Issuu

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 20. 1.2022. z Year XXX No.2484

Ve}

Gde i kako `ive svi Srbi sveta

Strane 16 i 17

Iseqeni Srbi imaju najve}i srpski kapital u inostranstvu, to su pamet i novac. Oni ~ine drugu modernu Srbiju u tu|ini, koju matica Srbije ne prepoznaje kao spasioca srpskog naroda

U rasejawu postoji druga Srbija, bogata i uspe{na

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

KAKO SU SRBI U MELBURNU DO^EKALI PRESUDU

Strana 15

„Tamo daleko” s knedlom u grlu I u sre}i i nesre}i, niko od nas nije ve}i. I u voqi i nevoqi, niko od nas nije boqi, izrecitovao nam je Slobodan Ben|o, psiholog, koreograf i istaknuti ~lan srpske zajednice, tvorac kola „Nolo”, koje se proteklih dana igralo u Melburnu

Najve}i fri`ider na svetu nalazi se u Rusiji

Robija{i su kopali 6 godina!

Ko je pogre{no poslagao listove Miroslavqevog jevan|eqa? Strana 29

Zoran Terzi} posle 20 godina napustio klupu Srbije Strana 30

Sa na{im najboqim odbojka{icama je za 20 godina osvojio 20 medaqa na najve}im odbojka{kim takmi~ewima. Terzi} je dva puta progla{en za najboqeg trenera u Evropi u izboru Evropske odbojka{ke konfederacije, 2018. i 2021.

U toku konzervacije Miroslavqevog jevan|eqa 1989-1999, prilikom prepovezivawa kwige, napravqene su nedopustive gre{ke. Dve stvari zbuwuju - prva, da li je najstarija srpska relikvija slu~ajno ili namerno o{te}ena, i druga, za{to o tome svi }ute, ka`e Veqko Topalovi}, prire|iva~ faksimila Miroslavqevog jevan|eqa

Strana 12

Putopis

SEVIQA Grad fascinantne arhitekture Strana 19 i bogate istorije

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 20. 2022.

IZME\U DVA VIKENDA

Brnabi}: U ovom trenutku za mene je projekat „Jadar“ gotov

Zoran Jankovi}: Ponosan sam ako istraìvawa pokazuju da }u pobediti u Beogradu U momentu kada je o~igledno da }e vlast na izborima 3. aprila izgubiti Beograd, Aleksandar Vu~i} se susre}e sa jo{ ve}im problemom - nema kandidata za gradona~elnika. Predsednik SNS ponudio je mesto gradona~elnika Zoranu Jankovi}u, dugogodi{wem prvog ~oveku Qubqane. Istraìvawa na osnovu kojih Vu~i} odlu~uje, pokazala su da bi Jankovi} doneo SNS-u dosta glasova u glavnom gradu. U ekskluzivnoj izjavi, koju je preneo slovena~ki TV Pop, Jankovi} kaè: - Ponosan sam na istraìvawa javnog mwewa koja mi predvi|aju pobedu u Beogradu. Priznajem, jo{ nisam odlu~io da li }u se kandidovati za gradona~elnika Qubqane, ali jo{ ne mogu ni da potvrdim ni da demantujem da imam poziv Aleksandra Vu~i}a da se kandidujem za gradona~elnika Beograda - rekao je Jankovi}. Zoran Jankovi} je ~etiri mandata na ~elu Qubqane, po~ev od 2006. godine. U jednom trenutku, kada je wegova tek formirana stranka Pozitivna Slovenija pobedila na izborima, bio je i kandidat za premijera. Pre ulaska u politiku vodio je Merkator od koga je napravio regionalnog giganta. Vi{e puta tokom gradona~elnikovawa izno{ene su razne optu`be na wegov ra~un, ali nikada nijedna nije potvr|ena. Pre nekoliko dana ga je sud oslobodio po optu`bi za utaju poreza. Jankovi} je ro|en u Saraorcima pored Smedereva 1953. godine u me{ovitom braku Srbina i Slovenke. U Sloveniju se sa porodicom odselio 1964. U Beogradu nikada nije ìveo. êsto je dolazio, ali se zadràvao samo nekoliko sati ili dana. Podsetimo, Vu~i} je Aleksandru [api}u ponudio mesto predsednika SNS, ali da je za takvu poziciju neophodno da napravi dogovor sa wegovim bratom Andrejem, {to se i desilo.

Rio Tinto usporava daqu dinamiku rada zato {to jo{ uvek nisu dobili re{ewe o eksploatacionom poqu, kaè premijerka Srbije Ana Brnabi} i dodaje da Vlada ne èli da izda to re{ewe, niti da }e raditi vi{e i{ta bez konsultacija sa lokalnom zajednicom i me{tanima. Kompanija Rio Sava Exploration je saop{tila da je Rio Tinto, „zbog ka{wewa u ishodovawu Odobrewa za eksploataciono poqe“, revidirao dinamiku realizacije Projekta „Jadar“. „Na osnovu trenutnih procena i pod uslovom da se ishoduju sva relevantna odobrewa i dozvole, o~ekuje se da prva komercijalna proizvodwa bude najranije 2027. godine (prethodno je bilo planirano za 2026. godinu)“, navedeno je u saop{tewu. Ina~e, kada je re~ o re{ewu o eksploatacionom poqu, Brnabi} je na konferenciji za novinare, organizovanoj povodom po~etka projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, pojasnila da to re{ewe ne zna~i eksploataciju ve} je neophodno da bi se uradila studija o proceni uticaja na ìvotnu sredinu. "Svi oni koji kritikuju prostorne planove, potencijalna re{ewa o eksploatacionom poqu ili bilo koje druge, pokazuju da ih apsolutno ne zanima procena uticaja na ìvotnu sredinu ve} politi~ki koriste ovo za napade na predsednika Vu~i}a i Vladu Srbije. Da ih zanima, oni bi u stvari zahtevali studiju, ono {to oni rade je spre~avawe studije o proceni uticaja na ìvotnu sredinu", rekla je Brnabi}. Predsednica Vlade Srbije kaè da ne èli da ulazi u dinamiku i o~ekivawa Rio Tinta ve}

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

pre~nika", poru~ila je premijerka i istakla da je wena vlada" nasledila" i taj projekat i zakon. Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlovi} ocenila je da je "velika {teta" {to Srbija ne razmisli da se uradi bar Studija procene uticaja na `ivotnu sredinu. "Danas je moderno biti protiv pri~e o litijumu. Ovo nije pri~a o Rio Tintu, ovo je pri~a o eksploataciji litijuma, jer mislim da kao Vlada treba da znamo kakav je taj uticaj. Ali, kako god bilo, mi smo Vlada, gra|ani su rekli {ta su rekli i tako }emo postupiti", zakqu~ila je Mihajlovi}. [ef Delegacije EU u Srbiji Emanuele @iofre istakao je kako EU i daqe smatra da bi projekat "Jadar" mogao da bude prilika za dru{tveno-ekonomski razvoj, ali pod uslovom da se sprovodi uzimaju}i u obzir najvi{e standarde za{tite `ivotne sredine.

ma {ta mi re~e?!

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd.

kaè da je tu da "za{titi èqe i interese gra|ana Srbije". U ovom trenutku za mene je projekat "Jadar" gotov, izjavila je Brnabi}. "Sa kim treba da razgovaram, ja }u razgovarati, nemam zaista niti jedan jedini problem", poru~ila je. Ona naglasila je da je uvek "transparentno komunicirala" sa kompanijom Rio Tinto. "Kada su zavr{ili prethodnu studiju o izvodqivosti 2020. godine bila sam u Loznici, dràla konferenciju, nisam dobila ni jedno jedino pitawe o za{titi ìvotne sredine, nikakav negativan komentar o Rio Tinto. Sada ~ujem i mi }emo to usvojiti", rekla je Brnabi}, uz opasku "vide}emo kako }e i}i daqe". "Niti sam 'Rio Tinto' dovodila u Srbiju, niti sam im davala istra`na prava, mewala zakone o rudarstvu 2006. kako bi oni dobili ekskluzivna prava na eksploataciju, niti sam davala dozvole za bu{otine velikog

Obili} iz Francuske „Kosovo nije samo teritorija, Kosovo je zavet. Dok ~uvamo taj zavet u srcu, bez obzira na to da li `ivi milion ili 20 miliona Albanaca na KiM, bez obzira na to koliko je politi~ki Zapad jak, ono je na{e" (Arno Gujon, direktor Uprave za saradwu sa dijasporom)

Neki stvarno ne bi smeli da brane \okovi}a

Temeqna ~estitka

„Uz wega je Bog, uz wega su svi normalni i ispravni narodi, uz wega je i qubav ove planete. Uz wega je ono ekolo{ko, ono pravo, ono organsko. To je Novak. I on je predstavnik toga, on je predstavnik foka, delfina, ptica, malih buba. Onoga pravog, {to ~ini ovu planetu Zemqu"

„Koliko znam, danas je sv. arhi|akon Stefan. Ovim putem svim vjernicima ~estitam dana{wi praznik. Ja sam mislio da sam Bo`i}nom ~estitkom obuhvatio sve praznike ovih dana"

(Biv{i selektor Dejvis kup reprezentacije Srbije Bogdan Obradovi} stao je u odbranu Novaka \okovi}a)

Kako se u Srbiji glasa iz Rusije i potpisuju nepostoje}i glasa~i „Moj brat je u Rusiji, ko je glasao umesto wega? Ko ga je potpisao? Ko je pogre{io?" (Na dru{tvenim mre`ema pojavili su se video snimci koji ukazuju na brojne manipulicije tokom glasawa)

(Zdravko Krivokapi}, premijer Crne Gore, obja{wavaju}i za{to nije ~estitao Dan Republike Srpske)

T o

IZME\U DVA VIKENDA

Rezultati referenduma udarac za vlast i opomena za opoziciju Politi~ki analiti~ar \or|e Vukadinovi} izjavio je da su rezultati referenduma o promeni Ustava, naro~ito u ve}im gradovima Srbije gde je ve}ina iza{lih gra|ana glasala protiv, "udarac za vlast" i da pokazuju da u Srbiji postoji zna~ajna masa kriti~ke javnosti, qudi koji misle svojom glavom. Vukadinovi} je izjavio da ni vlast ni opozicija nisu o~ekivali tako veliki procenat gra|ana koji su se na referendumu izjasnili protiv promene Ustava, sa obzirom na „ma{ineriju“ vlasti koja je svoje bira~e pozivala da glasaju „da“ za promenu ustava, i na pozive dela opozicije da se referendum bojkotuje „Izlaznost je na nivou o~ekivanog s obzirom na pozive na bojkot i na generalno slabu zainteresovanost javnosti za ovu tematiku, ali rezultati su iznenadili skoro sve, ukqu~uju}i i vlast i opoziciju, bez obzira {to }e svi na}i razloge za objavu i izra`avawe zadovoqstva. Mislim da vlast nije o~eki-

Milenko Vasovi}

vala tako veliki procenat protiv. S druge strane, i deo opozicije koji je pozivao na bojkot nije o~ekivao da }e biti toliki procenat onih koji su protiv, jer mo`da ne bi doneli odluku o bojkotu“, rekao je Vukadinovi}. Prema wegovim re~ima, opozicija se na primeru referenduma pona{ala konfuzno, jer nisu prepoznali da postoji „masovna kriti~ka javnost“ koja se ne

pona{a „kao lutke na koncu prema wihovim vi{im zamislima i planovima“, povodom wihovih poziva na bojkot, zbog ~ega su „ostali po strani“. "Referendum je relativna pobeda ovih nestrana~ki organizovanih gra|ana koji poku{avaju da misle svojom glavom, koji su pokazali snagu na koju i vlast i opozicija moraju ra~unati", kazao je Vukadinovi}.

Neverica: Od 17 beogradskih op{tina Vu~i} dobio podr{ku gra|ana na referendumu samo u 6 op{tina, 11 beogradskih op{tina reklo - ne!

voqan. Em je izlaznost jedva bila 30 odsto, em je doìveo udarce u svim velikim gradovima, poput Beograda, Ni{a i Novog Sada, gde su gra|ani zaokruìli NE. Ista situacija je bila u Uìcu, â~ku,

Sremskim Karlovcima, Pan~evu... Zbog svega toga, kako pi{u tabloidi koji su pod direktnom kontrolom predsednika SNS, Vu~i} je pobesneo, pa je "vikao na saradnike".

- Evo, vi pametni, sad uzmite pa vodite stranku prenosi Informer Vu~i}eve re~i. Da je napredwa~ki vo|a posle referenduma bio nezadovoqan i besan, pi{e jo{ jedan re`imski tabloid. Naime, Vu~i} je preko Srpskog telegrafa poslao jo{ jednu poruku pot~iwenima u stranci. Tako ovaj tabloid pi{e da je Vu~i} "otkazao sastanke", "qut je na saradnike" i navodi da }e "biti smena". Ovime je samo jo{ jednom pokazano da se Vu~i}eva podr{ka u narodu "kruni", {to je potvrdio i ovaj referendum, jer su mu veliki gradovi otkazali poslu{nost. Da li je ovo samo najava {ta Vu~i}a i SNS ~eka 3. aprila?

Tuga: Dr Ana heroj, preminula od kovida na ro|endan Dr Ana ôporda umrla je na svoj 41. ro|endan, le~ila je druge, ali je izgubila svoju ìvotnu bitku sa koronom. Dirqiv status na dru{tvenim mreàma podelio je wen prijateq. A ovo je wena pri~a od po~etka do, naàlost, samog kraja: – @ao mi je {to niste upoznali Anu; – Ana je bila anesteziolog; – Ana je volela ìvot; - Ana je uvek bila vedra i nasmejana, brza i pomalo {a{ava, onoliko koliko je potrebno da se ovaj na{ posao obavqa sa lako}om i sa {to mawe tenzije, jer nam je ionako ne fali; - Anu znam otkad je u{la u bolnicu na specijalizaciju, bila je tek neku godinu mla|a od mene, ~etrdesetak. Izvrstan lekar, inteligentan, sposoban i posve}en; - Ana je u svojim tridesetim obolela od bubre`ne insuficijencije i dijalizirala se ali je i pored toga

Gleda li premijer Australije TV Pink? Pi{e:

Vu~i} svojima: Evo, vi pametni, sad vodite stranku Rezultati referenduma, koje je Vu~i} saop{tio pre Republi~ke izborne komisije, kao i ishod u najve}im gradovima Srbije, u Beogradu, Novom Sadu i Ni{u, gde su gra|ani predsedniku Srbije rekli NE, toliko su razbesneli napredwa~kog lidera, da je, kako pi{u tabloidi koji su pod wegovom kontrolom, vikao na saradnike. Danima su napredwaci putem televizija, svojih tabloida i dru{tvenih mreà pozivali gra|ane da iza|u na referendum i zaokruè "da". Imali su i kampawu na RTS, gde je skandalozno i na indirektan na~in sugerisano gra|anima {ta treba da zaokruè na referendumu. Me|utim, na kraju, Vu~i} nije mogao da bude zado-

^etvrtak 10. 20. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 3

nastavila da radi svoj posao koji je obo`avala; - Ana je sa tom dijagnozom uprkos svim rizicima rodila prekrasnu }erkicu koju je tako|e obo`avala; - Ana je ~ekala godinama tran-

splantaciju bubrega, do~ekala i u toj bitki pobedila, sa celim nizom komplikacija koje samo zdravstvenom radniku mogu da se dese; - Ana je nastavila da radi i u vreme pandemije iako je to bilo maksimalno rizi~no za osobu na imunosupresivima; Ana je obolela od kovida, le~e}i druge i Ana nas je danas zauvek napustila. Wenu pri~u, na svom Fejsbuk nalogu, podelio je prijateq i kolega, a zavr{io ju je re~ima: "Ana je sada u nebeskom KBC-u u kom se nalazi preko 140 na{ih kolega preminulih od kovida. Ana je moj heroj, tihi, plemeniti, nenametqivi junak koji pobe|uje s osmehom. Ana je jedan od najve}ih boraca za koje sam u `ivotu ~uo. Pri~u o Aninoj `ivotnoj borbi ne}ete ~uti nigde drugde i zato sam je podelio s vama. Moramo znati ko su pravi heroji i idoli".

Novak \okovi} bi odavno dobio australijsku vizu samo da predsednik Srbije nije pogre{io adresu. Tako se desilo da Vu~i}eva poruka upu}ena premijeru Skotu Morisonu umesto da stigne u Kanberu, zavr{i u studiju Pinka i na naslovnicama svih srpskih reìmskih novina. Kum Milan mi je pri~ao anegdotu iz vojske. Neki lik koji nije savladao ba{ sva slova, slao je èni pisma i ona su mu se uredno vra}ala. Bio je o~ajan, mislio je da se „verna quba preudala“, dok mu desetar nije re{io problem: „Ovde gde pi{e „prima“ ne upisuje{ svoje ime nego ènino“. I brak je spasen. E na{ „sveznaju}i vo|a“ je tako umesto „prima Skot Morison“ napisao „Po{tovani gra|ani Srbije“, i eto nevoqe. Ovi {to razvrstavaju po{tu ~im su videli adresu odmah su prosledili doktoru @eksu (@eqko Mitrovi}). Zato {to je on najstru~niji za „Po{tovane gra|ane Srbije“. Mada, i da je poruka stigla u Australiju, ko zna kako bi Morison reagovao. [ta bi wemu zna~ila re~enica: „Suo~eni smo sa mnogo problema i pritiscima u regionu i iz celog sveta, ali ono {to nama kao narodu nikada nisu uspeli da oduzmu je na{e srce, ponos i dostojanstvo“. Pozvao bi sektretaricu „Xejn“ i rekao: „Vrati ovo, ovo je neka gre{ka“. Nije gre{ka. Vu~i}eva tobo` poruka australijskom premijeru, u kojoj traì da prestane maltretirawe najboqeg svetskog tenisera, stigla je tamo gde treba. U srpsku medijsku kanalizaciju, da otuda truje nesre}ni, hipnotisani narod. Ona je namewena publici reìmskih medija, upu}ena je wegovom glasa~kom telu, ne bili se „brak“ sa rajom odrào do aprilskih izbora. Od te poruke \okovi} ne}e imati nikakve koristi. âk i da kojim slu~ajem stigne do australijskih zvani~nika vi{e }e mu naneti {tete. Jer u woj se Vu~i}, po svojoj uobi~ajenoj navici, sva|a, drì lekcije, da ne kaèm ne{to ru`nije. Po sistemu, hvalite me usta moja, on za sebe veli da je „predsednik iz jedne male zemqe koji to (maltretirawe i iìvqavawe nad \okovi}em, prim. aut.) sme da kaè jednom velikom premijeru iz jedne velike zemqe“. Kao da su mu Vesi} i Jorgovanka pisali govor. Ne mari, gledaoci Zadruge su tu re~enicu umeli na pravi na~in da razumeju. A onda su to „mudri“ novinari preto~ili u „Vu~i} odbrusio australijskom premijeru“. Poltroni i podrepa{i nam to „odbrusio“ name}u kao model, kao neku vrlinu, kao patriotizam. âk i kao hrabrost jer, boè moj, samo najja~i me|u nama, samo junaci smeju da odbruse. Budala{tina, probajte da odbrusite {efu, kolegi muù ili èni… ne}ete se dobro provesti. Pogledajte kako pro|e fudbaler kad odbrusi sudiji – ùti karton, ako ponovi eto i crvenog. Koliko li je na{ junak zaradio kartona. Guglam i ~itam: Vu~i} odbrusio Skotu; Vu~i} odbrusio Hrvatima; Vu~i} odbrusio Albancima; Vu~i} odbrusio Laj~aku, Vu~i} odbrusio Vesni Pe{i}, Vu~i} odbrusio prvom ~oveku puteva; Vu~i} brutalno odbrusio [olakovim i \ilasovim medijima; Vu~i} odbrusio Zvezdi i Partizanu; Vu~i} odbrusio hrvatskim huliganima… [ta je slede}e, Vu~i} odbrusio babaseri. Nevoqa je {to kad Vu~i} „odbrusi“, qudi u tome prepoznaju Srbiju i sve nas. A do nas je wemu stalo samo kao do brojki, procenata, sigurnih glasova… Nisam ~uo da je odbrusio Lon~aru {to qudi umiru pred kovid ambulantama. Tamo gde su Vu~i} i wegovi radikali branili srpstvo, Srba vi{e nema. Ne}u da kaèm da ni \okovi}a vi{e ne}e biti u Australiji, re}i }u da se gadim le{inara koji skupqaju poene nad najboqim sportistom planete.

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 20. 2022.

SRPSKA POSLA

KAKVI SU ZAISTA SRBI?

У швајцарској штампи освануо текст о нашем народу са озбиљном поруком Европи [vajcarski magazin „Veltvohe”, u najnovijem broju, predstavio je Srbe kao herojski narod, koji se `rtvovao za Evropu, navode}i da gotovo nijedna druga evropska nacija u protekle tri decenije nije tako brutalno kritikovana u zapadnoj Evropi, kao {to je Srbija. U tekstu pod naslovom „Srbi narod heroja”, ovaj nedeqnik podse}a da je istorija nacije puna borbi i gubitaka, a Evropa toj spremnosti Srba na podno{ewe `rtava ima mnogo toga da zahvali. Ukazuje se da je za ve}inu komentatora srpski narod glavni uzrok posledwih ratova na Balkanu, podse}aju}i da je, austrijski nobelovac Peter Handke, kada je zatra`io pravdu za Srbe, bio izlo`en pravom „cunamiju” napada, pre svega u Nema~koj i Francuskoj.

SRBI SE S PRAVOM OSE]AJU NESHVA]ENIM

List navodi da mnogi Srbi s pravom imaju ose}aj da nisu shva}eni i da su ostavqeni na cedilu, a s tim u vezi navodi se da su Srbi ve} u Austro-ugarskoj monarhiji i nema~kom rajhu, pred Prvi svetski rat, bili prikazivani kao varvarski i gadan narod, kao narod „ubica kraqeva”. Me|utim, podse}a list, mnogi [vajcarci su to videli druga~ijim o~ima, pa se nabrajaju primeri - bolni~arke Luize Probst, koja je tri meseca u Beogradu negovala rawenike, a Srbe opisala kao narod koji se borio za slobodu, predusretqiv i veoma qubazan, i profesora kriminalistike u Lozani

Ar~ibalda Rajsa koji je na po~etku Prvog svetskog rata izve{tavao o neopisivim ratnim zlo~inima austro-ugarskih trupa nad Srbima. List ukazuje i da Srbi vekovima ìve u ratnom okruèwu, na prekretnici izme|u Zapada i Istoka, pa se ~ak vra}a na boj na Kosovu, 1389. godine, i podse}a na àqewe istori~ara Hajnriha Gelcera zbog tada{weg gubitka Srba, koje je okarakterisao kao „divan narod, najplemenitiji od svih Slovena”. Podse}a se i da se nijedna nacija nije duè od Srba borila protiv osmanske vladavine, iako je srpska dràva na 350 godina nestala sa geografskih karata, ali se zahvaquju}i nepokolebqivom delovawu Srpske pravoslavne crkve, izraènoj privrènosti tradiciji i se}awima na ranije herojske epohe Srbi nikada nisu pomirili sa okupacijom. Podràvaju}i Austrijance, Ruse i druge u borbi protiv Turaka, Srbi su se iz sopstvene snage oslobodili, uz vi{estruke pobede nad Turcima, podse}a list. Tako|e, osvr}u}i se na Drugi svetski rat, kada je Nema~ka okupirala Srbiju 1941, ukazuje se da su Srbi „Uì~kom Republikom”, ostvarili prvo osloba|awe jedne teritorije okupirane od strane nacista u Evropi, a srpski narod je sa 1,7 miliona `rtava, odnosno 10 odsto stanovni{tva, podneo najve}u `rtvu u Drugom Svetskom ratu u Jugoslaviji. Pi{u}i o ratovima tokom kraja 20. veka na prostoru biv{e Jugoslavije, „Veltvohe“ navodi da su sve strane po~inile zlo~ine, i da je etni~ko na-

siqe posledica dugogodi{wih sporova, progona i zlo~ina na tim prostorima.

SVAKI NAROD IMA SVOJE MITOVE

List kritikuje to {to su za Zapad samo Srbi od po~etka bili agresori i ratnohu{ka~i, te podvla~i da je NATO bombardovawe srpskih gradova 1999. i daqe osporavano jer nije bilo mandata UN. U tekstu se, pak, isti~e da je Srbija sada ve} odavno parlamentarna demokratija, kojoj nisu potrebne lekcije od spoqa, a Srbi, koji ìve u zemqi i inostranstvu, vaè za veoma vredne qudi, cewene, pre svega u nauci. „Nisu mawe moderni i otvoreni od drugih, a mitovi o herojskoj pro{losti su u wihovim ìvotima va`ni kao {to su to i mitovi iz pro{losti za [vajcarce. Odavno su Srbi od heroja istorije postali heroji svakodnevnice”, kaè se u tekstu, navodi Tawug. Posebnu pa`wu „Veltvohe“ je poklonio Nikoli Tesli, za kojeg navodi da ne ~udi {to danas najve}i broj automobila na elektri~ni pogod nosi wegovo ime. List podse}a da je Tesla ro|en u Hrvatskoj, tada delu Austro-ugarske, kao sin pravoslavnog sve{tenika i da je on bio pripadnik srpske mawine, koji je puno zna~aja pridavao herojskim pesmama, pesmi i plesu, kao i slavama. Magazin isti~e da je svojim patentima Tesla dao veliki doprinos nauci. „Mo`da je, ispred tenisera Novaka \okovi}a, Tesla najve}i sin moderne Srbije”, podvla~i „Veltvohe“. M. T.

@IVETI

U SRBIJI  Jedna supruga se `ali da sa mu`em nigde ne izlazi, a on se brani: - Evo, iza}i }emo sutra na referendum!

 Na referendumu nije z aokru`io ni DA ni NE. Tra`io je sredwe re{ewe.  Na pojedinim bira~kim mestima uo~eni su ozbiqni propusti. Glasao je kako je ko hteo.

 Zoranu Mihajlovi} ne mogu da smene jer ima uticajnog ro|aka. Ujka Sema.

 Sa ove istorijske distance rekao bih da je ju~e bilo boqe nego danas.

 - Gde si bio za srpsku Novu godinu? - U depresiji.

 Izgleda da imamo zakr~ewe krvnih sudova. Slab nam je dotok istine u mozak.

 Tekst va{e ostavke sve nas je ganuo. Jeste li razmi{qali o kwi`evnoj karijeri?

 Srpski specijalitet puwene paprike. Crnogorski specijalitet - puwene banane!

 Havarije u EPS ne doga|aju se slu~ajno. One su plod vi{egodi{weg stru~nog rada na{ih najboqih kadrova.

 Srpsku Novu godinu do~ekali smo sa kom{ijama. Mi smo spremili antibiotike, oni su doneli toplomer, ba{ je lepo bilo.

 Sve dok imamo grejanu rakiju, energetska situacija u zemqi bi}e stabilna.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Prva i najboqa pobeda je osvojiti sebe" „Nikad ne obeshrabruj nekoga ko kontinuirano napreduje, bez obzira kako sporo“ „Mudar ~ovek govori jer ima ne{to da ka`e, dok budala govori jer ho}e da ka`e ne{to“ Narodne poslovice

„Moto koji me vu~e napred je nikad se ne predaj. Ako krene{ u preticawe, dodaj gas“ Zoran \in|i}

„Ne èlim da se ponovo rodim. Zapravo, èlim, ali posle smrti. @elim jo{ jedan celi ìvot“ Zoran Radmilovi}

P o d m z

TEMA NEDEQE

STRA[AN BILANS „NOVE NORMALNOSTI“ U DANA[WOJ SRBIJI:

Podaci o govoru dece koji moraju da zabrinu sve Neku vrstu patologije govora ima 70 odsto dece u Srbiji, vi{e od tre}ine koja imaju izme|u 3 i 4 godine, ne pri~a. U tom uzrastu sve je ve}i procenat najmla|ih sa poreme}ajem pona{awa iz autisti~nog spektra. U dijalogu sa roditeqima deca u proseku provedu 5 minuta nedeqno. Sve ovo je stra{ni bilans ìvota sa tehnologijom i „novim normalnostima“. [ta se doga|a sa detetom koje ne progovori na vreme, ne moè da komunicira, da izrazi svoje èqe i ose}awa? Te{ko}e nosi u vrti}, {kolu, ima problem sa ~itawem, pisawem, ne moè da se socijalizuje. U ve}ini slu~ajeva ova deca imaju neadekvatne emocionalne reakcije, hiperaktivna su, agresivna ili autoagresivna. ZA[TO DECA NE GOVORE Prof. dr Mirjana Soviq, direktor Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora kaè da je nerazvijawe govora uslovilo vi{e faktora, ali je najvi{e uticala moderna tehnologija. Ona jeste u funkciji qudskog razvoja, ali nije za svakoga, u bilo koje vreme. Tablet i mobilni telefon su na bebinim kolicima, kreveti}u, na stolu u vreme obroka. „U anamnezi na{e dece koja imaju problem u progovarawu i govoru, stoji da su prose~no pet do {est sati dnevno ispred nekog digitalnog ure|aja. Pogledajte trenutak kada majka hrani dete, a tablet je ispred wega. Dete treba da vidi tawir sa svojom hranom, treba samo da poku{a da napravi pokret dono{ewa do usta, svega je toga li{eno. U pasivi je, ne vidi hranu, ne priprema digestivni trakt wenim gledawem, a proces varewa se priprema pre prvog zalogaja, kod wih je to sve poni{teno“, upozorava dr Soviq. Ona dodaje da je nepripremqen sistem organa za varewe uvu~en u virtuelnu stvarnost, {to dovodi do raznih metaboli~kih o{te}ewa, naru{ava se ravnoteà korisnih bakterija koje treba da se na|u u digestivnom traktu. Kada majka progovori, dete se trgne, proguta, ali nije svesno `vakawa, ukusa, mirisa. TEHNOLOGIJA DECI ODUZELA RUKE Ona kaè da je izuzetno va`no da beba prvo samostalno jede svojim prsti}ima, zatim da nau~i da drì ka{iku i da prinese hranu ustima. Svi ti pokreti se preska~u dok dete ne poraste, a roditeqi

ne znaju da i ove radwe uti~u na razvoj govora. „[aka i jezik zauzimaju najve}i prostor u na{oj neuralnoj mre`i, takozvana Penfildova {ema je odavno poznata, ta koordinacija ustvari je jedan ogroman fundament za na{ daqi razvoj kao homo sapijensa. Dete danas skroluje, koristi jedan prsti}, sve drugo je presko~ilo. Da ne govorim o konstruktivnim, didakti~kim igra~kama, gde treba da upotrebi svih 10 prsti}a, jer su {aka i prsti u dubokoj korelaciji sa jezikom“. Doktorka Soviq dodaje da se deci danas meqe hrana, jer je, kako ka`e, to kom-

fornije za majku, br`e nahrani dete. Ali roditeqi bi trebalo da budu svesni da, ako se u tom uzrastu ne posvete detetu, jer nemaju vremena, kasnije }e morati da posvete dugi niz godina da isprave gre{ke koje su napravili na po~etku. KAKO ZNATI DA NE[TO NIJE U REDU Da sa komunikacijom deteta ne{to nije u redu roditeqi mogu da detektuju pre prve godine, zato {to komunikacija nije samo re~, ona se izme|u majke i deteta razvija mnogo ranije, u prenatalnom periodu. Veoma rano je mogu}e uo~iti da li je sa detetom sve u redu. „Roditeqi vrlo rano mogu da vide da nema kontakta o~ima, da dete nema ra-

^etvrtak 10. 20. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 5

TRANSFER NOVCA SIGURNOST

Garantujemo isplatu

BRZINA

N OVO U roku od 15 minuta*

LAKOĆA

Jednostavan proces

ISKUSTVO

27+ godina iskustva

USLUGA

Usluga na vašem jeziku

*uslovi postoje

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

SPECIAL OFFER!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs

02 8781

*važe uslovi

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h zvijenu fazu gukawa, pla~ mu je monoton, pa majka ne mo`e da prepozna {ta je u pitawu, da li je mokro, gladno ili ga ne{to boli, da je dete uznemireno do tog nivoa da pla~e neute{no i daqu i no}u. To su ekstremni slu~ajevi, ali su sve pokaza-

teqi. Dete nema takozvani babling, tepawe i prve socijalizovane re~i u prvoj godini“, ka`e dr Soviq. Ona dodaje da stru~waci iz razli~itih {kola, odnosno pravaca prave dodatnu pometwu o tome kako dete treba da se razvija, zato {to razvoj govora ide paralelno sa senzomotornim razvojem, ali da je jedno sigurno, dete bi trebalo da po~ne da komunicira sa godinu do godinu i po dana, a u tre}oj godini mora da ima razvijenu funkcionalnu osnovu govora, da zapo~ne dijalog, postavqa pitawa, daje odgovore, da zna pesmice. „Stru~waci uglavnom ka`u, progovori}e, ne brinite, vidite kako je napredno, ~ak i defektolozi ne brinu do ~etvrte

SInce 1994

godine. Onda se majka upu}uje da porazgovara sa psihologom, jer „nema pravi uvid u stawe deteta“. To su velike obmane. To su stavovi ravni zlo~inu, jer, verujte mi, 90 odsto roditeqa koji do|u u na{u instituciju nam u anamnezi kaù da su ve} u tre}em mesecu primetili signale o kojima sam govorila, a da ni pedijatar, ni drugi stru~waci to nisu registrovali, prihvatili, svi su se povla~ili i ~ekali“. PET MINUTA RAZGOVORA NEDEQNO Na{a sagovornica isti~e da sve {to je komunkacija po~iwe u prenatalnom periodu, ako tu do|e do pomerawa, od transgeneracijskog uticaja na{eg roda kroz genetiku razvoja tokom trudno}e, ali i kasnije kada prva re~ treba da bude socijalizovana, sigurno }e biti problema. „Ne}e svako dete koje ima poreme}aj govora u}i u nasilno pona{awe. Imamo period kada majka ispod srca nosi to dete, zove se „materwi jezik“. Istraìvali smo dugi niz godina pona{awe deteta u utrobi majke, kako wen glas uti~e na wegovo pona{awe, ali i okolina. U tom periodu pona{awe okoline i pona{awe majke daju upori{ne kamen~i}e, oslonac, na{ temeq, kako }emo se pona{ati tokom celog ìvota. Neuroti~na majka, frustrirana, koja ima kratak fitiq, ra|a takvo dete“. Dr Soviq kaè da u razvijenim zemqama sveta deca u dijalogu sa roditeqima provedu 5 minuta nedeqno. Ne u kvalitetnom, ve} u bilo kakavom dijalogu. Roditeq se pretvorio u prevoznika deteta od sekcije do sporta. Na{a sagovornica podse}a da ne komuniciramo samo re~ima i o~ima, ve} i kroz na{u te~nost i energijom. Na poqu ovih saznawa Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora radio je istraìvawa o tome kako molitva i de~ija pesmica uti~u na energetsko stawe osobe, sa stru~wacima Ruske akademije nauka i Ukrajinskim univerzitetom. M. T.

