven n skih talibana i Al-Kaide. TaKozlina. Bio je skoro va: Petar Bio je skoro pne populacije. Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. Na primer, jednom prilikom rekla: „Gospociqeva u ìvotu moè ponekad Australije i Nacionalnog kaAustralije i Nacionalnog kapne populacije. Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. Na primer, jednom prilikom rekla: „Gospociqeva u ìvotu moè ponekad babaje u pitawu pandemija. Od samog govim odlaskom mnogo izgubila. nimalo slu~ajno da sam tog ~ovenimalo slu~ajno da sam tog ~ovenbai Al-Kaide. Taskih talibana Al-Kaide. TaKozlina. Bio je skoro va: Petar Bio je skoro pne populacije. Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. Na primer, jednom prilikom rekla: „Gospociqeva u ìvotu moè ponekad i Nacionalnog kajednom prilikom rekla: „Gospopne populacije. Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. Na primer, ciqeva u ìvotu moè ponekad Australije Nacionalnog kabagovim odlaskom mnogo izgubila. agovim odlaskom mnogo izgubila. nimalo slu~ajno da sam tog ~ovenimalo slu~ajno da sam tog ~ovecifiku. Tada{wi australijski moè re}i, postala pro{lost jer rawiva i osetqiva na spoqne dowihovim simpatizerima, da su audràvi Viktoriji, a nakon toga u skih talibana i Al-Kaide. Tava:bineta Petar Kozlina. Bio je skoro jednom prilikom rekla: „Gospopne populacije. Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. Na primer, ciqeva u ìvotu moè ponekad i Nacionalnog kaAustralije Nacionalnog kapne populacije. Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. Na primer, jednom prilikom rekla: „Gospociqeva u ìvotu moè ponekad agovim odlaskom mnogo izgubila. govim odlaskom mnogo izgubila. nimalo slu~ajno da sam tog ~ovedine, pijani ste“. On je odgovovlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana imati pozitivne efekte, jer bineta o izlasku iz aktuelne moè re}i, postala pro{lost jer rawiva i osetqiva na spoqne dowihovim simpatizerima, da su audràvi Viktoriji, a nakon toga u aAustralije i Nacionalnog kajednom prilikom rekla: „Gospopne populacije. Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. Na primer, ciqeva u ìvotu moè ponekad agovim odlaskom mnogo izgubila. izlasku iz aktuelne vlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana dine, pijani ste“. On je odgovoimati pozitivne efekte, jer vlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana dine, pijani ste“. On je odgovoimati pozitivne efekte, jer o aktuelne dve decenije predsednik Festiapo~etka krize zalagao za jedan privu~e glasa~e. Ona, zapravo, sasobom sobom inema nema nameru ni daje je ka dine, pijani ste“. On jeje odgovovlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana imati pozitivne efekte, jer iz aktuelne bineta oo iizlasku aktuelne vladane ne garantuje dane}e ne}ebiti biti Britanija Britanijaje jepre predesetak desetak danapo~etka dine, pijani ste“. On jeod odgovoimatikrize pozitivne efekte, jer ka toliko cenio iOna, po{tovao od vlada da{wi australijski predsednik predsednik Festidve decenije predsednik Festisese zalagao za jedan -- da{wi vlada ne garantuje da ne}e biti Britanija pre desetak dana dine, pijani ste“. On je odgovoimati pozitivne efekte, jer bineta izlasku iz aktuelne privu~e glasa~e. Ona, zapravo, iizlasku nema nameru ni da je privu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom nameru ni da je Srpska pravoslavna crkva je bineta o iz aktuelne vlada ne garantuje da ne}e biti Britanija jeje pre desetak dana dine, pijani ste“. On je odgovoimati pozitivne efekte, jer ka toliko cenio po{tovao od ka toliko cenio iOna, po{tovao od predsednik da{wi australijski predsednik predsednik Festidve decenije predsednik Festigarantuje da dana dine, pijani ste“. On je odgovoimati pozitivne efekte, jer iz aktuelne prvi ministar laburista Pol vlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana dine, pijani ste“. On odgovoimati pozitivne efekte, jer bineta aktuelne privu~e glasa~e. zapravo, nameru ni da Srpska pravoslavna crkva je privu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa nameru ni je Srpska pravoslavna crkva je ga|aje. Nakon, 18 meseci prvog dràvni lideri ve}odavno odavno javno stralijski liberali u dana{wem toliko cenio po{tovao od ka toliko cenio po{tovao narednih nekoliko decenija, iuda uje australijski predsednik dve decenije predsednik Festiprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom iizlasku nema nameru ni da je iz aktuelne vlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana dine, pijani ste“. On je odgovoimati pozitivne efekte, jer bineta aktuelne vlada ne garantuje da}e ne}e biti Britanija je preslu~ajeva desetak dana dine, pijani ste“. On je odgovoimati pozitivne efekte, jer privu~e glasa~e. zapravo, sa sobom iiizlasku nema nameru ni da je Srpska pravoslavna crkva je ga|aje. Nakon, 18 meseci od prvog lideri ve} javno stralijski liberali uslu~ajeva dana{wem Srpska pravoslavna crkva je ka toliko cenio iiii po{tovao narednih decenija, ida novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 zario: „Gospo|o, vi ste ru`ni ja dràvni }e nas ~esto motivisati da se zdravstvene krize, mogao bi da privu~e glasa~e. Ona, zapravo, nema nameru ni da je privu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom nameru ni da bineta oooinekoliko izlasku iz aktuelne vlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana dine, pijani ste“. On je odgovoimati pozitivne efekte, jer Srpska pravoslavna crkva jese krize, mogao bi rio: „Gospo|o, vi ste ru`ni aod jaja novih „lokdauna“, ali oni naimala ~ak 50.000 za}e nas ~esto motivisati da se rio: „Gospo|o, vi ste ru`ni aaod ja novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva za}e nas ~esto motivisati da zdravstvene mogao bi da redruga~iji pristup kao i za universe dogoditi kasnije, nakon teganistanu. Rezultati su tako|e zajedno! Naravno, niko od wih ti ne{to iz ovog ratnog fijaska vala srpskog filma u Australiji odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni privu~e glasa~e. Ona, zapravo, nema nameru ni da je privu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom i nameru ni da je prvog dana. Petar je bio jedan od novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva zario: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja }e nas ~esto motivisati da se krize, mogao bi da zdravstvene mogao bi da novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva zario: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja }e nas ~esto motivisati da se rerevlade Xon Hauard bio je jedan od druga~iji pristup kao i za universe dogoditi kasnije, nakon teganistanu. Rezultati su tako|e zajedno! Naravno, niko od wih ti ne{to iz ovog ratnog fijaska filma u Australiji se dogoditi kasnije, nakon teganistanu. Rezultati su tako|e zajedno! Naravno, niko od wih ti ne{to iz ovog ratnog fijaska vala srpskog Australiji odra|uje darovani i ve} potroni da je poklawa a ni odra|uje darovani i ve} potroostavqa, poklawa a ni privu~e glasa~e. Ona, zapravo, sa sobom nema nameru ni da je 2009. godine nagradila Petra rio: „Gospo|o, vi ste ru`ni a novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva za}e nas ~esto motivisati da se zdravstvene krize, mogao bi da prvog dana. Petar je bio jedan od prvog dana. Petar je bio jedan od zdravstvene krize, mogao bi da rio: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva za}e nas ~esto motivisati da se reHauard bio je jedan od evlade Xon je jedan od se dogoditi kasnije, nakon teganistanu. Rezultati su tako|e zajedno! Naravno, niko od wih ti ne{to iz ovog ratnog fijaska Kiting (na toj funkciji od 1991 filma u Australiji vala srpskog Australiji odra|uje darovani i ve} potroni da je poklawa a ni ostavqa, poklawa a ni i bez uvijawa iznose takve ambizatvarawa me|u-dràvnih granazivu formalno nastali tek 2009. godine nagradila Petra novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva zario: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja }e nas ~esto motivisati da se krize, mogao bi da 2009. godine nagradila Petra novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva zario: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja }e nas ~esto motivisati da se zdravstvene mogao bi da svim ostalim dràvama. Parlaprvog dana. Petar je bio jedan od prvog dana. Petar je bio jedan od reevlade Xon Hauard bio je jedan od odra|uje darovani i ve} potroni da je vala srpskog filma u Australiji odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni i bez uvijawa iznose takve ambizatvarawa me|u-dràvnih granazivu formalno nastali tek 2009. godine nagradila Petra krize, mogao bi da rio: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva za}e nas ~esto motivisati da se 2009. godine nagradila Petra zdravstvene mogao bi da novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva zario: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja }e nas ~esto motivisati da se svim ostalim dràvama. Parlaprvog dana. Petar je bio jedan od e}u ujutru biti trezan“. Mo`da vodno biti vrlo retki. U ovom raènih dnevno i ~ak stotinak trudimo i borimo vi{e. Ipak, s se sumira u jednoj ~uvenoj êr~iodra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni 2009. godine nagradila Petra zdravstvene krize, mogao bi da novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva zario: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja }e nas ~esto motivisati da se emeu jednoj ~uvenoj êr~ivodno biti vrlo retki. U ovom raènih dnevno i ~ak stotinak }u ujutru biti trezan“. Mo`da trudimo i borimo vi{e. Ipak, s }u ujutru biti trezan“. Mo`da vodno biti vrlo retki. U ovom raènih dnevno i ~ak stotinak trudimo i borimo vi{e. Ipak, s se sumira ~uvenoj êr~iodra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim sluni da je poklawa a ni zalni dru{tveni dijalog umesto odra|uje darovani i ve} potroda je deli. ostavqa, poklawa a ni koji wenim gra|anima apsolutnije potro{io ni cent svog imuroristi~kih napada na Wujork i poraàvaju}i i za nas. Australii neumorni volonter Mitropolionih retkih qudi koji jeplenio plenio -meme}u ujutru biti trezan“. Mo`da vodno biti vrlo retki. U ovom raènih dnevno isvojevrsni stotinak trudimo iinajvi{im borimo vi{e. Ipak, sss sss uvolonter jednoj ~uvenoj êr~ise sumira ~uvenoj êr~ivodno bitivrlo vrlo retki. Uovom ovom raènih dnevno i~ak ~ak stotinak trudimo iborimo borimo vi{e. Ipak, prvih lidera svetu koji je {eni mandat. I ako ga, kojim sluzalni dru{tveni dijalog umesto odra|uje darovani ikoji ve} potroostavqa, ni da je poklawa aiskani {eni mandat. I ako ga, kojim sluda jeAustralijske deli. roristi~kih napada na Wujork ikoii nas. Australinije potro{io ni cent svog imukoji wenim gra|anima apsolutroristi~kih napada na Wujork i poraàvaju}i poraàvaju}i za nas. Australinije potro{io ni cent svog imukoji wenim gra|anima apsolutvolonter Mitropoliineumorni neumorni Mitropolii Milicu najvi{im priznawem, onih retkih qudi koji je plenio onih retkih qudi je plenio voqnim prilozima pojedinaca, }u ujutru biti trezan“. Mo`da vodno biti vrlo retki. U ovom raènih dnevno ii~ak ~ak stotinak trudimo i borimo vi{e. Ipak, jednoj skih godina iza znak Planinski masiv Stolovi mee- se sumira uvolonter jednoj ~uvenoj êr~i}u ujutru biti trezan“. Mo`da vodno biti vrlo retki. Uoti{ao ovom raènih dnevno isvojevrsni ~ak stotinak trudimo vi{e. Ipak, uusvetu svetu koji je iskaprvih lidera koji je iskado 1996) je bezuspe{no poku{a{eni mandat. I ako ga, kojim slu{eni mandat. I ako ga, kojim sluda je deli. roristi~kih napada na Wujork i poraàvaju}i za nas. Australinije potro{io ni cent svog imukoji wenim gra|anima apsolutMitropoliise neumorni Mitropolicije. Najdaqe, je u tome nica australijska federacija je krajem 1944. godine, kao nasledment federacije sa i Milicu priznawem, i Milicu najvi{im priznawem, onih retkih qudi koji je onih retkih qudi koji je plenio voqnim prilozima pojedinaca, vodno biti retki. U raènih dnevno i stotinak trudimo i borimo vi{e. Ipak, skih godina svojevrsni znak Planinski masiv Stolovi kojednoj voqnim prilozima pojedinaca, }u ujutru biti trezan“. Mo`da vodno biti vrlo retki. U ovom raènih dnevno ~ak stotinak trudimo i borimo vi{e. Ipak, ~uvenoj êr~iskih godina i znak Planinski masiv Stolovi koprvih lidera u koji je iskada je deli. i Mitropolicije. Najdaqe, je u tome oti{ao nica australijska federacija je krajem 1944. godine, kao nasledment Australijske federacije sa eei Milicu najvi{im priznawem, i Milicu najvi{im priznawem, onih retkih qudi koji je plenio voqnim prilozima pojedinaca, voqnim prilozima pojedinaca, u jednoj ~uvenoj êr~ivodno biti vrlo retki. U ovom raènih dnevno i ~ak stotinak }u ujutru biti trezan“. Mo`da trudimo i borimo vi{e. Ipak, s skih godina i svojevrsni znak Planinski masiv Stolovi kosumira ~uvenoj êr~ivodno biti vrlo retki. U ovom raènih dnevno i ~ak stotinak }u ujutru biti trezan“. Mo`da trudimo i borimo vi{e. Ipak, skih godina i svojevrsni znak Planinski masiv Stolovi ko{eni mandat. I ako ga, kojim slu{eni mandat. I ako ga, kojim slulovoj re~enici. britanskom trenutku zemqa koja sluì kao umrlih, {to po meni apsobi to bila ipo{tovawem najboqa skrivena druge strane slepo verovawe da voqnim prilozima pojedinaca, skih godina svojevrsni znak Planinski masiv Stolovi koe- se i Milicu najvi{im priznawem, ica voqnim prilozima pojedinaca, sumira upodr{ku jednoj ~uvenoj êr~i}u ujutru biti trezan“. Mo`da vodno biti vrlo retki. Uvojne ovom raènih dnevno isvojevrsni ~ak stotinak trudimo iOrdena borimo vi{e. Ipak, ss skih godina ijeiije svojevrsni znak Planinski masiv Stolovi ko{eni mandat. I ako ga, kojim slu{eni mandat. ako ga, kojim sluda deli. ~ajem, zadrì ili dobije neku I sa takvim bagaòm „nesreslepog prihvatawa odluka nekoUUbritanskom britanskom bi to bila ipo{tovawem najboqa skrivena trenutku zemqa koja sluì kao umrlih, {to po meni apsodruge strane slepo verovawe da re~enici. britanskom trenutku zemqa koja sluì kao umrlih, {to po meni apsobi to bila iI najboqa skrivena druge strane slepo verovawe da no nije doneo ni{ta dobro? Po }stva ve} je to sve uglavnom od Va{ington. Va{ington. Sve ameri~ke vojne ju je taj rat ko{tao oko deset mije australijsko-novozelandske voqnim prilozima pojedinaca, skih godina iije svojevrsni znak Planinski masiv Stolovi kovoqnim prilozima pojedinaca, skih godina znak Planinski masiv Stolovi ko-ca ica ica dobrotom prema {eni mandat. ako ga, kojim sluda jeje deli. ~ajem, zadrì ili dobije neku ~ajem, zadrì ili dobije neku takvim bagaòm „nesreI sa bagaòm „nesrezao svoju Amerikancima slepog prihvatawa odluka nekolovoj re~enici. britanskom trenutku zemqa koja sluì kao umrlih, {to je po meni apsodruge strane slepo verovawe U britanskom trenutku zemqa koja sluì kao umrlih, {to po meni apsobi to bila ipo{tovawem najboqa skrivena druge strane slepo verovawe da }stva ve} to sve uglavnom od Va{ington. Sve ameri~ke vojne ju je taj rat ko{tao oko deset mino nije doneo ni{ta dobro? Po Va{ington. Sve ameri~ke ju je taj rat ko{tao oko deset mi}stva ve} je to sve uglavnom od no nije doneo ni{ta dobro? Po australijsko-novozelandske jelovoj australijsko-novozelandske voqnim prilozima pojedinaca, skih godina ije svojevrsni znak voqnim prilozima pojedinaca, Planinski masiv Stolovi koskih godina svojevrsni znak Planinski masiv Stolovi koca institucija, javnih preduze}a iIIda prepoznavawa „pravoslavne tejise se sa ju`ne strane izdiè pododelom Svetog Save dobrotom ije prema dobrotom iiite{kom po{tovawem prema vao da Francuze ubedi, zatim je jo{ trenutku zemqa koja sluì kao umrlih, {to je po meni apsobi to bila iI najboqa skrivena druge strane slepo verovawe da U ~ajem, zadrì ili dobije neku ~ajem, zadrì ili dobije neku I sa takvim bagaòm „nesrebagaòm „nesrezao svoju podr{ku Amerikancima Amerikancima lovoj re~enici. U trenutku zemqa koja sluì kao umrlih, {to je po meni apsobi to bila ipo{tovawem najboqa skrivena druge strane slepo verovawe da }stva ve} je to sve uglavnom od Sve ameri~ke vojne ju je taj rat ko{tao oko deset mino nije doneo ni{ta dobro? Po jo{ uvek na ispitu. Iako laburisti~ki premijer Zapadne nici politike takozvanih proje australijsko-novozelandske australijsko-novozelandske dana{wim sedi{tem ua Kanberi, voqnim prilozima pojedinaca, skih godina i svojevrsni znak Planinski masiv Stolovi koca institucija, javnih preduze}a i institucija, javnih preduze}a prepoznavawa „pravoslavne teji se sa ju`ne strane izdiè poprepoznavawa „pravoslavne teji se sa ju`ne strane izdiè pododelom Ordena Svetog Save II dodelom Ordena Svetog Save dobrotom i po{tovawem prema dobrotom i prema trenutku zemqa koja sluì kao umrlih, {to je po meni apsodruge strane slepo verovawe da trenutku zemqa koja sluì kao umrlih, {to je po meni apsobi to bila i najboqa skrivena druge strane slepo verovawe da U britanskom I sa takvim bagaòm „nesrezao svoju podr{ku Amerikancima uvek na te{kom ispitu. Iako laburisti~ki premijer Zapadne nici politike takozvanih proje australijsko-novozelandske a dana{wim sedi{tem u Kanberi, ~ajem, zadrì ili dobije neku ~ajem, zadrì ili dobije neku bagaòm „nesreinstitucija, javnih preduze}a iII prepoznavawa „pravoslavne tesa ju`ne strane izdiè poinstitucija, javnih preduze}a i prepoznavawa „pravoslavne teji sa ju`ne strane izdiè pododelom Ordena Svetog Save dodelom Ordena Svetog Save II dobrotom i prema trenutku zemqa koja sluì kao umrlih, {to je po meni apsobi to bila i najboqa skrivena druge strane slepo verovawe lovoj re~enici. britanskom bi to bila najboqa skrivena trenutku zemqa koja sluì kao umrlih, {to je po meni apsodruge strane slepo verovawe da U britanskom a parlamentu 1940. godine Vinporuka ovog „revolucionarnog“ primer uspe{ne vakcinacije je lutno poraàvaju}e nakon tako }e ti isti nedosti`ni ciqevi a institucija, javnih preduze}a prepoznavawa „pravoslavne teji se sa ju`ne strane izdiè poada dalovoj ~ajem, zadrì ili dobije dobije neku sa takvim bagaòm „nesre~ajem, zadrì ili dobije neku bagaòm „nesreinstitucija, javnih preduze}a iiIIiiIIda prepoznavawa „pravoslavne tesa ju`ne strane izdiè pododelom Ordena Svetog Save drugu va`nu funkciju, tosigurno sigurno }ne politi~ke princeze“ iVinpre- bi trenutku zemqa koja sluì kao umrlih, {to je po meni apsoto bila iporeskih najboqa skrivena druge strane slepo verovawe re~enici. U britanskom licine epidemiologa iciqevi raznih mom mi{qewu, vrlo te{ko jer akcije nakon doga|aja od 11-og lijardi dolara ili prose~no oko ameri~kih poreskih obveznika. parlamentu godine Vinprimer uspe{ne vakcinacije je lutno poraàvaju}e nakon tako poruka ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi 1940. godine Vinporuka ovog „revolucionarnog“ primer uspe{ne vakcinacije je lutno poraàvaju}e nakon tako }e ti isti nedosti`ni ciqevi institucija, javnih preduze}a prepoznavawa „pravoslavne teinstitucija, javnih preduze}a ida ji sesa sa ju`ne strane izdiè poprepoznavawa „pravoslavne teji sese sa ju`ne strane izdiè poSrpske pravoslavne crkve. Svi da ~ajem, zadrì ili neku II sa takvim bagaòm „nesredrugu va`nu funkciju, to sigurno drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ iVinpreprinceze“ presvakom svom sagovorniku. Uvek je akcije epidemiologa i raznih i pridruìo im se tom ratu. No, ameri~kih obveznika. akcije nakon doga|aja od@i~e, 11-og lijardi dolara ili prose~no oko mom mi{qewu, vrlo te{ko jer akcije nakon doga|aja od 11-og lijardi dolara ili prose~no oko ameri~kih poreskih obveznika. mom mi{qewu, vrlo te{ko jer parlamentu godine Vinprimer uspe{ne vakcinacije je tekcionista lutno poraàvaju}e nakon tako }e ti isti nedosti`ni ciqevi 1940. godine primer uspe{ne vakcinacije je lutno poraàvaju}e nakon tako poruka ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni institucija, javnih preduze}a prepoznavawa „pravoslavne te-licine ji sa ju`ne strane izdiè poinstitucija, javnih preduze}a prepoznavawa „pravoslavne teji se sa ju`ne strane izdiè poSrpske pravoslavne crkve. Svi crkve. Svi da qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, na kraju posegao za trgovinskim }ne politi~ke princeze“ predrugu va`nu funkciju, to princeze“ iiigodiprereda, za wihovu vi{egodi{wu svakom svom sagovorniku. Uvek je svakom svom sagovorniku. Uvek jeje i pridruìo tom ratu. No, im se uutom tom ratu. No, primer uspe{ne vakcinacije lutno poraàvaju}e nakon tako poruka ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi 1940. Australije Mark Mek Gouven ali se zahvaquju}i samom Ustavu fetekcionista (konzervativaca) i nakon doga|aja od 11-og lijardi dolara ili prose~no oko ameri~kih poreskih obveznika. mom mi{qewu, vrlo te{ko jer obeleìo jeove ove godine 120 parlamentu 1940. godine primer uspe{ne vakcinacije jeje lutno poraàvaju}e nakon tako poruka ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi institucija, javnih preduze}a iii prepoznavawa „pravoslavne teji se ju`ne strane izdiè podrugu va`nu funkciju, to sigurno Srpske pravoslavne crkve. Svi crkve. Svi da qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ igodiprereda, za wihovu vi{egodi{wu reda, za wihovu vi{egodi{wu svakom svom sagovorniku. Uvek svakom svom sagovorniku. Uvek je i pridruìo im se u ratu. No, poruka ovog „revolucionarnog“ primer uspe{ne vakcinacije je lutno poraàvaju}e nakon tako }e ti isti nedosti`ni ciqevi 1940. godine Vinprimer uspe{ne vakcinacije je lutno poraàvaju}e nakon tako }e ti isti nedosti`ni ciqevi Australije Mark Mek Gouven ali se zahvaquju}i samom Ustavu fe(konzervativaca) i obeleìo je godine 120 drugu va`nu funkciju, to sigurno princeze“ i preSrpske pravoslavne crkve. Svi qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na UsoviKraqeva, manastira @i~e, qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, reda, za wihovu vi{egodi{wu reda, za wihovu vi{egodi{wu svakom svom sagovorniku. Uvek je primer uspe{ne vakcinacije je lutno poraàvaju}e nakon tako poruka ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi parlamentu godine Vinprimer uspe{ne vakcinacije je lutno poraàvaju}e nakon tako poruka ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi 1940. godine Vina a qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, ~no drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i predrugu va`nu funkciju, to sigurno princeze“ i preston êr~il je izgovorio: „Mogu biti ostvareni u nekom kratIzrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. plana australijskih vlasti. I ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, reda, za wihovu vi{egodi{wu takozvanih eksperata. Za samo poruka ovog „revolucionarnog“ primer uspe{ne vakcinacije je 500 lutno poraàvaju}e nakon tako }e ti isti nedosti`ni ciqevi 1940. godine Vina~no Australija nije ni{ta nau~ila septembra (Irak, Libija, Siri500 miliona dolara godi{we. Vi{e od 3.500 vojnika ratne saqudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na UsoviKraqeva, manastira @i~e, ~no drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne princeze“ i prekoji su Petra poznavali nikad ston êr~il izgovorio: „Mogu biti ostvareni nekom kratIzrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. plana australijskih vlasti. I septembra ne}e biti na osnovu podr{ke koje izgovorio: „Mogu biti ostvareni unam nekom kratdsednikovog koji narod, plana australijskih vlasti. II Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. ne}e biti na osnovu podr{ke kofikusa koji narod, eksperata. Za samo bio spreman da saslu{a da poda jesu tada neko obi~nim Ameriseptembra (Irak, Libija, Siri500 miliona dolara godi{we. Vi{e od 3.500 vojnika ratne saAustralija nije ni{ta nau~ila septembra (Irak, Libija, Sirimiliona dolara godi{we. UUUU takozvanih Vi{e od 3.500 vojnika ratne saAustralija nije ni{ta nau~ila iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, no qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, no parlamentu sankcijama. Slu~ajno ili ne, deracije, koji su Petra poznavali nikad plana australijskih vlasti. Izrael, koji jesvoj svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. ston êr~il izgovorio: „Mogu biti ostvareni nekom kratpoznavali nikad ne}e biti na podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, je izgovorio: „Mogu biti ostvareni nekom kratplana australijskih vlasti. I Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. ne}e biti na osnovu podr{ke kokoji narod, Predstoji da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovslu`bu idijaspore. doprinos Mitropolibio spreman da saslu{a da pobio spreman da saslu{a da poda jepoliti~ke tada obi~nim Amerineko obi~nim Ameriga tim idejama sledi premideracije, koji uosnovu tom slu~aju nema Ujediwene australijske partije. Vi{e od 3.500 vojnika ratne sa(Irak, Libija, Siri500 miliona dolara godi{we. Australija nije ni{ta nau~ila Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. biti ostvareni uunekom nekom kratna postojawa. Ipak, prva sedniqudi iz ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, koji Petra poznavali nikad poznavali nikad ston êr~il je izgovorio: „Mogu biti ostvareni nekom kratIzrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. dsednikovog fikusa koji narod, Predstoji nam da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekov-qudi nam da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovslu`bu idoprinos doprinos Mitropolislu`bu iostvareni doprinos Mitropolibio spreman saslu{a iiida da pobio spreman da saslu{a da pono no da je tada neko obi~nim Ameriga uutim idejama sledi i ipremikoji uda tom slu~aju nema australijske partije. plana australijskih vlasti. I Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. izgovorio: „Mogu biti uupartija nekom kratne}e biti na osnovu podr{ke kofikusa koji narod, plana australijskih vlasti. I Izrael, koji je program vak{iroke kampawe vakcinacije. biti ostvareni uunam kratne}e biti na osnovu podr{ke kona Ipak, prva sednikoji su Petra poznavali nikad -Predstoji Predstoji nam da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekov---Predstoji Predstoji nam da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovslu`bu idoprinos doprinos Mitropolislu`bu iostvareni bio spreman da saslu{a iiive} pooanoan-ston kanston izgovorio: „Mogu biti uMitropolinekom kratplana australijskih vlasti. I Izrael, koji je svoj program vak- Ujediwene {iroke kampawe vakcinacije. ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog koji narod, plana australijskih vlasti. I Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. je izgovorio: „Mogu biti ostvareni uunam nekom kratne}e biti na osnovu podr{ke ko--Predstoji Predstoji da uradimo fikusa koji narod, ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovju}e }e sama zavrediti, ve} opet apostojawa. iêr~il dobar deo ~lanstva SNS-a nam da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovdesetak nova Krega vam ponuditi samo krv, znoj i plana kom roku moè samo izazvati cinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci neko }e se sutra mo`da i otreslu`bu idana Mitropolio australijskih vlasti. I Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. êr~il je izgovorio: „Mogu biti ostvareni u nekom kratni iz korejskog (1950-53), niti ja...) imale su uvek isto opravprevodu to zna~i, da je Australivezni~ke koalicije poginulo je u ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, Predstoji da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnam da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovju }e sama zavrediti, opet a i dobar ~lanstva SNS-a ju }e sama zavrediti, ve} opet deo ~lanstva SNS-a ga ne}e zaboraviti jer bio je to desetak dana nova partija Krega vam ponuditi krv, znoj i kom roku moè samo izazvati neko }e se sutra mo`da i otrecinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci samo krv, znoj i kom roku moè samo izazvati neko }e se sutra mo`da i otrecinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci kancima rekao da }e nakon dve malo tiho ali iskreno razgovara nja...) imale su uvek isto opravprevodu to zna~i, da je Australivezni~ke koalicije poginulo je u ni iz korejskog (1950-53), niti Predstoji nam da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovja...) imale su uvek isto opravprevodu to zna~i, da je Australivezni~ke koalicije poginulo je u ni iz korejskog (1950-53), niti Predstoji nam da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovtada je ceh platila francuska ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar ~lanstva SNS-a ju sama zavrediti, ve} opet deo ~lanstva SNS-a osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 nog grada Magli~a i Ibarske kliga ne}e zaboraviti jer bio je to jer bio je to anneko }e se sutra mo`da i otrecinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci vam ponuditi krv, znoj i kom roku moè samo izazvati samo krv, znoj i kom roku moè samo izazvati cinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci neko }e se sutra mo`da i otrejerka Kvinslenda Anastasija Pajasne odrednice, ne moè re}i Pomenuti protekcionisti bili kancima rekao da }e nakon dve ji australijsko-novozelandskoj. malo tiho ali iskreno razgovara nakon dve malo tiho ali iskreno razgovara ca nije odràna u Kanberi, ve} ja...) imale su uvek isto opravprevodu to zna~i, da je Australivezni~ke koalicije poginulo je u ni iz korejskog (1950-53), niti Predstoji nam da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovcinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci samo kom roku moè samo izazvati a i dobar deo ~lanstva SNS-a osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 nog grada Magli~a i Ibarske kliga ne}e zaboraviti jer bio je to osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 nog grada Magli~a i Ibarske klijer bio je to nnvam ponuditi samo krv, znoj i kom roku moè samo izazvati cinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci ji australijsko-novozelandskoj. malo tiho ali iskreno razgovara jasne odrednice, ne moè re}i jerka Kvinslenda Anastasija PaPomenuti protekcionisti bili kancima rekao da }e nakon dve ji australijsko-novozelandskoj. ju }e sama zavrediti, ve} opet ~lanstva SNS-a malo tiho ali iskreno razgovara ju }e sama zavrediti, ve} opet ca nije odràna u Kanberi, ve} cinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci neko }e se sutra mo`da i otresamo krv, znoj i kom roku moè samo izazvati neko }e se sutra mo`da i otrecinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci kom roku moè samo izazvati osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 nog grada Magli~a i Ibarske kliosvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 nog grada Magli~a i Ibarske kliga ne}e zaboraviti jer bio je to nji australijsko-novozelandskoj. ji australijsko-novozelandskoj. ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar ~lanstva SNS-a malo tiho ali iskreno razgovara ako ju }e sama zavrediti, ve} opet deo ~lanstva SNS-a osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 grada Magli~a i Ibarske klimilo{}u onog koji kampawu odraba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vam ponuditi krv, znoj i kom roku moè samo izazvati neko }e se sutra mo`da i otrecinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci cinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci neko }e se sutra mo`da i otresamo krv, znoj i kom roku moè samo izazvati osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 grada Magli~a i Ibarske kliKelija doìvela je ogromnu popu-ko ji australijsko-novozelandskoj. ju }e sama zavrediti, ve} opet ako a i dobar deo ~lanstva SNS-a ako suze“. Naravno, ne pravim nikafrustracije bolno suo~avawe zniti, ali }e mnogi naàlost jo{ pro{le godine. Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 nog grada Magli~a i Ibarske kliosvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 nog grada Magli~a i Ibarske klivijetnamskog rata (1955-75), gde Avganistanu od ~ega dve tre}ine dawe a to je promena tamo{wih ja u najboqem slu~aju, od tih para milo{}u onog koji kampawu odraba{ i ne se na{la u milo{}u onog koji kampawu odramiri{e, Ana se na{la u cinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci neko }e se sutra mo`da i otrevam ponuditi samo krv, znoj i kom roku moè samo izazvati doìvela je ogromnu ~ovek velikog srca, humanista decenije pobe}i iz Avganistana ko udecenije suze“. Naravno, pravim nikafrustracije bolno suo~avawe jo{ pro{le godine. Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada zniti, ali }e mnogi naàlost ne pravim nikafrustracije bolno suo~avawe zniti, ali }e mnogi naàlost jo{ pro{le godine. Izrael ukinuli sve restrikcije sada osvetqewe iibolno neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 nog grada Magli~a Ibarske kli- su sa neskrivenom empatijom. Bio je la{juk. osvetqewe irata mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 nog grada Magli~a iiiIako Ibarske kliAvganistanu od ~ega dve tre}ine dawe a to je promena tamo{wih ja unajboqem najboqem slu~aju, tih para vijetnamskog rata (1955-75), gde avio-kompanija „Dassault Aviatidawe a to je promena tamo{wih ja umetara. najboqem slu~aju, od para Avganistanu od ~ega dve tre}ine vijetnamskog (1955-75), gde ba{ iNaravno, ne segodine, na{la milo{}u onog koji kampawu odramiri{e, Ana se na{la na ure|ewu. O~ekujem da ipoputo bumetara. Inicijator iitih nosilac sure, od minulog vikenda prepoz~ovek velikog humanista srca, humanista iuuiuuiu da milo{}u onog koji kampawu odramiri{e, Ana da li suali nekada administrativne la{juk. Iako su pomenuti lideri su prvi vladari federacije, iz- Kelija pobe}i Avganistana ko zniti, ali }e mnogi naàlost jo{ pro{le godine. Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada suze“. Naravno, pravim nikafrustracije ibolno bolno iz Avganistana ne pravim nikafrustracije suo~avawe jo{ pro{le godine. Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada zniti, ali }e mnogi naàlost Ipak, smatram da mu se udecenije Melburnu 9. maja maja 1901. godine, sa neskrivenom empatijom. Bio je osvetqewe iirata neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 nog grada Magli~a Ibarske klisa neskrivenom empatijom. Bio jeje Avganistanu od ~ega dve tre}ine dawe a to je promena tamo{wih ja umetara. slu~aju, od tih para vijetnamskog (1955-75), gde milo{}u onog koji kampawu odraba{ ne miri{e, Ana se na{la na ure|ewu. O~ekujem da iisrpska to bupro{le godine. Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada ne frustracije bolno suo~avawe Inicijator nosilac sure, od minulog vikenda prepozna ure|ewu. O~ekujem da isuo~avawe to bumetara. Inicijator iiiod nosilac sure, od minulog vikenda prepoz~ovek velikog humanista srca, humanista miri{e, milo{}u onog koji kampawu odraAna se na{la Iako su pomenuti lideri li su nekada administrativne prvi vladari federacije, izpobe}i iz Avganistana suze“. ne pravim nikafrustracije ineke suo~avawe pro{le godine. Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada Ipak, smatram da mu se sa neskrivenom empatijom. Bio Ipak, smatram da mu se srpska Melburnu 9. 1901. sa neskrivenom empatijom. Bio je na ure|ewu. O~ekujem da i to buInicijator nosilac od minulog vikenda prepozjo{ pro{le godine. Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada zniti, ali }e mnogi naàlost ne pravim nikafrustracije i bolno suo~avawe na ure|ewu. O~ekujem da iisuo~avawe to buzniti, }e mnogi naàlost jo{ pro{le godine. Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada frustracije bolno suo~avawe metara. Inicijator nosilac sure, od minulog vikenda prepoz~ovek velikog srca, humanista iuiui milo{}u onog koji kampawu odraba{ iiNaravno, ne miri{e, se na{la milo{}u onog koji kampawu odraAna se na{la Ipak, smatram da mu se srpska Ipak, smatram da mu se srpska na ure|ewu. O~ekujem da to busa neskrivenom empatijom. Bio je metara. Inicijator iii nosilac sure, od minulog vikenda prepoz|uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamorooiiisuze“. suze“. Naravno, pravim nikafrustracije ibolno zniti, ali }e mnogi naàlost jo{ pro{le godine. Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada na ure|ewu. O~ekujem da iikraj to bumetara. Inicijator nosilac od minulog vikenda prepozzniti, ali }e mnogi naàlost jo{ pro{le godine. Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada ne pravim nikafrustracije i bolno suo~avawe larnost primiv{i umu svoje redove milo{}u onog koji kampawu odraba{ ikoja ne miri{e, Ana se na{la Ipak, smatram da se srpska na ure|ewu. da isrpska to bumetara. Inicijator nosilac sure, od minulog vikenda prepozna ure|ewu. O~ekujem da to bumetara. Inicijator iideja nosilac sure, od minulog vikenda prepoz|uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kam|uje za oboje, odnosno za celu politi~ke kamje tako|e izvukla debqi kao Amerikanaca. reìma i navodno spre~avawe godi{we mogla da gradi barem sa onom ~uvenom êr~ilovom kvo pore|ewe izme|u êr~ila i zniti, ima samo oko 999miliona miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zazauvek ostati ru`ni. jardi dolara, oqudi gradwi dvanaest daniji vojni saveznik Australicifiku. Kina vi{e nije uspavani jo{ pro{le godine. Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada ali }e mnogi naàlost ne pravim nikafrustracije iO~ekujem suo~avawe kupovati zami{qenu vojnu bezlarnost primiv{i ubolno svoje redove patriota koji je mnogo u~inio za bez ikakvog uspeha i uz ogromnu na ure|ewu. O~ekujem da i to bumetara. Inicijator i nosilac sure, od minulog vikenda prepozon“, je kao posledicu diplona ure|ewu. O~ekujem da to buvrtlogu najnovije politi~ke kammetara. Inicijator i nosilac sure, od minulog vikenda prepoz|uje za oboje, odnosno za celu politi~ke kamAmerikanaca. reìma i navodno spre~avawe godi{we mogla da gradi barem je tako|e izvukla debqi kraj kao jedan od onih koji nije mnogo reìma i navodno spre~avawe godi{we mogla da gradi barem Amerikanaca. je tako|e izvukla debqi kraj kao kvo pore|ewe êr~ila i sa onom ~uvenom êr~ilovom ima samo oko miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zazauvek ostati ru`ni. izme|u êr~ila i sa onom ~uvenom êr~ilovom zauvek ostati ru`ni. ima samo oko 9 stanovve} najavquju mo`da novo „zade zavr{eno u kratkom roku. Naovog projekta ~ija je nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvaki|uje za oboje, odnosno za celu patriota u~inio za na sednici Nacionalnog kabinegranice sada i legalno postale nedriv{i prva dva ~uvena predkoji je mnogo u~inio za bez ikakvog uz ogromnu kojom je predsedavao britanski uspeha i uz ogromnu na ure|ewu. O~ekujem da i to bumetara. Inicijator i nosilac sure, od minulog vikenda prepozvrtlogu najnovije politi~ke kamzajednica u Australiji nije dojedan od onih qudi koji nije mnogo reìma i navodno spre~avawe godi{we mogla da gradi barem Amerikanaca. je tako|e izvukla debqi kraj kao kvo pore|ewe êr~ila i ima samo oko miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zazauvek ostati ru`ni. sa onom ~uvenom êr~ilovom jedan od onih qudi koji nije mnogo i izme|u êr~ila i sa onom ~uvenom êr~ilovom ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zazauvek ostati ru`ni. de zavr{eno u kratkom roku. Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvaki|uje za oboje, odnosno za celu politi~ke kamde zavr{eno u kratkom roku. Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvaki|uje za oboje, odnosno za celu samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zasa onom ~uvenom êr~ilovom izme|u patriota koji u~inio za je mnogo u~inio za na sednici Nacionalnog kabinegranice sada i legalno postale nedriv{i prva dva ~uvena predbez ikakvog uspeha i uz ogromnu kojom je predsedavao britanski zajednica Australiji nije dojedan od onih qudi koji nije mnogo zajednica u Australiji nije dojedan od onih qudi koji nije mnogo ii kvo kvo pore|ewe izme|u êr~ila i sa onom ~uvenom êr~ilovom samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zade zavr{eno u kratkom roku. Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvaki|uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamde zavr{eno kratkom roku. Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvaki|uje za oboje, odnosno za celu politi~ke kamzauvek ostati ru`ni. ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zaizme|u êr~ila i sa onom ~uvenom êr~ilovom ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zazauvek ostati ru`ni. sa onom ~uvenom êr~ilovom patriota koji je mnogo u~inio za stranku. Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj moè pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku. Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvakizajednica u Australiji nije dozajednica u Australiji nije dojedan od onih qudi koji nije mnogo vi{e od 30.000 novih ~lanova. de zavr{eno u kratkom roku. Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvaki|uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamsa onom ~uvenom êr~ilovom pore|ewe êr~ila i ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zazauvek ostati ru`ni. ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zazauvek ostati ru`ni. izme|u êr~ila i sa onom ~uvenom êr~ilovom stranku. Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku. Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvakistranku. Wu ne bira narod, nego moè pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku. Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jednoj nesvakizajednica u Australiji nije doposlu{ni saveznik mo}nog Ujka budu}ih eventualnih terori20-tak potpuno novih savremeno I bilo je ve} odavno poznakonvencionalnih podmornica, je i to svakako ima svoju cenu. zmaj i svaki pogre{an potez Kanbednost, sve dok to bude èlere~enicom. Koliko }e nekada na{eg predsednika vlade Skota nika oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, Vreme koje je pred nama izglevi{e od 30.000 novih ~lanova. zauvek ostati ru`ni. ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zasa onom ~uvenom êr~ilovom kvo pore|ewe izme|u êr~ila i matske odmazde izgubila vredan stranku. Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku. Nasrpsku zajednicu, a s pravom poovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvakistranku. Wu ne bira narod, nego moè pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku. Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jednoj nesvakicenu, verovatno niko normalan ja beleìla gubitke bez realne koje je Petar obezbedio, pre svebudu}ih eventualnih terori20-tak potpuno novih savremeno I bilo je ve} odavno poznaposlu{ni saveznik mo}nog Ujka budu}ih eventualnih terori20-tak potpuno novih savremeno I bilo je ve} odavno poznaposlu{ni saveznik mo}nog Ujka govorio, ali su dela bila uvek ta moè na{eg predsednika vlade Skota re~enicom. Koliko }e nekada nika oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, Vreme koje je pred nama izglekon toga usledi}e i osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji pravoslavnom vlade Skota re~enicom. Koliko }e nekada Vreme koje je pred nama izglenika oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, spoqa{ne. Jo{ na po~etku same ta prvobitno pristali da ukinu sednika vlade: Edmunda Bartosrpsku zajednicu, pravom poprinc Xorx, koji }e kasnije popawe u kojoj moè pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku. Naa s pravom poovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jednoj nesvakicenu, verovatno normalan niko normalan ja beleìla gubitke bez realne koje je Petar obezbedio, pre sveja beleìla gubitke bez realne koje je Petar obezbedio, pre sveI bilo je ve} odavno poznabudu}ih eventualnih terori20-tak potpuno novih savremeno poslu{ni saveznik mo}nog Ujka voqno oduìla. Zato predlaèm govorio, ali su dela bila uvek ta govorio, ali su dela bila uvek ta moè stranku. Wu ne bira narod, nego pro}i samo kao stranku. Wu ne bira narod, nego na{eg predsednika vlade Skota oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, re~enicom. Koliko }e nekada kon toga usledi}e i osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji pravoslavnom vlade Skota re~enicom. Koliko }e nekada Vreme koje je pred nama izglenika oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, kon toga usledi}e i osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji pravoslavnom spoqa{ne. Jo{ na po~etku same ta prvobitno pristali da ukinu sednika vlade: Edmunda Bartosrpsku zajednicu, pravom ponika oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, Vreme koje je pred nama izglere~enicom. Koliko }e nekada a s pravom poprinc Xorx, koji }e kasnije pocenu, verovatno niko normalan ja beleìla gubitke bez realne koje je Petar obezbedio, pre sveja beleìla gubitke bez realne koje je Petar obezbedio, pre svevoqno oduìla. Zato predlaèm govorio, ali su dela bila uvek ta ja voqno oduìla. Zato govorio, ali su dela bila uvek ta stranku. Wu ne bira narod, nego pawe upredsednika kojoj pro}i samo kao stranku. Wu ne bira narod, nego moè samo kao kon toga usledi}e ipredlaèm osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji -samom pravoslavnom na{eg predsednika vlade Skota re~enicom. Koliko }e nekada oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, kon toga usledi}e irekord osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarenana{eg da{woj atrakciji -- pravoslavnom pravoslavnom Vu~i}. bosa po trwu koje ni~e na dnu ko- stranku. srpsku zajednicu, apro}i svlade pravom ponika oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, Vreme koje je pred nama izglepredsednika Skota re~enicom. Koliko }e nekada kon toga usledi}e iosve}ewe osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji -pravoslavnom pravoslavnom nika oni su jo{ na startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, Vreme koje je pred nama izglere~enicom. Koliko }e nekada beleìla gubitke bez realne koje je Petar obezbedio, pre svevoqno oduìla. predlaèm voqno oduìla. Zato govorio, ali su dela bila uvek ta Wu ne bira narod, nego pawe upredsednika kojoj moè pro}i samo kao Ovo je svojevrsni uko{tati austrakon toga usledi}e iZato osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji pravoslavnom ena ena Vu~i}. bosa po trwu ni~e na dnu kore~enicom. Koliko }e nekada vlade Skota nika oni su jo{ samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, Vreme koje je pred nama izgleVu~i}. koje ni~e na dnu kokon toga usledi}e i osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji -pravoslavnom pravoslavnom nika oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, Vreme koje je pred nama izglere~enicom. Koliko }e nekada Skota kon toga usledi}e i krla jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji -na èstoko je naru{eno poverewe Osim {to Kanbera uvek mora da bere uperen protiv ima}e voqno oduìla. Zato predlaèm Sema. Australija ima dugu istosti~kih napada. je ii opremqenih opremqenih bolnica, od kojih bi to da su talibane odnosno tada la. Postavqa se samo pitawe: na je svojevrsni rekord uda austrana ugovor sa Kanberom ovlade zameni aubosa po trwu na dnu koovu „obe}anu zemqu“ Morisona, jer su oni sli~ni koobezbedili „fajzer vakcinu“ jer jednostavno èqeno re{ewe da da ne donosi mnogo nade, jer sve kon toga usledi}e ipredlaèm osve}ewe krVu~i}. la jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji -Nedavno pravoslavnom koje ni~e na dnu konika oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, Vreme koje je pred nama izglere~enicom. Koliko }e nekada na{eg vlade Skota kon toga usledi}e i krla jo{ 2007. godine Planinarda{woj atrakciji --Nedavno tu intervenciju ne bi podrào. stao ikraq Australijanac godine. sti~kih napada. je opremqenih bolnica, od kojih bi Ovo to da su talibane odnosno tada Sema. Australija ima dugu istoVu~i}. koje ni~e {anse da opstane uNedavno bliskoj buduga svojim iskustvom ije poverewem. sti~kih napada. je iiza bolnica, od kojih bi to da talibane odnosno tada Sema. Australija ima dugu istokoja su krasila wegovu li~nost. na sta. Tada }emo mo}i da kaèmo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara! sve grani~ne barijere, nakon {to krize osniva~ Ujediwene austrana (1901-03) i Alfreda Dikina Morisona, sli~ni koovu „obe}anu zemqu“ ko{tati obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno èqeno re{ewe da da ne donosi mnogo nade, jer bosa po trwu koje ni~e na dnu kojer su oni sli~ni ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno èqeno re{ewe da da ne donosi mnogo nade, jer stati Xorx Peti. Sve do kon toga usledi}e iosve}ewe osve}ewe krla jo{ 2007. godine Planinarda{woj atrakciji tu intervenciju podrào. stao i Australijanac godine. ne bi podrào. godine. koje Vu~i}. ni~e na dnu ko{anse da opstane uubliskoj bliskoj buduga svojim iskustvom iKine poverewem. sti~kih napada. je opremqenih bolnica, od kojih bi to da su talibane odnosno tada Sema. Australija ima dugu istoVu~i}. {anse da opstane uNedavno buduga svojim iskustvom iiije poverewem. da Petar dobije svoju bistu upreprekoja su krasila wegovu li~nost. koja su krasila wegovu li~nost. sta. Tada }emo mo}i kaèmo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara! sta. Tada }emo mo}i da kaèmo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara! Morisona, sli~ni obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno èqeno re{ewe ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati krize osniva~ Ujediwene austragrani~ne barijere, nakon {to na (1901-03) i Alfreda Dikina jer su oni sli~ni ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno èqeno re{ewe da da ne donosi mnogo nade, jer aa stati kraq Xorx Peti. Sve do stao ipo Australijanac godine. tu intervenciju ne bi podrào. godine. Vu~i}. da da ne donosi mnogo nade, jer obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno èqeno re{ewe ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati oni kobosa trwu na dnu ko{anse da opstane bliskoj buduga svojim iskustvom i poverewem. Vu~i}. koje ni~e na dnu ko{anse da opstane u bliskoj buduga svojim iskustvom poverewem. da Petar dobije svoju bistu u prekoja su krasila wegovu li~nost. da Petar dobije svoju bistu u prekoja su krasila wegovu li~nost. ana sta. Tada }emo mo}i da kaèmo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara! sta. Tada }emo mo}i da kaèmo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara! I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih Morisona, jer su oni sli~ni ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno èqeno re{ewe sta. Tada }emo mo}i da kaèmo a sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ visokom ~ak 33 metara! stao i Australijanac godine. obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno èqeno re{ewe da da ne donosi mnogo nade, jer oni sli~ni koovu „obe}anu zemqu“ ko{tati Vu~i}. obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno èqeno re{ewe da da ne donosi mnogo nade, jer ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati kobosa po trwu koje ni~e na dnu ko{anse da opstane u bliskoj buduga svojim iskustvom poverewem. da Petar dobije svoju bistu u preda Petar dobije svoju bistu u koja su krasila wegovu li~nost. ana lijskoj politi~koj istoriji jer na ana sta. Tada }emo mo}i da kaèmo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ visokom ~ak 33 metara! I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih I da rezultat napredwaka na staroplaninskih sta. Tada }emo mo}i da kaèmo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara! sta. Tada }emo mo}i da kaèmo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara! ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati Morisona, sli~ni koobezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno èqeno re{ewe da da ne donosi mnogo nade, jer dva saveznika. Prirodno je da naoruàwe kupuje prvo od amedalekose`ne posledice u odnoobezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno èqeno re{ewe da da ne donosi mnogo nade, jer jer su oni sli~ni koovu „obe}anu zemqu“ ko{tati da li time mo`da kupuje i neke riju u~e{}a u krvavim svetskim 82-godi{wi Hauard, koji je bio svaka imala po 120 bolni~kih muxahedine stvorili i obu~avada Petar dobije svoju bistu u prena lijskoj politi~koj istoriji jer na stralijskih vojnih trening avirita isu{enih staroplaninskih I da rezultat napredwaka na staroplaninskih sta. Tada }emo mo}i da kaèmo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara! sta. Tada }emo mo}i da kaèmo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara! I da rezultat napredwaka na liko i slon i mi{. Ono {to se pandemija niko ìvi ne moè da australijske vlasti uprkos tosve svoje gra|ane. Pa i pored nije postignuto. Postavqa se I nakon dve decenije rezultati obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno èqeno re{ewe da da ne donosi mnogo nade, jer ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati Morisona, jer su oni sli~ni koBio je ro|eni Beogra|anin, muxahedine stvorili i obu~ava82-godi{wi Hauard, koji je bio svaka imala po 120 bolni~kih riju u~e{}a u krvavim svetskim 82-godi{wi Hauard, koji je bio svaka imala po 120 bolni~kih muxahedine stvorili i obu~avariju u~e{}a u krvavim svetskim }nosti. S obzirom da je Petar po Bio je to recept koji je festivaSvih ovih godina, posebno sam da smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, a finasiran je isOvo monumentalno znamewe lijske partije (United Australia Australija dostigne 80 odsto (1903-04). Barton i Dikin su u to rita isu{enih staroplaninskih a na 1927. godine, u vreme èstokog sta. Tada }emo mo}i da kaèmo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara! I da rezultat napredwaka na staroplaninskih liko i slon Ono {to se pandemija niko ìvi ne moè da australijske vlasti uprkos tosve svoje gra|ane. Pa i pored nije postignuto. Postavqa se I nakon dve rezultati I da rezultat napredwaka na i mi{. Ono {to se pandemija niko ìvi ne moè da australijske vlasti uprkos tosve svoje gra|ane. Pa i pored nije postignuto. Postavqa se Bio je ro|eni Beogra|anin, decenije rezultati Beogra|anin, muxahedine stvorili iuprkos obu~ava82-godi{wi Hauard, koji bio svaka imala 120 bolni~kih riju u~e{}a uniko krvavim svetskim }nosti. Smonumentalno obzirom da je po Bio je to recept koji je festiva}nosti. Smonumentalno obzirom da je po Bio je to recept koji je festivalepom kompleksu novo-otvorenog Svih ovih godina, posebno sam da smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, finasiran je isOvo monumentalno znamewe Svih ovih godina, posebno sam da smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, aapo jejeje isOvo znamewe aopdostigne 80 odsto partije (United Australia Barton i Dikin su uje to aop- 1927. godine, vreme èstokog da rezultat napredwaka na Australija rita isu{enih staroplaninskih liko i je slon Ono svoje gra|ane. Pa ije pored nije postignuto. Postavqa selepom pandemija niko ìvi ne moè da I da da rezultat napredwaka na staroplaninskih Bio je Beogra|anin, mi{. Ono {to se pandemija niko ìvi ne moè da sve svoje gra|ane. Pa pored nije postignuto. Postavqa se australijske vlasti toI nakon dve decenije rezultati ro|eni Beogra|anin, }nosti. S obzirom da jePetar Petar po (1903-04). Bio je to recept koji je festivasopaustralijske vlasti uprkos tosve svoje gra|ane. Pa iii pored nije postignuto. Postavqa se pandemija niko ìvi ne moè da mi{. {tose se lijske }nosti. S obzirom da je Petar po Bio je to recept koji je festivaSvih ovih godina, posebno sam lepom kompleksu novo-otvorenog da smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, finasiran je isOvo monumentalno znamewe kompleksu novo-otvorenog Svih ovih godina, posebno sam da smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, finasiran isOvo monumentalno znamewe predstoje}im izborima zavisi reka. da smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, aafinasiran finasiran isOvo znamewe I rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih liko slon iuimi{. mi{. Ono {to se pandemija niko ìvi ne moè da svoje gra|ane. Pa pored nije postignuto. Postavqa se Bio ro|eni Beogra|anin, sve svoje gra|ane. Pa pored nije postignuto. Postavqa se australijske vlasti uprkos topandemija ìvi ne moè da mi{. Ono {to se }nosti. S obzirom da je Petar po Bio je to recept koji je festivado sada zabeleèno ne{to lepom kompleksu novo-otvorenog sve svoje gra|ane. Pa iiiiiiPetar pored nije postignuto. Postavqa se australijske vlasti uprkos topandemija niko ìvi ne moè da Svih ovih godina, posebno sam lepom kompleksu novo-otvorenog da smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, finasiran isOvo monumentalno znamewe predstoje}im izborima zavisi reka. predstoje}im zavisi da smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, aafinasiran finasiran je isOvo monumentalno znamewe da smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, aaaakojim jejeje isOvo monumentalno znamewe se Franzuzi ose}aju ri~kih kompanija, isto vreme sima dve dràve. Tako }e idobronovi nove trgovinske odmazde, koje }e p- liko iijeslon slon Ono {to se pandemija niko ìvi ne moè da sve svoje gra|ane. Pa pored nije postignuto. Postavqa sedo australijske vlasti uprkos tosukobima koje predvodi Amerika. predsednik australijske vlade kreveta! Da slu~ajem auli Amerikanci uPakistanu Pakistanu osamsve svoje gra|ane. Pa pored nije postignuto. Postavqa se australijske vlasti uprkos toOno {to pandemija niko ìvi ne moè da sada nije zabeleèno ne{to lepom kompleksu novo-otvorenog predstoje}im izborima zavisi ona. izme|u dve dràve je australijske reka. oppredstoje}im izborima zavisi da smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, apitawe: finasiran je isOvo monumentalno znamewe da smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, finasiran isOvo monumentalno znamewe su zaista poraàvaju}i. Ameriku predsednik australijske vlade kreveta! Da kojim slu~ajem auli Amerikanci uizborima Pakistanu osamsukobima koje predvodi Amerika. sve svoje gra|ane. Pa pored nije postignuto. Postavqa se vlasti uprkos topandemija niko ìvi ne moè da iSpor ii mi{. Ono {to se ali Australiju do{ao vrlo iz pomenutog plana jasno moè nasluti unije ovom trenutku? Hteli teOvo bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no Motalnom fijasku aktuelne strapredsednik australijske vlade kreveta! Da kojim slu~ajem auli Amerikanci uizborima Pakistanu osamsukobima koje predvodi Amerika. struci bio ekonomista bankar lu omogu}io punoletstvo, jer je preka. vakcinisanih, vrloubrzo brzo su deParty) Klajv Palmer jepovre|enim, bezuspe{no vreme bili izuzetno jaki lideri, zna~ajan, ali ini ni malo lak prokqu~ivo donacijama iko kao simbol Hristovih zemaqpcenio wegov anga`man izavisi trud rivalstva izme|u dva najve}a da smo uspe{no okon~ali ovaj predstoje}im izborima iz Kraqeva, finasiran ismonumentalno znamewe predstoje}im zavisi su zaista poraàvaju}i. Ameriku poraàvaju}i. Ameriku ali je uuAustraliju Australiju do{ao vrlo iz pomenutog jasno moè nasluti u ovom trenutku? Hteli te bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: ko Motalnom fijasku aktuelne strapredsednik australijske vlade kreveta! Da kojim slu~ajem auli Amerikanci uanga`man osamsukobima koje predvodi Amerika. do{ao vrlo plana jasno moè nasluti u ovom trenutku? Hteli talnom fijasku aktuelne strate bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: ko je Mostruci bio ekonomista i bankar lu omogu}io punoletstvo, jer je - liko zna~ajan, ali i ni malo lak prokqu~ivo donacijama i dobrokao simbol Hristovih zemaqstruci bio ekonomista i bankar lu omogu}io punoletstvo, jer je pcenio wegov anga`man i trud srpskog kolexa „Sveti Sava“, u Party) Klajv Palmer je bezuspe{no vakcinisanih, vrlo su devreme bili izuzetno jaki lideri, zna~ajan, ali i malo lak prokqu~ivo donacijama i dobrokao simbol Hristovih zemaqcenio wegov i trud predstoje}im izborima zavisi reka. rivalstva izme|u dva najve}a predstoje}im izborima zavisi su zaista poraàvaju}i. Ameriku ali je u Australiju do{ao oda. iz pomenutog jasno bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: ko je Monasluti u ovom trenutku? Hteli do{ao vrlo plana jasno moè nasluti u ovom trenutku? Hteli te bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: ko je Motalnom fijasku aktuelne strastruci bio ekonomista i bankar lu omogu}io punoletstvo, jer je zna~ajan, ali i ni malo lak prokqu~ivo donacijama i dobrood wenog anga`mana i doprinosimbol Hristovih zemaqAna, iako tako izgleda, ne struci bio ekonomista i bankar lu omogu}io punoletstvo, jer je talnom fijasku aktuelne strate bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: ko je Monasluti u ovom trenutku? Hteli plana moè wegov anga`man i trud srpskog kolexa „Sveti Sava“, uu zna~ajan, ali i ni malo lak prokqu~ivo donacijama i dobrokao simbol Hristovih zemaqcenio wegov anga`man i trud srpskog kolexa „Sveti Sava“, u predstoje}im izborima zavisi zna~ajan, ali i ni malo lak prokqu~ivo donacijama i dobroreka. kao simbol Hristovih zemaqda. ali je u do{ao vrlo da. iz pomenutog plana jasno moè nasluti u ovom trenutku? Hteli te bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: ko je Motalnom fijasku aktuelne strasli~no. Pore|ewa radi, i libeod wenog anga`mana i doprinoAna, izgleda, ne struci bio ekonomista i bankar lu omogu}io punoletstvo, jer je talnom fijasku aktuelne strate bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: ko je Monasluti u ovom trenutku? Hteli plana jasno moè srpskog kolexa „Sveti Sava“, zna~ajan, ali i ni malo lak prokqu~ivo donacijama i dobrood wenog anga`mana i doprinosimbol Hristovih zemaqiako tako izgleda, bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: ko je Monasluti u ovom trenutku? Hteli cenio wegov anga`man i trud srpskog kolexa „Sveti Sava“, u zna~ajan, ali i ni malo lak prokqu~ivo donacijama i dobrokao simbol Hristovih zemaqjer je u pitawu za{tita wihovih mora i da neposredno finansira vojni savez – AUKUS, izme|u zna~ajan, ali i ni malo lak prokqu~ivo donacijama i dobrokao simbol Hristovih zemaqverovatno uslediti iz Pekinga a. iz Uvek po pravilu ni~im izazvana desetih godina pro{log veka, ~ak 11 godina, komentarisao postralijska noga nije nikad kro~isli~no. Pore|ewa radi, i libeAna, izgleda, ne kasnije izgla|en ali su oìqci da. iz pomenutog jasno moè nasluti u ovom trenutku? Hteli talnom fijasku aktuelne strate bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: ko je Mood wenog anga`mana i doprinoiako tako izgleda, ne talnom fijasku aktuelne strate bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: ko je Moplana jasno moè nasluti u ovom trenutku? Hteli srpskog kolexa „Sveti Sava“, u od wenog anga`mana i doprinozna~ajan, ali i ni malo lak protako kqu~ivo donacijama i dobrokao simbol Hristovih zemaqzna~ajan, ali i ni malo lak prokqu~ivo donacijama i dobrokao simbol Hristovih zemaqa. je ta potpuno neuspe{na avantu~ak 11 godina, komentarisao postralijska noga nije nikad kro~idesetih godina pro{log veka, Uvek pravilu ni~im izazvana desetih godina pro{log veka, ~ak 11 godina, komentarisao postralijska noga nije kro~ipravilu izazvana rano sa roditeqima, jo{ kao Ana, iako tako izgleda, ne talnom aktuelne strate bitne ~iwenice, do sada je sa onda logi~no pitawe: je Mo- Uvek nasluti upriznamo ovom trenutku? Hteli pomenutog plana jasno moè mantovali sami sebe.Prvo Prvo jeMek Mek poku{avao da naprotiv sudu ospori usposa vizijama da }enikad australijska videti jeroditeqima, da nas o~ekuje jo{ mnomi to ili ne, ona se kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije tegije uborbi borbi protiv pandemije, jekat --da Milutin Vukosavqesa vi{edecenijskim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe od wenog anga`mana ipandemije, doprinotako izgleda, ne australijska grada, parlament jeza poku{avao od wenog anga`mana ipandemije, doprinozna~ajan, ali i ni~im ni malo lak prokqu~ivo donacijama iko dobrokao simbol Hristovih zemaqda se srpskog filma u mantovali je ta potpuno neuspe{na avantuneuspe{na avantu. australijska godina pro{log veka, ~ak 11 godina, komentarisao postralijska noga nije nikad kro~iUvek pravilu ni~im izazvana rano sa roditeqima, jo{ kao a. roditeqima, jo{ kao videti je o~ekuje jo{ mnomi to da priznamo ili ne, ona se kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije tegije borbi protiv pandemije, jekat -po kaè Milutin Vukosavqewenog anga`mana ina doprinoAna, izgleda, ne sa vi{edecenijskim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe sami sebe. je da na sudu ospori uspovizijama da }e australijska da nas o~ekuje jo{ mnomi to priznamo ili ne, ona se tegije uuufijasku borbi pandemije, kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije jekat -po Milutin Vukosavqesa vi{edecenijskim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe od wenog anga`mana doprinotako izgleda, ne da se srpskog filma sidnejskom predgra|u Varovil. grada, parlament je da se Festival srpskog filma vlaje ta potpuno neuspe{na avanturano sa sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital jo{ kao videti jeiako o~ekuje kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije mi to da priznamo ili ne, ona se jekat -kaè kaè Milutin Vukosavqesa vi{edecenijskim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe da nas o~ekuje jo{ mnomi to priznamo ili ne, ona se tegije uuFestival protiv kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije jekat -po kaè Milutin Vukosavqeod wenog anga`mana iipandemije, doprinosa vi{edecenijskim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe Ana, tako izgleda, ne srpskog filma sidnejskom predgra|u Varovil. kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije tegije borbi protiv mi to priznamo ili ne, ona se jo{ mnojekat Milutin Vukosavqeda se Festival srpskog filma sidnejskom predgra|u Varovil. lalarali ida laburisti pojedina~no sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira kapital za desetih rano sa roditeqima, jo{ kao sa, uzeo bih lepe pare kladiopoliti~ki kapital za videti jeiako da nas o~ekuje jo{ mnomi to da priznamo ili ne, ona se kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije tegije uuFestival borbi protiv pandemije, jekat -kaè kaè Milutin Vukosavqesa vi{edecenijskim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe sidnejskom predgra|u Varovil. kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije tegije borbi protiv pandemije, mi to da priznamo ili ne, ona se o~ekuje jo{ mnoekonomskih interesa. Najnoviameri~ko prisustvo usamim regionu. Amerike, Velike Britanije i jaka Au- rali jekat -kaè kaè Milutin Vukosavqeda se Festival srpskog filma uuuuu vla~ewe sidnejskom predgra|u Varovil. ujekat narednom periodu. Amerika ise kompletno vakcinisano tek risonu dao takve informacije mi to da priznamo ili ne, ona se jekat -da kaè Milutin Vukosavqea- videti laakumulira kapital tih sukoba ostali do dana{wih i laburisti pojedina~no sa, uzeo bih lepe pare na kladiopoliti~ki kapital za dovodi upitawe pitawe ìvote svojih kada su im oni bili potrebni za vla~ewe ameri~ke aasamim samim iioko aula uAvganistan Avganistan danas bi sigurno sa, uzeo bih lepe pare na kladiopoliti~ki za videti je da o~ekuje jo{ mnomi to da priznamo ili ne, ona se kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije tegije borbi protiv pandemije, jekat -kaè kaè Milutin Vukosavqesidnejskom predgra|u Varovil. kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije tegije uFestival borbi protiv nas o~ekuje jo{ mnomi to da priznamo ili ne, ona se -da kaè Milutin Vukosavqeara ko{tala vi{e od 2kapital triliona aakumulira politi~ki za kada su im oni bili potrebni za vla~ewe ameri~ke aula u Avganistan danas bi sigurno dovodi u pitawe ìvote svojih sa, uzeo bih lepe pare na kladiopoliti~ki kapital za ameri~ke a i aula u danas bi sigurno kada su im oni bili potrebni za dovodi u ìvote svojih Gouven izjavio da on ne}e po{tostavqawe tvrde granice izme|u federacija jednog dana biti de~ak. Wegov otac je bio poresa, uzeo bih lepe pare na kladiovi}, ~lan Odbora za postavqawe redovno zasedao u Melburnu. Tek kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije tegije u borbi protiv pandemije, mi to da priznamo ili ne, ona je da nas o~ekuje jo{ mnojekat Milutin Vukosavqewemu to naravno nije bio veliki odràno u novembru 2019. godigo vi{e neizvesnosti, novih „zazauvek promenila i stvarno mi 59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto i daqe srqaju dubqe u samoizoAustraliji (FSF) odrì i osta-unra ko{tala triliona avi{e od 2 triliona uzeo bih lepe pare na kladioakumulira kapital za vla~ewe ameri~ke a samim i aula u Avganistan danas bi sigurno kada su im oni bili potrebni za dovodi u pitawe ìvote svojih de~ak. Wegov bio poresa, uzeo bih lepe pare na kladiopoliti~ki kapital za vi}, ~lan Odbora za postavqawe Gouven izjavio da on ne}e po{tostavqawe tvrde granice izme|u federacija jednog dana biti jaka otac je bio porewemu to naravno nije bio veliki odràno u novembru 2019. godivi}, ~lan Odbora za postavqawe redovno zasedao u Melburnu. Tek go vi{e neizvesnosti, novih „zazauvek promenila i stvarno mi i daqe srqaju dubqe u samoizo59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto wemu to naravno nije bio veliki odràno u novembru 2019. godiAustraliji (FSF) odrì i ostaJer osim {to je bio veliki donovih „zazauvek promenila i stvarno mi i daqe srqaju dubqe u samoizo59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto funAustraliji (FSF) odrì i osta-unra ko{tala vi{e od 2 triliona nici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima takde~ak. Wegov bio sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki za vi}, ~lan Odbora za postavqawe otac je je--kapital bio porewemu to naravno nije bio veliki odràno u novembru 2019. godivi}, ~lan Odbora za postavqawe go vi{e neizvesnosti, novih odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto zauvek promenila i stvarno mi vi}, ~lan Odbora za postavqawe wemu to naravno nije bio veliki odràno u novembru 2019. godiAustraliji (FSF) odrì i ostaJer osim {to je bio veliki donovih „zazauvek promenila i stvarno mi 59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto i daqe srqaju dubqe u samoizoAustraliji (FSF) odrì i ostaJer osim {to je bio veliki do59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto i daqe srqaju dubqe u samoizozauvek promenila i stvarno mi „zaunnici, a \ilas i kompanija bi predstoje}e da ima takimaju mawe od 65.000 ~lanova. nici, a \ilas i kompanija bi izbore da de~ak. Wegov otac bio porevi}, ~lan Odbora za postavqawe ji diplomatski sukob dva stara U prenesenom zna~ewu to bi mostralije imati svojevrsnu cenu i vi}, ~lan Odbora za postavqawe Britanija, naravno, jesu prirodwemu to naravno nije bio veliki odràno u novembru 2019. godiJer osim {to je bio veliki dogo vi{e neizvesnosti, novih „zazauvek promenila i stvarno mi odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto vi}, ~lan Odbora za postavqawe nAustraliji (FSF) odrì i ostaJer osim {to je bio veliki do59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto i daqe srqaju dubqe u samoizozauvek promenila i stvarno mi neizvesnosti, novih „zai daqe srqaju dubqe u samoizo59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto zauvek promenila i stvarno mi a \ilas i kompanija bi predstoje}e izbore da ima takdana. nici, a \ilas i kompanija bi da ima takimaju mawe od 65.000 ~lanova. nici, vojnika i nemilice tro{i te{ko stralijske vojske iz Avganistana. imali znatno vi{e bolni~kih gerilsku borbu protiv Sovjeta u vi}, ~lan Odbora za postavqawe vi}, ~lan Odbora za postavqawe Jer osim {to je bio veliki dozauvek promenila i stvarno mi go vi{e neizvesnosti, novih „zadaqe srqaju dubqe u samoizo59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto i daqe srqaju dubqe u samoizo59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto novih „zazauvek promenila i stvarno mi nnpredstoje}e izbore da ima takdolara ili ~ak 300 miliona donici, a \ilas i kompanija bi izbore da ima takstralijske vojske iz Avganistana. imali znatno vi{e bolni~kih gerilsku borbu protiv Sovjeta u vojnika i nemilice tro{i te{ko nici, a \ilas i kompanija bi Zapadne Australije i Kvinslenvati odluku sa kojom se saglasio, i moderna demokratska dràva. gerilsku borbu protiv Sovjeta u stralijske vojske iz Avganistana. imali znatno vi{e bolni~kih vojnika i nemilice tro{i te{ko tada je preme{ten na dana{wu krsta na Stolovima. vi}, ~lan Odbora za postavqawe klom sa Korduna, odakle poti~e problem. Osniva~i festivala ne. Petar je tako|e bio i jedan od 59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto i daqe srqaju dubqe u samoizozauvek promenila i stvarno mi go vi{e neizvesnosti, novih „zane jedan odnajva`nijih najva`nijih kulturnkqu~avawa“ inastavka nastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu prelaciju i\ilas bez ikakve vizije da se vati nakon vi{e od meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godidolara ili miliona do\ilas kompanija predstoje}e da ima tak~ak 300 miliona donici, \ilas kompanija bi izbore -miliona da ima takgerilsku borbu protiv Sovjeta ubi stralijske vojske Avganistana. znatno vi{e bolni~kih vojnika ikolexa, nemilice tro{i te{ko ibojkota. Kvinslenodluku sa kojom se saglasio, iimali moderna demokratska dràva. krsta na Stolovima. klom sa Korduna, odakle poti~e je preme{ten na dana{wu krsta na Stolovima. odakle problem. Osniva~i festivala ne. Petar je tako|e bio i jedan od rjejejetada problem. Osniva~i festivala ne. Petar je tako|e bio iiove jedan od ne jedan od najva`nijih kulturbrotvor kolexa, Petar je bio i kqu~avawa“ nastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu prelaciju iAustralije bez ikakve vizije da se nakon vi{e od meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godiodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bila na na- Zapadne ne jedan od najva`nijih kulturnastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu prelaciju bez ikakve vizije da se nakon vi{e od 88888888iz meseci trajawa vakcinisanih do kraja godidolara ili ~ak 300 donici, aaa iiiod kompanija bi predstoje}e izbore -bi da ima takkrsta na Stolovima. klom sa Korduna, odakle poti~e krsta na Stolovima. krsta na Stolovima. odakle poti~e problem. Osniva~i festivala ne. Petar je tako|e bio i jedan od brotvor rr-je problem. Osniva~i festivala ne. Petar je tako|e bio jedan od jedan od najva`nijih kulturbrotvor kolexa, Petar je bio kqu~avawa“ nastavka je te{ko da zamislim ovu nakon vi{e od meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godiodavno odustali od bojkota. vu ulogu, bila na nane jedan od kulturPetar je bio ipreiinastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu prenakon vi{e od meseci trajawa vakcinisanih do kraja godilaciju bez ikakve vizije da se Ujediwena australijska partija, nakon vi{e od meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godilaciju iodustali bez ikakve vizije da se ekonomje te{ko da zamislim ovu preodavno odustali od vaqda bi bila saveznika, danas ipak ima malo glo se shvati i kao svojevrpo budu}u normalizaciju odnosa ni australijski saveznici, ali krsta na Stolovima. klom sa Korduna, odakle poti~e krsta na Stolovima. krsta na Stolovima. problem. Osniva~i festivala ne. Petar je tako|e bio iove jedan od brotvor kolexa, Petar je bio vu ulogu, bila na nane jedan od najva`nijih kulturPrvi ozbiqniji diplomatski brotvor kolexa, Petar je bio iprekqu~avawa“ nastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu prenakon vi{e od meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godilaciju iiodustali bez ikakve vizije da se nakon vi{e od meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godinastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu preodavno bojkota. vaqda bi bila na naodavno odustali od bojkota. bi australijska partija, laciju bez ikakve vizije da se nakon vi{e od 888 meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godije te{ko da zamislim ovu prezara|eni novac svojih poreskih I onda jevi{e rekao da wihova dvodekreveta, pa bi se samim tim Avganistanu. No iod pored te ~iwekrsta na Stolovima. krsta na Stolovima. brotvor kolexa, Petar je bio iii je kqu~avawa“ kqu~avawa“ nastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu nakon vi{e od 8je meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godiiiodustali bez ikakve vizije da se vu ulogu, vaqda bi bila na naodavno odustali od bojkota. bi bila na nanakon vi{e od meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godilaciju iisudski bez ikakve vizije da se iiAmeri~ki ekonomje te{ko da zamislim ovu preodavno od bojkota. lara dnevno. Ameri~ki magazin on rekao da je wihova dvode- Kao kreveta, pa bi se samim tim Avganistanu. No iod pored te ~iwezara|eni novac svojih poreskih aI zatim mu se utome tome pridruìla da. Taj presedan je dodatKao {to isam sam wihov naziv sugeI on jeje rekao da je wihova dvodekreveta, pa bi se samim tim iiii Ujediwena Avganistanu. No iRanko pored te ~iwezara|eni novac svojih poreskih lokaciju uvaqda glavni grad Kanberu, krsta na Stolovima. Najvi{i vrh Usovica planski ee iprezime prezime Kozlina (po tamo{woj odavno odustali od bojkota. vu ulogu, bila na nazaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srplaciju i bez ikakve vizije da se nakon od meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godii nastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu preodavno bojkota. vaqda bi bila na nanih doga|aja u srpskoj zajednici. lara dnevno. Ameri~ki magazin Ameri~ki magazin skog propadawa. Setio sam se i lepu zemqu na onaj „prekovid“ programa. Ukoliko ~ak i Izrael ne, i otvoriti zemqu nakon toga. kona~no zaustave. Novi fedeI on je rekao da je wihova dvodekreveta, pa bi se samim tim Avganistanu. No i pored te ~iwezara|eni novac svojih poreskih da. Taj sudski presedan je dodata zatim mu se u pridruìla {to i wihov naziv sugeNajvi{i vrh Usovica planski lokaciju u glavni grad Kanberu, eli i prezime tamo{woj Najvi{i vrh Usovica planski eeli Kozlina (po tamo{woj zaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog SrpPivqanin predwa~koj izbornoj listi da odavno odustali bojkota. vu ulogu, bi bila na nazaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srpnih doga|aja u srpskoj zajednici. jedan od najzaslu`nijih gra|ana, nih doga|aja u srpskoj zajednici. lara dnevno. magazin lepu zemqu na onaj „prekovid“ skog propadawa. Setio sam se i kona~no zaustave. Novi fedeprograma. Ukoliko ~ak i Izrael ne, i otvoriti zemqu nakon toga. Najvi{i vrh Usovica planski Setio sam se i lepu zemqu na onaj „prekovid“ programa. Ukoliko ~ak i Izrael ne, i otvoriti zemqu nakon toga. kona~no zaustave. Novi fedeli i tamo{woj Najvi{i vrh Usovica planski Najvi{i vrh Usovica planski Kozlina (po tamo{woj zaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog SrpRanko Pivqanin predwa~koj listi da zaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srpdoga|aja u srpskoj zajednici. jedan od najzaslu`nijih gra|ana, Ranko Pivqanin izbornoj listi da koju je biznismen Klajv Palmer nih doga|aja u srpskoj zajednici. jedan najzaslu`nijih gra|ana, lepu zemqu na onaj „prekovid“ skog propadawa. Setio programa. Ukoliko ~ak iIzrael Izrael ne, iotvoriti otvoriti zemqu nakon toga. druga~iju pozadinu. Ovog puta u zaista sni „reket“, jer ako nema tenzija sa Kinom. Bez obzira na sve veprograma. Ukoliko ~ak iii Izrael ne, otvoriti zemqu nakon toga. kona~no zaustave. Novi fedelepu zemqu na onaj „prekovid“ sam se lepu zemqu na onaj „prekovid“ Setio sam se ii nih programa. Ukoliko ~ak Izrael ne, zemqu nakon toga. kona~no zaustave. Novi fedene ujeod nekom imaginarnom sukobu li Najvi{i vrh Usovica planski Najvi{i vrh Usovica planski isukob prezime Kozlina (po tamo{woj Najvi{i vrh Usovica planski predwa~koj izme|u Francuske i se Aunisu mogli da pokreta~a tradicionalnog Srpjedan od najzaslu`nijih gra|ana, Ranko Pivqanin izbornoj listi da Ranko Pivqanin izbornoj listi da doga|aja u srpskoj zajednici. jedan od najzaslu`nijih gra|ana, biznismen Klajv Palmer programa. Ukoliko ~ak Izrael ne, iotvoriti otvoriti zemqu nakon toga. kona~no zaustave. Novi fedelepu zemqu na onaj „prekovid“ Setio sam se lepu zemqu na onaj „prekovid“ skog propadawa. Setio sam se ii programa. Ukoliko ~ak Izrael ne, zemqu nakon toga. Najvi{i vrh Usovica planski kona~no zaustave. Novi fedeprograma. Ukoliko ~ak iiiiiprona|u ne, iiiiiiotvoriti zemqu nakon toga. lepu zemqu na onaj „prekovid“ obveznika. Postavqa se logi~no cenijska vojna akcija uspela jer mnogo boqe branili od svake nice, Amerika weni lideri li Najvi{i vrh Usovica planski Ranko Pivqanin izbornoj listi Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da jedan od najzaslu`nijih gra|ana, lepu zemqu na onaj „prekovid“ skog propadawa. sam se i programa. Ukoliko ~ak Izrael ne, iotvoriti otvoriti zemqu nakon toga.koju kona~no zaustave. Novi fedeForbs je precizno izra~unao icenijska Pala{jukova. Naravno, kao i ri{e, no ranio federaciju i naneo ri{e, zagovarali suprotekcioprotekciokona~no zaustave. Novi fedeprograma. Ukoliko ~ak Izrael ne, zemqu nakon toga. lepu zemqu na onaj „prekovid“ Setio sam i nice, Amerika weni lideri vojna akcija uspela jer mnogo boqe branili od svake obveznika. Postavqa se logi~no ili koji je to postao posebnim ukazom Najvi{i vrh Usovica planski nice, Amerika weni lideri cenijska vojna akcija uspela jer mnogo boqe branili od svake obveznika. Postavqa se logi~no je izabran kako bi se ovaj