Srpski glas 19. oktobar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 19. 10. 2023. z Year XXXIII No.2575

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

AUSTRALIJANCI NA Tema nedeqe: REFERENDUMU REKLI „NE“ ABORIXINIMA FORUM „POJAS I PUT“ U PEKINGU

Strana 4

Vu~i} sa Si \inpingom, potpisan sporazum o slobodnoj trgovini Strane 12 i 14

l Domoroda~ke zajednice {irom zemqe najavile „nedequ }utawa i razmi{qawa“ l Vi{e od 60 odsto Australijanaca glasalo protiv predloga promene Ustava

Riznica:

SVADBA PETRA I ZORKE KARA\OR\EVI] IZAZVALA JE PRAVU BURU U EVROPI

PRI^E IZ ZAJEDNICE

Strane 16 i 17

u U srcu australijske prestonice ~uvaju Srbiju od zaborava u FK Sin|eli} Vestgejt iz Melburna proslavio uspe{nu sezonu u Novosti iz hrama Svetog Save u sidnejskom Flemingtonu

Putopis:

Strana 20

Dr`ava Monako – azurni, rasko{ni i hedonisti~ki raj

Strana 25

@ena ~iji je otac bio kraq Crne Gore, mu` kraq Srbije a sin kraq Jugoslavije Svet poznatih:

^udne navike poznatih bogata{a

Strana 29

2 ^etvrtak 19. oktobar 2023.

IZME\U DVA VIKENDA

Potpisan Sporazum o uzajamnom priznavawu profesionalnih kvalifikacija na Samitu Berlinskog procesa u Tirani SEDAM DECENIJA OD OSNIVAWA BEOGRADSKIH „VE^ERWIH NOVOSTI“

Vu~i}: Novosti ba{tine i ~uvaju }irilicu, i donose proverene informacije Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} prisustvovao je sve~anoj akademiji povodom 70 godina „Ve~erwih novosti" i tom prilikom istakao da su "Novosti" ozbiqne novine koje donose proverene informacije. Da ne zaboravimo da je to jedna od retkih novina koja ba{tini i ~uva na{e }irili~no pismo i uvek sam sre}an kada mogu da prisustvujem ovakvim doga|ajima jer ovakvih 70 godina svakako jesu istorija", rekao je Vu~i}. Glavni i odgovorni urednik "Ve~erwih novosti" Milorad Vu~eli} je naveo da kroz ~estitke od raznih dràvnih zvani~nika i javnih li~nosti, "Novosti" dobijaju potvrdu da vredi ono {to rade u vremenima koja nisu sklona istinitom informisawu. „Stalno se kaè da su 'Novosti', koje se {tampaju na }irilici i na sve na~ine ~uvaju srpski jezik, narodne novine sa neskrivenim nacionalnim predzankom, te`wom ka sabornosti, mediji koji ~vrsto stoji na srpskom stanovni{tvu", rekao je Vu~eli}. Dodao je da "Novosti" ~ine mnogo, rade}i na prostorima na kojima ìve Srbi. Patrijarh Porfirije je uputio ~estitku "Ve~erwim novostima" u kojoj je naveo da je kroz ~itawe tih novina uvideo da su wihovi urednici i novinari uvek ba{tinili profesionalne vrednosti. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabi} poru~ila je u ~estitki da su ''Novosti'' za svo ovo vreme profesionalnim i istinitim izve{tavawem u~inile da uìvaju visok ugled svih ~italaca. Ministar odbrane Milo{ Vu~evi} je u ~estitki naveo da su ''Novosti'' podre|ene ~itaocu, ali ne po cenu senzacionalizma. êstitke su uputili i ministar spoqnih poslova Ivica Da~i}, ministar finansija Sini{a Mali, ministarka kulture Maja Gojkovi}, ministarka zdravqa Danica Gruji~i}, kao i gradona~elnik Beograda Aleksandar [api}. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je u ~estitki rekao da je kvalitet na kojem "Novosti" insistiraju, prepoznat kod ~italaca iz Republike Srpske koji su im ukazali poverewe.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija). Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Predstavnici zemaqa regiona Zapadnog Balkana, me|u kojima je i predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabi}, potpisali su u Tirani, u okviru Samita Berlinskog procesa, Sporazum o uzajamnom priznavawu profesionalnih kvalifikacija na teritoriji zapadnog Balkana za medicinske sestre, doktore veterinarske medicine, farmaceute i babice. Potpisane su Zajedni~ka deklaracija o ViFi za inicijativu Zapadni Balkan, Zajedni~ka deklaracija o jedinstvenoj zoni pla} awa u evrima (SEPA), Zajedni~ka deklaracija o namerama o regionalnom klimatskom partnerstvu, Zajedni~ka izjava o spre~avawu zaga|ewa plastikom, ukqu~uju}i morsko sme}e, Zajedni~ka deklaracija zemaqa jugoisto~ne Evrope Ugovora o transportnoj zajednici, CEFTA o olak{avawu trgovine i transporta i Zajedni~ka deklaracija o uspostavqawu Opservatorije za konvergenciju. Sporazume su potpisale zemqe Zapadnog Balkana, me|u kojima je Srbija i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabi}. Brnabi} je pre po~etka Samita u Tirani izjavila da }e ovi sporazumi omogu}iti boqu integraciju Zapadnog Balkana i

