Srpski glas 2. decembar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 2. 12.2021. z Year XXX No.2477

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

LOKALNI IZBORI [IROM NOVOG JU@NOG VELSA ODR@AVAJU SE 4. DECEMBRA PREDSTAVQAMO VAM SRPSKOG KANDIDATA U LIVERPULU

SRBIN IZ BLEKTAUNA KANDIDAT ZA ODBORNIKA

SRPSKI KANDIDAT ZA ODBORNIKA U FERFILDU

Milomir (Majkl) An|elkovi}

Nikola Popovi}

Mihailo Mijatovi}

28 - godi{wi Nikola Popovi} je ro|en u Blektaunu, {kolovao se u Sidneju i @enevi, magistar je za me|unarodne odnose, ima ve} zavidnu karijeru i ~lan je Liberalne partije od svoje 16 - te godine

24 - godi{weg Mihaila Mijatovi}a na{a zajednica poznaje kao direktora „Srpskog festivala“, koji je na ovom mestu ve} tri godine i kao lidera omladinske organizacije SOYA. Mihailo je zavr{io neuronauku, a postdiplomski na Pravnom fakultetu i zaposlen je u sudu

Obrazovawem U trci za i iskustvom u gradona~elnika nove pobede Strana 16

@elim da poka`em da mi Srbi vredimo

Strana 17

Strana 20

Otvoren „Bratoqub“ – most Sveti kraq Stefan na Drini koji spaja De~anski sve~ano Republiku Srpsku i Srbiju proslavqen u Karum Daunsu Vladika Siluan uz saslu`ewe mnogobrojnog sve{tenstva i prisustvo vernog naroda slu`io Svetu Liturgiju i zajedno sa doma}inima slave, Mladenom i Draganom Sekuli}, presekao slavski kola~ u slavu i ~ast Svetog kraqa Stefana De~anskog

Izgradwa „Bratoquba“, ~ija je du`ina 227 metara, trajala je od oktobra 2015. do maja 2017. godine i ko{tala je 13 miliona evra

Strana 8

Kraq Nikola je imao 9 }erki, zbog ~ega je prozvan tastom Evrope

Strana 15

U na{oj Crnoj Gori, oduvek su `iveli najboqi Srbi!

Strana 25

10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 2.

IZME\U DVA VIKENDA

VU^I] NA PITAWE NOVINARA O NASIQU NA BLOKADI:

To su bili gumeni ~eki}i Svi koji su koristili ~eki}e na protestu u subotu treba da odgovaraju, ali niko od o{te}enih se jo{ nije javio, rekao je predsednik Aleksandar Vu~i} prilikom obilaska radova na Maki{u, odgovaraju}i na pitawe Nova.rs. Na pitawe predsedniku ko su qudi koji su koristili ~eki}e u subotu na protestu u [apcu, Vu~i} je rekao: „Imali ste qude neke sa gumenim ~eki}em. A imali ste qude sa pravom sekirom koji su branili

Violu fon Kramon u Nedeqicama. Pa jel’ sekira ja~a od ~eki}a? Svi koji su koristili ~eki} treba da odgovaraju, ali niko se nije javio da je o{te}en, a {ta je hteo ovaj sa sekirom? Da bere cve}e? Do{li qudi, ne prijavquju ni{ta, a to {to je protiv zakona (misli se na blokadu puteva, prim. ur.)…“E, sad }emo da blokiramo puteve u Srbiji, mi smo bogovi, odlu~ili smo da blokiramo puteve“. Dovedu te{ke ma{ine kojima blokiraju most, izubijaju

~oveka na mrtvo ime i onda ka`u „malo smo te izubijali, ti si to zaslu`io, trebalo je sve da vas pobijemo“. Kad ste videli da se neko zaletao na opoziciju kolima“, rekao je Vu~i}. Predsednik je dodao: „Te fore hibridnih ratova, to meni nemojte da prodajete, ja sam veteran u politici. Da ih posavetujem – vi to lepo ~inite, samo nemojte da tu~ete qude. Ja }u da idem da ih slikam svuda po Srbiji“, rekao je predsednik.

Vlada zamrzla cene za bra{no, uqe, {e}er…

Obu}ina: Zbuweni smo – iste automobile vozi {ef dràve, BIA i batina{ iz [apca "Dobro ve~e. Vlast je uznemirena. Iako nastavqa sa redovnim aktivnostima, drugi dan, u {estoj brzini pere fleke i mewa teze" rekla je Jelena Obu}ina u uvodu emisije "Pregled dana" Newsmax Adria. „Al’ nije dobar pra{ak koji koriste. Vu~i} kaè: bager je vozio po Ustavu. Ana zna ta~no – 2,3 kilometra na sat. Takore}i neprimetno, tiho, kroz qude, ka ro|endanu. Gradona~elnik [apca tvrdi – wegova {koda nije voèna, i garantuje sve slu`bene bile su parkirane. I sad smo zbuweni – iste automobile vozi {ef dràve i BIA i batina{ iz [apca. Mo`da da traìmo da im kupe neke druge, da razlikujemo. Ili da usvojimo kao stvar op{te kulture – batina{i voze {kode. Mada, teza vlasti je da je batina{ do{ao pe{ice i pretukao voza~a bagera, drugog nasiqa nije bilo, ni teìh povreda. Platio ga je Zelenovi}, a iza svega je 25.000 dolara Rok Felera. Za dan u sva usta vlasti u{li su stra{ni ekstremni levi~ari, gori od ùtih. ‘Ovo ~ak ni \ilas ne bi radio’, kaè Vu~i}. ‘Ovi su neki mnogo gori’. Jesu. Ovi su besni, obespravqeni i straha oslobo|eni gra|ani. Kratko: narod koji ga ne}e“ zavr{ila je Obu}ina.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Vlada Srbije je na sednici donela odluku da ograni~i visinu cena osnovnih ìvotnih namirnica. Kako se navodi u saop{tewu Vlade, ova odluka se odnosi na – {e}er kristal, bra{no tip T-400, jestivo suncokretovo uqe, sviwsko meso – but i UHT mleko sa 2,8 procenata mle~ne masti, tako da one ne prelaze nivo cena na dan 15. novembar 2021. godine. Dodaje se da je ograni~ewe cena utvr|eno kako bi se otklonile {tetne posledice i spre~ili poreme}aji na trì{tu i ne}e se odnositi na sniène cene (rasprodaje, sezonska snièwa ili akcijske prodaje) ukoliko su bila na snazi 15. novembra, ve} na redovne, odnosno cene pre snièwa. Odlukom, koja }e biti primewivana u trajawu od 60 dana, predvi|eno je da proizvo|a~i ove proizvode ne smeju isporu~ivati u koli~inama mawim od prose~nih u posledwih 12 meseci. Za kr{ewe navedenih odredaba, predvi|ene su i nov~ane

kazne u iznosu od 100.000 do dva miliona dinara, kao i zabrana vr{ewa delatnosti u trajawu od {est meseci do jedne godine. Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Mati} je rekla da je na predlog tog ministarstva Vlada Srbije donela Uredbu o ograni~avawu proizvo|a~kih cena i cena na veliko i malo za pet osnovnih `ivotnih namirnica, u trajawu od 60 dana. „Dono{ewem ove Uredbe cene

pomenutih proizvoda u naredna dva meseca ne smeju prelaziti nivo od 15. novembra ove godine. Vlada }e u slu~aju potrebe produ`iti ovu meru i nakon isteka 60 dana”, rekla je Mati}. Ministarka je dodala da je mera bila neophodna u ciqu za{tite `ivotnog standarda gra|ana, budu}i da se u strukturi dnevne potro{we prehrambenih proizvoda, najve}i deo tro{kova odnosi upravo na artikle obuhva}ene ovom odlukom.

ma {ta mi re~e?!

I starlete vode Srbiju napred... „Ja ne moram da pla}am qude da bi napunila salu. Wih nije boleo moj lapsus. Wih je bolela moja puna sala. Svima je jasno da oni nikada ne vole Srbiju kada ide napred, oni uvek… Uvek im smeta predsednik" (Mlada nada SPS-a Ana Grozdanovi}, koja je na skupu u Ni{u u govoru spojila hri{}ane, katodne cevi, veliku svetlost sa neba i nuklearni rat, imala je svoje premijerno gostovawe na TV Hepi)

Kad nema{ ni za vodeni top, dobar je i ~eki}

Masakr beloruskom testerom

„[to se ti~e protesta i nasiqa, to je mnogo imanentnije vama u EU nego nama ovde. Mi nemamo ni vodene topove, ni{ta `ivo ne koristimo od toga i sre}an sam {to to sve normalno funkcioni{e u Srbiji... Mo`da u Srbiji ima malo vi{ka demokratije, jer svi mogu da zatvaraju lokalne i auto-puteve"

„Masakrira}emo olo{ koju ste finansirali. Oh, uznemirili ste se {to uni{tavamo va{e strukturice? Nismo dirali qude koji rade za dobrobit Belorusije, ali one koji od vas dobijaju pare jesmo. Ako ima nekih koje jo{ nismo likvidirali, i wih }emo uskoro"

(Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, odgovaraju}i na pitawe slovena~kih novinara o blokadi puteva u Srbiji)

I kod nas }e virus da se samoubije, samo sutra „Kod svake virusne respiratorne infekcije imate sezonu, zavr{i se sezona, pa se virus samuobija" (Predrag Kon, epidemiolog, o teoriji o „genetskom samoubistvu virusa“ u Japanu)

(Aleksandar Luka{enko, predsednik Belorusije, na primedbu da je „od jula u Belorusiji zatvoreno preko 270 nevladinih organizacija)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 2020. 3 ^etvrtak10. 2. decembar 2021.

Apel patrijarha Porfirija: Da ~uvamo Stiglo nam je jedni druge, a ne da se bijemo „ne daj boè gore“ Poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije uputio je povodom de{avawa u Srbiji apel u kojem je zamolio sve gra|ane za mir i me|usobno po{tovawe. "Mogu samo da molim sve, da apelujem, da ~uvamo jedni druge, a ne da se bijemo. Svako je svakome potreban. Ne moèmo jedni bez drugih. Svako da po{tuje svakoga, na to nas Bog poziva", saop{tio je on, izme|u ostalog u objavi objavqenoj na Instagramu. „Na samom ulasku u boì}ni post, bijemo se me|usobno pesnicama, motkama, kamenujemo autobuse, razbijamo glave jedni drugima, uni{tavamo imovinu. Ne èlim da analiziram {ta je povod, a {ta pravi uzrok sukoba, ni ko je kriv, a ko je nevin. Oni koji stvaraju konflikte i upravqaju krizama i sukobima u svetu, ali isto tako i oni koji kod nas pola-

rizuju, dele i svaku temu politizuju da bi stvarali razdore iz sebi~nih, parcijalnih interesa, sve to dobro znaju“, naveo je on. Zamolio je „da u danima bo`i-

}nog posta svoje misli, èqe i molitve Hristu Bogu, jedinom mirotvorcu, usmerimo ka op{tem dobru, razumevawu, qubavi i po{tovawu prema bli`wem, bez obzira na ~iwenicu da su nam, po prirodi stvari, ideolo{ki, sociolo{ki, politi~ki i svaki drugi stavovi razli~iti“. „Period posta, u koji smo zakora~ili nas podse}a i poziva na neophodni mir. Me|utim, moramo znati da se istinski mir ne moè posti}i bez pomirewa i mira sa Bogom, to jest, bez truda da, koliko god je mogu}e ìvimo u skladu sa Hristovim, jevan|elskim sistemom vrednosti, koje su saète u tajni dvojedine qubavi, prema Bogu i prema bli`wem, {to zna~i prema svakom ~oveku. Moramo znati da nemiri, ma koliko hteli da donesu mir, neumitno proizvode nove i nove nemire“, stoji u objavi patrijarha SPC Porfirija.

Protest „Protiv reìmskog nasiqa“ u Beogradu Protest „Protiv reìmskog nasiqa“ zavr{en je ispred zgrade RTS-a. Gra|ani koji su se okupili na Trgu republike protestom i {etwom iskazali su svoje nezadovoqstvo povodom reìmskog nasiqa i brutalnosti policije dan ranije. Protestu je prisustvovalo vi{e hiqada gra|ana, a odrào se u organizaciji pokreta Ne davimo Beograd, Ekolo{ki ustanak i Otvorena platforma „Akcija“. Protest je organizovan kao reakcija na nasiqe

usmereno prema gra|anima koji su blokirali saobra}aj {irom Srbije. Dobrica Veselinovi} iz pokreta Ne davimo Beograd, rekao je da su se posle nasiqa kada su maskirani huligani sa bagerom napali okupqene gra|ane u [apcu, okupili u Beogradu kako bi ispri~ali qudima pra se u

[apcu zaista desilo. – Tu smo da bi qudi shvatili da je Srpska napredna stranka zloupotrebila dr`avu kako bi huliganima omogu}ili da rade {ta god ho}e, izjavio je Veselinovi}. On je naveo je da }e podr`ati narednu blokadu u subotu. Aleksandar Jovanovi} ]uta iz Ekolo{kog ustanka

istakao je da je razlog protesta nasiqe koje su na blokadi pretrpeli qudi. – ^eki}i slu`e da se wima kuju ekseri, a ne da se wima razbijaju glave. Srbija Aleksandra Vu~i}a je zemqa ~eki}ara koji qudima koji su ustali da brane svoju zemqu razbijaju glave, rekao je ]uta.

Boris Malagurski: Povucite zakone o eksproprijaciji i referendumu, ne dozvolite Rio Tintu da izazove gra|anski rat u Srbiji U [apcu se tokom pobune gra|ana protiv Rio Tinta i protiv zaga|ewa hrane, vode i vazduha, policija odjednom povukla. Do{li su “aktivisti” vladaju}e partije sa {tanglama, pa i ~eki}em. Krenuli su ~ak i bagerom u napad na narod. Ne bi oni bahato napali sugra|ane bez nare|ewa ili odobrewa stranke na vlasti i bez dogovora sa policijom. Da li sada verujete da se radi o borbi za goli opstanak? Znam da ve}ina simpatizera najve}e stranke nisu za nasiqe, nisu za Rio Tinto, nisu za uni{tavawe na{eg zdravqa, zaga|ewe `ivotne sredine i prodaju na{e zemqe strancima. Ako ste ikada verovali da Srbija ide pravim putem, pogledajte ovu fotografiju — ne ono {to je na woj, ve} ono {to stoji iza we. Ovo je podeqenost u dru{tvu koju ruko-

Umesto Veqe Nevoqe, stigli novi batina{i: Vu~i}evi huligani dovezeni slu`benim vozilima, nasrnuli ~eki}ima i motkama na narod koji je protestvovao protiv Rio Tinta i rasprodaje Srbije

vodstvo stvara da bi vladalo. Sugra|anin na sugra|anina. Brat na brata. Ovo ludilo mora da se zaustavi, ali ne tako {to }e pametniji da popusti, pa da im prepustimo i ono malo {to nam je ostalo, samo zato {to su mo}ni, bahati i nasilni, ve} (nadam se) tako {to }e vlast prvi put pokazati trunku dr`avni~kog pona{awa. Povucite zakone o eksproprijaciji i referendumu. Ne dozvolite Rio Tintu da izazove gra|anski rat u jo{ jednoj dr`avi, ovog puta na{oj. Otvorite javni diskurs za druga~ije mi{qewe, jer je narodu prekipelo. I pla{im se da niste svesni koliko je opasno ovo {to vidite na fotografiji, opasno za sve nas. Va{ ostanak na vlasti nije bitniji od opstanka naroda.

Pi{e: Milenko Vasovi} Zlo ne moè da do|e samo, mora{ da ga utovari{ na bager ili u slu`bene „oktavije“ vlasti Srbije. A mogu i huligani da ga donesu na letvama i ~eki}ima. Va`no je samo da postoji politi~ka voqa. Da vo|a svih kapuqa~a odobri akciju. Vu~i}eva klika saterala je Srbiju u kawon i sa bezbednog odstojawa posmatra kako narod u me|usobnom sukobu razbija glave. Jedni drugima, dabome, u duhu stare srpske tradicije. A klika uìva, navija i podsti~e. I obezbe|uje logistiku, medijsku podr{ku i pravnu za{titu za svoje favorite. Slike iz [apca (pa i Beograda) proteklog vikenda vratile su se}awa na deveti mart 1991. kada su uga{ena dva ìvota. Stradali su tokom protesta protiv Milo{evi}evih satrapa – jedan maturant Branimir Milinovi} i jedan policajac Nedeqko Kosovi}. Nedu`ni obojica. Za Milinovi}a nikada nije utvr|eno da li je bio u~esnik demonstracija ili znatièqnik. Li~io je vikend i na 1996. na miting i kontramiting. I tada su upropa{}ena dva ìvota, @ivko Sandi} aktivista SPS, pucao je u glavu Ivici Lazovi}u. Ivica je ostao invalid, a @ivku je sudbina poslala ko{mare Nijedan od wih nije kao nekad. Jedino su i danas na vlasti isti. Isti zbog kojih su obi~ni qudi stradali. Vu~i}, Da~i}, Vulin, [e{eq, Gojkovi}, Mitrovi}, Tabakovi}… oni su nas „usre}ili“ devedesetih, oni nam uteruju sre}u i sada. Ta crveno-crna koalicija decenijama ve} deli Srbiju na „na{e“ i „wihove“, na „patriote“ i „izdajnike“, na „dobre“ i „lo{e“ Srbe. I sve sa jednim, jedinim ciqem – opstanka na vlasti po svaku cenu. Nisu va`ne razbijene glave, ni kov~ezi, va`no je samo da su oni na kormilu i da se dràva besomu~no pqa~ka. Verbalno i fizi~ko nasiqe je na~in wihove vladavine, a boga}ewe jedini ciq. Od kako su ponovo zaja{ili 2012. pretvorili su dràvu u ekspres lonac i tiho nas kuvaju. Sve, i sopstvene pristalice i protivnike mafija{ke vlasti. Dodaju vatru, hu{kaju nas jedne na druge. I potpuno je neva`no na kojoj su strani u subotui bili povre|eni bagerista Du{ko Proki} i uhap{eni Dragan Milovanovi} Crni. I da sada nekim ~udom zamene „dresove“ oni su obojica `rtve istog reìma. Ba{ kao nesre}nici Sandi} i Lazovi}. Naopakoj vlasti, trebaju krvave glave, da bi zastra{ila nezadovoqne i da bi motivisala „svoje“. Samo tenzija i samo poja~aj. Napredno, da se ne desi iznena|ewe na aprilskim izborima. Ako izbora u ovakvoj atmosferi uop{te i moè biti. Dok sukobqavaju narod zbog Rio Tinta, pa oko murala Ratku Mladi}u i nakaradnih zakona o eksproprijaciji i referendumu, oni neometano pripremaju izbornu otima~inu. Sin mog poznanika, zaposlen u beogradskom komunalnom preduze}u ve} je dobio direktivu da obezbedi 20 glasova „ili sledi otkaz“. Znam i za slu~aj preminulog od korone. Ni mesec nije protekao od wegove sahrane, a slu`be su mu promenile „mesto boravka“. Dobio je adresu stanovawa na najve}oj op{tini. Ne iskqu~ujem mogu}nost gre{ke, ali mi sve li~i da }e pokojnok uredno „glasati“. I on i drugi preminuli. [to da ne, sigurni glasovi – zato nije ni va`no koliko nas umire. Devet godina oni nas batinaju. Udaraju na zdrav razum, mlate po na{im nov~anicima. [aba~ke kapuqa~e sa letvama samo su logi~an sled. Ba{ kao i one {to su rasterivale demonstrante i tukle policiju ispred Skup{tine u julu 2020. Silni, kakvi su, ipak se pla{e dve stvari, protesta protiv Rio Tinta i izbora u prestonici. Kod Rio Tinta su najednom spustili loptu, po~eli su da se pretvaraju, i predsednik i wegovi ~au{i. S Beogradom je druga~ije, desi li se da izgube beogradske izbore nema toga ko }e ih skloniti sa vlasti. Brani}e poraz najbrutalnijom silom, toliko su se oni zaigrali. Samo, Srbija se sliom umirit ne moè.

SRPSKA POSLA

10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 2.

Da li smo „mi“ va`niji od „wih“ Kada kaèmo da smo duboko podeqeno dru{tvo, mislimo na to da je me|u nekim grupama ve} nastao te{ko premostiv jaz, koji se samo produbquje. Ovo obi~no prati i uverewe da smo mentalitetski skloni podelama, a da nove, nastale u pandemijskim okolnostima, to samo potvr|uju. Svako od nas je neminovno pripadnik razli~itih dru{tvenih grupa. Nekih smo pripadnosti neprestano svesni (uzrasne, rasne, rodne), na neke nas okolina ~esto podse}a (mawinama je te{ko da zaborave da su mawine ako su to dominantno u o~ima drugih), a neke postaju aktuelne u odre|enim situacijama (sportski doga|aji, kulturni obredi, nacionalni praznici). Grupne pripadnosti su do te mere integrisane u sliku o sebi da, kada qude pitamo „ko si ti”, oni mahom navode razli~ite socijalne kategorije kojima pripadaju: auto-mehani~ar, Srbin, mu{karac, pravoslavac ili studentkiwa, eko-aktivistkiwa, Beogra|anka… Navija~i kluba koriste mnoìnu kada govore o uspesima u kojima ni na koji na~in nisu u~estvovali: „igrali smo”, „pobedili smo”, „osvojili smo”. Kada deca krenu u prvi razred, ve} nakon prvog dana boravka u {koli vra}aju se ku}i govore}i „mi”, misle}i na svoje odeqewe u koje su tek ukqu~eni, i to slu~ajnim izborom. U seriji eksperimenata sprovedenih pre pola veka psiholog Henri Tajfel pokazao je da se grupni identitet gradi ~ak i u laboratorijskim uslovima, i kada su grupe o~igledno slu~ajno formirane, na primer, bacawem nov~i}a. I ne samo to. Tako formirane „minimalne grupe” postaju toliko zna~ajne wihovim ~lanovima da prema wima izraàvaju pristrasnost: opaàju ih kao boqe, uspe{nije, dodequju im vi{e resursa. „Mi” postajemo va`niji od „wih”, i zaslu`niji po razli~itim osnovama. Za{to se grupna pripadnost ugra|uje u identitet tako brzo i neposredno? Dva su va`na razloga: s jedne strane, grupa nam pruà ose}aj sigurnosti – znamo ko smo, ko smo bili i {ta treba da radimo; s druge, iz grupne pripadnosti crpimo i li~no samopo{tovawe – pozitivna slika grupe je i pozitivna slika o sebi, uspesi grupe su i na{i uspesi. Svi ovi prirodni procesi intenziviraju se u okolnostima neizvesnosti ili konflikta: tada neke grupne pripadnosti uzimaju primat i odnosi se polarizuju. Ne treba, stoga, da nas iznena|uju mnoge dodatne podele koje je donela pandemija. Iako je bilo prilika da se ispoqi solidarnost, i to se zapravo ~esto i de{avalo, mo`da ~e{}e nego {to se o tome govorilo, razlike su se tako|e brzo ispoqile. Oznake za novoformirane grupe tako|e su nastale gotovo odmah: „maskeri” i „antimaskeri”, „ovce” i „kovidioti”, „vakseri” i „antivakseri”. Za razliku od grupnih pripadnosti koje su nepromenqive ili

Z p i

@IVETI

U SRBIJI te{ko promenqive, kao {to su uzrasna, rasna ili rodna, u ove grupe ulazimo izborom. S obzirom na to da je situacija pandemije klasi~na dilema zajedni~kog dobra, u kojoj li~ni izbori imaju direktne posledice ne samo za onog ko ih donosi nego i za ostale ~lanove zajednice, to je i situacija u kojoj ose}amo da imamo vi{e prava nego ina~e da osu|ujemo tu|e izbore i traìmo od wih da biraju druga~ije. Kako se u takvoj, moralno {arìranoj, klimi uop{te moè zamisliti dijalog me|u grupama ili ~ak prevazilaèwe podela? Bez idealizacije ili lakih re{ewa moè se ukazati na nekoliko stvari. Pre svega, podaci koji se uporno dobijaju na reprezentativnom uzorku ne govore o tako jasnoj podeli na „vaksere” i „antivaksere”. Me|u nevakcinisanima se i daqe (da, i daqe!) nalaze neodlu~ni, oni koji su upla{eni i od vakcine i od bolesti, koji veruju da im vakcina nije preporu~ena iz medicinskih razloga. Pored toga, ove grupe ipak dele neke zajedni~ke motive: ve}ina brine za sopstveno i zdravqe bliskih i radi ono {to misli da je najboqe. Nije se, dakle, pojavila neka nova, neobi~na sorta qudi koja se ni~ega ne pla{i i nezainteresovana je za zdravqe: preko 70 odsto punoletnih gra|ana je od po~etka pandemije vrlo zabrinuto. U okviru socijalne psihologije decenijama se akumuliraju nalazi o tome kako situacija oblikuje pona{awe: kreirawe uslova za lako i brzo dono{ewe odluke o vakcinaciji, olak{ice u svakodnevnom ìvotu koje bi imali vakcinisani (doskora ih nije bilo uop{te) mogu znatno da promene obuhvat vakcinacijom, a time i granice „nas” i „wih”; odgovornost za kreirawe ovakve situacije je na donosiocima odluka. S obzirom na to da su granice me|u grupama ipak propusne, treba omogu}iti dostojanstven prelazak iz jedne u drugu – ako, na primer, uporno insistiramo na tome da je neverovatno da je neko jo{ neodlu~an u pogledu vakcinacije ili kao moralno podobne progla{avamo neke razloge za vakcinaciju, a druge ne, ne osnaùjemo qude koji nisu doneli odluku da to urade, naprotiv. Te{ko je o~ekivati da }e se u javnom prostoru koji je tako optere}en tenzijama i prepun vitriola odjednom ~uti ovakve poruke i da }e neki od aktera re{iti da ih uputi. To ne bi, me|utim, bio odraz nemo}i, ve} odgovornosti i mogao bi biti po~etak ponovnog uspostavqawa fragilnog, bazi~nog poverewa i izgradwe zdravijeg dru{tvenog tkiva. M. T.

 Postojala je ideja da se pored Sajma kori{}enih automobila organizuje i Sajam kori{}enih politi~ara, ali se od we odustalo. Ve}ina je promenila vi{e vlasnika, obi~no su udareni, premazani svim bojama, mnogo tro{e, a skoro svi su prolupali.

 Nama je gra|anski rat kao pismeni iz srpskog. Mu~imo se samo dok ne zapo~nemo...  Sli~nost izme|u bagera i politi~ara je u tome {to ne podiù ni{ta teè od ka{ike.  Ulica ih je vaspitala. A danas ne}e ni da je asfaltiraju.  Danas su simboli~no po~eli radovi na jednom kapitalnom objektu. Sutra }e simboli~no biti nastavqeni, a do izbora }e simboli~no biti i zavr{eni.  Srbin slavu proslavqa pet dana. Jedan dan slavi, a ~etiri dana jede ono {to je od slave ostalo.  Ne potcewujte na{e medije. Da nije wih ne bismo znali koliko dobro ìvimo.

 Pitali jednog gra|evinskog inspektora koja mu je omiqena boja. - Qubi~asta, podse}a me na petsto evra!  Mediji iz dana u dan objavquju ispovest makroa elitnih prostitutki. Ali bez navo|ewa konkretnih imena, jer je wima etika na prvom mestu.  Kad nekoga di`ete u nebesa najpre mu kupite padobran. Posle kad ga povu~ete na dno da se ne ugruva ba{ previ{e.

BRVNO

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Kad se ne{to ve} dogodilo, nepotrebno je kajati se" „Postoje vukovi i postoje ze~evi. A ako si zec izgledi su ti slabi“ „Od mrqe se ne mo`e na~initi sunce, niti od sunca mrqa“ Narodne poslovice

„Jaki qudi ne napadaju nikada jer nemaju potrebe, znaju da su jaki. Slabi qudi }e vas uvek napadati. Wima treba glupo opravdawe za sopstvenu nemo}“ Lane Gutovi}

„Kad }e taj metro? Mnogi Beogra|ani su ve} odavno pod zemqom i ~ekaju“ Du{ko Radovi}

TEMA NEDEQE

STIGLE POSLEDWE TONE IZ BERNA I LONDONA

Za{to je Srbija povukla svo zlato iz inostranstva Zlato je strate{ka rezerva u kriznim vremenima - posledwe uto~i{te za investitore, jer posledwe gubi vrednost. Zato ne ~udi {to je tokom pandemije kovida dostiglo najve}u cenu, ali i {to je Srbija svoje zlatne rezerve vratila u nacionalni trezor. Za svaki slu~aj. Zlatne rezerve Srbije iznose vi{e od 37 tona i svo zlato se od pre nekoliko meseci nalazi u zemqi, po{to je povu~ena i posledwa tona iz inostranstva, ta~nije iz Berna u [vajcarskoj i iz Londona, saop{tila je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabakovi}. SVO ZLATO IZ INOSTRANSTVA VRA]ENO KU]I Kada se krajem jula na{e zlato na{lo u trezoru NBS, ona je objasnila da je u uslovima poja~ane globalne neizvesnosti na{a centralna banka èlela da dodatno pove}a wegovu sigurnost i dostupnost. Zlatna groznica nas nije zaobi{la ni tokom pandemije, kao {to je to bilo i u vreme finansijske krize 2008. godine kada je vrednost zlata porasla 280 odsto i iako se posle udarne krize stabilizovala i daqe je ostala uve}ana za oko 200 odsto. Profesor bankarstva na Beogradskoj bankarskoj akademiji, Branko @ivanovi}, napomiwe da je od januara 2020. godine na samom po~etku pandemije kovida vrednost zlata bila oko 1500 dolara za finu uncu da bi najskupqe bilo u avgustu pro{le godine kada je wegova cena bila 2100 dolara za uncu. Tokom ove godine, kada se, kako kaè za Sputwik, svet svikao na pandemiju i splasnuo strah od nepoznatog, a vakcine po~ele da daju rezultate, situacija se stabilizovala. Ponovo je po~elo investirawe i u druge vidove rezervi, pa je zlatu cena tokom 2021. pala. Ono se u periodu januar-jul kotiralo izme|u 1900 i 1950 dolara za finu uncu da bi mu cena tokom novembra bila oko 1800 dolara, kaè on. ZLATO JE ZLATO - UVEK U svakom slu~aju, i u kriznim i u nekriznim vremenima, u strukturi monetarnih rezervi svake dràve, zlato igra zna~aj-

nu ulogu, isti~e @ivanovi}, navode}i da ga dràve deponuju u trezorima svojih centralnih banaka kao strate{ku rezervu. „Kada krizna vremena do|u, kada pojedine valute mogu da depresiraju, da gube na vrednosti, devalviraju, kada pojedine dràve i privrede gube kreditni bonitet, ne daju vi{e takve kamate na svoje emitovane hartije od vrednosti i mawi su ti doprinosi, u tom trenutku zlato postaje atraktivnije. Postaje posledwe uto~i{te, jer ono posledwe gubi vrednost, strate{ka je rezerva“, kaè @ivanovi}. On isti~e da iako je posle 1976. sa padom takozvanog bretonvudskog monetarnog sistema ukinut zlatni standard ~ime je zlatu dejure oduzeta monetarna uloga i status rezervne valute, ono defakto nikada tu monetranu ulogu nije izgubilo. UVE]ANE ZLATNE REZERVE U pojedinim kriznim godinama postajalo je mnogo atraktivnije od bilo kog vida deviznih, odnosno monetranih rezervi. To {to nikada ne}e izgubiti vrednost wegova je, kako kaè, najve}a prednost. Rezerve Srbije u zlatu su, po re~ima guvernerke NBS, krajem jula ~inile 12,4

ZLATO IMA I SLABOSTI Zlato, uz dobre strane ima i mane. „Wegova slabost je {to kada se situacija stabilizuje, wegova cena pada, wegovo obezbe|ewe, transport, servsirawe je jako skupo, ono je te{ko za svakodnevno transferovawe u novac i ono je iskqu~ivo strate{ka, neoperativna rezerva“, obja{wava @ivanovi}. A u tome {to neke velike dr`ave ve} nekoliko godina gomilaju zlatne rezerve vidi geopoliti~ke razloge. Srbija svakako u te grupe zemaqa ne spada i sada{wu politiku, smatra on, treba da zadr`i kakva jeste. Treba da ima odre|eni procenat zlatnih rezervi koje garantuje stabilnost, a nikako i}i u ekstreme i gomilati ih bez smisla i potrebe, ocenio je @ivanovi}.

odsto ukupnih deviznih rezervi NBS u odnosu na 5,7 odsto koliko su iznosile na kraju 2012. godine. U istom periodu wegova koli~ina je vi{e nego udvostru~ena, dok je wegova vrednost utrostru~ena i sada iznosi 1,8 milijardi evra, kazala je tada Tabakovi}eva. To {to je NBS sve zlatne rezerve Srbije povukla iz inostranstva i vratila ku}i, @ivanovi} ka`e da je ne{to {to prati krizna vremena. Kako je i sama guvernerka napomenula,

^etvrtak 2020. 5 ^etvrtak10. 2. decembar 2021.

novogodišnje Uz čestitke za nike, nudimo i Božićne praz st od Vam popu

TRANSFER NOVCA

slanja novca na sve troškove 15/01/2022 od 01/12/2021 do

SPECIAL!