krst, uuuu i skog Ranko Pivqanin predwa~koj listi da planini Kozjak ire~enice mestu Dugi Ranko Pivqanin izbornoj listi da boqu osobu na{oj zajednici za skog festivala (Serbian Festival) Forbs izra~unao programa. Ukoliko ~ak Izrael ne, otvoriti zemqu nakon toga. kona~no zaustave. Novi fedelepu zemqu na onaj „prekovid“ propadawa. Setio sam se ida Preuzeo je festival festival tek treprecizno izra~unao Pala{jukova. Naravno, kao i no ranio federaciju iPivqanin naneo jojjoj zagovarali su nice, Amerika iiii weni lideri vojna akcija uspela jer mnogo boqe branili od svake obveznika. Postavqa se logi~no je izabran kako bi se ovaj krst, ili koji je to postao posebnim ukazom jo{ jedne ~uvene re~enice lenivo. Promenila se usvim svim jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te Australiji ralni plan predvi|a postepeno je izabran kako bi se ovaj krst, udiplanini mestu Dugi Ranko predwa~koj izbornoj listi da Kozjak mestu boqu osobu na{oj zajednici za skog festivala (Serbian Festival) Preuzeo je festival tek treosobu uuu uuuna{oj zajednici za skog festivala (Serbian Festival) {to je ovaj veliki san australijForbs jeje precizno izra~unao Preuzeo je festival tek treje izabran kako bi se ovaj krst, nivo. Promenila se uusvim svim jo{ jedne re~enice lejo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te uAustraliji Australiji ralni plan predvi|a postepeno je izabran kako bi se ovaj krst, je izabran kako bi se ovaj krst, udiplanini mestu Dugi ~uvene nivo. Promenila se use diralni plan predvi|a postepeno jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te uuuuuAustraliji Kozjak iire~enice mestu Dugi boqu osobu na{oj zajednici za skog festivala (Serbian Festival) osnovao pre 8 godina pod drugim Preuzeo je festival tek treboqu osobu na{oj zajednici za skog festivala (Serbian Festival) {to je ovaj veliki san australijpozadini cele pri~e je Kina, i icenijska uboqu regionu ili neposredne opa}e neprijateqstvo posledwih ve} samo ukoliko za to postoji Preuzeo je tek tre{to je ovaj veliki san australijnivo. Promenila se u svim jo{ jedne ~uvene re~enice leralni nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te u Australiji je izabran kako bi se ovaj krst, je izabran kako bi se ovaj krst, udijo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te u Australiji plan predvi|a postepeno nivo. Promenila se svim re~enice lenivo. Promenila se u diralni plan predvi|a postepeno jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te Australiji je izabran kako bi se ovaj krst, udistralije je nastao jo{ po~etkom planini Kozjak i mestu Dugi boqu osobu na{oj zajednici za skog festivala (Serbian Festival) {to je ovaj veliki san australijosnovao pre 8 godina pod drugim Preuzeo je festival tek tre{to je ovaj veliki san australijje izabran kako bi se ovaj krst, jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te u Australiji plan predvi|a postepeno ~uvene re~enice lenivo. Promenila u svim dipitawe mora li Australija to da imali su svoje razloge za napad da to nisu uradili bilo bi jo{ slede}e pandemije. Naravno, nivo. Promenila se u svim dijo{ jedne ~uvene lenije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te Australiji je izabran kako bi se ovaj krst, udijo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te ralni plan predvi|a postepeno nivo. Promenila se u svim di{to je ovaj veliki san australijteàk udarac od kog se verovatno svaki prethodni put u posledwih nizam, to jest uvo|ewe tarifa na da je to vi{e od neto bogatstva jo{ jedne ~uvene re~enice lejo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te u Australiji plan predvi|a postepeno nivo. Promenila se u svim da to nisu uradili bilo bi jo{ slede}e pandemije. Naravno, imali su svoje razloge za napad pitawe mora li Australija to da parlamenta 1908. godine. je izabran kako bi se ovaj krst, u uu ralni plan predvi|a postepeno jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te u Australiji re~enice lenivo. Promenila se u svim dida to nisu uradili bilo bi jo{ slede}e pandemije. Naravno, imali su svoje razloge za napad pitawe mora li Australija to da zavisnosti od vremenskih priDol), dok mu je majka bila poreda je to vi{e bogatstva jedan takav poduhvat. Trebalo je koji se odràva u luci Darling svaki prethodni put u posledwih teàk udarac od kog se verovatno nizam, to jest uvo|ewe tarifa na }e godine od wegovog osnivawa od neto bogatstva jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te u Australiji ralni plan predvi|a postepeno jo{ jedne ~uvene re~enice lenivo. Promenila se u svim dida to nisu uradili bilo bi jo{ slede}e pandemije. Naravno, imali su svoje razloge za napad pitawe mora li Australija to da zavisnosti od vremenskih priparlamenta 1908. godine. zavisnosti od vremenskih prigendarnog britanskog premijera, menzijama a ono {to }emo verootvarawe zemqe ka spoqnom odsto, koji su zacrtale austranakon svega moè da zamisli Dol), dok bila poremu je majka bila porejedan takav poduhvat. Trebalo je koji se odràva u luci Darling }e godine od wegovog osnivawa da je to vi{e od netobila bogatstva jedan takav poduhvat. Trebalo je koji se odràva u luci Darling skih Srba na kraju i realizovan. zavisnosti od vremenskih pri}e godine od wegovog osnivawa zavisnosti od vremenskih prizavisnosti od vremenskih prigendarnog premijera, menzijama a ono {to }emo veroodsto, koji su zacrtale austranakon svega moè da zamisli otvarawe zemqe ka spoqnom Dol), dok bila imenom, je bez ikakve sumwe dobritanskog premijera, menzijama a ono {to }emo veroodsto, koji su zacrtale austranakon svega moè da zamisli otvarawe zemqe ka spoqnom jedan takav poduhvat. Trebalo je koji se odràva u luci Darling mu je majka bila porepotencijalna opasnost od wene snosti onda nema ni eventualne godinu ipo dana, Peking je jo{ i realna opasnost. Eventualni godine od wegovog osnivawa jedan takav poduhvat. Trebalo je koji se odràva u luci Darling skih Srba na kraju i realizovan. }e godine od wegovog osnivawa zavisnosti od vremenskih priskih Srba na kraju i realizovan. zavisnosti od vremenskih prisedamdesetih godina, za vreme zavisnosti od vremenskih prigendarnog premijera, menzijama a ono {to }emo veroodsto, koji su zacrtale austranakon svega moè da zamisli odsto, koji su zacrtale austranakon svega moè da zamisli otvarawe zemqe ka spoqnom britanskog menzijama a ono {to }emo verobritanskog premijera, menzijama a ono {to }emo veroodsto, koji su zacrtale austranakon svega moè da zamisli otvarawe zemqe ka spoqnom Dol), dok mu je majka poreje bez ikakve sumwe dojedan takav poduhvat. Trebalo je mnogo koji sejesvega odràva u luci Darling skih Srba na kraju i}emo realizovan. }e godine od wegovog osnivawa zavisnosti od vremenskih priskih Srba na kraju i realizovan. zavisnosti vremenskih priradi? Naravno da ne, ali je wena Avganistan 2001. godine. Bila vi{e terorizma uusvetu. svetu. Od ~ovemnogo je tragi~niji podatak da otvarawe zemqe ka spoqnom odsto, koji zacrtale austranakon svega moè da zamisli britanskog menzijama a ono {to }emo verogendarnog britanskog menzijama aiaod ono {to }emo veroodsto, koji susu zacrtale austranakon svega moè da zamisli odsto, koji su zacrtale austranakon moè da zamisli otvarawe zemqe ka spoqnom premijera, menzijama ana ono {to veronikad ne}e potpuno oporaviti. godinu ipo dana, razlog je borba stranu robu kako bi se za{titila skih Srba kraju i realizovan. Xefa Bezosa, Elona Maska, Bila Parlament svake demokratske zavisnosti od vremenskih privi{e terorizma svetu. Od ~ovemnogo je tragi~niji podatak da imenom, na Avganistan 2001. godine. Bila radi? Naravno da ne, ali je wegendarnog premijera, menzijama a ono {to }emo veroodsto, koji suformulu zacrtale austranakon svega moè zamisli otvarawe zemqe ka spoqnom lika, video isa sa okolnih planina Avganistan 2001. godine. Bila vi{e terorizma uformulu Od ~ovetragi~niji podatak da radi? Naravno da ne, ali je weodsto, koji su zacrtale austranakon moè da zamisli otvarawe zemqe ka spoqnom britanskog premijera, menzijama a ono {to }emo veroklom izimao Vrawa, sajuga juga Srbije. U nikad Xefa Bezosa, Maska, Bila ipo razlog je borba ne}e potpuno oporaviti. stranu robu kako bi se za{titila na}i uspe{nu za jedan usituaciju Sidneju. To je jo{ srpski Elona Maska, Bila Parlament svake demokratske (2001) ibio bio je vi{e pozvan da godinu na Avganistan 2001. godine. Bila vi{e terorizma uformulu svetu. Od ~ovemnogo jesvega tragi~niji podatak da radi? Naravno da ne, ali je welika, video sa okolnih planiotvarawe zemqe ka spoqnom odsto, koji su zacrtale austranakon svega moè da zamisli gendarnog britanskog premijera, menzijama ono {to }emo verolika, video okolnih planiklom iz Vrawa, juga Srbije. koji je imao vrlo dobar smisao vatno ostaviti unasle|e nasle|e budusvetu kada procenat vakcilijske vlasti, jasno je da to nekada }emo ida mi nakon na}i uspe{nu za jedan usituaciju Sidneju. To je jo{ jedan srpski sa juga Srbije. Xefa Bezosa, Elona Maska, Bila (2001) itek bio je vi{e pozvan da lika, video i sa okolnih planina}i uspe{nu za jedan usituaciju Sidneju. To je jo{ jedan srpski lika, video ii sa okolnih planiNaàlost, do~ekao da pri(2001) iitek bio je vi{e pozvan da lika, video sa okolnih planiekspanzije ukada Ju`nom Pacifiku, potrebe zadana, odbranom. Zato ulogu uvek daleko najve}i trgovinski vo|ewem Kelija udo~ekao svoje redove klom iz Vrawa, Srbije. vojni sukob sa Kinom nikad nije vatno ostaviti nasle|e budukoji je dobar smisao svetu procenat vakcilijske vlasti, jasno je da to nesituaciju kada }emo imi mi nakon na}i uspe{nu formulu za jedan usituaciju Sidneju. To je jo{ jedan srpski sa Srbije. vatno ostaviti udo~ekao buduvrlo dobar svetu kada procenat vakcilijske vlasti, jasno je da to nekada }emo ijedan mi nakon bio je vi{e pozvan da na}i uspe{nu formulu za jedan usituaciju Sidneju. To je jo{ jedan srpski lika, video i sa okolnih planiNaàlost, nije do~ekao da priprogresivnog australijskog pred(2001) itek je vi{e pozvan da lika, video i sa okolnih planilika, video iinije sa okolnih planiNaàlost, nije do~ekao da privatno ostaviti unasle|e nasle|e budukoji je imao dobar smisao lijske vlasti, jasno je da to ne- je situaciju kada }emo imi mi nakon tek kada procenat vakcilijske vlasti, jasno je da to nekada }emo i mi nakon vrlo vatno ostaviti uunasle|e nasle|e buduvo|ewem Kelija udo~ekao svoje redove klom iz Vrawa, sa juga Srbije. UUUU (2001) vatno ostaviti u nasle|e buduvrlo dobar smisao lijske vlasti, jasno je da to nesituaciju kada }emo i mi nakon svetu tek kada procenat vakcina}i uspe{nu formulu za jedan u Sidneju. To je jo{ jedan srpski lika, video i sa okolnih planiNaàlost, nije da prii bio je vi{e pozvan da lika, video i sa okolnih planiNaàlost, nije da prinim liderima uvek bilo va`no je to su{tinska prekretnica za ka u poznim godinama o~ekivali je u toj interveniciji poginuo 41 lijske vlasti, jasno je da to nekada }emo i mi nakon tek kada procenat vakcivrlo dobar vatno ostaviti u nasle|e buduvatno ostaviti u nasle|e budukoji je imao vrlo dobar lijske vlasti, jasno je da to nesituaciju kada }emo i mi nakon lijske vlasti, jasno je da to nekada }emo i nakon svetu tek kada procenat vakcivatno ostaviti u buduprotiv pandemije i navodna zaSeparatisti~ke aspiracije podoma}a proizvodwa pove}ala dràve je wen osnovni stub i ki~lika, video i sa okolnih planiNaàlost, nije da priGejtsa i 30 dana{wih najbogaje to su{tinska prekretnica za ka u poznim godinama o~ekivali je u toj interveniciji poginuo 41 nim liderima uvek bilo va`no na Jastrepca, Kopaonika i Ruje to su{tinska prekretnica za ka u poznim godinama o~ekivali u toj interveniciji poginuo 41 nim liderima uvek bilo va`no vatno ostaviti u nasle|e budukoji je imao dobar smisao tek kada procenat vakcilijske vlasti, jasno je da to nesituaciju kada }emo i mi nakon svetu tek kada procenat vakcilijske vlasti, jasno je da to nesituaciju kada }emo i nakon vrlo dobar smisao vatno ostaviti u buduaspiracije popandemije i unavodna zaproizvodwa i poginuo Australiji je zavr{io Gejtsa i wen dana{wih najbogadràve osnovni stub isredwu ki~- Separatisti~ke festival koji realno nije mogao festival koji privla~i {iroku 30 vrlo najbogana Jastrepca, Kopaonika iiRuRuka u uspeti poznim godinama o~ekivali je u toj interveniciji 41 je to navodno su{tinska prekretnica za protiv nim liderima uvek bilo pomogne, jerje je tamanifestacimanifestacina Jastrepca, Kopaonika iva`no Rulijske vlasti, jasno je da to nesituaciju kada }emo ipove}ala mi nakon svetu tek jer kada procenat vakcikoji je imao dobar smisao vatno ostaviti uopcija. nasle|e buduAustraliji zavr{io sredwu festival koji realno nije mogao festival koji privla~i {iroku jedana{wih zavr{io sredwu Gejtsa ije 30 najbogana Jastrepca, Kopaonika Ru}im generacijama su „krv, znoj }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na na Jastrepca, Kopaonika iisnaRupomogne, jer je ta manifestacifestival koji realno nije mogao festival koji privla~i {iroku sustvuje samom otvarawu kolexa na Jastrepca, Kopaonika iikolexa pomogne, jer je ta manifestacikoja preti Australiji. „babaroge“Rusije Evropi, na doma}a partner Australije. Vi{e od postala ozbiqna politi~ka bio neka realna Iz proAustraliji zavr{io festival koji realno nije mogao festival koji privla~i {iroku zavr{io sredwu na Jastrepca, Kopaonika Rusednika vlade Gofa Vitlema }im generacijama su „krv, }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na pomogne, jer je ta manifestacifestival koji realno nije mogao festival koji privla~i {iroku sustvuje samom otvarawu na Jastrepca, Kopaonika Ru}im generacijama su „krv, znoj }e ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na na Jastrepca, Kopaonika iisnaRupomogne, ta sustvuje samom otvarawu kolexa ozbiqna politi~ka Australiji jejedana{wih zavr{io sredwu }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generacijama su znoj na Jastrepca, Kopaonika iznoj Ru}im generacijama su „krv, znoj uspeti niAustralija Australija barem masovne vakcinacije, imati na festival koji realno nije mogao festival koji privla~i {iroku sustvuje samom otvarawu kolexa na Jastrepca, Kopaonika Ru}im generacijama su „krv, }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na pomogne, jer je ta manifestacisustvuje samom otvarawu kolexa da budu ve}i katolici iod od samog smo barem malo vi{e iskrenopripadnik australijske vojske brojne vojne intervencije koje}e }e smo }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati }im generacijama su „krv, znoj jedinih australijskih dràva, {tita stanovni{tva. Tako se jo{ lokalna lokalna zaposlenost. Danas, una ma wenog opstanka. Koliko au- jedinih }e uspeti ni barem masovne vakcinacije, imati na }im generacijama su „krv, znoj na Jastrepca, iznoj Ru}im generacijama su „krv, znoj uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na tijih ameri~kih milijardera sustvuje samom otvarawu kolexa smo barem malo vi{e iskrenopripadnik australijske vojske brojne vojne intervencije koje }e da budu ve}i katolici i„krv, od samog dnika, pa ~ak iKopaonika sa brojne vojne intervencije koje smo barem malo vi{e iskrenopripadnik australijske vojske da budu ve}i katolici iProkletija. od samog }im generacijama su „krv, znoj }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati napostala }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati }im generacijama su „krv, znoj stanovni{tva. Tako se jo{ zaposlenost. Danas, una tijih ameri~kih milijardera ma opstanka. Koliko jejeaumilijardera dnika, pa ~ak i sa Prokletija. da pokriva finansijske tro{kopa`wu javnosti i vi{e od pedebrojne intervencije koje barem malo vi{e iskrenopripadnik australijske vojske da budu ve}i katolici i samog dnika, pa ~ak i sa Prokletija. }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generacijama su „krv, znoj tijih ameri~kih milijardera da pokriva finansijske tro{kopa`wu javnosti i vi{e od pedePekingvojne jeaustralijskih odavno baciodràva, oko }e na {tita ovom prostoru ve} odavno ima ~etvrtine na{eg spoqnog uvoza dnika, pa ~ak i sa Prokletija. i suze“. I to samo zahvaquju}i ne do kraja godine. Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zaraèda pokriva finansijske tro{kopa`wu javnosti i vi{e od pedekao i da ~uje de~ju graju i radost stog razloga {to Kina ni~im ga. Ovo je jasan znak vladaju}im (nawenog funkciji od 1972 do 1975). dnika, pa ~ak i sa Prokletija. da pokriva finansijske tro{kopa`wu javnosti i vi{e od pedene do kraja godine. da pokriva finansijske tro{kopa`wu javnosti i vi{e od pedekao i da ~uje de~ju graju i radost i suze“. I to samo zahvaquju}i ne do kraja godine. Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zaraèkao i da ~uje de~ju graju i radost ga. Ovo je jasan znak vladaju}im dnika, pa ~ak i sa Prokletija. ne do kraja godine. Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zaraèi suze“. I to samo zahvaquju}i dnika, pa ~ak i sa Prokletija. i suze“. I to samo zahvaquju}i do kraja godine. Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zaraèda pokriva finansijske tro{kopa`wu javnosti i vi{e od pedekao i da ~uje de~ju graju i radost pape. Tako je bilo i ovog puta i sti i saàqewa prema nevinim dok je vi{e od 260 vojnika bilo i suze“. I to samo zahvaquju}i ne do kraja godine. Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zaraèkao i da ~uje de~ju graju i radost naàlost nisu ni{ta novo u ovjednom pokazalo da federalna vreme globalizacije ova teza je stralijski parlamentarni sistem dnika, pa ~ak isamo sa Prokletija. ne do kraja godine. ne do kraja sti isaàqewa saàqewa prema nevinim dok je vi{e od 260 vojnika bilo pape. Tako jebilo bilo iovog ovog puta do kraja godine. kao i}e da ~uje de~ju igeneraradost On }e podse}ati naredne generasti ido saàqewa prema nevinim dok je vi{e od 260 vojnika bilo Tako jejeI bilo i ovog puta ii i isuze“. suze“. zahvaquju}i ne kraja godine. Tako|e, ~ak vreme hiqade novih slu~ajeva zaraènisu ni{ta novo dràu ovjednom pokazalo da federalna globalizacije ova teza je pape. stralijski sistem ne do kraja godine. Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zaraèiliberalima, suze“. I samo zahvaquju}i On podse}ati naredne generasti i prema nevinim dok je vi{e odposetilaca 260 vojnika bilo pape. Tako igraju puta ve. Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake On }e podse}ati naredne generane kraja godine. Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zaraèina I samo zahvaquju}i generamale pacifi~ke ostrvske Kina. Sve dok Kina bude vojno dolazi iz Kine dok je na{ ukuve. Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake nije pokazala da to èli niti kao i opozicionim ve. Tokom svih ovih godina Petar set hiqada svake imawu uto Varovilu. Napustio kratkovidoj ito nerazumnoj polinido Velika Britanija koja ima nih dnevno ipotpuno desetine umrlih Bio je to parlamentarni prvi australijski li- naàlost On }e podse}ati naredne On }e podse}ati naredne ve. Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake On }e podse}ati naredne generana imawu uito Varovilu. Napustio ve. Tokom svih ovih godina Petar set hiqada svake kratkovidoj i nerazumnoj polini Velika Britanija koja ima te{ko nih dnevno iidesetine desetine umrlih liberalima, kao i opozicionim na imawu u}e Varovilu. Napustio On }e podse}ati naredne generakratkovidoj nerazumnoj polini Velika Britanija koja ima nih dnevno ipotpuno umrlih na imawu ui Varovilu. Napustio ni Velika Britanija ve. Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake verovatno }e biti iubudu}e ubudu}e sve `rtvama tog besmislenog rata. te{ko raweno, od kojih su mnopolina imawu u}e Varovilu. Napustio kratkovidoj nerazumnoj polini Velika Britanija koja ima nih dnevno iiposetilaca desetine umrlih strategija borbe protiv korona odavno skoro napu{tena, On }e podse}ati naredne generani Velika Britanija koja ima nih dnevno desetine umrlih kratkovidoj i nerazumnoj `rtvama tog besmislenog rata. te{ko raweno, od kojih su mnoverovatno }e biti i ubudu}e sve cije da su u okolini Kraqeva na imawu u Varovilu. Napustio ni Velika `rtvama tog besmislenog rata. raweno, od kojih su mnoverovatno biti i ubudu}e sve polistrategija borbe protiv korona odavno skoro napu{tena, ni Velika Britanija koja ima nih dnevno i desetine umrlih kratkovidoj i nerazumnoj poliKraqeva ni Velika Britanija koja ima nih dnevno desetine umrlih kratkovidoj i nerazumnoj `rtvama tog besmislenog rata. te{ko raweno, od kojih su mnoverovatno biti i sve cije da su u okolini Kraqeva je ~esto voleo da kaè da je FSF godine, u toku samo jednog februcije da su u okolini ve kupuju}i mitom i donacijama i ekonomski jaka, ona }e biti i pni trgovinski udeo sa Pekingom cije da su u okolini Kraqeva ni Velika Britanija koja ima nih dnevno i desetine umrlih kratkovidoj iokolini nerazumnoj je ikad poslala svoje brodove Kraqeva je ~esto voleo da kaè da je FSF godine, utoku toku samo jednog februlaburistima da }e im Keli ipoliweder koji se usudio da Francuze nas je neo~ekivano, iznenada i je ~esto voleo da da je FSF godine, uuutoku samo jednog februtici wenih vo|a, koji svoju „astra-zeneka“ vakcinu, od kovida? No, verovatno Moricije da su uda okolini cije da su uutrenutnih Kraqeva je ~esto voleo dakaè kaè da je FSF godine, utoku toku samo jednog februnas je neo~ekivano, iznenada je ~esto voleo da kaè da je FSF godine, samo jednog februlaburistima }e im Keli iKraqeva wecije da su u okolini tici wenih trenutnih vo|a, koji svoju „astra-zeneka“ vakcinu, od kovida? No, verovatno Morinas je neo~ekivano, iznenada i tici wenih trenutnih vo|a, koji svoju „astra-zeneka“ vakcinu, od kovida? No, verovatno Morinas je neo~ekivano, iznenada je ~esto voleo da kaè da je FSF godine, samo jednog februdok Australijanci ne shvate da No, ipak malo je verovatno da bi gi ostali doìvotni invalidi. svoju „astra-zeneka“ virusa nije pogubna samo po ekoiz prostog razloga jer to krupnim vo|a, koji nas je neo~ekivano, iznenada ida cije da su okolini Kraqeva vo|a, koji svoju „astra-zeneka“ No, ipak malo je verovatno da bi gi ostali doìvotni invalidi. dok Australijanci ne shvate svoju „astra-zeneka“ vakcinu, od kovida? No, verovatno Moritici wenih trenutnih nastale srpske svetiwe, srenas je neo~ekivano, iznenada iii No, ipak malo je verovatno da bi gi ostali doìvotni invalidi. dok Australijanci ne shvate da svoju „astra-zeneka“ vakcinu, od kovida? No, verovatno Moritici wenih trenutnih nije pogubna samo poda ekoprostog razloga jer to krupnim vo|a, koji od kovida? No, verovatno Moritici wenih trenutnih vo|a, koji sreNo, ipak malo je verovatno bi iz gi ostali doìvotni invalidi. dok Australijanci ne shvate da vakcinu, od kovida? No, verovatno Moritici wenih trenutnih nastale srpske svetiwe, sretakozvani „non-ke{ festival“. arskog vikenda. Bio je osniva~ iiigovi nastale srpske svetiwe, i lokalne lidere i tamo{we virusa objektivna pretwa Australiji, blizu 39 odsto. Ovi slu`beni poblizu na{ih voda. Za razliku od nastale srpske svetiwe, sregovi sledbenici predstavqati svoju „astra-zeneka“ od kovida? No, verovatno Moritici wenih trenutnih vo|a, koji nastale srpske svetiwe, sreupozori na nemerqivu opasnost takozvani „non-ke{ festival“. arskog vikenda. Bio je osniva~ tiho ali wegova dela su sre}om takozvani „non-ke{ festival“. arskog vikenda. Bio je osniva~ i svi zajedno nisu imali dovoqno trenutka nije uspela son i dràvni premijeri imaju sretakozvani „non-ke{ festival“. arskog vikenda. Bio je osniva~ sledbenici predstavqati aca, tiho ali wegova dela su sre}om nastale srpske svetiwe, sretakozvani „non-ke{ festival“. arskog vikenda. Bio je osniva~ i tiho ali wegova dela su sre}om nastale srpske svetiwe, svi zajedno nisu imali dovoqno do ovog son i dràvni premijeri imaju svi zajedno nisu imali dovoqno do ovog trenutka nije uspela son i dràvni premijeri imaju ca, su im nove bolnice ibolni~ki bolni~ki ido bilo koji australijski lider Vi{e stotina australijskih vojtiho ali wegova dela su sre}om „non-ke{ festival“. arskog vikenda. Bio je osniva~ i su nomiju ikoji mentalno zdravqe qudi kapitalistima vi{e ne odgovara, ca, do ovog trenutka nije uspela tiho ali wegova dela su sre}om nastale srpske svetiwe, sredovoqno trenutka ca, dovoqno i bilo australijski lider Vi{e stotina australijskih vojsu im nove bolnice ibolni~ki bolni~ki dwovekovni manastiri @i~a ovog trenutka nije uspela son iidràvni dràvni premijeri imaju svi zajedno nisu imali itakozvani bilo koji australijski lider uu uu kapitalistima Vi{e stotina australijskih vojim nove bolnice iifederalnim tiho ali wegova dela su sre}om ikoji zdravqe qudi vi{e ne odgovara, do ovog trenutka nije uspela son premijeri imaju svi zajedno nisu imali a, svi zajedno nisu imali dovoqno ovog trenutka nije uspela son dràvni premijeri imaju a, @i~a soniiisamo dràvni premijeri imaju svi zajedno nisu dovoqno i bilo australijski lider Vi{e stotina australijskih vojsu im nove bolnice dwovekovni manastiri @i~a iiiiiii trenutka ,a, Bila jementalno to jedinstvena uspe{na popularne manifestacije „Serstanovni{tvo. U tom pogledu nomiju kao tradicionalnom ameri~kom daci ukazuju na ogroman ekodwovekovni manastiri Australije, koja konstantno poda, @i~a ozbiqnu pretwu wihovih nuklearnih dwovekovni manastiri @i~a do ovog nije uspela son dràvni premijeri imaju svi zajedno nisu imali dovoqno Bila je to jedinstvena uspe{na popularne manifestacije „Serdwovekovni manastiri zauvek ostala, kao iimali zaostav{tiBila jepo to jedinstvena uspe{na popularne manifestacije „SerPRODAJA IUGRADWA UGRADWA SVIHVRSTA VRSTA @i~a hrabrosti da budu dostojni svovakcini{e vi{e neko „tajno re{ewe“ kojim }emo pretwu na federalnim Bila je to jedinstvena uspe{na popularne manifestacije „Serdwovekovni manastiri @i~a zauvek ostala, kao izaostav{tizaostav{tiBila je to jedinstvena uspe{na popularne manifestacije „Serdwovekovni manastiri PRODAJA SVIH VRSTA zauvek ostala, kao ina zaostav{tiaaaiiii i {tetnost hrabrosti da budu dostojni svoda kompletno neko „tajno re{ewe“ kojim }emo I UGRADWA kreveti mnogo potrebniji od to vreme reagovao druga~ije jer nika diglo je ruku na sebe nakon ve} ikompletno samu federaciju ivi{e wen koji su mahom najve}i donatori i ozbiqnu hrabrosti da budu dostojni svoda kompletno vakcini{e vi{e neko „tajno re{ewe“ kojim }emo zauvek ostala, kao i zaostav{tiPRODAJA I UGRADWA SVIH VRSTA Bila je to jedinstvena uspe{na popularne manifestacije „Serdwovekovni manastiri @i~a vakcini{e vi{e zauvek ostala, kao i zaostav{tisvovakcini{e vi{e UGRADWA to vreme reagovao druga~ije jer nika diglo je ruku na sebe nakon kreveti mnogo potrebniji od Studenica, ali }e i svedo~iti oioo svoSVIH to vreme reagovao druga~ije jer nika diglo je ruku na sebe nakon kreveti mnogo potrebniji od beve} i po samu federaciju i wen koji su mahom najve}i donatori i da neko „tajno re{ewe“ kojim }emo hrabrosti da budu dostojni zauvek ostala, kao i PRODAJA I da kompletno vakcini{e neko „tajno re{ewe“ kojim }emo hrabrosti da budu dostojni Studenica, ali }e i svedo~iti hrabrosti da budu dostojni svokompletno vakcini{e vi{e neko „tajno re{ewe“ kojim }emo PRODAJA I UGRADWA SVIH VRSTA to vreme reagovao druga~ije jer nika diglo je ruku na sebe nakon kreveti mnogo potrebniji od beii proba Studenica, ali }e i svedo~iti obehrabrosti da budu dostojni svovakcini{e vi{e neko „tajno re{ewe“ kojim }emo SVIH VRSTA samo sledi dobro oprobanu da i britanskom vojnom savezniku. nomski zna~aj koji Kina ima}emo za izborima, strekivana od Va{ingtona, vrlo formula, koju je samo veliki enbian Theathre Nights in Australia“, u Ju`nom Pacifiku. Uprizborima, koji }e biti odràni obePRODAJA IUGRADWA UGRADWA SVIH VRSTAKina PRODAJA I UGRADWA SVIH VRSTA Studenica, ali }e isvedo~iti svedo~iti formula, koju jesamo samo veliki enbian bian Theathre Nights in Australia“, kompletno vakcini{e vi{e neko „tajno re{ewe“ kojim hrabrosti da budu dostojni svoStudenica, ali }e i}e svedo~iti na koja nas obavezuje da nastaviformula, koju je veliki enTheathre Nights in Australia“, Studenica, ali }e i svedo~iti o PRODAJA I UGRADWA SVIH VRSTA koji }e biti odràni Studenica, ali i svedo~iti o bian Theathre Nights in Australia“, jih funkcija. svog stanovni{tva. mi biti izuzeti od situacija na koja nas obavezuje da nastavikoju je samo veliki enbian Theathre Nights in Australia“, PRODAJA SVIH VRSTA na koja nas obavezuje da nastaviI SVIH VRSTA fizi~ki opstanak. liberala i laburista. smislenih stranih vojnih avantuHauard je uradio samo ono {to povratka iz Avganistana, dok je od 57 odsto Studenica, ali }e i na koja nas obavezuje da nastaviformula, bian Theathre Nights in Australia“, jih funkcija. od 57 odsto svog stanovni{tva. mi biti izuzeti od situacija na koja nas obavezuje da nastaviod 57 odsto svog stanovni{tva. mi biti izuzeti od situacija jih funkcija. NADGROBNIH SPOMENIKA I PLOÂ NA PRODAJA UGRADWA SVIH VRSTA Hauard jevreme uradio samo ono{to {to povratka iz Avganistana, dok smislenih stranih vojnih avantusvog stanovni{tva. stradawu srpske vojske opstanak. liberala iiz laburista. Hauard je uradio samo ono povratka Avganistana, dok je smislenih stranih vojnih na koja nas obavezuje daiavantunastavimi biti izuzeti od situacija jih funkcija. NADGROBNIH IPLOÂ PLOÂ NA PRODAJAIIIISPOMENIKA UGRADWA SVIH VRSTA od 57 odsto svog stanovni{tva. mi izuzeti od situacija jih funkcija. vojske SPOMENIKA NA Hauard je uradio samo ono {to povratka iz Avganistana, dok je smislenih stranih vojnih avantustrategiju koju velike sile poput fizi~ki Naravno, Kine i wenog usaustralijsku ekonomiju. Zato jeje najkasnije jih funkcija. 57 odsto svog stanovni{tva. mi biti izuzeti od situacija stradawu srpske vojske ~esto provocira Kinu radi uo stradawu vojnika srpske jih funkcija. od 57odsto odsto svog stanovni{tva. mibiti biti izuzeti od situacija NADGROBNIH SPOMENIKA PLOÂ PRODAJA UGRADWA SVIH VRSTA tuzijasta i iskreni patriota mozahvaquju}i kojoj je srpska zajedkos otvorenom sukobu Vitlem je NA vojske NA SVIH VRSTA najkasnije uvojnika maju naredne godine. SPOMENIKA IIIPLOÂ PLOÂ vojske stradawu vojnika srpske NA zahvaquju}i kojoj je srpska zajedstradawu vojnika srpske od 57 svog stanovni{tva. mi biti izuzeti od situacija jih funkcija. NADGROBNIH SPOMENIKA I PRODAJA UGRADWA SVIH VRSTA imo mo wegovim putem. tuzijasta i iskreni patriota mozahvaquju}i kojoj je srpska zajedNADGROBNIH PLOÂ vojske uvojnika maju naredne godine. stradawu vojnika srpske vojske I tuzijasta i iskreni patriota mozahvaquju}i kojoj je srpska zajedstradawu vojnika srpske dràve u ovom sa kojima se danas suo~avaju na mo mo wegovim putem. zahvaquju}i kojoj je srpska zajedNADGROBNIH SPOMENIKA I PLOÂ NA imo mo wegovim putem. NADGROBNIH SPOMENIKA I NA Ve}im delom postojawa auAustralijski politi~ki sira wenih lidera. je morao kao poslu{ni ameri~ki ogromna ve}ina wih ostala sa PRODAJA I UGRADWA SVIH VRSTA stradawu vojnika srpske vojske mo Obe pomenute mo wegovim putem. tuzijasta i iskreni patriota mozahvaquju}i kojoj je srpska zajedNADGROBNIH PLOÂ NA Obe pomenute dràve u ovom sa kojima se danas suo~avaju na mo mo wegovim putem. Obe pomenute dràve u ovom sa kojima se danas suo~avaju na o je morao ogromna ve}ina wih ostala sa ra wenih lidera. SPOMENIKA I PLOÂ NA poginulih upravo na Stolovima Ve}im delom postojawa auAustralijski politi~ki simo dràve ovom je morao kao poslu{ni ameri~ki ogromna ve}ina wih ostala sa wenih lidera. PRODAJA I SPOMENIKA UGRADWA SVIH VRSTA NADGROBNIH mo wegovim putem. sa kojima se danas suo~avaju na ooove ve{to SPOMENIKA PLOÂ NA Stolovima Sjediwenih Ameri~kih Dràva je pona tek dolazi tako da Kanbera svaka nova konfrontacija sa Pedràve uuujeuuje ovom sa se danas na korist svoje {tete. morao ogromna ve}ina wihsuo~avaju ostala sa ra wenih lidera. poginulih upravo na Stolovima poginulih upravo na Obe pomenute dràve ovom poku{avao da Francuze ne NA Obe pomenute dràve ovom sakojima kojima se danas suo~avaju nara NADGROBNIH IIIIIIPLOÂ PLOÂ poginulih upravo na Stolovima gao da osmisli. Festival buknica dobila priliku da uìvo TERITORIJI MELBURNA OKOLINE. Obe pomenute sa kojima se danas suo~avaju na NADGROBNIH SPOMENIKA PLOÂ NA poginulih upravo na nica dobila priliku da uìvo TERITORIJI OKOLINE. dràve ovom sa kojima se danas suo~avaju na Stolovima Festival buknica dobila priliku da uìvo MELBURNA poginulih upravo na MELBURNA NADGROBNIH PLOÂ NA poginulih upravo na gao da osmisli. Festival je buknica dobila priliku da uìvo ove TERITORIJI OKOLINE. SPOMENIKA PLOÂ NA gao da osmisli. nica dobila priliku da uìvo ove MELBURNA OKOLINE. @SasaJankovic28 trenutku imaju rapidan rast noprimer Britanija iipokazao Izrael MELBURNA stralijski parlament bio postem, naàlost, nije dopoginulih upravo naStolovima Stolovima ovim prostorima. trajnim psiholo{kim posledicave NADGROBNIH SPOMENIKA NA Festival jeDanas buknica dobila priliku da uìvo TERITORIJI MELBURNA I e naquti TERITORIJI OKOLINE. igra~ na trajnim psiholo{kim posledica@SasaJankovic28 trenutku imaju rapidan rast noprimer Britanija iipokazao Izrael iiiiiiiprilikom prilikom povla~ewa uStolovima Prvom ve MELBURNA I OKOLINE. trenutku imaju rapidan rast noprimer Britanija Izrael @SasaJankovic28 stralijski parlament jejebez bio postem, naàlost, nije doigra~ na ovim prostorima. Danas trajnim psiholo{kim posledica@SasaJankovic28 trenutku imaju rapidan rast noprimer Britanija i Izrael e TERITORIJI MELBURNA I OKOLINE. NADGROBNIH SPOMENIKA PLOÂ NA uPrvom Prvom i Velike Britanije oduvek prisvojim budu}im provokacijama, kingom, zarad Amerike i Britaeve TERITORIJI MELBURNA I OKOLINE. trajnim psiholo{kim posledicapovla~ewa u Prvom imaju rapidan rast noprimer Britanija Izrael @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa mnogo, ali se naàlost TERITORIJI I OKOLINE. trenutku imaju rapidan rast nouPrvom Prvom @SasaJankovic28 trenutku imaju rapidan rast noprimer Britanija i Izrael MELBURNA valno funkcionisao ke{a gleda na{e pozori{ne predstaNADGROBNIH SPOMENIKA I PLOÂ NA prilikom povla~ewa u @SasaJankovic28 trenutku primer Britanija i Izrael @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa TERITORIJI MELBURNA OKOLINE. buOKOLINE. gleda na{e pozori{ne predstau @SasaJankovic28 imaju rapidan rast noprimer Britanija i Izrael i @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa uPrvom Prvom bez ke{a gleda na{e pozori{ne predsta@SasaJankovic28 prilikom povla~ewa buTERITORIJI MELBURNA I OKOLINE. valno funkcionisao bez ke{a gleda na{e pozori{ne predstabubu@SasaJankovic28 valno funkcionisao gleda na{e pozori{ne predstapri{te borbe stavova i mi{qewa voqnu fleksibilnost da se priTERITORIJI MELBURNA I OKOLINE. @SasaJankovic28 sasajankovic28 vih slu~ajeva zaraènih, pa ~ak mnoge druge zemqe? prilikom povla~ewa u umoè podvu}i crta ma i doìvotnim traumama. uDolazimo na ku}nu adresu kako bi vam bez ke{a gleda na{e pozori{ne predstaTERITORIJI OKOLINE. u@SasaJankovic28 se slobodno ma i doìvotnim traumama. svetskom ratu. R. N. pri{te borbe stavova i mi{qewa voqnu fleksibilnost da se priMELBURNA I OKOLINE. sasajankovic28 vih slu~ajeva zaraènih, pa ~ak mnoge druge zemqe? vih slu~ajeva zaraènih, pa ~ak mnoge druge zemqe? sasajankovic28 -Nase slobodno moè podvu}i crta ma i doìvotnim traumama. Dolazimo adresu kako bi vam - francuska sasajankovic28 slu~ajeva zaraènih, pa ~ak mnoge druge zemqe? mewuju. Iako se Australija trudi posebno u Ju`nom kineskom moru, nije, za prose~nog Australijanca @SasaJankovic28 na ku}nu vam Dolazimo na ku}nu adresu kako bi svetskom ratu. R. N. TERITORIJI MELBURNA I OKOLINE. ma i doìvotnim traumama. svetskom ratu. R. N. politika ipak nije zaraènih, pa ~ak mnoge druge zemqe? sasajankovic28 @SasaJankovic28 vam adresu kako bi R. N. vih slu~ajeva zaraènih, pa ~ak @SasaJankovic28 sasajankovic28 vih slu~ajeva zaraènih, pa ~ak mnoge druge zemqe? vernih sponzora ve na petom kontinentu. R. N. svetskom ratu. sasajankovic28 vih slu~ajeva mnoge druge zemqe? sasajankovic28 TERITORIJI MELBURNA I OKOLINE. svetskom ratu. Dolazimo na ku}nu adresu vam Dolazimo kako bi @SasaJankovic28 ali uz pomo} ve na petom kontinentu. na ku}nu adresu kako bi vam R. N. svetskom ratu. R. sasajankovic28 zaraènih, pa ~ak mnoge druge zemqe? sasajankovic28 vernih sponzora ve na petom kontinentu. Nasvetskom ratu. Dolazimo na ku}nu adresu kako bi vam sasajankovic28 NaNaTERITORIJI MELBURNA I OKOLINE. vernih sponzora ve na petom kontinentu. Dolazimo na ku}nu adresu kako bi vam sasajankovic28 uglavnom dve najve}e partije: lilagodi novo-nastaloj situaciji ali uz pomo} ve na petom kontinentu. a@SasaJankovic28 svetskom ratu. R. N.N. Dolazimo adresu kako bi vam sasajankovic28 australijskog vojnog u~e{}a u AvMoè li Australija nau~iana ku}nu adresu kako bi vam avernih sponzora ve na petom kontinentu. Dolazimo sasajankovic28 uglavnom dve najve}e partije: lilagodi novo-nastaloj situaciji Moè li Australija nau~i--kr- mnogo @SasaJankovic28 na ku}nu adresu kako bi vam vojnog u~e{}a u AvMoè li Australija nau~ida sa svojim pacifi~kim kom{imoè samo da direktno na{teti potpuno besmislena. Teoretski, sasajankovic28 olak{ali celokupnu proceduru. Dolazimo na ku}nu adresu kako bi vam promenila. Zato je veliki australijskog Moè li Australija nau~i@SasaJankovic28 Dolazimo na ku}nu adresu kako bi vam sasajankovic28 olak{ali proceduru. sasajankovic28 celokupnu celokupnu Dolazimo adresu kako bi vam olak{ali proceduru. na ku}nu adresu kako bi vam sasajankovic28 olak{ali celokupnu proceduru. celokupnu krkrkrDolazimo na ku}nu adresu kako bi vam olak{ali proceduru. celokupnu berala laburista. Ovedve dvepopo- prouzkovanoj prouzkovanojuvek pandemijom. Svedosasajankovic28 celokupnu proceduru. rkrolak{ali celokupnu proceduru. rDolazimo nacelokupnu ku}nu adresu kako bivam vam olak{ali proceduru. -riilaburista. pandemijom. sasajankovic28 olak{ali proceduru. - diplomatski jama odràva vrlo bliske odno- berala svojoj bezbednosti uOve Ju`nom PaAustralija moè Svedonovcem celokupnu Dolazimo na ku}nu adresu kako bi sukob izme|u dve olak{ali proceduru. sasajankovic28 celokupnu proceduru. emo olak{ali celokupnu proceduru. olak{ali celokupnu proceduru. mo mo emo olak{ali celokupnu proceduru. proceduru. o mo mo olak{ali celokupnu proceduru. o o o se, to naravno lokalnim lideolak{ali celokupnu proceduru. dràve odPOZOVITE precelokupnu ~etvrt veka bila olak{ali proceduru. ovaj MILANA @IVANI]A vaj POZOVITE MILANA @IVANI]A vaj @IVANI]A @IVANI]A vaj aj POZOVITE MILANA vaj POZOVITE MILANA @IVANI]A @IVANI]A @IVANI]A j samo kap aj POZOVITE MILANA @IVANI]A aj POZOVITE rima nije dovoqno jer Kina uvek MILANA @IVANI]A POZOVITE MILANA @IVANI]A koja je prelilaMILANA ~a{u, POZOVITE @IVANI]A POZOVITE MILANA @IVANI]A @IVANI]A proPOZOVITE MILANA @IVANI]A MILANA @IVANI]A rororoPOZOVITE MILANA @IVANI]A POZOVITE MILANA @IVANI]A orooPOZOVITE MILANA @IVANI]A NA TELEFON 0432223099 -oMILANA @IVANI]A moè i boqe i vi{e da podmiTELEFON 0432223099 0432223099 POZOVITE MILANA @IVANI]A NA TELEFON jer Pariz zvani~no nikad nije NA TELEFON NA TELEFON 0432223099 POZOVITE MILANA @IVANI]A TELEFON 0432223099 qeTELEFON 0432223099 NA TELEFON 0432223099 NATELEFON TELEFON 0432223099 qeMILANA @IVANI]A qeqeNA 0432223099 TELEFON 0432223099 eNA TELEFON 0432223099 qeTELEFON 0432223099 -eNA TELEFON 0432223099 e- odustaoPOZOVITE ti. Zato su tenzije izme|u Kine NA TELEFON 0432223099 NA TELEFON 0432223099 od nuklearnih proba naTELEFON 0432223099 NA TELEFON 0432223099 awe NA TELEFON 0432223099 NA TELEFON TELEFON we e we we ewe NA 0432223099 e domak australijskih ewe i0432223099 Australije sve ve}e a od toga voda. naravno uvek debelo profitira Pro{lonedeqnim otkaziski ki ki ski i ki ki ii i Komplet dokumentacija dozvole zaugradwu ugradwu Va{ington. dozvole ugradwu dokumentacija dozvole vawem ugovora izme|u Francuske Komplet ugradwu Komplet dokumentacija dozvole za Komplet dokumentacija za dokumentacija dozvole za t, u dokumentacija Komplet dokumentacija-------dozvole -dozvole dozvole Komplet dokumentacija dozvole Komplet t, Komplet dokumentacija dozvole za ugradwu t, Komplet dokumentacija za ugradwu dokumentacija dozvole za ugradwu dokumentacija dozvole uu,,uuuu i Australije, Komplet dokumentacija Komplet dokumentacija za ugradwu Amerika je najve}i i najpouzKomplet dokumentacija dozvole za ugradwu dokumentacija dozvolezazaugradwu vrednog 90 mili- ---dozvole Komplet dokumentacija priKomplet dokumentacija Komplet dokumentacija dozvole ugradwu ririiKomplet dokumentacija - dozvole za ugradwu i-i-iianininiii-i-iiRuRuRuRuuu-uRuuija. ja. ija. a. ija. a. .a. ja. a. a. eraraaraa-a-aaeva va a eva va va a ava ava rereereee-eea ii aaiii iiio ti i i o iooioooo ske ke e ske ke ke e ke e eke ima ma a ma ma a ma ama a vom om om m m om m om m m N. ..N. N. N. N. N. N. N. N.