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 20. 2022.

u LI^NOST U @I@I

VLADIKA GRIGORIJE

ôvek kome narod veruje [ta god da vladika Grigorije izjavi, budite ube|eni da }e se sutradan pojaviti na naslovnim stranicama tabloida kao „albanski lobista“, „izdajnik“, „ru{iteq Srbije“ i sli~no. Koliko god wegove re~i zvu~ale razumno, da treba da se borimo za ~ist vazduh i ìvotnu sredinu, protiv nasiqa nad ènama i nasiqa uop{te i da u krajwoj liniji treba da mislimo i delamo kao slobodni qudi, to }e dràvnoj vrhu{ki i wihovim medijskim glasnogovornicima zvu~ati kao poziv na ubistvo, ru{ewe dràve, izdaju… Jednom re~ju, diseldorfski i nema~ki vladika je za protivnike reìma – avet. Nije te{ko odgonetnuti zbog ~ega. Sve {to ne vaqa u „truloj“ dràvi Srbiji, a {to vlast poku{ava da predstavi kao „nevi|en uspeh“, Grigorije sa precizno{}u, jasnim i razumqivim jezikom – secira. Tako je nedavno izjavio da je „celim bi}em uz ekolo{ke proteste, dolazi oluja, ne vidite, ali je ose}ate“ podràvaju}i gra|ane koji protestuju zbog svega {to preti ve} devastiranoj ìvotnoj sredini, smrdqivom i kancerogenom vazduhu koji udi{emo i verovatno}i da }e situacija biti jo{ gora.

Vladika Grigorije je iskren, otvoren, hrabar, pravdoqubiv, borac za svakog ~oveka pojedina~no i dru{tva u celini. On je neko kome narod veruje. Bilo je poku{aja diskreditovawa wegovog lika i dela, ali svi su zavr{ili – kao la`. Koliko god se trudili, Grigoriju ne mogu na}i mrqu Kad god je vladika podrào proteste naroda, javqali su se podràvaoci lika i dela predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, koji odlu~uje o sudbini svih nas, nazivaju}i Grigorija najpogrdnijim imenima. êmu toliki strah, i angaòvawe dràvne ma{inerije kako bi se ugledni vladika diskreditovao u javnosti? Na stranu crnogorski scenario, u kom su crkvene litije odigrale kqu~nu ulogu u smeni autokratskog reìma Mila \ukanovi}a, ~ini se da su kod nas po sredi neke druge stvari. Vladika Grigorije je iskren, otvoren, hrabar, pravdoqubiv, borac za svakog ~oveka pojedina~no i dru{tva u celini. On je neko kome narod veruje. Bilo je poku{aja diskreditovawa wegovog lika i dela, ali svi su zavr{ili na smetli{tu istorije – kao la`. Koliko god se trudili, Grigoriju ne mogu na}i mrqu. Upravo takvi, ~asni i po{teni, nepokolebqivi borci za istinu, najve}a su pretwa aktuelnoj vlasti ogrezloj u la`, korupciji, nepotizmu i koristoqubqu. Stoga ne ~ude napadi na vladiku. Vladika Grigorije ro|en je 17. decembra 1967. godine u Vare{u, BiH. Sredwu bogoslovsku {kolu je zavr{io je 1988. godine u Beogradu, nakon ~ega upisuje Bogoslovski fakultet i potom 1989. odlazi na odsluèwe vojnog roka u Zagreb. Zamona{en je u manastiru Ostrog 1992. godine, odakle odlazi sa episkopom Atanasijem (Jevti}em) u manastir Tvrdo{ kod Trebiwa. Tvrdo{ki iguman postaje 1996, arhimandrit godinu dana kasnije. Bogoslovski fakultet je zavr{io 1994. i od 1995. do 1997. bio je na postdiplomskim studijama u Atini. Biv{i je episkop zahumsko-hercegova~ki i primorski (1999-2018), kao najmla|i episkop u SPC. M. T.

INTERVJU NEDEQE

DR DU[AN GLI[OVI], profesor Filolo{kog fakulteta u Beogradu

Ivo Andri} je smatrao da bi Stepinac sa samo tri re~i mogao da zaustavi ubijawe Srba Parola "Bratstvo i jedinstvo" bila je komunisti~ki prevod one iz Kraqevine "Brat je mio koje vere bio". Dok su je partijski funkcioneri izgovarali kao mantru, dotle je Andri} bio duboko ube|en u zna~aj tih re~i. Ovako o na{em jedinom nobelovcu i wegovom projugoslovenskom opredeqewu kome je ostao dosledan ceo ìvot govori dr Du{an Gli{ovi}, profesor Filolo{kog fakulteta u Beogradu u penziji i odli~an poznavalac Andri}evog dela. n Andri} je rano pokazao svoje opredeqewe za dràvu Ju`nih Slovena i nedvosmisleno smatrao Beograd prestonicom te dràve. U pripoveci Rzavski bregovi on sprsku vojsku naziva "na{a vojska". - Godine 1924, kada izlaze Rzavski bregovi u Pripovetkama kod Srpske kwièvne zadruge, {to je onda autoru donosilo veliki kwièvni ugled, Andri} uveliko radi kao mladi diplomata. Ovde nije re~ o kakvom srbovawu ili dodvoravawu Kara|or|evi}ima, ve} nastavak poimawa srpske vojske u onom duhu kako je pisao i 1914, o ~emu je ve} bilo govora. Stvarawe Kneèvine, potom Kraqevine Srbije, wene pobede u Balkanskim ratovima, zatim stvarawe zajedni~ke jugoslovenske dràve, i kod Andri}a je stvorilo utisak da jedino srpska vojska moè da bude ~vrst garant zajedni~ke dràve. n Po~etkom 20. veka u Bosni se pojavquju mladi koji se deklari{u kao Srbo-Hrvati. Smatrali su sebe ni Srbima ni Hrvatima, odnosno i Srbima i Hrvatima. Wima je pripadao i Andri}, pa i Gavrilo Princip. Pojasnite nam ovakvo wihovo opredeqewe? - U Bosni je u to vreme postojala nekolicina |a~kih organizacija, organizovanih prete`no na nacionalnoj osnovi, tj. podeqeni na srpske, hrvatske i muslimanske, mada i one same nisu bile jedinstvene. Iako je skoro svima wima zajedni~ki ciq bilo oslobo|ewe od Austro-Ugarske, gledali su popreko jedni na druge. Mladohrvatima je uzor bio Star~evi}, velikosrbi su mrzeli Hrvate, jedni muslimani su se smatrali Srbima, drugi Hrvatima, a tre}i ~isto muslimanima. Princip je bio ~lan srpske nacionalne organizacije, dok je Andri} glavnu re~ vodio u napredwa~ko srpsko-hrvatskoj, ~ije ~lanove su zvali napredwacima. Na nekoliko sastanaka te organizacije pod pla{tom kwièvnog kruòka dolazio je i Princip. Obema organizacijama politi~ki ciq je bio Jugoslavija. Na su|ewu Princip izjavquje da je "nacionalista Jugosloven". Napredwaci su bili utoliko revolucionarni, jer do tada nije bilo zajedni~kog politi~kog okupqawa i sa-

radwe Srba i Hrvata, {to je bio trn u oku okupacionim vlastima. n Iako je od mladala~kih dana ùdeo za zajedni~kom dràvom Ju`nih Slovena, ~ini se da Andri} nije mnogo àlio za nestankom Kraqevine Jugoslavije? îme je bio nezadovoqan? - Svoje nezadovoqstvo zajedni~kom dràvom lepo je opisao u Gospo|ici. Ideali o kojima je ma{tao on i wegova generacija su brzo izigrani. Posle ujediwewa vladao je, veli Andri}, haos. "Moè sve i ne moè ni{ta". Dovoqno je bilo biti oslobodilac. Hrvatski politi~ari su budu}nost videli u osamostaqewu, {to su ostvarili Sporazumom, 1939. Obi~no se poslanik Andri} u Berlinu prikazuje u TV filmovima i kwièvnim delima kao u{togqeni drveni lutak, bez ìvog dijaloga sa nema~kom stranom. Gorki su bili wegovi dani u sredi{tu Rajha. Stajao je izme|u nesposobne vlade u Beogradu i do zuba naoruànog Hitlera, koji se pripremao za napad na Sovjetski Savez. Uostalom, Kraqevina je su{tinski prestala da postoji ubistvom Aleksandra. Ono {to je ostalo rastakalo se do kona~nog raspada, 6. aprila 1941. n Za Andri}a kaète da je "Hrvat po ro|ewu a Srbin po opredeqewu". I katoli~ke vere, zbog usta{kih zlo~ina i blagonaklonog stava Alojzija Stepinca, odrekao se 1942. godine, daju}i iskaz u policiji. Traìo je da mu se upi{e da je "bez vere" iako su se tada tako deklarisali samo komunisti. Hrabar i moralan potez... - Svakako. Smatrao je tokom rata da bi Stepinac sa samo tri re~i tokom ne-

ANDRI] NIJE OMIQEN KOD BOSANSKIH MUSLIMANA

n Andri}, iako najve}i kwièvni hroni~ar Bosne, nije omiqen kod Bo{waka u dana{woj Bosni. Kaù, ru`no i zlurado je pisao o bosanskim muslimanima. Ima li bilo kakvog osnova za takvo tuma~ewe Andri}evog dela? - Ne postoje stroga pravila kako tuma~iti jednog pisca, ali svako tuma~ewe mora da bude logi~ki zasnovano i ~iwenicama obrazloèno. Na pomenutom opho|ewu prema Andri}u vidi se jasno kako je Kalajevo seme mr`we i razdora posejano po Bosni duboko pustilo korena. Mrze ga oni Bo{waci koji ne mogu da mu oproste {to se deklarisao kao Srbin i stekao svetsku slavu, pa pruà lo{ primer za druge Bosance. Turci ga prevode i rado ~itaju, a Bo{waci mu zameraju da je pisao lo{e o bosanskim muslimanima. Ne{to tu nije u redu.

Ka va

A kor kan ova N fle kon C pla cije U deqne mise mogao da zaustavi ubijawe Be~ Srba. Protiv katoli~ke vere nije imao slo ni{ta, ali posle zverstava koje su ~iniP le usta{e nad Srbima vi{e nije hteo da da bude wen vernik. Uostalom, za Crkvu V nije mnogo mario. Biblija da, Crkva ne. pro Upitan po istupawu iz katoli~anstva zna za{to ne pre|e u pravoslavqe, Andri} T se pravdao da mu to godine vi{e ne stan dozvoqavaju. Da se vratimo na wegovo U srpstvo. îni mi se da se danas od wega ski pravi ve}i Srbin, nego {to se izja{wajem vao da jeste. Beogradska ~ar{ija, kojoj A niko udovoqiti ne moè, ~esto mu je èq pri{ivala wegovo hrvatsko i bosansko lo, poreklo. n Dolazak komunista na vlast mogao je i Andri}a, kao i mnoge druge, ko{tati glave. Ali Andri} izgleda ne samo da nije pruìo ni najmawu mogu}nost da se posumwa u wegov patriotizam i dràwe tokom okupacije, nego se aktivno i ukqu~io u novu vlast, postao je poslanik, predsednik Udruèwa kwièvnika... - Priklawawe novoj vlasti mu ne bi tako ~esto uzimali za zlo da nije postao slavan i oven~an najpresti`nijom svetskom nagradom za kwièvnost. Ovako se kod wega traìla dlaka u jajetu. Za komunisti~ki reìm bio je kao poru~en za zna~ajnu funkciju u kwièvnom ìvotu. Hrvat iz Bosne koji se izja{wava kao Srbin, ateista, jugoslovenska vlada ga zaobi{la kod pristupawa Trojnom paktu, vratio se iz Berlina u Beograd, nije sara|ivao sa okupatorom, ugledan pisac od pre rata, visoki dràvni ~inovnik u Kraqevini, obrazovan, poliglota, oduvek projugoslovenskog stava i, {to kaète, patriota. [ta }ete vi{e. n Znamo da dodela Nobelove nagrade, naro~ito one za mir, ~esto "zamiri{e" na dnevnu politiku. Bilo je onih koji su pisali da je i Nobelova nagrada za Andri}a rezultat politi~ke popularnosti Titovog reìma na Zapadu, u to vreme? - Te, 1961. godine, je sredinom avgusta Hladni rat kulminirao podizawem Berlinskog zida. Andri} je naro~ito u svojim bosanskim romanima ispri~ao sudbinu su~eqavawa Istoka i Zapada. îtava Jugoslavija je tada bila neka vrsta simbola zapadnoisto~ne politike, pa nije iskqu~eno da je i to doprinelo da se nagrada dodeli jednom jugoslovenskom piscu, u ~ijem najpoznatijem romanu posebno mesto pripada mostu kao gra|evini ~iji je smisao da spaja, dakle, suprotnom onome koji ima zid. U Stajao je pre toga nekoliko godina na spisku kandidata. Mislim da je na dodelu nagrade presudno uticao veoma visok kvalitet wegovih dela. Sa Nobelovom nagradom ili bez we, Andri} je svetski pisac. R. N.

PLANETA

Kancelar Austrije: Od februara obavezna vakcinacija za sve starije od 18 godina

Austrija po~etkom februara uvodi obaveznu vakcinaciju protiv koronavirusa za odrasle, uz pretwu visoke kazne, rekao je austrijski kancelar Karl Nehamer, navode}i da je svestan "osetqive" prirode ovakve odluke, prve takve odluke u Evropi. Nehamer je rekao da je predlog zakona tako smi{qen da odgovora fleksibilnosti virusa. Plan je da obavezna vakcinacija postane zakon po~etkom februara. Cele nedeqe vodile su se burne rasprave u Parlamentu oko tog plana u zemqi gde je do sada potpuno vakcinisano 78,5 odsto populacije koje moè da se vakcini{e. U subotu je 27.000 qudi demonstriralo u glavnom gradu Austrije awe Be~u protiv te sporne mere, za koju se smatra da kr{i pojedina~ne mao slobode. iniPo~etkom februara bi}e uvedene kontrole i nevakcinisani }e mo}i o da da budu ka`weni od 600 do 3.600 evra u slu~aju ponavqawa prestupa. rkvu Vakcinacija postaje obavezna u sve ve}em broju zemaqa za odre|ene ne. profesije, kategorije stanovni{tva ili neke aktivnosti. Ali obavestva zna antikovid vakcinacija za sve je i daqe izuzetak. ri} Takva mera stupila je na snagu u Ekvadoru, Taxikistanu, Turkmenine stanu, Indoneziji i Mikroneziji. ovo U Nema~koj bi sli~an predlog, za koji se zalaè socijaldemokratwega ski kancelar Olaf [olc, mogao da bude razmatran u Bundestagu krawajem januara. kojoj Austrijska vlada opravdava ovu meru preoptere}eno{}u bolnica i u je èqom da stigne do stope vakcinacije od 90 odsto, kojom bi se omogu}insko lo, prema savetima stru~waka, da se postigne kolektivni imunitet.

mouge, eda awu paaciovu sed-

e bi stao veto se kon za otu. kao a ga paknije pinovota, {to

na"zao je ova oliima

vguwem to u ~ao ada. eka olidonom znaada o da ima gom da cao ela. we, R. N.

^etvrtak 10. 20. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 7

Rekordno niska stopa nataliteta u Kini Stopa nataliteta u Kini je pro{le godine pala na rekordno nizak nivo, pokazali su zvani~ni podaci, dok analiti~ari upozoravaju da bi starewe brè od o~ekivanog moglo da produbi zabrinutost za privredni rast. Peking se bori s nadolaze}om demografskom krizom jer se suo~ava s brzim starewem radne snage, usporavawem privrede i najslabijim rastom stanovni{tva u zemqi u posledwih nekoliko decenija. Stopa nataliteta druge najve}e svetske privrede pala je na 7,52 ro|enih na 1000 qudi, prema podacima Nacionalnog zavoda za statistiku (NZS), u odnosu na 8,52 u 2020. Brojke su najniè od po~etka evidencije 1949. godine, kada je osnovana komunisti~ka Kina. Iako su zvani~nici 2016. ublaìli nacionalnu politiku jednog deteta – dopu{taju}i parovima da imaju dvoje dece i ublaàvaju}i neke od najstroìh svetskih propisa o planirawu porodice - promene nisu uspele da dovedu do bejbi buma. Pro{le godine kineske vlasti su dodatno pro{irile politiku kako bi parovima omogu}ile da imaju troje dece. No, 2021. godine zemqa je zabeleìla 10,62 mi-

liona ro|enih, prema zvani~nim podacima, ~ime je broj stanovnika porastao na 1,41 milijardu. Stopa prirodnog prira{taja stanovni{tva pala je na 0,34 na 1000 stanovnika, s ranijih 1,45. Pro{le godine, rezultati popisa koji se sprovodi jednom u deset godina pokazali su da je stanovni{tvo Kine raslo najsporijom stopom od 1960-ih. Kao razlozi maweg broja beba navode se vi{i tro{kovi `ivota i kulturolo{ki pomak, s qudima koji su sada navikli na mawe porodice. Politiku jednog deteta uveo je biv{i lider Deng Sjaoping 1980. kako bi zaustavio rast stanovni{tva i podstakao privredni razvoj, sa izuzecima za ruralne porodice ~ije je prvoro|eno dete bilo `ensko i za etni~ke mawine.

REPUBLIKA SRPSKA

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 20. 2022.

Obrad Kesi} o politici SAD prema RS:

@ele da ukinu Dejton, smatraju ga privremenim Predstavnici SAD i neki ~lanovi Kongresa nastavqaju da podràvaju ono {to su podràvali u posledwih 20 godina, a to je da raskinu Dejtonski sporazum, jer ga smatraju privremenim, izjavio je Obrad Kesi}, {ef Predstavni{tva Republike Srpske u Va{ingtonu. Kesi} je za Jutarwi program RTRS-a rekao da na taj na~in podràvaju bo{wa~ku politiku, na {tetu preostala dva konstitutivna naroda. - Predstavnici probosanskih stranaka ne èle da razgovaraju sa Hrvatima oko izbornog procesa, kao ni sa Srbima oko povratka nadle`nosti enti-

tetima - naveo je Kesi}. On kaè da nije samo Balkan u pitawu, gde vidimo direktno me{awe u unutra{we stvari suverenih dràva. - Svetski poredak nije vi{e onakav kakav je bio pre 20 godina. Vidimo da i ~lanovi EU sve vi{e ulaze u otvorene sukobe, jer ne mogu vi{e da prate politiku SAD, tj. politiku konfrontacije, sukoba i izazivawa ve{ta~kih kriza - naveo je Kesi}. Amerikanci su nestrpqivi jer je BiH, kaè on, pored Kosova, rezultat wihovog nelegalnog vojnog ulagawa. S. G.

U SKLADU SA BOGOJAVQENSKIM OBI^AJIMA:

Dra{ko Stanivukovi} pliva za âsni krst Gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi} ove }e godine plivati za âsni krst, potvrdili su iz PDP. Obi~aj plivawa za âsni krst neguje se {irom pravoslavnog sveta, a ova manifestacija bi}e odràna i ove godine u najve}em gradu Srpske. Povodom ovog praznika Svetu arhijerejsku liturgiju u Hramu Hrista Spasiteqa u Bawaluci sluì}e Wego-

POMEN NAJMLA\EM BORCU:

Masle{a kao svetli primer iz tamnih vremena Kod spomenika najmla|em poginulom borcu Trebiwske brigade Vojske Republike Srpske Aleksandru Masle{i sluèn je pomen povodom 27 godine od wegove smrti. Masle{a je pristupio Bobanskoj ~eti Trebiwske brigade sa nepunih 16 godina 1993. godine, a preminuo je 16. januara 1995. godine na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu od posqedica rawavawa na Bora~kom jezeru kod Kowica. I ove godine pomenu kod spomenika ovom hrabrom mladi}u okupili su se wegova rodbina, saborci i prijateqi. -Poslije ovoliko godina ostaje velika àl za Aleksandrom, nama koji smo ga dobro poznavali ali isto tako i veliki ponos {to je bio s nama. Masle{a je jedan od najmla|ih boraca koji je dao ìvot za Republiku Srpsku, koji je ostavio {kolu kako bi branio svoje ogwi{te – rekao je Dragan Risti}, saborac Aleksandra Masle{e. U Gradskoj bora~koj organizaciji Trebiwe kaù da wegov spomenik najboqe govori kakav je Aleksandar ostavio trag. - Mo`da sam simbol ovoga spomenika koji je u tami, a ta svijetla ta~ka na kojoj je Aleskandrova bista najboqe govori o svemu tome. Uvijek kada su te{ka vremena za na{ narod, uvijek }e biti tih svijetlih ta~aka, neko sjeme koje }e izroditi pobjedu I slobodu za ovaj narod – istakao je Dejan Bodiroga, predsjednik GBO Trebiwe. Aleksandar Masle{a rawen je 27. septembra 1994. godine. Od iste granate poginuli su komandant Bobanske ~ete Nedeqko Vidakovi}, te wegovi saborci Qubi{a Popovi} i Dragan Slijep~evi}. R. N.

vo preosve{tenstvo episkop bawalu~ki Jefrem od devet ~asova, nakon ~ega }e ispred Hrama biti formirana bogojavqenska litija koja }e se zaputiti ka mostu Patre. Ove godine }e u hladnom Vrbasu za ^asni krst zaplivati 33 Bawalu~ana, a me|u wima je i Stanivukovi} koji }e tako postati gradona~elnik koji je uzeo u~e{}e u negovawu ove tradicije.

POMEN @RTVAMA NASERA ORI]A U SKELANIMA:

Ubistva èna, dece i staraca ukazuju na jasnu genocidnu nameru Predsednik Organizacije porodica zarobqenih i poginulih boraca i nestalih civila Srebrenice Branimir Koji} izjavio je da ubistva srpskih civila dece, èna i staraca u Skelanima i okolnim selima 16. januara 1993. godine pokazuje da su muslimanske snage imale jasnu genocidnu nameru da uni{te sve {to je srpsko. Koji} je rekao da svi mostovi na svetu simbolizuju ìvot i spajaju qude, ali da je most na Drini izme|u Skelana i Bajine Ba{te 16. januara 1993. godine bio most smrti, jer su ga muslimanski napada~i dràli pod snajperskom i mitraqeskom vatrom ubijaju}i civile koji su poku{ali da se spasu bekstvom u susednu Srbiju. - Izme|u ostalih na mostu su ubili Gordanu Sekuli} koja je u naru~ju nosila ~etvorogodi{weg sina \or|a koji je sre}om preìvio. Tog dana ubijeno je ~etvoro dece i 15 èna, rekao je Koji} u Skelanima, gde je danas sluèn parastost ubijenim Srbima i obiqeèno 29 godina od srpskog stradawa u ovom i okolnim selima.

On je istakao da je za osudu odnos i opstrukcija pravosu|a BiH prema srpskim `rtvama i otvoreno odugovla~ewe podno{ewa optu`nica protiv po~inilaca masovnih ubistava srpskih civila u Podriwu. Ilija Ivanovi} iz sela ]osi}i, koji je na dana{wi dan 1993. godine rawen u napadu muslimanskih snaga, a potom i zarobqen, kaè da je preìveo strahovitu torturu u srebreni~kim logorima u kojima je preminula polovina od 30 zarobqenih Srba. - Popio sam vi{e mokra}e nego {to sam pojeo hrane dok sam bio u logoru, a niko nije odgovarao za te zlo~ine. Ja sam preìveo, a polovina od 30 zarobqenih nije. To pokazuje kakvo je pravosu|e

BiH i da takav sud nije potreban ukoliko }e {titi zlo~ince iz jednog naroda, rekao je Ivanovi}. On je podsetio da su jedinice Nasera Ori}a napale wegovo selo oko 6.00 ~asova ujutro. - No} je jo{ bila. Upadali su u srpske ku}e, ubijali i palili. Poginulo je 12 mje{tana, a mene su rawenog zarobili, prise}a se Ivanovi}. Kod Centralnog spomenika srpskim civilima i vojnicima u Skelanima kod Srebrenice danas je slu`en parastos za 305 nastradalih Srba iz ovog mesta i okolnih sela u proteklom ratu, od kojih je 69 ubijeno na dana{wi dan 1993. godine. Vi{e od polovine ubijenih bili su civili `ene, deca i starci. S. G.

CRNA GORA

Dritanov novi manevar potresao politi~ku scenu Crne Gore Predlog koalicije Crno na bijelo za formirawe mawinske Vlade, bez DF ali i DPS, obelodawen na konferenciji za novinare, izazvao je burne reakcije i politi~kih subjekata, ali i analiti~ara u Crnoj Gori, a mnogi opravdano pitaju da li je predlog formirawa mawinske vlade izlaz iz krize, ili uvod u neku novu politi~ku krizu. Politi~ki analiti~ar Vladimir Pavi}evi} smatra da je taj predlog direktna posledica sukoba u Vladi Crne Gore, gdje je na jednoj strani premijer Zdravko Krivokapi}, koga podr`avaju ministri Spaji} i Milatovi}, a na drugoj sam Dritan Abazovi}, aktuelni potpredsjednik Vlade koji je ovu inicijativu i pokrenuo.

DA LI JE MAWINSKA VLADA RE[EWE

„ U ovom trenutku treba se prisjetiti da je ba{ Abazovi} predloìo Krivokapi}a za premijera i da je wegova ideja o ekspretskoj vladi, {to se pokazalo jako lo{e i neproduktivno. Mislim da treba da se u ovom trenutku u Crnoj Gori vratimo osnovnoj politi~koj logici koja nalaè da u vladi mora da se na|e mjesta za kqu~ne politi~ke igra~e koji su pobijedili na parlamentarnim izborima, iz DF, Demokrata i URE i samo tako }ete imati stabilnu vladu spremnu za sprovo|ewe reformi“, smatra Pavi}evi}. On isti~e da je sve ostalo igrawe, ili ~ak poigravawe. „Ako ne moète da stvorite jaku vladu u kojoj su politi~ki autoriteti, onda je slede}i korak da organizujete izbore na kojima }e narod saop{titi svoju voqu i kome daje podr{ku,“ uvjeren je Pavi}evi}.

[TA HO]E ZAPAD

Analiti~ar Predrag Drecun isti~e da je o~igledno da su partneri sa Zapada izgubili strpqewe oko svega {to se doga|a na politi~koj sceni Crne Gore i ovo {to je URA danas saop{tila su, kako ka`e, u su{tini zahtjevi tih partnera. „Podsjeti}u da je ameri~ki izaslanik Gabrijel Eskobar prije par mjeseci kazao da „za sada“ DF nije wihov partner i o~igledno je da ta politi~ka

^etvrtak 10. 20. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 9

POMO] U KU]I ZA STARIJU OSOBU Ozbiqna, uredna `ena sa iskustvom za pripremu tradicionalne kuhiwe bi gledala i ~uvala stariju osobu u Brizbejnu ili Gold Koustu uz nadoknadu.

Sve informacije na telefon: 0410 591 192

NASTAVAK RATA KOTORSKIH KLANOVA: formacija nije zadovoqila neke wihove kriterijume i zato su tako izri~ito protiv toga da ih vide u vladi. Sa Amerikancima je to tako - jasno vam stave na znawe. U takvim okolnostima jedino je mogu}e da se traì nova ve}ina. Da li }e narod prihvatiti tu novu ve}inu, vidje}emo. Kako bi se prihvatilo da DPS da podr{ku mawinskoj vladi, nije mi ba{ jasno, to se ne moè predvidjeti“, navodi Drecun. Druga opcija je, po wegovom mi{qewu, da DF i DPS odlu~e da oni naprave dogovor da se ide na nove izbore i da isprovociraju skra}ewe mandata skup{tine. „Me|utim, mislim da DPS ne smije povu}i takav potez zbog svojih zapadnih partnera. Mislim da su izbori najdaqa ta~ka za razrje{ewe politi~ke krize u ovom trenutku“, kaè Drecun. On dodaje da ovaj poku{aj sa planom „Evropa sad“ moè do}i pod znak pitawa, a isti~e da je Abazovi} kazao i da bi neke ministre iz ove vlade zadrào u toj budu}oj mawinskoj, uz pretpostavku da su to upravo ministri koji se bave ekonomskim pitawima. „ Postoje}a vlada je radila u veoma lo{im okolnostima, prakti~no je vladala podzakonskim aktima. Ona je imala opoziciju i opoziciju u vladaju}oj ve}ini, dakle, vladala je bez stabilne skup{tinske ve}ine, {to su lo{e okolnosti“, obrazlaè Drecun. On ipak ukazuje da je te{ko predvidjeti u kom politi~kom smjeru }e sve ovo voditi, pogotovo kako }e reagovati Demokratski front ako ispadne iz igre, i Demokrate koje su izvan svega ovoga {to se doga|a. Drecun kaè da se mo`da moè o~ekivati i formirawe jedne nove politi~ke partije u Crnoj Gori. S. G.

Kako je u podgori~kom nasequ Tolo{i u eksploziji nastradao Cetiwanin Jasminko [ahovi}

Posle vi{e od godinu dana mirovawa, rat izme|u dva kotorska klana, prema policijskim operativnim saznawima, nastavqen je u ponedeqak ubistvom Cetiwanina, bliskog "{kaqarcima" Jasminka [ahovi}a (41). On je usmr}en u detonaciji eksplozivne naprave, koja

mu je podmetnuta ispod automobila, nedaleko od ku}e u Podgorici, gde je sa suprugom i detetom `iveo kao podstanar. Do eksplozije je do{lo u ponedeqak oko 10 sati u podgori~kom nasequ Tolo{i. Prvi rezultati istrage pokazuju da je eksplozivna naprava bila postavqena na autu, ispod mesta voza~a, i aktivirana je daqinskim putem. Utvr|eno je da je eksploziv aktiviran onog trenutka kada je [ahovi} upalio automobil. Ova ~iwenica upu}uje na zakqu~ak da je zlo~inac pratio kretawe mete i odlu~io se da aktivira "napravu" kada je bio sam, kako bi izbegao druge `rtve. Detonacija je [ahovi}a izbacila iz automobila, a delovi kola su leteli na desetine metara. U krvavom sukobu, koji je zapo~et krajem 2014. godine, kra|om ne{to vi{e od 200 kilograma kokaina u [paniji, do sada je ubijeno vi{e od 50 osoba, me|u kojima je bilo i slu~ajnih `rtava. Pred kraj 2020. godine, ubijeno je vi{e qudi, koji su dovo|eni u vezu sa "{kaqarskim klanom". Ipak, hap{ewem srpskog ogranka "kav~ana", kriminalne grupe Veqka Belivuka i Maqka Miqkovi}a, rat je gotovo utihnuo.