zbli`avawe sa EU. "Ove godine o~ekujemo potpisivawe sporazuma o uzajamnom priznavawu profesionalnih kvalifikacija za medicinske

Brnabi} je u Tirani poru~ila da }e Srbija svakako biti spremna za pro{irewe EU do 2030. godine, ali da to da li }e do pro{irewa i do}i vi{e zavisi od EU i

sestre, za doktore veterinarske medicine, tako|e za babice i farmaceute", rekla je premijerka. Glavna dostignu}a Berlinskog procesa su: Osnivawe Regionalne kancelarije za saradwu mladih (RICO), Komorski investicioni forum, Ugovor o regionalnom romingu (sprovo|ewe je po~elo 1. jula 2021.), prekidawe sporazuma o ni`im cenama rominga podataka izme|u Zapadnog Balkana i zemaqa ~lanica Evropske unije (stupio na snagu 1. oktobra 2023. godine),

evropskih internih reformi. Predsednica Vlade Srbije je navela da je na samitu bilo re~i i o dijalogu o normalizaciji izme|u Beograda i Pri{tine. "[to se ti~e dijaloga Beograda i Pri{tine, bilo je poziva na nastavak, na deeskalaciju. Ali, kao {to smo videli i u Granadi, nije tu problem u Beogradu", poru~ila je premijerka. Evropski zvani~nici jo{ jednom su pozvali na deeskalaciju sukoba na KiM i istakli da je va`no da se {to pre sedne za pregovara~ki sto.

Odràna premijera filma ”Heroji Halijarda” Vu~i}: Izbori mogu da budu odràni 17. decembra Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je pre polaska u Kinu da }e zajedno biti odràni parlamentarni, pokrajinski, beogradski i izbori u jo{ nekim op{tinama, dodaju}i da su spremni za wih od 17. decembra. Vu~i} je to rekao na RTS-u, odgovaraju}i na pitawe kada }e i koji izbori biti odràni. „Ja sam dobio pismo (opozicije) i evo da im zvani~no odgovorim. Razgovarao sam sa vi{e qudi, neki su za, neki su protiv, u ovom trenutku ne mislim da je to kqu~na tema, ali morate da po{tujete demokratiju, da po{tujete opozicione stranke, {ta god mislili o wihovom radu, a nisam neko ko je odu{evqen wihovim radom i to govorim kao predsednik Srbije, a ne kao ~lan stranke, rekao je Vu~i}. Dodao je da bi voleo vi{e odgovornosti posebno u te{kim trenucima za dràvu kao {to smo ih imali 3.maja ili ju~e, danas, kako kaè, ne bi {kodilo, qudi bi to umeli da cene. Na pitawe da li }e izbori biti odràni 17. decembra, Vu~i} je odgovorio: Da, mogu da budu 17. decembra.

