Srpski glas 21. decembar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 21. 12. 2023. z Year XXXIII No.2584

Ve}

Tema nedeqe:

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

LI^NOST NEDEQE:

IZBORI U SRBIJI 2023.

Strana 5

Strane 4 i 5

Koalicija oko SNS-a osvojila 46 odsto glasova, Srbija protiv Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} nasiqa obe}ao da }e se boriti da o~uva interese Srbije, kao i da ne}e 23 odsto dozvoliti tzv. Kosovu pristup u UN U`i~ki specijalitet progla{en za najboqi doru~ak na svetu!

Branimir Nestorovi}: Lista „Mi – Glas iz naroda“ najve}e izborno iznena|ewe Intervju nedeqe:

Strana 7

GLUMAC MARKO JANKETI]:

Ko }uti o onome {to `ivimo, nema savest

Nezaposlenost u Australiji najvi{a za 18 meseci, u novembru porasla na 3,9 odsto

Strana 23

Strana 12

Kina ponovo uvozi crveno meso iz Australije

2 ^etvrtak 21. decembar 2023.

IZME\U DVA VIKENDA

SVETI NIKOLA ^UDOTVORAC:

Svetac koji je vratio vid Stefanu De~anskom Haqina princeze Dajane prodata za rekordnu cenu od vi{e od milion dolara Komad ode}e je sru{io sve rekorde prodaje princezinih haqina na dosadaw{im aukcijama, a u pitawu je ve~erwa haqina sa motivom tamnog, zvezdanog neba. Dostigla je cenu od neverovatnih 1.148.080 dolara, ~ak 11 puta vi{e od procewene vrednosti komada. Cena ve~erwe crne, pli{ane haqine je na aukciji ku}e "Xulijens auk{ens" prema{ila iznos od miliona dolara i nadma{ila je procewenu vrednost, koja je iznosila oko 100 hiqada dolara. Haqina je prodata u kompletu s jastu~i}ima za ramena, plavom sukwom od organdina u stilu balerina, velikom ma{nom, lentom i originalnom ilustracijom dizajna. Kreirao ju je marokanski dizajner @ak Azaguri i predstavqa haqinu princeze Dajane koja je do sada postigla najve}u cenu na bilo kojoj aukciji u svetu. Nekada{wa princeza od Velsa haqinu je prvi put nosila u Italiji 1985. tokom kraqevske turneje sa svojim tada{wim suprugom princem ^arlsom. Ponovo ju je obukla 1986. na koncertu Simfonijskog orkestra u Vankuveru, a balerina stil haqine je bio simbol qubavi koju je "lejdi Di" imala prema plesu i baletu. Azaguri je upoznao princezu osamdesetih godina i ~esto je sara|ivao sa wom: "Wene posete ateqeu su bile veoma opu{tene, volela je da razgovara sa devojkama ovde. Nije tra`ila da kreiram haqine posebno za wu, znala je da }e ovde da prona|e ne{to {to }e da joj se dopadne, {to }emo mo}i da prilagodimo za priliku na kojoj bi je nosila," pi{e na zvani~nom sajtu dizajnera. Prethodni rekord dr`i wena haqina boje patlixana, koja je u januaru u aukcijskoj ku}i "Sotbi" prodata za 604.800 dolara nakon "`estokog nadmetawa". To zna~i da je ova ve~erwa haqila prodata po prakti~no duploj ve}oj ceni u odnosu na prethodnu kreaciju koja je postigla rekodni iznos. Ina~e, isti marokansko-britanski dizajner je kreirao i wenu ven~anicu 1981. godine.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Jedan od retkih svetaca kojeg slave svi hri{}ani posebno je omiqen me|u Srbima, koji mu se mole u vi{e od 600 bogomoqa pod jurisdikcijom SPC, ali je i vrlo po{tovan u Rusiji. Sveti Nikola ^udotvorac, svetiteq kojeg slave svi hri{}ani a posebno Srbi, jo{ kao dete je pokazivao neobi~ne du{evne darove – predawe bele`i da je ve} na kr{tewu mogao da stoji bez i~ije pomo}i. Dobio je ime Nikolaj, {to u prevodu zna~i pobeda naroda. Ro|en je u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, oko 270. godine, u vreme rimskog cara Valerijana. Bio je jedini sin znamenitih i bogatih Teofana i None. Pod uticajem strica episkopa Patare, Nikola se posvetio sve{teni~kom `ivotu, zamona{io se u manastiru Novi Sion. Ubrzo se pro~uo po neumornom radu, milosr|u i velikoj veri u Isusa Hrista. Posle smrti roditeqa razdelio je svu imovinu siromasima. Pou~avao je narod veri i zakonu Bo`jem, obilazio bolesne, otkupqivao je zarobqenike, koji su tada bili prodavani kao robovi, i pu{tao ih na slobodu. Poma`u}i qudima u nevoqi, `eleo je da ostane anoniman, te je novac stavqao u odevne predmete qudi, pa bi se oni iznenadili kada bi ga prona{li. Otuda je proiza{la legenda o Svetom (Nikolasu) Klausu, to jest Deda Mrazu, koji bi uo~i Bo`i}a ostavqao u ~arapi na ogwi{tu poklone deci. Sveti Nikola se smatra za{titnikom putnika, moreplovaca, ribara, dece. Nekada se na svim hri{}anskim brodovima na-

lazila ikona s wegovim likom, a on se posebno praznovao du` Jadranskog i Sredozemnog mora, gde se na taj dan nije plovilo. Tako|e, on je za{titnik mnogih gradova i luka, mahom u Gr~koj i Italiji. I Srpsko parobrodsko dru{tvo je slavilo Svetog Nikolu. Sveti Nikola je umro 19. decembra (po Grigorijanskom kalendaru) 343. godine i sahrawen u Sabornoj crkvi u Miri. Tu je wegovo telo po~ivalo vi{e od {est vekova, a pose}ivali su ga mnogi dovode}i bolesne budu}i da je iz wegovih mo{tiju stalno izbijalo sveto miro. Me|u wima su bili i Stari Sloveni s reke Don, ~ime se obja{wava za{to je Sveti Nikola toliko po{tovan kod Srba. Kada su Turci u 11. veku osvojili Likiju, Sveti Nikola se obratio u snu sve{teniku iz Barija (Italija) i saop{tio mu da ne `eli da mu mo{ti po~ivaju u "bezbo`ni~kom gradu", te mu rekao da mu mo{ti prenese u Bari, na sigurno tle. Mo{ti ^udotvorca su tako prenete u Crkvu Svetog Jovana Prete~e. Nakon tri godine podignut je hram Sv. Nikoli u ~ast, u kome je

Srpski sir na listi 50 najboqih sireva na svetu Presti`ni gastronomski sajt Tejst Atlas objavio je listu 50 najboqih sireva na svetu, me|u kojima se na{ao i miro~ki sir iz Srbije, ali i sirevi iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Pqevaqski sir se na{ao na devetom mestu, ispred mnogih poznatih svetskih sireva, wegu{ki

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija). Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Stefan De~anski, srpski kraq (kao {to je navedeno u wegovom `ivopisu koji je zabele`io Grigorije Camblak), povratio vid i kao znak zahvalnosti taj hram opto~io srebrom. ^udotvorac se od 11. stole}a vrlo po{tuje i u Rusiji, odakle su slati skupoceni pokloni Hramu Sv. Nikole u Bariju, a sli~no su radili i srpski vladari. Tako je kraq Milutin 1319. crkvi u kojoj su po~ivale mo{ti nekada{weg episkopa Mire poslao dragocenu ikonu. Svetom Nikoli posve}eno je vi{e od 600 bogomoqa pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve, Nikoqdan je najzastupqenija slava u Srba, a tako|e je i hramovna i manastirska slava SPC. Iako ne postoji statistika o tome koliko Srba zaista slavi Svetog Nikolu, u narodu se ka`e da polovina slavi, a druga polovina ide na slavu. U narodu je obi~aj da se na ovaj praznik sadi p{enica kako bi izrasla do Bo`i}a, ali i daruju deca, a u skladu sa ^udotvor~evim opredeqewem da poma`e siroma{nima, trebalo bi se na}i onima kojima je pomo} neophodna.

sir je na 34. mestu, miro~ki sir iz Srbije je na 44. mestu, a livawski sir iz Bosne i Hercegovine na 45. mestu. Prva dva mesta na listi od 50 najboqih sireva

na svetu su italijanski parmezan i mocarela. "Blizak ro|ak popularnog gr~kog sira hulumi, miro~ki sir je sve`i sir punog ukusa napravqen od kravqeg mleka, mada se u sme{u mo`e dodati i ov~ije ili kozje mleko. Ima polutvrdu teksturu i blago sladak ukus. Sir se kratko kuva u sopstvenoj surutki, zatim se posoli i ostavi u slanoj vodi dva dana. U pro{losti je sve`i miro~ki sir smatran delikatesom, pa su ga qudi stavqali na {tapove i pekli na otvorenom plamenu. Tokom pe~ewa, spoqni deo postaje hrskav, dok unutra{wost ostaje mekana, ali ne i istopqena. Zbog svog masnog i intenzivnog ukusa, preporu~uje se kombinovawe sa tre{wama, smokvama, narom, medom i blago slatkim, visoko kiselkastim belim vinima. Za najboqe rezultate, pre pe~ewa preporu~uje se marinirawe sira u soku od naranxe" navodi se na sajtu Tejst atlas.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 21. decembar 2023. 3

[TAMPANA IZDAWA, A NE DIGITALNA:

Pro~itani tekstovi se boqe usvajaju ako se ~itaju sa papira ^itawe teksta koji je i{tampan na papiru, kao {to su to kwige, novine ili nek idrugi format, pokazalo se kao daleko boqi na~in usvajawa pro~itanog. Da li ovo zna~i da }e digitalni ure|aji uskoro (ipak) oti}i u zaborav? Da li ste primetili da ovam je ono {to ste u~ili, na primer, na fakultetu i daqe memorisano tamo negde "u malom mozgu" i da se mnogih stvari ~ak mo`ete u potpunosti setiti ako malo boqe

krije u kvalitetu digitalnog teksta. "Lingvisti~ki kvalitet digitalnog teksta naj~e{}e je slabiji od kvaliteta teksta koji se mo`e prona}i u {tampanom obliku", objasnio je profesor Ladislao Salmeron.

SADR@AJ NA DIGITALNIM URE\AJIMA JE MAWE KVALITETAN?

Osvr}u}i se na kvalitet, profesor Salmeron stavqa poseban akcenat na dru{tvene mre`e, na kojima su tekstovi ispisani govornim jezikom kome ~esto nedostaje sintaksi~ka slo`enost, kao i pravopis. Osim toga, i "~itala~ki pristup" odnosno odnos prema sadr`aju koji se plasira na dru{tvenim mre`ama, je naj~e{}e drasti~no "pli}i". Drugim re~ima, ~itaoci se jednostavno ne udubquju u ono {to je napisano, ve} prosto skeniraju stranicu u potrazi za kqu~nim re~ima koji }e ih dovesti do poente. Ovakvo ~itawe ne samo da nije efikasno, ve} mo`e dovesti i do pogre{nih zakqu~aka, a kasnije i kreirawa mi{qewa o odre|enim temama, koje je potencijalno neispravno.

OSNOVCI "NAJRAWIVIJI" KADA JE DIGITALNO ^ITAWE U PITAWU

porazmislite? Ovo nije slu~ajno, a nau~nici sa Univerziteta u Valensiji su ovaj fenomen ~ak i dokazali.

^ITAWE TEKSTA SA PAPIRA JE 6 DO 8 PUTA U^INKOVITIJE

Kako bu utvrdili koji se sadr`aj boqe usvaja i pamti, {panski stru~waci su sproveli detaqnu analizu vi{e od 20 nau~nih istra`ivawa na temu razumevawa i ~itawa, a ukupno su sagledani rezultati skoro pola miliona u~esnika. Wihov zakqu~ak nedvosmisleno ukazuje na to da se materijali koji se ~itaju sa papira ~ak 6 do 8 puta lak{e usvajaju. Sa druge strane, procenat usvajawa tekstualnog sadr`aja koji je prikazan na nekom od digitalnih ure|aja (poput telefona, tableta i sli~no) je gotovo jednak nuli. Obja{wewe ovakvog fenomena se

Posebno osetqiva na digitalno ~itawe kategorija jesu u~enici {kolskog uzrasta, odnosno osnovci, koji su mawe sposobni da se odupru ometa~ima iz spoqne sredine. U ~itawu sa digitalnih ure|aja, ti ometa~i mogu biti ~e{}i, a samim tim je i ~itawe isprekidano. Osim toga, ~itawe digitalnih sadr`aja uti~e i na vokabular, koji postaje {turiji i pun `argonskih izraza. Situacija se poboq{ava tek u sredwo{kolskom uzrastu ili na fakultetu, kada mladi kre}u da razvijaju delimi~nu otpornost na eksterne faktore. I tada se digitalni materijali usvajaju veoma lo{e, gotovo nikako, ali svakako boqe nego u mla|em uzrastu. Naravno, ovo ne zna~i da }e digitalni mediji oti}i u zaborav, ali je svakako po`eqnije da se konzumacija sadr`aja putem wih smawi {to je vi{e mogu}e. "Sposobnost da reguli{emo kognitivne procese evoluira tokom adolescencije. Deca ne znaju da reguli{u svoju aktivnost tokom ~itawa digitalnog teksta u slobodno vreme", istakao je Salmeron.

DESETINE POGINULIH U IZRAELSKIM NAPADIMA U GAZI

Ubijen glavni ~ovek Hamasa za nov~ane transakcije Sukob Izraela i Hamasa – 74. dan. IDF i [in Bet tvrde da je glavni ~ovek Hamasa za nov~ane transakcije ubijen na jugu Gaze. Desetine poginulih u napadima izraelsih snaga, navode palestinske vlasti. Izraelski ministar odbrane Joav Galan rekao je da }e IDF postepeno pre}i na slede}u fazu operacija. SB UN odlo`io glasawe o rezoluciji kojom se poziva na odr`ivi prekid vatre. SAD pokre}u operaciju koja }e ukqu~ivati me|unarodne zajedni~ke patrole brodova na Crvenom moru zbog napada jemenskih Huta. Glavni ~ovek Hamasa za nov~ane transakcije ubijen u napadu na jugu Gaze IDF i obave{tajna slu`ba [in Bet saop{tavaju da je osoba koji je u~estvovala u prebacivawu desetina miliona dolara Hamasovom vojnom krilu ubijen u

vazdu{nom napadu. Subhi Farvana i wegov brat koriste}i mewa~nicu radili na transferu sredstava Hamasu i wegovom vojnom krilu tokom posledwih nekoliko godina, dodaje se u saop{tewu. Farvana je ubijenau vazdu{nom napadu u Rafi na jugu Gaze, navodi IDF. U saop{tewu se nagla{ava da Hamasovo vojno krilo zavisi od

fondova, koji idu preko preko mewiva~a novca. Mewa~i primaju sredstva iz Irana i drugih zemaqa i peru ih za Hamas, izbegavaju}i me|unarodne sisteme finansirawa, naveo je [in Bet. Kako ka`u IDF i [in Bet, Farvana je bio jedan od retkih koji je mogao da prebaci vojnom krilu Hamasa koli~inu novca neophodnih za borbe. U saop{tewu se tvrdi da je Farvana prebacio desetine miliona dolara Hamasu tokom posledwih nekoliko godina, kao i tokom rata koji je u toku. Palestinske vlasti: Najmawe deset ubijenih u kampu Xabalija Najmawe deset Palestinaca je ubijeno, a 40 raweno u izraelskom napadu na izbegli~ki kamp Xabalija u severnoj Gazi, rekao je portparol Ministarstva zdravqa u toj palestinskoj enklavi koju kontroli{e Hamas.

Erupcija vulkana na Islandu, evakuisano 4.000 qudi Na jugozapadu Islanda eruptirao je vulkan nakon vi{enedeqnih intenzivnih zemqotresa, saop{tio je meteorolo{ki zavod te zemqe. Vulkan je eruptirao u ponedeqak kasno uve~e. Na poluostrvu Rejkjanes lokalne vlasti su proteklih dana evakuisale skoro 4.000 stanovnika grada Grindavik i zatvorile obli`wu geotermalnu bawu Plava laguna, prenosi Rojters. Meteorolo{ki zavod je objavio da je erupcija zapo~ela samo nekoliko kilometara od grada i da su se pukotine u tlu protezale prema selu koje se nalazi oko 40 kilometara jugozapadno od glavnog grada Islanda Rejkjavika. "Seizmi~ka aktivnost zajedno s merewima GPS ure|aja ukazuje da se magma kre}e prema jugozapadu i da bi se erupcija mogla nastaviti u smeru Grindavika", navodi meteorolo{ki zavod. Erupcija ne predstavqa pretwu po `ivot, saop{tila je islandska vlada. To podru~je je zatvoreno za saobra}aj uz upozorewe qudima da mu se ne pribli`avaju. Isti~u i da se ne o~ekuju da }e erupcija uticati na naseqena podru~ja ili kriti~nu infrastrukturu u narednim danima, kao i da se ne o~ekuje da }e dosegnuti sam grad Grindavik. Ovo je ~etvrta i najve}a erupciji vulkana na Islandu u posledwe tri godine.

HLADAN TU[ ZA JU@NU KOREJU

EKSPO oti{ao u Rijad, predsednik se po prvi put izvinio naciji Ju`nokorejski predsednik Jun Suk Jol po prvi put se javno izvinio naciji, i to zbog krupnog neuspeha u vezi sa Svetskom izlo`bom 2030, ~iju }e organizaciju wegova zemqa morati da prepusti Saudijskoj Arabiji. Vlada i mediji u Seulu pona{ali su se proteklih meseci kao da je odr`avawe tok velikog svetskog doga|aja (EKSPO) u ju`nokorejskom lu~kom gradu Busanu gotova stvar, ali su na glasawu Me|unarodnog biroa za izlo`be (BIE) do`iveli hladan tu{ jer je direktni protivnik Rijad dobio ~etiri puta vi{e glasova. Taj neuspeh postao je povod za op{tu kritiku konzervativne vlade predsednika Juna, naro~ito wegove spoqne politike. Krajem pro{log meseca ~lanovi Me|unarodnog biroa za izlo`be (BIE) odlu~ili su da organizaciju Svetske izlo`be 2030. godine dodele glavnom gradu Saudijske Arabije Rijadu. ^ak 119 wihovih glasova oti{lo je u {e{ir za arapsku prestonicu, dok je Busan, drugi najve}i urbani centar u Ju`noj Koreji dobio samo 29. To samo po sebi mo`da ne bi bilo problemati~no da mediji u dalekoisto~noj zemqi, nakon nekoliko meseci ocena da }e lu~ki industrijski centar na jugu wihove zemqe izgubiti tesno, nisu zapo~eli s trijumfalnom retorikom u kojoj je pobeda Busana opisivana kao izvesna. Predsednik Jun Suk Jol iza{ao je pred novinare i odgovornost preuzeo na sebe, rekav{i da je do poraza do{lo zbog wegovih li~nih mana i izviniv{i se naciji.

4 ^etvrtak 21. decembar 2023.

TEMA NEDEQE

IZBORI U SRBIJI 2023

Koalicija oko SNS-a osvojila 46 odsto glasova, Srbija protiv nasiqa 23 odsto Prema podacima sa sajta Republi~ke izborne komisije na osnovu 98,15 odsto obra|enih bira~kih mesta, najvi{e glasova na parlamentarnim izborima u nedequ 17. decembra osvojila je lista "Srbija ne sme da stane" - 46,64 odsto glasova, dok je na drugom mestu lista "Srbija protiv nasiqa" sa 23,65 odsto glasova. Cenzus prelaze jo{ tri ve}inske i pet mawinskih listi. Gra|ani Srbije u nedequ su glasali na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima. Prema procenama CeSID-a i IPSOS-a (99,7 odsto obra|enog uzorka) u republi~ki parlament ulazi 10 lista: lista oko SNS-a koja je osvojila 128 mandata, lista "Srbija protiv nasiqa" sa 65 mandata, lista oko socijalista sa 18 mandata, kao i liste "Mi – glas iz naroda" i lista koalicije NADA sa po 13 mandata. Cenzus je i prema wihovim procenam pre{lo i pet mawinskih stranaka.

Izbori, dan posle – s kim }e Nestorovi} u koaliciju u Beogradu

Direktor Cesida Ivo ^olovi} ka`e za RTS da su najve}i utisci izbora ponovqena visoka izlaznost, zatim rezultat SNS-a na parlamentarnim izborima i naravno rezultat liste Branimira Nestorovi}a. Vladimir Peji} iz agencije Faktor plus ocewuje da su desne stranke platile ceh nejedinstva i da su ostavile utisak kod gra|ana da nemaju jasan pravac u kojem bi Srbija trebalo da se kre}e. Jovan Jawi} sa liste "Mi – Glas iz naroda", kada je re~ o mogu}nosti da profesor Nestorovi} pravi koaliciju u Beogradu, rekao je da je izborni proces jo{ u toku i da se ni oni sami jo{ nisu izjasnili. Direktor Cesida Ivo ^olovi} ka`e da su najve}i utisci izbora ponovqena visoka izlaznost, zatim rezultat Srpske napredne stranke na parlamentarnim izborima, koji je ne{to vi{i od o~ekivanog i naravno rezultat liste Branimira Nestorovi}a. "Zaista je bilo iznena|ewe prelazak cenzusa i na republi~kom i na lokalnom nivou. Ne{to {to je malo ko o~ekivao. Iskreno, tek zadwih dana istra`ivawa su po~ela da hvataju listu gospodina Nestorovi}a iznad cenzusa i to uglavnom na republi~kom nivou, dok je u Beogradu jo{ postojala {ansa da se taj rezultat ne ostvari. Kada su krenuli da pristi`u rezultati i kada smo videli da se ustabilila linija koja pokazuje kako se uzorak popuwava i kako taj rezultat ostaje dosta stabilan, videli smo da to vi{e nije {ala i da }e do}i do ozbiqnog rezultata te liste", navodi ^olovi}. Vladimir Peji} iz agencije "Faktor plus" dodao je da je za wega utisak dosta slab rezultat socijalista, koji su, ocewuje, nekako opu{teno u{li u celu kampawu i zabele`ili jedan od slabijih rezultata posledwih godina. "Tako|e, istakao bih lo{ rezultat ne desnice u celini, jer u celini su uglavnom zadr`ali korpus svojih glasova, ukoliko dodamo i pokret Branimira Nestorovi}a. Ali recimo Zavetnici i Dveri, koji su do pre samo dva meseca imali dobar rezultat i koji je padao iz dana u dan, da bi na kraju do{li do toga da su ~ak ispod cenzusa. To su stranke koje imaju istorijat, infrastrukturu, ozbiqne qude koje su istakli kao kandidate", isti~e Peji}. Smatra da su platili ceh nejedinstva desnih stranaka, da su ostavili utisak kod gra|ana da ta grupa qudi nema jasan pravac u kojem bi Srbija trebalo da se kre}e. Jovan Jawi}, jedan od sedmorice osniva~a pokreta "Mi – Glas iz naroda", ista-

kao je da je javno mwewe uveliko traumatizovano kojekakvim izdajama, prevarama bira~a, da se jedno govori, a posle bude ne{to drugo. "Sada narod malo opreznije pristupa izborima", smatra Jawi} i dodaje da narod tra`i oslonac od nekoga ko dr`i re~.

Nestorovi} izme|u dve opcije, ima li dodirnih ta~aka

Kada je re~ o mogu}nosti da lista profesora Nestorovi}a pravi koaliciju u Beogradu, Jawi} je rekao da je izborni proces jo{ u toku i da se ni oni sami jo{ nisu izjasnili. "Jedino {to je izvesno da mi ostajemo vrlo postojani u na{im stavovima i ~ista obraza pred na{im bira~ima. Vidite, te dve opcije koje se nude, sada one su dijametralno suprotstavqene, {tavi{e, i sa na{im idejama. Sad, vi ako podr`ite nekoga od toga, podrazumeva se, ako slepo podr`ite, da }ete se odre}i svojih ideja. Ako bi do{lo do nekog razgovora, to bi onda moralo podrazumevati usagla{avawe i nala`ewe nekih zajedni~kih dodirnih ta~aka. Zasad mi o tome nismo ni razgovarali, ali ja samo govorim kako bi mo`da u perspektivi moglo biti. Nemamo zasad stav da li }emo ulaziti u bilo kakve razgovore. Na{ stav je da mi ostanemo dosledni svom programu i svojim idejama", poru~io je Jawi}.

Gde je SNS na{ao rezervoar dodatnih glasova

^olovi} je, upitan gde je SNS na{ao rezervoar od jo{ pet procentnih poena dodatnih glasova vi{e nego pro{le godine, ka`e da je taj rezervoar postojao, ali da su okolnosti koje su pratile prethodne izbore pokazale da je u tom momentu Srbija u{la u jedan narativ koji nije odgovarao Srpskoj naprednoj stranci. "Do{lo je do sukoba u Ukrajini, gde se desilo da Srpska napredna stranka i weni vode}i qudi koji su se nalazili istovremeno i na ~elu dr`ave, morali da budu vrlo oprezni u svojim izjavama tada o tom sukobu. Malo se podigla nacionalna atmosfera u dru{tvu i ~ini se da su to iskoristile tada desne politi~ke opcije koje su na talasu tog sukoba uspele da ostvare izuzetno dobar rezultat. Rezultat mnogo boqi nego {to su mnogi o~ekivali na tim izborima. I ne samo oni, ve} i Socijalisti~ka partija Srbije", podse}a. Dakle, obja{wava, taj rezervoar je postojao, ali su se ti glasovi rasuli ka onim opcijama koje iskoristile taj politi~ki momenat.

Ostaje li Da~i} na ~elu SPS-a i ko bi mogao da ga nasledi

Kada je re~ o najavi Ivice Da~i}a o eventualnom povla~ewu sa mesta predsed-

nika SPS-a, ^olovi} ka`e da bi bilo zaista neobi~no videti nekog drugog na ~elu socijalista. Smatra da je iz Da~i}a govorilo razo~arawe izbornim rezultatom i da je mo`da boqe sa~ekati da se vidi kako }e se SPS pona{ati u nastavku. Peji} isti~e da Da~i} nije bio ba{ eksplicitan, tako da to su malo i reakcije "vru}e glave". "[to se ti~e naslednika, to je partija koja ima stare kadrove koji su dugo tu i mo`da najbli`i tome, ali glupo je da ja o tome govorim, pa da kadriramo u jednoj partiji koja jo{ ima svog predsednika. Ali ajde da ka`emo da je tu Ru`i}, ne vidim ko bi to jo{ mogao da bude", ka`e Peji}.

Vu~i} za RTS: Izbori bili po{teni, gra|ani Republike Srpske imaju pravo da glasaju u Beogradu

Predsednik Srbije je obe}ao da }e se boriti da o~uva interese Srbije, kao i da ne}e dozvoliti tzv. Kosovu pristup u UN. Izbori su bili po{teni i pobeda SNS-a je rezultat kampawe, ozbiqnog rada i onoga {to je ta stranka ponudila gra|anima, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} tokom gostovawa na RTS. On je istakao da su gra|ani Srbije na proteklim izborima pokazali da `ele sigurnost i, kako ka`e, to }e imati. Na 98 odsto mesta koje smo mi izbrojali, koalicija "Srbija ne sme da stane" je dobila najve}i broj glasova, rekao je Vu~i}. Dodao je da su, i pored kriza, uspeli da razviju zemqu i promenili lice Srbije. Vu~i} se zahvalio gra|anima na podr{ci, napomenuv{i da }e sada, kada je kampawa zavr{ena, qudi mo}i da vide "stvarno {ta radimo i da podi`emo Srbiju", ponoviv{i da se od januara o~ekuje pove}awe plata. Predsednik Srbije je istakao da }e biti mnogo "muka" oko KiM, ali da }e se boriti da o~uva interese Srbije, kao i da ne}e dozvoliti tzv. Kosovu pristup u UN. Napomenuo je da }e SNS morati sebe da mewa.

Protesti gra|ana Beograda zbog velike kra|e glasova

"SNS }e morati sebe da mewa i da bahate i arogantne tipove, bar u najve}oj meri, skloni iz svojih redova, ukoliko negde u budu}nosti budu `eleli poverewe na{eg naroda", rekao je Vu~i} za RTS. Istakao je da se ponosi i gra|anima Srbije i da su oni, kako je naveo, ''na{a snaga''. "I ponosim se svima ostalima koji su na demokratski na~in svoju voqu izrazili. Ne mislim da }e neko u bliskoj budu}nosti mo}i da ostvari takve rezultate, ali zbog toga je teret odgovornosti upravo jo{ ve}i na mojim le|ima. Zbog toga }u i daqe raditi na razvoju zemqe", naglasio je Vu~i}. Kada je re~ o beogradskim izborima, ako koalicija "Mi - Glas naroda" sa Branimirom Nestorovi}em na ~elu ne podr`i ni jednu stranu, onda }e se i}i na nove izbore u Beogradu. "Ako ne}e gospodin Nestorovi} da glasa za bilo koga, a potrebno je 56 glasova, idete na ponovqene izbore, samo se pla{im da neki pogre{no procewuju kakvi bi rezultati tih izbora bili", poru~io je Vu~i}. Ukazuje da su predstavnici liste "Srbija protiv nasiqa" vodili lo{u kampawu, kao i da su pre pet meseci imali prednost od 5,5 odsto, ali da se to promenilo. Govore}i o kritikama da su gra|ani Republike Srpske glasali u Beogradu na izborima, Vu~i} ka`e da oni to imaju pravo. "Imaju pravo u skladu sa zakonima koje su oni (vlast Demokratske stranke) doneli u ovoj zemqi, ne mi, ve} oni – i pri~u o dvojnom dr`avqanstvu, i o svemu drugom za {ta mislim da je potpuno normalno, civilizovano i dobro za srpski narod", naglasio je Vu~i}. "Onda kre}u u hajku protiv na{eg naroda, jer im se vaqda ne svi|a kakvog su politi~kog opredeqewa ti qudi, iako je to naravno minoran broj glasova", dodao je Vu~i}. Poru~uje da, da bi se dobilo narodno poverewe, treba da se poka`u odgovornost i ozbiqnost u radu.

Protest gra|ana na poziv liste "Srbija protiv nasiqa", tra`e poni{tavawe beogradskih izbora

U Beogradu je odr`an protest gra|ana na poziv liste "Srbija protiv nasiqa". U~esnici tra`e poni{tavawe beogradskih izbora zbog, kako ka`u, brojnih nepravilnosti. Lideri koalicije Marinika Tepi} i Miroslav Aleksi} stupili u {trajk gla|u. Napadnut direktor RZZS Miladin Kova~evi}, a jedna osoba je zbog tog napada uhap{ena. Lider Ekolo{kog ustanka Aleksandar Jovanovi} ]uta najavio je da }e predstavnici liste ostati u zgradi RIK-a do dono{ewa odluke o poni{tavawu izbora. Grupa mladih qudi ne odustaje od protesta.

