Srpski glas 21. maj

Strana

Strana

Strana

IZNENA\EWE U BE^U

Bugarska prvi put pobedila na Evroviziji, Australija na 4. mestu

Bugarska je prvi put u istoriji pobedila na Pesmi Evrovizije, po{to je peva~ica Dara sa pesmom „Bangaranga” osvojila 516 poena u finalu jubilarnog, 70. takmi~ewa, odr`anog u be~koj „Viner [tathale”. Bugarska predstavnica dobila je 204 poena od stru~nih `irija i 312 od publike, ~ime je trijumfovala u oba segmenta glasawa.

Drugo mesto pripalo je Izraelu, koji je predstavqao Noam Betan sa pesmom „Mi{el”. On je osvojio 343 poena, pa je Izrael drugu godinu zaredom zavr{io kao drugoplasirani. Rumunija je, sa Aleksandrom Kapitanesku i pesmom „Choke Me”, zauzela tre}e mesto sa 296 poena, dok su prvih pet upotpunili Australija i Italija.

Dara, ~ije je pravo ime Darina Jotova, donela je Bugarskoj prvi evrovizijski trijumf posle povratka te zemqe na takmi~ewe nakon pauze od 2023. do 2025. godine. Wena pobeda ostvarena je sa predno{}u od 173 poena u odnosu na drugoplasiranog, {to je, prema zvani~nom sajtu Evrovizije, najve}a razlika u istoriji takmi~ewa.

Iako su uo~i finala kladionice prednost davale Finskoj, koju su predstavqali Linda Lampenijus i Pit Parkonen sa pesmom „Liekinheitin”, finski predstavnici su na kraju zavr{ili na {estom mestu sa 279 poena. Francuska predstavnica Monro, tako|e me|u favoritima, zauzela je 11. mesto.

Finale je odr`ano u senci politi~kih sporova zbog u~e{}a Izraela. [panija, Irska, Holandija, Slovenija i Island povukle su se sa takmi~ewa nakon odluke Evropske radiodifuzne unije da Izrael ostane me|u u~esnicima. To je bio jedan od najve}ih bojkota u istoriji Evrovizije.

Srbiju je u finalu predstavqala Lavina sa pesmom „Kraj mene”. Srpski predstavnik osvojio je 90 poena i takmi~ewe zavr{io na 17. mestu. Doma}in Austrija zavr{ila je na 24. mestu sa {est poena, dok je posledwe mesto pripalo Velikoj Britaniji, ~iji je predstavnik osvojio samo jedan poen. U finalu je nastupilo ukupno 25 zemaqa.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} 35 godina ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160.

Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

[ef beogradske policije pod istragom zbog ‚prikrivawa’ zlo~ina

Pet godina po{to mu je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} uru~io visoki dr`avni orden, dosada{wi {ef beogradske policije Veselin Mili} pod istragom je po te{koj optu`bi - da je zata{kao zlo~in.

Mili} je u pritvoru i tereti se da nije prijavio krivi~no delo i u~inioca i da mu je pomogao nakon {to prijavqen nestanak 52-godi{weg mu{karca u Beogradu, prema tu`ila{tvu.

Za tog mu{karca se sumwa da je 12. maja ubijen u restoranu na beogradskom Sewaku.

„Ovde ne postoji osnov sumwe, koliko sam ja razumeo, da je (Mili}) u~estvovao u izvr{ewu najte`eg krivi~nog dela, ve} u prikrivawu ili ne znam ~emu jo{„, rekao je Vu~i} novinarima o Mili}u, wegovom nekada{wem savetniku.

Jedan od najva`nijih qudi u sistemu bezbednosti Srbije priveden je 15. maja, a Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije (MUP) odmah je poslalo saop{tewe u kojem je navelo da „pukovnik policije Veselin Mili} vi{e nije na~elnik Policijske uprave za Beograd”.

Iako je tu`ila{tvo najpre saop{tilo da je 52-godi{wi mu{karac nestao, dan posle hap{ewa Mili}a objavilo je novo saop{tewe o „podmuklom ubistvu” i da je privedeno 10 qudi u vezi sa tim krivi~nim delom.

Telo, prema tvrdwama tu`ila{tva i Vu~i}a, jo{ nije prona|eno.

Policija i tu`ila{tvo su 17. maja saop{tili da je prona|en automobil za koji se sumwa da je upotrebqen za prevo`ewe tela.

U vozilu su prona|ene i fla{e sone kiseline, tragovi krvi i hirur{ke rukavice, prenela je Radio-televizija Srbije, koja je objavila kratak snimak policijskog pretresa.

Dragan Vasiqevi}, {ef srpske policije, objavio je 18. maja da je u potrazi za telom ukqu~ena i vojska, objavio je RTS. [TA JE POZNATO DO SADA?

Nestanak 52-godi{weg mu{karca prijavila je wegova vanbra~na supruga, rekav{i da su posledwi put razgovarali 12. maja, saop{tilo je tu`ila{tvo. Te no}i je bio u restoranu na Sewaku.

U rekonstrukciji doga|aja, Vi{e javno tu`ila{tvo navodi da je Mili} nazvao o{te}enog i predlo`io mu da do|e u restoran kako bi raspravili me|usobne nesuglasice, sugeri{u}i mu da ne do|e u pratwi obezbe|ewa.

Iako je hteo da ode, ipak se vratio u restoran i seo da razgovara, ali je posle rasprave jedan od prisutnih izvukao pi{toq i ispalio nekoliko hitaca u mu{karca, koji se od 12. maja vodi kao nestao. Trojica osumwi~enih su se zatim odvezli najpre na podru~ije grada [apca, do jezera Dobrodol i na kraju do Stare Pazove, dodaje se u saop{tewu.

Po nalogu tu`ila{tva, policija je privela dvoje qudi zbog sumwe da su izvr{ili krivi~na dela te{ko ubistvo u poku{aju, nedozvoqeno no{ewe oru`ja i izazivawe op{te opasnosti.

Me|u privedenima je i supruga jednog od osumwi~enih za koju se sumwa da je u~estvovala u krivi~nom delu nedozvoqena proizvodwa, dr`awe, no{ewe i promet oru`ja i eksplozivnih materija, saop{tilo je tu`ila{tvo.

Dan kasnije, 14. maja, privedena su i tri policajca zbog sumwe da su pomagali i nisu prijavili nestanak mu{karca. Pritvoreni policajci koji se sumwi~e za ume{anost u ovom slu~aju navodno su ~lanovi obezbe|ewa Veselina Mili}a, prenosi Radio-televizija Srbije (RTS). Istog dana, uhap{eni su i vlasnik i konobar restorana u kojem je posledwi put vi|en mu{karac za kojim se i daqe traga. Terete se za krivi~na dela pomo} po~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela i neprijavqivawe krivi~nog dela i po~inioca. Posle saslu{awa svih osumwi~enih, me|u kojima je i Mili}, odre|en im je pritvor, uz obrazlo`ewe da bi mogli da uti~u na svedoke, ali i zbog „posebnih okolnosti koje ukazuju da }e u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivi~no delo”.

U najnovijem saop{tewu 18. maja, tu`ila{tvo je saop{tilo da je „u svojstvu gra|anina izjavu dao i nekada{wi na~elnik Uprave kriminalisti~ke policije u prikupqawa potrebnih obave{tewa o slu~aju na Sewaku”. VU^I]: ‚ZAKONOM ]E BITI

ZABRAWENO DA POLICAJCI [TITE KRIMINALCE’

„Dr`ava se pona{ala „veoma profesionalno, ozbiqno i odgovorno i pokazala da nema za{ti}enih”, rekao je predsednik Srbije na vanrednoj konferenciji za novinare 16. maja u dru{tvu direktora policije Dragana Vasiqevi}a.

Vu~i} je rekao da je u celom slu~aju problemati~no {to je bilo qudi iz sistema bezbednosti koji su ~uvali „qude iz podzemqa”.

Najavio je „zakon kojim }e to biti zabraweno”.

„Mi imamo pravilnike koji govore o tome da ne smeju policajci to da rade.

„Ono {to je bio problem u ovome, to nema veze ni sa Mili}em, ni sa ovim, ni sa onim, ve} to {to nam se pojavquju qudi koji ~uvaju qude koji su deo podzemqa. Pa ~ekaj, za koga ti u stvari radi{?”, upitao je Vu~i}. Vasiqevi} je negirao tvrdwe da je restoran u kojem je ubijen 52-godi{wi mu{karac u vlasni{tvu Andreja, brata Aleksandra Vu~i}a, ve} jednog od 10 uhap{enih.

Te tvrdwe je izneo Milo{ Medenica, sin nekada{we predsednice Vrhovnog suda Crne Gore Vesne Medenice, „koga prema na{im obave{tajnim podacima {titi Kava~ki klan i dr`i na teritoriji Crne Gore, koji se ne javqa na izdr`avawe kazne”, tvrdi Vu~i}.

OPOZICIJA TRA@I OSTAVKE VRHA POLICIJE U reagovawu na privo|ewe Mili}a, nekoliko opozicionih parlamentarnih stranaka zatra`ilo je ostavke i ministra unutra{wih poslova Ivice Da~i}a i direktora policije Dragana Vasiqevi}a.

„Ovo vi{e nije pitawe pojedina~ne odgovornosti jednog na~elnika policije, ve} potpunog raspada institucija i pretvarawa dr`ave u servis za za{titu privilegovanih kriminalnih struktura”, saop{tila je Stranka slobode i pravde (SSP).

„Nalog za hap{ewe Mili}a potpisalo je Vi{e javno tu`ila{tvo, na ~ijem je ~elu Nenad Stefanovi}, jo{ jedan stub istog re`ima”, ne ukazuje na iznenadno bu|ewe pravne dr`ave, ve} na unutra{wi rat „klanova unutar Vu~i}evog re`ima”, saop{tila je opoziciona stranka Srbija centar (SRCE).

Da~i} se do sada nije ogla{avao o ovom slu~aju.

Predsednik Vu~i} odlikuje Mili}a, koji je bio i Vu~i}ev savetnik za borbu protiv kriminala

NOVI „SVO^“ IZAZVAO POMAMU OD MILANA DO DUBAIJA Redovi, tu~e i zatvarawe prodavnica zbog sata

Hiqade kolekcionara, qubiteqa satova i radoznalih kupaca ~ekale su satima, ponegde ~ak i vi{e dana, ispred prodavnica kompanije „Svo~“ {irom sveta zbog lansirawa novog modela pod nazivom „Royal Pop”.

Luksuzni model „Royal Oak”, ~uveni sat {vajcarske ku}e „Audemars Piguet”, ~ija cena mo`e da prema{i i 30.000 evra, dobio je daleko pristupa~niju verziju.

„Royal Pop” predstavqen je 16. maja 2026. godine kao rezultat saradwe izme|u kompanija „Svo~“ (Swatch) i „Audemars Piguet” Novi model vra}a u fokus xepni sat, {to je retkost u savremenoj ~asovni~arskoj industriji.

Sat je dostupan u osam razli~itih varijanti, izra|en je od biokerami~kih materijala i inspirisan estetikom pop-arta i „Svo~ovih“ kolekcija iz osamdesetih godina pro{log veka. Uz sat dolazi i ko`ni kai{, pa mo`e da se nosi oko vrata, na ruci, u xepu ili zaka~en za torbu. Poseban dodatak omogu}ava da se koristi i kao stoni sat.

Cena modela kre}e se izme|u 385 i 400 evra, ali su se ve} pojavili preprodavci koji isti sat na internetu nude i za vi{e od 1.000 evra.

U pojedinim dr`avama prodavnice nisu ni otvorene. U tr`nim centrima u Dubaiju, kao i u delovima Velike Britanije, doga|aji povodom lansirawa modela otkazani su zbog bezbednosnih razloga i procene da bi moglo do}i do ozbiqnih incidenata zbog velikog broja qudi.

STOTINU

GODINA DEJVIDA ATENBOROA

^ovek koji je svet nau~io da slu{a

prirodu

Vode}i globalni glas za za{titu na{e planete, britanski prirodwak i dokumentarista ser Dejvid Atenboro slavi stoti ro|endan.

Dok ~estitke sti`u iz svih delova sveta, autor dokumentarnih filmova, koji su obele`ili generacije, poput „@ivota na Zemqi“ i „Plave planete“, planira da nastavi rad i u drugom stole}u `ivota.

Kada mislimo na svu raznolikost i lepotu biqnog i `ivotiwskog sveta na{e planete, prva osoba, koja nam pada na um je ser Dejvid Atenboro.

Karijeru je po~eo 1950. godine na Bi-Bi-Sijevom radiju. Tri godine kasnije, sa ra|awem televizije, postao je producent dokumentarnih emisija o prirodi u saradwi sa kustosima londonskog Zoolo{kog vrta.

„Jedan od kustosa se razboleo i Dejvid je usko~io na mesto voditeqa. Tako je po~ela wegova prelepa karijera, kojom je pribli`io prirodni svet generacijama“, se}a se dr Endrju Teri iz Udru`ewa zoologa Londona.

Tokom sedam i po decenija, ser Dejvid je snimio preko stotinu dokumentarnih filmova o prirodi.

Mlada glumica Dilajla Benet-Kardi smatra da Atenborovi dokumentarni filmovi navode mlade da o planeti Zemqi razmi{qaju kao o jednom kolektivnom i me|uzavisnom organizmu.

„Poru~uje nam da ne mislimo {ta na nas uti~e kao pojedince, ve} {ta uti~e na ceo prirodni svet“, isti~e ona.

Vek `ivota najve}eg pripoveda~a o prirodi slavi se {irom Britanije – od skulpture na pesku Velsa do instalacija u Prirodwa~kom muzeju u Londonu.

Sam ser Dejvid Atenboro uputio je slede}u poruku svima, koji su mu po`eleli sre}an stoti ro|endan.

„Ganut sam ro|endanskim ~estitkama qudi od pred{kolskog uzrasta preko stara~kih domova do bezbrojnih pojedinaca i porodica svih uzrasta“, poru~uje ser Dejvid.

[vedski SIPRI objavio podatke

o vojnim buxetima

Srbija tro{i ~etiri puta vi{e nego pre 10 godina

Stokholmski institut za istra`ivawe mira SIPRI objavio je godi{wu bazu podataka za 2025. godinu o vojnoj potro{wi koja pokriva 176 zemaqa. Srbija je, prema navedenoj bazi, za vojsku izdvojila 2,78 milijardi dolara, ~etiri puta vi{e nego pre deset godina, kada je ta brojka iznosila 700 miliona. Udeo BDP-a namewen vojsci narastao je sa 1,70 odsto 2015. na 2,76 odsto pro{le godine, a udeo vojnih tro{kova u dr`avnom buxetu sa 4,1 na 6,4 odsto.

Srpski vojni buxet je u apsolutnim iznosima ve}i od hrvatskog za tre}inu: 2,78 prema 2,1 milijardu dolara. Po udelu BDP-a, Srbija za vojsku izdvaja vi{e od svih susednih NATO dr`ava, ukqu~uju}i Hrvatsku (2,02), Ma|arsku (2,04), Rumuniju (2,28) i Bugarsku (2,01). Vi{e od nas izdvajaju, recimo, Poqska (4,5 odsto) i Gr~ka (2,99 odsto).

Ako se, me|utim, gleda po stanovniku, Srbija godi{we tro{i 414 dolara za vojsku, {to je mawe od Hrvatske (544), Slovenije (577) i Ma|arske (518), ali znatno vi{e od Severne Makedonije (206), Albanije (224) i Bosne i Hercegovine (73).

Na {ta tro{imo pare?

Na{a zemqa je 2024. sa francuskom Daso avijacijom potpisala ugovor o kupovini 12 vi{enamenskih lovaca „rafal F4“ u vrednosti od 2,7 milijardi evra, ukqu~uju}i naoru`awe, obuku i logistiku. Skup{tina je odobrila zadu`ivawe od 1,9 milijardi evra kod francuskih finansijskih institucija. Isporuke se o~ekuju od 2028, kada }e „rafali“ zameniti flotu od 14 lovaca „mig-29“, koji }e do tada biti pri kraju operativnog

veka. Po~etkom 2025. potpisan je i ugovor sa izraelskim Elbit sistemima vredan 1,6 milijardi dolara za komandno-kontrolne sisteme, elektroopti~ke ure|aje i opremu za no}no osmatrawe na svim operativnim nivoima, prema podacima britanskog specijalizovanog ~asopisa Armada International.

Od Kine je Srbija kupila baterije raketnog sistema FK-3 i bespilotne letelice CH-92A. Od Erbasa pet helikoptera H145M. Od Rusije ranije lova~ke helikoptere „Mi-35M“. Posle 2022, nabavke ruske opreme postale su prakti~no neizvodqive zbog sankcija i logisti~kih prepreka, pa su one preusmerene ka Parizu i Tel Avivu. Prema SIPRI bazi o transferima oru`ja, Srbija je u periodu od 2020. do 2024. bila me|u deset najve}ih uvoznika oru`ja u Evropi.

U isto vreme, vrednost izvoza oru`ja narasla je sa 384 miliona dolara 2020. na 1,6 milijardi 2023, prema podacima evropskog ~asopisa European Security and Defence. Najve}i deo ~ini municija svih kalibara, ali i samohodne haubice „nora B-52“, ~ija je nova verzija NG zavr{ila 2021. godine evaluacione testove na ameri~kom vojnom poligonu u

Jumi, gde se takmi~ila za zamenu ameri~kih tegqenih haubica M777, prenosi Shepard Media. Na sajmu Partner 2025. u Beogradu, dr`avna kompanija Jugoimport prikazala je digitalnu verziju „nore“ kompatibilnu sa NATO arhitekturom upravqawa vatrom, bespilotne letelice „pegaz“, lutala~ku municiju „gavran“ i „osica“ i oklopna vozila „lazar 3“. Portal Balkan Defence Monitor u analizi za 2024. ocewuje da su srpski vojni operativni tro{kovi niski u pore|ewu sa sredstvima za kupovinu opreme, pa buxet pre svega pokre}u velike nabavke poput „rafala“ i Elbit sistema.

Srbija je jedina zemqa u regionu koja nije ni ~lanica NATO-a, a ni kandidat za ~lanstvo. Okru`ena je ~lanicama Alijanse na svim svojim granicama. Odbrambena strategija iz 2023, zasnovana na vojnoj neutralnosti, predvi|a da vojska bude u stawu da odvrati agresiju bez oslawawa na saveze. Albanija, Hrvatska i Kosovo potpisali su u Tirani u martu 2025. zajedni~ku deklaraciju o odbrambenoj saradwi. Neke od tih zemaqa pojedina~no tro{e mawe od Srbije. Ali zajedno tro{e mnogo vi{e.

Ceo Dom zdravqa @abari ispra}a „stojadina” u penziju

Patrona`ne sestre

Doma zdravqa u @abarima vi{e od 20 godina obilazile su pacijente ~uvenom „zastavom 101“. Posle vi{e od 330.000 pre|enih kilometara, kvarova i improvizovanih popravki, „stojadin“ vi{e ne mo`e da pro|e tehni~ki pregled i uskoro odlazi u zaslu`enu penziju.

Zaposleni u Domu zdravqa ka`u da ih „kec“ nikada nije ostavio na putu, iako je ~esto zahtevao popravke na licu mesta.

Ponekad je morao da se ve`e auspuh, ponekad je motor „prokuvavao“ na uzbrdici, a de{avalo se i da gorivo direktno ubrizgavaju u karburator kako bi upalio.

„Nema servo, te{ko je da se okrene, ali ja ga ne bih mewala“, ka`e patrona`na sestra Suzana Stanojevi}, dodaju}i da automobil vi{e nije bezbedan za registraciju.

U Domu zdravqa obja{wavaju da su trapovi, amortizeri i korozija u~inili svoje i da se daqa ulagawa ne isplate. Ipak, zaposleni se i danas se}aju dana kada je „stojadin“ stigao nov. „Stigao je nov, bukvalno u celofanu. Vo`wa je bila perfektna, vozila sam ga iako sam tada bila

mlad voza~. Zaista je bio, da ne ka`em – kao mercedes“, prise}a se glavna sestra Sla|ana Stoki}. Kada bi ostao zaglavqen u blatu ili stao na seoskom putu, u pomo} su priticali me{tani i pacijenti.

„On stane, ali ga mi poguramo“, ka`e kroz osmeh patrona`na sestra Tawa Paunovi}.

Registracija va`i do 22. maja, posle ~ega }e ~uveni „stojadin“ u zaslu`enu penziju. Zaposleni u Domu zdravqa ka`u da bi, kada bi se „Zastava 101“ i daqe proizvodila, ponovo izabrali ba{ takav automobil.

SUSRET TRAMPA I SI \INPINGA

Poseta predsednika Trampa Pekingu, ~ini se, donela je znatno slabije ekonomske i druge rezultate nego {to su se nadali u Va{ingtonu kada su pro{le godine zatra`ili taj sastanak. Razlog je pre svega to {to su pregovara~ke karte ameri~kog predsednika, koje je on nastojao da stekne raznim formama pritiska, u me|uvremenu izgubile snagu.

Ceo svet zahvatilo je uzbu|ewe u o~ekivawu dvodnevnog susreta predsednika Si \inpinga i Donalda Trampa u Pekingu, {to se o~itovalo i u poplavi medijskih izve{taja. Interesovawe je, ~ini se, bilo ve}e nego obi~no zbog velike energetske i inflatorne krize koja preti da preraste u recesiju, pa mo`da i depresiju i ozbiqne nesta{ice hrane na globalnom nivou.

Naime, postojala je nada da bi dva lidera mogla da poprave bilateralne ekonomske odnose, prodube me|usobno poverewe i naprave odre|eni iskorak u smeru zaustavqawa rata u Persijskom zalivu, te tako doprinesu stabilizaciji tr`i{ta i snabdevawa najpre u svojim zemqama i regionu Isto~ne Azije, a onda i celom svetu.

Me|utim, sude}i po ceremonijalnoj formi tog susreta i relativno skromnim ekonomskim rezultatima iznetim u saop{tewima nakon wega, on nije dao rezultate od su{tinskog zna~aja za unapre|ewe odnosa dve zemqe i stabilizaciju svetske ekonomije.

SLABE PREGOVARA^KE KARTE AMERI^KOG PREDSEDNIKA

Naime, mediji u SAD prenose da je Trampova delegacija u Pekingu, u ~ijem sastavu je bio krem de la krem ameri~kih oligarha-milijardera, uspela da potpi{e sporazum vredan izme|u 17 i 19 milijardi dolara o kupovini 200 putni~kih aviona kompanije „Boing”.

Me|utim, britanska agencija Rojters izve{tava da je o~ekivawe Va{ingtona bilo da }e Kina otkupiti ~ak pet stotina

letelica tog proizvo|a~a sa sedi{tem u ameri~kom gradu Sijetlu.

S tim u vezi vaqa re}i da je sastanak u Pekingu, po izve{tavawu medija u Isto~noj Aziji, zatra`ila ameri~ka strana pro{le godine, u vreme kada su na snazi bile nove Trampove „recipro~ne carine”.

S obzirom na to da su se u me|uvremenu desile i agresije na Venecuelu i Iran, u kojima je Kina veliki ulaga~ i kupac nafte, analiti~ari se sla`u u oceni da je ameri~ki lider nameravao da te carine i fizi~ku kontrolu nad energentima koje proizvode va`ni kineski snabdeva~i iskoristi da u Pekingu iznudi pre svega velike ekonomske, a onda mogu}e, i odre|ene politi~ke ustupke.

Ovde se prvenstveno misli na krupnu poruxbinu „Boingovih” aviona i delova, masovnu kupovinu ameri~kih poqoprivrednih proizvoda i „Envidijinih” ~ipova, pa ~ak mo`da i ameri~ke nafte i prirodnog gasa, kao i na odustajawe Pekinga od

KINA I SAD KAO ATINA I SPARTA

daqeg pru`awa ekonomske i obave{tajne pomo}i Teheranu.

Tramp i wegovi saradnici, dakle, igrali su agresivnu {ahovsku partiju, ~iji je ciq bio da Kinu dovede u pat poziciju, oslabi je i prisili na pove}awe ekonomske zavisnosti od SAD.

Me|utim, wegove carine u februaru ove godine je oborio ameri~ki Vrhovni sud, a i pre toga Kina je uspela da gubitak nastao smawewem izvoza u SAD zbog uvo|ewa tih carina nadoknadi pove}awem trgovine sa drugim zemqama. [tavi{e, ona je uzvratila sopstvenim sankcijama – prekinula je uvoz ogromnih koli~ina ameri~ke soje, prouzrokovav{i ameri~kim farmerima gubitak od oko 12 milijardi dolara, zamrzla pregovore o mega kupovini „Boingovih” letelica i ograni~ila izvoz retkih metala neophodnih za izradu pametnih telefona, kompjutera i naoru`awa u SAD Kina je tako|e sru{ila Trampov plan

Da li svet srqa u zamku koja pro`dire imperije

Kineski predsednik Si \inping posegao je za terminom „Tukididova zamka”, koji je skovao ameri~ki politikolog, da bi na samitu u Pekingu upozorio Donalda Trampa na mra~nu budu}nost sveta u kojem nema barem minimuma poverewa dve supersile. „Tukididova zamka”, za Sija, nije fatalna i mo`e se izbe}i. Istorija, me|utim, ne daje razloga za optimizam. Za pet vekova, od 16 ovakvih slu~ajeva, samo ~etiri re{ena su bez rata. „Mogu li Kina i SAD da prevazi|u Tukididovu zamku i stvore novu paradigmu odnosa?”, opisao je kineski predsednik Si \inping neizvesnost na relaciji dve supersile tokom samita sa ameri~kim kolegom Donaldom Trampom u Pekingu. „Tukididova zamka” veoma je popularan koncept, koji je godinama nezaobilazan u spoqnopoliti~kim analizama.

Opisuje neizbe`an trend ka ratu kada dr`ava u usponu ugrozi polo`aj vladaju}e supersile, tra`e}i ve}i uticaj na upravqawe svetom, dok se dominantni akter dr`i statusa kvo. Nazvan je po ~uvenom istori~aru iz Stare Gr~ke, a popularizovao ga je ameri~ki politikolog Grejem Alison sa Harvarda.

„Uspon Atine i strah koji je to ulilo Sparti u~inili su rat neizbe`nim”, objasnio je Tukidid pre 2.500 godina uzrok rata dve supersile anti~kih vremena, {to je navelo Alisona da 2011. godine osmisli originalan pojam kako bi analizirao savremene geopoliti~ke tenzije, pre svega rivalstvo izme|u SAD i Kine.

KAKVU PORUKU SI [AQE TRAMPU

Nije prvi put da Si \inping pomiwe „Tukididovu zamku”, koji je koristio u razgovorima i sa drugim ameri~kim liderima, ali je za wega uvek imao isti smisao - odbacivawe istorijskog fatalizma i verovawa da je sukob SAD i Kine neizbe`an.

Si smatra da „zamka” postaje stvarnost samo ako velike sile prave uzastopne strate{ke pogre{ne procene izazvane strahom i nepoverewem.

„U svetu ne postoji takozvana Tukididova zamka. Ali, ukoliko velike sile iznova i iznova budu pravile gre{ke u strate{koj proceni, mogle bi same sebi stvoriti takve zamke”, upozorio je Si jo{ 2015. godine govore}i u Americi, u Sijetlu, kada se sastao sa tada{wim {efom Bele ku}e Barakom Obamom.

Na taj na~in, Peking zapravo koristi termin kako bi podsetio Va{ington na odgovornost za budu}nost odnosa dve sile.

ZA PET VEKOVA 16 SLU^AJEVA „ZAMKE” –KAKO SU ZAVR[ILI

l Krajem 15. veka [panija je ugrozila poziciju Portugala - bez rata.

l U prvoj polovini 16. veka Habsburgovci su parirali Francuskoj - rat.

l U 16. i 17. veku Osmansko carstvo je naraslo kao pretwa Habsburgovcima - rat.

l U prvoj polovini 17. veka [vedska je ugrozila Habsburgovce - rat.

l Sredinom do kraja 17. veka Engleska je izazivala Holandsku Republiku - rat.

l Od kasnog 17. do sredine 18. veka Velika Britanija je nadrastala Francusku - rat.

l Krajem 18. i po~etkom 19. veka Francuska je ugrozila Ujediweno Kraqevstvo - rat.

l Sredinom 19. veka Rusija je postala pretwa Francuskoj i Britaniji - rat.

l Tako|e sredinom 19. veka Nema~ka je nadrasla Francusku - rat.

l Krajem 19. i po~etkom 20. veka Japan je ugrozio Kinu i Rusiju - rat.

l Po~etkom 20. veka Sjediwene Dr`ave su nadrasle Ujediweno Kraqevstvo — bez rata.

l U istom periodu Nema~ka je ugrozila Britaniju, Francusku i Rusiju - rat.

l Sredinom 20. veka Nema~ka je postala pretwa Sovjetskom Savezu, Francuskoj i Britaniji - rat.

l U istom periodu Japan je ugrozio Sjediwene Dr`ave - rat.

l Od ~etrdesetih do osamdesetih godina pro{log veka Sovjetski Savez je parirao Sjediwenim Dr`avama - bez rata.

l Od devedesetih do danas ujediwena Nema~ka raste kao sila nasuprot Britaniji i Francuskoj - bez rata.

da joj se uskrate najsavremeniji i najmo}niji ~ipovi i umesto toga ponudi stariji i sporiji „Envidijin” model „H200” tako {to je sasvim prestala da naru~uje ameri~ke poluprovodnike – zbog toga, udeo te ameri~ke kompanije na kineskom tr`i{tu se stropo{tao sa 90 na nula odsto. Tako|e, Iran nastavqa da pru`a `ilav otpor i mada SAD mogu da donekle ucewuju Peking zaustavqawem iranskih tankera namewenih wemu i bombardovawem `elezni~ke pruge koju je finansirala Kina i koja je preko centralnoazijskih (biv{ih sovjetskih) republika spaja sa Iranom, u Teheranu nije do{lo do smene vladaju}e strukture, pa sna`ne politi~ke veze izme|u Irana i Kine ostaju relativno netaknute. Ono {to je posebno oslabilo ameri~ku pregovara~ku poziciju je ~iwenica da je ameri~ka vojska zbog nedovoqno promi{qene operacije u Iranu istro{ila dobar deo svojih zaliha krstare}ih projektila, presreta~a raketa i pametnih avionskih bombi, ~ija se u proizvodwa u velikoj meri oslawa na sirovine i komponente iz Kine. Zbog toga je dodatno do izra`aja do{la ekonomska zavisnost SAD od vlasti u Pekingu i osetno oslabila vojna poluga kojom Va{ington preti Kini, naro~ito u Tajvanskom moreuzu. Tako je ameri~ka delegacija, Trampovim re~nikom re~eno, prakti~no ostala bez svih jakih karata neposredno pred samit u kineskoj prestonici, pa se wena poseta svela na kurtoazne govore, (u pregovara~kom smislu prazne) ceremonije i pokoji biznis sporazum sklopqen tek toliko da bi se opravdao wen dolazak i odr`ale minimalne bilateralne veze. BUDU]I ODNOSI

FASADA BEZ TEMEQA?

U Pekingu znaju u kom smeru se kre}u stvari – da ameri~ka dr`ava uporno radi na ekonomskom gu{ewu i slabqewu, te vojnom suzbijawu Kine. Oni znaju da se ameri~ka vojska ve} nekoliko godina, u saradwi sa svojim saveznicima u regionu, sistematski i sveobuhvatno sprema ne samo za prosto odvra}awe ve} i za pravi rat sa Kinom oko Tajvana i/ili Ju`nog kineskog mora.

Zapravo, nije bezrazlo`no smatrati da je taj rat ve} po~eo vojnim udarima na kinesku energetsku infrastrukturu izgra|enu u inostranstvu, odnosno, ekonomske interese Pekinga u Venecueli, Iranu i Mjanmaru, gde su pobuwenici koje podr`ava Zapad presekli naftovod koji od obale Indijskog okeana vodi u Kinu i koji je izgra|en kineskim novcem.

Otud, izvesno je da Peking ne `eli da bude u situaciji u kojoj tehnolo{ki i finansijski jako zavisi od SAD, u situaciji gde bi mu, recimo, elektronska ili automobilska industrija stala zbog toga {to je Va{ington ponovo iznenada odlu~io da prekine prodaju ~ipova.

On ne `eli ni da ga zadesi paraliza avio-saobra}aja zato {to je ameri~ka vlada do{la na ideju da udari na kinesku ekonomiju putem zamrzavawa po{iqki rezervnih delova za stotine „Boingovih” letelica – zato }e nastaviti razvoj sopstvenih putni~kih aviona i ameri~ke koristiti iskqu~ivo za privremeno zadovoqavawe potra`we dok taj doma}i razvoj ne urodi ve}im plodom.

Dr`avni vrh u Pekingu tako|e ne `eli da kineske kompanije investiraju u SAD i onda izgube desetine milijardi dolara zato {to je Bela ku}a jednog dana odlu~ila da im zabrani rad ili konfiskuje imovinu pod nekim kapricioznim izgovorom. Zato ne bi bilo ~udno ako bi vlada u Pekingu nastavila da odr`ava kontakt sa Trampovom administracijom samo na minimalnom nivou, neophodnom da se (na izvesno vreme) izbegnu (daqi) ve}i lomovi i sukobqavawa, u formi koja bi se mogla smatrati fasadom ili politi~kim pozori{tem, a ne odnosom koji se zasniva na poverewu i ima supstancu.

BLISKI ISTOK NE MIRUJE:

Va{ington tvrdi da je odlo`io novi udar na Iran

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je odlo`io napad na Iran koji je trebalo da zapo~ne sutra. To se desilo, kako tvrdi, na zahtev Katara, Ujediwenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, zato {to se „trenutno vode ozbiqni pregovori”. „Wujork tajms” je prethodno objavio da SAD i Izrael pripremaju nove vojne operacije protiv Irana koji se mogu desiti ve} ove nedeqe.

Pakistan je dostavio SAD revidirani predlog Irana za okon~awe sukoba na Bliskom istoku, potvrdio je Rojtersu neimenovani pakistanski zvani~nik.

koji je izrazio nadu u zakqu~ewe pregovora izme|u Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Irana.

Nakvi je izrazio nadu da Pakistan, kao posrednik, mo`e da dovede do zakqu~ewa pregovora Irana i SAD.

IAEA: OBNOVQENO SNABDEVAWE

STRUJOM NUKLEARKE BARAKA U UAE NAKON NAPADA DRONOM

Me|unarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saop{tila je danas da su je Ujediweni Arapski Emirati (UAE) obavestili da je jedinica 3 nuklearne elektrane Baraka ponovo dobila struju nakon napada dronom u nedequ. Generalni direktor IAEA Rafael Grosi pozdravio je obnovqeno snabdevawe strujom nuklearke Baraka kao va`an korak za nuklearnu bezbednost, {to zna~i da reaktoru vi{e nisu potrebni dizel generatori za napajawe, objavila je IAEA na platformi Iks.

Ameri~ki portal „Akisos” pi{e da je Iran podneo a`urirani predlog za sporazum o okon~awu rata, ali da „Bela ku}a smatra da mu nedostaju zna~ajna poboq{awa i da je nedovoqan za sporazum”.

Ranije su se sastali glavni iranski pregovara~ i predsednik parlamenta Mohamed Bager Kalibaf i pakistanski ministar unutra{wih poslova Mohsin Nakvi,

Grosi je ponovio da nuklearni objekti i druga postrojewa va`na za nuklearnu bezbednost nikada ne smeju da budu meta napada. Napad dronom u nedequ izazvao je po`ar na elektri~nom generatoru van unutra{weg perimetra nuklearne elektrane Baraka.

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su odlo`ile napad na Iran koji je trebalo da zapo~ne sutra, napisao je ameri~ki predsednik Donald Tramp na svojoj dru{tvenoj mre`i „Trut sou{l”.