Film rediteqa Rado{a Baji}a „Heroji Halijarda” je premijerno prikazan u ispuwenoj beogradskoj MTS dvorani, gde se posetiocima poklonila brojna filmska ekipa, koja je zasluìla vi{eminutne ovacije. Premijeri su prisustvovali brojne zvanice iz politi~kog i javnog ìvota Srbije. „Heroji Halijarda” su prvi film snimqen o akciji pripadnika Ravnogorskog pokreta spasavawa savezni~kih pilota 1944. godine, a Baji} je novinarima na crvenom tepihu rekao da je na projektu proveo pet godina mukotrpnog i napornog rada, dodav{i da je za wega ova premijera „praznik filma”. Primetiv{i da se obi~no autor kada zavr{i film pla{i kako }e ga primiti gledaoci i kritika, Baji} je dodao da je on „potpuno opu{ten”, i smatra „Heroje Halijarda” za veliku stvar po{to „otkrivaju jedan deo slavne srpske istorije”. „Du{an Kova~evi} je rekao da su u Americi svakog pqa~ka{a banke oven~ali filmom, a mi ovde imamo u srpskoj istoriji toliko izuzetno va`nih tema koje su ostale skrivene. Sad smo uspeli sa da pokaèmo {ta su na{i preci uradili, koliko su bili hrabri i malo mislili na svoje ìvote da bi spasli ameri~ke i engleske pilote”, istakao je Baji}. U Baji}evom filmu u pozadini istorijskog doga|aja odvija se pri~a o tri brata Jovi}a i wihovoj porodici, razapetoj izme|u suprotstavqenih ideologija. Dok se Mirko bori u odredima Jugoslovenske vojske u otaxbini, Sreten se pridruìo partizanima, a Ilija, najmla|i mu{ki naslednik, koga otac èli da sa~uva, rastrzan je izme|u dve strane. U filmu igraju @arko Lau{evi}, Petar Boòvi}, Nela Mihailovi}, Nikola Rako~evi}, Radovan Vujovi}, Stiven Viqem Mur, ûbrilo ûpi}, Nina Ne{kovi} i brojni drugi. Prisutni na premijeri su bili i Baji}evi koscenaristi Kova~evi} i Strahiwa Maxarevi}.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 19. oktobar 2023. 3

POLICIJA NOVOG JU@NOG VELSA OTKRILA UBICU DENIJA SRBINA!

Ubica uhap{en u dowem ve{u, prona|eno i oru`je Teàk problem: Sumo rva~i bili prete{ki da bi avion poleteo, pa organizovan dodatni let Japanski avioprevoznik "Xapan erlajns" (JAL) morao je da angaùje dodatni avion jer se pojavila bojazan da bi moglo da do|e do prekora~ewa teìne koju putni~ka letelica moè da ponese. U pitawu nije bio teàk prtqag, ve} sami putnici. Avion je bio pun sumo rva~a, a kako jedan rva~ u proseku imaju oko sto dvadeset kilograma, osobqe je zakqu~ilo da bi moglo da do|e do prekora~ewa teìne, te je za wih organizovan dodatni avion. Planirano je bilo da sumo rva~i odlete avionom tipa "boing 737800" od aerodroma Haneda u Tokiju i aerodroma Itami iz Osake, da bi oti{li na ostrvo na krajwem jugu zemqe, Amami O{ima, gde je bio zakazan sportski festival, prenosi "Gardijan". Zabrinutost je po~ela da raste kada je osobqe shvatilo da su na spisku putnika sumo rva~i, ~ija je prose~na teìna sto dvadeset kilograma, {to je mnogo vi{e od prose~nih sedamdeset kilograma po putniku normalne gra|e. Po{to aerodromska pista na ostrvu Amami nije bila u mogu}nosti da primi ve}i avion, radnici JAL su morali da zatraè dodatnu letelicu za dvadeset sedam rva~a, ukqu~uju}i ~etrnaest rva~a koji su morali da lete od Itamija do Hanede, da bi se ukrcali na specijalni let. "Veoma je neobi~no da se uvede jo{ jedan poseban let zbog ograni~ewa teìne na letelicama", rekao je portparol JAL, za regionalni list "Minami-Nipon [inbun". Dodatni letovi su angaòvani za povratak sumo rva~a ku}ama, nakon {to je turnir zavr{en u nedequ, naveli su japanski mediji. Ovo nije prvi put da su se sumo rva~i pojavili u medijima zbog sli~ne situacije. Fotografija sumo rva~a naguranih u mali putni~ki avion 2014. godine postala je hit na internetu. Kasnije se grupa rva~a fotografisala dok su se vozili u autobusu na putu ka kampu. Iako ne postoji minimalna kilaà koju je potrebno dosti}i za dobijawe titule sumo rva~a, sigurno je da vi{ak telesne mase daje prednost u igri. Orora Sato{i, koji je ro|en u Rusiji i koji je odlu~io da ode u penziju pre pet godina, bio je teàk oko dvesta devedeset dva kilograma i jo{ uvek nosi titulu najteèg sumo rva~a u istoriji.

