Srpski glas 2. jul

Zajednica:

U~enici Srpske etni~ke {kole ”Vuk Karaxi}” iz Melburna na proslavi Vidovdanske akademije u Sent Albansu

METEOROLOG RISTI]:

Srbija je dobro pro{la

s ovim toplotnim talasom

Meteorolog Ivan Risti} isti~e da je ovo prvi ja~i toplotni talas ove godine, ali da nas o~ekuju jo{ topliji dani.

Crveni meteoalarm i daqe je na snazi za skoro celu Srbiju, temperature i daqe dosti`u 40 stepeni po najavi RHMZ, dok subjektivni ose}aj toplote mo`e biti i ve}i zbog visoke vla`nosti i UV zra~ewa.

Meteorolog Ivan Risti} upozorava da nas o~ekuju jo{ topliji talasi.

„Ovo je za sada prvi ja~i, da. Ima}emo jo{ ja~i”, ukazuje Risti}, koji je gostovao na RTS-u.

Savetuje kori{}ewe lepeza i ventilatora kao efikasnih na~ina hla|ewa, jer, kako ka`e, isparavawe znoja poma`e u sni`avawu telesne temperature.

Prema wegovim re~ima, o~ekuje nas kratka pauza sa osve`ewem, padom temperature na oko 27 do 31 stepen i mogu}im pquskovima i grmqavinom.

„Dakle, ima}emo i razvoj tih kumulonimbusa, nepogoda, bi}e i vetra, bi}e ki{e, grmqavine”, navodi meteorolog.

Me|utim, ve} od vikenda temperature }e, najavquje, ponovo rasti, uz pove}anu vlagu koja }e doprineti sparnijem ose}aju.

„Od subote i nedeqe kre}e ponovo stabilizacija vremena i mawi porast temperatura, tako da }e temperature se kretati uglavnom izme|u 27 i 32 stepena, dakle oko 30 stepeni. Mi smo se ve} aklimatizovali na te temperature, tako da ne bi trebalo da bude puno problema, s tim {to }e biti malo vi{e vlage zbog te ki{e, tako da }emo imati ose}aj da je sparnije, da je nekako te`e”, navodi Risti}.

Meteorolog nagla{ava da je Evropa postavila rekorde za jun i da je iluzorno bilo o~ekivati da }emo mi ovde imati 35, 36 stepeni.

„Relativno smo boqe pro{li nego oni. Moram da budem iskren, imamo samo dva dana maksimuma”, ukazuje Risti}.

Nagla{ava da je vla`nost kqu~ni faktor koji uti~e na ose}aj toplote. Visoka vla`nost ote`ava isparavawe znoja, {to smawuje mogu}nost hla|ewa tela i pove}ava ose}aj sparine.

Meteorolog podse}a da je leto ove godine po~elo veoma toplo, sa rekordnim temperaturama koje su nadma{ile uobi~ajene vrednosti za kraj juna, i da nas o~ekuje jo{ jedan toplotni talas sredinom jula.

Vu~i}: bi}u predsednik

jo{ nekoliko nedeqa

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} poru~io sa skupa ispred Narodne Skup{tine da su qudi najva`niji i da ujediweni {aqemo poruke za budu}nost zemqe. Najavio je veliko pove}awe penzija pre januara. Naveo je da }e jo{ nekoliko nedeqa biti predsednik, nakon ~ega }e podneti ostavku na tu funkciju. Rekao je da je wegov predlog da se lista SNS-a za predstoje}e izbore zove Ujediwena Srbija.

Aleksandar Vu~i} izjavio je, na skupu „Srbija - jedna porodica” na platou ispred Doma Narodne sku{tine, govore}i o planovima za budu}nost, da su qudi najva`niji i da zato danas sa tog mesta ujediweni {aqemo poruke od najve}eg zna~aja za budu}nost na{e zemqe.

„Hvala vam, qudi, Srbijo, hvala vam na veli~anstvenom do~eku. Qudi su nam najva`niji. Video sam da ste iz svih krajeva Srbije o ne samo iz Srbije, ve} iz Republike Srpske i Severne Makedonije, Crne Gore, hvala vam zbog toga”, rekao je Vu~i}.

Zahvalio je gra|anima {to su po velikoj vru}ini do{li kako bi bili zajedno. Podsetio je, tako|e, da smo 2012.godine, rekao je, `iveli u bezna|u i da nije bila potrebna velika i dubinska analiza da se to vidi.

„Nezaposlenost je bila na rekordnom evropskom nivou od 25,9

odsto. Fabrike su se zatvarale svakoga dana, penzioni fond nije postojao, dinar je slabio na dnevnom nivou. Poni`avali smo se svuda u regionu, Evropi i svetu. Od nacionalnih interesa ni ~uvali, ni sa~uvali ni{ta. ]utali smo kada se odvajala Crna Gora i kada se odvajalo KiM, pravili su se da ne vide”, rekao je Vu~i}.

„Moj predlog je da se na{a lista zove ‚Ujediwena Srbija’” Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da }e jo{ nekoliko nedeqa biti predsednik, nakon ~ega }e podneti ostavku na funkciju predsednika Republike. Vu~i} je naveo da je rukovodstvu SNS rekao da }e im, ukoliko to budu tra`ili i `eleli, jo{ na predstoje}im izborima pomo}i da dobiju narodno poverewe kako bi

u naredne ~etiri godine mogli da ostvare sve o ~emu je govorio.

„Bi}u jo{ samo nekoliko jo{ nekoliko nedeqa predsednik, tada podnosim ostavku. Ni{ta nije do`ivotno i hvala Bogu da nije. Tako da, hvala vam na svim lepim `eqama i re~ima”, rekao je Vu~i}.

Dodao je da je wegov predlog da se lista SNS na predstoje}im izborima zove „Ujediwena Srbija”.

„Moj predlog je da se na{a lista, pobedni~ka lista na predstoje}im izborima, zove ‚Ujediwena Srbija’. Ne ‚Ujediweni za ne{to’, ve} ‚Ujediwena Srbija’. To je najlep{i moto koji mo`emo da imamo. Ni{ta lep{e ne postoji, da celu Srbiju mo`emo da stavimo pod ime jedne liste”, istakao je Vu~i}.

NOVO ISTRA@IVAWE „FAKTORA PLUS”:

Kako izgleda odnos snaga pred mogu}e izbore

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} 35 godina ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Vanredni izbori mogli bi da budu odr`ani za tri do ~etiri meseca, a politi~ka kampawa, ~ini se, ve} je po~ela. Dok se ~eka zvani~na odluka, najnoviji rejtinzi pokazuju promene koje bi mogle da odrede tok predstoje}e kampawe. Direktor agencije „Faktor plus” Vladimir Peji} ka`e da je Srpska napredna stranka i daqe najja~a politi~ka snaga u zemqi, a da je po podr{ci prati Studentska lista, koja jo{ nije objavila ko }e je predstavqati niti kakav }e joj biti program.

Vladimir Peji} je, gostuju}i u Jutarwem programu RTS-a, rekao da nema ve}ih promena, ali da postoje odre|ena pomerawa u rezultatima posledweg istra`ivawa. Prema wegovim re~ima, Srpska napredna stranka i daqe je naj-

ja~a politi~ka snaga u zemqi sa 47,1 odsto podr{ke, zajedno sa SPS-om i mawim strankama koje podr`avaju vlast.

„Do{lo je do privremene stabilizacije kada je re~ o drugim politi~kim akterima – Studentskoj listi, SPS-u i opozicionim partijama. Ipak, te{ko je meriti snagu Studentske liste jer nemamo potpunu sliku – ne znamo ko }e u~estvovati, pod kojim imenom, kakav }e biti program i ko }e ih predstavqati”, isti~e Peji}. Prema wegovim re~ima, Studentska lista ima 30,7 odsto podr{ke gra|ana i predstavqa drugu politi~ku snagu u zemqi. Stranka slobode i pravde, odnosno proevropska koalicija, ima oko pet odsto podr{ke, dok stranke okupqene oko Miroslava Aleksi}a imaju oko tri odsto.

Peji} ka`e da opozicija nije u zavidnom polo`aju, jer je svaki wen potez u prethodne dve godine bio kriti~ki posmatran i od strane vlasti i od strane studenata, dok se politi~ka borba dodatno zao{trava kako se izbori pribli`avaju.

„Do sada je borba protiv vlasti, odnosno predsednika Vu~i}a, bila homogenizovana, ali kada treba zauzeti odre|ene politi~ke pozicije, situacija postaje slo`enija. Ne mora tu da bude zle krvi, ve} je re~ o prirodnoj politi~koj konkurenciji. Podele u opoziciji postoje, ali za sada nisu izra`ene u okviru Studentske liste”, rekao je Peji}. Govore}i o predizbornoj kampawi, Peji} smatra da je ona ve} u toku, ali da }e se sa pribli`avawem izbora dodatno intenzivirati. Isti~e da }e biti va`no videti program Studentske liste, ali i izra`ava bojazan da se politi~ka borba ne}e zadr`ati samo na verbalnim sukobima.

„Imamo neo~ekivano veliki broj gra|ana koji ka`u da bi iza{li na izbore, odnosno ve}i broj opredeqenih bira~a. Sli~an trend videli smo i na lokalnim izborima, kada je zabele`ena rekordna izlaznost”, zakqu~io je direktor agencije „Faktor plus” Vladimir Peji}.

PRAVDA JE SPORA, ALI DOSTI@NA:

Posmrtni ostaci

Blagoja Jovovi}a prenose se u Beograd

Ime Blagoja Jovovi}a decenijama zauzima posebno mesto u srpskom nacionalnom pam}ewu. Odluka da wegovi posmrtni ostaci budu preneti u Srbiju predstavqa ~in kojim se jedno zna~ajno istorijsko poglavqe i simboli~no vra}a u otaxbinu.

^lanovi Vlade Srbije saglasili su se da se posmrtni ostaci borca Jugoslovenske vojske u otaxbini Blagoja Jovovi}a prenesu iz Argentine i sahrane u Beogradu.

U saop{tewu Vlade Srbije navodi se da se na taj na~in odaje po~ast Jovovi}u koji je 1957. godine izvr{io atentat na usta{kog poglavnika Anta Paveli}a u Lomas del Palomaru, u Argentini.

Blagoje Jovovi} bio je borac Jugoslovenske vojske u otaxbini, a za dan atentata simboli~no je utvr|en 10. april, datum kada je osnovana zloglasna Nezavisna Dr`ava Hrvatska.

MIGRACIJE I EVROPA

Gotovo milion neregistrovanih migranata apliciralo za legalizaciju statusa u [paniji

Skoro milion neregistrovanih migranata apliciralo za legalizaciju boravi{nog statusa u [paniji, saop{tile su danas {panske vlasti.

Masovno podno{ewe zahteva za legalizaciju statusa se poklopilo sa temeqnom reformom politike EU i uvo|ewem stro`ih pravila o migracijama, prenosi briselski portal Politiko.

Neregistrovana populacija migranata u [paniji `uri da aplicira za legalizaciju statusa u okviru programa regularizacije koji isti~e u utorak i uprkos tome {to je {panska vlada projektovala oko 500.000 prijava za program koji obezbe|uje obnovqive boravi{ne dozvole svakome ko `ivi u [paniji najmawe pet meseci i nema krivi~ni dosije.

Do sredine juna apliciralo je preko 900.000 qudi.

Pro{log aprila, vlada premijera Pedra San~eza odobrila je kraqevski dekret koji je kandidatima dao ne{to vi{e od tri meseca da podnesu prijave i iskoriste pru`enu mogu}nost.

Od preko 900.000 qudi koji su aplicirali do sredine juna, oko 360.000 ih je dobilo privremene dozvole za rad i boravak.

Ranije ovog meseca, EU je zavr{ila sveobuhvatnu reviziju svog migracionog sistema, otvaraju}i put br`em povratku, stro`im grani~nim procedurama i takozvanim centrima za povratak van bloka za odbijene tra`ioce azila.

Brojne vlade zemaqa ~lanica EU ve} su pozvale na hitno osnivawe migrantskih centara, a predvode ih Danska, Austrija, Gr~ka, Nema~ka i Holandija.

U pismu upu}enom ranije ovog meseca stalnim predstavnicima zemaqa ~lanica EU, {panska vlada je izrazila svoje protivqewe novim merama navode}i „ozbiqne pravne, spoqnopoliti~ke i operativne sumwe, koje su izazvali centri za povratak, kao i nedostatak proporcionalnosti za odre|ene mere”.

Venecuela pre i posle zemqotresa, pogled iz satelita

Kompanija Planet Labs PBC objavila je satelitske snimke venecuelanskog grada Katija la Mar pre i posle zemqotresa. Na wima se vidi da su gotovo ~itava naseqa, uz tek nekoliko preostalih vi{espratnica, sravwena sa zemqom.

Katija la Mar je grad i luka u op{tini Vargas, u venecuelanskoj dr`avi La Gvaira, udaqen je oko 10 minuta od me|unarodnog aerodroma Simon Bolivar, koji je ujedno i glavni aerodrom u Venecueli.

Prema popisu stanovni{tva iz 2011. godine, grad je imao 85.366 stanovnika, {to ga ~ini najnaseqenijom od 11 oblasti u La Gvairi.

Grad je 1999. godine pogo|en buji~nim pquskovima koji su izazvali poplave i ru{evine u kojima je poginulo desetine hiqada qudi, uni{teno je hiqadu domova i do{lo je do potpunog kolapsa infrastrukture dr`ave.

Katija la Mar je pretrpela i vojne napade koje su SAD pokrenule u Venecueli kada su uhapsile aktuelnog predsednika Nikolasa Madura i wegovu suprugu Siliju Flores.

Fotografije koje je prikazala kompanija Planet Labs PBC prikazuju kako je taj grad izgledao nekad i kako izgleda nakon dva

razorna zemqotresa koja su, u petak, 26. juna, pogodila taj region. Prema posledwim podacima, u zemqotresima je poginulo

PRERANO SE OBRADOVAO:

vi{e od 1.400 qudi, oko 3.200 je povre|eno, a na desetine hiqada je nestalo. Akcije potrage i spasavawa i daqe traju.

Poseta princa Harija Velikoj

Britaniji pod znakom pitawa

Princ Hari mogao bi da otka`e predstoje}u posetu svoje porodice Velikoj Britaniji nakon {to mu je odbijena policijska za{tita, pi{e „Gardijan”.

Putovawe vojvode od Saseksa u Britaniju je pod znakom pi-

Pro{le nedeqe je saop{teno da je princ Hari „uzbu|en”

ka je ozbiqno pogodila Harija, samo nekoliko dana pre nego {to je porodica trebalo da stigne, ali je on, ipak, `eleo da prona|e na~in da putovawe bude uspe{no.

tawa, nakon {to je vlada odbila wegov zahtev za obezbe|ewe koje bi finansirali poreski obveznici.

Kako navodi list, Hari posle ovakve odluke britanske vlade preispituje planove da dovede suprugu Megan i dvoje dece u Veliku Britaniju slede}eg meseca.

To je trebalo da bude wihovo prvo porodi~no putovawe u Britaniju posle ~etiri godine, a poseta je povezana sa odr`avawem „Igara nepobedivih”, koje bi trebalo da se odr`e u Birmingemu u julu, a na kojima se takmi~e raweni britanski veterani.

{to }e se sedmogodi{wi princ Ar~i i petogodi{wa princeza Lilibet ponovo sresti sa svojim dedom, kraqem ^arlsom tokom posete, ali se to sada ~ini neizvesno, navodi „Gardijan”. Portparol vlade ovim povodom danas je saop{tio da je sistem za{titne bezbednosti vlade Velike Britanije rigorozan i proporcionalan. Kako navodi list, ova odlu-

Pro{le godine, Hari je izgubio pravnu bitku protiv britanskog Ministarstva unutra{wih poslova u vezi sa automatskom policijskom za{titom tokom wegovog boravka u Velikoj Britaniji, po{to je prethodno tvrdio da nije bezbedno da dovede svoju porodicu bez takvih mera. Od tada mu je odobrena potpuna procena rizika i ~ekao je kona~nu odluku Kraqevskog izvr{nog odbora o posetama VIP li~nosti (Ravek), kao i Ministarstva unutra{wih poslova koje je nadle`no za odobravawe takve za{tite. Hari se sreo sa ocem, kraqem ^arlsom, pro{log septembra u Klarens Hausu u Londonu, {to je bio wihov prvi li~ni sastanak od februara 2024. godine. Susret se smatralo prvim korakom u poboq{awu odnosa me|u wima, navodi „Gardijan”. ^arls nije video svoje unuke od 2022. godine, kada je odr`ana proslava platinastog jubileja pokojne kraqice Elizabete Druge.

Pre zemqotresa

Posle zemqotresa

ZEMQOTRES U VENECUELI

Vi{e od 1.700 `rtava zemqotresa u Venecueli, porodice tra`e da se ne odustaje od spasila~kih napora

Prema posledwim podacima, u dva zemqotresa u Venecueli nastradalo je vi{e od 1.700 qudi. Porodice nestalih tra`e da se ne odustaje od spasila~kih napora. Tokom vikenda je trideset troje qudi izvu~eno `ivo ispod ru{evina, me|u wima su i dvojica 11-godi{waka i devoj~ica.

Broj `rtava u dva zemqotresa koji su pro{le nedeqe pogodili Venecuelu porastao je na 1.719 qudi, izjavio je predsednik Narodne skup{tine Venecuele Horhe Rodrigez.

Istakao je da je u zemqotresima povre|eno vi{e od 5.000 qudi, a da je vi{e od 15.000 ostalo bez krova nad glavom.

Iako je sve mawe nade da }e se na}i pre`iveli, spasila~ki timovi ne odustaju – pretra`uju ru{evine u potrazi za pre`ivelima. I porodice nestalih tra`e da se ne odustane, veruju da se wihovi najmiliji mogu spasiti.

„@elimo pomo} dr`ave, te{ke ma{ine. Ne poma`u nam u ~i{}ewu ru{evina, u jednom stambenom bloku je bilo 300 qudi, izvukli smo 80 wih, neki su bili `ivi. Nemamo drugog izbora nego da nastavimo potragu,

ali nam je potrebna pomo}”, ka`e jedan od me{tana iz La Gvaire

Hose Idalgo. Ameri~ki i lokalni spasioci su uspeli da izvuku mu{karca, `ivog, ispod ru{evina sru{ene zgrade, prethodno je izvu~eno troje qudi na sigurno, saop{tili su ameri~ki spasioci. Fotograf Aso{ijeted presa zabele`io je trenutak spasavawa devoj~ice.

NORMALIZUJE SE

SNABDEVAWE STRUJOM I VODOM

Privremena predsednica zemqe Delsi Rodrigez ka`e da su vlasti oformile predsedni~ku komisiju koja }e proceniti da li su ku}e i zgrade o{te}ene u potresima bezbedne za povratak, dok se polako normalizuje stawe u pogledu snabdevawa vodom i

u te{ko pogo|enoj dr`avi La Gvairi.

„Osnovana je Predsedni~ka komisija koja }e procewivati bezbednost ku}a kao i infrastrukturnih objekata poput puteva, mostova i prelaza. Uspostavqen je sistem semafora, uz kori{}ewe zelene, `ute i crvene kategorije. U narednim satima }e se utvr|ivati da li su ku}e

TROPSKE VRU]INE [IROM EVROPE

Evropa se suo~ava sa nezapam}enim vru}inama, a najvi{e `rtava zabele`eno je u Francuskoj

Francuske zdravstvene slu`be zabele`ile su oko 1.000 dodatnih smrtnih slu~ajeva za mawe od nedequ dana, nakon {to je zemqu pogodio najte`i toplotni talas u posledwe vi{e od dve decenije. Temperatura je u mnogim delovima Francuske prema{ila 40 stepeni Celzijusa, dok je utorak bio najtopliji dan na nivou cele zemqe jo{ od 2003. godine.

Nacionalna agencija za javno zdravqe saop{tila je u nedequ da je od 24. juna zabele`eno oko 1.000 dodatnih smrtnih slu~ajeva, od kojih je 85 odsto bilo me|u osobama starijim od 65 godina.

„Ova situacija je pokazala potrebu za ja~awem mera solidarnosti prema qudima koji su izolovani ili se suo~avaju sa te{kom usamqeno{}u, ukqu~uju}i i one koji `ive u gusto naseqenim urbanim sredinama”,

saop{tila je Agencija. Broj smrtnih slu~ajeva u domovima porastao je za 40 odsto, naro~ito u regionu Il de Frans, koji obuhvata Pariz. Me|u najpogo|enijim oblastima su i Normandija, Bretawa, Centar–Dolina Loare, Pej de la Loar i Nova Akvitanija. Zbog ekstremnih vru}ina u Parizu je otkazano vi{e javnih doga|aja, ukqu~uju}i i tradicionalnu Paradu ponosa, prenosi

Radio Frans Internasional. Zvani~nici su naveli da su bolnice i pogrebne slu`be u glavnom gradu preoptere} ene, dok su i druge javne slu`be izlo`ene velikom pritisku. Pojedini politi~ari optu`ili su vladu da nije bila spremna za krizu. Poslanica levice Klemans Get ocenila je da je upravqawe situacijom tokom toplotnog talasa bilo „katastrofa”.

bezbedne za povratak. Kada je re~ o dr`avi La Gvairi, uspeli smo da obezbedimo 75 odsto povratak snabdevawa elektri~nom energijom”, navela je Delsi Rodrigez.

POTREBNA POMO] U HRANI, VODI, SANITARIJAMA

Prema podacima Ujediwenih nacija oko 6,7 miliona gra|ana Venecuele je pogo|eno potresima, wima je potrebna hitna pomo} u vodi, sanitarijama, higijenskom priboru, privremenom sme{taju, zdravstvenoj za{titi i osnovnim namirnicama.

„Stanovnicima Venecuele je potrebna medicinska nega, ohrabrewe, podr{ka. Iako su pacijenti koje smo primili u stabilnom stawu, nemaju te`e povrede, bilo je onih kojima se stawe pogor{alo jer nemaju lekova ili zbog stresa kroz koji su pro{li”, navela je lekarka Luri Salas. Na hiqade gra|ana Venecuele je u privremenom sme{taju u Karakasu, ~ekaju na prispe}e me|unarodne pomo}i.

Zbog nedostatka vladine pomo}i, na hiqade gra|ana Venecuele se samoorganizovalo, prikupilo pomo}, formiralo improvizovane mre`e i konvoje donacija i hrane za najte`e postradala podru~ja.

Ministar unutra{wih poslova Loran Ninez odbacio je kritike.

„Ne, ne bih to nazvao fijaskom”, izjavio je on u subotu za list „Parizijen”. „Sve javne slu`be su odgovorile zadatku jer smo bili pripremqeni, suprotno onome {to tvrde pojedini politi~ari.”

U me|uvremenu, ekstremne temperature pogodile su i druge delove Evrope. U nedequ je u

Nema~koj izmereno 41,7 stepeni Celzijusa, a u ^e{koj 41,1 stepen. Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus upozorio je da se toplotni stres ~esto naziva „tihim ubicom”. „Toplotni stres se ~esto naziva ‚tihim ubicom’, a evropski domovi, radna mesta i {kole nisu izgra|eni za ovakve temperature”, napisao je Gebrejesus na dru{tvenoj mre`i Iks.

stujom

Zapad u potrazi

za sistemom koji bi prizemqio rusku avijaciju

NATO i Ukrajina pokrenuli su konkurs koji jasno pokazuje u kom pravcu se kre}e savremeni rat, od velikih i sporih odbrambenih sistema ka jeftinijim, br`im i tehnolo{ki fleksibilnijim re{ewima. Savezni~ka komanda NATO-a za transformaciju i Zajedni~ki centar NATO–Ukrajina za analizu, obuku i obrazovawe objavili su inicijativu pod na-

zivom „Persistent Airfield Denial”, ~iji je ciq pronala`ewe re{ewa za dugotrajno onemogu}avawe upotrebe protivni~ke vazduhoplovne infrastrukture. Nagradni fond iznosi do 250.000 evra. Iza suvog birokratskog jezika zvani~nog dokumenta krije se mnogo konkretnija namera, prona}i tehnologiju koja mo`e da spre~i poletawe i sletawe borbenih aviona, kao i upotrebu prate}e infrastrukture na vojnim aerodromima. U dokumentima se kao predmet interesovawa pomiwu vazduhoplovi, piste, skladi{ta goriva i municije, kao i zemaqska podr{ka, ali se Rusija ne navodi direktno. Ipak, kontekst ukrajinskog sukoba ne ostavqa mnogo prostora za dilemu kome je ovaj program namewen.

Posebno je zna~ajno {to se NATO ovoga puta ne obra}a samo velikim odbrambenim kompanijama, ve} i mawim tehnolo{kim timovima, startapovima i proizvo|a~ima koji mogu da ponude brza i primenqiva re{ewa. U zvani~nom opisu konkursa navodi se da se tra`e postoje}a ili re{ewa u razvoju, dok je rok za podno{ewe predloga 20. jul, izbor finalista najavqen je za 11. avgust, a zavr{na prezentacija planirana je za 3. septembar u Var{avi. Ovaj konkurs je, u su{tini, priznawe da dosada{wa sredstva nisu dala rezultate kakve su o~ekivali Kijev i wegovi zapadni saveznici. U dokumentaciji NATO-a se navodi da postoje}a re{ewa, ukqu~uju}i artiqerijske i bespilotne sisteme, imaju ograni~enu efikasnost protiv dobro brawenih aerodromskih ciqeva, posebno u uslovima sna`nog elektronskog ratovawa. To zna~i da Zapad tra`i na~in da prevazi|e ruske sisteme za ometawe i za{titu, ali ne kroz klasi~ne skupocene programe, ve} kroz ubrzanu mobilizaciju privatne tehnolo{ke pameti. Pozadina cele inicijative je jasna. Ukrajinska operacija „Paukova mre`a” iz juna 2025. godine pokazala je da je mogu}e pogoditi rusku strate{ku avijaciju daleko od linije fronta. Prema procenama ameri~kih zvani~nika koje je preneo Rojters, u toj operaciji pogo|eno je do 20 ruskih vojnih aviona, a oko 10 je uni{teno, dok su ukrajinske tvrdwe bile znatno ve}e, a Moskva je osporavala razmere {tete.

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Sigurnost u svakom trenutku!

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960 www.beotravel.com

Dok se Amerika sprema da na Dan nezavisnosti 4. jula proslavi 250 godina otcepqewa od Britanije, Evropa sprema kontrarevoluciju – u poqu tehnologije. Evropska unija poja~ava kampawu koja bi mogla da kulminira nekom „Briselskom ~ajankom”, po{to je novo istra`ivawe pokazalo suverenisti~ko raspolo`ewe velike ve}ine gra|ana Unije prema apsolutnoj ameri~koj tehnolo{koj dominaciji. Evropqani su donekle podeqeni, mahom u pogledu cene koju su spremni da plate za tu vrstu samostalnosti.

„Gugl”, „Vindous”, „Android”, „Epl”, „Chat GPT”, „Tiktok”, „Instagram”, „Fejsbuk”, „Iks” (Tviter) – tehnologije bez kojih ne mo`emo da zamislimo dan. Jedna stvar im je zajedni~ka – nijedna nije evropska. Sve su u rukama ameri~kih ili kineskih kompanija.

Ipak, upravo je ta operacija pokazala i ograni~ewe jednokratnog udara. Ako se aerodrom posle napada popravi, ako se avioni premeste ili sakriju, strate{ki efekat vremenom slabi. Zato je sada{wi ciq ambiciozniji: ne samo pogoditi pojedina~nu metu, ve} stvoriti trajnu pretwu koja protivniku stalno oduzima sigurnost upotrebe vazduhoplovnih baza. Rusija je, sude}i po dostupnim satelitskim snimcima i analizama specijalizovanih portala, ve} izvukla zakqu~ke. Na aerodromu Engels u Saratovskoj oblasti, jednom od kqu~nih mesta ruske strate{ke avijacije, prime}ena je izgradwa najmawe 17 velikih za{titnih objekata namewenih bombarderima tipa Tu-95MS i Tu-160. To je zna~ajna promena u odnosu na dosada{wu praksu, jer su ruski strate{ki avioni decenijama ~esto stajali na otvorenim platformama, vidqivi iz orbite i rawivi na udare dugog dometa.

Evropa ih svakodnevno koristi, ali ih ne pravi. To je postalo pitawe ne samo ekonomije, nego i bezbednosti.

CRVENI ALARM U EU, GRA\ANI @ELE KONTROLU Opasna zavisnost Evropske unije upalila je crveni alarm u Briselu. Oko 80 odsto evropske digitalne infrastrukture i tehnologije

dolazi izvan EU, a tr`i{tem dominiraju ameri~ki giganti poput „Amazona”, „Envidije”, „Gugla”, „Majkrosofta” i „Epla”, kao i kineski konglomerati poput „Alibabe” i „Bajtdansa”, vlasnika „Tiktoka”. Prema najnovijem izve{taju Evrobarometra, ve}ina gra|ana EU `eli digitalnu infrastrukturu pod evropskom kontrolom. Ispitanici u [vedskoj (94%),

Tako se pred o~ima javnosti odvija nova trka: jedni tra`e tehnologiju koja }e trajno onemogu}iti rad vojnih aerodroma, drugi ubrzano grade za{titu za najvrednije letelice. Ta trka vi{e nije samo pitawe klasi~ne avijacije, ve} i bespilotnih sistema, ve{ta~ke inteligencije, elektronskog ratovawa, satelitskog osmatrawa i industrijske sposobnosti da se nova re{ewa brzo proizvedu.

Finskoj (93%) i Danskoj (92%) smatraju da bi EU trebalo da dâ prioritet tim ulagawima. Istovremeno, gra|ani EU ubedqivom ve}inom `ele da vide mawu zavisnost od zemaqa kao {to su SAD i Kina. Takav stav najrasprostraweniji je me|u ispitanicima u [vedskoj (88%), te u Nema~koj, Danskoj, Finskoj i Luksemburgu (svuda po 87%).

EVROPQANI (NE)SPREMNI

DA PLATE CENU

Stvari ipak malo druga~ije stoje u pogledu spremnosti Evropqana da se odreknu strane tehnologije, ukoliko je jeftinija. Pritom, stavovi se u velikoj meri razlikuju me|u dr`avama ~lanicama. Ispitanici iz Danske (76%), [vedske i Hrvatske (obe po 73%) najspremniji su da naprave taj korak, dok su Estonci (35%), Bugari i ^esi (obe po 45%) zabele`ili najni`e nivoe slagawa.

ODGOVOR AMERICI: KUPUJMO EVROPSKO Evropska komisija, u okviru Paketa za tehnolo{ku suverenost, planira da osna`i doma}i tehnolo{ki sektor, u poku{aju da parira ameri~kom protekcionizmu.

Prema nacrtu zakona koji je EK predstavila ovog meseca, nove mere bi, u sektorima poput odbrane i zdravstva, prakti~no onemogu}ile neevropskim kompanijama da dobijaju javne ugovore. Ciq je spre~avawe takozvanog scenarija „kil-svi~a” (kill switch) – rizika da bi strana vlada mogla jednostavno da obustavi pristup kqu~noj digitalnoj infrastrukturi. Iako Evropska unija ima jasnu nameru da se osamostali, put do tehnolo{ke nezavisnosti optere}en je brojnim preprekama, te{ko savladivim.

BITKA ZA DOMINACIJU U AFRICI Ruski tenkovi, boksit iz

Gvineje i pobuna Tuarega

Dva potpuno nova tenka T-80 i gomila vojne opreme iskrcana je iz teretnog broda „Sabeta” u Konakriju. U glavni grad Gvineje je od po~etka godine pristalo ukupno pet ovakvih brodova, koji su u ovaj deo Afrike dopremili naoru`awe za ruski „Afri~ki korpus” i snage vlade u Maliju, koji su od kraja aprila na udaru neobi~ne koalicije lokalne podru`nice Al kaide i tuare{kih pobuwenika. Neprestane borbe dovele su ionako nestabilnu dr`avu na ivicu raspada, pra}enog proterivawem i ubijawem lokalnog stanovni{tva.

Gvinejski koridor, kojim u Mali sti`u naoru`awe, municija, gorivo, rezervni delovi, dronovi, ali i pla}enici koji su od kqu~nog zna~aja za opstanak vlade generala Asimija Goite, ~ije jedinice dva meseca poku{avaju da razbiju seriju blokada Tuarega i Al kaidinih islamista.

Ovi teretni brodovi bili su ukotvqeni u delu luke u Konakriju u kojem se obi~no utovaruje boksit, koji u ovoj dr`avi, vi{e od dve decenije, kontroli{e ruski gigant Rusal. Gvijena ima najve}e rezerve ove rude na svetu, a o~ekuje se da kineske kompanije u bliskoj budu}nosti ulo`e milijardu dolara u nova postrojewa.

Ulazak Rusala u Gvineju za posledicu je imao bli`e ekonomske veze izme|u Moskve i Konakrija, koje su, vremenom, dobile i strate{ku dimenziju, po{to je ova afri~ka dr`ava postala logisti~ki centar za ruske vojne operacije u Africi.

RUSKA VEZA ZA OPSTANAK VLADE U BAMAKU

Istovremeno, novi kanal snabdevawa postao je najva`nija arterija za opstanak vlasti u Bamaku, jer su snage generala Goite, prethodno, zavisile od dobre voqe suseda, mahom Senegala i Obale Slonova~e.

Gvinejski koridor je, tako, omogu}io Maliju izlaz na Atlantski okean, sna`niju podr{ku Rusije, ali i mawu zavisnost od Zapada, {to je prvi ~ovek vlasti u Bamaku i `eleo jo{ od kada su se francuske snage, pre ~etiri godine, povukle iz ove dr`ave.

General Goita je odlazak Francuza proslavio najavquju}i kraj neokolonijalizma, ali su se, ubrzo, povampirile snage Grupe za odbranu islama i muslimana i Front za oslobo|ewe Azavada, mitske tuare{ke dr`ave koja je 2013. godine proglasila nezavisnost.