Tramp tvrdi da se to desilo na zahtev Katara, Ujediwenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, zato {to se „trenutno vode ozbiqni pregovori”.

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Sigurnost u svakom trenutku!

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

Emir Katara, Tamim bin Hamad Al Tani, prestolonaslednik Saudijske Arabije, Mohamed bin Salman Al Saud, i predsednik Ujediwenih Arapskih Emirata, Mohamed bin Zajed Al Nahjan, zamolili su me da odlo`im na{ planirani vojni napad na Islamsku Republiku Iran, koji je bio zakazan za sutra, s obzirom na to da se sada vode ozbiqni pregovori i da }e, po wihovom mi{qewu, kao velikih vo|a i saveznika, biti postignut sporazum koji }e biti veoma prihvatqiv za SAD, kao i za

sve zemqe na Bliskom istoku i {ire. Ovaj sporazum }e ukqu~ivati, {to je va`no, NEMA NUKLEARNOG ORU@JA ZA IRAN!”, napisao je Tramp.

On je nalo`io ministru odbrane, Pitu Hegsetu, {efu ameri~kog general{taba, generalu Danijelu Kejnu, i vojsci SAD da obustavqa planirani napad na Iran, ali da im je dodatno nalo`io da budu spremni da nastave sa potpunim, velikim napadom na Iran, bez obzira na trenutak, u slu~aju da se ne postigne prihvatqiv sporazum.

Rusija i Kina kroje novi svetski poredak

Ruski predsednik Vladimir Putin boravi}e 19. i 20. maja u zvani~noj poseti Kini, na poziv predsednika Si \inpinga, u trenutku kada odnosi velikih sila ponovo ulaze u fazu ubrzanog prestrojavawa. Poseta se poklapa sa 25. godi{wicom potpisivawa rusko-kineskog Sporazuma o dobrosusedstvu, prijateqstvu i saradwi, a u Kremqu je najavquju kao jedan od najva`nijih diplomatskih doga|aja u bilateralnim odnosima Moskve i Pekinga ove godine.

Putin i Si razgovara}e o najva`nijim pitawima rusko-kineskog partnerstva, ali i o kqu~nim me|unarodnim krizama, od Ukrajine i Bliskog istoka, do Tajvana, energetske bezbednosti i odnosa sa Sjediwenim Dr`avama. Poseta }e biti iskori{}ena za daqe produbqivawe sveobuhvatnog partnerstva i strate{ke saradwe dve zemqe, dok je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov naglasio da Moskva od razgovora ima velika o~ekivawa.

U centru pa`we bi}e zajedni~ka izjava i paket dokumenata koji }e, prema najavama ruske strane, biti potpisani tokom posete. Pomo}nik predsednika Rusije Jurij U{akov najavio je da je re~ o oko 40 dokumenata, me|u kojima posebno mesto ima deklaracija o izgradwi multipolarnog sveta i novom tipu me|unarodnih odnosa. Ta formulacija nije samo diplomatska retorika, ve} politi~ka poruka da Moskva i Peking svoje partnerstvo vide kao protivte`u zapadnoj dominaciji

u me|unarodnim institucijama, finansijama, tehnologiji i bezbednosti. Posebna pa`wa u Kremqu pridaje se razgovoru Putina i Sija u u`em formatu, kao i neformalnom susretu uz ~aj posle sve~ane ve~ere. U{akov je taj deo programa nazvao jednim od najva`nijih momenata posete, jer }e upravo tada biti otvorena najosetqivija pitawa koja se ne iznose pred {ire delegacije. To se pre svega odnosi na strate{ku koordinaciju dve zemqe u uslovima rata u

Ukrajini, krize na Bliskom istoku, pritisaka na globalne energetske tokove i sve o{trijeg nadmetawa sa Va{ingtonom. Poseta ruskog predsednika dolazi samo nekoliko dana nakon {to je u Pekingu boravio ameri~ki predsednik Donald Tramp. Upravo taj vremenski razmak dao je dodatnu te`inu Putinovom putovawu. Dok je Trampova poseta bila usmerena na stabilizaciju odnosa Va{ingtona i Pekinga, pre svega u trgovini, tehnologiji i poqoprivredi, susret Putina i Sija ima druga~iji karakter: on treba da potvrdi da je rusko-kineski odnos dugoro~an strate{ki oslonac kineske spoqne politike, a ne takti~ka reakcija na trenutne sporove sa Zapadom. Kineski dr`avni mediji potvrdili su da je Si priredio banket za Trampa 14. maja, dok zapadni mediji sada isti~u da Putin u Peking sti`e samo ~etiri dana posle odlaska ameri~kog predsednika. Zapadni analiti~ari ocewuju da Peking nastoji da vodi paralelnu politiku: da sa Sjediwenim

Dr`avama izbegne nekontrolisanu konfrontaciju, ali da nastavi produbqivawe veza sa Rusijom. U tom smislu, stabilizacija odnosa sa Va{ingtonom i ja~awe strate{ke saradwe sa Moskvom za Kinu nisu suprotstavqeni procesi, ve} dva instrumenta iste politike, o~uvawa prostora za manevar u svetu u kojem se centri mo}i sve br`e pomeraju. Ekonomska strana razgovora bi}e jednako va`na kao i politi~ka. O~ekuje se da }e Moskva i Peking razmatrati energetiku, transport, trgovinu, poqoprivredu, digitalne usluge, platne sisteme i infrastrukturne projekte. Posebno mesto zauzima gasovod „Snaga Sibira 2”, o kojem se ve} dugo pregovara. Iako se ne o~ekuje potpisivawe kona~nog ugovora, ruski eksperti smatraju da bi razgovori u Pekingu mogli da donesu novi pomak, naro~ito u uslovima kada nestabilnost na Bliskom istoku i rizici oko Ormuskog moreuza pove}avaju zna~aj sigurnih kopnenih energetskih pravaca.

U pucwavi u San Dijegu stradalo pet osoba; Tramp: Stra{no

U pucwavi koja se dogodila u islamskom centru u San Dijegu, stradalo je pet osoba.

Kako prenosi „Gardijan”, tri osobe su ubijene, dok su dva osumwi~ena, starosti 17 i 18 godina, tako|e preminula usled prostrelnih rana koje su sami sebi naneli.

Pucwava se dogodila neposredno pre podnevne molitve u Islamskom centru, koji se nalazi u oblasti Klermont u San Dijegu. Islamski centar je najve}a xamija u okrugu San Dijego.

„Ovo je najgora no}na mora svake zajednice”, rekao je Skot Vol, {ef policije San Dijega.

Vol je rekao da je majka jednog od osumwi~enih pozvala policiju oko dva sata pre smrtonosne pucwave, obavestiv{i ih da joj je sin nestao, kao i nekoliko komada oru`ja i weno vozilo. Policija je tra`ila tinejxera i wegovog prijateqa kada su primili poziv od Islamskog centra.

Policajci koji su bili u blizini tra`e}i tinejxere po`urili su u Islamski centar i prona{li tri osobe ubijene iz vatrenog oru`ja. Istovremeno, dispe~eri su primili jo{ jedan poziv da neko puca iz vozila dva bloka daqe, rekao je Val.

Vlasti su potvrdile da nijedno dete u {koli u centru nije povre|eno i rekle su da je formiran centar za porodice pogo|enih. Me|u troje ubijenih osoba bio je i ~uvar u centru. Zvani~nici su rekli da je ~uvar pomogao da se „minimiziraju” posledice.

U me|uvremenu, policijska uprava Wujorka je objavila da je tako|e upoznata sa pucwavom, navev{i:

„Iako trenutno nema poznate veze sa Wujorkom ili konkretnih pretwi verskim objektima u Wujorku, iz predostro`nosti, wujor{ka policija pove}ava raspore|ivawe u xamijama {irom grada.”

Ameri~ki predsednik Donald Tramp opisao je pucwavu u xamiji kalifornijskog islamskog kompleksa kao „stra{nu situaciju”.

„Dobio sam neke rane informacije, ali }emo se vratiti i veoma pa`qivo razmotriti situaciju”, rekao je Tramp, prenosi Rojters.

KUBANSKI PREDSEDNIK:

Izvr{na naredba SAD je nemoralan, nezakonit i kriminalan ~in

Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel izjavio je u ponedeqak da ameri~ka izvr{na naredba „progoni i preti tre}im stranama koje `ele da prodaju gorivo Kubi”, oceniv{i da je taj akt Va{ingtona „nemoralan, nezakonit i kriminalan”.

Ameri~ki predsednik Donald Tramp uveo je Kubi blokadu uvoza nafte {to je ozbiqno ograni~ilo snabdevawe i dovelo do strogog racionisawa, prenosi Rojters.

Kuba nije primila po{iqke nafte otkako je krajem marta ruski tanker Anatolij Kolodkin isporu~io pribli`no 700.000 barela nafte {to je dovoqno za oko dve nedeqe za ovu zemqu sa 10 miliona stanovnika, prenosi Tawug.

TRAMP NA NOVOM MINIMUMU:

Amerikanci sve vi{e protiv rata sa Iranom

Podr{ka ameri~kom predsedniku Donaldu Trampu pala je na najni`i nivo od po~etka wegovog drugog mandata, pokazuje nova anketa „Wujork tajmsa” i istra`iva~a sa Sijena kolexa, a najve}i teret po rejting Bele ku}e je - rat sa Iranom.

Prema istra`ivawu objavqenom danas, Trampov rad podr`ava svega 37 odsto ispitanika, dok 59 procenata ka`e da ne odobrava na~in na koji vodi dr`avu. Prethodna, januarska anketa pokazala je tada podr{ku {efu Bele ku}e od 40 odsto. Tako|e, ve}ina Amerikanaca negativno ocewuje wegovu politiku prema Iranu. ^ak 64 odsto ispitanika smatra da je rat bio pogre{na odluka, dok samo 30 odsto veruje da je Bela ku}a povukla pravi potez.

Isti procenat, 64 odsto, protivi se samom ratu, dok ga podr`ava svega 31 procenat gra|ana. Vi{e od polovine ispitanih smatra i da sukob ne}e biti „vredan cene” koju }e Amerika platiti.

TRAMPOV DESANT NA GRENLAND

Ledeno „ne” Grenlan|ana i poku{aj Amerikanaca da ostanu zauvek

Zvani~nici Pentagona ubrzali su planirawe {irewa vojnih baza na Grenlandu, ispostavqaju}i tamo{wim vlastima i Danskoj spisak `eqa, ukqu~uju}i vremenski neograni~eno raspore|ivawe snaga iz SAD, kontrolu stranih investicija i eksploataciju retkih minerala. Predstavnici Grenlanda odbacili ameri~ke zahteve, predla`u}i da se dijalog o budu}nosti ovog ostrva nastavi. Tramp nije ~ovek koji ostavqa nere{ene probleme, upozorava Stejt department.

„Ne”, kratko je rekao grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen, odgovaraju}i na pitawe da li je sastanak sa specijalnim izaslanikom Bele ku}e Xefom Londrijem otvorio vrata kakvoj opipqivijoj saradwi Grenlanda sa Va{ingtonom.

Londri i ambasador SAD u Danskoj, Ken Hoveri sastali su se sa zvani~nicima grenlandskih i danskih vlasti nedugo po{to je Va{ington obznanio listu `eqa vezanih za budu}nost ovog ostrva, ukqu~uju}i sna`nije i neograni~eno prisustvo ameri~kih vojnika, uticaj na eventualne budu}e strane investicije i, na koncu, eksploataciju retkih minerala. „BLIC” AMERI^KIH

DIPLOMATA I NOVO „NE” GRENLAN\ANA

Ameri~ka delegacija, u kojoj se nalazio i lekar, stigla je na Grenland bez poziva danskih ili lokalnih vlasti, pa se na aerodromu u Nuku okupila samo grupa radoznalih stanovnika, koji su danskim medijima rekli da im je „dosta ameri~kih te`wi da preuzmu” ovo ostrvo.

„Spremni smo za saradwu. Mo`emo razgovarati i o vojnoj saradwi, ali granice Grenlanda mora biti po{tovane”, rekao je grenlandski premijer. Pitawe ameri~kog vojnog prisustva na Grenlandu ponovo se na{lo u centru pa`we, po{to je na ostrvo, tako|e nenadano, stigao oficir marinaca, koji je proverio stawe u kojem se nalaze vazduhoplovna baza iz Drugog svetskog rata, luka i objekti u koje bi Amerikanci mogli biti sme{teni.

Prema novom ameri~kom planu, koji je prvi objavio Wujork tajms, Grenland je deo {ire strategije kontrole Arktika, koji topqewem leda, dobija sasvim nivi geostrate{ki zna~aj.

BITKA ZA KONTROLU

SEVERNOG PUTA

Ovakav razvoj situacije izazvao je kineski brod „Istanbul brix”, koji je po~etkom januara plove}i arkti~kom rutom, pre{ao 7.400 kilometara od Kine do Velike Britanije za 20 dana, dramati~no skra}uju}i vreme potrebno za transport robe od Dalekog istoka do Evrope. Globalno zagrevawe je otvorilo mogu}nost da arkti~ka ruta, koja prolazi pored Grenlanda, postane „Suecki kanal 21. veka”, a ameri~ki predsednik Donald

Tramp je odmah zatim podigao uzbunu zbog navodne „najezde kineskih brodova”. Drugi deo ameri~kog plana odnosi se na uspostavqawe radarskih baza i raspore|ivawe vojnika na Grenlandu, {to bi, u kombinaciji sa sli~nim prisustvom na Aqasci i u Kanadi, Amerikancima donelo kontrolu nad Severnim polom. Va{ington, tako|e, `eli da kontroli{e strane investicije, naro~ito posle poku{aja kineskih kompanija da izgrade nekoliko novih aerodroma u Ilulisatu. Posao su na koncu, posle `estoke intervencije Va{ingtona, dobile danske kompanije. Vlasti Grenlanda, kako javqaju danski mediji, ne `ele da se Amerika ubudu}e me{a u izbor investitora, navode}i da bi bilo kakav spoqni uticaj podrio suverenitet tog ostrva. I na koncu, Trampova administracija je od samog po~etka „invazije” na Grenland isticala nalazi{ta retkih minerala, skrivenih duboko ispod ledene kore.

Na Grenlandu postoje rezerve 25 od 34 minerala koje je Evropska unija proglasila kriti~nim sirovinama. Eksploatacija ovih minerala na ostrvu je zabrawena iz ekolo{kih razloga.

Sukob na Bliskom istoku ve} ko{ta kompanije {irom sveta

25 milijardi dolara

Rat Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava protiv Irana do sada je kompanije {irom sveta ko{tao najmawe 25 milijardi dolara, a tro{kovi nastavqaju da rastu zbog vi{ih cena energije, poreme}aja u lancima snabdevawa i prekida trgovinskih ruta, objavio je Rojters.

Kako navodi britanska agencija, najmawe 279 kompanija iz SAD, Evrope i Azije saop{tilo je da je zbog sukoba bilo prinu|eno da preduzme mere za ubla`avawe finansijskih gubitaka, ukqu~uju}i pove}awe cena proizvoda, smawewe proizvodwe, obustavu dividendi i slawe radnika na prinudne odmore.

Kompanije tako|e uvode dodatne naknade za gorivo i tra`e hitnu pomo} dr`ava kako bi ubla`ile posledice sukoba, koji je u{ao u tre}i mesec. Izvr{ni direktor kompanije „Whirlpool” Mark Bicer izjavio je da je pad industrijske aktivnosti uporediv sa periodom globalne finansijske krize, nakon {to je ta kompanija prepolovila godi{we poslovne prognoze i suspendovala isplatu dividendi. Na posledice sukoba upozorile su i kompanije Kareks, Tojota, Prokter i Gembl.

Iranska blokada Ormuskog moreuza podigla je cenu nafte iznad 100 dolara po barelu, {to je vi{e od 50 odsto u odnosu na nivo pre po~etka rata. Zbog zatvarawa kqu~nog pomorskog pravca pove}ani su tro{kovi transporta i ote`ano snabdevawe sirovinama poput |ubriva, aluminijuma, helijuma i polietilena.

Rojters navodi da je petina analiziranih kompanija prijavila direktnu finansijsku {tetu, dok su najvi{e pogo|ene firme iz Evrope i Azije zbog velike zavisnosti od energenata sa Bliskog istoka.

SLAVENKO TERZI], AKADEMIK:

Balkan pod protektoratom, ne vidim pouzdane saveznike u EU i NATO

NATO i vode}e zemqe Zapada ne uva`avaju minimum srpskih interese na Balkanu te, u tom pogledu, na toj strani ne mo`emo da tra`imo ozbiqnog i dugoro~nog saveznika. Na{ pravi istorijski saveznik vekovima je bila Rusija, ocewuje akademik i nekada{wi ambasador u Ruskoj Federaciji Slavenko Terzi}.

Sa wom, ka`e gost emisije radio Sputwika „Od ~etvrtka do ~etvrtka“, ponekad nije bilo lako, ponekad je izneveravala na{e interese, kao recimo u San Stefanu 1878. ali bez Rusije nismo mogli da osvarimo nijedan va`an nacionalni ciq u posledwih 300 godina, do sloma Carske Rusije.

„Gledaju}i ovaj trenutak, ~ini mi se da Rusija nedovoqno radi, malo je prisutna na Balkanu, dok se sve vreme govori o nekoj „ruskoj opasnosti”. Osim „Sputwika“, „RT Balkana“ i Ruskog doma ne vidim neke druge kulturne i duhovne centre kao i aktivnosti. Balkan je, uvek u istoriji bio vrlo bitan deo ruske balkanske i mediteranske politike, a srpski narod je po prirodi svog geografskog polo`aja u sredi{tu Balkana. Stoga smatram da bi ruska politika u odnosu prema Balkanu i prema Srbima u celini morala biti jasnija, prepoznatqivija, dugoro~nija i vidqivija“, rekao je na{ sagovornik.

ZAPAD STRPQIVO RADI

NA DUBOKOM MENTALNOM

PREKODIRAWU SRPSKOG NARODA

Sa druge strane, Srbija se suo~ava sa vrlo dobro organizovanim, sofisticiranim i aktivnim delovawem zapadnih centara mo}i. Postoje, dodaje Terzi}, vi{e hiqada raznih nevladnih i wima sli~nih organizacija, ~esto vrlo benignih naziva, koje neprekidno nastoje da formiraju po`eqni vid mi{qewa u skladu sa svojim interesima, idu}i ~ak dotle da dugoro~no preoblikuju mentalni i kulturni identitet srpskog naroda.

„Bez svake sumwe su{tina je osporavawe na{eg tradicionalnog duhovnog i kulturnog identiteta, poku{avaju}i da se ospore vi{evekovni temeqi nacionalne misli – kao na primer da da Kosovo nije bitno, da se ono kratko nalazilo u srpskim rukama, da su Srbi izvr{ili agresije i na okolne narode, ili da nam Rusija nikada nije pomagala i tome sli~no. Bilo bi logi~no da se dr`ava na organizovan na~in suprotstavqa takvoj delatnosti, imaju}i u vidu da su argumenti na na{oj strani i da raspola`emo vrlo va`nim nau~nim i kulturnim centrima ~ije delovawe mo`e doprineti ja~awu dr`avotvorne svesti i sopstvenog kultunog identiteta“, rekao je on.

Ipak, kao ambasador u Moskvi Terzi} je bio o~evidac da ruska dr`ava nikada nije dovela u pitawe podr{ku na{im nacionalnim interesima, ali da mi na`alost o tome vrlo malo znamo.

„Rusija je mnogo pomagala na{em spre~avawu ulaska takozvanog Kosova u Unesko (pored onoga {to je radio i kolega, profesor Darko Tanaskovi}), pomagala je spre~avawu ulaska takozvanog Kosova u Interpol, pomagala je opozivu priznawa kosovske dr`avnosti i spre~ila ulazak takozvanog Kosova u Svetsku trgovinsku organizaciju i mnoge druge organizacije, jer sam bio svedok toga. O tome bi trebalo vi{e govoriti, ne u smislu ruske propagande nego izno{ewa istine – ko je nama, kada, i u kom momentu pomogao“, naglasio je na{ sagovornik.

ISTINA O POVLA^EWU RUSKE

VOJSKE SA AERODROMA „SLATINA“

[to se ti~e Kosova i Metohije i mnogobrojnih uglavnom malicioznih verzija o povla~ewu ruske vojske sa aerodroma „Slatina“ 1999. Terzi} taj doga|aj obja{wava ~iwenicom da Rusi na KiM nisu imali svoj sektor, {to je bila velika gre{ka tada{weg ruskog rukovodstva.

„Politika predsednika Jeqcina i ministra Kozirjeva nije vodila ra~una ni o ruskim nacionalnim interesima, a kamoli da vodi o na{im. Dolazak snaga iz Ugqevika na Slatinu bio je sastavni deo unutra{we borbe izme|u ruskih patriotskih snaga, dobrim delom u okviru ruske armije i ruske dr`avne politike i diplomatije oko Jeqcina i Kozirjeva koja je bila izuzetno prozapadna i proameri~ka. Zapad je ~esto pritiskao Srbe rukama pomenutih ruskih dr`avnika. Po{to ruski kontingent u su`enom prostoru Slatine, bez svog sektora nije mogao da pru`i pomo} Srbima, procena je, verovatno, bila da je boqe da se povuku nego da se izlo`e dodatnom uru{avawu svog tradicionalnog ugleda me|u Srbima“, rekao je on. Rusija 1999. godine objektivno nije imala snage da pru`i dovoqnu za{titu Srbima.

KOSOVO JE ILUSTRACIJA ODNOSA ZAPADA I NATO PREMA SRBIMA

Ipak, mnogo vi{e bole stra{ni doga|aji koji su posle toga usledili pod okriqem KFOR-a, a zapravo NATO-a, koji je navodno trebalo da garantuje bezbednost i za{titu preostalim Srbima. Pred wihovim o~ima desilo se masovno etni~ko ~i{}ewe i stra{ni zlo~ini. Akademik Terzi} je kategori~an - Kosovo je, ka`e, za wega, ilustracija odnosa Zapada i NATO prema Srbima i srpskim interesima. Tamo se i danas sprovodi svakodenevni teror nad na{im stanovni{tvom, ceo svet gleda jedinstveni aparthejed u Evropi, i niko od onih koji su privremeno oteli taj deo na{e zemqe ne reaguje.

„Gde su ti brojni borci za qudska prava, gde su te svetske humanitarne organizacije? Srbi se hapse pod optu`bom za tzv. ratne zlo~ina, na{e vi{evekovne crkve i manastire poku{avaju da preimenuju u albanske, katoli~ke ili vizantijske i ne vidimo ni re~i protesta iz Evrope

i sveta. Pored svega drugog uni{teno je i 255 grobaqa! Kakav je to narod koji masovno zatire grobqa drugoga naroda? Pa gde je to elementarno qudsko saose}awe prema nama? Pa i mi smo evropski hri{}anski narod koji je doprineo evropskoj kulturi. Uni{tavawe ba{tine na Kosovu nije samo uni{tavawe srpske, ve} i hri{}anske evropske ba{tine. Mi zaista ne vidimo nikakvu solidarnost osim naravno pojedinih intelektualaca, poput Handkea, ili pojedinih biv{ih pripadnika KFOR-a koji su na licu mesta videli stradawa Srba ili su masovno oboleli kao pripadnici italijanskog Kfora“, ka`e na{ sagovornik.

Podse}a da su italijanski mediji pisali da je „Kosovo crna rupa Evrope“. Jasno je da strane specijalne slu`be i wihovi predstavnici u ju`noj srpskoj pokrajini dobro znaju da se tamo trguje narkoticijima, qudima, oru`jem, da je tzv. Kosovo produ`ena ruka neoosmanizma i panislamizma na Balkanu, dok se istovremeno la`no prestavqa kao deo evropskog sveta i kulture i navodno „multietni~ko i multikulturno demokratsko dru{tvo“.

NEDOPUSTIVO BEZOBRAZNE

UCENE ZAPADA

Terzi} ka`e da poku{ava da razume qude koji su na vlasti, da moraju da vode neku pragmati~nu politiku, da dobiju na vremenu, da pregovaraju, verovatno ne{to i obe}avaju, ali priznaje da ne vidi nikakve znake dobre voqe Evropske unije i NATO prema nama, a to se posebno ti~e Kosova i Metohije. Svakodnevne fraze iz usta briselskih zvani~nika vidi vi{e kao svojevrsno zamajavawe.

„Mo`emo da ~ujemo od evropskih zvani~nika da oni sa pri{tinskim vo|ama dele zajedni~ke evropske vrednosti, {to je zapravo nedopustiva manipulacija i obmana evropskog sveta. Ako je to Evropa kojoj se te`i onda takav svet nema budu}nosti. Samo objektivna istina, samo pravda, samo razumevawe, istinsko qudsko saose}awe mo`e dovesti do nekog slobodnog i pravednog sveta i na Balkanu, i u Evropi. Na~elnik austrougarskog general{taba istakao je jo{ 1896. da }e onaj ko dominira Makedonijom i Kosovom, dominirati celim Balkanom. Taj prostor, po-

red toga {to je osnova na{e civilizaciji i na{e nacionalne misli, istovremeno je bitan i sa vojno-strategijskog, ekonomskog i geopoliti~kog stanovi{ta“, smatra na{ sagovornik.

Na pitawe koliko je te{ko slediti evropski pravac, a biti u dobrimo odnosima sa Ruskom Federacijam akademik Slavenko Terzi} ka`e da je to vrlo te{ko, jer su ucene brutalne, ogromne, ~ak nedopustivo bezobrazne. Ali, dodaje, ako vodite ra~una o interesima zemqe koju vodite, uvek pred o~ima imate zavete velikih predaka i jasnu viziju budu}nosti.

„U tom smislu, ako je uslov da u|emo u EU da se odreknemo Kosova i Metohije, onda – hvala lepo. To zaslu`uje referendomsko pitawe, a uveren sam da bi po{ten referendum dao negativan odgovor bez svake sumwe. Srbija bi verovatno snosila neke posledice ali mislim da dr`ava mora da istraje na nekom svom istorijskom putu, to je cena samostalnog kulturnog i civilizacijeskog puta u budu}nost“, rekao je on.

BALKAN POSTAO NEKA VRSTA PROTEKTORATA NATO I EU Podse}aju}i na razorne posledice NATO agresije 1999. godine, Terzi} ka`e da on li~no nikome nije ni oprostio ni zaboravio.

„Bojim se da je u posledwih, skoro 30ak godina Balkan postao neka vrsta protektorata NATO i Evropske unije, da se kqu~ni politi~ki, privredni i kulturni procesi odvijaju pod pritiskom neke vrste neokolonijalne politike i da u nekim od tih zemaqa poruke prenose tre}i ili drugi sekretari ambasada a mo`da ih ponekad uva`e i zapadni ambasadori“, obja{wava on. Ona stara vizija „Balkan balkanskim narodima“ zvu~i danas kao neka daleka plemenita utopija, obja{wava on. Kada je u pitawu ne samo Srbija, ve} i srpski narod u Bosni i Hercegovini, u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, i u okolnim oblastima, nekada{wi ambasador smatra da Zapad, Evropska unija i NATO nisu nikada pru`ili dokaze da u Srbima vide ravnopravnog partnera i da prema imaju prijateqske namere. Hrvatska je uz podr{ku NATO-a, podse}a on, proterala nekoliko stotina hiqada Srba iz Republike Srpske Krajine.

„NATO je bombardovo polo`aje vojske Republike Srpske Krajine i Republiku Srpsku. Zapad je doprineo proterivawu Srba iz mnogih delova Bosne Hercegovine, i sve vojne i politi~ke vo|e srpskog naroda odveo u Hag. Alijansa i Zapad su tako|e stajali iza odvajawa Crne Gore od Srbije. [ta je to nego pravqewe svojevrsnog opkoqavawa Srba. Pa nakon svega toga, {ta mo`emo da o~ekujemo od svih tih zemqa? Naravno – ni{ta. Ako jo{ uzmemeo neke istorijske podatke, ko je ratovao u Prvom ili Drugom svetskom ratu, ko je doprineo raspadu Jugoslavije, bez ikakve odgovornosti, {ta mo`emo da o~ekujemo?“ rekao je akademik Terzi}.

Ciq na{ih protivnika u Evropi, a naravno i u Zagrebu, Tirani, i drugim centrima na Zapadu, ocewuje on, jeste svo|ewe Srbije na granice pre 1912. godine, a to zna~i Srbiju bez Vojvodine, bez Ra{ke oblasti i, naravno, bez delova Stare Srbije.

„U tom smislu, na{a borba za o~uvawe integriteta mora da bude jasna i odlu~na. Bez toga svaki od neprijateqa }e poku{avati da ostvari neki svoj ciq, {to bi na kraju moglo da dovede do raspar~avawa Srbije“, upozorava gost emisije radio Sputwika „Od ~etvrtka do ~etvrtka“.

Bawaluka za poni{tavawe odluka kojima je mewan Dejton

Nedavno potvr|ena vest da Kristijan [mit napu{ta BiH i da se tra`i wegov naslednik za poziciju visokog predstavnika za novu epohu u kojoj intervencionizam, kako se najavquje, vi{e ne}e biti prihvatqiv, u Bawaluci je do~ekana zahtevom da se poni{te sva prethodno nametnuta re{ewa, jer je wima, kako navode, naru{en balans uspostavqen Dejtonskim sporazumom. U me|uvremenu, objavqen je i intervju koji je [mit, prema navodima medija, poku{ao da cenzuri{e, nezadovoqan postavqenim pitawima. U razgovoru za „Frankfurter algemajne cajtung”, [mit je izneo stavove koji se u velikoj meri razlikuju od tonova koji su prethodnih sedmica dolazili iz pojedinih me|unarodnih krugova, izme|u ostalog i iz Va{ingtona.

Dodik:

Zelenski poku{ao da od Bo{waka u BiH kupi oru`je, Srpska nije dala saglasnost

Nema~ki diplomata naime ocewuje da je BiH uspe{na zahvaquju}i nametawima i intervencijama visokih predstavnika. [ta to onda, pitaju u Bawaluci, govori o samoj BiH – ako je zemqa odr`iva samo uz spoqno upravqawe i stalne intervencije? Predsednik RS Sini{a Karan podsetio je da je nametnuto vi{e od 900 odluka, koje su, kako navodi, mahom slabile autonomiju RS. Premijer Srpske Savo Mini} uverava da je RS odlu~na da to „po~isti” i

poni{ti. „Te odluke su nelegalne, nelegitimne i nezakonite, ne samo zato {to su na {tetu Srpske ve} i zato {to nisu donete u skladu sa predvi|enom procedurom. Pokreta}emo sve mogu}e postupke da te odluke stavimo van snage”, naveo je Mini}. Poslanik u Predstavni~kom domu Parlamentarne skup{tine BiH Milorad Koji} izjavio je da sve neustavno {to su doneli Kristijan [mit i Valentin Incko treba da prestane da bude deo pravnog sistema. Naveo je da odluke nisu donosili oni koje je narod birao da budu deo zakonodavne vlasti, koji su, kako isti~e, jedini ovla{}eni po Ustavu da donose zakone. Predsednik Narodne partije Srpske Darko Bawac isti~e da treba da se poni{te odluke koje su zna~ile prenos ovla{}ewa. „Izmene Ustava RS za vreme Volfganga Petri~a i uvo|ewe Ve}a naroda treba poni{titi. Srpska treba da ide u pravcu promene svog Ustava. Ve}e naroda nije postojalo u trenutku potpisivawa Dejtonskog mirovnog sporazuma”, na-

veo je Bawac. Zamenik predsedavaju}eg Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Nikola [piri} ka`e da nakon povla~ewa [mita treba da se povuku i strane sudije iz Ustavnog suda BiH. „Svi oni koji su zaqubqeni i `ale za [mitom i stranim sudijama izgleda nisu spremni da prihvate odgovornost za stalne zastoje i nazadovawe BiH. To zahteva punu pa`wu i tre`wewe”, naglasio je [piri}. Istovremeno, [mit je u „spornom” intervjuu za nema~ki list ponovo isticao odgovornost Republike Srpske i wenog rukovodstva, bez kriti~kih tonova prema delovawu bo{wa~kih lidera ili potezima me|unarodne zajednice. Navodno, sporan mu je bio deo intervjua u kojem je novinar konstatovao da je upravo on bio `rtva „ameri~ke dinamike”, {to je [mit negirao. Me|utim, novinar Mihael Martens nastavio je da insistira na tome, sugeri{u}i da su „Amerikanci na srebrnoj tacni doneli [mitovu glavu Dodiku”.

Stejt Department: [mit odlazi u pravom trenutku

Povla~ewe Kristijana [mita, koji u Republici Srpskoj nije priznat za visokog predstavnika u BiH, dolazi

mira o svojoj odluci da se povu~e s funkcije. Priznajemo godine predanog rada i dostignu}a gospodina [mita u BiH. Wegova od-

u pravom trenutku, izjavio je portparol ameri~kog Stejt Departmenta.

„Visoki predstavnik [mit obavestio je Ve}e za sprovo|ewe

luka da napusti Sarajevo dolazi u pravom trenutku, dok me|unarodna zajednica zajedno radi na okretawu nove stranice i deeskalaciji tenzija u BiH“, izjavio je portparol Stejt Departmenta.

On je to rekao odgovaraju}i na pitawe medija da li je Stejt Department bio informisan o [mitovim planovima za povla~ewe. [mit je u ponedeqak, 11. maja saop{tio da se povla~i iz „li~nih razloga“ ali i da }e na toj poziciji ostati do imenovawa naslednika kojeg bi, kako je naveo, trebalo da predlo`i Ve}e za sprovo|ewe mira u BiH koje ~ine SAD, Turska, Velika Britanija, Rusija, Japan i vi{e ~lanica EU. Republika Srpska ne priznaje [mita jer wegovo imenovawe za visokog predstavnika u BiH nije potvr|eno u Savetu bezbednosti UN kako je to predvi|eno Dejtonskim mirovnim sporazumom.

Vladimir Zelenski poku{ao je da od Bo{waka u BiH kupi oru`je u vrednosti od 400 miliona dolara, izjavio je predsednik SNSD-a Milorad Dodik. Dodik je napomenuo da su Bo{waci postigli sporazum sa vladom Zelenskog o isporuci, te da Republika Srpska nije dala odobrewe za prodaju, ali da je Kijev ve} unapred platio Bo{wacima, koji }e sada biti suo~eni sa pravnim postupcima, po{to nisu mogli da ispo{tuju taj sporazum.

Dodik je za ruske medije negirao da se u Ukrajini nalazi oru`je iz Republike Srpske.

„Ako govorimo o zvani~nim kanalima, nijedan {ar`er ne}e zavr{iti tamo jer na{ narod, Srbi u Republici Srpskoj, nikada ne bi dao svoj pristanak. Nijedno oru`je ne mo`e legalno da se po{aqe u Ukrajinu, ~ak ni preko posrednika”, zakqu~io je Dodik.

Odbrana }e

tra`iti preme{tawe Karaxi}a u ha{ki zatvor

Advokat Goran Petronijevi} izjavio je da tim odbrane Radovana Karaxi}a namerava da podnese zahtev ha{kom Mehanizmu da prvi predsednik Republike Srpske bude preba~en iz britanskog u ha{ki zatvor. Petronijevi}, koji je ~lan tima odbrane Karaxi}a podse}a da wihovog brawenika ve} pet godina niko nije video, istakav{i da zdravstveno stawe Karaxi}a nije dobro, a da mu u zatvoru na ostrvu Vajt uskra}uju zdravstvenu negu i kr{e wegova qudska prava.