Policija Novog Ju`nog Velsa uhapsila je Maseija T. (19) zbog sumwe da je 29. jula u Sidneju ubio Srbina Dejana Radulovi}a, zvanog Deni Srbin. Kako prenose australijski mediji, srpski dr`avqanin je posle sva|e sa dvojicom mu{karaca na ulici brutalno pretu~en, izboden a potom upucan u luksuznom predgra|u Sidneja. - Maseij T. je optu`en za ubistvo. Pet policajaca je upalo u wegovu ku}u u utorak ujutru. Zatekli su ga u ku}i bez majice, na snimcima se vidi kako mirno sedi i razgovara sa policijom, koja je potom pretresla wegovu ku}u, stavila mu lisice i odvela ga u stanicu policije. Wemu je odbijena kaucija i danas bi trebalo da bude izveden pred sud - prenose mediji i navode da je iz ku}e odneta garderoba koja }e biti predmet forenzi~ke analize. Oni podse}aju da je kobne no}i policija na mestu zlo~ina zatekla Radulovi}a sa te{kim povredama glave i tela. On je preba~en u bolnicu Kraqevskog

Pablikej{ns”, wihova analiza mikro uzorka osnovnog sloja boje otkrila je jedinstvenu me{avinu visoko saponifikovanih uqa (uqa u kombinaciji sa bazama) i visokog udela olova i beli olovni pigment kome nedostaje cerusit. Pored toga, otkrili su retko jediwewe zvano plumbonakrit, jediwewe koje je stabilno samo

rol policije Novog Ju`nog Velsa {ta je otkriveno tokom istrage ubistva Srbina. Auto je, kako navode, prona|en ubrzo a u wemu je policija otkrila i pi{toq. Australijski mediji prenose i da je Radulovi} u vreme ubistva bio na uslovnoj slobodi zbog trgovine drogom. Policija sumwa, kako navode, da se u nera{~i{}enim poslovima oko droge krije i motiv zlo~ina.

MO@DA I NIJE SLU^AJNO:

Voz sa evroposlanicima oti{ao u Diznilend umesto u Strazbur Brzi voz u kojem su bile stotine poslanika i zvani~nika Evropskog parlamenta je na putu za Strazbur ove nedeqe pogre{no skrenuo i nakratko zavr{io u zabavnom parku Diznilend kod Pariza.

„Mona Liza“ – razotkrivena jo{ jedna tajna ~uvene slike „Mona Liza”, remek-delo Leonarda da Vin~ija, poznato je kao slika koja je skrivala mnoge tajne. Od na~ina slikawa do boja koje su kori{}ene, ali ~ini se da su nau~nici otkrili jo{ jednu wegovu tajnu – retko hemijsko jediwewe u boji. Kako navode francuski i britanski nau~nici u studiji objavqenoj u ~asopisu „Ej-Si-Es

princa Alfreda, ali je uprkos naporima lekara preminuo. Obdukcijom je utvr|eno da je osim povreda no`em imao i prostrelnu ranu na telu. - Tokom istrage je utvr|eno da su svedoci videli da se Radulovi} sva|ao sa dvojicom mu{karaca pre nego {to je zadobio povrede. Oni su, kako je otkriveno, pobegli sa mesta zlo~ina u belom xipu - saop{tio je portpa-