LL US Na iznose od $3,000 do $10,000 - CA AND GET Troškovi transfera $0* THE BEST RATE! Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs *važe uslovi

SEND MONEY ONLINE

02 8781

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h

YEARS •

DI NA

NEKIMA GA NISU DALI Ne treba zanemariti ni podatak da se de{avalo i to da dràva ne moè da povu~e svoje zlatne rezerve kada ho}e. Najsveìji je primer Venecuele kojoj je Britanija odbila da vrati zlato iz Banke Engleske jer nije Zlatne rezerve priznala vlast Nikolasa Madura, Srbije iznose vi{e od smatraju}i izbore iz 2018. nelegi37 tona i svo zlato se od pre timnim. Francuska je uo~i Drugog svetnekoliko meseci nalazi u Srbiji, skog rata tajno odnela najve}i po{to je povu~ena i posledwa deo svog zlata u SAD, pla{e}i se tona iz inostranstva, ta~nije iz Nemaca. Kada su nacisti poraèBerna u [vajcarskoj ni, SAD su odbile da ga vrate jer deponent nije bila dràva nego i iz Londona privatna lica. Francuski predsednik [arl de Gol uspeo je da vrati 4.400 tona dragocenog metala samo u zamenu za ameri~ku valutu, odnosno morao je da plati za francusko zlato. Indija je tokom krize 1991, da bi izbegla neispuwewe obaveza, kao osigurawe kredita poslala osam tona zlata Banci Engleske. Indija je vratila dugove, ali je, prema pisawu „Politike“ zlato ostalo u Londonu, jer „nije bilo bezbedno da se transportuje”. JO[ ]EMO KUPOVATI NBS ne samo da je povukla zlato, nego je najavila da }e ga i ubudu}e kupovati s ciqem da uskoro obezbedi rezerve od 50 tona. posledwih nekoliko godina. Vra}ale su Odluku na{e centralne banke da i ih i Nema~ka, Holandija, Austrija, Po- daqe pove}ava udeo zlata u strukturi qska, Ma|arska... svojih deviznih, odnosno monetarnih re„Svako se tako ose}a sigurnijim jer u zervi profesor bankarstva vidi kao pripostkriznoj perspektivi koja nije svaki rodan i dobar potez jer zna~ajno ne mewa put izvesna i sasvim predvidiva, najbo- strukturu rezervi. Do toga bi, kako kaè qe je da taj nov~ani, monetarni medijum do{lo kada bi zlato ~inilo vi{e od 20 par ekselans, koji je sto posto siguran odsto na{ih deviznih rezervi, {to bi i nikada ne moè izgubiti na vredno- druge zbuwivalo. Pitali bi se zbog ~ega sti, drìte u svojim centralnim banka- gomilamo toliko zlato, s obzirom na to da ma, u svojim trezorima, pod kontrolom“, je re~ o, kako kaè, takore}i jednom steobja{wava @ivanovi}. rilnom bogatstvu. R. N. trend repatrijacije zlatnih rezervi iz trezora ameri~kog Feda, Banke Engleske, {vajcvarskih i drugih banaka, gde uglavnom leè, {to tako|e ko{ta, prisutan je

10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 2.

u LI^NOST U @I@I

FILIP KARA\OR\EVI]

Princ uz svoj narod Princ Filip Kara|or|evi} na svom Tviter nalogu podelio je spot Organizacije „Kreni – promeni“, koja se protivi eksploataciji litijuma kompanije Rio Tinto u Srbiji, ta~nije u dolini Jadra, ~ime je izazvao ogroman broj pohvala i pozitivnih komentara na dru{tvenim mre`ama, gra|ana koji se protive da kompanija sa takvom reputacijom eksploati{e pomenutu rudu na na{im prostorima. On je video podelio uz kratak komentar na srpskom i engleskom jeziku „Srbija nije na prodaju“. Samo par dana ranije princ Filip sa svojom suprugom Danicom podr`ao je inicijativu da se jedna od centralnih beogradskih ulica, Krunska, utvrdi kao prostorno kulturno-istorijska celina, kako bi se ista za{titila od takozvanog „investitorskog urbanizma“. – Nadam se da }e Vlada Srbije uskoro i zvani~no doneti odluku o utvr|ivawu Krunske ulice za prostorno kulturno-istorijsku celinu. Pre nego se dogodi da ponovo neki bahati investitor sru{i jo{ neko zdawe koje je deo bogate kulturno-istorijske ba{tine na{eg glavnog grada – poru~io je princ Filip. Ostala je upam}ena i poruka princa iz dinastije Kara|or|evi} upu}ena tada novo-

Princ Filip Kara|or|evi} na svom Tviter nalogu podelio je spot Organizacije „Kreni – promeni“, koja se protivi eksploataciji litijuma kompanije Rio Tinto u Srbiji, ~ime je izazvao ogroman broj pohvala i pozitivnih komentara na dru{tvenim mreàma izabranom ameri~kom predsedniku Xozefu Bajdenu, kao odgovor na tvit ~elnika SAD-a „Amerika se vratila“, krajem novembra 2020. godine. – Nadam se da }ete se srediti i da }ete po{tovati suverenitete drugih zemaqa. Na primer, suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Neki va{i postupci u pro{losti stvorili su mnoge probleme mojoj zemqi. Nadam se da ne}ete ponoviti takve gre{ke – napisao je tada princ Filip. Pored fotografija svakodnevnih aktivnosti, Kara|or|evi} je znao i da u|e u {aqivu konverzaciju sa administratorima popularnih stranica sa dru{tvenih mreà, ~ime je umnogome zadobio mla|u publiku. Princ Filip ro|en je u Ferfaksu u Virxiniji, SAD, 15. januara 1982. On je brat blizanac princa Aleksandra, i drugi u redu nasle|a prestola. Sin je prestolonaslednika Aleksandra i princeze Marije da Glorije od Orleana i Bragance. Princ Filip je unuk kraqa Petra Drugog i kraqice Aleksandre. Kr{teni kumovi su mu gr~ki kraq Konstantin, {panska kraqica Sofija i vojvotkiwa od Kalabrije. Maturirao je na Kraqevskoj [koli u Kanterberiju u Engleskoj, gde je postigao odli~ne rezultate. Diplomirao je na Londonskom Univerzitetu (UCL), na odseku za dru{tvene nauke i posle toga je radio za Landsbank u londonskom Sitiju. Princ Filip i princeza Danica ven~ali su se 2017. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu. Ven~awe je sluìo wegova svetost Patrijarh srpski Irinej. Krajem februara naredne godine dobili su sina Stefana. M. T.

INTERVJU NEDEQE

SRDAN GOLUBOVI], jedan od uspe{nijih i me|unarodno priznatih srpskih rediteqa

Srbija danas jeste kolonija, vi{e ne znamo ni ~ija Kad istorijski proces krene u pozitivnom pravcu, pa dobije èstok rikverc, jako se te{ko vra}a - kaè Srdan Golubovi}, ~uveni rediteq i predsednik Saveta Festivala autorskog filma. Predsednik Saveta FAF-a, rediteq Srdan Golubovi}, govori o festivalu, (ne)slobodi, dana{wici... n Neretko se moè ~uti da virus korona jeste ~iwenica, ali da na~in na koji se wime bavi, na koji se distribuira je stvar manipulacije, kontrole...? - Svaki dru{tveni i politi~ki pojam je sklon manipulaciji. I pitawe humanosti moè biti predmet manipulacije. Ono {to mi se ~ini da je na{a objektivna stvarnost jeste da smo mi iz pozicije pojedinca bili èqni neke slobode koju smo ranije imali. Ne mislim na dru{tvenu, politi~ku, ideolo{ku. Nego li~nu. To je fenomen koji je objedinio i one koji ìve u dru{tvima gde ta li~na sloboda postoji i postojala je, i nas koji ìvimo u dru{tvima u kojima te slobode ima mawe i neke gde je nema ili je pak neznatna. Tako da svi smo u ovom vremenu bili objediweni, pod istim ìgom. O zajedni~kom imenitequ programa je te{ko govoriti jer autorski film podrazumeva da se razni qudi se na razne na~ine bave raznim stvarima. n Na plakatu je slovo A. Dakle, A kao...? - Vizuelno re{ewe sa slovom A sazdanom od filmske trake je uradio Slavomir Stojanovi}. Sa jedne strane A kao autor, autorstvo, sa druge A kao anarhija.... Po meni je to blisko. Nema autorstva, nema umetnosti bez potrebe i potrage za {to ve}om, bezgrani~nom slobodom. Mo`da ta bezgrani~na sloboda u realnom svetu nije mogu}a ali u umetnosti ona je neophodna. I li~no, anarhija kao umetni~ki okvir je ne{to {to mi je vrlo blisko, i moj prvi film „Apsolutnih sto“ o tome govori. Protivnici anarhije kao ideolo{ke premise pogre{no interpretiraju anarhiju kao haos. Ja je doìvqavam malo druga~ije, kao dru{tveno ure|ewe u kome je pojedinac sposoban da odre|uje granice svoje slobode. Mislim da je to pojam u okviru koga se veruje u ~oveka. E sad, to verovawe mo`da u nekim dru{tvenim okolnostima nije realno mogu}e a u umetnosti je strhovito va`no. Bez namere da ih biramo kroz tu prizmu filmovi na FAF-u su se ispostavili na tom tragu; od litvanskog „Hodo~asnika“ L. Barijesa do „Kona~ne slobode“ Sebastijana Maisea, jednog zaista najboqih filmova ove godine, koji otvara pitawe koje su to granice li~ne slobode, da li onog trenutka kada se ~oveku otvori veliko poqe slobode,

da li on kao pojedinac èli ustvari da se vrati u neki kavez... n Festival je posve}en Goranu Markovi}u, po~iwe uru~ewem nagrade koja mu se dodequje za ìvotno delo... - Goran Markovi} je stra{no vaàn autor, ~ovek koji je pravio umetni~ki sna`ne, izuzetno dru{tveno angaòvane filmove koji su imali ogromnu popularnost kod publike. Autor koji u isto vreme vreme provocira i zabavqa. Wegovi filmovi imaju ogromnu gledanost i popularnost a sa druge strane u svim vremenima u kojima je stvarao bio je èstok i snaàn kriti~ar dru{tva. Od vremena Jugoslavije do danas. âk i kad je bilo slobode preispitivao je da li je ima dovoqno. Jer za slobodu se uvek bori, proces se nikad ne zavr{ava. Veliki, zna~ajan autor. îni mi se da je u nekim umetni~kim razgovorima, pisawu, vrednovawu jugoslovenskog i srpskog filma je nedovoqno priznat. Wegov filmski jezik odi{e i duhovito{}u, komunikativnost, autoironijom, satirom, snaànim dru{tvenim anga`manom... I li~no mi je drago {to smo mu posvetili festival. n A da li smo se, kako ste se zapitali u uvodnom programskom tekstu, kao Flojd u Markovi}evoj „Nacionalnoj klasi“ zaglavili u blatu na korak do ciqa? - Kada pogledate filmove Gorana Markovi}a - o ~ijoj vrednosti govori ~iwenica da su izdràli sud vremena oni su i danas savremeni; od „Specijalnog vaspitawa“ i „Nacionalne klase“, preko „Majstori, majstori“, „Tito i ja“, i da ne nabrajamo. A to da li smo se kao automobil Brane Mitrovi}a zaglavili u blatu na korak do ciqa... Mislim da jesmo. Da ne idemo daqe, iz perspektive svega u {ta smo verovali petog oktobra 2000. - da }emo biti deo nekog sveta kao moderno, evropsko dru{tvo koje se ne}e obazirati na lokalne mr`we i probleme nego gleda unapred – mi smo se zagavili debelo i bojim se da }emo iz tog blata te{ko da iza|emo. Kad istorijski proces krene u pozitivnom pravcu pa dobiju èstok rikverc mislim da se jako te{ko vra}a. n Razni stru~waci su govorili da smo imali veliku {ansu sa Antom Markovi}em, sa \in|i}em, i to u relativno kratkom istorijskom periodu, ali smo ih prokockali, i {ta je ostalo? - Mislim da smo imali dosta {ansi da postanemo moderno dru{tvo koje gleda unapred, prioritetno vodi brigu o pojedincu, koje ima strategiju razvoja...a postali smo haoti~no dru{tvo. Dru{tvo u kome se stvari de{avaju ad hok, kao na nervnoj bazi. I to nije od

ju~e, naprotiv ve} dugo traje. Va`no je re}i da nemamo na koga da se qutimo, niko nam nije kriv. Ne mislim na pojedince nego gra|ane, stanovnike zemqe. Niko spoqa nije kriv. Imali smo nekoliko prilika i svaku ozbiqno upropastili. To je kao u fudbalu – ako ima{ tri puta penal, a ti sva tri puta proma{i{, odgovornost je ipak na tebi. n A spoqni pritisci i uticaji? - Teorije zavere ne donose re{ewe, samo sluè da se skine odgovornost. Mi o~ekujemo da se nama bave i da re{avaju na{e probleme. To je zabluda koju sam razre{io kada sam po~eo puno da putujem po Evropi i svetu. Qudi su posle 5. oktobra mislili da }e razvijeni svet da nam pomogne, ali oni imaju svoje mikrosvetove i pitawa kojima se bave. n Nisu li ipak pokazali da su raspoloèni da nam izvezu prqave tehnologije, robu lo{ijeg kvaliteta nego za wihovo trì{te...? - To biva ako na to pristane{. Primerice, niko ne èli da problemati~an otpad kod sebe pa ako moè negde drugo, za{to da ne. Ali prihvatawe tog otpada je ipak pitawe izbora. Ne mora{ to da radi{. ôvek uvek u ìvotu uvek ima odre|eni izbor, moè postaviti granicu do koje prihvata, a preko we vi{e ne prihvata stvari. Dràva, kao i pojedinac, ima pravo da prihvati neke stvari i pravo da ne prihvati. Mislim da to {to smo mi kolonija EU, ali i Rusije i Kine - to je na{ izbor. Na{i politi~ari nedelovawem, nemogu}no{}u da relno naprave odgovaraju}u ekonomiju, a usmereno{}u na sopstveni interes, su nas kao dru{tvo i dràvu pretvorili u koloniju. Mi smo sami izabrali taj put, da budemo kolonija. Naravno velikim silama odgovara da imaju kolonije, rade na tome, a mi kao da smo se samopozvali. A mi danas jesmo kolonija, podru~je za „Linglong“, “Rio Tinto“... vi{e ne znamo ni ~ija, {to mo`da i nije lo{e da nismo kolonija samo jedne kolonijalne sile. Taj novi kolonijalizam nije kao onaj iz istorije, ima novo, ekonomsko odelo. Nismo morali da budemo u tavoj poziciji. Na{ je izbor da tu bude “Rio Tinto” koji je zabrawen u mnogim zemqama, koji je svugde gde je delovao napravio haos...I onda gledamo reklamu o “Rio Tintu” na RTS-u. Logi~no. Po{to si prihvatio ne{to {to niko na svetu ne bi, to i propagira{ na nacionalnoj televiziji. Mi ìvimo u gradu koji je na dve reke, ima ko{avu, strukturu tla, koji upu}uju da ne bi smeo biti me|u najzaga|enijima, a on to ipak jeste. Zna~i da duboko, sistemsko ne{to ozbiqno nije u redu. Ima u programu filmova koji se bave tim sistemskim poreme}ajima i wihovim posledicama. R. N.

PLANETA

^etvrtak 2020. 7 ^etvrtak10. 2. decembar 2021.

Umirawe od droge - sve ve}a ameri~ka tragedija U SAD je prvi put broj preminulih od prekomerne koli~ine droge prema{io 100.000 na godi{wem nivou

Na svakih pet minuta jedan Amerikanac umre od droge. Zdravstvene vlasti u Va{ingtonu upravo su obelodanile ovu crnu statistiku i otkrile da je na godi{wem nivou zabeleèn rekordan broj qudi preminulih od predozirawa. Kako pokazuju podaci dràvnog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, nastradalo je 100.300 qudi, {to se obja{wava ne samo velikom dostupno{}u narkotika na ulici ve} i u~estalijim mentalnim problemima i oteànim le~ewem zavisnosti tokom pandemije virusa korona. Ovo je prvi put da je u periodu od 12 meseci broj `rtava narkotika prema{io 100.000. Crni rekord poklapa se s epidemijom kovida 19, zatvarawem i karantinom, zbog ~ega je bilo teè do}i do lekara, ali i do socijalnih radnika i grupa za pomo} narkomanima. Zbog gubitka posla i izolacije, qudi su se vi{e nego ina~e borili protiv depresije i drugih mentalnih tegoba, ~esto zloupotrebqavaju}i supstance, prenosi list „Ju-Es-Ej tudej”. Od droge se umire vi{e nego u saobra-

}ajnim nesre}ama, pucwavama i masovnim ubistvima zajedno. Narkotici odnesu vi{e ìvota nego i grip ili upala plu}a i pribli`no isto koliko dijabetes, sedmi najve}i uzro~nik smrti u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. Broj `rtava nedozvoqenih supstanci udvostru~io se u odnosu na 2015, a pro{le godine je iznosio 78.000. Ve}ina preminulih imala je izme|u 25 i 55 godina, i uglavnom su bili mu{karci. Zdravstveni zvani~nici ne skrivaju da }e slede}a godina biti jo{ gora, ~ak i „katastrofalna”. „Na svakih pet minuta jedan Amerikanac umre od droge. Ovo je neprihvatqivo, bez presedana”, izjavio je Rahul Gupta, {ef kancelarije za borbu protiv narkomanije pri Beloj ku}i. Gupta je najavio dràvnu strategiju za borbu protiv umirawa od prevelike koli~ine droge. Prema wegovim re~ima, vlada }e olak{ati distribuciju leka „nalokson”, koji spasava u slu~ajevima predozirawa i koji zavisnicima mogu dati lekari prve pomo}i, ali i policajci, uku}ani, prijateqi ili slu~ajni prolaznici. Iako je na hiqade Amerikanaca preminulo od prevelike koli~ine kokaina, metamfetamina, heroina i drugih droga, u posledwe vreme najve}i krivac pronalazi se u fentanilu, sinteti~koj supstanci sto puta ja~oj od morfijuma. Fentanil se koristi za olak{avawe bolova kod te{kih

stawa kao {to je kancer, ali ~esto zavr{ava kod narko-dilera, koji ga me{aju s drugim supstancama. Mnogi zavisnici ne znaju da je fentanil stavqen u kokain ili heroin koji kupuju na ulici, javqa Nacionalni javni radio. Pro{le godine je fentanil bio povezan sa 60 odsto `rtava droge. En Milgram, direktorka Agencije za suzbijawe narkotika (poznatije kao DEA), isti~e da su agenti ove godine zaplenili toliku koli~inu fentanila da bi svaki Amerikanac mogao da primi smrtonosnu dozu. Meksi~ki karteli preorijentisali su se na fentanil jer se lak{e proizvodi, a ~esto ga je i jednostavnije pro{vercovati preko granice kao obi~ne lekove. Mnogi narkomani se odlu~uju za fentanil jer

Be~lije sme}e spaquju u centru grada u zgradi nalik muzeju Srbija vi{e od tri meseca ~eka na odgovor na pitawe za{to je gorela deponija u Vin~i i strahuje od novih po`ara. Austrija, u me|uvremenu, spaquje sme}e u

centru glavnog grada Be~a. Bez dima, sivog vazduha, buke i smrada, u spalionici Spitelau koja vi{e podse}a na muzej nego na smetli{te. Nalazi se u blizini Dunavskog kanala u [pitelu, na svega 10 minuta vo`we od centra grada. Postoji 50 godina, postala je jedno od glavnih obele`ja Be~a i nezaobilazna stavka na spisku mesta koja pose}uju oni koji obilaze Austriju. Procewuje se da turisti~e agencije do we godi{we naprave 420 tura sa oko 10.000 qudi. Uz to, ova fabrika, u kojoj se

sve vrste sme}a pa`qivo razvrstavaju, ne bavi se samo sagorevawem sme}a, ve} ga i pretvara u elektri~nu energiju. To zna~i da se uz pomo} sme}a sa ulica greje

na stotine austrijskih doma}instava. Proizvodi struju za 50.000 doma}instava, grejawe za vi{e od 60.000, a toplu vodu za ~ak tre}inu ìteqa Be~a. Procewuje se da se u Spitelau godi{we spali vi{e od 250.000 tona sme}a. Da bi isparewa iz postrojewa {to mawe {tetila ìvotnoj sredini, objekat je opremqen sloènim sistemom filtracije. Shodno tome, postrojewe ispuwava najvi{e ekolo{ke standarde. Me|utim, ni takvi sistemi

Imaju i prodavnicu sme}a Treba napomeunti da Austrijanci ne spaquju sve {to im padne pod ruku, ve} da sme}e pa`qivo razvrstavaju i sve predmete koji bi mogli da se koriste prodaju u radwama. Prva takva prodavnica otvorena je 2015. godine, a ponu|ena roba je u gotovo savr{enom stawu. To ne bi trebalo da ~udi jer se kontejneri u Be~u nalaze na svakih 30 metara, a svi wegovi ìteqi na ku}nom pragu imaju vi{e kanti u koje razvrstavaju papir, plastiku i staklo. pretvarawa otpada u energiju nisu sasvim bezopasni. Spalionice sme}a, kao i svaki oblik sagorevawa, proizvode emisije ugqenika koja zaga|uje okolinu. Zbog toga su mnoge metropole odbacile opciju spalionica na teritoriji grada zbog straha od kontaminacije olovom i ìvom. Be~ tvrdi da wegove spalionice proizvode 90 odsto mawe od zakonskog godi{weg ograni~ewa za emisije, prera|uju}i sve isparewa do relativne ~isto}e kroz trostruki filter. Ovakav sistem prihvatqiv je i po klimu planete, jer se spaqeni otpad u proseku sastoji od dve tre}ine biomase koja dok se razlaè, proizvodi zna~ajne koli~ine metana, gasa staklene ba{te koji je sna`niji od ugqen dioksida.

deluje kao heroin, samo {to je potrebna daleko mawa koli~ina da bi se proizveo sli~an efekat, {to ga ~ini jeftinijim. Kao i ostatak sveta, Amerika se i daqe bori protiv kovida 19, koji je odneo `ivote 780.000 Amerikanaca. Ipak, dok se za epidemiju virusa korona zna da }e se pre ili kasnije zavr{iti, epidemiji predozirawa ne nazire se kraj. Zbog toga [enon Monat, direktorka Centra za promociju javnog zdravqa na Univerzitetu Sirakuza, ocewuje da je umirawe od droge „prava ameri~ka tragedija”: „I kad epidemija kovida 19 nestane, broj preminulih od predozirawa najverovatnije }e nastaviti da raste.”

Slovenac za novac primio 23 vakcine u ime drugih Jedan Slovenac je oborio sve rekorde u primawu vakcine protiv korone, primiv{i neverovatne 23 doze. Iza wegovog rekordnog broja primqenih vakcina ne stoji strah od infekcije, ve}, kako pi{u slovena~ki mediji, on je za novac primao vakcine u ime drugih osoba. Za primawe vakcine protiv korone u Sloveniji je dovoqno pokazati karticu o zdravstvenom osigurawu na kojoj nema fotografija. Ovo nije jedinstveni slu~aj, po{to je ve} ranije portal „Svet 24” objavio informaciju o Slovencu koji se vakcinisao {est puta.

OBI[LA JE CEO SVET BEZ PASO[A

Tu privilegiju ima samo britanska kraqica Elizabeta Britanska kraqica ne poseduje putnu ispravu – i putuje bez problema. Samo jedna osoba na svetu nema paso{, a posetila je preko116 zemaqa bez putne isprave a u pitawu je britanska kraqica.

Kraqica je za skoro 70 godina vladavine posetila 116 zemaqa i to bez paso{a. Po{to se svi britanski paso{i izdaju u weno ime, woj ta isprava nije potrebna. Dovoqno je samo da ka`e grani~arima da je ona kraqica Elizabeta. Ona nema ni voza~ku dozvolu, a poznato je da voli da vozi Renx Rover po svojim imawima u unutra{wosti. Kraqica Ujediwenog kraqevstva vozi od svoje osamnaeste kada je, kao jedini vladar neke dr`ave, u~estvovala u Drugom svetskom ratu. Upravqala je kamionom, kao ~lan @enske pozadinske teritorijalne slu`be. Obu~ena je da radi kao automehani~ar i da vozi vojni kamion.

REPUBLIKA SRPSKA

10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 2.

Otvoren „Bratoqub“ - most na Drini koji spaja Republiku Srpsku i Srbiju Most na Drini „Bratoqub“ izme|u Bratunca i Qubovije, koji spaja Republiku Srpsku i Srbiju, sve~ano je otvoren. Istovremeno, kod mosta je otvoren i novi grani~ni prelaz izme|u Srbije i BiH. Novoizgra|eni most, zajedni~ki grani~ni prelaz i carinski terminal BiH i Srbije otvorili su ministar komunikacija i transporta BiH Vojin Mitrovi} i ministar unutra{wih poslova Srbije Aleksandar Vulin. Izgradwa „Bratoquba“, ~ija je du`ina 227 metara, trajala je od oktobra 2015. do maja 2017. godine i ko{tala je 13 miliona evra. Kod mosta preko Drine po~etkom aprila pro{le godine po~ela je izgradwa grani~nog prelaza ~iji je investitor Uprava za indirektno oporezivawe BiH. Grani~ni prelaz, koji je sa-

gra|en na kompleksu ukupne povr{ine 30 hiqada metara kvadratnih, ima integrisan sistem prelaska granica. Ti radovi, u vrednosti od 14,5 miliona konvertibilnih maraka, zavr{eni su pre skoro dva meseca, obavqen je tehni~ki prijem i dobijene su sve dozvole i potpisani sporazumi za po~etak rada grani~nog prelaza. Novi grani~ni prelaz bi}e zajedni~ka lokacija carinskih i policijskih organa BiH i Srbije. Bi}e to me|unarodni grani~ni prelaz prvog reda na kojem }e biti dozvoqen i promet robe koja podle`e inspekcijskom nadzoru. Prelaz }e imati tri ulazne i tri izlazne trake, kao i deo za bicikliste. Otvarawu su prisustvovali i predsednik Vlade Republike

Srpske Radovan Vi{kovi}, ministar unutra{wih poslova RS Dragan Luka~, predstavnici op{tina sredweg Podriwa, politi~kog, privrednog i kulturnog `ivota i veliki broj gra|ana. Radovan Vi{kovi} je, obra}aju}i se okupqenima, rekao da otvoreni most „Bratoqub“, zajedni~ki grani~ni prelaz i carinski terminal BiH i Srbije treba da omogu}e prosperitet qudi koji `ive na tom prostoru, s obe strane reke Drine, a gradwu sli~nog objekta najavio je i na reci Savi na Ra~i. Vi{kovi} je istakao da je u momentu kada je dogovarana izgradwa ovog objekta kod Bratunca vizija bila da sa obe strane budu izgra|ene slobodne zone, da se tu grade objekti i zaposle qudi koji tu treba da rade i opstanu. S. G.

Milorad Dodik u intervjuu za "Gardijan" govorio o Srpskoj, Putinu, Dejtonskom sporazumu...

„ZA SVA SR*WA U BIH KRIVA SU ÊTVORICA STRANACA“ Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik u intervjuu za britanski "Gardijan" poru~io je da ne}e pokleknuti pred pretwama zapadnih sankcija i pred sastanak sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom rekao da ga Putin nikada nije prevario. On je naglasio da su, kako je rekao, "za sva sr*wa u BiH kriva ~etvorica neizabranih stranaca", misle}i na Visoke predstavnike i trojicu sudija ustavnog suda postavqenih od strane Evropskog suda za qudska prava Dodik je u intervjuu za britanski list “Gardijan” poru~io da bi ga sankcije i smawewe finansirawa od strane EU samo primoralo da prihvati ponude za investicije iz Kine. - âk mislim da mi se to dopada - izjavio je Dodik. On je najavio da }e se uskoro videti sa ruskim liderom. - Kada odem kod Putina, nema zahteva. On samo kaè, “U ~emu ja mogu da pomognem?”. O ~emu god sam razgovarao sa wim, nikada nisam bio prevaren. Ne znam na ~emu drugom da zasnivam poverewe, ako ne

na tome. U razgovoru sa kineskim liderom Si \inpingom bi on tako|e rekao “ako postoji ne{to u ~emu mogu da pomognem, tu sam - kazao je Dodik. On je naglasio da wegovi planovi ne zna~e razbijawe BiH, i da i daqe veruje u Dejtonski mirovni sporazum, ali da ga je uzurpirao “neizabrani strani faktor” koji je preko pozicije visokog predstavnika u BiH nametnuo oko 140 zakona, bez demokratskog mandata. - Sva sr*wa ovdje su napravila ~etiri neizabrana stranca. Visoki predstavnici i tri sudije (imenovane od strane Evropskog suda za qudska prava), stranci, koji se nalaze u Ustavnom sudu. Oni se pona{aju kao koordinisani zlo~ina~ki poduhvat protiv ustavnog ure|ewa - izjavio je Dodik. On je poru~io da }e predlo`iti smawewe sada{we nacionalne armije BiH za polovinu. - Ako to ne `elite, ne}emo imati drugog izbora nego da usvojimo, u skladu sa Ustavom BiH, formirawe Vojske Republike Srpske, ili da Republiku Srpsku proglasimo demilitarizovanom republikom - izjavio je Dodik za “Gardijan”. S. G.

SLAVI]E NA BA[^AR[IJI:

Nakon Dana BiH u Bawaluci, sti`e inicijativa iz Srpske

Nakon {to je u Bawaluci u ~etvrtak proslavqen takozvani Dan dràvnosti BiH 25. novembar u organizaciji SDP, politi~ki kor Srpske poru~uje da }e se 9. januar Dan Republike slaviti i obeleìti u Sarajevu. Sagovornici isti~u da Sa ranije proslava Dana Republike nije bitna lokacija gde }e se u Sarajevu obeleìti Dan RS i da to moè biti i na Ba{~ar{iji. Nenad Stevandi}, lider Ujediwene Srpske, kaè da je nakon skupa SDP, Bawaluka pokazala da je najtolerantniji grad na svetu, jer je ignorisala skoro 500 onih koji bi da je osvoje i ponize. - Vidimo se 9. januara u Sarajevu - poru~io je Stevandi}. I Nenadu Ne{i}u, lideru DNS ne smeta {to je SDP napravio "turisti~ki pohod" u Bawaluku, da bi u glavnom gradu Srpske proslavili svoj praznik. - Nadam se da su ostavili malo novca u Bawaluci. S druge strane, Srpska je ponovo pokazala svoju {irinu, otvorenost i demokrati~nost, i da su svi ravnopravni i slobodni, i da mogu slaviti svoje praznike. Na to sam ponosan. Tako|e, razmisli}emo da i mi po~nemo organizovati proslave u Sarajevu povodom Dana RS. Bilo bi lepo da i mi imamo tu istu slobodu i prava u Sarajevu, kao i oni u Bawaluci. Trebalo bi da pokaù razumevawe ako su u Bawaluku do{li iz uverewa, a ne inata i s nadom da }e isprovocirati neki incident - zakqu~io je Ne{i}. Srpska po{tuje sve koji ìve u BiH i traì po{tovawe za svoje praznike. Proslavi}emo Dan Republike na veli~anstven na~in, a ovaj praznik se slavi i izvan granica Srpske. - Ne}emo nikada slaviti Dan Republike da bi nekoga provocirali - poru~io je Kova~evi}. R. N.

CRNA GORA

^etvrtak 2020. 9 ^etvrtak10. 2. decembar 2021.

I u Ostrog samo ZDRAVKO KRIVOKAPI]: sa kovid Mawinska vlada je propusnicom visokorizi~an potez LIVERPOOL DENTAL CENTRE Nacionalne digitalne kovid potvrde od 1. decembra su potrebne u Crnoj Gori za boravak u unutra{wosti ugostiteqskih objekata, prisustvo kulturnim i sportskim doga|ajima, te za ulazak u verske objekte, teretane, pozori{ne i koncertne hale, saop{tile su zdravstvene vlasti. Iz Mitropolije crnogorsko-primorske su saop{tili da je wihov stav o ovome izrekao otac Gojko Perovi} tokom subotwe besjede u crkvi Svetog \or|a u Podgorici. „Crkvena zajednica mora promovisati po{tovawe medicinskih mjera protiv epidemije. Ko od nas misli da te mjere ne treba po{tovati, neka takvo mi{qewe zadr`i za sebe“, kazao je on. „U zajednici, na na{im sabrawima, moramo pokazivati tu vrstu brige i me|usobne pa`we koja pazi na sve te mjere propisane od strane zdravstvenih radnika. Crkva ne smije postati mjesto iz kojeg se {iri pri~a da su zdravstvene mjere ne{to suvi{no i nepotrebno”, poru~io je Perovi}. „Stav Crkve kao zajednice je vi{e puta ponovqen i vrlo je jasan: po{tovawe zdravstvenih mjera", zakqu~io je Perovi}. S. G.