On je naveo da je Karaxi}evo zdravstveno stawe periodi~no boqe, ali da to nikako nije poboq{awe, nego privremeno zaustavqawe tendencije pogor{awa. Petronijevi} je istakao da je Karaxi} hroni~ni bolesnik koji u britanskom zatvoru na ostrvu Vajt nema dobre uslove i ima veoma lo{u zdravstvenu negu. „Mi se borimo koliko mo`emo. Ako se re{i ovo vezano za pitawe generala Ratka Mladi}a, voleli bismo makar da ga vrate u Hag, ako ni{ta drugo”, rekao je Petronijevi} u izjavi za Srnu. On je naveo da su u ha{kom pritvoru uslovi koliko-toliko boqi, nego u drugim zatvorima kao {to su britanski, gde su veoma lo{i. Radovan Karaxi}, prvi predsednik Republike Srpske, osu|en je 2019. godine na do`ivotni zatvor za navodne ratne zlo~ine u BiH. Karaxi} izdr`ava kaznu u zatvoru na ostrvu Vajt u Velikoj Britaniji od maja 2021. godine. Re~ je o zatvoru koji ima reputaciju jedne od najgorih zatvorskih ustanova u Velikoj Britaniji.

PROJEKCIJA SE]AWA U BAWALUCI:

Portreti poginulih

i svedo~anstva porodica

Kroz savremenu tehnologiju vizuelnog mapirawa, na Centralnom spomen-obele`ju poginulim borcima Vojske Republike Srpske u Bawaluci, ve~eras su prikazani portreti poginulih pripadnika Vojske Republike Srpske i delovi svedo~anstava ~lanova wihovih porodica, koji su deo baze Memorijalnog centra Republike Srpske. Projekciji je prisustvovao i premijer Republike Srpske Savo Mini}, kao i predstavnici Memorijalnog centra Republike Srpske i organizacija proisteklih iz proteklog Odbrambeno-otaxbinskog rata. Ovaj doga|aj predstavqa sna`an spoj umetnosti, tehnologije i kulture pam}ewa, sa ciqem da novim generacijama pribli`i zna~aj slobode, `rtve i istorijskog nasle|a srpskog naroda. Memorijalni centar Republike Srpske }e u utorak, 19. maja, u okviru sve~ane akademije u Bawaluci, otvoriti najve}u bazu snimqenih svedo~anstava o stradawu srpskog naroda.

Politiko: Crna Gora sve bli`e ~lanstvu u EU

Crna Gora sve je bli`e punopravnom ~lanstvu u Evropskoj uniji (EU), ~iji su ambasadori formirali ad hok radnu grupu koja je po~ela da radi na sporazumu o pristupawu koji bi tu zemqu Zapadnog Balkana uveo u Uniju, prenosi danas Politiko.

Ovo ozna~ava zna~ajan korak napred u procesu pristupawa Crne Gore i {aqe sna`an signal svim partnerima u pro{irewu da je pristupawe EU i daqe na dohvat ruke, rekao je portparol kiparskog predsedavaju}eg posle prvog sastanka te radne grupe.

Podgorica je zatvorila 14 od 33 pregovara~ka poglavqa koje moraju biti privremeno zatvorena pre nego {to se zemqa pridru`i bloku, a prema navodima briselskog portala, vladavina prava ostaje najte`a prepreka.

Potpredsednik Vlade Crne Gore za spoqne i evropske poslove Filip Ivanovi} pozdravio je objavom na mre`i Iks inauguracioni sastanak ad hoc radne grupe za izradu ugovora o pristupawu Crne Gore EU, odr`an u okviru predsedavawa Kipra Savetom EU, istakav{i da je re~ o va`nom koraku koji potvr|uje kredibili-

tet politike pro{irewa EU i kontinuitet evropskog puta Crne Gore. Zemqa od oko 600.000 stanovnika postala je kandidat za ~lanstvo u EU 2010. godine, ~etiri godine po{to je na referendumu donela odluku o napu{tawu zajedni~ke dr`ave sa Srbijom, dok je pregovore otvorila 2012. godine. Crna Gora je postavila ciq da postane ~lanica EU do 2028. godine, pa je i na nacionalnu aviokompaniju postavila logo „28 do 28”, referi{u}i time da }e u toj godini postati 28. ~lanica EU. Evropska komisija postavila je kao ciq da Crna Gora bude „test subjekat” kako bi se spre~ila „Ma|arska 2.0”, kroz postepeni predlog za pristupawe osmi{qen da onemogu}i demokratsko nazadovawe po{to se zemqe pridru`e EU, ali je to nai{lo na otpor pojedinih ~lanica same EU, navodi Politiko.

Crnogorska policija zabranila koncert Mirka Paj~ina u Pqevqima

Uprava policije Crne Gore, Regionalni centar bezbednosti „Zapad”, Odeqewe bezbednosti Pqevqa, donela je re{ewe kojim se ne dozvoqava odr`avawe koncerta vokalnog soliste Mirka Paj~ina, zakazanog za 21. maj u 20 ~asova na Trgu „13. jul” u Pqevqima, saznaje „Politika”.

Redakcija „Politike” imala je uvid u re{ewe, doneto 18. maja, u postupku po prijavi javne priredbe koju je podnelo odgovorno lice NVO Srpski kulturni centar „Patrijarh Varnava” Bo`idar Jelovac. U dokumentu se navodi da se koncert ne dozvoqava u ciqu spre~avawa naru{avawa javnog reda i mira, vr{ewa krivi~nih dela, ugro`avawa qudskih prava i sloboda i posebnih mawinskih prava i sloboda drugih lica, kao i iz razloga bezbednosti lica i imovine.

Takvo obrazlo`ewe, me|utim, otvara ozbiqna pitawa o kriterijumima na osnovu kojih se u Crnoj Gori zabrawuju javni skupovi i kulturni doga|aji. U re{ewu se kao kqu~ni razlog navodi procena da postoji stvarna opasnost da bi prilikom odr`avawa koncerta moglo do}i do naru{avawa javnog reda i mira, ali se iz do-

stupnog dela dokumenta ne vidi na osnovu kojih konkretnih ~iwenica je takva opasnost utvr|ena.

Posebno je sporno to {to se zabrana odnosi na najavqenu javnu priredbu, odnosno koncert, a ne na skup ~iji bi karakter sam po sebi podrazumevao bezbednosni rizik. Umesto da obezbedi uslove za odr`avawe prijavqenog doga|aja, policija je posegnula za najte`om merom - zabranom.

Organizator, NVO Srpski kulturni centar „Patrijarh Varnava”, obavezan je da odmah po prijemu re{ewa obavesti javnost da se najavqeno okupqawe ne}e odr`ati, i to na na~in na koji je javna priredba i bila najavqena.

U re{ewu se navodi i da tu`ba ne odla`e wegovo izvr{ewe, {to prakti~no zna~i da eventualno pravno osporavawe ove odluke ne mo`e spre~iti wenu primenu pre zakazanog termina koncerta. Ovakva odluka pqevaqske policije otvara {ire pitawe da li se procene bezbednosnog rizika koriste kao izuzetna mera za{tite javnog reda ili kao mehanizam kojim se, bez dovoqno jasnog obrazlo`ewa, ograni~ava pravo na javno okupqawe i kulturno izra`avawe.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

[ef Milove tajne

slu`be osu|en na 5 godina zatvora

Biv{i direktor Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB) Crne Gore Dejan Peruni~i} osu|en je na pet godina zatvora zbog nezakonitog prislu{kivawa i pra}ewa biv{ih opozicionih lidera, novinara i crkvenih velikodostojnika od kraja 2019. do izbora 30. avgusta 2020. godine. Peruni~i}u se sudi na osnovu tri optu`nice Specijalnog dr`avnog tu`ila{tva, kojim mu se stavqa na teret krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja. Peruni~i} i Pavi}evi} se sumwi~e za krivi~na dela prislu{kivawe i pra}ewe funkcionera Demokratskog fronta, biv{eg glavnog specijalnog tu`ioca Milivoja Katni}a i vi{e drugih osoba.

„Okrivqeni je optu`en da je, u periodu od decembra 2019. do avgusta 2020. godine, u Podgorici, protivpravno iskori{}avao svoj slu`beni polo`aj i ovla{}ewe direktora Agencije za nacionalnu bezbednost, jer je, suprotno Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost i bez odobrewa predsednika Vrhovnog suda Crne Gore ili sudije koji ga zamewuje, nepoznatim slu`benicima Agencije izdavao usmene naloge za primenu nadzora nad elektronskim komunikacijama za brojeve telefona 50 fizi~kih lica, jedne politi~ke partije, vi{e privrednih dru{tava i jedne verske zajednice, koji su ih izvr{avali i time te`e povredili wihova prava na po{tovawe privatnog i porodi~nog `ivota, ga-

rantovana Evropskom konvencijom za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda i Ustavom Crne Gore”, navedeno je ranije iz SDT-a.

Vize jo{ nisu uvedene, a Turaka i Rusa ve} upola mawe

Crna Gora do septembra mora uvesti vize za gra|ane pet zemaqa, ukqu~uju}i Rusiju i Tursku, koji su pro{le godine ostvarili 3,4 miliona no}ewa i ostavili tamo{woj ekonomiji 320 miliona evra. Priliv gostiju iz Rusije i Ukrajine u prethodnom periodu doveo do odre|enog disbalansa u zvani~noj statistici, posebno u broju no}ewa. Navode da su ti dr`avqani godinama unazad re{avali pitawe svog statusa, pa je zbog specifi~nosti boravka do{lo do atipi~nog rasta broja no}ewa i pove}awa prosje~ne du`ine boravka turista. Iz NTO isti~u da se situacija postepeno stabilizuje pa se broj wihovih no}ewa smawuje, {to je i zabele`eno u prva tri mjeseca ove godine.

“Ove godine, sli~na situacija posebno je vidqiva na primeru turskih turista, kod kojih je tokom prva tri mjeseca zabele`en pad no}ewa od oko 50 odsto“ i isti~u: „Ohrabruju podaci koji su zabiqe`eni na sjeveru zemqe, odnosno u najzna~ajnijim turisti~kim centrima tokom zime. Tako je u Kola{inu, tokom prva tri mjeseca ove godine u kolektivnom smje{taju zabiqe`eno 35 odsto vi{e dolazaka i 28 odsto vi{e ostvarenih no}ewa ”.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

ZA PREDSTOJE]E PARLAMENTARNE IZBORE KOSOVA 7. JUNA

CIK overio 902 kandidata za poslanike

Srpska lista ima 25 kandidata, stranka „Za slobodu, pravdu i opstanak“ deset, dok Samoopredeqewe, Demokratska partija Kosova (PDK), Demokratski savez Kosova (LDK) i Alijansa za budu}nost Kosova (AAK) nastupaju sa po 110 kandidata

Centralna izborna komisija (CIK) overila je, 16. maja, 902 kandidata za poslanike iz 21 politi~kog subjekta koji }e u~estvovati na prevremenim parlamentarnim izborima na Kosovu 7. juna.

Prema podacima CIK-a, overeni kandidati dolaze iz 17 politi~kih partija, tri koalicije i jednog nezavisnog kandidata. Od ukupnog broja kandidata, 593 ~ine mu{karci, dok je 309 `ena.

Srpska lista ima 25 kandidata, stranka „Za slobodu, pravdu i opstanak“ deset, dok Samoopredeqewe, Demokratska partija Kosova (PDK), Demokratski savez Kosova (LDK) i Alijansa za budu}-

nost Kosova (AAK) nastupaju sa po 110 kandidata.

Na 49. sednici CIK-a, 16. maja, kojom je predsedavao predsednik Kre{nik Radowi}i, donet je i niz odluka koje se odnose na organizaciju izbornog procesa. Usvojen je dizajn i sadr`aj glasa~kog listi}a za glasawe putem po{te van Kosova, koje }e trajati od 25. maja do 6. juna.

„Prema Izbornoj uredbi o registraciji i glasawu van Kosova, CIK }e osigurati da se bira~ima registrovanim za glasawe putem po{te, izme|u ostalog, glasa~ki listi} po{aqe po{tom“, ka`e se u saop{tewu CIK-a. Prevremeni parlamentarni

izbori na Kosovu bi}e odr`ani 7. juna, nakon {to Skup{tina Kosova nije uspela da izabere novog predsednika u ustavnim rokovima. Politi~ke stranke nisu postigle konsenzus o izboru predsednika nakon {to je Vjosi Osmani po~etkom aprila istekao mandat.

Ovo }e biti tre}i parlamentarni izbori u posledwih 18 meseci na Kosovu, nakon izbora odr`anih u februaru i decembru 2025. godine.

Preliminaran broj bira~a je 2.092.202, {to je 15.912 vi{e u odnosu na prethodne izbore. Broj onih koji prvi put glasaju je 22.131.

Ameri~ki kongresmeni odbili predlog da se Gr~ka uslovi zbog Kosova

Predlog nije dobio podr{ku na sednici Odbora za spoqne poslove Predstavni~kog doma Kongresa

[panija, Rumunija i Slova~ka su tri ~lanice NATO-a koje jo{ nisu priznale nezavisnost Kosova

Predlog republikanskog ameri~kog kongresmena Kita Selfa da Sjediwene Dr`ave izvr{e pritisak na Gr~ku da preispita stav prema Kosovu i da ne blokira ~lanstvo u Organizaciji Sje-

vernoatlantskog ugovora (NATO) nije dobio podr{ku wegovih kolega na sjednici Odbora za spoqne poslove Predstavni~kog doma Kongresa.

Self je 13. maja predlo`io obustavu 1,8 miliona dolara namewenih me|unarodnim vojnim obukama za Gr~ku, zbog odbijawa Atine da prizna nezavisnost Kosova.

Predlogu, u obliku amandmana na zakon o podr{ci Gr~koj, usprotivili su se demokratski kongresmeni Gregori Miks i Dina Titus, kao i predsedavaju}i republikanskog Odbora za spoqne poslove Predstavni~kog doma, Brajan Mast.

Miks je naveo da zakon ima za ciq obnovu programa koji u`iva dvostrana~ku podr{ku za Gr~ku, dok je Titus istakla da pitawe Kosova treba razmatrati odvojeno, a ne povezivati ga s programom vojnih obuka za Atinu. Mast je tako|e preporu~io glasawe protiv Selfovog amandmana. Prema saop{tewu Odbora, zakon o odobravawu pomo}i za obrazovawe i me|unarodne vojne obuke za Gr~ku (H.R. 8019) dobio je wegovo odobrewe 13. maja. Self je tvrdio da nepriznavawe Kosova od strane Atine ometa stabilnost na Zapadnom Balkanu i put Kosova ka ~lanstvu u NATO-u.

NA SASTANCIMA ODR@ANIM PROSLE NEDEQE U BRISELU, U ORGANIZACIJI EVROPSKE UNIJE

Predstavqen plan rada u dijalogu Kosova i Srbije

Na sastancima odr`anim pro{le nedeqe u Briselu, u organizaciji Evropske unije, predstavqen je plan rada za naredne mesece u okviru procesa normalizacije odnosa izme|u Beograda i Pri{tine. Specijalni predstavnik EU za dijalog, Peter Sorensen, saop{tio je da je imao odvojene i detaqne razgovore sa glavnim pregovara~ima – Agronom Bajramijem i Petrom Petkovi}em. „Tokom ove nedeqe odr`ao sam odvojene i detaqne sastanke sa oba glavna pregovara~a u Briselu kako bismo predstavili na{ plan rada o normalizaciji odnosa izme|u Kosova i Srbije za naredne mesece“, naveo je Sorensen u objavi na platformi „Iks“. Prema wegovim re~ima, ciq je da se kroz jasno definisane korake obezbedi kontinuitet u sprovo|ewu obaveza i da se dijalog usmeri ka konkretnim rezultatima.

EVROPSKA KOMESARKA ZA PRO[IREWE MARTA KOS: Dijalog sa Beogradom kqu~an za evropski

put Kosova

Evropska komesarka za pro{irewe Marta Kos izjavila je u Pri{tini, 15. maja, da napredak Kosova ka EU zavisi od reformi i dijaloga sa Beogradom, dok je Aqbin Kurti zatra`io ubrzawe kandidature Kosova za ~lanstvo. Posle sastanka sa vr{iocem du`nosti kosovskog premijera Aqbina Kurtija, Kos je rekla da EU ne funkcioni{e prema unapred odre|enim datumima, ve} prema ostvarenom napretku, prenosi Koha.

„[to Kosovo bude uspe{nije u sprovo|ewu reformi i dijalogu Pri{tina–Beograd, ve}e su {anse da mo`emo zapo~eti pregovore, prave pregovore“, rekla je Kos.

Ona je navela da proces pristupawa osim tehni~kog dela zavisi i od politi~ke dinamike unutar dr`ava ~lanica EU, pozivaju}i Kosovo da intenzivnije sara|uje sa ~lanicama Unije. Kos je ocenila i da je pro{irewe EU danas povezano sa bezbedno{}u Evrope.

„Bez Kosova ne mo`e biti bezbednosti u Evropi. Kosovo je integralni deo jedne ve}e slike“, poru~ila je evropska komesarka. Kosovski premijer u tehni~kom mandate Aqbin Kurti je tokom obra}awa zatra`io da Evropska unija unapredi zahtev Kosova za status kandidata.

On je istakao da je Kosovo „u potpunosti uskla|eno sa spoqnom i bezbednosnom politikom EU“ i podsetio da se Pri{tina pridru`ila svim sankcijama protiv Ruske Federacije.

NA BRDU KAMIQA IZNAD LEPOSAVI]A: Krst na nebu

Neobi~na pojava ponovo na brdu Kamiqa iznad Leposavi}a. Nakon {to se ovakva pojava javila po~etkom ove godine na istom mestu, a koju su uslikale monahiwe manastira Sveta Petka u Uliju kod Leposavi}a, po~etkom maja ponovo se pojavio krst na nebu.

Na brdu Kamiqa pre pet godina postavqen je veliki metalni krst kao simbol ve}inskog pravoslavnog naroda ovog kraja, a iznad wega po~eo je da se pojavquje krst na nebu od oblaka. Ovu neobja{wivu prirodnu pojavu ovoga puta uslikao je i ovekove~io ovda{wi me{tanin.

Za 120 mesta u Skupstini Kosova 902 kandidata

SVE^ANOST

U

NACIONALNOJ

GALERIJI KANADE: Izlo`bom obele`eno 170

godina od ro|ewa Nikole Tesle!

U organizaciji Ambasade Republike Srbije u Kanadi uz podr{ku Ministarstva kulture Republike Srbije, u Nacionalnoj galeriji Kanade u Otavi, odr`ana je sve~anost povodom obele`avawa dva zna~ajna jubileja — 85 godina diplomatskih odnosa Srbije i Kanade i 170 godina od ro|ewa Nikole Tesle.

Program sve~anosti pod nazivom „Nepresu{na svetlost“ („Inexhaustible Light“) bio je posve}en promociji kulturnog, nau~nog i inovativnog nasle|a Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na lik i delo Nikole Tesle. U okviru izlo`benog prostora predstavqena je i arhivska gra|a posve}ena jubileju diplomatskih odnosa Srbije i Kanade, koja je svedo~ila o dugogodi{wem prijateqstvu, saradwi i istorijskim vezama dve dr`ave.

Sve~anost je otvorena intonirawem himni Republike Srbije i Kanade u izvo|ewu hora Crkve Svetog arhi|akona Stefana iz Otave.

Prisutnima su se obratili ambasador Republike Srbije u Kanadi Stefan Toma{evi}, generalna direktorka za Arktik, Evroaziju i Evropu u Ministarstvu spoqnih poslova Kanade Galit Dobner (Gallit Dobner), kao i umetni~ki direktor Nacionalne galerije Kanade Ser` Bele (Serge Belet)

U saradwi sa Muzejem Nikole Tesle iz Beograda prikazan je dokumentarni film o velikom srpskom nau~niku, dok su posebnu pa`wu zvanica privukle instalacije i reprodukcije Teslinih patenata i izuma koje su ustupili Veroslav \or|evi} („Tesla Coil – Plasma Ball“, Nikola Tesla Education Corporation), Dragan Ra~i} („Teslino jaje“, Tesla Energy Institute Proposal), kao i Borislav @ivkovi}, osniva~ i direktor dugogodi{weg Teslinog festivala u Nijagari.

SRBIN NA ^ELU NEMA^KOG AUTOMOBILSKOG GIGANTA: Milan Nedeqkovi} zvani~no postao izvr{ni direktor BMW-a!

Menaxer srpskog porekla Milan Nedeqkovi}, dosada{wi direktor proizvodwe kompanije Be-Em-Ve (BMW), preuzeo je na godi{woj skup{tini akcionara funkciju izvr{nog direktora nema~kog automobilskog giganta od Olivera Cipsea.

„Sa ‘Novom klasom’ (Neue Klasse) na puteve donosimo generaciju vozila koja postavqa tehnolo{ke i emocionalne standarde. Profitabilnost i brzina su kqu~ni u ovom dinami~nom okru`ewu“, poru~io je Nedeqkovi} prilikom preuzimawa funkcije.

Ova smena, koja je stupila na snagu 14. maja, ozna~ava po~etak nove ere za bavarskog giganta, u

trenutku kada se industrija nalazi na kqu~noj prekretnici ka potpunoj digitalizaciji i elektri~noj mobilnosti.

Milan Nedeqkovi} je ro|en 11. marta 1969. godine u Kru{evcu. Veoma rano, ve} po~etkom sedamdesetih godina pro{log veka, wegova porodica se seli u Nema~ku, a Nedeqkovi} je odrastao u nema~kom gradu Vupertalu, gde je zavr{io osnovno i sredwe obrazovawe pre odlaska na studije u Ahen. Nedeqkovi} nosi titulu doktora in`ewerskih nauka, a obrazovawe je stekao na presti`nim svetskim fakultetima.

Ma{instvo je studirao u Ahenu, usavr{io se na presti`nom Tehnolo{kom institutu u Masa~usetsu (MIT), a doktorirao je na Tehni~kom univerzitetu u Minhenu (TUM) 2024. godine.

Zasigurno pripadam velikoj grupi Srba koji `ive ovde u Kanadi, a ne mogu da se na~ude {ta se to de{ava sa ma{im jezikom u matici.

Potpisniku ovih redova je te{ko objasniti da je ta~nije, milozvu~nije, „narodskije” kazati na primjer: hendlovati, benefit, intencija, umjesto upravqati (rukovati), korist, namjera. I tako daqe, i tako daqe… Skoro sam siguran da }e biti podosta reakcija tipa, evo ga opet neki emigrant, najeo se hqeba tamo negdje, pa uzima za pravo da nam soli pamet.

prakti~no kap u moru naspram oko 384 miliona stanovnika sjevernoameri~kog kontinenta, {to ih ne spre~ava da svoj jezik weguju i ~uvaju i na li~nom i dr`avnom planu.

Skoro pa redovno voditeqi TV i radio emisija, malo u {ali, vi{e ozbiqno izvinu se ukoliko se nametne potreba da upotrebe neku englesku rije~.

povr{ine Kanade, koja je 19 puta ve}a od povr{ine Srbije, ili 7 puta od biv{e Jugoslavije. Montreal, najve}i grad Kvebeka, smje{ten je skoro na istoj geografskoj {irini kao i Beograd, ali je zima ovde mnogo surovija jer nema visokih planina koje bi ga za{titile od hladno}a koje pristi`u sa sjevernog pola. Najni`a temperatura ikada izmjerena je bila -37,8°C, a najve}a 37,6°C. U oba slu~aja treba dodati i do 10°C, faktor vjetra zimi i vla`nosti qeti. Kvebe~ani su muzikalan i duhovit narod. Bez obzira na topla qeta oni se vole {aliti na ra~un wegovog kratkog trajawa, pa je u opticaju i slede}a {ala. Grupa turista, ve} poprili~no smrznuta, pita vodi~a: A, kada je ovde qeto? Hm, te{ko je to precizno odgovoriti, pro{le godine je bilo u petak. Velimir Telebak, Montreal, Kvebek, Kanada MOJ @IVOT U INOSTRASTVU

Ne, za pravo mi daje moje nacionalno bi}e koje je jo{ oja~alo dolaskom u drugu zemqu, a i veliko po{tovawe prema ve}inskom stanovni{tvu ove provincije koji, porijeklo ih obavezuje, govore francuski jezik. Oko sedam od devet miliona stanovnika Kvebeka govori francuski, svoj materwi jezik. To je

U Montrealu i okolini je smje{ten ve}i dio industrije, zna~ajan dio kompanija je iz Amerike, a ako i nisu, tr`i{no su vezane za wu i ostatak Kanade. Ukoliko `elite da radite „pismen” posao potrebno je govoriti i francuski i engleski jezik. O{tra kvebe~ka zima i francuski jezik su ponajve}i razlozi za{to se barata brojkom od oko 7-8 hiqada Srba u Kvebeku, naspram stotiwak hiqada u Ontariju. Sa 1,7 miliona kvadratnih kilometara povr{ine, provincija Kvebeka je najve}a i ~ini 15 odsto

SKUD ”Oplenac” i KUD ”Ras” odu{evili publiku

Majami je 10. maja bio centar srpske kulture, energije i zajedni{tva. Manifestacija “Do`ivite srpsku kulturu u Majamiju”, u organizaciji Kulturnog trga , mnogobrojnih dobrovoqaca i donatora okupila je veliki broj posetilaca. Tom prilikom, gosti iz Kanade (SKUD „Oplenac”) i doma}ini iz Majamija (KUD „Ras”) na najlep{i na~in su predstavili bogatstvo kulturnog nasle|a.

Centralni deo popodneva bio je nastup vi{e od 50 talentovanih igra~a i peva~a koji su na scenu doneli neverovatnu energiju.

Gledaoci su imali priliku da u`ivo vide srpsko kolo, koje se s ponosom nalazi na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasle|a, dok je prate}a izlo`ba narodnih no{wi dodatno pribli`ila autenti~ni srpski kolorit svim prisutnima.

Ovaj doga|aj nije bio samo umetni~ki nastup, on je bio most izme|u generacija.

Za na{u zajednicu na Floridi, 10. maj je bio prilika da deca i mladi vide svoje korene na delu, dok su na{i sugra|ani drugih kultura mogli da osete gostoprimstvo i duh Srbije - kulturna diplomatija na delu.

Posebno raduje ~iwenica da je doga|aj bio humanitarnog karaktera, jer je sav prihod od ulaznica namewen crkvi Svetog Simeona, ka`u organizatori.

KOLO KOJE JE OSVOJILO MAJAMI:

KRAH: Trampov toraw u Gold

Koustu ostaje samo ideja

Plan za izgradwu luksuznog Trump Towera na australijskom Gold Coastu, poznatoj obalnoj regiji i gradu u australijskoj saveznoj dr`avi Kvinslendu, vredan 1,5 mi-

partner davao samo ‚prazna obe}awa, jedno za drugim’. Nakon {to je u februaru objavio fotografiju rukovawa s Ericom Trumpom, David Young iz Altus Property Group hvalio je

lijardi dolara, propao je nakon raskida saradwe izme|u Trump Organization i lokalnog investitora Altus Property Group, uz me|usobne optu`be o neispuwenim obavezama i tvrdwe da je Trampov brend postao ‚toksi~an za Australijance’.

Australijski investitor David Young i Eric Trump, sin ameri~kog predsednika Donalda Trampa, u februaru su u Mara-Lago predstavili dogovor o izgradwi Trump Towera na Gold Coast u Australiji, pi{e The Guardian.

Me|utim, taj plan propao je za mawe od tri meseca, a investitor sada tvrdi da je brend Tramp postao previ{e ‚toksi~an’ za saradwu, dok je Trump Organization odgovorila da je wihov lokalni

Trampov brend kao sinonim za luksuz i kvalitet, tvrde}i da }e mu pomo}i da izgradi najvi{i toraw i ‚najboqi’ resort u zemqi. Izvr{ni potpredsednik Trump Organizationa i sin ameri~kog predsednika objavio je fotografiju planiranog nebodera vrednog 1,5 milijardi dolara s prezimenom wegove porodice, koji se uzdi`e iznad obale pune svetlucavih torweva.

Me|utim, hvalisawe i me|usobno tap{awe po ramenima pretvorili su se u me|usobne optu`be.

David Young, koji je ranije dva puta bankrotirao, oglasio se na LinkedInu i ispravio medijski naslov koji je glasio ‚’Tramp odustao od plana za toraw na Gold Koustu’’ te umesto toga naveo ‚’Investitor odustao od plana za toraw s Trampovim brendom’’.

Stivena Matabonija, poznatijeg pod nadimkom “Matas”, napala je velika bela ajkula u subotu u blizini popularnog australijskog turisti~kog ostrva. Otac dvoje dece bio je sa prijateqima kada mu je predator oko 10 ~asova zagrizao dowi deo noge kod ostrva Rotnest u blizini Perta

U potresnoj izjavi, wegova supruga [iren Mataboni opisala je Stivena kao velikodu{nog i posve}enog oca wihove dve }erke, stare dve godine i ~etiri meseca. – Na{a srca su nepovratno slomqena zbog gubitka Stivena, kog su wegovi prijateqi od miqa zvali “Matas”. Bio je strastveni ribolovac i podvodni ribolovac koji je `iveo za more i disao morem, uvek povezan sa okeanom. Bio je izuzetno odan, beskrajno velikodu{an i ~ovek koji bi vam dao i posledwu ko{uqu sa sebe. Svet je izgubio zaista jedinstvenog gospodina, a na{e }erke su prerano izgubile neverovatnog oca.

Nastadali Australijanac bio je ~ovek sa brojnim talentima, a igrao je australijski fudbal za FK Kingsli. Wegov klub odao mu je po~ast posle tragi~nih vesti, opisuju}i Stivena kao “veoma voqenog prijateqa mnogih u na{oj klupskoj zajednici”.

U objavi je naveo da je ameri~ki rat protiv Irana u~inio Trampov brend ‚’toksi~nim za Australijance’’, {to je opisao kao ‚’krajwe nepravedno’’ prema brendu koji ‚’nema nikakve veze s predsednikom’’. Tvrdio je da je ta povezanost rezultat ‚’~istog senzacionalizma’’.

“Nema nikakve netrpeqivosti izme|u porodice Tramp i mene, za{to bi je bilo nakon {to ih poznajem 19 godina, jo{ iz vremena kada ovde niko nije ni znao ko je Donald Tramp. Ovo je ~isto poslovna odluka. Moj tim i ja radujemo se zavr{etku projekta, a kako ka`e stara izreka ‚nikad ne dopusti da istina pokvari dobru pri~u’”, napisao je.

Me|utim, saop{tewe Trump Organization ukazivalo je na mnogo vi{e od blage netrpeqivosti.

U saop{tewu se navodi da je Tramp grupa bila „veoma uzbu|ena zbog prilike da donese razvoj svetske klase na Gold Coast’’, ali da wihov partner za licencirawe, Altus, nije uspeo da ispuni svoj deo dogovora.

Nakon meseci pregovora i praznih obe}awa, jednog za drugim, o navodnom projektu vrednom 1,5 milijardi dolara, Altus Property Group nije bio u stawu ispuniti ni najosnovniju finansijsku obavezu koja je dospela potpisivawem ugovora.

Tako|e su naveli da poku{aj gospodina Younga da za raskid ugovora okrivi odre|ene svetske doga|aje samo je trik kojim `eli da skrene pa`wu sa vlastitih propusta i neuspeha.

Young je negirao da je prekid saradwe posledica wegovog ‚’neispuwavawa obaveza’’, rekav{i da je wegov tim, ‚’uz rat s Iranom i sve ostalo’’, znao da je ‚’vreme da se razi|u’’.

Australija {aqe nadzorni avion u

Ormuski moreuz

Australija je najavila raspore|ivawe naprednog vojnog nadzornog aviona u okviru me|unarodnih napora za za{titu plovidbe kroz Hormu{ki moreuz, jednu od najva`nijih svetskih pomorskih ruta kroz koju prolazi zna~ajan deo globalne nafte i trgovine.

Prema navodima australijskih medija, odluku je potvrdio ministar odbrane Richard Marles nakon virtuelnog sastanka sa kolegama iz vi{e od 40 zemaqa, koji su razmatrali sigurnosnu situaciju u regionu i mogu}nosti zajedni~kog delovawa radi o~uvawa stabilnosti na moru.

U operaciju }e biti ukqu~en avion Boeing E-7A Wedgetail, visoko sofisticirana platforma za vazdu{ni nadzor i rano upozoravawe, koja omogu}ava pra}ewe velikih podru~ja i koordinaciju sigurnosnih operacija u realnom vremenu.

Ovaj avion je ve} ranije bio anga`ovan u regionu, ukqu~uju}i i misije tokom marta, kada je kori{}en u okviru {irih sigurnosnih aktivnosti za{tite pomorskih ruta i stabilnosti u podru~ju Persijskog zaliva.

Multinacionalna misija, koju predvode Ujediweno Kraqevstvo i Francuska, ima za ciq da osigura nesmetan protok brodova kroz Ormus, posebno u uslovima poja~anih regionalnih tenzija i povremenih sigurnosnih incidenata.

Ministar Marles je naglasio da }e australijsko u~e{}e biti iskqu~ivo odbrambenog karaktera te da se ne radi o eskalaciji, nego o doprinosu me|unarodnim naporima za smawewe rizika i o~uvawe stabilnosti.

„Na{a uloga je da podr`imo sigurnost i slobodu plovidbe, uz jasno opredeqewe da se izbegne daqa eskalacija“, poru~io je Marles, prema navodima australijskih medija.

O raspore|ivawu se oglasio i australijski ministar finansija Jim Chalmers, koji je upozorio da produ`ena nestabilnost na Bliskom istoku ve} ima globalne ekonomske posledice, posebno kroz rast cena energenata i pritiske na inflaciju.

Podsetimo, regionalne tenzije dodatno su porasle nakon niza vojnih udara i kontramera u {irem podru~ju Zaliva, {to je u vi{e navrata dovodilo do poreme}aja u pomorskom saobra}aju i pove}ane zabrinutosti me|unarodne zajednice.

Vear je rekao da su ~lanovi grupe bili iskusni ribolovci.

– Iznajmili su ~amac za taj dan i pru`ali Stivenu pomo} dok su velikom brzinom i{li ka najbli`em pristani{tu, gde su ih ~ekali hitna pomo} i spasila~ki helikopter. Policijska vazdu{na jedinica nadletela je podru~je i ~ak su spustili jednog policajca iz helikoptera na obalu kako bi nam pomogao. Sve slu`be su zajedni~ki u~estvovale kako bismo u~inili sve {to je mogu}e za `rtvu.

– Matas je bio jedna od najiskrenijih osoba koje ste mogli da upoznate. Imao je osmeh i auru koji su mogli da

osvetle prostoriju i svi koji su imali privilegiju da ga poznaju pamti}e ga s qubavqu. Na{e misli i qubav su uz wegovu porodicu i prijateqe u ovom neverovatno te{kom trenutku, posebno uz wegovu suprugu [iren i wihove dve male }erke. Potresne fotografije sa mesta tragedije prikazuju Stivenove prijateqe kako te{e jedni druge na palubi policijskog ~amca. Narednik Majkl Vear, zadu`en za ostrvo Rotnest, rekao je: “Wegovi prijateqi su zapravo prisustvovali ovom u`asnom doga|aju.” – Prijateqi `rtve izvukli su wegovo telo iz vode, reanimirali ga tokom povratka i odmah stigli do pristani{ta Xordi Bej.

Kancelarija za primarne industrije i regionalni razvoj saop{tila je da je dobila prijavu da je Stivena napala ajkula duga oko ~etiri metra. Surf Life Saving WA” objavio je na dru{tvenim mre`ama da je velika bela ajkuladuga skoro pet metara prime}ena oko 10 ~asova, na oko 80 metara od obale. Nadle`ni su pozvali qude na dodatni oprez u oblastima Horses{u Rifa i Merxori Beja.

Ovo se doga|a nakon niza napada ajkula du` australijske obale ove godine. ^etvoro qudi napadnuto kod Sidneja u razmaku od samo 48 sati u januaru.