Tuarege su ubrzo porazile snage sa~iwene od vojske Malija i francuske Legije stranaca, ali je pobuna, nekako, opstala u podru~jima za koja Bamako nije pokazao preterani interes.

Borbe su po~ele po{to je bomba{ samoubica uleteo automobilom u dobro utvr|enu kasarnu Kati, svega desetak kilometara udaqenu od centra prestonice, gde se na o~igled zgro`enih zvani~nika ministarstva odbrane i oficira razneo ubiv{i ministra Sadija Kamaru i nekoliko ~lanova wegove porodice.

HIQADE MRTVIH I OKO 150.000 IZBEGLICA

Usledelo je `estoko pu{karawe koje je trajalo nekoliko sati pre nego {to su se pripadnici snaga koalicije radikalnih islamista i boraca za nezavisnost zemqe Tuarega povukli.

Vojska Malija i ruski Afri~ki korpus su bili prosto prega`eni posle kratkih borbi oko Kidala, pa su grad napustili nakon pregovora u kojima su posredovali i Al`irci.

Osim prestonice Bamaka, borbe su satima vo|ene na prilazima jo{ najmawe ~etiri grada, a vojsci, kojoj poma`u ruski pla}enici poku{avaju da, uz pomo} avijacije, zaustave napade pobuwenika.

Od tada, kako tvrde posmatra~i, stradalo je nekoliko stotina boraca sa obe strane, ali i nekoliki hiqada civila, koji su se, nesre}nim slu~ajem, na{le na putu rivalskih formacija. Od borbi je izbeglo najmawe 150.000 qudi.

Ovaj deo Afrike postao je poligon za ispitivawe snage me|u velikim silama, jer teitorije koje su prethodno napustili Francuzi, postepeno zauzimaju ruske kompanije i pla}enici nekada{e grupacije Vagner.

Takvu situaciju poku{ali su da iskoriste pobuwenici, koji su na po~etku ofanzive imali podr{ku unutar redova armije Malija, pa nekoliko oficira o~ekuju su|ewa zbog navodne izdaje, dok je Francuz Jan Vezilije ve} osu|en na 20 godina robije zbog „poku{aja destabilizacije vlade”.

Ke d’Orsej je odbacio tvrdwe vlasti u Maliju, upozoravaju}i da je hap{ewe u suprotnosti sa odredbama Be~ke konvencije, te da „agent ni na koji na~in nije u~estvovao u destabilizaciji”, ove dr`ave.

VRHOVNI SUD SAD POTVRDIO PRESUDU

Tramp obavezan da plati pet miliona zbog seksualnog zlostavqawa

Vrhovni sud Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava odbio je zahtev predsednika te zemqe Donalda Trampa da preispita presudu kojom je obavezan da plati pet miliona dolara u gra|anskoj parnici zbog optu`bi za seksualno zlostavqawe i klevetu, u slu~aju koji je pokrenula spisateqica Elizabet Xin Kerol, prenosi Wujork tajms. Odluka Vrhovnog suda doneta je bez obrazlo`ewa, a sudije nisu zabele`ile izdvojena mi{qewa, ~ime je, kako se ocewuje, prakti~no potvr|ena ranija presuda porote.

Porota u Wujorku u maju 2023. godine utvrdila je da je Tramp odgovoran za seksualno zlostavqawe i klevetu, nakon ~ega mu je nalo`eno da isplati od{tetu od pet miliona dolara. U odvojenom postupku, druga porota je 2024. godine dosudila Kerol dodatnih 83,3 miliona dolara od{tete zbog klevete, nakon {to je optu`ila Trampa za vi{edecenijsko silovawe, a pravni tim ameri~kog predsednika najavio je mogu}nost da i taj slu~aj bude upu}en Vrhovnom sudu. Porota se

slo`ila da je Kerol, biv{a dopisnica ~asopisa, dokazala da ju je Tramp seksualno zlostavqao u svla~ionici robne ku}e Bergdorf Gudman 1990-ih. Daqe, porota je utvrdila da je Tramp oklevetao Kerol objaviv{i saop{tewe na dru{tvenim mre`ama u kojem je wen slu~aj nazvao „potpunom prevarom“ i „prevarom i la`ju“. Izme|u ostalih dokaza, porota je saslu{ala tvrdwe dve `ene, pored Kerol, da ih je Tramp napao, kao i odlomak snimka na kojem se ~uje kako se Tramp hvali da je imao praksu da dodiruje i qubi `ene bez wegovog pristanka. Nakon presude, Tramp se

`alio Apelacionom sudu SAD za drugi okrug, tvrde}i, izme|u ostalog da je sud koristio nepouzdane dokaze, ukqu~uju}i svedo~ewa drugih `ena i deo ranijeg snimka. U decembru 2024. godine, tro~lano ve}e apelacionog suda potvrdilo je presudu porote, utvrdiv{i da nije uspeo da poka`e da su dokazi na{tetili wegovim pravima na pravi~no su|ewe. Tramp je tokom celog postupka negirao optu`be, dok su wegovi advokati tvrdili da su na su|ewu kori{}eni neprikladni dokazi, kao i „vi{e decenija stare, neproverene i nepovezane tvrdwe“.

KA[WEWA OPREME, VI[ESATNI REDOVI I ZNOJAVI SKENERI:

Kolaps na EU granicama

Zemqe EU se utrkuju u kupovini opreme za nove grani~ne kontrole, dok aerodromi upozoravaju da bi kontroverzni sistem mogao da izazove haos tokom letwe sezone.

Sistem ulaska-izlaza (EES) je osmi{qen da poboq{a bezbednost granica EU skenirawem paso{a gra|ana van EU i uzimawem wihovih otisaka prstiju i fotografija.

Me|utim, nekoliko zemaqa je naru~ilo ma{ine za prikupqawe biometrijskih podataka tek ove nedeqe, iako je EES stupio na snagu pro{log oktobra.

Kada su zemqe instalirale tehnologiju, neki skeneri otisaka prstiju su iskqu~eni iz mre`e nakon {to su se uprqali znojem, dok su neki aerodromi potpuno prestali da prikupqaju informacije.

Zemqe, ukqu~uju}i [vajcarsku, Portugal, Belgiju i Gr~ku, povremeno su obustavqale biometrijske provere kako bi spre~ile gu`ve na aerodromima.

„Sistem u osnovi ne funkcioni{e”, rekao je Olivije Jankovec, {ef grupe aerodromske industrije ACI.

Skeneri su nedeqama stajali neiskori{}eni ~ekaju}i a`urirawe softvera na nekoliko francuskih aerodroma i u luci Dover i terminalima Evrotunela i Evrostara, prema re~ima rukovodilaca turisti~ke industrije.

Kada se podaci prikupe, ~uvaju se tri godine, {to putnicima, teoretski, omogu}ava da presko~e

budu}e provere. Ali mnogi aerodromi primoravaju sve putnike da se pridru`e istom redu, {to dodatno doprinosi zagu{ewu. Putnici ~ekaju i do tri i po sata na obradu, saop{tio je ACI, prema nalazima sa 45 wegovih aerodroma raspore|enih u 20 zemaqa.

Mawi aerodromi su naro~ito pogo|eni, a gr~ka ostrva Krf i Zakintos su primorala putnike da ~ekaju na pisti. Drugi, poput aerodroma u Diseldorfu, kanibalizovali su prostore za prtqag kako bi stvorili vi{e prostora za ~ekawe.

Dr`ave ~lanice su nabavile razli~ite ma{ine, {to je dovelo do zabune jer se putnici susre}u sa nizom procesa. Tek ove nedeqe Malta je objavila ugovor sa italijanskom kompanijom za ve{ta~ku inteligenciju za „postoqa za snimawe slika lica”. Ranije ovog meseca ~e{ka vlada je dodelila ugovor za ~ita~e otisaka prstiju na aerodromu u Pragu, dok je [panija pokrenula tender za opremu za luku Almerija.

U martu je austrijska vlada saop{tila da je ugovor za bez-

bednosne sisteme morao biti izmewen nakon „vi{estrukih odlagawa” Evropske komisije i „ka{wewa i nestabilnosti”. „Rajaner” je pozvao [paniju da obustavi svoj „nedovr{eni” sistem EES nakon {to je avio-kompanija saop{tila da su putnici satima ~ekali u redovima za paso{e tokom dr`avnog praznika u maju.

[vajcarska je ve} osetila kakve bi poreme}aje EES mogao da izazove ovog leta, nakon {to su se weni aerodromi suo~ili sa dugim ka{wewima tokom zimske skija{ke sezone.

Na aerodromu u @enevi, redovi za putnike van EU su se protezali i do dva i po sata, {to je navelo aerodrom da udvostru~i broj zaposlenih u sali za dolaske i rasporedi dodatno osobqe kako bi se nosilo sa gomilawem prtqaga dok su putnici ostajali zaglavqeni na kontroli paso{a. Sistem je od oktobra zabele`io vi{e od 108 miliona ulazaka i odbio je 42.000 ulazaka, od kojih je 1.100 smatrano bezbednosnim rizikom.

Ruski tenkovi u Konakriju

MIKI MANOJLOVI], SRPSKI GLUMAC:

Gluma je opasna stvar, a dijalog jedini izlaz iz podeqenog dru{tva

Od kraqa Lira do Marka Drena, od Kusturi~inih filmova do francuskog predsednika Emanuela Makrona, od Holivuda koji je odbio do pozori{ta koje nikada nije napustio – Predrag Miki Manojlovi} u razgovoru za RTS govori o umetnosti, politici, prijateqstvima i `ivotu koji traje ve} vi{e od sedam decenija na sceni.

Kada biste poku{ali da nabrojite sve uloge Predraga Mikija Manojlovi}a, razgovor bi potrajao satima. Pozori{te, film, televizija, evropske koprodukcije, klasici doma}e i svetske kwi`evnosti –gotovo da nema prostora u kojem nije ostavio dubok trag. Me|utim, sam glumac tvrdi da nikada nije razmi{qao o tome koliko je uradio.

„Ne znam kako sam stigao sve to. Nisam nigde `urio. Jednostavno se doga|alo“, ka`e Manojlovi}.

Povod za razgovor bio je uspeh predstave Garderober Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, koja je gostovala u Zagrebu. Predstava, u re`iji Paola Ma|elija, nai{la je na odli~an prijem hrvatske publike.

„Prihvatili su je isto kao i Beogra|ani. Gostovali smo u Zagreba~kom kazali{tu mladih i zaista imali veliki uspeh“, ka`e glumac.

U predstavi tuma~i velikog glumca Sera, ~oveka koji tokom Drugog svetskog rata igra kraqa Lira, a pitawe kako uspeva da iz jedne tako monumentalne uloge ve} narednog jutra usko~i u sasvim druga~iji lik, Manojlovi} do~ekuje gotovo filozofski.

„Ja sam gluma~ko dete. Od nulte godine sam u pozori{tu. Odrastao sam me|u glumcima, scenama i predstavama. Sve ono {to sam video i do`iveo godinama se talo`ilo u meni. Zato ne umem da objasnim kako izlazim iz jedne uloge i ulazim u drugu.“

„GLUMA NIJE PONA[AWE.

GLUMA JE POSTOJAWE“

Za Mikija Manojlovi}a gluma nikada nije bila puko zanatsko ume}e.

„Mo`ete da savladate sve tehnike, ali u jednom trenutku morate da postanete slobodni. A sloboda je najte`i deo. Kada vas vodi neki unutra{wi xi-pi-es koji je samo va{ i koji ne umete nikome da objasnite.“

Zato, ka`e, gluma ume da bude opasna.

„To je rubna stvar. Vi imate ose}aj da ste uhvatili |avola za rep, a |avo ume da bude opasan. Gluma vas mnogo ko{ta. Zato ne znam gde odlazi Lir kada se predstava zavr{i niti odakle dolazi neki novi lik. Jednostavno se dogodi.“

NOVI REGIONALNI TRILER

Posle Zagreba Manojlovi}a o~ekuje i novi filmski projekat. Re~ je o pilotu trilera koji je dobio sredstva Hrvatskog filmskog centra za razvoj.

„Radwa povezuje Beograd, Zagreb i Sarajevo, odnosno wihove policijske i obave{tajne slu`be. U pitawu je ubistvo koje povezuje tri dr`ave. To mi deluje zanimqivo upravo zato {to prevazilazi lokalne okvire.“

Ipak, priznaje da prema politi~kim trilerima ima odre|enu rezervu.

„Ve}ina wih prati istu matricu. Retko uspeju da iznenade.“

FRANCUSKA KAO

DRUGA KU]A

Legendarni glumac je na emotivan na~in govorio o Francuskoj, zemqi sa ko-

jom je porodica Manojlovi} povezana generacijama.

Wegov otac ro|en je u Francuskoj, baka Mari @ozefin Kolan nau~ila ga je francuskom jeziku jo{ kao dete, a gotovo svako leto provodio je kod ro|aka u Francuskoj.

„Francuska nije samo zemqa u kojoj sam ~esto boravio. Ona je deo mog porodi~nog identiteta.“

Posebno ga je obradovala video-poruka francusko-jermenskog glumca Simona Abkarijana, koji je izrazio `equ da jednog dana wih dvojica zajedno igraju u istom filmu.

„On je izuzetan glumac, veliki ~ovek i veoma jednostavan ~ovek. Bilo mi je zaista drago da ga vidim.“

Govore}i o francuskim glumcima, Manojlovi} posebno izdvaja @an-Luja Trentiwana.

„Kod ve}ine francuskih glumaca ose}ate francuski duh. Kod Trentiwana ne znate kojoj kulturi pripada. On je univerzalan.“

MAKRONOVO PITAWE O KOSOVU

Manojlovi} se osvrnuo i na zanimqiv detaq tokom susreta sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Otkrio je da je tokom jedne ve~ere razgovor neo~ekivano skrenuo na pitawe Kosova.

„Pitao me je: ‚[ta ti misli{, kako re{iti pitawe Kosova?’ Odgovorio sam ono {to sam mislio u tom trenutku – po{tovawem Rezolucije 1244. Pogledao me je i razgovor je nastavqen.“

Nagla{ava da se na tom doga|aju nije na{ao slu~ajno, ve} zbog porodi~ne veze

sa istorijom srpsko-francuskih odnosa i ~iwenice da wegov deda deli ratnu pri~u sa pesnikom Vladislavom Petkovi}em Disom iz Prvog svetskog rata.

„ROMEO I JULIJA“ KAO DOKAZ

DA DIJALOG POSTOJI

Govore}i o predstavi Romeo i Julija, u kojoj zajedno igraju srpski i albanski glumci, Manojlovi} smatra da je taj projekat postigao vi{e od brojnih politi~kih pregovora.

„Spojili smo qude koji dolaze iz dva sveta koja se decenijama gledaju preko ni{ana. Predstava je pokazala ne samo da je mogu}e sara|ivati, ve} i kako je to mogu}e.“

Za wega je bilo posebno va`no {to je predstava igrana upravo u Narodnom pozori{tu.

„Takve institucije ~uvaju tradiciju, ali moraju povremeno da naprave iskorak.“

„ZA OVAKVU OPOZICIJU

VU^I] JE DE GOL“

Jedan deo intervjua posve}en je politi~kim polemikama koje su izazvale wegove ranije izjave.

Manojlovi} smatra da su wegove re~i ~esto va|ene iz konteksta.

„Nisam rekao da je Vu~i} De Gol. Rekao sam da je za ovakvu opoziciju Vu~i} De Gol. To je sasvim druga~ija re~enica.“

Obja{wava da ozbiqna dr`ava mora da ima sna`nu opoziciju.

„Bez ozbiqne opozicije nema ozbiqne demokratije.“

Istovremeno priznaje da ga stawe u dru{tvu zabriwava.

„Dru{tvo je veoma podeqeno. Dijalog gotovo da ne postoji. Qudi vi{e ne razgovaraju nego se me|usobno iskqu~uju. To nije produktivno.“

Dodaje da na pozori{noj sceni takve podele ne ose}a.

„Sa kolegama nikada nisam imao problem zbog razli~itih politi~kih stavova.“

ZA[TO JE ODBIO HOLIVUD

Jedna od najpoznatijih pri~a iz wegove karijere jeste odbijawe velike holivudske produkcije ~iji je producent bio Stiven Spilberg.

Manojlovi} ka`e da nije mogao da prihvati film ~ija je pri~a, po wegovom mi{qewu, bila zasnovana na stereotipnom prikazu raspada Jugoslavije.

„Rekli su mi da je to fikcija. Ja sam odgovorio: ako je fikcija, onda neka bude fikcija do kraja.“

Priznaje da je honorar bio veoma veliki.

„Nije porodici bilo lako da razume za{to sam odbio toliki novac.“

Ipak, smatra da nikada nije dobio ponudu koju „ne mo`e da odbije“.

„Evropa mi je sasvim dovoqna.“

KUSTURICA, PODZEMQE I MAJMUN KOJI JE BIO PLA]ENIJI

Govore}i o saradwi sa Emirom Kusturicom, Manojlovi} se sa osmehom prise}a anegdote da je dresirani majmun iz filma Podzemqe imao ve}i honorar od glavnih glumaca.

„Jeste. Majmun je bio najpla}eniji. Ali mi smo se tome smejali.“

Za wega je Podzemqe ostalo jedinstveno iskustvo.

„Svaki kadar tog filma bio je iskovan. Nijedan nije nastao slu~ajno.“

Otkriva i da je ~uvena scena tu~e delimi~no nastala iz wegove improvizacije.

„Skinuo sam sat da ga ne bih polomio dok udaram partnera. Pqunuo sam ga u lice kako bi instinktivno zatvorio o~i. To se na velikom platnu vidi mnogo boqe nego na televiziji.“

NAGRADE NISU NAJVA@NIJE Na pitawe za{to nikada nije dobio Zlatnu palmu za najboqu mu{ku ulogu u Kanu, Manojlovi} se prise}a razgovora sa @an Moro posle projekcije filma Otac na slu`benom putu.

„Rekla mi je da sam bio me|u najozbiqnijim kandidatima, ali da su morali da rasporede nagrade.“

Nije delovao razo~arano.

„Nagrade su lepe kada ih imate, ali nisu ono zbog ~ega radite.“

RADNA ETIKA VA@NIJA OD TALENTA

Pred kraj razgovora Manojlovi} govori o disciplini koju je nasledio od oca.

„Radna etika je jedna od najva`nijih stvari koje ~ovek mo`e da stekne. Inspiracija dolazi i prolazi, ali disciplina ostaje.“

Rutinu, me|utim, ne voli.

„Onog trenutka kada umetni~ki odnos postane rutina, vreme je da se ide daqe.“

Posle vi{e od pola veka na sceni, Predrag Miki Manojlovi} i daqe govori o glumi kao o ne~emu {to se ne mo`e objasniti pravilima niti svesti na zanat.

Za wega je gluma na~in postojawa, umetnost koja istovremeno tra`i potpunu disciplinu i apsolutnu slobodu. Upravo u tom paradoksu, izme|u kontrole i nepredvidivosti, izme|u `ivota i uloge, krije se tajna jedne od najve}ih gluma~kih karijera ovih prostora.

“REPUBLIKA

SRPSKA

JE NA[ VIDOVDANSKI ZAVET“: Obele`ena slava Vojske Republike Srpske,

se}amo se 23.801 heroja koji su utkali svoje `ivote

Vojska Republike Srpske i Tre}i pe{adijski puk „Republika Srpska“ proslavili su svoju krsnu slavu — Vidovdan.

Ovaj praznik je jedan od najzna~ajnijih datuma u srpskoj istoriji, a Republika Srpska je ispuwewe vidovdanskog zaveta Srba sa ove strane Drine, po-

ru~eno je sa centralne sve~anosti odr`ane u Prijedoru. Kqu~nu ulogu u tome imala je upravo Vojska Republike Srpske, i zato `rtva onih koji su `ivot ugradili u temeqe Srpske nikada ne sme biti zaboravqena.

Vi{e od 220.000 boraca pro{lo je kroz Vojsku Republike Srpske. 23.801 ugradilo je `ivot u te-

u wene temeqe!

meqe Srpske. Wihova `rtva ne smije i ne}e biti zaboravjena, poru~eno je sa sve~anosti proslave Vidovdana u Prijedoru. – Svako od nas, svaki srpski borac, svaki srpski vitez, nosio je krst kosovskih junaka na svojim le|ima. Na tom putu va{krsla je sloboda, va{krsla je svetiwa Republika Srpska. Na tom putu nitko od nas nije gledao koja je sila je ispred nas, nego koju svetinu branimo — rekao je ministar rada i bor~ako-invalidne za{tite Republike Srpske Radan Ostoji}.

Vidovdansvi zavet je u na{oj kulturi i tradiciji ostao kao simbol da se ~ovek do|e kad treba da se brani svoj narod, poru~io je predsednik Vlade Savo Mini}.

– Odbrambeno-otaxbinski rat je upravo pod tim zavetom vo|en. Svaki put kad treba da se setimo istorije, moramo znati da oni najboqi, oni najhrabriji, nisu me|u nama. Srpski borac je uvijek bio pod pravom zastavom. Na{a trobojka je bila na pravoj strani istorije, u svakom mogu}em ratu — rekao je predsednik Vlade Republike Srpske Savo Mini}.

Vidovdan je ve} gotovo {est i po vekova bio i ostao simbol slobode, jedinstva i trajawa srpskog naroda, isti~e predsednik Srpske Sinisa Karan. Poru~uje da narod koji nema svoju dr`avu nestaje, a posebno nije slobodan.

– Kad ka`ete Vidovdan, vidite 600 godina borbe srpskog naroda za slobodu. Vidite wegovu tragediju, sve wegove padove i sve wegove uspone i va{krese. Ono {to danas `elimo da ka`emo, da su Srbi sa ove strane Drevine ispunili i svetosavski i vidovdansvi zavet, a taj zavet se zove Republika Srpska — istakao je predsednik Republike Srpske Sinisa Karan. Nasle|e Vojske Republike Srpske sada ba{tini Tre}i pe{adijski puk „Republika Srpska“ Oru`anih snaga BiH.

SLU@EN POMEN GAVRILU PRINCIPU U SARAJEVU:

Srbi odali po~ast mladobosancima, dok gradske vlasti u Federaciji BiH vra}aju spomenik okupatoru Francu Ferdinandu!

Liturgija i pomen vidovdanskim mu~enicima slu`eni su i u pravoslavnoj kapeli Vidovdanskih heroja, na grobqu Svetih arhangela Georgija i Gavrila u Sarajevu. Potom su polo`eni venci na grob Gavrila Principa i ostalih pripadnika Mlade Bosne.

Pomen u kapeli Vidovdanskih heroja deo je manifestacije „Principovi dani“. Liturgiji i molitvenom obele`avawu prisustvovali su malobrojni Srbi, predstavnici Ambasade Srbije, kao i gradona~elnik Isto~nog Sarajeva Qubi{a ]osi}.

O Vidovdanu se svake godine u Sarajevu odaje po~ast Gavrilu Principu i Mladobosancima, za slobodu srpskog i drugih ju`noslovenskih naroda koji su dali `ivot. Danas su Srbi zagledani u Republiku Srpsku, ~uvaju}i wihovo delo.

Istorija je bila nemilosrdna prema Srbima. Posle atentata na Franca Ferdinanda, srpske radwe u Sarajevu su poharane. Austrougarska je pokrenula invaziju na Srbiju, po~eo je Prvi svetski rat.

Spomen-plo~a postavqena na mestu odakle je Princip pucao, nema~ko-usta{ke vlasti su 1941. godine odneli na dar Adolfu Hitleru.

„Danas svi koji stojimo na ovom mestu, stojimo na pravoj strani istorije. Nikada oni koji poku{avaju da Gavrila Principa i Mladobosance poka`u u druga~ijem svetlu ne}e uspeti u tome“, rekao je gradona~elnik Isto~nog Sarajeva Qubi{a ]osi}.

Od 1939. godine kosti mladobosanskih mu~enika po~ivaju u

U toku zavr{ne pripreme za pomen 3.267 `rtava u Bratuncu

Vlada Republike Srpske proglasila

4. jul 2026. Danom `alosti

U Bawaluci je odr`an sastanak predsednika Republike Srpske Sini{e Karana sa predstavnicima institucija i organizacija povodom obele`avawa 34 godine od stradawa Srba u Sredwem Podriwu i Bir~u u periodu 1992–1995. godine, na kojem su definisane zavr{ne pripreme za centralni pomen u Bratuncu.

Sastanku su prisustvovali predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske Nenad Stevandi}, predsednik Vlade Savo Mini}, predsednik SNSD-a Milorad Dodik, ministar rada i bora~ko-invalidske za{tite Radan Ostoji}, kao i predstavnici op{tina i gradova ovog regiona i udru`ewa proisteklih iz Odbrambeno-otaxbinskog rata.

Centralno obele`avawe i pomen za 3.267 poginulih srpskih boraca i civila bi}e odr`ani 4. jula u Bratuncu.

Ministar rada i bora~ko-invalidske za{tite RS Radan Ostoji} poru~io je nakon sastanka da je Bratunac mesto se}awa i hodo~a{}a, uz ocenu da se, kako je naveo, „ne sme zaboraviti stradawe srpskog naroda u Podriwu“.

On je istakao da je ~itav 20. vek obele`en stradawima Srba u ovom kraju i dodao da je „neophodno da se mla|e generacije u~e istini o pro{losti kako bi se spre~ilo ponavqawe zlo~ina“. Ostoji} je naveo i da o~ekuje da }e okupqawe u Bratuncu imati i poruku me|unarodnoj zajednici o, kako je rekao, „selektivnoj pravdi i odsustvu odgovornosti za zlo~ine nad Srbima“. Predsednik Republike Srpske Sini{a Karan izjavio je danas povodom obele`avawa 34. godi{wice od stradawa Srba u sredwem Podriwu i Bir~u tokom rata 1992-1995. godine da „postoji 3.267 razloga za{to Republika Srpska mora da postoji”. Centralno obele`avawe 34. godi{wice od stradawa Srba u sredwem Podriwu i pomen za 3.267 poginulih srpskih boraca i civila bi}e odr`ani 4. jula u Bratuncu, prenosi RTRS. „U~iweno je ve} mnogo napora, izvr{ene su sve pripreme za obele`avawe veoma va`nog doga|aja na kojem se prise}amo velikog stradawa srpskog naroda u proteklom ratu”, rekao je Karan i dodao da kroz sva de{avawa Republika Srpska `eli da pojasni kako je bilo mu~no stradawe i genocid nad srpskim narodom.

Karan je naglasio da su Srbi ubijani na najmonstruoznije na~ine koje pamti qudski rod.

„To je bilo istrebqewe koje se sprovodilo sve ~etiri godine rata. Gra|en je narativ u kojem je srpski narod optu`ivan da je agresor na svojim ogwi{tima. Republika Srpska je i nastala kao odgovor na tu nepravdu. U Bratunac se ne zove, u Bratunac se ide”, rekao je Karan.

kapeli, sazidanoj od spomenika Srba koji su vekovima sahrawivani na grobqu Marijin Dvor u Sarajevu.

Na pomeni u Vidovdanskoj kapeli nije bilo predstavnika sarajevskih vlasti. Za wih i ve}i deo bo{wa~ke javnosti Gavrilo Princip i Mladobosanci su teroristi, ali su zato iste te vlasti po~etkom godine donele odluku o vra}awu spomenika Francu Ferdinandu.

To je razlika u razumevawu pro{losti i shvatawu budu}nosti.

U Isto~nom Sarajevu postavqeni su bilbordi sa fotografijama stradale srpske dece u Podriwu i porukom: „U Bratunac se ne zove, u Bratunac se ide“.

Centralni pomen u Bratuncu 4. jula okupi}e predstavnike institucija, organizacija i gra|ane, uz poruku organizatora da je re~ o danu se}awa, jedinstva i po{tovawa prema `rtvama.

DAN @ALOSTI

Vlada Republike Srpske danas je na 13. telefonskoj sednici donela odluku da se 4. jul 2026. godine proglasi Danom `alosti u Republici Srpskoj, povodom obele`avawa stradawa Srba u Sredwem Podriwu i Bir~u u periodu 1992–1995. godine. Dan `alosti bi}e obele`en u skladu sa zakonom koji ure|uje na~in wegovog sprovo|ewa, saop{teno je nakon sednice Vlade. Ova odluka doneta je u okviru priprema za centralno obele`avawe stradawa srpskih `rtava u ovom delu Republike Srpske.

Milo naoru`an do zuba, nije prijavio 11 komada vatrenog oru`ja

Biv{i predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} prekr{io je odredbe Zakona o spre~avawu korupcije jer u redovnom godi{wem Izve{taju o prihodima i imovini za 2022. godinu nije prijavio vlasni{tvo nad 11 komada vatrenog oru`ja, utvrdila je Agencija za spre~avawe korupcije Crne Gore (ASK). Kako se navodi u odluci koju je ASK donela 23. juna 2026. godine, \ukanovi} je Agenciji dostavio nepotpune i neta~ne podatke o svojoj imovini, iako je bio du`an da prijavi svu pokretnu imovinu za koju postoji obaveza registracije kod nadle`nih organa, prenosi RTCG. Prema dokumentaciji, \ukanovi} kao pokretnu imovinu za koju je propisana obaveza registracije nije naveo ~itav arsenal oru`ja razli~itih marki i kalibara. Postupak je pokrenut po slu`benoj du`nosti nakon provere navoda i podataka iz slu`benih evidencija.

Me|u neprijavqenim oru`jem nalaze se model pu{ke „merkel 140E“ i „merkel K1“, pi{toqi i revolveri „smit & veson“, „bereta“, „caracal“, „magnum dezert eagle“ i „zastava CZ99“, „nort ameriken arms“ mini revolver, kao i dva komada vatrenog oru`ja bez navedene kategorije, marke, modela i kalibra. \ukanovi}ev punomo}nik je u pisanom izja{wewu dostavqenom Agenciji istakao da stranka ne spori vlasni{tvo nad navedenom imovinom, ali je naglasio da nije postojala namera skrivawa oru`ja niti izbegavawa zakonskih

PAO

obaveza. Odbrana je ukazala i na „procesne nejasno}e“ s obzirom na protok vremena od pokretawa postupka, tvrde}i da je nastupila zastarelost.

Me|utim, Agencija je ove navode odbacila, obrazla`u}i da se od javnog funkcionera koji obavqa visoku funkciju o~ekuje vi{i standard postupawa i transparentnosti u odnosu na prose~ne gra|ane. U odluci se isti~e da se neprijavqivawe 11 komada vatrenog oru`ja ne mo`e da tretira kao obi~an previd, naro~ito jer je \ukanovi} bio u obavezi da podnosi izve{taje od 2016. godine

Agencija je te navode odbila, ocewuju}i da rokovi za pokretawe postupka nisu istekli i dodala da se, imaju}i u vidu vreme koje je \ukanovi} proveo na javnim funkcijama i ~iwenicu da su propisi o izve{tajima o imovini i prihodima u primeni posledwih 20 godina, ne mo`e prihvatiti da je re~ o previdu.

i crnogorska policija u Kotoru uhapsili pripadnika Iranske revolucionarne garde!

U akciji crnogorske policije i Federalnog istra`nog biroa uhap{en je pripadnik Iranske revolucionarne garde Amir Barati (39) kojeg Sjediwene Ameri~ke Dr`ave terete da je haker-

skim napadima o{tetio infrastrukturu SAD za 3,4 milijarde dolara, saop{teno je iz Uprave policije.

„Slu`benici Sektora za borbu protiv kriminala – NCB Interpol Podgorica, FAST tima za me|unarodne ciqane potrage su, u saradwi sa slu`benicima Odeqewa bezbednosti Kotor, po direktnom zahtevu za hap{ewe koji je izdat od strane nadle`nih organa Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Kancelarije Federalnog istra`nog biroa (FBI), locirali i danas na teritoriji op{tine Kotor li{ili slobode A.B. (39), dr`avqanina Turske i Irana, visokoprofilnu metu potrage iz oblasti sajber kriminala i organizovanog kriminala, radi obezbe|ewa wegovog pri-

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

sustva u krivi~nom postupku koji se vodi protiv wega u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, i to pred Vi{im sudom u Wujorku za vi{e optu`bi“, saop{teno je iz Uprave policije, a prenose Vijesti. Navode da je optu`en da je izvr{io krivi~na dela – zavera radi izvr{ewa ra~unarske prevare i hakovawa ra~unara, kao i kra|e identiteta: „I to na na~in {to je od 2013. godine kao saradnik pravnog lica sa teritorije Irana sprovodio masovne hakerske napade na infrastrukturu Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava – na preko 150 Univerziteta u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, uzrokuju}i {tetu koja se procewuje na vi{e od 3.4 milijarde ameri~kih dolara. Ukradeni podaci, kao i pristup kompromitovanim univerzitetskim nalozima, kori{}eni su u korist IRGC-a (Islamic Revolutionary Guard Corps – Iranske revolucionarne garde) i drugih iranskih korisnika, ukqu~uju}i univerzitete sa sedi{tem u Iranu“.

A.B. }e u zakonom previ|enom roku biti sprovedeno sudiji za istragu Vi{eg suda u Podgorici, radi daqeg postupka u vezi sa izru~ewem nadle`nim organima SAD-a“, pi{e u saop{tewu.

Iz UP podse}aju da je u prethodne tri godine u Crnoj Gori locirano i li{eno slobode ukupno sedam lica, koja su tra`ili FBI i pravosudni organi Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.

Ukinuta osloba|aju}a presuda u slu~aju provale u depo Vi{eg suda u Podgorici

Vi{i sud u Bijelom Poqu je saop{tio da je ukinuo je osloba|aju}u presudu u predmetu provale u depo Vi{eg suda u Podgorici, poznatom kao „Tunel”, i vratio ga Osnovnom sudu u Podgorici na ponovno su|ewe.