TEMA NEDEQE

^etvrtak 21. decembar 2023. 5

LI^NOST NEDEQE:

Branimir Nestorovi}: Lista „Mi – Glas iz naroda“ najve}e iznena|ewe izbora u Srbiji Lista "Mi - Glas iz naroda" bila je najve}e iznena|ewe proteklih izbora u Srbiji i uspela je da iza sebe ostavi mnoge poznatije politi~ke opcije. Ugledni pulmolog, poznatiji u javnosti kao "Doktor Sme{ko" uspeo je ovih dana da prevari teoriju verovatno}e, od amatera u politici postane najve}i dobitnik ovih izbora i pozicionira svoj pokret kao politi~ku opciju sa trenutno najve}im ucewiva~kim potencijalom. Kako je to za RT Balkan rekao i sam Branimir Nestorovi}, lider pokreta "Mi - Glas iz naroda", oni su bez para, infrastrukture i pristupa medijima postali relevantna politi~ka snaga i "dobra udava~a". Malo ko je takvu sudbinu predvi|ao lekaru koga su ~ak i neke kolege odbacile zbog poprili~no, nazovimo ih "avangardnih stavova", kojima se proslavio tokom pandemije korona virusa. Uradio je upravo ono {to je svojevremeno postigao i Beli Preleta~evi} samo na predsedni~kim izborima – naterao da se pokaju svi oni koji su ga smatrali autsajderom. Zapravo, ako se boqe pogleda, Nestorovi} se mo`e smatrati i politi~kim veteranom budu}i da se u politici aktivirao jo{ devedesetih kao ~lan Srpskog pokreta obnove. "U~estvovao sam na demonstracijama protiv Milo{evi}a godinama, po{to sam bio ~lan SPO-a, a meni su te monarhisti~ke ideje bile bliske“, govorio je ranije Nestorovi}, a pisalo "Vreme". Jedno vreme je, kao kadar Dra{kovi}eve partije radio i kao pomo}nik ministra prosvete sve dok ga, kasnije, nisu "onako malo na silu u~lanili" u DS. Nestorovi}ev politi~ki uspon krenuo je upravo iz oblasti za koju je najstru~niji – medicine. Jer, u trenucima kada je svet pani~io zbog, do tada jo{ uvek nepoznatog virusa korona, Nestorovi} je stao pored predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a i poru~io da taj virus postoji "samo na Fejsbuku". "Ne mogu da verujem da narod koji je pre`iveo sankcije, bombardovawe, svakojaka maltretirawa, mo`e upla{iti najsme{nijeg virusa u istoriji ~ove~anstva koji na Fejsbuku postoji. Definitivno estrogeni {tite `ene, `ene imaju jako blage oblike i prakti~no ne umiru, prema tome {to se `ena ti~e vi slobodno u {oping, u Italiju, ~ujem da }e tamo sad da budu veliki popusti, po{to niko `ivi tamo ne}e da do|e", {aqivo je poru~ivao Nestorovi} koji je ba{ zbog ve~itog osmeha dobio i nadimak "Dr Sme{ko". Redovni profesor Medicinskog fakulteta u penziji, imao je jo{ izjava kojima je izazvao bes dela kolega, ali i veliku popularnost u javnosti. Pa i u to vreme "popularnog" doktora Kona - koji mu je, ve~ito zabrinut i namrgo|en, bio apsolutni antipod. "Nikada se nismo slagali u stavovima. U toku rada u Kriznom {tabu nisam se javno konfrontirao sa wim jer smo bili u istom timu... Pretpostavqam da to smatra mojom slabo{}u... Istorijski sud o pona{awu u toku pandemije kao i detaqne rasprave do}i }e tek kada sve pro|e. Ja ih vrlo stalo`eno, ~ista srca, ~ekam vrlo spremno, ali i sa punom odgovorno{}u", tvrdio je doktor Kon. Javnost, me|utim, nije bila tako

novogodišnje Uz čestitke za nike, nudimo i Božićne praz st od Vam popu

20

%

slanja novca na sve troškovedo 31/01/2024 od 01/12/2023

02 8781 1950

stroga prema Nestorovi}u. [tavi{e, doktorova popularnost postala je gotovo estradna. "@ene mi se vi{e javqaju, sva{ta je bilo, ~ak i pro{ewa. Jedna `ena je ~ak zvala moju suprugu i pitala je u kakvim smo odnosima. Rekla joj je da }e je li~no zameniti ako se kojim slu~ajem razvodimo. Ma op{te ludilo. Dobijam i nepristojne ponude, ima ih koliko ho}ete. Nude se na sve strane", otkrio je svojevremeno Nestorovi} koji je osim o svojim zavodni~kim sposobnostima znao da govori i o alternativnoj medicini, vanzemaqcima i brojnim teorijama zavere. Nestorovi}eve politi~ke stavove pojedini teoreti~ari vide kao "nagla{eno desni~arske i ideolo{ke, sa primesama narodwa~kog populizma", dok ima i onih koji pokret nekada{weg lekara vide kao "vrstu konfederacije". "Pojedini su vrlo nacionalni i imaju proruske stavove. Drugi su sentimentalni, Jugosloveni, imaju emotivan odnos prema socijalisti~kom sistemu. Tre}i su izrazito antizapadni. To su qudi sa vrlo razli~itim stavovima – jedina im je zajedni~ka ta~ka to {to svi imaju kriti~ki odnos prema ne~emu {to nazivamo globalni poredak. Tu je svako na{ao nekoga ko mu do|e kao neka vrsta pribe`i{ta. I ja sam ~uo od qudi da ka`u kako su glasali za Qepojevi}a ili Pavi}a, a ne za Nestorovi}a. Opet drugi izri~ito ka`u da su stali iza Nestorovi}a“, objasnio je analiti~ar Dragomir An|elkovi}. Kako }e se doju~era{wi doktor sna}i u i ne tako nepoznatim politi~kim vodama, ostaje tek da se vidi, ali je jasno da wegovi penzionerski dani ne}e biti ba{ onakvi kako ih je zami{qao dok se pozdravqao sa lekarskim mantilom. Te{ko da }e doktoru ostati vremena za gitaru, vo`wu motora i obilazak. "Mi smo ba{ ono {to nam i ime izborne liste govori - qudi iz naroda i narod je to prepoznao. Dali su nam poverewe zbog toga {to im dajemo re{ewe za probleme, govorimo ono {to mislimo, a znaju da }emo se potruditi da to i uradimo", poru~io je jo{ sino} Nestorovi}. Svoj uspeh na izborima on ocewuje kao dokaz potrebe gra|ana Srbije da ne{to pokrenu u da se ne{to promeni u dr`avi. "Mi smo se, mo`da, samo pojavili u pravom trenutku, sa pravom idejom i qudi su to prepoznali. Tako da ne pridajem neku va`nost nama li~no, mislim da smo mi samo jedan zvu~nik kroz koji deo gra|ana Srbije izra`ava svoje mi{qewe o svemu {to nam se doga|a", procenio je najve}i dobitnih ovih izbora.

www.beoexport.com.au

CALL US AND GET THE BEST RATE! Na iznose od $3,000 do $10,000

Troškovi transfera $0*

Na iznose preko $10,000

Nudimo vam znatno povoljnije uslove od bilo koje banke u Australiji. Pozovite nas i uverite se! *važe uslovi Tel: 02 8781 1950

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

PLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE NA VREME...

PITAJTE NAS KAKO

POZOVITE NAS, DA OBEZBEDITE ŽELJENE DATUME I POVOLJNIJU CENU!

02 8781 1960 www.beotravel.com

STAMBENI KREDITI • HOME LOANS

HOME

LOANS KREDITI

Specialists for Self-Employed & Low Doc loans za kuće, stanove, poslovne prostore, farme...

NAGLO POVEĆANJE KAMATA ZAHTEVA OBAVEZNU PROVERU POSTOJEĆIH KREDITA! Pored Bendigo banke na raspolaganju su nam i krediti ostalih banaka i drugih finansijskih institucija.

02 8781 1970 • 0412 261 460

Najtiražnije dnevne novine za naŠeljude u dijaspori N E Z AVS N I D N E V N I L I ST

Reklamirajte se u "Vestima" i omogućite da se za vaš biznis čuje širom Australije i sveta!

02 8781 1980 email: post@vesti.com.au Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Pon - Pet 9-17h • www.beo.com.au

*Po ceni lokalnog poziva

@BeoGroup

6 ^etvrtak 21. decembar 2023.

PLANETA

[pigl: Zapad nema plan za „Wujork tajms”: zapadne izgubile nastavak rata protiv Rusije kompanije 103 milijarde dolara Zelenski neumorno ponavqa zastarele mantre, uliva optimizam Ukrajincima, a potrebno je poverewe umesto praznih propagandnih fraza, navodi nema~ki list

zbog odlaska iz Rusije

Vladimir Putin ima sve razloge da slavi i pije {ampawac, Rusija je uspela da obuzda ukrajinsku kontraofanzivu, a osim toga podr{ka Kijevu na Zapadu postepeno slabi. Vojnicima ukrajinskih oru`anih snaga sada nedostaje sve. Imaju mawe artiqerijskih granata i mawe dronova. Ruski vojnici imaju vi{e visokotehnolo{kih ure|aja za elektronsko ometawe dronova. Oni polako ali sigurno napreduju kod Avdejevke, a uskoro bi grad mogao da padne. Putin se kladi da }e se Zapad umoriti od borbi i da }e se Ukrajinci predati, pi{e nema~ki „[pigl”. Da bi se tome suprotstavili, Kijevu i wegovim saveznicima potreban je dugoro~ni plan, ali ga jo{ uvek nemaju. A to je zbog ~iwenice da Ukrajina i daqe ne mo`e bezuslovno da se osloni na svoje saveznike. [ef Bele ku}e Xo Bajden je uveravao da je spreman da pomogne „koliko je potrebno“, ali je veliko pitawe da li }e uspeti da ispuni obe}awe. Ameri~ki predsednik nije uspeo da objasni sopstvenim gra|anima da

je spoqnopoliti~ki imix Sjediwenih Dr`ava u pitawu i u Ukrajini. Ako Rusija pobedi jer Va{ington nije pru`io potrebnu pomo}, to }e poslati fatalan signal ameri~kim saveznicima u Evropi i na Pacifiku. Ipak, interesovawe ameri~kih gra|ana za ukrajinski sukob ubrzano opada. Osim toga Bajden se bori za reizbor slede}e godine. Republikanci mu se `estoko opiru u Kongresu, blokiraju}i paket pomo}i Ukrajini od vi{e milijardi dolara. Ni poseta Zelenskog Va{ingtonu nije ih impresionirala. ^ak i ako demokrate i republikanci uspeju da se dogovore, velike su {anse da }e se biv{i predsednik Donald Tramp useliti u Belu ku}u i to }e biti kraj ne samo podr{ke Kijevu, ve} i postojawa NATO-a u wegovom sada{wem obliku. Evropqani i daqe ignori{u ozbiqnost trenutne situacije. Nema {anse da pove}aju proizvodwu artiqerijskih granata, a obe}awe da }e Ukrajini isporu~iti milion komada

municije do marta slede}e godine definitivno ne}e mo}i da ispune. Osim toga, ma|arski premijer Viktor Orban aktivno blokira pomo} Kijevu iz EU. Jo{ uvek nema zajedni~kog plana jer rukovodstvo u Kijevu odbija da prizna pravo stawe stvari na terenu. Zelenski neumorno ponavqa zastarele mantre, uliva optimizam Ukrajincima, hvali vojnike, izve{tava o malim uspesima na frontu i poziva na izdr`qivost. Lo{e vesti prakti~no ne dopiru do gra|ana, jer je u medijima stroga cenzura. Novinari ne izve{tavaju ni{ta o gubicima ukrajinskih oru`anih snaga. U prvim mesecima neprijateqstava takve poruke su bile va`ne, ali sada vi{e nema mesta optimizmu. Zelenski mora da pripremi gra|ane za produ`ena neprijateqstva, okon~a sukobe sa Valerijem Zalu`nim i razvije zajedni~ki plan sa wim. Umesto ulep{avawa Ukrajincima su potrebni ostvarivi ciqevi, ~ak i ako je re~ o mesec dana odmora za qude s prve linije fronta.

Napori Ukrajine i wenih zapadnih saveznika da ubede i sankcioni{u kompanije da napuste rusko tr`i{te su se izjalovili, stavqaju}i unosna preduze}a u ruke Rusije po diskontnim cenama i uz izlazne takse vredne vi{e od milijardu dolara koje su se slile u moskovsku kasu, pi{e "Wujork tajms". Ukrajinski aktivisti i zvani~nici progawali su one koji su odbili da odu, dok su sankcije SAD i EU zabrawivale izvoz robe iz Rusije i uvoz sirovina u Rusiju. Kompanije koje su prodale svoje poslove u Rusiji izgubile su ukupno 103 milijarde dolara, objavio je "Wujork tajms", pozivaju}i se na finansijske podatke. Ove kompanije su tako|e platile najmawe 1,25 milijardi dolara izlaznih taksi ruskoj dr`avi. Od pro{log marta, zapadne kompanije koje `ele da prodaju svoju imovinu u Rusiji moraju da dobiju odobrewe za prodaju od strane ruske vladine komisije, koja ~esto radi na tome da lokalni kupci otkupe ovu imovinu po niskim cenama. "Ruski predsednik Vladimir Putin je sproveo jedan od najve}ih transfera bogatstva unutar Rusije od pada Sovjetskog Saveza. Ogromni delovi industrije – proizvodwa liftova, guma, industrijskih premaza i jo{ mnogo toga – sada su u rukama sve dominantnijih ruskih igra~a", pi{e "Wujork tajms".

Сазнајте ризике од пожара,

останите безбедни

Важно је да своје вољене сачувате безбедним од шумских пожара и пожара травнатих површина. Рани одлазак, и напуштање области је увек најбезбеднија опција. Сазнајте како да останете безбедни на vic.gov.au/fire-safety-serbian

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 21. decembar 2023. 7

u Qudi koji ka`u da su apoliti~ni ne shvataju su{tinu, jer je sve u na{em `ivotu politika, ali to ne zna~i da treba formalno da budemo u nekoj partiji, nego da imamo gra|anski stav prema onome {to `ivimo i da ka`emo {ta mislimo o tom dru{tvu, ka`e glumac Marko Janketi}

Glumac Marko Janketi}:

Sa premijere „Limenog dobo{a“, prema motivima antologijskog romana nema~kog nobelovca Gintera Grasa, u re`iji i adaptaciji severnomakedonskog rediteqa Vasila Hristova, posledwoj u ovoj godini na Velikoj sceni „Quba Tadi}“ Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, Janketi} je obe ve~eri ispra}en burnim ovacijama, kao i cela ekipa ove predstave. Qudi koji ka`u da su apoliti~ni ne shvataju su{tinu, jer je sve u na{em `ivotu politika, ali to ne zna~i da treba formalno da budemo u nekoj partiji, nego da imamo gra|anski stav prema onome {to `ivimo i da ka`emo {ta mislimo o tom dru{tvu, ka`e za glumac Marko Janketi}. Rad na predstavi, kako je izjavio pre premijere, kada je i napravqen razgovor za na{ list, bio je komplikovan i te`ak, ali „oni nisu bili dezerteri, i ne bi mogao da `ivi sa sobom da je odustao”. n [ta je vama li~no najuzbudqivije u „Limenom do- u su{tini disfunkcionalna, snabo{u“, pri~i o Oskaru koji lazi pod udarima dru{tva koje je uspeo da ostane dete i zvu- se mewa drasti~noi brzo. Meni cima svoje omiqene igra~ke, se ~ini da mi `ivimo u dru{tvu dobo{em, pravi buku koja za- koje je vrlo turbulentno, mi smo ^etvrtak 30.zvuke maj na2019. glu{uje zastra{uju}e stra{ne promene do`iveli samo cizma oko wega? u par decenija, toliko lomova – Uvek mi je najuzbudqivije i ratova, i to je ono {to je vrlo samo pozori{te, to {to je sve prepoznatqivo na{oj publici. ono o ~emu govori ovaj roman n U jednom od prvih postavqeno na scenu. Nemam pose- glavqa Grasovog romana pi{e: ban odnos prema likovima koje „Rat se ispucao. Petqalo se tuma~im, ali ova vrsta predsta- oko mirovnog ugovora i davave je posebno izazovna. Ona je lo povoda za budu}e ratove…“. eteri~na, ambijentalna, pripo- Da li zbog tog nasle|a, kako veda~ko-igra~ka, jedna brehtov- se kod nas uglavnom smatra, ska me{avina, ali vrlo precizna fa{isti~ka ideja na na{im u izboru sredstava gluma~kih, prostorima `ivi u kontinuistilskih i `anrovskih, i ~ini mi tetu? se vizuelno, muzi~ki i gluma~ki – Mi, na`alost, jo{ uvek mivrlo bogata predstava. „Limeni slimo da je to gorko nasle|e dobo{“ je roman od preko sedam na{ih predaka, a Franko je, restotina strana, prva adaptacija cimo, bio fa{ista, ali su qudi je imala sto osamdeset strana, u [paniji uspeli da pomire tu na kraju smo se sveli na nekih se- stranicu istorije koliko – tolidamdesetak.Te{ko je jedan roman ko, wihove partizane i fa{iste. koji nema klasi~nu dramatur{ku U Rusiji je jedan Vladimir Puliniju, i ima svoje uspone i pado- tin koji je bio KBG, ~lan Kove kao i svaki veliki roman, sme- munisti~ke partije Sovjetskog stiti u jednu dramsku formu, i to Saveza, uspeo nekako da pomiri je bilo ne{to {to je najuzbudqi- tradicionalnu „Belu Rusiju“, i vije, Svi smo se u`asno borili, postane blizak i sa Ruskom prajer je zaista bilo te{ko, ali ~ini voslavnom crkvom. mi se da je ta satisfakcija kad n Dakle, pomirio je ruski do|ete do ne~ega ogromna, a mi narod, a mi smo jo{ uvek u tom smo do{li, i nadam se da }e to ratu izme|u partizana, ~etnika publika prepoznati. i usta{a koji traje od Drugog n Ali, da niste na sceni svetskog rata. To zna~i da smou nego u publici, {ta biste ose- ratu sa sobom i da ne{to zaitili i prepoznali u ovoj pred- sta duboko nije u redu ovde sa stavi? nama. Ne govorim uop{te ko je u – Ne znam, jako je te{ko napra- pravu, samo konstatujem da proviti distancu i biti objektivan, sto ne uspevamo da prihvatimo jer sam sa „ove strane“. Verovat- svoju istoriju i da se pomirino bih „Limeni dobo{“ gledao mo sa tim {ta se dogodilo. kao porodi~nu pri~u, a ovaj ro– Devedesete su se dogodile man jeste i porodi~na pri~a, i zato {to nismo artikulisali ja volim takve drame, Mislim ~etrdesete, {ezdesete, zato {to da je to mo`da i najuzbudqivije nismo artikulisali Prvi svetski – kako se jedna porodica, koja je rat, pa se desio i drugi, i stalno

Ko }uti o onome {to `ivimo, nema savest

12

smo u tom lavirintu mraka. Dejan Dukovski je 1997. napisao sjajnu dramu „Mamu mu jebem ko je prvi po~eo“, jer se mi stalno vra}amo na to ko je prvi po~eo, pa mo`emo tako da teramo do Adame i Eve, ili, po Darvinu, do majmuna. n Oskarov dobo{ ostao je do danas simbol protesta protiv pasivnosti sredwe klase, glas pobune protiv uskogrudosti i u~malosti duha, la`i i zlo~ina, glas koji se trudi da ga svi ~uju, jer iako je ve~no dete Oskar ne `ivi izvan politike i istorije. Gde su na{i dobo{i danas? – Smatram da bi svaki ~ovek morao da ima gra|anski stav, da bude osve{}en i da ka`e {ta misli o svetu u kojem `ivi. Kad neki qudi ka`u da su apoliti~ni, zna~i da ne shvataju su{tinu, jer je sve u na{em `ivotu politika. Postoji politika u mojoj ku}i, i to nema veze sa ideologijom, postoji politika jednog restorana da doru~ak slu`i do 12 sati, i tako daqe, i tako daqe. Qudi, dakle, ne shvataju pojam politike, i ne shvataju da ne treba formalno da budemo u nekoj partiji, nego da imamo moralnu obavezu da poka`emo gra|anski stav i da ka`emo kakvo je to na{e dru{tvo. Mo`e{, naravno, da ka`e{ i ba{ me briga gde i kako `ivim, ili,mo`e{ da ka`e{ pa ja tu ni{ta ne mogu da promenim i da gleda{ samo „svoja posla“. Ali, to je pitawe li~ne savesti ili osve{}enosti, i o~igledno je da neki qudi nemaju tu svest. Ako ne ose}a{ da si deo dru{tva u kojem `ivi{, onda idi u manastir, izop{ti se negde, gde ne mora{ da bude{ u ovoj pri~i. Ali, ako pripada{ jednom dru{tvu onda mora{ da napravi{ odnos prema tome. Jer, ko }uti o onome {to `ivimo, nema savest.

DRU[TVO

n Da li smo zbog takve „apo- smislu kao Oskara Macerata? liti~nosti“ do`iveli da se – Kao ~ovek koji je javna fa{isti~ka i represivna po- li~nost i koji ose}a da ga neki litika ovde nastavi? problemi mu~e, a mene neki pro– Nismo, na`alost, svesni blemi ovog na{eg dru{tva dubotoga, ili ne `elimo da budemo ko mu~e, imam potrebu da izrasvesni, ho}emo da ostanemo je- zim svoj stav. Drugo je pitawe dan narod koji je neprosve}en, a kako se on do~ekuje od onih koje Australian - West Balkanje(AWBHO) neprosve}enim narodom vrlo Humanitarian kritikujem, aReleif to jeOrganisation pokazateq po 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 Tel. (03) 9367 5838 lako manipulisati. kojem merimo u kakvom dru{tvu n Vidite li sebe u nekom `ivimo.

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

8 ^etvrtak 21. decembar 2023.

REPUBLIKA SRPSKA

DODIK IDE U BELORUSIJU:

Situacija u toj zemqi sli~na je kao u Srpskoj

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da }e uskoro posetiti Belorusiju, oceniv{i da je situacija u toj zemqi sli~na kao u

Svi iz Republike Srpske da dobiju dr`avqanstvo Srbije Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je nakon glasawa u Bawaluci, da je iskoristio svoje pravo kao dr`avqanin Srbije da glasa u konzulatu i istakao da je va`no da svi gra|ani Srpske automatski dobijaju dr`avqanstvo Srbije, a ne kao {to je sada, kada postoje komplikovane procedure da bi mogli da glasaju na izborima u Srbiji. Dodik je rekao da je video da je izlaznost velika, da su qudi zainteresovani i da }e to obezbediti veliku politi~ku podr{ku za snage koje } e obezbediti da Srbija bude stabilna. Jaka i stabilna Srbija je u interesu i Republike Srpske, istakao je Dodik. Prema wegovim re~ima, Srpska naravno ima odli~ne odnose sa Srbijom i kada je Srbija stabilna onda predstavqa oslonac za Bawaluku za sve procese koji su te{ki za Republiku Srpsku. Dodik je istakao da je zbog toga va`no da svi gra|ani Srpske automatski dobijaju dr`avqanstvo Srbije, a ne kao {to je sada, kada postoje komplikovane procedure.Prema wegovim re~ima, trenutno 13.000 dr`avqana Srpske ima i dr`avqanstvo Srbije.

Srpskoj, kada je re~ o pritiscima sa Zapada. Dodik je rekao da mu je stalo do mi{qewa qudi sa kojima se svakodnevno sre}e, koji su zahvalni za politiku koju vodi, "a ne do mi{qewa nekih birokrata iz Brisela i daleke Amerike, koji nemaju veze sa stvarno{}u, koji `ive u drugom koordinatnom sistemu" i ugro`avaju postojawe Republike Srpske. Sli~nu situaciju vidimo i kod vas, rekao je Dodik za televiziju RTR-Belorusija. On je naveo da je ranije bio u ovoj zemqi kojom je o~aran, a za wenog predsednika Aleksandra Luka{enka je rekao da je poznat po tome {to se bori za svoju zemqu i svoj narod. Dodik je naglasio da je du`nost predsednika da po{tuje mi{qewe i voqu svog naroda, a ne da se obazire na li~nu udobnost, i da zato zapadni pritisci i sankcije ne mogu uticati ni na {ta. Prema wegovim re~ima, ceo pravoslavni svet danas je na meti kolektivnog Zapada, a Evropa je danas sve vi{e pod kontrolom SAD i sledi iskqu~ivo komande Zapada, pa nema suverene voqe zemaqa EU. - Kqu~no pitawe danas su resursi Istoka. Po{to nema resurse, Zapad mora da ide na istok da bi pre`iveo. U Evropi nema nafte, gasa, nema ni~ega osim dominacije SAD. Evropa je devedesetih godina bila sila koja se razvijala, sada je proces krenuo u suprotnom smeru. Nemaju sna`ne lidere, istakao je Dodik. Dodik je ukazao da su samo mirovni napori Luka{enka mogli da spasu Ukrajinu sada{we situacije, ali da je Zapad potpuno pogre{no protuma~io wegove aktivnosti i da su ga ~ak poku{ali okriviti za diktaturu.

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Pomen ubijenima kod Bratunca U Bjelovcu kod Bratunca prethodne sedmice je obele`ena 31 godina od stradawa 109 Srba, uglavnom civila, iz tog sela i jo{ dva susedna srpska zaseoka – Sikiri} i Lozni~ka Rijeka. Nakon slu`ewa parastosa u Crkvi Sve-

u Bjelovcu bila je 87-godi{wa Zlata Jovanovi}, a najmla|a petnaestogodi{wi ^edo Miladinovi}. U krvavom pohodu na Bjelovac, izvedenom s namerom da se potpuno zatru tragovi srpskog postojawa na tom podru~ju, Ori}evi saborci ubili su

tog proroka Ilije odata je po~ast svim ubijenim i polo`eno cve}e kod spomen-plo~e s imenima `rtava postavqene na zidu hrama. I ovo je jedan od neka`wenih zlo~ina koji su nad Srbima u Podriwu, gde ih je u proteklom Odbrambeno-otaxbinskom ratu stradalo ukupno 3.267, po~inili pripadnici tzv. Armije RBiH iz Srebrenice pod komandom Nasera Ori}a. „Niko u srpskom narodu vi{e nema poverewa u rad Suda BiH. Taj sud, kao ni Tu`ila{tvo BiH, ne treba da postoje, jer sude samo Srbima”, poru~eno je ju~e iz Bjelovca, gde su muslimanske snage 14. decembra 1992. godine ubile, takore}i na spavawu, 68 Srba. Tog dana u srpskom Bjelovcu ubijen je ili rawen svaki tre}i stanovnik. Najstarija `rtva zlo~ina

na ku}nom pragu i Zlatinog sina Milenka i unuka Radenka, kao i jo{ dvojicu maloletnika – Slobodana Petrovi}a i Milenka Vu~eti}a. U protekle tri decenije pred Sudom BiH za mnogobrojne zlo~ine po~iwene nad Srbima u Podriwu procesuirana su samo ~etiri pripadnika bo{wa~ke nacionalnosti. Pravosna`no su osu|eni na ukupno 29 godina zatvora. Isti taj sud prekju~e je prvostepeno na 15 godina zatvora osudio biv{eg pripadnika Vojske Republike Srpske Milana Tri{i}a zbog, kako je navedeno, po~iwenog zlo~ina protiv ~ove~nosti na podru~ju Bratunca 1992. godine. Ina~e, Srbima su do sada za ratni zlo~in pravosna`no dosu|ene kazne od 2.456 godina zatvora, a Bo{wacima i Hrvatima zajedno – ukupno 896 i po godina.

LITIJUM U REPUBLICI SRPSKOJ:

„Za ~ije babe zdravqe?“ Nedaleko od doline Jadra, u Republici Srpskoj, kao da se bli`i iskopavawe litijuma podno Majevice. Vlasti su za, opozicija i aktivisti protiv. Ka`u da projekat sna`no podr`avaju i ambasadori evropskih zemaqa u BiH. Na projekat Jadar u Srbiji, odnosno rudarewe litijuma, pre dve godine navodno je stavqena ta~ka nakon masovnih protesta i pritiska javnosti zbog straha od zaga|ewa. Me|utim, u trenutku dok je me|unarodna kompanija Rio Tinto pripremala teren za izgradwu rudnika litijuma u Srbiji, 60 kilometara zapadno uveliko su vr{ena istra`ivawa na Majevici. Iako je javnost za wih saznala tek nedavno, gra|ani i ekolo{ka udru`ewa odmah su digli uzbunu a lokalne vlasti najavile referendum o potencijalnom otvarawu rudnika podno Majevice. „Ukoliko bi nekada do{lo do otvarawa

rudnika, moramo znati koja }e se tehnologija primewivati i kako }e to uticati na `ivotnu sredinu i zdravqe gra|ana. Mislim da }emo definitivnu odluku doneti referendumom gra|ana“, rekao je na~elnik op{tine Lopare Rado Savi}. A u {vajcarskoj kompaniji „ArCore AG“, ~ija je k}erka firma osnovana u Lakta{ima kod Bawaluke, gotovo 200 kilometara od Lopara, poru~uju da je do sada sve ra|eno u skladu sa najvi{im standardima, te da su sva istra`ivawa u rejonu op{tine Lopare zavr{ena. Me|utim, iskopavawe litijuma i wegova obrada nisu nimalo bezazleni, poru~uju iz ekolo{kih udru`ewa. Iskopavawe }e raditi privatna kompanija, ka`e Tihomir Daki} iz Centra za `ivotnu sredinu. On to naziva „suludim“ jer, ka`e, gra|ani od toga ne}e imati ni{ta kao ni Republika Srpska, jer su koncesione naknade mizerne.

CRNA GORA

^etvrtak 21. decembar 2023. 9

Popis u Crnoj Gori pokazuje pad broja stanovnika Popisom stanovni{tva u Crnoj Gori do sada je popisano 564.000 osoba, {to ukazuje na pad u odnosu na popis od pre 12 godina, kada je bilo 620.029, pokazuju posledwi podaci popisa produ`enog do 28. decembra. Pomo}nica direktora Uprave za statistiku- Monstat, Sne`ana Remikovi} saop{tila je da je do 17. decembra popisano 564.000 stanovnika, 308.000 stanova u 181.000 doma}instava. Ona nije `elela da komentari{e dosada{we rezultate popisa koji ukazuju

na pad populacije, ali je kazala da je "pad o~igledan". Vlada Crne Gore je krajem pro{le sedmice produ`ila popis za jo{ deset dana, do 28. decembra. Izvr{ni direktor Centra za demokratsku tranzicuiju (CDT) Dragan Koprivica, ranije je ocenio da su podaci o smawewu broju stanovnika u Crnoj Gori "zabriwavaju}i" i da ukazuju da dr`ava nije imala demografsku politiku. Preliminarni podaci popisa trebalo bi da budu poznati 30 dana po zavr{etku procesa, a kona~ni za {est meseci.