Mawinska vlada bila bi visokorizi~an potez, ocenio je premijer Zdravko Krivokapi} i dodao da ne zna gde bi to odvelo Crnu Goru. „Najlak{e bi bilo da premijer podnese ostavku, jer bi tada svi bili relaksirani, ali maske moraju da padnu“, rekao je Krivokapi} novinarima nakon „premijerskog sata“ u parlamentu. Upitan na {ta je mislio kada je, tokom „premijerskog sata“, rekao da se „Crnoj Gori ne}e desiti nova Pozitivna“, Krivokapi} je kazao da je govorio o politi~koj korupciji. „Politi~ka korupcija se nije desila nakon 30. avgusta. Tog dana su se desile promene, sloboda i narodna voqa, a narod bi te{ko mogao da prihvati vid politi~ke korupcije“, naveo je Krivokapi}. On je rekao da ne zna za{to je jedna koalicija nezadovoqna. „Tvrdim da ne mogu da budu nezadovoqni i optimisti~an sam da ne}emo skrenuti sa evropskog puta, jer smo dobili nikad ve}u podr{ku“, kazao je Krivokapi}. Prema wegovim re~ima, Crna Gora je stabilna, bezbedonosno na mo`da najve}em nivou, {to je, kako je naveo, potvrdio i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg tokom wihovog susreta u Briselu. „Da li je ovo moje posledwe gostovawe kao premijera, vide}emo. To me ne brine“, rekao je Krivokapi}. S. G.

Stomatolo{ka ordinacija Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga l proteze/protetika l hirur{ko va|ewe umwaka l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

AMFILOHIJEVA BIBLIOTEKA OD 25.000 KWIGA:

Mila~i} tra`i da dr`ava finansira ure|ewe

Predsednik Prave Crne Gore i poslanik u Skup{tini Crne Gore Marko Mila~i}, podneo je danas u skup{tinsku proceduru amandman na Predlog buxeta za 2022. godinu, kojim se predvi|aju nov~ana sredstva za izgradwu i opremawe biblioteke nekada{weg mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija koju je zave{tao manastiru Stawevi}i. Iz Prave Crne Gore je saop{teno da ta biblioteka sadr`i vi{e od 25.000 primeraka vrednih kwiga i ~asopisa. „Na osnovu detaqne analize stru~waka za ovu oblast – koja je vrlo specifi~na u smislu za{titnog, protivpo`arnog, sistema rasvete

i drugih sistema, zbog materijala sklonog poàrima – te detaqnih konsultacija sa wima, a i na osnovu nacrta projekta, potrebno je obezbediti 479.644 evra za adaptaciju prostora za potrebe biblioteke u manastiru Stawevi}i“, navodi Mila~i} u amandmanu. On kaè i da predloèna finansijska sredstva za ovu namenu nisu velika. „Naprotiv, naro~ito ako uzmemo u obzir zna~aj biblioteke mitropolita Amfilohija za naj{iri javni interes, promociju kulture i pismenosti“, zakqu~io je Mila~i}. M. T.

Dan ujediwewa da se proslavqa kao dràvni praznik Podgori~ka skup{tina je ne{to posebno za nas u Crnoj Gori i mi taj datum slavimo i nadamo se da }e do}i vrijeme da }e granice biti poni{tene i da }e narod ìvjeti zajedno, kazao je Mom~ilo Vuksanovi} predsjednik srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore. U kripti Sabornog Hrama Hristovog Vaskrsewa obiqeèno je 103. godi{wica odràvawa Podgori~ke Skup{tine nakon koje je Crna Gora u{la u sastav Kraqevine SHS, organizatori proslave su Srpski nacionalni savjet Crne Gore, Srpski informativno-kulturni klub „Sveti Sava“ i Srpski kulturni centar „Patrijarh Varnava“. Vuksanovi} je naveo je da ima zadovoqstvo da okupqene pozdravi i ansambl „Kwaz Milo{”. „Ovaj datum obiqeàvamo ve} 20 godina i nikad ne}emo poni{titi da se ne sje}amo èqe srpskog naroda da ìve na istom

prostoru kao sunarodnici. Mi smo odlu~ili da dan ujediwewa Crne Gore i Srbije proglasimo dan praznika u Crnoj Gori. Podgori~ka skup{tina je ne{to posebno za nas u Crnoj Gori i mi taj datum slavimo i nadamo se da }e do}i vrijeme da }e granice biti poni{tene i da }e narod ìvjeti zajedno“, kazao je Vuksanovi}. Organizatori su naveli obiqeàvaju ovaj praznik kao dan kad je omogu}eno ostvarewe na{ega naroda da ìve zajedno. Kwièvnik Dragan Laki}evi} je kazao da ako se zagledamo u fotografiju poslanika koji su izglasali Podgori~ku skup{tinu, oni su pore|ani kao da su znali da }e ovo biti jedan o najzna~ajnijih praznika u istoriji Crne Gore. „Znamo da su poslanici bili razli~itog imovnog stawa i vjerospovjesti. Na{i i wihovi pogledi se susre}u danas i tu se pitamo ko kome odgovara, mi wima

ili oni nama. Na toj staroj fotografiji nedostaju oni koji su poginuli na Skadru i Mojkovcu. Oni su ginuli za ujediwewe. Na ovoj fotografiji nose {ubare, fesove i kape, a imali su ideju da se ujedine u jednoj dr`avu. Poslanici Podgori~ke skup{tine se nalaze na prelazu iz sela u grad iz starog u novo doba“, kazao je on. Kako je dodao, na fotografiji se nalaze i potomci i preci, preci koji su sawali o ujediwewu, a potomci smo mi. „Kako da se ne ujedinimo sa vojskom velikih vojvoda, vojskom seqaka i oficira. To je sveta vojska majke Srbije, koja je pro{la kroz kapije smrti albanske golgote. To je bila vojska koja je juri{om na Solunskom frontu okon~ala Prvi svetski rat. Na ~elu te vojske bio je Aleksandar Kara|or|evi} potomak velikih Petrovi}a“, poru~io je on u besjedi, i upitao {ta smo mi bez wih. R. N.

KOSOVO I METOHIJA

10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 2.

[TA JE SADR@AJ STIHOVA MERMERNOG STUBA NA POPRI[TU KOSOVSKE BITKE KOJI JE PODIGAO LAZAREV SIN, DESPOT STEFAN VISOKI LAZAREVI] 1397. GODINE

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Данашњи изглед мраморног стуба кога је први пут овде поставио деспот Стефан Лазаревић 1397. године

Tekst upu}en putniku namerniku sa odjecima vite{ke etike ^ove~e koji srbskom zemqom stupa{, bilo da si do{qak ili ovda{wi, ma ko da si i ma {ta da si, kada do|e{ na poqe ovo, koje se zove Kosovo, po svemu }e{ ugledati puno kostiju mrtvih, te sa wima i kamenu prirodu, mene krstozna~nog kao steg, vide}e{ kako posred poqa upravno stojim.

Поглед са врха spomenika sрпске историје, Gazimestan, на мермерни стуб и ширу околину

Da ne promine{ i da ne previdi{ kao ne{to zaludno i ni{tavno, no molim te, pri|i i pribliì se meni, o qubimi, i razmotri re~i koje ti prenosim, i iz toga }e{ razumeti zbog kog uzroka i kako i za{to ja stojim ovde, jer istinu ti govorim, ni{ta mawe od ìvoga, da }u vam izneti u su{tini sve {to se zbilo. Ovde negda beja{e veliki samodràc, ~udo zemaqsko i riga srbski, zvani Lazar, knez veliki, pobo`nosti nepokolebimi stub, dobrorazumqa pu~ina i mudrosti dubina, ogweni um i za{titnik stranaca, hraniteq gladnih i milovawe ni{tih, skrbnih milovawe i ute{iteq, koji voli sve {to ho}e Hristos, kome ide sam po svojoj voqi i sa svima svojim bezbrojnim mno{tvom, koliko je pod rukom wegovom.

Bitka je po~ela u utorak

I druga verzija U prole}e ili leto 1404. godine podignut je na Kosovu u blizini crkve Samodre`a, veliki kameni stub na kome su bile uklesane re~i u spomen bitke na Kosovu. Spomenik je najverovatnije postavio despot

Црква Самодрежа Stefan Lazarevi} svome ocu i poginulim srpskim ratnicima u Kosovskom boju. O postojawu ovoga stuba sa~uvano je svedo~anstvo iz oko 6897. (1496.) koje je ostavio Konstantin Mihailovi} iz Ostrovice kod Novog Brda. Ovaj jedini prepis teksta sa Mramornog stuba sa~uvan je do danas u Patrijar{ijskoj biblioteci br. 167. Danas se ovaj tekst nalazi uklesan na malom kamenom stubu, koji se nalazi uz Spomenik na Gazimestanu.

Dubrova~ki letopis iz XV veka navodi: “1389, 15. juna, na Vidovdan, u utorak, bija{e bitka izme|u Srba i turskoga cara. Od Srba su bili: Lazar, srpski kraq, Vuk Brankovi} i Vlatko Vukovi}, vojvoda. I bi velika pogibija i turska i srbska, i malo jih se vratilo natrag; car Murat ubijen je, a i srbski kraq. Pobjede nisu dobili ni Turci, ni Srbi, jer je bila velika pogibija. Boj je bio na Kosovu poqu. “I kada je do{lo do boja i nastala bitka, Споменик на Газиместану bila je tolika zveka i jeka da se treslo i mesto gde se ovo doga|alo. I toliko se krvi izlilo da se kroz izlivenu krv poznavao i trag kowski, i bi mnogo mrtvih bez broja, i bi tu i Amir, car persijski, ubijen. A zatim i ovaj divni mu`, sveti knez Lazar”.

u Natpis na kosovskom stubu, u 68 redova, predstavqa pohvalnu pesmu napisanu u formi apostrofe i u woj se vidi uticaj crkvene poezije, ali i daleki odjeci vite{ke epike u On je na mestu pogibije svog oca postavio mermerni stub i u wega uklesao svoju pesmu kao “Nadgrobno ridawe nad knezom Lazarom” Prvi spomenik na Gazimestanu, mermerni stub, podigao je sin cara Lazara Despot Stefan Laazarevi} (1374 – 1427) oko 1397. godine. Lazarev sin, despot Stefan Visoki Lazarevi} podigao je mramorni stub na popri{tu Kosovske bitke posle majskog opela 1397. godine koje je on priredio ocu. Taj stub su Turci kasnije poru{ili. Na wemu je je despot Stefan ispisao tekst od 68 redova. Jedini prepis teksta sa Mramornog stuba sa~uvan je do danas u Patrijar{ijskoj biblioteci br. 167. Danas se ovaj tekst nalazi uklesan na malom kamenom stubu, koji se nalazi uz Spomenik na Gazimestanu.

Muèvi dobri, muèvi hrabri, muèvi, vaistinu, u re~i i u delu koji se blistaju kao zvezde svetle, kao zemqa cvetovima {arenim, odeveni zlatom i kamewem dragim ukra{eni, mnogi kowi izabrani i zlatosedlani, svedivni i krasni kowanici wihovi. Sveplemenitih i slavnih kao kakav dobri pastir i za{titnik, mudro privodi duhovne jagawce da u Hristu dobro skon~aju i prime mu~ewa venac i vi{we slave u~esnici budu. I tako slo`no veliko bezbrojno mno{tvo skupa s dobrim i velikim gospodinom, dobrom du{om i verom najtvr|om, kao na krasnu dvoranu i mnogomirisanu hranu na neprijateqa se ustremi{e i pravu zmiju zgazi{e i umrtvi{e divqu zver i velikog protivnika i nesitoga ada svejadca, velim Amurata i sina wegova, aspidin i gujin porod, {tene lavovo i vasilskovo, pa sa wima i ne malo drugih. O ~udesa Boìjih sudbina, uhva}en bi hrabri stradalac bezakonim agarenskim rukama i kraj stradawu dobro sam prima i mu~enik Hristov postaje veliki knez Lazar. Ne pose~e ga niko drugi, o qubimi, do sama ruka toga ubice, sina Amuratova. I sve ovo re~eno svr{i se leta 6897, indikta 12, meseca 15, u dan utorak, a ~as je bio {esti ili sedmi, ne znam, Bog zna. Oko 1397.g.Stefan Lazarevi} (1377-1427) Prevod: prof. \or|e Trifunovi} Tekst je upu}en putniku namerniku, a wegov po~etak je preuzet iz anti~kog epigrafa i glasi: „ôve~e koji srpskom zemqom stupa{“. U wemu se veli~aju hrabrost i duhovnost kneza Lazara, koji predstavqa vrhunac qudske duhovnosti.

SRBI IZ HRVATSKE

Istorijska karta „Izabrana mjesta sje}awa i kulture Srba u Hrvatskoj“ Srpsko narodno vije}e izradilo je istorijsku kartu “Izabrana mjesta sje}awa i kulture Srba u Hrvatskoj”, na kojoj se nalazi 110 odabranih mjesta i spomenika, kao i li~nosti i doga|aja koji su obiqeìli povijest i kulturu Srba u Hrvatskoj. Odabir je napravio êdomir Vi{wi} iz Arhiva Srba u Hrvatskoj u potrazi za najreprezentativnijim aspektima ba{tine Srba u Hrvatskoj zahva}aju}i razgranatu mreù umjetni~koga, izdava~kog, politi~kog i drugih oblika dru{tvenoga djelovawa. Radi se o prvoj karti jednoga {ire zami{qenoga atlasa koji bi se narednih godina trebao dopuwavati regionalnim kartama koje }e omogu}iti pomnije koncentrirawe na podru~ja koja su historijski naseqena Srbima u Hrvatskoj, od isto~ne i zapadne Slavonije preko Korduna i Banije do sjeverne Dalmacije. Tim se mapirawima nastoje elaborirati narativi o povijesti i kulturi

ovih prostora, u kojima su nerijetko neadekvatno zastupqeni sadr`aji koji govore o doprinosima Srba u Hrvatskoj. Kartu “Izabrana mjesta sje}awa i kulture Srba u Hrvatskoj” Agencija za odgoj i obrazovawe uvrstila je ove {kolske godine u repozitorij dodatnih obrazovnih materijala za upotrebu u nastavi

Kraji{ki vojnik Jovan li{en slobode zbog misterioznog "ratnog zlo~ina"

U Hrvatskoj, kona~ni rezultati popisa stanovni{tva jo{ uvek nisu gotovi, me|utim prve objave ukazuju na to da Srbi u Vukovaru vi{e ne ~ine ni tre}inu stanovnika grada. Ukoliko se te najave obistine, moglo bi da do|e do toga da }irilica nestane iz Vukovara, jer ustavni zakon propisuje upotrebu }irilice i postavqawe }irili~nih tabli u mestima gde su Srbi u ve}ini ili ~ine minimum tre}inu stanovni{tva, a u tom grmu leì zec. Po toj osnovi su i Srbi u Vukovaru imali mogu}nost da traè postavqawe }irili~kih tabli, {to je izazivalo brojne akcije desnice da to spre~e, ukqu~uju}i i delovawe Gradskog ve}a i gradona~elnik Ivana Penave koje se svojevremeno oglu{ilo na zahteve srpske mawine za }irili~kim tablama i ravnopravnoj upotrebi srpskog jezika i }irilice u tom gradu. Na popisu stanovni{tva iz 2011. godine, koji su objavqeni nakon dve godine ka{wewa, Srbi je bilo 34,87 odsto, {to je otvorilo put za provo|ewe ustavnog zakona. Ali, onda su po~eli svi mogu}i pritisci da se Srbima uskrati pravo na dvojezi~nost, {to nije prestalo ni do danas. Deset godina kasnije moè se re}i kako dvojezi~nost u Vukovaru nikada nije uvedena. Na nekim dràvnim institucijama ve} godinama nema nikakve natpisne plo~e tako da se ne zna o kojoj instituciji je re~. Na nekima su postavqene plo~e prelepqene hrvatskim zastavama. Ali ako je suditi po desnoj vlasti u gradu, }irilica bi mogla da nestane iz Vukovara vrlo brzo, ve} po~etkom slede}e godine, kada }e se znati kona~ni rezultati popisa. Mnogi koji su mirno promatrali i odlazak Srba iz Vukovara, zbog stalnih pritisaka koje su imali, smatraju da se tako popisom postiè ono {to desnica stalno i traì, a Srbi bi u gradu na Dunavu imali jo{ lo{iji status. S. G.

Srbija - BiH ^etvrtak 10. 2020. 11 ^etvrtak 2. decembar 2021. maksimalno 40 kilograma

na srpskom jeziku i }irili~nom pismu. Time }e popis didakti~kih sredstava dostupnih za rad s djecom na sadràjima iz historije i geografije u~initi raznovrsnijim i karta }e posluìti kao oslonac za boqe upoznavawe sa sredinama u kojima se nastava odvija i u kojima djeca ìve. R. N.

HRVATSKA HAPSI POSLE 30 GODINA:

U Vukovaru ni{ta novo: Nema Srba - nema }irilice, „re{en“ problem

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Sisa~ko-moslava~ka policija kratko je saop{tila da je uhap{en Jovan B. (61) sa podru~ja Hrvatske Kostajnice pod sumwom da je 1992. godine zajedno sa Nikolom Ili}em u mestu Rosuqama ubio hrvatskog civila. Po tvrdwama policije Jovan B. je sa Ili}em, koji je u me|uvremenu umro, bio naoruàn i u uniformi SAO Krajine do{ao do ku}e Nikole Ili}a, koji je imao 70 godina. Ubijen je na obali Une vatrenim oru`jem, a telo je ba~eno u reku. Policija potvr|uje da telo nikada nije na|eno, a Jovan B. je optuèn zbog sumwe u po~iwewe ratnog zlo~ina. U tom delu Hrvatske ìveli su prete`no starci, hrvatske i srpske nacionalnosti. Do sada su procesuirani mnogi pripadnici biv{e SAO Krajine pod sumwom da su ubili nekoliko hrvatskih civila u mestu Kostri}e, ali Jovana B. do sada niko nije spomiwao. Nikola Ili} se spomiwe u optu`nicama koje su podignute nakon ubistva petnaest civila u Kosrti}ima. Optu`nica je podignuta za doga|aje u Kostri}ima 2017. godine, do sada se nije spomiwalo ubistvo hrvatskog civila u Rosuqama. Policija nije saop{tila kako je, trideset godina kasnije, do{lo do optu`be zbog koje je Jovan B. uhap{en od strane Policijske uprave zagreba~ke i ~eka ga kaznena prijava za ubistvo civila. Ne znaju se za sada ni detaqi gde je od devedesetih ìveo i postoje li uop{te svedoci doga|aja zbog kojeg je sada zavr{io u zatvoru.

Uni{tena zastava srpske zajednice u Vara`dinu

Plo~a s nazivom Vije}a srpske nacionalne mawine tako|e je razbijena u Vara`dinu Nepoznati po~inilac uni{tio je zastavu srpske zajednice u Vara`dinu koja se nalazila na zgradi Ve}a srpske nacionalne mawine. Kako je saop{tilo Srpsko nacionalno ve}e, na toj zgradi nalaze se tri zastave – dràvna zastava Hrvatske, zastava Grada Vara`dina i zastava srpske zajednice, a u no}i izme|u subote i nedeqe uni{tena je samo ova posledwa. U informaciji koju su iz Ve}a poslali gradona~elniku Nevenu Bosiqu isti~e se da su od 15. septembra 2013. do 10. jula 2020. na zgradi Ve}a ~etiri puta uni{tene dvojezi~ne natpisne plo~e, ~iji se ostaci nalaze u prostorijama te organizacije. Predsednik VSNM Vara`dina Mile Sekuli} rekao je da su po~inioci blago osu|eni zbog „otu|ewa tu|e stvari“. „Ove godine zlo~ina~ki i mrziteqski po~inioci okomili su se na uni{tewe simbola srpske zajednice u Hrvatskoj. Ovo nisu izolovani slu~ajevi, {aqe se kontinuirana poruka da srpska zajednica u Gradu Vara`dinu nije na{a“, nagla{ava Sekuli}. Ve}e ukazuje na to da prethodni gradona~elnici nisu iza{li pred kamere i javno osudili ovaj ~in mr`we koje se doga|a u gradu tolerancije i ugodnog suìvota nacionalnih mawina koje ìve u gradu i ùpaniji. Policija je obavila uvi|aj na mestu doga|aja, a na zgradi postoji video-nazor postoj za ~ije je funkcionisawe zaduèn Grad. Procewena {teta za izradu nove zastave iznosi 450 kuna. S. G.

^etvrtak 2. 10.decembar decembar2021. 2020.

DRU[TVO

Mere da Srbija ne nestane kao nacija Rio Tinto, uz pomo} srpske vlasti, ve} uveliko raseqava srpska sela, iako formalno nema ni jednu jedinu dozvolu za rad

ZBOG „RIO TINTA“ SAD MEWAJU I TRASU PRUGE Jo{ nemaju ni dozvolu za otvarawe rudnika, ali se na wihov zahtev mewaju i saobra}ajnice Da Rio Tinto moè sve pa ~ak i da mewa dràvne odluke i potiskuje zainteresovane investitore, potvr|uje primer pruge Vaqevo - Loznica, ~ija }e trasa zbog potrebe ove kompanije biti promewena od prvobitno utvr|ene zbog ~ega Saobra}ajni institut CIP radi novi projekat i to na wihov zahtev. Takvo pona{awe je malo ~udno jer ova kompanija jo{ nema nijedan validan dokument od nadle`nih institucija da }e wihov projekat “Jadar” dobiti dozvolu za otvarawe rudnika litijuma. Jo{ ~udnije je i to {to je dràva dozvolila da se na putu realizacije ovog infrastrukturnog objekta, koji je gotovo bio dogovoren sa kineskom kompanijom CCECC (China Civil Engineering and Construction Company), ”ispre~i” imaginarni jaradit, ~ija eksploatacija jo{ nije ni po~ela. Blagoslov za to je u januaru pro{le godine dalo Ministarstvo gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture koje je potvrdilo da se planirana izgradwa pruge Vaqevo-Loznice za 2020. odlaè jer, kako su naveli “potrebno je promeniti trasu ove saobra}ajnice zbog predstoje}e eksploatacije rude jadarit otkrivene na tom podru~ju”. Samo mesec dana pre toga o tome nije bilo ni re~i jer se u decembru 2019. razgovaralo sa CCECC da oni nastave gradwu pruge Vaqevo-Loznica. Tada se ~inilo da je sve dogovoreno jer je krajem 2019. Sun Man, direk-

tor kancelarije za Balkan kompanije CCECC, u razgovoru sa tada{wim resornim ministarstvom, rekao da se nadaju da }e imati prilike da u okviru globalne inicijative “Jedan pojas, jedan put” mo}i da u~estvuju u infrastrukturnim projektima u Srbiji, pre svega onom koji je vezan za prugu Vaqevo-Loznica. îni se da su ovi pregovori bili ishitreni jer se vrlo brzo ispostavilo da Kinezi ne}e graditi ovu prugu i to zbog interesa druge kompanije. Da je to tako nedavno je potvrdio i CIP, koji je naveo da je Rio Tinto od wih naru~io izradu tehni~ke dokumentacije za izmenu trase na delu pruge Vaqevo – Loznica. Predstavnici ekolo{kih udruèwa iz ovog kraja navode da ih vi{e ni{ta ne iznena|uje kada je re~ o Rio Tintu. - Rio Tinto ovakvim potezima pokazuje da je on dràva u dràvi i da moè da radi {ta ho}e. Wihovim interesima se sve podre|uje pa tako mewaju trasu puta Loznica - Vaqevo, a vlasti im to aminuju. Neprimereno je da lokalna samouprava Loznice usvoji plan detaqne regulacije nove deonice dràvnog puta i to po meri projekta Jadar i kompanije Rio Tinto. To se sada radi i sa prugom, pa je loogi~no da se pitamo {ta je slede}e. Jesu li oni vlasnici Zapadne Srbije pa mogu da rade {ta ho}e - kaù iz Udruèwa za{titimo Jadar i Ra|evinu. R. N.

nansijska podr{ka koja Najnovije mere za nikako nije za zanepodsticawe ra|awa marivawe“, isti~e stiù u pravom moSlavica \uki} mentu jer nam je deDejanovi}. mografska situaOno {to joj cija jako lo{a; ako je, kaè, posebne bismo ni{ta no drago, jeste preduzimali bila to je {to }e stubi jo{ gora, kaè dentima rodinekada{wa miniteqima, odnosno starka zaduèna studentkiwama za demografiju i pobiti olak{ano stupulacionu politiku Srbija je na pragu demografske dirawe onog momenta Slavica \uki} Dejanostarosti, a natalitet je najmawi kada se opredele da povi}. Ona posebno kvaliu posledwih deset godina stanu istovremeno i roditetnom merom smatra stimuliteqi. To {to }e mo}i da biraju sawe re{avawa stambenog pitawa ispitne rokove koji im odgovaraju u skladu mladih parova. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} na- sa roditeqskim obavezama, omogu}i}e im da javio je da }e od 1. januara svako prvoro|eno ~e{}e izlaze na ispite. Zato {to majke danas prvo dete ra|aju u dete umesto 100.000 dinara, od dràve dobiti 300.000 i da }e davawa za drugo dete biti 30. godini, gubi se cela jedna generacija, istaznatno uve}ana u odnosu na sada{wih 10.000 kao je Vu~i}, oceniv{i da }e ova mera pomomese~no koje roditeqi dobijaju tokom dve go- }i studentima da ne beè od roditeqstva u studentskim danima, jer ne}e morati da prave dine. Predvi|ene su i olak{ice za kupovinu sta- pauzu u studirawu, koje ne}e iziskivati dona, tako {to bi mladim parovima bespovratno datne tro{kove i obnovu godine. dràva dala izme|u 10.000 i 20.000 evra, s KROV NAD GLAVOM „Stimulisawe re{avawa pitawa krova tim {to bi pravo svojine bilo maj~ino, kako nad glavom je izuzetno kvalitetna mera koju bi bile izbegnute eventualne zloupotrebe. Da bi se studentski parovi motivisali da niko ne moè da ospori, tako da mi se ~ini da ne biraju izme|u nauke i potomstva, mame stu- iako nam je trenutno jako lo{a demokratska dentkiwe }e mimo redovnih rokova mo}i da situacija, da bi bila jo{ gora da ne radimo polaù ispite bez dodatnih tro{kova i obno- ni{ta. Mislim da u pravom momentu stiù ve godine. Te novine bi trebalo da se na|u u ove mere i da }e one biti upodobqene sa post kovid periodom, kada }e se mladi qudi, poizmenama zakona za dve nedeqe. tencijalni roditeqi, osloboditi straha, jer MERE U PRAVOM MOMENTU Demografi ve} duè vreme upozoravaju da mnogo toga ne znamo o uticaju virusa i mislim }emo nestati kao nacija ako se nastavi posto- da je zbog toga jako va`no {to }e izmene zakoje}i lo{ trend. Koliko }e ovakve ekonomske na biti donete u bliskoj budu}nosti“, smatra mere uticati na to da se pove}a rodnost èna \uki} Dejanovi}eva. Na pitawe koliko }e vremena biti potrebu Srbiji, koje u proseku ra|aju 1,5 dece, {to je daleko ispod obezbe|ewa proste reprodukci- no da sagledamo kakav }e biti rezultat ovih je. Da bismo do{li u tu situaciju, potrebno je mera, ona kaè da to ne}e biti brzo i da je to i za wu bilo otkrovewe, dok je svojevremeno da rodnost, odnosno fertilitet bude 2,1. \uki} Dejanovi}eva napomiwe da je tokom vodila taj resor. protekle ~etiri godine posebno bilo finan- DEMOGRAFSKI PARAMETRI „Sve pozitivne mere koje donosimo, po desijski stimulisano ra|awe tre}eg i ~etvrtog deteta i da se, kako je i planirano, sada po- mografskim parametrima, ima}e efekat tek sebno stimuli{e ra|awe prvog i drugog dete- za desetak godina, jer svaka èna u reproduktivnom periodu bi trebalo da im 2,1 dete, a ta. mi smo na nivou od 1,5. Te stope vrlo sporo OGROMNA OLAK[ICA „Trostruko pove}awe davawa je zaista rastu, {to govori i o tome da ove mere nikaogromna finansijska olak{ica porodicama ko nemaju veze sa politi~kim poenima, ve} da i jo{ kada uzmemo u obzir ~iwenicu da naj- se kao dràva iskreno bavimo popravqawem ve}i broj lokalnih samouprava daje u prose- pronatalitetne politike, odnosno demografku 100.000 dinara, to je ukupno oko 400.000 ske situacije“, isti~e \uki} Dejanovi}. M. T. u momentu kada se rodi prvo dete. To je fi-

LEPA SRBIJA

^etvrtak10. 2. decembar 2021. ^etvrtak 2020. 13

TU JE IZGINUO BATAQON CEO:

Dom za negu starih lica

Na Kadiwa~i obele`ana 80-ta godi{wica ~uvene bitke iz Drugog svetskog rata

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Na brdu Kadiwa~a, na 14-tom kilometru od Uìca, obeleèna je 80-ta godi{wica ~uvene bitka iz Drugog svetskog rata u kojoj je, brane}i slobodnu partizansku teritoriju, u okr{aju sa Nemcima stradao ceo Radni~ki bataqon sastavqen od boraca iz Uìca Na vrhu Kadiwa~e, kod spomenika, sluèn je parastos izginulim borcima a dràvnoj sve~anosti prisustvovali su predstavnici Ministarstva odbrane, ministarka za rad, bora~ka i socijalna pitawa Darija Kisi} Tepav~evi}, po{tovaoci tradicija NOR-a i NOP- iz uì~kog kraja ali i iz republika biv{e Jugoslavije, potomci stradalih boraca. Pre ravno 80 godina, iz centra Uìca su, posle postrojavawa kod Malog parka,

na Kadiwa~u krenule Pekarska, Kroja~ko-obu}arska, Tka~ka i @eqezni~ka ~eta Radni~kog bataqona, ve}inom golobradi momci. Borcima se pred polazak u odsudnu bitku obratio Du{an Jerkovi}, komandant odreda koji je preneo nare|ewe Vrhovnog {taba da se krene na Kadiwa~u i tamo, koliko je mogu}e zadrè nema~ke snage dok se Vrhovni {tab, rawenici i ostale partizanske snage ne izvuku prema Zlatiboru. - Odstupawa nema, bori}emo se do posledweg - rekao je tada komandant Jerkovi}. Publicista Jovan Radovanovi}, autor kwige "Radni~ki bataqon i borba na Kadiwa~i" napisao je da je odred iz Uìca zadràno Nemce na Kadiwa~i oko dva sata a da je ne prevoju, pred nadmo}nom nema~kom silom bilo ukupno mawe od 300 boraca. Gradona~elik Uìca Jelena Raki} Radivojevi} podsetila je da je u jesen 1941. godine Uìce bilo jedina slobodna teritorija u tada porobqenoj Evropi. - Na ovom mestu poginuli su svi borci Radni~kog bataqona ali su ispunili zadatak. Ti qudi imali su u sebi duboko usa|eni ose}aj da je sloboda svetiwa. Ponosni smo na 67 dana Uì~ke republike, ponosni na borce Radni~kog bataqona, danas se ovde klawamo wihovim senama, danas poru~ujemo da nikad ne}emo zabo-

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

raviti wihovu `rtvu - rekla je dr Raki} Radivojevi}. Voj~ek Kitanovski iz Makedonije kaè da je sa zadovoqstvom do{ao na Kadiwa~u da se pokloni borcima Radni~kog bataqona. Milan Bareti} iz Vrhnike u Sloveniji kaè da godinama ve} dolazi na Kadiwa~u sa ose}awem po{tovawa. - Sa po{tovawem ali i sa bolom u srcu zbog ovog {ta se danas de{ava u svim republima biv{e Jugoslavije - kaè Bareti}. Prvo spomen-obele`je na ovom brdu,

kamena piramida visoka 11 metara nad kosturnicom, podignuto je 1952. godine. Krajem sedamdesetih ovde je napravqen memorijalni spomen-kompleks na povr{ini od 15 hektara, podeqen na tri celine: amfiteatar U`i~ka republika, aleja Radni~kog bataqona i plato slobode. Otkrio ga je predsednik SFRJ Josip Broz Tito 23. septembra 1979, u prisustvu (kako su novine tada izvestile) oko 100.000 qudi. Od tada, pa i danas, veliki broj doma}ih i stranih posetilaca pohodi Kadiwa~u i ovo spomen-obele`je.

80 uuu SE]AWE NA GAGU NIKOLI]A - OVAKO JE MILENA VIKALA LEGENDI SRPSKOG GLUMI[TA:

„Dragane, ne glumi Prleta nego silazi dole!“ Pre pet godina napustio nas je veliki Gaga Nikoli}. Prijateq srpskog glumca se prisetio anegdote sa Milenom Dravi}. Dragan Nikoli}, jedan od najve}ih i najvoqenijih dramskih umetnika biv{e Jugoslavije, preminuo je pre pet godina, u 72. godini, nakon duge borbe sa opakom bole{}u. Velikan srpskog glumi{ta filmsku karijeru otpo~eo je davne 1964. mawom ulogom u filmu "Pravo stawe stvari". Od tada pa sve do smrti Gaga Nikoli} udahnuo je `ivot kultnim herojima, me|u kojima su Ximi Barka, legen-

darni Flojd, simpati~ni Prle, {armer Popaj, divqi Vlah-Alija i gradski vitez Urke. Wegovog kom{iju s Vra~ara i danas uspe{nog glumca Pavla Peki}a za Gagu i Milenu ve`u samo najlep{e uspomene. "Na{ kraj bio je gluma~ki. Vrata do mojih `iveli su \uza Stojiqkovi} i wegova prva supruga Olgica, u zgradi pored je stanovao Predrag Pepi Lakovi}, a na tom mestu nekada je bila rodna ku}a Bate Stojkovi}a... Na dvadeset metara prema Hramu Svetog Save bila je ku}a Mire Stupice, a u na{oj ulici, u zgradi na po-

sledwem spratu stanovali su i Milena i Gaga", rekao je Peki} i otkrio {ta posebno pamti. Re~ je o anegdoti s gluma~kim parom iz svog detiwstva, kad su svi iza{li napoqe zbog velikog zemqotresa u Rumuniji. I ceo Beograd se tresao. "Milena je vikala sa ulice Gagi, koji je stajao na terasi wihovog stana: Nemoj da mi izigrava{ Prleta iz 'Otpisanih', Dragane, silazi dole!'. Naravno da je nije poslu{ao. On je bio svoj". R. N. lll U slede}em broju: Kako je [ekularac novcem brisao cipele

AUSTRALIJA

10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 2.