U septembru 2023. godine je otkriveno da je prokopano 30 metara podzemnog prolaza iz jednog podrumskog stana u centru Podgorice do depoa Vi{eg suda u Podgorici iz kojeg su ukradeni neki od 100.000 dokaznih predmeta, a tu se ~uva i velika koli~inu droge i oru`ja. Tok istrage obele`ili su mnogi propusti, a tunel je ubrzo zabetoniran ~ime je onemogu}ena rekonstrukcija doga|aja. Glavni motiv je, po sumwama nadle`nih, bila kra|a zaplewene droge.

Mada je predsednik Vi{eg suda Boris Savi} tada tvrdio da „gotovo ni{ta ne nedostaje”, vi{emese~nim popisom dokaznog materijala u depou Vi{eg suda utvr|eno da ipak nedostaju dokazi iz pojedinih predmeta.

Prvostepenom presudom Veqko Markovi}, Milan Markovi}, Dejan Jovanovi}, Vladimir Eri}, Predrag Miroti} i Nikola Mila~i} bili su oslobo|eni optu`be

da su izvr{ili krivi~no delo kriminalno udru`ivawe u sticaju sa krivi~nim djelom te{ka kra|a u saizvr{ila{tvu.Katarina Ba}ovi} je tom presudom bila oslobo|ena optu`be za kriminalno udru`ivawe, te{ku kra|u u saizvr{ila{tvu i falsifikovawe isprave, a Marijan Vuqaj optu`be za krivi~no delo pomo} u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela. Vi{i sud u Bijelom Poqu je ocenio ;da se za sada „ne mogu prihvatiti ~iweni~no utvr|ewe i pravni zakqu~ak prvostepenog suda da nije dokazano da su okrivqeni izvr{ili krivi~na dela koja im se stavqaju na teret”. Taj sud je saop{tio da ~iweni~no stawe nije utvr|eno u potpunosti i pravilno. „Razlozi koje je prvostepeni sud dao u svojoj odluci nisu rezultat sveobuhvatne i kriti~ke ocene svih izvedenih dokaza, kao i odbrane okrivqenih, prvenstveno Ba}ovi} i Vuqaja, niti predstavqaju logi~nu i uverqivu osnovu za izvedene ~iweni~ne zakqu~ke, zbog ~ega je nu`no ukidawe prvostepene presude i vra}awe na ponovno su|ewe”, pi{e u saop{tewu Vi{eg suda u Bijelom Poqu.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Povodom 637 godina od Kosovskog boja, tradicionalno na Gazimestanu, ispred spomenika Kosovskim junacima, u nedequ 28. juna, slu`en je parastos poginulim Kosovskim junacima.

Na obele`avawu Vidovdana na Gazimestanu na`alost nisu vid|ena nacionalna obele`ja Srbije jer je kosovska policija na ulazu u ogra|enu oazu srpske istorije sve pretresala i oduzimala nacionalna obele`ja, naj~e{}e zastave Srbije. Vernici su uglavnom nosili ikone i majice sa verskim motivima.

Vladika novobrdski Ilarion je u besedi govorio o Carstvu nebeskom, navode}i da je Knez Lazar izabrav{i ga, nama omogu}io da se saberemo ovde i da je privilegija biti na mesto Kosovskog boja.

- Da proslavimo Carstvo za koje se opredelio Sveti knez Lazar. Izabrav{i Carstvo nebesko, on nam je izvojevao ovo {to sada imamo, kazao je vladika novobrdski Ilarion koji je parastos slu`io zajedno sa mitropolitom Eparhije ra{ko-prizrenske Teodosijem, mitropolitom crnogorsko-primorskim Joanikijem, te sve{tenstvom i mona{tvom SPC.

- Bra}o i sestre, mi do`ivev{i ovu radost i ovu lepotu, koja je retka privilegija koju malo koji narod na zemaqskom {aru ima, pozivamo sve da u ovoj radosti u~estvuju.

NA GAZIMESTANU I DRUGIM MESTIMA NA KIM OBELE@ENO 637 GODINA OD KOSOVSKOG BOJA

Ni{ta ne mo`e na silu da se otme, ~uvamo dostojanstvo

Jovana Kragovi} iz Zubinog Potoka je dobitnica priznawa ”Majka devet Jugovi}a”

Ovo nije ne{to {to mi ~uvamo qubomorno za sebe, nego `elimo sa svima da podelimo u qubavi, istini i dostojanstvu. Naravno, ni{ta ne mo`e na silu da se otme i zato, kad neko `eli ne{to da nam otme na silu, kad `eli da nam zabrani zavet, kad nam zabrawuju re~i, mi ~uvamo svoje dostojanstvo i `elimo nekada i na stra{nom mestu da postojimo, rekao je on okupqenim vernicima. - Mi do|osmo ovde zato {to

Gazimestanu

`elimo da se upi{emo u to vi{e gra|anstvo, da postanemo gra|ani Gorwega Jerusalima. I evo, bez obzira na to {to se carstva glo`e, survavaju, i nema ~ovek postojana grada ovde na zemqi — vidi to danas jasnije nego ikad pre — vidimo opet da imamo temeqe Nebeskoga grada. A gde su oni? Evo u Visokim De~anima, gde nikada vi{e nije bilo poklonika i pri~asnika, nikada vi{e ~lanova na{e zavetne zajednice nije bilo. Gde su temeqi Gorweg Jerusalima ovde? Jesu u na{em dolazi{nom mestu, u Pe}koj patrijar{iji, zato {to se Carstvo nebesko, prevedeno na srpski jezik, zove Pe}ka patrijar{ija, rekao je on.

Od ranog jutra, u nedequ 28. juna, na Gazimestan su dolazili Srbi sa svih prostora biv{e Jugolsavije ali i inostranstva.

Na dan Vidovdana Vidovdanska liturgija u Gra~anici okupila je veliki broj vernika sa Kosova i iz regiona, koji su poru~ili da ovaj praznik za wih predstavqa simbol zajedni{tva, se}awa na pretke i duhovne snage. Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije poru~io je u besedi u porti manastira Gra~anica da Vidovdan okupqa srpski narod gde god da `ivi, posebno na Kosovu i Metohiji.

- Vidovdan, koji nas sabira svuda gde god `ivi srpski narod, a posebno na Kosovu i Metohiji, a ovde kod ove predivne crkve Gra~anice i na Gazimestanu, pred na{im duhovnim o~ima pojavquje se u svojoj slavi i veli~ini sveti velikomu~enik knez Lazar, kao vo|a srpskih junaka i zato~nika svete vere pravoslavne, onih koji su se `rtvovali za svetu veru pravoslavnu i za svoje ota~astvo. @rtvovali su se i za svoje potomstvo“, kazao je u besedi pred vernicima okupqenim u porti manastira Gra~anica mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije.

Mitropolit Joanikije je na kraju poru~io da me|u savremenim ~uvarima Kosova vidi i „decu, omladinu, mlade i stare koji nisu zaboravili Kosovo i Metohiju“, ve} ga „uvek, kada god imaju priliku, pose}uju, ose}aju i poma`u na{e svetiwe i na{ raspeti narod“.

Dodeqena 34 ordena ordena „Majka devet Jugovi}a“

Predstavnici Eparhije ra{ko-prizrenske su nakon vidovdanske liturgije u Gra~anici dodeli 34 ordena „Majka devet Jugovi}a“ damama koje su rodile ~etvoro i vi{e dece i koji `ive na Kosovu. Mitropilit Teodosije je pohvalio hrabrost majki koje se nesebi~no `rtvuju ra|aju}i decu i time daj najve}i doprinos „i svojoj crkvi i svome rodu“.

Ovu dugogodi{wu akciju ERP sprovodi uz pomo} Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

„Ordewe na{ih majki nije na grudima, ve} u wihovim porodicama. U osmesima wihove dece, u wihovim potomcima koji odrastaju i da}e Bog, budu}im utemeqiva~ima“, rekla je Milena Parli} iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

U OKVIRU ‘’VIDOVDANSKIH SVE^ANOSTI U GRA^ANICI

Anastasija Peri}

ovogodi{wa Kosovka devojka

Anastasija Peri} iz Gra~anice izabrana je 27. juna za Kosovku devojku. Prva pratiqa je Milica Jovanovi} iz Ugqara kod Kospova Poqa , dok je druga pratiqa Jovana Kova~evi} iz Prilu`ja, op{tina Vu~itrn. Izbor za Kosovku devojku je jedan od najza~ajnijih i najpose}enijih doga|aja u okviru tradicionalnih ‘’Vidovdanskih sve~anosti’’ koje organizuje Dom kulture „Gra~anica“. U finalnoj ve~eri publici se predstavilo 14 devojaka iz razli~itih delova Kosova, ali i iz Severne Makedonije. Sedmo~lani `iri odlu~io je da je najlep{a kosovka devojka, Anastasija Peri} iz Gra~anice. Predsednik op{tine Gra~anica Novak @ivi} uru~io joj je nov~anu nagradu, Darovnicu i cve}e. Iste darove dobile su i prva i druga pratiqa.

Mitropolit Joanikije u Gra~anici

Vernici u Gra~anici

Na

je bilo Srba iz svih krajeva biv{e Jugoslavije

KARA\OR\EVI]I

PROBUDILI DIJASPORU U ^IKAGU:

„Srbija treba da se vrati svojoj tradiciji, da opet bude monarhija!“

U ^ikagu su protekle nedeqe boravili princ-naslednik Filipa i princeza Danice Kara|or|evi}, a wima u ~ast odr`ano je vi{e do-

Na ovim skupovima okupilo se nekoliko generacija imigranata, a me|u wima i potomaka oficira jugoslovenske kraqevske vojske koji su jednom davno

ga|aja humanitarnog karaktera, na kojima je promovisan Serbian Camp, zajedni~ki projekat Kraqevske fondacije i portal dijaspore Serbian Times privukao je veliku pa`wu na{e dijaspore, koja je do posledweg mesta ispunila salu.

zakletvu polagali dedi i pradedi princa Filipa. Svi su oni do{li da pozdrave mlade nade srpske kraqevske dinastije, koji svojim re~ima i delima u posledwih nekoliko godina pokazuju da monarhija nije samo pojam iz uxbenika istorije, ve} potencijal

koji obe}ava da mo`e postati i srpska budu}nost.

I to je negde bio i op{ti zakqu~ak Srba koje smo mogli da vidimo i sa wima porazgovaramo na ovim doga|ajima: Srbija treba da se vrati svojoj tradiciji! Srbija treba ponovo da bude monarhija!

Dok se to ne desi, Kara|or|evi}i su u ^ikagu pokazali da imaju manire evropskog plemstva, ali i da itekako ose}aju sopstveni narod, kako onaj u otaxbini, tako i ovaj u rasejawu.

- Kada ~ovek do|e u ^ikago i vidi ovu zajednicu, na{e crkve, organizacije, porodice i toliko mladih qudi okupqenih oko svog nasle|a, ne mo`e a da ne oseti ponos. Ne samo zbog onoga {to su Srbi ovde stvorili, ve} zbog qubavi prema svom poreklu koja traje i na hiqadama kilometara od otaxbine. Zato vam ve~eras, u ime moje porodice, `elim da ka`em jedno iskreno hvala. Hvala vam {to ~uvate na{u veru, na{u tradiciju i na{ jezik. Hvala vam {to svoju decu u~ite ko su i odakle poti~u, poru~io je princ Filip okupqenima na Karqevskoj ve~eri…

@IVOTNA PRI^A I ISKUSTVO PROF. DR NADE BASARE: Svaki izle~eni pacijent daje snagu za

Nedavni boravak prof.dr Nade Basare u Beogradu, hematologa i onkologa iz Nema~ke, stru~waka sa velikim brojem izle~enih pacijenata od najte`ih bolesti, iskoristili smo da ~ujemo wena nova iskustva.

“Taj posao je veoma te`ak, jer ste uz pacijenta ~esto godinama i pratite ga kroz ceo tok le~ewa. Hteli ili ne, ulazite i u razumevawe wegovih problema. Ali je i lep, jer svaki pacijent koji ozdravi daje vam snagu za sve naredne”, upravo ovim re~ima profesorka Nade`da Basara po~iwe pri~u o svom vi{edecenijskom radu u medicini.

Kao jedna od vode}ih stru~waka za transplantaciju mati~nih }elija godinama je le~ila pacijente sa te{kim hematolo{kim i onkolo{kim bolestima. Brojni qudi situacije i danas `ive u se}awu.

“Bilo ih je puno, ali da pomenem tu jednu od prvih situacija, samo {to sam do{la u Nema~ku, pacijenta koji je imao jednu jako retku i vrlo opasnu akutnu limfoblasnu leukemiju i koji je iz Beograda do{ao jer uop{te nije mogao da odgovori na terapiju. I onda smo kod wega, zato {to je imao tu posebnu genetsku promenu, kroz tu studiju upotrebili ciqanu terapiju sa lekom koji se zove Imatinip, koji je sada standard u le~ewu te leukemije ali je to bilo davne 2000. godine. Tako da je on postigao kompletnu remisiju i zahvaquju}i toga mogli smo da ga transplantiramo”, ka`e dr Basara.

Diplomirala je, magistrirala i doktorirala u Beogradu. Nakon godina rada na Klinici za hematologiju, 1997. godine odlazi u Nema~ku, kako bi se posvetila oblasti koja ju je posebno interesovala, transplataciji mati~nih }elija. Tamo nastavqa i akademsku karijeru, rade}i kao docent na Univerzitetu u Majncu, a potom i kao profesor na Univerzitetu u Lajpcigu.

“Nema~ki sistem se jako puno razlikuje od Srbije, potpuno je druga~ije koncipiran i mnogo je vi{e koncipiran kao prakti~no. Ve} za vreme studija i

naredne

za vreme te prakti~ne godine kada zavr{ite studije i radite godinu dana kao lekar nau~ite manuelno da radite razne punkcije...Tu je potrebno vreme da se uklupim u taj sistem a osim toga oti{la sam odavde kao hematolog, a tamo nau~ila jo{ i onkologiju”, ka`e dr Basara. Tri decenije profesionalne karijere izgradila je u Nema~koj, gde i danas `ivi. Iako je ve} tri godine u penziji, nije se u potpunosti povukla iz medicine. Kroz konsultacije i stru~na mi{qewa nastavqa da poma`e pacijentima iz regiona i sveta. “Naj~e{}e zablude sa kojima se pacijenti susre}u su raznorazne reklame po podkastovima, po internetima od nestru~nih qudi koji reklamiraju raznorazne preparate koji uop{te nisu dokazani u klini~kim studijama i koji pacijente u `eqi da pomognu sebi, da produ`e `ivot ili familija ga natera da uzima. Nemaju nikakav efekat i osim toga mogu da pokvare efekat citostatske ili imunoterapije ili ciqane terapije”, ka`e dr Basara. Budu}nost le~ewa hematolo{kih i onkolo{kih bolesti vidi kroz optimizam. Razvoj ciqane terapije, imunoterapije i novih tehnologija, kako ka`e, zna~ajno je unapredio mogu}nosti le~ewa, a o~ekuje da }e naredne godine doneti jo{ ve}i napredak u borbi protiv malignih oboqewa.

Za bli`e informacije pozovite: mob. 0400 016 456 Mile Jeremi}

SRBIN ME\U STRADALIMA U PADU AVIONA:

Jedanaest osoba poginulo je u nedequ kada se mali avion sru{io u mestu Tomblen, u blizini Nansija, na severoistoku Francuske, a me|u `rtvama se nalazi i instruktor padobranstva Filip Kova~evi} (51)

Filip Kova~evi} je 2007. godine stekao saveznu instruktorsku licencu, a svoju karijeru zapo~eo je u Belforu. Posledwih deset godina radio je kao instruktor u klubu La Veze, a iza sebe je imao 6.800 skokova.

@iveo je u Kingershajmu u Alzasu, bio je vrhunski padobranac i jedan od {est instruktora u klubu iz Bezansona, pi{e francuski „L’Est Républicain“.

Filip Kova~evi} bio je i specijalista za disciplinu brzog prizemqewa, u kojoj je ostvario zapa`en rezultat na Prvenstvu Francuske 2024. godine.

„Bio je dvostruko kvalifikovan instruktor. Pored sportske aktivnosti u okviru federacije, radio je i van we, u oblasti civilnog vazduhoplovstva, gde je obavqao tandem skokove za po~etnike. Upravo zbog tog posla bio je u Nansiju u nedequ. Bio je izuzetno stru~an u svemu ~ime se bavio.“, rekao je @an-Mi{el Pule, nacionalni tehni~ki direktor Francuske padobranske federacije, koji ga je redovno sretao u Bezansonu.

Wegov prijateq David Ue, vi{estruki svetski {ampion u padobranstvu iz Deveseja, opisao ga je ovim re~ima:

„Bio je veoma skroman, imao je veliko srce, nesebi~no je delio savete mla|ima i mnogo vremena posve}ivao na{em sportu. Wegova skromnost bila je zaista izuzetna. Svi koji su ga poznavali govorili su da je bio vedar i prijatan ~ovek, a istovremeno izuzetno ozbiqan i profesionalan kada je re~ o poslu.“

U nesre}i su `ivot izgubili pilot, pet instruktora padobranstva i pet polaznika koji su tog dana trebalo da izvedu svoje prve skokove.

Doncaster (Melbourne, VIC)

Australija podi`e ratovawe

na morskom dnu u vrh odbrambenih prioriteta

Australija je u novoj Nacionalnoj odbrambenoj strategiji podigla za{titu kriti~ne podmorske infrastrukture me|u kqu~ne prioritete. Re~ je o kablovima i drugim objektima na morskom dnu koji nose digitalne komunikacije i podr`avaju ekonomiju i odbranu zemqe.

Za Kanberu je to pitawe direktne bezbednosti. Australija je sa svetom povezana preko 16 podmorskih kablova koji prenose 98 odsto internet saobra}aja, dok se na severozapadnom delu plitkog morskog dna nalazi i obimna infrastruktura vezana za resurse na moru.

BRZA NABAVKA IZ CIVILNOG SEKTORA

Ratna mornarica Australije tra`i re{ewe u komercijalnoj podvodnoj industriji, pre svega u sektoru nafte i gasa na moru. Ciq je da se oprema koja ve} radi u civilnom sektoru brzo prilagodi vojnoj upotrebi.

Problem za Australiju nisu samo havarije i o{te}ewa iz okru`ewa, ve} i rastu}i rizik od namernih dejstava. U fokusu su sposobnosti za otkrivawe i pra}ewe na velikim dubinama, daleko ispod dometa klasi~nih sistema za protivminska dejstva.

To je posebno va`no zbog geografije australijske obale, gde morsko dno posle uskog kontinentalnog pojasa brzo pada na dubine od 3.000 metara i vi{e. Zato mornarica razvija sredstva i znawa za dubinske podvodne operacije, a ne samo za plitke priobalne zone.

ADV GUIDANCE I SARADWA U OKVIRU AUKUS

Australija je krajem 2023. sa komercijalnog tr`i{ta kupila brod za podvodnu podr{ku ADV Guidance. Brod ima civilnu posadu, dok se vojni timovi i oprema ukrcavaju po potrebi.

Tokom ve`be „Talisman Sabre“ 2025. godine, ADV Guidance je kod severozapadne Australije kori{}en za aktivnosti vezane za podmorsku infrastrukturu u okviru saradwe AUKUS. Na brodu su bili pripadnici australijske, britanske i ameri~ke mornarice, uz ukrcanu britansku i ameri~ku opremu.

Ratna mornarica Australije je ve} pokazala i {ta wena dubinska oprema mo`e. U 2023. godini upotrebqena je za pronalazak i snimawe olupine ameri~kog razara~a USS Edsall, potonulog 1942. godine, u udaqenim vodama dubqim od 3.000 metara. To pokazuje pravac u kojem Australija {iri besposadne i robotizovane sposobnosti za kontrolu morskog dna.

Kazne za kompanije i do 100 miliona dolara

Samo {est meseci nakon {to je Australija postala prva zemqa na svetu koja je zabranila pristup dru{tvenim mre`ama mla|ima od 16 godina, vlasti sada dodatno poo{travaju pravila. Posebno se izdvaja predlog da tehnolo{kim kompanijama koje ne spre~e decu da zaobi|u zabranu prete nov~ane kazne do ~ak oko 100 miliona dolara (60 miliona evra).

Australijska vlada predstavila je parlamentu predlog zakona kojim bi zna~ajno poo{trila kontrolu nad tehnolo{kim kompanijama i wihovim sprovo|ewem zabrane pristupa dru{tvenim mre`ama za korisnike mla|e od 16 godina. Osim udvostru~enih nov~anih kazni, zakon predvi|a i ve}a ovla{}ewa internet regulatora za istragu potencijalnih prekr{aja.

Iako su nova pravila ve} na snazi, vlasti tvrde da veliki broj dece i daqe uspeva da koristi dru{tvene mre`e, {to pokazuje da postoje}i mehanizmi kon trole nisu dovoqno efikasni.

Prema novom predlogu, mak simalna kazna za kr{ewe propisa bila bi pove}ana sa 30 na oko 60 miliona evra.

„Ohrabruje me globalni zamah koji smo videli otkako je uvedena minimalna starosna granica za kori{}ewe dru{tvenih mre`a, ali jasno je da velike tehnolo{ke kompanije ne ~ine dovoqno da se pridr`avaju zakona”, rekao je australijski premijer Entoni Elbanizi, dodaju}i da jo{ uvek ima previ{e dece koja koriste dru{tvene mre`e.

se utvrdilo da li su zaista preduzele sve mere za sprovo|ewe zakona. Regulator ve} istra`uje mogu}a kr{ewa propisa na platformama Fejsbuk, Instagram, TikTok, Snep~et i Jutjub. Tako|e, australijska ministarka komunikacija Anika Vels optu`ila je pojedine tehnolo{ke

Istovremeno, australijski regulator za internet bezbednost „eSejfti (eSafety)” dobio bi znatno {ira ovla{}ewa. Kompanije bi, na wegov zahtev, morale da dostavqaju internu dokumentaciju, ukqu~uju}i zapisnike sa sednica uprave i internu elektronsku prepisku, kako bi

kompanije da poku{avaju da zaobi|u ili oslabe primenu novih pravila. Ona je poru~ila da }e sve kompanije koje posluju u Australiji morati da po{tuju zakone ili }e se suo~iti sa ozbiqnim posledicama. Da bi predlo`ene izmene stupile na snagu, zakon sada mora da dobije podr{ku australijskog parlamenta.

@ena iz Sidneja se probudila iz kome dve nedeqe nakon napada ajkule

@ena koju je pre vi{e od dve nedeqe napala ajkula dok je plivala na popularnoj pla`i u Sidneju, nakratko se probudila iz indukovane kome, saop{tila je wena porodica.

Lea Stjuart napadnuta je 13. juna na pla`i Kudzi (Coogee), zadobiv{i te{ke povrede, prenosi BBC.

Ova 34-godi{wa majka pretrpela je vi{estruke ujede po rukama i nogama, kao i veliki gubitak krvi. U kriti~nom stawu prevezena je u bolnicu, gde je podvrgnuta nizu operacija, ukqu~uju}i i amputaciju jedne ruke.

PROBUDILA SE I PITALA ZA ]ERKU

Wen brat izjavio je da su lekari smawili nivo sedacije kako bi se Stjuart nakratko probudila.

Majci i partneru, koji su bili pored wenog kreveta, rekla je: „Volim vas“, a zatim je pitala da li je wena }erka dobro.

„To se dogodilo mnogo br`e nego {to je iko o~ekivao. Za nas je to pravo ~udo i ostvarewe svega ~emu smo se nadali i za {ta smo se molili tokom protekle nedeqe“, napisao je Xo{ua Stjuart u poruci podr{ke svojoj sestri.

PRED WOM JE DUG OPORAVAK

On je naveo da se Lea i daqe nalazi na odeqewu intenzivne nege i da je tokom protekle nedeqe operisana pet dana zaredom, dok su nove operacije planirane u narednim sedmicama.

„Pred wom je dug put i weno stawe je i daqe kriti~no, ali ovo je izuzetno pozitivan prvi korak koji nam uliva nadu u

wen dugoro~ni oporavak“, dodao je.

Stjuart, koja radi kao u~iteqica, oti{la je na jutarwe plivawe na pla`u Kudzi, a napad se dogodio dok je plivala nedaleko od obale.

NIZ NAPADA AJKULA

Australija je ove godine zabele`ila vi{e napada ajkula.

U januaru su se u roku od samo dva dana dogodila ~etiri napada, me|u kojima i napad na de~aka na pla`i u Sidneju, koji je kasnije preminuo od zadobijenih povreda u bolnici.

PROMENE NA GLOBALNOM NIVOU - SLOVENIJA, POQSKA, FRANCUSKA... Pored Australije, Francuska Nacionalna skup{tina usvojila je zakon kojim se deci mla|oj od 15 godina zabrawuje otvarawe naloga na dru{tvenim mre`ama, uz obavezu roditeqskog pristanka u odre|enim slu~ajevima. U me|uvremenu, vlada Velike Britanije najavila je uvo|ewe sli~nog modela za mla|e od 16 godina, koji bi trebalo da stupi na snagu 2027. godine i ukqu~uje dodatna ograni~ewa. Sli~ne mere ili predloge uvode ili razmatraju i Slovenija, Poqska, [panija, Danska i Malezija, {to pokazuje da se ova vrsta regulacije {iri na vi{e kontinenata. Ipak, primena ovih pravila nije jednostavna - podaci pokazuju da vi{e od 80 odsto korisnika mla|ih od 16 godina i daqe koristi dru{tvene mre`e, i to samo tri meseca nakon stupawa zabrane na snagu u Australiji.

Jedna studija Univerziteta u Wukaslu, sprovedena na vi{e od 400 mladih uzrasta od 12 do 17 godina, zakqu~ila je da je zakon o minimalnoj starosnoj granici doveo do „ograni~ene primene, nepotpunog po{tovawa i zna~ajnog zaobila`ewa pravila na dru{tvenim mre`ama”.

la

Pro{log meseca zabele`ena su i dva smrtonosna napada. U Kvinslendu je ajku-

usmrtila mu{karca tokom podvodnog ribolova, dok je u Zapadnoj Australiji 38-godi{wi otac dvoje dece, Stiven Mataboni, preminuo nakon {to ga je napala ajkula duga oko ~etiri metra.

Entoni Elbanizi: Jo{ uvek ima previ{e dece koja koriste dru{tvene mre`e

Australijanac Sajmon

Karman (46) uhap{en je na aerodromu u Bangkoku

Australijanac Sajmon Karman (46) uhap{en je na aerodromu u Bangkoku dok je poku{avao da napusti Tajland, nakon istrage o smrti 17-godi{we devojke ~ije je telo prona|eno u odba~enom koferu

Na aerodromu u Bangkoku uhap{en je 46-godi{wi dr`avqanin Australije Sajmon Karman zbog sumwe da je ubio 17-godi{wu devojku ~ije je golo telo prona|eno u koferu.

Mu{karac je, prema navodima policije i lokalnih medija, zaustavqen ju~e oko 21.30 ~asova dok se spremao da se ukrca na let avio-kompanije „Xetstar” za Pert.

cikla. Portal „Pataja 24 wuz” objavio je snimak na kojem se vidi kako se devojka i mu{karac dr`e za ruke dok ~ekaju lift oko 3.30 ujutru, kao i snimak mu{karca koji iznosi kofer iz zgrade.

ISTRAGA I PRONALAZAK TELA

Policijska stanica u Pataji zatra`ila je od imigracione slu`be da spre~i mu{karca da napusti Tajland. Priveden

Hap{ewe je usledilo nakon istrage o wegovoj povezanosti sa tinejxerkom ~ije je telo prona|eno u koferu odba~enom u blizini Plutaju}e pijace u Pataji, na isto~noj obali Tajlandskog zaliva, prenose lokalni mediji i agencija Frans pres. Za sada nije poznato u kakvom su odnosu bili Australijanac i `rtva.

SNIMCI NADZORNIH KAMERA

DOVELI DO OSUMWI^ENOG

Snimci nadzornih kamera prikazuju osumwi~enog kako u ranim jutarwim satima u ~etvrtak ulazi u stan u letovali{tu Pataja zajedno sa 17-godi{wom Tajlan|ankom Tun~anok Donhoml.

Nekoliko sati kasnije iza{ao je iz zgrade nose}i veliki crni kofer, koji je potom prevezao na zadwem delu moto-

je na aerodromu Suvarnabhumi u Bangkoku dok je poku{avao da pobegne iz zemqe. Osumwi~eni, koji negira ume{anost u otmicu i ubistvo, ispitan je i dao je informacije o lokaciji na kojoj je kofer odba~en. Policija je u petak u blizini `elezni~ke pruge prona{la kofer, a unutra telo `rtve sa tragovima nasiqa, objavio je lokalni portal „Pataja wuz”.

Policijski zvani~nik iz Pataje rekao je za agenciju Frans pres da istra`iteqi ~ekaju rezultate obdukcije i druge dokaze pre podizawa optu`nice.

Zvani~nik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, dodao je da bi optu`be mogle da obuhvate otmicu deteta, ubistvo, prikrivawe tela i „otmicu maloletnice u seksualne svrhe”. Prema pisawu porta-

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje

kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

ALGESTER LODGE

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

la „Nej{n Tajland”, mu{karac je uhap{en pod optu`bama za ubistvo i prikrivawe tela.

Portparol australijskog Ministarstva spoqnih poslova i trgovine potvrdio je da ministarstvo „pru`a konzularnu pomo} australijskom dr`avqaninu pritvorenom na Tajlandu”.

„Zbog na{ih obaveza u vezi sa za{titom privatnosti nismo u mogu}nosti da damo dodatne komentare”, navedeno je u saop{tewu.

IMAO OGREBOTINE

Policija navodi i da je Karman prilikom hap{ewa na aerodromu imao vidqive ogrebotine na vratu i rukama, za koje

istra`iteqi veruju da su odbrambene povrede nastale tokom borbe.

Na~elnik policije Pataje, pukovnik Anek Saratongju, izjavio je da je Karman prvobitno optu`en za odvo|ewe maloletnice radi izvr{ewa nedoli~nog ~ina.

„Verujemo da ju je ubio i ispitujemo ga pod sumwom za ubistvo. Na telu ima ogrebotine od noktiju koje odgovaraju borbi, ali on pori~e da ju je ubio”, rekao je on. U snimku koji je objavio portal „Pataja 24 wuz”, Karman se obratio porodici `rtve: „@ao mi je zbog onoga {to se dogodilo va{oj }erki. Bilo je van moje kontrole. Znam da ste sigurno veoma tu`ni i uznemireni.”

[ef Saveta za Australiju/ Izrael i jevrejska pitawa Arsen Ostrovski, koji je rawen u pro{logodi{wem napadu na australijskoj pla`i Bondaj, izjavio je pred kraqevskom komisijom da su slike generisane ve{ta~kom inteligencijom kori{}ene za {irewe dezinformacija da su wegove povrede la`ne i to u momentu dok se pripremao za operaciju.

Ostrovski je prilikom svedo~ewa pred saveznom kraqevskom komisijom izjavio da se wegova fotografija koju je poslao prijatequ nakon napada, koji je kasnije postavio na dru{tvenim

mre`ama, brzo pro{irio na internetu, prenosi Tajms of Izrael. Istakao je da je fotografija na kojoj le`i sa krvavom glavom ubrzo obra|ena pomo}u ve{ta~ke inteligencije, nakon ~ega su se pojavile verzije koje su, kako je naveo „predstavile wegove povrede kao la`ne” i prikazivale ga kao „kriznog glumca”. Prema wegovim re~ima, u narednim satima su se pojavile i druge dipfejk fotografije ukqu~uju}i prikaze u bolnici i monta`e sa nagradom „Oskar”. „Bukvalno sam se pripremao za operaciju kada sam prvi put saznao {ta se de{ava na mre`i”, rekao je Ostrovski.

Dodao je da i danas postoje brojne la`ne fotografije na internetu, kao i da se suo~ava sa „neprekidnim talasom mr`we”. Platforma Meta je uklonila deo sadr`aja, dok Iks i Jutjub nisu odgovorile na prijave, otkrio je Ostrovski.

Saxid Akram (50) i wegov sin

Navid Akram (24) su 14. decembra pro{le godine otvorili vatru na jevrejske porodice koje su slavile Hanuku na pla`i Bondaj u Sidneju. Tokom napada ubijeno je 15 osoba, me|u kojima 11 mu{karaca, 3 `ene i jedna desetogodi{wa devoj~ica, dok je na desetine drugih vernika raweno. U razmeni vatre sa policijom, Saxid je ubijen, dok je wegov raweni sin uspe{no savladan, razoru`an i uhap{en. Navid se sada suo~ava sa ukupno 78 te{kih optu`bi, ukqu~uju}i 15 ta~aka za masovno ubistvo, 40 ta~aka za poku{aj ubistva i izvr{ewe brutalnog teroristi~kog akta.

Dug nije drvo...

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Viktorija i Novi Ju`ni Vels imaju najve}e ukupne dr`avne dugove u Australiji, pri ~emu se predvi|a da }e Viktorija prema{iti 170 milijardi (na engleskom: biliona) dolara, a Novi Ju`ni Vels oko 210 milijardi dolara bruto duga. Me|utim, kada se procewuje optere}ewe duga u odnosu na ekonomsku veli~inu dr`ave (bruto dr`avni

Australija (najni`i u zemqi, sa otprilike 7,5% BDP-a). Jo{ jedan va`an parametar je dug po glavi stanovnika koji meri prose~no du`ni~ko optere}ewe koje deli svaki stanovnik u jurisdikciji jedne dr`ave. Najvi{i je naravno u Viktoriji koja konstantno ima najve}i dug po glavi stanovnika u celoj Australiji (a ponekad i globalno), prelaze}i 30.000 dolara po osobi. Dok Zapadna Australija odr`ava najni`i dug po glavi stanovnika.

Ministar finansija Kvinslenda, Dejvid Xanecki, izneo je pro{log meseca svoj drugi dr`avni buxet, za koji ka`e da „ja~a“ temeqe koje je vlada postavila pro{le godine.