IZNELI TONE DROGE, KRIV SAMO \OKO: Posle zaplene kokaina u magacinu "Volija", uz uhap{enog {peditera iz Bara, jo{ nekoliko osoba osumwi~eno [pediter iz Bara \oko D. zasad je jedini uhap{en zbog sumwe da je bio ~lan kriminalne organizacije koja je krijum~arila pola tone kokaina, vrednog oko 20 miliona evra, u paketima banana, dopremqenih iz Ekvadora, koje su bile namewene podgori~koj kompaniji "Voli", vlasnika Dragana Bokana, bliskog prijateqa predsednika Crne Gore Mila \ukanovi}a. Na konferenciji za novinare Specijalnog dràvnog tuìla{tva i Uprave policije saop{teno je da je jo{ nekoliko osoba iz Crne Gore ukqu~eno u ovaj prqavi posao, ali se na wihovoj identifikaciji jo{ radi. Re~eno je da je od 109 kontejnera, koji su kontrolisani u Baru, 70 sadràlo banane i da je po{iqka pra}ena do terminala u Podgorica i kupca kompanije "Voli trejd". Glavni specijalni tuìlac Milivoje Katni} kazao je da sa sigurno{}u moè tvrditi da kokain nije bio namewen kompaniji "Voli", ve} da je trebalo da bude uzet na putu od Bara do magacina ove podgori~ke firme. - Paketi sa drogom bili su toliko razli~iti da bi ih i dete otkrilo. Droga je trebalo da bude u skladi{tu, gde je najmawe tri puta ranije preuzeta - u junu, avgustu i oktobru prethodne godine. U

jednom slu~aju je falilo dve tone i 50 kilograma banana, {to upu}uje da je toliko droge izneseno iz Slobodne zone. Kada su ovi kontejneri otvarani, carinici su

KNE@EVI] O [VERCU KOKAINA: MAGACIONERI OTKRILI ONO [TO POLICIJA NIJE Povodom zaplene pola tone kokaina u magacinu podgori~ke kompanije "Voli", kojom gazduje Dragan Bokan, bliski prijateq predsednika Crne Gore Mila \ukanovi}a i vlasnik Ko{arka{kog kluba "Budu}nost", {ef parlamentarnog Odbora za bezbednost i odbranu Milan Kneèvi} sazvao je sednicu tog skup{tinskog tela. Carinici su 11. januara detektovali po{iqku u Luci Bar i obavestili Specijalno dràvno tuìla{tvo i Upravu policije, ali su dobili instrukcije da propuste po{iqku, kako bi se utvrdilo kuda po{iqka ide. Milan Kneèvi} je ocenio da je otkrivawe tovara u jednom od marketa dokaz da su sa tim i Milo \ukanovi} i wegova partija imali veze.

konstatovali da je falilo robe i oni su uredno obave{tavali kompaniju iz Slovenije, koja doprema ovo ju`no vo}e - rekao je Katni}, tvrde}i da "roba" nije trebalo da do|e u "Voli", kompaniju koja je, kako je rekao, u proteklih pola godina vi{e puta traìla da se proveravaju kontejneri kojima stiè roba za taj trgovinski lanac, a da je to u~iweno i za ovaj kontejner. Katni} obja{wava da je droga, ipak, stigla u "Voli" zbog propusta u obave{tajnim slu`bama. On tvrdi da kokain ima ~isto}u od 96 odsto, ali nije èleo da odgovori na pitawe da li ova droga pripada jednom od dva kotorska klana. Tovar od pola tone kokaina prona{li su radnici podgori~ke kompanije u paketu sa bananama, da bi potom uprava "Volija" pozvala policiju. Po re~ima specijalnog tuìoca Miroslava Turkovi}a, tuìla{tvo je do{lo do podataka koji upu}uju na sumwu da je tokom pro{le godine u Sloveniji, Crnoj Gori, i teritoriji Ekvadora stvorena kriminalna organizacija koja se bavila neovla{}enom proizvodwom, dràwem i prodajom droge. - Dokazi upu}uju na to da je pripadnik ove kriminalne organizacije postao i jedan crnogorski dràvqanin, \oko D., koji obavqa poslove {pedicije. Pri-

Kokain prona|en me|u kutijama banana kupqeni su dokazi koji upu}uju da je ta osoba imala zadatak da obavqa manipulaciju kontejnera sa bananama u kojima je sme{ten kokain, da dostavqa brojeve kontejnera kupcima ovog ju`nog vo}a, a sve u ciqu izuzimawa droge ispod mera carinika - kazao je Turkovi}, dodaju}i da su ~lanovi ove grupe postala jo{ neka lica iz CG na ~ijem identitetu se radi intenzivno. - Re~ je o dr`avqanima Crne Gore koji su obavqali zadatke u slobodnoj carinskoj zoni Luke Bar, a zadatak im je bio da postupaju}i po naredbama i uputstvima organizatora prikrivaju kontejnere sa drogom. R. N.

KOSOVO I METOHIJA

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 20. 2022.

Srbima na KiM nije omogu}eno da glasaju na referendumu o promeni ustava Srbije

Skup{tina Kosova nije D dopustila Srbima da glasaju si Перформанс гласања у Косовској Митровици

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Misija OEBS ne mo`e da sprovede prikupqawe glasa~kih listi}a "Misija OEBS na Kosovu pa`qivo prati nedavna de{avawa u odnosu na srpski referendum. Misija OEBS bila je spremna da sprovede operaciju prikupqawa glasa~kih listi}a u skladu sa prethodnim presedanom i uz saglasnost svih relevantnih institucija, i zaista je ponudila da to u~ini", saop{teno je iz ove misije. Kako se navodi u saop{tewu, osnovni uslov za sprovo|ewe takve operacije je saglasnost svih strana. S tim u vezi, u nedostatku saglasnosti, nije mogu}e da misija sprovede operaciju takve veli~ine, koja treba da podr`i najvi{e profesionalne izborne standard, dodaje se.

Glasawe u Srbiji

Горан Ракић испред новинара са протеста Takozvana Skup{tina Kosova usvojila je, u subotu 15. januara, Rezoluciju protiv organizovawa srpskog referenduma na Kosovu koji je zakazan za nedequ 16. januara. Za je glasalo 76 poslanika, nije bilo glasova protiv, a jedan poslanik je bio uzdr`an. Premijer Kosova Albin Kurti je, na vanrednoj sednici rekao da je jedna od ta~aka da gra|anima sa dvojnim dr`avqanstvom omogu}eno da glasaju putem po{te, ili preko Kancelarije za vezu Srbije u Pri{tini. Kosovska policija u Pri{tini je saop{tila, u subotu 15. januara, da je predhodne no}i konfiskovani bira~ki materijal za gla-

sawe na referendumu u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji predat carini. Zbog toga {to je Srbima na KiM Pri{tina oduzela pravo da glasaju na referendumu Srbije u svim srpskim sredinama, u nedequ 16. januara, su odr`ani mirni protesti. Najmasovniji protest je odr`an u srpskom severnom delu Kosovske Mitrovice. Predsednik Srpske liste i ministar za zajednice i povratak, Goran Raki} je sa protesta u Kosovskoj Mitrovici, pro~itao tri zahteva, kako je rekao, srpskog naroda. "Srpski narod ~vrsto stoji uz

Repubi~ka izborna komisija u subotu uve~e, 15. januara, je donela odluku po kojoj }e glasa~i sa Kosova i Metohije, budu}i da Pri{tina nije dopustila Srbima da glasaju na referendumu, svoje pravo mo}i da iskoriste na bira~kim mestima u ~etiri grada centralne Srbije – Kur{umliji, Ra{ki, Novom Pazaru i Vrawu. svoju dr`avu Srbiju i `eli da glasa na referendumu o ustavnim izmenama vezanim za pravosu|e" naveo je Raki}, dodaju}i da zahtevaju od Evropske unije, Kvinte i svih ostalih me|unarodnih ~ini-

laca da omogu}e Srbima na KiM pravo glasa na isti na~in kako je to u svim ranijim izbornim procesima bilo mogu}e. "Srbi sa Kosova zahtevaju jednaka prava za sve", kazao je Raki}, dodaju}i da Srbi ne}e dozvoliti da ih Pri{tina tretira kao gra|ane drugog reda i da im ukida pravo glasa koje je osnovno qudsko pravo zagarantovano svim me|unarodnim normama i propisima, ukqu~uju}i i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. "Zato sada poru~ujemo da }e srpski izbori 3. aprila biti odr`ani u svim sredinama na Kosovu" – naglasio je Raki}.

^ETIRI GODINE OD UBISTVA OLIVERA IVANOVI]A U KOSOVSKOJ MIITROVICI

Jo{ bez imena ubica i nalogodavaca Са помена у храму Светог Саве у Београду

POMEN OLIVERU IVANOVI]U U BEOGRADU

Јанко Ивановић, син убијеног Оливера Ивановића полаже венац Paqewem sve}a i polagawem cve}a na mestu gde je 16. januara 2018. godine, u ulici Sutjeska br. 64 u Kosovskoj Mitrovici ubijen lider Gra|anske inicijative „Sloboda, demokratija, pravda“, Oliver Ivanovi}, u nedequ 16. januara obele`ena je ~etvrta godi{wica od ubistva. ^lanovi porodice, biv{e strana~ke kolege, sugra|ani i prijateqi, okupili su se simboli~no u 8 sati i 15 minuta, u vreme kada je pre ~etiri godine ubijen Oliver Ivanovi} sa pet hitaca u le|a. Pomenu su prisustvovali i predstavnici Narodne stranke na ~elu sa Miroslavom Aleksi}em, Lokalnog fronta iz Kraqeva, kao i pokreta “Ne davimo Beograd” zajedno sa Dobricom Veselinovi}em i Radomirom Lazovi}em. - Sramota je za me|unarodnu zajednicu i za Srbiju i za institucije u Pri{tini da i nakon ~etiri godine nemamo nalogodavce i imena ubica Olivera Ivanovi}a. U sudu u Pri{tini se vodi neko fingirano

su|ewe gde imamo qude kojima se sudi za sau~esni{tvo, a ne znamo kome su oni sau~estvovali u zlo~inu koji se desio, - ukazao je prijateq Olivera Ivanovi}a, Dejan Nedeqkovi}. Govore}i o procesu su|ewa koje se trenutno vodi u Pri{tini, advokat Neboj{a Vlaji} ka`e da je “farsi~an”. - Dok god se sudi qudima za koje niko nije siguran da su u tom doga|aju u~estvovali i dok god mi svi tra`imo da se otkriju oni koji iza tog stoje, jer oni su mnogo va`niji od onih koji su povukli oroz, pravde u Srbiji i na KiM ne}e biti. Ovaj postupak u Pri{tini je krenuo tako da nikoga ne ube|uje da }e se do pravde sti}i, ali sa~ekajmo da vidimo {ta }e da bude. Me|utim, predugo to traje da bi davalo ikakvog osnova za bilo koji optimisti~ki zakqu~aknaveo je Vlaji} istovremeno ukazuju}i da trenutno u Srbiji nikakvog procesa nema. Janko Ivanovi}, sin ubijenog Olivera

Страначке колеге на помену Оливеру Ивановићу Ivanovi}a, zahvalio je svima koji su danas do{li da obeleè godi{wicu ubistva wegovog oca. - Va{e prisustvo na svim skupovima i obeleàvawima predstavqa podr{ku na{oj porodici, - poru~io je Janko Ivanovi}. Na drugom pomenu Oliveru Ivanovi}u u Kosovskoj Mitrovici, u 10 sati, okupio se deo wegovih politi~kih saboraca iz GI SDP kojom je rukovodio do svog ubistva. - Sa ovog mesta, danas, posle ~etiri godine, poru~ujemo institucijama Kosova, Srbije i me|unarodnoj zajednici - da vi{e nemamo strpqewa i da se institucije pozabave i rade svoj deo posla. Wegovo ubistvo je politi~ki motivisano. Molim sve institucije, posebno me|unarodnu zajednicu da kona~no rasvetli ovo ubistvo - poru~ila je Ksenija Boòvi} iz Gra|anske inicijative Sloboda demokratija Pravda. Me|u okupqenima bio je i Ivanovi}ev

U Hramu Svetog Save u Beogradu, u nrdrqu 16. januara, je sluèn pomen ubijenom lideru Gra|anske inicijative "Sloboda, demokratija, pravda" iz Kosovske Mitrovice Oliveru Ivanovi}u, kome je prisustvovala premijerka Srbije Ana Brnabi}. Brnabi} je ponovila da se Vlada Srbije „ne}e smiriti dok se ne istraì taj uàsan zlo~in“, kao i da Pri{tina opstrui{e ceo proces. Brnabi} je navela da su postojali poku{aji politi~kih optu`nica koje su se, kako je kazala, zavr{ile time da je na kraju optuèna Ivanovi}eva sekretarica. „To govori o ozbiqnostri istrage u Pri{tini i wihovim namerama… Da je Pri{tini bilo u interesu da na|e po~inioca i nalogodavce, svakako bi i dana{wi epilog bio druga~iji“, rekla je Brnabi}. prijateq i biv{i ministar u Vladi Srbije, Rasim Qaji}. Iako nije bio na pomenu, cve}e je uputio biv{i ~elnik Koordinacionog centra i Ivanovi}ev prijateq, Neboj{a ôvi}.

u p p

rbienu, inaNe-

SRBI IZ HRVATSKE

SRBIMA PRETI GUBITAK PRAVA:

Demografska situacija u Hrvatskoj protiv srpskog jezika, pisma i zapo{qavawa Katastrofalni rezultati popisa stanovni{tva u Hrvatskoj koji su pokazali zna~ajno smaweni broj stanovnika za 9,5 odsto u odnosu na pre 10 godina, zna~i da }e Srbi izgubiti prava iz ustavnog zakona u mestima gde ih vi{e ne}e biti ni tre}ina. Kako sada stoje stvari, Srba ni u Vukovaru nema dovoqno da ubudu}e ostvaruju prava iz ustav-

Samo tri hrvatska grada imaju vi{e od 100.000 stanovnika Samo tri grada u Hrvatskoj – Zagreb, Split i Rijeka, imaju vi{e od 100.000 stanovnika, pokazuju prvi rezultati popisa stanovni{tva Republike Hrvatske 2021. Zagreb ima najvi{e – 769.944 stanovnika, drugi po veli~ini je Split sa 161.312, a tre}a je Rijeka sa 108.622 stanovnika. U sva tri najve}a hrvatska grada u proteklih deset godina smawio se broj stanovnika. U odnosu na popis 2011., Zagreb je izgubio oko 20.000 stanovnika, koliko i Rijeka, a Split oko 16.000 stanovnika. ^etvrti po redu najve}i grad u Hrvatskoj, prema rezultatima novog popisa stanovni{tva, je Osijek s 96.848 stanovnika. Slede Zadar (70.782), Bjelovar (67.600) i Velika Gorica (61.198). Po novom popisu stanovni{tva, samo osam hrvatskih gradova ima vi{e od 50.000 stanovnika.

nog zakona, {to zna~i da su "pali" ispod tre}ine stanovnika grada. Gradona~elnik Ivan Penava, koji je predwa~io u pritiscima na srpsku zajednicu, prognozira da je Srba u tom gradu izme|u 25 i 28 odsto, u odnosu na 33 odsto koliko ih je bilo pre deset godina kada je ura|en posledwi popis. Iako jo{ nisu objavqeni detaqni rezultati popisa kada je re~ o nacionalnoj strukturi, sasvim je jasno da Srba ne}e biti tre}ina ni u mestima gde su uvek bili u ve}ini, a to zna~i da ne}e mo}i vi{e da koriste svoje pismo i jezik, kao ni da ostvaruju prava kod zapo{qavawa. Prvi rezultati popisa ukazuju da bi to moglo da zadesi Srbe {irom Hrvatske, od Slavonije, Like do Banije i Korduna. îni se da sada traje drugi egzodus koji proìvqavaju Srbi u Hrvatskoj, jer se iseqavaju mladi a ostaju samo starci. Popis pokazuje da je Vukovar izgubio u posledwih deset godina 4.147 stanovnika, a Glina 2.076. U Kostajnici je ~ak 30 odsto mawe stanovnika u odnosu na pro{li popis. U Dvoru, gde su Srbi ~inili ve}inu je katastrofalna situacija jer je grad od 5.570 pao na 3.044 stanovnika. I u Gvozdu je pad stanovnika od 30 odsto, Dowem Lapcu 32 odsto, u Udbini 28 odsto. Pusta su mnoga srpska mesta u Lici, a u Udbini koja je imala 1.874 stanovnika sada ìvi wih 1.346. Sada je potpuno jasno da je propao i projekt povratka Srba u Hrvatsku, jer nedostatak posla i stalni pritisci doveli su do toga da ne samo da se Srbi ne mogu da vrate, ve} da i ono malo preostalih odlazi. Ustavni zakon iz

grobqu u Novoj Gradi{ki. Grobqe se nalazi u blizini budu}e pravoslavne crkve ~iji su temeqi osve{tani u julu 2020. godine.

SLAWELODGE PAKETA NA KU]NU ADRESU LYGON MELBOURNE SYDNEY HOTEL U KARLTONU

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

Potrebni radnici za ~i{}ewe hotelske sobe.

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Ako ste zainteresovani Srbija - na BiH03 9663 6633 pozovite

maksimalno 40 kilograma

Hrvatska za deset godina izgubila 9,5 odsto stanovni{tva Hrvatska ima 3.888.529 stanovnika, pokazuju prvi rezultati Popisa stanovni{tva, doma}instava i stanova 2021. koji je tokom pro{le godine sproveo Dràvni zavod za statistiku. Prema prethodnom Popisu, 2011, Hrvatska je imala 4.284.889 stanovnika, {to pokazuje da se populacija te zemqe u posledwih 10 godina smawila za za 9,5 odsto, odnosno za vi{e od 360.000 stanovnika. 1991. godine bar je u nekim sredinama omogu}io da Srbi u~estvuju u vlasti i da imaju ravnopravni poloàj da do|u do posla i koriste svoje pismo i jezik, a sada }e i to biti dovedeno u pitawe. Treba podsetiti da je usvajawe ustavnog zakona bio preduslov za Hrvatsku da u|e u Evropsku uniju, iako do sada nije bio u potpunosti po{tovan u Vukovaru, ali i mnogim drugim mestima. Ako popis pokaè, u {to nema sumwe, da u mnogim mestima Srba vi{e nema ni tre}ina, bi}e to novi pritisak na srpsku zajednicu. Kako se iz Hrvatske iseqavaju i Srbi i Hrvati. taj negativni trend svakako }e se zadràti, ali sa ve}im posledicama ba{ za Srbe. O~igledno Hrvatskoj nije koristio, bar kada je re~ o demografiji ni ulazak u EU, jer je od tada izgubila ~ak 400.000 stanovnika, a od osamostaqewa 1991. do danas - milion. R. N.

Oskrnavqeno pravoslavno grobqe u Novoj Gradi{ki U no}i izme|u Badwaka i Bo`i}a nepoznati po~inilac ili vi{e wih oskrnavio je pet nadgrobnih plo~a na pravoslavnom

10. 20. decembar 2020. ^etvrtak januar 2022. 11 Australian - West Balkan^etvrtak (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

"Ovo nije prvi put da se na ovom grobqu ru{e spomenici, to se doga|a u~estalo jer nije ogra|eno, a nema ni video-nadzor. Policija je bila i napravila uvi|aj. Razgovarali su sa kom{ijama koji su svjedo~ili kako nisu ni{ta vidjeli, osim djece koja su se preko dana igrala u blizini", ka`e predsjednik Vije}a srpske nacionalne mawine Grada Nove Gradi{ke Goran Nogi}. Nakon {to je u junu pro{le godine uni{teno 17 nadgrobnih spomenika, od kojih je 15 bilo napisano na }irilici na grobqu u obli`wem Kova~evcu, ovo je ve} drugi slu~aj u posqedwih sedam mjeseci. S. G.

O[TRA NOTA IZ ZAGREBA:

Srbija nema evropsku kulturu i nasle|e, zato prisvaja hrvatsku Hrvatski institut za jezik i jezikoslovqe (IHJJ) o{tro je kritikovao zvani~ni Beograda da, kako tvrde, prisvaja dubrova~ku kwièvnost i da je zakonskim re{ewima dodatno, kako tvrde, u~iwen "agresivan korak" posezawa za hrvatskom kulturnom ba{tinom. Institut reaguje na nedavno usvojeni "Zakon o kulturnom nasle|u" u kojem se navodi da "izdawa dubrova~ke kwièvnosti, pripadaju i srpskoj i hrvatskoj kulturi, zakqu~no sa 1867. godinom". U saop{tewu, koje prenosi Hina, tvrdi se da je i "dosada{wa srpska kulturna i politi~ka javnost ~esto iskazivala èqu i potrebu za prisvajawem hrvatskoga kulturnog dobra". Navode da su motivi za usvajawe ovakvog zakona "najverovatnije politi~ki", pa i na, kako kaù, "priznavawe" da je dubrova~ka kwièvnost "i hrvatska", a ne samo srpska "kako se donedavno govorilo u srpskim kulturnim krugovima". Institut smatra, kako navode, "prozirnim i krajwe neprimerenim takav perfidan ~in jer su dubrova~ka kwièvnost i dubrova~ka kultura bili i osta}e iskqu~ivo hrvatski, kao jedan od bisera hrvatske hiqadugodi{we kulturne ba{tine". Uz podse}awe da je, kako navode, srpska politika nedavno proglasila posebnim, buweva~ki jezik, da se, kaù, u Srbiji smatra da je "hrvatski jezik samo jedan od naziva za srpski", iz ovog instituta kaù da je "ovo tre}i nastavak takve proma{ene politike". "Smatramo da je re~ o jednako sramnom i nedobrosusedskom, a u krajwoj liniji kulturno-jezi~ko neodrìvom ~inu koji zasluùje krajwu osudu", naveli su iz IHJJ. Institut smatra da vezivawe Srbije za hrvatsku kulturu i weno prisvajawe dolazi otuda {to , kako navode, garantuje "nekakvu evropsku kulturu i nasle|e koje ina~e ne bi imali"... Hina prenosi i reagovawe ministarke za kulturu i medije Nine Obuqen Korìnek, koja je pomenuti zakon nazvala "skandaloznim", Srbiju pozvala da odustane od posezawa za "hrvatskim teritorijama i kulturnom ba{tinom" i najavila da }e reagovati preko Ministarstva spoqnih poslova. S. G.

^etvrtak 20. 2022. 10. januar decembar 2020.

DRU[TVO

SKANDAL Dve stvari ba{ zbuwuju:

U toku konzervacije Miroslavqevog jevan|eqa 1989-1999, prilikom prepovezivawa kwige, napravqene su nedopustive gre{ke. Dve stvari zbuwuju. Prva, da li je najstarija srpska relikvija slu~ajno ili namerno o{te}ena, i druga, za{to o tome svi }ute, ka`e Veqko Topalovi}, prire|iva~ faksimila Miroslavqevog jevan|eqa

Ko je pogre{no poslagao listove Miroslavqevog jevan|eqa? Kwiga koju su Srbi ~uvali od 12. veka, preneli je preko Albanije u Prvom svetskom ratu, a u Drugom skrivali ispod oltara manastira Ra~a i u Narodnoj banci, gre{kom na~iwenom prilikom restauracije na kraju 20. veka, ne samo da je o{te}ena, ve} su nemarom pogre{no preslagane i stranice. Kako je do{lo do ovakve gre{ke, koliko je cena nemara i za{to je trebalo da pro|e 23 godina da bi se saznala istina o dokumentu koji je UNESKO proglasio jednim od najvrednijih sa~uvanih dokumenata celokupnog ~ove~anstva razgovaramo sa Veqkom Topalovi}em, prire|iva~em faksimila nad kojim je i predsednik Vu~i} 2017. polo`io zakletvu.

LIKOVNI UKRASI O[TE]ENI, A LISTOVI POME[ANI

Miroslavqevo jevan|eqe, podse}a Topalovi}, pretrajalo je vekove i dramati~ne istorijske doga|aje da bi najve} a o{te}ewa pretrpelo u posledwih 70 godina, najpre zbog izlagawa u neprimerenim uslovima, a zatim i nestru~nog pristupa konzervaciji. Jevan|eqe je o{te}eno a da sve bude skandaloznije, listovi u kwizi su pogre{no i nasumi~no poslagani. „Pre desetak dana saznali smo da je Audiovizuelni arhiv SANU zavr{io snimawe Miroslavqevog jevan|eqa koje nije ra{iveno, nije raskori~eno. Oni su to uradili odli~no, ali tek po zavr{etku snimawa saznali su da su stranice u originalu Miroslavqevog jevan|eqa jednostavno pome{ane i da ne idu redosledom kakvim bi trebalo da idu. Do te gre{ke je do{lo nasumi~nim slagawem listova prilikom prepovezivawa kwige koje se odigralo tokom 1998-1999. godine. Naime, dr`ava je uradila konzervaciju Miroslavqevog jevan|eqa, kwiga je bila ra{ivena i prilikom ponovnog povezivawa kwige, pome{ani su listovi“.

GRE[KA KOJU NIKO NIJE UO^IO 23 GODINE

Kwiga je zatim, podse}a, poslata u Narodni muzej da bi tokom wegovog renovirawa bila preba~ena u Narodnu biblioteku, a zatim nakon 18 godina ponovo vra-

}ena u Narodni muzej. Interesantno, ukazuje na{ sagovornik, sve to vreme gre{ku niko nije primetio, a kada je uo~ena nadle`ne dr`avne institucije poput Ministarstva kulture, Narodnog muzeja Srbije i Narodne biblioteke „zavetovale“ su se na }utawe. Na pitawe ko je autor ovog nedopustivog propusta, Topalovi} podse}a da je dr`ava imala svoje stru~wake kojima je poveravala poslove konzervacije. Tokom 1998. i 1999. konzervaciju je radila dr Vera Radosavqevi}. „Tada su naneta o{te}ena likovnim

ukrasima Miroslavqevog jevan|eqa {to je delimi~no posledica toga {to se smatralo da je pergament zahvatio rak ko`e te da je neophodno skinuti ve}e delove pergamenta, {to ima logi~no obja{wewe. Me|utim, na pojedinim inicijalima nedostaje zlato koje se vidi na na{im snimcima ura|enim pre konzervacije“.

NEMAR ILI NAMERA?

Kako tada{we Ministarstvo kulture nije dalo nalog da se kwiga snimi pre konzervacije, dràva, kaè, nije imala uvid u stawe kako je kwiga izgledala pre nego {to je o{te}ena. Snimci su ura|eni posle konzervacije ali se uspostavilo da su i oni lo{i. „Uglavnom, tokom 23 godine niko od dràvnih stru~waka nije primetio ovakva o{te}ewa. Nisam siguran da li je u pitawu gre{ka ili namera. Kako god, smatram da Jevan|eqe nije bezbedno u Narodnom muzeju i da treba da se premesti u zgradu Srpske patrijar{ije gde se nalazi biblioteka i Muzej SPC i gde je u vreme Prvog i Drugog svetskog rata, sa~uvano 1000 srpskih sredwovekovnih rukopisa, dok Narodna biblioteka u istom periodu nije uspela da sa~uva ni jedan. Svi su ili ukradeni ili uni{teni“.

KOMISIJA ]E UTVRDITI RAZMERE [TETE

Na{ sagovornik ukazuje da je neophodno formirati me|unarodnu komisiju

koja bi utvrdila koje su razmere {tete i {ta se moè popraviti. „Mi nemamo uvid u sada{we stawe ve} stawe pre konzervacije. Da bi kwiga mogla ponovo da se ra{ije, a da se ne naprave nova o{te}ewa treba razvejati puno nepoznanica. Mi ne znamo koji su lepkovi kori{}eni prilikom povezivawa Miroslavqevog jevan|eqa krajem 20. veka, samoj konzervaciji je pristupqeno, a da nismo znali od kojih je materijala napravqen dokument, od koje ìvotiwe je kori{}ena koà za izradu pergamenta, od kog drveta je daska od koje je napravqena korica, iz kog doba je daska. Pretpostavqam da bi neke stvari restauratori mogli da urade na osnovu na{ih snimaka“.

ARHIV SANU JE SNIMAO ALI NE I BROJAO STRANE

Na pitawe da li }e se ovim povodom oglasiti SANU u ~ijem Audiovizuelnom arhivu je snimqeno Jevan|eqe, Topalovi} kaè da postoji na~elni dogovor da se o tome }uti. „Kada sam pitao da li }e u izve{taju koji podnose Ministarstvu kulture napisati i to da su stranice pome{ane, u Arhivu SANU su mi rekli da }e se zadràti na opisu kako su snimali kwigu, pod kakvim svetlom, na koji na~in“. S druge strane, akademik Aleksandar Kosti}, upravnik Audiovizuelnog Arhiva i Centra za digitalizaciju SANU u razgovoru za Sputwik kaè da su oni samo snimali Jevan|eqe u onakvom stawu kakvim su ga zatekli u muzeju, da je Ministarstvo kulture bilo naru~ilac posla i da je ono to koje odgovara za sve eventualne nepravilnosti u kori~ewu. „Prilikom snimawa mi nismo brojali strane. Mi smo kao saradnika imali upravnika restauratorskog i konzervatorskog odeqewa Narodne biblioteke i on je jedini bio ovla{}en da rukuje Miroslavqevim jevan|eqem. Mi ga prakti~no nismo ni dodirivali ni brojali strane“. R. N.

LEPA SRBIJA

^etvrtak januar 2020. 2022. 13 ^etvrtak 10. 20. decembar

NAJOMIQENIJI SRPSKI PULMOLOG:

Vratio sam se sa Harvarda da bih le~io na{u decu! Profesor Predrag Mini} 40 godina le~i decu od najkomplikovanijih pulmolo{kih oboqewa, a pandemija koronavirusa i za wega je bila izazov sa kojim se brzo uhvatio u ko{tac. “@ivot sam posvetio ovom poslu, nikad mi nije te{ko da radim, a u bolnici provodim toliko vremena, da mi se ~ini

da ku}i i ne odlazim. Imao sam 30 godina kada sam oti{ao na Harvard radi usavr{avawa. Kada sam zavr{io, hteli su da me zadrè, da ostanem tamo i da radim, davali su mi 2.200 dolara platu, {to je bilo dovoqno za skroman ìvot. Ipak, odlu~io sam da se vratim u Srbiju, u najteè vreme za ovu zemqu i radim za oko 200 maraka. Vratio sam se jer sam tako

JO[ KAO DETE „LEÎO JE“ IGRA^KE Oduvek je èleo da se bavi medicinom, jo{ kao dete „le~io je“ igra~ke. „Kad sam bio mali, ~esto sam rasturao igra~ke da vidim {ta je unutra. Morao sam da ih razmontiram, da shvatim kako funkcioni{u, jer to je bilo ja~e od mene. Ne znam da li bih mogao da se bavim nekim drugim poslom, osim mo`da muzikom. Ne znam za{to, ali kada je trebalo da upi{em fakultet, prvo sam oti{ao na elektrotehiku. Bio sam odli~an |ak, vukovac, a ve}ina drugara oti{la je na ETF, pa i ja sa wima. Me|utim, ubrzo sam pokupio papire i prebacio se na Medicinski fakultet. Izgleda da sam pogodio, nikad se nisam pokajao“, kaè za kraj profesor doktor Mini}.

vaspitan, da sluìm svom narodu i na{oj deci, to je bila moja misija“, pri~a prof. dr Mini}, specijalista pedijatrijei de~je pulmologije. Lekar koji je predan svom poslu, mora da stavi privatan ìvot na drugo mesto, jer ìvoti pacijenata su najva`niji, nagla{ava on. „Sre}a je {to imam tolerantnu ènu od koje sam zasluìo najgore kazne. [alim se, naravno, mi se vi|amo po malo na poslu, jer i ona je lekar, ali radimo na razli~itim odeqewima, pa se de{ava da nam se smene ne poklope. Retko sam kod ku}e i to je `rtva koju sam morao da podnesem. Deca su mi ve} velika i oni razumeju i po{tuju ovo {to radim“, kaè profesor. U najteìm momentima tokom pandemije koronavirusa, kada je na respiratorma bilo i po nekoliko mali{ana, wihov lekar, doktor Mini}, najvi{e vremena provodio je u crvenoj zoni. “Ulazim u crvenu zonu vi{e puta dnevno i obilazim i le~im na{e male pacijente. To je moj zadatak, moja obaveza i to sam ja birao. Veliku pomo} naravno imam od kolega, bez kojih ne bih uspevao da izvedem sve ovo. Voleo bih da mladi lekari, posebno oni koji odlu~e da se bave pedijatrijom, uvek imaju na umu da je ìvot pacijenta na prvom mestu. Prvi savet koji bih im dao je da im pacijenti ne smetaju, jer ima kolega kod kojih je naàlost to ~esta pojava. Mladi lekari, studenti medicine, odabrali su da se bave ovim poslom i sudbina pacijenta je jedino {to treba da ih interesuje, a to mnogim starijim kolegama nedostaje, naàlost“, pri~a na{ priznati pulmolog. Studenti medicine, nagla{ava on, treba da znaju da su sebe na neki na~in osudili sa ovim poslom, da do kraja ìvota u~e, i na to moraju biti spremni. „Ne smeju nikada da puste pacijenta, jer upornost je ta koja nas vodi. Ako sada dobro pripremimo mlade doktore, ako ih vratimo na izvorni put medicine, oni }e raditi kako treba, onako kako smo mi nekad u~ili. Raduje me {to vidim mnoge mlade qude koji èle ozbiqno da u~e i da se posvete, i oni su osveèwe. U kovidu su i meni mnogi od wih pomogli, a i

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

mnogo su nau~ili i dobro odreagovali na ispravno vo|stvo. Videlo se da im je do pacijenta stalo, a to je velika motivacija za doktore, ali i za medicinske sestre, koje su va`ne karike u lancu zdravstvenog sistema. Ta deca su na moje o~i napredovala svaki dan. Za moju ekipu na Odeqewu za de~ju pulmologiju, su stresni periodu u kovidu bili najve}a i wava`nija {kola“, navodi prof. dr Mini}. Osmeh i vedro lice kod de~ijih lekara, bez obzira na te`inu situacije, ne sme da izostane. „Le~ewe dece je vrlo specifi~no, jer ona ne razumeju uvek {ta im se de{ava, posebno kad im je dijagnostikovano te`e oboqewe. Nije mi te{ko da sednem

pored wih i da im pri~am, objasnim, da ih saslu{am i odgovorim na sva pitawa, ~uvam svoje ìvce za tu decu. Uvek u bolni~ke sobe ulazim sa osmehom na licu, nikad tmuran i qut, {alim se sa malim pacijentima, zasmejavam ih, jer wima je i to potrebno, i pomaè u izle~ewu. Od roditeqa ~esto ~ujem komentare da sam dobar kao psihijatar. Sa mamama i tatama je teè, oni imaju uvek hiqadu pitawa i pojedini lekari nemaju ìvaca, ni vremena da vode duge razgovore sa wima. To je ipak neophodno, nije lako, ali je obavezno, jer ti qudi su u nevoqi“, pri~a ovaj de~ji pulmolog, koji je danono}no sedeo pored mali{ana, koji su se tokom pandemije, na respiratorima borili za ìvot. M. T.