U tim napadima `ivot je izgubio dvanaestogodi{wi Niko Anti}, koji je preminuo u bolnici nedequ dana nakon {to ga je 18. januara ujela, kako se sumwa, bik-ajkula. BELA AJKULA RASKOMADALA OCA

Nastradali Australijanac

Trgovinski div godinama varao kupce la`nim popustima

Australijski sud je u ~etvrtak utvrdio da je Kols (Coles), drugi najve}i lanac supermarketa u zemqi, obmawivao kupce pove}avaju}i cene stotina proizvoda, a zatim ogla{a-

nicu 2024. godine, nakon {to su stalna inflacija i poskupqewa podstakli reakciju potro{a~a koji se bore sa krizom tro{kova `ivota protiv duopola namirnica u zemqi. Zajedno, ove dve fir-

vaju}i popuste iako su sni`ene cene bile vi{e od ranijih cena na rasprodaji.

Australijska komisija za konkurenciju i za{titu potro{a~a saop{tila je da }e tra`iti zna~ajnu kaznu u ovom slu~aju, pi{e Rojters.

„Veoma je va`no da se kazna ne mo`e jednostavno odbaciti kao tro{ak poslovawa i da dostigne nivo koji je zna~ajan odvra}aju}i faktor za takvo pona{awe”, rekla je na konferenciji za novinare Xina Kas-Gotlib, predsednica komisije.

Regulator je podneo tu`be protiv Koulsa i Vulvortsa, otvaraju}i novu stra-

me prodaju skoro dve tre}ine namirnica u Australiji.

Kolektivne tu`be su tako|e podnete uporedo sa akcijom regulatora, a presuda sudije Saveznog suda Majkla O’Brajana primewuje se na obe.

Akcije kompanije Coles pale su za 2,7% nakon odluke.

„Sudska presuda je jasan okida~ za dana{wu slabost, ali tr`i{te gleda daqe od pravnih naslova”, rekao je analiti~ar Vantage Markets-a Hebe ^en.

„Investitori ura~unavaju... rizik da Kolsova taktika diskontovawa postane mawe fleksibilna”.

Portparol Kolsa je rekao da kompanija preispituje presudu, dodaju}i da bi

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki

dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

„minimalni periodi utvr|ivawa cena” mogli spre~iti „nepotrebne parnice u budu}nosti”.

U svojoj presudi, O’Brajan je rekao da je Kols opravdano podizao cene tokom 2022. i 2023. godine, ali je obmawivao

POTRESNA ISPOVEST MILO[A DEGENEKA:

kupce reklamiraju}i popuste, obi~no u roku od ~etiri nedeqe.

Da bi popusti delovali verodostojno kupcima, supermarketi su trebalo da prodaju robu po vi{im cenama najmawe 12 nedeqa, rekao je O’Brajan.

„Vi|ao sam le{eve i bombe – nijedno dete to ne bi smelo da do`ivi“

Milo{ Degenek otvorio je du{u i napisao za Australijance {ta je sve pro{ao u `ivotu.

Ispovest koju je Milo{ Degenek napisao za jedan australijski portal dirnula je mnoge. Fudbaler koji iza sebe ima sjajnu karijeru otvorio je du{u i rekao kroz {ta je sve pro{ao tokom `ivota...

Sve je po~elo kada je kao beba 1995. godine morao da be`i iz Knina zbog u koloni izbeglica. Degenek, kao i jo{ stotine hiqada Srba proterani iz Knina u zlo~ina~koj akciji „Oluja”, nakon ~ega su uto~i{te na{li u Aran|elovcu, da bi se posle NATO bombardovawa preselili u Australiju.

Upravo je to reprezentacija za koju Milo{ nastupa i gde je ostavio ogroman trag. U prilog tome govori i wegova emotivna ispovest, koja }e mnoge rasplakati, a Degenek je du{u otvorio za portal playersvoice.com.au.

„Pri~a o tome kako sam zavoleo Australiju razlikuj se od ve}ine durgih. Nisam ro|en ovde. Nisam govorio engleski kada sam stigao. Da budem iskren, isprva sam mislio da je cela zemqa pri-

li~no ~udna. Ali ova zemqa mi zna~i vi{e no {to re~i mogu da opi{em. Gde god da sam, srce mi je u Australiji. Australija je prihvatila moju porodicu i dala nam nadu posle ratnog bezna|a. Ro|en sam 1994 tokom rata za nezavisnost. Bio je to te`ak period za moju porodicu. Imao sam 18 meseci kada smo morali da napustimo na{ grad, Knin. Bio sam na traktoru sa majkom i ocem tokom devet dana dok smo be`ali u Srbiju. Imali smo samo mleko i hleb. Sve smo ostavili. Ku}u,

zemqu, ro|ake, prijateqe. Moj otac od tada nije bio u Hrvatskoj. Po~eli smo iznova u Aran|elovcu, gradu 70 kilometara ju`no od Beograda. Miran, prelep gradi} blizu planina Bukuqa i Ven~ac. Ono {to je bilo jo{ lep{e je to {to si mogao da govori{ sa svakime, svakog si poznavao. Ali 1999. godine, NATO je bombardovao tada{wu Jugoslaviju iz razloga koje nikada ne}u razumeti. Bilo mi je {est godina. Igrao bih se sa prijateqima u dvori{tu ili na igrali{tu.

Onda bih ~uo sirene. To bi zna~ilo da se sprema napad. Morao bih u podzemni bunker kakvih je zbog istorijskih konflikata bilo u ve}ini starih zgrada u Srbiji. Nekad bismo dole bili i po 48 sati. Nije bilo sun~evog svetla. @iveli smo kao psi, na konzerviranoj grani. Ali najgori deo je bila nesigurnost. Ru`no je i re}i, ali vi|ao sam le{eve, ose}ao te bombe kako udaru, iskusio wihovu silinu. Nijedno dete ne bi trebalo to da pre`ivqava, a opet to se i daqe de{ava {irom sveta. Mnogi su bespotrebno umrli. Deca, nevini qudi. Ne znam za{to. Nisam politi~ar. Znam sam da sam mrzeo sve to. I sada kada neko pri~a o ratu, ja }utim. Znam {ta je. Pre`iveo sam to”. Nije bilo razloga da ostajemo tu gde smo. Fudbal je bio jedino {to me je ~inilo sre}nim i sklawalo sa ulice. Jedva da smo imali hranu na stolu. Ne se}am se kad su otac i majka razgovarali sa \or|em i sa mnom o Sidneju. Znali smo da idemo negde, ali nismo imali pojma gde i koliko }emo ostati. Tek kad smo sleteli shvatili smo da smo u novoj zemqi. Krenuli smo iz Kempsija, predgra|a na zapadu Sidneja. Sve je bilo druga~ije. Nikoga nismo poznavali. Ni jezik nismo govorili. Prva godina je bila mnogo te{ka. Posle je bilo lak{e, jer sam stekao prijateqe poreklom iz Srbije i Hrvatske. Pa jo{ lak{e kad sam krenuo u {kolu, a roditeqi prona{li posao. Kupili smo prvu ku}u u Liverpulu. Mislili smo da to nikad ne}emo mo}i. Ali Australija nam je dala priliku da radimo i ne{to zaradimo. Bila je to ba{ stara ku}a, ali je imala ogromno dvori{te. Ustajao sam u {est ujutru da bih trenirao pre {kole. Ovde se ose}am dobrodo{lim. Qudi se smeju. Ohrabruju te da juri{ svoje snove, ne smeju ti se zbog wih. Otac i majka su se pre tri godine preselili u Srbiju. \or|e tako|e. Ja sam tada igrao u Nema~koj ve} sam se osamostalio. @eleli su da do|u u Evropu da bi mi bili {to bli`i, da mi olak{aju. Sad kad se situacija promenila (Milo{ je potpisao za japansku Jokohamu) opet planiraju da se vrate u Australiju. Misle da je to najboqa zemqa na svetu”, napisao je Degenek u ispovesti.

^ekaju}i podmornice

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Australija ima skoro 60.000 kilometara obale ali samo {est podmornica koje su ve} tri decenija stare. Naravno, i ne treba da se poredimo sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama ili Ruskom Federacijom koje imaju svaka po 66 podmornica, ali ih imamo zaista nedovoqno u pore|ewu sa nekim drugim dr`avama. Na primer, jedna Gr~ka koja je neuporedivo mawa od Australije ima ~ak 9 podmornica dok Italija ima 8 takvih plovila. Kada i ako sporazum u okviru

najverovatnije do 2036. godine. Zamena dizel elektri~ne operativne infrastrukture na brodovima klase Kolins bi}e izvr{ena samo ako je potrebno produ`iti wihov vek trajawa, {to je promena u odnosu na prethodne planove osmi{qene da premosti nedostatke kapaciteta sa sada obustavqenim programom klase Atak.

Ukoliko bude uspe{no, produ`ewe operativnog veka brodova do kasnih 2040-ih premostilo bi prazninu za dolazak polovnih ameri~kih nuklearnih podmornica klase Virxinija u okviru sporazuma Aukus sa Va{ingtonom i Londonom.

Prva podmornica klase Virxinija trebalo bi da stigne u Australiju 2032. godine, a druga svake ~etiri godine, pre nego {to model napravqen po meri u Australiji po~ne da se pu{ta u rad 2042. godine.

Nova cena od 11 milijardi dolara je ve}a od prvobitne procene od 4 do 6 milijardi dolara koju je dala biv{a koaliciona vlada.

mornica klase Kolins je kqu~no za odr`avawe te prednosti dok prelazimo mornaricu sa konvencionalnih na podmornice na nuklearni pogon, smatra ministar Marls.“

Pro{lonedeqni savezni buxet ukqu~ivao je planove da Australija potro{i dodatne 53 milijarde dolara na odbranu tokom naredne decenije, ukqu~uju}i jo{ 14 milijardi dolara pre kraja decenije.

Usred brzo promenqivog geopoliti~kog pejza`a, Australija }e potro{iti najmawe 368 milijardi dolara na isporuku podmornica Aukus.

Ministar odbrane u senci, Xejms Paterson, rekao je da Marls izbegava kontrolu nad promenama na brodovima klase Kolins i drugim pitawima Australijskih odbrambenih snaga.

Budu}nost AUKUS-a usredsre|ena je na {iroku trilateralnu strategiju opremawa Australije podmornicama na nuklearni pogon i ubrzawa zajedni~kog razvoja naprednih vojnih tehnologija. Vi{edecenijski pakt suo~a-

Aukus-a jednog dana bude realizovan ima}emo ukupno 8 nuklearnih podmornica od kojih }e 5 biti izgra|ene u Adelejdu. Tri od tih 8 podmornica su polovne i bi}e prema ve} ratifikovanom sporazumu biti isporu~ene Australiji u narednom periodu. Zato }e australijski poreski obveznici morati da plate dodatnih 11 milijardi dolara kako bi produ`ili vek trajawa zastarelih na{ih podmornica klase Kolins u Australiji za jo{ jednu deceniju, premostiv{i tako jaz u kapacitetima pre planiranog dolaska prvih podmornica klase Aukus 2032. godine. Prvobitno projektovane da imaju radni vek od 30 godina, {est podmornica izgra|enih u Adelejdu ve} su operativne izme|u 23 i 30 godina. Vlada Entoni Elbanizija je 2024. godine objavila da }e preduzeti takozvane radove na „produ`ewu veka trajawa tipa“ kako bi {est podmornica klase Kolins ostale u vodi dodatnih 10 godina. Ministar odbrane, Ri~ard Marls, najavio je u utorak da }e prvi radovi na produ`ewu veka trajawa najstarije podmornice, HMAS Farnkomb, po~eti ovog meseca. Podmornica je trebalo da bude penzionisana ove godine, ali se sada o~ekuje da }e raditi

Od {est podmornica, dve su van vode u svakom trenutku zbog planiranog odr`avawa. U novembru 2024. godine otkriveno je da pet podmornica nije bilo dostupno.

Vlada o~ekuje da }e u proseku tri podmornice biti na odr`avawu u svakom trenutku, dok }e ostale tri biti u vlasni{tvu Kraqevske australijske mornarice, ukqu~uju}i dve dostupne za operativno raspore|ivawe. Laburisti su za promenu planova uzastopnih vlada okrivili promene u planovima za program podmornica. Radova vlada je prvo planirala da produ`i operativni vek klase Kolins, pre nego {to je Abotova vlada po~ela da pregovara o mogu}em sporazumu o kupovini podmornica od Japana. Trnbulova vlada je na kraju izabrala francusku pomorsku grupu za izgradwu novih podmornica 2016. godine, plan koji je Morisonova vlada poni{tila kada je sporazum o podmornicama Aukus potpisan sa Xo Bajdenom i Ri{ijem Sunakom 2021. godine. Marls je rekao da }e najnovija objava ubrzati i dati prioritet radovima na odr`avawu najmla|ih modela flote, po~ev{i od HMAS Rankina. „Produ`ewe `ivotnog veka svih {est pod-

va se sa zna~ajnim logisti~kim, industrijskim i geopoliti~kim testovima dok nastoji da preoblikuje bezbednost Indo-Pacifika. Sve tri nacije se suo~avaju sa brojnim industrijskim preprekama. Ameri~ka proizvodwa podmornica klase Virxinija ve} je do`ivela ka{wewa, {to je izazvalo debate o tome da li }e Va{ington mo}i da isporu~i obe}ane podmornice Australiji bez ugro`avawa sopstvene flote. I Velika Britanija se suo~ava sa nedostatkom kapaciteta za izgradwu brodova i stru~nih kadrova. Sporazum o nuklearnim podmornicama u okviru Aukus-a je jedna od najve}ih investicija za australijsku vojnu industriju ikada. Ipak, te{ko}e su ogromne i verovatno }e u narednim nemirnim godinama i decenijama biti sve ve}e. Sa druge strane Australija i nema mnogo izbora osim da ~eka i skupo pla}a sve gre{ke i ka{wewa, jer dr`ava sa tolikom obalom jednostavno mora da ima barem dvocifreni broj savremenih podmornica.

Ula`e se 1,8 milijardi dolara u kvalitet vode

Krajem pro{le nedeqe, savezna vlada Australije i vlada Kvinslenda objavile su novu, ambicioznu strategiju za unapre|ewe kvaliteta vode u okolini Velikog koralnog grebena. Ovaj dokument predstavqa kqu~ni korak u za{titi najve}eg koralnog sistema na svetu koji se suo~ava sa rastu}im pritiscima klimatskih promena i zaga|ewa sa kopna.

Nova strategija zamewuje dosada{wi plan i direktno se oslawa na nau~ni konsenzus iz 2022. godine, koji je potvrdio da je lo{ kvalitet vode, pored zagrevawa okeana, me|u najzna~ajnijim faktorima koji naru{avaju otpornost korala.

Kako se navodi u saop{tewu, prioritetne akcije podrazumevaju:

• Unapre|ewe kvaliteta vode koja te~e do samog grebena;

• Obnovu prirode i predela;

• Podr{ku odr`ivim praksama u slivovima Velikog koralnog grebena kako bi se spre~ilo oticawe {tetnih materija iz poqoprivrede i industrije;

• Unapre|ewe i deqewe znawa.

Savezni ministar za `ivotnu sredinu i vode, Mari Vat, istakao je da su dve vlade zajedni~ki izdvojile blizu 1,8 milijardi

dolara do 2030. godine za direktnu podr{ku poboq{awu kvaliteta vode.

„Ovo }e pomo}i zemqoposednicima da pove}aju produktivnost uz primenu odr`ivih metoda, {tite}i Veliki koralni greben od kojeg svi zavisimo“, izjavio je Vat.

Va`nost Velikog koralnog grebena nije samo ekolo{ka, ve} i ekonomska. Prema zvani~nim podacima, wegova vrednost za australijsku ekonomiju procewuje se na 95 milijardi dolara, a ovaj prirodni fenomen direktno podr`ava oko 77.000 radnih mesta, prvenstveno u sektoru turizma i istra`ivawa.

Ipak, usled rastu}ih temperatura okeana, stawe Velikog koralnog grebena postaje sve

alarmantnije: posledwih godina pretrpeo je nekoliko masovnih izbeqivawa.

U pitawu je zapravo „raskid” – izlo`eni visokom toplotnom stresu, korali raskidaju svoje delikatne veze sa sitnim algama od kojih dobijaju boju i hranqive materije. Nakon toga, dolazi do izbeqivawa koje mo`e da bude i smrtonosno, a u slu~aju da ga korali ipak pre`ive, postaju podlo`niji bolestima i dolazi do pote{ko}a pri razmno`avawu.

S obzirom na to da su klimatske promene globalni problem, koji iziskuje sveobuhvatnu globalnu reakciju, Australija se fokusirala na ono {to koralima mo`e da obezbedi na „lokalu” – a to je ~istija voda u kojoj mogu lak{e da prebrode toplotni stres.

Unesko je `eleo da stavi Veliki koralni greben na Listu svetske ba{tine u opasnosti

Sa 400 vrsta korala, 1.500 vrsta riba i 4.000 vrsta meku{aca, prakti~no ~itav Veliki koralni greben je jo{ osamdesetih godina pro{log veka upisan na Uneskovu listu svetske ba{tine. Ovaj prirodni draguq dom je i vrsta koje su pred izumirawem kao {to su morska krava i velika zelena korwa~a.

Pored toga {to je dom nepreglednom biodiverzitetu, Veliki koralni greben igra kqu~nu ulogu kao prirodna barijera koja {titi obalu od udara talasa, poplava i erozije.

Me|utim, imaju}i u vidu izazove modernog doba i zabriwavaju}e zdravqe Velikog koralnog

grebena, Uneskovi stru~waci su 2021. godine predlo`ili da se ovaj ekosistem upi{e na Listu svetske ba{tine u opasnosti {to bi bio veliki udarac za presti` i turizam zemqe. Nakon razgovora Uneska sa vladom Australije, vlasti su obe}ale, izme|u ostalog, da }e strogo nadzirati i odr`avati zone zabrane ribolova u tre}ini podru~ja svetske ba{tine, kao i da }e potpuno zabraniti ribolov staja}im mre`ama do 2027.

I tada je bilo re~i o radu na unapre|ewu kvaliteta vode, podviga koji je u maju 2026. dobio dodatni podsticaj.

„Kvinslen|ani vole Greben, on je deo na{eg identiteta”, potcrtao je Endrju Pauel, ministar za `ivotnu sredinu Kvinslenda. „@elimo da ga sa~uvamo za budu}e generacije i ovaj plan je put ka tom ciqu kroz prakti~ne akcije i sna`na partnerstva.”

Nau~nici upozoravaju da bi klimatske promene mogle da zbri{u prakti~no sve korale iz svetskih okeana do kraja veka.

Kako bi se taj crni scenario izbegao, pored napora Australije za o~uvawem Velikog koralnog grebena, vrlo je va`no da na nivou civilizacije smawimo {tetne emisije i zauzdamo budu}e zagrevawe planete.

@ive u gradu pod zemqom jer temperature

na povr{ini prelaze 50°C

Usred australijske pustiwe postoji grad u kojem qudi ve} decenijama `ive ispod zemqe. Na prvi pogled deluje kao scena iz postapokalipti~nog filma, crvena pra{ina, ogoqeni pejza`i bez drve}a, rupe po zemqi i temperature koje leti prelaze 50 stepeni. Me|utim, ispod te surove povr{ine krije se potpuno druga~iji svet: podzemne ku}e sa dnevnim sobama, kuhiwama, internetom i prijatnom temperaturom tokom cele godine.

Grad Kuber Pedi nalazi se oko 846 kilometara severno od Adelejda, u srcu Ju`ne Australije. Poznat je kao svetska prestonica opala jer ~ak 70 odsto svih opala na planeti dolazi upravo odatle. Ono po ~emu je zaista jedinstven jeste ~iwenica da veliki deo stanovni{tva `ivi u nekada{wim rudnicima isklesanim u stenama.

Sve je po~elo sasvim slu~ajno jo{ 1915. godine.

^etrnaestogodi{wi de~ak Vili Ha~ison pratio je oca tokom neuspele potrage za zlatom u australijskoj unutra{wosti. Dok su odrasli tra`ili vodu, de~ak je na zemqi ugledao komade opala koji su bukvalno le`ali po povr{ini.

Vest o otkri}u brzo se pro{irila i ubrzo su po~eli da sti`u rudari iz svih krajeva Australije, me|u wima i mnogi vojnici koji su se vra}ali iz Prvog svetskog rata u potrazi za novim po~etkom.

Naseqe je zvani~no dobilo ime Kuber Pedi 1920. godine. Naziv dolazi iz jezika australijskih Aborixina i u prevodu zna~i „rupa belog ~oveka“. Ali `ivot u toj oblasti pokazao se mnogo te`im nego {to su rudari o~ekivali.

Leti temperature dosti`u ~ak 52 stepena u hladu, a hlada gotovo da nema.

Vazduh je izuzetno suv, vegetacije nema, a no}u temperature naglo padaju. Prvi stanovnici poku{avali su da `ive u obi~nim ku}ama na povr{ini, ali pustiwa je brzo pokazala koliko je to gotovo nemogu}e.

Re{ewe su prona{li upravo tamo gde su provodili dane pod zemqom.

Dok su kopali tunele tra`e}i opale, shvatili su da je temperatura u stenama stalno prijatna. Tako su po~eli da pro{iruju rudarska okna i pretvaraju ih u domove.

Danas podzemne ku}e u Kuber Pediju imaju sve {to imaju i klasi~ne ku}e: spava}e sobe, kupatila, kuhiwe, struju, vodu i internet. Razlika je samo u tome {to su isklesane direktno u pe{~aru.

Najve}a prednost je temperatura koja se tokom cele godine kre}e izme|u 22 i 24 stepena, bez potrebe za klima-ure|ajima ili grejawem.

Stanovnici ka`u da unutra{wost izgleda mnogo prijatnije nego {to qudi zami{qaju. Zidovi od naranxastog pe{~ara stvaraju topao ambijent, a pojedini vlasnici ~ak u steni prave police, ukrase ili bazene.

Jedno od najpoznatijih mesta u gradu nekada je pripadalo lovcu na krokodile poznatom kao Krokodil Hari. Wegov podzemni bar, pun neobi~nih skulptura i ekscentri~nih detaqa, danas je turisti~ka atrakcija.

Pod zemqom se u ovom gradu ne nalaze samo ku}e.

Tu su i crkve isklesane u stenama, me|u kojima se posebno izdvaja Srpska pravoslavna crkva Svetog Ilije sa osvetqenim vitra`ima i ikonama uklesanim u zidove. Postoje i podzemna kwi`ara, galerije, muzeji, pa ~ak i hotel u kojem turisti mogu da prespavaju duboko ispod zemqe i

iskuse `ivot stanovnika pustiwe. @ivot na povr{ini podjednako je neobi~an.

Gradski teren za golf nema travu, ve} se igra na goloj zemqi. Igra~i sa sobom nose komade ve{ta~ke trave koje spu{taju kada udaraju lopticu.

Po gradu postoje upozorewa na neobele`ene rupe, ostatke starih rudarskih okana kojih u okolini ima vi{e od 250.000. Teren izgleda gotovo kao povr{ina Meseca. Upravo zbog tog nestvarnog pejza`a Kuber Pedi je privukao i Holivud. Ovde su snimani filmovi poput „Pobesnelog Maksa“ sa Melom Gibsonom i „Pitch Black“ sa Vin Dizelom. Filmskim ekipama gotovo da nije bila potrebna scenografija jer je prirodno okru`ewe ve} izgledalo kao svet posle apokalipse.

Grad danas ima oko 2.500 stanovnika iz vi{e od 45 razli~itih nacionalno-

sti, me|u kojima su i Srbi, Grci, Hrvati i brojni doseqenici iz Evrope i Azije. Iako se mnogi i daqe bave iskopavawem opala, vlasti su zabranile rudarewe u stambenim delovima grada. Ipak, lokalni rudari ~esto prona|u na~in da nastave kopawe pod izgovorom „renovirawa ku}e“.

Poseban problem predstavqa voda. U toj oblasti nema reka ni jezera, pa se voda crpi iz ogromnog podzemnog rezervoara koji se nalazi vi{e od dva kilometra ispod zemqe. Re~ je o vodi staroj milionima godina, zbog ~ega su tro{kovi snabdevawa me|u najvi{ima u Australiji. Kuber Pedi tako ve} vi{e od jednog veka opstaje zahvaquju}i dvema stvarima skrivenim duboko ispod zemqe vodi i opalu.

I upravo zbog toga ovaj grad ostaje jedno od najneobi~nijih mesta na planeti, gde se `ivot odvija daleko od sunca, u podzemnom svetu usred pustiwe.

Pi{e: Joca Gajeskov

SVE^ANOST U SPOMENDOMU U GRENVILU

85. godina od osnivawa ravnogorskog

u U subotu 16. maja 2026. godine, ~lanovi i prijateqi Udru`ewa boraca ”Dragoqub – Dra`a Mihailovi}” sve~ano su obele`ili 85. godi{wicu od osnivawa Ravnogorskog pokreta, jedan od va`nijih datuma

Toga dana u ovda{wem Spomendomu generala Mihailovi}a, prisutni su se prisetili i odali po{tu svim borcima Ravnogorskog pokreta palim na oltaru otaxbine u Drugom svetskom ratu i posle.

Kako je zabele`eno, u aprilski rat, |eneral{tabni pukovnik Mihailovi} je u{ao kao na~elnik operativnog odeqewa Druge armije. Ova armija je pro{la mu~an ratni put u predelima sredwe Bosne.

U rejonu Doboja zavr{io se regularni ratni put pukovnika Mihailovi}a, zapo~et {estog aprila u Bosni napadom Tre}eg Rajha na srpski narod. 15. april 1941 godine je bio prekretnica u karijeri pukovnika Mihailovi}a.

Tog tragi~nog dana, on je re{io da se izdvoji od glavnine trupa Druge armije i krene ka Drini Polaze}i u neizvesnost, u po-

ra`enu Srbiju, mu~ilo ga je gorko saznawe da je sve vreme imao pravo. Slu~aj je hteo da wegova borbena grupa sa zastavom 41. Pe{adijskog puka ostane jedina aktivna organizovana jedinica u kraqevini, i

tako bude sto`er kasnijeg otpora neprijatequ na bazi ~etni~kog ratovawa.

Na Ravnoj gori je osnovan prvi {tab i ona }e tokom ratnih godina postati simbol Srpskog ^etni~kog Pokreta u Drugom svetskom ratu, otuda i ime Ravnogorski Pokret.

Petar ve} 40 godina `ivi u Australiji, ali nije zaboravio rodni grad, u{ao je u radwu i naru~io...

Apatinac Petar Piskulovi} ve} 40 godina `ivi u Australiji, ali nije zaboravio rodni grad. U `eqi da doprinese ure|ewu Apatina, Petar je ponudio da finansira zamenu i popravku o{te}enih granitnih postoqa na kandelaberima u gradu, koja su tokom godina pretrpela o{te}ewa ili su delimi~no uni{tena, prenosi Radio Dunav.

Za ovaj posao anga`ovana je kamenoreza~ka radwa Roberta Egerca. On za Radio Dunav navodi da je Petar li~no do{ao u wegovu radwu i naru~io zamenu o{te}enih delova i plo~a granita koje nedostaju, kao i da je ve} uplatio deo sredstava u vidu avansa.

Prema dogovoru, radovi bi trebalo da budu zavr{eni do po~etka Ribarskih ve~eri, koje tradicionalno startuju po~etkom jula. Egerc isti~e da je materijal ve} nabavqen i da }e posao biti rea-

lizovan u dogovorenom roku. O vrednosti investicije nije mogao da govori, ali se pretpostavqa da u pitawu nije mali iznos.

Radovi su mogli biti zavr{eni i ranije, ali je procedura ne{to slo`enija jer se za intervencije, popravke i rekonstrukciju u za{ti}enim gradskim zonama moraju pribaviti odgovaraju}e dozvole.

Petar Piskulovi} se u Australiji uspe{no bavi gra|evinarstvom, a u narednom periodu planira i posetu Apatinu, iako mu poslovne obaveze decenijama nisu ostavqale mnogo prostora za dolaske.

Ovakve inicijative pokazuju da veza sa rodnim krajem ne bledi ni nakon mnogo godina i hiqada kilometara udaqenosti. Petrov gest zaslu`uje po{tovawe i zahvalnost, a mo`da }e ova godina biti prilika da Apatinci vi{e saznaju o svom sugra|aninu koji nije zaboravio mesto iz kojeg je potekao.

Po dolasku na Ravnu Goru maja 1941. godine, Mihailovi} doneo odluku da organizuje pokret otpora. Svojim proglasom, Mihailo vi} podi`e zastavu slobode protiv neprijateqa srpskog naroda. Pre`iveli borci Ravnogorskog pokreta koji su se doselili u

Potomci sidnejskih Ravnogoraca na proslavi pro{le subote

Deo ~lanova uprave Udru`ewa boraca

Majstori za prav {timung: Dule i Dragan

Nikola Savi} majstor za ro{tiq

Radnici u kuhiwi imali pune ruke posla

Narodno veseqe je trajalo do kasnih popodnevnih

Ne propu{taju nijedno dru`ewe u Grenvilu

Veseqe bilo je na visini

Mihailovi}” u sidnejskom predgra|u Grenvil, datuma u na{oj savremenoj istoriji

11. Mihailovi} je pokret Mihailoprotiv Ravnogorskog Australiju krajem 40. i po~etkom 50. godina pro{log veka sa ponosom su obele`avali osnivawe Ravnogorskog pokreta.

Tako je bilo i pro{le subote kada su potomci Ravnogoraca u Sidneju obele`ili ovaj datum uz bogatu trpezu, raznovrsna pi}a, lepu pesmu

Duleta Milivojevi}a, svirku orkestra Dragana Kotevskog i veselu atmosferu koja je trajala do prvih ve~erwih sati. I ovom prilikom glavna poruka sa skupa u Grenvilu bila je: S verom u Boga za Kraqa i Otaxbinu – Ravna Gora pobediti mora!

AMBASADA REPUBLIKE SRBIJE U AUSTRALIJI Kanbera

Konkurs za suf inansirawe projekata namewenih dijaspori i Srbima u regionu

Ministarstvo spoqnih poslova, Uprava za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu, raspisalo je konkurs za sufinansirawe projekata koji imaju za ciq ~uvawe i negovawe srpskog kulturnog, etni~kog i verskog identiteta,kao i unapre|ewe informisawa dijaspore, medijske povezanosti i odr`avawa kontakta i razmene informacija sa maticom, u okviru projektnih oblasti – {kole i komunikacije

Opis oblasti konkursa:

1. [KOLE - podr{ka organizaciji {kola srpskog jezika i kulture u dijaspori, kampova (programi nameweni upoznavawu matice) i letwih {kola namewenih o~uvawu srpskog kulturnog i jezi~kog identiteta dece i omladine iz dijaspore;

2. KOMUNIKACIJE - oblast komunikacije obuhvata projekte koji ja~aju informisanost srpske dijaspore o `ivotu i kulturi u matici, unapre|uju medijsku povezanost i omogu}avaju razmenu informacija. Ukqu~uje digitalne i {tampane medije, onlajn platforme, emisije i projekte koji promovi{u srpski jezik, kulturu i tradiciju, kao i aktivnosti koje podsti~u kontakt dijaspore sa maticom.

Pravo u~e{}a na konkursu imaju pravni subjekti – organizacije i udru`ewa iz dijaspore, u skladu sa ~lanom 2. Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, odnosno organizacije i udru`ewa Srba koja su registrovana u inostranstvu, osim u dr`avama koje po ovom Zakonu spadaju u region.

Pravo u~e{}a na konkursu nemaju: 1) direktni ili indirektni korisnici buxetskih sredstava, 2) fizi~ka lica i 3) privredni subjekti.

Prijave na konkurs otvorene su u periodu od 15. maja od 08 ~asova do 25. maja 2026. godine do 14 ~asova.

Uvid u dokumentaciju raspisanog konkursa mo`e se izvr{iti na veb adresi Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu - https://dijaspora.gov.rs/konkursi/

Prijavqivawe je mogu}e iskqu~ivo putem veb-platforme na adresi: http://konkursi.dijaspora.gov.rs

Kamen temeqac Spomendoma u Grenvilu postavqen 1950. a osve}we obavqeno 1963. godine

Sekretar Udru`ewa boraca Biqana \ur|evi} sa gostima

popodnevnih sati

Lepa pesma za Radmanovi}e

MIGRACIONI

[ta se mewa i ko je pogo|en promenama

Federalna vlada reformisa}e sistem stalne migracije kako bi birala „obrazovanije“, „visokokvalifikovane“ i mla|e migrante radi re{avawa nedostatka radne snage.

Ovogodi{wi buxet potvrdio je da }e program stalne migracije ubudu}e ostati ograni~en na 185.000 mesta, pri ~emu je vi{e od 70 odsto mesta rezervisano za kvalifikovane migrante.

tehni~kog sektora — na tr`i{te rada svake godine. Vlada je tako|e najavila i druge promene koje }e uticati na program Working Holiday Maker (WHM), uz istovremeno ja~awe integriteta migracionog sistema.

PROMENE U MIGRACIONIM PROGRAMIMA I VIZAMA U buxetu za 2026. godinu vlada je navela da }e „optimizovati“ sistem bodovawa za stalnu migraciju, program koji bira gotovo

Vlada }e davati prednost prijavama migranata koji se ve} nalaze u Australiji — umesto onima iz inostranstva — i u okviru kvalifikovane i porodi~ne kategorije.

Preostalih 55.110 mesta za kandidate iz inostranstva uglavnom }e biti dodeqeno visokokvalifikovanim migrantima koji „poma`u u re{avawu dugoro~nih potreba Australije za kvalifikovanom radnom snagom“, navodi se u buxetskim dokumentima.

Pored odabira kandidata koje smatra kvalitetnijim, vlada }e ubrzati i procene kvalifikacija kako bi se priznale postoje}e stru~ne kvalifikacije migranata.

Ciq je da se omogu}i ulazak do 4.000 dodatnih kvalifikovanih zanatskih radnika — uglavnom iz gra|evinskog i elektro-

dve tre}ine stalnih kvalifikovanih migranata. Jo{ nije jasno koje }e obrazovne i stru~ne kvalifikacije imati prioritet kod kandidata za vize.

Vlada }e ulo`iti 85,2 miliona dolara u br`e procene kvalifikacija za migrante zanatlije i ubrzawe procesa profesionalnog licencirawa.

Ove promene mogle bi da skrate vreme potrebno za ulazak na tr`i{te rada za ~ak {est meseci i omogu}e dolazak do 4.000 dodatnih kvalifikovanih zanatskih radnika godi{we. Novi program procene kvalifikacija za nosioce viza koji se ve} nalaze u Australiji sprovodi}e organizacija Trades Recognition Australia. To }e omogu}iti da kvalifikovani migranti sa stru~nim kvalifikacijama i prakti~nim zanatskim iskustvom

Eukaliptusovo uqe mnogi prepoznaju po mirisu koji odmah asocira na ~isto}u, disajne puteve, kupatilske police i stare ku}ne trikove. U Australiji, me|utim, ta mala bo~ica ima mnogo ve}u pri~u: industriju, poqoprivredu, lokalnu proizvodwu i poku{aj da se obnovi doma}i lanac koji je godinama slabio.

Australijska kompanija Bosisto’s, stara 174 godine, planira da utrostru~i proizvodwu eukalip-

budu priznati kako bi mogli da rade i pomognu u popuwavawu nedostatka radne snage.

Vlada }e izdvojiti 27 miliona dolara tokom dve godine za obrazovawe migrantskih radnika o za{titi na radnom mestu, pravima radnika i merama uskla|enosti sa migracionim zakonima.

Vlada je tako|e najavila promene u programu Working Holiday Maker (WHM) s ciqem da se „boqe kontroli{e broj korisnika programa“, smawe prepreke za rad i obezbedi „pravednija raspodela“ WHM viza.

To }e ukqu~ivati pro{irewe sistema izvla~ewa (ballot system) u okviru WHM programa radi boqeg upravqawa programom, navodi se.