Da li je Andrija Mandi} smeo da bude uz skute Aleksandra Vu~i}a

Iznena|uju}e ili ne, predsednik skup{tine Crne Gore Andrija Mandi} pojavio se u izbornom {tabu liste "Srbija ne sme da stane", koju je predvodio predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}. Mandi}ev potez izazvao je buru u crnogorskoj javnosti, iako godinama otvoreno gaji bliske odnose sa Vu~i-

}em i Srpskom naprednom strankom (SNS). Me|utim, on vi{e nije lider jedne partije u Crnoj Gori koja je bliska SNS-u, ve} i predstavnik zakonodavne vlasti. Mandi} je stajao pored premijerke Srbije u tehni~kom mandatu i predsednika Aleksandra Vu~i}a dok su se obra}ali u toku izborne no}i. On nije govorio za medije u {tabu liste „Srbija ne sme da stane“, ali je wegovo prisustvo i te kako prime}eno u Crnoj Gori. Kao predsednik stranke, mogao je, i vi{e puta se pojavqivao na skupovima SNS-a. Ali, po{to sada obavqa funkciju predsednika parlamenta Crne Gore, postavqa se pitawe da li je smeo da uradi tako ne{to?

Skup{tina Crne Gore imenovala novu guvernerku CBCG Skup{tina je usvojila predlog predsednika Jakova Milatovi}a za imenovawe guvernerke Centralne banke Crne Gore (CBCG), ~ime je za tu poziciju izabrana Irena Radovi}. Za Irenu Radovi} su glasali iz poslani~kih klupa Pokreta Evropa sad (PES), koalicije “Za budu}nost Crne Gore”, Demokratske Crne Gore, Gra|anskog pokreta “URA”, Socijalisti~ke narode partije (SNP), Socijaldemokrata (SD), Hrvatske gra|anske inicijative (HGI). Podr{ka je stigla i od Bo{wa~ke stranke, Albanske alijanse i Albanskog foruma. Jedini poslani~ki klub iz kojeg su kazali da zeleno svetlo za imenovawe Radovi} ne}e dati, jeste Demokratska partija socijalista (DPS). Radovi} je izvr{na direktorica Investiciono-razvojnog fonda (IRF) a imenovawem bi do{la na mesto Radoja @ugi}a po ~ijem je nalogu Skup{tina smenila u julu 2018. godine sa pozicije viceguvernera Centralne banke Crne Gore.

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

NOVOGODI[WI BAL MAGARACA U CRNOJ GORI

Tradicionalna manifestacija okupila qubiteqe prirode i doma}ih specijaliteta Novogodi{wi bal magaraca, sedmi po redu, i ove godine je na Farmi magaraca Martini}i okupio hiqade posetilaca, svih uzrasta i iz gotovo svih crnogorskih gradova. Ta tradicionalna manifestacija okupila je qubiteqe prirode, doma}ih specijaliteta i vrhunske zabave, a suncem okupani Martini}i i ambasador muzike farme Stefan Pantovi} i popularni podgori~ki KIC pop hor dodatno su doprineli pozitivnoj atmosferi. Ipak, centralna ta~ka manifestacije bili su magarci, koji su privla~ili pa`wu svih posetilaca jedinog bala sa magarcima na planeti. Posetioci su imali priliku da u`ivaju u raznovrsnim doma}im sokovima, rakiji, kuvanom vinu, kafi, ~ajevima, priganicama, doma}em xemu... Ali i u doma}im proizvodima sa farme. Jedinstveni doga|aj u srcu Parka prirode Dolina reke Zete, osim zabavnog, imao je i humanitarni karakter - sav prihod od ulaznica namewen je za kupovinu reciklo-

mata za ishranu napu{tenih pasa, a kao i prethodnih godina promovisao je lokalnu kulturu, tradiciju i zajedni{tvo, jer su besplatan prostor za prodajni {tand ima-

li proizvo|a~i organskog vo}a, povr}a ili mle~nih proizvoda od stoke koja `ivi slobodno.

10 ^etvrtak 21. decembar 2023.

KOSOVO I METOHIJA

U OSNOVNOM SUDU U PRI[TINI

Odr`ano ro~i{te u slu~aju ubistva Olivera Ivanovi}a, emitovani snimci Pi{e: Zoran Vla{kovi} U Osnovnom sudu u Pri{tini, u petak 15. decembra, odr`ano je ro~i{te u slu~aju ubistva Olivera Ivanovi}a. Nakon nekoliko odlo`enih ro~i{ta zbog nemogu}nosti suda da prika`e snimke sa nadzornih kamera iz dana ubistva Olivera Ivanovi}a 16. januara 2018. godine, 15. decembra su kona~no emitovani, potvrdila je advokatica Jovana Filipovi}. Prema re~ima tu`ioca Burima ]erkinija, kamere nisu radile pre ubistva, a u trenutku kada su kamere proradile, vidi se kako Ivanovi} ve} le`i na zemqi. - Na ro~i{tu je saslu{an svedok odbrane predlo`en od strane Radeta Basare, sa inici-

jalima N.S. koji je dao odgovore koji se ti~u na~ina rada i funkcionisawa policijskih stanica u Mitrovici na dan kada se desilo ubistvo, navela je Filipovi}eva. Dodala je da su pregledani snimci sa nadzornih kamera na kancelarijama SDP-a iz kojih su mogli utvrditi da je posledwi snimak pre ubistva bio u ve~erwim satima 4.januara 2018. godine, a naredni snimak po~iwe deset minuta nakon ubistva. - Nastavi}emo sa izvo|ewem ovog dokaza odnosno snimka koje je tra`ila odbrana. Ukoliko se dvojici svedoka koje je predlo`io Rade Basara uru~e pozivi, isti }e biti saslu{ani na narednom ro~i{tu, dodala je Filipovi}eva. Naredno ro~i{te je zakazano za 20.12.2023. godine. Lider GI SDP Oliver IvanoУбијени српски младићи у Панди

vi} ubijen je ispred ulaza u prostorije stranke 16. januara ne{to posle osam sati ujutru u ulici Sutjeska broj 64. u skoro samom centru Kosovske Mitrovice, a u wega su nepoznati po~inioci ispalili {est hitaca u le|a, iz vozila u pokretu. Samo koji sat po ubistvu Ivanovi}a, na kilometar od mesta nesre}e, policija je prona{la zapaqeno vozilo „opel astru“ za koju se sumwa da su iz we ispaqeni smrtonosni hici. Specijalno tu`ila{tvo Kosova podiglo je, 2. decembra 2019. godine, prve optu`nice protiv {est osoba koje se terete za ume{anost u ubistvo Olivera Ivanovi}a. Sudski proces je po~eo u julu 2021. godine i ovo je bio prvi put da su emitovani video snimci sa nadzornih kamera zabele`eni u danu wegovog ubistva.

Место где је убијен Оливер Ивановић 16. јануара 2016.

PREDSEDNICA VLADE SRBIJE ANA BRNABI] ULO@ILA REZERVU NA DEKLARACIJU EU

KiM integralni deo Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244

SE]AWE NA VELIKU TRAGEDIJU PRE DVE I PO DECENIJE U KAFI]U “PANDA“ U PE]I

Na grobqu u Pe}i slu`en pomen ubijenim srpskim mladi}ima Povodom dve i po decenije od velike tragedije u kafi}u „Panda“ u Pe}i, na grobnom mestu gde je sahrawen jedan od nastradalih Dragan Trifovi} u Pe}i, paroh pe}ki Dragan Radovanovi}, u ~etvrtak 14. decembra, slu`io je pomen ubijenim srpskim mladi}ima. Sestra nastradalog mladi}a Dragana sa suprugom je prisustvovala opelu na pravoslavnom grobqu u Pe}i gde su zapalile sve}u za Dragana Trifovi}a. Tela pet ostalih stradalih mladi}a wihovi roditeqi preneli su u centralnu Srbiju. Tog 14. decembra 1998, oko 20 ~asova, dvojica maskiranih napada~a otvorila su paqbu iz automatskih pu{aka na goste kafi}a „Panda“, me|u kojima je najvi{e bilo pe}kih gimnazijalaca. Od tada Svetislav, Zoran, Dragan, Vukota i dva Ivana nedu`no gledaju sa ~ituqa, Pe} se pretvorio u grad tuge, a licemerna belosvetska politika jo{ okoli{a da pravim imenom nazove monstrume. Samo dan nakon {to su SAD i SB stavile veto na predsedni~ko saop{tewe kojim se osu|uju zlo~inci na Kosovu i Metohiji, oni su, osokoqeni takvom podr{kom, izveli do sada najmonstrouzniji teroristi~ki akt - u kafi}u "Panda", u Pe}i, u ponedeqak 14. decembra 1998, ne{to posle 20 ~asova, ubiv{i {estoricu srpskih mladi}a. Uglavnom su to bili sredwe{kolci, a ranili su i vlasnika kafi}a Mirsada [abanovi}a. U napadu, smrtno su pogo|eni Ivan Radevi} (26), Dragan Trifovi} (18), Vukota Gvozdenovi} (16) i Ivan Obradovi}(15), dok su zbog te{kih povreda u pri{tinskom Klini~ko bolni~kom centru preminuli Zoran Stanojevi} (18) i Svetislav Risti}(18) svi iz Pe}i. Prema re~ima o~evidaca, ispred kafi}a, u kojem je u tom trenutku bilo 13 qudi, zaustavio se automobil iz kojeg su istr~ala dvojica terorista u crnim uniformama i sa kapama "fantomkama" preko lica. Odmah sa vrata otvorili su rafalnu vatru po gostima.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabi} ulo`ila je, u ~etvrtak 14. decembra, u Briselu rezervu na deklaraciju Evropske Unije, navode}i da Kosovo i Metohija ostaje integralni deo Republike Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244 Ujediwenih nacija. Jasne crvene linije Srbije su nepriznavawe Kosova i Metohije i neprihvatawe Kosova kao ~lana Ujediwenih nacija, kao i ~lana u sistemu organizacija i agencija Ujediwenih nacija, navodi se u dokumentu. ”Republika Srbija, posve}ena procesu evropske integracije i pregovorima, generalno se, sa rezervama, uskla|uje sa Deklaracijom „Samit EU-Zapadni Balkan, Brisel 13. decembar 2023.“ kao politi~kom izjavom i pravno neobavezuju}im dokumentom”, navodi se u tekstu koji je u Briselu predala premijerka Srbije. Na samitu lidera EU i Zapad-

nog Balkana je usvojena Briselska deklaracija u kojoj se tra`i potpuno uskla|ivawe sa spoqnom i bezbednosnom politikom EU i napomiwe da }e EU brzo ispitati predloge iznete u Planu rasta za unapre|ewe ekonomske integracije Zapadnog Balkana sa EU. Premijerka Srbije je, u tekstu u kojem se navode rezerve prema ovom dokumentu, navela se da “dogovor o putu ka normalizaciji

i wegov prilog o implementaciji,” kako je navedeno u ovoj Deklaraciji, smatra se prihvatqivim samo u kontekstu koji se ne odnosi na bilo kakvo de fakto ili de jure priznavawe tzv. “Kosova”. Republika Srbija nagla{ava da uskla|ivawe nikako ne zna~i priznavawe ~lanstva tzv. “Kosova” u UN, sistemu organizacija i agencija UN, niti takozvanog teritorijalnog integriteta tzv. “Kosova”. ”Gore pomenuti dokument ne predstavqa pravno obavezuju}i ugovor po me|unarodnom pravu. Daqe, uskla|ivawe sa ovom Deklaracijom ne uti~e ni na ~iwenicu da Kosovo i Metohija ostaje integralni deo teritorije Republike Srbije pod me|unarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. Godine”, navodi se u tekstu koji je EU predala srpska premijerka.

ZA PARLAMENTARNE IZBORE U SRBIJI 17. DECEMBRA

Po tre}i put srpski dr`avqani sa KiM glasali u Ra{ki, Tutinu, Vrawu, Kur{umliji U Srbiji su 17. decembra odr`ani vanredni parlamentarni izbori, kao i lokalni u 64 op{tine. U pitawu su ~etvrti parlamentarni izbori od kada je SNS do{ao na vlast. Srbi sa Kosova i Metohije po tre}i put nisu mogli da glasaju u mestima u kojima `ive. Dok je na pro{lim izborima u aprilu ove godine glasa~ko pravo na Kosovu imalo 93.500 bira~a, presek Ministarstva za dr`avnu upravu od 23. oktobra 2023. Godine, pokazuje skoro 30.000 bira~a vi{e, odnosno 122.300, kada su u pitawu bira~i Srbije na Kosovu. Na Kosovu, dr`avqani Srbije ni ovog puta nisu mogli da glasaju u svojim mestima, ve} su za to morali da idu u prva pograni~na mesta u centralnoj Srbiji. Tako|e dr`avqani Srbije albanske naci-

Било је велике гужве за одлазак у Рашку на гласање onalnosti glasali su u gradovima u Ju`noj Srbiji – Pre{evu, Bujanovcu i Medve|i. Organizovanim prevozom sa KiM se i{lo, u nedequ 17. decembra na glasawe u – Vrawu, Ra{ki, Kur{umliji i Tutinu.

SRBI U SVETU

^etvrtak 21. decembar 2023. 11

JEDINO [TO JE U BRITANIJI SJAJNO JE IZGLEDA KRUNA

Srbin obja{wava kako izgleda biti gastarbajter u Engleskoj Srbi su "osvojili" brojne zemqe sveta pa se zato ~esto ~ini da je "preko" i boqe i lak{e. Me|utim, jedan Aleksandar nam otkriva druga~iju sliku `ivota prose~nog gastarbajtera, te na svojim dru{tvenim mre`ama deli utiske o tro{kovima i standardu u Velikoj Britaniji.

Lista „Aleksandar Vu~i} - Srbija ne sme da stane” ubedqivo pobedila u ^ikagu Na bira~kom mestu br. 56 u Generalnom konzulatu Republike Srbije u ^ikagu gde je dijaspora u Americi glasala dan ranije zbog vremenske razlike, ubedqivu pobedu je ostvarila lista „Aleksandar Vu~i} - Srbija ne sme da stane”, koja je osvojila 215 glasova, ili 53,09 odsto iza{lih bira~a. Na drugom mestu je koalicija „Srbija protiv nasiqa”, za koju je glasalo 132 glasa~a - 32,59 odsto, prenosi Serbijan tajms. Daleko ispod bile su ostale liste, ovim redom: Milo{ Jovanovi} - Nada za Srbiju, 16 glasova, „Dobro jutro Srbijo” (Sa{a Radulovi} -Boris Tadi} SDS-Ana Radulovi} Otete bebe) 14 glasova, Mi - Glas iz naroda (Dr Branislav Nesterovi}) 12 glasova, Zavetnici i Dveri - sedam glasova, Narodna stranka (Vuk Jeremi}) sedam glasova, Ivica Da~i} - Premijer Srbije jedan glas, SVM jedan glas. Ostale liste nisu osvojile nijedan glas, a u glasa~koj kutiji je bio jedan neva`e} i listi}. Od ukupno upisanih 539 bira~a na izbore je iza{lo 406, {to je 75,4 odsto. Generalni konzul Srbije u ^ikagu Damjan Jovi} je u izjavi za Serbijan tajms istakao da su ovi izbori bili najpose}eniji do sada kada je u pitawu ameri~ka dijaspora pod jurisdikcijom wegovog Konzulata. „Ovo je do sada najve}e interesovawe za izbore u Republici Srbiji otkako se oni sprovode u ^ikagu, ~ime mo`emo samo da budemo zadovoqni”, rekao je on. Na pitawe da li su izbori protekli u fer atmosferi, on je istakao da nije bilo problema. „Imali smo posmatra~e iz nekoliko koalicija. Radili smo zajedno i sve je proteklo u veoma korektnoj atmosferi, punoj uva`avawa”, naveo je konzul.

"Neko mi je maznuo radijator od 20 kilograma, ne mogu da verujem {ta se de{ava ovde u Engleskoj, kako kradu stvari... To nije bilo ovako, se}am se kad sam do{ao ovde 2014, poru~i{ ne{to onlajn, oni donesu, ostave ti ispred vrata, niko to nije dirao danima, ~ak ni qudima koji imaju ku}e odmah pored ulice a kamoli po zgradama...", pri~a pred kamerom Aleksandar na svom Jutjub kanalu nazvanim "Engleski gastarbajter". Aleksandar ve} deset godina `ivi na Ostrvu, ~esto bele`i detaqe iz `ivota u toj zemqi, pa je tako opisao pratiocima nemili doga|aj kra|e koju je do`iveo. - Zovu i ka`u sad }e da donesu, ja otvorim vrata stana, ~ekam ko budala, nema... Pogledam ja kroz prozor i vidim kamion, kad on zapalio... Opet otvorim vrata, gledam nema ni{ta, zna~i bukvalno nema radijatora, niko se nije pojavio. [ta }u, sednem za kompjuter, ukucam broj po{iqke, pi{e da je isporu~eno i da sam potpisao... Voza~ falsifikovao moj potpis, ni o~i mu nisam video, ne znam ni kako izgleda.... ’Ajde ja da si|em, da nije ostavio ispred ulaza... Na prizemqu vidim jedan stoji, drugog nema, odem po zgradi tra`im, nema drugog obja{wava slikovito Aleksandar.

De~iji ro|endani i proslave

Tako|e, podelio je i svoj utisak o tome kako izgledaju `urke i proslave de~jih ro|endana u Velikoj Britaniji, {to mu ne dopada. Kako navodi, iznajmili su prostor u igraonici za }erkicu, imaju dva sata za 200 funti, ura~unata je hrana koja je na nekoj pokretnoj traci a u istom trenutku ima vi{e proslava. Tortu donosi{ sam. "Atmosfera nije opu{tena, a roditeqi su sami za sebe, nema da

se ~asti, nema dru`ewa, ako ho}e{ kafu, kupi{ je sam", a to mu se, ka`e, ne svi|a. - Ovde se sve gleda na sat, da se napravi {to vi{e novca, gledaju u minut. Ni `urke firmine mi se ne svi|aju jer vidite da je sve to nekako isforsirano, i sve je na dva sata, do|e radnik iz kafi}a i ka`e sad je vreme da se ide, iako nisi pojeo ni popio, sve je brzinski i sve izra~unato i mora da se napusti lokal... Bezveze je, kao na pokretnoj traci, ali tako to ovde funkcioni{e - ka`e Engleski gastarbajter. Ima i ko napla}uje po detetu 20 funti, do{ao ne, do{ao mora{ da plati{... - Naprave zgradu ultralo{eg kvaliteta, {tedi se na svemu, dole samo tepisi, u WC-u najjeftinije bele plo~ice, gde se umivate stave jednu ili dve plo~ice gde misle da }e da prska, ostalo su sve goli zidovi... [tedi se na posledwoj plo~ici, sve najjeftinije, na podu u kuhiwi samo linoleum i naduvaju cenu, stave da takav stan ko{ta 200.000 funti i qudi koji nemaju da ga kupe, kupe samo pola stana pa ~ak i 25 ili 33 odsto stana?! U 99,99 posto slu~ajeva ako kupujete takav stan niste vlasnik nego vlasnik lizinga koji traje 99 ili 125 gOodina a kad te godine isteknu vra}ate ga vlasniku zemqi{ta na kom je gra|eno, {to su uglavnom privatne kompanije.

Da li je mogu}e `iveti u Engleskoj sa prose~nom platom u 2023 godini?

Toliko je sve poskupelo, struja je poskupela, hrana oti{la gore, a plate ba{ i ne... Najve}e plate su u Sitiju, u centru Londona, sve daqe od toga, plate su sve lo{ije, u Velsu su lo{e plate... Mislite boqe je tamo gde su ve}e plate ali nekretnine su tu skupqe. Prose~na plata u Engleskoj je 26.000, u [kotskoj isto a u Velsu 23.000. To su bruto plate a {ta sve jo{ treba da se plati - i porez, osigurawe, zdravstveno.... Od bruto mese~ne plate koja je oko 2.600 funti, ku}i donesete ne{to vi{e od 2.100 a ima toliko qudi koji imaju mnogo mawe, posebno stranci koji ne znaju dobro jezik pa rade lo{ije poslove.

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427. Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 21. decembar 2023.

AUSTRALIJA

Nezaposlenost u Australiji najvi{a za 18 meseci, u novembru porasla na 3,9 odsto Kina ponovo uvozi crveno meso iz Australije Kina je u utorak ukinula suspenzije protiv tri najve}a australijska izvoznika crvenog mesa.

Stopa nezaposlenosti u Australiji je u novembru porasla na 3,9 odsto sa oktobarskih 3,8 odsto i sada je najvi{a od maja 2022. godine, pokazuju podaci koje je danas objavila australijska Kancelarija za statistiku (ABS).

Broj nezaposlenih u Australiji je u novembru porastao za 18.800 na 572.000, navedeno je u saop{tewu. Broj osoba koji tra`e posao sa punim radnim vremenom je porastao za 10.600 na 383.600,

a onih koji tra`e zaposlewe sa nepunim radnim vremenom za 8.100 na 188.300. Stopa zaposlenosti je istovremeno porasla za 61.500 na 14,26 miliona qudi, dok su tr`i{ta o~ekivala skromniji rast za 11.000 novih zaposlenih.

NAPRAVILA SKUP POGRE[AN KORAK

Kina je dobila pohvale od Kanbere u nastojawu poboq{awa zategnutih odnosa dve zemqe. Mnoge od najunosnijih australijskih izvoznih roba su efektivno zabrawene iz Kine, zbog `estokog diplomatskog spora dve dr`ave u periodu od 2020. do 2022. godine. Ipak, kako su se odnosi poboq{ali tokom pro{le godine, Kina je ukinula carine na australijski je~am, zaustavila zabranu uvoza drvne gra|e i nastavila sa isporukom ugqa. Australijski zvani~nici potvrdili su u utorak da su suspenzije ukinute i za tri velike klanice crvenog mesa. "Ovo je veoma dobra vest za australijske farmere i prera|iva~e mesa", rekao je ministar poqoprivrede Marej Vat u saop{tewu, i dodao da je normalizacija trgovine sa Kinom pobeda poqoprivrednog sektora Australije. Ministar trgovine Don Farel rekao je da je to "jo{ jedan pozitivan korak ka stabilizaciji odnosa sa Kinom". Grupe za sto~arsku industriju procewuju da se gubici u periodu lo{ih odnosa Australije i Kine mere stotinama milijardi dolara.

Morala da plati 1,500 dolara zbog male gre{ke Uhap{ena `ena Jedna `ena odsela je u hotelu u Zapadnoj Australiji zbog koncerta, ni ne slute}i da }e je odlazak na nastup "ko{tati" 1,500 dolara. I to zbog veoma glupe gre{ke Sve je teklo kao pred svaki izlazak, `ena se istu{irala, zatim je krenula da su{i kosu i u jednom trenutku se upalio protivpo`arni alarm. Nije ni

stigla da se obu~e, a ve} je vatrogasna ekipa bila na wenim vratima. Utvrdili su da je alarm aktivirao wen fen za kosu i delovalo je da }e sve biti u redu. Keli je oti{la nazad u Pert, da bi joj par dana kasnije stigla poruka da joj je skinuto skoro 1,500 dolara sa bankovnog ra~una Kada ih je pozvala, re~eno joj je da je to naknada za poziv vatrogasnoj slu`bi. Naime, naknada za poziv vatrogasne i hitne slu`be Zapadne Australije je 1.337 dolara, ali je hotel odlu~io da Keli naplati jo{ 63 dolara vi{e. Malo je re}i da je `ena bila o~ajna raspletom situacije i poku{avala je na sve na~ine da re{i problem sa menaxmentom. "To je odvratno i kukavi~ki", rekla je Keli i obja-

snila da je hotel naposletku po~eo da odbija wene pozive i nisu joj dozvolili da razgovara sa menaxmentom. Ipak, urgirawem od strane vatrogasne slu`be, menaxer hotela je rekao da }e joj novac biti refundiran. Ina~e, slu`ba napla}uje hotelima ~etvrtu la`nu dojavu, ali ih i obeshrabruje da prenesu tro{ak na goste. Naknada je uvedena 2015. nakon {to su la`ne uzbune ko{tale odeqewe vi{e od 8 miliona dolara u reagovawu na hiqade la`nih hitnih slu~ajeva. Uobi~ajeni pokreta~i la`nih po`arnih alarma ukqu~uju lo{e odr`avawe zgrade, nepravilno postavqene, neadekvatne ili prqave detektore i dim i paru od kuvawa - dodaju.

koja je ukrala kombi sa 10.000 krofni u Sidneju @ena iz Sidneja je optu`ena da je ukrala kombi za dostavu u kojem je bilo 10.000 Krispi Krim krofni. Kombi je ukraden sa benzinske stanice u predgra|u Sidneja u jutarwim satima 29. novembra. Nedequ dana kasnije policija je na parkingu prona{la vozilo u kojem su i daqe bile krofne – na`alost, pokvarene. @ena je uhap{e-

na, jer je ukrala vozilo i upravqala wime bez dozvole, a kaucija da se brani sa slobode je odbijena. Na snimku sa sigurnosne kamere vidi se `ena na benzinskoj stanici kako ulazi u kombi za dostavu krofni i odvozi se. Nije jasno da li je znala da je u vozilu 10.000 krofni, me|u kojima su bile i one specijalno pripremqene za Bo`i}. Iz kompanije Kirspi Krim su prijavili kra|u policiji i uverili kupce da }e uspeti da naprave jo{ 10.000 krofni.

AUSTRALIJA

^etvrtak 21. decembar 2023. 13

MLADI BRA^NI PAR NAPRAVIO JE EKO DOM IZ SNOVA:

RENTON FAMILY TRUST Koristili su samo Care slamu i drvo, a izgradili Aged Daje kvalitetnu ku}u za primer uslugu od 1970. godine Mladi bra~ni par odlu~io se da sagradi odr`ivi dom svojih snova. Re~ je o tradicionalnoj ku}i od drveta i slame. Postoji i "Strawbale Dream Home“ film koji prati izgradwu eko ku}e Adama i Sijene u Viktoriji, u Australiji. To je zadivquju}a tradicionalna ku}a sa drvenom konstrukcijom koja kombinu-

je drvenu stolariju, balu slame i klip. Ovaj par "zra~i svesrdnom qubavqu koju su ulili u dizajnirawe odr`ivog doma svojih snova, a zatim ga izgradili", obja{wavaju autori videa. Pre sedam godina oni su stvorili svoj prvi dom, ru~no ra|en tzv. "kontejner", a kako se jo{ navodi u opisu videa, wihov novi dom je jo{ posebniji. O wihovom ~etvorogodi{wem poduhvatu gradwe doma je snimqen film.

Wihova pri~a je ukqu~ivala ro|ewe wihovog prvog deteta, ali i smrt bliskog ~lana porodice. Sve se stapa i prepli}e u pri~u o radosti, bolu u srcu, povezanosti sa zajednicom, frustraciji i qubavi koja je postala deo strukture ku}e kao i slama, klip i drvo. Pored izrade, prelepe estetike i ~iste prirodnosti ove zgrade, nekretnina je jako urbana. Ne mo`ete vi-

deti toliko prirodnih zgrada u ovom okru`ewu. Mo`da }e se u budu}nosti videti vi{e ovakvih eko ku}a napravqenih kori{}ewem prirodnih tehnika gradwe osvetliti otpad i toksi~ne materijale koji su tako rasprostraweni u dana{woj gradwi ku}a. "Ova ku}a sa drvenom konstrukcijom slu`i kao inspiracija na mnogo lepih na~ina, kao i weni vlasnici, graditeqi Adam i Sijena", zakqu~uje se u objavi.

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

DINGO IZUJEDAO DEVOJ^ICU

Dete zavr{ilo sa te{kim povredama butine @ena posle 20 godina zatvora zbog smrti svoje dece progla{ena nevinom Ketlin Folbig oslobo|ena je optu`bi za ubistvo svoje ~etvoro dece posle 20 godina provedenih u zatvoru, po{to je Vrhovni sud Novog Ju`nog Velsa danas presudio da dokazi koji su prvobitno kori{}eni "nisu pouzdani". Zahvaquju}i novim nau~nim otkri}ima na osnovu kojih je utvr|eno da su Folbigina deca mogla da umru prirodnom smr}u zbog neverovatno retkih genskih mutacija, glavni sudija Endrju Bel, oslobodio je Folbig svih optu`bi. Prethodno je australijska vlada 56-godi{wakiwu, pomilovala i oslobodila u junu, posle 20 godina provedenih u zatvoru. Folbig je rekla da su dokazi o wenoj nevinosti decenijama bili "zanemareni i odba~eni". "Sistem je vi{e voleo da krivi mene nego da prihvati da deca ponekad mogu i da umru iznenada i neo~ekivano", dodala je Folbig. Pravni tim Folbig potvrdio je da }e tra`iti od{tetu u weno ime, ali nije rekao koliku. ^etvoro wene dece - Kejleb, Patrik, Sar i Laur iznenada su umrli izme|u 1989. i 1999. godine, u starosti izme|u 19 dana i 18 meseci, a tu`ioci su tada tvrdili da ih je ona ugu{ila. Tu`ba se oslawala na posredne dokaze, koriste}i dnevnike Folbig koje psiholozi ili psihijatri nikada nisu pregledali, da bi je prikazali kao nestabilnu majku, sklonu besu. Ona je 2003. godine bila osu|ena na 40 godina zatvora zbog ubistva ~etvoro dece iz nehata, a kasnije je, posle `albe, kazna smawena na 30 godina.

Lokalne vlasti istra`uju dva susreta dece i dinga na Frejzerovom ostrvu u Australiji posledwih dana. Petogodi{wa devoj~ica ugrizena je za butinu nakon {to je u nedequ oko 15 ~asova pobegla od dinga u blizini pla`e Vatumba, na pe{~anom ostrvu. Devoj~ica se udaqila od velike grupe qudi sa kojom je bila kada je obli`wi dingo potr~ao punom brzinom prema woj i ugrizao je za butinu, saop{teno je iz Kvinslendske slu`be za parkove i divqe `ivotiwe. Upla{ena devoj~ica je stala i ponovo je ugrizena za butinu pre nego {to je odrasla osoba intervenisala i upla{ila `ivotiwu mahawem kapom. Lekar koji je kampovao na ostrvu pru`io je devoj~ici prvu pomo}. Ovo nije jedini slu~aj napada. U ponedeqak je de~aka dingo najurio u vodu nakon {to se upla{io i pobegao od `ivotiwe koja je spavala ispod vozila. "Dingo je brzo tr~ao ka de~aku dok su renxeri tr~ali kroz vodu, a roditeqi su tako|e tr~ali za de~akom". "Dingo je sko~io, poku{avaju}i da ugrize, ali nije uspostavio kontakt." Niz incidenata ranije ove go-

dine alarmirao je renxere da eutanaziraju jednog dinga koji je ugrizao `enu za butinu dok je bila u poseti ostrvu. Renxeri su markirali dinga u januaru, ali su primetili pove}ane probleme u pona{awu, ukqu~uju}i kra|u hrane, uporno pribli`avawe qudima, uho|ewe, kru`ewe, lupawe, grizewe. U julu je 24-godi{wa `ena odvedena u bolnicu sa brojnim

ugrizima nakon {to su je napala najmawe tri dinga dok je xogirala na pla`i. Ranije tog meseca, osmogodi{wi de~ak je odveden u bolnicu nakon {to je bio izujedan i izgreban kada su dva dinga pri{la wegovoj porodici. Renxeri su do sada odbijali pozive da se ubiju populacija dinga na ostrvu i krivili pona{awe posetilaca za porast incidenata.