87 uuu ZA[TO SU JOVANU MEMEDOVI]U PREKINULI PROGRAM

"Oteli smo se kontroli i odjednom sve crno" Memedovi} je otkrio jednu komentatorsku anegdotu, kada je zajedno sa Slobodanom [arencem preterao sa komentarima, pa im je direktor tada{weg RTS-a prekinuo program. - Jedne godine, zaboravio sam koje su Olimpijske igre bile u pitawu, ja sam iz Beograda radio prenose i se}am se bili su pregledi A, B i C. Zna~i, postoje glavni doga|aj i ovi sporedni doga|aji sa Igara, ali i to je i{lo u program. Bila su de`urstva i meni zapadne pregled C. To je no}na mora, sportovi koji mi niti pratimo nit znamo bilo {ta o wima. I posledwi dan

do|em i ja na red - po~eo je Memedovi} i nastavqa: - Ja razmi{qam koga ovo zanima i pozovem [arenca da zajedno radimo. Jedva sam ga ubedio. Po~iwe pregled C sa jedrili~arstvom, snimak iz aviona, vide se bukvalno dve ta~kice i to je sve {to imamo u kadru. I ja ka`em “ovako finale niko nije o~ekivao, {ta }e biti, fotofini{” – i vidim [arenca zbuwen, ali shvata {ta `elim da postignem sa ovim. Me|utim, vrlo brzo je do{lo do prekida programa, a Memedovi} je otkrio i za{to.

- Slede}e kre}e ènski rukomet za sedmo mesto. [arenac da mi vrati kaè “komentari{ite vi kolega posledwih 30 sekundi” i ja krenem da odbrojavam sekunde. Ubrzo nam prilazi kolega iza staklenih vrata i pokazuje nam da se smirimo. Mislio sam da smo mnogo blizu mikrofona, pa smo se odaqili. Slede}e ènska ko{arka. “Ko ovu dovede”, kaèm i ve} kre}e vre|awe i po~elo bez kontrole. Opet se onaj pojavio i pokazuje nam isto. Oteli smo se kontroli i odjednom sve crno. Direktor nas odmah pozvao u kancelariju i znali smo {ta smo uradili - podsetio se Memedovi}. R. N.

lll U slede}em broju: U Crvenoj zvezdi Belodedi}u nisu verovali da je on taj Belodedi}

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 20. 2022.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Prava kafkijanska drama sa orvelovskim i kamijevskim elementima apsurda odvijala se posledwe dve nedeqe u Melburnu. Tog petog januara, nakon ~uvene objave najboqeg svetskog tenisera Novaka \okovi}a, da ipak dolazi “daun ander“ sa specijalnim medicinskim izuze}em, razjarila je ovda{wu takozvanu elitu i mejnstrim medije kao nikad do tada. Ne pamtim za ovih dvanaest godina koliko `ivim u Australiji da je ijedan post sa dru{tvenih mre`a izazvao toliko negativnih i o{trih reakcija kao ovaj. A ve} sutradan sve je bilo spremno za medijsko-politi~ki spektakl nevi|enih razmera kakav svet ne pamti, gde se jednom vrhunskom sportisti ne dozvoqava da u~estvuje na turniru na kojem je pobe|ivao ~ak devet puta. Prvo je 6. januara najboqi svetski teniser Novak \okovi}, najverovatnije po nalogu i dogovoru federalnih i viktorijskih vlasti, grubo i nelegalno zaustavqen na aerodromu gde mu je nakon osmo~asovnog {ikanirawa poni{tena viza. Samo naivni mogu da veruju da je neki bedni birokrata ili bezimeni imigracioni slu`benik mogao to da uradi bez znawa najvi{ih federalnih zvani~nika. Da je ta odluka bila nelegalna

AUSTRALIJA

Slu~aj Novak i kulminacija pandemijskog ludila

potvrdio je nakon samo ~etiri dana Federalni okru`ni i porodi~ni sud u Melburnu i ~asni sudija Entoni Keli, koji je bio nedodirqiv za kontinuirani medijski lin~ \okovi}a. Kao svojevrstan apsurd potvrdio je to ~ak i nadle`ni ministar za imigraciju kasnije u obrazlo`ewu odluke, kada mu je ponovo ukinuo vizu 14. januara. Kako se onda uop{te dogodilo da je Novaku viza ukinuta prvi put po sasvim drugim osnovama i kako je vlada promenila plo~u nakon samo ~etiri dana od sudske odluke? Za{to je Novaka bilo potrebno prvo medijski lin~ovati i rastrgnuti a zatim mu i „de fakto“ zabraniti u~e{}e na Australijan

openu (AO)? Naàlost, rekordni devetostruki {ampion AO nije imao mnogo {ansi da pobedi u nepravednoj borbi protiv svih. Na jednoj strani bili su Novak, wegovi brojni navija~i i verovatno svi slobodoqubivi gra|ani sveta, a na drugoj kompletna politi~ko-medijska ma{inerija Australije koja gazi sve pred sobom zarad svakog svog i najsitnijeg interesa. Bila je to na neki na~in kulminacija dvogodi{weg pandemijskog ludila, koje je ovu nekada poèqnu dràvu za ìvot pretvorilo u takozvani „zirokovidostan“. Ve} dve godine se svet sprda i {ega~i sa australijskim vlastima i wenim nemo}nim i jadnim gra|anima, kojima su politi~ari korona virus predstavili kao nemilosrdnog ubicu koji gazi i nosi sve pred sobom. Zato je i takozvana masovna kovid vakcinacija koja je ovde sprovedena proteklih nekoliko meseci bila svojevrsni politi~ko-medijski {ou koji se vrlo brzo pretvorio u fijasko. Tako su Australijanci, nakon {to im je obe}ano da }e ako se vakcini{u protiv kovida imati normalan ìvot i da }e pandemija i lok-

dauni biti samo pro{lost, brzo shvatili da su prevareni. Danas, nakon skoro dve godine izolacije od ostatka sveta i skoro 95 odsto vakcinisanih gra|ana Australija ima jedan od najbrì rast pozitivnih kovid slu~ajeva nezabeleèn u svetu tokom ove pandemije. Verovali ili ne, Australija i Izrael imaju u ovom trenutku vi{e od 400 slu~ajeva na 100.000 stanovnika {to je skoro duplo vi{e nego u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama ili Evropskoj Uniji. Naravno, ovde je re~ samo o zvani~nim podacima ali se s pravom ra~una da je broj aktivno zaraènih mo`da ~ak i vi{estruko ve}i u stvarnosti, jer mnogi zbog nedostatka brzih antigenih testova jednostavno nemaju mogu}nost da se testiraju. Ponovo prazne police u supermarketima, nema osnovnih ìvotnih namirnica, otkazuju se proslave i doga|aji, sve zbog velikog broja zaraènih koji moraju biti u izolaciji. Tako|e, pune se i bolnice pozitivnim kovid pacijentima od kojih su naravno ogromna ve}ina vakcinisani. Zato je u nekom trenutku trebalo malo skrenuti pa`wu sa propale

pandemijske politike i la`nih obe}awa da }e vakcina promeniti sve. Novak \okovi} se jednostavno na{ao na pogre{nom mestu u vrlo pogre{no vreme. Potpuno nedu`an i zate~en, na{ najboqi teniser bio je `rtveno politi~ko jagwe, koje su gladni i prqavi australijski politi~ari morali da rastrgnu kako bi zadovoqili doma}u frustriranu javnost. Sada je sve gotovo, {to su naumili to su i ostvarili. Novak ne}e braniti titulu na AO i ne}e se boriti za svoj 21. gren slem trofej. Naravno, ne ovde ali }e on to sigurno uspeti na nekom drugom mestu. I wemu i svima nama koji smo svih dana brinuli i tako jako `eleli wegovu pravno-politi~ku pobedu potreban je odmor. Potrebno je zaceliti rane i nastaviti hrabro u nove pobede. Novak to zna i ume a mi }emo uvek biti ponosni na wegovu hrabru i dostojanstvenu borbu koju je ovde vodio ovih dana. Uvek i zauvek, osta}emo svim srcem uz na{eg Noleta! sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. 20. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 15

KAKO SU SRBI U MELBURNU DO^EKALI PRESUDU

„Tamo daleko“ s knedlom u grlu

Pred Saveznim sudom u Melburnu, ujutro u pola deset po{tovaoci Novaka \okovi}a okupili su se kako bi propratili ponovno su|ewe, od kojeg je zavisilo da li }e Novaku biti dozvoqeno da ostane i takmi~i se na Australijan openu. Povremeno se pevalo i igralo, zatim i sedelo i dugo ~ekalo. Negde oko pola pet odluka je doneta, ali ne u \okovi}evu korist. U tom trenutku zavladali su muk i neverica, ali su okupqeni smogli snage da zadrè suze, pa se zaorila pesma. Zapevao se „Mar{ na Drinu”, pa „Tamo daleko”, s knedlom u grlu. Novak je u trenutku presude bio u kancelariji svojih advokata u ulici Kolins. Tu su se okupile ekipe novinara i nekolicina Srba da proprate izlazak vozila iz garaè koje se uputilo prema aerodromu „Talamarin”. Jedan ~ovek ~ekao je ispred aerodroma sa srpskom zastavom. Bio je to Slobodan Ben|o, istaknuti ~lan srpske zajednice, psiholog i koreograf. Slobodan je tvorac ~uvenog kola koje se igralo svih ovih dana u Melburnu – kolo „Nolo”. Igralo se pred Saveznim sudom, pred ozlogla{enim hotelom „Park” i pred zgradom Rijalto, shodno tome gde se u tom trenutku nalazio na{ teniser. Slobodan kaè da izvesni reìser

I u sre}i i nesre}i, niko od nas nije ve}i. I u voqi i nevoqi, niko od nas nije boqi, izrecitovao nam je Slobodan Ben|o, psiholog, koreograf i istaknuti ~lan srpske zajednice, tvorac kola „Nolo”, koje se igralo ovih dana u Melburnu pravi dokumentarni film na tu temu, po{to je na~in na koji su Srbi protestovali u Melburnu ne{to novo i veoma neobi~no. „Deset dana su Srbi u Melburnu igrali kolo. Tako je nastalo ~uveno kolo ’Nolo’. Kroz igru i pesmu smo izraàvali svoj protest. To je ne{to novo u istoriji, u samoj psihologiji ratovawa. Mi smo ’ratovali’ na svoj na~in”, kaè Ben|o i dodaje da je srpska zajednica bila pod velikim pritiskom, ali da je odgovorila na ovaj doga|aj, koji je bio globalnog karaktera. „Svaki napad na Novaka \okovi}a je bio napad i na na{u zajednicu”, kaè tvorac novog kola. Slobodan dodaje da je veoma ponosan na srpsku zajednicu i smatra da to nije bio nikakav inat, ve} igra i pesma iz srca. Qudi su bili èqni igre i pesme, nakon dve te{ke godine razdvajawa i izolacije, a sklopqena su i mnogobrojna prijateqstva sa ~lanovima drugih zajednica.

Коло "Ноло"

Слободан Бенђо

Zahvaliv{i svim qudima koji su u~estvovali u protestima svih ovih dana, Slobodan je rekao: „Mi smo kao zajednica pokazali da smo jaki, pobedili smo i sebe. Iako je protiv nas bilo upereno dosta mr`we, mi smo ~itavo vreme ispoqavali qubav. A to nije bilo nimalo lako i u tome uspeli.” Za reakcije medija ka`e slede}e: „Ispred nas su bili svi mediji sveta, sve kamere su bile u nas uperene. Mi smo se kao mala etni~ka zajednica na{li u tom vrtlogu doga|aja i dobro smo to izneli do kraja. Pa ~ak i danas, kad su nam rekli da Novak mora da ide nazad, mi umesto da pla~emo, pevamo ’Tamo daleko’.” [to se ti~e procesa su|ewa, on podse}a da smo naizmeni~no pobe|ivali i gubili, dok su se sudije mewale. Sudija Keli je dao nadu, ali je onda usledio {ok. „To, me|utim, nije bitno. Ono {to je bitno jeste da smo mi pobedili. Novak je pobedio. Pobedili smo mi kao narod, kao etni~ka zajednica ovde u Melburnu, gde smo zaista pokazali da mo`emo da se nosimo s velikim istorijskim doga|ajima. Sve te kamere koje su bile uperene u nas ~ekale su samo kada }emo da pogre{imo. Na wihovo iznena|ewe, nismo im priu{tili to zadovoqstvo” pri~a na{ sagovornik.

Slobodan Ben|o se na{ao na aerodromu i one no}i, pre desetak dana, kada je Novak sleteo u Melburn, ne slute}i {ta ga ~eka. Sino} je opet do{ao da ga isprati. – Te no}i kada je sleteo Novak radio sam u gradu do kasno. Nakon poziva prijateqa iz Srbije, ~uo sam da je on blokiran na aerodromu. Uputio sam se tamo i pozvao prijateqa koji svira harmoniku da mi se pridru`i. Na aerodromu su se novinari ve} bili okupili. Neki od wih su me pitali {ta mislim, ho}e li Srbi praviti probleme. Rekao sam da }e Srbi svakako odgovoriti, ali ne na nasilan na~in. Oni }e igrati i pevati”, ka`e Ben|o. Tu zoru su on i Krstomir, prijateq koji svira harmoniku, do~ekali na aerodromu, sviraju}i i pevaju}i. Sino} je Slobodan ponovo do{ao na aerodrom da isprati Novaka. Pred kraj razgovora izgovorio je stihove koji su najboqe oslikali srpski narod i zajednicu u Australiji, koja je, na{av{i najboqi na~in da se izbori sa ovako te{kom situacijom, dokazala da je vredna po{tovawa: „I u sre}i i nesre}i, niko od nas nije ve}i. I u voqi i nevoqi, niko od nas nije boqi.” Jelica Bjelovi} Bujas, preneto iz "Politike"

Jelena Doki} se rasplakala na terenu, prvi put se pojavila posle te{kog raskida Nekada{wa zvezda svetskog tenisa, Jelena Doki} bi}e zna~ajan deo Australijan opena po{to u ime turnira radi intervjue na terenu sa takmi~arima posle me~a. Wena pojava na terenu i intervju sa Naomi Osakom izazvala je veliku pa`wu na dru{tvenim mreàma. Doki}eva ima evidentan vi{ak kilograma, a nedavno je imala i raskid veze posle 19 godina sa Tinom Biki}em. "Mnogo se pri~a i spekuli{e oko mog posledweg posta, pa }u se pozabaviti situacijom. Posle skoro 19 godina provedenih zajedno, Tin i ja smo odlu~ili da raskinemo. Ponekad se takve stvari de{avaju, qudi se rastaju i tako je najboqe. Molim vas da se uzdrìte od ru`nih komentara o nama i na{ih 18 i po godina zajedno, a posebno molim one koji èle da daju gadne komentare na osnovu nacionalnosti i vere da to ne rade. Negativni komentari nikome ne pomaù, posebno meni, pa

Jelena Doki} sada, i Jelena u vreme kada je harala teniskim terenima {irom sveta

vas molim da budete qubazni. Lagala bih ako bih rekla da mi ide dobro, ali da}u sve od sebe da se izle~im i oporavim i procesuiram ovaj bol i traumu i ako ni{ta drugo, umre}u poku{avaju}i", napisala je Jelena Doki}. Jelena Doki} se posle Osaka pojavila na terenu i razgovara-

la sa najboqom igra~icom sveta E{li Barti, a bilo je i suza. Posle me~a, Doki}eva je po~ela tako {to je ~estitala Barti na pro{logodi{woj pobedi na Vimbldonu kada su je preplavile emocije. Publika je navijala dok se Jelena Doki}, biv{a ~etvrta teniserka svet gu{ila u suzama dok je govorila o uspehu Barti. "@elim da ti ~estitam na pobedi na Vimbldonu, govorim u ime svih ovde, svih u Australiji i {irom sveta, posebno sebe - hvala ti. Toliko si nas obradovala pro{le godine“, rekla je Doki}. Ona je nastavila u istom tonu. „U~inila si nas tako ponosnim... Naje`im se. Samo `elim da te zagrlim, ali ne mogu. Nema re~i da se opi{e {ta si uradila, hvala ti na tome. Barti je prva Australijanka koja je osvojila Vimbldon od svog idola Evon Gulagong-Koli, koja je prva osvojila titulu ta~no 50 godina ranije. Ovo je prelepo“, rekla je Doki}evoj prvoj teniserka sveta. N. R.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 2020. ^etvrtak 10. 20. decembar januar 2022.

GDE I KAKO @IVE SVI SRBI SVETA

U rasejawu postoji drug Srbija, bogata i uspe{n Dr Marko Lopu{ina

Jedna {ala o iseqenim Srbima govori da na{i qudi na Arktiku prodaju Eskimima friìdere. A druga kaè da na{i qudi na rogu Afrike tamo{wim ìteqima prodaju {poret na drva. U prevodu ovih asocijacija to zna~i da nas Srba ima svuda na planeti. I da stalno ne{to radimo. U 159 dràva sveta danas ìvi i radi 2,5 miliona Srba. Najvi{e ih je u Nema~koj i Austriji. Be~ je danas sa 180.000 Srba glavni grad srpske dijaspore. Ne treba zaboraviti da je Srpska pravoslavna crkva rasla i napredovala u srpskom rasejawu, da su prve novine serpske objavqene u Be~u, a prve kwige {tampane u Trstu i Budimpe{ti. Dobar deo istorije srpskog naroda de{avao se u tu|ini, pa su tako i na{e kraqevske dinastije, ~lanovi porodica Kara|or|evi} i Obrenovi}, ìvele, radili i umirale u stranim dràvama. Prvi Srbi iseqavali su se iz otaxbinskih zemaqa na Balkanu jo{ pre osam vekova. Tada su odlazili u Austro Ugarsku, Rusiju, Italiju. Naj~e{}e se srpski narod selio u vreme i posle ratova, od Kosovskog boja, preko Balkanskih do svetskih ratova. Srpski ratni zarobqenici u nacisti~kim logorima su, na primer, posle oslobo|ewa 1945. godine postali svetski emigranti. Potom je {ezdesetih godina pro{log veka usledila masovna migracija radne snage iz SFRJ, kojom se stvorila evropska srpska dijaspora. To je bila ugovorena seoba seqaka i radnika iz Jugoslavije u Austriju i Nema~ku. Potom se ta seoba pro{irila na Skandinaviju, Francusku, [vajcarsku i Veliku Britaniju. Danas u ti tzv. gastarbajteri, srpski gostuju}i radnici iz 1966. godine penzioneri, sa dve ku}e i dve noge, jednom u tu|ini, drugom u matici. Nova seoba na{ih qudi, pre svega iz Srbije, nastala je devedesetih i danas traje. Iselilo se vi{e od 650.000 qudi. Me|u iseqenim su radnici, stru~waci, ali i studenti. Iz Srbije u Austriji se {koluje 2.500 studenata. Jo{ toliko ih je iz drugih srpskih zemaqa – BiH, Crna Gora, Hrvatska.

KAPITAL ZA PROMENE

Iseqeni Srbi imaju najve}i srpski kapital u inostranstvu, to su pamet i novac. Oni ~ine drugu modernu Srbiju u tu|ini, koju matica Srbije ne prepoznaje kao spasioca srpskog naroda. Ovi iseqeni qudi, wih 2,5 miliona imaju potencijal, koji mo`e da izmeni i unapredi Srbiju. Taj srpski potencijal u

inostranstvu ~ine qudski kapital i finansijski kapital. A to je upravo ono {to ponajvi{e nedostaje u matici Srbiji. Stru~waci za migraciju „mozgova“ procewuju da u rasejawu imamo vi{e od 50.000 profesora, nau~nika, eksperata, doktora nauka, akademika. Profesor Dejan Ili} iz Nema~ke, je, na primer, prvak u proizvodwi i upotrebi mikro baterija. Zovu ga „novi Tesla“, jer ima preko 600 izuma i patenata. Vlasnik je Oskara, nagrade Ameri~ke filmske akademije za unapre|ewe filmskog objektiva i kamere. U tu|ini se ra|aju „nove Tesle“, jer su srpski diplomci progla{eni za najboqe na fakultetima u Austriji, Rusiji, SAD i Velikoj Britaniji. Srbi u [vedskoj

klubova i udruèwa, teritorije i gradove sa srpskim imenima... Imamo ~ak 36 spomenika i bisti Nikoli Tesli u 20 dràva. Jasno je da na{a dijaspora ima planetarne dimenzije. [ve|ani priznaju da su srpski radnici gradili wihovu kraqevinu kao privrednu silu. Nemci su procenili da su na{i radnici u modernu wihovu dràvu ugradili 50 milijardi maraka svog kapitala u ùqevima i znoju. Austrijanci priznaju da su Srbi najboqe integrisan narod i najboqi radnici. Da bi se srpsko rasejawe i wihova druga Srbija ukqu~ili u normalan privredni i politi~ki ìvot Srbije potrebna je samo odluka vlasti da po{tuje Ustav u kome je dijaspora prioritet na{eg dru{tvenog razvoja i dobra voqa politi~ara u pro-

u Iseqeni Srbi imaju najve}i s u inostranstvu, to su pamet i nov drugu modernu Srbiju u tu|ini, k Srbije ne prepoznaje kao spasioc sebno u klubovima i udruèwima, vlada nesloga. Trenutno se u Be~u odvija raskol Zajednice 14 srpskih klubova, zbog li~nih interesa wihovih vo|a. Naàlost, Srpska pravoslavna crkva nije kohezioni faktor na{eg naroda u inostranstvu, jer postoji i funkcioni{e u razli~itim dràvama, u kojima ima i razli~iti status. Na{a SPC nema status verske zajedni-

Dolazak srpskih gastarbajtera u Nema~ku 1969. godine vincijama da sara|uju sa investitorima iz srpskog rasejawa {irom sveta.

AMBASADORI U TU\INI

Druga srpska najve}a vrednost su u inostranstvu devizna {tedwa gastarbajtera i poslovni kapital na{ih biznismena. Prema slu`benim podacima NBS vrednost deviznih doznaka, koje danas mi u Srbiji dobijamo od iseqenog naroda je oko 3 milijarde evra godi{we. Ekonomski analiti~ari procewuju da je poslovni kapital Srba u dijaspori vredan oko 60 milijardi dolara. Moja saznawa su malo druga~ija. Verujem da kapital srpskih biznismena u inostranstvu vredi oko 15 milijardi evra. Samo Filip i Madlena Zepter iz Monaka, Slavica Ekslton iz Velike Britanije i Ubavka Mekdonalds iz Kanade imaju kompanije koje vrede oko 10 milijardi evra. Nemerqiv je kapital koji su na{i iseqeni qudi kroz humanitarne akcije i dobrotvorne priloge darivali svom narodu u Srbiji i drugim otaxbinskim zemqama. Samo princeza Katarina Kara|or|evi} je preko svoje fondacije za dve decenije darivala pomo} vrednu 16 miliona evra. Ako ovim vrednostima dodamo i 300.000 srpskih toponima u svetu, vi{e od 660 memorijala, stotinu hramova SPC, osamdesetak ambasada i konzulata, oko 300 srpskih

Srbi u rasejawu su pravi ambasadori svog naroda i dràve u matici. Imamo preko 1000 sportista u svetu i umetnika svetskog glasa. Mnogi Srbi iz rasejawa u mnogome mewaju nametnutu lo{u sliku o srpskom narodu. To svojim delima i re~ima ~ine sportisti Novak \okovi}, Nikola Joki} i Tijana Bo{kovi}, na primer. To ~ine na svoj na~in uspe{ni umetnici, kao Marina Abramovi} iz Wujorka, glumica Danica ]ur~i} iz Kopenhagena i dr Mila Mihajlovi}, istori~arka iz Rima. Mi Srbi imamo dvadeset po~asnih konzula Srbije na{eg porekla u svetu, koji nas predstavqaju kroz svoje poslove i prijateqsku saradwu sa strancima. Takav je gospodin Rajko Tomovi} u Poqskoj i gospodin Aleks Ma~eski u Ohaju. Sa druge strane, u srpskoj dijaspori ima qudi koji nemaju svetsku {irinu i uticaj. To su oni iseqeni Srbi, a wih je, naàlost, ve}ina, koji su okrenuti samo sebi, koji ìve u svom getu, na relaciji ku}a – posao – crkva. Takvi ne ìve sa kom{ijama strancima, kojima treba da kazuju pri~e o svojoj otaxbini, o svom narodu i uzajamnom prijateqstvu. U tome nemaju podr{ku Srbije. Na{a dràvna politika se zanosi pri~om da }e istina o Srbiji sama da se probija, umesto da je na organizovan na~in {irimo po svetu. Umesto sloge u srpskom rasejawu, po-

ce u Austriji i u Nema~koj, gde nas Srba ima najvi{e. SPC se tretira samo kao udruèwe gra|ana. Mi smo u Austriji i Nema~koj ponièn narod i ponièni vernici. Crkva je tamo samo mesto gde se na{ narod okupqa. Uglavnom, u vreme velikih verskih praznika, pa se zato na{ narod i naziva “Boì}ni Srbi”. SPC okupqa jedva dvadeset odsto na{ih qudi u rasejawu.

DRUGA SRBIJA

Ovi iseqeni Srbi, koji `ive i rade na svim kontinentima sveta, ~ine drugu Srbiju, modernu i bogatu.

Srpski |aci dopunske {kole u EU

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10.20. decembar 2020. 17 ^etvrtak januar 2022.

ga na

srpski kapital vac. Oni ~ine koju matica ca srpskog naroda

Srbe u dijaspori i regionu moè da ujedini jedino dràva, ali ona za to nema voqe, snage, a ni para. U Beogradu ne postoji politi~ka voqa da se prihvate i realizuju ideje iseqenih Srba za razvoj i modernizaciju otaxbine. Pre}utan je, na primer, predlog iz dijaspore da se fabrika traktora IMT, koja u svetu ima 300.000 kupaca, preseli iz Dobanovaca i pretvori u kompjuterizovanu kompaniju, a fabrika je prodata strancu iz Indije. Moje ankete, kao i zvani~na ispitivawa iseqenog naroda pokazuju da skoro 40 odsto na{ih qudi iz sveta èli da ulaè i pravi biznis u otaxbini. Ali, isto toliko wih tvrdi da je glavna smetwa tom poslovnom anga`manu kapitala srpske dijaspore iz inostranstva korupcija lokalnih vlasti, koje ometaju investicije i èle da uzmu za sebe deo tog kapitala. Imam poznanika u Rusiji koji je sagradio fabriku peleta u svom zavi~aju. Otvorio je li~no Toma Nikoli}, predsednik Srbije. Podigao je kredit u inostranstvu da bi zaposlio 45 radnika u fabrici. Proizvodwa peleta nikad nije zapo~eta, jer op{tinari nisu, prvo, dali struju fabrici, a potom nisu dali upotrebnu dozvolu. Traìli su novac li~no za sebe.

NESLO@NA BRA]A

Srbi u rasejawu nisu slo`ni iz vi{e razloga. Najva`niji je da strane zemqe u kojima `ive Srbi, preko svojih tajnih slu`bi i crkava rade da na{ narod tamo ne bude slo`an i jak. Zapad je uni{tio Jugoslaviju kao zemqu svih Srba na Balkanu i pretvorio ih je po mestu ro|ewa u Hrva-

te, Bosance, Makedonce, Crnogorce i Slovence. Mi Srbi u dijaspori uzimamo dosta lako strano dràvqanstvo, a ono ti brani da ostane{ Srbin. Srbi kao narod imaju probleme u tu|ini, jer nas ne priznaju kao nacionalnu mawinu u Crnoj Gori, Makedoniji, Bugarskoj, Sloveniji, Austriji i ne daju nam politi~ka prava i kulturnu za{titu? Na{ narod u sve tri Amerike tretiraju kao etni~ku grupu bez jasnih politi~kih prava. Srbi u tu|ini izloèni su asimilaciji da postanu stranci, da se odreknu srpskog imena, porekla i paso{a. Srpski narod je na Balkanu razdeqen u {est dràva, pa svaki Srbin u rasejawu ima druga~iji paso{ i druga~iju domovinu. Od 2,5 miliona Srba u rasejawu oko milion je iz Srbije, ali pola od wih ima srpski paso{. Dràva Srbija ne moè legalno da brine o Srbima u tu|oj zemqi, na primer, Nema~koj, ako nemaju srpski paso{ i nisu na{i dràvqani. - Na{i Srbi iz BiH, koji imaju nekretnine u Srbiji ili su porodi~no vezani za Srbiju, radije uzimaju nema~ko dràvqanstvo nego srpsko. Mi Srbi u tu|ini smo svetski pravci po uzimawu stranog dràvqanstva. Na{a politika nema voqe i snage da se sa tako razjediwenim Srbima u rasejawu bori za jedinstvo i slogu. To jako mnogo ko{ta, a Srbija je mala i siroma{na zemqa. I mi u Srbiji pod uticajem lo{ih politi~ara i neznalica o migracijama stalno na pogre{an na~in gledamo na odlazak mladih i starijih qudi u inostranstvo. Tretiramo ih kao begunce iz raja, a oni su oti{li da bi u~ili, da bi se obrazovali, da bi nau~ili da budu pametni, moderni i uspe{ni. Da bi radili i zaradili. Vrati}e se i mladi i stariji, jer nisu zaboravili roditeqe, porodicu i otaxbinu. Svi }e se vratiti kada u Srbiji bude boqe?

PROBLEMI SA MATICOM

I danas pola veka od masovne seobe radnika i seqaka iz Srbije u zemqe Starog kontinenta na rad mnoga pitawa na relaciji na{e dràve Srbije i dijaspore poreklom iz Srbije nisu re{ena, poput prava glasa i dopunskog {kolovawa na{e dece u inostranstvu. Da bi se, na primer, ovi problemi re{ili moraju prvo da postoje bilateralni ugovori i sporazumi sa svim zemqama u kojima ìve i rade Srbi poreklom iz Srbije. Ako u Austriji uzmete austrijski paso{, vi se odri~ete srpskog dràvqanstva i prava glasa. Vi{e od 80.000 Srba iz Sr-

SRPSKI SVETSKI SABOR Da bi delovali kao jedinstveno nacionalno bi}e srpska dijaspora i matica treba da ispo{tuju zavet da “samo sloga Srbina spasava”. Potrebno je, na primer, da Srbi u dijaspori naprave Svetski fond za pomo} srpskom narodu u Srbiji i Republici Srpskoj, pa da zajedno sa svojim prijateqima strancima grade {kole, obdani{ta, bolnice, sigurne ku}e, mala preduze}a, ulice, vodovod, fabrike za pre~i{}avawe vazduha, vode i otpada. Ako mogu Divac, Teodosi}, \okovi}, Zepter, fudbaleri Stankovi}, Suboti} i mnogi drugi da imaju svoje fondacije i pomaù narod, za{to to ne bi radila ~itava dijaspora od 2,5 miliona qudi zajedno sa ovim dvema otaxbinskim zemqama. Setimo se kako se u otaxbini gradilo posle poplava 2014. godine, tako treba da bude stalno, a ne od slu~aja do slu~aja. Za uzvrat, dràva }e ih nagraditi ordewem, priznawima, privilegijama i ìvot u~initi lep{im u otaxbini. Kao {to Jevreji imaju svoj Svetski jevrejski kongres, kao {to Irci imaju svoje Irski svetski kongres, tako i Srbi treba da imaju jedinstvenu organizaciju, koju bi mogli da nazovemo “Srpski svetski sabor”. Sabornost je na{a sloga, jedinstvo i spasewe. Pre nego bi osnovali Srpski svetski sabor, treba da napravimo Srpski nacionalni program, koji bi predstavqao na{ narodni dogovor da }emo biti slo`ni i jedinstveni, uvek i svuda. Teslina nau~na fondacija iz SAD, ~iji sam ja direktor, radi na izradi Nacionalnog programa svih Srba sveta, koje ona defini{e kao “Teslin narod”. Potrebno je da se utvrde sveta pravila pona{awa Srba i Srpkiwa, ma gde ìve na planeti Zemqi, kako bismo delovali kao sloàn i snaàn narod. Ne treba da se delimo, sva|amo, prokliwemo, napadamo me|usobno. Treba da verujemo da je srpstvo na{ li~ni i nacionalni identitet, da ga razvijamo i primewujemo gde god moèmo. Za{to ~itav svet ceni Jevreje, jer su svuda i svagda Jevreji. Tako treba i mi Srbi da budemo Srbi, pa potom Amerikanci, Australijanci, Nemci, Austrijanci i qudi sa stranim paso{ima.

bije u Austriji uzelo je strano dràvqanstvo i nema pravo glasa. Toliko je i u Nema~koj i oni vi{e nisu srpski dràvqani i glasa~i. A mi u javnosti {irimo nerealne pri~e o velikom broju na{ih qudi u dijaspori i wihovim glasa~kim pravima. Za glasawe je potreban srpski paso{, odlazak na glasa~ko mesto i instalirawe glasawa elektronskim putem. Ali, nekim strankama u Srbiji ne odgovara da iseqeni Srbi glasaju. Sli~no je i sa Dopunskim {kolama na srpskom jeziku. Ima ih tamo gde smo potpisali ugovore i gde je dozvoqeno, [vajcarska i Nema~ka, ali ih u Austriji nema, jer tu nije dozvoqeno. U Austriji je, na primer, zabraweno dopunsko {kolovawe stranaca u obrazovnih ustanovama koje wihove mati~ne zemqe osnivaju. Austrijanci imaju svoje {kole za decu gastarbajtera iz biv{e SFRJ na bhs (bosansko-hrvatsko-srpskom) jeziku. Postoje neke privatne i crkvene {kole malog kapaciteta. Grad Be~ je nedavno predloìo da se otvori Srpska gimnazija, ali o tome predlogu na{i qudi u Austriji tek razmi{qaju. Srpska dijaspora najvi{e zamera matici Srbiji {to je ukinula Ministarstvo za dijasporu 2013. godine. Time su Srbi u rasejawu ostali bez svoje sigurne ku}e u Srbiji. Preko ovog ministarstva otaxbina ih je kao matica {to spaja p~ele okupqala u Beogradu, bez obzira iz koje dràve dolazili i u kom kraju biv{e Jugoslavije su bili ro|eni. Ga{ewe je znak nedostatka politike voqe dràve i stranaka za saradwu sa narodom u rasejawu. To je i kr{ewe Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, po kome je radila nekada{wa Skup{tina dijaspore. Zbog svega toga srpsko rasejawe u otaxbini Srbiji ~esto vidi ma}ehu, a ne majku. Ne treba, me|utim, smetnuti sa uma i da se srpska dijaspora ponekad pona{a kao izgubqena }erka. U tu|ini postoji na stotine klubova i udruèwa Srba, ali wihovi lideri su u neprestanoj sva|i i borbi za vlast. Crkva je ~esto posva|ana sa vernicima u rasejawu. Za dobar odnos matice i rasejawa potrebna je aktivna uloga obe strane, i majke i dece. I ta deca, tj. srpska dijaspora zanemaruje Srbiju, jer skoro 60 odsto iseqenih ne mari za otaxbinu i malo ~ini na tome da pomogne majci. Ima ona ameri~ka izreka da ne pita{ {ta je dràva u~inila za tebe, ve} {ta si ti u~inio za dràvu!? Taj odnos se moè promeniti ako svako da sve od sebe da budemo jaki, slo`ni i pravi zdravi srpski nacionalisti.