}}

GAPOLA POLASRBIJE: SRBIJE: VIDE]E GA VIDE]EGA VIDE]E POLA SRBIJE: VIDE]E GAGA POLA SRBIJE: VIDE]E VIDE]E GAPOLA POLASRBIJE: SRBIJE:

Kraqevapodignut podignut krst visok 33 metra Povi{e Kraqeva Povi{eKraqeva metra metra metra Kraqeva podignut krst visok 33 podignut krst visok 33 metra Povi{e Povi{e podignutkrst krstvisok visok33 33metra metra podignut krst visok 33 metra

aaa

Pl PPP

[ira teritorijaMelburna Melburnaiiiiiokoline! okoline! [ira teritorija Melburna [ira teritorija Melburna okoline! teritorija Melburna okoline! Melburna [ira teritorija Melburna okoline! [ira teritorija [ira teritorija Melburna teritorija Melburna [ira teritorija [ira i okoline! [ira teritorija Melburna okoline! Melburna [ira teritorija [ira teritorija Melburna i okoline! [ira teritorija Melburna i okoline! [ira teritorija Melburna okoline! [irateritorija teritorijaMelburna Melburnaiiiokoline! okoline! [ira

Obavqawesahrana sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe Obavqawe poobi~ajima obi~ajimaSrpske Srpske po obi~ajima Srpske Srpske po obi~ajima po PravoslavneCrkve Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Pravoslavne Crkve

[irom Melburna Viktorije [iromMelburna MelburnaiiiiiiiViktorije Viktorije [irom Melburna [irom Melburna [irom Melburna Viktorije Melburna Viktorije [irom Melburna Viktorije Melburna Viktorije [irom Melburna [irom Melburna [irom [irom Melburna Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi}0405200602 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email:info@slavicorthodoxfunerals.com.au info@slavicorthodoxfunerals.com.au info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

ZAJEDNICA

^etvrtak 23. 10. septembar decembar 2021. 2020. 15 ^etvrtak

HUMANOST JO[ JEDNOM NA ISPITU

Pomozimo maloj Sofiji!!!

PERT

Jadranko Te{anovi}, nacionalni trener Australije u rvawu Dugogodi{wi trener rva~kog kluba Vukovi iz Perta, Jadranko Te{anovi}, dobio je produèwe mandata nacionalnog trenera reprezentacije Australije u rvawu gr~ko - rimskim stilom do septembra 2022. To }e mu biti peta godina da radi kao nacionalni trener reprezentacije Australije. Sedi{te rva~kog saveza Australije se nalazi u Sidneju. Savezni menaxer je veoma zadovoqan wegovim radom i zbog toga je do{lo do produètka saradwe. Trenerska uloga Jadranka Te{anovi}a kao nacionalnog trenera ukqu~uje slede}e: l U~estvovawe u razvoju i odràvawu nacionalnog tima. l Odràvawe konsultacija sa menaxeromi trenerima za razvijawe rvawa u Australiji. l Rad na identifikaciji i prepoznavawu talentovanih rva~a koji mogu da nastupaju za reprezentaciju Australije i da im pomogne u razvoju programa koji je adekvatan za wihove godine. l Na nacionalnim pripremama stvarawe programa za rva~e koji imaju {ansu da budu me|unarodni rva~i i predstavqaju Australiju na me|unarodnim takmi~ewima. l Da podnosi regularne izve{taje koji se odnose na rad i rezultate najboqih rva~a u gr~ko - rimskom stilu i da ukaè na eventualne nedostatke na kojima se radi u toku rva~ke sezone. l Da kompletira vebinare i seminare za vrhunske rva~e gr~ko – rimskim stilom. Jadranko kaè da mu je velika ~ast {to je ~lan vrhunskog tima Australije (Australia High Performance Team), ukqu~uju}i najboqe i najproduktivnije trenere sa bogatim iskustvom u rvawu. Slede}e veliko takmi~ewe bi trebalo da bude prvenstvo Komonvelta (Commonwealth Wrestling Championship) u decembru 2021, u Ju`noj Africi. Jadranko s ponosom isti~e da u wegovom klubu 'Vukovi' ima decu srpskog porekla ~iji su roditeqi sa Sokoca i da mu je pomo}ni trener na{ zemqak Sa{a Podini}. S. G.

Mnogi ~itaoci sjeti}e se da smo ve} pisali o slu~aju male Sofije [u{i}. Weni baka Zora i deda Savo [u{i} pred ratnim vihorom napustili su, spasavaju}i ìvu glavu, selo êlebi}i kod Kowica 1992. Sa wima na izbjegli~ki put preko Tivta u Crnoj Gori, pa Vrwa~ke Bawe u Srbiji polazi i sin Svetozar, ro|en 1979., danas otac osmogodi{we devoj~ice Sofije. Kona~no su se [u{i}i skrasili u kraju bliè starom zavi~aju - u Nik{i}u. Tamo je Svetozar upoznao, kako kaè, qubav svoga ìvota - Vesnu. Vjen~ali su se 2000. godine i ubrzo dobili najpre sina, a potom i malenu Sofiju 13. septembra 2013. Uskoro se, na àlost, ku}a [u{i}evih kao sa gromom iz vedra neba suo~ava sa zlokobno lo{om vijesti - maloj Sofiji je dijagnozirana ozbiqna bolest, medicinskom terminologijom „Lycencephalia“, poznatija i pod nazivom Simptomatski „West Syndrom“. Rije~ je oboqewu mozga s karakteristi~no nerazvijenim mo`danim vijugama i nepoznatim uzrokom. Ono {to medicinska praksa i iskustvo zna, jeste da je ovo oboqewe pra}eno ~estim epilepti~kim napadima. Vidno oteàn razvoj, odnosno psihosomatska retardacija deteta moè jedino biti ublaèna, i to veoma skupim lekovima i jo{ skupqim drugim terapijama na specijalizovanim klinikama. Za le~ewe lisencefalije, cerebralne paralize i te{kog oblika epilepsije potrebno je vi{e mawe stalno angaòvawe fizioterapeuta, logopeda, defektologa i drugih stru~waka i ustanova i za te svrhe obezbediti velika finansijska sredstva koja [u{i}i, kao i svaka imovinski prosje~na ili ispodprosje~na porodica, jednostavno nemaju. No voqe za ìvotom, qubavi i podr{ke najmilijih i svih razumnih qudi ima i bi}e. Na{i zemqaci, Hercegovci i wihovi prijateqi plemenitog srca, ma iz kog kraja da su, ve} su jednom pomogli Sofijinim roditeqima platiti po~etne zahvate i terapije. Iako ima blagog poboq{awa jo{ je daleko od dobroga, jer osmogodi{wa Sofija ne moè samostalno da sjedi, niti da govori. Preporu~eni su tretmani u Novom Sadu, i od 2017. je pacijent klinike „Vukov centar“, pa na klinici Emkale u Kijevu u Ukrajini, gde joj je oktobra 2020. ve} ura|ena prva transplantacija mati~nih }elija i poboq{ana psihomotorika. Otada boqe reaguje na okolinu i ìvahnija je. Trebalo bi da do kraja oktobra ove godine ode i na drugu transplantaciju u Kijev. Sve u svemu, za tretman u Kijevu potrebno je oko 12 hiqada evra, a ni{ta mawe verovatno i za postoperativne tro{kove u Vukovom

centru u Novom Sadu. Put do oporavka je na`alost dug, ali mora se istrajati. Sve je u Bo`jim rukama i znawu vrhunskih medicinskih stru~waka. Preostaje platiti skupi tretman. Zato ovaj put, kao i mnogo puta do sada, apelujemo na solidarnost i humanost na{ih qudi da prilozima pomognemo skupiti dodatna sredstva za predstoje}u operaciju i naknadne postoperativne tretmane. Svi voqni dati svoj prilog i pomo}i ozdravqewu male Sofije mogu da uplate novac direktno na broj ra~una Udru`ewe Srba Hercegovine u Melburnu Commonwealth bank BSB 063-154 AccNo 1081 9816 Ili za detaqnije informacije nazvati: Bratislav Kuribak 0404 015 625 Goran Jawo{ 0448 222 994

SRBINA KORONA NATERALA DA SE PREDA

âk 29 godina beào od robije u Australiji, a onda se sam prijavio policiji Darko De{i} (64) je jo{ 1992. godine pobegao sa robije na kojoj je bio zbog uzgajawa marihuane. Tri decenije ìveo je ìve}i "na crno", a onda ga je virus korona primorao da se preda vlastima. Srbin Darko De{i} pobegao je iz zatvora u Graftonu u Australiji 1992. i punih 29 godina uspe{no se skrivao u Sidneju. Tri decenije ìveo je "kao duh" bez ijednog dokumenta, rade}i "na crno" majstor za ku}ne popravke u bogatom kvartu kod sidnejske plaè Avalon, ali je onda zbog korone ostao bez posla, novca i ku}e u kojoj je stanovao. Da ne bi ostao na ulici kao besku}nik, oti{ao je u prvu policijsku stanicu i priznao da je on ~ovek za kojim australijska vlast traga skoro 30 godina. Darkova neverovatna ìvotna pri~a po~ela kada je krajem 1990. pobegao iz Jugoslavije kako bi izbegao sluèwe vojske. On je u Australiji po~eo da uzgaja marihua-

nu, ali je ubrzo uhap{en i osu|en na dve i po godine zatvora. Me|utim, posle 13 meseci je pobegao strahuju}i da bi nakon odsluène kazne mogao da bude deportovan u domovinu, koja je tada ve} bila u gra|anskom ratu. Testerom za metal isekao je re{etke na }eliji, a potom i ogradu. [OKIRAO POLICIJU Naredne tri decenije, dok je bio na poternici, mirno je ìveo u predgra|u Sidneja, radio, bio bez dokumenata, ra~una u banci, nikad nije i{ao kod lekara ili zubara. Vredno je radio {ta god je trebalo i za to je bio pla}en u gotovini. Tako bi verovatno i nastavio da ìvi da nije izbila pandemija virusa korona. Zbog we je ostao bez primawa pa nije imao novca da plati skromnu ku}u u kojoj je stanovao. Kad je ostao besku}nik, neko vreme je ìveo na plaì, da bi zatim re{io da se prijavi policiji i otkrije svoj identitet. - Bili smo u {oku kad nam je ispri~ao

svoju `ivotnu pri~u, Jednostavno, mislio je da }e mu u zatvoru biti boqe nego na ulici, gde je `iveo kao besku}nik - rekao je novinarima direktor policije u Sedneju. De{i}u je ostalo jo{ minimum 13 meseci robije od prvobitne kazne, ali mu sada preti jo{ sedam godina zbog bekstva iz zatvora. Pred sudom bi trebalo da se prijavi 28. septembra.

KOM[IJE VOLE ROBIJA[A "MEKOG SRCA" Darka De{i}a kom{ije u Sidneju su obo`avale jer je bio vredan i po{ten. Niko nije znao da je pobegao iz zatvora i da ima burnu pro{lost. - Bio je izuzetno vredna i po{ten. Voleo bih da ga puste na slobodu, zato {to je dobar ~ovek. O~igledno je napravio gre{ku kad je bio mlad, ali sada mu treba pomo} - rekla je wegova kom{inica. MILIJARDER MU PLA]A ADVOKATA Jedan od najbogatijih qudi u gradu milijarder Piter Higins bio je {okiran kad je u novinama video De{i}evu fotografiju, po{to je na woj prepoznao Dagija, majstora koji mu je ~esto obavqao sitne poslove u ku}i. On je re{io da snosi tro{kove wegove odbrane. - U~ini}emo sve da na{ Dagi provede u zatvoru {to je mogu}e mawe vremena - rekao je Higins novinarima. S. G.

^etvrtak ^etvrtak 10. 23. decembar septembar2020. 2021.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

SPOMENICI KOJE JE AUSTRALIJA POSVETILA MIGRANTIMA

Sve uspomene u jednom koferu Ono {to je zajedni~ko svim statuama je da na dirqiv na~in opisuju emociju sa kojom se suo~ava svaki ~ovek koji je napustio svoje ogwi{te Australija se smatra za najuspe{niju multikulturalnu zajednicu u svetu, koja toleri{e raznolikost svojih gra|ana, zbog ~ega je ~esto jedna od najpoèqnijih zemaqa za ìvot. Ono {to je ~ini zanimqivom je upravo podatak da skoro iz svake zemqe sveta postoji bar jedan predstavnik u Australiji, kao migrant, u potrazi za boqim ìvotom. Danas, zvani~nici slobodno kaù da je proces migracije stvorio socijalnu strukturu kakva sada postoji u Australiji. Kao zemqa je veoma ponosna na nivo tolerancije koja vlada u woj, a na migrante gleda kao deo svoje uspe{ne politike jednakosti me|u qudima. Zbog toga u svakoj australijskoj dràvi postoji bar jedna skulptura posve}ena migrantima, qudima koji su napustili svoja ogwi{ta i Australiju nazvali svojim novim domom. Ovo su samo neki od spomenika koje govore o

novim `ivotima i o uspomenama i se}awima koje su migranti poneli sa sobom u Australiju.

NOVI JU@NI VELS

Svaka dràva u Australiji ima bar jedan spomenik posve}en migrantima, a samo se „Zid dobrodo{lice“ u Sidneju smatra nacionalnim obele`jem migracije. Nalazi se ispred Nacionalnog pomorskog muzeja u duìni od sto metara i visine je 2.8 metra. Simbol je velike razli~itosti i ujediwewa me|u qudima. Ovaj projekat je prvi put pokrenut u novembru 1997. godine sa ciqem priznavawa svih migranata, koji su napustili svoje domove i nastanili se u Australiji. Prva imena na zidu su bila upisana u januaru 1999. godine a ukupno moè da se upi{e 30.000 imena. Svako ko èli da se wegovo ime upi{e bronzom na zidu moè da se prijavi onlajn i da dostavi svoje migrantsko iskustvo pisano na oko 50 re~i teksta, sa informacijama odakle su do{li, kada su do{li u Australiju, za{to su do{li i kako su se sna{li u novom ìvotu.

VIKTORIJA

U Melburnu postoji nekoliko skulptura koje se zajedni~ki nazivaju „Ponovno okupqawe porodice“. Skulptor Majkl Mezaro{ je na dirqiv na~in predstavio oca, glavu porodice, koji sa ru`om u ruci do~ekuje svoju suprugu i decu u Australiji. Prizor kakav je Australija mogla da vidi svakodnevno od kako je po~eo proces migracije se ogleda u ovim autenti~nim skulpturama. One predstavqaju italijanske migrante, ali i sve druge nacije i otkrivene su 2008. godine, a potom 2017. godine preme{tene u centar Melburna. Preko reke Jare, tako|e u Melburnu, nalazi se Sendrix, `elezni~ki most, koji sa staklenim panelima na stranama mosta privla~i veliku pa`wu prolaznika. Zapravo, na panelima su ispisane informacije i imena qudi koji su migrirali u Melburn i u druge delove Australije. Pored toga, sa strane mosta se nalazi i prelepo umetni~ko delo od ~elika, koje je tako|e, simbol migracije.

JU@NA AUSTRALIJA

U Melburnu postoji nekoliko skulptura koje se zajedni~ki nazivaju „Ponovno okupqawe porodice“

Sedamnaestog decembra 2009. godine u malom mestu Mount Gembier u Ju`noj Australiji otkriven je spomenik pod nazivom „Uspomene u koferu“. Skulptura je delo Silvija Aponija i jasno predstavqa migrante koji su sve {to su imali stavili u jedan kofer i otputovali u novi ìvot. Sva se}awa i uspomene su stala u te kofere, a mnogi migranti i danas iste ~uvaju sa sobom, kao ne{to {to ih veè za svoja ogwi{ta. Na jednoj strani granitnog kofera nalaze se slike zemaqa sveta, a na drugoj je isklesana porodica sa ocem i majkom, koja drì dete u naru~ju. Kako pi{e na granitnoj plo~i, skulptura je posve}ena svim migrantima, a inicijatori za postavqawe spomenika je bilo 60 pripadnika ovog malog mesta, koji su i sami izbeglice, sada nastaweni u Australiji.

ZAPADNA AUSTRALIJA

U Pertu tako|e postoji skulptura koja na emotivan na~in predstavqa sve migrante i kako se oni ose}aju kada iz bilo kog razloga napu{taju svoju zemqu. Skulptura predstavqa devoj~icu, sa mamom i tatom, koji dr`e kofere u rukama i svi gledaju u daqinu, u sve {to su ostavili u svojoj rodnoj Italiji. Ova skulptura na dirqiv na~in obja{wava emociju sa kojom se suo~ava svaki migrant. Skulptura je postavqena u januaru 2008. godine i izgradili su je migranti koji su do{li iz regiona Abruzo u Italiji. Zanimqivo je da je kamen od koga je napravqena skulptura, tako|e stigao iz ovog mesta u Italiji, a jednim delom je stigao iz Donibruka u Zapadnoj Australiji.

Pert: Skulptura predstavqa devoj~icu, sa mamom i tatom, koji dr`e kofere u rukama i svi gledaju u daqinu, u sve {to su ostavili u svojoj rodnoj Italiji

bio Palmer River u Kvinslendu. U tom periodu u ovaj region do{lo je oko 18.000 Kineza, najvi{e iz kineske provincije Guangdong.

Melburn: Prelepo umetni~ko delo od ~elika, koje je tako|e, simbol migracije

KVINSLEND

U daqoj istoriji Australije veoma bitan momenat koji je znatno pove}ao populaciju je period Zlatne groznice, kada je otkriveno zlato, te su mnoge izbeglice pohrlile u ovu obe}anu zemqu. Jedan od najve}ih regiona bogatim zlatom je

Ju`na Australija: Spomenik pod nazivom „Uspomene u koferu“

U ovoj oblasti Kvinsle skulptura koja podse}a na sv Na jednoj je skulptura ~ovek

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak23. 10.septembar decembar 2021. 2020. 17 ^etvrtak

Dr Petar Pje{ivac

„Zid dobrodo{lice“ u Sidneju smatra se nacionalnim obele`jem migracije

enda postavqena je ve kineske migrante. ka, koji razmi{qa o

`ivotu u novoj zemqi, a u pozadini su dva ~oveka, koji su uspeli u `ivotu u Australiji. Sawa Miri} - [aki}

MIGRANTI U BROJKAMA Prema nacionalnoj statistici iz 2020. godine, u Australiji ìvi blizu 8 miliona migranata. Od toga 29.8 % te populacije je ro|eno van Australije. Najve}i broj migranata je kroz istoriju, a i u dana{wem periodu, do{ao iz Engleske, trenutno je taj broj oko milion. Na drugom mestu po brojnosti je narod iz Indije koji je migrirao u Australiju. Wihova populacija sada broji oko 720 hiqada. Slede migranti ro|eni u Kini, wih 650 hiqada, zatim Novozelan|ani, potom Filipinci. Prema podacima Biroa za statistiku i prema posledwem cenzusu iz 2016. godine u Australiji ìvi 73.901 dràvqanin srpskog porekla. Novi cenzus iz ove godine }e tek da pokaè koliko se ovaj broj promenio.

U oblasti Kvinslenda postavqena je skulptura koja podse}a na sve kineske migrante

Le~ewe kanabinoidima

(medicinska marihuana - kanabis) Primetili ste da se posledwih nekoliko godina sve vi{e pri~a, pi{e, izve{tava o medicinskoj marihuani i wenoj primeni u le~ewu niza hroni~nih oboqewa. Naravno da vi{edecenijska stigma koja je neizostavno obeleìla marihuanu ili kanabis kao opojnu, ilegalnu i {tetnu supstancu ~ije kori{}ewe navodno uvodi u zavisnost od jo{ ja~ih droga poput heroina, nije zaobi{la ni medicinsku struku. Me|utim silogizam sa premisama da se ~ovek boji nepoznanica, da je doktor ~ovek pa shodno i zakqu~ak da se i doktor boji nepoznanica, vremenom, radoznalo{}u, nau~nim istraìvawima, ukratko upoznavawem nepoznatog, neretko dovodi do otkri} a koja svoju prakti~nu primenu nalaze, bar {to se kanabisa ti~e, u le~ewu niza oboqewa gde je konvencionalna terapija ili potpuno zatajila ili pomaè samo delimi~no. Marihuana odnosno kanabis ili konopqa poti~e iz Azije (Indija) i jedna je od biqaka koja je poznata ~oveku ve} nekoliko hiqada godina. Neki arheolo{ki dokazi o wenoj kultivaciji datiraju iz tre}eg milenijuma pre nove ere. Od pamtiveka je, dakle, vrednovana kao odevni, prehrambeni i medicinski artikal ukqu~uju}i i wena psiho - aktivna dejstva koja su kori{tena u religijske i rekreativne svrhe. Konopqa, koja je polovinom devetnaestog veka iz Indije done{ena u Britaniju, muwevito se ra{irila Evropom, nalaze}i {iroku primenu kako u doma}instvima tako i u industriji uàdi, tekstila, papira i prehrambenih artikala. Od tada se kultivi{e i u Srbiji i odlikuje se veoma niskim sadràjem THC-a (tetra hidro kanabinola), jedne potentne psihoaktivne supstance, ali se mnogi {ezdesetogodi{waci iz Vojvodine se}aju da su nemirnoj deci majke pred spavawe davale ~aj od konopqe za smirewe i dobar san. Konopqa je na{la svoje mesto i u na{oj literaturi, konkretno u romanu “RAKI” - Sretena Boì}a Vongara, za koji je, izme|u ostalog, ovaj umetnik dobio i jednu od najzna~ajnijih kwièvnih nagrada u Australiji. Ubrzo, cirka tridesetih godina 20. veka, meksikanski emigranti u Americi ukr{tawem razli~itih sojeva konopqe dolaze do sorti koje zbog visokog sadràja THC-a postaju predmetom kontroverzi, zloupotrebe ali i izvorom profita zbog ~ega je u Ujediwenim Nacijama 1943, na insistirawe Amerike, marihuana stavqena van zakona, u isti “ko{” sa heroinom, kokainom i ostalim opojnim drogama. [ezdesetih godina pro{log veka izraelski nau~nici dolaze do revolucionarnog otkri}a, tzv. endo-kanabinoidnog sistema, koji je sastavni deo na{e homeostaze - odnosno prirodne ravnoteè svih sistema koji odràvaju zdravqe qudskog organizma.