14 ^etvrtak 21. decembar 2023.

AUSTRALIJA

Izbori – lice i nali~je demokratije

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Na ovim stranama uglavnom pi{em o doga|ajima u Australiji i u srpskoj zajednici, a neretko o nekim temama iz Srbije ili iz ostatka sveta. Ipak, jedinstveni fenomen izbora u Srbiji zaslu`uje da se i ovom prilikom pomene. Naravno, mislim na rezultate pro{lonedeqnih

ra. Sve se odigralo u samo nekoliko minuta, kada je tada{wi federalni premijer Kevin Rad shvatio da je izgubio izbore i samo par sati nakon zatvarawa birali{ta pozvao lidera opozicije Tonija Abota i ~estitao mu pobedu. Sli~na situacija se dogodila i pro{le godine kada je sada{wi premijer Entoni Elbanizi preuzeo vlast od liberala Skota Morisona. Elbanizi je ve} nekoliko dana nakon te izborne subote legalno preuzeo potpunu kontrolu vlasti i otputovao na jedan me|unarodni skup u Japanu. I to iz prostog razloga {to stolica na tom skupu i nije bila rezervisana za Morisona li~no, ve} samo za premijera Australije ko god to bio. I ako je ne{to dobro u australijskoj politici to je taj takozvani „vestminsterski sistem“

strukture uglavnom uni{tavaju i wenu politi~ku budu}nost ne misle dobro ni stranci ni demokratiji u celini. Ipak taj fenomen liderstva je u Srbiji odavno pustio korene jer se osnovna demokratska na~ela uglavnom koriste za manipulaciju bira~a. Tako je bilo i na ovim pro{lonedeqnim srpskim izborima. Umesto da oni koji su izbore izgubili odmah podnesu ostavke i svoja mesta prepuste novim qudima oni }e uzroke za svoje politi~ke debakle i neuspehe tra`iti u svemu i sva~emu samo ne u wima samima. Demokratski proces ima svoje prepoznatqivo lice u izborima, ali i nali~je i tu tamnu i gorku stranu koja ~esto sam proces pretvara u politi~ki cirkus bez granica. Od ukupno 14 srpskih izbora koliko je do

Krenuli na intervenciju zbog provale a na{li kokain vredan milijardu dolara Australijska policija je tokom intervencije zbog provale i navodnog poku{aja otmice u kome su u~estvovala ~etvorica mu{karaca u severozapadnom Sidneju, otkrila kokain vredan vi{e od milijardu dolara. Policajci su odgovorili na dojavu o provali u severnom delu Sidneja zatekav{i ~etvoricu mu{karca kako sede u "tojoti jaris" u podzemnom parkingu zgrade u crnoj ode}i i fantomkama preko lica, prenosi Gardijan.

Debate lidera pred izbore su normalna stvar u Australiji, u Srbiji je to nezamislivo srpskih izbora ~iji je epilog mawe ili vi{e bio o~ekivan. Odgovor na pitawe za{to su izbori u Srbiji druga~iji nego u ve}ini demokratskih zemaqa nije lak i ima mnogo faktora. ^ak ni skoro tri i po decenije od ponovnog uspostavqawa vi{estrana~ja u Srbiji, jo{ uvek nema zrele demokratske svesti niti barem minimalne moralne odgovornosti wenih politi~kih aktera. Da je to tako pokazuju i pro{lonedeqni izbori koje je karakterisala uglavnom prqava kampawa i vlasti i opozicije, kao da je u pitawu igra `ivota i smrti. Na`alost, taj politi~ki cirkus nije prestao samim zavr{etkom izbora kako to obi~no biva u svetu, ve} se nastavqa i nakon toga uglavnom nepriznavawem ili osporavawem rezultata izbora od strane opozicije. Dok se na primer u Australiji pri~a o izborima uglavnom odvija sporedno a `ivot te~e normalno i pre i posle tog dana, u Srbiji uglavnom sve staje jo{ wihovim raspisivawem dok formirawe nove vlade ~esto mo`e trajati i mesecima. Jedan moj prijateq je bio {okiran kada se jednom prilikom zatekao ovde u Melburnu za vreme jednih federalnih izbo-

Demokratski proces ima svoje prepoznatqivo lice u izborima, ali i nali~je i tu tamnu i gorku stranu koja ~esto sam proces pretvara u politi~ki cirkus bez granica. Od ukupno 14 srpskih izbora koliko je do sada odr`ano od 1990. godine ~ak 12 puta oni su bili vanredno raspisivani. Taj podatak najboqe pokazuje nestabilnost samog politi~kog sistema u Srbiji, ali i nemogu}nost da se on uspostavi kao temeq jednog {ireg demokratskog procesa koji podrazumeva jasnu podelu vlasti ali i jaku i ozbiqnu opoziciju, koja stalno lebdi nad nosiocima kqu~nih dr`avnih funkcija. Jo{ jedno od nepisanih demokratskih pravila je i da onaj ko izgubi izbore odmah nakon toga podnese neopozivu ostavku na mesto predsednika stranke. To je imperativ i za sve glavne politi~ke stranke u Australiji i podrazumeva se da gubitnici kormilo prepu{taju uvek novim liderima koji }e poku{ati da na slede}im izborima postignu boqe rezultate. To pravilo izgleda ne va`i u Srbiji gde na politi~koj sceni imamo neke lidere jo{ iz devedesetih godina pro{log veka koji su izbore izgubili nebrojeno puta, ali se naravno jo{ uvek ne odri~u liderstva i tih privilegija. Lideri koji privatizacijom strana~ke infra-

sada odr`ano od 1990. godine ~ak 12 puta oni su bili vanredno raspisivani. Taj podatak najboqe pokazuje nestabilnost samog politi~kog sistema u Srbiji, ali i nemogu}nost da se on uspostavi kao temeq jednog {ireg demokratskog procesa. I to procesa koji bi u isto vreme osna`io o{tar ali i konstruktivan dijalog vlasti i opozicije. Umesto toga svaki novi izbori u Srbiji su izgleda postali pitawe `ivota i smrti za wene glavne aktere, sa jednom beskrupoloznom i sve ve}om polarizacijom politi~ke scene, koja neprekidno traje jo{ od po~etka devedesetih.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

U saop{tewu policije Novog Ju`nog Velsa navodi se da je u automobilu prona|ene poluga, rukavice, satara, no` sa o{tricom, seka~ za kutije, svetle}e {ipke i rajsfer{lusi – stvari za koje ka`u da su u skladu sa poku{ajem otmice. Kako se dodaje, ~etvorica mu{karaca, starosti 24, 23, 20 i 19 godina, uhap{eni su na licu mesta, navodi britanski list. Nakon {to je identifikovala 24-godi{waka za koga se tvrdi da su ~etvorica mu{karaca nameravali da ga opqa~kaju i kidnapuju, policija je pribavila i postupila po nalogu za pretres wegovog stana i prona{la 722 kilograma kokaina. Taj mladi} je tako|e uhap{en i bi}e optu`en za nabavku narkotika u "velikoj komercijalnoj koli~ini“ kao i za svesno sticawe imovinske koristi kriminalnim radwama.

SE]AWE

^etvrtak 21. decembar 2023. 15

UMEO DA RAZUME I LIKOVE I QUDE Izlo`ba "Neboj{a Glogovac (1969-2018) iz pozori{nog albuma" otvorena u MPUS-u

“Sami smo odgovorni za svet u kojem `ivimo, jer svako od nas je u~estvovao u stvarawu ovakvih okolnosti u kojima smo danas - bilo time {to je pristao da bude deo stada, a ne pojedinac koji ima svoju individualnost, bilo time da je i sam u{ao u sistem, jer je svakako isplativije tu biti”, re~i su nezaboravnog gluma~kog velikana Neboj{e Glogovca (1969-2018). Ovo je jedini, ali najjezgrovitiji citat velikog glumca koji odra`ava su{tinu wegovog i privatnog i profesionalnog bi}a: zato se i na{ao na izlo`bi "Neboj{a Glogovac (1969-2018) iz pozori{nog albuma", otvorenoj oproteklih dana u Muzeju pozori{ne umetnosti Srbije. Pred posetiocima otvaraju se vrata velike glum~eve karijere, od prve uloge serdara Nika \urova u predstavi "La`ni car [}epan Mali" (1993) do posledwe, Hamleta u istoimenom komadu 2016. godine. Sve te fotografije, diplome, nagrade i priznawa (koje je za izlo`bu ustupio Neboj{in otac, protojerej-stavrofor Mi-

lovan Glogovac) svedo~e o rasko{nom i blistavom daru koji je utkao u pozori{no delo. Iako nije uobi~ajena muzejska praksa da se relativno brzo posle smrti uprili~i izlo`ba, bilo je mnogo razloga za takav potez. - U Muzeju postoji ciklus izlo`bi koje posve}ujemo dobitnicima "Dobri~inog prstena", nagrade za `ivotno delo. Obi~no je povod neka godi{wica - obja{wava autorka Mirjana Odavi}, muzejski savetnik. - Ranije smo praktikovali du`u vremensku distancu, ali i vreme nametne ne{to svoje. Glogovac je najmla|i dobitnik ovog priznawa. Na`alost, veoma mlad je umro i prvi je koji je posthumno dobio "Dobri~in prsten". Oti{ao je na vrhuncu svog stvarawa, kada je imao jo{ toliko toga da pru`i... Ipak, za nepunih trideset gluma~kih godina utkao je izuzetan trag u na{oj pozori{noj umetnosti. Veliki je i na filmu, jedan od najve}ih u teatru. Bilo je i vrlo emotivno, ka`e na{a sagovornica, ~itati dve kwige koje su iza{le o wemu, sa se}awima prijateqa i kolega.

- Znam ga samo sa scene, nisam ga li~no poznavala. Ali, ta svedo~ewa su veoma uzbudqiva. Kada ka`ete "pravi ~ovek", u Neboj{inom slu~aju ima istinsku te`inu. Profesionalan, ~astan,obrazovan, veliki prijateq, moralan u svemu. Imao je svoj stav i stajao iza wega, nesebi~an, bez sujete... Verovalo mu se u svakom smislu. A na izlo`bi, kao na dlanu, sve Glogov~eve uloge. Izme|u ostalih i fotografija na kojoj je veoma mlad, u kostimu, u pan~eva~koj amaterskoj predstavi: - Dobila sam je od Maje Medi}, autorke prve izlo`be o Glogovcu 2018. godine, postavqene u Trebiwu, Pan~evu i Beogradu... Izme|u ostalog, jednu vitrinu sam posvetila portretima i nazvala je "@ivotni put": Neboj{a kao de~ak od ~etiri-pet godina, potom sa prvog "javnog nastupa" u crkvi dok recituje za praznik Svetog Save, onda i tri zrelija portreta. Na{ izuzetni i prerano preminuli umetnik odigrao je 35 uloga u pozori{tu, pokazuju}i {irok dijapazon svih svojih likova i ume}a: - Trudila sam se da prika`em Glogov~evu mimiku, neponovqive trenutke igre na sceni - svaka fotografija je druga~ija i svedo~i o gluma~koj raznolikosti i perfekciji. Imao je izuzetnu harizmu, i kao ~ovek i kao glumac. U publici, kad ste neki deseti red, nije vam wegovo majstorstvo sasvim blizu. Na filmu je druga~ije, kamera ga "primakne", sve vidite. ^ini mi se da sam izborom fotografija uspela da istaknem tu svestranost gluma~kog ume}a. Koliko sam uspela, posetioci }e sami proceniti... @eqa mi je bila da svaku fotografiju oplemenim nekim citatom, a onda sam shvatila da je svaka Glogov~eva re~enica toliko jaka da qudi ne}e dovoqno obratiti pa`wu na wegovo lice i taj izraz koji sam `elela da istaknem. Zato samo uz jednu sliku iz "Romea i Juli-

Sistem-oduvek Govore}i jednom prilikom o Hamletu, koga je igrao u zrelim godinama shodno konceptu rediteqa Popovskog da Hamlet „nije mladi} koji se prvi put s nepravdom sre}e, ve} zreo ~ovek koji je prepun takvih iskustava, koga je nepravda promenila”, kazao je: “Biti il‘ ne biti u na{em ~itawu i postavci je: biti je raditi, boriti se, delovati protiv nepravde, protiv sistema koji meqe ili ne biti, to jest savijati ki~mu, pristajati, `iveti dosadan `ivot, kao hr~ak beskona~no vrteti to~ak dok piramida raste. Svaki ~ovek ima Hamleta u sebi, svaki ~ovek koji se usudi da misli! Biti tj. misliti svojom glavom ili ne biti tj. dozvoliti da drugi misle umesto tebe i bezuslovno to prihvatati. Sistem uvek, i u [ekspirovo vreme, i pre wega, i posle wega... on uvek manipuli{e pojedincima, pravi pritisak. Samo je ranije, rekao bih, to bivalo zakamuflirano. Danas je potpuno ogoqeno i opet funkcioni{e, gotovo nepogre{ivo. Neverovatno!”, rekao je Glogovac. je", ~ini mi se najlep{u, stoji citat u kome obja{wava za{to se bavi glumom... Izlo`ba "Neboj{a Glogovac (19692018) iz pozori{nog albuma"bi}e otvorena do sredine slede}e godine. U Muzeju planiraju da od polovine januara, u okviru "Teatroteke", jednom mese~no organizuju emitovawe snimaka pozori{nih predstava u kojima je Neboj{a igrao. - Va`no je da budu kvalitetni snimci, a ve} znamo da su takvi "Hadersfild" i "Hamlet" - isti~e Mirjana Odavi}.

ODRASTAO U SVE[TENI^KOJ PORODICI Wegov otac je sve{tenik, te je glumac detiwstvo proveo u crkvenom horu. „Odrastao je u crkvi. U oltaru su wegovi prvi koraci. I sad se u crkvenom peva~kom dru{tvu se}aju kovrxavog de~aka koji je horu donosio naforu, na galeriji. Wega je oblikovala na{a vera. I on je o tome nemalo puta govorio. Mislim da se sve vrednosti, sve vrline, kao i mane, iz ku}e ponesu. Porodica je temeq. Sve {to je kasnije nadogradio Neboj{a je na tom temequ podizao. Ugradio u svoje sinove sve istinske vrednosti“, istakao je Milovan Glogovac. Svojim vrednostima i tradiciji ostali su verni i kada su iz Herceg Novog preselili u Opovo. „To je sve ta~no, ja ipak mislim da je Neboj{u vi{e oblikovala vera od qutog kamena. Vera koju smo otuda doneli u grumenu zavi~ajne zemqe. Bila su to te{ka vremena za crkvu. Vreme u nevreme. U na{oj ku}i, u Pan~evu, okupqali su se umni qudi koji su `ivotom svedo~ili te`inu postojanosti u veri. Bile su to tribine, osloba|awe straha i o~uvawa svesti“, ka`e prota i dodaje: „Neboj{a je upamtio policijske stra`e na }o{kovima na{e ku}e. Popisivawa qudi koji su dolazili u crkvu. Prekr{ajne prijave protiv mene i ka`wavawa, jer sam okupqao vernike. Crkva je tada imala slobodu, ali samo u oltaru. Crkva, bez vernika. To je Neboj{u u~inilo borcem. Strpqivo je stasavao u borca. Celog svog `ivota on je to nosio u sebi i poneo u svoju ku}u. Svoje sinove, Gavrila i Milo{a, podigao je na istinskim vrednostima. Dao im odgovore {ta je moral, zakon, vera, kako se postaviti u dru{tvenom `ivotu, a ne izgubiti sebe“, pri~a on daqe.

16 ^etvrtak 21. decembar 2023.

ZAJEDNICA

„Prelo“ i hor „Stevan Mokrawac“ nastupili na trgu „Federation Square“ u Melburnu U okviru bo`i}nih manifestacija u Melburnu, na trgu Federation Square“, kao predstavnici srpske zajednice u ovom gradu, proteklog vikenda nastupili su muzi~ki sastav „Prelo“ i hor „Stevan Mokrawac“ iz crkve Svete Trojice u nasequ Branzvik. Ovom prilikom australijskoj publici su u centru Melburna pevali i predstavili srpske tradicionalne i Bo`i}ne pesme. Predivan na~in da se u multikulturalnom Melburnu predstavi srpska kultura, vera i tradicija koji je u~inio ponosnim sve ~lanove na{e zajednice.

FOTO VEST:

Detiwci i dodela nikoqdanskih paketi}a u Volongo U crkvi Sv. Jovana Krstiteqa u Volongogu, u nedequ, 17. decembra na praznik Detiwce, organizovana je proslava povodom zavr{etka {kolske godine pri srpskoj {koli. Nakon Sv. Liturgije koju je slu`io stare{ina hrama sve{tenik Branko Bosan~i}, u crkvenoj sali najmla|e je posetom iznenadio Sv. Nikola i tom

prilikom im podelio paketi}e. Deca su dan provela u molitvenoj i p atmosferi kako i dolikuje samom prazniku Detiwci, koji je Crkva up tila deci kako bi pred veliki praznik Bo`i}, istakla zna~aj porodi `ivotu.

ongu

prazni~noj pravo posveice u na{em

ZAJEDNICA

^etvrtak 21. decembar 2023. 17

KAMEROM I PEROM KROZ SRPSKU ZAJEDNICU SIDNEJA

Sveti Nikola

SLAVA UDRU@EWA BORACA U GRENVILU Ужа управа - благајница Мирјана, председник Божидар и секретар Биљана

Сечење славског колача у Гренвилу Радно особље које је припремило славски ручак

Славско послужење

^lanovi uprave Udru`ewa boraca “Dra`a Mihailovi}” u sidnejskom nasequ Grenvil, su i ove godine sve~ano proslavili slavu organizacije – Svetog Nikolu ^udotvorca. Obele`avawe slave je uprili~eno u predve~erje velikog praznika, imaju}i u vidu da je Sveti Nikola krsna slava ve}ine ~lanova Udru`ewa boraca, pa je na taj na~in svima omogu}eno da budu u krugu porodica, kumova i prijateqa. Obred osve}ewa slavskog

znamewa i rezawa kola~a obavio je ~tec Milo{ Ili}, a u nastavku je poslu`en bogat posni slavski ru~ak uz raznovrsna pi}a. Kao {to jepoznato, Svetog Nikolu kao krsnu slavu, slavio je i general Dragoqub Dra`a Mihailovi}, ~ije ime organizacija u Grenvilu s ponosom nosi ve} vi{e od pola veka. Atmosfera je bila na visini, a slavsko veseqe je trajalo do kasnih popodnevnih sati. Joca Gajeskov

Јоца Гајесков са председником Савићем

KUD “Izvor” u Liverpulu

DRU@EWE NA KRAJU USPE[NE RADNE GODINE Vredni ~lanovi uprave i roditeqi {ezdesetak dece ovda{we folklorne sekcije, organizovali su u utorak 12. decembra tradicionalno trofejsko ve~e, kojom prilikom su svim folklorcima uru~ene zaslu`ne diplome na kraju jedne uspe{ne godine. Bilo je to jedno nezaboravno dru`ewe pred odlazak na zaslu`ni godi{wi odmor. Posle primqenih diploma, folklorci svih generacija koji pripadaju ovom na{em dru{tvu u sidnejskom predgra|u Liverpul, uhvatili su se u veliko kolo a wima su se pridru`ili i prisutni veseli roditeqi. Raspust za “izvora{e” traja}e do prvog utorka u mesecu februaru 2024. godine, kada po~iwe upis novih ~lanova redovne probe. Roditeqi dece i mladih koji `ive u Liverpulu i okolini a `ele da se prikqu~e radu u KUD Izvor, treba da se jave An|eli Lacmanovi} na tel: 0410 866 952 u Sidneju. Iako je po~etak novih aktivnosti rezervisan za po~etak februara idu}egodine, folklorci iz Liverpula }e nastupiti ne{t oranije, odnosno na Svetosavskom folklornom festivalu u manastiru Novi Kaleni}, na Savindan 27. januara. Joca Gajeskov

18 ^etvrtak 21. decembar 2023.

ZAJEDNICA

Hramovna slava u Blektaunu

U utorak, 19. decembra 2023., Crkvena op{tina blektaunska na najlep{i na~in proslavila je svoju hramovnu slavu. Svetu arhijerejsku liturgiju slu`io je Episkop Siluan australijsko-novozelandski sa

sve{tenstvom i narodom srpske i ruske Crkve. Po ophodu oko hrama Vladika je blagoslovio slavsko znamewe i sa ovogodi{wim doma}inom, Draganom Joki}em prelomio slavski kola~. Doma}instva za slede}u godinu prohvatio se Entoni Xefri. Liturgiji je kao uva`eni gost prisustvovao i g. Stiven Bali, poslanik Blektauna u parlamentu Novog Ju`nog Velsa.

SVETI ANDREJ PRVOZVANI

Nakon Svete Liturgije u crkvenoj sali je poslu`en slavski ru~ak koji su zajedni~ki pripremili Dragan Joki} sa svojom porodicom i Kolo Srpskih Sestara “Jugovi}a Majka”. Prisutne u sali pozdravili su predsednik Crkvene op{tine g. Dragoqub Brkqa~, uva`eni gost iz gradskog ve}a G. Susai Benxamin i paroh Nemawa Mr|enovi}. Vladika Siluan je biranim re~ima, na srpskom i engleskom, govorio o `ivo-

tu Svetog Nikole a zatim i o zna~aju duhovnosti u dana{wem vremenu. Episkop je posebno podvukao da je qubav dar Duha Svetoga i da je moramo bri`qivo ~uvati tako {to je delimo izme|u sebe. Otac Nemawa i g. Dragoqub Brkqa~ u ime Crkvene op{tine uru~ili su skro|ne poklone uva`enim gostima g. Benxaminu, arhimandritu Petru (Radulovi}u), protojereju Samuilu Vi{wevskom (RPC MP) i proto|akonu Petru Mraki}u.

Slava Kola srpskih sestara u Sent Albansu, Melburn

Kolo srpskih sestara pri parohiji Svetog Georgija u Sent Albansu proslavilo je svoju slavu - Sveti Andreja Prvozvanog, u nedequ 17. decembra. Svetu Liturgiju slu`io je sve{tenik Borislav Petrovi} stare{ina hrama, a saslu`ivali su sve{tenici ^edomir Videkani}, Miroslav Popovi} i Neboj{a Tumara , kao i proto|akon Miodrag Tomi}. Pri kraju Svete liturgije, otac ^edomir je blagoslovio slavsko znamewe, koje je pripremila, u slavu Bo`ju i ~ast svog nebeskog za{titnika, doma}ica slave Ranka Fundurlija. Potom je otac Boro sa doma}icom slave prelomio slavski kola~, a doma}ica Ranka je ~etvrtinu slavskog kola~a predala doma}ici slave za idu}u godinu Radi Kajtaz.

Nakon besede sve{tenika Borislava i liturgijskog otpusta, u crkvenoj sali je poslu`en slavski ru~ak, koji su pripremile ~lanice Kola srpskih sestara. Otac Boro je toplim re~ima dobrodo{lice pozdravio sve prisutne, posebno parohijanke makedonske pravoslavne crkve iz Sidnama. Kolo srpskih sestara u Sent Albansu ima posebnu i neprocewivo va`nu ulogu u crkvenom i dru{tvenom `ivotu na{e zajednice. Wihov trud ne prolazi nezapa`eno, {ta vi{e, bez wihovog truda i qubavi, `ivot u na{oj zajednici ne bi ni pribli`no izgledao kako izgleda danas, rekao je otac Boro u crkvenoj sali. Slavski ru~ak je protekao u sve~anoj slavskoj atmosferi i dobrom raspolo`ewu.

SRPSKA POSLA

^etvrtak 21. decembar 2023. 19

NOVA 101. KWIGA DR MARKA LOPU[INE, NAJBOQEG BALKANSKOG PUBLICISTE

Ameri~ko zlo me|u Srbima (2) Pi{e: Marko Lopu{ina

Pro{le nedeqe u Beogradu u izdawu „Kwige komerc“ objavqena je 101. kwiga publiciste Marka Lopu{ine. Wen pun naziv je „Ameri~ko zlo – SAD protiv Rusije i Srbije“. Ovo delo je, ka`e autor, slika i prilika prqave va{ingtonske politike prema srpskom narodu. Obuhvata period od posledwih osam decenija, u kome su Srbi stradali pod vojnim i politi~ki uradima Amerikanaca. Jo{ jedno zapa`awe koje nije bezna~ajno. Komandant savezni~kih snaga NATO-a u Evropi u vreme bombardovawa Jugoslavije, ameri~ki general Vesli Klark, priznao je da se „pravi, kqu~ni razlog“ intervencije

tora kosmetskih Srba – otkriva autor kwige Marko Lopu{ina. U slu~aju ruske vojne operacije SAD mole Kinu da posreduje u pregovorima sa Moskvom. A u srpskom slu~aju Amerikanci nastupaju direktno me{aju}i se u unutra{we poslove Srbije. Kada Ves Mi~el, pomo}nik dr`avnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju u razgovoru sa Ivicom Da~i}em ka`e da “SAD Srbiju smatraju jednom od najzna~ajnijih zemaqa regiona i okosnicom stabilnosti na Balkanu” – la`e. Srbija je za Ameriku i daqe okosnica (ne)stabilnosti na Balkanu. Srbija je najve}i kamen u „balkanskoj cipeli” koji `uqa Sjediwene Ameri~ke Dr`ave.

DESTABILIZACIJA EU

Stvar je vrlo prosta - Amerika `eli slabu Evropu. EU je najve}a opasnost po SAD, a ne Rusija, ali to Va{ington ne `eli glasno da ka`e. Destabilizuje Evropu indirektno, izazivawem stalnih kriza. To ostvaruje tako {to cepa Ukrajinu, Srbiju, Makedoniju i Bosnu. Pravi tzv. dr`avu Kosovo, Veliku Albaniju i gura islamski svet na Stari kontinent. Me{awem u unu-

sovu na putu ka evroatlanskim integracijama”. - Nastavqamo zajedno! - napisao je Haradinaj. I {ta to zna~i, koga SAD vi{e cene, Srbiju ili tzv. Kosovo? Da bi se Srbija {to vi{e uvla~ila u taj neobjavqeni rat Zapada, zvani~ni Beograd i predsednik Aleksandar Vu~i} su ube|ivani od strane SAD upozorewem da moraju da „prate spoqnu politiku EU i uvedu sankcije Rusiji“. A kako to Srbija nije u~inila, u prole}e 2023. godine objavqena je, prvo u britanskim, potom u ameri~kim i ostalim svetskim medijima la`na vest da je „zvani~ni Beograd prodao oru`je Ukrajini“. Tako su pokazalo novo ameri~ko zlo. SAD, EU i NATO pripremali su teren za lomqewe i upotrebu Srbije u borbi protiv Rusije, a i za li~nu diskreditaciju predsednika Srbije, a mo`da i za ru{ewe Aleksandra Vu~i}a, ako ne bude poslu{an. - Nije li sve to ve} vi|eno pona{awe Amerike u vreme Slobodana Milo{evi}a. Ralika je u tome, {to se u javnosti se ve} polemi{e o mogu}nosti da se u re{avawe kosovskog problema i politikog sukoba sa Srbijom aktivno ukqu~e Rusija i Kina kao

Uni{tavawe Srbije 1999. godine: Ameri~ko zlo, tajni, neobjavqeni i nezakoniti ratovi, uru{avawe Srbije i otimawe wene ju`ne pokrajine, SAD vode iz senke

Severnoatlantske alijanse na Kosovu i Metohiji sastojao u te`wi NATO-a „da nametne svoju voqu rukovodiocu zemqe ~ije je otvoreno odbijawe da se pokori najpre u Bosni, a zatim i na KiM, podrivalo autoritet ameri~ke i evropske diplomatije, i umawivalo uticaj samog NATO-a“. Sa tog gledi{ta trajno vojno prisustvo SAD u centru Balkana zapravo je idealna mogu}nost da se ~itav region dr`i na ni{anu i da se tako ameri~ki interesi za{tite od mogu}ih unutarpoliti~kih kataklizmi. - Ameri~ko zlo, tajni, neobjavqeni i nezakoniti ratovi, uru{avawe Srbije i otimawe wene ju`ne pokrajine, SAD vode iz senke. Ovi procesi odvijaju se uvek direktno preko va{ingtonskih juri{nika, kao {to su Nema~ka, Velika Britanija, Hrvatska, Ukrajina, Albanija ili tzv. Kosovo. Time Va{ington skriva svoje podle politi~ke i vojne namere, potura ih drugima, da bi SAD mogle da igraju ulogu mirotvorca i pregovara~a. I misionara koji, tobo`e, ka`wava Albina Kurtija albanskog okupa-

tra{we poslove Beograda, Zagreba, Sarajeva, Pri{tine, Tirane, Skopqa ameri~ki ambasadori se predstavqaju kao vladari Balkana. Quqawem dolara slabi se evro i evropska ekonomija. Zabrawen je gasovod Ju`ni tok, da bi se u EU ugurao ameri~ki gas, zabrani}e se i da Kinezi kupe RTB Bor. Ameri~ka kontrola EU je totalna, ali se niko ne buni, a Srbija strada... SAD }e nas Srbe naterati da odobrimo prijem tzv. Kosova u UN, sa tim da se mi pona{amo kao Isto~na Nema~ka i Zapadna Nema~ka - dve podeqene dr`ave koje se ne priznaju direktno... Sa druge strane „Kosovo i SAD su strate{ki partneri u mnogim oblastima i posebno u oblasti bezbednosti”, rekao je jo{ 2018. godine tada{wi kosovski premijer Ramu{ Haradinaj kada je razgovarao s Majkom Pompejom, direktorom Centralne obave{tajne agencije (CIA). Tema wegovog drugog sastanka u Va{ingtonu bila je „neophodnost pove}awa uloge SAD na Balkanu”, kao i “ameri~ka „podr{ka Ko-

protivte`a zapadnim zemqama koje uglavnom zastupaju interese Pri{tine – ka`e autor kwige Marko Lopu{ina.