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 20. 2022.

ZAJEDNICA

Vratio se iz Australije u okolinu Bawaluke da uzgaja koko{i Da ìvot moè biti uskla|en, sre}an i ispuwen kada ga ~ovjek uzme u svoje ruke i, ne boje}i se predrasuda, ostvari svoje snove, pokazao je Predrag Gojkovi} Pe|a iz Bawaluke. On se nakon sedam godina ìvota u Australiji, vratio u grad na Vrbasu, da bi u Barlovcima ostvario svoj san da se preseli na selo, radi i ìvi od svog rada. Da pobjegne od gu`ve, pritisaka, stresa, galame.

SEDMI^NO PRODA 1.700 JAJA Kupio je 400 koko{i, napravio koko{iwac, stavio ogradu i 3.000 kvadrata im dao na raspolagawe, da mogu slobodno {etati, te sada, pola godine nakon {to se „bacio“ u ìvinarstvo, proda oko 1.700 jaja sedmi~no, koje svojim kupcima odvozi na adresu. Isporuka jaja je svaki drugi ili tre}i dan. Mogao bi, kaè, i vi{e da proda, jer je potra`wa velika, ali za sada nema potrebe za tim. Wegov moto kojim se vodi jeste da treba sve polako, jedno po jedno, te da se ne moè ni{ta uraditi i napraviti preko no}i. - Jaja su svjeà, doma}a. Kupci su zadovoqni, a i ja, te mi je to najbitnije. Ne boli me glava i di{em punim plu}ima. Dan mi po~iwe ujutru u {est ~asova, jer koke ne vole da gube vrijeme i

dugo spavaju, pa tako moram i ja - ka`e Pe|a.

“OBAVEZA NEMA PUNO, ALI JE POTREBNO TRUDA I POSVE]ENOSTI” Obaveze su mu da ujutru pusti koko{i da iza|u, da ih napoji, nahrani, te kasnije pokupi jaja, a jednom u 10 dana i da im o~isti koko{iwac. To su, ka`e on, poslovi koji nisu te{ki, ali koji zahtijevaju trud i posve}enost, kao i svi drugi. Me|utim, dodaje, ko je navikao na komfor, sve mu je te{ko. - Prije godinu dana nisam ni{ta znao o ovom poslu, ali sam prije nego {to sam po~eo odlu~io da nau~im sve {to je potrebno,

Barlovcima. Tada je bio vlasnik dvije kafane u gradu, od kojih je dobro zara|ivao, ali u kojima nije mogao da na|e mir koji je traìo. - Tada sam zapo~eo polako da svoj ìvot iz grada prenosim na selo. Me|utim tada sam upoznao svoju sada{wu ènu, koja je ìvjela u Australiji, te odlu~io da odem sa wom i proveo sam sedam godina tamo - kaè Pe|a.

U AUSTRALIJI JE RADIO KAO VOZA^ VIQU[KARA kako bih imao rezultate. Da bi koke nosile, bitno je da su vani,

da nisu zatvorene, ali i da imaju kvalitetnu ishranu - p{enica u zrnu, kukuruz i je~am mqeveni i vitaminski dodatak. Bitno je i da im je ~isto, kako se ne bi zarazile i porazboqevale - rekao je Pe|a.

IMAO DVE KAFANE Jedini problem sa kojim se suo~ava u ovom poslu, ka`e, jesu lisice, {takori i druge {teto~ine, koje nemaju milosti za wegove koko{i. Ali, dodaje, to su gubici na koje se mora ra~unat u svakom poslu. Prije 15 godina odlu~io da gradsku gu`vu zamijeni `ivotom na selu. Ideju da odseli na selo i zapo~ne svoj posao, Pe|a je imao jo{ prije 15 godina, kada je i kupio imawe i

U Australiji nikada nije zaboravio imawe u Barlovcima. U Australiji je radio kao voza~ viqu{kara, imao sve potrebne uslove za ìvot, ali nikada nije zaboravio imawe na Barlovcima. Osim toga, pandemija virusom korona je i u Australiji, kao i svugdje, donijela velike probleme. Vratio se u Bawaluku, iznenada, kao {to je i oti{ao. Za wim su do{li i èna i sin, koji ìve u gradu, ali mu u poslu pomaù koliko mogu. Za ìvot na selu morate biti psihi~ki pripremqeni. Nije lako ako ste navikli na lagodnosti koje vam pruà grad - da vam je blizu prodavnica, da vam pekara radi cijelu no}, da su ulice osvijetqene, da je toplo. Ali, mir, ti{inu i prirodno okruèwe na selu ni{ta ne moè da zamijeni - kaè Pe|a.

ZDRAV @IVOT MU JE NAJBITNIJI Ni za kakve pare se ne bih vratio u grad da se ni za kakvu platu niti uslove ne bi vratio da ìvi u gradu. Plan mu je da kupi i nekoliko ovaca, koza, te ponija, pa da polako {iri svoj biznis. Zdrav ìvot mu je najbitniji, jo{ od mla|ih dana, jer se cijeli ìvot bavio sportom, te i danas vozi biciklisti~ke ture, zajedno sa profesionalcima. - Sport sam sada malo zapostavio, ali svakako sam svaki dan aktivan i na svjeèm zraku, tako da mi to ne nedostaje. Zaspim uve~e spokojan - kaè Pe|a. S. G.

Svi smo tu samo nas nema Novak \okovi} je bukvalno proteran iz ove zemqe i tim sramnim ~inom sebe napravio dvostrukim herojem. Kako, pitate se? Kao prvo sam je svojim ume}em, zalagawem i talentom postao najboqi teniser u istoriji ovog sporta. Kao drugo, u hrabroj bitki u kojoj nije morao da u~estvuje, svojim razboritim, principijelnim i postojanim karakterom, postao je globalna paradigma qudske slobode i prava na li~ni izbor. Kako sve vi{e svedo~imo, Australija je godinama pokazivala te`wu i najzad ostvarila svoj, pretpostavqamo, dugoro~ni ciq: postala je policijska dràva. Ovim se uvrstila u nomenklaturu Novog Svetskog Poretka, i obzirom na takmi~arski duh ove zemqe, pretenduje na sam vrh ove sramne piramide. U woj, kao i u mnogim dràvama iz ovog “veselog “ dru{tva: oni koji odbijaju ili se protive vakcinaciji tretirani su u najmawu ruku kao gra|ani drugog reda, a ponegde ~ak kao nià bi}a koja zasluùju prezrewe i ka`wavawe. Naravno, ni{ta bez "nezavisnih" medija, zavisnih samo od omamquju}e psihodeli~ne indokrinacije opusom Jozefa Gebelsa. Napomenimo samo Makrona koji bi da nevakcinisanim gra|anima Francuske oduzme nacionalni identitet: slikoviti vidikovac da se zastane, predahne i odmori na na{em putu u rani sredwi vek, zar ne? Vratimo se ipak tenisu, “Otvorenom prvenstvu Australije” i ovom skandalu kao simptomu jedne mnogo stra{nije bolesti od Kovida 19. Ovaj turnir je o~igledno osiroma{en neigrawem \okovi}a a pobeda bilo koga na ovakvom turniru bez Novakovog u~e{}a, u srcu pobednika ostavqa nezasluènu prazninu, jer igra~i nisu krivi, to se podrazumeva. Dodu{e, neke od wih moramo pomenuti ~isto zabave radi, gde ~ovek ne moè a da se saàqivo ne osme{i na Nadalovu izjavu da je dvostruko vakcinisan i jo{ uz to preleào Kovid ~iju obaveznu izolaciju nije ispo{tovao. Ne mogu a da òvijalno ne pomenem isfrustriranog Cicipasa koji izjavom: “Zna~i mi smo budale {to smo se vakcinisali!” zapravo potvr|uje svoje, dodu{e neutemeqeno, mi{qewe o vakcinaciji. Vakcinacija je i te kako potrebna za one koji su vulnerabilni, sa komorbiditetima, imunokompromituju}im zdravstvenim problemima itd. ali mora biti li~ni izbor koji ne sme biti sankcionisan na na~in na koji se, u ve}em delu zapadnog Sveta, a pogotovo u Australiji, to sada ~ini. Ovo dovodi do gubitka li~ne slobode, prava na izbor i svega onoga {to ovu zemqu ~ini slobodnom, demokaratskom, prosperitetnom a wene ìteqe zadovoqnim i sre}nim. Ruku na srce, dobro poznavaju}i uslove u~e{}a, Novak nije trebao da do|e na turnir. Ne znam kako mu je promakla ova podla name{taqka, niti ko ga je savetovao, ali kada je ve} do{ao, dobro je za nas, koji ìvimo ovde, da je ostao. Otkrili smo mnoge nedostatke vladaju}ih struktura u ovom dru{tvu. Izgubili smo iluzije o nezavisnosti sudstva od dràve, uvideli kako nehumano postupamo sa izbeglicama a nimalo boqe prema znamenitim sportistima i najzad spoznali da smo `rtvovali moral, slobodu i ono na{e “fair go mate” ne bi li nas za{titili od samih sebe. Svi smo, dakle, tu, samo nas nema. P. P.

PUTOPIS Seviqu su u pro{losti èleli da pokore mnogi osvaja~i. Danas se u osvajawe ovog andaluzijskog grada takmi~e turisti iz celog sveta. "Izgradimo je tako da }e budu}i nara{taji misliti da smo bili ludi kada smo je gradili", bila je izjava gradskih ve}nika Seviqe prilikom izgradwe seviqske katedrale. Ovaj slogan bi mogao da se primeni na opis cele Seviqe – grad koji toliko o~arava da wegovi graditeqi mora da su bili ludi kada su uspeli takvog da ga stvore. Seviqu su u pro{losti èleli da pokore mnogi osvaja~i. Danas se u osvajawe ovog andaluzijskog grada takmi~e turisti iz celog sveta. Za{to je Seviqa tako posebna? Zato {to ima interesantnu istoriju, bogatu zaostav{tinu sticanu vekovima, zato {to je bila mesto prvog upoznavawa Evrope sa "novim svetom" u 16. veku, zato {to je mesto gde su u Evropu prvi put u{li limun, krompir, kukuruz, kakao, paradajz, za~ini, zato ima opu{tene me{tane, zato {to se u Seviqi i danas odràvaju koride, zato {to predstavqa pravi raj za umetnike, zato {to je grad rodona~elnik flamenka, zato {to je mesto o kome se pri~a u operi "Karmen" i "Seviqskom berberinu", ali i u letwem hitu "Makarena" iz 1993. god. (ovde je sniman i spot za ovu pesmu) i iz jo{ milion drugih razloga.

SEVIQA

kada je u Seviqi bila odr`ana Svetska izlo`ba, kao godina obele`avawa 500 godina od pronalaska novih teritorija od strane Kolumba. Tada je grad infrastrukturno dodatno oboga}en. Seviqa je danas veliki turisti~ki, privredni, kulturni i finansijski centar i grad sa preko 700.000 stanovnika, {to ga svrstava na ~etvrto mesto u [paniji posle Madrida, Barselone i Valensije.

[PANSKI TRG

Katedrala Hiralda

PROTERIVAWE ARAPA I JEVREJA

[panci 1248. godine osvajaju ove prostore i zavode svoju vlast. U po~etku suptilno, a kasnije i mnogo agresivnije po~iwe pokr{tavawe odnosno proterivawe Mavara (Arapa). Prema procenama preko 300.000 Mavara je napustilo ove prostore. Ova sudbina nije zatekla samo Mavare, ve} i Jevreje. 1391. godine su zatvorene sve sinagoge u Seviqi i pretvorene u katoli~ke crkve, a najteè godine za Mavare (Arape) i Jevreje su bile u 15. veku kada je za one koji nisu èleli da se pokrste i pre|u u katoli~ku veru, bio je osnovan inkvizicijski sud. Svoju najve}u ekspanziju, Seviqa, nesumwivo doìvqava nakon otkri}a Amerike, {to je dovelo ~ak i do osnivawa prve trgova~ke komore u 16. veku. Ovo je period kada je sve {to su Kristofor Kolumbo, Amerigo Vespu~i i drugi moreplovci kolonizacijom teritorija Amerike prikupili od lokalnog stanovni{tva pristizalo u Seviqu, a posebno plemeniti metali – poput zlata i srebra, za~ini, poqoprivredni proizvodi... To dovodi do toga da u 16. veku, Seviqa postaje najve}i i najbogatiji grad [panije i da ima preko 150.000 stanovnika. Tokom [panskog gra|anskog rata (19361939) u ovom gradu nisu bile vo|ene borbe, tako da ni zdawa Seviqe nisu razarana. U 20. veku, zna~ajna je i 1992. godina

Grad fascinantne arhitekture i bogate istorije

Grob Kristifora Kolumba

GRAD VELIKIH OTKRI]A

Seviqa je najve}i grad i prestonica Andaluzije. Nedaleko od Seviqe nalazi se Atlantski okean, a ovim gradom proti~e i reka Gvadalkivir, koja je u pro{losti bila zna~ajno ve}a, {ira i plovna, tako da je Seviqa od davnina poznata kao luka u koju su pristizali razni proizvodi i bogatstva prikupqena na novookrivenim teritorijama. Grad je osnovan jo{ u drugom milenijumu pre nove ere i wegova istorija prati istoriju drugih andaluzijskih gradova. Ove prostore naseqivali su Rimqani (sada{wa Seviqa dobija naziv Hispalis), nakon pobede u Drugom punskom ratu i od tada postaje administrativno sedi{te regije. Jedno vreme je bila i sedi{te Vandala, a od 5. veka Seviqa potpada i pod vizigotsku vladavinu. Prodorom Mavara (Arapa) na teritoriju [panije, Mavari zauzimaju i ovaj grad kome daju naziv I{bilija. Me|utim, u to vreme, Mavari su ipak prednost davali razvoju Kordobe, tako da je Seviqa bila u wenoj senci.

^etvrtak 10. 20. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 19

Jedan od glavnih i najfotografisanijih simbola Seviqe je [panski trg. Ovo zdawe je pravqeno za Ibero- ameri~ku izlo`bu 1929. god i podeqeno je po paviqonima dvadeset zemaqa koje su u~estvovale na toj izlo`bi. Ovaj trg je najblaè re~eno, ogroman. Polukru`nog je oblika i osnovna ideja jeste bila da pokaè svu mo} [panije tokom wenog najve}eg prosperiteta. U centralnom delu gra|evine se nalazi barokna [panska palata, a na krajevima se nalaze torwevi nalik ~uvenom torwu Hiralda u Seviqi. Za izgradwu su kori{}eni opeka, kovano gvo`|e, keramika. U centralnom delu trga, nalazi se velika fontana, a pored monumentalnog zdawa, prolazi kanal, preko koga se moè pro}i predivnim, obilato ukra{enim, mostovima.

KATEDRALA - HIRALDA

[panski trg

Dvori{te Kraqevske palate Alkazar u Seviqi

Najve}i ponos Seviqana je wihova Katedrala Santa Maria de la Sede, za koju se navodi da je po povr{ini najve}a goti~ka katedrala na svetu, a tre}a po veli~ini u odnosu na sve svetske kadetrale, odmah posle Bazlike Svetog Petra u Rimu i Katedrale Svetog Pavla u Londonu. Kao i ve}ina verskih objekata u Andaluziji, izgra|ena je na osnovama stare xamije koja je gra|ena za vreme Mavara. Kada su [panci zauzeli Seviqu 1248. godine, tu xamiju su jedno vreme koristili kao katedralu, za katoli~ke verske obrede. Kada je taj objekat bio doveden u stawe da prvu slede}u prirodnu katastrofu ne bi izdr`ao, gradski ve}nici su odlu~ili da na tim temeqima izgrade katedralu "za koju }e budu}i nara{taji misliti da su bili ludi kada su je gradili". Gradwa katedrale je zavr{ena 1506. godine i tada prema{ila veli~inu Svete Sofije iz Konstantinopoqa koja je do tada bila najve}a. Pored katedrale, nalazi se Hiralda, koji je sada zvonik, a nekada je bio minaret. On je gra|en u 12. veku i visok je nepunih 100 m. R. N.

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 20. 2022.

SRBI U SVETU

Srpska dijaspora u îkagu, izme|u ~etnika, partizana i Vu~i}eve Srbije îka{ku dijasporu proteklih je dana obi{la dràvna delegacija na ~elu sa ministrom spoqnih poslova Nikolom Selakovi}em. Istorija kaè da je ovo prva poseta jednog srpskog {efa diplomatije ovim prostorima, ukqu~uju}i i period u kome smo na grbu imali {est buktiwa i {irili bratstvo i jedinstvo me|u narodima i narodnostima pokojne Jugoslavije. Ve} ovaj podatak govori da je doga|aj, i pre nego {to se zagledamo u wegovu svrhu i rezultate, imao veliki zna~aj. Za po~etak kao raritet, statisti~ki. Dijaspora se, jelte, {to je praksa pretekla jo{ iz pomenute biv{e dràve, oduvek tretirala kao kasica-prasica iz koje stiè novac, ali i opasne ideje, koje je vaqalo dràti pod kontrolom. A ponekad ih i u krvi ugu{iti, kada glave{ine i tajne slu`be procene da je dara prevr{ila meru. Setite se, uostalom, Dragi{e Ka{ikovi}a… I nije ta praksa prekinuta ni kada je komunizam odumro, a Balkanom i Srbijom poduvali neki (ispostavi}e se kvazi) demokratski vetrovi. Uvek je dràva na qude iz dijaspore gledala sa podozrewem, bilo da su tamo zavr{ili iz politi~kih ili ekonomskih razloga. Jer su upravo zbog te i takve dràve, sistema, reìma, ideologije (you name it!) i odlazili u pe~albu, neki na odre|eno vreme, neki da se nikad ne vrate. Pogotovo se to odnosi na srpsku dijasporu u îkagu, koju su neki od miqa, drugi iz poruge, odavno prozvali “~etni~kom”, a u kojoj danas, osim potomaka Ravnogoraca, biti{u i unuci prvobitne “rudarske emigracije”, te svih onih talasa koji su “trbuhom za kruhom” pristizali u posledwih pola veka, ukqu~uju}i tu i nevoqnike pretekle iz gra|anskih ratova u domicilnim krajevima, zakqu~no sa ovom najnovijom generacijom,

Simbolika: Jovi}, Selakovi} i Gujon u prostorijama SNO, ~iji predsednik Dragan Vujo{evi} je uru~io nagradu Arno Gujonu omladinom koja je, u potrazi za boqim `ivotom, ostala ovde posle studentskih aran`mana tipa “Work&Travel” i sl. Najmawe je, dakako, onih koji su u Ameriku do{li po pozivu, da nastave studije ili uspe{ne karijere zapo~ete na Balkanu, mada ni wihov broj nije zanemarqiv, a wihove karijere pogotovo. Negde je za o~ekivati da ti qudi raznih profila i generacija, kojima je osim patrotizma, u nekim slu~ajevima porodice i prijateqa, ostalo malo {ta da ih vezuje za zemqu iz koje su oti{li, ne gledaju ba{ blagonaklono na funkcionere u sivim odelima koji dolaze iz Beograda, ali se ministar Selakovi} ipak

osmelio na ovakvu posetu, {to zasluùje respekt. Ostaje nada da ono {to je ~uo od ovda{we emigracije ne}e iza}i na drugo uho po povratku na Terazije i ostati samo prigodna Boì}na ekskurzija kamerama zabeleèna. A imao je prilike da ~uje sva{ta. Od pritu`bi na sporu administraciju u Beogradu, odsustvo informacija va`nih za na{e poslovne qude a vezano za pogodnosti prilikom investirawa u Srbiju, pa do zahteva za uvo|ewe redovne linije îkago-Beograd, na koju se jo{ uvek ~eka, iako weno postojawe naizgled odavno ima debelo ekonomsko i svako drugo opravdawe.

Selakovi} se, mora se to priznati, dobro drào, te kombinacijom pristojnosti i diplomatije uspeo da pridobije simpatije ~ak i onih najkriti~nijih lidera ovda{we emigricije. Nakon sastanka sa wim jedan ovda{wi uvaèni Srbin, poreklom iz Hrvatske, pri{ao mi je i u poverewu rekao: “Nao{trio sam se da ga pitam za Jelenu Mili} (nova ambasadorka Srbije u Zagrebu) i kako zaboga misli da }e ona, takva kakva je, braniti prava Srba u Hrvatskoj, ali sam odustao kada sam video da je fini ~ovek”. I da, Selakovi} definitivno jeste lice beogradske vlasti prihvatqivo dijaspori. Ali mora biti svestan da }e te simpatije brzo i{~ileti ukoliko ne budu potkrepqene ne~im konkretnim. A ministar spoqnih poslova je, glede tema koje su na~ete u îkagu, dosta toga obe}ao; od pojednostavqivawa procedure za prijem u dràvqanstvo Srbije, preko otvarawa “one stop” kancelarije koja bi se bavila kako problemima, tako i poslovnim inicijativama dijaspore, pa do urgentne studije izvodqivosti po pitawu direktne linije îkago-Beograd. Jedini gaf napravio je kada je na inicijativu da Srbija, poput Hrvatske, koja u Saboru ima tri garantovana mesta koja pripadaju dijaspori, ne{to sli~no obezbedi i Srbima koji ìve van matice, poku{ao da odbrani “status quo“ brigom da bi Albanci sa Kosova to mogli iskoristiti i zauzeti poslani~ke klupe u srpskoj skup{tini, {to je, svi znamo, u domenu nau~ne fantastike. Albance, naravno, ne zanima srpski parlamentarizam, poslani~ke plate i dnevnice, te jeftini }evapi u skup{tinskom restoranu, o ~emu re~ito govori skorija istorija. Treba ista}i da za dobar prijem i ra{irene ruke koje su ga do~ekale u îkagu, Nikola Se-

lakovi}, koji je relativno nepoznat dijaspori, moè da zahvali jednom Francuzu i jednom Srbinu, koji su razbili kurtoazni led ove zvani~ne posete. Prvi je Arno Gujon, {ef Uprave za dijasporu pri Ministarstvu spoqnih poslova, ~ija je slava humanitarca bez mane i straha i borca za interese srpskog naroda, odavno preplivala okean i koji je u îkagu, u svakoj prilici, od naroda do~ekivan ovacijama. Drugi je Damjan Jovi}, odskora{wi generalni konzul Srbije u îkagu, koji je za kratko vreme uspeo da uradi mnogo na okupqawu i organizovawu dijaspore, i od koga, ako je suditi po prvim “diplomatskim ma~i}ima” i energiji sa kojom nastupa, moèmo o~ekivati ono {to nismo do~ekali od wegovih prethodnika u posledwih nekoliko decenija. Posebnu simboliku predstavqa ~iwenica da je sastanak sa predstavnicima dijaspore i wenih udruèwa odràn u Srpskoj Narodnoj Odbrani, udruèwu koje je davne 1914. osnovao Mihajlo Pupin, a u ~ijim je prostorijama po nalogu jugoslovenskog DB-a 1977.godine brutalno masakriran pomenuti Dragi{a Ka{ikovi}, novinar, lider antikomunisti~ke emigracije, izme|u ostalog i urednik lista “Sloboda” koji se i dan danas {tampa pod okriqem SNO. [ef diplomatije je u jednom trenutku istakao da mu je drago {to prilikom posete nije osetio te ~etni~ko-partizanske podele. Te podele su, naravno, odavno prevazi|ene, ali jaz izme|u imigracije i matice i daqe postoji i toga smo svi svesni. Da li }e Selakovi} u~initi bar malo da se on premosti, pokaza}e vreme. Po~etak budi nadu. Ali nema ni{ta gore nego kada se nada prelije u gor~inu… Antonije Kova~evi}

Obnovqena rodna ku}a Dositeja Obradovi}a u Rumuniji Zavr{eni su radovi na obnovi rodne ku}e Dositeja Obradovi}a u ^akovu u Rumuniji, koje je finansirala Pokrajinska vlada sa 7,2 miliona dinara.

Radovi su obuhvatili zamenu krova, kompletne stolarije, parterno ure|ewe, rekonstrukciju fasade. Restaurirana je i spomen-plo~a na uli~noj fasadi, tako da su stvoreni uslovi da u Spomen-ku}i bude postavqena stalna izlo`bena postavka o Dositeju Obradovi}u. Obnova Dositejeve rodne ku}e, ura|ena po projektu Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture, koji je vr{io i stru~ni konzervatorski nadzor nad radovima, prema re~ima predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovi}a, samo je jedan vid zahvalnosti za sve {to je na{ veliki prosvetiteq uradio. S. G.

AUSTRALIJA

^etvrtak 10. 20. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 21

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Da li australijskom trì{tu nekretnina preti slom? Autor kwige „Rich Dad Poor Dad“, Robert Kijosaki, o~ekuje pad cena ku}a u Australiji, nakon {to su porasle tre}im najbrìm tempom u istoriji zemqe. Cene ku}a i jedinica su u 2021. porasle za 22,1 odsto, pokazuju podaci „Kor Loxika“. Prema zapisima iz 1880. godine, to je bilo tre}e najbrè poskupqewe u ekonomskoj istoriji Australije. Kijosaki, ~iji bestseler iz 1997. govori o va`nosti stabilnog ulagawa u nekretnine, rekao je da je "previ{e buma" na trì{tu nekretnina u Australiji - zasnovano na tome da je Rezervna banka upumpala novac u finansijski sistem. „Dobro je to, za neko vreme. Moète i daqe da prebacujete ku}e, sve ove stvari, ali ja se trudim da vas upozorim da bi se ne{to moglo dogoditi“, kazao je on za „Dejli mejl Australija“, iz Feniksa (Arizona, SAD). Kako kaè, "ne moète samo nastaviti da {tampate novac; ono {to je funkcionisalo do 2022. mo`da ne}e delovati posle

2022. godine". Izme|u marta 2020. i juna 2021. godine, Rezervna banka je dala 188 milijardi dolara bankama da obezbede jeftine stambene i poslovne kredite. Program kratkoro~nog finansirawa, kako bi se stimulisala australijska ekonomija tokom pandemijskih blokada i ograni~ewa, poklopio se sa spekulacijama o nekretninama. „Vi ste, qudi, gomila igra~a, mnogo se kockate“, rekao je Kijosaki i dodao: "Gledao sam kako va{a imawa rastu, sve vi{e i vi{e, i sklonio sam se". Sedamdeset~etvorogodi{wi Kijosaki, ameri~ki biznismen i autor, ina~e, poseduje stanove u isto~nim predgra|ima Sidneja. Ipak, nije dao konkretne prognoze o stepenu pada cena nekretnina u Australiji, mada je {ef istra`iva~ke grupe za podatke o nekretninama „Kor loxik“, rekao da je australijsko tr`i{te nekretnina "najverovatnije dostiglo vrhunac".

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dràvne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

EU skinula Australiju sa liste epidemiolo{ki bezbednih zemaqa U AUSTRALIJI IZMERENA REKORDNA TEMPERATURA:

^ak 50,7 stepeni Celzijusa U Australiji je zabele`en temperaturni rekord po{to je izmereno 50,7 stepeni Celzijusa u gradu Onslou, na zapadnoj obali. Tako je zapravo izjedna~en rekord iz 1962. kada je 50,7 stepeni izmereno na jugu Australije. Tamo{wi Zavod za meteorologiju potvrdio je da je Onslou izjedna~io rekord u 14.26 sati po lokalnom vremenu. Kako javqaju lokalni mediji, prose~na temperatura u tom gradu u ovo doba godine iznosi 36,5 stepeni. I dva druga grada, Mardi i Roborn, prijavila su temperature vi{e od 50 stepeni, saop{tio je Luk Hantington iz Zavoda. On je rekao da je nakupqawe vru}eg vazduha u regiji uzrokovano nedostatkom grmqavinskog nevremena. Jedan stanovnik Roborna, Mark Barat, ispri~ao je da su temperature postale toliko visoke da je klima-ure|aj u wihovoj kancelariji prestao da radi.

Savet EU skinuo je danas Australiju, Argentinu i Kanadu sa „zelene liste” epidemiolo{ki bezbednih zemaqa za koje su do sada va`ile preporuke za slobodno putovawe u EU. Savet je a`uriro listu tzv. epidemilo{ki bezbednih zemqa, a nakon izbacivawa Australije, Kanade i Argentine na listi su

Protesti antivaksera u Melburnu

ostali Bahrein, île, Kolumbija, Indonezija, Kuvajt, Novi Zeland, Peru, Katar, Ruanda, Saudijska Arabija, Ju`na Koreja, Ujediweni arapski Emirati, Urugvaj i Kina, uz potvrdu reciprociteta. EU lista epoidemiolo{ki bezbednih dràva za putovawe u EU se aùrira svake dve nedeqe.

Vakcinisanima Sputwikom V dozvoqen ulazak u Australiju Odluka o priznavawu ruske vakcine doneta je na osnovu odluke australijskog farmaceutskog regulatora Australijsko Ministarstvo unutra{wih poslova je dozvolilo ulazak u zemqu stranim dr`avqanima koji su vakinisani ruskom vakcinom “Sputwik V” protiv korona virusa, prema informacijama objavqenim na veb sajtu tog ministarstva. Oduka o priznavawu te vakcine, koju je razvio ruski Nacionalni istra`iva~ki centar za epidemiologiju i mikrobiologiju "Gamaleja", doneta je na osnovu odluke australijskog farmaceutskog regulatora od 17.

januara. “Smatrate se potpuno vakcinisanim za putovawa u Australiju i iz Australije ako se primili terapiju vakcina koje je odobrila ili prizna-

la Uprava za terapeutsku robu (TGA)”, navodi se na veb sajtu ministarstva, i dodaje se da je vakcina "Sputwik V" ukqu~ena u odobrene i priznate vakcine.

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 20. 2022.

BOSIQ^I] PO[TUJE SVE [TO JE U SKLADU SA MONA[KIM @IVOTOM:

Glumcu se ispunila velika èqa za ro|endan, evo koje je mesto posetio! Glumac Ivan Bosiq~i} otkrio je da mu se ostvario dugogodi{wi ro|endanski san da sa suprugom i }erkom posete sveto mesto u Rusiji, gde po~ivaju mo{ti Svetog Serafima. Glumac je oduvao 43 sve}ice sa ro|endanske torte, pa otkrio da mu se èqa koju je dugo pomi{qao na dan kada je ro|en ispunila. On je na dru{tvenim mreàma postavio fotografiju iz Rusije, na kojoj uìva sa suprugom Jelenom Toma{evi} i wihovom }erkom Ninom, pa objasnio zbog ~ega mu je toliko va`na i posebna. "Ova fotka se zove "sekund do zagrqaja", tehni~ki neispravna, nastala sekund pre nego {to se o~ekivalo, su{tinski je savr{ena. Svedo~i o tome da radost zagrqaja po~iwe pre samog sklapawa ruku, a traje i kad se razdvojimo. Jer je zagrqaj stvar du{e,a ne samo ruku, poru~io je glumac koji je ro|ena na praznik, pa tog svetca posebno slavi i po{tuje... Sre}an vam praznik Svetog Serafima Sarovskog. Radujte se. Grlite se! Hvala svima na ro|endanskim èqama. Grlim vas iskreno i ~vrsto, rekao je Ivan koji tokom ~itavog dana dobijao ~estitke uz pregr{t originalnih èqa, ali i poklona", napisao je. Poznat kao neko ko dosta vrednuje duhovnost, Ivan je otkrio i da su wegove èqe takve. Jedna mu se ispunila, zbog ~ega je ove godine morao neku drugu da zamisli u trenuku kada je pre ga{ewa sve}ica zatovorio o~i da je pomisli. "Pre par meseci sam sa mojim devojkama na putovawu po Rusiji posetio manastir Divjejevo u kome po~ivaju mo{ti Svetog Serafima. Ispunila mi se moja davna{wa ro|endanska èqa - da ovde do|emo zajedno", otkrio je Ivan i postavio fotografije na kojima u ovom svetom zdawu uìva sa wemu dvema najva`nijim ènama, suprugom i }erkom.