Otkri}e izraelskih nau~nika da su bio-aktivne supstance na{eg endokanabinoidnog sistema (odgovornog za me|u-}elijsku komunikaciju i regulaciju nervnih impulsa bola i anksioznosti), sli~ne ili skoro identi~ne sa najva`nijim bio-aktivnim supstancama kanabisa(THC - tetra-hidro- kanabinol i CBD - kanabidoil) dovelo je u posledwe dve decenije do onog {to danas zovemo - medicinskim kanabisom ili le~ewem kanabinoidima. CBD i THC koji se prepisuju u razli~itim medikamentnim formama(uqa, kapsule, tablete, tinkture, biqne sirovine, sprejevi) u razli~itom odnosu i za razli~ite modalitete dostave u organizam (oralni ili inhalacioni put) danas se u Australiji koriste u le~ewu niza oboqewa ali za sada samo eksperimentalno, u slu~ajevima gde konvencionalna terapija nije dala `eqene rezultate. Sve je vi{e nau~nim istra`ivawima i iskustvom potkrepqenih dokaza da medicinska marihuana ima zna~ajnu ulogu u le~ewu oboqewa poput multiple skleroze, epilepsije, endometrioze, iritabilnog kolona, anoreksije, muskuloskeletalnih oboqewa sa bolom i inflamacijom, reumatizma, anksioznosti, depresije, autizma, nesanice itd. Medicinski kanabis se pokazao kao veoma uspe{an i u le~ewu gubitka apetita i mu~nine kao posledica hemoterapije i palijativne nege. Australija je medicinsku marihuanu stavila u stroge zakonske okvire obzirom da se radi o eksperimentalnom tretmanu do kojeg je mogu}e do}i obra}aju}i se lekarima koji pokazuju interes za ovu granu medicine. Jedna od klinika koja se bavi alternativnim pristupom u le~ewu hroni~nih bolnih i inflamatornih oboqewa na biqnoj bazi je i novootvorena klinika “Trava Health Medical Centar” na adresi: 3 Portman Street, Oakleigh, Vic. 3166 www.travahealth.com.au Tel: (03) 9190 9990 Dr Petar Pje{ivac

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 23. 2021.

ZAJEDNICA

30 SRPSKOG GLASA godina postojawa

Uvod u se}awe na „srpsko stanovi{te“ Pi{e: Slobodan Grba Pro{lo je kao u trenu, kao {to i ìvot qudski pro|e. Tri decenije postojawa jedinog lista u Australiji {tampanog na srpskom }irili~nom pismu, ali i vi{e od toga. Na }irilici, pa jo{ k tome i srpskoj, mogu se naàlost napisati i najgore antisrpske izmi{qotine i laì, nastrano zadovoqstvo bolesnih umova koje nije nego za àliti i za ~ije se du{e vaqa moliti, a kojih se posqedwih decenija, upravo od ra|awa „SRPSKOG GLASA“, namnoìlo kao malo kad u pro{losti. Upravo u toj okolnosti se i krije ponajve}a vrednost i zna~aj pojave ovih novina, jer su pored toga {to su izlazile iz {tampe na srpskom }irili~nom pismu i celokupnim svojim sadràjem bile ono {to prof. Milo Lompar zove - „srpskim stanovi{tem“. Jedini „srpski nacionalni list“ u Australiji, sa srpskom nacionalnom idejom koja je svetlo na kraju svakog na{eg istorijskog tunela, spas du{e i snaga èqe za opstankom, bez obzira da li je promovisali i za wu se borili pismeni genijalci ili nepismeni junaci. A bilo je i jednih, i drugih. Otuda i po~iwe uvod u prigodno podse}awe {ta je bio, {ta je zna~io i {ta predstavqao „SRPSKI GLAS“. U nekoliko nastavaka koji su delovi neobjavqenog a mnogo op{irnijeg memoarskog materijala kao se}awa na godine provedene na mestu glavnog urednika „SRPSKOG GLASA“, potpisnik ovih redova poku{ao je da se osvrne na vreme koje je bilo po Srbe u Otaxbini a onda neminovno i u Australiji izuzetno te{ko, varqivo, izazovno. Naàlost, posledice tektonskih poreme}aja do kojih je do{lo po~etkom '90-tih godina pro{log veka u me|unarodnim odnosima, a {to je posebno te{ko pogodilo upravo Srbe, nastavile su da povla~e svoje opake tragove sve do dana{wih dana, ne dozvoqavaju}i nam da se u miru obra~unavamo sa vlastitim manama ali i da uìvamo u nesumwivim vrlinama. Jedna od wih, ona koja je dovela i do ra|awa „SRPSKOG GLASA“ bez svake sumwe je èqa za slobodom i pravom na upravqawe vlastitom sudbinom, ali u onom su{tinskom smislu, istinski i koliko je mogu}e vi{e u svetu bremenitom licemerjem, medijskim vratolomijama koje u pravilu svakodnevno zavr{avaju najgnusnijim laìma, kao i ideologiji globalizma i neoliberalizma koja je Srbima stajala kao {to im pristaju i prepisana zapadwa~ka re{ewa politi~kog sistema – kao brqavom prasetu lakirane cipele! Samo je pitawe koliko je ko toga svestan i spreman da dozvoli sebi najmawu mogu}u meru slobode da u duhu svojih predaka ni{ta ne uzima zdravo za gotovo, odnosno da zadràva pravo da na sva re{ewa, posebno ona koja mu rade o glavi, gleda bar sa odre|enim stepenom sumwi~avosti. I da se protiv wih bori. Otuda je jedno od prvih poglavqa svojevrsne analize se}awa na najburnije go-

dine postojawa „SRPSKOG GLASA“ neizostavno posve}eno op{tim okolnostima u kojima je i zbog kojih nastao. ^ak i u vreme kada je fizi~ka veza australijskih Srba sa onima iz Otaxbine bila neuporedivo skromnija i slabija od ove dana{we, skromnija po intenzitetu a slabija po nebrojenim sadr`ajima koji tu vezu podrazumevaju, stawe naroda na tradicionalnim srpskim prostorima neizostavno je uticalo na dijasporu. U nastavku u~inilo se neophodnim da podsetimo i na osnove ure|iva~ke po-

vizije u kom pravcu treba da se razvija sveobuhvatno srpstvo u Australiji, nije svojevremeno nudio samo obja{wewe „za{to je ne{to tako kako je“, ve} i re{ewa kako da se izvu~emo iz stawa koje nikome iole pametnom a kamoli iskrenom rodoqubu nije bilo milo ni videti, jo{ mawe osetiti. U~estvovali smo kao Redakcija i kao pojedinci u nebrojenim manifestacijama, proslavama, humanitarnim i kulturnim priredbama, verskim svetkovinama i sportskim doga|ajima. I danas, posle

Слободан Грба (у средини) са члановима редакције litike „SRPSKOG GLASA“ tada, a sa zadovoqstvom da primetimo i sada, zato {to je uspeo da se odupre pritiscima da posustane, pretwama sro~enim u vrlo jednostavnoj ali utoliko uàsnijoj pretwi po kojoj smo trebali ili „da se poklonimo ili da se uklonimo“. Najkra}e re~eno, „SRPSKI GLAS“ je bio i ostao srpski, bez obzira {to to nije bilo ranije a nije ni sada profitabilno, gle ~uda, ~ak ni me|u samim Srbima, i bez obzira {to je navala komercijale, ma kako pup~anom vrpcom vezanom za temeqe vrednosti i pogleda na ìvot potpuno stranom i utoliko neprihvatqivijom na{em narodu, postala opaka svakodnevica. Znali smo i za gore, zar ne? Se}awa na „SRPSKI GLAS“ iz vremena kada je bio na nekom vrhuncu, s obzirom da tada nije bilo „interneta“, logi~no ni „jutjuba“, „fejsbuka“ i ostalih dru{tvenih mreà, a televizija kao najmo}niji elektronski medij tek u povojima svoje interkontinentalne svakodnevice, neizostavno podrazumevaju i se}awe na qude koji su obeleìli taj deo postojawa na{eg lista, kao i susrete s wima. „SRPSKI GLAS“ je pratio doga|aje, ìvot, ali i vi{e od toga, izrastao je u jedan od temeqa onoga {to se naziva srpskom zajednicom, ali {to zajednica – nije! Ovoj }emo se temi vratiti op{irnije u jednom od nastavaka ovog feqtona. „SRPSKI GLAS“ je, dokazuju}i koliko nije samo puki hroni~ar zbivawa i informativno sredstvo, ve} oslonac i mesto ra|awa

toliko godina a povodom tri decenije postojawa „SRPSKOG GLASA“, jasnije nego iz perspektive onog ko od {ume ne vidi drve}e, bez najmawe namere da preuveli~avamo vlastitu ulogu i zna~aj, u mogu}nosti smo da shvatimo a onda i sa dana{wim ~itaocima podelimo radost postojawa lista kakav je bio „SRPSKI GLAS“ u vremenima kada je bilo najpotrebnije. Da nije tako, ne bismo upadali u vatru nabujalih strasti, potpaqivanu objektivnom pozicijom Australije u me|unarodnim odnosima sa jedne, a Srbima kao prokazanom metom za odstrel i potpuno neopravdano otkrivenim „zlikovcima modernog doba“ sa druge strane. Podse}awe samo na neke od brojnih doga|aja kada srpski nacionalni list {to je „SRPSKI GLAS“ s ponosom bio, govori vi{e od bilo kakvog poku{aja koji nam, eto, i nije potreban, da sami sebi laskamo i dajemo na zna~aju. Ali to {to se ovim povodom i ovom prilikom podse}amo, neka nam ne bude zamereno. Bilo bi lepo a i po{teno da se i drugi sete i uspomenu na dane muka ali i borbe za uzvi{ene ciqeve prenose na mla|e. Poglavqe se}awa na ono ~ime se i kako nekad bavio „SRPSKI GLAS“ neizostavno podrazumeva i se}awe na neugodnosti koje smo do`ivqavali, gre{ke koje smo pravili, bilo da su bile iznu|ene ili posledica na{ih slabosti. A bilo je i toga, razumqivo! Zanimqivije od toga je ~iwenica da je upravo „SRPSKI GLAS“ izlazio na crtu nekima od najve}ih {teto~ina iz srpskih redova, a da li je for-

prvi od nekoliko

(1) Ovo jenastavaka feqtona

posve}enog se}awima na burne godine postojawa na{eg lista, iz pera dugogodi{weg glavnog urednika. Re~-dve o se}awima na velike qude koji su pro{etali stranicama ovog lista, o razgovorima s wima, o ve~nim poku{ajima da za svoje ~itaoce saznamo vi{e i boqe, o poku{ajima da ne samo re~ju nego i delom povedemo Srbe u pravcu me|usobnog zbliàvawa i interesnog povezivawa, o srpskim rodoqubima ali i najve}im {teto~inama... mulacija prete{ka kao ona „re~ koja ubija“, ili sasvim odmerena u odnosu na veli~inu zla kojoj se „SRPSKI GLAS“ morao suprotstavqati, neka ponovo ostane na ~itaocima da sude. Mi }emo, kao i uvek, ponuditi svoje argumente kroz se}awa koja ne blede. Nismo zaboravili, kako ve} red nalaè, da se povodom tri decenije postojawa „SRPSKOG GLASA“ setimo i wegovih stvaralaca, bez obzira na kom mestu i u kojoj se ulozi nalazili. Po~ev od izdava~a, pokojnog \or|a Marinkovi}a, ~lanova prve Redakcije na ~ijem je ~elu bio Rade Berak, preko druge koju je predvodio Dejan Veqovi}, svih u kojima je u~estvovao kao sportski urednik Milan Ninovi}, Beogradske redakcije ~ija je du{a bio nikad zaboravqeni, naàlost prerano preminuli Neboj{a Vukovi} – ôki, uz Dragana Cerovi}a i Sr|ana Markoti}a, niz saradnika iz Australije, Srbije i celog sveta. Veli~inu dela sabijenog u dve re~i – „SRPSKI GLAS“, te{ko je opisati brzo i jednostavno a da se ne ogre{imo o istinu, sada ve} i deo istorije. îwenica je da tu istinu nismo samo prenosili, za wu se borili zato {to je srpska, istina je da nam nije bilo do samoisticawa i la`nog predstavqawa sebe i svog naroda, ve} samo i jedino do malo pravde. Ba{ kao {to je i vrli nobelovac Peter Handke uskliknuo „Pravdom za Srbiju“. Koristim priliku da povodom tri decenije postojawa „SRPSKOG GLASA“ ~estitam redak jubilej svima koji u wegovu stvarawu neposredno u~estvuju danas, kao i onima koji su to ~inili bilo kad u pro{losti, ~itaocima pro{lim, sada{wim i budu}im, uz èqu da nas sve zajedno krasi nepokolebqiva voqa u tragawu za boqim re{ewima i putevima uzdizawa umesto defetizma i priznavawa „stawa realnosti“, ma koliko ono izgledalo te{ko, katkad i àlosno. „SRPSKI GLAS“ moè da bude ponovo nosilac ideja i mesto gde se slivaju informacije, ali i stvara, radi a ne samo praznoslovi, ~emu je sklonost u okolnostima ìvota u Australiji pojava uobi~ajena koliko i tragi~no pogre{na. Poèlimo mu zato jo{ dug vek, ali u novom ruhu, sa novim vidicima i pro{irenim horizontima, zato {to je bio na{ miqenik, na{a sudbina, ponekad na{a gorka kost u grlu, ali i radost te{ko shvatqiva bilo kome ko nije proveo besane no}i u redakciji, mu~no uveravawe sa ~esto nimalo dobronamernim sagovornicima na telefonskoj liniji, omalovaàvawe ravno ponièwu kao i ~ast i po{tovawe, ~ak i poneku suzu u oku sretnih {to postojimo. Mi, Srbi, uz svoj „SRPSKI GLAS“.

PUTOPIS

BOLIVIJA

^etvrtak 23. 10. septembar decembar 2021. 2020. 19 ^etvrtak

Zemqa mese~evih pejza`a, vere i magije

Latinska Amerika Gabrijela Garsije Markesa je magi~no mesto halucinantnih mu{karaca i legendarnih èna. Za urugvajskog pisca i novinara Eduarda Galeana ovaj kontinent je mesto seqaka koji sluè potrebama stranaca. Argentinski pisac Martin Kaparos smatra da „Latinoamerikanci imaju mnogo nagomilanog o~aja i vi{e ne znaju kuda da idu”. Posle vi{e od trideset godina provedenih u Boliviji i putuju}i po zemqama ovog rajskog kontinenta rekla bih da su sva trojica u pravu. Grad La Paz se budi uz zvuke sampowe, duva~kog Mese~eva dolina, kojoj je instrumenta koji se moè ime dao astronaut Nil Armstrong ~uti u daqini, iz Mese~eve doline, kojoj je, kaù, ime dao astronaut Nil Armstrong kad je do{ao u posetu ovom magi~nom gradu ukotvqenom me|u vrhovima KordiqeGrad La Paz, magi~ni ra, na 3.800 metara nadmorske visine. grad ukotvqen A sve zbog wene sli~nosti s Mese~evim me|u vrhovima pejzaìma, kaè gradska legenda. U jugozapadnom delu Bolivije naKordiqera, U ovom gradu ne moète ostati lazi se Salar de Uyuni, najve}a slana na 3.800 metara gladni. Ima hrane za svaki xep. pustiwa na svetu, mnogi aktivni vulnadmorske visine Radnici, dok se na pauzi odmakani, plitka jezera u raznim bojama raju od te{kog posla na vi{e(lagune) i gejziri koji taj krajolik spratnicama modernog dizaj~ine vanzemaqskim. na, u miru jedu svoj skromni Salar de Uyuni se proteè na 11 km2 obrok koji se sastoji od avoi procewuje se da sadrì 10 biliona kada i konzerve tuwevine tona soli. Ispod povr{ine je jezero ili guste ~orbe spremqeslane vode do 20 metara dubine, pone od povr}a, zrna kinoe i kriveno korom soli debqine izmeu mesa. nekoliko desetina santimetara do Moète uìvati i u drevnekoliko metara. nim receptima kao {to su tiZa vreme ki{ne sezone, prekrivepi~na saltewa, ili ~airo na no vodom, pretvori se u najve}e oglebazi krompira su{enog na suncu. dalo na svetu. U daqini moète posmatrati U sredini Uyunija nalazi se Isla de Iqimani, najvi{u sne`nu planiPescado s xinovskim kaktusima koji nu Kraqevskih kordiqera i ku}e na u proseku rastu jedan santimetar goobroncima oko grada povezane mreòm di{we. modernog sistema ì~are koju je gradio Klima je hladna, suva i vetrovita. Slana pustiwa jedan od najve}ih evropskih industrijLeti tokom dana temperatura moè skih giganata. dosti}i i 20 stepeni, dok tokom no}i U samom centru La Paza nalazi se pada i na -15! Zimi se temperatura ulica Sagarnaga, koja ~uva tajne tradi- gmentima svakodnevnog ìvota. moè spustiti i do -25stepeni. U potpunom skladu i razumevawu na}i cionalnog tekstila, nakita od srebra i zlata, grn~arije… Tu su i radionice za }e se dve ène na promociji neke kwige se igrati dok majka radi. I to po izboru izradu muzi~kih instrumenata i neiz- ili novog kozmeti~kog proizvoda, jedna majki, koje ne èle da se odvajaju od wih. zimi grejati, a leti hladiti jer je ìv i be`na pijaca vra~eva, gde se moè pro- obu~ena po posledwoj evropskoj modi, âk je i zakonom dozvoqeno da majke dok ima du{u. I zaista je tako. A onima koji druga u tipi~noj indijanskoj no{wi fine doje mogu da dolaze s bebom na posao. mnogo vremena provode ispred kompjutera na}i magi~ni pra{ak za sve boqke. Za Boliviju kaù da je najsiroma{ni- toplo }e preporu~iti pon~o od ove tkaniU blizini grada su dva izleti{ta po- izrade. I razume}e se. Bilo kojem dru{tvenom segmentu da ja zemqa Latinske Amerike, ali i naj- ne i objasniti da je prirodni za{titnik znata po svojim energetskim mo}ima: jepripadaju, ène su stub ku}e i veoma pre- bogatija nalazi{tima litijuma. Bogata od {tetnih zra~ewa. zero Titikaka i drevni arheolo{ki grad dane i bri`ne majke. Nije retkost videti je i zdravom i blagom klimom, ogromnim Nisu borba za opstanak i zavisnost od Tijahuanaku. Na jezeru se nalazi Bazilika bogiwe majku koja prodaje na pijaci s decom koja su prirodnim resursima i nasmejanim i do- prirode podstakle samo seqake i rudare ceo dan uz wu. Radi}e brodu{nim qudima. Zanimqivo je da u da se mole bogovima starih Inka i hri{Kopakabane, za{titnice policije i doma}e zadatke, ovoj zemqi postoji dekret koji odre|uje }anskim svecima. Bogovi Anda pomaù Kraqice nacije. Izgra|ena je 1583. spavati ili da svaki privrednik, u skladu sa svojim mnogim kreativnim qudima, koji, svesni godine i pripada Dominikanprihodima, ima obavezu da godi{we iz- bogatstva kulture, koriste svoje znawe skom redu. Zanimqivo je da je dvoji odre|enu sumu novca od zarade i da svetu pokaù nasledstvo svojih predasinkretizacija katoli~anotkupi umetni~ka dela od lokalnih umet- ka. Bolivijski arhitekta Fredi Mamani, stva nametnutog od straNa ulicama La Paza, mu{karci su nika. Tako kancelarije velikih firmi, osniva~ neoandskog stila, koji ve} godine {panskih osvaja~a i obu~eni obi~no i onako kako smo navikli. hotela, banaka, industrijskih pogona i nama mewa izgled gradova u ovoj zemqi, autohtone vere drevnih Ali ène, Indijanke, su "ne{to drugo". Sve sli~no, krase slike i skulpture doma}ih pozvan je da ulep{a zgradu Fondacije naroda Inka proizvenose {e{ire. To je "nasle|e" iz vremena kada stvaralaca. la nove obi~aje, koji „Kartije” u Parizu. je ovde stigla prva èleznica, a po~elo je da su vidqivi upravo u Odavno su kroja~i otkrili fino}u Tako }e deo rajskih boja, oblika i nese upra`wava po naredbi jednog od vladara. ovom za lokalno stalamine vune pa je izvoz artikala od ovog obi~nih mitskih figura Inka s Anda i Najsimpati~nije su one koje nose polucilindre, novni{tvo najzna~ajplemenitog materijala jedan od va`nih iz amazonskih pra{uma mo`da osvojiti ali ih ima svakojakih. Ti {e{iri imaju svoje nijem hramu. izvora koji donose devize u ovu andsku evropske prestonice kao {to je evropska male "tajne". Ako na ènskoj glavi on stoji Tako je uobi~ajeno vizemqu. Kada kupujete bilo koji odevni kultura osvajala Latinsku Ameriku. pravo, zna~i da je udata, ali ako je malo deti da se par ven~ava predmet od alpaka re}i }e vam da }e vas R. N. nakrivqen, to je ve} "dobar znak" za po{tuju}i katoli~ki obred mladoèwe. âk i na taj na~in, èna i odmah nakon zavr{etka stavqa do znawa da je slobodna istog zatraì da i lokalni i spremna za udaju. vra~ svojom drevnom ajmara magijom doda garanciju sre}e, blagostawa i plodnosti mladencima. I novi auto i ku}u osve{ta}e i katoli~ki sve{tenik i vra~. I jedan i drugi obavezno }e kao dodatak u svojim obredima nositi listove drevne biqke koke, koja je od vremena Inka imala lekovita i magijska dejstva. I svaki pedijatar preporu~i}e ~aj od ove biqke za smirivawe bebinih gr~eva. U Boliviji se vrlo brzo nau~i da suprotnosti mogu da ìve u harmoniji, Kada kupujete bilo koji odevni predmet od lame alpaka re}i }e bilo da je re~ o jelima, religiji, arvam da }e vas zimi grejati, a leti hladiti jer je ìv i ima du{u hitekturi, ode}i ili nekim drugim se-

SLANA PUSTIWA U BOLIVIJI, NAJVE]E OGLEDALO NA SVETU!

[E[IRI

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 23. 2021.

SRBI U SVETU

Slava manastira „Ro|ewe Presvete Bogorodice“ u manastiru u Inglvudu Manastir Ro|ewa Presvete Bogorodice u Inglvudu, nedaleko od Adelejda proslavio je svoju slavu – Malu Gospojinu u utorak, 21. septembra. Svetu Liturgiju sluìo je duhovni otac ovog manastira, protojerej – stavrofor Zoran Ivani}. Ovogodi{wi doma}ini bili su Dragan i Dragana Jak{i} sa porodicom, dok su se za doma}ine naredne godine prihvatili Milovan Miki} i Milan Mari}. Nakon Svete Liturgije otac Zoran je pou~io narod va`nosti ovog praznika, a zatim su se prisutni posluìli slavskim kola~em i ìtom koje su sa mnogo qubavi spremili ovogodi{wi doma}ini.

Srbin iz îlea ponudio Srbiji besplatan softver za zdravstvo, a od dràve - ni re~! Na po~etku epidemije kovida-19, Srbija je mogla besplatno da dobije program baziran na ve{ta~koj inteligenciji, koji u îleu, Argentini, Peruu i [paniji ve} opsluùje blizu ~etiri miliona pacijenata. Taj sistem za brzu komunikaciju i upravqawe zdravstvenim uslugama, razvio je Ni{lija Milan \idara, koji je pre devet godina napustio zemqu i sistem primenio u Ju`noj Americi. Na wegovu ponudu Srbija nije odgovorila, ali je u avgustu firmama Procescom i Telekom Srbija, Ministarstvo zdravqa dodelilo 12 miliona dinara za samo jedan segment sli~ne platforme.

Konkretno i jasno – „pomo} iz ^ilea“, naslovqen je imejl upu}en u vi{e institucija u Srbiji. Od predsednika republike do raznih adresa u Ministarstvu zdravqa. U svoje i u ime firme – nudio je sistem za brzu i neposrednu komunikaciju sa pacijentima, koja je automatizovana i pouzdanija od kol-centara. „Mi nismo ponudili. Mi smo poku{ali da ponudimo, jer nismo imali nikakav odgovor. Probali smo da komuniciramo sa Vladom,

sa Ministarstvom zdravqa“, pri~a Milan \idara. Ali odgovor ni od kuda. „Mo`da je na{a gre{ka {to smo ponudili besplatno. Uglavnom, kaù, kad ne{to nema cenu onda je xabe i ne vredi ni{ta“, dodaje. U îleu se pokazalo da ovaj sistem vredi. Mewa kol-centre u zdravstvenim ustanovama i to ~ini mnogo efikasnije. Sa pacijentima komunicira „inteligentan“ softver uz pomo} glasa, poruka na svim platformama i mreàma. Zakazuje preglede, podse}a na zakazane intervencije, automatski pomera termine i {to je najva`nije – smawuje ~ekawe pacijenata i pove}ava efikasnost u radu i do 30 odsto. „Imamo {estoro qudi koji rade i koji komuniciraju, uz pomo} sistema, sa ~etiri miliona pacijenata mese~no“, kaè \idara. I to u ~etiri zemqe, sa statisti~ki 15 puta mawe gre{aka u odnosu na situaciju kada podatke u sistem unosi zaposlena osoba u kol-centru. Za{to onda Srbija nije odgovorila ni{ta, kada joj je ovaj sistem u martu pro{le godine ponu|en gratis? „Mo`da nisu imali vremena u tom trenutku, ne znam {ta bi drugo mogao da kaèm“, navodi. Vidi da je ~ekawe kod nas i daqe prisutno, {to – tvrdi, ne mora da bude u toj meri, ako se uredi da bude mawe praznog hoda. Sa druge strane, Srbija je propustila {ansu da joj se jedan ostvareni intelektualac, mo`da, korak po korak – vrati. „Mislim da nisam jedini koji je oti{ao zbog nerazumevawa i ostvario se u onome {to radi i zna. Naàlost, ponovo sam nai{ao na nerazumevawe, ne znam“, kaè. Na pitawe: “Da li biste se vratili?”, odgovara kratko: “Ne”.

SRPSKI SE [IRI BRITANIJOM:

Sjajna prilika da se deca dijaspore upoznaju sa jezikom roditeqa! Srpska zajednica u Velikoj Britaniji pro{iruje program nastave materweg jezika. Pod pokroviteqstvom Srpske pravoslavne crkve, nova obrazovna inicijativa {iri se iz Londona u irski grad Kork. Nastavu }e preko interneta pratiti i deca {irom britanskih ostrva. Ova jesen donosi dobre vesti za srpsku zajednicu u Londonu, a najvi{e za wene najmla|e ~lanove. “Ova nova inicijativa je inicijativa za celu Britaniju i Irsku, zna~i ne samo za London i druge gradove gde je ranije bila dràna nastava u u~ionicama, nego ho}emo da je pro{irimo i obuhvatimo {to vi{e na{ih |aka. Mi smo se odlu~ili za ‘Azbukum’ onlajn platformu. To je akreditovan program u Srbiji, koji se razvija ve} 26 godina za u~ewe srpskog jezika u inostranstvu i on ima svoju onlajn platformu gde deca mogu da se uloguju da kroz ve`be, doma}e zadatke i igre u~e srpski jezik”, kaè Goran Ma{anovi}, profesor fotonike na Univerzitetu u Sautemptonu. Fudbaler “Kristal palasa” Luka Milivojevi} kaè da upada u o~i da, kada se u|e u crkvu, puno srpske dece komunicira na engleskom jeziku. Smatra da verovatno roditeqi rade i nemaju mnogo vremena da vi|aju decu.

“Deca su po ceo dan u {koli. Mislim da je super prilika za roditeqe da dovedu decu”, isti~e Luka Milivojevi}. Direktorka srpske {kole u Domu episkopa Nikolaja Milana Kova~evi} navodi da se trenutno radi u dve smene, od 10 do 12 i od 12 do dva. “Radimo do dva sata s tim da i deca imaju pauzu. To je jako bitno, jer to je momenat kada su oni malo slobodniji da se druè, jer je to isto vaàn deo nedeqne {kole”, dodaje Kova~evi}eva. Olivera Pupovac, profesorka srpske {kole u Domu episkopa Nikolaja, isti~e da na{a deca u Velikoj Britaniji sada imaju priliku da na standardizovan na~in u~e srpski jezik. Goran Ma{anovi} dodaje da upis traje jo{ nedequ dana. “Slede}e godine, u maju, slavimo 60 godina postojawa {kole. U Korku imamo dve u~iteqice. One su ve} probale krajem pandemije da drè nastavu u u~ionici. To je jako dobro pro{lo i mi nastavqamo da radimo sa wima, a ideja je da od naredne godine ili ve} od polugodi{ta, nastava bude i u Dablinu, Halifaksu, Bredfordu i nekim drugim gradovima gde to moèmo da organizujemo kao {to je, recimo, Oksford”, dodaje Ma{anovi}.

AUSTRALIJA

ME\UNARODNI SKANDAL

Kako je Australija ponizila Francusku Bura nakon potpisivawa pakta Aukus jo{ se ne sti{ava, ~ak, ~ini se da se more tek uzburkalo. Besna Francuska opozvala je tokom vikenda ambasadore iz SAD i Velike Britanije nakon {to su ove dve zemqe sklopile dogovor sa Australijom za nabavku nuklernih podmornica. Pariz, koji je tim dogovorom ostao bez desetina milijardi dolara, prvi put

u istoriji povukao je svoje predstavnike iz Va{ingtona. Za naredne dane najavqen je i sastanak Makron-Bajden kada bi dva predsednika trebalo da razgovaraju o diplomatskoj krizi kojoj se trenutno ne nazire kraj. Povla~ewe ambasadora francuski {ef diplomatije @an-Iv le Drijan prokomentarisao je re~ima da se „saveznici ne odnose jedni prema drugima sa takvom brutalno{}u i takvom nepredvidqivo{}u“ i dodao da „zaista postoji kriza“. Drijan se nije tu zaustavio ve} je dodao da „postoje razlozi zbog kojih Francuska dovodi u pitawe snagu saveza (sa SAD i Velikom Britanijom)“, rekao je Le Drijan. FRANCUSKA IZGUBILA OD 60 DO ^AK 90 MILIJARDI DOLARA Francuska je sklapawem pakta Auskus izgubila na desetine milijardi dolara. Razli~iti izvori navode razli~ite cifre – od 60 do ~ak 90 milijardi dolara za 12 konvencijalnih podmornica na elektro-dizel pogon na ~ijoj izgradwi je Francuska ve} po~ela da radi. Koliki god da je ceh u pitawu, svakako je Pariz ostao bez velike svote novca, ali to nije jedini razlog za{to su Francuzi quti. Re~ je i o na~inu, a posebno trenutku u kojem je Australija saop{tila Parizu da odustaje od ugovora. Kako navodi „Gardijan“, australijska vlada zvani~no je saop{tila francuskoj vladi da odustaje od ugovora tek 15. septembra, svega nekoliko sati pre nego {to }e na video konferenciji Xozef Bajden, Boris Xonson i Skot Morison objaviti potpisivawe Aukus pakta, trojnog saveza koji je prvi ~ovek SAD tada ocenio kao „istorijski“. Francuskoj nije samo zaboden no` u le|a, kako je dan kasnije izjavio Drijan, ve} je i ova zemqa poni`ena u o~ima svetske javnosti. Jer, ako je re~ samo o nuklearnim podmornicama, Francuska je to tako|e mogla da isporu~i Australiji, me|utim nisu ni uzeti u obzir. Naime, Francuska je jedna od sedam zemaqa koja ima potrebnu tehnologiju za nu-

klearne podmornice. ^ak prema navodima „Fajnen{l tajmsa“, Pariz je Australiji u junu nudio da naru~ene konvencijale podmornice pretvore u podmornice na nuklearni pogon, ali odgovora nije bilo. Kasnije, brane}i odluku da se okrenu SAD i Velikoj Britaniji, australijski premijer Skot Morison izjavio je da je u junu rekao francuskom predsedniku Ema-

nuelu Makronu da postoje „vrlo stvarna pitawa o tome da li }e sposobnosti konvencionalnih podmornica odgovoriti na strate{ke bezbednosne potrebe Australije u Indo-Pacifiku“, ali nije poznato za{to francuske podmornice na nuklearni pogon nisu bile opcija za Kanberu iako su jeftinije od ameri~kih i britanskih. KO ]E VI[E ZARADITI? îni se da je odluka Australije vi{e bila politi~ka, posebno jer okretawem ka SAD gube na jo{ jednoj strani pored Pariza. Najve}i trgovinski partner Australije je glavna meta Aukusa – Kina. Australijska privreda imala je velike koristi od odnosa sa Pekingom. Izvoz u Kinu sko~io je sa oko 3,6 milijardi dolara 2000. godine na vi{e od 74 milijarde dolara do 2015. godine. Neki ekonomisti tvrde da je kinesko unosno trì{te pomoglo u za{titi Australije od recesije tokom globalne finansijske krize. Pitawe koje se name}e je ko }e najvi{e profitirati od Aukusa. Amerika }e od ove saradwe svakako imati koristi u strate{kom i vojnom smislu, ali kako stvari sada stoje, vi{e novca mogla bi da zaradi Britanija. Prema navodima ameri~kih medija, podmornice koje stiù u australijsku flotu verovatno }e se zasnivati ili na britanskim podmornicama „Astute“ koje je pravi kompanija „BAE Sistems“ ili na ekvivalentu ameri~ke mornarice klase „Virginia“ koje prave ameri~ki „General Dinamics Electric Boat“ i „Newport News Shipbuilding“. „BAE Sistems“ je u prednosti, jer je ova britanska kompanija ve} angaòvana na nekoliko projekata za australijsku mornaricu, a i cena wihovih podmornica je ne{to nià od ameri~kih, iako je tehnologija sli~na. Aukus sporazum nije kratkoro~an, tako da na stolu nije samo cena podmornica. S obzirom da Australija nema svoj nuklearni program, i u narednim godinama i decenijama SAD i Velika Britanija bi}e zaduène za odràvawe i popravke.

^etvrtak 23. 10. septembar decembar 2021. 2020. 21 ^etvrtak

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

HAP[EWA U AUSTRALIJI:

Demonstranti probili kordon Australijska policija uhapsila je u subotu 235 qudi u Melburnu i 32 u Sidneju, na neodobrenim skupovima protiv karantina i "mera" uvedenih zbog pandemije korona virusa. U sukobima sa demonstrantima povre|eno je nekoliko policajaca. Policija dr`ave Viktorija saop{tila je da je {est policajaca hospitalizovano. Policija je saop{tila da su na wih tokom protesta bacani kamewe, fla{e i drugi predmeti i da su neki policajci povre|eni dok su demonstranti gazili po wima. Nekoliko ih je oboreno na zemqu i zga`eno, saop{tila je policija, {to je potvr|eno i televizijskim snimcima. Oko 700 qudi uspelo je da se okupi u

delovima Melburna, dok je 2.000 policajaca obezbedilo da ne u|u u centar grada, postavqaju}i kontrolne punktove i barikade. Javni prevoz do grada je obustavqen. U Sidneju je policija spre~ila i velika okupqawa. Zbog epidemije delta varijante virusa u Sidnej, Melburn i glavni grad Kanbera su ve} nedeqama pod strogim karantinom. U subotu su prijavqena 1.882 nova slu~aja korona virusa, ve}ina u Sidneju. Kako najavquju vlasti, ve}ina restriktivnih mera osta}e na snazi u Viktoriji, Novom Ju`nom Velsu i Kanberi sve dok najmawe 70 odsto qudi starijih od 16 godina ne bude potpuno vakcinisano.

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 23. 2021.

IN MEMORIAM

Preminula Marina Tucakovi}

Marina Tucakovi}, najpoznatiji srpski tekstopisac, preminula je u 68. godini, potvrdio je wen sin Milan La}a Radulovi}. Marina Tucakovi} se godina-

ma borila sa karcinomom dojke. Pre nekoliko dana joj je dijagnostikovan i koronavirus, zbog ~ega je bila hospitalizovana u KBC Dragi{e Mi{ovi}.

Tokom karijere napisala je stotine pesama i sara|ivala sa najve}im imenima pop i folk scene. Ro|ena je u Beogradu 1953. godine, a karijeru je zapo~ela pi{u}i pesme za grupu „Zana“. Sara|ivala je sa velikim brojem najpoznatijih izvo|a~a sa ovih prostora, poput Zdravka ^oli}a, Lepe Brene, Xeja Ramadanovskog, To{eta Proeskog, Svetlane Cene Ra`natovi}, @eqka Samarxi}a, @eqka Joksimovi}a, Dragane Mirkovi}, Jelene Karleu{e i mnogih drugih. Autorka je i brojnih pesama za predstavnike Srbije na Pesmi Evrovizije, poput „Nije qubav stvar“, kojom je peva~ @eqko Joksimovi} predstavqao Srbiju 2012. godine. S. G.