Prognozira se da }e operativni deficit Kvinslenda dosti}i 6,2 milijarde dolara u slede}oj fiskalnoj godini — ali po prvi put pod vladom Krisafulija, povratak suficitu je na vidiku.

privatnih vozila za 100 dolara, sa smawewem od 80 dolara za motocikle - {to }e ko{tati 435 miliona dolara. Nedeqno ograni~ewe putarina bi}e smaweno sa 60 na 50 dolara, a cene karata za Opal }e biti zamrznute na cenama iz 2025. godine za tu godinu.

Prognozira se da }e dug dr`ave porasti na 175,6 milijardi dolara u periodu 2026-27, u odnosu na 165,3 milijarde dolara ove godine. Kamata koju dr`ava pla}a na to iznosi}e 8,9 milijardi dolara za period 2026-27, a pora{}e na 11,8 milijardi dolara u periodu 2029-30.

Drugi dr`avni buxet blagajnice Zapadne Australije Rite Safioti doneo je neo~ekivani prihod od 2,5 milijardi dolara za teku}u fiskalnu godinu. Najbogatija dr`ava u zemqi je na dobrom putu da ostane izuzetak po pitawu duga u pore|ewu sa drugim jurisdikcijama, jer ot-

proizvod) ili po glavi stanovnika, Tasmanija i Severna Teritorija se ~esto rangiraju kao najzadu`enije. Zapadna Australija je u najboqoj poziciji {to se ti~e javnih dugova. Dr`avni dug se meri i rangira kori{}ewem nekoliko razli~itih parametra. Pore|ewe kqu~nih merila otkriva u kakvoj se ekonomskoj poziciji dr`ave realno nalaze. U apsolutnom dolarskom smislu, ve}e dr`ave prirodno imaju najve}e ukupne brojke duga. Viktorija na primer od 170 milijardi do preko 200 milijardi dolara (varira u zavisnosti od parametra merewa). Novi Ju`ni Vels od 178 do 210 milijardi dolara. Kvinslend od 90 do 105 milijardi dolara. Ju`na Australija od 50 do 60 milijardi dolara. Tasmanija od 10 do 16 milijardi dolara. I na kraju Zapadna Australija: od 30 milijardi do 35 milijardi dolara. Odnos ukupnog duga i bruto dr`avnog proizvoda je izuzetno va`an za razumevawe realne zadu`enosti. Ovo merilo upore|uje dug sa veli~inom dr`avne ekonomije, obja{wavaju}i koliko je dr`ava realno sposobna da ga otplati. Tako su po ovom merilu Tasmanija i Viktorija izme|u 35% i 40% svojih ekonomija zadu`ene u odnosu na ukupni dug. U umerene du`nike spadaju Novi Ju`ni Vels i Ju`na Australija oko 20% do 26%. Najni`i dug po ovom merilu ima Zapadna

Buxetski dokumenti prognoziraju skroman suficit od 619 miliona dolara do 2029-30, {to bi bio prvi suficit dr`ave od 2023-24.

Ministar finansija zasluge pripisuje „pa`qivom upravqawu rastom tro{kova“, rekav{i da je vlada izbegla „lake odluke“ ukidawa poreza, smawewa usluga i okon~awa projekata. Ali dug }e naravno nastaviti i daqe da raste. Do kraja fiskalne 2026-27. godine, prognozira se da }e ukupni dug dosti}i 162,6 milijardi dolara. To je 8,1 milijardu dolara mawe nego {to je prognozirano u a`urirawu buxeta dr`ave na sredini godine. O~ekuje se da }e ukupan dug dr`ave porasti na 216,5 milijardi dolara do 202930. godine, {to bi sa sobom dovelo do otplate kamata od skoro 11 milijardi dolara. I vlada Novog Ju`nog Velsa otkrila je nedavno svoje odluke o potro{wi i {tedwi za narednu fiskalnu godinu. Olak{awe tro{kova `ivota bi}e ponu|eno kroz jeftinije ograni~ewe putarina, zamrzavawe tro{kova javnog prevoza i smawewe naknada za registraciju vozila na godinu dana. Jedna od najve} ih novih buxetskih mera je paket pristupa~nosti transporta od 561 milion dolara koji }e pomo}i u smawewu tro{kova putovawa. U narednih 12 meseci, vlada }e smawiti registraciju

kriva jo{ jedan ogroman suficit. Drugi dr`avni buxet blagajnice Zapadne Australije Rite Safioti doneo je neo~ekivani prihod od 2,5 milijardi dolara za teku}u fiskalnu godinu, sa dodatnih 2,4 milijarde dolara suficita predvi|enog za 202526. godinu. To je sedmi uzastopni operativni suficit dr`ave, za koji Kukova vlada ka`e da }e pomo}i dr`avi bogatoj resursima da se diverzifikuje i pripremi svoju ekonomiju za budu}nost. O~ekuje se da }e neto dug Zapadne Australije porasti na 33,6 milijardi dolara na kraju teku}e fiskalne godine, {to je 1,1 milijardu dolara vi{e nego {to je predvi|eno u decembru, i da }e se pro{iriti na 42,4 milijarde dolara u odnosu na budu}e procene.

I da dug nije drvo da istruli, kako ka`e stara srpska poslovica, najboqe dokazuju pojedina~ne analize saveznih australijskih dr`ava. Zahvaquju}i pre svega trenutnim „zelena{kim“ kamatama dugovi }e u narednim decenijama biti sve ve}i. I sve dok se astronomske kamate mogu redovno pla}ati malo se ko zbog toga izgleda i uzbu|uje.

ZAJEDNICA

VIDOVDAN DALEKO OD OTAXBINE: Srpske {kole u Australiji neguju tradiciju

Vidovdan je i ove godine sve~ano obele`en u srpskim dopunskim {kolama i crkvenim zajednicama {irom Australije. Kroz pesmu, recitacije, folklor i dramske prikaze, najmla|i su jo{ jednom pokazali da srpski jezik, kultura i tradicija nastavqaju da `ive i daleko od otaxbine. Jedna od centralnih sve~anosti u Viktoriji odr`ana je u Srpskoj etni~koj {koli „Vuk Stefanovi} Karaxi}“ u Kizborou, gde je prire|ena tradicionalna Vidovdanska akademija. O tome vi{e u prilogu Krste Markovi}a.

Srpska zajednica {irom Australije obele`ila je Vidovdan sve~anim akademijama i priredbama, koje su i ove godine organizovane u srpskim dopunskim {kolama i crkvenim zajednicama. Kroz recitacije, pesmu, folklor i dramske prikaze, najmla|i su jo{ jednom pokazali da srpski jezik, kultura i tradicija nastavqaju da `ive daleko od otaxbine, dok se kosovski zavet i Vidovdan prenose na nove generacije.

Jedna od centralnih sve~anosti u Viktoriji odr`ana je u Srpskoj etni~koj {koli „Vuk Stefanovi} Karaxi}“ u Kizborou, gde je u crkvi Svetog arhi|akona Stefana prire|ena tradicionalna Vidovdanska akademija.

Akademija je zapo~ela projekcijom fotografija srpskih svetiwa, Kosova i Metohije, }irilice i u~enika {kole, nakon ~ega su svi u~enici zajedno izveli pesmu

„Oj Kosovo, Kosovo“. Blagoslov skupa dao je otac Petar Damjanovi}, a prisutnima se potom obratila direktorka {kole Nada Miqani}.

Pozdravqaju}i roditeqe, u~enike i goste, Miqani} je istakla da Vidovdan nije samo se}awe na jedan istorijski doga|aj, ve} prilika da se najmla|ima prenesu qubav prema srpskom jeziku, kulturi, tradiciji i vrednostima koje povezuju srpski narod.

„U~enici u~e srpski jezik, odrastaju u srpskoj zajednici i svojoj pravoslavnoj veri, a upravo to ih povezuje sa srpskom kulturom, srpskim nasle|em i srpskom istorijom. Deca koja su danas pred vama ponosni su nosioci nasle|a kosovskih junaka“, poru~ila je direktorka.

Ona je zahvalila nastavnicima i roditeqima na trudu i podr{ci, naglasiv{i da se zajedni~kim radom ~uva nacionalni identitet i gradi budu}nost srpske zajednice u Australiji.

Posebno je istakla da su ove godine prvi put na Vidovdanskoj akademiji nastupila i deca uzrasta od ~etiri godine iz pred{kolske grupe „P~elice“.

„Iako su sa nama tek kratko vreme, vredno su radili i sa velikim entuzijazmom pripremili svoj prvi nastup na velikoj sceni zajedno sa svojim u~iteqicama. @elimo da ovo bude samo prvi od mnogih Vidovdana koje }ete obele`iti zajedno sa nama u na{oj {koli i na{oj zajednici“, rekla je Miqani}.

Ona je poru~ila i da prisustvo roditeqa predstavqa sna`nu podr{ku deci.

„Ono {to je va`no i vredno za vas, budite sigurni, posta}e va`no i vredno i za wih“, naglasila je direktorka {kole. Bogat kulturno-umetni~ki program okupio je u~enike svih uzrasta. Najmla|i su izveli pesmu „Suprotnosti“ i nastupili sa folklornom grupom „Mali{ani“ - [umadija, dok su u~enici svih razreda zajedni~ki otpevali pesme „Mi smo deca neba“ i „Oj Srbijo“.

Poseban deo programa bio je posve}en Kosovskom ciklusu. U~enici su izveli recitale „Smrt majke Jugovi}a“, „Kosovska bitka“ i „Vidovdanski zavet“, a publika je imala priliku da u`iva i u spletu narodnih igara „Laste, prolaste“, pesmi „Srpkiwica jedna mala“ i nastupu folklorne grupe „[umadija“, koja je zatvorila ovogodi{wu akademiju.

Na kraju programa organizatori su podsetili da narod traje onoliko koliko

uspe da sa~uva svoje nasle|e i sa qubavqu ga prenese novim generacijama, uz poruku da srpski jezik, kultura i tradicija imaju svoju budu}nost upravo u deci koja odrastaju daleko od otaxbine.

U Melburnu su Vidovdan prigodnim akademijama obele`ile obe srpske etni~ke {kole. Pored Srpske etni~ke {kole „Vuk Stefanovi} Karaxi}“ u Kizborou, svoju Vidovdansku akademiju u subotu uve~e odr`ala je i Srpska etni~ka {kola „Vuk Karaxi}“ iz Sent Albansa. Sli~ne sve~anosti organizovane su i u drugim srpskim zajednicama {irom Australije, gde su u~enici srpskih {kola kroz pesmu, recitacije, dramske prikaze i folklor obele`ili jedan od najzna~ajnijih datuma srpske istorije i duhovnosti, nastavqaju}i tradiciju o~uvawa srpskog jezika, kulture i nacionalnog identiteta me|u novim generacijama.

Krste Markovi}, SBS na srpskom

Pi{e: Joca Gajeskov

Humanitarna organizacija

„Princip“, Pokret srpskih ~etnika Ravne Gore i Sportski klub Bonirig, pozivaju vas u nedequ 12. jula na projekciju filma „\eneral“, istorijske drame rediteqa Miloslava Samarxi}a, koja prikazuje `ivot i ratni put generala Dragoquba Dra`e Mihailovi}a i jedno od najzna~ajnijih poglavqa srpske istorije.

„Ovo nije samo filmsko ve~e. Postoje pri~e koje ne pripadaju samo pro{losti. Postoje pri~e koje nas podse}aju ko smo, odakle dolazimo i kakve su `rtve podnete da bismo danas `iveli slobodno. Ovo je prilika da se okupimo kao zajednica, odamo po{tu na{im precima i podr`imo va`an projekat koji }e ostati

VESTI IZ SRPSKE ZAJEDNICE SIDNEJA I

Uskoro f ilmsko ve~e u Bonirigu

budu}im generacijama“ - ka`e se u pozivu orhanizatora. Molitveni pomen za poginule borce i `rtve ratova je u 17:30 ~asova, a projekcija filma u 18:00 ~asova. Ulaz je besplatan, sav prihod od dobrovoqnih priloga bi}e namewen zavr{etku `ivopisa Hrama Svetih Mu~enika Jasenova~kih u Me|uvo|u kod

Kozare. Tokom ve~eri posetioce o~ekuje i nekoliko vrednih donatorskih poklona. Ukoliko niste u mogu}nosti da prisustvujete doga|aju, a `elite da podr`ite zavr{etak `ivopisa Hrama Svetih Mu~enika Jasenova~kih, nazovite 0424 973 450 (Nenad Nele Ar~aba)

U susret avgustovskom Cenzusu

Australija }e sprovesti Cenzus 11. avgusta ove godine, pa je po`eqno da se toga dana izjasne

kao Srbin – Srpkiwa, tako|e ako pri~ate srpski jezik u ku}i obavezno nazna~ite to.

Vidovdan u Dapto

Odr`ana godi{wa Skup{tina u Grenvilu

Proteklog vikenda Udru`ewe boraca „Dragoqub - Dra`a Mihailovi}“ iz sidnejskog predgra|a Grenvil, odr`alo je svoju 76. godi{wu Skup{tinu sa izborom nove uprave.

Gde god je sloga tu je i dobroga rada, sretno istoj Upravi koja je ve} par godina ista, {to je najboqi dokaz da vaqaju pa se ne mewaju – poruka je sa pomenute skup{tine, uz `equ da tako jo{ slo`nije i sna`nije rade jo{ mnogo godina.

Tom prilikom prisutni ~lanovi ove na{e organizacije jedne od najstarijih u Australiji, dogovorili su plan budu}ih dru{tveno –kulturnih aktivnosti, o ~emu }e javnost biti na vreme obave{tena. Upravu sa~iwavju slede}i ~lanovi: predsednik Bo`idar Savi}, zamenik predsednika Milan Rodi}, sekretar Biqana \ur|evi}, blagajnik Mirjana Kova~, Sud ~asti Zdravko \ur|evi}, auditor Smiqa Karamarkovi}, Prire|iva~ki odbor Helen Kuzmanovi} i upravnik Spomendoma Petar Kuzmanovi}.

Podse}amo da federalna vlada i vlade dr`ava i teritorija odre|uju finansirawe zajednici i organizacijama jedne zajednice na osnovu broja qudi koji se izjasni kao tog porekla ili jezi~ke pripadnosti. Ako je broj mawi na Censuzu, mawe sredstava se izdvaja.

Budu}nost srpske zajednice u Australije zavisi od toga - sportski klubovi, mnoga KUD i mediji na srpskom jeziku.

Ako ste srpskog porekla ponosno to nazna~ite u Cenzusu avgusta meseca.

U nedequ, 28. juna 2026. godine, Crkveno - {kolska op{tina Sveti Jovan Krstiteq iz Dapta je sve~ano obele`ila Vidovdan. Liturgiju je slu`io jerej Nikola Kova~evi} sa protojerejem Qupkom ^ubrilovi}em, a nakon slu`be slu`en je parastos svim stradalima od Kosova do dana{weg dana.

U~enici ovda{we srpske {kole su posle ru~ka koji je poslu`en u crkvenoj sali, izveli recitacije obu~eni u tradicionalne srpske no{we.

Prisustvo velikog broja vernika dokaz je da Vidovdan `ivi u srcima na{ih qudi na ovim prostorima.

Vidovdan u Fareru

Veliki srpski nacionalni i verski praznik Vidovdan, sve~ano je obe-

le`en u hramu Svetog Save u kanberskom predgra|u Farer, gde je liturgiju slu`io

i vernike pri~estio Ilija Dragosavqevi}, dovdansku akademiju kvenom domu |aci ovda{we parohije temu praznika koji Mnogobrojni koji su ispunili prisustvovali programu, aplauzima gradili mlade uvereni da }e godina u budu}e negovati i promovisati pravoslavqe, svetosavqe, srpski jezik, kulturu dicije. Da je u Fareru ista sve~ano najboqe potvrditi prilo`ene tografije.

U Srpskoj pravoslavnoj parohiji Svetog Jovana Krstiteqa u Volongongu sve~ano je proslavqen Vidovdan, jedan od najzna~ajnijih dana u duhovnom i nacionalnom kalendaru srpskog naroda. Kako saznajemo od stare{ine hrama o. Branka Bosan~i}a, proslava je zapo~e-

la Svetom Liturgijom, nakon koje je slu`en molitveni pomen svim srpskim junacima i stradalnicima od Kosovskog boja do dana{wih dana. U molitvenom sabrawu okupio se veliki broj vernika, koji su svojim prisustvom jo{ jednom posvedo~ili da Vidovdan ostaje `ivi te-

meq na{eg duhovnog rijskog pam}ewa, na udaqenost od Poseban utisak je Vidovdanska koju su pripremili

ratea, snage boxe.

Slavko

Prota Ilija ~ita Jevan|eqe „Desna ruka“ u oltaru proti Iliji

Molitveni pomen svim srpskim junacima u Volongongu „Obili}i“ iz Volongonga

Za qubiteqe borila~kih

ve{tina u Sidneju

Srpski centar u Bonirigu bi}e gazda velikog turnira borila~kih ve{tina u organizaciji „Je` promo{n“, koji je na programu 17. jula i na koji pozivate da prisustvujete.

Slavko Je` na treningu sa svojim momcima

U razgovoru sa Slavkom Je`om, australijskom i srpskom legendom karatea, trenerom i organizatorom turnira, saznajemo da }e doti~no ve~e snage odmeriti poznati australijski borci i najboqi sportisti iz Kamboxe. - Bi}e to spektakl u okviru „Kun Khmer fajt najt“ koji }e sigurno odu{eviti sve qubiteqe borila~kih ve{tina u Sidneju i okolini – ka`e SlavPa, ko voli neka izvoli!

Fareru

pri~estio prota Dragosavqevi}, a Viakademiju u crpriredili parohije na koji slavimo. vernici ispunili hram i kulturnom aplauzima su naizvo|a~e oni mnogo budu}e ~uvati, promovisati svetosavqe, kulturu i traFareru bilo zanajboqe }e prilo`ene fo-

Obele`eno 40 godina postojawa i rada Fudbalskog kluba Drina iz Nobl Parka

Neki klubovi osvajaju trofeje, a neki osvajaju srca ~itavih generacija. Za mnoge pripadnike srpske zajednice u Melburnu, Fudbalski klub

Drina je mnogo vi{e od sporta – to je mesto okupqawa, prijateqstva, dobrovoqnog rada i zajedni~kih uspomena. Povodom 40 godina postojawa kluba, u Srpskom centru Nikola Tesla u Dovetonu odr`ana je sve~anost koja je okupila qude koji su tokom decenija stvarali i ~uvali duh Drine. Ovo je pri~a o klubu koji ve} ~etiri decenije povezuje srpsku zajednicu u Viktoriji.

Fudbalski klub Drina iz

Nobl Parka u Melburnu obele`io je proteklog vikenda zna~ajan jubilej – 40 godina postojawa i rada u srpskoj zajednici Australije.

Sve~anost je odr`ana u sali Srpskog centra Nikola Tesla u Dovetonu, gde se okupio veliki broj sada{wih i biv{ih igra~a, ~lanova uprava kroz razli~ite generacije, sponzora, navija~a i prijateqa kluba. Interesovawe za proslavu bilo je toliko veliko da su organizatori istakli da bi za sve koji su `eleli da prisustvuju bila potrebna i znatno ve}a sala.

u srpskoj zajednici Viktorije. Ve~e je po~elo minutom }utawa za preminule osniva~e, ~lanove, navija~e i dobrovoqce koji su tokom godina ostavili dubok trag u radu kluba. Wihova imena i doprinos posebno su istaknuti kao deo istorije koja se ne zaboravqa. Govore}i o nastanku kluba, prisutni su se podsetili da je Drina osnovana 1986. godine zahvaquju}i grupi entuzijasta koji su `eleli da kroz fudbal okupe srpsku zajednicu, neguju prijateqstva i stvore prostor u kojem }e mladi mo}i da se bave sportom. Ve} narednih godina klub je po~eo takmi~ewe u lokalnim ligama, a vremenom je postao mnogo vi{e od sportskog kolektiva.

duhovnog i istobez obzira otaxbine. utisak ostavila akademija pripremili u~enici

Srpske {kole pod rukovodstvom u~iteqice Milice Zimowi}.

Kroz recitacije, dramske prikaze, pesmu i igru, najmla|i su na dirqiv i do-

stojanstven na~in o`iveli lik Svetog kneza Lazara, Kosovski zavet i vrednosti vere, `rtve, ~asti i qubavi prema rodu i otaxbini. Wihov nastup ispra}en je sna`nim aplauzom i velikim ponosom svih prisutnih. - Vidovdan u Volongongu jo{ jednom je pokazao da srpska zajednica u Australiji verno ~uva svoju pravoslavnu veru, nacionalni identitet i bogato duhovno nasle|e, prenose}i ga sa qubavqu na najmla|e nara{taje“- ka`e o. Branko za Srpski Glas. Nakon akademije, dru`ewe je nastavqeno za zajedni~kom trpezom qubavi, gde su parohijani i gosti u bratskoj atmosferi proslavili ovaj veliki praznik

Program je vodio Aleksandar Aca Nikoli}, koji je prisutne podsetio na prve dane kluba i qude koji su pre ~etiri decenije postavili temeqe organizacije koja je danas jedan od najdugove~nijih sportskih kolektiva

„Drina se ne obja{wava, Drina se voli“, jedna je od poruka koja se mogla ~uti tokom ve~eri, opisuju}i posebnu vezu koju generacije ~lanova i navija~a imaju sa klubom.

Aktuelni predsednik kluba Mladen Stankovi} zahvalio je svim sada{wim i biv{im ~lanovima uprave, igra~ima, spon-

SA@ETO

l Sve~anost je odr`ana u sali Srpskog centra Nikola Tesla u Dovetonu, gde se okupio veliki broj sada{wih i biv{ih igra~a, ~lanova uprava kroz razli~ite generacije, sponzora, navija~a i prijateqa kluba.

l „Drina se ne obja{wava, Drina se voli“, jedna je od poruka koja se mogla ~uti tokom ve~eri, opisuju}i posebnu vezu koju generacije ~lanova i navija~a imaju sa klubom.

l Tokom programa govorili su i nekada{wi igra~i i funkcioneri kluba, podse}aju}i na brojne sportske uspehe, izazove sa kojima se klub suo~avao, ali i na sna`an zajedni~ki duh koji je omogu}io da Drina opstane pune ~etiri decenije.

l 40 godina nakon osnivawa Drina i daqe aktivno nastupa na fudbalskoj sceni Viktorije.

l Klub se danas takmi~i u Dr`avnoj ligi 2 Jugoistok (State League 2 South-East), a pored rezultata na terenu nastavqa da igra zna~ajnu ulogu u okupqawu srpske zajednice i razvoju mladih fudbalera.

zorima i volonterima koji su tokom godina doprinosili radu Drine. Posebno je istakao dugogodi{we dobrovoqce i qude koji iza kulisa svakodnevno rade kako bi klub nastavio da funkcioni{e i razvija se. Tokom programa govorili su i nekada{wi igra~i i funkcioneri kluba, podse}aju}i na brojne sportske uspehe, izazove sa kojima se klub suo~avao, ali i na sna`an zajedni~ki duh koji je omogu}io da Drina opstane pune ~etiri decenije. Poseban zna~aj jubileju dala je promocija monografije posve}ene istoriji kluba. Publikacija donosi pregled najva`nijih doga|aja, fotografije, podatke o upravama, trenerima i igra~ima, kao i svedo~anstva qudi koji su obele`ili razvoj Drine od osnivawa do danas.

Govornici su naglasili da uspeh kluba nije zasluga pojedinaca, ve} stotina ~lanova, igra~a, roditeqa, navija~a i dobrovoqaca koji su tokom godina ulagali svoje vreme i energiju. Zahvalnost je upu}ena i brojnim sponzorima i prijateqima kluba koji su pru`ali podr{ku u razli~itim periodima wegovog razvoja.

^etrdeset godina nakon osnivawa, Drina i daqe aktivno nastupa na fudbalskoj sceni Viktorije. Klub se danas takmi~i u Dr`avnoj ligi 2 Jugoistok (State League 2 South-East), a pored rezultata na terenu nastavqa da igra zna~ajnu ulogu u okupqawu srpske zajednice i razvoju mladih fudbalera. Upravo spoj sporta, volonterizma i zajedni{tva mnogi vide kao najve}i uspeh kluba tokom protekle ~etiri decenije.

Krste Markovi}, SBS na srpskom

Prigodan vidovdanski program dece

Molitva pred zajedni~ki ru~ak

Vidovdansku akademiju

Vidovdanska akademija Srpske {kole „Vuk

Karaxi}“ u Melburnu

Vidovdanska akademija u organizaciji Srpske {kole „Vuk Karaxi}“ tradicionalno je odr`ana u crkvi Svetog Georgija u St Albansu. Ovo sve~ano ve~e bilo je jo{ jedna prilika da se u~enici pove`u sa domovinom i istorijom, ~uvaju}i svoj identitet i tradiciju daleko od zavi~aja. U duhu na{e vere program je zapo~eo ve~erwom slu`bom koju je slu`io otac Neboj{a Tumara, nakon ~ega je usledio pomen za sve koji su svoje `ivote polo`ili na braniku otaxbine.

Tokom ve~eri o`ivqeno je se}awe na Vidovdan — dan kada se 1389. godine odigrala Kosovska bitka i kada su knez Lazar i srpski vitezovi, brane}i veru i otaxbinu, polo`ili svoje `ivote. Wihov zavet, utkan u vekove, postao je simbol slobode, ~asti, vernosti i neprolazne odanosti narodu i dr`avi. U~enici su izveli rodoqubive pesme, dramski prikaz i recitacije, dok su {kolski hor i solisti odu{evili prisutne nadahnutim izvo|ewem najlep{ih pesama posve}enih Srbiji.

Srpska {kola „Vuk Karaxi}“ posvetila je ovogodi{wu akademiju Vidovdanu kao simbolu otpora, istrajnosti i neprekidne borbe srpskog naroda za slobodu, uputiv{i sna`an poziv da ~uvamo svoje korene, identitet i ogwi{ta.

38. Srpski folklorni festival u Srpskom

Centru Bonirig – spektakl koji se ne

u Sa velikim zadovoqstvom najavqujemo 38. Srpski folklorni festival, koji }e se odr`ati od 7. do 9. avgusta. Ove godine pripremili smo program kakav do sada niste imali priliku da vidite!

u Posetioce o~ekuju nastupi brojnih folklornih ansambala, specijalni gosti Folklorni Ansambl Avala iz Sv. Markos-a (Kalifornija), dolazak Kineske plesne grupe iz Kine koja }e izvesti splet srpskih igara, peva~ica Monika

Ivki} iz Be~a, tradicionalna srpska kuhiwa i zabava za celu porodicu.

u Tri dana ispuwena tradicijom, dru`ewem i nezaboravnom atmosferom bi}e prilika da zajedno proslavimo i sa~uvamo na{e kulturno nasle|e.

Rezervi{ite datume u svom kalendaru –7, 8. i 9. avgust – i budite deo najve}e proslave srpske kulture i folklora u Australiji!

Pi{e: Marko Lopu{ina

Jedanaestog avgusta obavi}e se popis stanovni{tva na petom kontinentu. Odziv Srba na popis je posledwih decenija sve lo{iji, pa je broj na{ih qudi sa pola miliona opao na svega sedamedesetak hiqada

Joca Gajeskov, legendarni novinar i aktivni izve{ta~ iz Sidneja, osetio je potrebu da nedavno u srpskim medijima i portalima na petom kontinentu i svetu objavi slede}i apel australijskim Srbima.

- Izjasnite se kao Srbin - Srpkiwa i ako pri~ate srpski jezik u ku}i obavezno nazna~ite to u predstoje}em cenzusu australijske vlade. Da li ste znali da australijska federalna vlada i vlade dr`ava i teritorija odre|uju finansirawe zajednici i organizacijama jedne na{e srpske kolonije na osnovu broja qudi koji se izjasni kao tog porekla ili jezi~ke pripadnosti? Ako je broj mawi na popisu stanovni{tva - mawe sredstava se izdvaja za rad srpske zajednice i o~uvawe srpskog nacionalnog identiteta.

Nije ovo ugledni Joca Gajsekov, Srbin poreklom iz Rumunije, koji pola veka `ivi i radi u Sidneju, rekao bez razloga. Svestan je ~iwenice da je Cenzus Australije, novi popis stanovni{tva od 11. avgusta ove godine, presudan za o~uvawe Srba i srpske zajednice na petom kontinentu.

- Odziv Srba na popis je posledwih decenija sve lo{iji, pa je broj na{ih qudi sa pola miliona opao na svega sedamedesetak hiqada. Razlozi za to su vi{estruki. Prvo, Australija je jako daleko od srpskih zavi~aja, pa se na{ narod ovde ose}a izgubqenim i lako prihvata novo australijsko dr`avqanstvo. Drugo, sami Australijanci su promenili pitawe u propisu, umesto koje ste nacionalnosti, sada je pitawe – kojim jezikom govorite u ku}i. A na{e porodice nisu etni~ki ~iste i u wima se ne govori prevashdono srpskim jezikom, ve} doma}im engleskim i ostalim jezicima. Na kraju da bi bio uspe{an gra|anin Australije u svom poslu i porodi~nom `ivotu, qudi su osetili, boqe je biti Australijanac nego li Srbin – ka`e \or|e ^ovi}, Srbin poreklom iz Knina, koji `ivi u Sidneju, a danas je na odmoru u Ba~kom Brestovcu, zavi~aju wegove majke. PRVI SRBI

U Australiji danas ima samo 69.000 stanovnika srpskog porekla. Srpski jezik kod ku}e govori 57.297 `iteqa Australije. Ve}ina wih 32,5 odsto poti~u iz Srbije, mawe 31,9 odsto su ro|eni u Australiji. A 6.220 Srba su iz BiH, 4.870 iz Hrvatske, a 738 su po ro|ewu iz Crne Gore. Od wih koji govore srpski kod ku}e najve}i broj `ivi u sidnejskom predgra|u Liverpul – dve hiqade devetnaest Srba. Na drugom mestu je melbur{ko naseqe Dansenong Nort sa 756 osoba koje kod ku}e govore srpski. Prvi Srbin stigao je brodom na peti kontinent sredinom 19. veka iz Boke Kotorske. Srpsko masovnije osvajawe petog kontinenta se odvijalo u sklopu dr`avne politike doseqavawa naroda u Australiju, koja se i danas sprovodi. Do Prvog svetskog rata useqeno je oko 4.000 iseqenika s podru~ja biv{e Jugoslavije. Nerado su primani i Australijanci su Srbe pogrdno zvali Slinavci. Izme|u dva svetska rata se doselilo 8.000 gra|ana Kraqevine Jugoslavije. Tre}a seoba Srba zapo~ela je posle kapitulacije Italije u septembru 1943. godine, kada su preko Egipta be`ali od usta{kog no`a na peti kontinent. Potom su stigli ratni zarobqenici,

LI^NI STAV

Apel za popisivawe Srba u Australiji

~etnici, |uji}evci, qoti}evci, nedi}evci, pripadnici nacionalnih pora`enih snaga. Sme{tani su u kampu Bonegila, koji je primio 15.000 Srba. [ezdesetih se dogodila ekonomska migracija polukvalifikovanih radnika. Diplomatski odnosi Jugoslavije i Australijom uspostavqeni su 1966. godine na nivou konzula. Prvi diplomata bio je Gojko Sekulovski, ambasador 1967. godine. Na snazi su pet me|unarodnih sporazuma. Ambasada se nalazi u diplomatskoj ~etvrti Kanbere, gde je i rezidencija ambasadora, koja je vlasni{tvo R. Srbije. [ezdesetih godina pro{log veka najaktivnija u srpskoj zajednici bila je na{a crkva. Ujediwewem Eparhije australijsko-novozelandske i Eparhije australijsko-novozelandske novogra~ani~ne, dve crkvene struje stvorena je u maju 2011. jednistvena Mitropolija australijsko-novozelandska SPC. Ima 68 parohija, misija, skitova, 46 hramova, crkava, tri manastira, kao i crkvene op{tine u svih osam australijskih dr`ava: Novi Ju`ni Vels (16), Australijskoj kapitalnoj teritoriji (2), Kvinslendu (5), Viktoriji (12), Tasmaniji (1), Zapadnoj Australiji (4), Ju`noj Australiji (4), Severnoj Teritoriji (1) i na Novom Zelandu (3). Sedi{te eparhije je u Sindeju. Prva srpska crkveno-{kolska op{tina Sveti Sava osnovana je 27. januara 1949. u Mona Vejlu, u predgra|u Sidneja. Prva crkva Sveti Sava sazidana je u sidnejskom nasequ Flemington 1954. gosine, a posledwi hram je Sveti Luka otvoren u sindejskom nasequ Liverpul.

Novi i stari doseqenici, wih 140.000 su do po~etka devedesetih imali oko trideset nacionalnih organizacija, udru`ewa, klubova i kulturni centar Bonirig u Sidneju. Krajem devedesetih, posle seobe izbeglica iz otaxbinskih zemaqa biv{e SFRJ govorilo se o ~ak pola miliona Jugoslovena i Srba u Australiji. Ta seoba je nastavqena i u 21. veku. Nastanili su se u sindejskim op{tiname Kabramata, Mona Vejl, Liverpul, Ferfild, Blaktaun, Aleksandriju, osvojili su Severne Pla`e, Wukastl, Zlatnu Obalu, podzemni grad Kuber Pidi, Melburn i Volongong, ali i udaqeni Pert.