NOVI SVETSKI POREDAK NE MO@E DA IZDR@I DA JEDAN SRBIN BUDE NAJBOQI:

Rado{ Baji} o Novaku: Za wih smo svi ru`ni, prqavi i zli

Povodom odluke suda da deportuje Novaka \okovi}a oglasio se i Rado{ Baji}. Glumac i rediteq nije iznena|en epilogom cele drame. On kaè da smo svi uz na{eg sportistu, a da je danas najteè wegovim roditeqima. "NA[ NOVAK!!! Na mnogaja qeta… Gnusamo se mr`we i pakosti… Gadi nam se podlost novog svetskog poretka koji ne moè da izdrì da jedan Srbin bude najuspe{niji, najdarovitiji i najboqi… Oni koji kao okorelog kriminalca iz svoje zemqe izbacuju NAJBOQEG SPORTISTU SVETA - za nas su rezervisali epitete: Ru`ni, prqavi, zli.. Stide}e se bezimene birokrate koje su poku{ale da mu saseku krila. Ne}e uspeti", poru~uje Baji} i nastavqa: "Lomi }e ih i pobe|ivati i daqe… Svi smo uvre|eni. Kao pravi pravoslavni hri{}ani, na mr`wu }emo odgovoriti qubavqu. Svima nam je te{ko, ali majci DIJANI i ocu SR\ANU - najvi{e.. Uz vas smo SVI! SVI! SVI!! Zagledani u blagoslovena lica SVETOG SAVE - i NA[EG NOVAKA", napisao je Baji} na svom Instagramu.

SVET POZNATIH

BREGOVI] OTVORIO DU[U:

Srbi premalo znaju o Tesli, Milankovi}u, Andri}u! Muzi~ar Goran Bregovi} odrào je sa svojim Orkestrom za svadbe i sahrane nezaboravan koncert pred nekoliko hiqada qudi na Svetskoj izlo`bi u Dubaiju. Pre nastupa posetio je paviqon Srbije na Ekspu 2020, gde se vi{e od sat vremena druìo s predstavnicima medija i snimio podkast za nacionalnu platformu "Srbija stvara". Potom, Bregovi} je podelio utiske o trenutnom stawu u svetu, ali i va`nosti toga {to je na{a zemqa u~esnik jedne ovako velike manifestacije. n Da li ste zadovoqni prijemom publike? - Veoma sam ponosan {to sam nastupio na Svetskoj izlo`bi Ekspo 2020 u Dubaiju i to ba{ za pravoslavnu Novu godinu! Kao {to sam i verovao, provod je bio nezaboravan. Moja muzika je vesela, poziva qude na igru, na radost, bez obzira na to koje su vere ili nacije, a publika u Dubaiju to je i prepoznala i odgovorila najlep{im emocijama. n Mi s Balkana videli smo malo druga~iji program, jer ste tek na kraju svirali najve}e hitove "Kala{wikov", "Mese~ina", "\ur|evdan" i "Bela, }ao"? - Svirali smo program kakav izvodimo u Parizu ili u Sidnejskoj operi. n Kako vam se dopao na{ nastup na Svetskoj izlo`bi? - [to sam i{ao vi{e po paviqonu Srbije, sve sam bio uvereniji da bi ova izlo`ba trebalo da putuje i po Srbiji. Mislim da premalo znamo o vin~anskoj kulturi, koja je bila jedno ~udo, o na{im nau~nicima i umetnicima: Tesli, Milankovi}u, Andri}u. Ko god do|e u paviqon Srbije, otkri}e ne{to novo i zainteresova}e se za na{u zemqu. Izlo`ba i sluì da vidimo ~uda koja su doputovala svuda iz sveta. Nije samo to Nikola Tesla. Treba da budemo zahvalni Emiratima, koju su u ovo te{ko vreme omogu}ili da se svet susretne na jednom mestu. n Odrasli ste u Sarajevu, gde se me{aju tri kulture. Koliko je to utkano u va{u muziku? - Moète da pi{ete na stranom jeziku, ali muzika izlazi s dubqeg mesta nego jezik. Mi govorimo ne{to {to je dubqe od jezika. Ne mogu da laìram da mi je baba [pawolka. Ro|en sam na stra{noj granici Otomanskog carstva. n Po~eli ste da svirate violinu. Da li je to bio va{ ulaz u svet muzike? - Nije. Ponudili su mi da sa 17 godina sviram u striptiz baru. Video sam vi{e golih èna nego svi

klinci u Jugoslaviji. Shvatio sam da mi je bog tada poslao poruku: "Bregovi}u, ovo }e biti tvoje zanimawe." Kad sam doneo prve pare, otac mi je rekao: "Ne}e{ vaqda da se bavi{ vi{e tim ciganskim poslom." Me|utim, radim to i danas. n Napravili ste slavni bend Bijelo dugme. Kako sada gledate na taj period? - Studirao sam filozofiju, a na ~etvrtoj godini snimio sam prvi album. U komunizmu kad studirate filozofiju, {koluju vas za profesora marksizma. Kad sam snimio prvu plo~u, to sam shvatio kao veliki spas da ne moram da predajem u sredwoj {koli. Zahvalan sam rokenrolu {to nisam postao prosvetni radnik koji mu~i decu. n Za{to ste u{li u muziku? - Prvo da bih postao slavan i dopao se devoj~icama. Po~eo sam s violinom, a izme|u tog instrumenta i gitare odlu~io sam se za ovaj drugi. n Kakve su danas va{e èqe? - Bijelo dugme je prekinulo posledwu turneju zbog rata. Prvi nastup imali smo u Sremskoj Mitrovici. U publici su bili qudi sa srpskim zastavama koji su vikali: "Srbija, Srbija." To je za rokenrol koncert previ{e. Sutradan je u Osijeku bilo isto. Posle pet nastupa prekinuli smo svirke. Bio sam spreman da odem u penziju. Kupio sam neku zemqu na Bra~u i hteo da budem ribolovac. Me|utim, imao sam sre}u s filmom "Dom za ve{awe". Taj album bio je zlatna plo~a u deset zemqa. Oti{ao sam u Pariz i po~eo iz po~etka. Cela moja biografija filmskog kompozitora staje u rat. Za ~etiri godine uradio sam 20 filmova i velike reklame. Imao sam poruxbinu da pi{em za jedan kvartet. Video sam ~etiri osobe na sceni koje izvode moju muziku i odlu~io ponovo da sviram. Sada, 30 godina kasnije, radim na taj na~in. Samo sedim na sceni. I u ugovoru traìm da ima malo alkohola. n Za{to uvek nosite belo odelo? - Ne bih ga nikad obukao za drugu priliku. Ko je lud da nosi belo odelo?! Nose ga {efovi romskih orkestra, a eto, ja samo èlim taj dan da odvojim od drugih u ìvotu. S. G.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. 20. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 23

Stanko i Mladen bili su neprijateqi, ali sve je promenio susret na Badwi dan Ovu zanimqivu pri~u, koja se dogodila jedne godine na Badwi dan, zapisao je sveti Vladika Nikolaj Velimirovi}. Stanko i Mladen bili su neprijateqi „po porodi~noj liniji“, ali neo~ekivan susret u {umi gde su po{li da odseku badwak promenio je sve. Wih dvojica su pokazali za{to je Boì} pravi porodi~ni praznik i praznik pomirewa. Tek {to je Stanko posle poduèg izbora, dva tri put udario sekirom u jedan vitki i krasni ceri}, drè}i da se badwak pogodniji ne moè na}i u celoj seoskoj {umi, trè ga iznenadni {um u blizini. On pogleda na stranu, otkuda {um dolaza{e, ali od {ume ne moè u prvi mah spaziti toga vinovnika svoga straha, koji ga momentalno obuze, no koji se ubrzo pretvori u smu}eno ose}awe nelagodnosti, kad pred wega iskrse wemu tako nemilo lice, wegov zakleti neprijateq Mladen. Pogledi im se susreto{e. A ni jedan od wih ne moè se setiti, kad su se u ìvotu pogledali tako o~i u o~i. Wihovo je neprijateqstvo preno{eno zajedno sa Adamovim grehom od predaka. Iz ~ega je ono poteklo, to je neizvesno. Jedni misle iz suparni{tva wihovih dedova ili pradedova oko kmetstva u selu, drugi vele, {to je Stankov neki predak naveo hajduke na Mladenovog, tre}i tre}e itd. Jedno je nesumwivo, a to je da je u tradicijama wihovih domova duboko urezan zavet, da se neprijateqski odno{aji ne prekidaju; re~ju, neprijateqstvo je me|u wima bilo tako ukoreweno, da je ono strujalo po svima ìlama wihovim zajedno s krvqu i postalo sastojak ove. Stanko uznemireno pogleda oko sebe i kao da o~ekiva{e da se zemqa otvori, da u wu potone ili svog neprijateqa proguta. Blagodare}i slu~aju, pogled mu se zaustavi na sekiri, ~ije o{trice stajahu u stablu, namewenom za badwak; on opqunu dlanove i produì zapo~eti posao. Mladen dugo osta u poloàju ~oveka, koji je izgubio u zabuni svaki pojam o ciqu svoga kretawa. Po{to mu se pribranost najzad povrati duhu, on naglo krenu ustranu i izgubi se u {umi. Malo za tim i wegova je sekira davala zvu~ne poqupce badwaku. U du{i obojice pojavi se staro ose}awe neodoqive mr`we. Dan ve} be{e spreman da ustupi mesto no}i, u ~emu ga ùra{e i maglovito nebo, koje baca{e tamnu senku na prostoriju. Vejavica, sitna kao prah, pra}ena surovom

muzikom vetra zasipa{e zemqu. – Otkud, do |avola, on da odocni, ako sam ja morao, pomisli Stanko, ~elo mu se pri tom jo{ vi{e namra~i, silnije zamahnu sekirom, ceri} se povede na jednu stranu, a on kao da je o ne~em gre{nom mislio, izraknu se i pqunu poput onoga mesta, odakle dopira{e glas Mladenove sekire. I Mladen je slu{ao tupe zvuke sekira, koji se slivahu sa nerazgovetnom hukom vetra i u~ini mu se odnekud, da to li~i na sva|u, koju se vetar tru|a{e da zaglu{i. A wemu go|a{e to uobraèno neprijateqstvo i wihovih oru|a. No kad bi vetar uminuo za ~as da pribere snagu, Mladen oseti harmoniju u naizmeni~nim odjecima sekira. To ga naquti i on po~e zastajkivati ili ubrzavati udare, samo da poremeti pravilnost ovoga dueta; a u tome ga i vetar potpomoè. Sne`na vojska sve u gu{}im redovima pada{e i tako ispuwava{e prostor, da se oko s opasno{}u moglo otvoreno dràti. Sneg pada{e i zajedno s wim i mrak. Stanku to ne do|e tako te{ko kao blizina onoga, od ~ijih malopre|a{wih stopa odvra}a{e pogled i radova{e se {to ih sneg zasipa. Be{e uprtio na rame pose~eno drvo i po|e. Ali ne putem. Poduè ve} nije ~uo glas neprijateqske sekire, {to ga dovede na misao, da je gotov i izvesno je po{ao, pa da se ne bi opet na putu sreli, to bi im bilo mrskije, nego ne do~ekati sutra{wi Boì}, on udari kroz {umu s namerom da izbije na drugi put. Iako ubrzo uvide opasnost ove namere, jer se po~e spoticati o paweve i suvarke, klecati zbog neravnina zemqi{ta, posrtati i svaki ~as zaka~ivati badwakom za {umsko drve}e, ipak uporstvo onog ose}awa koje ga i nagna stranputicom, osta nepokolebano. Ja sumwam da je u wegovoj du{i bilo ikakvog ose}awa prijateqstva, za qubav koga bi se re{io na vratolomne postupke, na kakve ga bez razmi{qawa navo|a{e neobuzdana mr`wa. On kora~a{e brzo, u koliko mu to bi mogu}no na suprot svima preprekama. Znoj ga be{e oblio a teret mu biva{e sve teì. Na jedan put kosa mu se diè a vrele kapqe znoja ohladne{e; do u{iju mu dopre glas nemilih i strahovitih ìteqa {ume. Jezivo urlawe, koje vetar umede na svoj na~in saop{titi kud i kamo stra{nije, izraàva{e ùdwu, kojoj je ceo svet nedovoqan. – Eh, kako odocnih, poluglasno izgovori Stanko.

ME[A SELIMOVI]

Tvr|ava "Postoje tri velike strasti. Alkohol, kocka i vlast. Od prve dvije qudi se mogu izle~iti, od tre}e nikako. Vlast je najteì porok. Zbog we se ubija, zbog we se gine, zbog we se gubi qudski lik. Neodoqiva je. Kao ~arobni kamen, jer pribavqa mo}. Ona je duh iz Aladinove lampe, koji sluì svakoj budali, koja ga drì. Odvojeni ne predstavqaju ni{ta, zajedno kao kob su ovog svijeta. Po{tene i mudre vlasti nema, jer je èqa za mo}i bezgrani~na. ôvjeka na vlasti podsti~u kukavice, bodre laskavci, podràvaju lupeì, i wegova

– [to ovuda da po|em? … Ali on … i wemu se nabra{e ve|e. On prokliwa{e slu~aj, koji ih sastavi danas, ba{ danas uo~i ovog velikog dana. Mo`da je, pomisli, Provi|ewe htelo da se na{ali kad ih vidi u zabuni licem u lice, mo`da, {to je verovatnije, da ih pomiri (tu se Stankovo ~elo namr{ti), a mo`da, {to je najverovatnije, da ih kazni, tj. bar jednog od wih, a sre}a je donela, da taj jedan bude on. Badwak udari o jedan grm tako jako da Stanku noge pokleca{e i on pade. Drvo mu prigwe~i jednu stranu lica, a ruka kojom poumi da se opre o zemqu, upade duboko u sneg i udari na ne{to o{tro, {to mu pri~ini jak bol. – [ta me nagna ovuda? izgovori on glasno, kad po|e daqe, ali u isti mah stvori mu se u du{i slika Mladenova. I pre nego {to ona izazva u wemu ono jogunasto ose}awe on za~u ponovo promukle, otegnute i – o Boè, – u blizini glasove zverova. Stanko se strese. – [ta me nagna ovuda? ponovi gledaju}i tupo na onu stranu otkuda mu vetar dono{a{e grozne izve{taje. – [ta me nagna ovuda? I opet slika Mladenova. On se zadubi u wu. Ovo ose}awe odsustvova{e. Nemili hor mu para{e mozak. I pored one slike stvori{e mu se u du{i i slike ovih krvoèdnih stvorova. Pore|ewe bi kratko. Stanko pro{apta: – Ta i on je ~ovek. Mrak se be{e ve} uveliko spustio. Vejavica i vetar nadmetahu se u besu. Stanko ose}a{e neizmeran bol u ruci. Malaksao od umora i straha smi{qa{e da baci teret sa sebe, pa da bezobzirno tr~i i ìvot spase. Kad ve} pomisli da je blizu puta, blizina onih uàsnih paklenih glasova ispuni ga beskrajnom stravom; on se zatrese kao u groznici. Najedanput posle surovog i promuklog urlawa koje se razlega{e dubravom, on za~u meki glas koji jauknu. Jo{ korak dva i on se na|e na velikom kolskom putu, gde se umalo ne sudari s nerazgovetnom prilikom u tami, koja staja{e pognuto drè}i pred sobom ne{to uspravqeno visoko. Stanko bi tako blizu, da ~uja{e dah nepoznatog. Srce mu se malo otkravi, kad pored sebe opazi qudsku priliku. – Jesi li ti, Stanko? isprekidano progovori nepoznati. – Ja sam, ~u se iznemogli glas Stankov.

Ose}awu straha i umora prido|e i malo hrabrosti, i taj topli zra~ak povrati u wima nadu. – Beìmo, Mladene, zverovi su gladni i pomamni, re~e Stanko. – Mi im ne bi ni ~equsti omastili, dodade onaj. Kad ve} behu blizu ku}a Stanko jauknu od bola u ruci. – [ta ti je, zapita ga Mladen. Stanko ispri~a, {ta mu se slu~ilo. Mladen po}uta, pa re~e: – [ta tebe, Boga ti, nagna da ide{ preko onih andraka po no}i i po ovom zlom vremenu? – A tebe? – E! – Mladen opet po}uta. – Trebali smo i}i putem, ali… – Ja sam drào, da }e{ ti putem. – A ja sam mislio, ti }e{ to u~initi. Na mestu, gde trebahu da se rastanu, oni zastado{e. ]utahu. – Sutra Boì}, Stanko? – Ja. – Ho}e{ li u crkvu do}i? – Mislim. – Do vi|ewa! – U zdravqu! Sutradan, sneg {kripa{e pod nogama zdravih planinaca. Oni se pozdravqahu pred crkvom veselo qube}i se. A srca im behu puna. Od jednom svi behu ganuti prizorom, koji se pred wima ukaza. Stanko i Mladen, ~ije je neprijateqstvo i maloj deci bilo poznato, stajahu zagrqeni na uglu crkve, qube}i se i pozdravqaju}i sa “Hristos se rodi”! – Neka vas Bog, deco, blagoslovi! progovori ganuti sedi sve{tenik. – E, sad }e mi ovaj Boì} biti radosniji nego dan, kad bi me sveti Petar u raj uveo. Tako i treba. Sad ste Srbi, Hri{}ani; sad ste qudi, sinovi moji. Slava nek je Bogu! Stanko i Mladen pri|o{e mu ruci, a on ih poqubi u obraz. Zatim se sa svima izqubi{e, i svi behu ispuweni neopisanom rado{}u zbog ovoga doga|aja. Svi se u radosti rastado{e i odo{e svojim ku}ama, gde ih do~ekivahu sa pucwem iz pu{aka. Nikad se Stanku i Mladenu nije u~inilo lep{e sunce, iako ono jedva prosjajiva{e kroz tmurnu atmosferu, niti im kad be{e toplije oko srca nego ovoga hladnoga i maglovitog dana.

predstava o sebi uvek je lep{a nego istina. Sve qude smatra glupim, jer kriju pred wim svoje pravo mi{qewe, a sebi prisvaja pravo da sve zna. I qudi to prihvataju. Niko na vlasti nije pametan, jer i pametni brzo izgube razbor, i niko trpeqiv, jer mrze promjenu. Odmah stvaraju vje~ne zakone, vje~na na~ela, vje~no ustrojstvo i ve`u}i vlast uz Boga, u~vr{}uju svoju mo}. I niko ih ne bi oborio ako ne postanu smetwa i pretwa drugim mo}nicima. Ru{e ih uvjek na isti na~in, obja{wavaju}i to nasiqem prema narodu, a svi su nasilnici, izdajom prema vladaru, a nikom to ni na um nepada. I nikoga to nije urazumilo, svi srqaju na vlast kao no}ni leptir na plamen svije}e. Bez hqeba narod mo`e ostati, bez vlasti ne}e."

FEQTON

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 20. 2022.

SVE TAJNE IVE ANDRI]A (8)

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

l Kada je srpska vojska oslobodila Beograd 1. novembra 1918. ceo dan je {partao Zagrebom ogrnut srpskom zastavom l Dru`io se u Be~u, kao kraqevski diplomata sa Mustafom Golubi}em, {efom Kominterninog odeqewa za Jugoslaviju l Odbio je ponudu iz Zagreba da se kao Hrvat prikqu~i Paveli}evoj diplomatskoj slu`bi l Budu}i nobelovac je bio ~lan Beogradskog odbora |enerala Dra`e Mihailovi}a l Jo{ sedamdesetih godina pro{log veka predvideo je raspad Jugoslavije

20. januar

1667. - Zavr{en je trinaestogodi{wi rat Rusije i Poqske, koji je izbio kada su pobuweni ukrajinski Kozaci priznali vrhovnu vlast ruskog cara. Mirom u selu Andrusovu kod Smolenska, Poqska je bila primorana da Rusiji ustupi Kijev, Smolensk i deo Ukrajine na levoj obali Dwepra.

Pi{e: Miroslav Jankovi}

Andri} je osvetleo duhovni prostor Bosne kroz vekove Nijedna pesma, zapis, bele{ka, pri~a ili roman... ili bilo {ta drugo {to je iza{lo ispod Andri}evog pera, nije izazvalo toliko kontroverznih tuma~ewa i besa kod bosanskih muslimana kao wegova doktorska disertacija, pod naslovom: "Razvoj duhovnog ìvota u Bosni pod uticajem turske vladavine", napisana 1924. godine, u jednoj vrsti iznudice i velike ùrbe. Iz raznih razloga Andri} nije dozvoqavao da se disertacija za wegova ìvota {tampa, odnosno sa nema~kog prevede na srpski jezik (to je uradila Zadu`bina nakon Andri}eve smrti), niti se on ikada o woj usmeno ili pismeno izja{wavao, nije dozvoqavao da bude uvr{tena u wegova sabrana dela: bezmalo, na neki na~in nije je ni smatrao svojim delom, tj. ogrnuo je dubokom }utwom za svoga ìvota. Rekosmo, Andri} je disertaciju i napisao i odbranio 1924. godine, u velikoj vremenskoj stisci i "pod morawe"! Kada se 1919. g. nastanio u Beogradu, Andri} se zaposlio u tada{wem Ministarstvu vera, ali je ubrzo pre{ao u Ministarstvo inostranih dela. Nakon prvih slu`bovawa u poslanstvima pri Vatikanu, Bukure{tu i u Trstu, u januaru 1923. biva postavqen za vicekonzula u Gracu. Ba{ tada je donesen zakon da dràvni ~inovnici moraju posedovati diplomu o zavr{enom fakultetu. Andri} je jo{ pre rata zapo~iwao i prekidao studije na tri fakulteta: u Zagrebu, Be~u i Krakovu, jer je za vreme rata bio hap{en i konfiniran. Ponovo se vra}a studijama na zagreba~kom Mudroslovnom (Filozofskom) fakultetu 1917/1918. g., ali opet ih brzo prekida. Jer, rekosmo, 1919. seli se i zapo{qava u Beogradu. A kada je imenovan za vicekonzula u Gracu 1923, on zapo~iwe, tj. nastavqa, studije na tamo{wem Filozofskom fakultetu. Me|utim, stiè ga pomenuti zakon, koji je "brì" od mogu}nosti zavr{etka {kolovawa i Ivo Andri}, ne-

Andri} je disertaciju i napisao i odbranio 1924. godine maju}i diplomu, 31. decembra 1923. godine dobiva otkaz iz dràvne slu`be. Trebalo je dakle {to pre zavr{iti fakultet, i to u Gracu, kako bi se mogao vratiti tj. ostati u slu`bi. Sada se pred Andri}a postavila nova dilema: da li fakultet zavr{iti dràvnim ispitom i ste}i diplomu obi~nog sredwo{kolskog nastavnika, profesora, ili doktoratom, za koji je me|utim trebalo napisati pa odbraniti odgovaraju}u disertaciju. Andri} se odlu~io za doktorat iz dva razloga: zahtevao je mawe ispitnih rokova, ceo postupak je bio brì od dràvnog ispita, a i u wegovom i u tu|em uhu lepo zvu~i naziv titule: doktor filozofije. To akademsko zvawe u Austriji ima dugu i posebno cewenu tradiciju, taj doktorat se sti~e tako {to kandidat u toku osam semestara prikupi potreban broj potvrda da je uspe{no poha|ao seminare za odre|ene predmete - dakle, da se isticao! Ali, iskqu~ivo o tome odlu~uju profesori. Kandidati koji su, kao Andri}, prekidali studije mogli su

ra~unati na profesorsko razumevawe svoga slu~aja. Andri} je tada po~eo trku sa vremenom. Predao je molbu za zavr{ni ispit, takozvani rigorozum, a za taj zavr{ni ispit je odabrao dva predmeta: slovensku filologiju i istoriju Austrije. Uz ova dva predmeta, Andri} je, kao i svaki drugi kandidat, bio du`an da polo`i jo{ i ispit iz filozofije, prethodno i iz latinskog. Andri} je dakle doktorirao i slovensku filologiju i austrijsku istoriju i filozofiju, ali doktorat iz filozofije je, svojim imenom i sjajem, prekrio ona dva, prethodna osnovna predmeta. Ivo je u Gracu predavawa iz slovenske filologije poha|ao kod profesora Hajnriha Feliksa [mita, koji mu je bio i mentor. [mit je bio ~etiri godine mla|i od Andri}a, bio je tek postavqen u Gracu za profesora, u isto vreme kad se Andri} upisivao. [mit je bio iz Lajpciga, gde je doktorirao 1922. godine. Drugi profesor na doktorskom ispitu bio mu je Rajmund Fridirih Kajndl, znatno stariji od [mita. Kajndl je ideolo{ki bio velikonemac, zastupao je svene-

BEZ TITULE ISPRED IMENA Andri}, nakon polo`enog doktorata, gotovo se nigde nije potpisivao sa tom titulom ispred svoga imena i prezimena. Ponekad i ponegde bi bio od strane drugih, u nekoj prepisci, uglavnom diplomatskoj, bio i tako titulisan, ali o~ito je da on zbog duha i odjeka disertacije izbegavao da javno isti~e svoju doktorsku titulu i time skre}e pa`wu na disertaciju. U wegovom maniru je bilo da ono ~ime nije zadovoqan nekako sakrije i od sebe, jednostavno gurne pod tepih. Tako isto nije imao dobro mi{qewe o prvoj svojoj zbirci pesama "Nemiri"... pa je uz wu i drugu, boqu "Eks ponto" izbegavao da uvr{tava u sabrana ili izabrana dela, nanovo do{tampava ili o wima javno govori.

ma~ko ujediwewe pod Be~om a ne Berlinom. Ispit iz slovenske filologije zakazan je za 3. jun 1924, a ispit iz drugog predmeta, istorija Austrije, zajedno sa ispitom iz filozofije, kod profesora Huge [picera, za 12. jun. Oba ispita je Andri} poloìo sa najboqom mogu}om ocenom "izvrsno". Sutradan je odmah obavqena sve~ana promocija. Tako je Ivan - Ivo Andri}, za koga je prof. [mit u obrazloèwu napisao da "pripada staroj patricijskoj porodici iz Sarajeva", {to nije uop{te ta~no, postao doktor filozofije; a "doktorat" iz pisawa kwièvnih dela polaga}e narednih dvadesetak godina, sve do kona~nog, zavr{nog ispita: dobijawa Nobelove nagrade 1961. godine. Andri} je o~ito bio prinu|en na takav pristup i koncept disertacije: zbog nedostatka literature o toj temi i li~nog sna`nog ube|ewa da se ~etiri i po veka Bosne pod Turcima mogu i na osnovu usmenog pam}ewa nara{taja i pokojeg {krtog popovskog zapisa verno i istinito oslikati. Na ovom mestu je, me|utim, i po~eo nesporazum bosanskih muslimana i Andri}a, odnosno sna`no se razbuktao zbog na~ina na koji je Andri} formulisao svoju tezu, na po~etku drugog poglavqa. . Ovako glasi ta Andri}eva teza: "Od odlu~uju}eg zna~aja je to da je Bosnu, u najkriti~nijem trenutku wenog duhovnog razvoja, u doba kada je previrawe duhovnih snaga dostiglo vrhunac, osvojio jedan azijatski, ratni~ki narod, ~ije su dru{tvene institucije i obi~aji zna~ili negaciju svake hri{}anske kulture i ~ija je vera - nastala pod drugim klimatskim i dru{tvenim uslovima i nepodesna za svako prilago|avawe - prekinula duhovni ìvot zemqe, izobli~ila ga i od tog ìvota na~inila ne{to sasvim osobeno".

1841. - Zavr{en je Prvi opijumski rat Velike Britanije i Kine. Mirom u Nankingu poraèna Kina je bila primorana da Britancima plati ratnu od{tetu i da im prepusti Hong Kong. 1887. - SAD i Havaji su sklopili ugovor po kojem su Amerikanci dobili pravo da Perl Harbur koriste kao pomorsku bazu. 1921. - Umro je srpski vojvoda @ivojin Mi{i}, jedan od najboqih srpskih vojskovo|a, vojni pisac i profesor na Vojnoj akademiji. Kao komandant Prve armije (1914-15) komandovao je operacijama u Kolubarskoj bici, drugoj velikoj pobedi Srba nad austro-ugarskom vojskom (1914) u Prvom svetskom ratu. Napisao je vi{e vojnih dela. 1945. - Frenklin Delano Ruzvelt inaugurisan je ~etvrti put za predsednika SAD, jedini u istoriji SAD koji je ~etiri puta biran za predsednika. 1945. - Umro je srpski vojvoda Petar Bojovi}, u~esnik u svim ratovima od 1876. do 1912, kada je unapre|en u ~in generala. Od 1915. bio je na~elnik General{taba, a u septembru 1918. komandovao je srpskim snagama u proboju Solunskog fronta, posle ~ega je dobio ~in vojvode. 1961. - Xon Kenedi je u 43. godini inaugurisan za predsednika SAD kao najmla|i {ef dràve u wenoj istoriji. 1984. - Umro je ameri~ki sportista i filmski glumac Xoni Vajsmiler, prvi ~ovek koji je preplivao 100 metara za mawe od jedne minute, tuma~ naslovne uloge u nizu filmova o Tarzanu. Osvojio je tri zlatne medaqe na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928. 1990. - U Beogradu je odràn posledwi kongres Saveza komunista Jugoslavije (14. vanredni kongres SKJ). Zbog neslagawa u re{avawu kqu~nih problema jugoslovenske zajednice, slovena~ka i hrvatska delegacija napustile su taj skup. To je bio kraj Saveza komunista Jugoslavije, a mnogi smatraju da je time po~eo raspad SFRJ. 2003. - Biv{i predsednik Srbije Milan Milutinovi} dobrovoqno se predao Tribunalu u Hagu, pred kojim je optuèn za zlo~ine na Kosovu tokom 1999. godine. U februaru 2009. oslobo|en je krivice i pu{ten na slobodu. 2008. - U drugom krugu predsedni~kih izbora u Srbiji lider Demokratske stranke Boris Tadi} ponovo je izabran za {efa dràve.

lll U slede}em broju:

2014. - Umro je Klaudio Abado italijanski dirigent, muzi~ki direktor Milanske skale, Berlinske filharmonije, Londonskog simfonijskog orkestra i Opere u Be~u, osniva~ Evropskog orkestra mladih.

Ivo Andri} u qubavnom trouglu

2017. - Donald Tramp je u Va{ingtonu polo`io zaletvu kao 45. predsednik SAD.

RIZNICA

^etvrtak 10. 20. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 25

PRI^E O ADI BILE SU STRA[NE

Zloglasni zatvor na Adi Ciganliji Srpski “Sing Sing” ili – Kazamat na Adi bio je zloglasni zatvor na tada{woj periferiji Beograda. U stvari, u vreme kada je radio – od 1920. do 1954. godine, Ada je bila divqe re~no ostrvo na ûkarici, nenaseqena i uto~i{te tek za ponekog ribara ili begunca od zakona, u ~ijim {ikarama su traìli sigurnost. Sve u svemu jeziv predeo, a begunci su najavili ono {to }e do}i u 20. veku, kada su nesre}nike tu ~ekali okovi, ve{ala, teàk rad i muka. I to ne samo zbog kriminalnih radwi ve} i zbog politi~kih uverewa. Pri~e o Adi bile su stra{ne – po{to u po~etku nije bilo zidova, zatvorenici su mogli da se vide s obale, kako hodaju u okovima. Videla su se i ve{ala koja su ~ekala one najteè slu~aje. Nije to bio samo politi~ki zatvor, iako je po tome postao poznat. Jedna fotografija iz 1929. godine objavqena u novinama otkriva kako je izgledao ìvot unutar kazamata. Ipak, s namerom ili ne, slika zatvora koja je prikazana javnosti ne otkriva nikakvu torturu. Naprotiv, sledi “hepiend“. Robija{i se slobodno kre}u, bez zna~ajnije kontrole. Oni kopaju, razbijaju kamewe i pripremaju hmeq za stoku. Nemaju nikakvo obele`je zatvorenika, a obja{wava se da to i jesu

tzv. “slobodwaci“, robija{i koji su pred kraj odsluèwa kazne i uskoro }e biti pu{teni ku}i. Na ledini se vidi nekoliko otu`nih, sablasnih, ali postojanih i urednih zgrada, sa oku}nicama koje sluè za rad. Jedan spomenik podignut 1970. godine, autora Milorada Tepavca, upravo podse}a na ovaj neslavni period Ade Ciganlije. Pet te{kih metalnih latica formira u svom srcu petokraku. Na Adi Ciganliji dràva se obra~unavala i sa politi~kim neprijateqima, a po tome je ostrvo pre rata bilo i te kako poznato. To je bio zatvor dràvnog suda “za za{titu dràve”. Ali, ono {to se ovim spomenikom pre}utalo, jeste da je isto to mesto posle rata postalo instrument novog obra~una komunista sa prethodnicima. Tada je zatvor zaposelo Odeqewe za za{titu naroda (OZNA), a postoji i verovawe da je tu streqan i Draà Mihailovi}. Zatvor se nalazio blizu mesta gde je dana{wa zgrada uprave kupali{ta. Sravwen je sa zemqom par godina po prestanku

Ironija sudbine: Dra`a Mihailovi} (prvi s desna) sa prijateqima na izletu na Adi Ciganliji neposredno pre Drugog svetskog rata. Nedaleko od mesta gde je nastala ova fotografija, Mihailovi} }e, veruje se, biti pogubqen u leto 1946. godine

Zatvor na Adi u vreme jedne od re~nih poplava Jedno od takmi~ewa u ^ukari~kom rukavcu tokom tridesetih godina 20. veka, pre Drugog svetskog rata, gde je publika bila na tribinama sa adske strane, blizu {pica ostrva. Dok je gra|anstvo u`ivalo u sportu i lepom danu, svega stotinak metara daqe zatvorenici su provodili vreme u surovim uslovima

Spomenik podignut 1970. godine, podse}a na mnoge pogubqene qude u zatvoru na Adi Ciganliji Srpski vojnici u rovovima na Adi Ciganliji 1915. godine u odbrani Beograda funkcije, bez ikakvog traga. Ono {to je interesantno je da su se, i pored zatvora, jo{ pre rata razvijale i sportsko-rekreativne zone na Adi, prekoputa rafinerije i Gospodarske mehane. Prvi objekti za sport, razonodu i rekreaciju, vesla~ki klubovi, pa i pla`e i to podeqene na mu{ke i `enske, uz stroga pravila odevawa, krasile su dowi deo Ade, na {picu, u predratno vreme. Ipak, Ada kakvu danas poznajemo po~ela je da se formira po zatvarawu zloglasnog zatvora. Ure|ewe i radne akcije po~iwu odmah po ru{ewu zatvorskih zgrada 1957. godine, a deceniju potom Ada postaje poluostrvo u kojem se formira ~isto Savsko jezero kao deo vodoizvori{ta. Kona~no je svrha celog ovog podru~ja humana – qudi se rekre-

iraju, priroda caruje, postoje ~ak i jedinstvene pe~urke koje rastu samo na Adi. Ali, ma koliko se predali u`ivawu ne zaboravite da bar na kratko u mislima odate i po{tu wenim `rtvama iz pro{losti. To nisu bili samo zatvorenici, ve} i vojnici. Naime, Ada je 1915. godine ~ak

bila prozvana i Ostrvo smrti. Bila je velika grobnica srpskih vojnika koji su tu vodili bitku sa Nemcima i Austrougarima za odbranu Beograda. Neprijateqska vojska navirala je iz Srema na srpsku prestonicu ba{ preko Ade uz izuzetno te{ke borbe, do posledweg branioca. R. N.