u alkalnom okru`ewu prvog sloja boje. Nau~nici isti~u da je ovo potvrda da je Da Vin~i koristio prah olovnog oksida za zgu{wavawe i su{ewe boje. Isti~u da je retko jediwewe osnovnog sloja bilo druga~ije u recepturi uqane boje, {to ukazuje na to da je Da Vin~i nameravao da pripremi gustu boju za pokrivawe drvene plo~e na kojoj je bila naslikana Mona Liza. Ali to nije jedino otkri}e koje je iznenadilo nau~nike i istori~are umetnosti. Pored plumonakrita, otkriveno je i jediwewe {anonit, {to je prvi takav slu~aj u istorijskoj slici. Iako je i sam Da Vin~i u svojim bele{kama pomiwao svoje recepte za boje, one nisu bile precizne niti su otkrile koja jediwewa je koristio prilikom me{awa boja Kako isti~u u studiji, ova otkri}a su pru`ila dragocene nove uvide u slikarske metode i materijale Leonarda da Vin~ija.

Svakog meseca EP iznajmquje dva voza za plenarnu sednicu u Strazburu u isto~noj Francuskoj kako bi izbegao veliku kolonu vozila na potezu od 480 kilometara izme|u dva grada, pri ~emu vozovi moraju da pro|u kroz parisku oblast pre nego {to skrenu levo za istorijski grad na granici sa Nema~kom. Umesto u Strazbur, voz je gre{kom stigao u 400 kilometara udaqeni Diznilend kod Pariza.

medom ^ahimom, koji je izgledao kao da pije limunadu. „Nismo mogli da iza|emo, na`alost”, rekao je zvani~nik EU, koji je dodao da je mogao da vidi vrh rolerkostera „Space Mountain”. Jedan od putnika je rekao da nisu ni primetili da su u zemqi Mikija Mausa. „Nije bilo najave o odre|enoj lokaciji i ve}ina je nije identifikovala”, dodao je.

Nakon polaska sa stanice Midi u Briselu, voz je stigao u stanicu [arl de Gol u Parizu i uputio se ka Marne la Vale [esi, gde se nalazi Diznilend, {to je izazvalo ka{wewe od 45 minuta, prenosi Politiko. „Tim Diznilenda”, napisala je holandska evropska poslanica Samira Rafaela na fotografiji koju je objavila na platformi „Iks”, na kojoj se vidi u vagonu voza u kafeu sa kolegom Evropskom parlamentom Moha-

Aludiraju}i na kritike upu}ene takozvanom „putuju}em cirkusu” koji prevozi poslanike u parlament u Strazburu, Danijel Frojnd, nema~ki poslanik, na{alio se: „Mi NISMO parlament Mikija Mausa”. „Imix Evropskog parlamenta kao peripateti~kog cirkusa postaje iz sata u sat sve stvarniji”, napisao je Alberto Alemano, osniva~ neprofitne organizacije „Dobri lobi” na platformi „Iks”.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO

4 ^etvrtak 19. oktobar 2023.

TEMA NEDEQE

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU FORUM "POJAS I PUT" U PEKINGU MELBOURNE SYDNEY BRISBANE GEELONG

Vu~i} sa Si \inpingom u Pekingu, potpisan sporazum o slobodnoj trgovini Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, koji predvodi srpsku delegaciju na tre}em Forumu za me|unarodnu saradwu "Pojas i put", sastao se u Pekingu sa kineskim predsednikom Si \inpingom. U prisustvu dvojice predsednika potpisan dokument o slobodnoj trgovini. Srpska delegacija potpisala je ranije danas ve} nekoliko bilateralnih dokumenata – o izgradwi vi{e saobra}ajnica, izvozu jabuka, modernizaciji fiksne mre`e. Predsednik Vu~i} izjavio je da Sporazum o slobodnoj trgovini, koji je potpisan u Pekingu, otvara nove vidike u odnosima dve zemqe, kao i da je inicijativa "Pojas i put" donela mnogo dobrog na{oj zemqi.