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli. I sa takvim bagaòm „nesre}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u Pi{e: vrtlogu najnovije politi~ke Sa{a Jankovi}, Melburn kampawe u kojoj moè pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu koRezervna banka Australirita isu{enih staroplaninskih je (RBA) je nedavno i zvani~no reka. upozorila gra|ane da dobro razAna, oiako tako pojedina~nom izgleda, ne misle svakom akumulira kapital ulagawu u politi~ki kriptovalute, jer sezau predstoje}e izbore - dao~ekivati ima takskorije vreme moè kolaps bitkoina vueventualni ulogu, vaqda bi bila na na-i drugih digitalnih valuta. predwa~koj izbornoj listiUpoda zorewe je izneo Toni Ri~ards, direktor sektora za pla}awe Rezervne banke, koji je naveo da su kriptovalute u ogromnom delu precewene i naduvane kao rezultat trenutne ogromne potra`we u celom svetu. Cena bitkoina je od po~etnog jednog ameri~kog dolara u aprilu 2011. godine, nakon samo jedne decenije porasla na dana{wih, astronomskih 57.400 dolara! Neka skorija istraìvawa su pokazala da oko 20 odsto Australijanaca ve} poseduje neki vid kriptovaluta. Taj trend ubrzano raste u ~itavom svetu, jer mnogi èle da se oslobode doma}ih tradicionalnih valuta, koje jednostavno gube realnu vrednost, posebno u posledwih godinu i po dana. Potpuno je razumqivo da qudi èle da investiraju u ne{to ~ija vrednost raste iz dana u dan, ali naravno takve investicije uvek podrazumevaju i ogroman rizik. Koliki je rizik u svakom datom trenutku te{ko je izneti validnu procenu, sude}i po mnogim finansijskim anali-

Kriptomanija i digitalni novac

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}. I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota. Ranko Pivqanin

ti~arima i ekonomistima. Svi se uglavnom slaù da su kriptovalute precewene dok su mi{qewa oko eventualnog kolapsa ili korekcije tog trì{ta znatno podeqena. Najve}i saveznik sada{weg trenda rasta kriptoêtvrtak 22. jul 2021. valuta je verovatno vera budu-

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au ma `ivi ve}insko srpsko stanov-

i napornim radom poku{avaju da

}ih investitora da }e cena neuzaustavqivo rasti u budu}nosti. Za samo tr`i{te to jeste veoma bitan faktor i on realno ohrabruje nove investitore da ula`u u taj sektor. Ne{to sli~no doga|a se i sa rapidnim skokom vrednosti akcija kompanija koje eksploati{u i proizvode litijum. Ipak taj rast se zasniva na nekim realnijim podacima i o~ekivawima. Kao prvo to je ciq razvijenih zemaqa da do 2030. godine, zbog klimatskih promena, prestanu sa upotrebom automobila na benzin i dizel goriva. Realno je da }e samim tim i litijumske baterije biti osnova svakog elektri~nog automobila. Ipak, kada su u pitawu sada{we kriptovalute, situacija je sasvim druga~ija i te{ko je razumeti wihov vrtoglavi rast u posledwih

desetak godina, jer ne postoji neki realni osnov za to. Zato sve vi{e centralnih banaka izdaje brojna upozorewa da se u kripto-investicije ide sa velikim oprezom. Najradikalnija u tome je bila Centralna banka Kine koja je i zvani~no pro{log meseca zabranila trgovinu kriptovalutama na svojoj teritoriji. Centralne banke ne vole kriptovalute iz prostog razloga {to ne mogu da ih kontroli{u. Postoje i drugi razlozi, a jedan od wih je i ~iwenica da su ove valute postale izvor raznih kriminalnih aktivnosti kao i „prawa novca“. Jedan od najve}ih razloga je i taj {to svaka centralna banka `eli da ima svoju digitalnu valutu na teritoriji koju kontroli{e. To je verovatno i najve}a pretwa ovom

trì{tu u budu}nosti jer }e i Australija kao i ve}ina zemaqa u svetu uskoro uvesti svoju digitalnu valutu. Dràva-prete~a u tom sektoru je Kina, koja je i zvani~no u aprilu ove godine po~ela testirawe digitalnog juana, koji izdaje Centralna banka Kine. Razlika izme|u kriptovaluta i na primer digitalnog juana je pre svega ta {to je kineski juan izdat i garantovan od strane wihove krovne bankarske institucije. Tako|e, digitalni juan je ekvivalent vrednosti tradicionalnom juanu, samo u wegovoj digitalnoj formi. Tako }e jedan od glavnih benefita prelaska na digitalnu valutu biti potpuno iskorewivawe papirnog novca a samim tim i suzbijawe „crnog trì{ta“ i takozvane „sive ekonomije“. I ne samo da je Kina najdaqe oti{la u ure|ivawu ove oblasti ve} }e izgleda i posluìti mnogim zemqama kao primer. Po podacima Svetske banke iz 2017. godine ~ak 20 odsto Kineza, u tom trenutku starijih od 15 godina, nije imalo svoj bankovni ra~un {to je naravno osnovni uslov da bi neko posedovao digitalnu valutu. Nakon {to je dràva ubrzala kampawu prelaska na digitalnu valutu, samo ~etiri godine kasnije, vi{e od 87 odsto Kineza je po~elo da koristi iskqu~ivo elektronske usluge pla}awa, kao {to su aplikacije Vi~et pej (WeChat Pay) i Alipej (Alipay). Danas, vi{e od 90 odsto svih nov~anih transakcija u Kini se obavqa elektronskim putem, i nije daleko dan kada }e taj broj biti stoprocentan, {to bi automatski ozna~ilo i kraj gotovinskog pla}awa. Koliko god razvijene liberalno-demokratske zemqe kaskale za Kinom u ovoj oblasti, pripreme za prelazak na digitalnu valutu su ve} zna~ajno odmakle u [vedskoj i Danskoj. Prema nekim izve{tajima ke{ }e nestati iz upotrebe u Australiji do kraja 2024. godine. Onog trenutka kada se i potpuno pre|e na elektronski vid pla}awa, bez ikakvog fizi~kog posedovawa papirnog novca, svet }e u}i u novu eru digitalnih finansija. To }e verovatno uzrokovati i kraj trenutne kriptomanije, ukoliko se eventualni kolaps kripto-trì{ta ne dogodi i ranije. @SasaJankovic28 sasajankovic28

ZAJEDNICA

^etvrtak 2020. 15 ^etvrtak10. 2. decembar 2021.

Sveti kraq Stefan De~anski sve~ano proslavqen u Karum Daunsu „Sve se moè, kad se Srbi sloè“ je slogan koji je u subotu, 26. novembra jednoglasno odzvawao u srcima vernika u melburnskom nasequ Karum Dauns. Narod i sve{tenstvo su do~ekali svog Vladiku posle {estomese~nog perioda gde je zbog restriktivnih mera u pojedinim dràvama Australije bilo zabraweno kretawe i samim tim uskra}ena poseta poglavara ovog Petog kontinenta svom narodu. Wegovo preosve{tenstvo g. g. Siluan je stigao u pratwi arhimandrita Petra Radulovi}a i uz prisustvo stare{ine hrama Svetog kraqa Stefana De~anskog - oca Bojana Vlaji}a, protojereja stavrofora êdomira Videkani}a, protojereja Petra Boì}a, Dragoquba Panteli}a i Mili}a Raki}a, kao i proto|akona Miodraga Tomi}a sluìo svetu Arhijerejsku liturgiju u toku koje je, kako nalaù obi~aji, prelomio slavski kola~ sa ovogodi{wim doma}inima slave Mladenom i Draganom Sekuli}. Za doma}ina slede}e godine, ~etvrtina kola~a je po èqi predata u ruke Mirku Li~ini, koji ve} duì niz godina nesebi~no pomaè sa svojom porodicom ovoj crkvenoj {kolskoj op{tini. Nakon trokratnog ophoda oko crkve, lomqewa slavskog kola~a i besede vladike Siluana, u sali je posluèna trpeza truda i qubavi pripremqena od strane Kola srpskih sestara u okviru ove zajednice. Muzi~ki deo je bio raznolik, mu{ke i ènske vokale su pokrili ^kaqa i Ruìca i etno grupa „Prelo“, a blagodarnost i po~ast za trud, rad i qubav je u vidu zahvalnica od strane vladike Siluana predata u ruke vernika koji su obeleìli ovaj teàk vremenski period. Da se igra i pesma ne moè zaboraviti, iako nam je to bilo uskra}eno neko vreme, pokazala je vesela atmosfera koja je trajala do kasnih popodnevnih sati. Vladika Siluan je u svom obra}awu narodu podsetio da u ovim trenucima ne trebamo da zaboravimo ko smo i {ta smo, da imamo puno da ponudimo ovoj multietni~koj zemqi jer Srbi imaju svoju veru pravoslavnu te

ne treba da dozvolimo da nas politika i propaganda dele, ve} treba da imamo razumevawa za svog bli`weg i istrajemo u borbi za o~uvawe vere i tradicije. Divna atmosfera i preko potrebne re~i ohrabrewa su bili dovoqni da prisutnim gostima dodirnu srca i poka`u da srpsko gostoprimstvo opstaje i daleko od svoje matice. Tekst i slike: Crkvena op{tina Sveti kraq Stefan De~anski, Karum Dauns

^etvrtak decembar2021. 2020. ^etvrtak 10. 2. decembar

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

LOKALNI IZBORI [IROM NOVOG JU@N PREDSTAVQAMO VAM SRPSKOG KANDIDATA U LIVERPULU

Na ulazu u Liverpul

Na{ predstavnik je ro|en u Liverpulu, gde je proveo vi{e od pola veka i jako dobro poznaje sve mane i prednosti ove op{tine. Potomak je istaknutih ~lanova srpske zajednice, dede Qubomira i oca Milana, koji su nesebi~no pomagali na{im crkvama, kao i drugim organizacijama Ovog vikenda, 4. decembra, odràvaju se izbori za lokalnu upravu {irom Novog Ju`nog Velsa, a za gradsko ve}e Liverpula bira}e se novi gradona~elnik i 10 odbornika. Za obe pozicije u Liverpulu, kao nezavisni kandidat je pripadnik srpske zajednice, Milomir (Majkl) An|elkovi}, koji je ro|en u ovoj op{tini i gde je proveo vi{e od pola veka. Porodica na{eg kandidata je poznata na{oj zajednici. An|elkovi}i su u Australiju do{li 1949. godine, nakon Drugog svetskog rata, prvo Milomirov deda Qubomir, otac Milan a onda je on ro|en u Liverpulu, gde je osnovao svoju porodicu. Kako su ga wegovi preci u~ili da nikada ne zaboravqa odakle poti~e, Milomir je, ba{ kao wegov deda i otac, uvek bio uz svoju zajednicu, a kroz znawe i profesionalno iskustvo, odlu~io je da svojom kandidaturom, pomogne i op{tini gde je proveo ceo svoj ìvotni vek. O svemu tome Milomir An|elkovi} je pri~ao za „Srpski Glas“ n Za one koji ne znaju, porodica An|elkovi} je u Australiju do{la 1949. godine. Va{ deda Qubomir i otac Milan su ostavili veliki trag u srpskoj zajednici. Moète li nam re}i ne{to vi{e o tome? - Moj pokojni deda Quba je od svog dolaska u Liverpul bio osniva~ i aktivni ~lan Srpske pravoslavne crkvene op{tine. U Australiju je do{ao nakon {to je bio zarobqenik u Nema~koj za vreme Drugog svetskog rata. Kada je oslobo|en, ukrcao se na brod „Kastiqa Bianka“ u \enovi, u Italiji i odatle je isplovio za Sidnej. Deda Qubo je bio jedan od osniva~a Srpske pravoslavne crkve u Australiji, pomaù}i u kupovini crkve „Sveti Sava“ u Flemingtonu, sa ostalim Srbima iz Anglikanske crkve. Kako je ìveo u Liverpulu i kako je Srpska pravoslavna zajednica rasla oko oblasti Liverpula i Ferfilda, on i wegovi

Milomir (Majkl) An|elk u trci za gradona~elnik

An|elkovi} sa Mark Lejtamom na predaji jednoj od mnogih peticija

Sa vladikom Siluanom

Sa vatrogascima iz Katerin Filds stanice

Na protestu vlasnika radwi u Hokston Parku prijateqi su kupili zemqi{te za katedralu Svetog \or|a. Bio je i jedan od osniva~a i donatora, koji je pomogao izgradwu crkve svojim rukama. I ne samo da je pomogao izgradwu crkve, ve} je narednih 40 godina proveo rade}i oko crkve. Bio je p~elar, pravio je sve}e i reciklirao ih, sav prihod je davao za crkvu. Wegovo ime je prvo ime ugravirano na spomen – plo~u od crnog granita u crkvi Svetog

\or|a. Ne samo da je donirao i pomogao u izgradwi crkve Svetog \or|a u Kabramati, ve} je donirao i pomogao manastiru Sveti Sava (Novi Kaleni}) i Sveti Luka u Liverpulu. Donirao je i sredstva za nezbrinutu decu u manastiru Sveta Petka u svom rodnom selu Izvor. Moj otac Milan je bio vlasnik dana{we crkvene farme u Rosmoru, koju je prodao crkvi za mawu cenu od tada{we tr`i{ne, a

sredstva za kupovinu imovine je donirala gospo|a Borka Barlou. n Ro|eni ste u Liverpulu i tu ste se {kolovali. Recite nam ne{to o nastavku obrazovawa i Va{oj profesionalnoj karijeri. - Moje formalno obrazovawe se sastojalo od osnovne {kole i sredwe {kole za de~ake u Liverpulu. Nakon toga sam radio i no}u u~io na studijama u liverpulskom Tejfu, koji Pokojni deda Qubomir je ukqu~ivao kurseve iz sa Litijskom ikonom menaxmenta, ra~unovod- Svetog Georgija stva i nekretnina. Tako|e, rast stanovni{tva, kao i promena imam i diplomu iz gra|evinarstva, preko Udruèwa gra|e- stila ìvota, pa }e se izgraditi vinara. Uloìo sam i 20 godina veliki broj visokih zgrada, koje studija u industriju li~nog razvoja, }e zameniti tradicionalne ku}e. zavr{avaju}i razne kratke studije Voleo bih da Liverpul i daqe i poha|aju}i mnoge seminare. Moja bude privla~an porodi~ni grad, karijera podrazumeva i 11 godina koji prihvata raznoliko stanovu sektoru finansija i upravqawa ni{tvo, sa preko 120 razli~itih sredstvima do 1990. godine a za- nacionalnosti, koliko ih trenuttim i 25 godina u gra|evinarstvu no ima. Populacija srpskog naroda i industriji upravqawa projekti- je, tako|e, porasla, sa mesta gde ma. Polu penzionisan sam krajem smo bili mala mawina, do sada, 2015. godine i nakon proputovawa kada smo me|u prvih deset po brojpo Evropi, zapo~eo sam volonter- nosti. Voleo bih da vidim Liverski rad na raznim projektima u za- pul, kako izgra|en na snazi svog jednici Liverpula, od marta 2018. razli~itog naroda, postaje grad festivala muzike, plesa i hrane godine, pa do danas. n Nakon duga~ke karijere u iz svih delova sveta i populacije oblasti finansija i nekretni- koju predstavqa. n Kao stanovnik u Liverpuna, otisnuli ste se u politi~ke vode. [ta Vas je motivisalo na lu od samog ro|ewa, da li smatrate da bi lokalni kandidat taj potez? - Gledao sam kako se politi~ka bio najboqi izbor za gradoscena lokalnog ve}a vrti oko dve na~elnika? - Imam pristrasan stav o tome najve}e politi~ke partije i nije puno postignuto ili ura|eno, po kao kandidatu za gradona~elnimom mi{qewu, i da narod ne u~e- ka i voleo bih da sebe smatram stvuje mnogo. Kandidovao sam se kao najboqeg kandidata za grado2016. godine sa malom partijom na~elnika. Razlog je taj {to sam i tu sam nau~io dosta. Po~etkom imao preko 40 godina poslovnog 2018. godine imao sam prijateqa iskustva, pre nego {to sam stupio koji je dobio kaznu za parkirawe na politi~ku scenu. Tako|e, nisam na Edmonson Park stanici. Kada povezan sa velikom politi~kom sam pogledao situaciju shva- strankom, s toga ne moram da butio sam da parking Vlade Novog dem u liniji sa partijama. Ja sam u Ju`nog Velsa ovde nije adekvatan mogu}nosti da razmatram i glasam potrebama stanovni{tva. Pokre- za svako pitawe kao nezavisni nuo sam peticiju koja je pozivala kandidat. Ako bi bio izabran za na izgradwu parkinga na vi{e ni- gradona~elnika, tako|e, bi bio u voa na stanicama Edmonson Park i mogu}nosti da zadrìm tu nezaviLepington. Toj kampawi je bilo po- snost u radu sa deset odbornika i, trebno dve godine da Vlada po~ne naravno, sa zajednicom. da se bavi ovim problemom i da n Ukoliko budete izabrani izgradi 3000 novih parking mesta. za gradona~elnika, {ta bi za I sve to nakon 12 peticija, mnogo Vas bio prioritet u Liverpulu? poruka i sastanaka i uz pomo} po- Postoji niz pitawa koja treba liti~ara Mark Lejtama. da se re{e u Liverpulu. To su: opon Kako vidite Liverpul u ravak od Kovida, na ekonomskom i budu}nosti? mentalnom planu, da se osigura da - Video sam dosta promena u parkovi i putevi budu odràvani Liverpulu u posledwih 60 godina na vreme i tre}e, Liverpul mora i o~ekujem da }u videti jo{ mnogo imati dobru povezanost sa novim vi{e promena u budu}nosti. Sa iz- aerodromom, putem javnog prevoza, gradwom novog aerodroma u Sid- èlezni~kog i autobuskog, ne samo neju i svim onim {to dolazi sa tim putevima koji su trenutno dostuprojektom, desi}e se kontinuirani pni. Sawa Miri} - [aki}

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak decembar 2021. 2020. 17 ^etvrtak 10. 2. decembar

NOG VELSA ODR@AVAJU SE 4. DECEMBRA

kovi} ka USPE[NI PROJEKTI Uz pomo} zajednice, An|elkovi} je bio uspe{an u slede}im projektima: l Parking na vi{e nivoa na stanici Lepington sa 1000 parking mesta je otvoren nedavno, 22. novembra l Dva parkinga na vi{e nivoa na Edmonson Park stanici sa ukupno 2000 mesta. Prvi parking bi trebalo da bude zavr{en po~etkom slede}e godine l 30 miliona dolara za finansirawe dr`avne, osnovne {kole u Edmondson parku. Izgradwa je po~ela po~etkom novembra, a zavr{etak je planiran za po~etak 2023. godine. l Zonirawe razli~itih delova Murbanka l Finansirawe za po~etak radova na dizajnu nove sredwe, dr`avne {kole u Edmondson parku

PORUKA NA[EM NARODU:

BUDI ZAHVALAN GDE SI, NE ZABORAVI ODAKLE SI - Poruka je da postoji prilika da nastavqamo da rastemo, ne samo u Liverpulu, ve} i {ire oko Sidneja i Australije. Izgubili smo mnoge generacije na{ih migranata iz 1950 –ih i 1960- ih godina, koji su dali svoje vreme, novac, znoj i suze da bi izgradili srpsku zajednicu da postane deo Australije i da odrì vezu sa na{om pravoslavnom crkvom, preko wihovih izgradwi, koje traje i danas i na{eg nasle|a preko srpskih klubova, koji naàlost nisu toliko popularni, kao {to su nekada bili. Imamo na{e folklorne grupe, imamo generacije koje su do{le nakon 1960. godine, ali i generaciju koja je stigla sa po~etkom rata na Balkanu. @elim da svi radimo na nasle|u, koje nam je ostavila generacija mog dede Qube, a za generaciju poput moja dva unuka. Moj pokojni deda mi je uvek govorio: “Budi zahvalan gde si, ali ne zaboravi odakle si“. On je ìveo u skladu sa tri vrednosti, za koje smatram da su dobri saveti da se pridràvate : „ûvaj zdravqe od bolesti, du{u od greha i uvek imaj ~ist obraz“.

Sa ~lanovima filipinske zajednice

Sa ~lanovima nepalske zajednice

SRBIN IZ BLEKTAUNA KANDIDAT ZA ODBORNIKA NA PREDSTOJE]IM LOKALNIM IZBORIMA

Obrazovawem i iskustvom u nove pobede POSETA EPISKOPU SILUANU

Nikola Popovi} je nedavno posetio vladiku Siluana. Tom prilikom mu je Episkop ukazao na izazove sa kojima se suo~ava na{a zajednica i istakao potrebu o neophodnosti da se u svim sferama dru{tva zala`emo za iskonske, neprolazne vrednosti, koje crkva svedo~i. Nikola Popovi} u poseti Episkopu Siluanu Popovi} se zahvalio Episkopu na prijemu, upoznao ga sa svojim planom i namerama, uz saglasnost da je neophodno negovawe pravoslavnih vrednosti, kako bi slu`ewe bilo na istinsku dobrobit cele zajednice.

28 - godi{wi Nikola Popovi} je ro|en u Blektaunu, {kolovao se u Sidneju i @enevi, magistar je za me|unarodne odnose, ima ve} zavidnu karijeru i ~lan je Liberalne partije od svoje 16 - te godine Nikola Popovi} je primer uspe{nog mladog ~oveka iz mla|e generacije na{ih qudi u Sidneju. Ro|en je pre 28 godina, ulagao je u svoje obrazovawe, kako u Australiji, tako i u inostranstvu. Blektaun naziva svojom op{tinom, gde ìvi od ro|ewa i za ~iju reformu i prosperitet se sada bori. Kao ~lan Liberalne partije, na predstoje}im lokalnim izborima, koji se odràvaju ove subote, kandidat je za odbornika Odeqewa 4 ( Ward 4) u Blektaunu. Svoje ideje i planove za budu}nost podelio je sa novinarima „Srpskog glasa“. n Da li Sidnej (Blektaun), gde ste ro|eni, smatrate svojim gradom i kako }e te se predstavqati na budu}im izborima? - U Blektaunu sam ro|en i ceo ìvot sam proveo ovde. Godinu dana sam ìveo u @enevi, gde sam zavr{io jedan deo svojih studija. Za Blektaun, na ovim izborima, kandidujem se za odbornika za odeqewe 4, pod nazivom „Koalicija za Blektaun“. Imamo kandidate u svim odeqewima i svi koji se kandiduju pod imenom „Koalicija za Blektaun“ su ~lanovi Liberalne partije. Ina~e, dvanaest godina sam ~lan Liberalne partije. U~lanio me je biv{i ministar za finansije, gospodin Xo Hoki, kada sam imao samo {esnaest godina. n Predstavnik ste mla|e generacije na{e zajednice, sa ve}

Nikola Popovi} - mlad, obrazovan i uspe{an do sada, veoma uspe{nom karijerom. Moète li nam re}i kako je teklo Va{e {kolovawe? - Magistar sam za me|unarodne odnose i diplomirao sam na sidnejskom Univerzitetu. Bio sam odli~an student, jer sam se trudio da {to vi{e nau~im. Zbog toga sam kroz {kolovawe mnogo vremena proveo u biblioteci. n U Va{oj poslovnoj biografiji stoji da ste ve} usko sara|ivali sa ~lanovima dràvnog i federalnog parlamenta. Na kojim radnim pozicijama ste bili i {ta trenutno radite? - U moj posao do sada spadali su kontakti i rad sa odre|enim ~lanovima parlamenta, na dràvnom i federalnom novou. Tako sam usko sara|ivao sa Tawom Dejvis, dràvnim poslanikom za Molgou, sa Fionom Skot, federalnim poslanikom za Lindzi, Aleksom Hokom, tada{wim federalnim ministrom, a sada ministrom za iseqeni~ka pitawa. Posledwa pozicija mi je bila na mestu savetnika u Ministarstvu unutra{wih poslova. Trenutno vodim svoj biznis, jer sam hteo da pro{irim svoje znawe i da steknem novo iskustvo. n îme ste motivisani da se bavite politikom?

- @ivimo u jednoj divnoj zemqi. Svi pokazateqi ukazuju na ~iwenicu da Australija ima visok standard ìvota. Me|utim, smatram da nijedno bi}e, pa ~ak nijedno dru{tvo, ne moè da ostane sre}na zemqa bez odre|ene reforme. Zapadni Sidnej prolazi kroz jednu tranziciju. Na primer, temeq je ve} postavqen za novi aerodrom kod Penrita, u Baxeri Kriku. Blektaun je jedan od najve}ih op{tina u Australiji i u narednih godinu dana vide}emo dolazak qudi iz drugih krajeva sveta i Australije. Da se bavim politikom upravo me motivi{e taj potencijal koji Blektaun moè da iskoristi. Politika je mehanizam za promene i samo pravi qudi mogu da usmere dru{tvo prema pozitivnim promenama. n Kako vidite Blektaun u budu}nosti, {ta bi bio Va{ prioritet i koji su Va{i planovi ukoliko postanete odbornik? - Glavni prioritet je da smawimo porez na zemqu. Razgovarao sam sa mnogim qudima u Blektaunu i oni smatraju da pla}aju previ{e. Pored toga, u mnogim naseqima ulice, pe{a~ke staze, parkovi i igrali{ta su u lo{em stawu. Zalaèm se za boqu infrastrukturu i savremene objekte za qude koji ìve u odeqewu 4. Pozivam ovom prilikom bira~e da

glasaju za „Koaliciju za Blektaun“, ukoliko èle unapre|ewe grada Blektauna. n Veoma mladi ste postali poznati kao neko ko podràva na{u zajednicu i aktivno u~estvuje u radu iste. Koji su to projekti u kojima ste do sada u~estvovali? - Bio sam jedan od prvih organizatora Srpskog festivala u Sidneju. Pomogao sam u kampawi „Mi smo Srbi“ da srpska zajednica u Australiji pravilno popuni popis stanovni{tva. n Kao dugogodi{wi ~lan Srpske pravoslavne omladinske organizacije, smatrate li da su na{i mladi dovoqno ukqu~eni u rad na{e crkve i koliki zna~aj ona ima u povezivawu sa na{im pravoslavnim korenima? - Na{i mladi qudi nisu dovoqno upu}eni na na{u crkvu i pozivam ih da se vi{e aktiviraju u na{oj zajednici i da neguju srpski jezik. Ako ne uloìmo rad i trud narednih godina, zaboravi}emo ko smo i odakle smo. Moje skromno mi{qewe je da ~ovek moè da postane uspe{an samo ako zna svoje korene. Na{e pravoslavne vrednosti su jako bitne i moramo da ih negujemo u svakodnevnom ìvotu. Sawa Miri} –[aki}

10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 2.

ZAJEDNICA

30SRPSKOG GLASA godina postojawa

Pi{e: Slobodan Grba

Da je samo nezaboravnih trenutaka sre}e prepoznatqive u pravoj buri smeha, pored svih muka i nevoqa koje su pratile ra|awe svakog novog izdawa „SRPSKOG GLASA“, razloga za dolazak na svet takvog lista bilo bi dovoqno. Ta~no je da nam nije bilo uvek lako, ali je ~esto neobuzdani duh koji krasi na{ narod le~io sve tegobe sveta u kome ìvimo. Se}awa zato ne blede, bez obzira {to vreme neumoqivo te~e... Od te{kih trenutaka ~ija se silina nije slomila samo na na{im le|ima, ali ~ijoj smo lavini mo`da predstavqali upravo onu pahuqu koja }e je pokrenuti, ni krivi ni du`ni, slu~aj Kapetana Dragana koliko je u samom vrhu „crne liste“ najteìh, podjednako i dokaz svim upozorewima, upravo iz „SRPSKOG GLASA“, za{to smo morali da se odavno boqe organizujemo, stvorimo svoje institucije, okupimo pamet, sposobnost i mo} i delujemo jedinstveno. Naravno da nismo krivi {to je Kapetan Dragan najpre zavr{io u ekstradicionom zatvoru u Australiji, a onda isporu~en Hrvatskoj. Iz ove perspektive gledano, gotovo da nema sumwe da mu je presudila neka „duboka dràva“, ali je sve po~elo upravo od - „SRPSKOG GLASA“! Mi smo im bili nekako „najsimpati~niji“ u o~igledno vrlo podlom planu koji nisu uspeli ostvariti onako kako su nameravali, ali je na kraju sirova sila ipak pobedila. Privremeno, Boìja je ipak posledwa. Sada su to samo se}awa... Po~elo je naizgled bezazleno. Kao glavnom uredniku bilo mi je drago kada mi je upravo gospo|a @ivana prenela da primim poziv Nata{e Robinson, novinarke uglednog „Australiana“. Bio sam ugodno iznena|en jer su australijski mediji uglavnom izbegavali srpske, posebno „SRPSKI GLAS“, iako su u vreme gra|anskog rata na prostoru biv{e Jugoslavije o tamo{woj situaciji pisali ~esto, a jo{ ~e{}e lupetali toliko da je pravo ~udo da im i samima nije pozlilo. Tu nije re~ samo o jednostranosti i upravo bolesnom jednoumqu kakvo je kod nas i u vreme najcrweg komunizma bilo upravo nezamislivo, nego o op{tem neznawu i nepoznavawu ~ak i osnovnih ~iwenica vezanih za nesretne Balkance koje su ponovo gurnuli jedne na druge. Nata{a Robinson je, dakle, zvala da se raspita o - Antunu Gudequ. Ubici koji se „proslavio“ 1991. godine mu~kim streqawem dvojice srpskih predstavnika na ulazu u selo Tewa kod Osijeka, {to i ne bi bilo nimalo ~udno za prilike kreirane „miroqubivom politikom Frawe Tu|mana“ da pomenuti Gudeq istovremeno nije ubio i tada{weg {efa osje~ke policije Josipa Rajhel-Kira. Za svirepo ubistvo trojice nedu`nih qudi je uhap{en, ali i oslobo|en od strane ~uvenog hrvatskog pravosu|a kao „psihi~ki neuravnoteèn“, a potom je dospeo do Australije. Tek, Nata{a je pitala za Gudeqa, a ja sam tada iskoristio priliku da joj ponudim pomo} u razumevawu ~esto vrlo kompleksne situacije koja je bila kreirana na prostoru

Kapetan Dragan u grotlu la`i biv{e Jugoslavije, sve da bi mogla da koristi novoste~eno znawe ne samo za jedan ve} sve budu}e tekstove koji bi po sili automatizma trebali da budu objektivniji a samim tim i kvalitetniji. Tek }u kasnije ustanoviti da woj nije bilo do „novih znawa, kvaliteta i objektivnosti“. Dogovorili smo se da }emo se na}i i porazgovarati. Nata{a je ponovo pozvala dve nedeqe kasnije, ali vi{e nije pitala za Antuna Gudeqa, ve} za – Kapetana Dragana! Rekao sam joj ono {to svi znaju, da je Kapetan sada civil koji mirno `ivi u Pertu, radi

ravio u Hagu i nikad nije bilo postavqeno ~ak ni pitawe karaktera wegove uloge u ratnim doga|awima zato {to je vaìo za svetionik ratni~ke ~asti, po~ev od korektnog odnosa prema ratnim zarobqenicima. Nata{a „otkriva“ Kapetana Dragana posle nekoliko razgovora sa mnom kada jedino {to joj nisam rekao adresu na kojoj Kapetan ìvi! Kakvo otkri}e! Bravo Nata{a, bravo „Australian“! Bio sam zgranut! Ponovo, po ko zna koji put sama sebe sam zatekao nespreman da verujem da bilo ko na svetu moè da bude

uuu Kako izgleda „teorija zavere“ iz prve ruke, a „svetionik ratni~ke ~asti“ odjednom postaje „ratni zlo~inac“ uuu La` kao prvo stilsko izraàjno sredstvo uglednog lista na wegovoj naslovnoj strani kao instruktor golfa, ne bavi se politikom, u „SRPSKOM GLASU“ smo objavili da je ~ak bio doma}in neke slave! Kad me Nata{a ponovo pozvala nisam ni slutio da }e to biti na{ posledwi razgovor, jo{ mawe {ta }e uslediti. Pitala je mogu li joj pokazati novine sa Kapetanovom slikom na naslovnoj strani. Odgovorio sam bezmalo sa odu{evqewem, sretan {to uop{te traì tako ne{to, ali je trebalo vremena da prona|em taj broj „SRPSKOG GLASA“ u arhivi. Niti jednom re~ju nije mi dala do znawa da je stvar hitne prirode, da ima jasno odre|en rok do kojeg mora da objavi tekst. Kad je nedugo posle toga na naslovnoj strani „Australiana“ objavqena senzacionalna pri~a sa potpisom Nata{e Robinson, postalo mi je jasno bar nekoliko stvari. Prvo – da je ona li~no ili jedan od ve}ih laòva sa kojima sam u ìvotu razmenio nekoliko re~i, a ako nije ona onda je „onaj“ ko stoji iza wene pri~e uàsno pokvaren, pa su mu takve i namere. Naime, pri~a „Australiana“ o Kapetanu Draganu po~iwe tvrdwom da je on „ratni zlo~inac“, {to je optu`ba koja i danas zvu~i maloumno s obzirom na sve okolnosti kojih su svi iole upu}eni tada bili potpuno svesni. Drugo, a neta~no iza granice bizarnosti - „Australian“ tekstom Nata{e Robinson tvrdi da je „otkrio ratnog zlo~inca koji se skriva“!!! Da, Nata{a otkrila „ratnog zlo~inca“ koji do tada potvr|eno nije bio ni na jednom spisku ratnih zlo~inaca, koji je kao svedok vi{e puta bo-

toliko la`qiv, pokvaren, a novinarski gledano neobjektivan i sramno tendenciozan. Jer, Kapetana Dragana niste morali da volite , ali ~ak i ako je re~ o najopasnijem protivniku, kako moète da laète tako otvoreno i da znate da ima neko, da ima mnogo qudi koji znaju da laète, i da uprkos svemu ne odustajete od laì? Kapetan Dragan je, kao i mi u Redakciji, bio zgranut, ogor~en, besan. Kako i ne bi bio! Na vest sa naslovne strane „Australiana“ najavio je odmah tu`bu sudu. I dan-danas sam duboko uveren da je to potez koji ga je odveo najpre u ekstradicioni zatvor, kasnije i do izru~ewa Hrvatskoj, su|ewa, sramne presude bez dokaza i zatvorske kazne. I danas i sam Kapetan Dragan ìvi u uverewu da ga je Hrvatska odlu~ila traìti po la`noj optu`nici, preska~e {ta se desilo u me|uvremenu, a onda i va`ne uzro~no-posledi~ne detaqe. Mo`da }e neko re}i da sve to sada i nije va`no, ali je onda legitimno pitawe a {ta je uop{te va`no?!! Kao kad biste ro|acima nevino stradalog rekli da ne}ete traìti mogu}eg ubicu jer ionako zakasnila pravda ne}e pokojnog vratiti u ìvot. Da li bi sve bilo kako je bilo da Kapetan Dragan nije najpre najavio a onda i podneo tu`bu protiv „Australiana“? Da li je zahtev Hrvatske za izru~ewe Kapetana Dragana zbog optu`be za ratni zlo~in bio vezan upravo za wegovu tu`bu protiv „Australiana“? Moèmo da naga|amo, ali