JEDNA SLIKA U NOV^ANIKU I JEDNA @EQA U @IVOTU:

Za ovim je ~eznula Marina Marina je svojevremeno otkrila pojedine detaqe iz svog privatnog ìvota o kojima gotovo nikada nije javno govorila. Budu}i da je napisala jedan od D@ejevih najve}ih hitova "Nedeqa", voditeqka je upitala tada Marinu kojih nedeqa se se}a, a koje joj mo`da nedostaju, na {ta je Tucakovi}eva odgovorila: - Zna{ kako Vesna, ja nisam osoba koja àli za prolivenim mlekom. Kada sam bila mlada nikako nisam volela nedequ, zato {to nikada nisam volela obaveze, a nedeqa, znalo se da mora da se ru~a sa mamom, tatom, bakom dok je bila ìva. To je mene stra{no smaralo. Me|utim kada sam se udala i kada sam dobila porodicu, volela sam nedeqe kada smo Futa i ja sa klincima odalzili kod wegove pokojne majke na Kowarnik na ru~ak. To je imalo neke posebne draì i naravno da mi te nedeqe nedostaju izjavila je Marina, a voditeqka je konstatovala da joj je trebalo deset godina da nagovori Marinu da do|e u wenu emisiju. - Znate kako, ne mogu da kaèm {ta me je inspirisalo da napi{em "Nedequ". Dobila sam muziku, a recimo strofe sam uradila odmah. Ali refren je negde zabagovao i nikako da se rodi. Sva sre}a nismo ùrili i tada je sve bilo opu{tenije. Sigurno je bila nedeqa kada sam to pisala i nekako mi ne{to kliknulo i samo se pisalo od sebe. Imala sam D@eja u glavi, dete koje se smucalo po svetu, cela ta wegova pri~a, bez nekog porodi~nog ìvota - objasnila je Tucakovi}eva i odgovorila na konstataciju da je uspe{na èna: - îwenica je da sam uspe{na, a i da sam jaka. Sigurno. Sva{ta sam pregurala, ali ne vidim {to bih bila ja~a od neke doma}ice koja trpi i bori se za svoju porodicu. Ili za sebe. Mrzim da spremam ku}u i perem sudove, volim

jedino da kuvam. Veoma sam ~esto kod ku}e, ne volim da izlazim, volim porodi~nu atmosferu. Volim da sedim uz kasetofon, da razmi{qam, ~itam. Pi}ence, cigara i meni je dovoqno. Na pitawe kako izgleda kada pi{e pesme, potrudila se slikovito da opi{e: - Dobijem muziku na CD, pre su bile kasete i mislim da sam

tada nekako najboqe radila. Imala sam strah od CD, da li }u to znati, po{to veze nemam sa tehnikom. Legnem u tu svoju malu radnu sobu, pored mene CD, papir olovka, kapu}ino, rakija, cigara i pi{em. Totalni haos, ja samo u wemu najboqe funkcioni{em. Nikada se ne}u dovesti u red. Pu{tam muziku i filmove. Nekada to iza|e iz mojih li~nih pri~a i ma{tawa, a nekada tako ne{to i zami{qam. Ili kada pi{em za D@eja, ja razmi{qam o wegovom ìvotu, malo neke psihologije, otprilike tako to ide - ispri~ala je Marina. Ona je tom prilikom otkrila i jednu anegdotu, o tome kako je Zdravko ôli} komentarisao pesmu „Zmaj“ koju je Marina napisala za Alena Islamovi}a i Indiru Radi}. - Jednom mi je ôla rekao:

„Maki, pa ti si opasna po neke qude, pazi {ta pi{e{. Kada si napisala onog „Zmaja“ za Indiru, to su se qudi sekli, poistove}ivali su svoje sudbine sa tom pesmom. Da li ti zna{ da neko moè da se ubije zbog tih tekstova?“. Samo sam mu govorila: "Jao nemoj molim te". Ja sam veselog srca i stra{no mi te{ko padne kada tako ne{to ~ujem. Nije to ba{ toliko ozbiqno - opisala je Tucakovi}eva. Na pitawe Vesne Dedi} da li je nekim pesmama naslutila svoju sudbinu, Marina je rekla: - Pesmom "Idi dok si mlad" naslutila sam bra~ni kolaps izme|u mene i Fute. Pisala sam pre nego {to mi se desilo. I to kada mi kaù imala si inspiraciju, kaèm "ne, nisam imala inspiraciju, ja sam to napisala unapred". Rekli su mi kako sam predvidela raspad Jugoslavije Xejovom pesmom „Ni na istok ni na zapad“, posle su to pevali na frontu vojnici. Mo`da imam neku intuiciju, svi umetnici su intuitivni, mogu da predvide neke nesre}e - izjavila je Marina i otkrila da joj je omiqena pesma "Stani stani Ibar vodo" te da tu pesmu ~esto naru~uje u kafani. Postojale su stvari koje su joj falile, te je opisala {ta je prièqkivala da joj se ostvari. - êznem da sve bude u redu, jer su kod mene celog ìvota bili neki problemi. Sa decom, sa muèm, sa roditeqima, te bolnica, Milo{ je sa {est meseci imao te{ku operaciju zavezanih creva, zapravo dve operacije. Tako da sam ja stalno bila u strahu za tu decu, ~asna re~. Samo bih volela da sve bude u redu i da imam malo mira. Ne mora ba{ totalno mirno, samo da se is~upam iz tog haosa - ispri~ala je Tucakovi}eva, a kada ju je voditeqka upitala ~iju fotografiju nosi u nov~aniku, pomenula je sina Milo{a, koji je preminuo pre 13 godina. - Samo Milo{evu - kratko je izjavila u jednoj emisiji. M. T.

MIWA SUBOTA ôvek koji je krojio na{u divnu pri~u odrastawa Za Miwom Subotom àle mnoge generacije. I mi stari, i nova deca, i ona stara deca koja su odrastala uz Muzi~ki tobogan. Koliko se samo posve}ivao uz sve prijateqe koji su krojili tu divnu pri~u odrastawa – ne verujem da se }e uskoro jedan takav ~ovek pojaviti, kaè pesnik Pero Zubac povodom vesti o smrti svog prijateqa. ODLASKOM MIWE SUBOTE ZAVR[ENA JE JEDNA EPOHA Televizijski voditeq, muzi~ar i kompozitor Miwa Subota napustio nas je u 82. godini ìvota. Bio je li~nost koja je obeleìla na{a detiwstva, a wegovo vi{edecenijsko delawe u oblasti muzi~kih emisija, de~jih festivala i televizije uop{te osta}e upam}eno kroz generacije. Odlaskom Miwe Subote zavr{ena je jedna epoha. Gotovo da danas nema deteta, a ni roditeqa koji ne znaju napamet re~i ~uvene „Lisice“, „I{li smo u Afriku“, „Telefonijade“... Malo starije generacije odrastale su uz „Muzi~ki tobogan“. Vidno potresen smr}u svog prijateqa Pero Zubac se prisetio svog drugovawa sa Subotom koje datira, iz vremena davnih Beogradskih prole}a. „To bi bila jedna lepa i duga pri~a. Sre}om, ima na wegovom jednom ce-deu u PGP-u snimak gde on i ja zajedno pevamo moju ’Drugarsku‘ pesmu. Naterao me je da je studijski snimimo. Ta pesma iz mnogih ~itanki gde nas dvojica pevamo i spajamo glasove traja}e u muzi~kom izdawu. Zasad je on u drugoj dimenziji, a kad-tad zapeva}emo zajedno i tamo gde je on sada“, kaè Zubac. Na pitawe po ~emu je Miwa Subota bio tako poseban i {ta su na{a detiwstva izgubila wegovim odlaskom, na{ ~uveni pesnik odgovara: „Za Miwom àle mnoge generacije. I mi stari i nova deca i ona stara deca koja su odrastala uz ’Muzi~ki tobogan‘. Miwa je bio umetnik sa mnogo dara. Miwa je bio umetnik fotografije, bio je umetnik druèwa. Koliko se on posve}ivao deci uz Jocu (Adamova) i mene i sve prijateqe koji su zajedno s wim krojili tu divnu pri~u odrastawa. Ne verujem da }e se uskoro jedan takav ~ovek pojaviti“, dodaje Pero Zubac. UZ MIWU SUBOTU PESMA JE KAO DRU@EWE I DRU@EWE KAO PESMA Prema re~ima sagovornice, peva~ice Leontine Vukomanovi}, Miwina dugogodi{wa, rasko{na karijera osta}e upam}ena i po drugim va`nim televizijskim anga`manima. „On je bio idejni tvorac i autor koncepta mnogih emisija na televiziji, ne samo ’Muzi~kog tobogana‘. Pisao je pri~e, a potom je objavio i kwigu. Dakle, kad kaèmo multimedijalni, stvarno je bio multimedijalni umetnik i televizijski stvaralac. Mi ga pamtimo kao nekog ko je obeleìo na{a detiwstva, a on je zapravo bio sveobuhvatno vezan i za televiziju i za medije. Wegov na~in fotografisawa tako|e je bio upe~atqiv. Voleo je da skupqa fotoaparate i da pravi izlo`be antikviteta koje je skupqao na svojim putovawima. Bio je bogat ~ovek u smislu qudi koje je poznavao i putovawa na koja je i{ao. Bio je popularan u Rusiji u neka davna vremena, kada ja jo{ nisam bila ni ro|ena“, isti~e Leontina i dodaje da Subotinim odlaskom nismo na gubitku samo mi, na{a detiwstva i na{a deca, ve} i ~itavo srpsko medijsko nebo. Miwa i Leontina su sara|ivali pune tri decenije. Peva~ica se i dan-danas se}a svog prvog nastupa u ~uvenom „Toboganu“, da bi u godinama koje su usledile postala i stalni saradnik u popularnoj muzi~koj emisiji. „On je uvek znao da me zadirkuje, da se seti tog momenta kada sam ja kao osnovac do{la kod wega u emisiju, a kasnije nastavila da radim sa wim. Kroz vreme je na{e prijateqstvo postajalo sve ~vr{}e i ~vr{}e. Neodvojivo je bilo posmatrati Miwu, bar kada sam ja u pitawu, da li je to druèwe ili pesma. Kod wega je i pesma bila druèwe, i druèwe je bila pesma. Bio je jedan izuzetno duhovit i {armantan ~ovek. Svaki susret sa wim je bio susret sa jednom bibliotekom, riznicom divnih doga|aja iz ne tako divnih vremena. Uvek je bio optimista, vedar, pozitivan“, kaè Leontina.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 23. 10. septembar decembar 2021. 2020. 23 ^etvrtak

MOMO KAPOR

Beogradska pri~a - Znate li da mi se vra}a sin? - prilazi mi stara dama, majka {kolskog druga, uzbu|ena i cvrkutava, nalik na sveè obojenu ùtu kanarinku. - Za{to? - pitam. - Ne moè vi{e da izdrì! kaè stara dama. - Sve je u redu, mislim, {to se posle ti~e, ali, mama, kaè, ja tamo vi{e ne mogu i Beograd, pa Beograd! Potro{io sam godine i godine iznad stotina ispisanih stranica da odgonetnem u ~emu se sastoji duh Beograda, i {ta je to ~ime nas vu~e u svoje okriqe, a evo, danas mawe znam nego na po~etku. Ni staroj dami, tek iza{loj iz frizerskog salona, nije jasno zbog ~ega joj se iznenada vra}a sin iz belog sveta, kad mu je toliko godina tamo bilo dobro. [ta }e ovde gde ga ni{ta ne o~ekuje: ni stan, ni posao, ni novac? ûdna je ta na{a qubav! Ima u woj hirovitosti i èstine, ima i bu~nih sva|a koje se zavr{avaju pakovawem stvari i obe}awima da se vi{e nikada ne}emo vratiti, ima u toj qubavi odbojnosti i kobne privla~nosti, ima neprestanog vra}awa u toj qubavi {to podse}a na gimnazijske jade, pune

ne`nosti i suza. Kad smo u Beogradu gun|amo kako nas gu{i smog i kako su nam ulice zakr~ene automobilima. @alimo se na nemogu}u klimu. Obja{wavamo kako ~ovek nema {ta da poka`e strancu, pi{emo pisma uredni{tvu da nam je varo{ neuredna, nepod{i{ana, aqkava, raskopana, da nema ovoga ili onoga... Letimo onda u neke druge, lep{e i sre}nije gradove po svetu, divimo se talogu vekova - dvorcima i bulevarima, riznicama i rasko{nim fontanama. Biramo najboqi restoran i hvalimo poslugu i pribor za jelo, ti{inu i cve}e na stolu, pa slu~ajno naru~ujemo zelenu salatu, i gle! - Beograd nam se smeje sa ruba tawira: to nije ukus na{e zelene salate! Lep{a je od na{e naoko, i ve}a, i ~istija, i zelenija, ali ~ini nam se da smo prevareni i da `va}emo plastiku. Pijemo litre mineralne vode, a nikako da ugasimo `e|. Nekada nam je bila dovoqna i ~a{a vode iz ~esme u kuhiwi. Se}amo se svojih kafana pod lipama, kom{iluka i starca koji je imao obi~aj da pijan zaspi pokraj vage za ta~no merewe,

obasut ki{om sitni{a. [ta li sada rade na{e stare qubavi, pikaju li jo{ klinci loptu u {kolskom dvori{tu, voze li devoj~ice rolere u parki}u, sva|a li se èna vatrogasca sa udovicom iz ve{ernice, {u{te li novine na vetru u kiosku na uglu, pri~a li jo{ sam sa sobom u {etwi onaj biv{i ministar iz broja {est, vuku li ène crvene paprike za zimnicu u ve{-korpama sa Zelenog venca, sviraju li jo{ Cigani po dvori{tima, tr~e li deca za mlazevima poliva~kih kola - {ta rade bez mene tamo? I {to smo duè u tu|ini, Beograd nam je sve privla~niji: brojimo dane do povratka i oslu{kujemo svoje srce kako luda~ki udara dok tutwimo preko reke, iznad tromih {lepova i peca~a - vra}amo se svojoj qubavi, koja nije ni primetila da smo bili odsutni. Jesmo li biqke koje je nemogu}e presaditi? Kada se i{~upamo iz ûbure, Palilule, Dor}ola, Zvezdare, Neimara ili Bulbudera, ostaje li nam korewe duboko pod asfaltom?

Vra}aju se moji drugari iz dugog stranstvovawa, ve} sedi a uzbu|eni kao deca. Dovode svoje ène, otmene tu|inke, kojima su no}ima obja{wavali kako je Beograd lep, kako je to jedino mesto na svetu gde se zaista moè ìveti, a one }ute i gledaju - ne vide ni{ta naro~ito. Kako im otvoriti o~i? Kako im prevesti na strane jezike duh Beograda? Te{ko. Izdrè tako izvesno vreme, ~ekaju muà zajedno sa majkom za ru~ak, a wega nema;

vra}a se najzad, vidi se nacvrcan i ozaren, kakav nikad nije bio tamo odakle je do{ao, kune se da je popio samo dve ~a{e, a vidi se da ih je bilo mnogo vi{e. A onda im je svega dosta i vra}aju se tamo odakle su do{le, kao potrebne su deci, ka`u... A on, kao na raspustu! Sedi sa vr{wacima po ~itav dan u obli`wem bifeu, bistre politiku i prelistavaju ~ituqe u novinama, pri~aju viceve o ve~nim Muji i Hasi, igraju preferans - jednom re~ju, najzad se odmaraju od zapada.

KAKO JE IVO ANDRI] SAVETOVAO MLADE PISCE

„Ne umem, evo, da sastavim dve pametne re~i“ „Na svakoj kwizi koja zna~i dobro umetni~ko delo moglo bi se napisati: Oteto od ìvota, moga i va{ega“ Kad Ivo Andri} savetuje mlade pisce on to ~ini bez maski i ulep{avawa, a kwièvnost vidi kao „vesnika istine“. Da je dobro poznavao svoj ,,zanat“ jasno je, a ~ak ni wemu nije uvek polazilo za rukom da re~i niè u pri~e. Nekad je pomi{qao da nije za taj posao: „Kao da je neko drugi pod mojim imenom sve to napisao.“. Stvarala~ki akt doìvqavao je kao igru; ,,A u stvari je |avolski ozbiqna stvar; utoliko ozbiqnija ukoliko vi{e li~i na igru.“ Umeo je da kaè: „Ne umem, evo, da sastavim dve pametne re~i.“ Nije mnogo priznavao kwièvnu kritiku: „ne moè pisac i}i svuda, za svakim primerkom svoje kwige… i li~no obja{wavati {ta jeste, {ta nije…“ Govorio je da su ìvot i rad kwièvnika puni paradoksa i da „samo mrtav pesnik dobiva svoj pravi i kona~ni lik“, pi{e portal Kultivi{i se. Evo kako je ~uda stvarao Ivo i kako da ~uda stvaramo i mi. „Od onog {to nije bilo i {to nikad ne}e biti prave ve{ti pisci najlep{e pri~e o onom {to jeste.“ „Kad mislim unazad, ja vidim da sam oduvek èleo da pi{em i ose}ao potrebu za tim. Ta èqa i ta potreba postojale su u meni pre nego {to sam ~estito umeo da pi{em i znao o ~emu bih mogao pisati…“ „Pravo govere}i, ja sam uvek najvi{e èleo jedno: da sve {to vidim mogu da opi{em, i da sve {to osetim umem da izrazim.“ „Kad sam prisiqen da kaèm ne{to o svom kwièvnom ,,daru“ i pozivu, o svom li~nom razvitku i o ciqevima i rodovima svog ìvota, ja govorim kao slepac o bojama i oblicima.“

„Najve}i efekat postiè se u poeziji kad pesniku po|e za rukom da ~itaoca iznenadi ne~im poznatim.“ „Mrtav umetnik ima veliko preimu}stvo nad ìvim, koje se sastoji u tome da mu qudi bez kolebawa poklawaju svoje poverewe. Od svih mogu}ih namera koje je on mogao da ima u svom radu ili u jednom od svojih dela ili u nekoj pojedinosti jednog dela, qudi uzimaju uvek onu najboqu, najlpemenitiju i za wega najpovoqniju. Kod ìvog umetnika ~esto je obrnut slu~aj.“ „Postoji u meni jedna davna{wa, verovatno nasle|ena, misao da u svakoj igri, kao i u svakoj umetnosti, ~ovek gubi sebe.“ „Re~i su za pisca kao vatra i voda u onoj poslovici: dobre sluge, ali zli gospodari. One nas vode i pobe|uju za nas, ali nas s vremena na vreme izdaju i odaju. One su na{a radost i na{a slava; ali postaju na{a muka i bruka kad god se desi (a de{ava se!) da napi{emo

i potpi{emo neke re~i kao ~ekove bez pokri}a.“ „Pisac treba da pi{e i pri~a, ali ne da od svog ìvota stvara pri~u. Oni koji to ~ine gre{e i prema sebi i prema ~itaocima, a ponajvi{e prema istini.“ „Nikad piscu mala doza naivnosti nije bila suvi{na ni {tetna, dok ga preteran oprez, ,,ozbiqnost“, i kwi{ka celomudrenost ~esto odvode na pogre{ne puteve, u suvo}u i jalovost. Jer, pisac nije advokat ni inèwer.“ „Na svakoj kwizi koja zna~i dobro umetni~ko delo moglo bi se napisati: Oteto od ìvota, moga i va{ega.“ „Mlad pisac. Wegov stil je sav od akrobatija i vatrometa. Te{ko}e i opasnosti kod ovakvih darovitih i razigranih stilista kriju se u tome {to je wima lako sa uspehom izvesti i najsmeliji salto-mortale, a te{ko ili nemogu}e uzdràti se i ne izvoditi ga kad mu nije vreme i gde mu nije mesto.“ „Kad iskqu~im telefon, da bih mogao mirno da radim, ne ose}am se sasvim dobro ni lagodno. îni mi se da sam ne{to propustio, da sam se o nekog ogre{io i da mir do kojeg sam tako do{ao nije prirodan, nije onaj pravi i zdravi mir koji je potreban za rad. Ne{to sli~no kao kad uzmem pra{ak za spavawe pa spavam, ali znam da moj san nije ono {to treba da je san u ìvotu zdravog ~oveka. Onda opet ukqu~im telefon i, ometan, radim rastrgano i na prekide, ali boqe.“ „Kad ~itam ili slu{am o tome kako je neko svojoj umetnosti `rtvovao svoj mir, sre}u, ceo svoj ìvot, meni to zvu~i kao romanti~na pri~a bez stvarnog osnova. Jer meni se uvek ~inilo obrnuto, da mene umetnost dariva. Rad na umetnosti izgledao mi je uvek lak{i , lep{i od najlak{e i najlep{e igre; nikad se u meni nije javila pomisao da to ja wemu ne{to `rtvujem. M. T.

Pesma za mene pesma za tebe Potrebno mi je mnogo sunca, i to i no}u, jedno da me susre}e, jedno da za mnom svetlost baca, u ponoru jedno dubokom, jedno da nosim u ruci kad od jada ne vidim prst pred sobom. Potrebno mi je mnogo ne`nosti, i to svakog dana, i mnogo od milo{te re}i: potrebno mi je primirje izme|u srca i se}awa izme|u neba i bola koji pred wim kle~i. Potrebna su mi dobrodo{licom ozarena lica mnoga, i to svakog trena, potreban mi prijateq i to {to ve}i, potrebni su mi mostovi vise}i preko mr`we, preko nesporazuma nepremostivoga. Desanka Maksimovi}

FEQTON

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 23. 2021.

Stradawe crkve u Crnoj Gori (3)

Pi{e: Dr Jovan Jawi}

Prve ideje o stvarawu "crnogorske autokefalne pravoslavne crkve" nastale su u vreme Brozove Jugoslavije, a sa raspadom zemqe i bu|ewem separatizma postale su poluga za progla{ewe nezavisnosti

Titograd na crkvenoj zemqi Mitropolit crnogorskoprimorski Arsenije izve{tava da je u no}i izme|u 9. i 10. februara 1953. demoliran i opqa~kan hram Sv. Georgija u Titogradu - sve skupocene relikvije odnesene ili upropa{}ene

Pre nego {to }e, po zavr{etku Drugog svetskog Stadion FK Budu}nost i okolna naseqa rata, biti donet najvi{i sagra|en na oduzetoj crkvenoj zemqi pravni akt dràve, ustav, nove dràvne vlasti donele glo prona}i i tako brzo ospo- se ona gotovo iskqu~ivo izsu Zakon o agrarnoj reforsobiti zemqi{te na drugom dràvala, jer druge imovine mi i kolonizaciji, kojim su mjestu". nije imala. Grobqe ovde je demonstrirane radikalne Potom }e do}i i do novog crkvena "sopstvenost"; crkva promene u dru{tvu. Donela oduzimawa crkvene imovine se izdràvala tako {to je, ga je Privremena narodna u glavnom gradu Crne Gore. obi~no na javnoj licitaciji, skup{tina DFJ 23. avgusta Crkveni sud Eparhije crno- prodavala travu sa grobqa. A 1945. a objavqen je 28. avgugorsko-primorske po~etkom onda, po{to su konfiskovale sta 1945. godine. 1955. godine izve{tava Sa- grobqe, mesne vlasti su doCrkvama, manastirima i veznu versku komisiju da je zvolile seqacima da u wega verskim ustanovama od wihohram Sv. Georgija u Titogra- pu{taju stoku; osim toga, povih poseda ostavqeno je samo du pre Drugog svetskog rata se~eno je i oko 80 bagremova, po 10 hektara, a crkvama i maimao {est hektara prvo- ~ime je crkva o{te}ena za jo{ nastirima "ve}eg zna~aja ili klasne zemqe, ali da je, u oko 20.000 dinara. Tu`beni ve}e istorijske vrednosti" me|uvremenu, u najve}oj meri zahtev crkve sud je odbio pod od wihovih poseda ostavqeeksproprisano, ostalo je tek obrazloèwem da su grobqa no je do 30 hektara obradive ne{to mawe od jednog hekta- pre{la u vlasni{tvo mesnih zemqe i do 30 hektara {ume. ra, no i to je "upropa{}eno", narodnih odbora. Kada je 20. aprila 1948. jer tuda prelazi vojska, nePovodom ovog slu~aja iz godine Patrijar{ijski upravkad i kolima. Srpske patrijar{ije se apeni odbor uputio predstavku Ovim dopisom se ukazuje lovalo: "Po{to i u drugim Saveznoj verskoj komisiji da se na jedinom i raspoloì- krajevima Crne Gore mesne povodom oduzimawa crkvevom crkvenom zemqi{tu, da- vlasti prisvajaju grobqa, a nog zemqi{ta u tada{wem tom u trogodi{wu arendu, tih ni sudske intervencije da se Titogradu (Podgorici, Preddana otpo~elo sa podizawem za{titi crkvena imovina ne sedni{tvo Vlade NR Crne zgrada. I upozorava: "Na taj pomaù, i po{to je na vi{e Gore odgovorilo je (svojim na~in ovaj hram koji dati- mesta usled toga ugroèn aktom br. 2886 od 9. juna 1948) ra jo{ iz doba Nemawi}a, i materijalni opstanak crkve, da je na traèwe Gradskog koji se nalazi pod dràvnom Patrijar{ijski upravni odnarodnog odbora u Titograza{titom kao kulturno-isto- bor moli Versku komisiju du Vlada NR Crne Gore dorijski spomenik, ostaje skoro da interveni{e po ovom pinela re{ewe (br. 762 od 20. bez i~ega i ugroàva se wego- tawu na nadle`nom mestu, aprila 1948) da se "u korist vo postojawe." kako bi ono bilo pravedno i FNRJ a za potrebe Gradskog U me|uvremenu, Patri- jednoobrazno re{eno u celoj narodnog odbora u Titograjar{ijski upravni odbor po- dràvi." du radi podizawa stambenih àlio se Saveznoj verskoj U prole}e 1949. godine zgrada izvr{i eksproprijakomisiji i {to su 1949. go- Sveti arhijerejski sinod cija zemqi{ta Srpske pravodine Srpskoj pravoslavnoj SPC uputio je Memorandum slavne crkvene op{tine, koja crkvi u Berislavcima (u Cr- predsedniku Vlade FNRJ se nalazi ispod Gorice, u ponoj Gori) mesne vlasti kon- Josipu Brozu Titu, u kojem se vr{ini od 1 ha, 79 a i 10 m". fiskovale grobqe, od kojeg daje "presek stawa" za prve Tom prilikom napomiwe se da su na jednom delu tog zemqi{ta ve} podignute stambene zgrade, dok je drugi Episkop budimqansko-polimski Makarije Sinodu je deo osposobqen za stadion podneo izve{taj da su 21. februara 1953. nepoznata lica fiskulturnog dru{tva Bududemolirala novi hram u selu Boqani}ima: obili su vrata }nost. Kaè se da je podina crkvi, pocepali ikone i ode`de, pobacali svete utvazawe privremenog sportskog ri... Narod koji je do{ao na pri~est u Nedequ pravoslavqa stadiona na ovom mestu pokavideo je u~iwenu pusto{ u hramu i vratio se svojim ku}ama zalo se "nu`no, s obzirom na nepri~e{}en... to da se momentalno nije mo-

SKRNAVQEWE VERSKIH OBJEKATA

~etiri godine komunisti~ke vladavine u dru{tvu u kojem je Crkva duboko ukorewena. U wemu se isti~e da "jedinstvo Srpske pravoslavne crkve, razbijeno od okupatora" nije uspostavqeno ni posle pune ~etiri godine od oslobo|ewa. Napomiwe se u ovom dokumentu, pored ostalog, i to da se tada vi{e od 60 sve{tenika nalazi "na robiji", a da je me|u wima i jedan arhijerej. Sa napadima na Crkvu i ometawem verskog ìvota nastavilo se i posle obra}awa Josipu Brozu. O tome svedo~i izve{taj Svetog arhijerejskog sinoda Dràvnoj verskoj komisiji: Iz hrama Svetog velikomu~enika Georgija u Meterizima, u Crnoj Gori, 17. marta 1951. godine, Mesni narodni odbor Rijeke Crnojevi}a uzeo je crkvene ode`de i odneo u {kolu ovog sela, gde je omladina, izrugivaju}i sve{tenstvo, izvodila ske~ "Kula~ki raj". Mitropolit crnogorsko-primorski Arsenije kasnije }e izvestiti i da je u no}i izme|u 9. i 10. februara 1953. godine potpuno demoliran i opqa~kan hram Sv. Georgija u Titogradu; sve skupocene relikvije, tvari i utvari ili su odne{ene ili su upropa{}ene. Od zavr{etka rata beleè se razni slu~ajevi ometawa verskog ìvota i onemogu}avawa sve{tenika u wihovoj slu`bi. Tako, recimo, Mesni narodni odbor G. Qe{anski 3. februara 1946. slu`beno zabrawuje protojereju Radoju ]ur~i}u da prilikom potpisivawa navodi svoj ~in "protojerej". Paroha u Budvi, jereja Nikolu \ur|evi}a mesne vlasti pozvale su da 1. decembra 1951. godine u 16 ~asova u~estvuje u "partizanskom mar{u". A on je u to vreme trebalo da obavi sahranu jedne svoje preminule parohijanke. No, vlasti nisu htele da ga oslobode od u~e{}a u "mar{u", pa on nije mogao da obavi svoju sve{teni~ku du`nost... lll U slede}em broju: Golgota mitropolita Arsenija

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

23. septembar

3. p.n.e - Ro|en je Cezar Oktavijan Avgust, usvojeni sin Julija Cezara, prvi rimski car. Nakon {to je pobedio vojsku Marka Aurelija i Kleopatre kod Akcija 31. godine p.n.e, preuzeo je svu vlast i zaveo novi oblik vladavine - principat i ustanovio Pax Romana - mir u celom Rimskom carstvu. Wegova vladavina smatra se najsjajnijim periodom rimske istorije. 1687. - U borbi sa Turcima, prilikom napada na Duvno, poginuo je usko~ki vojvoda Stojan Jankovi}, vojni stare{ina Ravnih Kotara u mleta~koj slu`bi. Za podvige u borbama protiv Turaka, mleta~ke vlasti su ga odlikovale titulom "kavalijera" i dale mu imawe u Kotarima. Opevan je u narodnoj pesmi "Ropstvo Jankovi} Stojana". 1817. - [panija i Velika Britanija potpisale su sporazum o zabrani trgovine robqem. 1840. - Crnogorci su na Mqeti~ku, na Durmitoru, ubili 80 turskih vojnika i muselima Smail-agu êngi}a koji je krenuo da skupqa hara~. O tom doga|aju hrvatski pesnik Ivan Maùrani} ispevao je herojski ep "Smrt Smail-age êngi}a". 1866. - Srpski knez Mihailo Obrenovi} i crnogorski knez Nikola I Petrovi} zakqu~ili su ugovor o zajedni~koj borbi za oslobo|ewe od Turaka i ujediwewe srpskih zemaqa. Knez Nikola se obavezao da }e se u slu~aju ujediwewa dve dràve odre}i prestola u korist kneza Mihaila. 1893. - U Beogradu je stavqena u pogon prva javna elektri~na centrala u Srbiji. 1939. - Umro je austrijski psihijatar Sigmund Frojd, osniva~ psihoanalize, posebno zasluàn za istraìvawa podsvesne psihe i wene povezanosti sa seksualnim nagonom. 1973. - Umro je ~ileanski pisac i diplomata Pablo Neruda (70) jedan od najve}ih pesnika Latinske Amerike i {panskog jezika, dobitnik Nobelove nagrade za kwièvnost 1971. ("Prazni~na pesma", "Dvadeset qubavnih pesama i jedna o~ajna", "[panija u srcu"). 1987. - U Beogradu je odràna 8. sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, na kojoj je do{lo do prekretnice u idelogiji i politici srpskih komunista. U sukobu dve frakcije pobedila je tvrda struja tada{weg predsednika CK SK Srbije Slobodana Milo{evi}a, nad umerenom politikom predsednika Predsedni{tva Srbije Ivana Stamboli}a. Milo{evi} je potom izvr{io ~istke u partiji i medijima i obezbedio osnov za svoju nacionalisti~ku politiku. 2008. - Preminula je Sowa Savi} (47), filmska i TV glumica prepoznatqiva po promuklom glasu i imixu urbane devojke. Zapaène uloge ostvarila je u filmovima "@ivot je lep", "@iveti kao sav normalan svet", "[e}erna vodica", "Balkanski {pijun", "Daviteq protiv daviteqa", "Kako je propao rokenrol", "Mi nismo an|eli"... 2016. - Iz Sredozemnog mora izvu~eno je 148 tela po{to se prevrnuo brod sa oko 600 migranata kod obale Egipta. Nesre}u je preìvelo 150 qudi.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

Dràva nije donela novi zakon lingvistima, nego je najzad postavila temeqe o~uvawa i za{tite mati~nog jezika i pisma koji su jezgro nacionalnog i kulturnog identiteta Dugo o~ekivani Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom ìvotu i za{titi i o~uvawu }irili~kog pisma kona~no postoji. Sro~en za nekoliko meseci, usvojen je po hitnom postupku pro{le sedmice – simboli~no, na praznik, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Primewiva}e se tek za pola godine. Da li smo kao dru{tvo dobili brzopleto sa~iwen dokument nevelike mo}i ili dono{ewe ovog zakona ozna~ava kraj nebrige i po~etak novog doba za srpski jezik i wegovo izvorno pismo? Dilemu nema prof. dr Sreto Tanasi}, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU. – Dobili smo zakon koji predstavqa osnovu za re{avawe jezi~ke situacije, da moèmo da krenemo ka ure|ivawu nereda i haosa u oblasti srpskoga jezika i pisma. Gotovo identi~an zakon istovremeno je donesen i u Republici Srpskoj, {to je bitno. Na{e je dru{tvo veoma zabrinuto za status srpskoga jezika. Mislim da je ta zabrinutost dala podr{ku vrhu dràve da prelomi, da se posle tridesetak godina usudi da stavi ovo pitawe ozbiqno na dnevni red – nagla{ava on u razgovoru. n Dakle, Srbija najzad ima zakonske osnove i okvire za utvr|ivawe i spro-

^etvrtak 23. 10. septembar decembar 2021. 2020. 25 ^etvrtak

SRETO TANASI], PREDSEDNIK ODBORA ZA STANDARDIZACIJU SRPSKOG JEZIKA SANU

Po~etak novog doba za srpski jezik i }irilicu vo|ewe jezi~ke politike. - Bilo nam je to potrebno i mnogo pre dono{ewa Ustava Republike Srbije, odmah posle raskida stare dràve i srpskog i hrvatskog jezi~kog zajedni{tva. Ispuwen je uslov za utvr|ivawe i sprovo|ewe jezi~ke politike. Dono{ewem ovoga zakona kona~no imamo situaciju da je dràva rekla kako je srpski jezik sa svojim pismom, }irilicom, bitan i u samom centru o~uvawa i za{tite nacionalnog i kulturnog identiteta. Srpski jezik je dodatno, zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom, i jedan od najzna~ajnijih objediwavaju}ih faktora u situaciji kada srpski narod ne ìvi u jednoj dràvi. n Novi zakon je „dodatna podr{ka” postoje}em Zakonu o slu`benoj upotrebi srpskog jezika i pisama, ~ija se re{ewa i nisu pokazala plodonosnim u unapre|ewu statusa na{eg jezika i }irilice. Mo`da je trebalo da bude obrnuto, da novi zakon bude krovni, ve}e snage i dometa? - Nismo bili u prilici da pri usvajawu ~ujemo ova obrazloèwa, da nam neko kaè {ta u stvari zna~i „dodatna podr{ka”. Shvatam da je to u saglasnosti s odlukom da se ovaj zakon donese, a da je ta odluka proistekla iz ~iwenice da imamo neure|enu i zapu{tenu jezi~ku situaciju, degradiran srpski jezik i pismo. I da je obimniji, ovaj zakon ne moè re{iti sve slu~ajeve. Ipak, on je propisao pove}i spisak onih ustanova i mesta gde je obavezna upotreba srpskoga jezika i }irilice i najavio, {to nije bilo ranije, stimulaciju za upotrebu srpskog jezika i }irilice tamo gde to nije propisano kao obaveza. Zaista se pomiwe, u dva navrata, da novi zakon mora biti u skladu s pre|a{wim. Mora}emo da objasnimo gde se ovi zakoni dodiruju, a gde je novi autonoman. Autonoman je u svim oblastima i institucijama koje su u wemu jasno pobrojane. Najzna~ajnije je da smo do{li na po~etak organizovanog i odgovornog osmi{qavawa i sprovo|ewa jezi~ke politike. n Zar }e za{titi i o~uvawu na{eg jezika i pisma vi{e doprineti to {to ga koriste privredni subjekti zavisni od javnog kapitala, ili mogu}e olak{ice privatnicima koji se opredele za }irilicu u svom poslovawu, od pove}awa broja ~asova srpskog jezika u {ko-

lama ili uvo|ewa srpskog jezika kao obaveznog na svim fakultetima? - Tu je pomenuto i obrazovawe, od pred{kolskog do visokog. Nije razra|eno, ali niko ne moè da ne po{tuje slovo ovoga zakona da se i u obrazovawu on primewuje. Sada }e biti potrebno da se zakonima o obrazovawu to i konkretizuje. Znamo da nam je obrazovawe bolna ta~ka. Pitawe je kakav je srpski jezik kojim se mi sluìmo svuda, pa i u obrazovawu. Na{e norme ~asova su tako male da se ne moèmo ni porediti s drugim evropskim zemqama i narodima. Time {to smo srozali nastavu srpskog jezika pokazujemo da nije bitan. Za bilo koji posao danas pitaju i koji strani jezik govorite, koliko poznajete engleski. Niko ne pita niti proverava znawe srpskog. Na univerzitetu nemamo programe izu~avawa srpskog jezika primerene pojedinim oblastima odre|enih fakulteta. A sve poslove koje radimo radimo sluè}i se srpskim jezikom. Tako nam se desi da, recimo, mnoge stvari u vreme pandemije koje su zna~ajne, a prenose nam ih lekari, i naravno novinari, kad pro~itamo – ni{ta ne razumemo. Da imamo nastavu srpskog jezika na medicini, oni ne bi usvajali gramati~ka pravila. U~ili bi da visokostru~nu terminologiju i izraze prenesu narodu na razumqiv na~in, a da to bude potpuno ta~no, da ne dolazi do zabuna. Odbor je na tome insistirao, Konferencija univerziteta je to odbila jer „se to u~i u osnovnoj {koli”. I obrazloèwa govore koliko qudi (ne) znaju zna~aj srpskoga jezika. Studentska organizacija Beograda, na primer, sama nam se obratila tim povodom jer je, smatraju studenti, srpski jezik vaàn za svaki posao i deo je na{eg kulturnog identiteta. n Zakon nije pravqen da bi proterao latinicu. - Pravqen je u skladu s raspoloèwem naroda da se vrati mesto }irilici koje joj pripada kao na{em izvornom nacionalnom pismu. Radi se o poku{aju da se poni{ti progon srpske }irilice iz srpskog naroda

i wegovog jezika. Treba znati i re}i istinu. ]irilica je, i samo }irilica, srpsko nacionalno pismo. Latinica nam je nametnuta, a na woj smo stvorili zna~ajan deo svoje ba{tine koje se ne}emo i ne moèmo odre}i. Prisvaja se i na{a }irili~ka ba{tina, a posebno ono {to je na srpskom jeziku pisano latinicom. Moramo na}i na~in da to za{titimo. Upravo u ovom zakonu, a ako ga uzmemo kao osnovu, on nije ni mali ni {tur, zahvaquju}i uticaju jezi~ke struke, predlogu odbora koji je usvojen, postoji odredba da je poseban zadatak i briga o prou~avawu i za{titi srpskoga pisanog nasle|a. U dràvi do sada nije ni postojala takva svest. n Vlada osniva Savet za srpski jezik, {to je zna~ajna novina. Ve}ina ~lanova tog tela bi}e predstavnici jezi~ke struke, imenovani na predlog Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Ko }e biti ~lanovi? - Zapu{tenost srpskog jezika i pisma svedo~i da nismo imali definisanu jezi~ku politiku. U ovom susretu jezika i dràve vidim preokret prema onome kako bi trebalo i kako je jedino mogu}e. Uvaèn je na{ predlog da natpolovi~nu ve}inu ~lanova budu}eg Saveta za srpski jezik ~ine predstavnici Odbora za standardizaciju. Kada primena ovog zakona postane stvarnost, predloì}emo kvalitetne predstavnike, a imamo ih, koji su ozbiqno posve}eni problemima statusa srpskog jezika, opredeqeni da rade na tome da se zaista jezi~ka politika na pravi na~in osmi{qava i provodi kako ovaj zakon ne bi ostao mrtvo slovo na papiru. R. N.