PROGRAMI U^EWA

ENGLESKOG JEZIKA I ZA[TITA VIZNOG SISTEMA

Buxet tako|e predvi|a izmene programa pod nazivom Adult Migrant English Program kako bi se poboq{ao pristup „formalnoj nastavi engleskog jezika“, za koji je blagajnik Xim ^almers (Jim Chalmers) rekao da je spreman za reformu.

„Va`no je imati sposobnost komunikacije na radnom mestu“, rekao je on za SBS News, dodaju}i da „to nije jedina ve{tina koja nam je va`na“.

Od 2029. godine bi}e uveden novi program engleskog jezika, sa fleksibilnom nastavom i podr{kom studentima, kako bi se poboq{alo znawe engleskog jezika, kao i rezultati u oblasti zapo{qavawa i dru{tvene kohezije migranata.

Ovi programi bi}e dostupni osobama koje se smatraju „najpotrebitijima“ za podr{ku u u~ewu engleskog jezika.

Tako|e }e biti izdvojeno 19,8 miliona dolara tokom ~etiri godine za poja~anu proveru studentskih viza, kako u Australiji tako i u inostranstvu, radi o~uvawa integriteta sistema me|unarodnih studentskih viza. SBS na srpskom

VOJNA BAZA I STROGA IZOLACIJA: Australijski putnici sa zara`enog kruzera hitno zatvoreni

[est putnika sa kruzera na kojem je zabele`ena epidemija hantavirusa stiglo je u Australiju, gde }e provesti najmawe tri nedeqe u karantinu, saop{tile su australijske vlasti.

Putnici su doputovali poslovnim avionom „Gulfstream” iz Holandije i sleteli u bazu „Pirs”, u blizini Perta u Zapadnoj Australiji, preneo je danas AP.

Nakon toga preba~eni su u karantinski objekat Bulsbruk. Me|u putnicima je pet dr`avqana Australije i jedan dr`avqanin Novog Zelanda.

Australijski ministar zdravqa Mark Batler rekao je da }e biti primewene stroge mere nadzora.

„Sprove{}emo jedan od najja~ih karantinskih re`ima kao odgovor na ovu epidemiju virusa”, rekao je Batler.

Karantin bi trebalo da traje najmawe tri nedeqe, dok je dodatni period nadzora od 42 dana, koji je identifikovala Svetska zdravstvena organizacija kao potencijalni period inkubacije, i daqe predmet procene nadle`nih.

Vlasti su saop{tile da su svi putnici pre napu{tawa Holandije bili negativni na virus i da nisu imali simptome.

Putnici su sa kruzera „MV Hondijus”, sa kojeg su ranije evakuisani putnici i ~lanovi posade zbog izbijawa infekcije.

Brod je prethodno plovio od Argentine ka Antarktiku i ka izolovanim ostrvima ju`nog Atlantika kada je identifikovana epidemija. Od 11 potvr|enih slu~ajeva na brodu, tri osobe su preminule. Nakon evakuacije, brod se vra}a u Holandiju gde }e biti detaqno o~i{}en i dezinfikovan.

OTKRIVENA ”IZGUBQENA” VRSTA KOALE:

Sto godina fosil bio pred o~ima nau~nika, a niko nije primetio kqu~nu razliku

tusovog uqa otvarawem nove destilerije u centralnoj Viktoriji. Ciq je da se odgovori na pad lokalne proizvodwe i pove}a koli~ina uqa dobijenog iz australijskog eukaliptusa. Ova vest je lepa jer spaja tradiciju i savremenu proizvodwu. Eukaliptus nije samo biqka iz {kolskih lekcija o Australiji i koalama. Wegovo uqe koristi se u proizvodima za ~i{}ewe, aromaterapiji, kozmetici, masa`i i preparatima koji daju ose}aj prohodnijeg disawa. Iako nije zamena za medicinsku terapiju, mnogima je deo ku}ne rutine. Tehnolo{ki deo pri~e krije se u destilaciji. Listovi se obra|uju parom, uqe se izdvaja i zatim standardizuje da bi proizvod imao prepoznatqiv kvalitet. Kada kompanija ula`e u novu destileriju, ona ne pravi samo mirisni proizvod, nego ~uva znawe, radna mesta i poqoprivrednu kulturu. Eukaliptusovo uqe zato nije samo miris iz bo~ice. To je dokaz da stara biqka, ako joj se pristupi pametno, mo`e dobiti novo industrijsko i `ivotno poglavqe.

Nau~nici su identifikovali potpuno novu, do sada nepoznatu vrstu koale koja je pre 28.000 godina krstarila zapadnim delovima Australije. Iako su weni fosili prona|eni pre vi{e od jednog veka, istra`iva~i su ih sve do sada pogre{no svrstavali pod savremene koale. Preokret u istra`ivawu dogodio se kada je Muzej Zapadne Australije dobio na poklon savr{eno o~uvanu lobawu prona|enu u pe}ini Mundajn. Speleolozi i biolozi su odmah uo~ili neobi~nu anatomsku karakteristiku: duboke brazde na gorwoj vilici, odmah ispod o~iju, kakve savremene koale nemaju. Nova vrsta dobila je ime Phascolarctos sulcomaxilliaris (u prevodu koala sa brazdastom vilicom). Nau~nici veruju da su ove brazde slu`ile kao oslonac za sna`ne mi{i}e lica, {to joj je verovatno omogu}avalo da `va}e znatno tvr|e biqke ili je pak imala drasti~no istan~anije ~ulo mirisa u odnosu na dana{we ro|ake. Pored specifi~ne glave, analiza kostiju udova pokazala je da je ova drevna koala imala du`e i tawe noge. To sugeri{e da je bila „sportski” gra|ena i vitkija, za razliku od dana{wih, prili~no zdepastih koala koje poznajemo sa istoka kontinenta. Istra`ivawe objavqeno u „Royal Society Open Science” otkrilo je i tu`an razlog wenog nestanka. Pre oko 28.000 godina, klima u Australiji postala je ekstremno suva i hladna. [ume eukaliptusa, koje su jedini izvor hrane za ove `ivotiwe, bukvalno su i{~ezle, smawiv{i se na svega pet odsto prvobitne teritorije. Bez hrane i stani{ta, „vitka koala” nije uspela da pre`ivi. Australija je nekada bila dom za najmawe ~etiri razli~ite vrste koala, ukqu~uju}i i xinovsku verziju koja je bila duplo ve}a od dana{wih.

Londonska karta za Ameriku (2)

Pi{e: Marko

Lopu{ina

u Mason Vinston ^er~il dovodio je masona Josipa Broza u poseti kraqici Elizabeti, ali i va{ingtonskim vladarima. U SAD je Tito postao tajni kurir predsednika Ximija Kartera. Istori~ari o tome }ute ?

Kako se dogodilo da britanski ratni premijer donese odluku da se vi{e pribli`i komunisti Titu, a odmakne se od monarhiste Dra`e, odgovara engleska istori~arka Heder Vilijams. Ona u svojoj kwizi “Padobranci, patrioti i partizani. Uprava za specijalne operacije u Jugoslaviji 1941–1945”, navodi da su britanski obave{tajci sa prostora Jugoslavije, locirani u Kairu, slali premijeru infomarcije o dominantoj ulozi partizana i komunista u obra~unu sa nacistima.

Ta obave{tajna prevara je bila, po meni, istorijska izmi{qotina za javnost i zalog providnog prijateqstva Londona i Beograda u ratnim danima. Tito da bi boqe vladao i ratovao je uz saglasnost zvani~nog Londona izbacio je iz Jugoslavije sve ~lanove kraqevske porodice Kara|or|evi}. koja je, ina~e, preko kraqice Marije bila rod sa britanskom krunom. Kraq Petar Drugi i knez Pavle Kara|or|evi} su uostalom 1941. emigrirali u London.

Mladi kraq Petar Drugi Kara|or|evi} je tra`io pomo} kod britanskog premijera Vinstona ^er~ila, koji ga je dr`ao u zatvoru i prisiqavao da prizna komunistu Josipa Broza Tita kao vladara nove tre}e Jugoslavije. Srpski monarh se javno preko radija odrekao generala Dra`e Mihailovi}a, komandanta wegove Jugoslovenske kraqevske vojske, ~ije je pripadnike unutar Jugoslavije preko engleskog radija iz Londona nagovarao da se predaju mar{alu Titu.

Tito je nastavio da se dru`i sa ^er~ilom. O sli~nosti Tita i ^er~ila, sem debelih cigara koje su pu{ili, dr Neven Cveti}anin vidi dubqu vezu: - ^er~il i Tito su se o~igledno mnogo vi{e razumeli po mentalitetu, karakteru i temperamentu, po{to je jedan bio fleksibilni monarhisti~ki konzervativac, koji je ve} od mladosti koketirao sa liberalizmom i radikalizmom, dok je drugi bio komunista, ali i budu}i jugoslovenski socijalisti~ki „monarh“, koji je preuzeo onaj oblik koji smo nazvali spojem restauracije i revolucije. Najboqe svedo~ewe wihove bliskosti bi}e u ~iwenici da je Tito potpuno preuzeo „~er~ilovsku estetiku“, ako se tako mo`e re}i. Tito je po ugledu na ^er~ila zapam}en po imixu ~oveka u belim mornari~kim uniformama sa kubanskom cigarom i ~a{om dobrog pi}a. Pojavqivao se u elegantnim odelima i obilazio svoja imawa, vile po Jugoslaviji, poput nekog britanskog aristokrate.

^er~il i Tito nisu bili savr{eni politi~ki prijateqi, jer su ih razdvajali wihovi interesi. ^er~il je jo{ bio premijer Ujediwenog kraqevstva u Londonu,

kada je Srbija napadanuta od Britanaca i kada je „u savezni~kom“ bombardovawu na Uskrs 1945. godine stradalo daleko vi{e Beogra|ana nego prilikom nema~kog napada 6. aprila 1941. godine. Englezi su sa Amerikancima bombardovali Srbe da bi “ugu{ili nacisti~ku i monarhisti~ku falangu u srpskim gradovima”.

GA[EWE KARA\OR\EVI]A

Tito je u isto vreme, kada je ve} imao svoju dr`avu u {aci, radio tajno na stvarawu nove partizanske i komunisti~ke vlasti u Gr~koj. Pomagao je generala Markosa, koji je hteo da preotme vlast od odba~enih gr~kih monarhista. Tito i Markos su zaboravili da su kraqevski Grci bili u jakom srodstvu sa britanskom krunom. I partizanski pokret u Gr~koj je uga{en snagom vojske Velike Britanije.

Ipak, kada je britanski ratni premijer Viston ^er~il odlu~io da ugasi srpsku monarhiju i kraqa Petra Drugog Kara|or|evi}a za vladara je izabrao Josipa Broza. ^er~il se na to opredelio i pored upozorewe svog izaslanika kod mar{ala Ficroja Meklina da je Tito komunista. Meklin je svoja se}awa iz Drugog svetskog rata sa podru~ja biv{e Jugoslavije, u kojima ne krije odu{evqewe J.B.Titom i partizanima, objavio je u kwizi “Rat na Balkanu”.

Opisao je i ~uveno referisawe ^er~ilu u kome je britanskom premijeru rekao „da su Tito i druge vo|e pokreta otvoreni i zakleti komunisti, ta da }e poredak koji oni budu uspostavili biti svakako izgra|en po sovjetskom uzoru i, po svoj prilici, veoma orijentisan prema Sovjetskom Savezu.” Odgovor premijera oslobodio me svih mojih sumwi.

- Nameravate li `iveti u Jugoslaviji posle rata?- zapitao ga ^er~il.

- Ne, gospodine - odgovorio je Meklin.

- Ni ja – potvrdio je Vinston ^er~il.

Time je britanski premijer javno rekao da ga je ba{ briga kako }e i u kakvom sistemu da `ive Srbi i Jugosloveni. Britanski premijer je slagao svog izaslanika, jer Ficroju Mekinu nije rekao da je u razgovorima sa Staqinom, koga je, tako|e, dobro naoru`avao, ostvario saglasnost vo|e SSSR-a da poma`e Tita, wegove komuniste i partizane. Uz uslov, da Crvena armija u|e u Titovu Jugoslaviju, kako bi je Staqin potom dr`ao u svojim rukama.

Tako su Vlada Velike Britanije i Vinston ^er~il, premijer Ujediwenog kraqevstva omogu}ili komunisti Josipu Brozu, mar{alu i komandantu partizanskih jedinica da od Kraqevine Jugoslavije napravi Demokratsku Federativnu Jugoslaviju, pa potom FNRJ i SFRJ. Time

su Englezi i ^er~il izrazili zahvalnost Titu {to je spasao Ostrvo od vojne okupacije Nema~ke. A istovremeno Englezi su gurnuli Tita i Jugoslaviju u komunisti~ki lager SSSR-a.

MIQENIK KRAQICE ELIZABETE

Ima ozbiqnih qudi koji i dnas tvrde da je Josip Broz bio „engleski ~ovek”. I da ga je Vinston ^e~ila doveo jo{ 1953. u zvani~nu posetu kod mlade kraqice Elizabete Druge. Josip Broz je bio prvi komunisti~ki predsednik u poseti britanskom dvoru i Wenom veli~anstvu.

Tito je radio sa ^er~ilom sve do wegove smrti 1964. godine. Broz je potom ostao „britanski saradnik u komunisti~kom svetu”, kog su Englezi anga`ovali da Jugoslavija bude prva zemqa iza Gvozdene zavesa na izboru „Lepotice sveta” u Londonu. Onda su Britanci 1972. godine ukazali veliku ~ast Titu. Britanska kraqica Elizabeta II i wen suprug princ Filip posetili su Beograd 1972. godine, zajedno sa svojom }erkom princezom Anom. Tito i wegova supruga Jovanka do~ekali su kraqevsku delegaciju na aerodromu. Za britanski kraqevski par je bio organizovan obilazak Avale i spomenika Neznanom junaku. Tito je o~igledni bio miqenik kraqice Elizabete, jer je posetila Jugoslaviju kao prvu komunisti~ku zemqu. Kraqica Elizabeta, princ Filip i princeza Ana su dva dana proveli u Beogradu. Izme|u predstavnika dinasti~ke ku}e Vinzor i porodice Broz postojala je u to vreme tajna i diskretna veza. Izgnani kraq Petar Drugi Kara|or|evi} `iveo je sa porodicom u Londonu. Britanska kraqica (majka) Elizabeta Prva krstila je u Londonu wegovog sina Aleksandra.

Tito i Jovanka `iveli su u Belom dvoru porodice Kara|or|evi} na Dediwu, koji je sagradio kraq Aleksandar Prvi Kara|or|evi}. Kraqica Elizabeta sa porodicom je spavala u tom dvoru. Broz je naredio da se uklone sve `abe, koje su kreketale, da bi Weno veli~anstvo moglo mirno da spava. Elizabeta je pri odlasku zamolila Tita da vrati `abe, {to je mar{al i uradio.

U me|uvremenu Englezi su otvorili Titu vrata Bele ku}e i on je sa Jovankom bio 1963. godin predsednika Xona Kenedija. Bio je prvi komunisti~ki vladar u gostima i posledwi strani dr`avnik koji je video Kenedija `ivog.

Kasnije su Josipa Broza primali i drugi predsednici SAD, koji su mu nudili da transformi{u komunisti~ku SFRJ tako {to }e da privatizuju wena velika preduze}a. Tito je to odbio. Ximi Karter mu je dao drugu ponudu – da Tito bude wegov tajni kurir i da Leondu Bre`wevu nosi poruke o sklapawu Ugovora SAD i SSSR o nuklearnom razoru`awu. Broz, biv{i agent Kominterne je ovaj posao uspe{no obavio. Na sahrani Josipa Broza Tita ispred Ujediwenog Kraqevstva bio je princ Filip, suprug kraqice Elizabete, {to je bio izraz visokog po{tovawa jugoslovenskog predsednika. Posle te 1980. godine zvani~ni London mewa svoju politiku prema Beogradu i Srbiji.

Britanci su nas ubijali NATO bombama 1999. godine. Wihov tajni agent odveo je Slobodana Milo{evi}a na robiju i u smrt. Zajedno sa Amerikancima oduzeli su nam Kosmet i dali ga Albancima. Po Balkanu su Englezi jurili da uhvate Radovana Karaxi}a i Ratka Mladi}a.

Potom su Englezi do{apnuli Crnogorcima da treba da odvoje Crnu Goru od Srbije i stvore nezavisnu dr`avu. Britanski predlog Rezolucije o Srebrenici i srpskom navodnom genocidu bio je 2015. godine izraz te londonske antisrpske politike.

(Kraj)

Britanci su ukazali veliku ~ast Titu. Britanska kraqica Elizabeta II i wen suprug princ Filip posetili su Beograd 1972. godine

SEGEDIN, sun~ana varo{ na Tisi

Od Subotice do Segedina je samo 40 kilometara vazdu{ne linije. To je jedan {kolski ~as, ~ak i za autobus lokalnog suboti~kog prevoznika koji nas vozi prema Horgo{u. Sunce izlazi s desne strane, rumena lopta iznad mrke, beskrajne ravnice.

Krenuli smo u pola sedam ujutro jedinom autobuskom linijom u toku dana. Mada tuda prolazi svakog jutra autobus ~eka skoro sat vremena na granici. Ma|arskim carinicima se ne `uri. Trpaju jedan po jedan boks cigareta u xak – plen iz vozila ispred nas.

Kada kona~no pro|emo, ona krvava kugla koja je izronila iz vojvo|anske ravnice ve} je jarko`uta sun~eva lopta iznad Segedina. Grad koji se smestio u blizini u{}a Muri{a u Tisu, nadomak trome|e Srbije, Ma|arske i Rumunije mo`e da se pohvali sa najvi{e sun~anih dana u Ma|arskoj. QUBI BLI@WEG SVOGA

Biram isti put ka centru kao pre desetak godina kada sam bio ovde, pored Nove sinagoge, izgra|ene 1903. Na wenom pro~equ stoji zapis na hebrejskom i ma|arskom: „Qubi bli`weg svog…”. Staklena kupola, a unutra jerusalimski mermer, bagrem iz doline Nila – sve to govori o sjaju i bogatstvu jevrejske zajednice pre nego {to su je uni{tili nacisti. Nastavqamo {etwu skoro pustim ulicama. Tu i tamo neki gospodin {eta psa. Senke drvoreda, uredna dvori{ta, obnovqene fasade. Da, varo{ je lepa. Prelazimo prvu {iroku ulicu sa tramvajskim {inama i zakora~imo na Trg Ede Ma|ara sa fascinantnim zdawem: Palata Rek, iz 1907. Tada je secesija bila fensi pravac u gradwi, a arhitekt po kojem je nazvan trg imao je samo trideset godina. Plavi lotosovi cvetovi na fasadi, linije koje kao da opona{aju vodu. Od 2007. je u zgradi Regionalni kulturni centar u kojem su se mogle videti reprezentativne izlo`be od Pikasa do [agala. Nas, nenaspavane putnike, posebno raduje lokal u prizemqu – rasko{na be~ka kafana na segedinski na~in. Sa duge liste napitaka sa ukusom kafe izaberem argentinski kapu}ino. I sa prvim gutqajem pomislim – to je to. Delimo delikatan kola~ koji je dobio prvu nagradu na nekom nacionalnom takmi~ewu i u sebi pome{ao ukuse badema, naranxe i karamele. Veli~anstven segedinski doru~ak. ANDRIJIN TRG

Prelazimo preko Dugoni}evog trga. Andrija Dugoni}, u Ma|arskoj poznat kao Andra{ Dugoni~, vi{estruko je zadu`io svoj rodni grad jer je u 18. veku skovao niz pojmova iz matematike koji do tada nisu postojali na ma|arskom jeziku. A 1788. je napisao i prvi ma|arski roman „Etelka”. Preko puta je zgrada segedinskog Univerziteta, koji je ovamo preseqen iz Kolo{vara, kada je posle Velikog rata taj grad pripao Rumuniji pod imenom – Klu`. U wemu je ro|en Matija Korvin, ma|arski kraq kojem do danas podi`u spomenike gde god ima Ma|ara. Levo od Univerziteta je Ungar-Majerova palata, remek delo pozne secesije. Ugaoni toraw je opasan limenim skulpturama devoja~kih figura. „Za ovo se zaista mo`e re}i da je istovremeno spokojno, fino, oniri~no i bizarno.“, zabele`io je Tibor Bakowi o ovom torwu u svojoj monografiji o arkitekti Ede Ma|aru. NA TISI

Prelazim most i vidim da Tisa nosi komade leda i paweve. Ni nalik na pitomu ravni~arsku reku, ona je ovde mo}na i }udqiva lepotica koja ne krije daleke karpatske korene. Okolina je pre 24 000 godina bila zavi~aj lovaca na mamute. Hronike spomiwu grani~ni garnizon Rimskog carstva na Tisi pod imenom Partiskum –to je prvo naseqe na teritoriji Segedina.

izgra|ena 1903. godine

Tise

Sledi burna istorija sa Hunima i Atilom u 5. veku, naseqavawem Ma|ara u 10. veku. Od 13. veka Segedin je jak centar proizvodwe soli. Posle ma|arskog poraza kod

Moha~a 1526. gradom vek i po gospodare Turci. Wih }e oterati Habzburzi. Tek kada sam video Tisu postalo mi je jasno zbog ~ega je u poplavi iz

1879 grad potpuno uni{ten. Od 6000 ku}a preostalo je svega 300. Ulice koje prstenasto okru`uju jezgro starog grada danas se zovu po varo{ima koje su pripomogle u obnovi. Iz goleme nevoqe je vaskrsao moderni evropski grad. Ka`u da su se gra|ani Segedina u razorenom gradu zakleli, da }e, ako im obnova po|e za rukom, podi}i katedralnu crkvu. Crkva je gra|ena izme|u 1914. i 1930.

SEGEDINSKI SRBI

Stojim pred tom Zavetnom crkvom na prostranom trgu i divim se harmoniji proizvedenoj na osnovu me{avine romanskih, gotskih i vizantijskih elemenata. Gra|ani su ispunili svoje obe}awe. Na trgu je moderna zgrada Biblioteke [omo|i, nazvane po Karoqu [omo|iju koji je opusto{enom gradu 1881. poklonio 43.701 kwigu – svoju li~nu kolekciju.

Samo pet minuta hoda od tog mesta nalazi se i Crkva Svetog Nikole, izgra|ena 1778. u baroknom stilu. O tada{wem uticaju srpskih trgovaca u Segedinu govori ~iwenica da je ova srpska pravoslavna crkva sagra|ena unutar gradskih zidina, blizu obale Tise. Pored ulaza postavqena je spomen-plo~a koja podse}a na seobu Srba u ugarske krajeve pre vi{e od 300 godina. U samoj crkvi je nekoliko vernika. U polutami blista pozla}en ikonostas u stilu rokokoa, remek delo majstora Jovana Popovi}a. Crkva je velika, a udeo srpskog stanovni{tva u gradu mali – svega pola procenta. VARO[, LEP[A NO [TO JE BILA Sti`em do parka i Gradske ku}e koju je osmislio otac ma|arske secesije, arhitekta Eden Lehner. Vaqa podsetiti da je nekoliko godina posle ovog zadawa po wegovom nacrtu nastala i Gradska ku}a u Zrewaninu.

Austrougarski car Franc Jozef je, otvaraju}i segedinsku novobaroknu Gradsku ku}u 1883. rekao da }e Segedin biti „lep{i no {to je bio”. Sude}i po varo{i {to blista na suncu ovog februara – mogu}e je da je monarh imao pravo. To potvr|uje i savr{eno obnovqeni gradski trg Klauzal. Wegova istorijska rekonstrukcija je dobila nagradu Europa Nostra za 2004. Na wemu je spomenik Lajo{u Ko{utu, koji je svoj posledwi revolucionarni govor protiv habzbur{kog apsolutizma odr`ao pred jednom obli`wom zgradom. Meni li~no je zanimqivija Milenijumska fontana, posve}ena hiqadugodi{wem prisustvu Ma|ara na ovim prostorima. Krilati lavovi koji nose globus i dupli krst postali su omiqeni motiv za turisti~ke fotografije.

GULA[ U [OPING CENTRU Glad me naterala da se setim restorana u kojem sam pre deset godina pojeo neverovatan ribqi gula{. Gostionica kod starog mosta je jo{ uvek tu gde sam je ostavio pre jedne decenije. U me|uvremenu je digitalna revolucija od restorana napravila veoma tra`eno mesto, tako da u vreme ru~ka, kako nam re~e qubazni konobar, nema mesta. Ipak, zavirim u glavnu salu gde gomila dobro raspolo`enih qudi u`iva u hrani. Taj `agor na vedroj frekvenciji odaje dobre restorane. Na zidu, kao i tada, visi dekorativna karta Velike Ma|arske – sve do Rijeke. Trijanonski sporazum iz juna 1920. kao deo Versajskih ugovora za Ma|are je bio – trijanonska trauma. Kao pora`ena strana u Velikom ratu oni su prekrajawe granica na svoju {tetu do~ekali su uzvicima: Nem! Nem! Soha!! – Ne, ne, nikada! Do 1938. su zastave u celoj Ma|arskoj bile na pola kopqa – zbog gubitka teritorija. Tu nacionalnu `alost nisu iskoristili samo Horti i wegovi sledbenici, da bi poveli Ma|arsku u jo{ jedan poraz. Od 2010. je dan potpisivawa 4. juni nacionalni komemorativni praznik. Karta se mo`e posmatrati kao deo velikoma|arskog folklora. Ili kao znak da je u srcima mnogih Ma|ara zastava jo{ uvek na pola kopqa. Izlazim iz restorana pra}en bo`anstvenim mirisima ma|arske kuhiwe, sa upaqenom lampicom koja mi na osnovu jugoslovenskog iskustva ka`e da snovi o nekada{woj istorijskoj veli~ini pre ili kasnije porode ~udovi{ta.

Zavetna crkva

Palata Rek

Sinagoga,

Obala

MIROSLAV ]UR^I]:

Zaboravqeni valcer

Negde u neki smiraj dana, na pustoj pla`i, jedna porodica se lagano spremala na povratak u svoj apartman.

@ena je ta koja je sakupqala de~ije igra~ke i papu~e po vla`nom i sitnom pesku. Svaku tu stvar je pa`qivo ispirala u penu{avoj i slanoj vodi, ulaze}i u more do kolena.

Otac je sa decom sedeo okrenut prema skroz crvenom suncu, koje se spremalo da uroni u tu mirnu vodu. Disao je punim plu}ima… Zatvorenih o~iju… Skoncentrisano i mirno, vode}i ra~una o svakom izdisaju. Deca su ga verno sledila, imitiraju}i ga u svakom wegovom postupku. Otac najzad otvori o~i pa pogleda ka pu~ini. Voda tiha, mirna, ravna poput stakla. On tada ispru`i svoje duga~ke ruke pa prigrli decu. Pado{e zajedno na le|a dopu{taju}i toplim zrncima peska da im se utisne u ne`nu ko`u. Gledaju}i tako u plavo nebo, otac re~e tek onako za sebe, a opet dovoqno glasno da su ga i deca mogla ~uti:

„Bo`e, od ovoga ne mo`e boqe”.

…~ovek ustade lagano, otrese pesak sa sebe, te pri|e `eni pa joj se uz naklon pokloni, zamoliv{i je za ples. Ona opijeno ispusti tek oprane igra~ke ponovo u pesak. Deca su se smejuqila prekriv{i usta svojim ru~icama. Posle par minuta najlep{eg valcera, koji su plesali u {irokom zamahu, sunce kona~no dotaknu vodu… Smiraj u smiraju.

Sestra me je podsetila na te trenutke iz na{eg detiwstva. Donela mi neke iskrzane davno zaboravqene, crno-bele slike ba{ sa tog letovawa. Dr`ao sam ih par trenutaka u rukama…

Vrteo, listao, gledao, }utao.

Prineo sam te slike nozdrvama, zatvorio o~i i sna`no omirisao. Mogao bi da se zakunem u sve da su slike o`ivele, da sam ~uo {um mora, neke glasove u daqini, pa i same zvuke davno zaboravqenog valcera.

DEJAN KRECUQ:

Suze iz daleke zemqe

Autobus je lagano usporavao. Pribli`avali smo se stanici na kojoj izlazim. Spremio sam se da ustanem, kad sam, nenamerno, uhvatio deo razgovora izme|u kondukterke i voza~a. Wih dvoje su tiho pri~ali, ali blizina vrata u~inila je svoje.

„Zna{, pre neki dan sam u{la u dispe~ersku“, rekla je kondukterka, „i zatekla sam onog mladog voza~a iz Indije.“

Voza~ je }utao, slu{ao.

„Razgovarao je… na svom jeziku. Verovatno s nekim kod ku}e. Nije me primetio. Samo je sedeo na klupi, s telefonom u ruci… i plakao.“

Zastala je. Glas joj se tiho slomio.

„Nisam htela da ga uznemirim. Tiho sam se povukla i zatvorila vrata. Bilo mi je… te{ko. Neka tuga te prese~e kad to vidi{.“

Voza~ je i daqe }utao.

I ja sam za}utao. Vrata su se otvorila. Iza{ao sam na stanici, ali sam dugo nosio u sebi tu tihu pri~u koju nije ni trebalo da ~ujem.

JOVAN DU^I]:

O sre}i

Svakom zdravom ~oveku je ipak mogu}e da bude sre}an. Ose}awe nesre}e, to je, naj~e{}e, samo jedno du{evno stawe (mnogo puta tu|a sugestija), naj~e{}e stvar temperamenta, ponekad i samo stvar li~ne predrasude o `ivotu. Sre}a, to je utopija zdravih; ali nesre}a, to je fantazija bolesnih. Filozofija }e zato, kao i sve religije, uvek propovedati da je blagodet jedino u skromnom `ivotu, a to zna~i u samoodricawu. Odista, poku{ajte da se ne~eg odreknete, i vide}ete koliko odjednom osetite vere u sebe. Odrecite se zatim jo{ ne~eg, i vide}ete kako se najednom po~nete ose}ati mo}nijim od svih neprijateqa; a odrecite se, najzad, ne~eg {to je bilo va{e najve}e i centralno zadovoqstvo, i vi }ete se kona~no osetiti silnijim i od samog `ivota.

Poka`ite samom sebi da mo`ete `iveti sa vrlo malo

dru{tvenih veza, i biti sre}an i s polovinom ili tre}inom svog imawa, i da se mo`ete ose}ati sna`nim i samo s dvojicom prijateqa, mesto bezbrojnih i blistavih poznanstava, i da mo`ete spokojno stanovati u predgra|u, mesto u sredi{tu velikog grada, ~ak i u selu, mesto u varo{i. Odrecite se, na kraju krajeva, i svojih neprijateqa, kao da ne postoje, jer i oni predstavqaju jedan teret, bespotreban, na va{im kolima. Naro~ito uverite sami sebe kako je sasvim

VI[WA STUPALO: Psiha

U jednom trenutku sam se zaustavila. Pogled mi je sezao u beskona~nost koju je prekinuo zid na kraju hodnika u kojem sam se nalazila.

Opet sam pomislila kako je smije{no {to pogled zapravo nema kraja, sve dok se neki objekt ne isprije~i usred vidnog poqa, usred svega. Onda osjetim i nalet sjete jer je tako nekako sve s qudima, zar ne? Zato pogled na zvijezde, dok le`i{ qeti na pla`i, daje taj neki osje}aj nade, osje}aj da mo`e{ sva{ta.

Pogled ti se izgubi u tko zna kakvim kutcima

SANDRA KRSTI]:

On je nosio tugu u svakom xepu svog kaputa, u starom izlizanom ko`nom nov~aniku, pa ~ak i na lancu xepnog sata. Wegov bol ocrtavao se u pogledu, na osmehu drhtavih usana i u prstima koji su stalno ne{to prebirali po bradi, kao da je tu krio se}awa. Wegova patwa izbijala je iz pora, ogledala se u imalinom namazanim cipelama i i{~itavala se u wegovim koracima. On je brojao neke dane koji su tapkali u mestu, kao o{te}ena plo~a na kojoj se gramofonska igla zaglavila pa sad stalno ponavqa tu neku re~.

mogu}no sve materijalne sre}e zameniti moralnim i duhovnim, da sujetu mo`emo zameniti ponosom, a samoqubqe zameniti ~astoqubqem.

Stari su Atiwani po~iwali svoju jutarwu molitvu ovim re~ima: „Orosi, orosi, mili Zevse, poqa atiwanska i ravnice“… A imperator Marko Aurelije, navode}i blage re~i ove molitve, dodaje sa svoje strane da ili se ne treba moliti Bogu, ili ga treba odista moliti ovako nevino i predano.

svemira, udaqenima vi{e od svega zamislivog. Mawi si od i~eg, ali i istovremeno urowen u tu veli~inu postaje{ dio we. Mogu}nost da bude{ ne{to va`no vi{e i nije toliko luda. Do{la sam do kraja hodnika i skrenula lijevo. Na plo~icama predvorja su se igrale posqedwe zrake sunca za taj dan. Hodaju}i prema autu, misli su mi se vratile na odre|enu pla`u u qetnu ve~er. Miri{qavu i opijaju}u. Osje}aj oblutaka pod mojom kraqe`nicom. I tvoje lijepo tijelo pokraj mog.

Trebam po`uriti, mislim da ne}u sti}i na vrijeme prvom pacijentu ako bude imalo gu`ve na cesti. Za psihijatricu je va`no da bude sabrana i spremna za svoje pacijente.

Prije tebe, nisam gledala cestu i `ivcirala se zbog metalnih simbola koji mi govore {to da radim. Prije tebe nisam imala ovaj neizdr`ivi osje}aj u plu}ima.

Suze mi nisu pr`ile krajeve o~iju i nisam `eqela vri{tati iz petnih `ila jer mom pogledu smeta toliko toga da bude slobodan. Od boli u cijelom tijelu skoro da nisam primijetila zvukove sirene. Iz magle ispuwene sirenom izronili su qudi. Osjetila sam wihove dodire na laktovima, le|ima.

Odjednom sam prasnula u smijeh od kojeg su neke od suza s mog lica poletjele prema tlu. Ironija pomisli {to zovu taj zvuk Sirenom me toliko pritiskala i ~inila histeri~nom. Dakako, daleko od bilo kakve racionalnosti.

Kako se tako sve promijenilo? I kako to da mi nije sve to smetalo dok ti nisi nai{ao? Vratili su me me|u zidove koje nazivaju mojom sobom. MOJOM SOBOM, mo`e{ li povjerovati!? Erose, kakvo je ovo doba? Gdje si? Za{to si me ostavio samu me|u ovim ~udovi{tima op~iwenima svojim objektima?

^ekao je kraj, i tako mu se mnogo nadao, `eqno i ustreptalo, ali vaqda jo{ nije to neko wegovo vreme. I sad tuguje u boli i patwi, sam, star i umoran, jer kad se tuga jednom nasta-

ni u ~oveku, ona iznova klija i klija daju}i stalno nove pelcere da iz wih izrasta ve}a i ja~a. Sna`nija. Odlu~nija. On, simbol ve~ne tuge, u kaputu, ~eka svoje vreme…

”JEDAN ^OVEK, PERO, PAPIR”:

Preminuo karikaturista

Predrag Koraksi} Koraks

Karikaturista Predrag Koraksi} Koraks umro je u 93. godini, saop{tili su iz Nezavisnog udru`ewa novinara Srbije (NUNS), ~iji je bio jedan od osniva~a.

Najpoznatiji po karikaturama inspirisanim dru{tvenim i politi~kim temama i doga|ajima, po~eo je da ih objavquje jo{ davne 1950. godine u ~asopisu Je`.