"KAD GOD BIH UGLEDALA [AJKA^U..."

Niko o Srbima nije pisao tako toplo i milo kao ova Australijanka Jedan deo Prvog svetskog rata na Solunskom frontu je provela i Stela Majls Franklin koja }e kasnije postati jedna od najpoznatijih kwièvnica u Australiji. Od jula 1917. do februara 1918. radila je kao kuvarica i negovateqica pri “Bolnici {kotskih èna”, a kako je od svih Saveznika najvi{e kontakta imala sa Srbima o wima je ostavila predivne zapise koje je kasnije objavila u kwizi “[est meseci me|u Srbima”. Osim {to iz ovog autenti~nog zapisa saznajemo mnogo o u~e{}u australijskih èna u Prvom svetskom ratu, po oceni mnogih istraìva~a niko ni pre ni posle nije “tako toplo i iskreno” pisao o Srbima kao {to je to u~inila Stela.

Delove wenih impresija danas je mogu}e prona}i i u kwizi "Veliki dani Srbije 1914-1918" Adama Sto{i}a, a evo nekoliko Stelinih zabele{ki o srpskim vojnicima: lll “Kad god smo ugledale {ajka~u srpskog vojnika, to nam je govorilo da imamo bra}u i za{titnike junake. Prvi put sam srela Srbe u tramvaju i bila sam odu{evqena kako jedino oni ustupaju mesto `enama, a meni su se uvek obra}ali sa: “Sestro, izvolite!” lll Vojislav, bled i iznuren malarijom kazivao mi je da ih je majka poslala petoricu u rat i ako bude sre}e, vrati}e se ~etvorica. lll Milan je bio {ofer i bio je ro|eni xentlmen, lep, uredan, sa divnim mani-

rima. Osmehom je razoruàvao i svaka “sestra” bi se ose}ala kao grofica kada bi je pozdravio. lll Podnarednik Mi{a Radoi~i} je svetiqkom sa~ekivao svoje “sestre” kad bi se vra}ale vozom iz Soluna gde su provodile slobodno ve~e jednom nedeqno. Ja sam se ose}ala kao princeza pod wegovom dostojanstvenom za{titom... lll Imala sam sre}u da mi je {ef bio pukovnik êdomir \or|evi}, hirurg. Bio je veoma qubazan, pristupa~an, kao i svi Srbi, ~esto smo razgovarali na nekoliko jezika. Pozvao me je na slavu, Aran|elovdan, posle rata.” O tome koliko je budu}a slavna kwièvnica zavolela Srbe govori i ovaj

podatak. Zbog te{ke malarije, Stela je na kraju morala da napusti front . Vratila se u London na le~ewe, ali je u svojim pismima zapisala: “Moje srce je jo{ u bolnici me|u Srbima, koji su me zadu`ili pa`wom i zahvalno{}u za ono {to sam im pru`ila”. M. T.

MOZAIK

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 20. 2022.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Nedeqa po~iwe velikom tenzijom i naglom promenom situacije na svim poqima. Bespotrebnim kolebawem gubite energiju. QUBAV: Ako se ovih dana upustite u ozbiqne razgovore, mo`e vam se desiti da u afektu izgovorite i ne{to {to ste planirali da pre}utite. Za va{a nezadovoqstva trenutno nema leka. Budite strpqivi. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Posao se gomila, a vi se u tome sve slabije snalazite. Iako napredujete na mestu gde se nalazite, to nije dovoqno da bi vas motivisalo da se jo{ vi{e potrudite. QUBAV: Prekidate komunikaciju s voqenom osobom jer vam je tako lak{e. Izbegavawe razgovora ne vodi ka re{ewu, naprotiv. Be`awe dodatno produbquje problem i komplikuje odnose. ZDRAVQE: Nesanica.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Primorani ste da donesete odluku za koju znate da mora da se dogodi, ali koje se istovremeno i pla{ite. Previ{e ozbiqno shvatate ovaj trenutak, kao da nakon toga nema povratka na staro. QUBAV: Mu~i vas nestrpqewe. Jednostavno, vi vi{e ne mo`ete da ~ekate. Sre}na vest je da ne}ete jo{ dugo trpeti. Promene sti`u u bliskoj budu}nosti. ZDRAVQE: Glavoboqe.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: O~ekuje vas potpisivawe va`nog ugovora koji vam najavquje da va{a karijera kre}e u novom pravcu. Uporedo s tim mu~e vas lo{i postupci odre|enih saradnika, pa iako slavite malu pobedu, istovremeno ste i uvre|eni. QUBAV: ^ini se da ranije ne{to nije bilo po va{oj voqi, a kada su stvari krenule kako `elite, izgubili ste interesovawe. ZDRAVQE: Pazite se virusa.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Bespotrebno sami sebi kvarite raspolo`ewe jer se bavite qudskim odnosima koji su za va{e poslovawe nebitni. Mogu}i su neo~ekivani izdaci. QUBAV: Ovih dana mu~i vas kolebawe. Ukoliko svoju tenziju budete usmerili na partnera, postoji velika {ansa da kriza eskalira. Reakcija voqene osobe mo`e biti iznena|uju}e neprijatna. ZDRAVQE: Gastritis.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Mu~i vas nestrpqewe, sve biste “sad i odmah”. Dok se tako bespotrebno tro{ite i nervirate, vreme prolazi, a ni{ta ne posti`ete. QUBAV: U partnerskim odnosima vlada neko zati{je. Voqena osoba deluje sebi~no i nestrpqivo. Va{a romanti~nost, ovih dana, trpi udarce jer vas okolnosti teraju da situaciju sagledate na realan na~in. Ne gubite nadu. ZDRAVQE: Prehlada.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Mogu}a je ponuda za partnerstvo sa osobom koja vam u ìvot dolazi kao neko ko èli da vas ne~emu nau~i. Ideja vam zvu~i sumwivo jer je predo~eno kao suvi{e dobro da bi bilo stvarno. QUBAV: Vreme je da se prilagodite voqenoj osobi. Niste raspoloèni za kompromise jer ih doìvqavate kao poraz. I va{ partner, kao i vi, ima svoje potrebe. ZDRAVQE: Bolovi u grlu.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Dok ~ekate da se ne{to pokrene, gubite dragoceno vreme pa vam izmi~u prilike koje su sigurnije, a mo`da i isplativije od onih koje ste zamislili. Otvara vam se {ansa da zapo~nete ne{to novo. QUBAV: Neki kompromisi koje ste napravili u pro{losti dolaze na ponovno razmatrawe jer vam se ~ini da previ{e trpite. Zbuwuje vas voqena osoba. ZDRAVQE: Proverite pritisak.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Period je obele`en re{avawem zakulisnih radwi u kojima su u~estvovale osobe koje ste smatrali svojim prijateqima. Izbegavajte uplitawe u probleme koji nemaju veze s vama. QUBAV: Shvati}ete da za dru`ewe i iscequju}e razgovore nije neophodno da vam sve bude potaman. S druge strane, pod tenzijom ste zbog pritiska voqene osobe. ZDRAVQE: Malaksalost.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Svesni ste da }e se mnogo toga promeniti pa vas i{~ekivawe i neizvesnost iscrpquju. Moète sebi da pomognete ako se usredsredite na ono {to je “sada i ovde” i ne mislite na ne{to {to se jo{ nije desilo. QUBAV: Zaokupqeni ste razmatrawem nekih situacija koja su se odigrale u pro{losti. Va{a }utqivost izaziva neraspoloèwe voqene osobe. ZDRAVQE: ûvajte sinuse.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Bez obzira na sve {to ste planirali, budite spremni da odloìte ve}inu aktivnosti. Precenili ste svoje mogu}nosti. QUBAV: Pred vama su zna~ajne promene. Voqena osoba je raspoloèna za ono {to dolazi, a vi to kao da ne uvi|ate. Malo pa`we i strpqewa mogu osveìti vezu koja je zapala u kolote~inu. Zajedni~ko putovawe obogati}e vezu. ZDRAVQE: Alergije.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Imate dovoqno vremena da obavite sve zadatke, ali u svemu kasnite jer niste dovoqno fokusirani. Mislima ste daleko jer unapred planirate aktivnosti na ~iju }ete realizaciju jo{ ~ekati. QUBAV: Nezadovoqstvo na qubavnom planu preti da postane razlog ozbiqnog sukoba izme|u voqene osobe i vas. Ne budite prestrogi jer oboje ste krivi. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

I BI TAKO: Ostvaruju se vizionarske re~i oca Tadeja srpska svetiwa dobija zvono iz Rusije Dolazak ruskog carskog zvona u manastir Svetog Luke, gde se pre vi{e od dva veka rame uz rame sa srpskim ustanicima borila i ruska carska vojska, blagoslov je i

Arhimandrit Aleksej Bogi}evi}, iguman manastira Svetog Luke, velike svetiwe sme{tene u selu Bo{wane kod Varvarina

zavet starca Tadeja Vitovni~kog. Ovo nije jedino predvi|awe ovde zapisano, a sva `ivo svedo~e o dubokim rusko srpskim duhovnim vezama

Manastir u trwu, zaparlo`en i napu{ten, pohodio je otac Tadej posledwi put 2002. godine. Znao je on da }e ova svetiwa posve}ena Svetom Luki, srpska tapija stara vekovima, sme{tena na mestu nekada{wih {an~eva i grobova srpskih i ruskih stradalnika, zapo~eti novi `ivot. Sa we }e se, otresle od trwina, govorio je, razlegati zvuk ruskog carskog zvona, da ukrepi i opomene Srbe u Kru{evcu, ali i diqem sveta da nikada ne skre}u sa puta pravoslavqa.

MANASTIR IZNIKAO IZ TRWA, POSLE 190 GODINA

I bi tako, ka`e arhimandrit Aleksej Bogi}evi}, iguman ove

velike svetiwe sme{tene u selu Bo{wane kod Varvarina. U mona{kom `ivotu dugom 55 godina, putevi igumana Alekseja sudbinski su se ukr{tali sa putevima oca Tadeja a obja{wewe za te isprepletane niti, nedostatne obi~nim qudima, moglo bi se prona}i jedino u rasko{noj ruskoj duhovnosti, za koju su obojica neraskidivo bili vezani. „Oca Tadeja sam poznavao, mnogo {ta od wega ~uo i do`iveo. Pred moj dolazak u manastir Svetog Luke, pre ta~no 19 godina, otac Tadej mi je ispri~ao o zna~aju manastira, da je to velika svetiwa, da hodamo po grobovima mu~enika jer se tu odigrao deo Varvarinske bitke u kojoj su pobijeni monasi i sav narod koji se tu zatekao. Tu su bili prvi {an~evi za odbranu od Turaka. Oko 30 hiqada Turaka krenulo je na 6.000 srpskih ustanika i 3.000 ~lanova regularne ruske carske vojske koju je predvodio grof Orurk. Tom prilikom manastir je uni{ten i preko 190 godina ovde nije bilo ni~ega izuzev trwa, ali se znalo da je je tu bila svetiwa“.

FRESKE ROMANOVIH, NASLE\E RUSKIH GROFICA, ZVONO KOJE SE IZLIVA...

Primaju}i blagoslov, iguman Aleksej je od oca Tadeja ~uo da }e iz Rusije sti}i rusko carsko zvono, te`ine 760 pudova, islikano ikonama. Iguman je zapisao ove re~i, i one se danas na ruskom jeziku, nalaze u Sankt Peterburgu gde je u toku livewe zvona. Zna~aj zvona je slede}i, prenosi iguman star~eve re~i: Kada ga ~uju Srbi, pogotovu iz grada Kru{evca, da znaju da ne skre}u sa puta pravoslavqa, a po{to je carsko, ono }e se zvati "Zvono za uzbunu". „Te re~i sam ~uvao, i pro{le godine marta meseca u manastir su do{la bra}a Rusi iz Sankt Peterburga. Kada su obi{li manastir, videli divne freske carske mu~eni~ke porodice Romanov, ikone i nasle|e koje sam zamona{en u Jerusalimu dobio od tamo{wih ruskih grofica, bili su zadivqeni. Rekao sam da se bojim, po{to cara ba}u{ke nema, da ne}emo mo}i da ispunimo re~eno. Ali verovali ili ne, sve se ispuwava, i Zavod u Podmoskovqu, najve}i za livewe zvona radi}e to zvono. Mislim da }e sti}i aprila ili po~etkom maja. A mi moramo veliki zvonik da zidamo, projekat je pri kraju. Nadamo se da }e da zazvoni to veliko zvono, da se obradujemo i mi u manastiru i da se obraduje ovaj na{ srpski narod, da optere}en dobije utehu i nadu“.

^UDNI PUTEVI DVOJICE DUHOVNIKA

Za one koji poznaju duhovno korewe dvojice duhovnika, epilog pri~e je o~ekivan. Rusko duhovno nasle|e neraskidivo je povezivalo oca Tadeja, duhovnog sina ba}u{ke Amvrosija Optinskog mla|eg i oca Alekseja, zamona{enog u Jeruslaimu, u shimi Rusa ba}u{ke Igwatija. „Moj duhovni otac bio je Rus iz Simferopoqa, iz Hevrona gde se i upokojio na Svetog Savu 1985., ba}u{ka Igwatije. Duhovnik oca Tadeja bio je ba}u{ka Amvrosije iz Optine koga mi ve} smatramo prepodobnim. I jedan i drugi bili su iz istoimenog manastira i po toj liniji mi smo dr`ali da smo u duhovnom srodstvu. Otac Tadej je brinuo o meni do svog upokojewa, i moj dolazak u manastir Svetog Luke ispuwewe je wegovog blagoslova. Ose}am da on i daqe meni poma`e i da }e mi pomagati dokle god Bogu bude ugodno da i daqe hodim ovom zemqom“. R. N.

PRIÂ O ÊTIRI LIPE ÛVA SE U DIVIJEVU Kada je malo bratstvo do{lo u ovaj manastir sme{ten na brdo iznad Bo{wana, bilo je kaè iguman, oprezno. Uzeli su i prou~avali predvi|awa koja su se poklapala sa zdravim pri~ama i qudima koji su ih prenosili, a zatim ih ispitali i prepisali. Jedno od wih nalazi se i u Divjejevu (Rusija), manastiru Svetog Serafima Sarovskog. „Tu se kaè da kada Antihrist bude do{ao, a do}i }e, kao {to ne bude mogao da pre|e Svetu kanavku u Divjejevskom manastiru tako ne}e mo}i da pre|e ni ~etiri lipe koje se nalaze na obodu na{eg manastira gde se nalazi grob starca Gavrila. Od tih lipa daqe u manastir ne}e kro~iti“. Ovo je iguman Alesej je zabeleìo u kwizi „Pri~e iz nezaborava“, progla{enoj za kwigu godine 2018. na Sajmu kwiga u Kru{evcu. Zanimqivo u jednoj od pri~a stoji i zabele{ka o shimonahiwi koja je sahrawena u manastiru Divjejevo, a koja je oca Alekseja privodila na mona{ewe u Gorwenskom manastiru u Jerusalimu. Obja{wewe za sve te ~udne veze, otac ne traì i ne poku{ava da razabere. „Gde sam ja u svemu tome, ne znam, kaè skromno, zaista }u odgovor dati Gospodu“.

êtvrtak januar êtvrtak 10.20. decembar 2020. êtvrtak 20. januar2022. 2022. 27 27

ZDRAVQE ZRAVQE

LO[A NAVIKA:

Jutarwa kafa i cigareta, bez kojih mnogi ne mogu da zapo~nu dan, izuzetno su lo{e po na{e zdravqe

Omiqeni jutarwi ritual {tetan po zdravqe

Ovaj drevni srpski ritual brzo popravqa raspoloèwe, razbu|uje i ~ini ~oveka spremnim za akciju. Me|utim, saznawe o tome {ta se za to vreme de{ava u telu malo koga }e ohrabriti da s istim ritualom nastavi. Jutarwa cigareta, kako pokazuju nau~na istraìvawa, uzrokuje vi{i nivo kancerogenih agenasa u krvi. Mawi nivo imaju oni koji prvu cigaretu odlaù za pola sata ili vi{e posle bu|ewa, i to bez obzira na to koliko su cigareta popu{ili kasnije tokom dana. Ako uz cigaretu usledi i kafa, eto novog udara na organizam. Tako ve} od ranog jutra stimuli{ete lu~ewe hlorovodi~ne kiseline u probavnom sistemu, {to je pre svega problemati~no za osobe sklone ulkusu i gastritisu. - Cigareta je {tetna, ma u koje doba dana. Dan bi trebalo da po~nemo ~a{om vode i doru~kom. Doru~ak niko ne bi smeo da presko~i, a kamoli da ga

DOMA]A KUJNA

Recept

SEMIFREDO OD PISTA]A I LE[NIKA 1 litar slatke pavlake za {lag, 6 jaja, 100 grama oqu{tenih le{nika, 50 grama oqu{tenih pista}a, 150 grama {e}era u prahu, 100 grama {e}era, 10 grama vanilin-{e}era.

Priprema: Priprema: z Le{nike i pista}e kra-

tko prìte u tigawu sa {e}erom da se postupno rastope, a {e}er aromatizuje. Prène le{nike i pista}e i ostatak {e}era premestite u blender i usitnite. Nekoliko komada isecite krupno. U ~iniji na pari me{ajte dva jaja, ~etiri ùmanca i vanilin-{e}er. Me{ajte dok ne dobijete finu kremastu sme{u. Slatku pavlaku umutite u ~vrsti {lag. U krem ume{ajte sitnije i krupnije usitwene le{nike i pista}e. Pa`qivo ume{ajte i umu}enu pavlaku. Sve izlijte u èqeni kalup obloèn folijom i stavite u zamrziva~. Kada se dobro ohladi, izvadite, uklonite foliju i secite na kri{ke. Semifredo po èqi prelijte medom ili ~okoladnim prelivom.

zameni kafom i cigaretom - isti~u nutricionisti. Kombinacija cigareta i kafe odmah nakon bu|ewa i pre doru~ka ima veoma lo{ uticaj na zdravqe arterija, ali i kardiovaskularno zdravqe uop{te. Gr~ki tim nau~nika je nedavno otkrio da cigarete, kada se konzumiraju istovremeno s kafom, uzrokuju ve}u krutost arterija nego kada se konzumiraju odvojeno. Krutost arterija ote`ava cirkulaciju krvi. Ipak, kofein se po {tetnosti ne mo`e porediti sa nikotinom.- Kafa ni pribli`no nije {tetna kao cigareta. Kofein je dozvoqena stimulativna supstanca. Jedino bih mladim osobama koje su osetqive na dejstvo kofeina preporu~ila da kafu svedu na tri doze dnevno. Turska kafa ima 60 do 70 mg kofeine, a espreso oko 100. Najboqe vreme za prvu kafu je sat vremena nakon bu|ewa, i po mogu}nosti nakon doru~ka.

JEZIK OTKRIVA KAKVO NAM JE ZDRAVQE

Simptomi bolesti se pokazuju na razli~ite na~ine, ali ono {to verovatno niste znali jeste da znake bolesti moète videti i u va{im ustima, ta~nije na jeziku. Na wemu se mogu uo~iti znaci prehlade, groznice, ùtice, glavoboqe ili lo{ijeg rada creva. Jezik kod zdrave osobe treba da bude roze, ~ist i prekriven sitnim bradavicama koje prepoznaju ukuse. Ali kada je jezik crven, crn ili bel, ukazuje da ne{to ne funkcioniu{e kako treba u organizmu. Ote~en jezik obi~no zna~i da je u pitawu alergija, a tamni jezik moè zna~iti prekomernu upotrebu antibiotika ili simptoma side. Duga~ke brazde na jeziku ozna~avaju da je najvjerovatnije u pitawu seksualno prenosiva bolest, sifilis.

Gladak i ~vrst jezik ukazuju na nedostatak vitamina B12. Ako govorimo o najozbiqnijim stvarima koje mo`ete uo~iti na jeziku, jesu ranice, izrasline ili iznenadna krvarewa jezika, koja upu}uju na rak jezika. Indijski doktori su osmislili softver koji treba da pomogne da, pomo}u digitalnih slika koja se dobija pomenutim softverom, doktori jasno mogu da uo~e da je do{lo do promene boje, nadutosti ili teksture jezika . Softver za sada raspoznaje 14 razli~itih stawa, a doktori se nadaju da }e uskoro mo}i da razvije sli~an program koji }e iz o~iju mo}i da o~itava podatke. Ono {to su nau~nici tako|e ustanovili jeste da dug, ali i debeo jezik mogu biti uzrok hrkawa.

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Bademi su veoma hranqivi i bogati zdravim mastima, antioksidansima, vitaminima i mineralima. Imaju veliku koli~inu hranqivih materija, a predstavqaju jestivo seme drveta badema. Poreklom su sa Bliskog istoka, a prodaju se sirovi ili pe~eni. Tako|e se koriste za proizvodwu bademovog mleka, uqa, maslaca, bra{na ili marcipana. [aka badema ima 161 kaloriju i 2,5 grama svarqivih ugqenih hidrata. Bademi su odli~an izvor antioksidanata. Antioksidansi poma`u u za{titi na{eg organizma oksidativnog stresa, a time nas {itit od brojnih zdravstvenih probelma. Vitamin E je porodica antioksidanata rastvorqivih u mastima. Ovi antioksidanti imaju tendenciju da se nakupqaju u }eli-

Koliko bi zaista vode trebalo da pijemo?

Moderna nauka, masovni mediji i svakakva istraìvawa ~esto znaju da dovedu obi~ne qude u zabludu oko najobi~nijih tema, a jedna od wih je i koli~ina vode koju bi svako od nas trebalo da svakodnevno unosi. Dugo je vaìlo pravilo osam ~a{a", zatim se pojavi" la podela na mu{ke i ènske koli~ine, a popularizacija teretana i tr~awa je u~inila celu stvar jo{ tezom. Evropsko telo za bezbednost hrane je u 2010. godini izdalo preporuku za mu{karce od dve litre, a za ène 1,6 litara. Ipak, istraìva~ Majkl Farel sa Univerziteta Mona{ u Australiji zvu~i prili~no razumno kada kaè da bi trebalo da slu{amo svoje telo, a ne ono {to propisuju razli~iti nau~nici. Ako radimo ono {to na{e telo zahteva od nas, " verovatno je da radimo ono {to treba. Pijte vode kada ose}ate potrebu, da biste boqe nego da pratite nekakav raspored", kaè Farel. Me|utim, drugi nau~nici kaù da je ve} kasno" kada " osetimo è| i da smo ve} na putu da dehidriramo. Kako prenosi britanski Metro", postoje znaci koji " nas upozoravaju da je vreme da unosimo vi{e te~nosti, a to su: zzz ose}aj è|i zzz urin tamnije boje i ja~eg mirisa zzz ose}aj usporenosti zzz suva usta zzz blaga vrtoglavica [to se starijih qudi ti~e, oni bi trebalo da budu na posebnom oprezu jer ~esto znake dehidratacije mogu da poveù sa nekim drugim stawem. Tako|e, moramo da pazimo da ne unosimo previ{e vode, jer to dovodi do poreme}aja mineralnog balansa i drugih problema. Ina~e, è| osim vode dobrog gasa mleka, ~ajeva i vo}nih sokova, ali se uvek mora voditi ra~una o koli~ini {e}era i kofeina. Zabluda je da hladna alkoholna pi}a utoqavaju è|, jer ona funkcioni{u kao diuretik, odnosno posredno dovode do dehidratacije.

Le~ewe biqem Bademi jskim membranama u telu, {tite}i }elije od oksidativnih o{te}ewa. Bademi su me|u najboqim svetskim izvorima vitamina E. Imaju malo ugqenih hidrata, ali puno zdravih masti, proteina i vlakana. To ih ~ini savr{enim izborom za osobe sa dijabetesom. Jo{ jedna blagodat badema je wihova izuzetno velika koli~ina magnezijuma.

Magnezijum je mineral ukqu~en u vi{e od 300 telesnih procesa, ukqu~uju}i i kontrolu {e}era u krvi. Magnezijum u bademima moè dodatno da pomogne u sniàvawu nivoa krvnog pritiska. Visok krvni pritisak jedan je od vode}ih pokreta~a sr~anog udara. Nedostatak magnezijuma sna`no je povezan sa visokim krvnim pritiskom. Bademi imaju malo ugqenih hidrata, a bogati su proteinima i vlaknima. Poznato je da i proteini i vlakna pove}avaju ose}aj sitosti. Ovo moè da vam pomogne da jedete mawe kalorija.

28 ^etvrtak 20. januar januar2022. 2022. 10. decembar 2020. ^etvrtak 20.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 SLOVNI ZNAK FIRME (MN.)

METAR SEVER

SAVREMENA SRPSKA KWI@EVNICA, ANA NAJVI[I VRH KAMNI[KIH ALPA

PRVO SLOVO AZBUKE TANGENS AMERI^KI PROFESIONALNI RVA^

OBIM OPASAN ^OVEK

SOMBOR

Sr Gl pski as

VRTE[KA

LOPOVI, NOKTA[I (FIG.) KELVIN LATICA (PESN.) REKA U MANXURIJI TAMNI DEO DANA

Sr Gl pski as

KOJI JE U OBLIKU KRSTA

JEDAN PREDLOG

SRPSKA FOLK PEVA^ICA SA SLIKE

NOVAC POTRO[EN ZA PUT

URANIJUM MAPE SA UCRTANIM PUTEVIMA

ITALIJANSKO KOMPOZITOR DONICETI 12. SLOVO AZBUKE

RUSKI PISAC ^EHOV

ISTOK

JEDNA KO@NA BOLEST LI^NA ZAMENICA

STANOVNIK KOPRA

SASVIM, POTPUNO

OSNOVNA TIRANIN, [KOLA DESPOT (SKR.)

KONCI POROD @IVOTIWA PRASTANOVNICI ITALIJE

GR^KA BOGIWA STRANO KOMADANT ILE POTREBE I SUDBINE @ENSKO JEDNE (MIT.) (MAKED. IME VOJSKA) KALIJUM ZAMISAO

KRIPTON STANOVNIK [KOTSKE

JEZERO U ETIOPIJI AMERI^KI TV-VODITEQ GL. GRAD ITALIJE

NA[ BIV[I FUDBALER, PUHALAK

GRADI] U NIGERIJI

ONE KOJE BORAVE NA STANU

ASTATIN

BOCA OD POLA LITRA TANTAL

AMPER NOBELIJUM

LOMQAVA 10. I 25. SLOVO AZBUKE

SUSEDNA SLOVA AZBUKE VOLUMEN

HOLANDSKI SLIKAR, PIT

AMERI^KI GLUMAC, REJ BELGIJA

RUSKA PESNIKIWA

PE^ENI GOVE\I ODREZAK

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 POND TAJVANSKI AMERI^KI RE@ISER KO[ARKA[ BRUS

SEVER BIV[I BOKSER IZ INSTIKT AKADEMIHRVATSKE, JA NAUKA MATE (SKR.)

GRUBO VUNENO SEQA^KO PLATNO

SRPSKA POP PEVA^ICA SA SLIKE

NARODNO OSLOBODILA^KI RAT (SKR.)

PRI^A IVE ANDRI]A FRANC. GLUMICA @IRARDO

LOGOR U BIV[EM SOVJETSKOM SAVEZU

GR^KI ADMIRAL KON- PRVA @ENA VRSTA STANTIN HUANA PECIVA (MN.) VRSTA MI- PERONA NERALA

SRAM KELVIN NEPOKRET- ZAKR@QANOST TELA LA [UMA, (MED.) [IPRAG

BIV[I IT. FUDBALER PAOLO DOMA]E GOVEDO

VENECIJA

ZAKRILCE NA AVIONU NA OVU STRANU, OVAMO

JEZERO U FINSKOJ POVI[EN TON „E“ FOLK PEVA^ BEGOVI] JU@NO AMERI^KA PTICA

ISTINA JE U VINU (LAT.)

BA^KA TOPOLA SRPSKO @ENSKO IME

ZATRPAVATI SIPAJU]I RASTRESITI MATERIJAL SPORTSKI TIM DRUGI I PRVI VOKAL

KALIJUM

POUKA, LEKCIJA 18. I 28. SLOVO SREDWOVEK. RUDAR U SRBIJI

IGRA^I TENISA DR@AVA U JU@NOJ AMERICI EVROPSKA PUSTIWA FRANC. PEVA^ICA, AMANDA

LESKOVAC VRSTA JU@NOG VO]A TV VODITEQKA, KOVA^I] 1. I 23. SLOVO

SRPSKO MU[KO IME SRPSKA GLUMICA („APSOLUTNIH STO“)

Sr Gl pski as

TURSKI VOJNIK

1 2 3 4 5 6 7

ENERGIJA PRISTAFRANCUSLICE KI PESNIK CARIZMA (1896-1966)

PRAVILO, PROPIS (FRANC.) KARAT VRH OPANKA VOLUMEN

RUSKI PISAC, LEONID

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

MU@JACI ]URKE

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

A VISTA (SKR.)

Skandinavka 1: VODORAVNO M, A, SO, O, TG, OSIP, NOKTARO[I, U, KOPRANIN, LAT, GAETANO, NUN, KRSTAST, NITI, ANANKA, OKOT, SA, VIKI MIQKOVI], KR, ANTAL, DIK KAVET, [AO, STANARE, A, ICA, KR[, MONDRIJAN, T], LIOTA, ANA AHMATOVA, BIFTEK Skandinavka 2: VODORAVNO P, S, K, E, ABA, NATA[A BEKVALAC, NOR, ANIKINA VREMENA, GULAG, DI KANIO, ORDR, LEONOV, NARATAK, ORI, IN VINO VERITAS, ENES, ZASIPATI, BT, EA, TENISERI, K, N^, RIN, LE, ISAILO, ANETA, PAULINA MANOV, ASKER, \URANI Ukr{tenica: VODORAVNO MAGREB, HI, VIKA, EON, ^ITANKE, RE, KRE^, SANTANDER, K, VOTERGEJT, MO, VA, PORT ARTUR, B, IVKO, KARNERI]I, N, ARTERIOLA, AK

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Arapske zemqe Severne Afrike Gr~ko slovo - Galama, graja, 2. Dug period vremena [kolski uxbenici - Simbol renijuma, 3. Sredstvo za bojewe zidova - Grad u [paniji, 4. Oznaka za kelvin - Politi~ka afera i SAD-u 1972. god. - Simbol molibdena, 5. Auto-oznaka za Vaqevo - Grad na jugu Teksasa - Auto-oznaka za Belgiju, 6. Srpsko mu{ko ime - Mali karneri, 7. Oznaka za neper - Najsitnija arterija (med.) - Atletski klub (skr.). USPRAVNO: 1. Ameri~ki glumac, Stiv, 2. Aorist (skr.) - Pse}i lave`, 3. Qutwa, srxba - Prema, 4. Oznaka za reomir - Skup `ivotiwa, krdo, 5. Sedmo i dvadeset osmo slovo azbuke - Pokazna zamenica - Oznaka za tonu, 6. Vrsta koko{i (mn.), 7. Mra~ni ponor iz gr~ke mitologije, 8. Prostori za sme{taj aviona, 9. Unutra{we (med.), 10. Ameri~ki glumac, Harvi, 11. Italijanski glumac, Lino, 12. Sastavni veznik - Dama u {ahu (skr.) - Japanska kopnena miqa, 13. Slatka masa za torte - Dalmatinska uzre~ica, 14. Sistem ve`bi za `ene.

ZANIMQIVOSTI

^etvrtak 10. 20. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 29

NAJVE]I FRI@IDER NA SVETU, NALAZI SE U RUSIJI

Ru~no je iskopan za {est godina (1950-1956). Ne topi se ni preko leta i uìva status spomenika materijalne kulture. Kao i u mnogim drugim slu~ajevima u Staqinovo doba, najve}e skladi{te smrznute ribe na svetu ru~no su napravili qudi koji su prinudno preseqeni na ruski Sever. Ali za{to je sovjetskoj dràvi bio potreban tako veliki friìder u ve~no smrznutom tlu na Jamalu, gde se zimi temperatura spu{ta ispod 50 stepeni Celzijusa?