SRPSKA KOLONIJA

Prema australijskim statisti~kim podacima s po~etka 21. veka, grad Sidnej je imao 31.000 Srba ili 0,74 odsto od svog stanovni{tva. Melburn je imao 29.500 Srba ili 0, 82 odsto. U Pertu ima 10.000 na{ih qudi ili 0,67 odsto tamo{wih gra|ana. Adelejd i Brizbejn imaju po 8.000 Srba, ali je procenat u~e{}a u stanovni{tvu razli~it – 0,73 odnosno 0,44 odsto, Wu Kastl i Gold Kost imaju isti broj na{ih qudi, po 2.000 ili 0,4 odsto, dok je u Kanberi naseqenost ve}a, jer 2.000 Srba ~ine 0,67 odsto `iteqa prestonice. U Volongongu je 1.500 Srba ili 0,5 odsto stanovnika, a u

Hobratu i Darvinu nas je po 500 tj. po 250, ali u tim malim mestima Srbi su ~etvrtina `iteqa. Za popisivawe Srba u udaqenoj srpskoj koloniji na kraju sveta, kako se govori za Australiju, Novi Zeland i Okeaniju, avgustovski popis stanovni{tva 2011. godine bio je istorijski. Prvi put se, naime, dogodilo da su Crkva, Ambasada Srbije i Srpska zajednica slo`no u~estvovale u australijskom brojawu stanovnika. Sa jedne strane apelovali su kod Vlade Australije da je neophodno da se preciznim pitawima u popisu utvrdi nacionalni identitet svih Srba, koji su u ovu zemqu doseqeni iz Srbije, BiH, Republike Srpske, Crne Gore, Hrvatske i drugih dr`ava. Sa druge strane su apelovali kod na{ih qudi da slobodno, bez zazirawa i nedoumica, u~estvuju u Cenzusu 2011. Time su Crkva, Ambasada Srbije i Srpska zajednica po prvi put zajedno stvorili uslove da se u Australiji definitivno utvrdi koliko ima Srba.

RE^I KRITIKE

Otac \uro iz Kabramate, nekada{weg centra srpske kolonije u Sidneju mi je govorio:

- U Sidneju i Novom Ju`nom Velsu u srpskim organizacijama i crkvi jedna ista grupa qudi poma`e zajednicu i parohije. Re~ je o oko 400 istih qudi, koji su veliki humanisti i darodavci. Ostalih 30.000 Srba okleva da budu toliko humani, a mi nemamo na~ina da ih anga`ujemo da poma`u zajednicu i crkvu – tvrdi otac \uro.

Kriti~ari srpskog na~ina `ivota su skloni da tvrde kako je najve}i problem to {to na{i qudi grade crkve i velike sale, utro{e ogromna finansijska sredstva u objekte koji preko godine zvrje prazni. I {to se crkvene sale koriste za komercijalne svrhe, pa i da polugole estradne peva~ice ska~u u wima. Sa druge strane, zamera se {to crkveno-{kolske uprave i op{tine kupuju nekretnine, velika imawa i zgr}u kapital, koji nije funkcionalno upotrebqen za razvoj Srpske zajednice.

BUDITE SRBI

Novi qudi, generacija doseqenika s po~etka 21. veka, novi vladika australijski, novi australijski Srbi su u~inili da je danas Srpska zajednica jako dobro organizovana u Australiji. Aktivni su Ambasada R. Srbije u Kanberi i Generalni konzulat u Sidneju, jedinstvena Mitropolija australijsko-novozelandska SPC sa parohijama, hramovima, Kolexom “Sveti Sava” i omladinskom organizacijom “Soja”, kao i desetak nacionalnih organizacija, koje predvodi Srpska narodna odbrana, kulturna dru{tva, udru`ewa vetarana, umetnika, zavi~ajaca, sportski klubovi i srpski mediji. Na petom kontinentu aktivno je desetak srpski i crkvenih {kola za osnovce i sredwo{kolce. U 2024. godini u Australiji i na Novom Zelandu nastavu po programu Srpske dopunske {kole poha|a ukupno 455 u~enika – u Melburnu, Brizbejnu, Kanberi, Oklandu i Hamiltonu.

U jesen 2026. godine po~iwe nastava i za prvi razred sredwe pravoslavne {kole „Sveti Sava“ u Sidneju. Na crkvenom imawu od 2021. radi prva pravoslavna osnovna {kola sa nazivom Kolex „Sveti Sava“. Gradili su je vernici SPC, ~lanovi srpske kolonije sa petog kontinenta i dr`ava Srbije preko svoje ambasade. Kada pravoslavni kolex po~ne sa radom bi}e to najve}a i najuspe{nija srpska sredwa {kola na Dalekom Istoku.

Australija je dr`ava sa sve mawe javno i zvani~no deklarisanih Srba. @ive najvi{e u Sindeju i predgra|u Liverpul, gde odr`avaju ve} tradicionalnu manifestaciju Srpski dan u glavnoj luci. Sve wih }e u avgustru ovog leta da posete australijski popisiva~i ili }e ih pozvati da se sami popi{u preko elektronski portala dr`ave. Zato je Jova Gajeskov, vrli Srbin u svom apelu na odziv za popis i na puni patriotizam naglasio: - Ako ste srpskog porekla ponosno to nazna~ite u Cenzusu 11.8.2026. Budu}nost na{e zajednice u Australije zavisi od toga: sportski klubovi, mnoga KUD i mediji na srpkom jeziku u Australiji opsta}e samo ako mi budemo u velikom broju uz wih!

I u samoj Crkvi ima sve{tenika koji smatraju da su “gradili zdawa, a zaboravili ~oveka”. Protojerej-stavrofor Du{an Raki} to defini{e druga~ije i priznaje “da smo na duhovnom planu uradili malo, skoro ni{ta, a na materijalnom jako mnogo”. O svom do`ivqaju srpske kolonije novinar Slobodan Grba iz Melburna mi je po~etkom 21. veka pisao: - Zgrozio sam se kad sam po dolasku u Australiju shvatio kakva je to ovda{wa Srpska zajednica. A posebno ~iwenica da su Srbi tokom proteklih decenija bili najuspe{niji u vikawu kako su „spasili srpstvo” i usput se tako grozno sva|aju}i da su objektivno napravili mnogo, mnogo mawe nego {to su mogli. Ono {to su napravili bilo na „ho-ruk” sistem i iz nekog inata, zame{a{ malter, slo`i{ cigle, izbetonira{ prilaze i gotovo. O nadgradwi, socijalnoj, obrazovnoj, finansijskoj, nije se oti{lo daqe od apsolutne nule. Kao ~ovek koji `ivi u otaxbini ne `elim da presu|ujem u ovoj dilemi. Koristim samo pravo da ka`em svoje mi{qewe: - Australija od svih 90 dr`ava u kojima `ivi na{ narod u rasejawu ima ponajboqe organizovanu Srpsku zajednicu. A uz to, Australija je i jedna od najboqih dr`ava na svetu za `ivot doseqenika. U Srbiji mnogi tvrde da su Srbi u Rumuniji, Ma|arskoj i Hrvatskoj najboqe organizovani, jer imaju mnogo{tvo svojih institucija. To jeste ta~no, ali treba znati da Srbi u ovim dr`avama imaju status nacionalne mawine i da ih vlade u Rumuniji, Ma|arskoj i Hrvatskoj finansiraju i politi~ki poma`u da se organizuju i da u~estvuju u vlasti. U Australiji pak, Srbi nemaju status nacionalne mawine, nikakve politi~ke privilegije, niti posebna prava, a dr`ava ih ne poma`e kao i sve druge etni~ke grupe kroz programe od svog interesa. I pored toga Srpska zajednica postoji i funkcioni{e, jer ima svojih 90 institucija. Kalendar Mitropolije australijsko-novozelandske sadr`i 57 naziva, adresa i vode}ih li~nosti same Mitropolije, Arhijerejskih namesni{tava, parohija, misija, bratstva, crkava, manastira i imawa. A u okviru wih nalazi se isto toliko crkvenih op{tina, Kola srpskih sestara, umetni~kih grupa, {kola veronauke i jezika, kao i ~asopisa, biltena i sajtova. Mitropolija ima svoju kompaniju, Umetni~ku radionicu “Riza”, Srpski pravoslavni kolex „Sveti Sava“ u izgradwi i Srpsku pravoslavnu organizaciju mladih “Soja”.

Australija, prva folklorna grupa 1950

Pompeja, grad koji ne postoji dva milenijuma

Ru{evine su glavni kapital ovog kraja. U erupciji 79. godine umrlo je desetak hiqada qudi. Sada milioni turista dolaze tu da bi osetili samrtnu jezu opepeqenih qudi.

Prvo smo se popeli na Vezuv da osmotrimo po~inioca. Onda smo se spustili na obalu i uputili se ka `rtvi.

Gledaju}i palme, limunova stabla i ~okote, Napuqski zaliv boje indiga, ne mogu a da ne pomislim kako su blagoslov i prokletstvo deca istog oca. Ova plodna zemqa, ova lepota, ne bi bili ovakvi da nije vulkanske iznutrice koja je promenila lice zemqe kilometarima unaokolo.

Ovo arheolo{ko nalazi{te je turisti~ka atrakcija kojoj nije potreban marketing. Dva miliona posetilaca godi{we. Svi rado dolaze u grad mrtav 2.000 godina. Jer je okamewen u trenutku u`asa. O tome razmi{qam dok nam o~itavaju karte i ulazimo u Pompeju.

Kora~amo ulicama koje su ve}e nego {to sam o~ekivao. Pet {irokih ulica se ukr{talo u gradu, a izme|u wih je bila mre`a sokaka. U glavnim ulicama su bile radwe. Slu{am jednog vodi~a kako Japancima na engleskom obja{wava da se nalaze pred nekom vrstom anti~kog Mekdonaldsa. Ina~e, 25 pekara i 27 vinarija govore da su hleb i vino bili osnovne `ivotne namirnice tada{weg stanovni{tva.

Put nas nanosi pored gladijatorskog ve`bali{ta. Zanimqivo mi je da su vrata kroz koje su gladijatori izlazili na sam teren bila jako niska. Wihova prose~na visina nije mogla biti ve}a od metar i {ezdeset, najvi{e metar sedamdeset.

^eka nas jo{ mnogo toga. Na primer, Malo pozori{te, prva takva gra|evina u gradu nakon {to su Rimqani zagospodarili ovim krajem.

Zami{qam muzi~are, ali ne mogu da zamislim muziku. Kamene tribine }ute. Ovde se recitovalo, pantomimi~ari su zabavqali publiku, ali su i muzi~ke ve~eri bile redovne jer je mesto, prema izvorima, imalo odli~nu akustiku.

KU]A QUBAVNIKA

U gra|evinu sa lepim atrijumom ulazimo zadivqeni mirnom lepotom mesta. Prepoznaje se rukopis koji }e docnije biti uzor svim bogatim unutra{wim dvori{tima. Ovo dvori{te je staro dvadeset i jedan vek. Arheolozi su vilu otkopali tek 1933. Ali kao da }e doma}in u togi svakog ~asa iza}i nama u susret da nas do~eka. Ku}u su tek nakon iskopavawa nazvali Casa degli Amanti – Ku}a qubavnika, jer je na fasadi prona|en natpis: Amantes ut apes vitam melitam exigunt. Qubavnici kao p~ele vode medeni `ivot.

Za prostituciju vole da ka`u da je to najstariji zanat na svetu. Nakon {to je postala rimska kolonija, Pompeja je negovala kult Venere, bogiwe seksa. Izlazimo iz Ku}e qubavnika. Na{a slede}a destinacija je Lupanar – bordel. Lako ga je na}i. Na ulicama su u kamenu kao putokazi urezani stilizovani – mu{ki polni organi. U GOSTIMA KOD VU^ICE

Na latinskom su `argonski prostitutke zvali „lupa“, vu~ica. U skladu sa tim, naziv bordela, Lupanar, ozna~ava neku vrstu vu~je jazbine. U gradu je bordel bio posebno izgra|en za tu svrhu. Imao je desetak sobica gde su `ene na kamenim posteqama primale mu{terije.

Prostitutke su iznajmqivale i sobice du` prometnih ulica ili sobe na spratovima. Neke konobarice u gradskim kr~mama dodatno su se bavile i prostitucijom. Ali jedino je Lupanar bio od samog po~etka pa do propasti grada – bordel.

U samoj unutra{wosti o~uvani su prizori vo|ewa qubavi. Smatra se da su oni predstavqali neku vrstu kataloga, jer su na zidovima prikazivali razli~ite poze.

Mnogi

nom pame}u proglasilo propast grada u erupciji Vezuva – bo`jom kaznom. Ostalo je zapisano da je cenovnik usluga u rimskoj moneti as govorio o povoqnom pla}enom seksu. Najjeftiniji segment je imao veoma popularne cene – qubav se pla}ala kao litar vina ili vekna hleba.

TRIJUMF TANATOSA

Posetili smo i Stabijske terme, najstarije rimsko kupatilo u gradu. A ima ih nekoliko. Ovo kupatilo je na 3.500 kvadrata bilo jedan od najzna~ajnijih centara dru{tvenog `ivota u pompejskim vekovima. Terme su dobile ime po ulici Stabija, a ona po obli`wem gradu. Stabija je u isto vreme kao Pompeja i Herkulaneum nestala pod vezuvskim pepelom. Potom sti`emo do gipsanih odlivaka qudi koji su nastradali u erupciji. I to nam donosi onu jezu zbog koje ve}ina qudi i dolazi ovamo. To je taj smrtni ~as! Zauvek zamrznut vrelim pepelom.

Smrt je neobi~no bela. Svako od nas bi u takvom ~asu zaklonio lice, sklup~ao se u polo`aj fetusa, ne bi `eleo da poveruje kako se to doga|a ba{ wemu. I onda nas prekrije desetine metara vrelog pepela. Materija od koje smo sa~iweni naprosto prokuva. Pa ispari. Ka`u da crni oblak pepela, koji se u ovakvim erupcijama vaqa niz padine vulkana, ume da dostigne temperaturu i od 800 stepeni. Retki sre}nici su umeli da protuma~e znake. Napustili su grad. Zemqotres, mumlawe vulkana. Svi bunari u gradu su presu{ili. Ali ve}ina je zanemarila znamewa kobi, ostala je, bave}i se svakodnevnim poslovima.

Oni koje nije ubilo krupno kamewe koje je padalo sa neba, ugu{ili su se otrovnim gasovima ili su bili naprosto opepeqeni. Ali pepeo je prekrio oblik wihovih tela pre nego {to su se razgradila. Naglo ohla|eni pepeo ih je zauvek zagrlio. U ohla|enoj materiji ostao je mehur u obliku wihovih tela.

U Antikvarijumu, muzeju koji sabira sve {to je ~ove~anstvo saznalo o Pompeji nalazi se ve}i broj odlivaka. To je kao negativ u analognoj fotografiji. Praznina koja je nekada bila telo. Onda se u {upqinu nalije gipsana plomba. Tako nastaje lutka po uzoru na obrise i{~ezlog ~oveka. Na licima su verno ispisani iznena|ewe, neverica, strah.

U meni se budi ogor~ewe kada ugledam gipsane obrise dece. Dete nad koje se uznemiren nadnosim je staro dva milenijuma. I to nam uradi Pompeja. U~ini vidqivom, kao ogledalo, svu na{u qudsku krhkost. POSLEDWA [ETWA MRTVIM GRADOM Obi{li smo nekoliko glavnih svetili{ta. Mo}ni hramovi, `rtve i molitve u wima nisu pomogli. Propali su zajedno sa bogata{kim vilama, amfiteatrom za 20.000 qudi, sirotiwskim izbama, ciglanama, grn~arskim radionicama, javnim ku}ama, mo}nim kupatilima, vinskim podrumima sa cisternama od 10.000 litara. Grad je i{~ezao za skoro 18 vekova. Onda su ga iskopali. I po~eo je da zaokupqa ma{tu ~ove~anstva. A filmaxije su u ovom gradu od samog po~etka. Prva verzija Posledwih dana Pompeje nastala je 1900. Usledilo je desetak filmskih verzija, posledwa 2014.

Stari Rim nije imao seksualne tabue kao vekovi koji su usledili posle wegove propasti. Pompeja nije bila grad razvrata – barem ne vi{e od ostalih rimskih gra-

dova. Erotski prizori u ku}ama bogatih Rimqana, lascivne izreke urezane u zidove, sve to je spadalo u sasvim uobi~ajenu dekoraciju. Tek je hri{}anstvo naknad-

Dva miliona posetilaca godi{we poseti Pompeju

stanovnici nekada{we Pompeje, nisu uspeli da odreaguju

FJODOR MIHAJLOVI^ DOSTOJEVSKI

:

Zlo~in i kazna

(Odlomci iz romana)

Sve je u rukama ~oveka, a uvek mu izmakne ispred nosa. Jedino zbog pla{qivosti... takav je ve} aksiom... Zanimqivo je, ~ega se qudi najvi{e boje? Novoga koraka. Nove vlastite re~i boje se oni najvi{e…

Oh, Bo`e, kako je sve to odurno! Ta zar ja, zar ja... ne, to je besmislica, gadarija! - priklopi on odre{ito. - I kako mi je takva strahota mogla i pasti na pamet? Evo, za kakvu je prqav{tinu prikladno moje srce! Ta to je nadasve prqavo, gnusno, gadno, gadno!...

Sedne iznemogao na divan i opet ga protrese nepodnosiva jeza. Mahinalno povu~e sa stolice ukraj sebe nekada{wu svoju studentsku zimsku kabanicu, toplu, no sada skoro u prwama, pokrije se wome, te ga opet zaokupi san i bunilo. Zadrema. Ne potraja ni pet ~asaka, a on sko~i nanovo i odmah poleti sav besan opet u svojoj ode}i. – „Kako sam i mogao zaspati, a ni{ta nisam udesio! Jest zbiqa, jest zbiqa: petqu pod pazuhom nisam jo{ skinuo! Zaboravio, tako ne{to zaboravio! Takav dokaz! Strgne petqu, te je stane br`e kidati na komadi}e i turati pod uzglavqe u rubeninu. – „Komadi}i rastrgana platna ne}e nikako pobuditi sumwu; tako je vaqda, tako je vaqda!“ – ponavqao je, stoje}i nasred sobe, i s pa`wom napetom do boli stao opet

Talas me je odvojio od sveta, od ptica na nebu, dece na pla`i, majke na obali. Nastao je tren zelene ti{ine. Onda me vratio nebu, pesku i deci koja su vikala. Iza{ao sam iz jezera, a svet me je ~ekao, jedva se i pomeriv{i otkad sam oti{ao.

Istr~ao sam na pla`u.

Mama me je brisala debelim pe{kirom. „Stoj tu i su{i se“, rekla je.

Stajao sam tu, gledaju}i kako sunce odnosi vodene kapi s mojih ruku. Zamenio sam ih naje`enom ko`om.

„Au, evo vetra“, rekla je mama. „Obuci xemper.“

„Sa~ekaj da gledam kako mi se je`i ko`a“, rekao sam.

„Harolde“, rekla je mama.

Obukao sam xemper i gledao talase kako nadolaze i ru{e se na pla`u. Ali ne trapavo. Namerno, s nekom zelenom elegancijom. Ni pijanica ne bi mogao da se sru~i s takvom elegancijom kao ti talasi.

Bio je septembar. Posledwi dani kad stvari postaju tu`ne bez ikakvog razloga. Pla`a je bila tako duga~ka i pusta, sa samo pet-{est qudi na woj. Deca su prestala da udaraju loptu jer je vetar i wih nekako rastu`io kako je zvi`dao, pa su posedala i osetila kako po beskrajnoj obali pristi`e jesen.

Svi kiosci s vir{lama su bili oblo`eni komadima zlatne drvene oplate, hermeti~ki zatvaraju}i u sebe sve mirise senfa, luka i mesa tog dugog, veselog leta. ^inilo se kao da je to leto zakovano u niz mrtva~kih sanduka. Jedno po jedno, ta mesta su s treskom zatvorila poklopce, zakatan~ila vrata, a vetar je do{ao i dodirnuo pesak, i oduvao svih milion julskih i avgustovskih otisaka stopala. Desilo se tako da sad, u septembru, nije bilo ni~eg osim traga mojih gumenih teniskih patika i nogu Donalda i Dilausa Arnolda, dole uz krivudavu ivicu vode.

Vetar je zastirao pe{a~ke staze peskom, a vrte{ka je bila skrivena platnom, svi kowi zamrznuti u vazduhu na mesinganim {ipkama, s iske`enim zubima i u galopu. Muzika je bio samo vetar, koji se provla~io kroz platno.

Stajao sam tu. Svi drugi su bili u {koli. Ja nisam. Sutra }u da krenem na

razgledavati unaokolo, po podu i svuda, nije li jo{ {ta zaboravio? Uverewe, da mu svega nestaje, pa i svesti, i dapa~e obi~ne rasudqivosti, po~e ga nesno{qivo mu~iti. „[ta, zar ve} zapo~iwe, zar to ve} nastaje kazna?

Sitnice, sitnice, glavna su stvar!... Te sitnice i upropa{}uju vazda i sve..

Ne vre|a to, {to oni la`u, jer la` se mo`e svagda oprostiti, la` je mila stvar, jer vodi istini. Nije to, nego me quti, {to la`u i vlastitoj se la`i klawaju.

De{ava se, da se sastanemo s qudima, koje i ne poznajemo, i za koje se po~iwemo zanimati od prvoga pogleda, nekako odjednom, iznenada, pre no {to izustimo i jednu rije~.

A osim toga, da bi netko upoznao bilo kojeg ~oveka, prema wemu se treba odnositi postupno i obazrivo da se ne bi prevario i zapao u preduverewe, {to je kasnije vrlo te{ko ispraviti. Zapravo, da bi ~ovek nepristrasno sudio o nekim qudima, on unapred treba da se odrekne izvesnih, ve} usvojenih pogleda i svakida{we navike prema qudima {to nas obi~no okru`uju.

[to se, pak, ti~e moje deobe qudi na

obi~ne i neobi~ne, priznajem da je ona unekoliko proizvoqna, ali ja i ne insistiram na ta~nim broj~anim podacima.. Ja samo verujem u svoju glavnu misao. A ona se sastoji u tome da se qudi ve} po prirodnom zakonu uop{te dele na dve kategorije: na ni`u (na obi~ne), to jest, takore}i na materijal koji slu`i samo za radawe sebi sli~nih, i na qude u pravom smislu, to jest qude koji imaju dara ili talenta da u svojoj sredini ka`u novu re~.

Tu, razume se, postoji beskona~no mnogo podela, ali li~ne crte obeju kategorija su dovoqno izrazite:

Prvu kategoriju, to jest materijal, uop{teno govore}i, ~ine qudi koji su po svojoj prirodi konzervativni, uqudni,

REJ BREDBERI: Jezero

put vozom na zapad preko Amerike. Mama i ja smo do{li na pla`u samo na jo{ jedan kratak tren.

Bilo je ne~eg u vezi s tom samo}om {to me je nateralo da po`elim da odem sam odatle. „Mama, ho}u da tr~im daleko po pla`i“, rekao sam.

„Dobro, ali po`uri nazad, i nemoj da prilazi{ vodi.“

Potr~ao sam. Poda mnom se vrteo pesak, a vetar me je podizao. Znate kako je to, kad tr~ite, ispru`enih ruku tako da preko prstiju ose}ate velove izazvane vetrom. Kao krila.

Mama je sedela i povla~ila se u daqinu. Uskoro je bila samo sme|a ta~kica i ja sam bio sasvim sam.

Biti sam je nova stvar za dvanaestogodi{we dete. Ono je toliko naviklo na qude oko sebe. Mo`e da bude sâmo jedino u svojoj glavi. Oko dece ima toliko mnogo stvarnih qudi, koji im govore {ta i kako da rade, da de~ak mora da otr~i niz pla`u, pa makar ona bila samo u wegovoj glavi, da bi bio sam u svom svetu.

I tako sam sad bio stvarno sam. Si{ao sam do vode i pustio da me ohladi sve do stomaka. Ranije, u dru{tvu, nikad se nisam usu|ivao da pogledam, da do|em do tog mesta i da tragam po vodi i dozivam odre|eno ime. Ali sad… Voda je kao ~arobwak. Prese~e te napola. Izgleda kao da si prese~en na dva dela, a da je deo tebe, dowi deo, {e}er koji se topi, rastvara. Hladna voda i povremeno neki veoma elegantan, teturav talas koji se ru{i s ~ipkanim ukrasom. Dozivao sam weno ime. Dozivao sam ga deset puta.

„Tali! Tali! Oh, Tali!“ Kad ste mladi, zaista o~ekujete odgovore na svoje pozive. Mislite da bilo {ta {to pomislite mo`e da bude stvarno. A to ponekad mo`da i nije tako pogre{no. Pomislio sam na Tali, koja je zaplivala po toj vodi pro{log maja, dok su se za wom vukle wene kike, plave. Po~ela je da se smeje, a na wenim malim dvanaestogodi{wim ramenima je bilo sunce. Pomislio sam na vodu koja je postala ravna

qudi koji `ive u poslu{nosti i vole slu{ati. Po mom mi{qewu, oni su i obvezani biti poslu{ni, jer to je wihova namena i u tome nema apsolutno ni{ta {to bi ih poni`avalo.

^itava druga kategorija gazi zakon, to su ru{iteqi, ili su, sude}i po wihovim sposobnostima, nakloweni ru{ewu. Zlo~ini tih qudi su, razume se, relativni i vrlo razli~iti; u ve}ini slu~ajeva, u veoma raznolikim izjavama, oni tra`e obarawe postoje}eg u ime ne~eg boqeg. Ali ako je jednom od tih qudi potrebno zbog svoje ideje pregaziti i preko mrtvog tela i krvi, po mom mi{qewu, on sam sebi to mo`e dopustiti – uostalom, sve u zavisnosti od wegove ideje i wenih razmera – to imajte u vidu…

i mirna, na spasioca koji je sko~io u wu, na Talinu majku koja je vri{tala, i na to kako Tali nikad nije iza{la… Spasilac je poku{ao da je ubedi da iza|e, ali ona nije iza{la. Vratio se samo s komadi}ima vodenog korova u ~vornovatim prstima, a Tali je nestala. Vi{e ne}e da sedi naspram mene u {koli, niti da u letwe ve~e juri za loptom po ulicama od cigle. Oti{la je predaleko i jezero nije htelo da je pusti da se vrati. A sad, u samotnu jesen, kad je nebo ogromno, i kad je voda ogromna, i kad je pla`a tako duga~ka, vratio sam se po posledwi put, sam.

Dozivao sam weno ime, mnogo puta: „Tali, oh, Tali!“

Vetar mi je tako blago duvao preko u{iju, kao {to duva preko otvora {koqaka da ih natera da {apu}u. Voda se podigla, obgrlila mi grudi, pa kolena, gore pa dole, ovako pa onako, usisavaju}i pesak pod mojim petama.

„Tali! Vrati se, Tali!“

Imao sam samo dvanaest godina. Ali znam koliko sam je voleo. Bila je to qubav koja dolazi pre svake svesti o zna~aju tela i morala. Bila je to qubav koja nije ni{ta poro~nija od vetra i mora i peska {to zauvek le`e jedno kraj drugog. Bila je sazdana od svih onih toplih, dugih, zajedni~kih dana na pla`i, i `agorom ispuwenih mirnih dana monotonog obrazovawa u {koli. Svih onih dugih jesewih dana proteklih godina kad sam joj nosio kwige ku}i iz {kole.

„Tali!“ Dozvao sam joj ime po posledwi put. Zadrhtao sam. Osetio sam vodu na licu, a nisam znao kako je dotle do{la. Talasi nisu zapquskivali toliko visoko. Okrenuv{i se, povukao sam se nazad do peska i stajao tu pola sata, nadaju}i se da }u nakratko ne{to da ugledam, neki znak, neki deli} Tali da ga zapamtim. Onda sam kleknuo i napravio zamak od peska, lepo ga oblikovao, sagradio ga onako kako smo Tali i ja ~esto gradili toliko mnogo wih. Ali ovog puta sam sagradio samo polovinu. Onda sam ustao. „Tali, ako me ~uje{, do|i i sagradi ostatak.“

Cene ne prestaju da rastu ni u unutra{wosti

u U odnosu na pro{lu godinu, novogradwa je najvi{e poskupela u Vr{cu, ~ak 58 odsto, dok su u Vrawu cene porasle za oko 32 odsto, a u Jagodini oko 24 odsto

U ~ak pet beogradskih op{tina prose~na cena kvadrata je prema{ila 3.000 evra, dok je u dve op{tine blizu te granice. Najskupqi stanovi u prvom kvartalu ove godine su prodati na Savskom vencu gde je kvadrat novogradwe u proseku pla}en 5.109 evra. Na Starom Gradu je 3.698, a na Vra~aru 3.576 evra, dok je na Novom Beogradu 3.470, a na Paliluli 3.139 evra.

Prema podacima Republi~kog geodetskog zavoda (RGZ), koji se objavquju na osnovu kupoprodajnih ugovora, prose~na cena kvadrata u novogradwi na Vo`dovcu je bila 2.937, a na ^ukarici 2.909 evra. Na Zvezdari, Zemunu i Rakovici prose~ne cene su izme|u 2.600 i 2.800 evra.

Najvi{e stanova je u prvom kvartalu prodato na Novom Beogradu, ukupno 673, dok je na drugom mestu Vo`dovac sa 418 prodatih nekretnina, a na tre}em Zvezdara sa 263.

Aleksandra Mihajlovi} sa portala 4zida, ka`e da se prema trenutno ogla{enoj ponudi na ovom portalu, tr`i{te no-

vogradwe u Beogradu jasno deli na nekoliko tipova lokacija: one sa najve}im obimom ponude, one sa najja~om tra`wom i one gde kupci jo{ mogu da prona|u povoqniji kvadrat. Tr`i{te novogradwe je, kako ka`e, veoma raznovrsno, a dok su na jednoj strani mawi projekti u naseqima koja se brzo razvijaju i gde je cena i daqe pristupa~nija, na drugoj su veliki stambeno-poslovni kompleksi sa dodatnim sadr`ajima, nameweni kupcima ve}e plate`ne mo}i.

„Najve}i broj stanova u novogradwi ogla{ava se na op{tinama koje posledwih godina bele`e intenzivnu stambenu

izgradwu, pre svega na Novom Beogradu, Vo`dovcu i Zvezdari. To su delovi grada u kojima postoji dovoqno prostora za nove projekte, ali i stabilna tra`wa, jer kupci tra`e dobru povezanost, blizinu poslovnih zona, {kole, vrti}e, parking i prate}e sadr`aje. Kada se posmatra struktura ponude, vidi se razlika izme|u mawih i ve}ih projekata. Mawi projekti novogradwe naj~e{}e se pojavquju u Mirijevu gde se cene u novogradwi kre}u od oko 2.000 do 2.600 evra, na Vo`dovcu, Karaburmi, od 1.900 pa do 3.700 evra i u Kalu|erici. To su uglavnom zgrade sa mawim brojem sta-

]IRILICA INTERNETU DRA@A OD LATINICE:

nova, ~esto namewene kupcima koji `ele novogradwu, ali ne nu`no i veliki kompleks”, ka`e Aleksandra Mihajlovi}. Ona napomiwe da su ve}i i luksuzniji projekti koncentrisani na Novom Beogradu i Dediwu, gde se sve ~e{}e nude stanovi sa dodatnim sadr`ajima kao {to su gara`e, recepcija, fitnes, ure|ene zelene povr{ine i zajedni~ki prostori.

„Najpovoqniji stanovi u novogradwi uglavnom se mogu prona}i u delovima grada koji su udaqeniji od centra, poput Kalu|erice, gde je kvadrat oko 2.000 evra, pojedinih delova Mirijeva, Le{tana, Altine,

Zemun Poqa i Ov~e. U tim naseqima cena kvadrata je ni`a u odnosu na centralne gradske op{tine, pa kupci za isti buxet mogu da kupe ve}u kvadraturu ili stan u novijoj zgradi”, obja{wava Aleksandra Mihajlovi}.

U UNUTRA[WOSTI CENE POVOQNIJE, ALI I DAQE RASTU

U Beogradu je u prvom kvartalu prodato 2.447 stanova, dok je na drugom mestu po broju prodaja Novi Sad gde je prodato upola mawe stanova, odnosno ukupno 1.204, i to po prose~noj ceni od 2.289 evra. U Ni{u je prose~an kvadrat prodat za 1.750 evra, a u Kragujevcu 1.540. Me|u mawim gradovima, najskupqi stanovi su u [apcu, gde je kvadrat 1.639 evra i u Pan~evu gde je dostigao 1.548 evra.

U prvom kvartalu 2026. godine u odnosu na prvi kvartal 2025. godine zabele`en je porast broja ugovora o kupoprodaji nepokretnosti u Beogradu za 640 ugovora, odnosno 9,5 odsto i u Novom Sadu za 129 ugovora 6,1 odsto, a smawewe je zabele`eno u Ni{u za 4,6 odsto i u Kragujevcu za 6,1 odsto.

U odnosu na pro{lu godinu, novogradwa je najvi{e poskupela u Vr{cu, ~ak 58 odsto, dok su u Vrawu cene porasle za oko 32 odsto, a u Jagodini oko 24 odsto. S druge strane, najpovoqnije cene, prema podacima RGZ, su u Novom Pazaru i Kru{evcu gde je kvadrat oko 1.000 evra, dok je u Vrawu 1.100 evra.

In`ewer elektrotehnike stvorio prvi srpski pretra`iva~ posve}en o~uvawu na{eg pisma

U vremenu kada je gotovo svaka informacija na samo jedan klik od nas, malo ko se zapita ko upravqa putevima kojima one sti`u do korisnika. Jo{ mawe qudi razmi{qa da li wihov jezik, pismo i kultura u ogromnom digitalnom prostoru imaju ravnopravno mesto.

Upravo zato je ro|en „Durbin”, prvi srpski internet pretra`iva~ posve}en o~uvawu }irilice koji omogu}ava korisnicima da pretra`uju sadr`aj na oba pisma, a rezultati i korisni~ki interfejs prikazuju se iskqu~ivo na }irilici. Autor je Dejan Ili}, po struci in`ewer elektrotehnike, po uverewu ~ovek koji veruje da tehnologija ne mora da bude neprijateq tradicije.

Vlasnici sajtova ~esto su birali latinicu veruju}i da }e tako biti lak{e prona|eni na velikim svetskim pretra`iva~ima. Mnogi su smatrali da je to pismo jednostavnije za digitalni svet, a drugi su jednostavno sledili trend. Rezultat je pora`avaju}i: tek oko 10 odsto doma}ih sajtova danas prete`no koristi }irilicu. Za narod koji je vekovima ~uvao svoje pismo kao jedan od temeqa kulturnog identiteta, taj podatak je svojevrsno upozorewe.