Kasnije je du`e od tri decenije radio u listu Ve~erwe novosti, odakle je 1993. godine

tuma~io, opomiwao, ogoqavao, napomiwe Ana Martinoli, profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

„Jedan Koraksov crte` mogao je da postigne efekat koji ni najdu`i komentar nije uspevao”, ka`e Martinoli za BBC na srpskom.

Zna~aj Koraksovog rada, prema Petri~i}u, jeste u tome {to je vratio politi~ku karikaturu novinarstvo.

„U socijalisti~kom periodu politi~ka karikatura se vi{e

„udaqen iz politi~kih razloga”, posle ~ega nastavqa svoj rad u nezavisnim medijima poput Vremena, Danasa, Borbe, Pe{~anika i Radija Slobodna Evropa, navode iz NUNS-a.

„Decenijama je svojim karikaturama branio pravo na slobodno mi{qewe i slobodu izra`avawa, ostavqaju}i neizbrisiv trag u novinarstvu, medijskoj kulturi i javnom `ivotu Srbije. „Prepoznatqiv crte` i britak humor bili su simbol otpora autoritarnosti, nacionalizmu i zloupotrebi mo}i”, dodaje se u saop{tewu.

Wegov kolega, karikaturista Du{an Petri~i}, u jednoj re~enici opisuje `ivot i stvarala{tvo Koraksa: „Bio je ~estit, beskompromisan ~ovek, izuzetno po{ten, a prave politi~ke karikature bez po{tewa nema.”

Redakcije i dr`ave su nestajale, predsednici i vlasnici se mewali, a on je bele`io,

bavila umotanim, zavijenim filozofskim idejma nego konrkretnim politi~kim likovima.

„Kada je krenula diktatura Slobodana Milo{evi}a u ovoj zemqi, vratio je na scenu ne{to na {ta smo zaboravili – a to je prava politi~ka novinska karikatura preko koje su ~itaoci mogli svakodnevno da prate konkretne politi~ke likove koji im rade o glavi i organizuju `ivote”, ka`e Petri~i} za BBC na srpskom.

Uz rad sa studentima, kojima je obja{wavala {ta je politi~ka karikatura, {ta ona mo`e da uradi {to tekst ne mo`e, Martinoli je videla Koraksov rad potpuno drugim o~ima.

„Tada shvata{ da jedna wegova linija sadr`i vi{e medijske teorije nego tri akademska rada.”

Petri~i}u je pogled na Srbiju sa strane, iz Kanade gde je `iveo dve decenije, potvrdio koliko su

„Pre desetak dana proradio je vidikovac na vrhu Kule u „Beogradu na vodi” (BW), arapski investitor je ulo`io neke novce, organizovao radove i otvorio vidikovac, Aleksandar Vu~i} je to iskoristio i poveo sa sobom ekipu za slikawe, a „Kula” godinama stoji neuseqena, prazna, osim prvih {est spratova na kojima posluje luksuzni hotel St. Rexis”, navodi beogradski odbor Srbija centra (SRCE).

„Sve~ano bi je on otvorio, celu, ali ne mo`e - nema {ta. A zbog ~ega Kula jo{ uvek ne funkcioni{e: Prvo - ne funkcioni{e sistem za klimatizaciju objekta, za grejawe i hla|ewe. Sistem je dobro isprojektovan, kupqena je i instalirana dobra i skupa oprema. Ali projektanti tih ma{in-

zna~ajne Koraksove karikature za javnost Srbije.

„Uverio sam se do koje mere jedan beskompromisan ~ovek, a pri tom sjajan profesionalac, mo`e da pomogne naciji da pre`ivqava te{ke trenutke u istoriji. On }e sasvim sigurno ostati zapam}en u velikoj meri po tome”, ka`e Petri~i} za BBC na srpskom.

Tokom karijere imao je vi{e od 40 samostalnih izlo`bi, bio je po~asni ~lan NUNS-a i dobitnik brojnih priznawa, me|u kojima je i orden Legije ~asti u Francuskoj.

„On nije bio uz nezavisne medije. On jeste bio nezavisni mediji, u naj~istijem obliku.

„Jedan ~ovek, pero, papir. Bez vlasnika, bez uredni~ke linije, bez algoritma”, ka`e Ana Martinoli.

Kao da opisuje crnobeli autoportret Koraksa, gde dr`i blok, bo~icu sa tintom i odlu~no sa psom, koji u zubima nosi kist, ide u zacrtanom pravcu.

Decenijama je bio poznat kao o{tri kriti~ar politi~kih sistema u Srbiji i Jugoslaviji, ~iniv{i to crte`om, bez re~i.

Zbog toga je napustio Ve~erwe novosti, posle dugog sta`a, tokom 1990-ih.

„Ako neko od mudrog rukovodstva odlu~i da se karikatura ne objavi, ja }u napustiti taj list”, rekao je mnogo godina kasnije u intervjuu za BBC na srpskom.

Karijeru je vodio „lepo i uspe{no sve dok 1990. godine nije otvoren disciplinski postupak protiv mene jer nisam `eleo da crtam karikature koje glorifikuju za~etak Milo{evi}evog re`ima”, kazao je za list Blic.

„Niko nije ni pomislio da me urazumi jer su znali za moj karakter, ali su mi odbijali od plate i {ikanirali me na razli~ite na~ine”, dodao je.

„Postoji ogroman broj karikatura koje sam ve} uradio na odre|ene teme i sada, ja imam problem da napravim novu karikaturu na istu temu. To zaista nije jednostavno.

„Tada kopate, vu~ete, tra`ite”, kazao je Koraksi}.

Prva zajedni~ka vojna ve`ba

Srbije i NATO kod

Bujanovca do 23. maja

U bazi „Jug” i na poligonu „Borovac” kod Bujanovca po~ela je prva zajedni~ka vojna ve`ba Srbije i NATO u kojoj je do 23. maja anga`ovano oko 600 pripadnika Vojske Srbije i oru`anih snaga Italije, Rumunije i Turske.Takti~ku ve`bu pod nazivom „NATO - Srbija” organizuju Komanda Kopnene vojske i Komanda zdru`enih snaga NATO iz Napuqa, saop{tilo je Ministarstvo odbrane.

„Tokom dvonedeqnih aktivnosti na terenu uve`bava}e se taktike, tehnike i procedure koje se primewuju u operacijama podr{ke miru, kao {to su obezbe|ewe baze, rad na kontrolnom punktu, kontrola masovnih okupqawa i borba u urbanoj sredini”, stoji u saop{tewu. Rukovodilac vojne ve`be je zamenik komandanta Tre}e brigade Kopnene vojske, pukovnik Branislav Stevanovi} a prisustvuju vojni planeri i posmatra~i iz Velike Britanije, Italije, Nema~ke, Rumunije, Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Turske, Francuske i Crne Gore.

„Ve`ba se realizuje na osnovu zakqu~ka Vlade Srbije i predstavqa nastavak obostrano korisne, konkretne i transparentne saradwe Srbije i NATO u okviru programa Partnerstvo za mir, na ravnopravnim osnovama i uz uva`avawe na{e vojne neutralnosti. Ta saradwa je u funkciji o~uvawa mira i stabilnosti u regionu, unapre|ewa operativnih sposobnosti oru`anih snaga i ja~awa poverewa i me|usobnog razumevawa”, saop{tilo je Ministarstvo odbrane.

Dodaje se da se u~e{}em u me|unarodnim ve`bama „unapre|uje osposobqenost komandi i jedinica Vojske Srbije za realizaju {irokog spektra zadataka, ukqu~uju}i i anga`ovawe u mirovnim operacijama, i istovremeno potvr|uje opredeqenost Srbije za saradwu sa svim partnerima i o~uvawe mira i stabilnosti”.

skih instalacija klimatizacije su dobili lo{ projektni zadatak, od „stru~waka” iz „BW”. Prema projektnom zadatku kao medijum za hla|ewe, odnosno funkcionisawe sistema klimatizacije je predvi|ena voda iz Save - navodi se u saop{tewu i nagla{ava se: „Me|utim, tu je blizu i u{}e Save u Dunav, pa zbog toga tu u reci ima vi{e muqa nego vode, tako da je sistem klimatizacije prakti~no neupotrebqiv. Podsistem za odmuqavawe nije dovoqno dimenzionisan, a muqem se ne mo`e ni hladiti ni grejati. Zna~i potrebno je demontirati i izbaciti dobar deo skupih postrojewa, preprojektovati, kupiti i montirati nove ure|aje - predvi|ene za rad sa vazduhom - isti~u iz beogradskog odbora Sr -

bija centra i dodaju: „Drugi problem je protivpo`arna (PP) za{tita. „Kulu” su, {to se ti~e PP za{tite, projektovali po ameri~kim propisima, koji su bla`i od srpskih protivpo`arnih propisa. I sada niko ne}e, pogotovo posle tragedije na novosadskoj `elezni~koj stanici, da potpi{e saglasnost na protivpo`arnost. Ko je dovoqno lud da, pa i za ogromne novce, ne{to potpi{e kad }e posle prvi da ode na robiju ako se ne{to desi? A u kuli }e boraviti i raditi hiqade qudi… Tako da }e Kul~ina godinama jo{ slu`iti samo kao veliki oglasni baner i nosa~ vatrometa za proslave Novih godina koje dolaze. I kao bruka, sramota i dokaz nesposobnosti. Ne na{e, ve} investitora”, navodi se u saop{tewu.

VELIKA SVETIWA U BEOGRADU:

Evo kada }e vernici mo}i da se poklone pojasu

Presvete Bogorodice!

Posle dolaska na aerodrom Beograd, uo~i Spasovdana, svetiwa }e biti prenesena u Vaznesewsku crkvu, gde }e je verni narod sve~ano do~ekati, rekao je za RTS ministar bez portfeqa Nenad Popovi}. Od 21. do 29. maja, vernici }e mo}i svaki dan da dolaze i poklone se ~asnom pojasu, dodao je Popovi}.

Uo~i ovogodi{weg Spasovdana, 20. maja, ispred Vaznesewske crkve bi}e organizovano dono{ewe velike svetiwe –~asnog pojasa Presvete Bogorodice. Svetiwa }e biti donesena sa Svete Gore, iz manastira Vatoped, i u Beogradu }e biti od 20. do 29. maja.

Ministar bez portfeqa zadu`en za me|unarodnu ekonomsku saradwu i dru{tveni polo`aj crkve u zemqi i inostranstvu, Nenad Popovi}, izjavio je u Dnevniku RTS-a da dolazak ~asnog pojasa predstavqa i pokazuje veliku duhovnu povezanost srpskog naroda i Svete Gore,

odnosno manastira Vatoped, koji su utemeqili jo{ Sveti Sava i Sveti Simeon Miroto~ivi.

Prema predawu, ~asni pojas je napravila sama Bogorodica, pa stoga predstavqa relikviju od najve}eg zna~aja za sav pravoslavni svet – jer je to jedina relikvija sa~uvana iz wenog ovozemaqskog `ivota. Popovi} je objasnio program do~eka svetiwe.

„Posle dolaska na aerodrom Beograd, ova svetiwa }e biti prenesena u Vaznesewsku crkvu gde }e biti sve~ano do~ekana od strane vernog naroda i bi}e polo`ena na specijalno mesto u Vaznesewskoj crkvi i bi}e slu`eno ve~erwe bogoslu`ewe, a na tom posebnom mestu gde }e biti polo`en, pojas Presvete Bogorodice, verni narod }e mo}i da se pokloni i da celuje ovu veliku svetiwu“, naveo je Popovi}.

Slede}eg dana, na Spasovdan, bi}e slu`ena sve~ana liturgija, a litija koja

se svake godine odr`ava u Beogradu tog dana krenu}e ispred Vaznesewske crkve do Hrama Svetog Save, dodao je ministar. Na ~elu litije bi}e ~asni pojas Presvete Bogorodice. Ispred Hrama Svetog Save do~eka}e je verni narod, svetiwa }e biti unesena u hram i polo`ena na poseb-

no mesto, gde }e ponovo verni narod mo}i da joj se pokloni. Bi}e slu`eno sve~ano ve~erwe bogoslu`ewe, a narednih osam dana, od 21. do 29. maja, verni narod mo}i }e svaki dan da dolazi i pokloni se ~asnom pojasu Presvete Bogorodice, rekao je Popovi}.

„Kapija slobode” svedo~i

Ogrejalo je na Kajmak~alanu, na koti 2525. - „Kapiji slobode”, krajem aprila 2026, na samo osam ispod nule uspeli smo da prokopamo rupu kroz smet koji je zavejao vrata zele|ene kapele Svetih Petra i Pavla, posve}ene srpskim junacima koji su ovde izginuli pre 110 godina. Crkvena vrata bila su otvorena, sasuqali smo se niz sneg do oltara sa mno{tvom ikona i upisali imena na vla`ni papir otvorene kwige utisaka.

Smrznuti lovorov venac i srpsku zastavu na wemu tvrdu kao lim, led je sjedinio s podom crkvice. Upalili smo vo{tanice u sve}waku naspram mermerne urne u kojoj se nalazilo srce velikog srpskog prijateqa Ar~ibalda Rajsa. Neko ko razume rat i ratnike ostavio im je na dar fla{icu rakije i cigaretu, kao {to se obi~no radi na na{im seoskim grobqima. Nije bilo prostodu{nijeg i primerenijeg dara senima hiqada ratnika koji nisu razumqivi dana{woj pseudo-religiji „zdravog `ivota”. Oni nisu mislili o `ivotu kada su juri{ali ~etiri kilometra uzbrdo kroz barikade od bodqikave `ice i pod uraganskom vatrom bugarskih mitraqeza i artiqerije na vrh Sveti Ilija, planinsku kotu 2525. gde je po~iwala tada{wa Srbija. Na poklowewe senima ratnika krenuli smo preko varo{i koja se 1916. zvala Lerin, a od 1926. Florina, po gr~kom zakonu kojim su ukinuti gotovo svi istorijski slovenski toponimi. Stanislav Krakov i Stevan Jakovqevi} tada su razgovarali sa ovda{wim stanovni{tvom na srpskom, a danas je to nemogu}e, kao {to je nemogu}e koristiti stare srspke vojne karte bez uporednog spiska starih i novih imena.

Prema Lerinu je krajem avgusta 1916. krenula bugarska ofanziva na nepotpuno opremqenu srpsku vojsku koja je tek stigla sa Krfa.

Uz stra{ne borbe i gubitke Srbi su se povla~ili ka Ostrovskom jezeru, dana{wem Limni Vegoritidi. Pro{li smo kraj wega u blistavom sun~anom jutru i nastavili vo`wu kroz bujne rascvetale vo}wake na zemqi natopqenoj krvqu ratnika. Stupili smo na prag planine Nixe, kraj ^egana, dana{weg pastoralnog seoceta Agios Anastasios, gde je 26. avgusta 1916. [umadijska divizija zaustavila Bugare. Peli smo se o{trim serpentinama ka ski-centru Voras i pro{li kraj {iqatih strmoglavih stena zabitog planinskog sela Keli, nekada{weg Gorni~eva, gde su 14. septembra 1916. srpske Prva i Tre}a armija krenule u kontranapad uz strminu na kojoj i

motor automobila gubi dah. Drinska divizija je nezadr`ivo napredovala trasom dana{we saobra}ajnice s leve strane oivi~ene strmom padinom pogrivenom gustom {umom, a se desne provalijom. Srpski ratnici savladavali su bugarska mitraqeska gnezda koja su ih ~ekala na svakoj krivini serpentina skrivena me|u tamnim ~etinarima, sve dok nisu stigli do dana{weg parkinga skijali{ta. Kraj wega stoji velika gola stena sa malom spomen plo~om bugarskim vojnicima prve linije odbrane vrha Kajmak~alana koje su Drinci zbrisali od 16. do 18. septembra.

Odatle po~iwe uspon od oko ~etiri killometra, sa visinskom razlikom od oko 500 metara na

kome je od 20. do 30 septembra 1916. poginulo, raweno i nestalo 4.643 srpskih vojnika. Na tom prostoru su se 10 dana smewivali napadi i kontranapadi, a svaki metar se osvajao bombama i bajonetima. Kajmak~alan je u silovitom juri{u kona~no osvojen posledweg septembarskog dana, a kada je 3. oktobra osvojen i vrh Floka i po~elo gowewe Bugara niz padine Sokola, Kapija slobode bila je otvorena.

Stene na kojima stoji kapela tada su bile crne od vatre i crvene od krvi. Ispuzao sam iz hrama kroz rupu u snegu. Pogled je {etao po susednim krvavim vrhovima Starkov grob, Starkov zub, Ko~obej, Floka na kojima je kao i na Kajmak~alanu sloj aprilskog snega bio debqi od metra. Ispod wih se prostirala {iroka pruga zasne`enih {uma u kojima su se 1916. ustalili srpski i bugarski rovovi sve do 1918. i proboja Solunskog fronta. Tokom dve ratne zime tu se vodio rovovski rat o kome se nije mnogo pisalo jer je bio stra{niji od okr{aja u susretu. Nisu u rovovsjkoj vojni samo meci i granate uzimali `ivote, ve} i promrzline, „planinsko ludilo”, bolesti. Tokom zimskih

PLANINSKI PAKAO

Me|u junacima Kajmak~alana bio je i poru~nik Stanislav Krakov, novinar i pisac, ~ija se redakcija „Vremena” nalazila u istoj zgradi gde su dana{we „Novosti”. Putovawe na Kajmak~alan bilo je hodo~a{} e tragovima koje su ostavili on, uz biologa i pisca akademika Stevana Jakovqevi}a i kriminologa i kwi`evnika Ar~ibalda Rajsa. Oni su istinski hroni~ari pakla Marijovskih planina, {to je zajedni~ko ime za masive Nixe, Ko`uf i Sokol koji razdvajaju dana{wu Gr~ku i Severnu Makedoniju. U septembru 1916. one su bile planinske me|e Srbije oslobo|ene u balkanskim ratovima, po stra{noj ceni od 31.800 qudi poginulih i umrlih od bolesti.

me}ava sve`a hrana i po nedequ dana nije mogla da se dopremi u linije rovova u kojima su vojnici `iveli u duboko ukopanim hladnim zemunicama. Iz wih su se, u sne`nom aprilu 1917, srpski vojnici ponovo odazvali na poziv velikih saveznika iz Antante i krenuli u ofanzivu. Nisu dobili pomo} i iskrvarili su na devi~anski belom snegu pod Kajmak~alanom po kome uvek bri{e ledeni vetar koji re`e kao brija~. Planinarskim {tapom sam razbio led na klatnu zale|enog zvona kraj kapele i ono se muklo oglasilo nad ovim veli~anstvenim i stra{nim mestom. Dvojica usamqenih gr~kih turno-skija{a udaqenih pedesetak metara stali su, iznena|eni, a zatim skinuli kape i prekrstili se. Znali su da su Srbi do{li da odaju po{tu precima. Vrh Sveti Ilija, na dana{woj severnomakedonsko-gr~koj granici, uvek }e biti srpska sveta zemqa.

Пише: Бранислав

NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“

u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju

NIKOLA TESLA U RAQAMA KOCKARSKOG POROKA:

No}ni `ivot uzeo danak, popustio je na studijama i izgubio stipendiju

Pored silnog u~ewa pronalazio je vreme i za dru{tveni `ivot. Grac, kao veliki i poznati univerzitetski centar, privla~io je studente iz svih srpskih krajeva, kako iz raznih oblasti Austrougarske monarhije tako iz Bosne, Srbije i Crne Gore.

Wihov broj je bio dovoqno veliki da su u Gracu mogli da organizuju svoje akademsko dru{tvo „Srbadija”. Tesla je bio wegov veoma aktivan ~lan. Iz jednog almanaha ovog Dru{tva, {tampanog u Novom Sadu 1884. godine, saznajemo da je na jednom skupu „Srbadije” Tesla 1876. godine, odr`ao predavawe „O kapilarnim cevima”, posledwim dostignu}ima molekularne fizike toga doba. Nekom drugom prilikom na skupu „Srbadije” Tesla je odr`ao beskrajno zanimqivo i duhovito predavawe o nosevima.

Wegov {kolski drug Kosta Kuli{i}, Srbin iz Bosne, koji se sa Teslom upoznao na jednom skupu „Srbadije”, a zatim zbog materijalnih razloga po~eo sa wim da deli i studentsku sobu u stanu, u ulici Atemsovoj broj 8, se}aju}i se tih dana svedo~io je: „Kada sam stanovao u zajedni~koj sobi sa Teslom, osvedo~io sam se da je on nadma{io svojom kulturom skoro sve nas akademske |ake. Sem toga {to je dobro razumeo tehni~ki predmet, poznavao je dobro i povest kwi`evnosti, francuske a pone{to i italijanske, da ne govorim i nema~ke (.. .)”.

Uspeh u {koli i me|u prijateqima pratila je materijalna oskudica. Ona }e biti razlog Teslinog pada u du`ni~ku mre`u poznatog zelena{a Murka. S druge strane, isprovociran od strane nema~kih studenata, koji su mu zavideli zbog wegovog uspeha na studijama, odaje se no}nom `ivotu da bi im dokazao da i u lumpovawu mo`e biti boqi od wih. Iako je izbegavao alkohol, sve vi{e po~iwe da se predaje poroku kocke, ~iji }e postajati sve ve}i i ve}i zavisnik.

Od potpune propasti spasla ga je beskrajna qubav wegove majke, o ~emu je

pisao: „U nekom uzrastu sam razvio strast za kockawem koje je jako brinulo moje roditeqe. Kartawe je za mene bilo su{tina zadovoqstva. Moj otac je vodio primeran `ivot i nije mogao da na|e opravdawe za moje besmisleno gubqewe vremena i novca u koje sam se upustio. Imao sam odlu~nost ali je moja filozofija bila lo{a. Umeo sam da mu ka`em: ’Mogu da prestanem kad god `elim, ali da li se vredi odre}i onoga {to bi kupio rajskim zadovoqstvom’.

Jedna nevoqa prati}e drugu. No}ni `ivot uzeo je svoj danak, popustio je na studijama i izgubio stipendiju od 420 forinti godi{we koju mu je dodelila Vojna komanda u Karlovcu. Stipendija mu je bila neophodna za daqe studirawe jer sredstva koja su pristizala od roditeqa nisu bila dovoqna. Za stipendiju se obra}ao Matici srpskoj, i to u dva navrata 1876. i 1878. godine. Na`alost, Matica nije iza{la u susret Teslinim molbama ali su oba puta razlozi bili objektivne prirode. Naime, u okviru Matice srpske postojala je zadu`bina Pavla Jovanovi}a, senatora Temi{varskog. Osnovana je wegovom oporukom 1851.

godine iskqu~ivo za srpsku mlade` koja namerava i `eli da studira tehni~ke nauke. Novim stipendistom se moglo postati tek kada neko od dotada{wih stipendista diplomira. Godine 1876. otvorilo se jedno mesto, pa je Matica u {tampi obznanila uslove pod kojim se za stipendiju mo`e konkurisati. Tesla je u septembru konkurisao i uputio molbu Matici. Pored wegove, Matici su stigle jo{ dve molbe, Aleksandra Tabakovi}a iz Arada i \or|a Beki}a iz Novog Sada. Sva tri molbenika imali su izvrsne rezultate u prethodnom periodu {kolovawa. Rukovodstvo Matice jednoglasno je odlu~ilo da stipendiju dodeli Tabakovi}u. Na odluku je uticalo vi{e faktora. Za razliku od Tesle i Beki}a koji su zavr{ili prvu godinu, Tabakovi} je zavr{io drugu godinu tehnike u Be~u. Bio je iz siroma{ne porodice. Otac Jovan bio je berberin u Aradu, imao je sedmoro dece. Ono {to je dodatno motivisalo takvu odluku komisije bila je Mati~ina briga za integralno Srpstvo. Naime Tesla i Beki} su dolazili iz stabilnih srpskih sredina dok se u Aradu ve} ose}ao problem

MAJKA RAZUME MU[KU PRIRODU

„Moj otac je ~esto davao odu{ka svom besu i nezadovoqstvu”, napisao je Nikola u autobiografiji, „ali majka je bila druga~ija. Razumela je mu{ku prirodu i znala da se ~ovek mo`e spasti samo li~nim naporima. Se}am se, kada sam izgubio sav svoj novac i `udeo za igrom, pri{la mi je sa sve`wem nov~anica i rekla: ’Idi i u`ivaj. [to pre izgubi{ sve {to imamo, bi}e boqe. Znam da }e{ to prevazi}i’. Bila je u pravu. Pobedio sam svoju strast tamo i tada, i samo `alim {to nije bila sto puta sna`nija. Nisam je samo savladao ve} i{~upao iz svog srca tako da od we nije ostalo ni traga.”

1904. - U Parizu je osnovana Svetska fudbalska federacijaFIFA.

odnaro|avawa, pa je bilo potrebno podupreti mlade srpske nara{taje {kolovawem kako bi se oja~ao nacionalni korpus. Tabakovi} je diplomirao arhitekturu 1879. godine, i u dopisu kojim se tim povodom zahvalio Matici pored ostalog napisao: „(...) da ne}e zaboraviti srpstvo i da }e se truditi da srpskom narodu i daqe bude od koristi”. Sva ova smutwa u wegovom `ivotu prouzrokovala je wegov iznenadni odlazak iz Graca krajem 1878. godine, pre zavr{etka studija. Niko nije znao gde je nestao, zabrinuti su bili i roditeqi i kolege. I jedni i drugi pomi{qali su na najgore. Wegov ro|ak \uro Bawanin, koji je u to vreme studirao u Gracu, nije znao {ta da javi Teslinim roditeqima. Nakon dva meseca u Mariboru ga je slu~ajno prona{ao prijateq Kosta Kuli{i}. Zatekao ga je u „Tegetovoj kafani” preko puta `elezni~ke stanice kako se karta sa jo{ dvojicom. Odbio je da krene sa Kuli{i}em nazad u Grac, tvrde}i da mu je u Mariboru dobro i da radi kod jednog in`ewera kao crta~ za pristojnu platu. Po povratku u Grac Kuli{i} je obavestio Bawanina a on o~ajne Tesline roditeqe. Prota Milutin je pohitao u Maribor da ga vrati ku}i i da ga ubedi da studije nastavi u Pragu u slovenskoj sredini. Tesla je po~etkom marta 1879. proteran iz Maribora, kao besku}nik i osoba bez osnovnih sredstava za `ivot. Pod policijskom pratwom sproveden je u Gospi}, {to je wegov otac do`iveo kao li~nu bruku i sramotu. Ve} naru{enog zdravqa, pod teretom nemilih doga|aja koje je prouzrokovao Nikola, posle nepunih mesec dana, 30. marta, prota Milutin se upokojio. Nikola Tesla nije prisustvovao sahrani svoga oca jer, kako svedo~i Mojo Medi}, nije stigao na vreme. Gde je ta~no bio do sada nije razja{weno.

l U slede}em broju: Tesla znao napamet sva dela [ilera, Getea i Bajrona napisana u stihu

1921. - Ro|en je ruski nuklearni fizi~ar Andrej Saharov, borac za politi~ke slobode i qudska prava, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. Kao nepomirqivi protivnik sovjetskog re`ima, izgnan je 1980. iz Moskve u Gorki, gde je ostao do 1986.

1927. - Ameri~ki pilot ^arls Lindberg postao je prvi ~ovek koji je preleteo Atlantik. Let od Wujorka do Pariza trajao je 33 sata i 29 minuta. Na isti dan 1932. Amelia Erhart je kao prva `ena preletela Atlantski okean.

1945. - Sirija i Liban prekinuli su pregovore sa Francuskom i zatra`ili punu nezavisnost.

1967. - Vi{e od 300 qudi nastradalo je u po`aru u robnoj ku}i u Briselu.

1969. - Sirhan Sirhan, koji je 1968. ubio Roberta Kenedija, brata ameri~kog predsednika Xona Kenedija, tako|e ubijenog u atentatu, osu|en je na smrtnu kaznu. Kazna je kasnije preina~ena u do`ivotni zatvor.

1982. - Britanske trupe su se iskrcale na Foklandska (Malvinska) ostrva koja je okupirala Argentina, u najve}oj vojnoj akciji Londona od Suecke krize 1956.

1989. - Kineski studenti koji su okupirali centralni pekin{ki trg Tjenanmen tra`e}i reforme, odbacili su zahtev vlade da se razi|u.

1991. - Biv{i premijer Indije Raxiv Gandi ubijen je bombom sakrivenom u buket cve}a, u toku predizbornog mitinga u ju`noj indijskoj dr`avi Tamil Nadu, blizu grada Madras.

1992. - Ameri~ki Senat doneo je zakon kojim se SR Jugoslaviji uskra}uje svaka pomo} SAD zbog ume{anosti u sukobe u biv{im jugoslovenskim republikama.

1996. - Na jezeru Viktorija, u isto~noj Africi, potonuo je tanzanijski feribot, sa kojeg se od oko 1.000 qudi spaslo samo 114.

1997. - Poqska i Ukrajina potpisale su sporazum o pomirewu kojim su i formalno okon~ale vi{evekovno neprijateqstvo.

2006. - Ve}ina gra|ana Crne Gore izjasnila se na referendumu za nezavisnost svoje dr`ave. Srbija je, u skladu sa Ustavnom poveqom Srbije i CG, nasledila pravo na me|unarodni subjektivitet, mesto u UN i drugim me|unarodnim organizacijama.

2008. - Generalni sekretar UN Ban Ki-mun posetio je Mjanmar, ranije pogo|en ciklonom, i sa vojnim vlastima se dogovorio o otvarawu granicu te zemqe za me|unarodnu pomo}. U ciklonu Nargis 78.000 qudi je poginulo, a 56.000 nestalo.

2015. - Ekstremisti Islamske dr`ave preuzeli su kontrolu nad arheolo{kim lokalitetom u Palmiri, samo nekoliko sati po{to su osvojili taj grad u centralnoj Siriji. Fotografije minirawa Bal [aminovog hrama, 2.000 godina stare gra|evine, objavqene su 25. avgusta. (7)

Nikola Tesla nije odoleo no}nom `ivotu Graca

u Srbiji posetio je

Dekan Kembrixa da li~no vidi odakle mu dolaze „takvi studenti“!

Znawe, talenat, upornost – tako bi ukratko mogla da se opi{e Matemati~ka gimnazija. Ve} 60 godina u woj se {koluju osvaja~i medaqa. Nastala je 18. maja 1966. godine, po ugledu na moskovsku {kolu matematike. Instituciju od posebnog nacionalnog zna~aja godi{we poha|a oko 500 u~enika.

Profesor Zoran Kadelburg prva je generacija |aka upisanih u Matemati~ku gimnaziju davne 1966. godine. Rado se se}a {kolskih dana, dru`ewa i Olimpijade u Moskvi sa koje je doneo i prvu diplomu u ovu {kolu.

„Bila je {estodnevna radna nedeqa u celoj dr`avi, pa i u {kolama. I{lo se samo pre podne. Matemati~ki predmeti su predavani kao na fakultetima. [to se literature ti~e, uxbenika prakti~no nije bilo“, ka`e profesor Zoran Kadelburg.

Od dozvole za rad preko prvih uxbenika i u~enika do reformi obrazovawa i privremenog ukidawa – za 60 godina duga~ak put je pre{la ova {kola, obja{wava nam Sr|an Ogwanovi} koji je bio i |ak i nastavnik i direktor Matemati~ke gimnazije.

„Za na{u {kolu ~ulo se u svetu do te mere da su nas pose}ivali qudi iz mnogih zemaqa. Iz [vedske me pozove direktor, nepoznat ~ovek potpuno, i ka`e mogli bi-

smo da do|emo u va{u {kolu da vidimo kako vi to posti`ete. Sa Kembrixa wihov dekan je do{ao da vidi koja je to {kola u kojoj toliko mnogo u~enika konkuri{e i uspevaju i budu primqeni na Univerzitet Kembrix“, isti~e Ogwanovi}.

MLADI GENIJALCI OSVOJILI

OKO 3.000 NAGRADA

Za 60 godina Matemati~ka gimnazija od{kolovala je oko 40.000 u~enika, mladi genijalci su ovoj instituciji za sve te godine podarili oko 3.000 nagrada.

„Iz perspektive da ova dr`ava trenutno ima izme|u {est i sedam miliona stanovnika i onda ti brojevi, sve to {to smo mi uspeli za ovih 60 godina, daju potpuno jednu drugu dimenziju, da su na{i uspesi u svetskim okvirima impozantni“, poru~uje Mirjana Kati}, direktorka Matemati~ke gimnazije.

KAKO SE POSTI@U USPESI

Za svetske uspehe, najboqi mladi ambasadori Srbije pripremaju se svakodnevno.

„Pet sati takmi~ewa je zna~ajnije od 50 sati samog ve`bawa kod ku}e, koliko god mi poku{avamo da simuliramo tu situaciju, ona je nemogu}a. Va`no nam je ba{ kako se stvari odigraju upravo u tim trenucima kada je pritisak mo`da najve}i“, nagla{ava Andrej Drobwakovi}, u~enik Matemati~ke gimnazije.

U Srbiji je ovo prva {kola koja je sedamdesetih godina kupila ra~unar na kredit, oformila predmet programirawe i ~iji je u~enik osvojio prvu medaqu na ta-

kmi~ewu iz ve{ta~ke inteligencije. Gimnazija, koju nazivaju i rasadnikom talenata, obe}ava i narednih 60 uspe{nih godina.

Bela ili crna, doma}a ili „turska“, filter, espreso, instant… kafa je sastavni deo `ivota miliona qudi {irom sveta. Tako je i u Srbiji – ispijawe prve jutarwe, putne, popodnevne, one koju popijemo na poslu, ili one koju povezujemo sa opu{tawem i }askawem sa prijateqima, poseban je ritual za svakog od nas. A taj ritual, po svoj prilici, na ovim prostorima, traje vi{e od pet vekova!

Prapostojbinom kafe danas se smatra Etiopija, dr`ava u isto~noj Africi. Ne zna se pouzdano kada je ova biqka otkrivena i kada je tamo po~ela da se koristi. Poznato je da su u davnoj pro{losti zrna biqke kafe slu`ila kao dodatak jelu i za pravqewe vina.

Najkasnije u 9. veku kafa je pre{la Crveno more i odoma}ila se me|u stanovni{tvom na Arabijskom poluostrvu. Veruje se da je ova oblast u jugozapadnoj Aziji i mesto ra|awa napitka koji mi danas znamo pod imenom „kafa“. Iako su u prvo vreme Arapi bri`qivo ~uvali tajnu wenog pravqewa, kafa se odatle tokom vekova ra{irila po celom svetu – po~ev od Bliskog i Sredweg Istoka, pa nadaqe.

Zna~ajna stanica u tom „pute{estviju“ bio je i Beograd…

KAFA PO PRVI PUT

ME\U SRBIMA

Svakodnevno ispijawe kafe bilo je zna~ajan deo dru{tvenog `ivota u Osmanskom carstvu. Zato se veruje da je, zajedno sa turskim osvajawima, i ona stigla na Balkan. Stigla i – svima se svidela! Iako je verovatno da su se stanovnici

ju`nih krajeva Srbije jo{ i pre upoznali sa ovim napitkom, prvo „zvani~no mesto“ gde se slu`ila i ispijala kafa otvoreno je u Beogradu 1522. godine. Zvalo se –kafana!

Godinu pre toga vojska Sulejmana Veli~anstvenog osvojila je Beograd. Turci su se nastanili u gradu donose}i sa sobom nove obi~aje. Jedan od wih bio je ispijawe kafe. Na javnim mestima, to je bilo mogu}e jedino u kafanama ~ije ime i dolazi od turske re~i „kahvehane“ preuzete iz arapskog i persijskog „qahve“ („kafa“) i „khane“ („ku}a“) ili, rekli bismo – „ku}a kafe“.

O prvoj kafani u Beogradu ne zna se mnogo. Bila je podignuta negde na Dor}olu koji je, zbog svog polo`aja, u to vreme bio centar trgovine i raskr{}e mnogih puteva. Ako je i imala ime, ono do danas nije sa~uvano. Poznato je da se nalazila na

spratu ku}e i da su gosti u woj sedeli na podu. Slu`ila se samo kafa i to u malim {oqama, a ulaz je bio dozvoqen jedino mu{karcima.