KOLA^ UMESTO KROBA^A

Ovu tezu izneo je i Ivica Da~i}, dok je bio predsednik Narodne skup{tine Srbije za vreme posete Moskvi. On je poru~io da }e Rusija i Kina, kao stalne ~lanice Saveta bezbednosti UN, na kraju morati da se ukqu~e u re{avawe kosovskog pitawa. - Videli ste da postoji jedna op{ta inflacija razli~itih ideja kada je re~ o Kosovu i Metohiji. Jedna konstanta }e sigurno ostati, a to je da }e se i daqe vr{iti pritisak na Srbiju da prihvati jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova kroz tu formulaciju tzv. me|usobnog priznawa, {to je za nas apsolutno neprihvatqivo - izjavio je Ivica Da~i}, danas potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoqnih poslova Srbije. Za nekolicinu ameri~kih predsednika mo`e se re}i da su prema Srbima vodili

uuu Politi~ki vrh iz Va{ingtona je za posledwih 80 godina ubio na hiqade Srba. Amerikanci su u Titovo ime ubijali srpske emigrante po SAD. Bombama su likvidirali srpske civile 1944. u srpskim gradovima. Ubijali su Srbe u Bosni, Crnoj Gori i Srbiji tokom devedesetih godina. Pomogle su Hrvatskoj da bombama istera srpski narod iz zemqe u kojoj su od pamtiveka `iveli i pretvore ih u pokojnike i u izbeglice. SAD su proglasile ratnim zlo~incima branioce srpskog naroda i legalno izabranog predsednika Milo{evi}a i predsednika Karaxi}a, koje su ubili i prognali vi{e politiku korba~a, nego li politiku kola~a. Takvi su, na primer, bili Ronald Regan, (1981-1989.), republikanac, Xorx V.H. Bu{, (1989-1993), republikanac, Bil Klinton, (1993-2001), demokrata, Xorx V. Bu{, (2001-2009), republikanac, i Xo Bajden, (2021. do danas), demokrata. Imenovawem Kristofera Hila za ambasadora SAD u Srbiji, smatra Nedeqkovi}, administracija u Va{ingtonu potvr|uje stav da je Srbija u drugoij deceniji 21. veka postala va`an regionalni faktor. I mo`da, jedan od najzna~ajnijih partnera Sjediwenih Dr`ava u obezbe|ivawu mira i stabilnosti u okru`ewu, kao i re{avawu bilateralnih i multilateralnih izazova. – Kqu~na uloga ambasadora Hila bi}e da obezbedi mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu. Nastoja}e da bilateralne odnose podigne na najvi{i mogu}i nivo i re{i izazove koji postoje izme|u Srbije i SAD. Stav Hila je da bi SAD Srbiji trebalo da ponude alternativu ekonomskim, politi~kim i bezbednosnim modelima koje nude Rusija i Kina – ka`e Nedeqkovi}. - Hil nije antisrpski nastrojen. On je osoba koja `eli kompromis. U Srbiji }e braniti i zastupati interese sopstvene dr`ave, {to je prirodno i normalno. Tu nedavno ameriki ambasador Hil je obe}ao da }e podr`ati napore Srbije da postane ~lanica EU. Politi~ki gledano to je znak dobre voqe zvani~nog Va{ingtona, a diplomatski to je ameri~ki kola~ za srpske politi~are i narod – zakqu~uje autor kwige Marko Lopu{ina. Kraj

20 ^etvrtak 21. decembar 2023.

PUTOPIS

Bri` u Belgiji – vodi~ kroz sredwevekovni grad romantike Ukoliko Vas zanima sredwovekovna arhitektura, volite uske kaldrmisane ulice, cvetne trgove, pravo je vreme da posetite ovaj belgijski grad. Bri` je jedan od najslikovitijih i naj`ivopisnijih gradova Belgije, a mnogi ka`u za wega i da je savr{eni grad. Pogledajte za{to je to tako, koje znamenitosti u Bri`u morate obi}i, kako okusiti Belgiju na pravi na~in i sve druge korisne informacije, savete i iskustva za putovawe u Bri`. OP[TE INFORMACIJE O BRI@U I KRATKA ISTORIJA GRADA Bri` je op{tina u Belgiji, u regionu Flandrija. Nalazi se na severozapadu zemqe. Broj stanovnika prema podacima iz 2007. godine iznosi 116.982, od kojih 20.000 `ivi u istorijskom centru. Istorijski centar grada je na listi svetske ba{tine UNESKO. Jajastog je oblika i wegova povr{ina iznosi oko 430 hektara. U ovom gradu prole}e kasno sti`e, a zima je prili~no hladna. ^ak i leti zna da sija „zubato sunce“. Ime Bri` poti~e iz staro – norve{ke re~i Brugja, {to u prevodu zna~i kej. Istorija Bri`a datira jo{ od vremena Gaja Julija Cezara. Prva gra|evina u ovom gradu bio je most iz rimskog doba. Bri` ima dugu istoriju i kao me|unarodna trgova~ka luka. Najvi{e se trgovalo engleskom vunom, vinom iz Gaskowe, kao i tkaninama iz Flandrije. Grad je privukao veliki broj trgovaca, tako da vremenom postaje trgova~ki i finansijski centar Evrope. Status grada je dobio 1128. godine, kada je i po~eo da se razvija. Od XV veka u Bri`u vladaju burgundske vojvode, koji su grad doveli do visokog nivoa u kulturi, privredi i arhitekturi. Krajem sredweg veka Bri` postaje najbogatiji grad severa Evrope. Vremenom Bri` pada pod vlast [panaca. Ratovi protiv protestanata doprineli su tome da grad padne u period vekovne stagnacije. Godine 1830. Bri` i Flandrija postaju deo novoosnovane Kraqevine Belgije. Od kraja 19. veka Bri` po~iwe da postaje grad kulture, a danas zahvaquju}i svojoj o~uvanoj arhitekturi koja je osnov za turizam, grad Bri` i profitira na ovaj na~in. U centru grada se po{tuje strogo pravilo u vezi ure|ewa lokala i stanova. Aluminijum, neonske lampe ili bilo kakvi drugi detaqi koji bi naru{ili izgled gra|evina su strogo zabraweni. KORISNE INFORMACIJE ZA PUTOVAWE U BRI@ Podaci govore da svake godine oko tri i po miliona turista iz celog sveta u`iva u ~arima ovog bajkovitog grada. Mnogi ga jo{ nazivaju i “Venecija severa”, zbog kanala na kojima le`i. Ukoliko ne volite gu`ve, ovaj grad treba da izbegavate leti kada je najezda turista. Iako Belgijski gradovi va`e za najbezbednije u Evropi, treba se ~uvati xeparo{a pogotovo kada su velike gu`ve prisutne. Jo{ jedna bitna informacija jeste da ve}ina muzeja uglavnom ponedeqkom ne radi. TRG MARKT Ako se na|ete u ovom gradu najverovatnije jeste da }ete obilazak po~eti od glavnog trga – Markt. Naziv je dobio zato {to se nekada, a i dan – danas svake subote postavqaju tezge, te se trg pretvara u pijacu. Ovaj trg datira jo{ iz 13. veka. Tu se tako|e nalazi i mnogo barova, kafi}a, restorana, {to ga ~ini komercijalnim, a mo`e se i videti i zgrada vlade i „Provincial Hof“. TRG BURG Jo{ ne{to {to }e vas zasigurno {armirati svojom lepotom jeste trg Burg, na kome

Bogorodi~na crkva

se nalazi gradska ve}nica koja je gra|ena od 1376. pa do 1420. godine. Upravo ona sa gotskim i renesansnim zdawima ~ini taj istorijski deo grada koji se nalazi pod UNESKO-m. Ovaj divni sredwovekovni centar grada 2000. godine postao je deo Uneskove kulturne ba{tine. Tu mo`ete videti jo{ i crkvu Device Marije, Goti~ku salu, Arhivu grada… U Bazilici svete krvi nalazi se relikvija iz Prvog krsta{kog rata, a legenda ka`e da sadr`i nekoliko kapi Hristove krvi. Napravqena je kao romanti~na gra|evina, koja datira iz 12. veka, kasnije je preure|ena u goti~kom stilu. Kapela Sv. Vasilija nalazi se ispod bazilike i zadr`ala je romani~ki stil. TORAW BELFORT Nesumwivo je da }e vam pa`wu privu}i svojim fizi~kim izgledom kao i zvukom koji proizvodi toraw Belfort. Ovaj toraw je glavni simbol grada i predstavnik sredwoevropske arhitekture. Sa ovog osmougaonog torwa zvona zvone na svakih pola sata, kojih ima ~ak 47 i sme{tena su na samom vrhu torwa. Toraw je star skoro 7 vekova i nagnut je jedan metar u pravcu istoka. Sa druge strane nalazi se stara zgrada Okru`nog suda koja pleni svojom lepotom i {armom. BOGORODI^NA CRKVA Bogorodi~na crkva je jedna od najvi{ih gra|evina napravqena od `ute cigle, a wen zvonik je drugi najvi{i toraw na svetu. Tu mo`ete videti mermernu sklupturu Madone. To je jedino Mikelane|elovo delo koje je „iza{lo“ iz Italije za vreme wegovog `ivota. UKUSI BRI@A – BELGIJSKA KUHIWA NA PRAVI NA^IN! Belgija je poznata po slatki{ima, pogotovo po pralinama, a Bri` va`i za pravi slatki ~okoladni grad, te smo ga s razlogom svrstali u ~okoladna carstva {irom sveta. Postoji mnogo radwi gde mo`ete kupiti ~okoladu, ili po `eqi da vam naprave razne predmete od ~okolade, kao {to su: lopte, igra~ke, `ivotiwice… Ako ste qubiteqi ~okolade, ne{to {to nikako ne bi smeli da propustite jeste i oblizak muzeja ~okolade – „^oko stori“, koji je posve}en ~uvenoj belgijskoj tradiciji. Ukoliko ste pivopija, tako|e ste na pravom ste mestu. Belgija je na{iroko poznata po dobrom pivu, a u Bri`u porodica De Halve Man pravi pivo od 1856. godine, poseduju jedino o~uvano pivaru u starom gradu i tu mo`ete da probate wihovo ~uveno pivo. Jo{ jedna preporuka za sve qubiteqe pi}a od hmeqa jeste da posete i „Gulden Vils“ kao i „Brug Bertje“, koji slu`e preko 300 vrsta piva. ROMANTI^NI RESTORANI U BRI@U SA POGLEDOM NA REKU Neki od najboqih restorana sa pogledom na romanti~ne kanale su: „De Karmelit“, „De Stove“, „Gouden Mermin“… Samo jedan dan je dovoqan da vas ovaj prelepi gradi} o~ara svojom lepotom i da po`elite ponovo da se vratite u wega. Nadamo se da smo uspeli bar malo da vam do~aramo lepotu koju pru`a grad Bri` i da ste po`elili da ga posetite, jer ovaj neverovatni grad ostavi}e na vas utisak od neprocewive vrednosti. Ako razmi{qate o putovawu u Bri`, magi~an grad u Belgiji, va`no je znati da ga brojne turisti~ke agencije uvr{tavaju u svoje specijalne ponude za gradove Evrope.

KWI@EVNOST

^etvrtak 21. decembar 2023. 21

Pri~a o Lazi Kosti}u i jednoj od najtragi~nijih qubavi srpske kwi`evnosti skom reakcionarne vlade morao ^etrnaest godina posle da napusti Srbiju. Na poziv kneLenkine smrti, a nepunu za Nikole odlazi u Crnu Goru i tamo ostaje oko pet godina, kao 12 ^etvrtak 30. maj 2019. godinu pre sopstvene, urednik zvani~nih crnogorskih novina i kne`ev politi~ki sa~uveni pesnik je objavio radnik. Ipak, i tu je do{lo do jednu od najlep{ih sukoba, pa se vratio u Ba~ku. U Somboru je proveo ostatak qubavnih pesama ikad `ivota relativno mirno. Tu je napisanih na srpskom jeziku deset godina bio predsednik

BIOGRAFIJA

Lazar Laza Kosti} ro|en je u Koviqu, u Ba~koj, na dana{wi dan, 31. januara 1841. godine. Za datum wegovog ro|ewa navodi se i 12. februar iste godine. Bio srpski kwi`evnik, pesnik, doktor pravnih nauka, advokat, poliglota, novinar, dramski pisac i esteti~ar. Poti~e iz vojni~ke porodice. Otac mu se zvao Petar Kosti}, a majka Hristina Jovanovi}. Imao

Srpske narodne ~itaonice koja danas nosi wegovo ime. Kosti}eva priroda potpuno se odrazila u wegovom stvarala{tvu. Bio je ponosit, samouveren, o{trog uma i otvoren. Prkosio je sredini koja mu nije bila dorasla, pa nije mnogo ni cenila wegov dar. Prkosio je besprekornim i ekstravagantnim odevawem, razbaru{enom kosom, o{trim jezikom u intelektualnim sudarima, polemikama i kritikama, u publicistici, pevawem, jezikom poezije

}erku Lenku i odmah se zaqubio u wu. Pesnik je imao 50, a Lenka tek 21 godinu. Uprkos razlici u godinama rodile su se obostrane simpatije i emocije su rasle iz dana u dan. Kao prijateq porodice Dun|erski i vrlo ~astan i moralan ~ovek, Laza Kosti} je bio svestan nemogu}nosti wihove veze, ali mlada Lenka se sve vreme nadala. Izuzetno lepa k}i vojvo|anskog veleposednika, plavih o~iju, visoka i skladna stasa, govorila je nekoliko jezika, svirala klavir, mnogo putovala i volela jahawe. Kosti} ~inio je sve da je izbegne. ^ak joj je nudio druge prosce i provodaxisao. Ali, Lenka je uporno odbijala, ne shvataju}i za{to joj to radi i neprestano je povre|uje, ne `ele}i da joj prizna koliko i sam pati zbog we. Kako bi se sklonio od Lenke i poku{ao da na|e svoj mir, Laza odlazi u manastir Kru{edol na Fru{koj gori odakle je nastavio da pi{e Tesli, ali nau~nik mu je jasno stavio do znawa da ga zanima samo nauka. Kosti}eve emocije su bile toliko jake, da je u manastiru jo{ 1892. godine napisao pesmu „Gospo|ici L. D. u spomenici”, posve}uju}i je svojoj nemogu}oj qubavi. Pesmu je prilo`io u Lenkin spomenar, sa kutijom od finog drveta i ru`ama islikanim na poklopcu, tako {to ju je poklonio dvorcu Dun|erskih.

DRU[TVO

@ENIDBA SA JULIJANOM PALANA^KI

Laza Kosti} i Lenka Dun|erski je i starijeg brata Andriju, ali wega i svoju majku nije upamtio jer su preminuli dok je Laza jo{ bio beba. Otac mu je preminuo 1877. godine. Osnovnu {kolu je poha|ao u mestu ro|ewa, gimnaziju je zavr{io u Novom Sadu, Pan~evu i Budimu, a prava i doktorat prava 1866. godine na Pe{tanskom univerzitetu. Slu`bovawe je po~eo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu, zatim postaje advokat, veliki bele`nik i predsednik suda. Sve to je trajalo oko osam godina, a potom se, sve do smrti, iskqu~ivo bavi kwi`evno{}u, novinarstvom, politikom i javnim nacionalnim poslovima. Dva puta je bio u zatvoru u Pe{ti. Prvi put zbog la`ne dostave da je u~estvovao u ubistvu kneza Mihaila i drugi put zbog borbenog i antiaustrijskog govora u Beogradu, na sve~anosti prilikom progla{ewa punoletstva kneza Milana. Kad je oslobo|en, u znak priznawa, bio je izabran za poslanika Ugarskog sabora, gde je, kao jedan od najboqih saradnika Svetozara Mileti}a, `ivo i smelo radio za srpsku stvar. Potom `ivi u Beogradu i ure|uje „Srpsku nezavisnost”, ali je pod priti-

(kovanice i kalamburi – {to je posebno `estilo neke wegove savremenike i kriti~are). Zbog svega toga su ga zvali „Ludi Laza“, a on je jo{ vi{e prkosio jer je bio svestan svog pesni~kog genija i siroma{tva duha sveta koji ga okru`uje.

TRAGI^NA QUBAVNA PRI^A

U Pe{ti se 1892. godine susreo sa Nikolom Teslom kome je 1895. preporu~io za `enidbu Lenku Dun|erski, u koju je i sam bio smrtno zaqubqen. Interesantno je da je Tesla pored Lenke Dun|erski odbio i slavnu glumicu Saru Bernar. Jedna od najlep{ih i najtragi~nijih qubavnih pri~a srpske kwi`evnosti vezana je upravo za Lazu Kosti}a i mladu Lenku Dun|erski. Sva tragedija i veli~ina te qubavi ovekove~ena je u velikoj poemi „Santa Maria della Salute“. Kosti} se nakon doktorirawa u Pe{ti, vratio u Vojvodinu i radio u Novom Sadu kao nastavnik, advokat i predsednik suda. Na poziv Lazara Dun|erskog preselio se na wegovo imawe u ^elarevu, gde je 1891. prvi put sreo Lazarevu

Da bi se jednom zauvek oslobodio qubavi za koju je znao da nema budu}nost Kosti} prihvata predlog Lenkinog oca i 1895. `eni Julijanu Palana~ki iz Sombora. Laza je Julku isprosio deset godina ranije, pre poznanstva sa Lenkom, ali wena majka nije dopustila da se uzmu. Julka je bila strpqiva, ~ekala ga je, i kona~no 10. septembra 1895. su se ven~ali. Kum je bio Lazar Dun|erski. Dva meseca kasnije, dok su mladenci bili u Veneciji na bra~nom putovawu, Lenka Dun|erski je preminula od tifusne groznice u Be~u, 8. novembra, na svoj 25. ro|endan. Sahrawena je na pravoslavnom grobqu u Srbobranu. Nakon saznawa o wenoj smrti Laza Kosti} oti{ao je u Crkvu Gospe od Spasa u Veneciji (Santa Maria della Salute), da se moli. 14 godina posle Lenkine smrti, a nepunu godinu pre sopstvene (1909), objavio je svoju najlep{u qubavnu pesmu, jednu od najlep{ih ikad napisanih na srpskom jeziku, kao o~ajni vapaj za izgubqenom qubavi. Postoji i pri~a da Lenka nije umrla od tifuzne groznice, ve} da se otrovala zbog neostvarene qubavi, ili jednostavno “svisnula”, kako to i sam Kosti} govori u svojoj poemi.

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

SYDNEY

BRISBANE

GEELONG

BALKAN EXPRESS Milena Nikoli} Bo`ica Savi} Petrovi} (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 3814 0584 Enterprises napisao nekoliko pripovedaST ALBANS Park 0424 112i228 Rade DELA KOJA OSTAJUEdensor ZAUVEK ka („^edo vilino“, „Maharaxa“, 9367 5838 9823 1401 67 Kennedy Dr. 0419 396 633 Kosti} je svoje kwi`evno „Mu~enica“). 0409 500 255 931 Redbank Plains Jedna od najpostvarawe po~eo u 0458 jeku828 romanRas Tradepored 9793 6210 Amira Tupkovi}i znatijih dela su mu programska tizma, Zmaja, Jak{i}a ADELAIDE „Me|u javom i med snom“, 20-22 Deans Crt. 32 Maryfield drugih vrlo istaknutih pisaca. pesma i Zona „Santa Dandenog deset Drive Blair Athols Euro -ZagaMaria della Salute”. Za nepunih godina stao kao Wemu u ~ast ustanovqene NSW 2560 0413 929 416 jeGoranka u redKosaba{i} najve}ih pesnika i po0425 358 539 0420 201 344 su Nagrada Laza Kosti} i Na33 Egan CI. Werribee stao najpoznatiji predstavnik grada Venac Laze Kosti}a, a u 0432 619 885 srpskog romantizma. Napisao je ~ast legendarne pesme u SomokoSAFEWAY 150 lirskih i dvadesetak TRAVEL Srbija BiH se -organizuje manifestaepskih pesama, balada i roman- boru 9534 4866 cija „Dan Laze Kosti}a“, na komaksimalno 40 kilograma si. Od prevodila~kog rada naj9366 9299 zna~ajniji su wegovi prevodi joj se svakog 3. juna odabranom [ekspira: „Hamlet“, „Romeo i pesniku dodequje Venac Laze Julija“ i „Ri~ard III“. U prozi je Kosti}a.

22 ^etvrtak 21. decembar 2023.

DRU[TVO

Srpska snajka Naledi Repaja postala majstorica doma}e kuhiwe Izra|uje opremu za sokolarstvo, a u dvori{tu mu je qubimac - ogromna velika u{ara Sove u centru grada, a nije Kikinda. Tisa cveta, a nije Kawi`a. Vodimo vas u Titel, u radionicu jednog zaboravqenog zanata zbog kojeg su pojedini muzeji u svetu sokolarstva otvorili svoja vrata. „Ovo je Uki Buki, u pitawu je velika u{ara, to je evropska velika u{ara, najve}a sova koja `ivi na ovim prostorima. Ona je iz ve{ta~kog uzgoja i weni roditeqi su stigli iz ^e{ke. To je na{ qubimac i maskota radionice. Neki primerci su krupniji i sna`niji, postoji podvrsta – velika sibirska u{ara, ona je malo svetlija i krupnija. Mo`e da te`i i do pet kilograma. Ozbiqan je lovac, nekada se de{ava da svoje mlade hrani mladim lisicama“, ka`e sokolar Milan Vu~kovi}. U Titelu ga svi poznaju kao vatrogasca. Ali, sokolarstvo je wegova qubav od malih nogu, zbog koje je posle 17 godina napustio posao. Kao i sokolovi, qubav je poletela i postala umetnost. „Re~ je izradi tradicionalne sokolarske opreme, koju sam po~eo da pravim prvo iz neke nu`de, ner nisam mogao da do|em do we, a kasnije sam uvideo da je to jedna vrlo zanimqiva stvar, koju bih mogao da unapredim u nekoj perspektivi, tako da sam posvetio jedno 20 godina otkrivawu ovog zanata, kojim se sada bavim“, navodi Vu~kovi}. Osnovu sokolarske opreme ~ine torba i rukavica, koje Milan ru~no izra|uje, ali i oslikava. Re~ je o svojevrsnim remek-delima koja se ve} ~uvaju u nekoliko svetskih muzeja. „Mogao bih da istaknem Muzej sokolarstva u SAD, oni poseduju jednu moju rukavicu. Tako|e jednu moju rezbariju sa sokolarskim motivima su zadr`ali u Muzeju sokolarstva u Holandiji, a u privatnim kolekcijama mislim da ih ima na desetine“, isti~e Vu~kovi}. Soko je simbol pobede i slobode, a sokolarstvo drevna ve{tina iz Azije, koja na na{e Nemawi}ke dvore ustanovqava sokolara, za Milana sokolarstvo je put kojim je pobedio zov umetni~ke slobode.

Brzo je savladala doma}u kuhiwu, a snimak na kojem priprema sarme odu{evio je na hiqade pratilaca na Tik-toku. Omiqena srpska snajka, Naledi Repaja, ka`e da se navikla na `ivot u Srbiji i da joj mnogo prija. Naledi Repaja ~iji rad i poznavawe Srbije i wene kuhiwe odu{evqava publiku na razli~itim dru{tvenim medijima, ka`e da najvi{e u~i od svoje svekrve. Sa suprugom se upoznala na kruzeru i odlu~ila da zapo~ne zajedni~ki `ivot u Srbiji. Naledi isti~e da mnogo voli `ivot u Srbiji i nema `equ da `ivi bilo gde drugde. „Volim kulturu, volim na~in `ivota, volim svu tu razli~nost. Mnogo mi se svi|a, mada je mnogo druga~ije od onoga na {ta sam navikla. Mnogo druga~ije“, ka`e Naledi. Najte`e joj je bilo, kako ka`e, da se navikne na crkvene obu~aje. Zato je sebi dala vremena da sve nau~i o crkvi, praznicima, slavi. Tako je nau~ila i da pravi slavski kola~, ali i da ostavqa zimnicu. „Mi smo zajedno spremile slavu i ona me je u~ila to. Da palimo sve}u i sve mi je u~ila i dan danas pravim.“ Zimnicu je ove godine ostavila ne{to kasnije. Sama je kiselila kupus, ali dok wen ne bude gotov koristi svekrvin. Hrana joj se mnogo svi|a iako je mnogo druga~ija, mnogo luka, rena i drugih dodataka. „Mi nemamo puno kola~a u Ju`noj Africi, stvarno nemamo. Mo`da dve vrste, ali vo}e se najvi{e jede. Ali najvi{e mi se svi|aju ti kola~i, baklava i te stvari. Mnogo je tih stvari koje mi nemamo“, dodaje Naledi. Na svadbu u Srbiji je dolazila wena porodica iz Ju`ne Afrike, a nedavno im je u posetu dolazio i wen brat. Bili su odu{evqeni pre svega na~inom kako su srda~no i toplo do~ekani i primqeni u Srbiji. „U mojoj srpskoj ku}i je veoma tradicionalno i mnogo sam `elela da sa bratom podelim ovu kulturu, onako kako sam je ja videla i zavolela. @elela sam da i on oseti ono {to sam i ja osetila.“ Tako je brat

MUDRE MISLI I CITATI MUDRE MISLI I CITATI O VREMENU

Vreme je jedina stvar koju ne mo`emo kontrolistati, ne mo`emo je zaustaviti niti promeniti. Ono te~e svojim tokom i prolazi bez obzira na sve. Gledaju}i na wega objektivno – vreme je merqiva veli~ina, mo`emo na wega gledati kao na pro{lo, sada{we i budu}e, a wegov tempo prola`ewa je uvek isti. Me|utim, gledaju}i na vreme subjektivno, ono prolazi uvek druga~ije – u zavisnosti od toga {ta radimo, gde smo, sa kim. Pro~itajte {ta su o vremenu – wegovom zna~aju i prolaznosti – rekli neki od najve}ih mislilaca, nau~nika, umetnika i drugih zna~ajnih li~nosti.

uuu Kada ti noge postanu slabe vreme po~iwe da prolazi br`e. – Mihail Turovski uuu Vreme je novac koji ima{ u svom `ivotu. To je jedini novac koji ima{ i samo ti odlu~uje{ kako }e{ ga potro{iti. Budi pa`qiv i ne dopusti da ga drugi tro{e umesto tebe. – Karl Sandburg

uuu Omiqena stvar u mome `ivotu ne ko{ta ni{ta u novcu. Stvarno je jasno da je najvredniji resurs koji svako od nas poseduje u stvari vreme. – Stiv Xobs uuu Nisam od onih naivaca koji jedva ~ekaju neki budu}i dan i raduju se

Naledi je napustila pleme Zulu zbog Bojana i postala omiqena srpska snajka

probao i slatko, i zimnicu, ali mu se najvi{e svideo deda Bo`in pr{ut. „Deda Bo`e je iz Dalmacije. Zna~i, sve je ne{to posebno, fenomenalno, pikantno. I deda Bo`a u podrumu se~e pr{ut a deca uzimaju. Ru~ak pre ru~ka.“ Naledi i wen suprug imaju dvoje dece koja ve} razumeju da

mama i tata poti~u iz razli~itih kultura i wima je to interesantno. Kada su u Srbiji onda su pravi Srbi, a kada su u Ju`noj Africi, onda su Afikanci. Pored toga, cela porodica dosta vremena provodi i putuju}i po Srbiji jer `ele {to boqe da je upoznaju.

ro|endanima i novim godinama, naprotiv, meni ve} dugo smeta {to vreme prolazi. – \or|e Bala{evi} uuu Nije ovo lo{e vreme, ovo smo lo{i mi. Mi smo ti kojima `ivot prolazi vole}i pogre{ne i gaze}i one prave. – @arko Lau{evi} uuu Vreme je novac. – Benxamin Frenklin uuu Fotografije varaju vreme – Izabela Aqende uuu Protra}i svoj novac i bi}e{ bez novca, ali ukoliko bude{ tra}io vreme osta}e{ bez dela svog `ivota. – Majkl Le Baf uuu Vreme je ono {to svi `ele, ali i ono {to koristimo na najgori na~in. – Vilijam Pen

LEPA SRBIJA

^etvrtak 21. decembar 2023. 23

SVE LEPOTE VOJVO\ANSKOG DVORCA KA[TEL E^KA

Grofovi u lovu, a dame plovile Begejom U@I^KI SPECIJALITET „LEPIWA SA SVE“ PROGLA[ENA ZA NAJBOQI DORU^AK NA SVETU Lepiwa sa sve, u`i~ki specijalitet, progla{ena je za najbqi doru~ak na svetu po oceni sajta „Tejst Atlas“. U konkurenciji od stotinu gastronomskih specijaliteta iz svih delova sveta, erski izum je progla{en najboqim, uz obja{wewe od ~ega se jelo sastoji i kako se pravi. ^uvenu u`i~ku pekaru i danas poznatu po „lepiwi sa sve“ otvorio je u`i~ki gazda Vlajko ^arapi}, odmah posle Prvog svetskog rata. Posle Drugog rata, preuzima je dr`ava, a zatim ~uveni pekar, majstor Radomir [uqagi} svoju pekaru preme{ta u ovaj objekat. Milan Lazi} tu dolazi na zanat 1953. godine, kod svog kuma. - Kad je Radomir ostario 1968. godine, mog oca Milana postavio je za ortaka, s tim da godinu dana radi xabe, a [uqagi} da uzima zaradu. Ovaj dogovor se odu`io na tri godine, tada stari majstor izlazi iz posla, uz uslov da se ime pekare „Kod [uqage“ sa~uva, {to je i u~iweno - obja{wava sada{wi vlasnik Dragan Lazi}, On je u`i~ki brend zvani~no registrovao, a „lepiwu sa sve“ zovu jo{ i – „komplet lepiwa“. U`i~ani smatraju da je komplet lepiwa, osim {to je ukusna, korisna i prakti~na. Posle ovako „sitog“ doru~ka lako je uspe{no zapo~eti dan a, tvrde Ere, poma`e i prilikom „vra}awa o~iweg vida“ posle pijanstva. Na po~etku wenog istorijskog trajawa, lepiwa sa sve spravqana je u pomenutoj pekari za svega pet – {est u`i~kih gazda: spremala zagrejana lepiwa sa kajmakom i pretopom, uz to, od {egrta su gazde obi~no tra`ili da im ponesu i kuvano jaje, a ovi su po~eli naru~ivati - „lepiwu sa sve“. Tako je naziv erskog specijaliteta ro|en pre samog proizvoda: krajem sedamdesetih i po~etkom osamdesetih, u lepiwu sa sve po~iwe se stavqati i razmu}eno jaje, ~ime je ona dobila svoju kona~nu recepturu. Doma}a lepiwa iz furune se „fikne“ vodoravno, poklopac se podigne a unutra ide 50 grama starog, zrelog i slanog kajmaka i jedno jaje. Onda se kompletu{a zape~e dok ne postane rumena. Pa se kutla~om dodaje pretop od pe~ewa. Mo~a ide po `eqi. Danas lepiwu sa sve obo`avaju na svim meridijanima.