PREKRETNICA U SARADWI SRBIJE I KINE

Srpski privrednici se nadaju boqem plasmanu svojih proizvoda na ogromno kinesko tr`i{te, a potro{a~i ni`im cenama kineske robe u radwama u Srbiji. Trgovinska razmena izme|u Srbije i Kine ima sve ve}i zna~aj za srpsku privredu. Kina je posledwih decenija postala jedan od va`nih trgovinskih partnera Srbije, a potpisivawe Sporazuma o slobodnoj trgovini koje je najavqeno za sutra bi}e nova

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} sastao se sa predsednikom Narodne Republike Kine Si \inpingom u Pekingu zna~ajna prekretnica u saradwi dve zemqe. Stru~waci ukazuju da bi doma}i privrednici mogli imati koristi zbog pove}anog obima trgovine, smawewa carina, ve}e konkurencije, ali i zbog {anse za ve}i priliv investicija iz Kine. Privrednici se nadaju boqem prodoru svojih proizvoda na ogromno kinesko trì{te, a potro{a~i niìm cenama kineske robe u radwama u Srbiji. Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku (RZS) od januara do avgusta ove godine robna razmena izme|u dve zemqe je bila oko 3,7 milijardi evra, od ~ega je ~ak 2,2 milijarde uvoz iz Kine, dok je oko 750 miliona evra vrednost robe koju su doma} i privrednici u prvih osam meseci ove godine prodali na kineskom trì{tu.

Putin stigao u Kinu Ruski predsednik doputovao je u Peking, gde }e u~estvovati na otvarawu Tre}eg me|unarodnog foruma "Jedan pojas, jedan put" Ruski predsednik Vladimir Putin doputovao je u dvodnevnu posetu Pekingu na poziv kineskog predsednika Si \inpinga gde }e u~estvovati na otvarawu foruma "Jedan pojas, jedan put" (1718. oktobar) i odràti niz bilateralnih sastanaka. Kako su ranije naveli u Kremqu, raspored rada ruskog predsednika je veoma gust. Prvi dan posete Putin }e u velikoj meri posvetiti bilateralnim sastancima sa kolegama koji u~estvuju na Tre}em me|unarodnom forumu "Jedan pojas, jedan put". Planirani su sastanci sa predsednikom Vijetnama Vo Van Tuongom, premijerom Kraqevine Tajland Setom Tavisinom, predsednikom Mongolije Uknaginom Kurelsukom i predsednikom Laoske Narodne Demokratske Republike Tonglounom Sisulitom. Osim toga, ruski lider }e danas u~estvovati na zvani~noj ceremoniji sastanka sa kineskim predsednikom Si \inpingom i wegovom suprugom Peng Lijuan, kao i {efovima delegacija koje u~estvuju na forumu. U ruskoj delegaciji su potpredsednici Vlade Aleksandar Novak i Dmitrij êrni{enko, ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov, ministar ekonomskog razvoja Maksim Re{etwikov, ministar finansija Anton Siluanov, ministar saobra}aja Vitalij Saveqev, guvernerka Centralne banke Elvira Nabiulina, direktor Federalne Slu`be za vojno-tehni~ku saradwu Dmitrij [ugajev i generalni direktor Ruskih èleznica Oleg Belozerov. Naime, ovo je 19. Putinova poseta Kini. Pre toga, ruski predsednik je posledwi put boravio u Pekingu na otvarawu Olimpijskih igara 2022. godine.

Predsednik Aleksandar Vu~i} je u Pekingu izjavio da je robna razmena izme|u dve zemqe u posledwih deset godina pove}ana za ~ak 185 puta. Iz godine u godinu je na{ izvoz u Kinu sve ve}i, a u pro{loj godini je dostigao skoro milijardu dolara. Vu~i} je rekao da }e sporazum obuhvatiti 10.412 srpskih tarifnih pozicija odnosno proizvoda i 8.930 sa kineske strane i najavio da }e stupiti na snagu do maja ili juna. On je rekao da bi to zna~ilo da vi{e ne bismo imali nikakve carine koje su danas veoma visoke, na srpsku jabuku, {qivu, breskvu, sojino uqe, jer su to neki od najprodavanijih proizvoda. Predsednik je naveo da ne}e biti carine ni na smrznutu malinu, koja beleì rast od 350 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Proizvodi koji }e imati privilegovani status kada je u pitawu prodaja na kineskom trì{tu su i pivo, voda, kao i farmaceutski proizvodi. On je naveo da }e se carina na vino u narednih pet godina smawivati po 20 odsto godi{we i dodao da }e to zna~iti ve}i prihod za doma}e vinare, ali i niè cene na kineskom trì{tu, {to }e doprineti da na{a alkoholna pi}a budu konkurentnija u izvozu. Period prilago|avawa za rakije }e biti duì i o~ekuje se da carina na ovu vrstu pi}a bude svake godine nià za po 10 odsto, a da bude potpuno ukinuta za deset godina. Vu~i} je najavio da }e i proizvodi koje uvozimo iz Kine, zbog ovog sporazuma biti jeftiniji na doma}em trì{tu.