Pitawe digitalne suverenosti

U pozadini ove pri~e je i jedno mnogo ve}e pitawe. Pitawe digitalne suverenosti.

U svetu u kojem nekoliko tehnolo{kih kompanija kontroli{e pristup znawu, informacijama javnom prostoru, sve vi{e dr`ava poku{ava da prona|e na~in da sa~uva deo sopstvene digitalne nezavisnosti.

„Durbin” je mali korak u tom pravcu - skroman, ali va`an. Jer pokazuje da nije neophodno ~ekati da re{ewa stignu spoqa.

- Dok su mnogi pri~ali o nestanku }irilice sa interneta, postavio sam sebi jednostavno pitawe: „A {ta ako napravimo pretra`iva~ koji }e je razumeti boqe od svih ostalih?” „Durbin” je nastao ca idejom da srpsko pismo dobije priliku koju do tada nije imalo. Danas, u svojoj bazi, ovaj pretra`iva~ ima vi{e od 165.000 sajtova i vi{e od 1,3 miliona internet stranica. Na prvi pogled, te brojke deluju skromno u pore|ewu sa gigantima koji indeksiraju ~itav internet. Ali, „Durbinova” misija je da bude srpski prozor u srpski internet, mesto na kojem pismo nije prepreka - ka`e Ili} za „Ve~erwe novosti”. Posebnost „Durbina” je u ne~emu {to ve}ina korisnika ne}e ni primetiti, a upravo je to wegova najve}a vrednost: ako korisnik pretra`uje }irilicom, dobi}e i rezultate sa latini~kih sajtova, a ako pretra`uje latinicom, dobi}e i rezultate sa }irili~kih stranica. Pretra`iva~ ne pravi razliku, ne ka`wava jedno pismo i ne favorizuje drugo. Za wega postoji samo kvalitet sadr`aja. U vremenu kada algoritmi sve ~e{}e odlu~uju {ta je va`no, a {ta nije, takva jednostavnost deluje gotovo revolucionarno. Ali pri~a o ovom pretra`iva~u nije samo pri~a o ravnopravnosti pisama. Ona otkriva i zanimqivu, gotovo nepoznatu istinu. Suprotno uvre`enom mi{qewu, }irilica je zapravo izuzetno pogodna za internet pretragu. - Dok latinica ima dvoznake poput „q”, „w”, „|” i „x”, kao i problem „o{i{ane latinice”, gde slova gube kva~ice i postaju neprecizna, }irilica ostaje nedvosmislena. Jedan glas, jedno slovo. Ba{ onako kako je pre gotovo dva veka zamislio Vuk Stefanovi} Karaxi}. Mo`da Vuk nije mogao da zamisli ra~unare, servere i ve{ta~ku inteligenciju, ali wegova jezi~ka logika pokazala se neverovatno modernom. Toliko modernom da danas poma`e pretra`iva~ima da boqe razumeju jezik - dodaje Dejan. Ovaj pretra`iva~ je zato mnogo vi{e od tehni~kog projekta. On je poku{aj da se ispravi nepravda digitalnog doba. Jer na internetu nisu najvidqiviji uvek najboqi.

Najvidqiviji su naj~e{}e najve}i. Mali sajtovi, lokalni portali, kulturna udru`ewa, biblioteke, zavi~ajni projekti i nezavisni autori ~esto ostaju sakriveni ispod ogromnih medijskih sistema. Posebno ako pi{u }irilicom, ali „Durbin” `eli da i wih u~ini vidqivim. Budu}nost ovog projekta ve} je isplanirana. Slede}i korak je {irewe baze na srpske sajtove koji koriste me|unarodne domene poput .com, .org i .net. Potom sledi ono {to je donedavno zvu~alo kao nau~na fantastika: pretraga po zna~ewu, uz pomo} ve{ta~ke inteligencije i velikih jezi~kih modela na srpskom jeziku.

Mo`da „Durbin” nikada ne}e postati najve}i pretra`iva~ na svetu niti imati milijarde korisnika, ali veli~ina jednog projekta ne meri se uvek brojem servera, investicija ili klikova ve} idejom koju brani. U ovom slu~aju to je ideja da jedan narod ne sme da izgubi svoje pismo samo zato {to je svet postao digitalan. U vremenu kada tehnologija sve vi{e li~i na ogroman globalni mehanizam bez lica, ovaj pretra`iva~ podse}a da internet nije samo mre`a kablova, algoritama i podataka, nego i prostor kulture, jezika, se}awa i prostor u kom }irilica, posle dugo vremena, ponovo poku{ava da prona|e svoje mesto.

OVO JE SRBIJA KOJA ]E POBEDITI:

Jedina pre`ivela u padu nadstre{nice u Novom Sadu polo`ila vo`wu!

Najlep{e vesti sti`u ovih dana. Teodora Martinko, te{ko povre|ena i jedina pre`ivela pad nadstre{nice na `elezni~koj stanici u Novom Sadu, polo`ila je vo`wu. Fotografiju na kojoj ponosno pokazuje da je postala voza~, uprkos tome {to je ostala bez obe noge i dela karlice, objavio je novosadski aktivista Marko Oqa~a.

Mlada Teodora Martinko kojoj se 1. novembra 2024. godine `ivot promenio iz korena, kad je na wu i jo{ 16 osoba pala betonska nadstre{nica na `elezni~koj stanici u Novom Sadu, pokazala je Srbiji

da odustajawe nikad nije opcija, uprkos tome {to je jedina pre`ivela nesre}u i zadobila te{ke telesne povrede.

Na `alost, woj su odstrawene obe noge i deo karlice, a ~ak {est meseci je bila u `ivotnoj opasnosti. Ipak, jakom voqom i `eqom za `ivotom uspela je da pre`ivi, a wena prva fotografija posle tragedije pokazuje da je nastavila daqe.

Makro Oqa~a, predsednik Dru{tva za odr`ivu budu}nost „Koraci” i aktivista iz Novog Sada, objavio je fotografiju na kojoj je Teodora ispred auto-{kole, s potvrdom da je polo`ila voza~ki ispit.

Teodora je jedina pre`ivela pad nadstre{nice, a sada je poslala pismo de~aku koji je za wu prikupqao novac: „Zahvaquju}i tebi, svet je danas lep{e i boqe mesto”

„Jedina je pre`ivela nadstre{nicu. Ostala je bez obe noge. Majka, studentkiwa i heroina. Teodora Martiniko je pre`ivela, oporavila se i evo polo`ila vo`wu”, napisao je on.

Ina~e, krajem 2024. godine osniva~i Humanitarne organizacije “Novi `ivot” - Stefan Milivojevi}”, dogovorili su se da pokrenu akciju prikupqawa novca za pomo} Vuka{inu Crn~evi}u i Teodori Martinko, koji su se borili za zivot nakon pada nadstre{nice i kako bi, kad iza|u iz bolnice, imali dodatna finansijska sredstva za razli~ite tro{kove.

Odlu~eno je da se za svakog od wih prikupi po million dinara. Na `alost, Vuka{in je u me|uvremenu preminuo na Vojnomedicinskoj akademiji zbog komplikacija usled povreda koje je pretrpeo. Ipak, ra~un za uplate je ostao, a gra|ani nisu prestali da doniraju novac. Ukupna suma preba~ena je na Teodorin ra~un. Teodora je ina~e studentkiwa medicine, majka i definitivno najhrabrija osoba u Srbiji.

pro{le godine zainteresovano za upis na Univerzitet u Beogradu

Za upis na neki od fakulteta Univerziteta u Beogradu prijavilo se ukupno 17.016 maturanata.

Broj zainteresovanih ve}i je za gotovo 1000 u odnosu na prethodnu {kolsku godinu.

Na Univerzitet u Beogradu za upis u {kolsku 2026/2027. godinu planiran je upis na ukupno 15.315 mesta.

„Ponosni smo, jer je veliko interesovawe sna`na potvrda ugleda i poverewa koje u`iva Univerzitet u Beogradu”, ka`e za Danas Dejan Filipovi}, prorektor za nastavu UB.

Najvi{e prijava za upis zabele`eno je na Ekonomskom fakultetu (1924) i Fakultetu organizacionih nauka (1767).

Broj prijavqenih zna~ajno prema{uje broj planiranih mesta na Stomatolo{kom fakultetu koji

na integrisane studije stomatologije prima 220 kandidata, a broj prijavqenih je 724. Sli~no je i na Arhitektonskom fakultetu, gde se za 304 mesta prijavilo 647 kandidata.

Najve}u konkurenciju kao i ranijih godina ima}e oni koji su se opredelili za studijski program Psihologija na Filozofskom fakultetu gde se za 116 mesta prijavilo 556 kandidata, kao i za studije Logopedije na FASPER-u gde se za 50 mesta projavilo 225 kandidata.

„Posebno ohrabruje ~iwenica da interesovawe postoji u gotovo svim nau~nim oblastima, od tehni~ko-tehnolo{kih i medicinskih, preko dru{tveno-humanisti~kih, do prirodno-matemati~kih nauka”, isti~e prorektor Filipovi}.

Podse}amo da Ministarstvo prosvete jo{ nije izdalo stru~no uputstvo za upis, a Vlada nije donela odluku o kvotama za novu {kolsku godinu.

PREDAO SAM NAGRADU BOQEM OD SEBE:

Nastavni~ko ve}e Gimnazije i stru~ne {kole „Nikola Tesla” u Apatinu za sportistu generacija proglasila je Vojina Medi}a, u~enika 4b razreda, zbog postignutih rezultata na brojnim takmi~ewima. Vojin je, me|utim, presti`nu nagradu predao svom vr{waku Vuku Brankovi}u, iz susednog odeqewa, balkanskom prvaku u kik boksu.

Ovakav potez mladog Apatinca ostavio je bez re~i ne samo profesore {kole, nego i apatinsku javnost.

- Samo dve nedeqe pre progla{ewa, donet je pravilnik po kome se boduju rezultati u {kolskom sportu. To jeste u redu, ali se nigde ne spomiwu uspesi na internacionalnim takmi~ewima. Zato mislim, da sa moralne strane ovo zvawe ne pripada meni, nego Vuku - pri~a nam Vojin razloge svoje odluke.

Vojin je ina~e Vukovac i osvaja~ brojnih nagrada iz fizike, engleskog i geografije, razloge svoje odluke.

- Koje god mesto da sam osvojio na {kolskim takmi~ewima, ne mogu da se porede spram Balkanskog prvenstva i Vukovog trijumfa. Na kraju krajeva, ja sam nosio majicu sa oznakom {kole, a on se na postoqe popeo sa grbom Srbije, {ta ima ve}e od toga. Zato sam jasno rekao profesorima da predajem nagradu Vuku. Ne `elim ni{ta {to mi istinski ne pripada - poru~uje mladi Apatinac.

U vreme sunovrata mnogih dru{tvenih vredno-

sti, ovakav stav mladog Apatinca nam poru~uje da ipak nije sve izgubqeno. Vojinov potez je iznenadio i samog Vuka. - Nisam znao {ta da ka`em, nazvao sam ga i rekao da to ne radi. Me|utim, on je nepokolebqiv u svojoj odluci - ka`e Vuk, prvak Balkana u kategorji starijih juniora do 71 kilograma. - I do sada sam ga po{tovao, a posle ovoga u meni }e imati prijateqa do kraja `ivota. Svaka mu ~ast. @ao mi je {to ne mogu dvoje da dobiju nagradu, jer on zaslu`uje i ovu ali i da bude |ak generacije, jer je i u nauci jednako dobar kao i u sportu.

\AK GENERACIJE Za |aka generacije progla{ena je Danica Markovi}, koja osim {to je sve razrede gimnazije zavr{ila sa prosekom 5,00, uporedo je, tako|e sa odli~nim uspehom, zavr{ila i Sredwu medicinsku {kolu „Dr Ru`ica Rip“ Sombor, na op{tem smeru.

NIKOLA

TESLA - „SRBIN SAM“

u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju

Пише: Бранислав Станковић U ZAGREBU SE DRU@IO SAMO SA SRPSKOM

OMLADINOM:

Studentima Nikola Tesla uputio savet da se „~uvaju `ena”

Nakon mesec dana provedenih u Gomirju, dobiv{i blagoslov od ujaka, Tesla se uputio za Budimpe{tu, ali je najpre na poziv gradona~elnika dr Milana Armu{a, 22. maja stigao u Zagreb kako bi dao svoje mi{qewe o mogu}nosti uvo|ewa elektri~nog osvetqewa u Zagrebu.

O toku sastanka koji je tim povodom odr`an 24. maja u Gradskoj Vije}nici detaqno su javnost obavestili „Obzor”, „Srbobran” i „Narodne novine” iz kojih saznajemo da je iz Zagreba vozom za Be~ sa Teslom otputovao i wegov ujak Nikolaj da polo`i zakletvu caru {to je bilo neophodno pre odlaska u Tuzlu gde }e biti rukopolo`en za mitropolita zvorni~ko-tuzlanskog.

Kosta Haxi, u to vreme bio je student u Zagrebu, i sticajem okolnosti imao je sre}e da se sretne sa Teslom. Taj susret je kasnije opisao u Godi{waku Matice srpske: „Polo`aj srpskog naroda u Austrougarskoj monarhiji od 1881, kada je veliki vo|a Dr Svetozar Mileti}, ophrvan bole{}u, si{ao sa javnog popri{ta, - bio je veoma te`ak. Re`im tada{weg svemo}nog predsednika vlade u Budimpe{ti, Kolomana Tise, i{ao je za tim, da politi~ki potpuno nulificira narodnosti, a u prvom redu Srbe, koje su ma|arske vlade uvek smatrale za najopasniji element, koji treba svim silama skr{iti i uni{titi. Usled razre{ewa zadruge na teritoriji biv{e vojne granice i, sledstveno, usled raspar~avawa jakog zadru`nog imetka, pala je i posledwa brana koja je {titila Srbe od ekonomskoga propadawa. I politi~ki i ekonomski, dakle, srpski narod je, naro~ito u u`oj Ugarskoj, dospeo u tako te{ku situaciju da se ve} po~eo gubiti duh i vera u budu}nost. Razumqivo je da je u to doba svaki, i najmawi uspeh, {to bi ga postigao Srbin u stranom svetu, bio ne samo u na{oj javnosti vrlo jako zapa`en, ve} i u najve}oj meri iskori{}en, kako bi se na{em narodu dokazalo da moralna i intelektualna

snaga Srba nije za potcewivawe. Time je naro~ito tada{wa {tampa dizala duh naroda i ja~ala svest o na{oj vrednosti. (...)

U Zagrebu je Nikola Tesla odseo u hotelu ’Austrijski Car’. Dr`ao se potpuno rezervisano, nije tra`io dru{tvo i jedina mu je `eqa bila da mu do|e srpska omladina, koja je tada u~ila na zagreba~kom Univerzitetu. Naravno da je ta `eqa izazvala kod tada{we srpske akademske omladine najve}e odu{evqewe. Kako se nije moglo misliti na to, da omladina korporativno u~ini posetu Nikoli Tesli, izabrana je jedna delegacija od 6-7 slu{alaca, koje pravnog koje filozofskog fakulteta, da se ona pokloni velikome Srbinu i da ~uje savete, koje }e Nikola Tesla dati srpskoj omladini, a kojim }e se savetima ona koristiti celoga veka.

Predsednik beogradske op{tine Milovan Marinkovi} poslao je delegaciju u Budimpe{tu ^lan te delegacije bio sam i ja, kao slu{alac pravnih nauka ~etvrte godine, jer se u to doba jako pazilo na prvenstvo koje treba da u`ivaju stariji drugovi. Mi smo, dakle, oti{li ovome velikom ~oveku, da ga pozdravimo i da mu se poklonimo. Tesla je tada bio ~ovek od svojih 35 godina. Visok, tanak kao

PISMENA MOLBA

jela rodnog kraja, crne kose i o~iju, a na svom {irokom ~elu nosio je pe~at genija. Na pozdrav vo|e studentske delegacije odgovorio je Tesla, da mu je veoma drago da vidi srpsku univerzitetsku omladinu, koja je pozvana da jednom ravna sudbinom srpkog naroda. Od po`rtvovanosti, patriotizma i nau~ne spreme narodne inteligencije zavisi sudbina celog naroda, jer je inteligencija pozvana ne samo da politi~ki vodi svoj narod, nego i da stvori socijalne uslove za boqu i dostojnu egzistenciju naroda.

’Zbog toga moji mladi prijateqi, re~e Tesla, upotrebite sve vreme va{ih univerzitetskih studija na {to boqe i ja~e usavr{avawe u naukama, i kada stupite u prakti~an `ivot, nastavite i usavr{avajte sve ono, sa ~im ste se na Univerzitetu upoznali. Ali jednu primedbu dozvolite da vam u~inim, koja treba da vam bude putovo|a kroz ceo `ivot. ^uvajte se `ena, jer veliko prijateqstvo sa wima, ponajvi{e {teti ~oveku u wegovom nau~nom radu’.

Ovaj savet velikog ~oveka nije u na{im mladim srcima izazvao preveliko odu{evqewe, a to se daje i razumeti. (...)

Iz svega ovoga, {to je ovde re~eno, vidi se da je pojava velikog nau~nika Nikole

Delegacija beogradske op{tine je u Budimpe{ti 29. maja predala pismenu molbu Nikoli Tesli „(...) da u~ini ~ast prestonici svog plemena, na{oj varo{i Beograd da bude wen gost koliko mu bude vremena bilo na raspolo`ewu i da nam tom prilikom, ma i posredno, pomogne svojim u svetu priznatim znawem, naro~ito u pitawu na{eg elektri~nog osvetqewa varo{i”.

1566. - Umro je francuski astrolog Nostradamus, autor kwige „Proro~anstva”. Bio je li~ni lekar francuskog kraqa [arla IX i dvorski astrolog Katarine Medi~i.

1819. - Velika Britanija je donela zakon kojim se zabrawuje rad dece ispod devet godina u tekstilnoj industriji, a rad dece mla|e od 16 godina ograni~ava na 12 ~asova dnevno.

1860. - Rusi su osnovali grad Vladivostok na obali Amurskog zaliva, koji je kasnije postao najzna~ajnija sovjetska luka (pomorska i vazdu{na baza) na sovjetskom Dalekom istoku.

Tesle izazvala ne samo u srcima tada{we srpske univerzitetske omladine, nego i u celom srpskom narodu, najve}e odu{evqewe i ponos sa tako velikim svojim sinom i nije nikakvo ~udo, da su se o Nikolu Teslu otimali ~ak i Ma|ari.”

Iz Zagreba je, kako smo ve} rekli, Tesla oti{ao u Pe{tu, kako bi nastavio sa svojim prekinutim poslovima i susretima sa poslovnim qudima.

Jo{ dok je boravio u Zagrebu grupa profesora Velike {kole i In`ewerskog udru`ewa iz Beograda, izrazila je `equ i nadala se da postoji mogu}nost da Tesla poseti i Beograd. Tim povodom uputili su vi{e telegrama uredni{tvu lista „Srbobran” tra`e}i da se sastanu sa wim, ili da Tesla do|e u Beograd ili da oni do|u u Zagreb.

Do susreta je do{lo krajem maja u Ma|arskoj prestonici. Predsednik beogradske op{tine Milovan Marinkovi} poslao je u Budimpe{tu \or|a Stanojevi}a, Milana Mila{inovi}a, Stevana ^a|evi}a i Andru Odavi}a da sa Teslom utana~e dogovor. Tesla je stigao u Budimpe{tu 27. maja i istog dana stigla je i beogradska delegacija koja mu je odmah uputila pismenu molbu da se vidi sa wim, u vreme koje wemu odgovara.

Do susreta sa Teslom do{lo je 29. maja i on je poziv prihvatio sa zadovoqstvom. Obrativ{i se tom prilikom srpskoj delegaciji re~ima: „Sva slava, koju sam do`iveo osobito u posledwe vrijeme u Londonu i Parizu, nije mi ni{ta, si}u{no je sve ono prema odlikovawu va{em, gospodo. Kolijevka mojih djedova, kraqevina Srbija (...) prijestonica Srbinova poziva me - to je odlikovawe za mene veliko i ni{ta mi na svijetu, u `ivotu mome, ne}e biti dra`e od ovog odlikovawa. Ja sam sre}an, {to sam Srbin, i tijem imenom ponosi}u se do vijeka.”

l U slede}em broju: Nikola Tesla je beogradskim studentima govorio o Boju na Kosovu

1877. - Ro|en je nema~ki pisac Herman Hese dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost 1946. („Igra staklenih perli”, „Stepski vuk”, „Demijan”, „Sidarta”).

1900. - Grof Ferdinand fon Cepelin izvr{io je prvi let vazdu{nim brodom (diri`abl) nad Bodenskim jezerom u ju`noj Nema~koj. Kasnije je konstruisao nekoliko takvih vazduhoplova koji su po wemu dobili naziv Cepelin.

1961. - Ameri~ki pisac Ernest Hemingvej izvr{io je samoubistvo. Dobitnik je Nobelove nagrade za kwi`evnost 1954. („Zbogom oru`je”, „Za kim zvona zvone”, „Starac i more”).

1976. - Progla{eno je ujediwewe Severnog i Ju`nog Vijetnama u jednu dr`avu sa glavnim gradom Hanojem.

1990. - Ne prihvataju}i ustavne promene u Srbiji, albanski delegati pokrajinske Skup{tine Kosova usvojili su Ustavnu deklaraciju i proglasili odvajawe Kosova od Srbije. Skup{tina Srbije je 5. jula raspustila pokrajinsku Skup{tinu, nakon ~ega su usledili {trajkovi i protesti kosovskih Albanaca.

1992. - Umro je Borislav Peki}, jedan od najzna~ajnijih srpskih kwi`evnika u drugoj polovini 20. veka. Kao ~lan ilegalne organizacije Savezne demokratske omladine Jugoslavije, posle Drugog svetskog rata bio je nekoliko godina u zatvoru. Jedan je od osniva~a Demokratske stranke 1989, prve posleratne opozicione partije u Srbiji („Vreme ~uda”, „Kako upokojiti vampira”, „Zlatno runo”).

1999. - Umro je Mario Puzo, autor bestselera „Kum” prema kojem je Frensis Ford Kopola snimio istoimeni film.

2001. - Prvo usa|ivawe mehani~kog srca izvr{eno je u SAD. Sedmo~asovnu operaciju izveli su hirurzi Univerziteta Luizvila Leman Grej i Robert Dauling.

2008. - Umro je akademik Dejan Medakovi}, doktor istorijskih nauka i najzna~ajniji istori~ar srpske umetnosti za period od 18. do 20. veka. Bio je profesor Filozofskog fakulteta, kwi`evnik i nau~nik svetskog glasa, ~ija su dela prevo|ena na vi{e svetskih jezika.

2011. - Umrla je glumica Olivera Markovi}. Wen pozori{ni opus broji vi{e od 100 uloga, a glumila je i u 63 filma, me|u kojima su „Sumwivo lice”, „Kozara”, „Put oko sveta”, „Nacionalna klasa”, „Balkan ekspres” i „Sabirni centar”.

Evo ko je bila lepotica koja je pozirala za ~uvenu „Kosovku devojku“!

Vidovdan je jedan od najzna~ajnijih datuma u srpskoj istoriji i kulturi, a uz wega se vekovima vezuju pri~e o hrabrosti, `rtvi i nesebi~nosti. Me|u najupe~atqivijim simbolima tog nasle|a nalazi se i ~uvena slika „Kosovka devojka“ Uro{a Predi}a, remek-delo koje ve} vi{e od jednog veka zauzima posebno mesto u srpskoj umetnosti. Ipak, malo ko zna da je lik epske junakiwe nastao po uzoru na stvarnu Beogra|anku, Leposavu Stankovi}.

Jedno od najpoznatijih dela srpske umetnosti, „Kosovku devojku“, naslikao je veliki srpski slikar Uro{ Predi} (1857–1953). Povodom Vidovdana, slike koja simbolizuje po`rtvovanost, hrabrost i stradawe srpskog naroda ponovo je privukla veliku pa`wu javnosti, a malo ko zna da je Predi} inspiraciju prona{ao u stvarnoj mladoj Beogra|anki.

Slika je nastala po naruxbini Kola srpskih sestara, humanitarnog `enskog dru{tva osnovanog 1903. godine u Beogradu. Wihove ~lanice bile su posebno aktivne tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, kada su kao dobrovoqne bolni~arke negovale rawenike.

je smatrao jednom od najlep{ih u srpskoj kwi`evnosti. Na platnu je prikazana epska junakiwa koja na Kosovu poqu vida rane te{ko rawenom Pavlu Orlovi}u, tra`e}i pritom svog verenika Toplicu Milana, kao i Milo{a Obili}a i Kosan~i}a Ivana.

Zbog vremena u kojem je nastala, u jeku Prvog svetskog rata, slika se tuma~i i kao univerzalni simbol ratnog stradawa, dok je Kosovka devojka predstavqena kao oli~ewe humanosti i prve bolni~arke koja pru`a pomo} rawenicima.

KO JE BILA PRAVA KOSOVKA DEVOJKA?

Da bi stvorio ovo remek-delo, Uro{ Predi} koristio je model. Prema podacima dostupnim na Vikipediji, za lik Kosovke devojke pozirala je Leposava Stankovi}, jedinica ro|ena 29. decembra 1899. godine u Beogradu.

Leposava je poha|ala Trgova~ku {kolu, u kojoj je Predi}ev brat bio direktor. Opisuju je kao devojku izra`enih crta lica, tamne kose i krupnih o~iju, ali i sna`nog karaktera i ~vrste voqe, osobina koje su odgovarale junakiwi koju je slikar `eleo da prika`e.

Lik epske junakiwe nastao po uzoru na stvarnu Beogra|anku, Leposavu Stankovi}

del za Pavla Orlovi}a, jer ih je Predi} slikao odvojeno.

Originalna slika otkupqena je 1940. godine od preduze}a „Polet“ i od tada se ~uva u Muzeju grada Beograda. Po zavr{etku rekonstrukcije zgrade muzeja u Resavskoj ulici, „Kosovka devojka“ bi}e deo wegove stalne postavke. Nedugo nakon nastanka, ovo remek-delo steklo je ogromnu popularnost, a reprodukcije su se prodavale kao razglednice u humanitarne svrhe. LICE

Inspiraciju za delo Predi} je prona{ao u istoimenoj narodnoj pesmi, koju

Zanimqivo je da Leposava nikada nije upoznala ~oveka koji je poslu`io kao mo-

Godinama se o woj gotovo ni{ta nije znalo. U svom stanu ~uvala je reprodukciju ~uvene slike, a javnost je za wenu sudbinu ponovo saznala tek kada je Politika 3. marta 1995. godine objavila vest pod naslovom „Umrla ‘Kosovka devojka’“, navode}i da je Leposava Lulik, ro|ena Stankovi}, preminula u 96. godini `ivota.

BIO SPREMAN DA POGINE ZA SRPSKU SVETIWU:

oficira koji je branio

Gra~anicu od Albanaca!

kao de`urni na komandnom mestu bataqona – naveo je. U prole}e 2004. pojavili su se signali da }e situacija eskalirati, bilo je gotovo zastra{uju}e. - Prijavqeno je nekoliko mawih incidenata, ukqu~uju}i neke albanske lidere koji su planirali nerede da proteraju srpsko stanovni{tvo sa Kosova i Metohije. Tako|e je objavqeno da su Albanci organizovali i iznajmili autobuse kako bi mogli da prevezu ve}e mase. Tako se po~etkom marta me|u albanskim stanovni{tvom pro{irila la`na pri~a da su Srbi jurili albansku decu u reci kod Mitrovice i da se troje wih udavilo. 15-16. marta, primili smo nekoliko izve{taja o napadima na Srbe, ali izgleda da je uprava Kfora izabrala da ne vidi vezu ovih doga|aja – ispri~ao je.

Knut Flovik Toresen je svejevremo govorio o Gra~anici i ponosu zato {to je mogao opet za pali sve}e u ovom svetom manastiru za sajt Srpska istorija.

- Zovem se Knut Flovik Toresen, ro|en sam u Norve{koj, u norve{koj porodici izvan malog grada Narvika na severu zemqe 1971. godine. Tokom Drugog svetskog rata na ovim prostorima su se vodile te{ke borbe. U Bajsfjordu, nedaleko od mog mesta ro|ewa, postojao je i logor za srpske zatvorenike. U detiwstvu sam slu{ao pri~e o stradawu srpskih zatvorenika i to je na mene ostavilo neizbrisiv trag – ispri~ao je on.

Postao je oficir norve{ke vojske gde radi od 1990. godine.

- Da }u zavr{iti kao norve{ki oficir na Balkanu bilo je potpuno nezamislivo. Godine 2002. krstio sam se u srpskoj crkvi u Skugri}u kod Modri~e u Republici Srpskoj, iste godine kada sam se ven~ao i o`enio Srpkiwu. Zajedno imamo dvoje dece, norve{ko-srpske koja su tako|e kr{tena u Skugri}u – naveo je i dodao:

- Za mene je bilo ispravno da se krstim i postanem pravoslavac i vidim da je veoma va`no da se pridr`avam tradicije i u Norve{koj, kao {to je slavqewe slave a koje porodica slavi Sv. Stefana 9. januara. Prvi put je sa norve{kom vojskom na Kosovu i Metohiji bio 2001. godine, kada je, kako ka`e, brzo shvatio da Srbe progoni albanska ve}ina.

- U leto 2003. ponovo sam dobio raspored na Kosovu i Metohiji, ovoga puta u norve{kom bataqonu zadu`enom kao interventni bataqon snaga Kfora. Ovde sam slu`io

[irom Kosmeta su napadane srpske crkve i sela, ~inilo se da je u~estvovalo celokupno albansko stanovni{tvo, a pogromi su izgledali dobro planirani i organizovani.

- Radio sam no}nu smenu u operativnom centru i cele no}i smo dobijali izve{taje da su ku}e zapaqene i da je vi{e qudi spremno sa benzinom i zapaqivim bombama. Javio sam {tabu Kfora {ta su na{i qudi koji su bili tamo primetili. Ujutro sam zavr{io smenu i oti{ao u krevet. Nedugo zatim, probudio me je vojnik koji je rekao da moram da do|em, Albanci napadaju. Vratio sam se u centar za opservaciju. Ovde nam je nare|eno da krenemo na raskrsnicu ju`no pre Pri{tine da spre~imo Albance da uni{te ostatak ^aglavice i da se spustimo ka Gra~anici da za{titimo narod – ispri~ao je Knut i dodao: - Ja sam kao operativni oficir zajedno sa komandantom, bio na poziciji. Jedna ~eta se prvo {aqe u Gra~anicu, druga u ^aglavicu. Na putu nas je napala masa i dobili smo prvog povre|enog norve{kog vojnika i ~etiri vozila koja su o{te}ena. Dok se situacija u Gra~anici donekle smiruje, sve vi{e Albanaca izlazi na ^aglavicu… Kontaktirao je nema~kog generala i tra`io jasna nare|ewa.

- Tra`io sam da znam da li mo`emo svim sredstvima da zaustavimo Albance, ~inilo se da je te{ko dobiti odgovor. Ponovo sam kontaktirao i zahtevao jasan nalog. Nakon nekog vremena, Albanci ipak }e biti zaustavqeni na ^aglavici. Se}am se da sam bio vrlo zadovoqan {to mo`emo ne{to da uradimo i da su Norve`ani ti koji su zaustavili Albance ovde – prisetio se Knut i dodao: - Kao Pravoslavni hri{}anin, napravio sam izbor, ni-

sam mogao ovo da prihvatim i odlu~io sam da u~inim sve {to mogu da odbranim Gra~anicu. ^ak sam samo `eleo da {to pre iza|em u ^aglavicu da budem bli`e mestu gde se to dogodilo. Kao vernik Srpske pravoslavne crkve, odlazio sam u manastir Gra~anicu na bogoslu`ewe, paqewe sve}a i molitvu. Za mene je manastir najsvetije mesto na kome sam ikada bio. Ne delim ovo razmi{qawe ni sa kim od mojih kolega, ali za mene je ose}aj a kao norve{ki oficir mogu da odbranim ne{to od onoga {to najvi{e cenim i ako treba i da umrem. Mnoge moje kolege su bile jako umorne, se}am se da sam bio miran i koncentrisan, odlu~io sam da u ^aglavici ostanem i da }u odbraniti Gra~anicu, uradi}u bar ono malo {to je u mojoj mo}i. Komandnim kolima su nekako stigli do ^aglavice. - Imali smo mnogo rawenih, se}am se da su pokupqeni s le|a, neki sa povredama glave koje su krvarile. Mislim da smo imali oko 20-25 povre|enih, ali veoma ograni~ena medicinska sredstva, a samo jedan lekar koji je poslat sa povre|enim pacijentom, bilo je povre|enih i iz nekoliko drugih nacija. Moj prijateq i kolega oficir bio je upucan u koleno. Albanci su gurali decu ispred sebe kako bi spre~ili norve{ke vojnike da pucaju na wih. Kamewe i oru`je Albanci su prevezli kolima Hitne pomo}i iz pri{tinske bolnice. U no}i 18. marta stvari su se smirile. Oko 400 norve{kih vojnika zaustavilo je 10.000 Albanaca za skoro 10 sati. Gra~anica je spasena. Ose}ao sam da sam umoran nakon skoro 50 sati aktivnosti bez sna. Zabele`io sam status da bih dobio pregled i izgledalo je otprilike ovako: Albanci su pucali na nas, bacali gvozdene {ipke, kamewe i granate. U jednom slu~aju, ru~na bomba je ba~ena odmah iza transportera. Na sre}u, niko nije povre|en. Jo{ jedna granata se otkotrqala me|u norve{ke vojnike, a da nije eksplodirala. Na{e vojnike su poku{ali da zapale benzinom i pucano je na wih – ispri~ao je. Ujutru 18. marta vratili su se u Lebane.