Jedan od najlep{ih vojvo|anskih dvoraca u pro{losti je gostio kraqeve, careve, barone, kontese, prin~eve, i za ve}inu prire|ivao glamurozne balove. Danas je to lep restoran, hotel i turisti~ki kutak

dvorca i okoline preuzima Ago{tonova supruga Elizabeta.

Kad bi umeli da govore, zidovi dvorca u E~koj, kod Zrewanina, jednog od najlep{ih u Vojvodini, satkali bi pri~u na kojoj bi im pozavideo i najma{tovitiji pisac. Promeniv{i mnoge vlasnike, pod svoje svodove prihvatao je careve, kraqeve, grofove, barone, kontese, vojvode i prin~eve. Grandiozan i bogate pro{losti, ka{tel je odvajkada izazivao pa`wu i radoznalost. U po~etku zbog spletki, intriga, ubistava, dvoboja, qubavnih pri~a i glamuroznih balova, docnije jer su u wemu boravili i stvarali slikari, pesnici, muzi~ari, filozofi. Zrewaninci su tu organizovali modne revije i birali najlep{e devojke. MUZICIRAO I FRANC LIST Ostao je trag da je 1781. godine imawe, pre bi se reklo pustaru od 17.300 hektara kupio trgovac stokom Luka~ Lazar. Mesom je snabdevao carsku, austrougarsku vojsku {to je doprinelo da E~ka brzo postane uzorno gazdinstvo. Stigao je Luka~ ovde 1782. sa suprugom Sibilom i ~etiri sina. Trgovao je onim {to se tada najvi{e tra`ilo i od ~ega se najboqe zara|ivalo: `itaricama i rogatom stokom. Zahvaquju}i Begeju i Tisi, {ajkama (lakim i brzim drvenim brodovima), robu je transportovao do Pe{te i Be~a. Bilo je tako sve do 1793. godine kad je preminuo. Posao i brigu o dvorcu preuzima sin Jano{, upam}en kao vlastelin s ergelom od 150 kowa, pivarom, ali i po tome {to je pisao pesme. Za Jano{a se govorilo da je odbio ponudu carice Marije Terezije da ostane na wenom dvoru. Bio joj je simpati~an i volela je {to pi{e pesme. Pravi razlog odluke se nikad nije saznao, sem da se vratio u E~ku koju je zdu{no voleo. Obo`avao je i `ivot na visokoj nozi, ~esto prire|uju}i rasko{ne balove. Na jednom od wih, a brane}i ~ast nepoznate devojke, sukobio se

s jednim oficirom koji je prihvatio dvoboj sabqama. Trenutak nepa`we ko{tao je Jano{a `ivota. Posed preuzima drugi sin Ago{ton Lazar, koji 1816. godine odlu~uje da gradi novi dvorac. Kako je ~esto boravio u Be~u, prikupio je ideje od mnogih tamo{wih neimara i arhitekata, i za gotovo ~etiri godine niklo je u E~koj novo zdawe. Tim povodom je 1820. godine organizovano veliko slavqe sa 300 gostiju. Dok je za gospodu, me|u kojima su bili grofovi, baroni, prin~evi, organizovan lov u okolini ka{tela, wihove supruge su u`ivale voze}i se gondolom po Begeju. Nije to bilo jedino iznena|ewe na svetkovini. Grof Esterhazi, u to doba najugledniji vlastelin u Ugarskoj, organizovao je koncert, najavquju}i „~udo od deteta”. U sali je te ve~eri muzicirao tada devetogodi{wi, docnije slavni kompozitor Franc List. I do tada, a posebno od te 1820. godine, E~ka je bila poznata ne samo u ju`noj Ugarskoj, ve} i u drugim zemqama. Brigu o ure|ewu

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla. Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije. Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:

secretary@ascconline.com.au

JAVNE I TAJNE POSETE Tradicija sa zabavama je nastavqena. Govorilo se „da onaj ko nije bio makar na jednom od balova u e~anskom ka{telu, taj nije plave krvi”. Imawe koje je pripadalo dvorcu va`ilo je za najuspe{nije. Zimi su imali i tople leje u kojima su proizvodili povr}e za sopstvene potrebe. Sve je bilo glamurozno i uspe{no, ali se bra}a Ago{ton i Mihaq nisu slagala. A, kad nema sloge, nevoqa za~as pokuca na vrata, {to se i dogodilo decembra 1815. godine. Mihaq je do{ao sa susednog sala{a i bratu oteo stado goveda. Organizovana je naoru`ana potera i neko iz grupe smrtno je ranio Mihaqa. Od tog trenutka ni{ta vi{e nije bilo kao ranije. Po`iveo je Ago{ton, pa se i on preselio u ve~nost. Dvorac i imawe nasledio je wegov najstariji sin Sigesmund, general po ~inu. Svojoj izabranici Viktorini za dve godine je podigao rimokatoli~ku crkvu, nazvanu i Crkva qubavi. U goste mu je 1852. stigao i austrougarski car Franc Jozef. Pripremqen je glamurozan do~ek i bogat program, izme|u ostalog i poseta Carskoj bari (ka`u da je po wemu i dobila ime) u kojoj je lovio divqe patke. Ovde se odmarao i lovio lisice i austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand. Nekad zvani~no i javno, a nekad tajno. I danas postoji pri~a da je no} pre atentata u Sarajevu, 28. juna 1914. godine, Ferdinand proveo upravo u E~ki. Dolazili su na balove, odmor, u`ivawe i u lov i na{i vladari, me|u kojima i jugoslovenski kraq Aleksandar Kara|or|evi}. Vlastelinsko mesto u koje su zalazili samo odabrani i koje i danas odi{e aristokratskom pro{lo{}u izgra|eno je u engleskom stilu. Danas se wime ponose svi koji ga odr`avaju, a hvale oni koji ga pose}uju, u`ivaju}i u lepim odajama i kompletnom ambijentu. Najva`nije je da dvorac traje.

24 ^etvrtak 21. decembar 2023.

FEQTON

MILUNKA SAVI]: VITEZ KARA\OR\EVE ZVEZDE I LEGIJE ^ASTI (12) u Pri~a o `eni ratnom heroju pred kojom su bili postrojeni pukovi i u slavu wenog imena podizane su zastave u Kako je Milunka Savi} odlu~ila da se prijavi kao dobrovoqac u Prvom balkanskom ratu kao mu{karac pod imenom Milutin u Na koji na~in su weni saborci otkrili da je hrabri bomba{ Milutin zapravo `ena u Kako je postala borac ~uvenog Gvozdenog puka i u~estvovala u odbrani Beograda u Velikom ratu u Na Solunskom frontu je dobila ~in pe{adijskog narednika i postavqena za komandira juri{nog voda u Jedina je `ena u svetu koja je odlikovana najvi{im francuskim ordenom - Ratnim krstom sa zlatnom palmom i dvostruki je nosilac Legije ~asti u Za{to je po okon~awu rata wen `ivot zapo~eo novom golgotom, te`om od one koju je pro{la kao ratni dobrovoqac

21. decembar

Preuzeto iz NOVOSTI - Autori: Vidoje Golubovi}, Predrag Pavlovi}, Novica Ne{i}

I U BIZERTI, U TUNISU, NESRE]NA SRBIJA JE OSTAVQALA KOSTI SVOJE DECE...

Milunku smrt nije htela, pre`ivela je i brodolom U kwizi Artura Luiza Milera "Na{ brat, `ivot kapetana Flore Sends", zapisano je Florino svedo~ewe o Milunki Savi} iz vremena dok su le`ale rawene u britanskoj bolnici u Solunu. "I pre nego je mogla da hoda kako treba, ona je stala na noge i {epaju}i na {takama iza{la iz bolnice i oti{la do grada bez dozvole. Kada se vratila narednog dana, posle dvadeset i ~etiri sata odsustvovawa, pukovnik ju je stavio u samicu, u mali {ator, ne bi li je kaznio. Ona je problem re{ila tako {to je istog ~asa zapalila {ator. ^im joj je noga dovoqno oja~ala, ponovo je nestala, ovaj put na tri dana. Po povratku, o~ajni pukovnik uhapsio ju je i strpao u mali {ator u koji je postavio i stra`u, no ona je zapawila stra`are nestav{i iz {atora wima pred nosom. - [ta sam mogao u~initi - pri~ao je Tom, jedan od stra`ara, `alosno. - Smejala mi se kada sam je poku{ao zadr`ati, a nisam mogao da hladnokrvno pucam u `enu. Pukovnik, komandant bolnice je besneo. Lako se nosio sa ~itavim britanskim pukom i bolnicom, a nije mogao da iza|e na kraj sa Srpkiwom! Najzad, glavna sestra, koja je volela Milunku, ubedi ga da woj poveri brigu o prestupnici, i da ni{ta o woj ne pita. Tada se vodnik Milunka, mawe-vi{e mirno, skrasila u {atoru sa mnom, no weno se ime nije smelo pomiwati pukovniku. Milunkina divqa priroda nije ostavqala mesta nikakvoj zajedqivosti niti qubomori. Iako je bila rawena po peti put, a da niko na to nije obra}ao posebnu pa`wu, ona se iskreno radovala zbog mene, i svima je pri~ala o mojim sjajnim podvizima na frontu, koji su uglavnom bili plod wene ma{te.

@IVELA JE ZA FRONT Pri povratku rawenika iz Bizerte, na pu~ini Sredozemnog mora, francuski brod je po~eo da tone. U tom ~asu Milunka Savi} je pomislila: "Bo`e zar je mogu}e da ovako zavr{im u dubinama ovog ogromnog mora, da budem hrana ribama... Ne, ne, moram se izvu}i, ho}u da `ivim, da se borim, ho}u na front... Vi~em, ali me niko ne ~uje, jer vojnici uska~u u ~amce i i{~ezavaju. Znam da me je neko zgrabio i ubacio u ~amac... Neki su skakali u more, plivali prema nevidqivoj obali, nestajali..."

Milunka sa ratnim drugovima u Bizerti 1918. godine

Ubrzo po{to se vratila u puk, posetio ga je princ Aleksandar, koji ju je pozvao kod sebe i upitao koja je od nas dve hrabrija, na {ta je ona, ne oklevaju}i, odgovorila - Sends. Umesto odgovora, kraq joj je uru~io isto odlikovawe i rang." O broju rawavawa Milunke Savi} razli~ito su pisali autori u novinskim prilozima i kwigama. Navo|ene su brojke od ~etiri do devet rawavawa, uglavnom bez materijalnih dokaza. Iako je te{ko do}i do stvarnih ~iwenica, ipak iz dostupnih dokumenata pouzdano se mo`e utvrditi da je Milunka Savi} rawena ~etiri puta. U listu "Napred" od 9. jula 1918. godine, pi{e da je Milunka u toku Prvog svetskog rata rawena ~etiri puta. I sama Milunka u molbi upravniku Dr`avne hipotekarne banke Beograda, od 11. novembra 1929. godine pi{e: "...Kao dobrovoqac na Solunskom frontu u~estvovala sam u svim borbama, gde je moj puk bio, i ~etiri puta rawavana..." Prvi put Milunka Savi} rawena je 1914. godine na polo`aju Seli{te, u odbrani Priboja. Drugi put je rawena od gelera u borbama za odbranu Struge, krajem novembra 1915, a tre}i put - 28. septembra 1916. godine na Crnoj reci pri osvajawu sela Brod. ^etvrti put je rawena u noge, na polo`aju ^uke 29. oktobra 1916. godine. Dva puta je bila na le~ewu u francuskoj bolnici u Bizerti. Evo jednog wenog se}awa u slobodnoj novinarskoj interpretaciji: "Kako su me rawenu negovali u Bizerti! U mojoj sobi nije se moglo okrenuti od cve}a, pomoranxi i ~okolada, {to su mi donosile francuske gospo|e i oficiri. ^esto me je obilazio i francuski komandant, stari i sedi admiral Emil Geprat. Uzimala sam lekove, tra`ila da mi svaki ~as previjaju ranu, hranu sam pro-

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

1879. - Ro|en je sovjetski diktator poreklom iz Gruzije Josif Visarionovi~ Xuga{vili (Staqin). Kao generalni sekretar Komunisti~ke partije od 1922. do smrti 1953. bio je neprikosnoveni vladar SSSR i lider komunisti~kog sveta. U "~istkama" koje je sprovodio da bi se odr`ao na vlasti stradalo je nekoliko miliona qudi, me|u kojima su bili istaknuti politi~ari, generali, intelektualci. Hegemonisti~kom politikom doprineo je zao{travawu me|unarodnih odnosa u vreme hladnog rata i okrwio je ogroman ugled SSSR ste~en zna~ajnom ulogom u slamawu fa{izma u Drugom svetskom ratu. Rezolucijom Informbiroa poku{ao je 1948. da Jugoslaviju stavi pod sovjetsku zonu uticaja. 1881. - U Beogradu je osnovano Dru{tvo novinara Srbije, jedno od najstarijih u Evropi. U Beogradu su tada izlazila 22 lista i ~asopisa. Predsednik prvog Upravnog odbora Dru{tva bio je srpski pisac Laza Kosti}, tada urednik "Srpske nezavisnosti". 1937. - U Holivudu je odr`ana premijera filma Volta Diznija "Sne`ana i sedam patuqaka", prvog celove~erweg crtanog filma u filmskoj istoriji.

sto gutala ne bi li {to pre stala na noge. Ali, i ovde, u dalekoj Africi, umiru rawenici, mawe ih je u bolnici, a sve vi{e i vi{e u obli`wem grobqu. I ovde nesre}na Srbija ostavqa kosti svoje dece... Do|e i taj ~as - da krenemo ponovo na front. Ukrcasmo se na la|u. Sa mnom su i pitomci podoficirske {kole. Jo{ golobradi, nisu barut ni omirisali, ali jedva ~ekaju da se uhvate uko{tac s neprijateqem. Kad su saznali da sam bila na Solunskom boji{tu - tra`ili su da im pri~am o svemu {to sam do`ivela. I ja sam pri~ala neumorno i posmatrala ih: goreli su od `eqe da {to pre stignu i late se oru`ja... Dok je la|a mirno plovila, a mi pri~ali - najednom smo osetili strahoviti udar. Brodska sirena je zavijala stra{no i meni se ~inilo da nestajemo u talasima, da brod tone... Istr~ali smo na palubu. Padali smo jedni preko drugih. Brod se iskrivio. Vi{e nije bilo sumwe - tonuli smo... Videla sam kada je brod potonuo. Kao da se more otvorilo i progutalo ga... Nikad nisam saznala koliko je vojnika nastradalo, koliko je onih mladi}a `eqnih borbe, ostalo u dubinama mora. Smrt me nije htela..." Bomba{-juri{nik Dragoslav Petrovi}, koji se sa Milunkom le~io posle rawavawa u Bizerti, kazivao je: "...Bio sam ispod Sokolca. Jednog dana tra`e se dobrovoqci: komandi su potrebni - `ivi jezici. Zar bi tako ne{to moglo da pro|e bez mene? Javila se, ~ujem, i Milunka Savi} `ena-junak. Ve} je tada bila legenda. Bila je neustra{iva." l U slede}em broju: Zlatni vojni~ki orden Kara|or|eve zvezde Milunki je predao regent Aleksandar

1945. - Umro je ameri~ki general Xorx Smit Paton, posle saobra}ajne nesre}e u Nema~koj. U Drugom svetskom ratu istakao se kao briqantan komandant oklopnih jedinica u bitkama u severnoj Africi, na Siciliji, u Ardenima. Posmrtno je objavqen wegov dnevnik "Rat kako sam ga ja video". 1948. - U Irskoj je potpisan zakon o konstituisawu Irske Republike. Irska je 1949. proglasila punu nezavisnost od Velike Britanije i istupila je iz Komonvelta. 1967. - Luis Va{kanski, prvi ~ovek kojem je presa|eno tu|e srce, umro je u ju`noafri~kom gradu Kejptaun 18 dana posle operacije. 1988. - Avion ameri~ke kompanije "Pan Am" na liniji London-Wujork eksplodirao je iznad {kotskog mesta Lokerbi i u nesre}i je poginulo svih 259 qudi u "Boingu 747" i 11 na zemqi. Libija je kasnije optu`ena da je odgovorna za taj teroristi~ki akt. 1997. - U drugom krugu predsedni~kih izbora u Srbiji, na koje je iza{lo 50,98 odsto bira~a, pobedio je sa 59,23 odsto glasova Milan Milutinovi}, kandidat koalicije Socijalisti~ke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije. Wegov rival Vojislav [e{eq dobio je 37,57 odsto glasova. 2012. - Video-spot za planetarni hit "Gangnam Style" u kojem 34-godi{wi ju`nokorejski pop-peva~ Saj (Psy) plesom "opona{a jahawe nevidqivog kowa" prema{io je milijardu poseta na sajtu Jutjub (YouTube), {to predstavqa rekord gledanosti od nastanka tog sajta. 2016. - Od konzumirawa koncentrata za kupawe koji je sadr`ao visoku koncentraciju metanola (metil alkohol) u Irkutsku, u Isto~nom Sibiru, otrovano je 60 i hospitalizovane su 102 osobe.

RIZNICA

^etvrtak 21. decembar 2023. 25

STANISLAV VINAVER ”SRPSKI RODOQUB BEZ KAPI SRPSKE KRVI”

Borio se pu{kom i perom i Srbiji ostavio i stihove i budu}nost NOVINAR KOJI JE IZVE[TAVAO SA SKUPA MASONA

Stanislav Vinaver je ostavio veliki trag u srpskoj kulturi, pre svega kao osniva~ ekspresionizma i veliki borac za ukidawe dogmi koje su vladale u doba socrealisti~kog jednoumqa. Imao je bogatu novinarsku karijeru, preveo je neke od najpopularnijih kwiga, bio veliki rodoqub i omiqeni ~lan beogradskih intelektualnih krugova.

Vinaver je postao stalni saradnik Vremena, ~iji je vlasnik bio doktor kwi`evnosti Kosta Lukovi}. Kao novinar, Vinaver je bio koncizan, kratak i jasan. Wegovi savremenici su govorili da je umeo u vest da sa`me ono {to je najbitnije. Bio je ve{t u ocenama i siguran u procenama. O svemu je bio obave{teniji od ostalih i donosio je vesti do kojih drugi nisu mogli do}i. Godine 1926, iz beogradskog Hotela Palas, kao akreditovani novinar Vremena, izve{tavao je sa Svetskog kongresa masona. Ritualno zasedawe, koje je bilo otvoreno za javnost, otvorio je industrijski magnat i bankar \or|e Vajfert.

Za sebe je govorio da je novinar koji se bavi kwi`evno{}u. Studirao je matematiku, fiziku i muziku na Sorboni. Za~etnik je ekspresionizma u Srbiji, koji se dvadesetih godina pro{log veka razvijao uporedo sa ostalim zemqama u Evropi. Prevodio je sa francuskog, engleskog, ruskog, ~e{kog, poqskog i nema~kog, a zahvaquju}i wemu su “Alisa u zemqi ~uda” Luisa Kerola i “Do`ivqaji Toma Sojera” Marka Tvena, po prvi put mogli da se ~itaju i na srpskom jeziku. Ovo su samo neka od dostignu}a ~uvenog Stanislava Vinavera, koji je za sobom ostavio veliki trag.

“POGINUTI KAO OFICIR”

”SRPSKI RODOQUB BEZ KAPI SRPSKE KRVI”

Ro|en je u [apcu 1. marta 1891. godine u porodici imu}nog jevrejskog lekara Josifa Vinavera, koji je u ovaj gradi} u Ma~vi do{ao iz Poqske i doneo rendgen aparat, pa ga u~inio prvim rendgenolo{kim centrom na Balkanu. Stanislav Vinaver je osnovnu {kolu zavr{io u [apcu, gimnaziju je u~io u [apcu i Beogradu, a onda su ga roditeqi poslali na ~uvenu Sorbonu u Parizu gde je u~io matematiku, fiziku i muziku. Prve znake svog velikog rodoqubqa, zbog koga }e ga mnogi zapamtiti kao “srpskog rodoquba koji nije imao ni kapi srpske krvi”, pokazao je kada se 1912. godine vratio iz Francuske da bi u~estvovao u Balkanskim ratovima. U tom periodu je izdao tri kwige, me|u kojima je i zbirka simbolisti~ke poezije “Mje}a”, posve}ena rano preminuloj sestri.

JEDAN OD 1300 KAPLARA

U balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu Vinaver je u~estvovao kao dobrovoqac, jedan od 1300 kaplara. Bio je poru~nik u slavnom \a~kom bataqonu, pre{ao je golgotu povla~ewa preko Albanije zajedno sa majkom Ru`om, dok mu je otac preminuo od malarije 1915. godine, a na Krfu se anga`ovao kao urednik “Srpskih novina” i radio kao slu`benik Dr`avnog presbiroa. Zatim odlazi u Rusiju, gde skupqa ju`noslovenske dobrovoqce za Solunski front i tu ga zati~e boq{evi~ka revolucija. Kao svedok tih de{avawa objavi}e svoja se-

}awa u feqtonima, esejima, kao i kwizi “Ruske povorke“. Iz Moskve je oti{ao na neverovatan na~in tako {to je sa grupicom Jugoslovena prepe{a~io do Istanbula, odakle su se prebacili u Beograd. O wegovom patriotizmu govorio je i wegov sin Vuk otkrivaju}i da je Stanislav ru~ak uvek zavr{avao usklikom “@ivela velika Srbija“.

TVORAC EKSPRESIONIZMA I ”LUCIDNI” PREVODILAC

Po svedo~ewu wegovog sina, Stanislav Vinaver je Drugi svetski rat do~ekao kao penzionisani ~inovnik Centralnog pres-biroa, ali ga to nije spre~ilo da po|e u borbu kako bi branio svoju zemqu i “poginuo kao oficir”, kako je rekao jednom ku}nom prijatequ koji je poku{ao da ga odgovori od tog poduhvata. Ipak, nije mu se dalo da pogine na frontu, ve} je zajedno sa hiqadama drugih oficira, uglavnom Srba, odveden kao zarobqenik u nema~ke logore. O tome je svedo~io u kwizi “Godine poni`ewa i borbe”. Wegovu majku Ru`u, ~uvenu profesorku klavira, ubio je Gestapo u, po beogradske Jevreje, stra{noj 1942. godini.

BORAC PROTIV SOCREALISTI^KOG JEDNOUMQA

Ratna tragedija iznedrila je veliki boj mladih pisaca koji su bili antiratni raspolo`eni i hteli da poru{e neke ustanovqene principe i dogme – ra|ala se avangarda! U takvoj klimi Stanislav Vinaver u listu “Progres” 1921. godine objavquje “Manifest ekspresionizma” u kojem izjavquje: “Svi smo mi ekspresionisti!” i na taj na~in se osniva i taj pokret. Najo{trije se zalagao za raskid s tradicionalnim umetni~kim izrazom i osporavao dotada{we “patriotske i desetera~ke kanone“ koje su bili postavili dotad neprikosnoveni kwi`evni kriti~ari Jovan Skerli} i Bogdan Popovi}. Smatrali su ga osniva~em moderne i “lucidnim prevodiocem”, koji je jo{ 1911. godine napisao “Mje}u“ kojom je zapo~eo prevazila`ewe srpske moderne. Parodijske pesme poput “Evdoksije“ subverzivnog su karaktera i su{tinski su po~etak srpske avangarde.

Kada se vratio iz logora Vinaver je svoje rodoqubqe ispoqavao tamo gde je i najvi{e bilo potrebno – u kulturi. Pariski |ak filozofa Anrija Bergsona, ali i ~uvene pijanistkiwe Vande Landovski, muzi~ar, matemati~ar i fizi~ar, Vinaver je u doba socrealisti~kog jednoumqa {irio vidike na{e kulture. Bio je stalni gost kafana u hotelima “Moskva” i “Ma`estik” u kojima su se u to vreme okupqali najve}i srpski intelektualci, pisci, novinari, a po pri~i wegovog sina Konstantina u dokumentarnom filmu, koji je o Stanislavu Vinavetu snimio RTS, bio je omiqeni gost koga su svi slu{ali kada je govorio. Posledwih deset godina `ivota proveo je u Beogradu rade}i kao kwi`evnik, satiri~ar i prevodilac sa francuskog, engleskog, ruskog, ~e{kog, poqskog i nema~kog jezika. Umro je u Ni{koj Bawi, 1. avgusta 1955. u 64. godini `ivota.

GENERAL NA OPTU@ENI^KOJ KLUPI:

Nije `eleo da se brani, ali posledwe re~i Dra`e Mihailovi}a rekle su mnogo Tog 17. jula 1946. godine streqan je Dragoqub Dra`a Mihailovi}, komandant Jugoslovenske vojske u Otaxbini. Mnogi detaqi o hap{ewu, su|ewu i smrti Dragoquba Mihailovi}a i danas su obavijeni velom tajne, a wegov lik i delo izazivaju brojne polemike i kontroverze. Ne{to od onoga {to je general govorio u svoju odbranu ipak je sa~uvano. Zvani~an naziv postupka protiv komandanta Jugoslovenske vojske u Otaxbini bio je “Su|ewe Dragoqubu-Dra`i Mihailovi}u i ostalim kolaboracionistima za izdaju i ratne zlo~ine po~iwene na prostoru Jugoslavije za vreme rata (1941—1945)”, ali je danas mnogo poznatiji kao Beogradski proces. Su|ewe je odr`ano u Beogradu, od 10. juna do 15. jula 1946. godine, bilo je otvoreno za javnost i prisustvovalo mu je oko

60 stranih izve{ta~a. Mihailovi} je bio optu`en po 47 ta~aka i su|eno mu je za aktivnosti protiv partizana, za kolaboraciju sa Nemcima i ratne zlo~ine nad civilima. Sam tok su|ewa i danas je predmet osporavawa i kontroverzi. Sud nije prihvatio nijedan predlog odbrane. Savezni~kim vazduhoplovcima koji su spaseni i evakauisani uz pomo}

~etnika 1944. nije bilo dozvoqeno da svedo~e u Mihailovi}evu korist sa obrazlo`ewem da je wihovo svedo~ewe nerelavatno. Samo su dve `ene svedo~ile u Mihailovi}evu korist. Londonski list “Dejli telegraf” 14. juna 1946. godine objavio je tekst dopisnika sa su|ewa u Beogradu u kojem je ovaj, izme|u ostalog, pisao kako Dra`a delu-

je “umorno”, kako svaka wegova re~ biva propra}ena zvi`dawem publike i kako ga sudija ~esto prekida i ne dozvoqava mu da govori. Izve{ta~ “Tajmsa” stvari je video malo druga~ije. – Mihailovi}eva odbrana je bila bez fraza, bez kivnosti na politi~ke protivnike ili li~ne neprijateqe, jasno i podrobno. To je vojnik od zanata podnosio izve{taj, neodoqiv ba{ svojom jednostavno{}u – objavio je izve{ta~. “Ostao sam vojnik ube|en da narod treba da da re~ na kraju. Ube|en sam da sam bio na pravom putu. Pozivao sam novinare celog sveta i tra`io misiju Crvene armije. Sudbina je bila nemilosrdna prema meni kada me je bacila u najte`e vihore. Mnogo sam hteo, mnogo zapo~eo, ali vihor, svetski vihor, odneo je mene i moj rad.” Posledwe zavr{ne re~i odbrane izgovo-

rene su 30 minuta posle pono}i, 12. jula 1946. godine. ^itawe presuda po~elo je u 8:15 izjutra 15. jula. Od 47 ta~aka optu`nice general Mihailovi} je osu|en po osam. Dragoqub Mihailovi} je osu|en na smrt streqawem, trajan gubitak politi~kih i gra|anskih prava kao i oduzimawe celokupne imovine. Najve}i broj istori~ara kao datum smrti Dragoquba Mihailovi}a uzima 17. jul 1946. Mesto streqawa je nepoznato, mada je najverovanije u pitawu bila Ada Ciganlija. Ni danas se ne zna gde je ta~no grob generala Mihailovi}a. Vi{i sud u Beogradu ga je rehabilitovao 14. maja 2015. Utvr|eno je da Mihailovi} nije imao fer i pravi~no su|ewe. U obrazlo`ewu re{ewa o rehabilitaciji je navedeno da je sporna presuda doneta u nezakonitom procesu iz politi~ko-ideolo{kih razloga.

26 ^etvrtak 21. decembar 2023.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Nova Mi{lenova priznawa kvalitetu beogradskih restorana Mi{lenov gastronomski vodi~ za 2024. godinu uvrstio je jo{ pet novih restorana u Beogradu, ~ime se broj onih koje su Mi{lenovi inspektori istakli u srpskoj prestonici pove}ao na 22. U novom vodi~u prvi put su se na{li restorani Istok, Pinot, Na }o{ku, Klub kwi`evnika i Ladresse, sa titulom "Bib Gourmand". Pored pet novih restorana, svi oni navedeni u izdawu Mi{lenovog vodi~a za Beograd za 2023. godinu, su potvr|eni i u izboru za 2024. godinu, saop{tili su iz kompanije Mi{len. U kategoriji preporu~enih restorana i daqe se nalaze svi pro{logodi{wi restorani, Salon 1905, Gu{ti mora, JaM, Enso, Homa, Magellan, The Square, Legat 1903, Ebisu, Comunale Cafe Cicina, Mezestoran Dvori{te, Langouste, Bela Reka, Metropolitan Grill u hotelu Hyatt Regency, Skylong u hotelu Hilton i Twenty Two u hotelu Metropol Palace. „Na{i inspektori su primetili da postoji veliki entuzijazam u oblasti restoranskih usluga, tako da su se u Beogradu sa velikom pa`wom usredsredili na male bistroe i `ivopisnu kuhiwu. Prethodni izbor je potvr|en, iako su se neki od kuvara promenili, vlasnici restorana potvr|uju da i daqe imaju sjajnu viziju hrane i pi}a“, smatra me|unarodni direktor Mi{lenovog vodi~a Gvendal Pulenek.