NI@I I TRO[KOVI UVOZA SIROVINA

"Sporazum o slobodnoj trgovini olak{ava izvoz i uvoz roba izme|u Srbije i Kine. Privrednici u Srbiji mogu o~ekivati pove}awe obima trgovine, {to moè otvoriti nove prilike za izvoz wihovih proizvoda na kinesko trì{te. On obi~no ukqu~uje smawewe ili eliminaciju carina na odre|ene proizvode. To moè zna~iti niè tro{kove uvoza sirovina i komponenti iz Kine, {to je posebno korisno za proizvo|a~e u Srbiji. Otvoreno trì{te, tako|e, moè dovesti do pove}ane konkurenci-

Kineski predsednik do~ekao brojne svetske lidere na samitu Pojas i Put Predsednik Kine Si \inping do~ekao je u Pekingu brojne lidere koji u~estvuju na samitu Pojas i Put. Na vrhu liste gostiju je ruski predsednik Vladimir Putin, koji je jutros stigao u Peking i kome je ovo prvo veliko putovawe u inostranstvo od izbijawa sukoba sa Ukrajinom, prenosi Rojters. U kinesku prestonicu je stigao i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} sa srpskom delegacijom, kao i brojni drugi lideri me|u kojima su ma|arski premijer Viktor Orban, egipatski premijer Mostafa Madbuli, premijer Etiopije Abi Ahmed, predsednik [ri Lanke Ranil Vikremesinge, predsednik Laosa Tonglun Sisulit i drigi. Kina i Etiopija su potpisali zajedni~ku izjavu o uspostavqawu bilateralne strategije nazvane „U svim vremenskim prilikama”, prenela je kineska dràvna agencija Sinhua. Predsednik Kazakhstana Kasim-Xomar Tokajev rekao je da su zdravi, stabilni i dinami~ni odnosi Kine i Kazahstana pogodni za razvoj obe zemqe. Tokom susreta sa predsednikom îlea Gabrijelom Boricem, kineski predsednik je naglasio da su odnosi sa îleom oduvek bili u prvom planu kineskih odnosa sa latino-ameri~kim i karipskim dràvama. Britanska agencija navodi da bi na skupu trebalo da u~estvuju i talibani, {to bi istaklo u prvi plan produbqivawe odnosa koje ova avganistanska organizacija ima sa Kinom uprkos izostanku formalnog priznawa od strane bilo koje svetske vlade. je, {to bi moglo motivisati srpske privrednike da poboq{aju kvalitet i konkurentnost svojih proizvoda", kaè za RT Balkan dr Veqko M. Miju{kovi}, sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. On navodi da bi Sporazum o slobodnoj trgovini trebalo da olak{a investicije iz Kine u Srbiju i obrnuto, {to bi moglo dovesti do razvoja novih poslovnih projekata i otvarawa radnih mesta. Miju{kovi} napomiwe da je to i prilika za pristup tehnologiji i znawu, jer je Kina poznata po svojim tehnolo{kim inovacijama.

VETAR U LE\A KINESKIM INVESTICIJAMA U SRBIJI

Prema podacima Narodne banke Srbije, u periodu od

2016. godine, kada je do{lo do ubrzawa investicija iz Kine, zakqu~no s prvim tromese~jem ove godine, ukupna vrednost direktnih investicija iz Kine u na{u zemqu dostigla je 4,1 milijardu evra. Iz NBS navode da od 2016. godine investicije iz Kine ubrzavaju i da je u periodu od 2016. do marta 2023. ulo`eno oko 95 odsto svih ulagawa iz Kine. Gotovo petina stranih direktnih investicija je u periodu od 2018. do 2022. dolazila iz Kine, s obzirom na to da je wihovo u~e{}e u ukupnim stranim direktnim investicijama iznosilo 19%. Kina se u svakoj godini nalazila me|u pet najzna~ajnijih investitora.