Vukov sabor u znaku jubileja slavista i 60 godina dodele Nobelove nagrade Andri}u U ~ast reformatora srpskog jezika i pisma Vuka Stefanovi}a Karaxi}a, u Loznici je otvoren 88. Vukov sabor, najstarija i najmasovnija kulturna manifestacija u Srbiji koja je ove godine u znaku dva jubileja – pola veka okupqawa slavista i {ezdeset godina od dodele Nobelove nagrade Ivi Andri}u. Mokraw~eva Himna Vuku u izvo|ewu peva~a Kulturno-umetni~kog dru{tva "Karaxi}" i ove godine podigla je zavesu na sve~anost u ~ast velikana srpske pismenosti. Da je jezik hraniteq naroda, a za{tita i o~uvawe }irilice kao mati~nog pisma nacije na{ va`an zadatak, trenutno u predlogu zakona koji je u proceduri, podsetila je Slavica Trifunovi}, otvaraju}i Sabor u Vukovom domu kulture u Loznici. "Uvek treba imati na umu: Vuk nam je

svojom reformom dao univerzalni alat za pisawe i govor, ali je na nama da ga sa~uvamo, unapredimo i prilagodimo vremenu u kojem ubrzani tehnolo{ki razvoj kqu~no redefini{e sve segmente ìvota", istakla je Slavica Trifunovi}, pomo}nica ministra za kulturu i informisawe Republike Srbije. Prvog saborskog dana lozni~ka publika uìvala je u klavirskim koncertima "Metohijska pojawa" i "Ra{ki mozaik", kompozitora Svetislava Boì}a, u izvo|ewu Filharmonije mladih "Borislav Pa{}an" pod dirigentskim vo|stvom \or|a Pavlovi}a uz solo deonice ruskog pijaniste Aleksandra Sin~uka. "Provincija je izvori{te na{e kulture, na{e umetnosti, na{eg duha jer na tim izvesnim obodima van centra po~ivaju glavne vruqe koje pokre}u na{u umet-

nost, na{u misao i na{u snagu", obja{wava akademik Svetislav Boì}. Za sedam saborskih dana qubiteqi srpskog jezika i pisma ima}e priliku da u Loznici i Tr{i}u vide razli~ite programe: promocije, izlo`be, koncerte i radionice. Organizovan je i 50. susret slavista koji su stigli iz 50 zemaqa sveta. Ove godine saborski program Vuka povezuje sa jo{ jednim velikanom srpske i svetske kwièvnosti, Ivom Andri}em. „To je svet znao i da prepozna i svakako mu dodelio Nobelovu nagradu, on je ono {to je, kao i Vuk Kraxi}, bio na tom putu i shvatio da je ~uvati jezik, naravno, i pismo jedna od najva`nijih tekovina jedne dràve", naglasila je Sneàna Ne{kovi} Simi}, direktorka Centra za kultru "Vuk Karaxi}" u Loznici.

Andri}u u ~ast posve}en je i zavr{ni program na otvorenoj pozornici u Tr{i}u gde }e biti izveden dramolet u tri slike "Ivo Andri}: ^astan pobednik'', po tekstu Muharema Bazduqa, a tradicionalnu besedu odr`a}e profesor dr Aleksandar Milanovi}. M. T.

MOZAIK

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 23. 2021.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Svako odlagawe vas izbacuju iz ravnoteè. Intenzivno razmi{qate o tome kako da prevazi|ete situaciju. Kao da ~ekate neku dozvolu, re{ewe... QUBAV: Na nekoliko strana, paralelno, vodite tajne prepiske. Platonska qubav je maksimum romantike koju, ovih dana, moète posti}i. To ne treba da vas obeshrabri - period je sjajan za druèwe i provod. ZDRAVQE: ûvajte se virusa.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Sti`e vas umor, ubrzano razmi{qate na koje na~ine da teku}e obaveze privedete kraju. Ostanite s obe noge na zemqi, naro~ito ukoliko u svom radu baratate ve}om svotom novca koja nije va{a. QUBAV: Sve izgleda kao da ste u situaciji da vi{e nemate nijedan diplomatski na~in kojim bi voqenoj osobi saop{tili sve {to vam je na srcu. Ma{tate o slobodi. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Mogu}a je naplata ili povra}aj nekog novca od koga ste ve} digli ruke. S druge strane, potrebno je da obratite pa`wu na dokumenta, naro~ito ukoliko su vam potrebna za obavqawe svakodnevnog posla. QUBAV: Naoru`ajte se strpqewem jer je to na~in da izbegnete nesuglasice. Te{ko }ete izbe}i potrebu voqene osobe da ne{to s vama razjasni. ZDRAVQE: Glavoboqe.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Usporili ste se na svim nivoima. Ako se dobro naspavate i uspostavite bioritam, trenutna nervoza moè pro}i bez zna~ajnijih posledica. QUBAV: Postoji ne{to {to niste re{ili onda kada je trebalo, pa vam sada to dolazi na naplatu. Voqena osoba moè pogre{no shvatiti situaciju pa bi bilo korisno da o svemu otvoreno porazgovarate. ZDRAVQE: ûvajte se povreda.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Ovaj period je obeleèn ve{}u da vam stiè dodatni prihod na koji niste ra~unali. To je dovoqan razlog da se naoruàte novom motivacijom i prionete na posao jo{ poletnije. QUBAV: Mo`da vam neke nesuglasice s voqenom osobom deluju lo{ije nego {to to zaista jesu. Problem nije izme|u vas, ve} je re~ o posledici trenutno lo{eg raspoloèwa. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Vidite re{ewe za svaku situaciju jer vam je sve jasno. Imate sve preduslove da poentirate mnogo toga {to ste u proteklom periodu radili. ^uvajte dokumenta. QUBAV: Zauzeli ste stav od koga ne odstupate. ^ekate da druga strana povu~e potez kojim bi va{a veza dobila pravo obli~je. Iako ste, mo`da, u pravu, ne bi bilo lo{e da ipak krenete i vi u susret. ZDRAVQE: Alergije.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Od vas se o~ekuje da budete kreativni i aktivni u za~ecima novog vida poslovawa. Iako sve izgleda primamqivo, iz nekog razloga ose}ate da to nije ne{to {to vam je neophodno na putu va{eg profesionalnog razvoja. QUBAV: Sve vas brine jer vas voqena osoba, na neki na~in, svojim dobrim delima obavezuje na ne{to na {ta niste spremni. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Mogu}e su interesantne poslovne ponude. Sve vam zvu~i realno i krajwe povoqno, ali rok u kome morate da donesete odluku je prekratak. Odluka je na vama. QUBAV: Otvara se mogu}nost putovawa, ali sre}u mo`e da kvari prisustvo qudi koji vam nisu po voqi. Po{to vam je predah neophodan, razmislite o kompromisu i prihvatite okolnosti. ZDRAVQE: Stoma~ni problemi.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Mora}ete da donesete va`nu odluku. Bez obzira na to koliko ste puni energije, elan }e splasnuti kada budete zavr{ili jedan va`an posao. QUBAV: Privla~i vas osoba koja je, po va{im kriterijumima, previ{e ekscentri~na. Ukoliko ste u vezi, ovo su dani kada bi sve {to ste strpqivo stvarali, zbog malog nesporazuma, moglo da se zakomplikuje. ZDRAVQE: Problem sa sinusima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Previ{e o~ekujete od sebe. Ne zavisi sve od vas, neki problemi }e se re{iti postupcima drugih qudi, a sve }e se desiti kada to najmawe budete o~ekivali. QUBAV: Bez obzira na to da li se radi o odnosu s voqenom osobom ili ste sami pa se ogla{ava neko s kim ste bili u vezi, strpqivo sagledajte kakva je poruka takvog iskustva jer }e se verovatno ponoviti. ZDRAVQE: Nesanica.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Ovaj period je u simbolici intenzivnih poslovnih de{avawa koje vi uspe{no obavqate, naro~ito ako je to ne{to na ~emu dugo radite. QUBAV: Privla~i vas neko nov i poku{avate da usaglasite potrebu da sa~uvate ono {to imate sa `eqom da probate ono {to vam se ~ini da nikad niste imali. Ne zale}ite se u avanture, niste spremni za to. ZDRAVQE: Mogu}e su aritmije.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Mislite da vas niko ne razume u potpunosti. Ne insistirajte u diskusijama, ne stvarajte neprijateqe me|u qudima od kojih zavisite. Poradite na smirivawu tenzije. QUBAV: Otvoreno udvarawe osobe s kojom ste poslovno povezani mo`e da se zavr{i na neprijatan na~in. Neophodno je da na vreme prona|ete na~in kako da se oslobodite vi{ka tenzije. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

SRPSKI OBIÂJI Za{to se nov ope~enom ocu cepa majica, a mlada kupuje na ven~awu? Brojni lepi srpski obi~aji su nam do{li u nasle|e od predaka i nekih se pridràvamo i danas, koliko je to mogu}e u sada{wim uslovima. Retko ko }e biti u prilici da puca na jabuku na svadbi ili da prebaci sito preko krova, ali }e novope~eni otac biti sigurno „iscepan“, a bebi }e se i}i na babine. Strancima to sve deluje ~udno, ali za svaki od obi~aja postoji obja{wewe. Ve} spomenuta jabuka je veliki test za budu}eg zeta – on time budu}em tastu dokazuje da je sposoban da brani svoju ku}u i svoju porodicu. Tek kad uspe u nameri da pogodi jabuku, dobija pravo da mladu vodi svojoj ku}i. Ostao je i obi~aj „kupovine mlade“. Danas se on uglavnom sveo na nadmudrivawe – dever, koji treba da kupi mladu, mora dobro da se pripremi, i finansijski i verbalno, kako bi se iscenkao sa mladinim bratom. Zanimqivo je da je ovaj obi~aj bio ukinut 1846. naredbom kneza Aleksandra Kara|or|evi}a: Iskawe i davawe novca i zlata za devojku ukida se kao obi~aj protivan dostojanstvu ~ove~ijem. Mlade su nekada imale ozbiqan zadatak – ispred svog novog doma su od svekrve dobijale sito sa ìtom i jabukom. Jabuku su bacale sebi iza le|a, za sre}u, a sito sa ìtom su morale da bace na krov. Ako se

ìto zadrì na krovu, zna~ilo je da }e mlada ostati u ku}i. Ro|ewe deteta ne moè da pro|e a da se garderoba na ocu ne iscepa. Smatra se da tako novope~eni otac donosi sre}u drugim mu{karcima koji ga „cepaju“ da i oni postanu o~evi. Obi~aj kaè i da par~e tkanine treba zadràti kako bi se dobilo dete istog pola koje je dobio otac kome su cepane ko{uqe. Kad se beba rodi, va`no je da u prvih 40 dana starija èna, obi~no bebina baba, spremi babine. Majci i bebi se nose pe~eno pile, i to sa glavom – kako kroz ìvot ne bi i{lo „kao bez glave“, poga~a – da bi imalo dobru narav, a da ne bude „na }o{ak“, beli luk – protiv uroka, pita gu`vara – kako bi se „momci i devojke gu`vali oko we ili wega“. Obi~aj je i da se donose kola~i ili torta – da bi dete bilo slatko. Porodiqa treba da uzme od svega po jedan komadi} kako bi beba imala svega u izobiqu u svom ìvotu. Tom prilikom se beba daruje novcem ili zlatom i dobro je da se novac nameni za ne{to – kwigu, olovku, ~okoladu, devojku. Bebama se ~esto vezuje crveni konac oko ruke kako bi se za{titile od uroka. M. T.

KAD NAUKA POSTANE IGRA:

Za 55 godina |aci Matemati~ke gimnazije osvojili 900 medaqa! Matemati~ka gimnazija obeleàva 55 godina postojawa. Za tu priliku – sve~ana akademija i monografija. U~enici ove {kole osvojili su vi{e od 900 medaqa na me|unarodnim takmi~ewima, od osnivawa do danas. Matamati~ko zabavi{e, nastava vikendom za niè razrede. Talentovani u~enici u Matemati~koj gimnaziji mogu da zavr{e i sedmi i osmi razred osnovne {kole i da nastave gimnazijsko obrazovawe. Najtalentovaniji odlaze u mentorsko odeqewe i donose medaqe sa me|unarodnih takmi~ewa. Mateja Vukeli}, u~enik tre}eg razreda Matemati~ke gimnazije, kaè da su mu najdraè srebrne medaqe sa svetske matemati~ke i informati~ke olimpijade, a Igor Engi, maturant, navodi zlato sa pro{logodi{we matemati~ke “Balkanijade”.

Osim matematikom, neretko se bave i muzikom, sportom, u~e strane jezike, a od nedavno, prave i emisije. “U~enik koji je zavr{io ~etvrti razred Matemati~ke gimnazije, posledwe dve nedeqe proveo je u Tunisu, tako {to je bio u jednoj humanitarnoj misiji da mlade Tuniàne u~i engleski”, kaè Mirjana Kati}, direktorka te {kole. Sve ~e{}e gimnaziju poha|u i u~enici iz regiona. Tajna uspeha leì u posve}enosti {koli, kaù profesori. “Ovde je zaista sjajno, i kako nam predaju gradivo i odnos prema u~enicima”, kaè maturant Igor Engi. Direktorka Mirjana Kati} kaè da je ciq sa~uvati kadar. “Prioriteti su da imamo sjajne u~enike kao {to smo imali u ovih 55 godina, da sa~uvamo sjajni kadar, da na{i u~enici

postaju profesori u ovoj {koli”, isti~e Kati}eva. Profesorima }e se ove godine pridru`iti i Teodor fon Burg, najuspe{niji takmi~ar Matemati~ke gimnazije.

Izra~unali su i to da su |aci u proteklih 55 godina osvojili vi{e od 600 medaqa na me|unarodnim olimpijadama i jo{ 300 na ostalim me|unarodnim takmi~ewima. R. N.

êtvrtak 23. septembar êtvrtak 10. decembar2021. 2020. 27 êtvrtak 23. septembar 2021. 27

ZDRAVQE ZRAVQE

Najgore zdravstvene navike novog doba Sve vi{e vremena provodimo ustoli~eni u kancelarijama, malo se kre}emo, stres je prisutan tokom celog dana, a zaokupqeni poslovnim obavezama, skoro da nam ne ostaje vreme koje }emo posvetiti sebi. Neredovna i nezdrava ishrana, lo{ san i nervirawe, samo su deli} u lavini posledica koje napredak tehnologije nosi sa sobom. Uobi~ajeno je mi{qewe da nas higijena (prawe ruku i sl) {titi od mikroorganizama; me|utim, nekoliko uobi~ajenih navika slabi na{ imuni sistem i tako nas ~ini podlo`nijim raznim bolestima. Na{ imuni sistem je kompleksan sistem koji se stalno bori protiv {tetnih agenasa - od alergena iz vazduha do povr{inskih bakterija. Me|utim, mi povremeno ~inimo stvari koje slabe na{ imuni sistem, a da toga nismo ni svesni. Mnoge namirnice i napici puni su masti i {e}era koji ne spadaju u zdrave. Mi znamo da te stvari doprinose gojewu, ali nismo svesni da one tako|e deluju na imunitet. Slabqewu imuniteta mogu da doprinesu i neprekidno sedewe, neredovno pra`wewe creva (konstipacija), ~ak i dru{tvena izolacija!

Moderno doba sa sobom nosi i neke od navika koje veoma lo{e uti~u na na{ organizam

Nedostatak vremena za sebe Dosta qudi danas ima problem sa vremenom koje bi odvojili za sebe. Dan nam je ispuwen obavezama, preokupirani smo problemima i zadacima. Planiramo, organizujemo, a u svemu tome izgubimo ono najva`nije - vreme za sebe. Veoma ~esto slobodno vreme provodimo prikovani za ekrane, mobilne telefone, tablet ure|aje. Dopisujemo se i pri~amo umesto da pro~itamo kwigu ili pro{etamo. - Da li po{tujemo sebe i svoje ili idemo nasuprot svemu? Kada smo umorni - umorni smo. Kada idemo na odmor treba da gledamo da to sadr`i elemente kontakta sa stvarima koje su spokojnije. To je odlazak na more, jezero, {umu... Prirodu generalno.

HRANA SA NEZDRAVIM MASTIMA

Recept

^oko lola~ POTREBNO JE: 350 g ~okolade za kuvawe 170 g putera 5 jaja 1 {oqa {e}era 1,5 ka{i~ica ekstrakta

vanile

1/4 ka{i~ice soli 1/4 {oqe kakaoa

ZA PRELIV:

120 g izlomqene ~okolade

za kuvawe

40 g putera

Moderno doba sa sobom nosi i neizbe`ne posledice. Sve je vi{e qudi koji svoj `ivot ocewuju kao stresan. Qudi sve lo{ije spavaju, bude se uznemireni i neispavani, dan im je propra}en nervirawem. - Savremena civilizacija i tehnologija su neizbe`ni. Moramo da doziramo i kombinujemo `ivot velike brzine sa ne~im {to je prirodnije i prikladnije na{em duhu i telu. To onda vodi ka smawewu stresa i dozvoqava nam da budemo u dodiru sa sobom.

ZATVOR (KONSTIPACIJA)

Namirnice koje su bogate zdravim mastima, kao {to su avokado, orasi, le{nici i sl. u stvari su korisne. One obezbe|uju zdrave masno}e koje hrane mozak i telo. Ono {to naru{ava na{ imuni sistem su nezdrave masti. Primeri nezdravih masti su: keksi, pomfrit i pizza. Masno}e koje sadr`e ove namirnice su uglavnom rafinisane ili hidrogenizovane. Jedno prou~avawe Akademije Sahlgrenska, obavqeno na `ivotiwama, ukazalo je da ove masti slabe sposobnost tela da se bori protiv

DOMA]A KUJNA

Stres i nervirawe

bakterija. Pokazalo se da su na du`e staze mi{evi hraweni ovim mastima slabije uspevali da se izbore sa bakterijame u krvi.

SUVI[E [E]ERA Previ{e {e}era slabi imunitet. Ako dnevno pojedemo 100 g {e}era, {to bi odgovaralo jednoj konzervi nekog za{e}erenog napitka, mo`e da za 40% smawi sposobnost belih krvnih zrnaca da se bore protiv bakterija. Nakon {to pojedemo {e}er, wegovo delovawe po~iwe da suzbija imunitet za oko pola sata, a to delovawe mo`e da potraje do pet sati.

Za{to je vaàn Odavno je re~eno da nam hobi ~uva mentalno zdravqe. To je ono vreme gde ne postoje sati, problemi, {ef, besparica, uku}ani. Samo ose}aj ìvotne radosti i potpuna iskqu~enost od svega {to nas na dnevnom nivou pritiska i umara. - Obezbe|ivawe egzistencije i svakodnevne ìvotne obaveze tro{e nam mnogo vremena, a pasivne aktivnosti, koje prividno opu{taju i odmaraju, kao TV i dru{tvene mreè nas su{tinski ne obnavqaju, ve} samo uquqkuju i uspavquju. Kontinuirano bavqewe odre|enim hobijem razvija sve na{e kompetencije koje su s wim povezane i mogu da nam otvore nova pitawa, alternative i ~itave nove svetove. Hobi nam omogu}ava razvoj u ve{tinama i znawu i u razli~itim sferama ìvqewa, kao i me|usobne razmene sa onima koji imaju sli~na interesovawa obja{wavaju psiholozi i dodaju da ~esto hobi omogu}ava da se napravi dobra ravnoteà izme|u na{ih ìvotnih obaveza i potrebe da

Priprema: Ure|uje: Daniel Poletan Zagrejati rernu na 150 C, a tepsiju u kojoj }ete pe}i prema`ite puterom. Istopite ~okoladu i maslac u mikrotalasnoj ili na pari dok ne postane glatka. U drugoj posudi umutite jaja, {e}er, vanilu, so i dve ka{ike vode sve dok smesa ne postane penasta. Zatim smawite brzinu miksera i postepeno sipajte prethodno rastopqenu ~okoladu. Pove}ajte brzinu i nastavite s mu}ewem jo{ oko 30 sekundi, a zatim dodajte kakao i mutite dok se sve ne sjedini. Testo sipajte u pripremqenu posudu i pecite oko 45 minuta, a zatim ostavite da se ohladi i prebacite kola~ na tacnu. Istopite ~okoladu i maslac, uz me{awe dok masa ne postane skroz glatka. Toplu glazuru sipajte preko ohla|enog kola~a.

Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Pre~icu u narodu jo{ nazivaju i slede}im imenima: plavun, pra{uqica, crvoto~ina i kija~asta crvoto~ina. Ova mahovinasta zimzelena lekovita biqka ima vitice duga~ke i do jedan metar sa finim tankim koren~i}ima sa kojima puzi" po {umskom " tlu. Iz vitica rastu do 10cm duge razgranate stabqi~ice, veoma meke, sli~ne stabqi~icama sne`nog vresa, samo {to su jo{ mek{e i gu{}e. Ova ~etvorogodi{wa lekovita biqka u leto donosi ù}kaste klipove koji sadrè cvetni prah ili pre~i~ino bra{no. Pre~ica se koristi u narodnoj medicini, odnosno u prirodnom le~ewu koè zasute ranama (homeopatija). Pre~ica je lekovita biqka koja sadrì radijum i lako se razlikuje od ostalih vrsta mahovine po duga~kim konopastim viticama i ùtom cvet-

Veliki deo imuniteta zavisi od creva. Nagomilan otpad u crevima ometa dobru apsorpciju nutrijenata. Ako se konstipacije ignori{e, a otpad se nagomilava duè vreme, to moè da negativno deluje na imunitet. Ravnoteà dobrih bakterija u digestivnom sistemu je kqu~ni faktor odràvawa zdravqe imunog sistem. Dobre bakterije pomaù varewe i razlagawe hrane i proizvode supstance koje se bore protiv patogenih organizama, na primer, virusa gripa. Zatvor naru{ava tu ravnoteù izme|u dobrih i lo{ih bakterija.

SEDE]I NAÎN @IVOTA Sede}i na~in ìvota u velikoj meri moè da negativo uti~e na na{e zdravqe. Ve`bawe osloba|a endorfine koji nam pomaù da se ose}amo sre}ni. Endorfini tako|e pomaù da smawimo holesterol, krvni pritisak, da elimini{emo gojaznost. Ve`bawe ~ak pomaè da smawimo rizik od raka. Ve`bawe pomaè na{em limfnom sistemu, koji deluje u saradwi sa imunim sistemom, da nas odrì u dobrom zdravqu. Limfni sistem se sastoji od niza limfnih sudova i ~vorova koji filtriraju limfnu te~nost. Za razliku od krvotoka, limfni sistem nema pumpu; zbog toga je ve`bawe od kqu~ne va`nosti za kretawe limfe.

NEDRU[TVENO PONA[AWE Mo`da }e vas iznenaditi, ali druèwe moè da poboq{a rad imunog sistema. Neka prou~avawa su otkrila da {to vi{e interakcija sa drugim qudima imamo, ve}a je verovatno}a da }emo ìveti duè i zdravije. Jedno prou~avawe na ispitanicima izme|u 18 i 55 godina, utvrdilo je da su osobe koje su se druìle sa 6 ili vi{e qudi bile ~etiri puta otpornije na viruse prehlade od onih koje su imale mawe interakcija. Dakle, nedru{tveno pona{awe moè da doprinese slabqewu imuniteta. S. G.

HOBI

se bavimo onim {to nam pruà zadovoqstvo. Psiholozi savetuju da se hobiji biraju prema tome da li nam je potrebno da oslobodimo kreativnost, da budemo u dobroj kondiciji, da u~imo ne{to {to smo davno hteli a nikad nismo imali vremena, ili pak da to ~ime se u slobodno vreme bavimo toliko volimo i dobro radimo, da moèmo i da unov~imo. Hobi nije samo skupqawe markica i zna~aka, ve} strast kojom upoznajemo i otkrivamo sve èqe svog bi}a.

Me|utim, {ta kada se desi da nas hobi zavede vi{e od posla i ìvota, kada sve svoje vreme posve}ujemo tome. - Nema ta~ne definicije {ta je prava mera hobija. Dokle god je hobi u funkciji razvoja, on ima svoj duboki smisao. Kada preraste u jedino interesovawe i posve}eviwe samo toj vrsti aktivnosti treba da se zapitamo gde je granica. Istraìvawa pokazuju da osobe koje imaju hobi pozitivnije razmi{qaju i lak{e re{avaju probleme, samosvesnije su i samopouzdawe, boqe razumeju i svoja i tu|a ose}awa, mawe se àle, postiù boqe rezultate na poslu, optimisti~ne su i ostali delovi wihovog ìvota im se ne ~ine lo{im, {to je idealan na~in za borbu protiv depresije i malodu{nosti. Savet stru~waka i hobista je da na|emo vreme za svoje odu{evqewe i na to prionemo. A ako imamo sre}e, hobi }e nam postati posao, na kome ne}emo àliti da ostanemo duè. S. G.

Le~ewe biqem Pre~ica

(LYCOPODIUM CLAVATUM) nom prahu svojih klipova. Uspeva samo na osojnim stranama visokih {uma i na ivici {uma koji se nalaze na preko 600m nadmorske visine. U zapadnim zemqama Austriji i Nema~koj pre~ica je pod za{titom dràve te je stoga potrebno traìti u specijalizovanim biqnim apotekama. âj od pre~ice je dobar za le~ewe obolelih od podagre(gihta) i reume ~ak i onda kad su vidqive deformacije zglobova, kao i onima koji pate od hroni~nog zatvora creva i hemoroida. Osobe koje pate od proliva ovaj

~aj moraju da upotrebqavaju krajwe ozbiqno kako nebi nastali gr~evi u crevima. Pre~ica se nikad nesme kuvati ve} samo preliti vrelom vodom. âj se primewuje i kod svih oboqewa mokra}nih i polnih organa, kod bolova i otvrdlina u testisima, kao i kad je re~ o pesku u bubrezima i bubre`nim kolikama, pre~ica je neophodna kod upale jetre i pri patolo{kom bujawu vezivnog tkiva jetre ~ak i onda kad je ono dobilo zlo}udni karakter. Izuzetno se dobro pokazala kod svih oboqewa jetre a naro~ito kod ciroze jetre, lekovitost pre~ice se ogleda ~ak i kod qudi koji boluju od zlo}udnih oboqewa jetre pre~ica moè da pokloni ìvot.

28 ^etvrtak 23. septembar septembar2020. 2021. 10. decembar ^etvrtak 23. 2021.

ENIGMATIKA IZME\U DVA VIKENDA KABLOVSKI DISTRIBUTIVNI SISTEM (SKR.)

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 SEVER DEO FUDBALSKOG GOLA

MANAGRAM STIRI VRSTA MA GDE, MLETA^KE GDE BILO LA\E (GR^.) FILM XULIJE ROBERTS I HJUA GRANTA

LANTAN CEREMONIJALNO

KELVIN

SVIRA^ NA GITARI (MN.) LITIJUM

Sr Gl pski as

STALNO, NEPREKIDNO

RE^NA RIBA ISPREKIDANO LAJATI

TIPKE, DIRKE POND

PRESTATI ZADR@AVATI SILOM

AMERI^KA PEVA^ICA FRENSIS

BIV[I MAKEDONSKI FUDBALER ME^KAROV

MESTO U EKVATORIJALNOJ GVINEJI SME[AK

INICIJALI ANDRI]A

NEDAVNO PREMINULI LEGENDARNI GLUMAC SA SLIKE JEDNA FRANC. ATLETSKI FUDBALKO@NA TANASIJE SKI TRE- GLUMICA BACA^KI KRA]E NER, BOLEST EME REKVIZIT FILIP

UNO[EWE PROTIVNIK HRISTA UVALA [IROKOG DNA

OD KOG VREMENA, OTKADA

MESTO U BANATU

NEDOSTATAK (MN.) ISTOK

KOJA IMA SIVE O^I

Sr Gl pski as

ZVUKOVI GOVORA QUDI

INDIJSKI DR@AVNIK [ASTRI METAR

MALO ODSPAVATI

MALTA

OBIM

NARODNI UNIVERZITET (SKR.) KONAC OLIMPIJSKE IGRE (SKR.) NOVI SAD

DOWI DEO SAONICA

ITALIJA UZVIK ZA TERAWE @IVINE

ARGON

OPERA @ILA MASNEA LI^NA ZAMENICA

OBLASTI U STAROJ TURSKOJ TEMPERATURA

KOJI IMA ISKUSTVA

KISEONIK SASTAVNI VEZNIK

VRSTA INSEKTA KOJI PLETE MRE@U

BOLEST KOSTIJU, ENGLESKA BOLEST

BLAGAJNE

IZVOD [TETA, BRAZILSKO SUPROTNI OTVORENIH GUBITAK MU[KO VEZNIK TRSTENIK STAVKI (ZAST.) IME (SKR.)

OPRATI NEKOG VODOM SEOSKA ULICA MARGARETA ODMILA

MUZI^AR POPOVI]

SEVER UZVIK ^U\EWA

BRAK UDOVCASASESTROM POKOJNE SUPRUGE SMRVITI

ISPAD, PRESTUP

STISAK ZUBIMA, UGRIZ (MN.)

USAMQENOST

REOMIR

LA\A NA VESLA

KISEONIK

[TAP ZA GOWEWE VOLOVA (MN.) GLAVNI GRAD GANE

PRVO SLOVO AZBUKE URANIJUM VRSTA PTICE TRKA^ICE LUKA U ERITREJI

PRAZAN PROSTOR U GRADU MAKAR, PREMDA

NA[ PISAC, FERENC DAMA U [AHU (SKR.) BOJA ZA KOSU

JAKA IGRA]A KARTA GIMNASTI^KI KLUB

STANOVNINOVI SAD CE ASIRA DECILITAR VELIKA REKA U AZIJI OBIM

GLAVNI GRAD GR^KE AUSTRIJA SLAB ^OVEK, SLABI]

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO S, G, K, LA, BILO GDE, DREMNUTI, LAL, SIVOOKA, MANE, TASTERI, SOM, PUSTITI, KONI, ATANAS, EVOR, MILAN GUTOVI], OTKAD, ANTIHRIST, NU, SAONIK, OI, I, MANON, ISKUSAN, VILAJETI, O, PAUK KRSTA[, RAHITIS Skandinavka 2: VODORAVNO S, OKUPATI, IV, LAKMUS, SA[A, SOKAK, KAURIJA, ISTUP, SORORAT, [LEM, PERLEZ, RANARKA, EDO, I, BOGDAN BOGDANOVI], R, VESLARICA, A, O, OSTANI, EMU, BALKANIJADA, D, IK, AS, ASIRKE, TRG, IND, ATINA, IAKO, SLABI]AK

SRPSKI KO[ARKA[ SA SLIKE

IZVR[NI KOMITET (SKR.)

Sr Gl pski as

^UVENA SRPSKA MATEMATI^ARKA

SLIKAR MURTI] PROPUSTITI KROZ CEDILO

SPORTSKE IGRE BALKANSKIH DR@AVA

1 2 3 4 5 6 7

LOMQAVA

KACIGA FRANC. GLUMICA @IRARDO VIDARKA RANA AMPER

MESTO U BANATU

ISTOK

FRANC- DEO CRKVE USKI UKRA[EN VOLUMEN SLATKI[I GLUMAC I IKONAMA PEVA^ (MN.) MONTAN INDIKATOR ZA BAZE I OBLAST U [ARA U KISELINE VELIKOJ ARAPSKOM BRITANIJI STILU KARDANSKI ZGLOB (MN.) KAURSKI SVET, KAURI VRSTA KAPUTA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 KO@NA BOLEST (MN.)

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

Ukr{tenica: VODORAVNO APRIL, DN, SOFKA, N, SREBROLIKO, T, SKI, POSTAMENTI, AA, KOCKICE, TRN, MIKROKOSMOS, @A, BRK, KASTANEDA, LO, KAVTANI, DNO

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. ^etvrti mesec u godini - Peto i {esnaesto slovo azbuke - Lik iz romana „Ne~ista krv“, 2. Oznaka za neper - Sli~no srebru - Oznaka za tonu, 3. Zimski sport - Postoqa spomenika (lat.), 4. Ad akta (skr.) - Male kocke - Bodqa, 5. Svet u malom (gr~.) - Osmo i prvo slovo azbuke, 6. Ukras lica mu{karca - Grad u Oklahomi, 7. Auto-oznaka za Loznicu @enske vunene marame (pokr.) - Dowi deo posude. USPRAVNO: 1. Muzi~ki sastav (franc.), 2. Oznaka za pond - Glavni grad Egipta, 3. Radni~ke sportske igre (skr.) - Karate klub (skr.), 4. Simbol iridijuma Simbol kriptona - Oznaka za kelvin, 5. Koja ima lepe o~i, 6. Koji ima bocke, 7. Drzak postupak, 8. Pisac nota (lat.), 9. Zemqak (nem.), 10. Biv{a italijanska skaka~ica uvis, Sara, 11. Stare mere za te`inu - Povratna zamenica, 12. Oblik i izgled slova na kompjuteru - Dva ista slova, 13. Oznaka za karat - Srpska pop peva~ica, Goca, 14. Glavni grad Gr~ke - Simbol kiseonika.

ZANIMQIVOSTI Ve}ina qudi misli da je Sunce ùte, odnosno naranxaste ili crvene boje, ali da li je to istina? Na~in na koji vidimo koje je boje Sunce, uslovqeno je, donekle, i kulturno, pa tako deca u Japanu Sunce boje u crveno, a deca u Americi misle da je Sunce ùte boje. Dok posmatramo Sunce kada izlazi ili zalazi, odnosno kada je u najniòj ta~ki u odnosu na horizont, deluje kao da je ùte, naranxaste ili crvene boje. Kada se Sunce nalazi na najvi{oj ta~ki, onda nam nebo oko Sunca izgleda plavo. Nau~nici imaju svoje mi{qewe o tome koje je boje Sunce, ali imaju i obja{wewe za ove fenomene. Duga koja je sa~iwena od

~iji je luk kra}i – zelena, plava, qubi~asta. U suprotnom, kada se Sunce nalazi na najvi{oj ta~ki, kra}i talasi duge (plavi pre svega) me{aju se sa molekulima vazduha i mi vidimo nebo plave boje. Svi oblici svetla i energije pripadaju jednom fenomenu – elektromagnetskom spektrumu. Mi o~ima mo`emo da zapazimo samo malu koli~inu energije, koju nazivamo vidqivom svetlo{}u. Radio-talasi, mikrotalasi i gama zraci imaju razli~ite talasne du`ine, ali

Koje je boje sunce? svih boja koje na{e oko mo`e da prepozna, poti~e od sun~eve svetlosti. U woj su boje jasno izdvojene i prepoznatqive. Svaka boja (crvena, naranxasta,

ùta, zelena plava, qubi~asta) razli~ite je duìne i to nije slu~ajno. Crvena je najduà, a plava je najkra}a. Zbog toga kada je Sunce na

@ivotiwe i wihove navike spavawa

^etvrtak 23. 10. septembar decembar 2021. 2020. 29 ^etvrtak

ALBATROS

Kao morska ptica, albatros provodi ve}inu vremena lete}i i traè}i hranu, a ne postoji ba{ uvek pogodno mesto da negde stane i odmori. Mnogi veruju da su ove ptice u stawu da spavaju lete}i, drè}i budnim onoliko mozga koliko je potrebno da bi ostali u vazduhu. Ipak, neki nau~nici kaù da ove ptice ne spavaju dok lete, ve} da su samo sposobne da duì vremenski period ne spavaju uop{te.