NEVEROVATNA PRI^A IZ SAD

Bebu odneo tornado, prona{li je u{u{kanu u kro{wi drveta Roditeqi ~etvoromese~ne bebe prona{li su je `ivu i zdravu nakon {to ju je usisao tornado u Tenesiju. Tornado je svom silinom pokidao wihovu pokretnu ku}u i odneo kolevku s bebom u woj. Nekim ~udom, mali{an je kasnije prona|en u kro{wi oborenog drveta. Beba, wen jednogodi{wi brat i roditeqi pretrpeli su samo bla`e povrede i mawe posekotine. Dok je tornado prilazio, dvadesetdvogodi{wa Sidni Mur, majka dvoje dece, prise}a se da je krov wihove ku}e na to~kovima samo od-

Лорд Мур се мало провозао торнадом

Торнадо уништава Кларксвил у Тенесију leteo od siline vetra. „Tornado je pokupio kolevku sa mojom bebom Lordom u woj. Bila je to prva stvar koja je poletela“, ispri~ala je majka za lokalne medije. Wen momak i otac bebe sko~io je da zgrabi kolevku, ali je tornado i wega podigao. „Dr`ao se za kolevku sve vreme, a vetar ih je vrteo u krug da bi ih na kraju bacio“, dodala je Murova. Dok se to de{avalo, ona je zgrabila jednogodi{weg sina Prinstona. „Ne{to mi je reklo da sko~im i pokrijem sina. U trenutku kada sam ga prekrila svojim telom, zidovi su se uru{ili. Jedva sam disala“, rekla je majka. Kada je tornado pro{ao, uspela je da se izvu~e iz ru{evina zajedno sa Prinstonom. Odmah su po~eli da tra`e Lorda. Prona{li su ga, `ivog i zdravog, u kro{wi oborenog drveta, za koju su rekli da je izgledala kao „mala drvena kolevka“.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.) QUBAV: Smawi}ete svoje izlaske i vi{e se usredsrediti na zajedni~ki boravak kod ku}e. Ne}e vam vi{e biti potrebne dru{tvene atrakcije. Bi}e dovoqno da ostanete kod ku}e s voqenom osobom. POSAO: Ne}e biti mnogo vremena za raspravqawe i analizirawe. Bi}e potrebno da reagujete u trenutku. Vi ste po prirodi spretni, pa }ete se i ovaj put dobro sna}i. ZDRAVQE: Pad imuniteta.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) QUBAV: Primeti}ete da sve boqe komunicirate se osobama suprotnog pola. Bi}ete vrlo atraktivni i preduzimqivi. U takvim okolnostima mo`ete zavesti mnoge. POSAO: Napokon }ete dobiti informacije na osnovu kojih mogu proceniti va{e zasluge. Neki }e dobiti lepe pohvale, a na vidiku bi moglo biti i unapre|ewe. Sada mo`ete raditi jo{ boqe. ZDRAVQE: Ne preterujte u u`icima.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) QUBAV: Bi}ete privla~ni i poslu`iti se erotikom i seksom za potpuno zavo|ewe. To }e vam zapravo najboqe i}i od ruke u privatnom `ivotu. Ako poku{ate malo vi{e da razgovarate s drugom stranom, nai}i }ete na nerazumevawe. POSAO: Postavili ste stvari na wihovo mesto i sad }ete raditi mirnije. Vama sada tako i odgovara. Dosta vam je buke. ZDRAVQE: Pomozite nekom detetu.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) QUBAV: Mnogi }e osetiti privla~nost prema osobi koja je mlada ili koja }e im uneti sve`inu u `ivot. Oni u du`im vezama bi}e vrlo kreativni i odlazi}e zajedno na vrlo zanimqiva mesta. POSAO: Sve {to je povezano s kreativno{}u, mladima, sportom i pozornicom }e se kod vas aktivirati. Ko radi u pomenutim profesijama, ima}e sve vi{e posla. ZDRAVQE: Humorom nadilazite brige.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) QUBAV: Va{ privatni `ivot vi{e ne}e biti toliko atraktivan, ali ne}e biti ni prazan. Ovi dani mogli bi se opisati kao pomalo monotono razdobqe kad se ne}e doga|ati ni{ta posebno. POSAO: Ve}ina poteza zavisi}e od drugih, ali vi polako deo preuzimate u svoje ruke. Sre}a da je tako, budu}i da imate potrebu da realizujete svoje ideje u praksi. ZDRAVQE: Zanemarite poneku brigu.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) QUBAV: Va{ {arm i sposobnost prilago|avawa u~ini}e da vas mnogi po`ele u svom dru{tvu. Neki }e se pokazati koliko mogu biti zabavni. Izlazaka vam ne}e nedostajati. POSAO: Volite uspeh vi{e nego prose~nost, ali ipak }ete se morati odraditi i neke dosadnije poslove. Oni su temeq za ne{to vi{e, pa ne filozofirajte oko toga. Budite vredni. ZDRAVQE: Jednaka merila vrede za sve.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) QUBAV: Oni koji su u du`im vezama ima}e ja~u potrebu za intimno{}u pa }e se povu}i u mir svog doma gde }e u`ivati udvoje. Oni koji jo{ tra`e srodnu du{u mogli bi da upadaju u isku{ewe tajne qubavne veze. POSAO: Pogledajte malo boqe oko sebe i na}i }ete mnogo qudi koji bi `eleli da sara|uju s vama. Potrebno je boqe se povezati. ZDRAVQE: Mogu} je prekid jednog prijateqstva.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) QUBAV: Ve}inu ove nedeqe vlada}e opu{tenost izme|u vas i voqene osobe. Ni{ta vi{e ne}e biti isforsirano, a dani }e vam spontano donositi prilike za qubav. POSAO: Koliko ste dugo planirali neke poslovne poteze, toliko sad imate prilike da poka`ete svoje poslovno ume}e ili znawe. Verovatno }e se pove}ati va{ uticaj na druge. ZDRAVQE: Tro{i}ete na lepe stvari.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) QUBAV: Blago nesnala`ewe bi}e povezano s va{om potrebom za sigurno{}u. Brzo }ete se probuditi. Ima}ete ose}aj da ste povezani sa celim svetom, a to }e na vas delovati podsticajno. POSAO: Dobi}ete o~ekivane odgovore. Sad mo`ete nastaviti da radite mirnije, a i planirawe se mo`e nastaviti sa svim potrebnim informacijama. Budite ono {to jeste. ZDRAVQE: Pro{etajte na vazduhu.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) QUBAV: Ve}inu narednih dana vi }ete se dobro zabavqati i biti bez pritiska da se ne{to mora posti}i. Otuda }ete zaista u`ivati s partnerom. Samci }e uspe{no zavoditi druge. POSAO: Verovatno }e se meriti va{a postignu}a u radu. Budite spremni na to. Neki }e gledati da vam izvuku neku staru gre{ku koja je zaboravqena. Nemojte tome pridavati zna~aj. ZDRAVQE: Budite ono {to jeste.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) QUBAV: U dru{tvu svoje najdra`e osobe vi }ete verovatno nalaziti utehu i mir nakon burnih radnih sati. Oni koji su jo{ sami te{ko da }e nakon posla na}i dodatnu energiju za qubavna osvajawa. POSAO: Poku{ava}ete da obnovite neke stare kontakte koji obe}avaju. To }e zapravo biti najboqi deo radne nedeqe. Sve ostalo bi}e vam pomalo dosadno. ZDRAVQE: Na|ite vreme samo za sebe.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) QUBAV: Bi}ete zanimqivi ve}ini qudi s kojim dolazite u kontakt. U takvim okolnostima mo`ete lak{e osvojiti ne~ije srce. Ako ste jo{ sami, doterajte se i izlazite napoqe. POSAO: Verovatno }ete odli~no prosperirati u finansijskom smislu. Neki }e dose}i re{ewa koja su dugo bila nemogu}a. Svet avantura i daqe }e vam biti izazov. ZDRAVQE: Idite za svojom intuicijom.

Pantone proglasio pi~ faz za boju 2024. godine Kada bismo mogli da zamislimo godinu koja je pred nama, koje bi boje bila? Ova apstraktna misao je ne{to ~ime se svake godine bave stru~waci Instituta za boje Pantone, koji razmatraju kakvi trendovi vladaju u visokoj modi, dizajnu enterijera, pop kulturi, ali i qudskoj psihologiji, a ove godine su se odlu~ili za nijansu PANTONE 13-1023. Prema istra`ivawu Instituta Pantone, nijansa koja }e definisati 2024. je pi~ faz – lagan, vo}ni ton koji do~arava mir i spokoj. „To je topla i udobna nijansa. I veoma je taktilna. Smatramo da je u ovakvom trenutku to svojstvo zaista va`no – dodirnuti druge qude i okupiti ih u svom domu.“ Razli~iti tonovi boje breskve su se redovno pojavqivali na modnim pistama u kolekcijama prole}e–leto 2024, posebno u Milanu i italijanskim modnim ku}ama kao {to su „Gu~i“, „@il

Sander“ i „Sportmaks“. Haqine u boji breskve mogle su se videti i na crvenom tepihu, a wena zastupqenost u pop kulturi je tako|e vremenom bila sve vidqivija. „Mislimo da je boja breskve izrazito nostalgi~na“, dodala je Ajsmanova. „^e{}e je `enska boja,

ali u odre|enim varijacijama polako se uvukla i u mu{ke ormare i wihovo okru`ewe. Mislim da to govori o modernosti ove nijanse.” U saop{tewu za javnost, izvr{na direktorka Pantonea navodi i da pi~ faz budi ose}aj pripadawa, inspiri{e na ponovno okupqawe i uzajamnu brigu.

ZDRAVQE

^etvrtak 21. decembar 2023. 27

TRZAJ PRED SAN :

Kako i za{to nastaje, i na {ta ukazuje Tri svakodnevna pi}a pove}avaju rizik od demencije

U stru~noj literaturi trzaj koji osetimo kad na{e telo tone u san naziva se „hipnoti~ki“ trzaj. Nije utvr|eno zbog ~ega se javqa, ali postoji nekoliko zanimqivih teorija. Neki misle da je u pitawu nusprodukt evolucije, ali uticaja imaju i stres, kofein, nedostatak odmora i sna.

Mnogima je poznata izreka da smo ono {to jedemo, a nova studija je sada dokazala da i ono {to pijemo ima uticaj na na{ organizam, posebno kada je u pitawu zdravqe mozga. Ispijawe pi}a sa visokim sadr`ajem slobodnih {e}era pove}ava rizik od demencije, otkrili su nema~ki nau~nici. Najopasnija je, ka`u, svakodnevna konzumacija kupovnih vo}nih sokova, zatim punomasnih mle~nih napitaka sa ukusom vo}a, popularnih vo}nih jogurta, kao i slatkih gaziranih pi}a. Slobodni {e}eri su svi {e}eri dodati hrani ili pi}u tokom procesa proizvodwe. Stru~wacima za sada nije jasno za{to pove}an unos {e}era pove}ava rizik od nastanka bolesti. Neke studije sugeri{u da bi to moglo da bude posledica toga {to {e}er izaziva upalu, za koju se smatra da igra va`nu ulogu u neurodegenerativnim stawima poput Alchajmerove bolesti, naj~e{}eg oblika demencije. Studija, objavqena u ~asopisu Springer Nature, prou~avala je kako konzumacija {e}era u razli~itim oblicima uti~e na rizik od demencije. Nau~nici sa univerziteta u Gisenu su analizirali ishranu 186.622 u~esnika ankete. Pratili su wihove navike deset godina. U tom razdobqu wih 1.498 je dobilo demenciju. Nau~nici poru~uju da kafa i ~aj, prema wihovim nalazima, nemaju uticaja na razvoj demencije. Osim {to podsti~u gojewe, kalorije iz napitaka mogu da dovesti do povi{enog nivoa {e}era u krvi i otpornosti na insulin, {to dovodi do dijabetesa.

^esto nas dok spavamo ili dok tonemo u san, prene trzaj na{eg tela, i to nije retkost. Takve trzaje do`ivi oko 70 odsto qudi {irom sveta. Medicinska sestra Elen Vermter iz organizacije „Better Sleep Council“ istakla je da je ovaj fenomen, u stvari, „automatsko spremawe“ na{eg tela za san. „Kada se telo priprema za san, mi{i}i se opu{taju, a to opu{tawe mozak prepoznaje kao pad, pa pokre}e kontrakciju mi{i}a“, navela je Elen Vermter. Kako je objasnio doktor Raj Dasgupta, docent klini~ke medicine na Univerzitetu Ju`ne Kalifornije, prema ura|enim istra`ivawima, uglavnom nema razloga za brigu. Ipak, wegova preporuka je da treba da vodimo ra~una o svojim navikama tokom

POSNI RECEPT

POSNA TORTA SA MAKOM POTREBNO JE: n 1 pakovawe posnih kora za rozen tortu, n 600 g maka, 1 limun, n 1 posni margarin, n 350 g {e}era, 500 g vode, Sastojci za glazuru: n 200 g posne ~okolade za kuvawe, n 1 ka{i~ica uqa ili 2 mawe kockice posnog margarina.

PRIPREMA: • U {erpu sipati {e}er i vodu da provri, zatim lagano popariti mak. • Dodati jedan posni margarin. • Kore za rozen tortu premazati miksom isce|enog limuna i vode, filovati makom i tako dok se ne potro{i sav materijal. • Na posledwu koru premazati glazuru od posne ~okolade. • Tortu je najboqe napraviti 2-3 dana pre slu`ewa. • Najboqe je posnu tortu sa makom ~uvati u fri`ideru ili na hladnom mestu.

dnevnih aktivnosti koje mogu da uti~u na pojavu trzaja u snu. Na prvom mestu je stres, emocionalni ili mentalni, pa je potrebno nau~iti tehnike opu{tawa, ako za to imamo potrebu. Preporuka je izbegavawe uznemiruju}ih sadr`aja. Nedovoqno sna ili lo{ kvalitet sna ~esto su jedan od uzroka takvog trzaja. Telu je, prema nekim izvorima, potrebno sedam sati sna. Preporuka je da se izbegavaju velika koli~ina kafe i nikotin. Dovoqne su nam tri kafe tokom dana, pi{e Health Magazines. Apneja, ili kratkotrajan pre-

stanak disawa koji traje nekoliko sekundi, mo`e da izazove trzaj tokom prelaska iz budnog stawa u san. Pojavu apneje u snu te{ko mo`emo sami da prepoznamo. Neki od simptoma su glasno hrkawe, gu{ewe, pospanost tokom dana, bez obzira na to koliko ste spavali, bu|ewe sa suvim ustima i bolom u grlu, jutarwa glavoboqa. Apneja u snu mo`e biti opasna, pa je preporuka da se poseti lekar. Neki istra`iva~i misle da je to evolucijski znak, da je ostatak refleksa iz daleke pro{losti, iz vremena kada su qudi spavali na drve}u, a trzaj ih je spre~avao da padnu.

Da li zdrave osobe treba da izbegavaju gluten Intolerancija na gluten je prili~no ~est problem.To je stawe u kojem organizam ne mo`e da svari gluten, protein koji se nalazi u p{enici, je~mu, ra`i, ovsu… Gluten kod osoba koje su osetqive na wega mo`e da izazove razli~ite simptome, kao {to su nadimawe, dijareja, zatvor, bol u stomaku, glavoboqa, umor i osip na ko`i. Intolerancija na gluten mo`e da bude razli~itog stepena, od blage osetqivosti do te{ke autoimune bolesti koja se zove celijakija. Gluten je protein koji ima svojstvo da se ve`e za vodu i tako stvara elasti~nu strukturu koja slu`i kao lepak (glue - lepak eng.) u pekarskim i konditorskim proizvodima, jer im daje oblik, teksturu i meko}u. Gluten se, tako|e, koristi kao sredstvo za zgu{wavawe, stabilizovawe i poboq{awe ukusa u raznim sosovima, namazima, supama i drugim gotovim jelima. Neke od namirnica koje sadr`e gluten su: testenina, hleb, peciva, kola~i, keks i drugi pekarski proizvodi;

vati gluten kao sredstvo za zgu{wavawe ili poboq{awe ukusa.

GLUTEN NIJE [TETAN

kuskus, je~am, spelta i druge vrste p{enice; griz, bra{no, mekiwe, skrob i druge prera|evine od `itarica; slatki{i, ~okolada, sladoled, puding i drugi deserti koji mogu sadr`avati bra{no ili skrob; pivo, slad i druga alkoholna pi}a koja se proizvode od `itarica; soja sos, za~ini, prelivi za salatu, supe i druga gotova jela koja mogu sadr`a-

Zdrave osobe koje nemaju ove poreme}aje ne treba da izbegavaju gluten, jer on nije {tetan za wih. Gluten je izvor proteina, vlakana, vitamina i minerala koji su va`ni za zdravqe. Ishrana bez glutena mo`e, tako|e, da bude skupqa, mawe raznovrsna i mawe ukusna od normalne ishrane. Nema dokaza da gluten treba izbaciti iz ishrane, jer ima neke prednosti za zdrave osobe koje nisu osetqive na wega. Novak \okovi} je jedan od najpoznatijih sportista koji boluje od intolerancije na gluten. On je otkrio da je osetqiv na gluten 2010. godine, kada je sreo doktora Igora ^etojevi}a, nutricionistu koji mu je predlo`io da proba ishranu bez glutena. Novak je primetio zna~ajno poboq{awe svog zdravqa, energije i performansi na terenu nakon {to je prestao da jede gluten.

LE^EWE BIQEM

Dren, malo ~udo prirode, a veliki ~uvar zdravqa Svaki deo drena je jestiv i dobar za zdravqe. Bilo da je re~ o plodu, listu, kori, cvetu, sve`im ili osu{enim ko{ticama U Italiji i Francsukoj plod drena se koristi za proizvodwu vina i `elea, a nezreli plodovi konzerviraju se u slanoj vodi poput maslina. Dren je vrlo delotvoran u ubla`avawu

upale grla, malokrvnosti, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, a poma`e i u zaceqivawu rana. U zna~ajnim koli~inama delovi drena sadr`e tanin, pektin i brojne organske kiseline, kao i mno{tvo vitamina, a na prvom mestu vitamin C, kog ima vi{e nego pomoranxa u istoj koli~ini. Ruski nau~nici su ustanovili da kora stabla i listovi drena deluju protiv mikroba. Mesnati deo ploda i uqe iz semenki mogu se koristiti za regeneraciju ko`e i sluzoko`e. Redovno konzumirawe drewina poboq{a-

va rad bubrega i jetre, a normalan rad jetre va`an je za eliminisawe toksina iz organizma. Normalan rad bubrega je tako|e va`an za izbacivawe toksina putem urina. Drewina, plod drena, obiluje mineralima kao {to su cink, kalijum, bakar, magnezijum, natrijum i gvo`|e. Svi ovi minerali veoma su bitni za ja~awe imuniteta, te bi zbog toga trebalo da jedete ove plodove kada je sezona prehlada. S obzirom na to da poma`u boqem radu bubrega, drewine spre~avaju zadr`avawe vode u organizmu, a samim tim i doprinose smawewu visokog krvnog pritiska.

28 ^etvrtak 21. decembar 2023.

ENIGMATIKA

SRPSKI GLUMAC NA SLICI

POPITI GUTQAJ

GRAD U [VAJCARSKOJ

JAKI VOJNI NAPADI

UKR[TENICA Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA @ITEQ PIROTA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

ISKORAK

PRSA

RUDAR U OKNU GR^. SLOVO NARODNO MU[KO IME, RISTIVOJ

RA^UN (SKR.)

SLIKAR DADO PRVI VOKAL SUD SA VODOM ZA RIBE

RANIJA TRKA^ICA SA JAMAJKE, MERLIN MESTO U BOKI KOTORSKOJ

ME\UODTRA- UVIJENI SASTAVNI PR@ENI WEWE LIST LISTI]I NARODNA NEKE ZA SUDIJE IZ DUVANA, DEO KROMPIRA OZNAKA CELINE SEVER POSTUPKA CIGARA

[ESTO SLOVO AZBUKE REKA U [VAJC. @ENSKA TORBICA (FR.)

ONI KOJI GOVORE EKAVSKI @ELEZNI^KI KOLOSECI GLADNICE, @DEROWE

KRVNI SUD RASNA MR@WA BUNDEVE

SIMBOL IRIDIJUMA

PODEROTINE NA ODE]I NAVALA, PRITISAK

Sr Gl pski as

IME PISCA SIJARI]A RANIJI NOVINAR ALEKSANDAR ZORA (LAT.)

SIMBOL AZOTA OKRUGLI BRUS (MN.)

OSNOVNA TARIFA (SKR.) KUHIWSKA POSUDA

JEDINI PRIMERAK (MN.) OZNAKA ZA POLUPRE^NIK

GWURAC NOMINATIV (SKR.)

SEDI[TE BICIKLA

USPRAVNO: 1. Pristalica neoromantizma, 2. Starorimski aristokrata - Poglavica zlih duhova po Zaratustri, 3. Francuski pesnik Teofil Ptice grabqivice - Estonac, 4. Zavr{iti tkawe, izatkati - Objekti za sme{taj vojske, 5. Nota solmizacije - Ime ranijeg ameri~kog predsednika Xonsona - Grad u Francuskoj, 6. Strugaqka za strug, makqa - U kojoj koli~ini - Severozapad (skr.), 7. [esto slovo azbuke - [umarci, gajevi - Eksperimenti, 8. Ime ameri~ke kwi`evnice Xong - U{iveni komad tkanine - Oznaka za volt, 9. Pisac Dobrilo („Dorotej“) - Oru`ani sukobi, 10. Ime glumca Norisa - Skitnica, mangup - [av na `enskoj ~arapi, 11. Veselo, `ivo (muz.) - Sabirawe, zbrajawe, 12. Pipkati se - Deo tela, {ija.

JADRANSKO OSTRVO AUTO OZNAKA VAQEVA

RANIJI GR^. BRODOVLASNIK ARISTOTEL RANIJI BRAZILSKI FUDBALER RIKARDO

VODORAVNO: 1. Novoro|ena deca (zbirno), 2. Ukrasni pridev - St. {pan. novci, 3. Nateklina - Staklasta cigla velike tvrdo}e, 4. Jezero u Irskoj - Jak vetar - Gra|evinski kombinat (skr.), 5. Uvija~i - Zla `ena, 6. Ime folk peva~a Rokvi}a - Rob u staroj Sparti, helot, 7. Atletika (skr.) - Preneti vuku}i - Veznik, 8. Simbol azota - Okolina - Period od 60 minuta, sat, 9. Potkrovqa - Sultanove zapovesti, 10. Du`ica oka - Prostor za seno (mn.), 11. Dvadeset osmo i 10. slovo azbuke - Lekar koji le~i alopatijom - Ratno vazduhoplovstvo (skr.), 12. Amerikanci u `argonu - Prodavac ikona, 13. Nao~itost, kr{nost - Ime glumice Ejdus, 14. Stepen ja~ine snage.

MINIJATURNI VERNI MODEL ^UVAR KOZA

POVI[ENI TON „A“

MENI^NO JEMSTVO (MN.) VEZNIK

@ITEQ AMERIKE

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: ISTUP, GRUDI, OKNAR, RN, RO, \URI], OTI, A, RISAN, \, TKA^NICE, EKAVCI, ZIL, VENA, PRUGE, IR, RASIZAM, ]AMIL, DERE, TIJANI], N, AIS, MAKETA, UNIKATI, OT, R, RONILAC, ONAZIS, VIS, RO^A, AVALI, AMERIKANAC RE[EWE SUDOKU 2: 681 795 423 - 429 831 675 - 573 642 981 - 712 469 358 - 856 273 149 394 158 267 - 145 386 792 268 917 534 - 937 524 816

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: NOVORO\EN^AD, EPITET, REALI, OTOK, KLINKER, RI, ALAUKA, GK, OMOTI, GADURA, MARINKO, ILOT, ATL, DOVU]I, I, N, OKOLI[, ^AS, TAVANI, IRADE, IRIS, KOTARI, ^I, ALOPAT, RV, AMERI, IKONAR, RASNOST, VAWA, INTENZIVITET

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

6 1

4 3

1 6 9

7

SUDOKU 2

8 2

3 9

6

3 8 7

9 4

9

2

1

8

4 7 3

6 8

2 3 4

9

5 9 4

3 7

2 4

3 2

4

5

1 3

3

1 9

2 9

9

8

2 7

8 5 4 9

7 6

RE[EWE SUDOKU 1: 964 271 835 - 813 564 297 - 257 893 461 - 721 389 654 - 649 725 183 385 416 972 - 492 637 518 576 148 329 - 138 952 746

SVET POZNATIH

^etvrtak 21. decembar 2023. 29

Koliko dece ima Ilon Mask – znamo za 11 Ilon Mask, 52, najbogatiji je ~ovek na svetu, koji stoji iza uspe{nih kompanija kao {to su Tesla, Spejs Iks, Neuralink i Starlink. Wegovo bogatstvo se prema Blumbergovom indeksu procewuje na 222 milijarde dolara, odnosno 244 milijarde dolara prema Forbsu. Wegovo najve}e bogatstvo su, ipak, wegova deca. Imao ih je, sa sada, koliko je poznato, ukupno jedanaestoro, sa tri `ene.

STARTER SUPRUGA

Nakon ven~awa u januaru 2000. godine, Mask i kanadska spisateqica Xastin Vilson su 2002. godine dobili sina Nevadu Aleksandera Maska. Na`alost, de~ak nije dugo `iveo, preminuo je od sindroma iznenadne smrti odoj~adi, kada je imao samo 10 nedeqa. Nakon tragi~nog gubitka, Mask i Xastin su se podvrgli vantelesnoj oplodwi. U aprilu 2004. godine Xastin je rodila blizance Grifina i Havijera. De~aci sada imaju 19 godina. Havijer Aleksander Mask je pro{le godine zatra`io od suda da promeni rod iz mu{kog u `enski, i da registruje novo ime - Vivijen Xena Vilson, a Ilon se nije ogla{avao povodom toga. Sa Xastin je, tako|e uz pomo} vantelesne oplodwe, u januaru 2006. godine dobio trojke, tako|e sinove. Kai, Sakson i Demijan sada imaju skoro 18 godina. Mask i Vilson su se razveli 2008. godine i dele starateqstvo nad petoricom svojih sinova. „U kasno prole}e 2008. godine moj suprug Ilon Mask zatra`io je razvod nakon osam godina braka i petoro dece. [est nedeqa kasnije, poslao mi je poruku da se verio s

prelepom britanskom glumicom Talulom Rajli, koja je u ranim dvadesetim i koja se zbog wega preselila u Los An|eles. Tada sam pomislila da se moj `ivot s tim mu{karcem pretvorio u kli{e”, otkrila je Xastin tada, i dodala da je ona bila wegova „starter supruga”, jer su se upoznali dok je Ilon jo{ uvek bio student. Ona je sa wim pro{la kroz sve uspone i padove, da bi je on na kraju zamenio „novim modelom”. Napisala je i kako je zbog ugovora, koji je potpisala dva meseca nakon ven~awa, ostala bez i~ega {to je stekla u braku.

NOVI MODELI

Mask je sa glumicom Talulom Rajli imao dva braka. Prvi put su se ven~ali 2010.

godine, ali je brak potrajao samo dve godine. Wih dvoje su popravili odnos pa su se 2013. godine ponovno ven~ali. Uspeli su da izdr`e u braku do 2016. godine kada su kona~no raskinuli odnos. Mask je, u me|uvremenu, imao i kratku vezu sa glumicom Amber Herd, biv{om `enom Xonija Depa.

SVA ILONOVA DECA

Maskova biografija, koja, naravno, nosi naslov „Ilon Mask“ objavqena je po~etkom jeseni ove godine, a autor Volter Ajzakson, koji je pratio milijardera tri godine, iskusan je biograf, poznat po svojim memoarima o mo}nima i slavnima, kao {to je Stiv Xobs. On je u kwizi otkrio kako su Ilon i Grajms tajno dobili tre}e zajedni~ko dete,

sina kome su dali ime Tehno „Tau” Mehanikus. Peva~ica tvrdi da je ~lanovima porodice i najbli`im prijateqima poslala fotografiju snimqenu tokom wenog carskog reza. Te{ko je re}i kada je de~ak ro|en i da li je kontroverzna slika carskog reza povezana sa wegovim ro|ewem. Mask i [ivon Zilis (39), visoko pozicionirana menaxerka u wegovoj kompaniji Neuralink, tajno su do~ekali blizance Stridera i Azuru u novembru 2021. i skrivali su decu od javnosti godinu dana. U decembru iste godine, Grajms i Mask su dobili }erku putem surogat majke. Ameri~ki mediji su pro{le godine otkrili da je nova devojka Ilona Maska australijska glumica Nata{a Baset, poznata po ulozi u biografskom filmu o Elvisu Prisliju, gde je glumila wegovu devojku Diksi Lok. Maska su sa novom, 23 godine mla|om devojkom, paparaci snimili dok je izlazio iz svog aviona.

NAJVE]A RADOST U @IVOTU

U jednom od svojih intervjua, Mask je govorio o roditeqstvu i za sebe rekao da je prili~no opu{ten roditeq. Milijarder je rekao da je imati decu „jedna od najve}ih radosti u `ivotu”. Istakao je da je va`no da se deca ose}aju voqeno i podr`ano, da im se pru`i dovoqno slobode i prostora da istra`uju svoje interese i talente. Mask je je rekao da je veoma ponosan na svoju decu i da ih voli bezuslovno. Priznao je da je wegov raspored veoma popuwen i da ponekad ima problema da uskladi svoje poslovne i porodi~ne obaveze.

Prinova u domu Marije [erifovi}, rodio se Mario Poznata peva~ica Marija [erifovi} pohvalila se da je dobila sina, a kako beogradski mediji navode trudno}u je iznela surogat-majka. Jedina srpska pobednica na „Evrosongu“ podelila je na Instagramu sre}nu vest i prvu fotografiju sina. „Qubav je do{la. Nebo je osvetlila najlep{a zvezda mog `ivota. Rodio se Mario. Neka te, sine, `ivot vodi stazama svojim najlep{im, a ja te svojom qubavqu ~uvam od tuge i od qudi. Hvala svima {to {aqu qubav i neka tiho i toplo bude sve ono {to dolazi od vas ka wemu“, napisala je peva~ica.

Goca [auli} na pomen pokojnog supruga

PRAZNICI SU ZA MENE TE[KI OTKAD NEMA [ABANA Goca [auli} u nedequ je obavila gra|ansku du`nost i glasala. Ona je do{la raspolo`ena, ali je tokom razgovora s novinarima na pomen wenog pokojnog supruga [abana [auli}a, nestao osmeh s wenog lica. Ona je priznala da joj i daqe nedostaje i da praznici bez wega vi{e nisu isti. - Praznici su za mene te{ki otkad [abana nema. To je normalno. I praznici, slava, svi dani koje smo provodili zajedno, putovali. Ovih par godina su takve kakve jesu - rekla je Goca, a onda otkrila da za Novu godinu ipak ne}e sedeti kod ku}e. - Ove godine Ilda peva u jednom hotelu, pa }u iza}i na Novu godinu. Goca [auli} je otkrila da je wena }erka po~ela da radi na pesmama pokojnog oca. - Ilda je danas oti{la u studio i kre}e da radi

na [abanovim pesmama, aran`manima. Ono {to je [aban otpevao nikad niko ne}e, ali ovo je wen glas, drugi aran`man. Bilo je suza u studiju - izjavila je ona.