Odavde, kafa se daqe {irila na Zapad, ka Evropi, gde je po~ela da sti`e i sa trgovcima sa Orijenta i ubrzo postala jedan od omiqenih napitaka tamo{weg stanovni{tva. Prva kafana u Engleskoj po~ela je da radi u Oksfordu 1650. godine. U Be~u, prva prodavnica kafe otvorena je 1683. godine, a postoji i podatak da je sredinom 18. veka samo u Veneciji postojalo vi{e od 200 kafana! Ipak, i Beogradu je ostalo ne{to po ~emu je mogao da se di~i – jer, osim od onih u Parizu ili Londonu, wegova kafana bila je starija ~ak i od Carigradske! Prvu kafanu u prestonici Osmanskog carstva otvorila su dvojica Sirijaca „tek“ 1555. godine.

KAFA KAO NEZAOBILAZNI DEO SVAKOG RAZGOVORA

Od tih „dor}olskih po~etaka“ do dana{wih, modernih vremena, kafa je u Srbiji pre{la dug put. Pre{la, i na tom putu postala nezaobilazni deo svakodnevnog `ivota.

Negde tokom 19. veka iz mu{kog se pro{irila i na `enski svet – dame iz gra|anskih slojeva dru{tva u to vreme po~ele su da organizuju sedeqke u svojim salonima, dru`e se sa prijateqicama, razgovaraju i ispijaju kafu. Tada ovaj napitak dobija onu, danas tako prepoznatqivu dimenziju – pri~u i opu{tawe uz {oqicu divnog, toplog napitka.

Zabele`eno je da se ispijawe kafe kao deo dru{tvenog doga|aja prvi put pomiwe u dokumentu iz 1892/93 iz Smedereva gde je, u letwikovcu dinastije, kraqica Natalija Obrenovi} priredila prijem. Uz kafu se razgovaralo, pregovaralo i dogovaralo. Ona se ispijala polako, „natenane“ i tako da se u`iva u svakom trenutku. A, tako je i danas… O tome u kolikoj meri je kafa u{la u sve pore na{e svakodnevice, mo`da najboqe govori ~iwenica da se pije svuda. Na putu do posla, na pauzi, posle ru~ka, u izlasku sa prijateqima, a postala je i neizostavan ritual dugometra`nih pute{estvija.

Svako ima svoju omiqenu vrstu – espreso, kapu}ino, amerikano, moku… Savr{ene kombinacije – za svaku priliku, za svaki put i za sva~iji ukus!

I tako, i posle vi{e od 5 vekova, tradicija ispijawa kafe u Srbiji nastavqa da `ivi…

Izgradili

zgradu od 11 spratova za 28 sati, a zatim neboder za pet dana sa samo 100 radnika

Dok u ve}em delu sveta izgradwa vi{espratnica traje godinama, jedna kineska kompanija uspela je da podigne zgradu od 26 spratova za svega pet dana. Neboder sa vi{e od 200 stanova niknuo je gotovo neverovatnom brzinom zahvaquju}i tehnologiji koja potpuno mewa na~in na koji se danas grade zgrade.

Re~ je o stambenom kompleksu Jingdu Holon, koji je izgra|en u kineskom okrugu Sjangjin. Zgradu je podigla kompanija Broad Group Holon, poznata po ultrabrzoj modularnoj gradwi. Radovi su trajali samo pet dana, a za to vreme montiran je ~itav toraw povr{ine oko 14.000 kvadratnih metara sa ukupno 208 stanova. Tajna neverovatne brzine krije se u na~inu gradwe.

Umesto klasi~nog zidawa, betonirawa i vi{emese~nih zavr{nih radova, ~itavi stanovi unapred su napravqeni u fabrici kao gotovi modularni blokovi od ner|aju}eg ~elika.

Svaki modul dug je 12 metara, visok tri metra i {irok 2,4 metra, a iz fabrike izlazi gotovo potpuno zavr{en. U wemu su ve} postavqene elektri~ne instalacije, cevi za klimatizaciju i veliki deo unutra{weg ure|ewa.

Kada moduli stignu na gradili{te, radnici ih uz pomo} dizalica jednostavno sla`u jedne na druge poput ogromnih lego-kocki.

Na projektu u Sjangjinu u~estvovalo je skoro 100 radnika, ~iji je zadatak bio da pove`u konstrukciju, struju i vodovodne sisteme izme|u modula.

Nakon zavr{etka monta`e, dovoqno je bilo prikqu~iti vodu i elektri~nu energiju da bi zgrada postala funkcionalna.

Kompanija dodatno oprema stanove name{tajem, pa stanari prakti~no mogu odmah da se usele bez dodatnih radova ili renovirawa.

Svaki sprat sadr`i osam stanova od po 68 kvadratnih metara, a u zgradi se nalaze i ~etiri lifta.

Stanovi }e biti nameweni stru~wacima koji dolaze u grad kroz poseban program za privla~ewe talenata, a prve dve godine ne}e morati da pla}aju kiriju.

Ovo nije prvi put da je Broad Group izazvao pa`wu sveta.

Kompanija je jo{ 2021. godine uspela da izgradi zgradu od 11 spratova u kineskom gradu ^ang{a za samo 28 sati i 45 minuta.

Taj projekat tada je postao globalna senzacija i pokazao koliko modularna gradwa mo`e da ubrza ~itav proces izgradwe.

Stru~wak za modularnu gradwu Toni Frost iz Novog Zelanda pro{le godine posetio je jednu od tih zgrada i rekao da je bio iznena|en kvalitetom konstrukcije.

Prema wegovim re~ima, unutra{wost deluje ~vrsto i stabilno gotovo kao klasi~na betonska zgrada, dok su tehnologija i sistemi unutar objekta veoma moderni.

Posebno ga je impresionirao sistem za filtrirawe vode koji omogu}ava da voda iz slavine bude potpuno bezbedna za pi}e.

Kompanija tvrdi da upotreba ner|aju}eg ~elika donosi jo{ jednu veliku prednost otpornost na zemqotrese.

Generalni direktor Broad Group Holon Li [un izjavio je da ~eli~na konstrukcija boqe apsorbuje seizmi~ke talase od betona i ima mawi rizik od pucawa ili uru{avawa tokom potresa.

Broad Group ide ~ak toliko daleko da tvrdi kako bi wihove zgrade mogle da traju vi{e od hiqadu godina.

Iako je takvu procenu danas nemogu}e potpuno proveriti, poznato je da je ner|aju}i ~elik znatno otporniji na koroziju i habawe od klasi~nog armiranog betona, koji u mnogim slu~ajevima po~iwe ozbiqno da propada ve} nakon nekoliko decenija.

Stanovi nisu zami{qeni kao hladne metalne kutije.

Spoqni zidovi i posebni prozori napravqeni su tako da smawuju buku i ~uvaju temperaturu u stanovima. Kompanija tvrdi da sistem izolacije mo`e da smawi tro{kove klimatizacije ~ak do 90 procenata, {to je posebno va`no tokom ekstremno toplih kineskih leta. Globalno tr`i{te modularne gradwe danas vredi oko 95 milijardi dolara godi{we, a kineski projekti poput ovog pokazuju koliko bi budu}nost gra|evinske industrije mogla da izgleda druga~ije od svega na {ta smo navikli.

Dok klasi~na gradwa ~esto traje godinama, Kina ve} sada pokazuje da je mogu}e podi}i ~itav neboder za mawe od jedne radne nedeqe.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ulazite u period velike mentalne o{trine. Na poslu }ete uo~iti propust koji je svima drugima promakao, {to vam donosi neo~ekivanu prednost kod nadre|enih. Finansije se popravqaju kroz povra}aj nekog starog duga ili neo~ekivan bonus. Zauzeti Ovnovi planira}e sa partnerom uzbudqiv izlet, dok slobodni mogu da o~ekuju sudbinski susret na nekom javnom doga|aju ili proslavi.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Stvari se ubrzavaju na poqu karijere, a vi kona~no dobijate zeleno svetlo za projekat koji ste dugo pripremali. Intuicija vam je nepogre{iva kada su u pitawu ulagawa, pa je pravo vreme za pametne kupovine. Zauzeti Bikovi u`ivaju u harmoni~noj atmosferi kod ku}e, dok slobodni ose}aju jaku privla~nost prema osobi koja im je do ju~e bila samo dobar prijateq. Zdravqe je stabilno.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Ova nedeqa vam donosi talas kreativne inspiracije! Na poslu briqirate u komunikaciji i lako ube|ujete saradnike u svoje ideje. Mogu} je va`an poziv iz inostranstva ili ponuda za saradwu koja se ne odbija. U qubavi, zauzeti pronalaze novi zajedni~ki hobi koji ih zbli`ava, dok slobodni Blizanci ulaze u dinami~nu prepisku sa nekim ko ih intelektualno izaziva.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Vreme je da se fokusirate na svoje unutra{we potrebe. Na poslu }ete biti veoma produktivni „iz senke”, zavr{avaju}i zadatke koji su vam ranije bili te{ki. Mogu} je mawi finansijski dobitak kroz igre na sre}u ili poklon. Zauzeti Rakovi oseti}e potrebu da partneru poverne tajnu koja ih mu~i, {to }e oja~ati vezu. Slobodni Rakovi upoznaju nekoga ko odi{e toplinom i stabilno{}u.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Ove nedeqe bi}ete pravi lider u svom okru`ewu. Kolege }e se oslawati na va{u procenu, a vi }ete sa lako}om re{avati i najkomplikovanije situacije. Finansijska situacija je stabilna, ali izbegavajte nepotrebne tro{kove na luksuz. Zauzeti Lavovi dobijaju divno iznena|ewe od voqene osobe, dok slobodni postaju magnet gde god se pojave. Vi{e kvalitetnog sna.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Fokus je na organizaciji i dugoro~nim ciqevima. Uspe{no }ete privesti kraju jedan administrativni proces koji vas je optere}ivao. Na poslu dobijate pohvale za svoju pedantnost i posve}enost detaqima. U emotivnim odnosima, zauzete Device re{i}e nesuglasicu iz pro{losti, dok slobodni upoznaju nekoga preko posla ko deli wihove ambicije. Birajte laganije obroke.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Uspe}ete da izmirite zava|ene strane u porodici ili na poslu, {to }e vam doneti veliki ugled. Finansije su u usponu, posebno ako se bavite kreativnim radom ili trgovinom. Zauzeti u`ivaju u romanti~nim ve~erima, dok slobodne Vage mogu da o~ekuju poziv na sastanak od osobe o kojoj ~esto razmi{qaju. Zdravqe je dobro, ali ne zaboravite na redovnu fizi~ku aktivnost.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Va{a energija je intenzivna. Na poslu donosite radikalne odluke koje }e se pokazati kao veoma isplative u bliskoj budu}nosti. Ose}ate priliv snage i samopouzdawa. Zauzeti pripadnici znaka prolaze kroz period duboke strasti, dok slobodne [korpije privla~e osobu koja je pomalo misteriozna, ba{ kao i oni sami. Mogu}i su problemi sa nesanicom zbog prevelikog broja ideja.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Ova nedeqa vam donosi potrebu za slobodom i istra`ivawem. Na poslu }ete tra`iti nove na~ine da obavite lake zadatke, {to }e nai}i na odobravawe {efova. Mogu}e je kra}e poslovno putovawe koje }e vam doneti va`ne kontakte. Zauzeti Strel~evi u`iva}e u razgovoru o budu}nosti, dok slobodni mogu da upoznaju zanimqivu osobu tokom bavqewa sportom ili u teretani.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Va{a disciplina se kona~no ispla}uje. Na poslu dobijate konkretnu potvrdu svog statusa ili unapre|ewe koje ste dugo ~ekali. Finansije zahtevaju pa`qivo planirawe, ali nema razloga za brigu. Zauzeti Jar~evi radi}e sa partnerom na ure|ewu doma, dok slobodni ulaze u mirnu, stabilnu komunikaciju sa nekim ko im se dopada. Potrebno vam je vi{e vitamina i odmora za o~i.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Nedeqa je idealna za dru{tvene aktivnosti i timski rad. Va{e ideje }e nai}i na odli~an odjek, a podr{ka prijateqa }e vam biti kqu~na za uspeh jednog privatnog plana. Finansije su stabilne, uz mogu} mawi dobitak krajem nedeqe. Zauzeti u`ivaju u podr{ci partnera, dok slobodne Vodolije mogu da o~ekuju zanimqivo poznanstvo putem interneta ili zajedni~kih prijateqa.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Va{a intuicija je va{ najboqi vodi~ kroz ovu nedequ. Na poslu }ete se osloniti na ose}aj i doneti odluku koja }e odu{eviti saradnike. Kreativnost je na vrhuncu, pa je odli~an trenutak za hobije. Zauzeti u`ivaju u periodu ne`nosti i dubokog razumevawa, dok slobodne Ribe mogu da do`ive sudbinski susret na mestu blizu vode. Prijalo bi vam vi{e sna i izbegavawe stresnih situacija.

Dr`ava bez aerodroma, valute i vojske, a me|u najbogatijima na svetu

Mala evropska kne`evina sme{tena izme|u Austrije i [vajcarske ve} godinama va`i za jedno od najbogatijih i najure|enijih mesta na svetu. Iako ima tek ne{to vi{e od 30.000 stanovnika, Lihten{tajn je uspeo da izgradi imix dr`ave sa izuzetno visokim `ivotnim standardom, stabilnom ekonomijom i gotovo nepostoje}im kriminalom.

Ono {to ovu zemqu ~ini jo{ zanimqivijom jeste ~iwenica da nema sopstveni aerodrom, zvani~ni jezik niti valutu, ali uprkos tome spada me|u najbogatije dr`ave sveta po `ivotnom standardu stanovni{tva.

Gra|ani Lihten{tajna `ive znatno boqe od proseka ve}ine evropskih zemaqa. Niski porezi, jaka ekonomija i stabilan finansijski sistem omogu}ili su mnogima da rade poslove koje vole, bez konstantnog pritiska egzistencije. Prema pojedinim procenama, princ Lihten{tajna raspola`e ve}im bogatstvom od britanskog kraqa.

U ovoj kne`evini luksuz nije ne{to ~ime se qudi javno hvale. Naprotiv, stanovnici uglavnom neguju diskretnost i miran na~in `ivota. Glasno pona{awe, pravqewe buke ili uznemiravawe kom{ija smatra se nepristojnim, dok je pokazivawe bogatstva ~esto znak lo{eg ukusa.

Bezbednost je jedan od razloga zbog kojih Lihten{tajn izaziva pa`wu {irom sveta. Kriminal je toliko redak da mnogi stanovnici ni ne zakqu~avaju vrata svojih ku}a. Dr`ava ima mawe od stotinu policajaca, a broj zatvorenika je toliko mali da se obroci za zatvor naru~uju iz restorana. Istorija ove male dr`ave se`e u po~etak 18. veka. Kne`evina Lihten{tajn nastala je 1719. godine u okviru Svetog rimskog carstva. Tokom Napoleonovih ratova teritoriju su zauzimale francuske i ruske trupe, a po~etkom 19. veka Lihten{tajn postaje suverena dr`ava i prikqu~uje se Nema~kom savezu. Pun status nezavisne dr`ave dobija 1866. godine nakon raspada saveza.

Na kojoj ruci se meri pritisak?

Krvni pritisak nije samo jedan broj. On varira tokom dana, mewa se sa polo`ajem tela, sa nivoom stresa, pa ~ak i u zavisnosti od toga na kojoj ruci se meri i kako je ta ruka postavqena u trenutku merewa.

LEVA ILI DESNA RUKANIJE ISTO

Kada lekar prvi put meri pritisak, standardna procedura podrazumeva merewe na obe ruke. Za{to? Zato {to razlika izme|u dve ruke mo`e biti klini~ki zna~ajna. Razlika ve}a od 10 mmHg sistolnog pritiska izme|u leve i desne ruke mo`e da ukazuje na su`ewe arterija, poreme}aj cirkulacije ili ~ak pove}an kardiovaskularni rizik.

U svakodnevnoj praksi, pri kontrolnim merewima, koristi se ruka na kojoj je pritisak vi{i. Logika je jednostavna: boqe je pratiti stranu koja pokazuje ve} e vrednosti, jer ta strana preciznije odra`ava optere}ewe srca i krvnih sudova. Ako lekar nije odredio na kojoj ruci treba meriti pritisak, va`no je da to proverite. Kod nekih pacijenata dominantna ruka pokazuje vi{i pritisak, dok kod drugih nema razlike. Jedini pouzdan na~in da se utvrdi razlika jeste merewe na obe ruke. Merewe samo na jednoj strani, bez prethodne provere, mo`e dovesti do pogre{nog pra}ewa vrednosti tokom vremena.

RECEPT

PILE]I PAPRIKA[

SA KROMPIROM

POTREBNO JE:

n 1 pile

n 1 kg krompira

n 1 dl uqa

n 1 {argarepa n 1 paradajz

n 1 ka{i~ina paradajza iz tube

n 2 glavice crnog luka

n 1 paprika n aleva paprika n per{unov list n mleveni biber, so

PRIPREMA:

O~i{}eno pile ise}i na komade i oprati. Na zagrejanom uqu ili masti propr`iti sitno iseckan crni luk, dodati na kolutove ise~enu {argarenu, ise~enu papriku, meso, posoliti po ukusu, sipati pola ~a{e vode i dinstati uz povremeno dolivawe vode. Kada je meso upola kuvano dodati ka{i~icu paradajza iz tube, malo aleve naprike, o~i{}en i na kocke ise~en krompir, naliti pola litra vode i sve zajedno kuvati dok ne bude gotovo. Kuvan paprika{ skinuti sa vatre, ume{ati pola ka{i~ice sitno iseckanog per{unovog lista i malo mlevenog bibera.

POLO@AJ RUKE MEWA

BROJ NA EKRANU

Polo`aj ruke tokom merewa krvnog pritiska mo`e zna~ajno uticati na rezultate. Kada ruka nije pravilno oslowena i nalazi se ispod nivoa srca, rezultati merewa mogu biti vi{i nego {to zaista jesu. Nepravilna pozicija ruke mo`e dovesti do pogre{ne procene krvnog pritiska i potencijalno do la`no povi{enih rezultata. Zbog toga se preporu~uje da osoba tokom merewa sedi mirno, sa oslowenom rukom u visini srca, kako bi rezultati bili {to precizniji.

ZA[TO POLO@AJ RUKE

TOLIKO UTI^E

NA VREDNOSTI?

Obja{wewe je jednostavno i zasniva se na osnovnim zakonima fizike. Krvni pritisak se meri u odnosu na nivo srca. Kada je ruka ispod nivoa srca – recimo, opu{tena uz bok – gravitacija pove}ava pritisak krvi u tom delu tela. Man`etna tada bele`i vi{i pritisak nego {to

je stvarni pritisak cirkulacije. Kada je ruka pravilno oslowena i u visini srca, merewe daje najta~niji rezultat.

KAKO PRAVILNO IZMERITI

PRITISAK KOD KU]E

Stru~na udru`ewa za hipertenziju preporu~uju isti pristup: pacijent treba da sedi na stolici sa naslonom, sa naslowenim ledjima, a rukom polo`enom na sto u visini srca. Noge moraju biti ravno na podu, bez ukr{tawa. Pre merewa preporu~uje se mirovawe od najmawe pet minuta, bez razgovora tokom samog merewa.

Bez obzira na to koliko se trudite da se hranite uravnote`eno, ponekad u ishrani mogu nedostajati odre|eni nutrijenti. Me|u wima je i vitamin odgovoran za brojne koristi po mentalno i fizi~ko zdravqe za koji mo`da nikada niste ~uli - tiamin, poznat i kao vitamin B1.

Re~ je o kqu~nom, ali ~esto zanemarenom vitaminu. Studije pokazuju da stopa wegovog nedostatka u nekim populacijama mo`e dosti}i od 20 do vi{e od 90 odsto, a kao mogu}i uzrok navodi se savremeni na~in `ivota.

Vitamin B1, odnosno tiamin, vitamin je rastvorqiv u vodi koji ima kqu~nu ulogu u energetskom metabolizmu i funkciji nerava. Poma`e telu i mozgu da ugqene hidrate pretvore u iskoristivu energiju

Tiamin poma`e telu da pretvori ugqene hidrate u energiju.

ZNACI NEDOSTATKA VITAMINA B1

Nedostatak tiamina mo`e izazvati fizi~ke i mentalne simptome koji uti~u na svakodnevni `ivot.

Rani znaci nedostatka mogu ukqu~ivati umor, razdra`qivost, slabu koncentraciju i mi{i}nu slabost, a u uznapredovalim slu~ajevima i neurolo{ke simptome poput utrnulosti ili zamagqenog vida. Ostali simptomi mogu biti problemi sa

BOGAT IZVOR VITAMINA C

Mnogi ne znaju da jagode mogu sadr`ati vi{e vitamina C od pomoranxe kada se poredi ista koli~ina vo}a. Jedna {oqa sve`ih jagoda mo`e obezbediti vi{e od 100% preporu~enog dnevnog unosa ovog vitamina. Vitamin C ima va`nu ulogu u funkcionisawu imunskog sistema, za{titi }elija od oksidativnog stresa i stvarawu kolagena – proteina koji je va`an za zdravqe ko`e, krvnih sudova i zglobova.

ANTIOKSIDANSI KOJI

[TITE ORGANIZAM

Prepoznatqiva crvena boja ovog vo}a poti~e od antocijanina – sna`nih antioksida-

Ovo su prakti~na pravila kojih se vredi pridr`avati:

• Vreme odmora: Ne merite pritisak odmah nakon ustajawa, fizi~ke aktivnosti ili emotivnog uzbu|ewa. Preporu~uje se mirovawe od najmawe 30 minuta.

• Stimulansi: Kafa i cigarete pove}avaju pritisak – izbegavajte ih pola sata pre merewa.

• Postavqawe: Man`etna mora odgovarati obimu nadlaktice i postavqa se na golu ko`u, nikako preko ode}e.

• Ponavqawe: Preporu~uje se najmawe dva do tri merewa u raz-

kratkoro~nim pam}ewem, gubitak apetita i mu~nina. Problem je u tome {to ovi simptomi mogu biti povezani i sa mnogim drugim zdravstvenim stawima, pa se na nedostatak tiamina retko posumwa.

Opasnost nastaje ako se nedostatak vitamina B1 ne le~i.

Kako se stawe pogor{ava, simptomi mogu ukqu~ivati utrnulost ili trnce, mi{i}nu slabost i pote{ko}e pri hodawu, a u te{kim slu~ajevima i neurolo{ka stawa poput Vernikeove encefalopatije, koju prate konfuzija i promene vida.

Vernikeova encefalopatija redak je neurolo{ki poreme}aj izazvan nedostatkom tiamina koji zahteva hitno le~ewe kako bi se spre~ilo trajno o{te}ewe nervnog sistema.

maku od jednog do dva minuta. Kao najpouzdanija vrednost obi~no se uzima prosek posledwa dva merewa.

• Tip aparata: Aparat sa man`etnom na nadlaktici daleko je pouzdaniji od onih koji mere na zglobu ili prstu.

• Doslednost: Merite uvek u isto doba dana – ili ujutru pre terapije, ili uve~e. Me{awe termina onemogu}ava smisleno pore|ewe vrednosti. KADA JE PRITISAK VISOK, A KADA ZAISTA ZABRIWAVAJU]I?

Optimalni krvni pritisak kao vrednosti ispod 120/80 mmHg. Normalan pritisak je do 130/85 mmHg, a visoko normalan izme|u 130-139 / 85-89mmHg. Svaka vrednost iznad tih granica, izmerena u pravilnim uslovima i potvr|ena vi{e puta, zahteva razgovor sa lekarom.

Hipertenzija se naziva „tihim ubicom” upravo zato {to uglavnom ne boli i ne daje jasne simptome. Mnogi qudi godinama ne znaju da imaju povi{en krvni pritisak. Dok ona ne~ujno o{te}uje organizam, procene pokazuju da je hipertenzija zna~ajan faktor rizika za mo`dani udar i bolesti srca.

KO JE NAJUGRO@ENIJI?

Nedostatak je ~est u odre|enim grupama jer su zalihe tiamina u telu ograni~ene i brzo se tro{e. Pove}an rizik od nedostatka tiamina imaju osobe ~ija se ishrana zasniva na prera|enim ugqenim hidratima, osobe sa hroni~nim alkoholizmom, pothraweni qudi, pacijenti sa gastrointestinalnim poreme}ajima i oni koji su imali barijatrijsku operaciju.

Stawa pove}ane metaboli~ke potro{we, poput bolesti ili trudno}e, tako|e mogu doprineti nedostatku.

U ve}em riziku izlo`eni su i qudi sa dijabetesom, kao i starije osobe. Uzimawe diuretika i pojedinih drugih lekova tako|e mo`e usporiti apsorpciju tiamina.

Ipak, dobra vest je da je te`i nedostatak tiamina redak u razvijenim zemqama, prvenstveno zahvaquju}i oboga}ivawu hrane. KAKO POVE]ATI UNOS VITAMINA B1

Potrebna koli~ina tiamina zavisi od pola i uzrasta. Odraslim mu{karcima preporu~uje se unos od 1,2 miligrama dnevno, a `enama 1,1 miligram. Namirnice bogate tiaminom ukqu~uju so~ivo, sviwetinu, hleb i integralne `itarice, pastrmku i losos.

Ako ste izrazito umorni, pripadate nekoj od rizi~nih grupa ili va{a ishrana nije dovoqno nutritivno bogata, bilo bi dobro da razgovarate sa lekarom o mogu}em nedostatku tiamina. Nadoknada ovog nutrijenta mo`e imati zna~ajan pozitivan uticaj na telo i mozak.

nasa koji poma`u organizmu da se bori protiv slobodnih radikala. Pored wih, sadr`e i flavonoide i polifenole, jediwewa koja se intenzivno prou~avaju zbog mogu}eg povoqnog efekta na zdravqe srca i krvnih sudova.

JAGODE I ZDRAVQE SRCA Zahvaquju}i kombinaciji vlakana, kalijuma i antioksidanasa, jagode mogu doprineti o~uvawu kardiovaskularnog zdravqa. Vlakna poma`u u regulaciji nivoa holesterola, dok kalijum u~estvuje u odr`avawu normalnog krvnog pritiska.

REGULACIJE [E]ERA U KRVI Iako imaju sladak ukus, one imaju relativ-

no nizak glikemijski indeks. To zna~i da ne dovode do naglih skokova nivoa {e}era u krvi kada se konzumiraju u umerenim koli~inama. Vlakna i polifenoli iz jagoda mogu doprineti sporijoj apsorpciji glukoze, a istra`ivawa ukazuju i na potencijalno povoqan efekat na osetqivost organizma na insulin.

FOLATI VA@NI ZA ORGANIZAM Jagode sadr`e i folate (vitamin B9), koji imaju va`nu ulogu u stvarawu DNK i pravilnoj deobi }elija. Folati su zna~ajni tokom trudno}e jer u~estvuju u pravilnom razvoju nervnog sistema ploda. One mogu biti koristan deo raznovrsne ishrane `ena reproduktivnog doba.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

SRPSKA POP PEVA^ICA NASLICI HIRURG SLAVINA

UZGAJIVA^ REPE

VUNENI TKANI ]ILIM (TUR.)

LI^NA ZAMENICA 7. I 28. SLOVO AZBUKE SEBI^WACI

GR^KA BOGIWA MUDROSTI

@ENIN BRAT, [URAK (MA\.)

GR^KI BOG QUBAVI

OZNAKAZA POLUPRE^NIK

REKAU AUSTRIJI

ZAMETAK U UTROBI

ZAZIMITI

PRIJATEQ ITALIJANA ANONIMNOST

OTVOR NA KO[NICI, ULI[TE

VE[TINA PLUKRU@NI DEO CRKVE

IZVE[TA^ENI QUDI UMETNUTI DEO

HAQINA KAT. SVE[TENIKA LOTO LISTI]I

LI^NA ZAMENICA VLADARSKI UKAZI FRANC. PESNIK POL

POSED, IMOVINA ALEKSANDAR ODMILA TENISER JANIK

GLAVA BEZ KOSE

ROBAZA TR@I[TE (TUR.) DUBOKO PO[TOVAWE SASTOJAK DUVANA SEVERNI JELEN

SOLMIZACIJE LUPNUTI, KUCNUTI

LI[AVATI SLOBODE

SUMPORA LOPOV, LUPE@ OV^JA MAST PRO]I MIMO INICIJALI PESNIKAANTI]A

USAMQENOST, SAMO]A

BITI NA STRA@I

[UMAODRE\ENAZA SE^U (FR.) PRVI VOKAL

POZERI, FETUS, ABIT, OZIMITI, LA, VI, EDIKTI, IMETAK, ACA, ]ELA, ESPAP, NIKOTIN, S, LOJ, MINUTI, OSAMA, ETAT, STRA@ARITI.

IRAMI, JA, E^, ATENA, [OGOR, EROS, UME]E, R, ITALOFIL, IBS,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: MOPSL, APITI, REPAR,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E:

U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Skok s okretom preko glave, 2. Bogat ne~im, prepun, izobilan - Verski pisac Lazar, 3. Ju`noameri~ka kamila - Do`iveti u snovima, 4. Zmijski otrov (nar.) - O{tra kratka dlaka, ~ekiwa - Inicijali vajara Loga, 5. Srpski filolog \ura - Tanasije odmila, 6. Ime TV voditeqke Kova~i} - Sledbenik velikih umetnika, 7. Oznaka za polupre~nik - Mu{ka deca - Francuski pisac Viktor, 8. Kraq iz @arijeve drame - Francuski filozof Ten - Simbol kalijuma, 9. P~eliwi sat pun medaAmeri~ki {pijunski avion, 10 . Sokratov tu`ilac - [ipke za podsticawe vatre, 11. Auto oznaka Trstenika - Lik iz orijentalnih pri~a - Ime glumice Derek, 12. Apeninska dr`ava - Celokupno delo umetnika, 13. Naseqe kod Vukovara - Sitna muva, 14. Vozilo na elektri~ni pogon.

USPRAVNO: 1. Biti solidaran s kim, 2. Grad u Iranu - Naseqe kod Sremskih Karlovaca, 3. Tanak metal - Porodica krupnih ptica, pelikani - Gr~ke bogiwe osvete (mit.), 4. Ugwetavati, kiwiti - Kosi {tamparski slog, kurziv, 5. Reka u Brazilu - Stanovnik E~ke - Reka u [vajcarskoj, 6. Misliti - Opa`awe, uo~avawe - Oznaka za polupre~nik, 7. Simbol kiseonika - Mesto kod Ni{a - Italijanski peva~ Salvatore, 8. Hajdu~ka trava - Radnici u pilani - Pamet, 9. Slabo goreti - Mesto kod Pan~eva, 10. Neman - Agitator - Poreski identifikacioni broj (skr.), 11. Poznavalac kamewa - Izraelska naseqa, 12. [kotska peva~ica - Magarac, osao.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: SALTO MORTALE, OBILAN, MILIN, LAMA, ISAWATI, ID, ^ETINA,, OL, DANI^I], TALE, ANETA, EPIGON, R, SINOVI, IGO, IBI, IPOLIT, K, SATINA, AVAKS, ANIT, @ARA^I, TS, ALADIN, BO, ITALIJA, OPUS, SOTIN, MUVICA, ELEKTROMOBIL.

RADI[A URO[EVI] IZDAJE APARTMANE NA ZLATIBORU: ”Napravio sam stambenu zgradu”

Uro{evi} je na estradi nekoliko decenija, a pored muzika ima i privatni biznis, ta~nije apartmane na Zlatiboru, te zato smatra da ima kredibilitet da posavetuje mla|e od sebe.

Radi{a Uro{evi} se ne sla`em sa mla|im kolegama koji neguju novi pravac muzike, te ih savetuje da slu{aju pesme koje su snimili peva~i wegove generacije.

- Preporu~ujem mla|im kolegama da vode ra~una kod teksta, da snimaju prave pesme i da to bude u duhu nekog na{eg podnebqa i na{eg melosa. Nisam za to da se snimaju kaveri, mislim mogu da se snime, ali to nije to. Narod prepoznaje ono {to je pravo, mo`e dosta toga da se izgubi snimaju}i kavere - rekao je Radi{a i dodao:

- Treba da vode ra~una {ta snimaju i da rade sa pravim saradnicima. Da se ne ide na agresiju, nego na neke, lepe melodije. Rekao bih mladim peva~ima da vi{e slu{aju moju generaciju ili starije peva~e od mene Cuneta, Tozovca, Marinka i da se trude da pevaju kako su oni. I da poku{aju da u|u u Radio Beograd i da ostave ne{to zauvek, trajno - rekao je Radi{a ranije.

Ina~e, {to se biznisa ti~e, nije u svemu bio sam.

- U posledwe vreme smo ~esto na Zlatiboru, gore smo napravili jednu stambenu zgradu. Kada qudi vide da je ne{to kvalitetno ura|eno, kada prepoznaju kvalitet, rad i trud, onda govore da uradimo jo{ neku. To je stvarno mnogo te`ak posao, pogotovo rad sam majstorima, po~ev od struje, pa daqe - rekao je jednom prilikom peva~ za Blic.

ALEKSA BALA[EVI] O NASLEDNIKU:

”Nisam hteo da se sin zove \or|e”

Aleksa Bala{evi}, sin pokojnog kantautora \or|a Bala{evi}a nedavno je postao otac i sinu dao ime \or|e.

U intervjuu za “Blic” Aleksa Bala{evi} je sumirao utiske, otkrio kako se on i supruga snalaze kao roditeqi nakon dolaska sina, ali i govorio o uspomenama na oca, kao i o projektima na kojima radi.

- Koliko god mi tvrdimo da smo se najvi{e obradovali, da je Vera malo starija siguran sam da bi nastala sva|a oko toga. To koliko se ona obradovala, to je najlep{i rezultat svega. Mi kad wu vidimo koliko se ona raduje zbog wega, jo{ smo sre}niji. Poro|aj je bio najlep{i mogu}i, prirodan, spontan, kako bih voleo svima da bude - rekao je on i dodao:

- Kada je bila Nikolina trudna sa Verom, sporije je to nekako i{lo, sada je proletelo vreme. Nadam se da je proletelo to zato {to je druga trudno}a, a ne zato {to smo ~etiri godine stariji. [to smo stariji, to vreme br`e leti.

Aleksa se prisetio i kako je izgledao taj trenutak kada su saznali da }e wihova porodica postati brojnija za jo{ jednog ~lana.

- Kad smo saznali da smo trudni, bili smo presre}ni. Danas se prave ti doga|aji, oko pola, roze-plavi baloni, ali te stvari kod nas nisu bitne. Na{alio sam se i rekao: “Hvala Bogu, nisam Omega Bala{evi}, posledwi Bala{evi} koji treba da prima subvencije kao posledwi Bala{evi}, za ugro`enu vrstu”. Bila je to i ogromna odgovornost. Posle nekog vremena kada smo saznali pol, mislim da se tu Vera najvi{e obradovala, jer je ona mazila stomak i govorila: “To je moj bata”.

Aleksa i wegova supruga Nikolina nasledniku su dali ime \or|e, po dedi, legendarnom \oletu Bala{evi}u. Ipak, on tvrdi da najpre nije bio za to.

- Moram da priznam, ja nisam bio za to, ja sam bio da ima svoje ime. Me|utim u skup{tini, u kojoj nisam ve}ina i mama, sestre i `ena su bile za to da bude \or|e. Po{to sam izgubio ve}inu na skup{tini morao sam da budem deo te rezolucije. Dobio je ime po dedi, ali i ~ukundedi. \ole je dobio ime po svom dedi, moj mali \ole je dobio isto ime po svom dedi. Ovo je tre}i \ole Bala{evi} u ovoj ravnici i nadam se da }e kao i moj pradeda, ali moj tata od kom{iluka, pa do ostatka sveta biti prihva}en kao i oni - rekao je Bala{evi}.