AJKULE

vaju napoqu i imaju lak{i san, kako bi na vreme upozorili ostale na opasnost.

DELFINI

PUH ORA[AR

HOBOTNICE I SIPE

aka GVINEJSKI PAVIJAN igOvaj majmun mora stalno da bude na oprezu zbog ma epepredatora. Zato, babuni spavaju na vrhu kro{wi drno-veta, stoje}i na petama. ska MERKATI Po- Ove ìvotiwice ìve u ~oporu, pa tako i spavapju-ju. Naime, merkati se skupqaju na gomile, a glavna skaènka zatrpana je telima ostalih iz ~opora. Ovo bolverovatno rade i usled hladne klime koja poga|a pustiwe tokom no}i. S druge strane, izvi|a~i spa-

MISTERIJA DREVNOG EGIPTA:

Odakle Tutankamonu crni bakar s neba Od kada je otkrivena netaknuta 6. novembra 1922. godine, grobnica de~aka-faraona Tutankamona nepresu{an je izvor pitawa, od kojih na mnoge nau~nici ne mogu da daju kona~an odgovor. Oko 5000 predmeta prona|eno je u grobnici. Neka od pitawa u vezi sa tim predmetima postala su prave misterije koje kopkaju – ne samo arheologe – nego i stru~wake drugih oblasti. Kada je re~ o gvozdenom no`u koji je bio privezan uz faraonovu nogu, zainteresovali su se i astronomi. Zbog ~ega? U zlatnom sarkofagu faraona Tutankamona otkriven je kosmi~ki bode`, iskovan od meteorskog gvo`|a. Odakle faraonu ovaj no`? Postoji nekoliko teorija o poreklu legure od koje je izra|en ovaj bode`. Prvo treba napomenuti da je u to vreme bilo nemogu}e na}i gvo`|e na Zemqi i da }e proces dobijawa ovog metala biti otkriven vekovi-

SLEPI MI[EVI

Op{te je poznato da slepi mi{evi spavaju vise}i naglava~ke. To samo zna~i da se ne bore sa ostalim `ivotiwama oko mesta za spavawe, a potrebno im je mnogo mawe energije da vise i tako spavaju, nego u bilo kom drugom polo`aju.

sta za VIDRE , 4. Budu}i da su u riziku od predatora kada su na lomkopnu, vidre radije spavaju u vodi. Da bi spre~ile u{-da otplutaju jedna od druge, one se dr`e {apama ili cu -pak repovima za svog partnera.

pripadaju istom fenomenu. Nau~nici misle da je Sunce bele boje. Profesor Stiven R. Vilk sa Oksforda smatra da u to nema sumwe.

Sli~no ajkulama, delfini zapravo ne spavaju ~vrstim snom, a jedno oko im je uvek otvoreno, te je jedna strana mozga uspavana, dok je druga budna. S druge strane, studija koja je istra`ivala ove vodene sisare u San Dijegu, otkrila je da delfini mogu da funkcioni{u bez sna i do 15 dana.

Mnoge vrste ajkula konstantno plivaju, jer bi, u suprotnom, zbog nedostatka kiseonika, koji im kroz {krge prolazi dok se kre}u, umrle. Ovo zna~i da one spavaju plivaju}i. Kod kosteqa je dokazano da ovom aktivno{}u upravqa ki~ma, a ne mozak, te ova riba zaista spava dok se kre}e kroz vodu.

Ovaj glodar tako|e je na stalnom oprezu od predatora, pa tako spavaju zaka~eni na tanke grane, koje o ireaguju i na najmawi pokret.

najni`oj ta~ki, do vidne ta~ke dolaze samo crveni, naranxasti i `uti delovi duge, jer su ostale boje ra{trkane po Zemqinoj atmosferi. To su boje

Nije neobi~na ~iwenice da i `ivotiwe sawajusigurno ste makar jednom videli psa kako “tr~i” u snu. San je svima neophodan, pa tako i hobotnicama i sipama, a da sawaju, dokazano je u jednom istra`ivawu, kada su nau~nici shvatili da im se tokom sna o~i brzo pomeraju, ba{ kao i qudima kada sawaju.

[IMPANZE

Istra`iva~i su otkrili da su {impanze veoma probirqive kada je krevet u pitawu, a da naj~e{}e biraju ~vrsto drvo koje }e im osigurati miran i udoban san.

@ABE

Mnoge `ivotiwe hiberniraju, ali malo koja je toliko dobra u tome kao `abe. Neke upadaju u fazu hibernacije ispod zamrznute vode, bez kiseonika i rada srca, ~ak i do nekoliko nedeqa.

ma kasnije. O tome koliko je bio vredan i zna~ajan govori i mesto na kome je prona|en, uz samog faraona. Neki smatraju da je u pitawu ner|aju}i ~elik koji je mogu}e dobiti samo u vakumskim uslovima. Ta teorija prili~no je neverovatna jer tada{wi Egip}ani nisu posedovali takvu tehnologiju. Istraìva~i sa Milanske Politehnike, Univerziteta u Pizi, i Egipatskog muzeja u Kairu iskoristili su rendgensku fluorescentnu spektrometriju, neinvazivnu tehniku koja moè da otkrije molekulski sastav materijala, i utvrdili da o{trica noà sadrì visoki procenat nikla i tragove kobalta, fosfora i drugih retkih materijala koji sugeri{u da je prvobitni materijal vanzemaqskog porekla.Sastav materijala je vrlo sli~an specifi~nim meteoritima u blizini Zemqe. „Utvr|eno je da jedan meteorit, nazvan karga, ima takav odnos nikla i kobalta kakav je otkriven u sastavu bodeà. Fragmenti meteorita su prona|eni 2000. godine u naslagama kre~waka u Mersa Matruhu, luci oko 250 km zapadno od Aleksandrije“, kaè istraìva~ Danijela Komeli.Toj teoriji u prilog ide ~iwenica da su Egip}ani gvo`|e nazivali „crni bakar s neba“. Ako bi ovo bilo ta~no, i ako je faraonski gvozdeni no` vanzemaqskog porekla tobi bilo najkompletnije obja{wewe kojim bi se potvrdila i eventualna kristalna struktura materijala koju je mogu}e dobiti samo u vakumskim uslovima. Dok se nau~nici ne usaglase misterije nastavqaju da se mnoè.

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 23. 2021.

SPORT

Srbija je najve}a odbojka{ka sila u Evropi, za{to nam je onda izmakla medaqa? Odbojka{i Srbije vratili su se sa Evropskog prvenstva bez medaqe oko vrata, a evropski tron su morali da predaju novoj generaciji Italije koja je bez poraza postala {ampion. Na prvi pogled, ovakav razvoj situacije sugeri{e da je ~etvrto mesto neuspeh, a dodatno je bolna ~iwenica da smo oba puta lako

pora`eni u me~evima za medaqu. Me|utim, kada se sagledaju objektivne okolnosti, te{ko je zameriti selektoru Kova~u i momcima, jer je bilo previ{e stvari koje nije bilo lako prevazi}i i na kraju se okititi odli~jem. To nije pokvarilo ~iwenicu da smo i daqe najdominantnija odbojka{ka sila u ovom veku u Evropi. A pored objektivnih problema, postoje trenuci kada jednostavno morate da ~estitate boqem od vas. Ako bi ipak poku{ali da analiziramo razloge zbog kojeg smo ostali kratki za medaqu i zauzeli najbolnije, ~etvrto mesto za svakog sportistu, onda bi morali da po~nemo od igra~kog kadra. POVREDA NEMAWE PETRI]A Srbija je u Poqsku otputovala sa saznawem da u prvoj fazi ne}e mo}i da ra~una na kapitena i jednog od lidera ove generacije, Nemawe Petri}a. Muke je imao Petri} da se osposobi i povede momke u odlu~uju}e bitke, a ~iwenica da je propustio kompletne pripreme i prvu polovinu turnira, nije i{la na ruke selektoru Srbije. Znalo se da }e se u jednom trenutku Petri} oporaviti, ali kada igra~ toliko dugo odsustvuje, te{ko je vratiti ga u ritam usred

napornog i komplikovanog turnira kakav je bio ovaj u Poqskoj. Petri} je prvi put ozbiqniju ulogu imao tek u ~etvrtfinalu protiv Holandije {to je bilo premalo da se vrati u pravi ritam i zna~ajnije doprinese u me~evima za medaqu. Iako je na momente pokazivao nivo na koji nas je navikao, bilo

je to premalo da bi mogao da re{i probleme sa kojima smo se suo~avali ve}i deo turnira. LO[ PRIJEM, POÊTAK SVIH PROBLEMA Srbija se najvi{e mu~ila sa prijemom servisa koji je oscilirao od po~etka turnira. Znali su rivali da eksploati{u na{ ~esto nesiguran prijem i drasti~no oteàju napadawe i nateraju nas na rudarewe za svaki poen. Kova~evi} i Ivovi} su bili na{i glavni poenteri na ovom turniru i ve}inu me~eva su bili napada~ki izvrsni, ali je problem {to su ih protivni~ki serveri maksimalno eksploatisali i optere}ivali, pa je problem sa prijemom bio neminovan, protiv najteìh rivala je zbog toga trpeo i napad. Obojica su znala da izvuku mnogo poena iz te{kih situacija, ali su nas Italijani i Poqaci dobro skautirali i tu je nastao problem, a alternative nije bilo. Zato je Petri} bio od izuzetnog zna~aja za ovaj tim upravo iz tih razloga i mogu}nosti da se napravi kvalitetna rotacija {to je i bila osnovna snaga ove ekipe svih ovih godina. Kada smo se susreli sa Italijom koja u svojim redovima ima nekoliko sjajnih servera koji su blistali ceo turnir, jednostavno smo ostali odse~eni za kvalitet-

ne napade prima~a u kontinuitetu. Tu je do izraàja do{ao jo{ jedan problem. ATANASIJEVI] DALEKO OD PRAVE FORME U takvim situacijama je od izuzetne va`nosti igra korektora koji preuzima teret i re{ava te{ke lopte, a Srbija na papiru ima jednog od najboqih na svetu. Atanasijev} me|utim nije bio ni blizu forme kojom je dominirao svih ovih godina. Pre~esto u kontraritmu, prelako su ga ~itali, a s obzirom da je dobijao mnogo te{kih lopti, bilo je potrebno da igra na najvi{em nivou. Te{ko je zameriti popularnom Bati bilo {ta posle svega {to je doneo srpskoj odbojci, a sigruno ni wemu nije bilo lako. Koliko je bitno da imate igra~a koji moè da povu~e, mogli smo da vidimo u finalu izme|u Italije i Slovenije kada su se novi {ampioni na{li u problemu i zaostatku od 2:1. Tada je Mikeleto koji je odigrao fantasti~an turnir i najavio blistavu karijeru preuzeo zna~ajno ve}i broj lopti na sebe i uni{tavao protivnika raznovrsnim napadima iz svih pozicija. Znao je maestralni tehni~ar \aneli da moè da mu {aqe ve}i broj lopti koje je ina~e ravnomerno distribuirao i na taj na~in je Italija prevazi{la problem i osvojila zlato. Kova~ je poku{ao sa Draènom Luburi}em koji je imao odli~nih momenata, ali nije igra~ koji konstantno moè da drì glavu ekipi iznad vode i re{ava toliko komplikovanih situacija, pa su blokeri uspevali da ga u{topuju i hvataju. Sve zajedno je vuklo jedno drugo {to su Italijani maksimalno iskoristili. Izvrsno su servirali i jedni i drugi, agresivno i bez kompromisa {to je bila inicijalna kapisla za sve {to se kasnije de{avalo na terenu. Kada se sve sabere i oduzme, obe ekipe su u ovom trenutku bile boqe od nas, a Poqaci su uz to imali podr{ku publike na doma}em terenu. Zato te{ko moèmo da zamerimo bilo {ta na{im momcima, jer uz sve probleme i objektivne okolnosti nismo mogli do boqeg rezultata. N. R.

Jelena igra tenis sa srpskom decom sa Kosmeta

\OKOVI] USKORO STI@E NA KOSOVO I METOHIJU

Jelenu odu{evile srpske svetiwe - otkrila je kada Novak dolazi! Supruga prvog tenisera sveta Novaka \okovi}a, Jelena, boravi u poseti na Kosovu i Metohiji. Ona je u okviru rada fondacije koja nosi ime srpskog tenisera, zajedno predstavnicima fondacije "Ana i Vlade Divac" i Mohan|i posetila manastire Pe}ku Patrijar{iju, Visoke De~ane i Veliku Ho~u. Jelena je igrala tenis sa mali{anima, a novinarima lokalnog portala "Gora`devac" poru~ila je da je za wu najja~i utisak, da su qudi koji su ih do~ekali, bili puni qubavi. - Novaku }u preneti da mu je lepa domovina kao i meni. Ja sam ovde do{la jednom drugom prilikom ali on dolazi sa mnom ve} za koju nedequ, rekla je u Velikoj Ho~i Jelena \okovi}. Ona je istakla i da se postoji namera da se pomogne qudima koji `ive na Kosmetu. - Mi ovde imamo voqu ali je samo pitawe kako }emo to da realizujemo. Evo do{la sam ovde sa Anom i Vlade Divac fondacijom i sa Mohan|ijem da upoznamo qude sa kojima mo`emo da sara|ujemo i da napravimo neke lepe stvari za na{u decu ovde, dodala je Jelena. Na kraju posete 55 |aka O[ "Svetozar Markovi}" u Velikoj Ho~i dobilo je poklone, kao mali znak pa`we ove tri organizacije, a direktor Marko Spasi} se zahvalio gostima.

FIFA NE ODUSTAJE:

Sastanak o predlogu da se Mundijal odràva na svake dve godine Me|unarodna fudbalska federacija (FIFA) pozvala je vode}e saveze i organizacije na sastanak 30. septembra kako bi se razgovaralo o me|unarodnom kalendaru takmi~ewa, ukqu~uju}i i predlog da se Svetsko prvenstvo odràva na svake dve godine. Poziv za onlajn sastanak krajem septembra dobili su fudbalski savezi, predstavnici sindikata, klubova, liga, konfederacija, UEFA, a glavna tema }e biti predlog FIFA da se SP odràvaju svake dve godine, umesto na ~etiri kao do sada. "Postoji {irok konsenzus u fudbalskom svetu da se me|unarodni kalendar takmi~ewa reformi{e i poboq{a. Ovo je jedna od nekoliko mogu}nosti da se uspostavi otvorena rasprava na svetskom i regionalnom nivou", navodi se u saop{tewu FIFA.

Danilovi}: U~ini}emo sve da Pe{i} postane selektor Srbije Proslavqeni stru~wak Svetislav Pe{i} prvi je kandidat za upra`weno mesto selektora ko{arka{ke reprezentacije Srbije, potvrdio je predsednik Ko{arka{kog saveza Srbije Predrag Danilovi}. Nakon {to je sa Igorom Koko{kovim sporazumno raskinuta saradwa, Danilovi} je rekao da }e KSS u~initi sve da Pe{i}

preuzme kormilo selekcije koju ove jeseni o~ekuje start u kvali-

fikacijama za Mundobasket, a naredne godine i u~e{}e na Evropskom prvenstvu. „Tokom ove nedeqe po~e}emo pregovore sa na{im trofejnim stru~wakom Svetislavom Pe{i}em. Svi znamo koliko je on veliko trenersko ime, tako da nema nimalo sumwe da bi wegovo anga`ovawe na klupi na{e reprezentacije bilo najboqe re{ewe“,

rekao je Danilovi}. Prvi ~ovek srpske ko{arke je istakao da }e biti ulo`eni maksimalni napori za postizawe dogovora sa Pe{i}em. „On je na{oj ko{arci u pro{losti ve} doneo istorijske uspehe i trofeje. Iskreno, nadam se pozitivnom ishodu, a o rezultatima tih pregovora javnost }emo obavestiti u najskorije vreme“, za-

kqu~io je Danilovi}. U bogatoj trenerskoj karijeri Pe{i} je ve} obavqao funkciju selektora dr`avnog tima sa kojim je 2001. osvojio zlato na Evropskom prvenstvu, a godinu dana kasnije i titulu svetskog prvaka. To je ujedno bila i posledwa zlatna medaqa za reprezentaciju na velikim takmi~ewima. S. G.

SPORT

^etvrtak 23. 10. septembar decembar 2021. 2020. 31 ^etvrtak

KOMEMORACIJA DUDI IVKOVI]U:

„Oti{ao ~ovek koji mi je bio sve“ MALO POZNATI DETAQI IZ DUDINOG @IVOTA:

"Oti{ao je ~ovek koji je meni bio sve. Mentor, prijateq, kum. Ostavio je neizbrisiv trag gde god je radio, o ~emu govore svi sa kojima je Duda radio. Wegovo nasle|e je bilo ogromno", rekao je @eqko Obradovi} na komemoraciji Du{anu Dudi Ivkovi}u, koji je preminuo u ~etvrtak u 78. godini. U Narodnoj skup{tini porodica, prijateqi, saradnici i po{tovaoci lika i dela Du{ana Ivkovi}a oprostili su se od legendarnog ko{arka{kog stru~wa-

Nikola Tesla mu je bio deda, a Ivkovi} mu jednu stvar nikada nije pre`alio

ka, koji je sahrawen u porodi~noj grobnici na Novom grobqu u Beogradu. Na komemoraciju povodom smrti Du{ana Ivkovi}a prisustvova-

Duda Ivkovi} je samo jednu stvar voleo vi{e od ko{arke - svoje golubove Legendarnu srpski ko{arka{ki trener Du{an Ivkovi} preminuo je u 78. godini ìvota, a pored sporta Duda je imao jednu ogromnu strast. Poznato je bilo da je nekada{wi selektor reprezentacije bio pasionirani golubar, a mnogi tvrde da je wih voleo vi{e i od ko{arke. - Otac mi je govorio da su oni koji gledaju u golubove uvek u oblacima. Da iz toga slede problemi sa {kolom i takve stvari. I zato je bio protiv. I ja sam bio protiv toga da moji sinovi posve}uju toliku pa`wu golubovima, ali sam u detiwstvu druga~ije razmi{qao. Golubovi su uz mene ceo ìvot, gajim srpske visokoleta~e, u svakom ugovoru koji sam potpisivao bila je i klauzula da mi se u ku}i napravi mesto za golubove. Naàlost, samo u Moskvi je bilo nemogu}e, prehladno je - pri~ao je Duda Ivkovi}. On je tvrdio da je odnos ~ovek - golub veoma sli~an relaciji trener - igra~. - Prvo, golubarstvo je sport. Imamo takmi~ewa na nivou klubova, gradova, dràve. Postoje pravila i qudi koji ih procewuju. Drugo, golubice su simbol mira i prijateqstva, simbol qubavi. I to je veoma, veoma ta~no. Daqe, da bi se osetio bliskim golubovima mora{ da se koncentri{e{ i po~ne{ da razmi{qa{ kao golub. Neophodno je ako èli{ da razume{ {ta oni èle. Isto je i sa igra~ima. Odnosi izme|u trenera i igra~a ne postoje ako nema psiholo{ke veze. To je veoma va`no. Naravno, ne moè{ da poredi{ igra~e i golubove, ali ja tokom karijere nikad nisam imao psihologa u timu. Te psiho-terapeutske odnose sam uvek sam stvarao. I na kraju, to je lepota. Kad golub raste na vratu mu se pojavquju lila, zelena i siva pera. Kad sunce sija i zraci mu padaju po vratu, u toj refleksiji vidi{ najlep{e boje sveta - govorio je Duda Ivkovi}.

la je porodica, kao i veliki broj legendi sporta, me|u kojima su Dragan Ki}anovi}, @eqko Obradovi}, koji je drào govor, a koji je Dudin kum, i Dimitris Itudis, trener CSKA Moskve. Obradovi} je naglasio da je Ivkovi} tokom karijere pomogao mnogima da budu boqi u svim aspektima. - Svi su saglasni da im je Duda pomogao da budu boqi igra~i i qudi. Ja sam sa wim sara|ivao 1988. godine, kada me je pozvao u reprezentaciju. Imao je veliko poverewe u mene, ve} tada me je odvajao na stranu, obja{wavao mi neke stvari, {to ja i dan danas pri~am svojim igra~ima. Znao je da me opusti, to je velika {kola koju ja kao trener ne zaboravqam - rekao je Obradovi} i nastavio: - Imao sam tremu kada sam èleo da mu kaèm da prestajem da se bavim ko{arkom i da }u biti trener. Pla{io sam se wegove reakcije, a on mi je postavio samo pitawe da li sam dobro razmislio. Kada sam mu objasnio da je to moja odluka, poèleo mi je sre}u. Rekao mi je da imam neverovatnu intuiciju, {to je bila neverovatna pohvala od Du{ana Ivkovi}a. A zatim je podelio i anegdotu vezanu sa legendarnog trenera. - Ja sam 1992. godine bio trener Partizana, u tre}oj utakmici smo izbacili Kinder iz Bolowe i oti{li na fajnal-for. Kasno smo se vratili u hotel, a po{to je bar bio zatvoren, re{ili smo da odemo u jednu sobu, gde ima mini bar, a kafe koliko ho}e{. Ni~im izazvan je Duda ustao i po~eo da mi obja{wava rotacije u odbrani. A kada je Duda shvatio o ~emu se radi, pitao je predsednika Partizana "Burazeru, zna{ ti o ~emu se ovde radi?". Tako je radio uvek kada smo imali priliku da pri~amo o ko{arci. On me je 1992. godine pozvao da budem wegov pomo}nik. Bila je to te{ka godina, jer su nas izbacili na OI. U tri godine zabrane smo se okupqali, pod nekim drugim imenom i zahvaquju~i Dudinom autoritetu u Gr~koj igrali smo me~eve.

Obradovi} je priznao da je, kada je ~uo tu`ne vesti, bio neute{an i da nije mogao da zaustavi suze. - Naàlost, pro{log ~etvrtka wegova supruga Nena me je probudila re~ima "Nema vi{e na{eg kuma". Bio sam zate~en, pun emocija, a znao sam da moram da radim sa igra~ima, jer smo imali trening. Setio sam se wegovih re~i, kada je rekao da igra~i ne smeju da vide na mom licu da ne{to nije u redu. Odradio sam trening, okrenuo moju Awu, znao sam da je znala za vest i nisam mogao da zaustavim pla~. Oti{li smo do Dudine porodice, a moj sin nikad nije bio tu`niji. Moja deca su Dudu oboàvala. Samo bih èleo jo{ jednom da kaèm da me je uvek tretirao kao sebi ravnog, iako je stariji od mene 17 godine. Tu su i predstavnici Crvene zvezde Filip Sunturli}, Neboj{a Ili} i Marko Ke{eq, predsednik KK Partizan Ostoja Mijailovi}, biv{i predsednik KSS Dragan \ilas, te Nikola Pekovi}, Novica Veli~kovi}, Du{ko Savanovi}, Mla|an [ilobad… Od Dude se kroz suze oprostio i Predrag Danilovi}, predsednik Ko{arka{kog saveza Srbije. - Ovde sam kao predsednik KSS, imam obavezu da naglasim da ovaj Savez ne bi bio to {to jeste da nije Ivkovi}a. Istorija srpske, jugoslovenske i evropske ko{arke je nezamisliva bez wegovog imena. Mnogi ubiru plodove wegovog poluvekovnog rada. Jednom je naglasio da ko{arka nije deo wegovog ìvota, nego wegov ìvot. Po{to sam bio Dudin blizak prijateq, prili~no mi je te{ko ovo palo. Ponosam sam {to sam za ìvota wegovog mu rekao da ga volim i po{tujem i {to }u ga celog ìvota voleti. Skoro svaki drugi dan u posledwih nekoliko meseci smo se ~uli i vi|ali. Za sve {to mi je bilo potrebno, za svaku bitniju odluku sam se prvo sa wim savetovao. Sad te{ko... On }e da bude uvek moj selektor, to je bio, to }e ostati - rekao je Danilovi}. Da podsetimo, Duda Ivkovi} je

Iako nikada nije èleo da se, kako kaè, hvali time, jedom prilikom je otkrio da mu je Nikola Tesla deda. - Najradije ne bih, ali hajde. Jednom su me namestili u neki televizijski ìri, kad ulazi Dejan Toma{evi} sa gradona~elnikom Radoji~i}em i daje mi dukat. O ~emu se radi? Nikola Tesla po maj~inoj liniji Mandi}a meni zaista do|e deda. Otac moje bake Olge, dakle moj pradeda Trivun i Teslina majka \uka su bili ro|eni brat i sestra. U wegovom muzeju u Beogradu stoji pismo moje bake Olge koje {aqe Tesli u Ameriku, traè}i pomo} za svog sina, mog ujaka. U wemu stoji: „Dragi brate, molim te moj Milenko je isti ti i on }e da studira elektrotehniku kao ti...“. Traìla je pomo}, bila su to te{ka vremena tridesetih godina pro{log veka i Tesla je vodio ra~una o wima. I da se vratim na onaj dukat sa po~etka pri~e. Kad su se ra|ale moje dve sestre i moj brat, Tesla ih je darovao zlatnim dukatima, jedini ga ja nisam dobio jer sam ro|en u oktobru 1943, a Tesla je umro na Boì} te godine. Za{to o tome nerado govorim? Mislim da je ru`no i nepristojno da jednog takvog genija bilo ko po bilo kojoj osnovi svojata. Mislim da to nije u redu. Prvi put sam o tome progovorio u Gr~koj, godinama me bilo sramota da to pomiwem. Du{an Ivkovi} je ro|en 1943. godine u Beogradu, a u ko{arku se zaqubio zahvaquju}i starijem bratu Slobodanu Pivi Ivkovi}u. Celu igra~ku karijeru je proveo u Radni~kom sa Crvenog krsta, gde je zapo~eo i veliku trenersku karijeru. preminuo u ~etvrtak u 78. godini, od posledice vode u plu}ima i herpesa. Jedan od najuspe{nijih stru~waka svih vremena vodio je reprezentaciju do istorijskih trofeja i uspeha. Sa reprezentacijom je osvojio tri evropska zlata i jedno sredbro, jedno svetsko zlato, srebro na Olimpijskim igrama i zlato na Univerzijadi. N. R.

Stanojevi} pri~ao o su|ewu i imperativu Partizana da gazi sve vreme THURSDAY  ^ETVRTAK 23. 9. 2021.

TOP 5 STVARI KOJE SU OBELE@ILI DERBI:

Kangino ludilo, Joji} opet derbi tragi~ar

Ve~iti derbi zavr{en je miroqubivo sa 1:1, a navija~i Crvene zvezde imaju za ~ime da `ale, kona~no je jedan derbi ispunio o~ekivawa. Iako se rezultatski derbi ne razlikuje mnogo od prethodnih, ipak je igra bila ne{to boqa nego ranije i situacija je takva da imaju i jedni i drugi za ~ime da `ale. Zvezda je diktirala tempo u prvih 30 minuta i pogodila pre~ku, a Partizan je iz prve ozbiqne {anse taj proma{aj kaznio. Natho je iskoristio uspavanost Borjana i usledila je dominacija Partizana, koji nije uspeo da to materijalizuje. Onda je stigla kazna i za to sa druge strane preko Kataija, a trka }e zahvaquju}i ovom epilogu dodatno dobiti na adrenalinu. Vreba}e se kiksevi ve~itih rivala me|usobno, trka odavno nije bila ovako ujedna~ena, a sa same utakmice, izdvaja se pet momenata.

Pro{le godine, Joji} je napravio bespotreban penal nad Sanogom, povla~ewem za dres, posle kog je Katai sa bele ta~ke postigao gol za 1:1. Sada je situacija bila sli~na, identi~an je rezultat i opet je bio strelac Katai, ali glavom. Ne dolazi Katai ~esto u situacije da na ovaj na~in posti`e golove, ali je ka{wewe Joji}a omogu}ilo da se mirno pripremi za udarac. Iako je podbacila cela defanzivna linija crno-belih, Joji} je ipak imao priliku da pokrije pleja Zvezde i nije to u~inio.

DRAGOVI] KLASOM ZALUTAO U SUPERLIGU

IMPULSIVNOST KANGE

Aleksandar Dragovi} premija je Crvene zvezde ovog leta, klasa neverovatno odska~e u odnosu na druge igra~e u brojnim segmentima. Fizi~ki, „~itawem“ igre, hladnokrvno{}u, svim aspektima delovalo je kao da je za wega ovo trening utakmica. Nije se previ{e potro{io u duelima sa Rikardom, ve} pri prvom wegovom poku{aju driblinga je pokazao da ne pada na finte i da }e Partizan morati da tra`i alternativne na~ine ako `eli da do|e do gola.

JOJI] OPET TRAGI^AR

Sudija po obi~aju ima najteì zadatak u derbiju i „ne gine“ paqba sa obe strane, a ovaj put je ve} ozbiqno derbi iskustvo do{lo do izraàja. Simovi} je po~eo da sudi derbije uz pomalo podrugqive najave i nadimak Elvis, ali je sada u Humskoj potvrdio da ume da drì kontrolu me~a, uz to je pustio ne{to ~vr{}u igru i nismo imali „alibi“ su|ewe sa nebrojenim prekidima i sitnim faulovima na svakom koraku. îni se samo da se Zvezda u tome ne{to slabije sna{la u ve}em delu me~a i da su pojedini igra~i crveno-belih poku{avali da iniciraju faulove na koje Simovi} nije „padao“. Uz to, prisustvo VAR-a i direktna komunikacija sa sudijama omogu}avaju efikasnost u su|ewu, koje je ove sezone boqe nego u prethodnom ciklusu.

Ostao je dosledan sebi Gabonac, ne ume da kontroli{e emocije i to ga ovaj put samo nije skupo ko{talo. Ve} u prvoj polovini prvog poluvremena je Dragovi} morao da ga {~epa kako ne bi u{ao u obra~un sa Uro{evi}em, a gol je proslavio gledaju}i ka klupi Partizana uz lupawe po grudima i grbu. I tada je Degenek poku{ao da smiri strasti i za{titi saigra~a koji je ve~ito na ivici kartona zbog nefudbalskih razloga. Sam karton nije izbegao, dobio ga je u 55. minutu, ali se izvukao gore situacije, pre svega zahvaquju}i saigra~ima, koji dobro znaju da ponekad moraju da ga kanali{u. Milo{ Joji} svoje mesto u istoriji derbija davno je ispisao ~uvenim slobodwakom u nadoknadi vremena, ali je posledwa dva derbija u Humskoj obele`io propustima, ba{ na istoj strani terena.

Borjan: Moramo da nastavimo ovako da osvojimo petu titulu u nizu Remizirala je Crvena zvezda u 165. ve~itom derbiju rezultatom 1:1, a prve utiske posle utakmice izneo je kapiten Milan Borjan. Golman crveno-belih àli za propu{tenim {ansama svoje ekipe, ali kaè da se borba za titulu nastavqa. „Dobro smo u{li u me~ sa nekoliko {ansi, a onda smo primili bezveze gol. Ipak, lepo smo uspeli da se vratimo i izjedna~imo. Naàlost, nismo iskoristili prilike, ali moramo da nastavimo ovako, da se borimo, kako bi na kraju osvojili petu uzastopnu titulu“, rekao je Borjan.

NOVAK SIMOVI] PUSTIO @E[]U IGRU

SEBI^LUK RIKARDA

U dve situacije je napada~ Partizana mogao da uposli saigra~e i napravi im zicere, ali je golgeterska glad prevladala. Uro{evi} je posebno bio kivan kada je dobio ~istu situaciju za {ut, mogao je Partizan lako da ode na 2:0, pa je za to ka`wen. Ina~e, Rikardo je u prvom mandatu bio na udaru zbog sli~nih situacija u zavr{nici svog boravka u klubu, kada je `eleo da popravi statistiku u potrazi za dobrim transferom. Ovaj put, skupo je ko{tao tim koji je ostao na +2 u odnosu na Zvezdu. N. R.

Aleksandar Stanojevi} posle derbija sa Crvenom zvezdom koji je zavr{en rezultatom 1:1 ne moè da preàli propu{tene prilike. Partizan je poveo golom Natha, da bi Katai doneo bod Zvezdi sedam minuta pre kraja. „Ostaje àl za pobedom, jer smo imali ve}im delom utakmice vo|stvo, mogli da ga i uve}amo u datom trenutku. Bili smo nespretni u zavr{nici. @ao mi je kada ste u situaciji da kontroli{ete i da vam se desi jedan takav gol koji su postigli u drugom poluvremenu. Ne mogu da budem zadovoqan, ali ovo je jedna te{ka bitka za {ampiona, moramo da pokaèmo karakter, da pokaèmo da li smo sposobni da ostanemo u trci za titulu“, po~eo je Stanojevi} nakon me~a. On isti~e da je zakazala realizacija wegove ekipe. „Dajemo ~etiri gola po me~u, ne moèmo osam da dajemo. Ali neke utakmice kao {to je ova danas, morali smo situacije boqe da re{imo. Prija nam kad Rikardo sam zavr{i akciju pa postigne evrogol, a ne prija nam kad Rikardo ne doda Nathu, nego zavr{i sam, ako pri~amo o toj jednoj situaciji. On je napada~“, kaè Stanojevi} i nastavqa u drugom tonu. Osvrnuo se strateg crno-belih i na su|ewe, a zanimqivo je da je komentarisao duel kod gola Crvene zvezde. „U{li smo vrlo slabo u me~, imali su dve dobre situacije. Mislim da je bila vrlo dinami~na utakmica i pred na{im i pred wihovim golom, àl ostaje… Da li je bio faul nad Vuja~i}em kod gola, VAR kaè da nije, to bi trebalo da se vidi na snimku. Vi osetite na terenu da li neko ima nameru ili nema, ja kao trener nisam osetio bilo kakvu lo{u nameru s wihove strane.“ Stanojevi} je istakao da Partizan mora da nastavi da pobe|uje ukoliko èli titulu. „Treba da vidimo da li jesmo ili nismo, ako nismo nije problem. Zvezda je ekipa koja je ~etiri godine {ampion, izanalizirajte posledwih nekoliko derbija, pa pogledajte. Tu smo negde, lovimo se, zato bi bilo neozbiqno s na{e strane da ispustimo ovu prednost. Moramo da gazimo sve vreme i da se dokazujemo, ako smo sposobni. Ako nismo, pruì}emo ruku“, istakao je Aleksandar Stanojevi}.

HALO, MARIBOR, MILKO \UROVSKI:

Dolazim na Marakanu na prole}e Plakali su simpatizeri crveno-belih kad je oti{ao u kom{iluk, koà im se i sad najeì se}awem na te dane. Neki su to oprostili, neki mu to nikad ne}e zaboraviti. Milko \urovski uvek je u ìì pred veliki derbi na ovom delu Balkana. Napada~ sa desetkom na le|ima izazvao je jak zemqotres, sli~an wemu odavno nije tr~ao Srbijom i regionom. Driblinzi, golovi i Milkove asistencije u trku uveseqavale su gledaoce. Majstor u kopa~kama, legenda. Godine su pro{le od tih dana kad je àrio i palio {irom Jugoslavije – u dresovima na{ih velikana sa Marakane i iz Humske. Mla|i od najpopularnije bra}e od Triglava do \ev|elije uvek rado pri~a o ve~itom derbiju. – @ao mi je, nisam bio u Beograd, iako ispuwavam sve uslove. Primio sam dve vakcine. Da je, na primer, sad kraj jeseweg dela Super lige, seo bih u auto i uputio se ka mom Beogradu. Stièm na prole}e, neka moji Zvezda{i ne brinu, kad derbi bude na mom stadionu u Qutice Bogdana! Znam da me mnogi ne vole ni danas, da mi nisu oprostili {to sam Zvezdin dres zamenio za grobarski, me|utim svima bih da poru~im – ve}i sam zvezda{ nego svi oni zajedno! – pri~a Milko \urovski iz ku}e u Mariboru. Jedan od brojnih jugonostalgi~ara ranije je govorio da bi voleo ponovo da vidi Crvenu zvezdu i Partizan u Zagrebu, Splitu, Qubqani, Rijeci, Sarajevu... – Ni{ta nije kao u moje vreme, fudbal se nekako vi{e voleo me|u igra~ima. Ose}ali su pripadnost klubovima, pogotovo prema mojem za koji me veè detiwstvo. Marakana mi je druga ku}a, tu sam rastao kad sam do{ao iz Makedonije, o Zvezdi nikad nisam rekao nijednu ru`nu re~! Taj klub oboàvam, dao mi je mnogo, plakao sam na najve}em stadionu, skupqao lopte. Partizan gotivim i po{tujem, ~etiri godine bio sam u Humskoj. U jesen 2021. Milko \urovski u dresu... – Uvek bih se lep{e ose}ao u Zvezdinom! Ne bih imao ni{ta protiv i da sam u Partizanovom. Profesionalizam je u pitawu. Volim jedan klub, navijao sam i navijam, zna se, za Zvezdu.