MAJKA GLUMCA MILO[A TIMOTIJEVI]A PREMINULA U 47. GODINI

Pala je u krevet i vi{e nikada nije ustala Poznati glumac Milo{ Timiotijevi} progovorio je o te{koj `ivotnoj pri~i i porodi~noj drami Poznati glumac Milo{ Timotijevi} otkrio je da se jo{ u prvim godinama wegovog `ivota porodica suo~ila sa te{kom bole{}u wegove mame. Naime, kada je imao samo tri godine, wegova mama po~ela je da daje prve simptome multiple skleroze, te{ke i neizle~ive bolesti. - Woj se oduzela cela leva strana i to ba{ pri silasku niz stepenice. To je bilo dosta traumati~no. Ja sam tada bio jako mali i ne se}am se ta~no tog perioda. Vi{e ga znam iz pri~e. Ona je imala 28 godina - zapo~iwe svoju ispovest glumac Milo{ Timotijevi} i nastavqa s bolom u glasu: - Pro{le su dobre dve ili tri godine dok woj nije dijagnostikovana multipla skleroza. Ona je dijagnostikovana '80. ili '81. godine, tada se o woj nije mnogo znalo, a nije bilo ni lekova za wu. Bolest je jako brzi napredovala. Ve} za samo sedam godina ona je legla u krevet i bila je nepokretna do svoje smrti - prisetio se glumac. - Moje celokupno odrastawe bilo je fokusirano na mamu. Tata nije bio ukqu~en u tu pri~u, jer su moji bili razvedeni. Baka i deka su bili usmereni na taj deo. Pet i po do {est godina pre smrti pala je u krevet i vi{e nije ustala. Umrla je od zapaqewa plu}a - ka`e Timotijevi}. Po~etkom '97. godine ona se ve} predala - rekao je Milo{ ~ija je majka preminula 1997. u 47. godini, kada je glumac imao svega 22 godine. - ^itav taj period bio je grozan. Imali smo sankcije, do lekova se te{ko dolazilo, ba{ je bilo stra{no, snalazili smo se kako smo znali i umeli. Ina~e, lekovi koji se danas koriste u terapiji multiple skleroze slu`e samo da se bolest uspori, a ne u potpunosti sanira, po{to je u pitawu autoimuno oboqewe, telo prakti~no samo sebe napada. Jo{ nije otkriven wegov uzrok, mada postoji nekoliko organizacija u svetu koje to ispituju i nadam se da }e uskoro do}i do nekih konkretnijih rezultata, jer }e onda le~ewe pacijenata biti mnogo lak{e - rekao je jednom prilikom proslavqeni glumac.

30 ^etvrtak 21. decembar 2023.

SPORT

ODREKAO SE SRPSKOG IMENA I POSTAO POZNATI HRVAT:

"Marka" odu{evqena "Srbija ima novog Mijatovi}a" Nagove{tavao je mladi Jovan Mijatovi} da mo`e va`iti za sjajno poja~awe Crvene zvezde i to iz omladinskog pogona crveno-belih. Odli~ne partije, napokon su dobile i verifikaciju u vidu golova, pa otuda brojni srpski, ali i evropski mediji "bruje" o ovom momku. Najnoviji me|u wima je ~uvena {panska "Marka". Pod naslovom "Jovan, novi Mijatovi} odu{evqava Srbiju", [panci su uporedili Jovana sa legendarnim Predragom Mijatovi}em, asom Real Madrida i reprezentacije Jugoslavije. Naravno, najve}a razlika jeste odabir klubova, po{to je Predrag branio boje Partizana. Jovan je nedavno u dresu Zvezde oborio novi rekord, ovoga puta kao najmla|i strelac "het-trika" u crveno-belom dresu (18 godina, pet meseci, pet dana). Tako je sru{io rekord koji je dr`ao legendarni Dejan Stankovi}. Ako se vratimo na odabir timova, ono {to je za~udilo [pance jeste izjava mladog Jovana Mijatovi}a da mu nije san da do|e do dresa Reala ili Barselone. "Kad sam bio mali moj san nisu bili Real i Barselona, ve} prvi tim Crvene zvezde", podse}aju iz Marke na izjavu Mijatovi}a, koja dosta podse}a na re~enice kakve je svojevremeno imao Nemawa Vidi}. Mijatovi} do sada ima osam golova i dve asistencije u Superligi, od ~ega su mnogi bili pobedonosni. Takav u~inak u poprili~no limitiranoj minuta`i, privukao je pa`wu brojnih evropskih klubova. Mijatovi}a ve} izvesno vreme skautiraju neki od najve}ih timova "starog kontinenta", a najve}e interesovawe za sada pokazali su Fejenord, Zenit iz Sankt Peterburga i Juventus. Prema pisawima doma}ih medija, Crvena zvezda je ve} odbijala ponude u iznosu od pet miliona evra, a ostaje da se vidi ho}e li i koliko }e crveno-beli uspeti da zadr`e ovog talentovanog fudbalera, koji je seniorsku karijeru zapo~eo u Grafi~aru. Iz "Marke" su poseban osvrt imali na me~ Zvezde i Man~ester sitija kada je Mijatovi} pogodio dve stative i to ulaskom s klupe. Predvi|aju mu blistavu karijeru iz koje bi Srbija mogla puno da profitira.

Pukao Karijev suludi NBA rekord bez ijedne trojke posle 268 utakmica Proslavqeni {uter je prvi put posle ne{to vi{e od pet godina odigrao utakmicu u kojoj nije pogodio nijedan {ut za tri poena Ko{arka{i Golden Stejta savladali su u no}i izme|u nedeqe i ponedeqka ekipu Portlanda rezultatom 118:114, ali ovaj trijumf osta}e upam}en po zavr{etku jednog od najve}ih rekorda u NBA ligi. Plejmejker Voriorsa Stef Kari nije postigao nijednu trojku na ovom me~u, ~ime je zavr{en wegov neverovatni niz od 268 utakmica u NBA ligi u kojima je bar jednom pogodio sa distance ve}e od 7,24 metara. Kari je protiv Trejlblejzersa za 31 minuta na parketu postigao samo sedam poena, a za tri poena je {utirao 0/8. Wegov trojka{ki niz je tako okon~an posle vi{e od pet godina, po{to je zapo~eo 1. decembra 2018. godine. Sada je najdu`i aktivni niz me~eva sa bar jednom pogo|enom trojkom u rukama Demijena Lilarda. Ko{arka{ Milvokija je bio precizan na posledwe 102 utakmice, a zanimqivo je da je tre}i na toj listi reprezentativac Srbije Bogdan Bogdanovi} sa 35 uzastopnih me~eva.

Sa 22 bio automehani~ar, alkoholi~ar i imao 100 kilograma - preobrazio se u zvezdu fudbala Luda `ivotna pri~a. Do 22. godine je `iveo i radio kao automehani~ar, a onda je Miladin Dado Pr{o postao fudbalska zvezda, pa je ovu pri~u preneo engleski portal „Goal.com“. Ro|en je 1974. godine u blizini Zadra, u malom mestu Obrovac, gde je `iveo u srpskoj porodici sa ocem Radetom i majkom Nadom. Kada je po~eo rat oti{ao je u Ruen na severu Francuske, a roditeqi su se preselili u Ba~ku Topolu. Pre nego {to je stigao u Monako imao je 100 kilograma, pio je i pu{io cigarete. „Pu{io je vi{e od dve kutije cigareta dnevno. Svako ve~e pio bi pivo i {naps u jednoj od birtija u blizini svojeg malenog stana. Kao i drugi radnici, svoje probleme otpuhivao je u dimu cigareta“, napisao je pomenuti portal kada je stigao u Ruen kao izbeglica sa 19 godina. Imao je sto kilograma i problem s alkoholom. Igrao je povremeno za amatersku ekipu Ruena. Ono {to se ~inilo nezamislivim 1995. ostvarilo se 2003. godine: Pr{o je zaigrao s Monakom u Ligi {ampiona. [iroko ra{irene ruke, kowski repi} i isklesano telo, bio je jedinstvena pojava. Posebno se pamti utakmica protiv Deportiva kada je postigao ~ak ~etiri gola (pre wega su to uradili samo Simeone Inzagi i Marko van Basten). Rekord je sru{io Lionel Mesi koji je postigao pet golova 2012. godine protiv Bajera. Negde u tom periodu je odlu~io da se odrekne srpskog imena. Dobio je francuski paso{ kada je o`enio Kerol i to je bio kona~ni razlog za promenu u Dado, jer je ionako bio prepoznatqiviji po nadimku. „Ja sam Hrvat, presre}an

sam {to sam dobio majicu s hrvatskim grbom i {to sam mogao Hrvatskoj ne{to malo doneti. Ja sam Hrvat, sve ostalo su glupost“, rekao je jednom u demantu slovena~kim medijima. Wegov bratanac Milan Pr{o bio je talentovani srpski fudbaler, a Dado mu je pomagao tako {to mu je slao dresove i opremu. Milan je bio kapiten Zvezde u generaciji 1990, predvi|ala mu se velika karijera, ali je stigao do Rada i Be`anije. [u{kalo se da Dado ima nepravilan rad srca zbog ~ega ga je Hajduk iz Splita i odbacio kao talenta. „U Hajduku nije mogao da igra, nisu ga `eleli. ^inilo se kako je zadwa {ansa za normalnom fudbalskom karijerom propala kada je po~eo rat. Oti{ao je u Francusku. Nije znao niti jednu re~ i dru`io se gotovo iskqu~ivo s ~a{ama u koje je pre~esto i preduboko gledao“, pisao je engleski portal. Onda mu se `ivot promenio. „Prilikom jednog opijawa, `ivot mu se kona~no promenio. Kroz dno ~a{e video je, kako sam ka`e, „qubav svog `ivota“. Mlada Francuskiwa Kerol bila mu je spas i uz wu se preporodio. Smr{ao je 20 kilograma, smawio broj cigareta i vi-

kende je ponovno provodio na fudbalskom igrali{tu.“ Po~eo je u ~etvrtoliga{u Sent Rafaelu, a primetio ga je skaut Monaka. Upravo ga je taj klub poslao na pozajmicu u A`aksio gde je prestao da pije. „Na pozajmici je bio sjajan i odlu~ili su da ga vrate u Monako. Konkurencija je bila stra{na – David Trezege i Marko Simone. Ali jo{ jednom je te{ka sudbina zadesila biv{eg mladog alkoholi~ara. Prilikom rutinskog pregleda otkrivena mu je dislokacije kosti u desnoj nozi koja mu je stvarala probleme. Morao je da ide na operaciju u kojoj su mu morali slomiti kosti kako bi ih ponovno mogli namestiti. Pr{o je rekao kako je tada morao ponovno da nau~i da hoda. Uradio je sve {to je mogao da se na teren vrati {to je pre mogu} e. Trezege je oti{ao iz Monaka i otvorila mu se {ansa, a on ju je zgrabio. Odveo je Monako u Ligu {ampiona, a Didije De{am je rekao kako nikad nije video takvog borca“, pisalo je u tekstu pomenutog portala. Pr{o je postao jedan od najboqih napada~a Hrvatske, postigao je devet golova na 32 me~a reprezentacije i osvajao titule u Monaku i Glazgovu. Karijeru je prekinuo 2007. godine zbog povrede.

RAZVODI SE SVETSKA PRVAKIWA:

Ivana opet [panovi} Iza imena najboqe sportistkiwe Srbije 2022. i 2023. godine, od ju~e opet stoji – [panovi}. S tim natpisom na dresu ponovo }e je prepoznavati na najve}im takmi~ewima. Nacionalna rekorderka u skoku udaq na otvorenom (7,14 m od ove godine) i u dvorani (7,24 m iz 2017), promenila je ovo devoja~ko prezime u Vuleta, kada se udala za Marka 26. septembra 2021. Wih dvoje se razvode. Mada zakonski jo{ nije sve gotovo, svetska prvakiwa na otvorenom i dvostruka uzastopna u dvora-

ni, vra}awem prezimena [panovi} (bez Vuleta) na dru{tvenim mre`ama, nije ostavila dilemu {ta se doga|a. Osvaja~ica medaqa s prvenstava Evrope, sveta (pod nebom i krovom), kao i sa olimpijskih igara (bronza u Riju), priprema se u Ju`noj Africi. Trening joj

odli~no ide, pa o~igledno oslobo|ena stresa (razvodi ga neminovno donose), kre}e ka najve}em takmi~ewu u Parizu 2024. i jedinoj zlatnoj medaqi, koja joj nedostaje. Time bi, kako je jednom u {ali rekao wen trener Goran Obradovi}, pro{la sve nivoe u „igrici”.

SPORT TRENER KARLOS MOJA:

Nadal }e biti spreman za Melburn Trener slavnog [panca isti~e da su mu potrebni me~evi, ali veruje da }e biti u formi za Australijski open Trener Karlos Moja izjavio je da Rafael Nadal trenira veoma dobro otkako se oporavio od povrede kuka i dodao da veruje da }e {panski teniser biti spreman za Australijan open, prenosi Skaj sports. Nadal nije igrao od januara kada se povredio tokom me~a drugog kola Australijan opena protiv Mekenzija Mekdonalda. [panski teniser je operisan u junu, a na teren bi trebalo da se vrati po~etkom naredne godine na ATP turniru u Brizbejnu. - Rafa mora da krene od treninga, koji mu idu veoma dobro, do takmi~ewa. Nemogu}e je imati iste uslove na treningu i u me~u. Igrati na pet setova, pobediti, odmoriti se i vratiti se na teren dva dana kasnije... To je trenutno kod mene sumwa, posebno za grend slem. Ali imamo vremena, da Australijan open po~iwe sutra, to bi bio pravi strah - rekao je Moja za sajt ATP. Australijan open bi}e odr`an od 14. do 28. januara naredne godine u Melburnu. - Ostalo je jo{ mesec dana, pre toga je Brizbejn, zahtevni treninzi... Mislim da }e ga sve do dovesti u poziciju da to izdr`i. Ali sada se pla{im - istakao je trener {panskog tenisera. Nadal je tokom 2023. prvi put posle 20 godina ispao iz 100 najboqih igra~a sveta, a trenutno je 668. na ATP listi. Britanski mediji podse}aju da Nadal mo`e da koristi za{ti}eni renking, jer zbog povrede nije igrao najmawe {est meseci. Moja je istakao da Nadal ne}e mo}i da izbegne te{ke protivnike u po~etnim fazama turnira i da mu je potreban dobar `reb kako bi u{ao u ritam. - Nikada nisam mislio da je Rafi potreban ritam, po{to je suvi{e dobar za to. Ali, sada je situacija druga~ija - zakqu~io je Moja. Nadal je u karijeri osvojio 22 grend slem trofeja.

Sin Pe|e Stojakovi}a odu{evio Amerikance, progla{en za najboqeg mladog igra~a Sjajan mesec mladog beka. Sin legendarnog Pe|e Stojakovi}a, Andrej, blistao je protekle nedeqe na me~evima NCAA lige i progla{en je za najboqeg mladog igra~a „PAC 12“ konferencije. Bek Stenforda je u posledwem me~u postigao 17 poena, {utirao je 64 odsto i ~ak 50 odsto za tri poena. Stenford je pobedio Ajdaho sa 82:64, dok je Stojakovi} je bio najboqi pojedinac u slavqeni~kom timu. Mnogi NBA klubovi ga prate, a najvi{e zanima sve qubiteqe ko{arke iz Srbije za koga }e odlu~iti da igra. Nije jo{ siguran da li }e krenuti putem oca i obu}i dres Srbije ili }e se opredeliti za zemqu porekla majke Aleke Kamile – Gr~ka.

NAJVE}I HIT U EVROPI:

\irona ubedqiva, ponovo se probila na vrh preko Reala Nestvarno je {ta radi ovaj tim. Fudbaleri \irone na svom terenu pobedili su Alaves sa 3:0 u posledwem me~u 17. kola {panske La lige.

\irona je tako nastavila seriju pobeda, po{to ih je upisala tri u nizu, a do sada u prvenstvu ima samo jedan poraz i dva remija. Me~je re{en u prvih 45 minuta, po{to su u tom periodu strelci bili Artem Dovbik i Portu. U 59. minutu postavqen je kona~ni rezultat, po{to je penal u gol pretvorio Dovbik. \irona je ovom pobedom ponovo pretekle Real Madrid na tabeli i sada ima 44 boda, dok dva mawe ima „kraqevski klub“.

^etvrtak 21. decembar 2023. 31

Nepo{tovawe prema Novaku se uvek skupo pla}alo Kroz celu karijeru Novak \okovi} se suo~ava sa mawkom po{tovawa, kako od pojedinih kolega (mali broj), tako i od inostranih (a vala i pojedinih srpskih) navija~a, ali i teniskih (ne)stru~waka, analiti~ara, komentatora… Uspesi se re|aju, titule gomilaju, rekordi obaraju… Ni{ta od toga izgleda nije dovoqno da Novak dobije po{tovawe koje zaslu`uje. ^ak ni blizu toga. Uvek se na|e neko ko }e \okovi}a poku{ati da unizi, ko }e mu osporiti sve ono {to radi na terenu i van istog, ko }e svaku wegovu borbu gledati kroz neku negativu… Ova sezona, koja je nedavno zavr{ena, bila je jedna od najboqih u Novakovoj karijeri. Osvojio je tri od ~etiri grend slema, igrao finale Vimbldona, uzeo 40. masters trofej, osvojio Zavr{ni masters u Torinu, osmi put godinu zavr{io kao najboqi na svetu… Dugo bi nam trebalo da napi{emo {ta je srpski teniser sve uspeo samo u proteklih 12 meseci. U svemu tome nije bio sam. Prvi uz wega u svim bitkama bio je trener Goran Ivani{evi}. Svako ko prati tenis, ~ak ne mora ni da se razume previ{e, da bi video koliko je Novakov servis napredovao od kada radi sa Ivani{evi}em, koliko se pazi na svaki detaq, na svaku kretwu, na svaku emociju na terenu… I o saradwi Ivani{evi}a i \okovi}a mo`emo dugo pisati, ali to }emo ostaviti za neku drugu priliku. Ono {to smo naveli bi}e dovoqno da razumete poentu ove pri~e, a ona je slede}a. Za trenera godine u izboru ATP, pobedili su Daren Kejhil i Simone Vawoci, koji rade sa Janikom Sinerom, ina~e osvaja~em dve nagrade u izboru pomenute organizacije (najvi{e napredovao ove sezone i omiqen kod navija~a). Nema nikakve sumwe i rasprave o tome da li je Siner imao sjajnu sezonu iza sebe, sigurno

najboqu u svojoj karijeri, ali nije igrao ~ak ni u finalu grend slema. To je ve} dovoqan razlog, a naravno, ima ih vi{e, da se svako zapita za{to i kako Ivani{evi} nije trener godine!? Na to pitawe ne postoji nijedan dovoqno dobar odgovor, ma {ta god imao ko da ka`e.

Ovu informaciju objavio je ATP uz poruku: „Sva qubav za Karlitosa na Turu. Wegove kolege igra~i izabrali su ga za dobitnika nagrade Stefan Edberg za sportski duh u 2023. godini“. Iako je Novak \okovi} neko ko je omiqen me|u teniserima na Turu, iako uvek dostojanstveno

Ni \okovi} nije mogao da }uti na ovu nepravdu i prema wemu i prema wegovom treneru. „^estitam Darenu i Simoneu na sjajnoj sezoni sa Janikom“, napisao je \okovi}. Zatim se odlu~io da se obrati direktno Ivani{evi}u. „Gorane, pretpostavqam da moramo da osvojimo sva ~etiri grend slema da bi ti mo`da (samo mo`da) bio uzet u obzir za trenera godine. To {to smo stigli do prvog mesta ATP liste na kraju godine, {to smo osvojili tri grend slema i Zavr{ni masters u Torinu i {to smo ispisali istoriju ovog sporta nije bilo dovoqno, moj dragi treneru“, poru~io je \okovi}. Nije vi{e Novak „mirna bubica“ kao u nekim situacijama ranije tokom karijere, sada ne `eli da }uti i svakome stavqa do znawa ko je gazda na Turu. Me|utim, ovde nije kraj nepo{tovawu prema Novaku. [panski teniser Karlos Alkaraz osvaja~ je nagrade za ferplej (ili sportski duh, kako vi{e volite) igra~a godine, koja nosi naziv po legendarnom Stefanu Edbergu.

prihvata poraz i nikada ne poni`ava i ne omalova`ava rivale, on ponovo nije osvojio pomenutu nagradu. Poga|ate? Srbin nikada u karijeri nije dobio ovo priznawe. Rekorder je za sada Roxer Federer, koji je ~ak u 13 navrata dobio ovo priznawe, dok je Nadal pet puta bio izabran. Pro{le godine ovu titulu poneo je Kasper Rud, a sada mladi [panac. Kako je mogu}e da Novak nikada u karijeri nije zaslu`io nagradu za sportski duh i ferplej? Makar jednom, onako iz po{tovawa? Dobro je poznato da Novaka neuspesi i ovakve „stvari“ uvek dodatno motivi{u, a na kraju wegovi rivali i „hejteri“ skupo plate grehe prema najboqem svih vremena. Pa dobro, to je jo{ jedan motiv zbog kog }e \okovi} napasti nove rekorde, titule, visine… U igri je opet kalendarski slem, ali i zlato na Olimpijskim igrama u Parizu. Reklo bi se, ba{ dobro vreme da Novaka jo{ malo „potpalite“ va{im gre{kama, pa da opet taj srpski inat do|e do izra`aja.

THURSDAY  ^ETVRTAK 21. 12. 2023.

Sunovrat srpskih Nisu zaboravili Sini{u, klubova u Evropi porodica dobila

DIRQIVA PORUKA ITALIJANA NA UTAKMICI:

Srpski predstavnici u UEFA takmi~ewima osvojili samo sedam bonus bodova i sa 11. pali na 19. mesto rang liste

Od euforije do razo~arawa posle kojeg kreatori bruke kroz etar emituju alibi pri~e o „nau~enim lekcijama, ste~enim iskustvima, nepravednim borbama protiv neuporedivo skupqih evropskih ekipa“... poku{avaju}i da skrenu temu sa ~iwenice da je srpski klupski fudbal upravo do`iveo sunovrat od kojeg }e se te{ko oporaviti u skorije vreme. Samo jednu pobedu na 28 utakmica ostvarili su srpski

je Bahar na utakmicama srpskog {ampionata pokazao da je glavni krivac za posrtawe upravo on, a ne neko drugi! Slaba uteha za izneverene evropske snove navija~ima Crvene zvezde mo`e da bude „titula jeseweg prvaka”, osta}e zapisano da je nikad skupqi tim {ampiona Srbije osvojio samo bod i to protiv Jang bojsa na svom stadionu 2:2 i da je grupno takmi~ewe zavr{io s gol razlikom 7:15. Barak Bahar je potro{io Zvezdinu polusezonu lutaju}i u potrazi za idealnim timom u kojem se ni posle pet meseci ne zna ko je desni, a ko levi bek, ko je drugi {toper, prvi {pic... Od Crvene zvezde ve}e ra-

{anse za bilo kakav uspeh. ^ukari~ki se obrukao protiv Fjorentine (6:0), TSC je sa gostovawa Frajburgu i Olimpijakosu „doneo“ po pet lopti... Obe ekipe utisak je, mogle su vi{e i boqe... ^ukari~ki je morao da bude uspe{niji protiv Ferencvaro{a, TSC je mogao do boda protiv Vest Hema... Posle sumorne jeseni 2023, ni{ta vi{e za srpske klubova na evropskoj sceni ne}e biti kao {to je bilo proletos. Samo 1,4 boda osvojena u sezoni spustili su Srbiju na 19. mesto rang liste po kojoj se odre|uje broj predstavnika i staza kojom treba da idu ka UEFA liga{kim takmi~ewima. U ovoj sezoni od

specijalan poklon

Italijanski fudbalski klub Bolowa odao je uo~i utakmice sa Romom (2:0) po~ast biv{em treneru Sini{i Mihajlovi}u. Dan nakon {to je obele`ena godi{wica Mihajlovi}eve smrti sastali su se klub koji je posledwi vodio kao trener i prvi u kojem je igrao u Italiji.

Gosti na me~u bili su Mihajlovi}eva supruga Arijana i deca. Navija~i Bolowe razvili su transparente na kojima je izme|u ostalog pisalo: „Se}awe na tebe je put do na{eg ponovnog susreta“ i „Sini{a zauvek u na{im srcima“. Na me~u Lacija i Intera, na stadionu “Olimpiko”, pred po~etak susreta postavqeni su dresovi koje je u karijeri nosio Sini{a Mihajlovi}. Naravno, tu je onaj nebesko-plave boje, a pored wega je oka~en i dres Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije. Zanimqivo je da nije postavqen dres “neroazura”, za koje je popularni Miha tako|e nastupao u svojoj karijeri.

klubovi od po~etka evropske sezone! I to Partizan koji nije ni stigao do Lige konferencije... u kvalifikacijama protiv Sabaha - 2:0... Oni koji su sticajem okolnosti stigli do grupne faze – Crvena zvezda, TSC i ^ukari~ki, na 18 utakmica, od mogu}ih 54, osvojili su samo dva boda uz ukupnu gol razliku: 15:50! Ovakvi rezultati doprineli su da Srbija sa 11. padne na 19. mesto na listi po kojoj se odre|uje broj predstavnika u evropskim kupovima! Najvi{e smo o~ekivali od Crvene zvezde jer su brilijantne partije u pripremnom periodu i fantasti~an start sezone stvorili sliku o nikad mo}nijem timu s Marakane. U Baraku Baharu videli smo ~udotvorca koji je s ~arobnim {tapi}em napravio silnu ekipu posle izvanredno odra|enog prelaznog roka od strane uprave srpskog {ampiona. Bahar nas je mnogim potezima iz utakmice u utakmicu demantovao ostavqaju}i dilemu obi~nom gledaocu da li je mo`da rukovodstvo crveno-belih proma{ajima u prelaznom roku kreiralo sudbinu ekipe od koje se o~ekivalo prole}e 2024. u Evropi. Samo fudbalski laici mogu me|utim lakonski da zakqu~e da je Zvezdin kqu~ neuspeha skriven u prelaznom roku. To jednostavno nije ta~no, jer

zo~arawe je samo Partizan! Navija~i crno-belih posle konstatacije da wihovi qubimci jedini u ovoj godini imaju pobedu u Evropi, s bolom u du{i moraju da prihvate ~iwenicu da nisu ni stigli do liga{kog takmi~ewa... Nisu zahvaquju}i katastrofalnim rezultatima u srpskom {ampionatu kad su {irokoruko prepustili drugu, zatim i tre}u poziciju na tabeli TSC-u i ^ukari~kom, time i direktne plasmane u Ligu Evrope, odnosno Ligu konferencije. Petarda od Nordsjelanda (5:0) do{la je kao logi~na posledica. Za totalni fijasko iskqu~ivo je kriva uprava Partizana jer nije smenila Igora Duqaja ve} posle prvih prole}nih poraza od ^ukari~kog! Trenerovi prole}ni potezi ko{tali su crno-bele bar pet miliona evra koliko bi iz UEFA stiglo u Humsku da su ostali drugi u Srbiji. Razo~arewe srpskoj fudbalskoj javnosti servirali su i Novosa|ani. S dva poraza od kiparskog Apoela, Vojvodina je pokazala apsolutnu nespremnost za bilo {ta ozbiqno u Evropi. Boqi u kvalifikacijama nisu bili ni TSC i ^ukari~ki: sva ~etiri poraza i zajedni~ku gol razliku 2:13. Posle `reba grupa Lige Evrope i Lige konferencije postalo je jasno da predstavnici Srbije nemaju realne

na{ih klubova mawe bodova osvojile su samo ekipe iz Crne Gore, Gruzije, San Marina, Gibraltara, Lihten{tajna... Bili bismo jo{ neuspe{niji da Crvena zvezda zbog direktnog plasmana u Ligu {ampiona srpskom fudbalu nije donela 4 boda. Na `alost, ukupnih 7 na{ih bodova delilo se sa 5 zbog broja predstavnika i to }e narednih godina ko{tati ponajvi{e {ampiona Srbije jer }e morati kroz kvalifikacije da kr~i put ka eliti. U narednoj sezoni Srbiju }e u kvalifikacijama za Ligu {ampiona predstavqati dva kluba: prvak }e igrati plej-of, drugoplasirani – od drugog kola kvalifikacija. [ampionu Srbije garantovano je takmi~ewe u Ligi Evrope, a pobednik Kupa bori}e se za plasman u to takmi~ewe i ako ne uspe – plasira}e se direktno u Ligu konferencije. Za Ligu konferencije kroz kvalifikacije bori}e se jo{ tre}eplasirani i osvaja~ ~etvrtog mesta. Mo`da i peti, ako pobednik Kupa bude plasiran na neko od prva ~etiri mesta na tabeli. Ovogodi{wi fijasko srpskih klubova u Evropi, drasti~no }e se osetiti u sezoni 2025/26 jer }e na{a dr`ava imati samo jednu ekipu u kvalifikacijama za Ligu {ampiona i predstavnika mawe u u kvalifikacijama za Ligu konferencije.

Haxibegi}: Radovan Karaxi} nas je psiholo{ki pripremao Nekada{wi reprezentativac Jugoslavije otkrio ko je `eleo da {utira penale protiv Argentine, ali i anegdotu sa Ko{eva Faruk Haxibegi}, nekada{wi reprezentativac Jugoslavije i adut Sarajeva, govorio je za Ve~erwi list o karijeri, ~uvenom proma{aju na SP u Italiji, ali i otkrio zanimqivost vezanu za poznanstvo sa Radovanom Karaxi}em. Haxibegi} je ostao upam}en kao sjajan igra~, ali kad god se pomene wegovo ime jedna od prvih asocijacija nerealizovani penal u ~etvrtfinalu Mondijala protiv Argentine. Na pitawe da li bi sada jedanaesterac izveo druga~ije, odgovorio je: - Verovatno ne bih... Taj {ut je stvarno bio dobar, ali je Goiko~ea sjajno odbranio. [utirao sam mnogo jedanaesteraca u `ivotu i malo sam ih proma{io. [to se ti~e tih jedanaesteraca protiv Argentine, samo su se trojica igra~a javila da `ele da {utiraju – Stojkovi}, Brnovi} i ja. I sva trojica smo proma{ili. Poznanstvo sa Radovanom Karaxi}em datiralo je iz dana pre raspada i ticalo se psiholo{ke pripreme ekipe sa Ko{eva. - Karaxi}a je predsednik Sarajeva Svetozar Vujovi} anga`ovao da kao psihijatar sa nama fudbalerima radi seanse kako bi nas kao – motivisao. Upravo je on stalno govorio o partiji, Titu, Sutjesci, Neretvi, a jedna od seansi bila je s Titovim psom Reksom, posle nazvanim Luksom, koji je spasio mar{ala na Tjenti{tu kad je pala bomba u blizini Vrhovnog {taba. Dok bi Karaxi} to pri~ao, mi igra~i smo morali da zaspimo u dvorani, a kako nam se `urilo da posle igramo karte, uvek bi neko on nas posle nekoliko minuta zalajao. „Dobro, Reks se probudio, seansa je uspela, igra~i su se probudili iz hipnoze”, rekao bi Karaxi} – pri~a Haxibegi}.