(11) Ovo je feqton posve}en

se}awima na burne godine postojawa na{eg lista, iz pera dugogodi{weg glavnog urednika. Re~-dve o se}awima na velike qude koji su pro{etali stranicama ovog lista, o razgovorima s wima, o ve~nim poku{ajima da za svoje ~itaoce saznamo vi{e i boqe, o poku{ajima da ne samo re~ju nego i delom povedemo Srbe u pravcu me|usobnog zbliàvawa i interesnog povezivawa, o srpskim rodoqubima ali i najve}im {teto~inama... ~iwenica je da Hrvatska uop{te nije potegla zahtev za izru~ewe Kapetana Dragana ~ak ni nakon {to je „Australian“ objavio pri~u o wemu, ve} tek nakon {to je Kapetan najavio i podneo tu`bu sudu protiv „uglednog dnevnog lista“. Ono {to i dan-danas uporno promi~e ~ak i samom Kapetanu, ali i ozbiqnim analiti~arima iz Srbije, jest nova ~iwenica – „Australian“ nije list u dràvnom vlasni{tvu ve} u rukama notornog – Ruperta Murdoka! [to zna~i da je Kapetan Dragan najavom tu`be protiv „Australiana“ u stvari odlu~io da tuì – Murdoka! Istog onog „bezna~ajnog“ tipa kome na poklowewe ide i predsednik Vlade Velike Britanije i Australije. Naime, kada je Kapetan tuìo „Australian“, Hrvatska je odjednom po~ela da traì wega, ali kako?! Spektakularno blentavo! Ispade da su posle deset godina „bri`nog sakupqawa dokaza“ koje, usput, ni do danas nisu sakupili nego su morali da izmi{qaju i petqaju, umesto Dragana Vasiqkovi}a {to je puno ime Kapetana, Australiju traìli da im izru~i - Dragana Vasiqevi}a! Koji sa Kapetanom ima zajedni~ko samo {to je i on – Srbin! Vasiqevi} je, dodu{e, u~estvovao u borbama na jugu, negde u Hercegovini, a do cirkusa u Australiji mu je po{lo za rukom ~ak i da – umre! Dokaz da nisam sve odsawao, a i danas mi se ~ini kao da je san – Ministarstvo pravosu|a Hrvatske opleo je u svom komentaru objavqenom u programu SBS dràvnog radija u Australiji, u programu za Hrvate, niko drugi do Domagoj Ver{i}, urednik programa za inostranstvo Radio-Zagreba. Ime ovog sjajnog novinara nije mi bilo te{ko da upamtim jer sam imao brojne razloge da ga smatram li~nim prijateqem. Do dolaska „demokracije“ u Hrvatsku i po~etka rata. Nedavno sam odgledao dokumentarnu emisiju posve}enu Kapetanu Draganu. Govorio je o svojim uspomenama on, ali i vi{e wegovih poznanika, prijateqa, uglednih javnih li~nosti. Niko jednom re~ju nije pomenuo da „slu~aj Kapetana Dragana“ koji je doveo do wegova izru~ewa Hrvatskoj, su|ewa i zatvora, nije po~eo objavqivawem sramnog teksta Nata{e Robinson u „Australianu“. Upalo mi je u o~i i da Kapetan posle toliko vremena re~ju nije spomenuo organizaciju „SRBI ZA PRAVDU“, osnovanu upravo zbog wega, \or|a Bubala kao predsednika, Iliju Gli{i}a, napokon advokata Tihomira Novakovi}a. Naravno, o tome kako je sve po~elo pozivom Nata{e Robinson na telefon „SRPSKOG GLASA“ niko ni re~i, iako je cela pri~a detaqno opisana i objavqena u na{em listu. O~ito nikom ne pada na kraj pameti da se pozabavi nekim pitawima koja smo postavili a na koja nikad nije ni poku{ano smisleno da se odgovori. Nije va`no? Da, nama nikad „nije va`no“ dok - ne postane va`no. A onda je uglavnom kasno.

PUTOPIS Oni koji odlu~e da do|u u Pan~evo ~amcem, brodom ili katamaranom sa Dunava, uplovi}e u Tami{ kroz vodene kapije grada koje se nalaze na u{}u dveju reka i otvorene su za sve slu~ajne i namerne putnike. Dva kule, koje su pre 112 godina izgra|ene od opeke i kamena kao jedini par svetionika na ~itavom toku Dunava u to vreme, nekada su bili putokaz parobrodima i ~amcima na putu do sigurne luke, a danas simbol grada i nekog drugog vremena. „Ve} 20 godina oni nemaju zna~aj za plovidbu koji su nekada imali, jer brodovi sada koriste navigaciju pomo}u satelita. „Ipak, kada se vra}am sa Dunava, pogotovo no}u, volim da ih ugledam - tada znam da sam do{ao ku}i", kaè Du{an Antonijev, kapetan la|e Panuka koji turiste i Pan~evce vozi Tami{em do svetionika. Austrougarske vlasti, koje su u to vreme kontrolisale teritoriju Pan~eva i okoline, 1909. godine izdale su nalog za izgradwu svetionika na 1.154. kilometru toka Dunava od u{}a u Crno more posle poplava koje su 1888. godine pogodile grad. Iako su pomorski zakoni nalagali da je neophodno izgraditi svetionik na desnoj obali pritoke, odlu~eno je da se izgradi kula na obe strane {to ove svetionike ~ini posebnim. Zbog toga, ali i specifi~ne arhitekture neuobi~ajene za taj istorijski period, svetionici su progla{eni spomenikom kulture od velikog zna~aja 1972. godine, kaù iz Zavoda za za{titu spomenika kulture u Pan~evu. KAKO SU NASTALI SVETIONICI? Austrougarske vlasti su 1909. godine u Budimpe{ti donele plan razvoja grada Pan~eva u okviru kojeg je predvi|ena i gradwa svetionika, navodi se u tekstu arhitekte i konzervatorke Vesne Potpare koji je objavqen u publikaciji Dva svetionika na u{}u Tami{a u Dunav u izdawu pan~eva~kog Zavoda za za{titu spomenika. „Tim planom predvi|en je i razvoj grada na drugoj obali reke, ali to nikada nije zaìvelo", kaè Grozdana Milenkov, vr{ilac du`nosti direktora tog zavoda. Povod za odluku o izgradwi svetionika bile su poplave iz 1888. godine koje su onemogu}avale bezbednu plovidbu Tami{em. „Mnogo brodova je isplovqavalo i uplovqavalo u pan~eva~ku luku, a Tami{ je bio vrlo zahtevan za plovidbu zbog meandrirawa wegovog toka i tada se plovilo na jedra i vesla. „Postojalo je desetak kanala kojima se Tami{ ulivao u Dunav - kanali su mewali izgled zbog vodostaja i stvarali su se sprudovi na koje su se brodovi nasukavali", obja{wava Du{an Antonijev. Sistem kanala izgra|en je 1905. godine, a najve}i od wih postao je ve{ta~ko korito reke tokom niskog vodostaja i na u{}u ovog kanala u Dunav postavqena su dva svetionika. Tada{wi zakoni o plovidbi nalagali su da treba da postoji jedan svetionik na u{}u dveju reka i on se gradio na desnoj strani u pravcu toka pritoke, kaè Antonijev. „Ovde su napravili dva kako bi kapetani brodova u vreme velikog vodostaja mogli da vide gde treba uploviti u glavni kanal", obja{wava. Tako je nastao par svetionika za koji se i danas smatra da je jedinstven u Evropi, dodaje on. Na vrhu svetionika gorele su petrolejske lampe i lampe na gas koje su pruàle putokaz prilikom ulaska i izlaska iz reke Tami{. KAKO IZGLEDAJU SVETIONICI DANAS? Svetionici su izgra|eni u stilu vojni~ke arhitekture, a zbog toga {to je kori{}ena kombinacija cigle, lomqenog kamena i metala bili su specifi~nog izgleda. Kru`na ili konusna osnova izgra|ena je od kamena i pre~nika je 15,3 metra, a na dve strane - jednoj ka vodi i drugoj ka kopnu

^etvrtak 2020. 19 ^etvrtak10. 2. decembar 2021.

UNIKATNI SVETIONICI NA U[]U TAMI[A U DUNAV Svetionici su nekada omogu}avali bezbednu plovidbu parobrodima

Dana{wi izgled svetionika

- nalaze se stepenice koje vode do kule. Kule svetionika sagra|ene su od opeke, a najvi{i delovi obeju kula od metalnih profila na koje je postavqen krov. „Posebni su i zbog arhitektonskog stila i kori{}eni su vrlo moderni materijali

za to vreme", obja{wava Grozdana Milenkov, direktorka Zavoda za za{titu spomenika kulture u Pan~evu. Iz tog razloga, ali i zbog ~iwenice da su bili vrlo zna~ajni za re~nu navigaciju, odlukom Pokrajinskog zavoda za za{titu

kulture u Novom Sadu iz 1972. godine svetionici su progla{eni za spomenik kulture od velikog zna~aja, pi{e u publikaciji koju je izdao pan~eva~ki Zavod za za{titu spomenika. Prilaz svetionicima mogu} je sa vode tokom ~itave godine, dok je sa kopna mogu}e pristupiti u periodima nièg vodostaja Tami{a i Dunava. Na vrhovima oba svetionika dugo su gorele petrolejske lampe i lampe na gas koje su pruàle putokaz prilikom ulaska i izlaska iz reke Tami{. Kako danas oni nemaju veliki zna~aj za re~nu navigaciju, samo na desnom svetioniku postoji elektri~na lampa sa foto-}elijom koja je tu da podseti putnike na kapije grada. Posle bezmalo sto godina od wihove izgradwe, svetionicima je bila neophodna rekonstrukcija kako bi se spre~ilo daqe propadawe ovih nesvakida{wih re~nih kapija Pan~eva. Najve}i problem predstavqala su o{te}ewa na konusnoj osnovi koja su nastala usled ~estih oscilacija vodostaja, talasa, vetra i uticaja plovila, navodi se u publikaciji Dva svetionika na u{}u Tami{a u Dunav. „Bili su prili~no oronuli pre dvadesetak godina", prise}a se Du{an Antonijev. Po~etkom ovog veka otpo~eli su radovi na sanaciji koji su trajali 17 godina, kaù iz pan~eva~kog Zavoda za za{titu spomenika kulture. „Status kulturnog dobra podrazumeva ~uvawe i nenaru{avawe karakteristika tog dobra poput autenti~nosti, retkosti i stilskih karakteristika - o tome smo morali da vodimo ra~una prilikom sanacije", kaè Grozdana Milenkov. Prikupqawe dokumentacije i izrada plana i projekta sanacije po~ela je jo{ 2000. godine, a radovi su po~eli 2006. godine. Ukupno je uloèno pet miliona dinara u rekonstrukciju, sredstva su obezbedili grad Pan~evo, pokrajinska vlada Vojvodine i Ministarstvo kulture, isti~u iz gradskog Zavoda za za{titu spomenika. S. G.

10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 2.

ZAJEDNICA

SRPSKI KANDIDAT ZA ODBORNIKA U FERFILDU

@elim da poka`em da mi Srbi vredimo 24 - godi{weg Mihaila Mijatovi}a na{a zajednica poznaje kao direktora „Srpskog festivala“, koji je na ovom mestu ve} tri godine i kao lidera omladinske organizacije SOYA. Mihailo je zavr{io neuro nauku, a postdiplomski na pravnom fakuletu i zaposlen je u sudu Mihailo Mijatovi} je jo{ jedan primer na{ih qudi mla|e generacije koji se mo`e pohvaliti znawem i obrazovawem.

je nezavisni kandidat za odbornika Ferfilda, zajedno u kampawi sa sada{wim gradona~elnikom Frankom Karboneom. Za „Srpski glas“ Mihailo Mijatovi} je izneo svoje ideje za budu}nost Ferfilda, ali i koje su mu èqe kada je re~ o srpskoj zajednici. n Predstavnik ste mla|e generacije, koja se moè pohvaliti obrazovawem i znawem, kao najja~im oru`jem. Kako je izgledao Va{ put kada je re~ o obrazovawu i {ta trenutno radite? - Ja sam studirao neuro nauku do 2019. godine a nakon toga sam postdiplomski zavr{io na Pravnom fakultetu, pa mi je posao pravnika zvani~no zanimawe. Trenutno sam zaposlen u „Federal circuit and family court of Australia“, gde radim sa sudijom Branom Obradovi}em. n Veoma ste aktivni u srpskoj zajednici, recite nam ne{to vi{e o va{im angaòvawima? - Od svoje 17. godine sam

Sa{a Denda, Kristina Spalovi} i Mihailo Mijatovi} Odrastao u Ferfildu, sada se bori da ovo mesto napravi prijatnom, porodi~nom op{tinom za `ivot, gde }e sve nacije `iveti bezbedno i zadovoqno. Na predstoje}eim izborima

Mihailo Mijatovi} na Danu dr`avnosti

A p gr

~lan omladinske organizacije SOYA, a ve} tri godine sam na mestu direktora Srpskog festivala. Dugo godina sam igrao folklor u Kenli Vejlu, tako da sam veoma upu}en u de{avawa

na{e zajednice. n [ta vas je motivisalo da u|ete u politiku? - Na svakom anga`ovawu u srpskoj zajednici, imao sam priliku i shodno funkcijama, ~esto sam bio u kontaktu sa razli~itim politi~arima. Tako sam na neki na~in u{ao ve} u

politi~ke pregovore, bilo da sam bio deo fudbalskog kluba, ko{arka{kog kluba ili preko Srpskog festivala. n Sa kojom idejom ste se kandidovali za odbornika? - Kada je re~ o na{oj zajednici, ovim potezom èlim da pokaèm da smo mi Srbi obrazovani qudi, puni znawa, koji mogu dosta da pruè zajednici. Srbi su u Australiji vi{e od sto godina, me|u nama ima lekara, advokata, profesora i zalaèm se za to da se na{a re~ ~uje ja~e, da nas bude sve vi{e, da budemo priznati. n Da li je mla|a generacija na{ih qudi dovoqno ukqu~ena u rad srpske zajednice? - I jeste i nije. Na{i mladi qudi èle da se ukqu~e {to vi{e mogu u de{avawa, èqa postoji, ali moramo vi{e zajedni~ki da radimo, udruènim snagama. Treba da se drìmo na{eg porekla i srpskog jezika, da ja~amo spone sa na{im pravoslavnim korenima, da ne izgubimo veru. Svaka naredna ge-

neracija bi trebalo da radi na tome. Mi moèmo biti jo{ ja~i kao nacija, ali to se ne dea{ava preko no}i, pro}i}e jo{ pet generacija da se mi u australijskom dru{tvu pokaèmo kao jaka nacija, sa obrazovanim qudima, a koja ima ~vrsto o~uvanu svoju veru i pripadnost. n Kako vidite Ferfild u budu}nosti? - Voleo bih da Ferfild postane prijatno, porodi~no mesto , gde }e sve nacije ìveti solidarno i bezbedno. U Ferfildu ima puno toga da se uradi, da se iskoreni. Za po~etak, voleo bih da nema alkoholizma, kriminala, da se centar o~isti od toga , jer to nije lepo da se vidi ni za qude koji tu ìve, kao i one koji bi do{li u posetu. Ukoliko èlite da se poboq{a kvalitet ìvota u Ferfildu, poru~io bi glasa~ima da moraju da glasaju za lep{u budu}nost. Glasajte za tim Frenka Karbonea, u ~ijoj sam grupi kao kandidat. Sawa Miri} - [aki}

^etvrtak 2020. 21 ^etvrtak10. 2. decembar 2021.

AUSTRALIJA

Australija suspendovala RENTON FAMILY TRUST ponovno otvarawe Aged Care granica zbog omikrona Daje kvalitetnu Australija je odlo`ila planirano ponovno otvarawa granica za studente i kvalifikovane radnike, pozivaju}i se na

neizvesnost oko opasnosti i prenosivosti novog soja koronavirusa omikron. Australijski premijer Skot Morison rekao je posle hitne sednice da ne}e biti toliko `eqno o~ekivanog ponovnog otvarawa 1. decembra kao {to je predvi|eno, i da se odla`e na najmawe dve nedeqe. On je rekao da je to "potrebno i privremeno" odlagawe zasnovano na lekarskim preporukama. Granice Australije zatvorene su za

ve}inu osoba koje nisu dràvqani vi{e od 20 meseci. Australija je zabeleìla pet slu~ajeva omikron varijante koronavirusa kod putnika koji su do{li sa juga Afrike. Morison je rekao da }e ova privremena suspenzija otvarawa dozvoliti Australiji da prikupi potrebne informacije radi boqeg razumevawa novog soja. On je naveo nove razloge za zabrinutost oko efikasnosti vakcine, ozbiqnosti bolesti, ukqu~uju}i da li moè da izazove lak{e simptome, i stope prenosivosti. Australija je pro{le nedeqe objavila da strani studenti, kvalifikovani radnici i osobe sa vizama za radni odmor mogu ponovo da putuju u Australiju od 1. decembra. Vlada je u oktobru ukinula restrikcije za putovawa Australijanaca u inostranstvo. Me|utim, odbila je da ublaì restrikcije za osobe koje nisu dràvqani zbog ~ega je u zemqi blokirano 1,4 miliona nosilaca posebnih viza bez mogu}nosti povratka ukoliko bi odlu~ili da napuste zemqu. Australija je 20. marta 2020. uvela jedno od najstroìh zatvarawa granica na svetu da bi se za{titila od pandemije kovida-19. Desetine hiqada Australijanaca nisu mogli da putuju u svoju zemqu 19 meseci. Letovi su bili retki i dràvqani kojima je bio dozvoqen dolazak morali su da idu u skupi 14-odnevni karantin u hotelu.

Novi zakon – ako vre|ate nekoga na internetu, sazna}e se va{ identitet Australija }e uvesti zakon kojim }e naterati glavne dru{tvene medije da daju detaqe i podatke o korisnicima koji objavquju klevetni~ke komentare, izjavio je danas premijer Skot Morison. Vlada razmatra stepen odgovornosti platformi kao {to su Tviter i Fejsbuk za klevetni~ki materijal postavqen na wihove sajtove. Ovo dolazi nakon {to je najvi{i sud u zemqi presudio da se izdava~i mogu smatrati odgovornim za javne komentare na internet forumima. Presuda je navela neke novinske kompanije, poput Si-En-Ena, da uskrate Australijancima pristup wihovim stranicama na Fejsbuku. "Oni su stvorili prostor i moraju da ga u~ine bezbednim“ "Svet na mreì ne bi trebalo da bude Divqi zapad, gde botovi, fanatici, trolovi i drugi anonimno obilaze i mogu da na{kode qudima“, rekao je Morison na brifingu za televizijske vesti. "To se ne moè dogoditi u stvarnom svetu, tako da nema razloga da se to dogodi ni u digitalnom svetu". Novi zakon }e uvesti àlbeni mehanizam. Ako neko misli da ih kleve}e, uznemirava ili napada na dru{tvenim mreàma, mo}i }e da zahteva da platforma ukloni materijal. Ako sadràj ne bude povu~en, tu`ba bi mogla da primora platformu dru{tvenih medija da pruì detaqe o komentatoru. "Digitalne platforme moraju da imaju odgovaraju}e procese da bi omogu}ile uklawawe ovog sadràja“, rekao je Morison, zakqu~uju}i: "One su stvorile prostor i moraju da ga u~ine bezbednim, a ako to ne urade, mi }emo uradite to kroz ovakve zakone."

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

^ak 62 odsto Novozelan|ana i Australijanaca veruje da su wihove vlade zasnivale odluke na nauci, u pore|ewu sa svega 25 odsto u Severnoj Americi i 43 odsto u zapadnoj Evropi

U Australiji i Novom Zelandu tokom pandemije sko~ilo poverewe u nau~nike Tokom trajawa pandemije kovida 19 me|u gra|anima Novog Zelanda i Australije razvilo se poverewe u nau~nike koje je na najvi{em nivou na svetu, a ono je samo dodatno raslo kako se globalna kriza vremenom razvijala, pokazalo je najnovije istraìvawe. U okviru istraìvawa Velkom global monitor koje je sprovela agencija Galup ispitano je 119.000 qudi u 113 zemaqa. Oko 62 odsto gra|ana u Australiji i Novom Zelandu izjasnili su se da “u velikoj meri” veruju nau~nicima, u pore|ewu sa globalnim prosekom od 41 odsto. Porast poverewa u nau~nike je {irom sveta u blagom porastu od 2018, ali udeo onih koji kaù da u velikoj meri veruju nau~nicima je naro~ito sko~io u Australiji i Novom Zelandu – za ~ak 15 odsto – u pore|ewu sa devet odsto u drugim zemqama. Ranije su qudi u Evropi imali najvi{e poverewa u nau~nike, ali taj nivo je opao u posledwe dve godine. Naro~ito tokom prve godine pandemije, Australija i Novi Zeland su hvaqeni zbog uspeha svojih nultih kovid strategija i saveta stru~waka u oblasti javnog zdravqa. Rezultati istraìvawa, u kojem su ove dve zemqe stavqene u jednu grupu, pokazali su da wihovi dràvqani najvi{e veruju da su vlade donosile odluke zasnovane na savetima nau~nika. âk 62 odsto Novozelan|ana i Australijanaca veruje da su wihove vlade zasnivale odluke na nauci, u pore|ewu sa svega 25 odsto u Severnoj Americi i 43 odsto u zapadnoj Evropi. Jedno istraìvawe objavqeno u nau~nom ~aso-

pisu Amerkan sajkoloxist bavilo se ispitivawem stavova Novozelan|ana u periodu pre i posle lokdauna i utvr|eno je da su oni posle lokdauna imali ve}e poverewe u nauku, u vladu, kao i me|usobno. U Australiji i Novom Zelandu primetan je vi{e tehnokratski odgovor na pandemiju, a nau~nici su postali ugledne li~nosti i poznata imena, ~esto rade}i u tandemu sa vladom. “To je naro~ito slu~aj na Novom Zelandu, gde premijerka Xasinda Ardern i generalni direktor javnog zdravstva E{li Blumfild i drugi zvani~nici ~esto citiraju nau~nike i wihove zdravstvene savete i zahvaquju im na tome”, ka`e Grivs. Gra|ani Australije i Novog Zelanda imaju i najvi{e poverewa u to da su wihovi zdravstveni radnici dovoqno nau~no informisani – to smatra 82 odsto stanovnika, u pore|ewu sa 76 odsto u Severnoj Americi i 74 procenta u zapadnoj Evropi.

10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 2.

Mrkowi} napustio mesto ministra da bi sa Anom prona{ao mir! Qubav Ane Bekute i Milutina Mrkowi}a trajala je gotovo celu deceniju, a zarad svog odnosa oboje su mnogo toga `rtvovali. Pre nekoliko godina peva~ica je otkrila da je politi~ar batalio mesto ministra, a sve kako bi oni imali svoj mir. - Bilo je toliko nemira oko nas zbog naslova u medijima. Prestalo je tek kada je Milutin dao ostavku na mesto ministra saobra} aja. Ja sam bila kolateralna {teta, ciq je bio da on ode sa tog mesta. Mrka je izra~unao i prora~unao da je najboqe to da uradi za nas da bismo dobili taj mir - rekla je ona i dodala da Mrkowi} nikada nije koristio wenu popularnost za politi~ke poene. - On ima svoje saradnike i qudi sa kojima je on radio {irom eks Jugoslavije. Radio je na pruzi Beograd - Bar, koja je otvorena 1976. godine. Jasno je koliko je on samo tada stekao prijateqa - rekla je Ana. Jo{ jedna stvar koju je pokojni Mrka promenio zbog Bekute jeste i obeleàvawe hri{}anskih praznika. - Milutin je druga~ije vaspitan. On nije obeleàvao nijedan praznik kao dete, ali zbog mene slavi Boì}. Cenim wegovu doslednost, a on po{tuje to {to sam ja vernik. Vidi koliko se trudim oko obi~aja i trpeze, pa uvek sedne za sto da nazdravi. Svake godine o~itamo O~ena{, pa Sveti Duh okupa i wega. Milutinova sestra mi je otkrila ~ak i da je on kr{ten, bez obzira na to {to je komunista - pohvalila se nedavno Ana. Podsetimo, visoki funkcioner Socijalisti~ke partije Srbije, Milutin Mrkowi} preminuo je pre nekoliko dana u 80. godini u Beogradu, na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dediwe". Za sobom je ostavio suprugu Draganu, s kojom nije ìveo posledwu deceniju, ali nije èleo da se razvede jer ona, kako je isticao, sem wega nije imala nikog. Iako je voleo peva~icu Anu Bekutu i s wom proveo, kako je sam voleo da kaè, najlep{e godine svog ìvota, brinuo je i o zvani~noj supruzi, koju je do smrti po{tovao.

OVA ^UVENA PESMA JE BILA NAMEWENA MARINKU ROKVI]U:

Odbio je da je snimi, pripala je Miroslavu Ili}u, a evo i za{to

Vest o smrti legendarnog Marinka Rokvi}a potresla je region. Marinko je iza sebe ostavio brojne hitove, ali ono {to je malo poznato da je jedan od najve}ih hitova bio posve}en wemu, ali je pesmu Rokvi} odbio, te ju je proslavio Miroslav Ili}. Dragan Aleksandri}, jedan od najplodonosnijih autora na prostoru biv{e Jugoslavije napisao je preko 6000 pesama za skoro sva velika imena narodne muzike, a mnogim peva~ima su upravo wegovi hitovi obele`ili karijere. Tokom svoje karijere duge preko 50 godina isti~e da je radio mnogo i da je poput kroja~a uvek umeo da na|e "pravu meru" i ta~no proceni ko bi tu pesmu najboqe izneo, ali priznaje da peva~i ~esto nemaju taj ose}aj te da ne prihvate hitove koji su im nameweni. - Marinko Rokvi} je mnogo gre{aka napravio. Nudio sam mu "Luckasta si ti" a wega je to asociralo na ludost, pa je na kraju uzeo Miroslav Ili} kome sam nudio "Potra`i}u o~i ne{to zelenije" a on je rekao kako to nije za wega - ispri~ao je kompozitor svojevremeno.

SVET POZNATIH

RA[A BUKVI] O BESI, PORODICI I VERI:

Bez pravoslavqa ne bih mogao da budem glumac Kada je iz rodnog Sombora stigao u Beograd na studije, glumac Radivoje Ra{a Bukvi} nije ni slutio da }e mu na{a prestonica biti samo usputna stanica do Pariza i Los An|elesa, gde je snimio brojne filmove rame uz rame sa svetskim zvezdama. Prelomni trenutak u kojem je odlu~io da se vrati u svoju zemqu desio se 2017. godine, kada je dobio ponudu za seriju "Besa". Ovoga puta znao je da }e snimiti ne{to zna~ajno, kako danas naziva ulogu Uro{a Peri}a. Druga sezona ove kriminalisti~ke pri~e snimqene u zajedni~koj produkciji "Adrenalina" i Telekoma Srbija imala je svetsku premijeru u Estoniji 22. novembra, gde je delom i snimana. n Bili ste deo raznih internacionalnih gluma~kih ekipa, ali ovoga puta u svet vas je povela doma}a serija. - "Besa" zauzima centralno mesto u mojoj karijeri jer sam ve} tri godine deo wene familije. To {to je ova serija pozvana na festival Black nights u Talinu osetio sam kao li~ni uspeh. n Ve} je ura|ena i wena adaptacija za arapsko trì{te, koje broji vi{e od 400 miliona qudi. - I to je dokaz da sa izborom dobre teme koja je razumqiva univerzalnom gledaocu i sa ozbiqnom i posve}enom produkcijom moè da se dobaci i do svetskog trì{ta. Ovo je nauk za sve produkcije u Srbiji da se ohrabre i prave takav sadràj koji }e da privla~i pa`wu bez obzira na to {to se radwa de{ava na srpskom jeziku. n Pri prvom ~itawu scenarija prepoznali ste specifi~nost "Bese". Da li sada, posle snimqene druge sezone, imate isti ose}aj? - Dobro sam prorokovao i nisam lagao. Kreativni tim koji ~ine Igor Stoimenov, Vuk R{umovi} i Mladen Mati~evi} imali su teàk zadatak da naprave odgovaraju}i nastavak i opravdaju o~ekivawa. îni mi se da smo u istom ritmu, hrabro i ambiciozno, nastavili da pri~amo na{u pri~u. Na{a serija deluje skupo, vizuelno je atraktivna, i li~i na serije koje smo navikli da gledamo na Netfliksu. n Pomaè li vam gluma da ispravqate neke gre{ke iz ìvota? - Uzbudqiva je jer kroz wu ulazi{ u situacije koje ti se nikada nisu desile. Odjednom si u cipelama nekog drugog ~oveka, pa se i sam preispituje{. Nekada takve situacije pomaù ~ovekovoj psihi da re{i svoje dileme, strahove i nerazumevawa, a ponekad je suprotno. Tvoja du{a preìvi ne{to {to nije morala. Ima u glumi raznih stvari, po principu - da crne nema, bela ne bi ni vredela. n Da li je va`no ono {to vam se privatno de{ava da biste bili boqi glumac? - Ono ~esto ne zavisi od nas, to donese ìvot, promisao bo`ja. Neko bi rekao slu~ajnost. Ali definitivno nas te ìvotne stvari odre|uju karakterno. Ipak, glume}i neki lik, nikad ne zaboravim da sam sve to vreme to, u stvari, ja. Sebe uvek nosim sa sobom, kao i svoje nedostatke i kvalitete. A sve {to me ne slomi, to me oja~a.

n êsto spomiwete veru. Pomaè li vam pravoslavqe u profesiji zbog koje ~esto ìvite na raznim krajevima sveta? - Mi smo u poku{aju vernici, trudimo se koliko moèmo. Su{tina je da mi vera i to da }e sve da bude u redu, da je sve u harmoniji s prirodom i bogom pre svega daju smirewe bez koga ne bih mogao da radim ovaj posao. Izazovi bi me vi{e lomili, a ovako imam snagu i poverewe da }e sve da bude u redu i samo guram. n Ove jeseni okrenuli ste se svojim korenima i kroz posao? - Napisao sam pre nekoliko meseci, a pro{le nedeqe i reìrao kratki film "Jo{ jedan dan". To je pri~a nadahnuta jednim od posledwih susreta s mojom bakom. Tako usamqenoj u ambijentu ku}e u kojoj je ìvela ceo ìvot, u 84. godini, ostala joj se samo komunikacija sa zvucima koji su je okruìvali. Ovo je film o babi, gavranu, zamrziva~u i po{taru koji uvek prolazi, a ona nikad ne stigne da ga zaustavi. To je pri~a o prolaznosti i o tome kako ~ovek odlu~i da traje jo{ jedan dan. Onaj ko se prepusti i preda, brzo odlazi, a borci odlaze kada oni kaù da je dosta. R. N.