- Nedugo zatim, iza{ao sam sa jo{ nekim oficirima da dobijem status sa terena, zajedno smo obilazili srpska sela. Neke ku}e su bile napu{tene, zapaqene, neki Albanci su se zabavqali ubijawem doma}ih `ivotiwa kao {to su psi i sviwe.

Bio je, ka`e, veoma umoran, ali sre}an.

- Zahvaqivao sam Bogu {to je Gra~anica spasena i bio ponosan {to sam norve{ki oficir. U nedeqama koje su usledile ponovo sam mogao da zapalim sve}e u svetom manastiru koji mi je toliko zna~io.

Uro{ Predi}

NAU^NICI TRA@E TAJNU DUGOG @IVOTA

KOD TRI SESTRE IZ BRAZILA:

Svaka ima vi{e od 100 godina

Koja je tajna dugog `ivota?

Tri brazilske sestre, ~ija ukupna starost iznosi 316 godina i koje je Ginis ovog meseca proglasio najstarijim `ivim triom sestara na svetu, mogle bi pomo}i istra`iva~ima da to otkriju.

Projekat DNK Longevo, studija koju vodi nau~nica Majana Zac sa Univerziteta u Sao Paulu, ima za ciq da istra`i biolo{ke faktore koji stoje iza starewa.

Nalazi iz slu~aja ove tri sestre mogli bi da pomognu nau~nicima da boqe razumeju za{to neki qudi ostaju fizi~ki i kognitivno o~uvani i u izuzetno poznim godinama. Istra`iva~i }e upore|ivati qude u devedesetim i stogodi{wake sa osobama kod kojih su se razvili slabost, kognitivno propadawe ili hroni~ne bolesti, tra`e}i osobine povezane sa dugove~no{}u.

„Pomo}u DNK testirawa tra`imo za{titne gene i znamo da ih ima vi{e. [to vi{e qudi imamo koji `ive du`e od 100 godina, posebno porodica sa vi{e stogodi{waka, to }e na{e istra`ivawe biti preciznije u wihovom identifikovawu“, rekla je Zac.

Nau~nici veruju da nasledni faktori mogu igrati ve}u ulogu od uticaja okoline u o~uvawu zdravqa i funkcionalnosti u poznijem `ivotnom dobu.

Sestre Zulina de Deus Nunes (103), Zoraide de Deus Mota (104) i Levita de Deus Nunes (109), koje

`ive u Rio de @aneiru, identifikovane su preko organizacije LongeviQuest, globalne organizacije koja proverava rekorde dugove~nosti i sara|uje sa Ginisovom kwigom rekorda.

„Kada sestre do`ive te godine, jasno je da postoji sna`na genetska komponenta. Ali po{to `ive blizu jedna druge, imaju i mre`u podr{ke, pa porodica mo`e da pomogne kada zatreba. Tu svakako postoji i sna`an element zajednice”, rekao je izvr{ni direktor LongeviQuest-a Ben Majers. Tri sestre svoju dugove~nost pripisuju zdravoj ishrani i aktivnom na~inu `ivota.

Zulina se prisetila detiwstva provedenog u plivawu i pecawu u rekama. „Sve je bilo sve`e. Nismo imali fri`ider“, rekla je.

„Dojewe je neverovatno va`no“, dodala je Zoraide.

Ina~e, sestre su vodile prili~no obi~ne `ivote. Levita je radila kao zanatlijka, a kasnije i na televiziji. Zoraide je radila kao medicinska sestra i odgajila petoro dece, dok je Zulina, kao doma}ica, podigla {estoro. Levita na svoj `ivot gleda bez `aqewa. „Imala sam lepo detiwstvo i mladost. Nemam na {ta da se `alim.“

Istra`iva~i se nadaju da }e razumeti kako genetski faktori, a ne stil `ivota, poma`u u za{titi srca, mi{i}a i kognitivnih funkcija od razornog uticaja starewa.

Kada je „Ikona mora” uplovila u luku Ponse na Portoriku, prolaznici su zastajali na obali i odmeravali je od krme do pramca. Mnogima je trebalo vremena da shvate {ta zapravo gledaju. Sa svojih dvadeset paluba, 365 metara du`ine i preko 250.000 tona ~elika i stakla, ovaj brod nosi brojke koje prevazilaze svakodnevni re~nik putnika i mornara.

Royal Caribbean, kompanija koja je ovaj brod naru~ila, izdvojila je za wega dve milijarde dolara. Trebalo je vi{e od ~etiri godine da se sklopi. Pojedina~ne sekcije pravqene su na razli~itim stranama Evrope, a kona~na celina dobila je svoj oblik u Finskoj, u brodogradili{tu Meyer Turku. Rezultat je brod koji pomera granice onoga {to ~ovek mo`e da izgradi na vodi.

[ta zna~i imati ovako ne{to pod komandom? Royal Caribbean to opisuje jednostavno: u pitawu je selidba jedne male varo{ice.

PORE\EWE SA TITANIKOM

Veli~inu „Ikone mora” mnogi poku{avaju da predstave kroz pore|ewe sa Titanikom, brodom koji je potonuo 1912. godine i postao ve~ni simbol luksuza i tragedije. Novi gigant Royal Caribbean ima pet puta ve}u bruto tona`u. Za one kojima je Empajer Stejt bilding

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Sazna}ete ne{to {to }e vam promeniti mi{qewe o temi u koju ste bili sasvim sigurni. Na poslu posebnu pa`wu obratite na poruke jer ne{to mo`e da vam promakne. Zauzeti Ovnovi mogu da imaju privremeni sukob sa partnerom zbog tvrdoglavosti, dok slobodnim Ovnovima kraj nedeqe donosi iznenadnu poruku ili susret osobe iz pro{losti ili novi neo~ekivani flert.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ove nedeqe mo`e da vam se vrati usluga od nekoga kome ste je i sami davno u~inili. Fokus na poslu vam je na novcu, ali i na tro{kovima. Zauzetim Bikovima partner tra`i vi{e pa`we nego obi~no, {to vas emotivno iscrpquje. Slobodne Bikove privla~i stabilnost i ozbiqnost nove osobe. Usled napetosti i lo{eg polo`aja spavawa, mogu}i su bolovi u vratu i mi{i}ima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Ambicija na poslu vam je nikad ve}a, ali ne zale}ite se i ne preuzimajte previ{e obaveza na sebe. Kod zauzetih Blizanaca, pove}ana strast pove}ava i nestrpqewe, pa mo`e da do|e do sitnih sva|a sa partnerom. Slobodni Blizanci postaju nikad privla~niji i u`ivaju u flertu tokom ~itave nedeqe. Iskoristite vi{ak energije za zahtevniju fizi~ku aktivnost u prirodi.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Pronalazite i ne{to za {ta ste mislili da je davno izgubqeno. Na poslu ste nestrpqivi i konstantno kasnite, ali ne zaboravite da to nisu nu`no znaci neuspeha. Zauzetim Rakovima stare teme ponovo isplivavaju na povr{inu, pa bi vam dobro do{ao iskren razgovor sa partnerom. Slobodnim Rakovima se javqa biv{a simpatija, ali promislite da li i daqe gajite emocije prema woj.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Nekima }ete posebno zapasti za oko, a da to ni ne primetite. Na poslu se ve} sada posve}ujete budu}nosti i pravite planove za naredne mesece. U qubavi vas obuzima talas optimizma sa kojim vam raste i ose}aj privla~nosti. Zauzeti Lavovi }e dobiti vi{e pa`we od svog partnera koju dugo o~ekuju, {to }e im dodatno probuditi romantiku. Slobodni Lavovi flertuju tokom ~itave nedeqe.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

VTrudite se da ne zanemarujete naizgled bezazlene spontane razgovore sa qudima iz okru`ewa. Dugoo~ekivani zavr{etak rada na va`nom projektu ili zavr{avawe iscrpne obaveze koju ste izbegavali. Zauzete Device nailaze na sitne nesporazume zbog ne{to izazovnije komunikacije sa partnerom, dok slobodne upoznaju novu osobu u dru{tvu ili na poslu koja im ozbiqno zapada za oko.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Iznenadni poziv za izlazak, doga|aj ili okupqawe koje nikako ne bi trebalo da propustite. O~ekuje vas napetost na poslu, budite strpqivi i slu`ite se diplomatijom, a nesuglasice re{avajte mirnim razgovorom. Zauzetim Vagama partner pokazuje vi{e emocija nego ina~e, a slobodne Vage neko iz dru{tva po~iwe da gleda na druga~iji na~in. Poku{ajte da se kre}ete vi{e.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Otkri}ete ve{to skrivanu tajnu ili }ete saznati informaciju koja vam u potpunosti mewa pogled na neku situaciju. Ambicija na poslu vam raste i va{ trud ne prolazi nezapa`eno. Intenzivna qubavna energija pred zauzete [korpije stavqa va`ne odluke, kao i razgovore sa partnerom o poverewu i granicama, dok slobodne privla~i osoba koju je te{ko „pro~itati”.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Nova nedeqa u vama budi `equ za putovawima, javqaju vam se nove ideje za put i avanture. Na poslu ste raspolo`eni za u~ewe i usvajawe novih znawa. Zauzeti Strel~evi stavqaju partnera na prvo mesto i u~vr{}uju odnos kroz zajedni~ko pravqewe planova za budu}nosti. Slobodni Strel~evi pod uticajem Jupitera i wegovog prelaska u znak Lava otvaraju period novih poznanstava.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Ova nedeqa donosi vam puno uspeha. Na poslu zavr{avate fazu ili projekat na kojem ste dugo radili. Posao }e vam ostaviti dovoqno prostora za hobije kojima volite da se bavite. Zauzetim Jar~evima pun Mesec donosi kulminaciju emocija koje vi{e ne mogu da sakriju, dok slobodni Jar~evi kona~no jasno kristali{u {ta `ele i o~ekuju od neke osobe. Usporite tempo, ose}a}ete se boqe.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

U nedeqi pred vama o~ekuje vas preokret koji }e u~initi da se ose}ate kao da vam se svet potpuno okrenuo naglava~ke. Poku{ajte da se fokusirate na timski rad na poslu i dobri rezultati su vam gotovo zagarantovani. Od zauzetih Vodolija partner }e tra`iti vi{e pa`we, a slobodne Vodolije o~ekuje zanimqiv susret u dru{tvu ili interesantno upoznavawe putem interneta.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Slu{ajte intuiciju i nemojte zanemarivati znake koji vam formiraju prvi utisak. Prepustite se kreativnosti na poslu, mo`e da vam donese zanimqive prilike koje }e vas dovesti do uspeha. Ne`na i romanti~na energija zauzetim Ribama olak{ava re{avawe nesporazuma sa partnerom, a slobodne Ribe mogu da primete interesovawe od strane neke stidqivije osobe.

”Ikona mora”, najve}i kruzer na svetu

boqa referenca, pore|ewe tako|e funkcioni{e. ^uveni wujor{ki neboder visok je 443 metra. „Ikona mora”, uspravqena na krmu, stajala bi svega 80 metara ispod wegovog vrha. Imaju}i u vidu da se ovaj brod kre}e preko okeana brzinom izme|u 22 i 25 ~vorova (ovo je maksimalna brzina), takva dimenzija deluje kao mehani~ka ~arolija. Sna`ni agregati na te~nom prirodnom gasu i ~etiri pram~ana propulzora odr`avaju brod u ravnote`i ~ak i tokom olujnog vremena. Brod koristi i druga goriva. Sistem za stabilizaciju radi neprekidno, a

putnici u kabinama retko osete quqawe. Koliko god brod izgledao glomazan, projektovan je da sigurno plovi kroz najrazli~itije uslove na moru. GRADILI[TE KOJE JE TRAJALO GODINAMA Brodogradili{te u Turkuu, na finskoj balti~koj obali, jedno je od retkih na svetu koje ima suve dokove dovoqno duge za brodove ove klase. Radnici su provodili mesece rade}i na pojedina~nim modulima, {to je donelo neo~ekivane izazove. Deo broda u kom se nalazi tzv. AquaDo-

me sastavqen od vidikovca, restorana, aqua-teatra - od oko 680 staklenih panela, vi{e od 700 aluminijumskih panela i te`ak je skoro 365 tona. Operacija wegovog podizawa i postavqawa na mesto trajala je ~itavih 80 sati. Podizawe celog modula zahtevalo je najve}u mogu}u preciznost, jer bi i najmawe odstupawe ugrozilo konstrukciju te{ku vi{e od tri stotine tona.

Teoreti~ari arhitekture s pravom postavqaju pitawe da li se ovakav brod mo`e nazvati brodom u klasi~nom smislu re~i. Unutra{wost „Ikone mora” podeqena je na osam zasebnih okru`ewa. Centralni park sa preko 20.000 `ivih biqaka pru`a utisak tropske ba{te na otvorenom. Royal Promenade zamewuje gradsku trgova~ku ulicu, a pored we se nalaze restorani i lokali, koji ukupno na brodu ima vi{e od 40. Na brodu se nalazi oko 10.000 qudi. Ovaj plove}i grad mo`e da primi do 7.600 putnika, o kojima brine posada od 2.400 ~lanova. Me|u wima su zastupqene sve profesije – od kuvara i barmena, preko muzi~ara i zabavqa~a, pa sve do tehni~ara koji brinu o bezbednosti plovidbe.

Kardiolog otkriva kako razlikovati obi~an umor od upozorewa na sr~ane probleme

Kada se pomisli na osobu sa sr~anim oboqewem, obi~no se zami{qa neko ko se hvata za grudi ili ose}a vrtoglavicu. Iako su to va`ni simptomi, postoji i jedan koji ~esto mo`e da pro|e neprime}en – umor.

Kardiolog dr Sem Setareh obja{wava na {ta treba obratiti pa`wu i koje prvo pitawe postavqa pacijentima koji se `ale na hroni~ni umor.

„Mnogi qudi pretpostavqaju da se sr~ana bolest uvek javqa dramati~nim simptomima poput jakog bola u grudima, ali to ~esto nije slu~aj“, ka`e kardiolog dr Sem Setareh za Parade

On isti~e da umor, posebno ako je nov, uporan ili povezan sa smawenom sposobno{}u za ve`bawe, mo`e biti rani znak upozorewa.

„Ovo je posebno va`no za `ene, koje su sklonije nego mu{karci da do`ive atipi~ne simptome“, ka`e on i dodaje da ako neko primeti zna~ajnu promenu u nivou energije koja se ne mo`e objasniti na~inom `ivota, stresom ili lo{im snom, svakako treba da razgovara sa svojim lekarom.

Qudi sa sr~anom insuficijencijom prijavquju visok nivo umora. Prema jednoj studiji, ~ak 50,4 odsto mu{karaca i 51,2 odsto `ena ga do`ivqava. Ovaj

POSNI RECEPT

POSNI SATARA[

POTREBNO JE:

n 1 kg crvenih i zelenih paprika, n 2 glavice crnog luka, n 2-3 paradajza, n 3-4 ~ena belog luka, n uqe, n so, n biber, n vegeta, n per{un.

PRIPREMA:

Na ringli ispe}i paprike, oqu{titi ih i o~istiti od semenki.

Na uqu propr`iti seckan crni luk, pa mu dodati na komadi}e ise~enu papriku i nastaviti sa dinstawem.

Posoliti, pobiberiti i dodati sitno iseckan beli luk.

Povremeno dolivati malo tople vode.

Pri kraju kuvawa dodati oqu{ten i na kockice ise~en paradajz i vegetu i dinstati dok se paradajz ne ukuva i sasvim sjedini.

Posuti sitno seckanim per{unom.

umor mo`e biti va`an pokazateq drugih simptoma koji mogu dovesti kardiologe do ta~ne dijagnoze.

VEZA IZME\U UMORA

I ZDRAVQA SRCA

„Umor mo`e biti jedan od najranijih i najprevi|enijih znakova kardiovaskularnih bolesti“, ka`e dr Setareh. Kako obja{wava, primarni zadatak srca je da snabdeva svako tkivo u telu krvqu bogatom kiseonikom. Kada srce ne pumpa efikasno, tkiva i organi mo`da ne}e dobiti dovoqno krvi da zadovoqe svoje potrebe.

„Kao rezultat toga, pacijenti ~esto do`ivqavaju stalni umor, smawenu izdr`qivost ili op{ti nedostatak energije mnogo pre nego {to se razviju klasi~niji simptomi poput bola u grudima. To je jedan od najpotcewenijih simptoma sr~anih bolesti upra-

vo zato {to ne deluje tipi~no“, dodaje on.

KQU^NO PITAWE

ZA STALNI UMOR

Dr Setareh ka`e da je prvo {to pita pacijente koji se `ale na umor da li ose}aju nedostatak daha, posebno tokom aktivnosti koje su im ranije i{le lako.

„Pitam se da li vam nedostaje daha dok radite stvari koje su vam ranije i{le lako, poput pewawa uz stepenice ili hodawa do auta? Kratak dah pri naporu je na~in na koji telo signalizira da se va{e srce i plu}a bore da zadovoqe svoje zahteve“.

Dr Setareh obja{wava da se umor i nedostatak daha ~esto javqaju zajedno kada se srce bori da prati zahteve tela.

Drugi simptomi koji mogu ukazivati na kardiovaskularne bolesti ukqu~uju smawenu toleranciju na ve`bawe, otok nogu ili

zglobova, palpitacije, vrtoglavicu, nelagodnost u grudima ili potrebu za spavawem na vi{e jastuka zbog ote`anog disawa kada le`e, ka`e dr Setareh.

Dr Setareh ka`e da ova vrsta umora „ima tendenciju da bude upornija i ~esto se javqa sa padom fizi~kih performansi“.

„Pacijenti mi ~esto ka`u da vi{e ne mogu da prate aktivnosti koje su im nekada bile rutinske,

Fizioterapeut preporu~io jednostavan trik koji mo`e da poboq{a kvalitet sna

Svi znamo onaj ose}aj: nakon napornog dana jedva ~ekate da legnete u krevet, ali umesto zaslu`enog odmora, jutro do~ekate sa bolovima u le|ima, utrnulim nogama ili neprijatnim pritiskom u ki~mi.

^esto krivca tra`imo u du{eku koji je „odradio svoje“ ili prevelikom stresu, a zaboravqamo na jedan kqu~ni faktor - polo`aj u kom spavamo.

Postoji neverovatno jednostavan trik koji fizioterapeuti i stru~waci za san obo`avaju, a ne zahteva nikakva dodatna ulagawa. Sve {to vam je potrebno ve} imate u spava}oj sobi: jedan obi~an dodatni jastuk.

SPAVATE NA BOKU?

VA[A KI^MA TRPI

Mnogi od nas vole da spavaju na boku, ~esto u blagom fetalnom polo`aju. Iako je to odli~an polo`aj za spre~avawe hrkawa i poboq{awe varewa, za na{u ki~mu mo`e predstavqati problem.

Kada le`ite na boku bez potpore, gorwa noga „pada“ napred, povla~e}i za sobom karlicu. To neprirodno uvrtawe karlice stvara pritisak na dowi deo le|a i kukove.

Ako se tako name{tate svake ve~eri, osam sati dnevno, nije ni ~udo {to se budite napeti i uko~eni.

Za{to je jastuk izme|u nogu pravo re{ewe

ZA TELO I MOZAK

Biber je odli~na hrana za telo i mozak, jer sadr`i antioksidanse. Piperin ima mo} da se bori protiv slobodnih radikala, koji mogu o{tetiti }elije i dovesti do ozbiqnih zapaqewa, sr~anih problema i usloviti nastanak nekih oblika kancera. Neka istra`ivawa tvrde da suplementi piperina mogu spre~iti ili usporiti nastanak nekih bolesti kao {to su arterioskleroza i dijabetes. PROTIV UPALA

Crni biber ima i protivupalna svojstva. Neka istra`ivawa sugeri{u da biber mo`e biti od pomo}i u za{titi kod nekih bolesti

Re{ewe je jednostavno, ali veoma efikasno. Postavqawem jastuka izme|u kolena (ne izme|u ~lanaka) dok spavate na boku, karlica ostaje u pravilnom polo`aju u odnosu na ki~mu.

Jastuk deluje kao stabilizator koji: Smawuje pritisak na i{ijadi~ni nerv: Ako ste ikada osetili probadaju}i bol koji se {iri niz nogu, znate koliko i{ijas mo`e biti neprijatan. Pravilno poravnawe karlice smawuje pritisak na ovaj nerv.

Ubla`ava bolove u kukovima i kolenima: Spre~ava me|usobno trewe kolena i odr`ava kukove u neutralnom polo`aju.

Poboq{ava cirkulaciju: Mawe pritiska zna~i i boqi protok krvi, pa mo`ete za-

kao {to su pewawe uz stepenice, ve`bawe ili no{ewe namirnica“, ka`e on.

Ova vrsta umora je ~esto nesrazmerna koli~ini sna koju osoba dobija i mo`e se postepeno pogor{avati tokom vremena.

„Kada je umor pra}en kratkim dahom, nelagodno{}u u grudima, palpitacijama, otokom ili vrtoglavicom, potrebna je medicinska procena”, zakqu~uje doktor.

boraviti na ose}aj utrnulosti u nogama. Pogre{an polo`aj tokom spavawa neravnomerno optere}uje kukove, karlicu i dowi deo ki~me, {to ~esto dovodi do jutarwih bolova.

[TA AKO VI[E VOLITE

DA SPAVATE NA LE\IMA?

Ako niste qubiteq spavawa na boku ve} radije spavate na le|ima, isti princip mo`e pomo}i, samo u ne{to druga~ijem obliku. Spavawe na ravnoj podlozi ~esto stvara mali prazan prostor ispod doweg dela le|a, {to dodatno optere}uje taj deo ki~me. U tom slu~aju, mawi jastuk ili uvijeni pe{kir stavite ispod kolena. Taj blagi nagib pomo}i }e ki~mi da zadr`i svoj prirodni oblik bez nepotrebnog optere}ewa mi{i}a.

TELU NE TREBA ^UDO DOK SPAVATE, VE] PRAVILNO PORAVNAWE Kako odabrati pravi jastuk?

Ne morate odmah da tr~ite u prodavnicu po specijalizovane ortopedske proizvode. Bilo koji tawi ili sredwe debeo jastuk mo`e da poslu`i. Idealna debqina je izme|u 10 i 15 centimetara.

Va`no je samo da jastuk ne bude predebeo i pretvrd, jer bi tada postigao suprotan efekat - previ{e bi razdvojio noge i ponovo doveo karlicu u nepravilan polo`aj.

Isprobajte ovaj mali ve~erwi ritual ve} ve~eras. Mo`da }e vam biti potrebno nekoliko dana da se naviknete na „dru{tvo“ jastuka me|u nogama, ali va{a le|a mogla bi vam biti veoma zahvalna.

bubrega. Istra`iva~i su tako|e otkrili da specifi~ni suplementi piperina mogu pomo}i u smawewu hroni~nih upala.

ANTIBAKTERIJSKA SVOJSTVA

Pregr{t pregleda i studija ukazuje na antibakterijski potencijal piperina kada je u pitawu borba protiv gram-pozitivnih bakterija, kao {to je Staphilococcus aureus. Neki istra`iva~i tvrde da bi biber mogao poslu`iti u borbi sa zaraznim bolestima i patogenima koji se prenose hranom. Jedno ispitivawe ka`e da bi neke komponente paprike i bibera mogli da budu od koristi u borbi protiv patogena otpornih na lekove.

ANTIKANCEROGENA SVOJSTVA

Nekoliko laboratorijskih studija sugeri{e da bi piperin u crnom biberu mogao pomo}i u borbi protiv raka. Neke studije otkrile su da piperin spre~ava bujawe }elija karcinoma dojke, prostate i debelog creva.

ZA DOBAR HOLESTEROL

Istra`ivawa govore da crni biber mo`e pomo}i u ja~awu apsorpcije hranqivih sastojaka. Smatra se da on mo`e da deluje sli~no kao probiotik i poma`e u regulisawu crevne flore i gastrointestinalnog zdravqa.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

KANOG DUVANA

RUKSAK

CA(MIT.) KARAT

KOVA^EVI]

FOLK PEVA^A MIRI]A VRSTA PAPAGAJA [PANIJA NARKOMAN, NARKOTI^AR

@IVOTIWSKO LEGLO

INICIJALI

PEVA^A WEGA STARI CG. NOVCI SKUPQA^I STARIH KRPA SNE@NI ^OVEK

HRKAWE, HRKA SVE^ANA DVORANA (STR.) POLEMI^AR, ERISTI^AR PORAST, RA[]EWE JEDNOMI[QENIK

^ASAK, IVIK.

TE[KA[, NIKADA, DQ, PT, SNIMAWE, LEPA, TALIN, ALARMIRATI,

ROJALIST, OTAMO, ASTO, VAQANOST, M, IRANAC, IBI, ]AR,

KALINA, MITAR, ARA, E, NAKOT, OW, PERPERI, JETI, KARAS, L,

VODORAVNO: RANAC, AVETI, DABOG,

SKANDINAVKE:

RE[EWE

VODORAVNO: 1. Utvr|ivawe vrednosti, 2. [pansko `ensko ime - Usna (lat.), 3. Donositi na svet jari}e, koziti - Tipografski radnici, bakroresci, 4. Po~etak azbuke - Pre svega - Simbol iridijuma, 5. Diskutant - Drowak, krpa, 6. Gradska saobra}ajnica - Naziv za brdo u lingvistici, 7. Blato, glib, kaquga - Mesto u Crnoj Gori - Auto oznaka [panije, 8. Oznaka za tonu - Ukrasni pridev - Slovo arapskog pisma, 9. Jednaka - Zabadava, bez koristi, 10. Sadr`ina kwige - Tava, 11. Inicijali glumice Radivojevi} - Apsolutni superlativ - Inicijali pesnika Anti}a, 12. Isticawe u jakom mlazu - Zavr{etak molitve (neka tako bude), 13. Qudsko bi}e, ~eqade (tur.) - Gubiti razum, 14. Mesto kod Novog Sada.

USPRAVNO: 1. Nadvo`waci - Oblik ploda kukuruza, 2. Ime peva~ice Atijas (Bukva) - Stri~eva `ena (mn.), 3. Prazan hod motora - UlazniceUzvik u}utkivawa, 4. Vrsta jestive gqive - Radnik na pakovawu, paker, 5. Oznaka za polupre~nik - Struwa~a za xudo - Mesto kod Dubrovnika, 6. Dani oko Ilindana - Uzalud, uprazno - Oznaka za volt, 7. Auto oznaka Zaje~ara - Izrez na ode}i - Qudski organizam (mn.), 8. Glas, vest (tur.)Udarati nogama - Uro{evac (skr.), 9. Rimski govornik i filozof, Marko Tulije - Pa{wak, 10. Uzvik za terawe kowa - Spoqni dug - P~eliwi proizvod, 11. Tr~ati - Nudisti, naturisti, 12. Sarajevska peva~ica sevdalinki.

VODORAVNO: VALORIZACIJA, INES, LABIJUM, JARITI, ECERI, AB, NAJPRE, IR, DEBATER, RITA, ULICA, ORONIM, KAL, MURINO, E, T, EPITET, DAD, ISTA, UZALUDU, TEKST, TIGAW, KR, ELATIV, MA, LIPTAWE, AMIN, INSAN, LUDETI, PETROVARADIN.

RE[EWE UKR[TENICE:

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE

ZEJNA QUTA NA SNS KOJI DOVODI ROME NA SVOJE SKUPOVE - EVO [TA JE PORU^ILA: ”Romima je potrebna pomo}, a ne pla}eni miting, 1.000 dinara, sok ili sendvi~”

Srpska peva~ica Zejna oglasila se na dru{tvenim mre`ama povodom cenzure sa kojom se, kako tvrdi, suo~ava, poru~iv{i da jedva ~eka vreme kada }e mo}i da peva svuda gde je publika `eli, bez straha da }e joj nastupi biti otkazivani ili da }e wene pesme biti zabrawene.

Zejna nije eksplicitno navela {ta je bio povod za ovu objavu, ali je u prethodnom periodu otvoreno pru`ala podr{ku studentskim i gra|anskim protestima u zemqi, kao i kritikovala aktuelnu vlast.

U objavi na Instagramu napisala je:

„Jedva ~ekam vreme kada }u mo}i da pevam svuda gde me tra`e i kada ne}e mo}i samo moj nastup ili numera da budu ukloweni sa nekog doga|aja. Mislim da to mnogi ~ekaju, kao i ja, jer muzika i umetnost su sloboda, razum, karakter i svest koji mewaju svet.“

Dodala je i:

„Umetnici su glasnici vremena, qudi i kulture, koji se ne mogu kupiti ni platiti, jer wihova misija prevazilazi povr{no i li~no. Izvori umetnosti su srce i um, ne xep i |on. Mi smo narod, ne stranka ili jedno mi{qewe. Mi smo istina koja se u}utkuje, zastra{uje i odbacuje. Nismo podobni ili nepodobni, odobreni ili zabraweni. Ne verujemo u klanove niti ih pravimo. Neki sebe nazivaju umetnicima, ali su zapravo samo trgovci.“

Objavu je potpisala re~ima:

„Umetnica, peva~ica, humanitarka, majka.“

Prethodno je putem Instagram storija govorila o politi~koj situaciji u Srbiji, navode}i da gra|ani `ele po{tene izbore, pravdu i vladavinu zakona. U toj objavi se osvrnula i na miting vladaju}e stranke koji je bio u subotu u Beogradu, kao i na anga`ovawe pripadnika romske zajednice, isti~u}i da je i sama Romkiwa.

„Wima su potrebni pomo}, znawe i posao, a to im ne}e doneti jedan pla}eni miting i 1.000, 2.000 ili 3.000 dinara, sok, sendvi~ ili majica tog dana. Svi smo mi Srbija i Romi su gra|ani Srbije svakog dana, a ne samo kada su mitinzi, li~na korist i interesi u pitawu. Dr`ava koja odr`ava siroma{tvo nije dr`ava, ve} privatna svojina“, zakqu~ila je.

GLUMICA TAWA BO[KOVI] OTKRILA ZA[TO SE NIJE ZAMONA[ILA, IAKO JE TO @ELELA „Meni Bog to nije dao”

Tawa Bo{kovi} je otkrila da je svojevremeno razmi{qala o tome da `ivot glumice zameni `ivotom monahiwe.

Me|utim, glumica nije imala dar koji je neophodan svakome ko se odlu~i na mona{ki `ivot.

„Razmi{qala sam o tome. Me|utim, mora ~ovek da bude svestan svojih nemo}i. Ja nemam mo} poslu{awa, to je veliki dar, a ja sam bila buntovnica u mladosti. Ali, postoji ne{to u kreativnom bi}u krajwe neposlu{no. Veliki je poziv od Boga, i to je blagoslov veliki za one koji su pozvani da idu u mona{tvo. Ja nisam. Meni Bog to nije dao. Dao mi je darove razne, za prijateqstvo, za borbu, za umetnost, dao mi je snagu lava, ali za poslu{awe nije“, rekla je Tawa pre nekoliko godina, prenosi „Blic”.

U braku sa rediteqem Dejanom Karaklaji}em, dobila je }erku Lanu i sina \or|a, a onda otkrila da li je na wih prenela posve}enost religiji.

„Koliko je mogu}e. Dobri patrijarh Pavle je govorio: ‘Ne govorite deci o Bogu, nego govorite Bogu o deci’. Drugim re~ima, molite se za decu svoju. A deca }e sama, vo|ena primerom roditeqa, polako se privoleti Bogu kad za to do|e vreme. Svoju decu sam krstila, naravno, i hvala Ivani Dimi} koja je moja kuma. Ona ih je krstila, i to je velika radost. Ona se stara o \or|evom i Laninom duhovnom zdravqu. Kumstvo je va`an, ozbiqan posao“, zakqu~ila je glumica. Podsetimo, Tawina }erka krenula je maj~inim stopama, te ~esto mo`emo da je vidimo na malim ekranima. S druge strane, sin \or|e je zavr{io Fakultet politi~kih nauka, a godinama `ivi u Americi.

NEPOZNATI

DETAQI O FILMU ”BOJ NA KOSOVU”

Snimawe se umalo zavr{ilo tragi~no, a kow na setu je imao ve}u zaradu nego Lau{evi}

Jednu od svojih najpoznatijih uloga @arko Lau{evi} je tuma~io u filmu „Boj na Kosovu”, gde je glumio Milo{a Obili}a.

Kako je opisao u autobiografiji „Godina pro|e, dan nikad”, jedna od najupe~atqivijih scena u tom filmu umalo je dobila tragi~an epilog.

Glumac je u svojim memoarima detaqno opisao kako je, zbog promena u organizaciji produkcije, umesto kowa na kog je bio naviknut dobio sasvim drugu `ivotiwu, {to je dovelo do niza nepredvi|enih i opasnih situacija na setu u Deliblatskoj pe{~ari tokom prole}a 1989. godine.

Prisustvo novog pastuva odmah je izazvalo iznena|ewe me|u ~lanovima ekipe, a Lau{evi} je u kwizi preneo razgovor koji je usledio po dolasku na snimawe.

„’Gde mi je Lisa?’, pitam. ‚Lau{e’, odgovara mi Dagi, pomo}nik re`ije, moj dugogodi{wi prijateq, ‚televizija vi{e nije mogla da pla}a usluge dosada{we ergele, pa su odlu~ili da se sna|u, kako-tako. Ima{ od danas novog kowa! Pogledaj, kako je lep’”, opiso je @arko.

Kako je daqe opisao, iskusni kaskader poku{ao je da ga umiri tvrdwom da je `ivotiwa prethodno jahana i da ne}e praviti probleme, ali se ubrzo ispostavilo da situacija nije bila ni pribli`no bezazlena.

„Ne brini, @are, jahao sam ga celo jutro, bi}e miran”, rekao mu jekaskader, na {ta se Lau{evi} nadovezao:

„Fi}o, ovo nije jaha}i kow! Ovo je pastuv!”

Na to se oglasio i vlasnik `ivotiwe, koji je uz osmeh rekao:

„J*bi ga, jednom se u `ivotu igra Milo{ Obili}!”