IZGNANICI LOVE RIBU NA SEVERU

Po~etkom 1920-ih novonastaloj boq{evi~koj dràvi bio je preko potreban novac. U te{kim vremenima revolucije i gra|anskog rata dugo nisu vr{ena geografska istraìvawa, ali su ubrzo zatim obnovqena, pa su sovjetski istraìva~i 1920. godine otkrili novu tihu lagunu na obali Severnog ledenog okeana, u zalivu gde se reka Ob uliva u Karsko more. Zaliv je kori{}en od 17. veka, ali su mornari prolazili kroz wega da stignu do u{}a reke, a sada je prona|eno bezbedno mesto gde se moè sagraditi luka. Ispostavilo se, naime, da je Opski zaliv mesto migracije jesetre, {to je zna~ilo da }e tu biti mnogo ukusne ribe i kavijara. Na tom mestu je 1930. godine podignuta fabrika za preradu ribe. Koli~ine ribe su bile enormne, tako da je 1940. godine ovde bilo uposleno 60 ribarskih brodova i osnovano je naseqe Novi Port. U Novom Portu su se nastanili uglavnom prinudno iseqeni ìteqi evropskog dela Rusije – Nemci iz Povol`ja, stanovnici zapadne Ukrajine, Moldavije i mnogi drugi gra|ani SSSR-a koji su usled Staqinovih represija preseqeni u ovu smrznutu zabit. „Prva postava“ ìteqa Novog Porta brojala je oko 1.000 stanovnika, od toga 400 radno sposobnih.

Robija{i su kopali 6 godina! Napravqen tokom 1950-ih za ~uvawe ogromne koli~ine ribe, fri`ider „Novi Port“ je jo{ uvek najve}i na svetu. Ovaj xinovski fri`ider sastoji se od 200 pe}ina u permafrostu (ve~no smrznutom tlu) Ribe je bilo sve vi{e, ali je nedostajao prostor za skladi{tewe. Jesetra je lovqena zimi, za vreme migracije, a transportovana je tokom leta, za vreme plovne sezone. U me|uvremenu je trebalo negde ~uvati ogromnu

koli~inu ulovqene ribe, a u toj „nedo|iji“ nije bilo dovoqno struje za napajawe dovoqnog broja fri`idera. Zbog toga je doneta odluka da se napravi xinovski fri`ider u permafrostu, tj. ve~no smrznutom tlu. Sovjetsko rukovodstvo je do{lo do monstruoznog zakqu~ka da je mnogo jeftinije odraditi to ru~no, nego transportovati te{ku tehniku u takvu zabit.

Genetska sli~nost qudi i gorila je ve}a nego {to smo mislili? Nau~nici su objavili unapre|enu verziju genoma gorile, utemeqenom na DNK jedanaestogodi{we `enke Suzi koja `ivi u zoolo{kom vrtu u Kolumbusu u Ohaju i po-

maè ameri~kim nau~nicima u istraìvawu genetskih sli~nosti i razlika izme|u qudi i te ugroène vrste ìvotiwa, koja nam je me|u najbliìm ro|acima. Na taj na~in su ispravqeni nedostaci iz prvog mapirawa genoma gorile 2012. godine.

Novo istraìvawe pokazuje da su gorile i qudi genetski sli~niji nego {to se do sada verovalo, jer se genomi razilaze u samo 1,6 odsto. Samo su {impanze i bonobi (patuqaste {impanze) na taj na~in povezanije sa qudima. Novi genom pokazuje u kojim se podru~jima qudi razlikuju od gorila: imunolo{kom i reproduktivnom sistemu, ose}ajnoj percepciji, po proteinima u strukturi dlaka, noktiju i koè i po regulaciji insulina, hormona koji upravqa nivoom {e}era u organizmu. Univerzitet u Va{ingtonu radi na mapirawu kompletnog kataloga genetskih razlika izme|u qudi i velikih ~ovekolikih majmuna: gorila, orangutana, {impanzi i bonoba. Posledwa istraìvawa pokazuju da je evolucijska linija ~oveka i gorilu razdvojila pre 12 do 8,5 miliona godina. Gorile, koje u prirodi naseqavaju tropske pra{ume sredwe Afrike, najve}i su svetski primati (red sisara kojem pripadaju qudi, sve svrste majmuna i lemuri), jer odrasli mu`jaci mogu da teè i do 200 kilograma. Ugroèna su vrsta zbog delovawa ~oveka, odnosno zbog lova i preteranog kr~ewa pra{uma.

NEMAC PRAVI „VE^NO SMRZNUTI“ FRI@IDER

Gustav Bekman bio je Nemac koji je prinudno preseqen u Novi Port 1942. godine, kada mu je bilo 30 godina. Verovatno je proteran samo zato {to je bio Nemac, jer je Nema~ka godinu dana ranije napala SSSR i tada je rat jo{ uvek bio u toku. Bekman je po~eo da radi u No-

vom Portu, najpre kao ribolovac, a zatim kao tehni~ar. Wegov posao je bio da propisuje normu ulova drugim ribolovcima, tako da je dobro znao kojom koli~inom ribe se raspolaè. Upravo je Bekman predloìo da se napravi podzemni friìder i imenovan je za glavnog inèwera. Ulaz u skladi{te je okrenut prema zalivu, dva metra iznad najvi{eg zabeleènog nivoa vode. Ulazni hodnik je imao nagib 15 stepeni, a pe}ine su iskopane na dubini od 12-13 metara. Svi radovi su vr{eni ru~no. Ve~no smrznuto tle je iskopano pijukom. Radilo se u tri smene, u svakoj smeni po 15-20 mu{karaca, ali i èna, koje su izvla~ile napoqe saonice natovarene ise~enim komadima permafrosta. Sav posao je zavr{en za {est godina.

FRI@IDER „NOVI PORT“ U DANA[WE VREME

Od 2020. godine friìder „Novi Port“ odràva inèwer Aleksandar Neqapin, koji je upravqao wime od 1978. Konstantna temperatura u pe}inama je -12 stepeni Celzijusa. Pe}inski friìder od 2008. ima status objekta od kulturnog zna~aja. Za preko pet decenija svoga postojawa nijednom nije renoviran, niti rekonstruisan, a sada se radi na wegovoj restauraciji. Pa ipak, on je jo{ uvek u funkciji. Moè da primi 1.750 tona ili 3.200 kubika smrznute ribe. Podzemni hodnici su dugi 1.300 metara. Ima {est ventilacionih {ahti. Od januara do aprila skladi{te se puni ribom pomo}u fabri~ke trake. Od aprila do juna se riba tovari na barè i transportuje u Salehard, gde se sortira i pakuje. Ovaj jedinstveni objekat je istorijski spomenik i ujedno va`no skladi{te u lancu proizvodwe crnog kavijara koji se toliko ceni u Rusiji. S. G.

Za{to su vene plave ako je krv crvena?

Zanimqivi procesi koji se odvijaju u qudskom telu otkrivaju odgovor na jedno od naj~e{}ih pitawa o anatomiji. Kako obja{wavaju stru~waci, krv je crvene boje zbog hemoglobina, proteina koji je zasluàn za prenos kiseonika u crvena krvna zrnca. Me|utim, hemoglobin reflektuje velike koli~ine i crvenog i plavog svetla, ali ne istim intenzitetom s obzirom na to da plavo i crveno svetlo nisu istih talasnih duìna. Za razliku od arterija i kapilara, vene prenose krv bez kiseonika, koja apsorbuje vi{e crvenog svetla. [to je apsorpcija boqa, to se crvena boja mawe vidi. Kako je Alvin Kinl objasnio 1996. godine u radu pod nazivom "Za{to vene deluju plavo: Novi pogled na staro pitawe", vene koje su bliè povr{ini koè emituju vi{e plave svetlosti i vrlo malo crvene. Re~ je o svojevrsnoj opti~koj iluziji. Srce ispumpava krv u plu}a kako bi je obogatio kiseonikom. Oksigenisana krv daqe odlazi u telo arterijama i u tom trenutku je svetlocrvena, a potom u kapilare, odakle pruà zalihe kiseonika tkivima. Mnogo kapilara se nalazi, recimo,

u usnama, {to obja{wava wihovu crvenkastu nijansu. Kada se potpuno re{i kiseonika, krv daqe odlazi u vene, odakle se vra}a u srce - tamnocrvena. Kako obja{wavaju nau~nici, pored svetlosti, ulogu u "bojewu vena u plavo" ima i kiseonik: kada se vene li{e kiseonika i postanu tamnije, i daqe su crvene, ali po talasnim duìnama bliè plavoj boji. Postoji i tre}i faktor – priroda samih vena. Naime, kako obja{wava Karl Kru{elnicki, master biomedicinskog inèweringa, pre~nik ovih krvnih sudova i to koliko su daleko od povr{ine koè uti~e na to kako }emo ih videti. Ukoliko je vena bliè koì, izgleda crvenkasto, dok one koje se nalaze dubqe deluju plavo. Me|utim, vene su naj~e{}e dubqe od pola milimetra ispod povr{ine koè, dakle – duboko, pa ih smatramo plavim.

10. januar decembar 2020. ^etvrtak 20. 2022.

SPORT

S o n

Zoran Terzi} posle 20 godina napustio klupu Srbije Odbojka{ki trener Zoran Terzi} vi{e nije selektor `enske odbojka{ke reprezentacije Srbije. Ovu informaciju je objavio Odbojka{ki savez Srbije u ponedeqak prepodne, a kao razlog se navodi istek ugovora Terzi}a.

Obe strane su se dogovorile o sporazumnom rastanku, odnosno tome da se saradwa ne nastavi, 20 godina otkako je Terzi} postao selektor odbojka{ica. Terzi} je na mestu prvog trenera `enske seniorske reprezentacije Srbije bio od maja 2002.

godine. Sa na{im najboqim odbojka{icama je za 20 godina osvojio 20 medaqa na najve}im odbojka{kim takmi~ewima. Izme|u ostalih su tu i srebro na Olimpijskim igrama 2016. u Rio de @aneiru i bronza na Olimpijskim igrama u Tokiju. Sa Svetskih prvenstava ima zlato (2018) i bronzu (2006). Osvojeno je i srebro na Svetskom kupu 2015, tri bronzane medaqe u Gran priju (2011, 2013. i 2017). Tu su i tri zlata (2011, 2017. i 2019), dva srebra (2007. i 2021) i bronzu (2015) na Evropskim prvenstvima, bronzanu medaqu na Evropskim igrama 2015, tri zlatne medaqe (2009, 2010. i 2011.) i jednu bronzanu (2012) u Evropskoj ligi i srebro na Univerzitetskim igrama 2009. Terzi} je dva puta progla{en za najboqeg trenera u Evropi u izboru Evropske odbojka{ke konfederacije, 2018. i 2021.

Vu~eli} ponovo izabran za predsednika Partizana, u klub vra}eni biv{i igra~i U prostorijama sportskog centra „Partizan-Teleoptik” odr`ana je Skup{tina fudbalskog kluba Partizan na kojoj je za predsednika i u narednih pet

godina izabran Milorad Vu~eli}. Milo{ Vazura je dobio novi petogodi{wi mandat na mestu generalnog direktora kluba.

Dva Dinama na crti Partizanu tokom priprema u Turskoj Definitivno: Partizan }e glavnu fazu priprema da obavi u pro{logodi{woj bazi – turskom Beleku. Hotel: „Kaja palaco”, vreme boravka: 23. januar – 6. februar. Crno-beli su odlu~ili da odustanu od drila na Kipru, iako su u Larnaki ve} imali i zakazane prijateqske utakmice, ali... Situacija s koronavirusom na „rajskom ostrvu” nije bajna, putnicima – namernicima poo{trene su i mere ulaska, tako da... Trener Aleksandar Stanojevi} dao je prednost dobro poznatoj lokaciji na Sredozemqu, pro{log januara i februara pun hvale za gostoprimstvo i uslove u poznatoj turisti~ko-sportskoj regiji. Na sre}u, iako se zna~ajno kasnilo i sve organizovano ad-hok, prona|eni su i adekvatni rivali, na prvi pogled – kadri da „simuliraju” pra{ku Spartu, na crti u {esnaestini finala Lige konferencije. Najve}eg glasa – dva Dinama od imena i u biv{em Sovjetskom Savezu: iz Moskve i iz Batumija. Ruski trenutno zauzima drugo mesto u {ampionatu, sa dva boda mawe od vode}eg Zenita i pet vi{e od So~ija, iz Partizanove vizure – pobe|enog letos u kvalifikacijama za novoformirano takmi~ewe.

Izabrani su i novi ~lanovi, a me|u wima su se na{li i Ivica Kraq, Igor Duqaj, Goran Pandurovi}, Dejan Rusmir, Ivica Iliev, Vawa Radinovi}, direktor Omladinske {kole, Goran Kadeni}, predsednik Komisije za veterane, prof. dr Neboj{a Bojovi}, dekan Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu i Koviqko Hajder, predsednik FK Teleoptik. U sastavu Skup{tine kluba i daqe }e biti Ivan ]urkovi}, Branko Ra{ovi}, @arko Ze~evi}, general Dragan Paska{ i Milan Obu}ina, generalni sekretar JSD Partizan. Skup{tina FK Partizan je u ime svog mnogobrojnog ~lanstva, kao i vernih poklonika sporta, iskoristila priliku da tokom svog redovnog zasedawa iznese najiskrenije divqewe za legalna, pravedna i dostojanstvena zalagawa Novaka \okovi}a u odbrani elementarne qudske i sportske etike i univerzalnih vrednosti i principa, koje on dosledno zastupa i simbolizuje. Istaknuto je i najdubqe neslagawe i ogor~ewe zbog flagrantnog kr{ewa pravila i prakse organizovawa me|unarodnih sportskih takmi~ewa od strane australijskih vlasti na {tetu Novaka \okovi}a, ali i na {tetu ravnopravnosti, fer-pleja i osnovnih vrednosti sporta u celini. „@elimo Novaku \okovi}u nove sportske pobede, uspehe i podvige, na ponos i radost Srbije i svih wegovih navija~a u svetu“, navedeno je na Skup{tini crno-belih. S. G.

Pi}ini: @elim trofeje sa Zvezdom i dres reprezentacije Italijanski fudbaler Kristijano Pi}ini, drugo poja~awe Crvene zvezde u zimskom prelaznom roku, stavio se na raspolagawe treneru Dejanu Stankovi}u na pripremama u Antaliji. „Prvi utisci su veoma dobri. Sre}an sam {to sam ovde i radujem se {to }u raditi sa novim saigra~ima i trenerom. Mislim da su pripreme veoma va`ne kako bi se {to boqe spremili za naredne mesece i kako bi nastavili da napredujemo u radu. Imao sam jo{ ponuda, ali smatram da je za moju karijeru najboqa opcija Crvena zvezda. Klub je pokazao da ima poverewa u mene i to mi je izuzetno bitno. Velika mi je ~ast {to }u imati priliku da sara|ujem sa Dejanom Stankovi}em. On je imao neverovatnu fudbalsku karijeru, osvojio je „tripletu“ sa Interom i sre}an sam {to }e me on trenirati“, rekao je 29 – godi{wi desni bek. Pi}ini je u punoj takmi~arskoj formi, s obzirom na to da je pre samo devet dana odigrao utakmicu za Valensiju. "U [paniji sam bio u takmi~arskom ritmu, ali jo{ rada i dodatnog spremawa je samo plus za mene i moje telo, kako bih ostao maksimalno spreman za takmi~ewe". Italijanski fudbaler je Imao prilike da ~uje pri~e o ve~itom deribju. "Znam da je ve~iti derbi jedan od najvatrenijih na svetu. Ne mogu da do~ekam da zaigram. Imao sam priliku da igram za Sporting protiv Benfike, tako|e za Real Betis protiv Seviqe i sad ne mogu da do~ekam da igram protiv ve~itog rivala. Sa druge strane za navija~e sam ~uo da su najvatreniji na svetu. Planiram da gledam derbi kako bih osetio atmosferu, jer èlim da igram tu utakmicu i budem {to boqe pripremqen". Pi}ini je u karijeri imao priliku da igra protiv Ronalda i Mesija, a ujedno i da nastupi za reprezentaciju Italije. "Ne bih mogao da izdvojim protiv koga mi je bilo teè da igram. To su dva najboqa igra~a na svetu, tako da je jednako zahtevno bilo. [to se reprezentacije ti~e, to je bio najboqi momenat moje karijere, pre povrede koju sam doìveo. Igrati za reprezentaciju Italije je neverovatno, svi su bili u slu`bi pobede kako bi osvojili Evropsko prvenstvo. @elim ponovo da se na|em na spisku selektora", zakqu~io je Italijan. N. R.

FIFA ispravila nepravdu:

Levandovski je najboqi igra~ sveta Poqski fudbaler Robert Levandovski osvojio je nagradu za najboqeg igra~a godine po izboru FIFA. Levandovski je u najuèm izboru izabran ispred Argentinca Lionela Mesija i Egip}anina Mohameda Salaha. Poqak je u minuloj sezoni postigao 45 golova na 51 utakmici za klub i reprezentaciju. Levandovski je pro{le sezone sa Bajernom osvojio titulu u Bundesligi i Svetsko klupsko prvenstvo. Tako|e, 33-godi{wi napada~ uspeo je da obori rekord Bundeslige postigav{i 41 gol na 29 utakmica. Prethodni rekord drào je Gert Miler sa 40 golova u 34 me~a tokom sezone 1971/72. Levandovski je u dresu reprezentacije zabeleìo osam golova u 12 kvalifikacionih me~eva za Svetsko prvenstvo u Kataru.

SPORT

^etvrtak 10. 20. decembar ^etvrtak januar 2020. 2022. 31

Saop{tewe „Tenis Australija“ o Novaku, a Novak nije smeo nigde da se spomene Odbor "Tenis Australija" oglasio se saop{tewem o Novaku \okovi}u, koji ~ak nije ni spomenut u celom op{irnom pismu!

VELIKI UDARAC ZA AUSTRALIJAN OPEN:

IZNENADA SE POVUKAO OSMI NOSILAC

Australijan open ove godine izgleda potpuno druga~ije od svih prethodnih. Nakon prave drame je najboqem na svetu zabraweno da u~estvuje, a problemi tu nisu prestali. Melburn je ostao i bez osmog nosioca. Kasper Rud, norve{ki teniser koji je eksplodirao pro{le godine, morao je da se povu~e sa turnira zbog povrede sko~nog zgloba. Norve`anin je otkrio da je na treningu pre dva dana povredio sko~ni zglob i da je nakon konsultacija odlu~io da se povu~e sa turnira. Norve{ki teniser, trenutno osmi na svetu, pro{le sezone je osvojio ~ak pet turnira.

Turnir je krenuo, a tek sada se organizacija oglasila. Potvrdila se ~ak i pri~a da Novak prakti~no nigde ne sme ni da se spomene, igra~i izbegavaju da govore o wemu, osim srpskih, a isto vaì i za Tenis Australiju, Novak nigde nije ni spomenut, iako je jasno da je povod da saop{tewe usred takmi~arskog programa. Saop{tewe prenosimo u celosti. "@eleli bismo da jasno stavimo do znawa od samog po~etka da po{tujemo odluku ministra za imigraciju i odluku Federalnog Suda Australije tokom vikenda. Australijan open 2022. je sada po~eo, a na{ prioritet je uvek bio da organizujemo jedan od najve}ih svetskih sportskih doga|aja i osiguramo da pruàmo najboqe mogu}e iskustvo za sve na{e igra~e, navija~e i zajednicu. Otvoreno prvenstvo Australije je prezentacija Melburna i Australije koju vole igra~i iz celog sveta. Organizacija "Tenis Australija" blisko je sara|ivala sa saveznom i viktorijanskom vladom tokom protekle godine kako bi igra~ima, osobqu i navija~ima pruìo bezbedno odràvawe turnira. Pokretawe velikog me|unarodnog sportskog doga|aja tokom globalne pan-

demije koja nastavqa da se razvija i izaziva sve nas, veoma je zahtevno za sve zainteresovane strane. Upravni odbor i udruèwa ~lanica pohvaquju izvr{nog direktora i ceo tim "Tenis Australija" za wihov naporan rad i posve}enost pruàwu spektakularnog leta tenisa. Kao australijska teniska porodica, shvatamo da su nedavni doga|aji bili zna~ajna distrakcija za sve, i duboko àlimo zbog uticaja koji je ovo imao na sve igra~e. Uvek postoje lekcije koje treba nau~iti, a mi }emo pregledati sve aspekte na{e pripreme i implementacije kako bismo

o b e z b edili na{e planirawe – kao i svake godine. Taj proces uvek po~iwe kada {ampioni Australijan opena podignu svoje trofeje. Australija ima jaku i ponosnu tenisku tradiciju i bilo je fantasti~no videti publiku kako navija za najboqe igra~e sveta uo~i i tokom prvih dana Australijan opena. Mi, kao i igra~i, i svi qubiteqi tenisa ovde i {irom sveta, `elimo da se sada fokusiramo na igru za koju smo svi toliko strastveni. Radujemo se sjajnim dve nedeqe tenisa pred nama." S. G.

Novi problem za Noleta - ne mo`e Ovo je istorijski debakl da brani Rolan Garos bez vakcine UNIJA ADVOKATA AUSTRALIJE OSUDILA DEPORTACIJU NOVAKA:

Unija advokata Australije ocenila je deportaciju Novaka \okovi}a kao veliki skandal i debakl koji mo`e postati presedan. Novak \okovi} dobio je prvo na sudu po odluci Entonija Kelija, ali je ministar za imigraciju Aleks Hok iskoristio diskreciono pravo da mu ipak zabrani vizu. Na drugom postupku se pitao Federalni sud, a tro~lano ve}e (Xejms Alsop, Entoni Besanko i Dejvid Xon O’Kalahan) jednoglasno je presudilo u korist Vlade Australije. Oglasila se tim povodom i Unija advokata Australije. "Glavna na{a briga nije da li je gospodinu Novaku \okovi}u bilo omogu}eno da igra tenis ove nedeqe. Na{a briga je stav savezne vlade da nije u obavezi da doka`e da bi gospodin \okovi} podsticao stavove o vakcinaciji koji su u suprotnosti sa stavovima vlade, ve} samo da postoji mogu}nost da bi ih podsticao", izjavio je portparol Unije, Greg Barns. Nikome u Uniji nije jasno za{to je Novak deportovan. "Kori{}ewe mogu}eg rizika za javni red i mir kao razlog da se nekom odbije pravo ulaska u zemqu je zabriwavaju}e za dru{tvo koje je navodno posve}eno slobodi govora i razmi{qawa. Opsesija vlasti za rigoroznim grani~nim merama je kombinovana sa arbitra`nom i slobodnom procenom otkazivawa vize, deportacija je napravila debakl, ali ono {to je va`nije, postoji rizik da ovo bude opasan presedan", navodi se.

Svi sportisti koji nameravaju da se takmi~e u Francuskoj mora} e da budu vakcinisani protiv koronavirusa. Informaciju je objavio AFP, {to se odnosi i na Rolan Garos kao teniski turnir. Do sada su stizale druga~ije informacije i delovalo je kao da }e bar u Francuskoj raditi na tome da se sportisti nadme}u bez posebnih uslovqavawa. Ovo je bilo bitno Novaku \okovi}u, koji je iz Australije deportovan jer nije bio vakcinisan protiv korone i hteo je da do|e u tu zemqu sa dokumentom o medicinskom izuze}u. Francuska ministarka sporta Roksana Mara~ineanu je ranije najavila da }e Novak mo}i da igra u Parizu i bez vakcinacije, u trenutku kada je zapao u probleme zbog toga u Australiji. "On ne bi sledio iste organizacione aran`mane kao oni koji su vakcinisani. Ali on }e ipak mo}i da se takmi~i na Rolan Garosu jer to dozvoqavaju protokoli, zdravstveni balon i drugo",

rekla je ministarka po~etkom januara. Ni dve nedeqe kasnije, situacija se promenila, pa je francuski parlament u nedequ usvojio druga~ija pravila. "Pravilo je jednostavno, vakcina }e biti neophodna ~im zakon pro|e proceduru na mestima koja su ve} subjekt zdravstvenih protokola. To }e se odnositi na sve, kako sportiste, tako i gledaoce

do daqeg. [to se ti~e Rolan Garosa, on je u maju i do tada se situacija mo`da promeni i nadamo se da }e biti povoqnija. Vide}emo, ali je jasno da nema medicinskog izuze}a", poru~ili su iz ministarstva sada. Da podsetimo, \okovi} je pro{le godine osvojio titulu na Rolan Garosu pobedom nad Stefanosom Cicipasom u finalu pariskog Grend slema.

Nadal tvrdio da nije ~uo pitawe o Novaku, pa pri~ao o pravdi Po~eo je prvi grend slem u sezoni, a tenis je u senci deportacije Novaka \okovi}a. Svima se postavqa isto pitawe, a to nije zaobi{lo ni Rafaela Nadala. Nadal je u prvom kolu bio boqi od \irona sa 3:0 u setovima, a na pitawe o \okovi}u je prvo rekao da nije ~uo,a posle se

nasmejao „Ne znam. Ina~e, postajem prili~no umoran zbog toga. Skoro nedequ dana je pro{lo kada je pobedio na prvom su|ewu i bilo mu je omogu}eno da trenira. Rekao sam da pravda pri~a i da je to najispravnija stvar. I, ako je pravda rekla da je wegova viza

u redu i da moè da igra. Ju~e je pravda rekla druga~iju stvar. Ja ne}u nikad biti protiv onoga {to pravda kaè“, izjavio je Nadal. Nadal je i u prethodnim izjavama propustio priliku da podrì Novaka \okovi}a, a mnogi su ga zbog toga kritikovali.

MEDVEDEV [MEKERSKI:

Opet bih finale s Novakom u Australiji, makar izgubio THURSDAY  ^ETVRTAK 20. 1. 2022.

Najskandalozniji momenat su|ewa Novaku i neverovatna izjava advokata vlade Novak \okovi} deportovan je iz Australije kontroverznim procesom, a jedan momenat su|ewa posebno se izdvaja zbog re~i "da ne mora ni{ta da se dokazuje". Naime, tuìlac Vlade Australije Stiven Lojd optuìo je Novaka \okovi}a da je indirektni krivac za mawi broj vakcinisanih u Srbiji i za talas antivakserskog raspoloèwa, a kada mu je postavqeno pitawe da to dokaè, on je rekao da nema potrebe za tim. Apsurdno, ali istinito – prvo je vlast i{la protiv odluke suda, sada nisu bitni ni dokazi, {tavi{e, Lojd je Novaka optuìo za re~i iz jednog instagram ukqu~ewa uìvo, kada jo{ vakcine nisu ni razvijene i kada se jo{ svuda u svetu tek hipoteti~ki govorilo o vakcinama! Sudija Alsop je rekao da Novakov zastupnik Vud pita "gde su dokazi" da su qudi sledili Novaka u odbijawu vakcine, Lojd je samo rekao "da nije potrebno da se to dokazuje". Prakti~no se vlada oslawala samo na natpise iz medija, neke ~ak i nespretno prevedene izjave sa srpskog na engleski, kada je pri~a sa instagram lajva prevedena za strane medije. "U \okovi}evoj zemqi, mawe od polovine qudi je vakcinisano protiv kovida", govorio je Lojd smatraju}i da ministar Hok ne mora da dokaè uticaj, ve} da on stoji ispred wega. Nije tako izveden nikakav dokaz, sve je bazirano na pretpostavkama i ideji da su qudi u Srbiji samo slepo pratili re~i \okovi}a, na koje su mnogi verovatno i zaboravili kada je do{lo do talasa vakcinacije.

NAVIJAÎ VRA]AJU KARTE, NE @ELE DA GLEDAJU TURNIR BEZ NOVAKA Saga oko Novaka \okovi}a koja se zavr{ila deportacijom najboqeg tenisera na svetu, imala je negativan uticaj na turnir i wegovu gledanost. Zbog neigrawa \okovi}a palo je interesovawe gledalaca za turnir. „Wuzvik“ je objavio informaciju da je broj onih koji vra}aju karte i traè povrat novca sve ve}i. Takvih slu~ajeva je trenutno vi{e u odnosu na one koji traè karte za turnir. Kompanija „Search Intelligence“ je uradila istraìvawa koja su pokazala su da ~ak 25 odsto vi{e qudi na Guglu pretraùje mogu}nost za vra} awe novca, nego za kupovinu karata.

Aleks Hok, ministar za imigracionu politiku Australije

\okovi} je u lajvu govorio o tome jo{ u aprilu 2020. godine, a adut vlasti Australije je bila i opaska Predraga Kona. „Kao jedan od najvernijih \okovi}evih navija~a, voleo bih da sam imao prilike da mu pribli`im zna~aj i ogroman doprinos imunizacija za zdraqe stanovni{tva. Sada je kasno, stvorio je pogre{na uverewa i tu vi{e nema pomo}i. Majstore, `elim ti sve najboqe. Poku{aj ubudu}e da izbegava{ direktne odgovore na pitawa u vezi vakcinacija jer ima{ ogroman uticaj“, poru~io je Kon na svom Fejsbuk nalogu. Prethodno je Novak \okovi} u razgovoru sa kolegama sportistima izneo i svoj stav o vakcinisawu protiv koronavirusa {to je izazvalo veliki broj komentara u javnosti. „Li~no nisam za vakcinaciju i ne bih voleo da me neko primorava da dobijem vakcinu da bih mogao da putujem. Ako to bude pravilo i zakon, {ta }e onda da bude? Treba da odlu~im da li }u ili ne}u da se podvrgnem tome. Imam svoje razmi{qawe, a da li }e se promeniti u nekom trenutku ne znam. Hipoteti~ki, da se nastavi sezona u julu, avgustu ili septembru, mada nisu velike {anse, koliko sam razumeo odmah nakon ukidawa strogog karantina }e postojati zahtev za obaveznu vakcinu, koje jo{ nema“, rekao je \okovi} u „lajvu“ u kome su u~estvovali jo{ Du{an Borkovi}, Du{an Lajovi}, Aleksandar Atanasijevi}, Viktor Troicki, Nenad Zimowi}, Marko Panteli}, Janko Tipsarevi} i Filip Krajinovi}. Zbog svog hipoteti~kog stava i "{ta bi bilo kad bi bilo", Novaku je prakti~no i presu|eno - mnogi su ~ak i zaboravili da je Novak organizovao i omogu}io vakcinaciju teniserima, trenerima i predstavnicima medija koji su dolazili na Beograd Open 2021. godine i na ~emu su mu mnogi bili zahvalni. Sada, platio je cenu zbog jedne neobavezne rasprave kada je mnogo toga oko koronavirusa zapravo bilo jo{ "u magli". N. R.

Danil Medvedev nema strah da pri~a o Novaku \okovi}u poput mnogih drugih tenisera na Australijan openu. Danil Medvedev krenuo je u pohod na titulu Australijan opena i 1. mesto ATP liste, relativno lagano je presko~io prvu prepreku. Titula bi Danilu donela tron i u rangirawu, a pobedio je na startu Henrija Laksonena sa 6:1, 6:4, 7:6 (3). Posle me~a, Medvedev je govorio o Novaku bez uvijawa. "Melburn, 'Rod Lejver' Arena, to je wegovo omiqeno mesto na svetu, toliko me~eva, dobijenih finala i polufinala, bio je sjajan. Poku{ao sam da ga spre~im pro{le godine, ali sam bio daleko od toga. Voleo bih da imam ponovo {anse da igram sa wim u finalu na 'Rod Lejveru', ~ak i da me pobedi. U finalu US opena sam uspeo da pobedim Novaka, i{ao je po ne{to specijalno, igrao je dobar tenis,

servirao dobro. Sa kim god da igram u finalu mora}u da odigram najboqe {to mogu", rekao je Medvedev. Pro{le godine je igrao finale Australijan opena i tada ga je Novak deklasirao, Medvedev se revan{irao u Wujorku za svoj prvi Grend slem. Ipak, jo{ jednom se potvr|uje da izme|u Novaka i wega vlada veliko prijateqstvo.

Zna se Novakov plan, ostaje u Beogradu posle deportacije Najboqi teniser sveta Novak \okovi} osta}e narednih dana u Beogradu, to je potvrdila wegova majka Dijana \okovi}. Ona je dodala da Novak za to vreme ne}e davati izjave za medije. \okovi} je u ponedeqak avionom iz Dubaija, sleteo u 12.16 sati na beograski aerodorom „Nikola Tesla“, a izbegao je {palir medija i veliki broj navija~a, koji su ga ~ekali ogrnuti zastavama i nakon toga napustio aerodrom. Wegov dolazak u Beograd izazvalo je veliku pa`wu novinara, koji su bili raspore|eni na dve lokacije ispred VIP ulaza i na me|unarodnim dolascima. \okovi} je deportovan iz Australije, pre po~etka prvog gren slema u sezoni, a nakon presude Fedrealnog suda.

I [PANCI USLOVQAVAJU \OKOVI]A

Posle Francuske i iz [panije dolaze nove lo{e vesti Srpski as je dobio zabranu u Australiji, iz Francuske stiù najave da ni na Rolan Garosu ne}e mo}i da igraju nevakcinisani igra~i, a ne}e ni u [paniji. Za sezonu na {qaci, kao uvertira za Rolan Garos, zakazani su turniri u Madridu i Barseloni. "Svaki sportista koji èli da se takmi~i u [paniji mora da se pridràva zdravstvenih pravila te zemqe", rekao je premijer [panije Pedro San~es. \okovi} je deportovan iz Australije jer nije ispunio tamo{we uslove, {to je pozdravio [panac. "Ako su to pravila koja je australijska Vlada odobrila, onda moraju da se po{tuju. Apsolutno po{tovawe i podr{ka donetim odlukama", jasnu poruku je poslao San~es. [panski propisi trenutno zahtevaju od gra|ana da imaju ili potvrdu o vakcinaciji, negativan PCR test ili potvrdu o oporavku od koronavirusa. Me|utim, za velike sportske doga|aje iz te zemqe najavquju da je neophodna vakcinacija.