Pravili smo bendove kako bismo privukli devoj~ice n Kao sredwo{kolac, svirali ste u pank bendovima. [ta je danas u mladima ubilo bunt? - Dru{tvene mreè. I ono {to se de{ava pred na{im o~ima - otu|ewe. Mi smo kao klinci, umesto da razbijamo, po~eli da pi{emo stihove i sviramo instrumente kako bismo na lep na~in privukli pa`wu devoj~ica iz na{e {kole. Potreba da se formiraju bendovi bila je povezana sa po~etnom seksualno{}u svih nas. Nismo imali ni dlake na bradi, ali èleli smo da se dokaèmo kako vi{e nismo deca, ve} mu{karci. A mladost uvek ima ose}aj da }e ceo svet da zali~i ba{ na wu. Pretpostavqam da je to tako i danas. Me|utim, agresivan razvoj dru{tvenih mreà dovodi to toga da se povla~imo u na{e sobe i da klik}u}i na nekom soko}alu mislimo da uti~emo na zajednicu, a u stvari nemamo realnu komunikaciju sa svetom oko nas.

LITERARNA STRANA Toma: Zbog sveta, zbog sveta, zbog sveta... Razume{ li, zbog sveta, sve zbog sveta! Dok svet nije u{ao u moju ku}u, mi smo krasno ìveli, svi smo se voleli, svi smo se po{tovali... Zna{ i sam. Ali kad svet nai|e, a on po~e da ura|uje i nare|uje, kao da i nije ovo moja ku}a, kao i da nije ovo moja porodica. Prvo i prvo, svet je promenio mojoj èni {e{ir; pa onda svet mi je izbacio iz sobe ovaj name{taj i ovu fotequ, ona je sve do sada bila na tavanu. Pa je onda svet po~eo da mi mewa slu{kiwe; oterao mi prvo jednu, a doveo drugu; posle je oterao i tu drugu. Pa mi je onda svet doveo u ku}u nekog u~iteqa muzike, pa ga je onda taj isti svet isterao; pa je onda svet detetu od petnaest godina Jelkici - obukao dugu sukwu, pa ju je posle opet taj isti svet skinuo; pa je, brate, taj isti svet i tebe oterao; pa mi je taj isti svet k}er zaprosio, pa svadbu pokvario. Sima: Gospode boè, {ta se u~ini... Toma: Stano, deder, Boga ti, donesi mi onu sliku. Stana: Koju sliku? Toma: Onu de, {to zapisujem na woj na{u istoriju. ... Toma: Tog i tog qeta gospodweg nai|o{e na ovu zemqu Agarjani... Sima: A jest.. Agarjani i mnogi varvari... Toma: ... i opusti{e sve i razori{e... Sima: ... i osta narod u bedi i sirotiwi... Toma: Eh, to vidi{, to... "qeta gospodweg nai|e u na{u ku}u svet i opusto{i

BRANISLAV NU[I]

Svet

sve i razori, i osta na{a ku}a u.." (doseti se) "... i nanese na ku}u zlo, nevoqu i sram". Tako... Neka stoji ovo zapisano. Na, odnesi tamo, Stano. Neka stoji zapisano, neka se upamti. Stana: (odnese sliku i ostavi je na svoje mesto) Toma: Tako... A sad... sad }emo da prekinemo sa svetom! Zakqu~a}u se! (Simi) Razumej brate, zakqu~a}u se! (tr~i i zakqu~ava spoqna vrata, me}e kqu~ u xep). I ho}u da dr`im u svome xepu kqu~ od svoje ku}e. Je l' da je tako? Spusti}u i zavese; ne}u niko ni da mi proviri u ku}u. U staro doba bilo je ~arobnika, koji jednom jedinom re~i razru{e ~oveku ku}u. Danas ih ima i opasnijih: jednim pogledom razru{e ti ku}u. Ne}u ni taj pogled. Svet je opasniji kad kroz prozor zaviruje u tu|u ku}u, no kad u|e u wu. (spu{ta zavese) Tako, tako... Stana: Ali, Tomo... Toma: Tako, tako ja ho}u... Sad sam se

ogradio, pa sad... hodite, hodite svi oko mene (name{ta stolice) Priverite se, ne}u da ste daleko od mene. Tako }emo ìveti, ogra|eni od sveta, zakloweni, sakriveni... Sima: Ovaj... Tomo brate, ne ide to ba{ tako. Toma: [ta ne ide? Sima: Pa to... Ne moè{ se ti ba{ tako ograditi od sveta. Rodio si se u svetu, pa, hteo ne hteo, mora{ i ìveti sa svetom.

BRATISLAV JUGOVI]

Kad papa bude crnac Pravda u anglosaksonskim kulturama ne postoji u praksi. O woj se u javnosti samo govori, ali zapadnoevropska dru{tva su zapravo robovlasni~ki sistemi maskirani u demokratiju. Pravda `ivi jo{ samo na planinama Balkana, gde se stari qudi ne proteruju u stara~ke domove, jer o wima brinu wihovi potomci, pravda miri{e na bakinu vru}u gibanicu koju je zamesila unuka, a baka je samo dala recept. Pravda nema budu}nost, zato {to }e je uni{titi velika nepravda sa Zapa-

JELENA LUKI]

Ni~ija @ene se dele na ni~ije, ne~ije i sva~ije. Ti si nai{ao na ni~iju. Boqe bi mnogo bilo da si nai{ao na ne~iju. Jer ne~ija je ne~ija, navikla je da pripada, pa kako je jednom bila ne~ija, moè postati i tvoja. A ova {to je vazda ni~ija, ni na {ta nije navikla. Nije ni morala da se navikava. A ti misli{ – dobro je: ni~ija je slobodna. Pa, ni~ija je ba{ i ni~ija zato {to tako voli slobodu i {to nikad ne bi postala ne~ija. Sva~ija je isto ne~ija, samo {to je previ{e ne~ija, ali uz dobre razloge moè postati umereno ne~ija, pa opet moè postati samo tvoja. Pa ~emu onda osmeh {to sam ja ni~ija kad je to, zapravo, najgore {to moè da ti se desi?

ANTON ^EHOV

ûo sam kako je moja majka traìla kom{iji da joj da so. Pitao sam je za{to traì so od wega kada imamo? Ona mi je odgovorila: "Zato {to oni ~esto pozajmquju stvari od nas. Siroma{ni su. Ako potraìm od wih ne{to bezna~ajno, oseti}e da su i oni nama potrebni. Tako }e im biti lak{e da potraè bilo {ta kada im zatreba od nas."

da trì{tem droge i produkcijom gra|anskih ratova. Osta}e samo mitovi o pravdi koje }e, na àlost, da snimi holivudska produkcija. Pravda i qubav su dve sestre bliznakiwe. Pravda bez qubavi je nemogu}a kao i qubav bez pravde. Qubav je danas gubitni~ka re~. Verovati u qubav je kao da ste u slepoj ulici. Iako verujem u qubav, ne ose}am se kao gubitnik, jer jo{ uvek mogu da se vratim iz zapadne Evrope i kod svoje bake bez ùrbe popijem kafu i ~a{u vode sa ratlukom.

êtvrtak 2020. 23 êtvrtak10. 2. decembar 2021. Stana: I zna{ li {ta }e svet kazati? Toma: Opet svet? Stana: Pa da, zna{ li {ta }e kazati ako ~uje da smo se zakqu~ali i spustili zavese... Toma: [ta }e kazati? Stana: Pa kaza}e da smo poludeli... Toma: Simo, da li i ti veli{ da }e to svet kazati? Sima: Pa... kaza}e. Toma: E pa, dobro! Dakle, opet }e svet kazati... opet se mora sa svetom! (odlu~no ide, diè zavesu s prozora i otvara prozor {irom, odlazi i otkqu~ava vrata i otvara ih {irom. Najpre na vratima) Hodi, hodi, svete... U|i, u|i u skrovi{te moje sre}e; u|i, upravqaj, nare|uj, ~eprkaj, razrivaj! (na prozoru) Do|i, do|i, svete! Evo ima jedna ku}a, u kojoj se sre}no i mirno ìvi; ostavi, svete, svoje brige, pa do|i! Tu|om je ku}om lak{e upravqati no svojom, tu|u je brigu lak{e brinuti no svoju; do|i, nare|uj, raspore|uj, upravqaj... (obra}a se publici) Do|ite svi, svi... Gospodarite! Do|ite pa me posavetujte kako da ìvim sa ènom, kako da se obla~im, kako da vaspitavam decu i kako da ih udajem. Ja }u ih negovati, ja }u tro{iti, ja }u se mu~iti, a vi savetujte... Za{to ne? To je va{a briga! U|i, svete, u|i... Do|ite da prebrojite tawire i da ~ujete {ta sam danas ru~ao i da mi naredite {ta treba sutra da ru~am!

FEQTON

10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 2.

SVE TAJNE IVE ANDRI]A (1)

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

l Kada je srpska vojska oslobodila Beograd 1. novembra 1918. ceo dan je {partao Zagrebom ogrnut srpskom zastavom l Dru`io se u Be~u, kao kraqevski diplomata sa Mustafom Golubi}em, {efom Kominterninog odeqewa za Jugoslaviju l Odbio je ponudu iz Zagreba da se kao Hrvat prikqu~i Paveli}evoj diplomatskoj slu`bi l Budu}i nobelovac je bio ~lan Beogradskog odbora |enerala Dra`e Mihailovi}a l Jo{ sedamdesetih godina pro{log veka predvideo je raspad Jugoslavije

2. decembar

1547. - Umro je {panski osvaja~ Ernan Kortes koji je zahvaquju}i vatrenom oru`ju, nepoznatim domorocima, izme|u 1519. i 1521. sa samo 700 vojnika osvojio Meksiko. Guverner "Nove [panije" je postao 1522.

Pi{e: Miroslav Jankovi}

Pisac koji je spajao istok i zapad Bio je ~etvrtak, 26. oktobra 1961. godine. Ta~no u 13 sati Ander Esterling, sekretar [vedske kraqevske akademije, u Starom gradu u Stohkholmu, otvorio je {kripu}a vrata i prekinuo graju predstavnika medija pristiglih iz svih krajeva, sveta, koji su se okupili na ceremonijalu praktikovanom prethodnih decenija, na kome se saop{tava ime kwièvnika koji ulazi u besmrtnike, ko }e se na}i na listi dobitnika Nobelove nagrade. Bio je kratak - Ivo Andri} , Jugoslavija, za roman na "Drini ]uprija". Samo sat docnije u Beogradu, na prvom spratu zgrade u ulici Andri}ev venac 8, u stanu laureata, obreo se otpravnik poslova {vedske ambasade u Beogradu, Rene Balding, i na srpskom jeziku rekao: "Imam osobitu ~ast da po nalogu [vedske akademije nauka saop{tim da je danas dodeqena Nobelova nagrada za literaturu vama, kao priznawe za epsku snagu s kojom ste prikazali sudbine i istoriju qudi va{eg naroda. Radujem se {to je to ba{ meni palo u du`nost da vam saop{tim ovo veliko priznawe." Svojim karakteristi~nim uwkavim, ali smirenim glasom pisac je odgovorio: "Najiskrenije vam kaèm, nisam ovo o~ekivao. Mnogo sam iznena|en, ali, naravno, i veoma obradovan. Hteo sam da do|em na ru~ak, ali sam zbuwen ovolikom sve~ano{}u. Molim vas da ovo ne shvatite kao neku posebnu izjavu. @elim samo, gospodine Balding, da vam kaèm da dodeqivawe Nobelove nagrade za moj literarni rad smatram kao izuzetno priznawe za celokupnu kwièvnost moje zemqe." Nevelik stan je ve} bio prepun doma}ih i stranih novinara. Telefon nije prestajao da zvoni. Zovu novinari iz Be~a, Stokholma, Rima, Pariza i traè intervjue... Kada je vest saop{tena Andri} je bio u svojoj svakodnevnoj {etwi po Kalemegdanu. Nije ni slutio da je [vedska akademija nauka upravo saop{tila, da je Nobelovu nagradu za kwièvnost za tu 1961. godinu, dodelila wemu.

Uru~ewe Nobelove nagrade Saznao je na domak stana prilikom povratka, u obi~ajno vreme pred ru~ak. Ubrzo je zakazana konferencija za {tampu u Udruèwu kwièvnika. Svedo~i Matija Be}kovi}: "Bio sam tog dana na ulici kada se pro~ula vest da je Andri} dobio Nobelovu nagradu i svi smo pohitali ka Francuskoj 7. Sjatili su se tamo pisci i doma}i i strani novinari. Jedini koji nije bio uzbu|en bio je Ivo Andri}. Svi smo to shvatili kao priznawe svima nama, a Andri} je u svom starom mantilu i sa ve} izan|alom ta{nom govorio kako bi èleo da sve to {to pre pro|e da bi se vratio za svoj pisa}i sto... Mo`da je bio malo upla{en... Znao je kakvu }e zavist izazvati lovor koji je stavqen na wegovu glavu jer su dràvni favoriti za to priznawe bili neki drugi pisci. Predrag Palavestra mi je ispri~ao da ga je Andri} zamolio da u slu~aju da se to desi on usko~i sa nekim drugim pitawem pa }e odgovoriti wemu, a zaboraviti na prethodno pitawe." A novope~eni nobelovac o razgovoru sa novinarima je rekao: "Sva pitawa koja mi

danas postavqaju mogla bi se svesti na tri glavne grupe: {ta ose}am? {ta mislim? {ta nameravam?" Pravdaju}i se se umorom konferenciju je zavr{io re~ima: "Vrata moje ku}e {irom su otvorena svima koji èle informacije." Sutradan su sve jugoslovenske novine na naslovnim stranama objavile biografiju pisca, reportaù iz wegovog stana sa adresom, prve reakcije i kra}i intervju. Pi{~evu pristojnost "da su vrata wegove ku}e {irom otvrena" mnogi su bukvalno shvatali. Znani i neznani danima su opsedali stan i dovodili suprugu Milicu Babi} i wenu majku u nezavidan poloàj. Za obave{tenije poznavaoce kwièvnih prilika odluka [vedske akdemije nije bila iznena|ewe, iako je konkurencija bila paklena. Pored pisca "Na Drini }uprija" kandidati su bili Amerikanac Xon [tajnbek, Italijan Alberto Moravia i Englezi Graham Grin i Laurens Darel. Neki mesec ranije pariski "Le Figaro" je pisao da je od pedesetorice predloènih za najpresti`niju svetsku literarnu nagradu najozbiqniji pretendent Ivo Andri}. Usledile su reakcije mno-

OSE]AWE MERE NERAZMETQIVOSTI Jo{ dok se Andri} nije ni vratio iz Stokholma beogradskom ~ar{ijom je po~ela da kru`i pri~a kako je kriz lik, tvrdice i zelena{ice Rajke Radakovi} u romanu "Gospo|ica" zapravo opisao svoju {tedqivost. Povod za ovu zlobu je {to je on, iz luksuznog hotela u koji ga je smestila [vedska akademija u dane dodele Nobelove nagrade, sa svojom suprugom, poznatom kostimografkiwom Narodnog pozori{ta u Beogradu Milicom Babi}, pre{ao u jeftiniji hotel. ^ar{ijski razmetqivci nisu razumevali ose}awe mere koju je nosio u sebi Andri} koja je nalagala nerazmetqivost ~ak i kad se primi veoma impresivna suma od Nobelove nagrade.

gih jugoslovenskih kwièvnika. Jedino nije bilo izjave Miroslava Krleè - ni taj ni idu}ih dana. Nobelovu nagradu Ivo Andri} primi}e 45 dana kasnije, 10. decembra, u Stokholmu, u Koncert holu, monumentalnom zdawu sagra|enom 1926. godine, u prisustvu {vedskog suverena Gustava VI, wegove porodice, premijera Erlandera i ostalih najvi{ih {vedskih zvani~nika i akademika. Andri} se na{ao na mestu gde su pre wega stajali Henrik Sjenkijevi~, Rabindranat Tagore, Anatol Frans, Xorx Bernard [o, Andre @id, Tomas Eliot, Ernest Hemingvej, Alber Kami... Posle dodele nagrada, u gradskoj ku}i je zapo~ela sve~ana ve~era, na kojoj se profesor Geran Lilnestrand obratio na{em piscu: "Doktore Andri}u, kao hroni~ar i novelist vi ste nam ispri~ali o va{im sugra|anima, wihovom ìvotu i patwama, wihovim nesre}ama i naporima u miru, kao i u ratu. Vi ste se li~no borili za wihovu slobodu i prava da ìve na svoj sopstveni na~in. Ba{ kao {to most preko Drine spaja Istok i Zapad, tako i va{e delo povezuje, kombinuju}i kulturu va{e zemqe sa kulturama drugih naroda, sa ukusom velikog diplomate i, tako|e, velikog pisca." U zdravici doma}inima na{ nobelovac je izgovorio: "Svako pri~a svoju pri~u po svojoj unutra{woj potrebi, po meri svojih nasle|enih ili ste~enih sklonosti i shvatawa i snazi svojih izraàjnih mogu}nosti. Svak nosi moralnu odgovornost za ono {to pri~a, i svakog treba pustiti da slobodno pri~a. Ali, dopu{teno je, mislim, na kraju poèleti da pri~a koju dana{wi pripoveda~ pri~a qudima svoga vremena, bez obzira na wen oblik i wenu temu, ne bude ni otrovana mr`wom ni zaglu{ena grmqavinom ubila~kog oru`ja, nego {to je mogu}e vi{e pokretana qubavqu i vo|ena {irinom i vedrinom slobodnog qudskog duha." lll U slede}em broju: Ko je stariji - Tito ili Andri}

1805. - Napoleon je u bici kod Austerlica, poznatoj kao "bitka triju careva", sa 75.000 vojnika pobedio rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 qudi. 1942. - Na univerzitetu u îkagu, gde su nuklearni fizi~ari predvo|eni Enrikom Fermijem radili na tajnom projektu izrade atomske bombe, prvi put je demonstrirana nuklearna lan~ana fisija. 1950. - Odlukom UN biv{a italijanska kolonija Eritreja u{la je u sastav Etiopije kao autonomna oblast. 1954. - Ameri~ki Senat izrekao je javni prekor senatoru Xozefu Makartiju zbog wegovog svirepog pona{awa tokom istra`nog postupka protiv hiqada qudi koji su bili osumwi~eni da su komunisti. 1971. - Osnovana je federacija Ujediwenih Arapskih Emirata od {est emirata u Persijskom zalivu: Abu Dabi, Dubai, [arxa, Axman, Um al Kajvajn i Fuxajra. U februaru 1972. federaciji se pridruìo i Ras al Kajma. 1971. - Sovjetski vasionski brod bez qudske posade Mars 3 spustio se na Mars. 1982. - Hirurg Vilijam de Vris implementirao je na klinici Univerziteta Juta u ameri~kom gradu Solt Lejk Siti prvo ve{ta~ko srce od poliuretana. Pacijent, penzionisani zubar Barni Klark, ìveo je s tim srcem 112 dana. 1990. - Posle ujediwewa Nema~ke, koalicija desnog centra kancelara Helmuta Kola odnela je ubedqivu pobedu na prvim svenema~kima izborima od 1932. 1993. - U pucwavi prilikom poku{aja hap{ewa, kolumbijska policija je ubila {efa medeqinskog kartela kokaina Pabla Eskobara. 1996. - U Beogradu je umro istaknuti srpski i jugoslovenski slikar i grafi~ar Milan Mi}a Popovi}. 2001. - Najve}a energetska kompanija u SAD, korporacija Enron podnela je molbu wujor{kom sudu za za{titu od bankrota. To je bio najve}i bankrot u istoriji SAD, a izazvao je veliki udar na finansijskim trì{tima {irom sveta. 2004. - U vojnoj bazi u Butmiru kod Sarajeva, snage Evropske unije (EUFOR) preuzele su mandat od Snaga za stabilizaciju mira (SFOR) u Bosni i Hercegovini, ~ime je zvani~no zavr{ena misija NATO u BiH. Za komandanta Eufora, u ~ijem sastavu je sedam hiqada vojnika iz 33 dràve, imenovan je britanski general-major Dejvid Liki. 2004. - Umrla je Dejm Ali{ja Markova, jedna od najslavnijih balerina 20. veka, koja je osnovala i vodila Engleski nacionalni balet.

RIZNICA

^etvrtak 2020. 25 ^etvrtak10. 2. decembar 2021.

KRAQ NIKOLA JE IMAO 9 ]ERKI, ZBOG ^EGA JE PROZVAN TASTOM EVROPE:

U na{oj Crnoj Gori, oduvek su ìveli najboqi Srbi! Kraq Nikola je bio po mnogo ~emu specifi~an vladar koji je maestralno znao da udaje svoje brojne }erke zbog ~ega je prozvan i "tastom Evrope". Godinu dana pre nego {to }e Crnu Goru uzdi}i na ravan kraqevstvo sproveo je prvi popis stanovni{tva u svojoj zemqi. Taj popis, kao i {kolski uxbenici iz wegovog vremena, otkrivaju jednu interesantnu stvar. Nikola se rodio u selu Wegu{i, praota~kom sedi{tu porodice Petrovi}-Wego{, od oca Mirka, proslavqenog vojvode od Grahovca, i majke Anastasije iz ku}e Martinovi}a. Nikolin ro|eni stric je bio kwaz Danilo koji iza sebe nakon atentata u Kotoru 1. avgusta 1860. godine nije ostavio mu{kog naslednika; nakon {to se Mirko odrekao prestola, wegov sin, Nikola, postao je novi monarh. Na taj na~in je sticajem okolnosti nastavqen pre|a{wi oblik nasle|ivawa, koji je i{ao sa strica na sinovca (po{to su pre Danila vladari Crne Gore bili vladike, odnosno episkopi, koji, budu}i monasi, nisu mogli da se ène). Nakon {to je jedan deo svog detiwstva proveo u Trstu kod Kusti}a iz kojih je rodom bila wegova strina Darinka, vatrena frankofilka, produìo je u Pariz gde je upisao licej Luja Velikog; za razliku od svog savremenika srpskog kraqa Milana, Nikola nije pao pod dekadentni uticaj pariskog okruèwa i jedva je ~ekao da se vrati u otaxbinu. Ve} od ranih dana svoje vladavine nije krio srpstvo. Bio je ~lan Ujediwene omladine srpske krajem {ezdesetih godina XIX veka, da bi potom, nakon {to je ta organizacija zabrawena u Austrougarskoj i Kneèvini Srbiji, osnovao novu, Druìnu za oslobo|ewe i ujediwewe srpsko, skupa sa Markom Miqanovim Popovi}em Drekalovi}em, Simom Popovi}em, vojvodom Ma{om Vrbicom, Vasom Pelagi}em i drugima, i to ba{ na Cetiwu. Tokom svoga carevawa, kwaz Nikola je sproveo niz upravnih, obrazovnih, vojnih i op{tedru{tvenih reformi u svojoj dràvi, sretao se sa francuskim carem Napoleonom III, ruskim imperatorom Aleksandrom II, britanskom kraqicom Viktorijom, pose}ivao je dvorove u Berlinu i Be~u, i naravno istorodnom Beogradu. Gde god je

i{ao, od dvorca Vindzora preko Pariza do krunisawa ruskog cara Aleksandra III, svuda je nosio crnogorsku narodnu no{wu; nije se stideo svog porekla kao neke pokondirene tikve, naprotiv, bio je ube|en u superiornost soja iz koga dolazi! Vodio je vi{e ratova protiv Otomanskog carstva, skupa sa Kneèvinom Srbijom, i neprestano {irio, malo po malo, zemqi{ni obim svoga kwaèstva. Premda je tokom srpsko-turskih konflikata koji su usledili na talasu Nevesiwskog ustanka pozivao na obnovu Srpskog carstva, koje je palo pod Muratom I a, po wegovim re~ima, trebalo da se obnovi pod Muratom V jer je “to moja èqa i èqa svih nas i èqa svemo}nog Boga“, ipak je posetio narednog sultana i sa wim imao srda~ne odnose. Za sve to vreme gledao je Obrenovi}e u neverici. Wihovo skandalozno pona{awe, rasipni{tvo, dekadencija, nisu nailazili na odobravawe cetiwskog dvora; kwaz Nikola se postavqao za moralnog vo|u Srba i radio na tome da se srpske zemqe ujedine oko dinastije Petrovi}-Wego{. Obrenovi}i su, {to se wega ti~e, bili ne samo politi~ka prepreka ujediwewu ve} i eti~ka, uprkos pregovorima sa kraqem Aleksandrom da, u slu~aju da on ne dobije mu{kog naslednika, princ Mirko Petrovi}-Wego{ postane srpski prestolonaslednik, i uprkos tome {to se kraqica-majka Natalija raspitivala za Kseniju pre nego {to je Aleksandar na svoju ruku po~inio onu ludost ven~awem sa Dragom Ma{in. Drugim re~ima, Nikola je hteo da se obnovi jedinstvo Srbije sa prestolom na kome }e sedeti on i wegovi potomci. Te{ko je re}i {ta mu je bilo u glavi kada je izvr{en Majski prevrat, kada su Obrenovi}i istrebqeni od strane zaverenika koji su im se bili zakleli na vernost pa pogazili datu re~, i kada su Kara|or|evi}i seli na tron. Kraq Petar I je bio wegov zet, a Petrovqeva deca unuci i unuke. Ipak, verovatno je shvatio da to nije put koji vodi ka funkcionalnom ujediwewu. Nikola }e pod pritiskom inteligencije {kolovane u Beogradu, Be~u i Parizu, podariti 1905. Crnoj Gori ustav. 1910. godine, tokom proslave pedesete godi{wice svog ustoli~ewa na crnogorski presto, proglasi}e sebe kraqem u skladu sa sku-

p{tinskom peticijom, a svoju zemqu uzdi}i na ravan kraqevstva. Istog dana postaje i feldmar{al ruske imperijalne vojske, {to je ~ast prethodno data samo jednom strancu, vojvodi od Velingtona. Ipak, progla{ewe za kraqa je samo pogor{alo odnose dve srpske dinastije od kojih je svaka èlela da bude ta koja }e ujediniti srpstvo. Nadahnuto u~estvuje u Balkanskim ratovima, na isti na~in ulazi u Prvi svetski; uprkos dinasti~kim trvewima, savremene su srpske velmoè tada ipak smogle snage da tih kriti~nih godina druge decenije XX veka ne ponove gre{ke iz druge polovine XIV veka i da budu za promenu slo`ni. Nakon pada Srbije i Crne Gore po~etkom 1916. godine, kraq Nikola se sklawa u Italiju a potom i u Francusku. Oslobo|ewe ga nije vratilo na tron i u zemqu po{to ga je Velika narodna skup{tina 24. novembra 1918. godine u Podgorici optuìla za izdaju, zbacila sa prestola i odmah izglasala prisajediwewe Kraqevini Srbiji. Odmah potom u Crnoj Gori je izbila Boì}na pobuna pristalica kraqa Nikole, koja je ugu{ena; ovaj doga|aj ima nekoliko tuma~ewa: jedini misle da je to bila invazija Italije, drugi politi~ki sukob, tre}i ~isti dinasti~ni konflikt, ~etvrti ustanak crnogorskog naroda. âk i zba~eni kraq Nikola u svom proglasu s jeseni 1918. godine, kada je postalo izvesno da }e se ju`noslovenski narodi ujediniti, kaè: “U na{oj Crnoj Gori, dobro znate, od davnina ìve najboqi Srbi i Jugosloveni“. Na prvom popisu u Crnoj Gori, sprovedenom 1909. godine, 95 odsto stanovni{tva je bilo pravoslavno i 95 odsto stanovni{tva je govorilo srpskim jezikom. Ostatak su bili ve}inom muslimani koji su ve}inom govorili albanskim jezikom. ^lan 13 Zakona o narodnijem {kolama u Kwaèvini Crnoj Gori donet 1907. kaè: “\eca na{ih dràvqana koja stalno ìve u Crnoj Gori moraju pohoditi dràvnu ili privatnu srpsku narodnu {kolu”, dok u ~lanu 26 stoji: “U osnovnoj {koli u~e se ovi predmeti – 1. nauka hri{}anska, 2. srpska istorija, 3. srpski jezik“, i tako daqe. Nikola se ve} 1860. godine, svega nekoliko meseci nakon atentata na strica Danila, oènio Milenom iz Vukoti}a,

}erkom vojvode Petra Vukoti}a, sa kojom je rodio dvanaestoro dece, od toga devet }erki i tri sina. Neke }erke su umrle kao odoj~ad (Sofija) ili vrlo mlade (Marica); sa izuzetkom Ksenije i Vjere koje nikada nisu stupile u brak, one koje su preìvele su se dobro udale zbog ~ega je Nikola bio poznat i kao “tast Evrope” (Zorka je po{la za budu}eg srpskog kraqa Petra I iz Ku}e Kara|or|evi}, Jelena za italijanskog kraqa Vitorija Emanuela III, Milica za ruskog velikog kneza Petra Nikolajevi~a, Anastasija za ruskog velikog kneza Nikolaja Nikolajevi~a, a Ana za princa Franca Jozefa od Batenberga). Princ-prestolonaslednik Danilo, koji }e abdicirati 1921. godine u korist sinovca Mihaila, bio je u braku bez dece sa vojvotkiwom Jutom od Meklenburga-Noj{trelica (koja }e po prelasku u pravoslavqe postati Milica), princ Mirko, veliki vojvoda od Grahova i Zete, bi}e u braku sa Natalijom Konstantinovi} sa kojom }e roditi pet sinova a me|u wima i pomenutog Mihaila koji }e naslediti presto (dodu{e bez zemqe, nakon {to je crnogorska skup{tina odlu~ila da se pripoji Kraqevini Srbiji). Tre}i sin, Petar, veliki vojvoda od Zahumqa, oènio se obi~nom ènom Violetom Emilijom Vagner koja je po prelasku u pravoslavqe uzela ime Qubica, ali ni oni nisu imali dece kao ni Danilo i Milica. Nikola je preminuo 2. marta 1921. godine u Antibu kraj Nice, u Francuskoj. Nema sumwe kao Crnogorac, i nema sumwe kao Srbin. R. N.

Dok su se u Beogradu jo{ svirale gusle, ovaj grad je dobio prvi klavir u Srbiji Prvi ne`ni klavirski tonovi u Srbiji nisu se za~uli ni u najve}em Beogradu, ni u tada{woj prestonici Kragujevcu ve} u jednom potpuno drugom gradu. - [abac je bogata varo{ na granici dvaju carstva koja se i imenom ‘Malog Pariza’ mogla nazvati. To je varo{ koja se i Kapijom Jevrope mo`e zvati, varo{ koja kora~a podjednako sa Beogradom, {tavi{e u mnogo ~emu i predwa~i… - ovako je nema~ki geograf i putopisac Feliks Kanic opisao izgled {aba~ke varo{i za vreme zapovedawa Jevrema Obrenovi}a ovim mestom od 1816. do 1831. godine. Najmla|i brat kneza Milo{a Obrenovi}a u martu 1816. godine postao je obor-knez [aba~ke nahije kada mu je bilo samo 26

godina. Za razliku od svog brata koji je bio nepismen, Jevrem je bio jedan od naju~enijih qudi tada{we Srbije, pa ne ~udi {to je uskoro [abac postao “prvi grad u Srbiji”. Tu su postavqna prva stakla na prozorima, uvedeni su prvi kreveti po evropskim standardima, otvorena je prva apoteka, ulicama se provezao prvi fijaker… Ipak, od svega ovoga, verovatno je najinteresantnije bilo dopremawe prvog klavira koga je Jevrem kupio svojoj }erki Anki. Kako devojka ne bi sama prebirala po notama, 1829. godine Jevrem je iz Sombora doveo u~iteqa muzike Josifa [lezingera da je podu~ava. I tako… dok se u Beogradu jo{ sviralo na guslama i dvojni-

Ovaj grad na Savi bio je najve}i izvoznik suve {qive u Evropu, a izvozile su se i sviwe, kowi, goveda, ~ak i `ir. Ova varo{ je 1895. godine, po strukturi i kvantitetu izvezenih proizvoda, bila na drugom mestu u Srbiji, odmah iza Smedereva, a ispred Beograda. [abac je, generalno, u to vreme napredovao mnogo br`e u odnosu na sve druge gradove u Srbiji cama u [apcu su se za~uli prvi ne`ni tonovi sa klavira. Kakva je u~enica bila Anka i

da li je bila talentovana, ostalo je nepoznato. Ipak, zna se da je postala jedna od naju~enijih

Srpkiwa svih vremena ~iji su prevodi postali prvi kwi`evni radovi jedne `ene u Srbiji. M. T.