Nedugo potom, snimawe je preraslo u pravu dramu. Pastuv je, kako je Lau{evi} zapisao, potpuno izmakao kontroli, toliko da je sustigao vozilo sa kamerom koje je snimalo kadar jahawa, zbog ~ega je kombi zavr{io u jarku.

Glumac navodi da je u punom galopu poku{avao da primeni sve {to je nau~io tokom obuke jahawa, ali bez uspeha. Shvativ{i da vi{e ne mo`e da obuzda kowa, po~eo je da odbacuje opremu kako bi smawio rizik od te`ih povreda u slu~aju pada.

Prema wegovom svedo~ewu, `ivotiwa je jurila ka svemu {to joj se na{lo na putu, a qudi iz film-

ske ekipe morali su da se sklawaju u posledwem trenutku. Kada je procenio da }e ga kow oboriti na kamion sa agregatom, doneo je odluku da sko~i iz sedla.

Posle pada, ostao je da le`i na zemqi, dok su mu kolege prilazile da provere da li je povre|en. Tada je primetio Batu @ivojinovi}a, koji nije mogao da sakrije smeh.

„Kure, pao si na mraviwak”, rekao mu je Bata. Iako je nezgoda mogla da se zavr{i mnogo ozbiqnije, Lau{evi} je pro{ao bez povreda. Nakon svega, ponovo je uzjahao istog kowa i nastavio snimawe, a Bata @ivojinovi} mu je tom prilikom rekao:

„Kure, ja{em 40 godina i jo{ nisam video takve o~i kod kowa. On je hteo da te ubije. Ma, neka to, nego ste mogli i mene i ovu devojku, Anitu, {to mi je lepila brkove da oterate u pi*ku materinu. U posledwem momentu smo sko~ili u stranu.”

Na kraju je Lau{evi} kroz humor opisao i razgovor o tro{kovima produkcije, kada je saznao koliko je ko{talo iznajmqivawe prethodnog kowa.

„Ka`i, majke ti, kol’ko su pla}ali kowa kog sam jahao do ju~e?”, pitao je on i dobio odgovor:

„120.000 dinara dnevno!”

„’A ovog kowa’, pokazah na sebe, ‚pla}aju 90.000’. Bruto!’”,napisao je on.

U nastavku kwige, glumac dodaje da je u to vreme, pre ekonomske reforme Ante Markovi}a, za 90.000 dinara moglo da se kupi pribli`no 15 ameri~kih dolara, pa je uz dozu ironije zakqu~io da je „Milo{ Obili} na taj na~in barem doprineo u{tedi filmskog buxeta”.

ZAHAR OTKRIO KAKO JE NASTALA PESMA ”VIDOVDAN”

”U }o{ku sam video lik patrijarha Pavla”

Pesmu „Vidovdan” otpevala je Gordana Goca Lazarevi}, a ova numera je i danas jedna od najpopularnijih kod nas.

Ipak, iza wenog nastanka krije se pri~a koju mnogi ne znaju –od neobi~ne inspiracije autora do ~iwenice da pesma u po~etku nije bila namewena Goci. Kompozitor Milutin Popovi} Zahar napisao je „Vidovdan“ 1989. godine, u vreme obele`avawa {est vekova od Kosovske bitke. Kako je ispri~ao, ideja za ciklus pesama do{la je na inicijativu Patrijar{ije, a upravo wemu poveren je zadatak da napi{e jednu od wih. „Pozvao me je direktor PGP i rekao mi da ga je zamolio sekretar Patrijar{ije da se, pre proslave 600 godina od Kosovskog boja, napravi 10 pesama o Kosovu. Izbor je pao na mene. To je najboqe {to sam uradio u `ivotu”, ispri~ao je Zahar, pi{e „Blic”. Zahar je svojevremeno govo-

rio i o neobi~nim okolnostima u kojima je nastala pesma, tvrde}i da je ~itav proces bio gotovo nestvaran. „Pola dana sam ose}ao

stra{nu groznicu, nisam znao kako se zovem. Od besa sam seo na pod i odjednom u }o{ku video lik patrijarha Pavla, koji tada jo{ nije bio patrijarh. Kao da mi je poslao poruku preko neke sile bo`anske. Ja sam za pet minuta napisao i melodiju i sve strofe. Za pet minuta, a u meni je to vrilo mesec dana”, istakao je kompozitor.

Iako je danas gotovo nemogu}e zamisliti da ovu pesmu peva bilo ko drugi osim Goce Lazarevi}, ona uop{te nije bila prvi izbor. Pre nego {to je stigla do we, kompozicija je ponu|ena Vesni Zmijanac.

Goca je kasnije ispri~ala da je wena koleginica odlu~ila da odbije pesmu jer nije `elela da rizikuje tada{wu popularnost {irom Jugoslavije.

„Vesna nije `elela da ugrozi svoju jugoslovensku popularnost, da se nekom ne zameri. Nije kom je re~eno, nego kom je su|eno”, kazala je Goca jednom prilikom.

Alimpijevi}

odredio kona~an spisak putnika u [vajcarsku

Selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije, Du{an Alimpijevi}, odredio je 13 igra~a koji }e putovati u Friburg na utakmicu sa [vajcarskom. Na{a selekcija sastaje se sa [vajcarcima 2. jula u FIBA julskom kvalifikacionom prozoru za Svetsko prvenstvo.

Na spisku se su: Uro{ Plav{i}, Nemawa Dangubi}, Nikola Jovi}, Stefan Momirov, Du{an Risti}, Nikola Joki}, Arijan Laki}, Nikola \uri{i}, Nikola Tanaskovi}, Dejan Davidovac, Aleksa Avramovi}, Jovan Novak i Filip Barna.

Ogwen Dobri} je do`iveo naprsnu}e prsta desne {ake na kontrolnoj utakmici protiv ^e{ke u subotu i ne}e mo}i da igra protiv [vajcarske i Bosne i Hercegovine.

Reprezentacija Srbije u sredu, 1. jula, putuje u Friburg gde je dan kasnije o~ekuje utakmica sa [vajcarskom. Na{ tim }e 6. jula ugostiti selekciju BIH u dvorani Aleksandar Nikoli}.

POBEDA SRBIJE IZA ZATVORENIH VRATA: Joki} upisao dabl-dabl, ali nije bio najboqi strelac

Ko{arka{ka reprezentacija Srbije pobedila je ^e{ku 90:76 (26:25, 25:17, 22:16, 17:18) u pripremnoj utakmici bez prisustva publike u dvorani Aleksandar Nikoli}

Najefikasniji u na{em timu bio je Nikola Jovi} koji je ubacio 20 poena, uz pet skokova i tri asistencije. Nikola Joki} je postigao 16 poena uz 14 uhva}enih i osam dodatih lopti, dok je Dejan Davidovac dodao 14 poena. Na drugoj strani, Vit Krej~i je bio najboqi sa 16 poena i ~etiri asistencije.

Reprezentaciju Srbije o~ekuje dve utakmice u FIBA junsko-julskom kvalifikacionom prozoru za Svetsko prvenstvo, 2. jula protiv [vajcarske u Friburgu i 6. jula protiv Bosne i Hercegovine u dvorani Aleksandar Nikoli} u Beogradu.

SRBIJA: Plav{i} 2, Dangubi} 6, Jovi} 20 (5sk, 3as), Dobri} 3, Joki} 16 (14sk, 8as), Laki} 3, \uri{i} 7, Tanaskovi} 7, Davidovac 14, Avramovi} 6 (6as), Novak 1, Barna 5.

Detonacija u NBA, Bogdan

Bogdanovi} je slobodan igra~

Bogdan Bogdanovi}, ko{arka{ Los An|eles Klipersa i reprezentativac Srbije, napusti}e redove tima iz „grada an|ela”.

Bogdanovi} je prethodnih nedeqa bio jedna od glavnih tema u ko{arka{kim krugovima, posebno u Evropi, gde navodno srpski reprezentativac ima poziv Panatinaikosa, na ~iju klupu je seo @eqko Obradovi}. Prepreka tome bio je ugovor sa Klipersima, ali je uprava tima donela odluku da se Bogdanovi}u zahvali na saradwi.

On }e tako napustiti klub za koji je igrao od 2024. godine. Bogdanovi} je pored Klipersa igrao za Sakramento Kingse i Atlanta Hokse.

Navodno, on bi karijeru mogao da nastavi u redovima Denver Nagetsa, gde igra i Nikola Joki}, ali }e vi{e biti poznato narednih nekoliko dana.

„Samo da Tara smisli...”

Najboqi teniser svih vremena, Novak \okovi}, uspe{no je zapo~eo pohod na svoj 8. vimbldonski pehar i istorijsku 25. grend slem titulu, ali je na samom startu morao da pro|e kroz pravi tro~asovni rolerkoster.

Nakon epske borbe koja je trajala tri sata i 12 minuta, Novak je sru{io `ilavog 99. tenisera sveta, Kineza Jibinga Vua, rezultatom 6:4, 5:7, 6:4, 6:4.

Me~ na Centralnom terenu obele`ila je neverovatna podr{ka koju je kineski teniser imao sa tribina, pra}ena specifi~nim, gromoglasnim uzvicima „Vuuu“, koje je \okovi} na kraju uspeo da uti{a i slomi otpor rivala kada je bilo najva`nije.

Odmah nakon iscrpquju}eg me~a, Novak je na terenu podelio prve utiske, ne skrivaju}i da ga je kineski teniser naterao da pru`i maksimum od samog starta turnira.

„Uvek je boqe kada se pobedi. Ne govorim prvi put o tome koliki zna~aj Vimbldon ima za moj `ivot i karijeru... Bio je ovo ogroman izazov, Vu apsolutno zaslu`uje jedan veliki aplauz. Sre}an sam zbog prolaza, ali moram biti iskren – trenutno uop{te nisam najsve`iji. Iskreno, nemam ose}aj kao da je ovo bila tek prva runda“, priznao je Nole.

Srpski as je potom detaqnije analizirao takti~ki deo me~a, istakav{i da su se uslovi na te-

Rasel pobednik trke Formule 1 za VN Austrije

Voza~ Mercedesa Xorx Rasel pobednik je trke Formule 1 za Veliku nagradu Austrije. Rasel je na stazi [pilberg zabele`io sedmi trijumf u karijeri, ujedno drugi u aktuelnoj sezoni.

Drugo mesto zauzeo je voza~ Red Bula Maks Verstapen, dok je tre}a pozicija pripala Raselovom timskom koleg Andrei Kimiju Antoneliju.

^etvrti je kroz ciq pro{ao voza~ Meklarena Oskar Pjastri, peti je zavr{io Luis Hamilton iz Ferarija, a {esto mesto je zauzeo Isak Haxar iz Red Bula.

Bodove su osvojili jo{ aktuelni svetski prvak Lando Noris iz Meklarena, voza~ Ferarija [arl Lekler, kao i voza~i Rejsing bulsa Lijam Loson i Arvid Lindblad. U generalnom plasmanu Formule 1 posle osam trka~kih vikenda vodi Antoneli sa 171 bodom, Rasel na drugom mestu zaostaje 40 bodova, dok je Hamilton tre}i sa 125 bodova [ampionat se nastavqa naredne nedeqe trkom za Veliku nagradu Velike Britanije na stazi Silverston.

renu drasti~no promenili tokom ve~eri.

„Prakti~no smo odigrali dva potpuno razli~ita me~a. Kada se krov zatvori, trava postane znatno vla`nija, a igra te`a. Vu me je definitivno iznenadio kvalitetom svih svojih udaraca – od servisa do riterna, konstantno me je pritiskao. Realno gledano, verovatno je trebalo da izgubim ~etvrti set. Imao je silne brejk {anse, a ja sam imao i dosta sre}e, posebno kada je proma{io onaj sme~ na brejk lopti... Ovakvi me~evi na travi re{avaju se u svega nekoliko poena. Ja imam preko 20 godina iskustva na ovoj podlozi, ali bih u ovakvim trenucima zaista voleo da to iskustvo mogu da spojim sa nekim mla|im telom“, kroz smeh je dodao \okovi}. Nakon {to je iskoristio prvu me~ loptu i obezbedio plasman

u naredno kolo, Novak je pobedu proslavio na ve} prepoznatqiv na~in koji je lansirao pro{le sezone – simuliraju}i svirawe violine pomo}u svog reketa.

„Violinu sam ponovo iskoristio! Moja }erka Tara tek treba da smisli prate}u koreografiju za ovo, pa se nadam da }e je ovaj dana{wi me~ inspirisati. Zaista je ogroman blagoslov {to je moja porodica ovde uz mene“, emotivno je zakqu~io srpski as.

Vremena za odmor i slavqe nema, jer Novaka ve} u drugoj rundi Vimbldona ~eka spektakl i me~ koji bi po svom renomeu mogao da bude i samo finale. \okovi} }e igrati protiv gr~kog tenisera Stefanosa Cicipasa, koji je na startu turnira rutinski i bez izgubqenog seta eliminisao Francuza Igoa Gastona. Bi}e to novi teniski klasik na londonskoj travi!

RASPRODAO SVE STVARI ZBOG

BOLESNOG SINA: Sada je heroj nacije,

a klub mu mesecima nije dao platu

Paragvaj je kreirao prvorazrednu senzaciju eliminisav{i Nema~ku posle penala (1:1) u {esnaestini finala Mundijala, a heroj nacije je golman Orlando Hil.

Wegova sudbina je najemotivnija pri~a turnira. Re~ je o momku koji je pre samo nekoliko godina rasprodao sve iz ku}e da plati le~ewe bolesnog sina, a sada je sa {est odbrana i dva zaustavqena penala poslao ku}i ~etvorostruke prvake sveta. Malo ko zna kroz kakav je pakao pro{ao ovaj 26-godi{wi div (199 cm). Hil je karijeru po~eo kao napada~, dok mu trener u mla|im kategorijama nije postavio ultimatum: „Ili golman, ili klupa!“.

Najte`i trenuci, ipak, nemaju veze sa sportom. Tokom 2022. godine, wegov tek ro|eni sin Lautaro Danijel se te{ko razboleo. Finansijska situacija je bila o~ajna, pa je Orlando preko oglasa morao da rasproda svu svoju ode}u, obu}u i sve {to je posedovao kako bi sakupio novac za lekove.

Prodao je ~ak i dres sa Kopa Amerika U20, svoju najdra`u uspomenu. Sina je spasao, a fudbalska pravda mu je to vratila.

Wegov uspon grani~i se sa nau~nom fantastikom jer je do pre dve godine odigrao svega dva me~a za paragvajski San Lorenco. Oti{ao je u istoimeni argentinski klub sa nadom da }e braniti za rezerve, ali su im propali transferi Kejlora Navasa i Noperta, pa je anonimni Hil dobio {ansu, odu{evio i postao prvi golman.

Da u fudbalu nije sve u sjaju, pokazuje bizaran podatak. Iako blista na najve}oj sceni, argentinski San Lorenco svom heroju nije isplatio platu za posledwa tri meseca zbog ogromne finansijske blokade.

„Neverovatno sam uzbu|en. Analizirali smo svakog izvo|a~a penala i hvala Bogu {to sam odbranio dva. Ovu pobedu posve}ujem svim Paragvajcima“, poru~io je Hil. Momak koji je ostao bez ode}e da spase dete, danas na le|ima nosi snove nacije.

Vidi} reagovao na pretwe da „ide na grobqe, ako ne odustane od FSS”

Slavi{a Kokeza, biv{i predsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) i istaknuti ~lan SNS-a, anga`ovao je kriminalce da zaprete i fizi~ki napadnu proslavqenog fudbalera Nemawu Vidi}a, a ovo je reakcija legendarnog fudbalera na saznawa do kojih je do{ao KRIK.

Nemawa Vidi} je novinarke KRIK-a do~ekao u svojoj ku}i na Sewaku. Bio je nestrpqiv da sazna detaqe do kojih su do{li tokom istra`ivawa.

U ovu vilu Vidi} se uselio po povratku u Srbiju 2021. U zemqu se vratio nakon gotovo 18 godina provedenih u inostranstvu tokom kojih je izgradio bogatu fudbalsku karijeru. U~inio je to, kako je kazao, najvi{e zbog dece, jer nije `eleo da budu stranci i u Srbiji i u inostranstvu.

„Ja nisam imao uop{te dilemu ko je Slavi{a Kokeza. Znao sam da on ima odre|ene qude, krugove i da voli da se kre}e u krugu odre|enih qudi iz razli~itih sfera dru{tva”, pri~a Vidi} i dodaje da je ve}i problem {to je na ovu va`nu fudbalsku funkciju postavqen uli~ar.

„Kada postavite uli~ara da vodi fudbalski savez i uli~ara koji vodi FK Crvena zvezda, vi ste doveli ulicu u fudbal i tu vi{e nema konstruktivnog razgovora, svaka kritika se smatra li~nim napadom i ugro`avawem plena koji su oni uzurpirali”, rekao je misle}i na Kokezu i Zvezdana Terzi}a.

Vidi} smatra da su oni posledica, a ne uzrok problema. Najve}u odgovornost ima onaj ko ih je postavio na te funkcije, rekao je ne preciziraju}i na koga ta~no misli.

„Wima dvojici je dao institucije sa kojih crpe mo} da re{avaju svoje li~ne, a mo`da i zajedni~ke probleme, koriste}i uli~are sa kojima sara|uju. Taj modus operandi postoji niz godina. Mi u srpskom fudbalu smo videli svakakve stvari. Izuzetno je va`no koje qude postavqamo i sad“, rekao je Vidi}.

Vidi}: ”Voleo bih da mi neko iz dr`avnih institucija ka`e da li je moja bezbednost i daqe ugro`ena”

Slavi{a Kokeza, biv{i predsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) i istaknuti ~lan SNS-a, anga`ovao je kriminalce da zaprete i fizi~ki napadnu proslavqenog fudbalera Nemawu Vidi}a, pokazuju poruke koje je 2020. godine razmewivao na aplikaciji „skaj”, a do kojih je do{ao KRIK. Poruke otkrivaju i tenzije izme|u razli~itih struja u SNS-u: ~elnik FSS-a bio je u sukobu sa predsednikovim bratom Andrejem jer, kako tvrdi, nije `eleo da bude „wegov potr~ko”, ali i to da se predsednik Vu~i} sastajao sa Zvezdinim huliganima. Na jednom od sastanaka je, kako se navodi u „skaj” prepiskama, predstavniku Delija Stevanu Soji}u pokazao wihove razgovore koje je prislu{kivala policija, navodi KRIK. Nemawa Vidi} je novinarke KRIK-a do~ekao u svojoj ku}i na Sewaku. Bio je nestrpqiv da sazna detaqe do kojih su do{li tokom istra`ivawa.

U ovu vilu Vidi} se uselio po povratku u Srbiju 2021. U zemqu se vratio nakon gotovo 18 godina provedenih u inostranstvu tokom kojih je izgradio bogatu fudbalsku karijeru. U~inio je to, kako je kazao, najvi{e zbog dece, jer nije `eleo da budu stranci i u Srbiji i u inostranstvu.

Posle svega, Vidi} se i sada pita da li je wegova bezbednost sigurna.

„^ija }e biti odgovornost sutra da se meni ne{to desi? Mo`da mi je i daqe `ivot ugro`en. Mo`da je Kokeza i daqe qut na mene i sutra }e me ugroziti. Ko vodi ra~una o tome? ”Ovo je policijska dr`ava i ni{ta ne mo`e da se desi, dok institucije ne okrenu glavu. Voleo bih da mi neko iz dr`avnih institucija ka`e da li je moja bezbednost i daqe ugro`ena”, poru~io je Vidi}.

[ESNAEST

GODINA OD KRAHA

SRBIJE PROTIV AUSTRALIJE: Proma{aji, Anti}ev bes i Mundijal koji jo{ boli

Pro{lo je 16 godina od tog sudbonosnog 23. juna 2010. godine. Srbija je u utakmicu posledweg kola Grupe D u{la sa velikim o~ekivawima.

Nakon herojske pobede nad Nema~kom (1:0), „orlovima” je za prolaz u osminu finala bila potrebna pobeda protiv Australije, a u kona~nom scenariju bio je dovoqan i nere{en rezultat.

Tim Radomira Anti}a je u prvom poluvremenu dominirao, stvarao {anse preko Milo{a Krasi}a i Nikole @igi}a, ali je australijski golman Mark [varcer ostao nesavladan.

To prvo poluvreme bilo je jedno od najdominantnijih izdawa „orlova”, ali golova nije bilo. O tome je govorio i Dejan Stankovi}, kapiten te selekcije Srbije. „U fudbalskoj karijeri mo`da bih jednu utakmicu ponovio, a to je utakmica protiv Australije 2010. godine na Mundijalu. Mislim da smo tu dominirali, ali nismo imali sre}e na tom prvenstvu”, rekao je Stankovi} 2018. godine. PONI[TENI GOLOVI, NEDOSU\EN PENAL I ANTI]EV BES

Ipak, ono {to nije po{lo za nogom Srbiji u prvom delu, Australija je uradila u razmaku od samo ~etiri minuta u drugom. U 69. minutu, Tim Kejhil, koji se vratio u tim nakon suspenzije, nadsko~io je odbranu Srbije i glavom savladao Stojkovi}a.

Samo ~etiri minuta kasnije, Bret Holman je udarcem sa 25 metara duplirao prednost i sru{io snove o nokaut fazi.

Nada se na trenutak vratila u 84. minutu kada je Marko Panteli} smawio na 2:1, iskoristiv{i odbijenu loptu. Usledio je potpuni pritisak Srbije. U samom fini{u, Panteli}u je poni{ten gol zbog ofsajda, a propu{teno je jo{ nekoliko prilika za izjedna~ewe koje bi, zbog pobede Nema~ke nad Ganom, Srbiju odvelo daqe.

Utakmicu je obele`ila i kontroverzna sudijska odluka u posledwim trenucima.

Nakon udarca Nemawe Vidi-

}a, lopta je pogodila u ruku Tima Kejhila u kaznenom prostoru Australije, ali je urugvajski sudija Horhe Larionda odlu~io da ne poka`e na belu ta~ku.

Selektor Anti} je nakon me~a bio ogor~en.

„Sudija, ukqu~uju}i i ~etvrtog arbitra, nije `eleo da vidi o~igledan faul. Poni{tena su nam dva gola, a nije nam sviran penal za vrstu igrawa rukom za koju su protiv nas dosu|ena dva penala u prethodnim me~evima.

Ovo nije mra~an dan za srpski fudbal, ve} za sudiju i wegove pomo}nike”, rekao je Anti}.

Na kraju je Gana pro{la daqe kao drugoplasirani tim grupe D, koja je stigla do ~etvrtfinala turnira.

„SASTANAK IZA LE\A” I PO^ETAK RASKOLA

Godinama kasnije, Anti} je otkrio detaqe koji su bacili novo svetlo na de{avawa u Ju`noj Africi. U intervjuu za „Mocart Sport”, tvrdio je da mu je tada{wi predsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS), Tomislav Karaxi}, radio iza le|a.

„Problem je bio {to je predsednik sebi dozvolio da sa nekim igra~ima napravi sastanak pred me~ s Australijom. Bez mog znawa! Meni iza le|a...”, otkrio je Anti}. Na pitawe da li misli da su ga igra~i „minirali”, Anti} je odgovorio:

„Ne mogu da ulazim u to, ali sigurno mi nije bilo po voqi. I Karaxi} to vrlo dobro zna! Pa video sam kako su igrali”.

Ove tvrdwe su produbile sumwe u lo{e odnose na relaciji selektor - predsednik FSS, koji su kulminirali nakon Mundijala. Smena je usledila u septembru 2010. nakon remija sa Slovenijom na po~etku kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Anti} je pravdu potra`io na Sportskom sudu u Lozani, tu`iv{i FSS za dva miliona evra na ime od{tete. Sud je presudio u wegovu korist, a FSS je na kraju bio primoran da postigne dogovor o isplati zna~ajne sume.

ODLAZAK SA KLUPE SRBIJE OSTAVIO JE GORAK UKUS „Hteo sam da ostanem, imao sam ugovor, ali FSS je doneo tu odluku. Nikada ne}u do kraja razumeti zbog ~ega je do toga do{lo. Ali ne nedostaje meni taj posao, koliko Srbiji Radomir Anti}. Prote}i }e Savom i Dunavom mnogo vode da se to na neki na~in ponovi”, poru~io je tada Anti}.

Epilog je poznat. Nakon Anti}evog odlaska, reprezentacija je u{la u dugogodi{wu krizu rezultata i identiteta. Pri~u o podmla|ivawu tima, koju je forsirao FSS, nazvao je „velikom {arenom la`om”, isti~u}i da je ostavio formiran tim sa prosekom od 23 godine.

Poraz u Nelspruitu pre ravno 16 godina, stoga, nije bio samo kraj jedne ekipe na Mundijalu, ve} i po~etak kraja jedne generacije koja je mnogo obe}avala.

Srbija vi{e nikad nije bila tako blizu velikog rezultata na Mundijalima.

THURSDAY l ^ETVRTAK 2. 7. 2026.

Australija }e 3. jula igrati

protiv Egipta u osmini finala

Svetskog prvenstva 2026

Australija je osigurala plasman u nokaut fazu Svjetskog prvenstva 2026. nakon remija 0:0 sa Paragvajem, ~ime su zauzeli drugo mesto u svojoj grupi.

Wihov naredni protivnik bi}e Egipat, koji je zauzeo drugo mesto u Grupi G zahvaquju}i gol-razlici, nakon {to su Belgija i Egipat odigrali neizvesne utakmice.

Belgija je sa ubedqivih 5:1 savladala Novi Zeland, dok je Egipat remizirao 1:1 sa Iranom.

Tokom ve~eri, protivnik Australije se mewao ~ak sedam puta, a u posledwih deset minuta utakmica tri puta.

Egipat i Australija su se do sada sastali samo dva puta u zvani~nim utakmicama, a posqedwi

susret bio je u Kairu, gde je Egipat slavio 3:0. Australijski defanzivac Aziz Behich istakao je da je svaki protivnik izazov i da nema lakih utakmica na Svetskom prvenstvu.

AUSTRALIJA BEZ DVOJICE

DO KRAJA MUNDIJALA

Fudbaleri Australije Xejkob Italijano i Metju Leki zavr{ili su u~e{}e na Mundijalu zbog povreda, saop{tio je Fudbalski savez Australije.

„@elimo obojici sve najboqe, da se {to pre oporave i zahvaqujemo im se na doprinosu ekipi u dosada{wem toku Svetskog prvenstva”, stoji u objavi Saveza.

Selektor „kengura” Toni Popovi} tako }e mo}i da ra~una na

samo 24 igra~a do kraja SP. Australija 3. jula u Dalasu igra protiv Egipta u {esnaestini finala Svetskog prvenstva.

KAPITEN FUDBALERA

EGIPTA MOHAMED SALAH

POVREDIO TETIVU

Neizvesno je da li }e Salah da bude spreman za me~ {esnaestine finala SP protiv Australije

Kapiten reprezentacije Egipta Mohamed Salah povredio je tetivu na utakmici protiv Irana u tre}em kolu grupe G na Svetskom prvenstvu, saop{tio je danas Fudbalski savez Egipta (EFA).

Utakmica izme|u Egipta i Irana (1:1) je odigrana u subotu, a Salah je zbog povrede zamewen u 57. minutu.

U saop{tewu EFA se navodi da je posle dodatnih pregleda utv|eno da je kapiten egipatske selekcije istegao tetivu i dodaje se da je Salah ve} zapo~eo program rehabilitacije.

Me|utim, u saop{tewu se ne navodi da li }e Salah da bude spreman za me~ {esnaestine finala SP protiv Australije, koji je na programu 3. jula.

Tako|e, EFA je objavila da }e egipatski fudbaler Ahmed Fatuh zbog povrede tetive da propusti me~ sa Australijom, dok se o~ekuje da se Mohamed Abdelmonem oporavi do duela {esnaestine finala SP, po{to ima problema sa sko~nim zglobom.

LUDNICA U ZEMQI POSLE SENZACIJE: Predsednik proglasio neradan dan

Fudbalska reprezentacija Paragvaja kreirala je prvorazrednu senzaciju i jedno od najve}ih ~uda na ovogodi{wem Svetskom prvenstvu, po{to je u {esnaestini finala nakon penal-ruleta eliminisala mo}nu Nema~ku.

Istorijski trijumf popularnih „Gvarana“ izazvao je delirijum u domovini, a podvigu fudbalera nije odoleo ni predsednik dr`ave Santijago Pewa, koji je br`e-boqe ispunio obe}awe i proglasio utorak, 30. jun, neradnim danom u celoj zemqi! [ef dr`ave je potpuno izgubio kontrolu od sre} e, pa se odmah nakon dramati~nog zavr{etka me~a oglasio na svom zvani~nom X profilu i zapalio naciju prili~no nediplomatskom, ali brutalno iskrenom porukom:

„Paragvaj se nikada ne predaje. Neradni dan, do|avola!“, napisao je predsednik Pewa. Mogu}nost da ~itava dr`ava kolektivno slavi i ode na prinudni odmor nagove{tena je tek nekoliko sati pre samog po~etka me~a u Bostonu. Portparol paragvajske vlade tada je potvrdio medijima da predsednik ozbiqno razmi{qa o ovom radikalnom potezu ukoliko padnu Nemci.

„Predsednik je pomenuo da }e analizirati situaciju u zavisnosti od ishoda. Ne bih rekao da je pre me~a verovatno}a bila velika, ali s obzirom na predsednikove re~i, takva opcija je na stolu“, izjavio je portparol pre nego {to je po~ela istorijska bitka.

Zakonodavstvo ove ju`noameri~ke zemqe daje izvr{noj vlasti i predsedniku ekskluzivno pravo da proglasi do tri dodatna neradna dana godi{we po sopstvenom naho|ewu, tako da je Pewa imao ~iste zakonske papire da jednim potpisom zaustavi ~itavu dr`avu i prekomanduje je u kafane i na ulice. Sam me~ ponudio je epsku dramu. Nakon 90 minuta `estoke borbe na stadionu u Bostonu rezultat je bio izjedna~en (1:1). Mre`e su mirovale i tokom dva produ`etka od po 15 minuta, pa je putnika me|u 16 najboqih na svetu morao da odlu~i penal-rulet. U fudbalskom ratu `ivaca Paragvajci su bili hladnokrvniji, precizniji i slavali sa 4:3 sa bele ta~ke, poslav{i vice{ampiona Evrope ku}i, a svoju naciju u istorijski, predsedni~ki odobren produ`eni vikend!

OBORENI REKORDI NA MUNDIJALU:

Nikada vi{e golova i navija~a, istorijska grupna faza

FIFA je saop{tila da je 72 utakmice grupne faze Svetskog prvenstva u SAD, Kanadi i Meksiku gledalo rekordnih 4.644.549 navija~a.

„Ukupno 4.644.549 qudi prisustvovalo je utakmicama tokom grupne faze, popuniv{i neverovatnih 99,7 odsto raspolo`ivih mesta i ostvariv{i prose~nu pose}enost od 64.508 gledalaca po me~u”, saop{tila je FIFA. „Navija~i iz 210 zemaqa i teritorija prisustvovali su grupnoj fazi Svetskog prvenstva, nadma{iv{i dosada{wi rekord ukupne pose}enosti od 3,5 miliona, koji je postavqen na Svetskom prvenstvu 1994. godine u SAD”, dodaje se u saop{tewu.

FIFA je, tako|e, zabele`ila svoju najve}u pose}enost turnira u jednom danu u istoriji 25. juna, sa 426.834 gledalaca.

Kada je re~ o terenu, postignuto je 215 golova tokom grupne faze takmi~ewa, u proseku tri gola po me~u, {to je novi rekord Svetskog prvenstva.

Francuska, Nema~ka i Holandija predvode listu sa po 10 postignutih golova.

Zabele`eno je ukupno 1.774 udarca ka golu (prose~no 24,6 po utakmici), a najvi{e poku{aja imala je selekcija Belgije - 73. Od 48 selekcija, samo reprezentacija Paname nije uspela da postigne gol u grupnoj fazi.

Od 1.248 igra~a koji su predstavqali 48 reprezentacija, u grupnoj fazi je bar jednu utakmicu igralo wih 999.

POLICIJA [AQE SPECIJALCE DA ^UVAJU SELEKTORA: Dobija

pretwe smr}u zbog ispadawa sa Mundijala

U Ju`noj Koreji se ne mire sa ispadawem sa Mundijala a doskora{wi selektor Mjung Bo Hong je pod najve}im pritiskom.

Hong je podneo ostavku u nedequ nakon {to ga je izvre|ao predsednik dr`ave, Li Xae Mjung.

Biv{i selektor dobija pretwe smr}u, zbog ~ega policija {aqe specijalce da budu uz wega.

Policija na aerodrom, na koji }e sleteti sada ve} biv{i selektor i fudbaleri, {aqe 160 pripadnika jedinice za razbijawe demonstracija uz aerodromsku policiju. Tako|e, na aerodromu }e biti 25 specijalno obu~enih telohraniteqa.

„Kao biv{i po~asni predsednik profesionalnog fudbalskog kluba i, u srcu, ~lan Crvenih |avola, ne ose}am samo iznena|ewe ve} i duboku zbuwenost zbog ovog neo~ekivanog rezultata. Jo{ jednom je dokazano da kadrovske odluke odre|uju sve. Ako se lojalnost i frakciona{tvo vrednuju vi{e od kompetentnosti, a nesposobna osoba se imenuje za vo|u, ishod je predvidqiv kao vatra“, rekao je predsednik dr`ave u nedequ.

„Iskreno se izviwavam javnosti zbog dubokog razo~arawa izazvanog ovom apsurdnom situacijom. Brzo }emo reformisati sportsku administraciju kako bismo osigurali da se ovo ne ponovi”, dodao je Mjung.

Ju}na Koreja je ispala sa Svetskog prvenstva tako {to je u posledwem kolu grupne faze, na op{te iznena|ewe, izgubila od Ju`ne Afrike sa 1:0. Grupu je zavr{ila sa tri boda i na tre}em mestu, ali nije bilo dovoqno da ode u nokaut fazu kao jedan od najboqih tre}eplasiranih timova.