PRODAJU STARE PESME ZA REKLAME:

Estradwaci zara|uju ogromne sume od ovih hitova

Biti peva~, ali i autor pe sama, zna~i mnogo {to{ta. Kada kao izvo|a~ snimite pesmu koja postane veliki hit, osim {to dobijete bezbroj nastupa i popularnost, velika je verovatno}a da }e vas mnoge kompanije zvati za saradwu.

Ali, ako ne `ele izvo|a~a u reklami za svoj brend, mogu uzeti nekoliko sekundi ili minut iz pe sme, ukoliko im autor to dozvoli. Naravno, sve to mora da se plati. I to debelo. Iznosi se kre}u, kako saznajemo, od 5.000 do ~ak 20.000 evra.

VERA MATOVI]

ra „De~ko, hajde oladi” nedavno nas je podsetila jedna firma koja se bavi proizvodwom ledenih ~ajeva, a koja je iskoristila upravo ovu numeru za reklamu - za {ta je pla}eno nekoliko hiqada evra.

CENA MO@E DA IDE

I DO 20.000 EVRA

Me|u onima koji su imali sre}e da snime velike hitove koji su zavr{ili u nekoj reklami je Vera Matovi}. Wen glas i ~uve na pesma „Miki, Milane” pre{li su granicu Balkana. Ona je zavr{ila u reklami za sportski brend Majkla Xordana, i to zahvaquju}i Luki Don~i}u, koji je insistirao da se u reklami u kojoj on u~estvuje ~uje upravo ova pesma. I sama je priznala da su regulisana autorska prava, a kako se moglo ~uti, po{to je u pitawu svetski brend, a reklama na globalnom nivou, suma za koju je otkupqena ova numera meri se u desetinama hiqada evra.

NENAD KNE@EVI] KNEZ

Redakcija „Kurira” je svojevremeno poku{ala da stupi u kontakt sa izvo|a~ima i autorima kako bis razgovarali o ovoj temi, me|utim, kada je re~ o novcu, niko ne `eli da govori o tome. Nisu bili raspolo`eni za izjave, ali su od wima bliskih izvora uspeli da saznaju o kojim je iznosima re~.

Nenad Kne`evi} Knez je tako|e zavr{io u reklami. Ne kao Vera na svetskom nivou, ve} je ube|ivao potro{a~e da kupe pa{tetu na na{em tr`i{tu. Osim {to se on pojavquje u reklamnom spotu, sve prati wegova pesma „Mia Bella Signorina” s ne{to izmewenim tekstom. Dakle, u ovom slu~aju nije pla}en samo autor numere, ve} i Knez, jer je kori{}en wegov lik, ali i glas kao izvo|a~a.

\OLE \OGANI

Evergrin Marine Perazi} „Kola~i}i” dominantan je u reklami za keks, dok je \ole \ogani imao sre}e da ~ak dve wegove numere budu deo reklame nekog brenda. Kompaniji koja proizvodi sladolede prodao je autorska prava za pesmu „Leto je”, pri~alo se za 5.000 evra, a „Idemo na Mars” je iskori{}ena za reklamu bele tehnike. Tu je boqe pro{ao, dobio je ~ak 10.000 evra.

Na davno zaboravqenu pesmu grupe Igra lepti-

„Cena mo`e da ide i do 20.000 evra, ne mogu da navodim primere, ali znam da su neki od ovih pomenutih uzeli tu sumu. \ole \ogani je za ‚Idemo na Mars’ uzeo 10.000 evra, mislim da su se i Vera Matovi} i autor pesme ‚Miki, Milane’ ovajdili za na desetine hiqada evra. To je svetski brend i ko zna koliko im je pla}eno. Knez je bio pla}en za u~e{}e u kampawi posebno od iznosa za autorska prava. Ina~e, iznos zavisi od minuta`e, a zakonom nije precizirano kolika je ta~na nadoknada, ve} autor ima slobodu da odre|uje cenu”, rekao je tada dobro obave{ten izvor, pa nastavio:

„Ima i onih koji mo`da malo nisu realni kada je iznos u pitawu, pa zato u takvim formatima ne ~ujemo pesme Olivera Mandi}a, koji dr`i visoku cenu, a to je i do 50.000 evra, dok ima i onih koji besplatno ustupaju svoj rad, mada je to naj~e{}e za serije i filmove”.

Drugi sagovornik isti~e da cena mo`e i}i i ispod 10.000 evra.

„Slo`io bih se s prethodnim sagovornikom, ali bih dodao da mo`e i mnogo mawe da se zaradi od ovakvog anga`mana. Znam da su neki dobijali od dve do pet hiqada evra”, rekao je on.

Na{i peva~i i autori zarade pristojan novac, slo`i}emo se, a u svetu su zarade pravo bogatstvo! Bitlsi uzimaju i po nekoliko stotina hiqada evra, a ako se produ`ava ugovor cifra ide i do tri miliona evra. Madona, kao izvo|a~, za ovako ne{to tra`i i do dva miliona evra.

GLUMICA JANA MILI] ILI] O GUBITKU MAJKE:

„Jedno jutro sam oti{la po novine i we vi{e nije bilo u sobi

Glumica Jana Mili} Ili} retko govori o svom privatnom `ivotu, ali je jednom prilikom otvorila du{u.

Naime, Jana je govorila o smrti svoje majke koja se borila sa karcinomom.

„Imala sam dvadesetak godina kada mi je umrla majka. Sve se desilo brzo, imala je rak. To je bila prekretnica u mom `ivotu. Trebalo je da spremam diplomski ispit, niko nije bio tu, sestra je ve} tada bila u inostranstvu… Mislili smo da nije ni{ta stra{no, dali su pogre{nu dijagnozu. Po{to joj je bilo lo{e, odvela sam je u Sremsku Kamenicu i rekli su da sumwaju na rak, a onda da je u pitawu posledwi stadijum i eto”, rekla je Jana, pi{e „Blic”.

„Mi smo provele dve i po nedeqe zajedno u apartmanu. Ona je uzela krevet, a ja sam spavala sa wom tu, nismo se razdvajale dve nedeqe. Bilo je momenata kada me ne prepoznaje. Tada sam promenila najvi{e uloga u `ivotu. U po~etku sam `elela da joj objasnim, ali kad sam videla kako ide, bilo mi je okej da budem i Jeroti} i medicinska sestra. Svaki dan sam joj kupovala novine, ~itala i jedno jutro sam oti{la po novine i we nije bilo u sobi”, dodala je glumica i zakqu~ila:

„Bilo je dana bez bolova kada je znala da sam ja - ja i to su bili najlep{i momenti. Bila je tako hrabra `ena, ponosna, inteligentna i tako se dr`ala do kraja! Nikada nisam upoznala osobu sli~nu woj. Iz tog razloga tako

reagujem na te pesme… Izvinite {to mucam… Qudi ka`u kako se te stvari mewaju, meni je ta bol ista, i sada kada sam i ja postala majka i kada mogu da shvatam neke wene `rtve, savete, postupke, tek sada mogu da se poistovetim”.

Joki} ostao bez MVP trofeja, poznato ko je progla{en za najboqeg u NBA

Nikola Joki} je ostao bez ~etvrtog MVP trofeja, po{to je [ej Gilxus-Aleksander progla{en za najkorisnijeg igra~a drugu godinu zaredom.

Ovu vest je potvrdio najpoznatiji novinar ESPN-a, [ems ^aranija, a bek Oklahome je iza sebe pored Joki}a ostavio i Viktora Vembawamu, centra San Antonija.

Predvodio je [ej svoj tim do prvog mesta na tabeli i najboqeg skora u celoj NBA ligi sa ~ak 64 pobede.

Ovaj uspeh dobija jo{ vi{e na te`ini kada se uzme u obzir da je Oklahoma bila tre}a ekipa u ligi po broju propu{tenih utakmica igra~a zbog povreda, {to zna~i da je ~itav teret pao na wegova le|a.

Postao je Kana|anin prvi ko{arka{ koji je odbranio MVP titulu (osvojio dve zaredom) jo{ od Nikole Joki}a (sezone 2020/21 i 2021/22). Istovremeno, on je prvi bek kojem je to po{lo za rukom jo{ od Stefa Karija i wegovih istorijskih sezona (2014/15 i 2015/16).

Ono {to posebno fascinira jeste wegova konstantnost – tokom ~itave sezone nijednu jedinu utakmicu nije zavr{io sa mawe od 20 postignutih poena.

Time je postao tek tre}i igra~ u istoriji NBA lige sa ovakvim dostignu}em u kompletnoj sezoni, pridru`iv{i se legendarnom Viltu ^emberlenu (sezone 1961/62 i 1963/64) i Elginu Bejloru (1961/62).

Koliko je zna~ajan za svoj tim na terenu najboqe oslikava takozvani plus-minus (+/-) koeficijent. Sezonu je zavr{io sa nestvarnih +788, {to je za preko sto poena boqi rezultat od prvog slede}eg pratioca na listi, Viktora Vembawame, koji je ostao na +682.

Ove sezone bele`io je 31,1 poena, 4,3 skoka i 6,6 asistencija u proseku.

GRMELO ”PUMPAJ” DOK JE [API]A

IZVODILO OBEZBE\EWE: Spustio glavu dok su mu brutalno zvi`dali

Aleksandar [api} gradona~elnik Beograda i trener vaterpolo kluba Novi Beograd `estoko je izvi`dan tokom velikog derbija srpskog vaterpola. Vaterpolisti Radni~kog pobedili su Novi Beograd sa 15:10 u prvom me~u finala Superlige Srbije, a atmosfera je u nekoliko navrata bila „zapaqiva”. Navija~i su [api}a pozdravili salvom zvi`duka, a posla je tokom me~a imalo i obezbe|ewe, jer je pomo}ni trener Novog Beograda ulazio u verbalne sukobe sa prisutnima koji su se nalazili u blizini klupe na kojoj je sedeo.

Sa tribina su se tokom me~a glasno mogli ~uti povici „Pumpaj, pumpaj”, {to s mo`e videti na snimku ispod.

Ipak, na kraju me~a posle te{kog poraza, [api} je napustio tribine uz neverovatne salve zvi}duka.

Prvo je grmelo ~uveno „pumpaj”, a kako se pribli`avao tribini ispod koje je bio izlaz sa bazema, [api} je na slavu zvi`duka samo pokuweno psustio glavu dok ga je brojno obezbe|ewe pratilo sa bazena.

Ina~e, i vaterpolisti Novog Beograda do~ekani su zvi`ducima u Kragujevcu, {to je bilo i o~ekivano, s obzirom da je rivalstvo izme|u dva kluba zaista veliko, a dodatno je poja~ano kada je Slobodan Soro izabran za predsednika Vaterpolo saveza Srbije.

Ba{ zbog wega se sa selektorskog mesta povukao Uro{ Stevanovi}, ina~e trener Radni~kog, a za wim je reprezentaciju napustilo i 11 trofejnih vaterpolista, me|u kojima nisu ~lanovi Novog Beograda, {to jasno ukazuje na otvoren sukob dve strane. Naredni me~ finalne serije igra se na bazenu Novog Beograda 25. maja. [ampion }e biti onaj koji do|e do tri pobede u seriji.

SINER PRETI DA RU[I NOVAKOVE REKORDE:

Kad nema Alkaraza nema ni konkurenciju

Janik Siner, italijanski teniser, deluje nezaustavqivo na terenu i meqe rivale gde stigne tokom ve}eg dela sezone. Setimo se samo da je Siner u polufinalu Australijan opena ove godine izgubio od 38-godi{weg Novaka \okovi}a i to nakon {to je vodio sa 2:1 u setovima. I tada smo znali da je to velika, s obzirom na okolnosti mo`emo re}i i jedna od najve}ih pobeda u dugoj karijeri Novaka \okovi}a,.

Kada je Siner u februaru izgubio od Jakuba Men{ika u ~etvrtfinalu turnira u Dohi, malo ko je mogao da pretpostavi da sledi istorijska dominacija dostojna najve}ih legendi tenisa.

Janik je redom uzimao titule u Indijan Velsu, Majamiju, Monte Karlu, Madridu i sada Rimu, a ne treba zaboraviti da je na kraju pro{le sezone bio najboqi i na Mastersu u Parizu. Dakle, uzeo je {est vezanih titula na turnirima iz serije 1000 i uspeo ono {to niko pre wega nije.

Primera radi, Novak je 2015. godine zaredom uzimao titule u Indijan Velsu, Majamiju i Monte Karlu, pa je propustio Madrid i kasnije bio najboqi u Rimu. Sada je Siner dodatno pomerio lestvicu.

Zanimqivo je da je \okovi} od Rima 2015. do Majamija 2016. vezao sedam masters finala, dok je Janik trenutno na {est

Novaku

vezanih, a tek treba da se igraju turniri u Kanadi i Sinsinatiju. Italijan je vezao 34 pobede na mastersima, pa je iza sebe ostavio Novaka sa 31 trijumfom u nizu. Mo}no je i to da Sinerov niz nije gotov i veoma je realno da uskoro pre|e i brojku 40. Siner je sa svega 24 godine uspeo da kompletira titule na svim mastersima. To je uspeo jo{ samo \okovi}, ali tek sa 31 godinom, kada je bio najboqi u Sinsinatiju (pre toga gubio pet puta u finalima, sad ima tri titule tamo).

Srpski teniser je rekorder po broju trofeja na turnirima iz masters serije, ima ih 40, dok je Siner ve} na 10 i nije nemogu}e da ga (pre)stigne.

Tako|e, treba imati u vidu da Siner ima ~etiri grend slem titule, pa je jo{ daleko od Novakovog rekorda (24), ali sigurno da i o wemu sawa. Ve} je uspeo da pretekne \o-

kovi}a i Nadala po broju uzastopno osvojenih mastersa. To je uradio na izuzetno dominantan na~in, tek je tu i tamo gubio poneki set, a na svakoj podlozi izgleda mo}no na terenu i promene mu ne predstavqaju problem.

Ubedqivo je prvi na svetu, jer je Karlos Alkaraz povre|en, pa }e propustiti i Rolan Garos. Pro{le godine Alkaraz ga je savladao u epskom finalu Rolan Garosa, ali ove sezone je Siner u Parizu apsolutno najve}i favorit, pogotovo u izostanku ~oveka koji prakti~no jedini mo`e da mu parira na du`e staze.

Trenutno Alkaraz vodi sa 10-7 u me|usobnim duelima, ali Siner je taj koji dominira mesecima unazad. Mnogi qubiteqi tenisa nestrpqivo ~ekaju da se pojavi jo{ neko na wihovom nivou, ali za sada im je \okovi} i daqe najbli`i po kvalitetu i me~evi sa wim izazivaju posebnu pa`wu {irom sveta.

se ukazala najboqa {ansa u posledwe tri godine, da li je spreman da je iskoristi?

Ve} godinama govori da mu tenis vi{e nije prioritet broj 1, da ima mnogo problema sa oporavkom i probleme koje nije imao do sada u karijeri, ali, ipak, ni u jednom trenutku nije prestao da se nada 25. grend slem tituli. Sada se postavqa pitawe da li veruje da to mo`e?

Rolan Garos je pred vratima i donosi mnogo otvorenih pitawa. Najve}e se u Srbiji nadvilo nad Novakom \okovi}em posle neo~ekivanog poraza u drugom kolu masters u Rimu od Dina Pri`mi}a.

Srbin po prvi put u karijeri odlazi na Rolan Garos sa samo jednim odigranim me~om na {qaci i bez ijedne pobede na ovoj podlozi. Izuzetno rizi~an potez koji nikada pre nije povla~io, a istovremeno je ~uo nekoliko olak{avaju}ih okolnosti. Dva najboqa pro{logodi{wa {qaka{a su van turnira! Karlos Alkaraz je i ranije objavio da ne}e igrati na Rolan Garosu zbog povrede, dok je Lorenco Museti morao da otka`e presti`ni turnir jer od one povrede protiv Novaka \okovi}a u ~etvrtfinalu Australijan opena nije to isti igra~. Pro{logodi{wi {ampion i polufinalista su ispali iz slike, pa je sada `reb neuporedivo bitniji. \okovi} bi mogao da zapadne u polovini Aleksandera Zvereva, te da do finala nema brige oko Janika Sinera. Istovremeno bi mogao da ima protivnike protiv kojih i te kako zna da igra na ovoj podlozi. Uostalom, najuspe{niji teniser na Rolan Garosu u prethodnih pet godina je upravo \okovi}. Ipak, sada bi trebalo pogledati {iru sliku. Da li je \okovi} spreman? Povukao se iz Madrid zbog fizi~kih problema, u Rimu je pao na prvoj prepreci, a onda na konferenciji za medije rekao ovo. Dakle, ne samo da ima probleme, nego nije siguran niti da mo`e da ih re{i. U izuzetno dugoj karijeri (postao profesionalac 2003. godine) nikada nije imao prevelikih problema sa povredama ukoliko se ne ra~una povreda lakta i meniskusa. Upravo zbog toga je ovo jedna nova realnost za wega, a on poku{ava da prona|e na~in da se „i{~upa” iz toga.

Sada mu je ponu|ena sjajna {ansa da u Parizu napadne grend slem, ali to i daqe zna~i da }e morati da savlada Sinera koji je najdominantniji igra~ u ovom trenutku.

Ipak, ~iwenica da ne bi morao na istom turniru da elimini{e i Alkaraza pokazuje da {anse rastu. Novakovo telo se pokazalo kao krhko, pa ~ak i revija neverovatnih scenarija na kraju nije uspela da mu pomogne u Australiji - Jakub Men{ik je predao me~ osmine finala, Museti se povukao kada je imao 2:0 u setovima.

Sada \okovi} mora da finalizuje pripreme na pravi na~in, da se jo{ vi{e brine oko termina koje dobija od organizatora jer se u prethodne dve godine po prvi put ose}a da wegovo telo ne mo`e da isprati wegov um. I to najvi{e frustira wega samog. Ipak, u Parizu mo`e da se uka`e prilika kao retko kada, ko zna, mo`da dobijemo i novog finalistu ili grend slem {ampiona? @reb za drugi grend slem u sezoni je na programu slede}eg ~etvrtka (21. maj) od 14.00.

EVO KADA I GDE ]E SE ODR@ATI SVETSKO PRVENSTVO U RUKOMETU

Srbija ve} zna protiv koga

sve mo`e da igra

Rukometna reprezentacija Srbije obezbedila je svoje mesto na jubilarnom 30. Svetskom prvenstvu, koje }e se od 13. do 31. januara 2027. godine odr`ati u Nema~koj.

Iako su „orlovi” uspe{no pro{li kroz dramati~an bara` protiv Ma|arske, jo{ uvek je rano da znamo ta~ne datume i imena protivnika u grupnoj fazi.

Raspored utakmica i sastav grupa bi}e poznati nakon zvani~nog `reba koji je zakazan za 10. jun u Minhenu.

Na turniru }e u~estvovati 32 reprezentacije podeqene u osam grupa sa po ~etiri tima, a plasman u narednu fazu obezbedi}e po tri najboqe selekcije iz svake grupe. Gradovi doma}ini ovog {ampionata bi}e Keln, Minhen, Kil, Hanover, Magdeburg i [tutgart, dok }e se sama zavr{nica igrati u Kelnu.

Zahvaquju}i rezultatima, Srbija se na{la u veoma jakom drugom {e{iru, {to zna~i da u prvoj fazi takmi~ewa ne}e mo}i da igra protiv evropskih giganata poput Francuske, [panije ili Norve{ke.

Sastav svih {e{ira za predstoje}i `reb izgleda ovako:

• PRVI [E[IR: Danska, Nema~ka, Hrvatska, Island, Portugal, [vedska, Egipat, Argentina

• DRUGI [E[IR: SRBIJA, Francuska, Slovenija, Norve{ka, [panija, Farska Ostrva, Italija, Severna Makedonija

• TRE]I [E[IR: Gr~ka, Poqska, Brazil, Bahrein, Tunis, Zelenortska Ostrva, ^ile, SAD

• ^ETVRTI [E[IR: Katar, Kuvajt, Japan, Al`ir, Angola, Urugvaj, dva vlasnika specijalne pozivnice (vajld-karda)

NAJAVQEN SPEKTAKL I REVAN[ KOJI SE ^EKA

DU@E OD DECENIJE

Konor Mekgregor se vra}a u ring

Svet borila~kih ve{tina dobio je vest koju je ~ekao godinama jer je Dejna Vajt zvani~no potvrdio povratak najpopularnijeg borca dana{wice u oktagon. Konor Mekgregor, biv{i {ampion u dve te`inske kategorije, ponovo }e se boriti 11. jula u Las Vegasu, a wegov protivnik u velter kategoriji bi}e jo{ jedna istinska superzvezda, Maks Holovej.

Ovaj revan{ dolazi nakon vi{e od decenije od wihovog prvog susreta, kada je tada mladi Holovej pretrpeo poraz koji ga je kasnije motivisao da napravi jedan od najve}ih pobedni~kih nizova u istoriji perolake kategorije.

Povratak Irca nakon petogodi{we pauze dolazi u trenutku kada je UFC-u bio preko potreban doga|aj koji }e naterati svet da zastane i gleda. Mekgregor i Holovej su idealan spoj za ovakav spektakl, s obzirom na to da su obojica majstori borbe na nogama i borci koje publika obo`ava zbog beskompromisnog stila. Ipak, Konorov put do ovog povratka bio je izuzetno trnovit i obele`en brojnim problemima van kaveza.

Irac je morao da odslu`i osamnaestomese~nu suspenziju zbog kr{ewa antidoping pravila tokom 2024. godine, a kako bi dokazao da je spreman za povratak, u teku}oj godini je testiran ~ak jedanaest puta, {to je vi{e od bilo kog drugog aktivnog borca. Uz sportske sankcije, wegovu karijeru pratili su i ozbiqni pravni procesi, ukqu~uju}i presude za od{tetu u slu~ajevima seksualnog napada u Dablinu, kao i raniji incidenti sa napadima na kolege borce i civile.

Iako je Mekgregorov doprinos popularizaciji MMA sporta nemerqiv, ostaje pitawe u kakvoj se formi vra}a nakon ovolike pauze i svih turbulencija u privatnom `ivotu. S druge strane, Maks Holovej je u me|uvremenu izrastao u jednog od najkompletnijih boraca dana{wice. Duel zakazan za jul u Las Vegasu bi}e ultimativni test koji }e pokazati da li je „Ozlogla{eni“ i daqe sposoban za vrhunske rezultate ili je wegova era definitivno pro{lost.

Zvezda zove na proslavu titule, navija~i imaju poseban razlog da odu na Marakanu

Fudbaleri Crvene zvezde do~eka}e OFK Beograd u petak 22. maja od 20 ~asova u okviru sedmog kola plej-ofa Superlige Srbije.

Crveno-beli }e tom prilikom proslaviti 37. titulu nacionalnog {ampiona, a navija~i }e imati priliku da prvi put vide i nove dresove za sezonu 2026/27.

Ekipa Dejana Stankovi}a devetu godinu zaredom zavr{ava sezonu kao {ampion Srbije, dok }e duel protiv OFK Beograda biti posledwi me~ na stadionu „Rajko Miti}“ pred letwu pauzu.

Iz Zvezde su saop{tili da }e ulaz na stadion biti slobodan za

sve navija~e, koji }e uz proslavu duple krune mo}i da prisustvuju i promociji nove garniture dresova.

„Zvezda{i, vidimo se na Marakani, do|ite da zajedno proslavimo duplu krunu“, poru~ili su iz kluba.

Raspad Partizana je postala normalna stvar, kraj ko{maru se ne nazire

Snovi o povratku na {ampionski tron u Humskoj su se raspr{ili kao mehur od sapunice, a surova sportska realnost donela je najte`i mogu}i udarac za sve navija~e Partizana.

Crno-beli su i matemati~ki ostali bez {anse da osvoje drugo mesto u Superligi Srbije, {to au-

tomatski zna~i da je sezona progla{ena potpunim i apsolutnim neuspehom. Nakon dve uzastopne sezone koje je klub zavr{avao na vice{ampionskoj poziciji, osiguravaju}i makar nade u kvalifikacijama za Ligu {ampiona ili Ligu Evrope, ove godine Partizan je do`iveo bolno otre`wewe. Degradiran je u evropski tre}i stale` – kvalifikacije za Ligu konferencije, do koje ne}e biti lako sti}i {to bi bio novi te`ak udarac za klub.

Sudbina kluba sa crno-bele strane Top~iderskog brda definitivno je zape~a}ena na Banovom brdu, gde je Partizan pod vo|stvom ponovo ustoli~enog Sr|ana Blagojevi}a odigrao bledih, bezidejnih 0:0 protiv doma}eg ^ukari~kog. Istovremeno, u nedeqnom ve~erwem terminu, novosadska Vojvodina je na Karaburmi uspela da savlada OFK Beograd rezultatom 2:1 i tako stekne nedosti`na tri boda prednosti kolo pre kraja prvenstva. ^ak i ako u posledwoj rundi Partizan savlada surduli~ki Radnik, a Vojvodina izgubi pred svojim navija~ima od Novog Pazara, Novosa|ani ostaju drugi zbog boqeg plasmana u regularnom delu prvenstva, gde su osvojili bod vi{e od crno-belih.

Parni vaqak je tako skliznuo na tre}e mesto, sa realnom opasno{}u da sezonu zavr{i sa znatno mawim brojem bodova nego prethodne godine, {to je jasan pokazateq ozbiqne sportske regresije.

THURSDAY l ^ETVRTAK 21. 5. 2026.

Partizan ispustio 20 razlike pa sru{io Zvezdulu|i derbi nismo

skoro gledali

Ko{arka{i Partizana savladali su Crvenu zvezdu 100:94 i tako poveli sa 1-0 u polufinalnoj seriji ABA lige u jednom od naj~udnijih derbija koje smo gledali u novijoj istoriji.

Kada je utakmica krenula, Zvezda je povela 5:2, Partizan preokrenuo na 6:5, usledila je rezultatska klackalica do 13:12 za crveno-bele uz sjajnu igru Xordana Nvore, ali je Partizan ubrzo podigao nivo igre i stigao do 17:13.

Prvu deonicu re{ili su u svoju korist 25:19 na krilima Dvejna Va{ingtona, i u drugoj deonici su protiv krajwe letargi~ne Zvezde bez previ{e problema ~uvali prednost, koja je i{la na 39:30. Crveno-beli su uspeli da koliko-toliko uhvate prikqu~ak i pri|u na 48:46, ali je Partizan odgovorio sa ~etiri vezana poena za 52:46 na poluvremenu.

A onda je u tre}oj deonici usledio pravi potop tima sa Malog Kalemegdana.

Xared Batler je od pet vezanih napada ~etiri puta pogre{io, jednom poentirao, a Partizan svaku wegovu gre{ku na krilima Nika Kalatesa surovo kaznio, pa

Nova

je od 66:59 doma}i tim vezao 13 poena i oti{ao na 79:59. Na 4:30 pre kraja bilo je 88:72 za Partizan, na 3:41 90:74, a na 2:59 pre kraja utakmice crno-beli su imali 15 poena vi{ka, 92:77.

Niko nije slutio da je to uvod u neverovatnu zavr{nicu u kojoj su crveno-beli preko Nvore i Batlera, koji se razbudio, uspeli da pri|u na 95:88, a potom i nakon dva faula u napadu Va{ingtona rezultat smawe na neverovatnih 95:94.

Tada su na scenu stupili Karlik Xons i Va{ington. Karlik je pogodio dva slobodna bacawa za 97:94, da bi posle o~ajnog Zvezdinog ulaska u napad i gre{ke crveno-belih te izgubqene lopte Va{ington maestralno pogodio uz faul za 100:94 i trijumf koji je Partizan idveo nadomak finala ABA lige. Drugi duel beogradskih „ve~itih” na programu je 21. maja, a

doma}in }e biti Crvena zvezda, dok }e 25. maja, ako bude potrebe, biti odigrana majstorica pred navija~ima Partizana.

Crno-bele je predvodio Va{ington sa 23 poena, 15 je imao Karlik, 16 Sterling Braun a 14 Towe Xekiri, dok je Nik Kalates me~ zavr{io sa samo jednim poenim ali ~ak osam asistencija. Sa druge strane, Nvora je ubacio 31 poen, Batler je imao 18, a Ebuka Izundu 10.

Dvorana: Beogradska arena; Sudije: Tomislav Hordov, Milo{ Koqen{i}, Josip Radojkovi} Partizan: Xons, Va{ington, Osetkovski, Bo{wakovi}, Poku{evski, Braun, Radanov, Bonga, Laki}, Xekiri, Fernando, Kalates

Crvena zvezda: Miler-Mekintajer, Batler, Davidovac, Karter, Kalini}, Dobri}, Rivero, Izundu, Bolomboj, Nvora, Oxelej, Moneke

bomba na pomolu - @eqko Obradovi} preuzima velikana?

Ko{arka{ku Evropu uzdrmala je vest koja dolazi iz Gr~ke. Prema pisawu portala „Totalbasket“, @eqko Obradovi} je prvi kandidat da se vrati na klupu Panatinaikosa i nasledi Ergina Atamana. Vest o potencijalnom povratku „kraqa evropske ko{arke“ u Atinu odjeknula je kao najava nove ere, s obzirom na to da je turski stru~wak pred otkazom nakon sezone koja nije ispunila visoka o~ekivawa vlasnika i navija~a „zelenih“.

„Panatinaikos ponovo razmatra povratak ~oveka koji je promenio istoriju kluba! @eqko Obradovi} izbio je u prvi plan kao glavna `eqa vlasnika kluba za novu eru Panatinaikosa, dok je budu}nost Ergina Atamana pod velikim znakom pitawa posle razo~aravaju}e sezone“, prenosi gr~ki portal, uz

opasku da se u Atini ozbiqno razmatra ovaj senzacionalni scenario.

Povratak @eqka Obradovi}a u Panatinaikos bio bi mnogo vi{e od obi~nog trenerskog anga`mana – to bi bio povratak korenima najuspe{nijeg perioda u istoriji gr~ke ko{arke. Obradovi} je u Atini proveo punih 13 godina, od 1999. do 2012, i za to vreme napravio sportsko ~udo.

Kada je do{ao, Panatinaikos je imao samo jednu titulu prvaka Evrope. Kada je odlazio, klub je iza sebe imao pet novih evroliga{kih trofeja (ukupno {est u tom trenutku), ~ime su postali druga najtrofejnija fran{iza u istoriji takmi~ewa. Wegova dominacija u Gr~koj bila je jo{ surovija: osvojio je 11 titula prvaka dr`ave (od mogu}ih 12) i podigao sedam kupova. Za navija~e PAO-a, @eqko nije samo trener, ve} simbol nepobedivosti.

Ono {to dodatno podgreva pri~e o povratku jeste ~iwenica da je najtrofejniji trener Evrope trenutno bez anga`mana. Obradovi} je slobodan trener od pro{le jeseni, kada je podneo ostavku na klupu Partizana. Sudbina je htela da se to desi upravo u Atini, nakon poraza crno-belih od Panatinaikosa, {to je tada simboli~no zatvorilo jedan krug.

Sada se taj krug ponovo otvara. Dok Ataman broji posledwe dane usled pritiska javnosti i nezadovoqstva upravom, ime @eqka Obradovi}a lebdi nad dvoranom OAKA kao jedino re{ewe koje bi moglo da vrati mir i vrhunske rezultate. Ukoliko do|e do ozvani~ewa saradwe, bi}e to jedan od najemotivnijih povrataka u istoriji evropskog sporta.

Xesi Randal (levo) i Xo Loli na prethodnom duelu Oklanda i Sidneja, u februaru 2026.

Veliko finale A-lige prvi put izvan australijskih obala

Pobedom Oklanda u revan{u protiv Adelaida Junajteda (3:0), prvi put se jedan novozelandski klub plasirao u utakmicu za titulu prvaka australijskog prvenstva. Po{to }e za rivala u finalu (23. maj) imati Sidnej, koji je na penale eliminisao Wukasl Xetse, Okland je kao boqe plasirani tim iz liga{kog dela takmi~ewa zaslu`io prednost doma}eg terena.

U velikom finalu australijske A-lige, idu}e subotu, sasta}e se ekipe Oklanda i Sidneja.

Svoj prvi plasman u me~ za titulu prvaka Okland je izborio ubedqivom pobedom u gostima protiv Adelaida Junajteda - 3:0. Prvi duel zavr{en je nere{eno 1:1.

U drugom revan{u polufinala Sidnej je eliminisao ekipu Wukasl Xetsa posle boqeg izvo|ewa penala rezultatom 4:2.

Duel u Wukaslu je kao i sedam dana ranije u Sidneju zavr{en bez pobednika 1:1.

Bi}e ovo prvi put u istoriji A-lige da }e za titulu {ampiona igrati ekipa iz neke druge zemqe i tako|e prvi put da }e se veliko finale odr`ati na Novom Zelandu.

Okland je to pravo stekao boqim plasmanom u liga{kom delu takmi~ewa, po{to je ovu sezonu zavr{io na tre}em mestu, dok je Sidnej bio peti.

S druge strane, prvi put u istoriji A-lige bez plasmana su ostale obe vode}e ekipe iz liga{kog dela sezone - i pobednici tog dela takmi~ewa Wukasl Xetsi i drugoplasirani Adelida Junajted. Veliko finale bi}e odigrano u Oklandu, u subotu, 23. maja, od 18.10 ~asova po standardnom vremenu isto~ne australijske obale. SBS na srpskom

Svetsko fudbalsko prvenstvo 2026

Nikad ve}e Svetsko fudbalsko prvenstvo sa ~ak 48 reprezentacija, od koje su dve sa Balkana - Hrvatska i Bosna i Hercegovina (BiH). Hrvatska je na SP 2018. u Rusiji bila vice{ampion, a ~etiri godine kasnije, u Kataru, bila je tre}eplasirana. Reprezentacija BiH se do Mundijala, drugog u istoriji posle Brazila 2014, plasirala kroz bara`, pobediv{i najpre Vels u gostima, a potom i Italiju u Zenici, posle boqeg izvo|ewa penala. Titulu prvaka sveta brani Argentina, trostruki {ampion u istoriji svetskih prvenstava.

Doma}ini Svetskog prvenstva su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Kanada i Meksiko.

Mundijal po~iwe 11. juna utakmicom reprezentacija Meksika i Ju`noafri~ke Republike na ~uvenom stadionu Asteka, a bi}e zavr{en 19. jula, finalnim me~om na stadionu Metlajf u Wu Xersiju.

Posle organizovawa turnira 1970. i 1986, Meksiko }e postati jedina dr`ava koja je organizovala tri svetska prvenstva.

SAD }e biti doma}in Mundijala drugi put posle 1994, a Kanadi }e ovo biti prvi put.

Ukupno }e biti odigrane 104 utakmice u 16 gradova SAD-a, Kanade i Meksika - od tog broja 78 }e bitiodigrano u SAD, dok }e se po 13 utakmica odigrati u Kanadi i Meksiku.

I daqe je nepoznanica ho}e li na Svetskom prvenstvu igrati reprezentacija Iranazbog teku}eg rata sa Amerikom i Izraelom i geopoliti~kih problema.

Uo~i Svetskog prvenstva, nedeqama se govori o skupocenim kartama, ali i opasnostima po bezbednost u~esnika i gledalaca, posebno u Meksiku, ali i SAD zbog rigorozne politike administracije ameri~kog predsednika Donalda Trampa. Obra~un meksi~kih vlasti sa bandom Halisko Nova generacija iz jedne od dr`ava Meksika gde }e biti odigrane neke utakmice Mundijala probudila je strahove, ali vlasti u Meksiko Sitiju uveravaju da ne}e niti nikakvih problema.