MOZAIK

10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 2.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Ova nedeqa vam donosi razre{ewe, naro~ito ako imate neke nedefinisane odnose koje niste ra{~istili. Kada se bude ne{to va`no odlu~ivalo neophodno je da mirno promislite i potraìte savet saradnika. QUBAV: Prili~no ste nehajni i stati~ni. Zbog toga vam moè proma}i prilika da se voqenoj osobi dovoqno pribliìte. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Sti`e vam povoqna prilika, ali da biste je iskoristili morate pristati na kompromis koji je za vas, bar do sada, uvek bio neprihvatqiv. QUBAV: Voqena osoba vam ne daje dovoqno topline koliko vam je u ovom periodu potrebno. Ne{to iz pro{losti vas brine. Se}awe na propalu veliku qubav mo`e vam pomutiti {ansu da ostvarite novu vezu. ZDRAVQE: Nesanica.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Informacije koje }ete dobiti, nose putokaz u kom smeru ide va{ profesionalni razvoj. Ostanite skoncentrisani, a nestabilno raspolo`ewe umirite ve`bawem i treningom. QUBAV: Zahtevni ste prema sebi. Voqenoj osobi nije lako s vama jer isto o~ekujete i od we. Va{e provokacije mogu biti okida~ za neprijatnu raspravu. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Razmi{qate kako da budete efikasniji i novom organizacijom poboq{ate finansijsku situaciju. Pravo je vreme da se ukqu~ite u aktivnosti svoje sredine. QUBAV: Poriv za li~nom slobodom mo`e vas navesti na pogre{an korak. Da biste izgladili nesuglasice, prihvatite predloge voqene osobe i provedite vreme s osobama koje ona predlo`i. ZDRAVQE: Problemi sa zubima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Ho}e vas posao pa vam sti`e ponuda za dodatni rad koji vam trenutno nije neophodan. Prihvatite, ovaj posao }e vam se dugoro~no isplatiti. Otvara vam se i prilika da dovr{ite zaostale finansijske obaveze. QUBAV: Va{e potrebe zahtevaju od partnera mnogo tolerancije. Raspolo`ewe }e se promeniti kada od partnera stigne interesantna inicijativa. ZDRAVQE: Alergije.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Previ{e èlite, a ne postoje prave {anse, morate se ne~eg odre}i. Vrebate svaku priliku ne bi li ste se ponovo nametnuli u radnom okruèwu. Ovo je period kada va{ trud moè biti nagra|en. QUBAV: Nedovoqna blizina partnera moè osveìti qubavni odnos koji je izgubio na intenzitetu jer ste neko vreme pre~esto bili zajedno. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Ukoliko se budete na{li u prilici da pazarite ili potpisujete neke vrednosne papire, oprez, nije povoqan trenutak i mo`e vam se potkrasti gre{ka koju kasnije ne}ete mo}i da ispravite. QUBAV: Preko prijateqa predstoji vam jedno novo poznanstvo. Malo opu{tawe i prihvatawe izazova mo`e vam prijati, ali dugoro~no, vi znate da to nije za vas. ZDRAVQE: Stoma~ni problemi.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Sti`u promene koje remete uobi~ajenu rutinu u va{oj svakodnevici. Krajem nedeqe bi} ete u prilici da jednom starom saradniku pomognete da na|e posao. QUBAV: Partner nema razumevawa kada su u pitawu va{i zahtevi. Smirite tenziju koja se gomila. Pru`ite partneru malo podr{ke i topline. Ne zaboravite da vas on iskreno po{tuje i voli. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Ovaj period je, za vas, u znaku zavr{etka zaostalih obaveza. Sve oko toga }e biti oteàno i podlo`no previdima i malerima. Sitni dnevni problemi skrenu}e vam misli i ublaìti nervozu. QUBAV: Morate dodatno da se potrudite ako èlite da sa~uvate stabilnost u vezi, makar gre{ke preuzeli na sebe. Pravo re{ewe za va{e probleme je otvoren razgovor. ZDRAVQE: Premor.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Bez obzira na izazove, ne podle`ite potrebi da ne{to novo otpo~nete, jer nije povoqan period za to. Ako se pa`qivo organizujete, izazovni aspekti }e pro}i bez posledica. QUBAV: Tempo koji je iza vas bio je prebrz, izgubili ste realnu sliku o tome {ta je vama u qubavi potrebno. Zajedni~ki provedeno vreme stvara priliku da qubav krene ispo~etka. ZDRAVQE: ^uvajte se virusa.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Otvaraju vam se {anse da dovr{ite zapo~ete projekte, ali sve je jo{ uvek samo u planovima. Ove dane i kratkotrajan predah iskoristite da temeqno pripremite teren za ono {to tek predstoji. QUBAV: Ukoliko je va{a qubavna veza imala primesu tajanstvenosti, budite spremni na to da vam zvezde nisu naklowene i da svaka tajna preti da postane javna. ZDRAVQE: Kostoboqa.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Zavr{avate obaveze koje vas ometaju i usporavaju u redovnom radu. Ukoliko tra`ite posao, ova nedeqa je u znaku pregovora koji }e vam otvoriti mogu}nost novog posla ili napredovawa. QUBAV: Sami ste sebi dovoqni pa vas mra~no raspolo`ewe voqene osobe ne remeti. Izbegavawe susreta nije re{ewe, suo~ite se sa problemom. Romantika gubi na snazi. ZDRAVQE: Nervoza.

SRPSKO NACIONALNO JELO PRVI PUT U ZEMQI IZLAZE]EG SUNCA:

Srpska mu}kalica u japanskom supermarketu Zahvaquju}i grupi japanskih entuzijasta, zaqubqenika u Srbiju, srpska mu}kalica pojavi}e se u japanskim supermarketima i putem internet prodaje od 3. decembra. Ovo je prvi put da se jedno srpsko nacionalno jelo prodaje na odelewima gotove hrane u Zemqi izlaze}eg sunca, a povod je zna~ajan 140 godina prijateqskih odnosa Srbije i Japana. Kako ka`e dugogodi{wi dopisnik Tanjuga iz Tokija Dragan Milenkovi}, srpsku mu}kalicu u instant obliku osmislila je grupa od ~etiri japanska dr`avqanina koji vole Srbiju, wenu istoriju i kulturu i koji su napravili neku vrstu pokreta pod nazivom MY SERBIA (Moja Srbija) putem kojeg promovi{u Srbiju.

SRPSKA MU]KALICA U JAPANSKIM PRODAVNICAMA

PO^EO BO@I]NI POST

Autor i pokreta~ ovog projekta je Akiko Koga, umetni~ki fotograf koja je vi{e puta boravila u Srbiji, a u Japanu je Srbiju promovisala na izlo`bama sopstvenih fotografija, ali i tekstova i predmeta koji govore o srpskoj kulturi. Japan je zemqa koja je zaista daleko kada je u pitawu srpska hrana i ovo predstavqa jedan od na{ih neverovatnih prodora u tom smislu“, navodi Milenkovi}. Osim malina koje su jako popularne i vina, srpske hrane u japanskim prodavnicama nema. „U Tokiju nema ni srpskih restorana. Postoji samo jedan koji bismo mogli nazvati restoran po potrebi. Naime, gospo|a Noriko Ha{imoto vlasnica je kompanije koja ima srpski naziv „Doma}a“ i kada je u na{oj ambasadi neki skup ili doga|aj ona je ta koja organizuje ishranu. Ali, osim toga srpsku hranu u japanskim restoranima ili supermarketima je nemogu}e na}i“, isti~e Milenkovi}.

Pravoslavni hri{}ani 28. novembra zapo~eli su Boì}ni post, koji traje 40 dana, i koji predstavqa pripremu za najrodosniji hri{}anski praznik, ro|ewe Isusa Hrista (Boì}). Pravila nalaù da se tokom posta ne jedu meso, mle~ni proizvodi i jaja. Me|utim, vaqa ista}i da je uzdràwe od hrane samo sporedna stvar. Post je duhovno pro~i{}ewe i priprema za svetu tajnu pri~e{}a, savladavawe isku{ewa i stremqewe ka ~istoti duha i tela. Podvig posta je koliko telesni, toliko i duhovni. Prema re~ima Svetog Jovana Zlatoustog, telesni post ne treba koristi ako nije povezan sa duhovnim. - Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, i{ao sam u gruboj haqini; nego kaì nam da li si od gnevnog ~oveka postao tih, od èstokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, za{to si telo mu~io? - prenose se re~i Jova-

Na pitawe za{to je izbor pao ba{ na mu}kalicu, a ne na neko drugo jelo po kome je Srbija poznata, Milenkovi} ka`e da je prema wegovim saznawima to omiqena hrana brojnih stranaca koji pose}uju Srbiju, a posebno je vole Japanci. „Ona predstavqa spoj raznih ukusa koji su im bliski i koje vole, kombinacije mesa i dosta razli~itog povr}a. To je jelo bogato ukusima uz koje upoznaju vi{e aspekata na{e hrane. Tako|e, u svim japanskim turisti~kim vodi~ima koji predstavqaju ovaj deo Evrope obavezno prvo jelo je mu}kalica, pa se i Akiko Koga, nakon {to je dobila informacije o instant hrani koja je u ponudi u na{im prodavnicama, odlu~ila za wu. Ina~e, meni se ~ini da mu}kalica u Srbiji zapravo i ne postoji kao gotov obrok koji bi

Ovo su pravila - telesni i duhovni podvig na Zlatoustog u crkvenim kwigama. U Svetom pismu pi{e “qubi bli`weg svog kao sebe samoga”, {to zna~i da je ~ovek ~oveku brat, te da treba da budemo tolerantni, da po{tujemo i pomaèmo druge, a to moèmo samo ako nismo besni i sebi~ni. Pravilo posta nalaè da se od 28. novembra do 30. decembra ponedeqkom, sredom i petkom posti na vodi, utorkom i ~etvrtkom na uqu, a subotom i nedeqom na ribi. Posledwe nedeqe pred Boì}, od 1. do 7. januara, ponedeqak, sreda i petak se poste na vodi, a utorak, ~etvrtak, subota i nedeqa na uqu, osim ako vernici u dogovoru sa svojim sve{tenikom nisu dobili druga~ije razre{ewe. M. T.

ZA[TO JAPANCI OBO@AVAJU MU]KALICU

se mogao kupiti u radwi“, navodi Milenkovi}.

JAPANSKA ^ESTITKA SRBIJI

Mu}kalicu je, na inicijativu grupe MY SERBIA i uz pomo} ambasade Srbije u Tokiju, proizvela kompanija Macubara fuds iz grada Fukuoka i za sada je ovo jelo u pakovawu za jednu osobu. Samo pakovawe atraktivno je dizajnirano, a pored japanskog teksta naziv jela ispisan je i }irilicom i latinicom. Milenkovi} navodi da je na pakovawu nazna~eno da se ovo jelo „od paprika sa sviwskim mesom“ promovi{e u ~ast 140 godina od uspostavqawa diplomatskih odnosa izme|u Japana i Srbije. „Diplomatski odnosi uspostavqeni su razmenom zvani~nih pisama srpskog kraqa Milana Obrenovi}a i japanskog cara Mucuhitoa i ovaj jubilej }e naredne godine biti obeleèn nizom doga|aja, a u Beograd }e idu}eg oktobra do}i brojne delegacije iz Japana. Tako da je ovo zapravo neka vrsta prve zvani~ne ~estitke koja nam je tim povodom do{la sa japanske strane, od ovih mladih entuzijasta koji vole Srbiju, koji se nadaju da }e ovaj wihov potez jo{ vi{e u~vrstiti prijateqske odnose dveju zemaqa. Ja se nadam da }emo i mi wima ne~im ~estitati“, kaè Dragan Milenkovi}. U projekat MY SERBIA, pored Akiko Koge, ukqu~eno je jo{ troje mladih qudi, a jedna od wih, Tijana Kava{ima iz Tokija, na nedavnim Olimpijskim igrama do{la je u centar pa`we svetske javnosti. Ova devojka srpskog porekla je na Olimpijadi bila volonter, a svojim nesebi~nim gestom sportisti sa Jamajke Hensleu Par~mentu pomogla je da do|e do zlatne medaqe. Naime, Jamaj~anin je krenuo na polufinalnu trku na sto metara s preponama, ali je seo u pogre{an autobus. Kako je to prekasno shvatio, a kod sebe nije imao novca, u pomo} mu je pritekla Tijana koja mu je pozajmila novac i uputila ga na taksi. Posle pobede u finalu sportista je potraìo dobro~initeqku na istom mestu, vratio joj dug i doneo poklone. S. G.

ZDRAVQE Reuma je bolest koja, naàlost, lo{e uti~e na kvalitet ìvqewa i oteàva obavqawe svakodnevnih funkcija. Niko ne èli konstantne bolove u zglobovima, mi{i}ima, kostima ili ki~menom stubu, a to sve sa reumom dolazi. Pa se mnogi pitaju {ta je to reuma i kako se le~i?

REUMA - KOSTOBOQA Lekari ka`u reumatizam, pacijenti reuma, u narodu je poznata i kao kostoboqa. Oboqewe koje poga|a sve delove tela pa ~ak i lobawu. Kako se dobija reuma? Uzro~nici reume mogu da budu prehlada, kori{}ewe lekova koji nisu adekvatni, kao i nepravilna ishrana.

KAKO NASTAJE REUMA? Pored toga {ta je reuma i kako se le~i, qudi ne znaju ni kako nastaje reuma, a to bi trebalo najpre da se zna. Po{to nisu poznati konkretni slu~ajevi za uzrok nastanka reume kod qudi, mo`emo re}i da je, kao kod mnogih bolesti, genetska predispozicija bitan faktor. Kao i uslovi rada, izlo`enost prehladama, virusima i bakterijama.

DOMA]A KUJNA

Posni recept

Posno medeno srce na vodi POTREBNO JE: 2 {oqe vode (malo ve}e), 2 {oqe bra{na, 2 {oqe {e}era, 1 kesica cimeta, 1 ka{ikica sode bikarbone, kakao 2 ka{ike, 4-5 ka{ika xema od {qive, po mogu}stvu sa quskom, ako nema mo`e bilo koji doma}i.

Reuma

[TA JE, KAKO SE LE^I I KAKO @IVETI SA TOM BOLE[]U

PRIRODNO LEÊWE REUME Le~ewe reume prirodnim putem je jako zastupleno i istinski delotvorno. Mogu}e je ublaìti simptome reume utrqavawem prirodnih lekova u vidu tinktura, obloga i krema. Reumati~ari treba da izbegavaju upotrebu: belog {e}era, proizvoda od belog bra{na, konzerviranu hranu i onu koja obiluje konzervansima a ne vitaminima, alkohol, slatki{e i gazirana pi}a. Osnovno pravilo za suprotstavqawe reumi je odràvawe telesne teìne i {to mawe optere}ewe zglobova ruku i nogu, smatraju nutricionisti. Ukoliko organizam ne dobija dovoqno te~nosti i minerala, on ih uzima iz kostiju - zato se preporu~uje ispijawe najmawe dva litra te~nosti dnevno. Pored negazirane mineralne vode, treba dosta piti nezasla|ene ~ajeve i sveè ce|ene sokove od povr}a (paradajza, {argarepe ili rotkve). Rasol od kupusa se pokazao koristan obolelima.

ti.

z 1. Sve sastojke sjedini-

z 2. Pleh prekriti pek papirom. z 3. Razliti masu u pleh i pe}i na 180 stepeni oko pola sata.

PRVI SIMPTOMI REUME Kako bi znali {ta je reuma i kako se le~i, najpre da se upoznamo sa simptomima reumatizma. Simptomi reume se menifestuju naj~e{}e bolom u tetivama, mi{i}ima i zglobovima. Prvi simptomi reume mogu da se javi neretko upalom, kao i crvenilom i otokom na koì. Kada su bolesti kostiju i zglobova u pitawu moè da se javi na promenu vremena, pokret i dodir. Simptomi reume u ruci su me|u najzastupqenijima. Kada je u pitawu reuma u nogama simptomi su isti samo {to je vidqiva slabija i oteàna pokretqivost ~oveka.

[TA JE REUMA I KAKO SE LE^I? Reuma je autoimuna bolest koja ~esto ima hroni~no stawe. Reuma naj~e{}e napada zglobove i tetive, ali i kosti i mi{i}e. Spada u bolne i progresivne

bolesti. Naj~e{}e je hroni~na, i kao takva je skoro neizle~iva ali disciplinom moè da se svede na nizak stepen oboqewa. Simptome reume smo ve} pomenuli a preostaje da kaèmo da kasniji sradijumi mogu da dovedu do potpunog deformiteta odre|enih dalova(organa) pa komotno moè da se kaè da reuma vodi do krajwe nepokretnosti. Kako se le~i reuma je pitawe koje mu~i mnoge. Reuma se le~i uporno{}u adekvatnim le~ewem i redukovanom ishranom. Reumu ne moète izle~iti kada se hroni~no uvu~e pod koù, ali je mogu}e ublaìti simptome {to bròm i disciplinovanom reakcijom.

VRSTE REUMATSKIH BOLESTI Kada su bolesti kostiju i zglobova u pitawu imamo vi{e vrsta: Zapaqenski reumatizam - reumatoidni artritis, reumatska graznica, sistemske bolesti veziva, metaboli~ke artropatije(giht itd.) Degenerativne reumatske bolesti perifernih zglobova i ki~menog stuba Vanzglobni reumatizam (mekotkivni) Reumatski sindromi u drgim bolestima i retke reumatske bolesti Naj~e{}e zastupqena reumatska oboqewa su Degenerativne reumatske bolesti - artroze i Vanzglobni reumatizam, u 90 % slu~ajeva. Kako se odre|ena reumatska oboqewa le~e, treba konstatovati lekara. S. G.

Koliko nizak krvni Srce pritisak sme da bude? staje

Ako vodite borbu s visokim krvnim pritiskom, morate pripaziti da ga ne spustite prenisko. Naime, prema novom istraìvawu, krvni pritisak ne sme pasti ispod 120mmHg. Ameri~ki nau~nici su merili nivo sistolnog krvnog pritiska kod osoba 4480, koje pate od hipertenzije (visokog krvnog pritiska). U periodu od 21 godinu su svake 3 godine merili nivo sistolnog krvnog pritiska kako bi otkrili moè li niì nivo sistolnog krvnog pritiska smawi}e rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti, kao {to su sr~ani udar, mo`dani udar i sr~ana insuficijencija. Svaki u~esnik, kojemu se nivo sistolnog krvnog pritiska spustila ispod 120mmHg nije imala nikakve prednosti za zdravqe kardiovaskularnog sistema. Idealna nivo sistolnog krvnog pritiska se kre}e u rasponu od 120 do 138mmHg. Osobe, ~iji je krvni pritisak bio u ovom opsegu, su imale

najzna~ajnije prednosti za zdravqe kardiovaskularnog sistema. Ovim istraìvawem se ne}e promeniti na~in le~ewa visokog krvnog pritiska, ve} }e se detaqnije razmatrati u~inak niskog krvnog pritiska na zdravqe. Postoji verovawe da je niì krvni pritisak uvek boqi od visokog, ali ovo istraìvawe pokazuje suprotno. Spu{tawe sistolnog krvnog pritiska ispod 120mmHg moè imati gotovo jednake {tetne posledice na zdravqe, kao i visok nivo krvnog pritiska.

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com

Priprema: Priprema:

Zatim, fizi~ki stres mo`e da bude uzro~nik nastanka reumatizma. Kao i na~in ishrane.

êtvrtak êtvrtak 10. 2020. 27 êtvrtak2. 2.decembar decembar2021. 2021. 27

Biqka moringa je brzo rastu}e, listopadno drvo koje je poreklom iz Indije i {iroko se uzgaja u tropskim i suptropskim podru~jima {irom Azije, Afrike i Ju`ne Amerike. Moringa drvo ima debelu, beli~astu koru sa krhkim granama i dugim, zelenim li{}em ovalnog oblika. U ajurvedskog terapiji, moringa je cewena zbog svog impresivnog niza upotreba, a naj~e{}e se ceni kao antimikotik, antivirusno sredstvo, antidepresiv i anti-inflamatorno sredstvo. Moringa li{}e i moringa mahune su nutritivna elektrana i obezbe|uju veliki izbor i koli~inu esencijalnih proteina, vitamina i minerala. Moringa je bogat izvor esencijalnih aminokiselina, koje su gradivni blokovi proteina. Ona tako|e sadr`i zna~ajnu koli~inu vitamina kao {to su vitamin A, vitamin

i zbog depresije Depresija je uzrok svakog petog infarkta, kaù nema~ki lekari. Nema~ko istraìvawe pokazalo je da je depresija za srce opasna koliko i gojaznost i povi{en krvni pritisak. Depresija uzrokuje oko 15 odsto slu~ajeva problema sa srcem, gojaznost 21 odsto, a visok pritisak 4,8 odsto. Lekari isti~u da je ovo jako bitan podatak jer prema podacima Svetske zdravstvene organizacije depresija poga|a 350 miliona qudi {irom sveta. Autor nema~ke studije profesor Karl-Hajnc Ludvig sa Tehni~kog univerziteta u Minhenu isti~e da je depresija faktor rizika za bolesti kardiovaskularnog sistema. Tokom deset godina istraìvawa pra}eno je 3.500 mu{karaca starosti izme|u 45 i 74 godine, a za to vreme umrlo je vi{e od 500 ispitanika, od kojih polovina od kardiovaskularnih bolesti. Depresija je bila uzrok 15 odsto smrtnih slu~ajeva.

Le~ewe biqem Moringa

(Moringa Oleifera) B1 (tiamin), B2 (riboflavin), B3 (niacin), B6, folna kiselina i askorbinska kiselina (vitamin C). Mineralna bogatstva moringe ukqu~uju: kalcijum, kalijum, gvo`|e, magnezijum, fosfor i cink. Ona sadr`i veoma malu koli~inu masti i nema holesterol. Zdravstvene koristi od ~udesne moringe ukqu~uju: olak{awe od stoma~nih oboqewa, alergija i edema. Antioksidantna mo} moringe poma`e u za{titi jetre, dijabetesa, za{titi o~iju, kardiovasku-

larnog zdravqa, zdravqa kostiju, urolitijaze, zarastawe rana, zdravu kosu i ko`u. Antibakterijska i antifungalna svojstva moringe poma`u u borbi protiv raznih infekcija, ukqu~uju}i i herpes. Moringa je bogata fitonutrijentima, koji su efikasni u spre~avawu razli~itih medicinskih stawa kao {to su rak, neurodegenerativne bolesti, bronhijalna astma, bolest srpastih }elija, nefrotoksi~nost, visok holesterol, visok krvni pritisak, anemija i gojaznost, kao i pomo} da se izgradi jak imuni sistem.

28 ^etvrtak 2. decembar decembar 2021. 10. decembar2021. 2020. ^etvrtak 2.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 STIHOVNA FRANVOJNO STOPA OD CUSKA TEHNI^KI EDUARDO KRA]E TRI SLOGA FABRIKA CENTAR (MN.) AVIONA (SKR.)

RT U TUNISU

POPULARNI NAZIV ZA NOVI SAD

TELUR

OSNOVNA ORGAN ^ULA VIDA TARIFA (SKR.)

VRSTA PTICE GRABQIVICE

MESTO U SRBIJI KOD PO@EGE

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

SAVEZNA DR@AVA U BRAZILU

M kor goto kak vel

JEDAN TROCIFRENI BROJ UMETNI^KI DIREKTORI (ENGL.) BA^KA PALANKA FUDBALERI VE[TI U DRIBLAWU

KLINI^KO BOLNI^KI CENTAR (SKR.) DAMA U [AHU (SKR.) PQEVQA

TANTAL

IRSKI FUDBALER, ROBI BIOLOG BLE^I]

OBIM QUPKOST, DRA@ @EQA ZA NE^IM PLATNO, TKANINA

ANTIMON VOJSKOVO\A

AJN[TAJNIJUM AKTINIJUM VRSTA JELE, GRBAVA TUJA @GOQAVI QUDI, @GOQAVCI

LUKSEMBURG

8. SLOVO AZBUKE ZVERKA IZ PORODICE KUNA

NAELEKTRISANA ^ESTICA

MESTO U KOV^EG SA MA\AR- OSTACIMA SKOJ SVECA

Sr Gl pski as

ISKVASITI KAPIMA VODE

SRPSKI GLUMAC SA SLIKE RA^UN (SKR.)

OSTRVO U JADRANSKOM MORU

SRPSKA GLUMICA MAN^I]

SRPSKA POTVRDNA RE^ DRA@ (MN.)

OSOBINA ONOG KOJI JE GRLAT GUTQAJ, SRKUT

PODRUGQIV, ZAJEDQIV

PESNICI KOJI PI[U SONETE

PROVODITI DAN EVENTUALNO (SKR.) ONI KOJI @IVE OD RENTE 28. SLOVO AZBUKE

20. I 14. SLOVO AZBUKE

TRE]I PADE@ (GRAM.)

Skandinavka 1: VODORAVNO DEVETSTO OSAM, ART DIREKTORI, KBC, BP, O, KIN, TA, D, SB, VOQA, ISPRSKATI, ES, @, I@, BRANKO CVEJI], DA, GRLATOST, IRONI^AN, SONETISTI, DANOVATI, RQ, RENTIJERI, TORIT, KE^IGA, LEVA STATIVA

GLAVNI MINERAL TORIJUMA TEMPERAT.

VRSTA RE^NE RIBE

DEO FUDBALSKOG GOLA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 KOJE SE ZASNIVA PRIPADNIK PLATINA U KOROVSKA BIQKA NA SAMO- NARODA UPRAVI KAMBOXI

NEMA^KA ELEKTRO INDUSTRIJA

KOJA JE KAO SREBRO

^UVENI EMANASRPSKI BILIJAR[TAP, CIJA (SKR.) NAU^NIK, SKIKE NIKOLA

MAWI JAVNI PARK (ENGL.)

DR@AVA U AZIJI

UZIMAWE HRI[]ANSKE DECE ZA JAWI^ARE

STAROGR^KI VAJAR STANOVNICA AMSTERDAMA

PO^ETI KEVTATI PROSTAK (POKR.) HRVATSKI NEDEQNI ^ASOPIS

STRANO @ENSKO IME

PRIBOJ

@ELEZNI^KA KOMPOZICIJA NADARENI DEANKA ODMILA NA^IN PRIPOVEDAWA (LAT.)

2. I 16. SLOVO AZBUKE IZRA\IVA^I TA[NI

LUKA U AL@IRU

URUGVAJ

PRVO SLOVO AZBUKE

ONAJ KOJI PE^E KATRAN MIRISNA BIQ. MASA

KELVIN FUDBALSKI KLUB IZ MADRIDA SLOVENA^KI PISAC, IVAN DANSKA

POP INICIFINSKI 23. SLOVO FUDBAL- MUZI^AR SIN JALI IZ AZBUKE SKI KLUB HRVATSKE, VLADARA PISCA ANDRI]A IZ TURKUA HUQI]

RENIJUM 30. I 20. SLOVO AZBUKE

SRPSKI FOLK PEVA^ SA SLIKE BELGIJA

GRAD U NEMA^KOJ NAZIV ZA PET MOJSIJEVIH KWIGA A@DAJA

VRATA ZA IZLAZAK NA BALKON VRBAS

NASTRUGATI, NARIBATI

SRE]NO (TUR.) AMPER

NAMAZATI GAROM

Sr Gl pski as

PRILI^NO MALI

1 2 3 4 5 6 7

NEMA^KI PISAC, AHIM AMERCIJUM

LANTAN IVAWICA

POZNATA PRI^A ZA DECU

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

OSTRVQE U TIHOM OKEANU

Skandinavka 2: VODORAVNO SKOPAS, TESLA, AMSTERDAMKA, MEJ, GEAK, VOZ, ORAN, BN, DESA, U, KATRANAR, K, PB, CANKAR, RE, RADI[A URO[EVI], TPS, BALKONSKA VRATA, TORA, VS, NATRTI, LA, ARNIM, NAGARAVITI, TALI^NO, OMALI, IVICA I MARICA Ukr{tenica: VODORAVNO KROJA^, ST, ODAR, A, KATASTROFE, U, LOC, ESTONSKI, K, D, EVROATOM, SVE, RM, KOPRIVI[TE, MI[, MIONICA, SO, AA, DISKETA, ETO

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Jedan zanatlija, {najder - Stariji (skr.) - Mrtva~ki le`aj, 2. Auto-oznaka za Austriju - Velike nesre}e (gr~.) - Simbol urana, 3. Sprovodnik broda u luku - Koji se odnosi na Estoniju - Oznaka za kelvin, 4. Dinar (skr.) - Evropska zajednica za atomsku energiju - Potpuno, celokupno, 5. Ratna mornarica (skr.) - Mesto gde rastu koprive, koprivwak, 6. Vrsta sitnog glodara - Mesto kod Vaqeva - Auto-oznaka za Sombor, 7. Ad akta (skr.) - Flopi-disk - Evo, eno. USPRAVNO: 1. Put od kamena (tur.), 2. Oznaka za reomir - Simbol kiseonika - Pop-folk peva~ica Borisavqevi}, 3. Otvor na ribarskoj mre`i - Trideseto slovo azbuke, 4. Li~na zamenica - Vesla~ki klub (skr.) - Dama u {ahu (skr.), 5. Potko`ni lojni ~vorovi (med.), 6. List zabavnog karaktera, 7. Biv{i {kotski fudbaler, Pol, 8. Grupe od sto qudi, 9. Koji je pun trwa, 10. Brojka osam, 11. Omladinski fudbalski klub (skr.) - Auto-oznaka za [abac, 12. Pristalica deizma - Oznaka za energiju, 13. Oznaka za amper - Glas, novost, 14. Gorwi qudski udovi - Dva ista vokala.

ZANIMQIVOSTI

^etvrtak 2020. 29 ^etvrtak10. 2. decembar 2021.

Tokom prvih nekoliko dana 1709. temperatura se naglo spustila, {to ina~e nije neobi~no za evropsku zimu. Ali te 1709. to nije bila uobi~ajena zima. Kada je 6. januara svanulo jutro, kontinent je bio zale|en od Skandinavije do Italije i od Engleske do Rusije, i nije se zagrejao naredna tri meseca. Tokom najgore zime u 500 godina vladala je i nesta{ica hrane koja je, pored ekstremne hladno}e, bila uzrok stotine hiqada smrtnih slu~ajeva samo u Francuskoj. Engleski nau~nik Vilijam Deram napisao je: "Verujem da je mraz ve}i od bilo kog koji qudi pamte".

ZIMA U FRANCUSKOJ

Zemqa koja je najvi{e bila pogo|ena stra{nom hladno}om bila je nesumwivo Francuska. Prethodna godina im se zavr{ila lo{e, a ni 1709. nije boqe po~ela. Francuski seqaci su imali lo{u ètvu, bili su optere}eni porezima i regrutacijom za Rat za {pansko nasle|e. Hladni dani po~eli su ve} 1708. godine, ali nisu bili ni{ta u pore|ewu sa onim {to se dogodilo u no}i izme|u 5. i 6. januara. Kako tada nije postojala vremenska prognoza, niko nije mogao da se pripremi za ono {to je postalo poznato kao Le Grand Hiver. Hiqade qudi je umrlo od hipotermije, a nisu bile po{te|ene ni ìvotiwe te se veliki broj stoke smrzao u {talama. Reke, kanali i luke su bili zale|eni, a sneg je navodno blokirao puteve {irom Francuske. U luci Marsej na obali Sredozemnog mora, i na razli~itim ta~kama du` reka Rone i Garone, led je mogao da izdrì teìnu natovarenih kola, {to zna~i da je bio debqine najmawe oko 27 centimetara. U gradovima u koje su zbog neprohodnosti prestale da stiù namirnice, o~ajni stanovnici su bili primorani da spale sav name{taj koji su imali kako bi se ugrejali. U Pariz nisu stizale namirnice tri meseca.

[IROKIH RAZMERA

[irom ostatka Evrope prime}eni su mnogi do tada nevi|eni

Godina kada su sneg i led okovali celu Evropu Po~etkom 1709. Evropa se zaledila i tako zale|ena ostala mesecima. Ova ~udna zima je odnela ìvote velikog broja Evropqana, ali do danas ne postoji kona~no obja{wewe wenog uzroka efekti hladno}e. Brojni svedoci su zabeleìli kako je nagli pad temperature u~inio naizgled ~vrste predmete krhkim. Stabla bi se razbijala uz zapawuju}i zvuk pucketawa, kao i crkvena zvona. U Londonu, "Veliki mraz" (The Great Frost), kako je postao poznat, zaledio je Temzu. Kanali i luka u Amsterdamu doìveli su sli~nu sudbinu. Balti~ko more je bilo ~vrsto ~etiri meseca, a prijavqeno je da su ga putnici prelazili pe{ke ili na kowima. Zaledile su se skoro sve reke na severu i u sredi{wem delu Evro-

virusa, koji se pretvorio u pandemiju koja je trajala {irom Evrope tokom 1709. i 1710. Te godine je stigla i kuga iz Osmanskog carstva preko Ma|arske. Ali od svih muka koje su zadesile Evropu, glad je bila najgora. Posledice nesta{ice hrane trajale su tokom cele te i slede}e godine. @itarice, vinova loza, povr}e, vo}ke, stada i su bili uni{teni, a zbog dugog mraza nije bilo mogu}e zasaditi ni{ta novo. Situacija je izazvala porast cena ìtarica ~ak {est puta tokom 1709. U Francuskoj je kraq Luj XIV organizovao podelu hleba i obavezao aristokratiju da u~ini isto. Tako|e je poku{ao da registruje sve ìtnice kako bi izbegao gomilawe, poslav{i inspektore da se uvere da se pravila po{tuju. Ali protiv nemilosrdne bede tog vremena, takve mere su bile bezna~ajne. Usledilo je i nasiqe, gladan narod je organizovano upadao u pekare i pravio zasede kada bi nailazili konvoji sa ìtaricama. U Francuskoj je u periodu izme|u 1709 i 1710. bilo 600.000 vi{e umrlih nego u nekoj prose~noj godini u to vreme, i 200.000 mawe ro|enih. Usledio je deficit stanovni{tva koji je ko~io ionako slabu ekonomiju.

MISTERIJA I DANAS

pe. ^ak su se i topli izvori Ahena u dana{woj Nema~koj zaledili. Te{ko natovareni vagoni vukli su se jezerima u [vajcarskoj, a vukovi su ulazili u sela tra`e}i bilo {ta da jedu – naj~e{}e su se zadovoqavali telima preminulih od zime. U Jadranu su brodovi ostali zarobqeni u ledu, a wihove posade su stradale od hladno}e i gladi. U Veneciji su se za kretawe po gradu koristile klizaqke umesto gondola. Obilnim sne`nim padavinama potpuno su bili odse~eni Rim i Firenca. U [paniji se reka Ebro zaledila, a ~ak su

i u toploj Valensiji masline bile uni{tene hladno}om.

BROJNE POSLEDICE

Me|utim, hladno}a je bila samo prva u nizu nevoqa koje su zadesile Evropu te godine. Temperature su ostale nenormalno niske do sredine aprila, a kada su se kona~no otopili, sneg i led su doneli poplave. Bolest je bila prisutna tokom cele godine. Epidemija gripa je izbila u Rimu krajem 1708. godine, a nastupaju}a hladno}a i glad samo su pomogli u {irewu

Ova zima, koja je progla{ena najhladnijom za 500 godina i danas zbuwuje klimatologe. Iznete su razli~ite teorije o doga|aju. U godinama koje su prethodile 1709-oj, brojni vulkani {irom Evrope su eruptirali, jedan na Kanarskim ostrvima, jedan na Santoriniju i Vezuv. Ogromne koli~ine pra{ine i pepela u atmosferi smawile su koli~inu sun~eve svetlosti koja je stizala do Zemqe, 1709. godina tako|e spada u period poznat kao Maunderov minimum (1645-1715), kada je emisija sun~eve energije zna~ajno smawena. O tome da li je kombinacija ovih doga|aja stvorili katastrofu te zime, i daqe se raspravqa.

Za{to je more slano? Saznajte {ta su mitovi i legende o morskoj soli, a {ta ~iwenice Iako na{i preci mo`da nisu shvatali stvarni zna~aj morske soli za sva `iva bi}a na zemqi ili nisu znali da je `ivot na planeti nastao upravo u slanim vodama praokeana, vrlo su dobro znali da je morska so i te kako va`na. Zato ne treba da nas ~udi {to je kroz istoriju ~ove~anstva stvoreno toliko mitova i legendi o moru i razlozima za{to je ono slano.

LEGENDA O ^AROBNOM MLINU

Iz jedne drevne bajke sa severa Evrope, koja se kroz vekove pro{irila ~ak do Japana, saznajemo da more u davna vremena uop{te nije bilo slano sve dok, zahvaquju}i qudskoj pohlepi, ~udotvorni mlin koji meqe so nije zavr{io na morskom dnu. U razli~itim varijantama ova pri~a ukqu~uje sva|u dva brata ili de~aka koji je po`eleo ~arobni mlin i zlog gusara koji je hteo da mu ga ukrade… Ali je nauk o

pohlepi zajedni~ki. Na kraju - po{to niko nije mogao da zaroni do ~arobnog mlina ili nije znao da ga zaustavi, on je na dnu mora nastavio beskona~no da meqe so… I zato je more slano.

BOGATA[ SA FILIPINA

U legendi koja poti~e sa Filipina jedan bogata{ naredio je da se veliki blokovi soli prenesu preko mora, kako bi se od wih izgradila velika bela palata. Me|utim, Okean se naqutio {to ga uznemiravaju i poslao veliki talas da obori blokove soli u more, gde su se oni i otopili i tako je more postalo slano.

MIT O GU[TERU I BUBI I BO@ANSKE BITKE

Prema aborixinskom mitu, more je postalo slano zahvaquju}i ne ba{ nadarenom gu{teru, ~ijim slikarskim ume}em nije bila zadovoqna jedna buba, koja je onda iz osvete odlu~ila da posoli skoro svu sve`u vodu na zemqi… Tako|e, postoji mnogo legendi sa svih meridijana o bit-

kama velikih bo`anstava, ~iji ishod je bila salinizacija do tada neslanih voda mora i okeana.

A [TA SU ^IWENICE?

Me|utim, danas postoji sasvim jasno nau~no obja{wewe za{to je more slano. Iako mo`da na prvi pogled deluje zbuwuju}e. So u mora zapravo dolazi iz slatkovodnih reka, koje se u wih ulivaju. Nakon svake ki{e, razli~ite soli i minerali iz stenovitih predela slivaju se u reke, koje one nose na svom putu prema u{}u. Zahvaquju}i tome {to voda iz mora i okeana, pod uticajem sun~evih zraka i to-

plote stalno isparava, mora su vremenom postajala sve slanija i slanija. Podvodni vulkani i hidrotermalni otvori na morskom dnu tako|e mogu ispu{tati soli u okean.

OD MORA DO DOMA

Preko 90% svih jona koji se nalaze u morskoj vodi ~ine natrijum hlorid i brojne druge korisne soli i minerali. Oko 3,5% te`ine morske vode poti~e od rastvorenih soli, a od wih posebnim na~inima prerade, dobijamo sitnu i krupnu morsku so za kuvawe, ishranu `ivotiwa ili posipawe puteva u zimskom periodu.

10.decembar decembar2021. 2020. ^etvrtak 2.

Mesi osvojio rekordnu Zlatnu loptu! Lionel Mesi, fudbaler Pari Sen @ermena, osvojio je rekordnu sedmu Zlatnu loptu, koja se dodequje tradicionalno za najboqeg fudbalera godine. Mesi u godini iza nas nije imao velikog uspeha u klupskom fudbalu, od trofeja uzeo je samo Kup Kraqa sa Barselonom, ali je zato sa reprezentacijom Argentine osvojio Kopa Ameriku – svoj prvi veliki trofej sa nacionalnim timom. Mesi je ~ak tri puta zaustavqen u finalu (2007, 2015, 2016) i kona~no je 2021. uspeo da osvoji {ampionat Ju`ne Amerike. Argentina je ~ekala 28 godina na titulu prvaka Ju`ne Amerike, od 1993, i do~ekala je da na krilima Lea Mesija do|e od presti`nog trofeja. Lionel Mesi – godine u kojima je osvajao Zlatnu loptu: 2009, 2010, 2011, 2012, 2015, 2019. i 2021. Mesi sada ima dve Zlatne lopte vi{e od Kristijana Ronalda, koji ove godine nije bio u u`oj konkurenciji za nagradu. Pored Mesija, nagrade su osvojili i Pedri – za najboqeg mladog igra~a, Robert Levandovski – za najboqeg napada~a, kao i \i|i Donaruma za najboqeg golmana u 2021. godini.

Darko Pan~ev podrào humanitarnu akciju za Kosmet Darko Pan~ev, legendarni makedonski fudbaler, podrào je humanitarnu akciju organizacije „Svi za Kosmet“, ~ime je jo{ jednom pokazao da je veliki ~ovek. Pan~ev, proslavqeni fudbaler Crvene zvezde, slikao se ispred panoa podr{ke za srpski narod na Kosovu i Metohiji. Ciq humanitarne organizacije „Svi za Kosmet“ je da moralno i materijalno podrì opstanak srpskog naroda i svetiwa na Kosovu i Metohiji, kao i da oko te ideje okupi {to ve}i broj qudi. Pan~ev je iskoristio {ansu da podrì i pozove sve qude dobre voqe da pomognu srpskom narodu na Kosmetu.

Svih 13 fudbalera iz Belenese{a imaju omikron soj korone Igra~i Belenense{a na udaru su korone, i to novog omikron soja. Pro{log vikenda, prekinut je me~ Belenense{a i Benfike posle 47 minuta i vo|stva gostuju}eg tima od 0:7, a doma}ini su igrali sa devetoricom, i to je jedan golman morao da bude akter na terenu van svoje primarne pozicije. Razlog je koronavirus koji je zahvatio veliki broj igra~a, a Zdravstveni institut Portugala objavio je ~ak 13 slu~ajeva nove varijante koronavirusa, poznatijeg kao omikron soj i svi se odnose na fudbalere i osobqe fudbalskog kluba Belenense{!

Jedan od igra~a je nedavno bio u Ju`noj Africi, a sada su indikrentno u opasnosti i fudbaleri Benfike koji su se sastali sa Belenense{om. Mnogo toga jo{ nije poznato kada je u pitawu {irewe i mutacija omikron soja. Ina~e, Mile Svilar i Nemawa Radowi} nisu bili akteri me~a, nisu bili ni u protokolu Benfike, ali je mogu}e da su bili u kontaktu sa igra~ima koji su odigrali ovaj sada ve} ~uven me~.

SPORT

TRENIRAO DEKIJA STANKOVI]A, SADA MU POMA@E:

Piòn se vratio u Crvenu zvezdu! Legenda Crvene zvezde Vladimir Petrovi} Piòn bi}e ~lan stru~nog {taba Dejana Stankovi}a u narednom periodu, potvr|eno je iz kluba. [ezdeset{estogodi{wi Piòn, ~etvrta Zvezdina zvezda, nekoliko nedeqa prisutan je na treninzima prvog tima, a sada }e se wegova pozicija ozvani~iti. Trebalo bi da Piòn bude zaduèn za rad sa mladim igra~ima. - [ef Dejan Stankovi} je procenio da mu je Piòn potreban, sportski sektor je, naravno, odmah reagovao i sa zadovoqstvom usvojio wegovu ideju. [ta re}i o Piònu {to ve} nije re~eno? Veliko, veliko ime, velemajstor fudbala, jedan od za{titnih znakova Crvene zvezde, ~etvrta Zvezdina zvezda, legenda, rekao je sportski direktor Mitar Mrkela. Zanimqivo je da je Petrovi} bio trener Stankovi}a u Crvenoj zvezdi, a sada }e zajedno raditi kao

deo stru~nog {taba. Pi`on je posledwi klub vodio 2015. u pitawu je bio OFK Beograd, bio je selektor Jemena, Iraka, Srbije, Kine, vodio je i kineski Dalijan, kao i Vojvodinu i brojne druge klubove. N. R.

Ben najboqi strani strelac u istoriji Superlige, pretekao Dijaru El Fardu Ben, krilni napada~ Crvene zvezde, novi je rekorder po broju golova u istoriji Superlige kada je re~ o stranim fudbalerima. Od kada je zadu`io dres kluba sa Marakane, ofanzivac sa Komorskih Ostrva je najavio velike domete, o ~emu govore i brojke. El Fardu Ben se izdvaja kao jedan od najboqih stranih fudbalera koji su zaigrali u Srbiji, a golovima pi{e istoriju. Sa dva pogotka protiv Spartaka, Ben je do{ao do brojke od 57 golova, {to ga ~ini najboqim stranim strelcem u istoriji Superlige, jer je prestigao nekada{weg napada~a Partizana, Lamina Dijaru, strelca 56 golova na 112 utakmica. Pamti}e El Fardu Ben 28. novembar 2021. godine dugo. Osim {to je dobio dres sa brojem 150 od strane sportskog direktora

Mitra Mrkele, koji simbolizuje broj odigranih me~eva u Zvezdinom dresu, postao je i vlasnik novog rekorda. Ujedno je odigrao 10 me~eva mawe od Dijare u Superligi. Ben je i stranac sa najvi{e utakmica

i postignutih golova u Zvezdi, a samo jedan pogodak ga deli od toga da prestigne Darka Pan~eva kada je re~ o pogocima u Evropi. O tome koliko se dobro ose}a u Zvezdi i Srbiji, govori i to da je nedavno uzeo paso{ Srbije. N. R.

Stanojevi}: Dugo se lomila utakmica, zadovoqan sam igrom Pavlovi}a Fudbaleri Partizana pobedili su na gostovawu ekipu Vo`dovca sa 3:0, u me~u 18. kola Super lige Srbije. Trener fudbalera Partizana Aleksandar Stanojevi} rekao je da je zadovoqan pobedom kao i da je ovo bila te{ka utakmica za wegov tim. „Stvarno mogu biti zadovoqan posle pobede ovde, te{ka utakmica za nas. Vo`dovac igra dobro u posledwe vreme, izuzetno agresivno i organizovano i mislim da smo dobro odgovorili zadatku. Dugo se lomila utakmica, i na kraju smo prelomili. ^estitam igra~ima, bili su izuzetno disciplinovani, i mogu biti izuzetno zadovoqani, jer vrlo dobro znam koliko je te{ko ovde pobediti“, rekao je Stanojevi} na za medije. Partizan sada na prvom mestu ima 50 bodova, {est vi{e, uz utakmicu vi{e od drugoplasirane Crvene zvezde. Vo`dovac zauzima deveto mesto sa 22 boda. Prvi gol name~u postigao je Kvinsi Menig u 40. minutu, a Stanojevi} je dodao da wegova igra nije stabilno dobra, jer je u ekipu

do{ao tek pre tri meseca. „On je do{ao pre tri meseca, nije ni pro{ao pripreme sa nama, danas je on re{io me~.“, rekao je Stanojevi}. Trener crno-belih rekao je da je vezni igra~ Lazar Pavlovi} odigrao takti~ki disciplinovano, kao i da je spre~io izlazak Vo`dovca iz „posledwe linije“. „Nije lako i wemu, da on sada treba sve da re{ava. Imao je dve tri situacijie, imao je jedan {ut.

Ba{ sam zadovoqan sa wim“, dodao je on. Stanojevi} je zakqu~io da }e u narednim danima biti poznato, koliko }e pauzirati kapiten Lazar Markovi}, nakon {to je u me~u Lige konferencija protiv Flore do`iveo prelom kqu~ne kosti. Fudbaleri Partizana naredni me~ u Super ligi Srbije igraju na svom terenu protiv Novog Pazara. S. G.

SPORT

Pe{i} posle poraza:

ITALIJA SE KLAWA SRBINU!

Momci moraju da nau~e kako se igra za nacionalni tim Ko{arka{ka reprezentacija Srbije je doìvela prvi poraz pod komandnom palicom Svetislava Pe{i}a, ali selektor "orlova" ne o~ajava. Podsetimo, Srbija je u gostima poraèna od Belgije, a taj me~ je obeleìo i nesvakida{wi prekid me~a, ba{ kada su "orlovi" krenuli da privode posao kraju uz zna~ajno vo|stvo. – Pre svega, ~estitam Belgiji i wenom selektoru. Trener \er|a je zasluìo pobedu, bez dileme… Sve vreme je delovalo da smo kontrolisali utakmicu i rezultat, ali smo imali deset izgubqenih lopti i vratili smo protivnika u igru. Posle deset izgubqenih lopti su pravili lake poene i popravilo im se samopouzdawe. To je razlog {to nismo reagovali kako smo hteli. Znali smo na po~etku posledwe ~etvrtine da }e Belgijanci biti agresivni-

KAKAV JE SISTEM KVALIFIKACIJA? Srbija je u grupi A sa Letonijom, Belgijom i Slova~kom, tri ekipe prolaze u narednu rundu kvalifikacija, ali je va`no i preneti {to je mogu}e vi{e bodova, jer sledi "ukr{tawe" sa grupom B u kojoj su Grci, Turci, Belorusi i Britanci. Kada se te dve "spoje", ba{ kao i u ostalim evropskim, igra}e se opet po principu "svako sa svakim, kod ku}e i na strani", pa }e tri prvoplasirane ekipe iz novonastalih grupa izboriti plasman na Mundobasket 2023.

Du{an Vlahovi} oborio "neoborivi" rekord!

ji, fokusiraniji, tvr|i na lopti… I ovo se desilo. Tre}u ~etvrtinu smo po~eli 8:0, 9:0, bez organizacije i tako smo im podigli samopouzdawe, zapo~eo je Pe{i} svoju analizu. Osvrnuo se potom na stav Marka Jagodi}a Kurixe ("Igrali smo previ{e mekano. Ne znam za{to, ali smo se mu~ili u nekim defanzivnim zadacima. Nadam se da }e ovo biti posledwi put…"). - Jo{ jednom, ovo su kvalifikacije, pro{lu smo dobili, ve~eras smo izgubili. Kao {to je Marko rekao, ovo treba da imamo na umu i da nau~imo. Imamo i mnogo igra~a koji su prvi put u reprezentaciji, moraju da nau~e kako se igra za nacionalni tim. Ovo je druga~iji sistem takmi~ewa, svaka utakmica je kao posledwa i moramo da kontroli{emo boqe napad i loptu. Vidimo u ovim kvalifikacijama, ne samo sada, svaka utakmica je te{ka za dobiti. Za vas nije va`no, ali za mene jeste, posle ovih utakmica imam boqu sliku ovog tima, prvi put sam sa ovim momcima. Vrlo su talentovani, imaju dobar stav, bore se za zemqu i saigra~e. To je osnova za budu}nost, zakqu~io je Svetislav Pe{i}. U narednom "kvalifikacionom prozoru", Srbija 25. februara do~ekuje Slova~ku, a onda joj tri dana kasnije gostuje. S. G.

NAVIKNIMO SE NA UDARCE OD MALIH:

Bi}e ih sve dok FIBA i Evroliga ne sednu za sto Postepeno po~iwemo da se navikavamo na poraze reprezentacije u kvalifikacijama za velika takmi~ewa od protivnika bez ko{arka{kog pedigrea. Aleksandar \or|evi} spotakao se o Estoniju, Igor Koko{kov o poluprofesionalnu [vajcarsku, selektor Svetislav Pe{i} o Belgiju, koja je, bar u pore|ewu sa "sajxijama", respektabilna ko{arka{ka nacija. Posle pobede nad Letonijom na startu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2023. godine, ostvarene krajwim naporom na doma}em terenu, Srbija je novembarski "prozor" zatvorila porazom od Belgije u gradi}u Monsu, iako je tri ~etvrtine sve konce dr`ala u svojim rukama. Nakon prekida u prvom minutu posledwe ~etvrtine zbog problema sa osvetqewem u dvorani, nastupilo je pomra~ewe. De{avali su se iznena|uju}i porazi, pa i {okantni kao onaj od [vajcaraca, ali se nikad nije desilo da "orlovi" u jednoj ~etvrtini postignu samo {est poena. U posledwih deset minuta proma{ili su 12 {uteva iz igre, gubili lopte kao pioniri na prvom treningu. To {to se prstima jedne

ruke mo`e nabrojati broj treninga ove selekcije, u kojoj su u dve utakmice nastupila ~etvorica debitanata, nesumwivo je jedan od razloga potpunog kolapsa u zavr{noj deonici. Kada je Pe{i} pedago{ki ispravno rekao da bi trebalo da, u odsustvu na{ih najboqih igra~a, od raspolo`ivih napravimo najboqe, mo`da je zaboravio da napomene da je potrebno znatno vi{e vremena od nekoliko zajedni~kih treninga. - Imamo i mnogo igra~a koji su prvi put u reprezentaciji, moraju da nau~e kako se igra za nacionalni tim. Ovo je druga~iji sistem takmi~ewa, svaka utakmica je kao posledwa - rekao je Pe{i} posle me~a sa Belgijom.

^etvrtak 2020. 31 ^etvrtak10. 2. decembar 2021.

Isto vaì i za druge nacije visokog ili bar osredweg ko{arka{kog rejtinga, koje u kvalifikacijama ne mogu da ra~unaju na NBA i evroliga{ke igra~e. Gr~ka je u novembarskoj akciji izgubila od Velike Britanije, Turska od Belorusije, Amerikance je u duelu sa Kubom spasavao nekada{wi NBA as Ajzea Tomas. Mnogi pla}aju cenu nerazumne odlike FIBA da organizuje kvalifikacije usred klupske sezone kada, za razliku od velikog fudbalskog brata, nije u mogu}nosti da obezbedi da igraju najboqi igra~i. Iza floskule o èqi da se popularizuje sport, kao {to to obi~no biva, zapravo stoji finansijski interes organizacije koja se sama odrekla svoje nekada unosne koke - elitnog evropskog klupskog takmi~ewa. Dok ne do|e do kompromisa sa Evroligom oko usagla{avawa takmi~arskih kalendara, porazi kao {to je ovaj Srbije u me~u sa Belgijom bi}e neminovni. Do sada nismo pla}ali veliku cenu, u smislu plasmana na velika takmi~ewa. Verovatno ne}emo ni sada, osim {to moramo da istrpimo te povremene udarce od protivnika iz niè kategorije. N. R.

Du{an Vlahovi} je ispisao nove stranice istorije italijanskog fudbala. On je u subotu, u okviru 14. kola Serije A, dao vode}i gol za Fiorentinu na gostovawu Empoliju, a iako ta istinska majstorija Vlahovi}a nije bila dovoqna za trijumf, jer je u ~etiri posledwa minuta doma}in preokrenuo, Srbin je stigao do rekorda. I to kakvog. Posle 61 godine oboren je klupski rekord Fiorentine po broju golova koje je jedan igra~ dao u kalendarskoj godini. Poku{avali su to nestvarno dostignu}e da obore mnogi asovi, i ~uveni Gabrijel Batistuta, i sjajni Luka Toni, ali... Du{an Vlahovi} je jedini kome je to po{lo za rukom. Naime, [ve|anin Kurt Hamrin, koji je za "Violu" igrao od 1958. do 1967. godine, najpre je postao rekorder kluba iz Firence kada je od 1. januara do 31. decembra 1959. suparni~ke golmane matirao 25 puta, a onda je slede}e, 1960, postigao ~ak 27 pogodaka. I, taj podvig su mnogi u dresu Fiorenine probali da nadma{e, najbliì su bili Gabrijel Batistuta 1988, kada je dao 23 gola, te Luka Toni koji je 2006. postigao 24, a onda je na scenu stupio 21-godi{wi Srbin. Kada je zatresao mreù Empolija, Du{an Vlahovi} je do{ao do ~ak 28. gola za klub u 2021, i time oborio Hamrinov rekord koji je trajao vi{e od {est decenija. I ne samo to. Vlahovi} je do{ao do 11 ovosezonskoj pogodaka u Seriji A, ~iji je trenutno najboqi golgeter. Od po~etka pro{le sezone italijanskog {ampionata, srpski napada~ je ~ak 32 puta tresao mreè rivala u Seriji A. U ovoj sezoni, ra~unaju}i i Kup Italije, Vlahovi} je na 15 me~eva za Fiorentinu dao 13 golova i imao dve asistencije, a na sedam utakmica za reprezentaciju Srbije postigao je pet pogodaka i dvaput asistirao kolegama iz nacionalne selekcije. Podsetimo, Du{an Vlahovi} je ro|en 29. januara 2000. u Beogradu, ponikao je u Partizanu, iz kog je 1. jula 2018. pre{ao u Fiorentinu kada je wegova trì{na vrednost bila procewena na milion evra, ali je klub iz Firence platio dvostruko vi{e, da bi obezbedio potpis supertalentovanog napada~a kog su hteli i drugi klubovi. Sada je Vlahovi} vi{estruko skupqi, a tome su doprinele i igre u Italiji, ali i u reprezentaciji Srbije, u ~ijoj je omladinskoj selekciji {est puta bio strelac na 11 utakmica, dok je u "A" timu "orlova" dao sedam golova na 14 me~eva.

ZLA KOB NAJSKUPQEG FUDBALERA SVETA:

Kraj godine za Nejmara, tre}i put mu stradao sko~ni zglob Povreda nikada ne dolazi u dobrom trenutku, ali to se naro~ito odnosi na Nejmara, najskupqe pla}enog igra~a na planeti do sada (222 miliona), koji ne prestaje da re|a odsustva u dresu "svetaca", s najavom da je ova fudbalska godina za wega zavr{ena posle povrede u Sent Etjenu. Posle starta Masona, Nejmar je, urlaju}i u bolovima, u nedequ iznet na nosilima, a stadion "@ofroa Gi{ar" morao je da napusti na {takama. Jo{ jedna wegova povreda zgloba ostavi}e Mbapea i drugove bez pomo}i Brazilca, prema prvim procenama, dugih {est nedeqa. Ispostavi}e se, tako, da }e Nejmar nedostajati kada je to dosta va`no za PS@, kao {to je to ve} ~esto bio slu~aj. Sre}om, ne}e biti sudbonosne utakmice, jer Pariàni ve} znaju da }e takmi~ewe po grupama u Ligi {ampiona zavr{iti na drugom mestu, dok u Ligi imaju komotnu prednost na liderskoj poziciji. Zabriwava hroni~na osetqivost Nejmarovih zglobova, jer mu je ovo tre}a teà povreda te vrste u dresu "svetaca". Pre svega, me|utim, navija~ima je te{ko palo {to }e izostati daqe uigravawe trojke MNM, koja se ba{ nije pokazala ubita~nom ove jeseni. Mpabe i Mesi }e, tako, morati izvesno vreme sami da pronalaze zajedni~ki ose}aj na terenu. Ako moè da posluì kao uteha navija~ima, dvadesetdevetogodi{wi Brazilac je obe}ao da }e se, posle povrede, "vratiti jo{ ja~i".

THURSDAY  ^ETVRTAK 2. 12. 2021.

\OKOVI] NA UDARU!

Australijan open je tek prva mina za Novaka Novak \okovi} juri sa Srbijom Dejvis kup trofej, ali svi se mnogo vi{e bave pitawem da li }e se najboqi teniser sveta pojaviti u Melburnu. Direktor Australijan opena Krejg Tili danima pri~a da niko ne}e mo}i da se takmi~i na prvom grend slemu sezone ukoliko ne bude vakcinisan.

Hrvatska sru{ila Italiju u Dejvis kupu, ~eka Srbiju za veliki spektakl Teniska reprezentacija Hrvatske je prvi polufinalista Dejvis kupa po{to je u ~etvrtfinalu savladala Italiju u Torinu sa 2:1. Hrvatska }e u polufinalu igrati sa boqim iz duela Srbije i Kazahstana, pa bi u slu~aju pobede Novaka \okovi}a i ekipe mogli da gledamo spektakl u polufinalu. Prvi poen Hrvatima je doneo Borna Gojo koji je u tri seta savladao Lorenca Sonega i priredio veliko iznena|awe. Gojo, ina~e 279. igra~ sveta je pobedio 27. igra~a planete rezultatom 7:6, 2:6, 6:2. Hrvati su imali priliku da sve re{e u drugom me~u, ali je Marin ^ili} ispustio priliku, po{to ke posle preokreta izgubio od Janika Sinera. ^ili} je dobio prvi set sa 6:3, da bi u narednom setu Siner posle drame trijumfovao u taj-brejku sa 7:4. U tre}em setu je Siner bio siguran i dobio sa 6:3, pa je odluka pala na dublove. Tu su Hrvati bili sigurni po{to je jedan od najboqih dublova sveta Mekti} i Pavi} lako savladao Sinera i Fowinija sa 6:3, 6:4.

Sr|an \okovi}, otac prvog tenisera sveta, kaè da na{ as ne}e pristati na ucene, pa je veliko pitawe da li }e se Novak pojaviti u Melburnu. - Pri~ali smo sa Novakom i wegovim timom i oni jasno razumeju da ako èle da do|u na Australijan open da moraju biti potpuno vakcinisani. Znaju da je to uslov za sve, ne samo za igra~e, ve} i za navija~e i sve osobqe. On je rekao da je to privatna odluka za wega i da }e nas na vreme obavestiti. Znam da èli da igra, to je jasno nazna~io, ali sada zna

\OKOVI] VAKCINISAN?

Radmilo Armenuli}: "Novak da ne pravi dramu, treba da ode u Melburn i osvoji taj turnir"

Proslavqeni teniski stru~wak Radmilo Armenuli} smatra da Novak \okovi} treba da ide na Australijan open i osvoji 21. gren slem titulu u karijeri.

Glad je stvorila duh revolucije koji je ja~i i od smrti Dijego Armando Maradona, jedan od najboqih fudbalera svih vremena preminuo je pre godinu dana, a pored legende najva`nije sporedne stvari, svet je izgubio i revolucionara, ~oveka koji je svojom re~ju ukazivao na nepravde i u svakom momentu je bio u stawu da uka`e na wih, bez pardona. Maradona je fudbalu ostavio mnogo, navija~ima se}awe na verovatno najboqeg igra~a ikada, ali va`nije od toga slobodarskom svetu je dao amanet da sledi wegov put i da upire prstom u nepravde i nejednakosti. Takvih je u dana{wem vremenu mnogo i retki su oni koji su spremni da svoj autoritet i kredibilitet usmere na borbu. Sre}a za Srbiju je da takvu li~nost ima u Novaku \okovi}u, najboqem teniseru sveta koji pokazuje da ima petqu i voqu da se uhvati u ko{tac sa monopolima, elitama i „silama“. Za{to? Zato {to je do{ao iz gladi, kao Maradona, zato {to mu nisu davane nikakve {anse, jednako kao Maradoni, zato {to zna da wegov sjaj ne}e mo}i da ukaqaju nikakve negativne pri~e – {to je bila i ideja kojom se vodio Maradona, do samog kraja `ivota.

GLAD

Nekada{wi kapiten Dejvis kup tima Jugoslavije veruje da je Nole ve} vakcinisan a da neizja{wavawe po tom pitawu moè samo da mu {kodi. - Smatram da Novak ne treba da pravi dramu oko toga, ve} otvoreno da kaè da li je vakcinisan ili ne. Ovako moè samo sebi da na{kodi. Prosto je, ako se ne vakcini{e, ne}e mo}i da igra, a to je samo wemu minus. Treba da ide, za wega je veoma va`no da osvoji taj grend slem. Tako bi stigao do 21. trofeja na najve}im turnirima. Mislim da je Novak vakcinisan i da }e igrati - rekao je Armenuli}. Na pitawe da li to zna ili je samo wegov stav, nekada{wi selektor je dao dodatno poja{wewe. - Moj izvor je to {to je u{ao u Austriju. Znate da je tamo korona-lokdaun, tako da ne bi mogao da u|e da nije vakcinisan - zakqu~io je legendarni teniski stru~wak. uslove koje mora da pro|e da bi bio u mogu}nosti da igra - rekao je pre nekoliko dana Tili. Sada se u pri~u ukqu~io i novinar Adam Zagorija, koji je podelio nove informacije koje se ti~u grend slem turnira u Parizu i Londonu. - Mogu}e je da }e Rolan Garos i Vimbldon slediti primer sa vakcinama, tako da je Australijan open tek prva mina za Novaka \okovi}a - napisao je on. Podse}awa radi, Australijan open se igra od 17. do 30 januara 2022. godine. \okovi} je rekorder po broju osvojenih pehara u Melburnu, po{to ih ima devet. Srbin bi trebalo da brani trofej u Melburnu koji je osvojio pro{le godine u finalu sa Danilom Medvedevom, koga je savladao u tri seta. N. R.

Maradona je ro|en kao peto od osmoro dece i od rane mladosti je morao da se bori za opstanak, ~esto rade}i sporedne poslove kako bi doneo novac u ku}u. Otvarawe vrata taksija, prodavawe sekundarnih sirovina – to je bila svakodnevica mladog Dijega koji je utehu pronalazio u fudbalu, ali kako na po~etku porodica nije imala novca za pravu loptu ònglirao je pomoranxu ili zgu`vane novine. A pravi fudbal mu je doneo veliko bogatstvo, novac koga nije bio potpuno svestan i ~ije prisustvo je u siroma{nom detetu probudilo |avole koji su ga pratili do kraja ìvota. Ali – svaka pomisao na glad i siroma{tvo u Dijegu je budila bunt, ose}aj nelagodnosti i èqu da se ne{to uradi tim povodom. Nije birao ni mesto ni vreme. Ni likove. „ûo sam papu u Vatikanu kako mi kaè da je crkva zabrinuta za blagostawe siroma{ne dece, a u crkvama sama video sve same zlatne svodove. Prijatequ, prodaj te plafone, u~ini ne{to!“, govorio je Dijego.

REVOLUCIJA KAO @IVOTNI MOTIV

Beda u kojoj je odrastao, beda koju je vi|ao u svom starom kraju i {irom sveta navela ga je da govori jo{ glasnije i zala`e se za revoluciju, zapravo za sve {to je smatrao ispravnim, protiv neispravnog i otima~ki nastrojenog, kakvim je smatrao zapadni svet. Kao fudbaler je sru{io zapadni svet 1986. godine, ~uvenom

„Bo`jom rukom“ u ~etvrtfinalu Svetskog prvenstva protiv Engleske, a iste godine je oti{ao na Kubu i upoznao se sa svojim potowim velikim prijateqem, ~ovekom koga je nazivao drugim ocem – Fidelom Kastrom. „Ja nisam komunista, ja sam Fidelista i to do smrti“, rekao je Maradona. Nije to bila glavna ideja, Maradona je na Kubi èleo da ~uje pri~e o svom prvom idolu Ernestu êu Gevari ~iji lik u obliku tetovaè je nosio na svom desnom ramenu i ponosno ga je pokazivao u svakoj prilici. Levi~arske ideje, èqa da se postigne socijalna pravda, otpor prema imperijalizmu i osvaja~kim namerama zapadnog sveta, Maradonu su odvele i na druèwe sa drugim ju`noameri~kim liderima poput Eva Moralesa, Uga âvesa i Nikolasa Madura.

BORAC PREPOZNAJE BORCA

Posledwih godina svedoci smo borbe koju Novak \okovi} vodi za poboq{awe statusa kolega koji nisu imali sre}u i znawe da poput wega postanu milioneri na osnovu svog rada i rezultata, ali za zalagawe u trud ipak zasluùju ve}e finansijske prihode. \okovi}eva ideja nije nailazila na dobar odziv, ali je tako bilo i Maradoni kada je 1995. godine podigao glas o neophodnosti druga~ije raspodele novca u svetskom fudbalu, ~ak u tom vremenu kada se nisu vrtele cifre kakve danas vi|amo. ûdni putevi su povezali \okovi}a i Maradonu, a legendarnom Argentincu je trebalo svega nekoliko re~enica da se poistoveti sa Srbinom i da shvati da je, sli~no wemu, i Novak morao da proìvi sva{ta da bi stigao na vrh. „Novak mi je pri~ao da je trenirao na mestima gde su padale bombe pa je morao da ide da trenira na drugim mestima. Ako bombe padaju levo, on trenira desno. To mi je bilo neverovatno i uvek o tome pri~am sa velikim ponosom. Uverio sam se da ga slava nije promenila“, istakao je Maradona. S. G.