PLANETA

^etvrtak 19. oktobar 2023. 5

TRANSFER NOVCA

Na iznose od $3,000 do $10,000

TROŠKOVI TRANSFERA $0*

Na iznose preko $10,000

DODATNE POVLASTICE UZ ZNATNO POVOLJNIJI KURS

*važe uslovi

SEND MONEY ONLINE SIGURNOST

RAT U IZRAELU:

BRZINA

Garantujemo U roku od 15 minuta* *uslovi postoje isplatu

LAKOĆA

ISKUSTVO

USLUGA

Prva transakcija 50% popust Sve naredne transakcije 20% popust

Jednostavan proces

29 godina iskustva

Usluga na vašem jeziku

Tel: 02 8781 1950

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

Sukob u Gazi ne PLANIRAJTE SVOJE jewava, evakuisano PUTOVANJE NA VREME! 600.000 qudi

PITAJTE NAS KAKO

PUTNIČKA AGENCIJA

Izraelske odbrambene snage (IDF) saop{tile su da su tokom no}i pogodili vi{e od 200 ciqeva Hamasa i palestinskog Islamskog xihada u Pojasu Gaze. Prelaz Rafa iz Egipta u Gazu, gde se od ju~e okupqa hiqade i hiqade Palestinaca, u nadi da }e pre}i u susednu dr`avu, pogo|en je u vazdu{nom napadu. Izraelske odbrambene snage (IDF) saop{tile su da su samo u toku jedne no}i pogodili vi{e od 200 ciqeva Hamasa i palestinskog Islamskog xihada u Pojasu Gaze. Izraelska vojska je a`urirala broj qudi za koje veruje da su taoci u Gazi – sa 155 na 199 nestalih, ~iji su ~lanovi poro-

dica ju~e ponovo uputili molbu za pomo}. Portparol militantnog krila Hamasa, Brigada Al Kasam Abu Ubaida rekao je da se u Pojasu Gaze nalazi izme|u 200 i 250 talaca iz Izraela, dodav{i da }e oni biti oslobo|eni kada se za to budu stekli uslovi na terenu. Ministarstvo zdravqa Gaze sino} je objavilo da je broj ubijenih u izraelskim vazdu{nim napadima koji su registrovani u bolnicama dostigao 2.778 qudi, a da je 9.938 je rawenih. Broj izraelskih `rtava poginulih u napadima Hamasa trenutno je 1.400. Savet bezbednosti UN odbacio je rusku rezoluciju koja osu|uje nasiqe i terorizam nad civilima u Pojasu Gaze, ali ne pomiwe Hamas.

Za{to je kopnena invazija Izraela na Gazu odloèna? Da li Hezbolah ~eka da udari, kada se izraelske snage na|u u klopci Gaze? Pro{log ~etvrtka je sve delovalo kristalno jasno - invazija Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) na Gazu }e po~eti u petak, ili subotu. Palestincima je dat rok do petka u podne da se evakui{u sa severa, a vazdu{ne snage su ve} utrle put sa nekoliko dana iscrpquju}eg bombardovawa. Nova sedmica je po~ela i invazija ne samo da nije pokrenuta, ve} deluje sve mawe izvesno. [ta se promenilo? îni se da su brojni faktori izazvali odlagawe, ali izvori "Xeruzalem posta" kaù da je jedan faktor bio sve ve}a zabrinutost da Hezbolah ~eka trenutak da ve}ina kopnenih snaga IDF bude u Gazi da otvori pun front na severu. U ovom narativu, ~iwenica da se Hezbolah nije angaòvao na po~etku rata u subotu ujutro i da je svoje napade na Izrael drào na prili~no niskom nivou nije dokaz da }e se dràti po strani, ve} je deo razra|enog plana da se namami IDF u la`ni ose}aj sigurnosti, sli~no onome {to je Hamas izveo na jugu. U IDF-u i na politi~kom nivou tako|e ja~a svest da izraelske snage nisu uradile ni{ta sli~no decenijama i da bi nespremno uletawe u Gazu zarad {to brèg zadovoqavawa è|i za odmazdom

{ire populacije, {to bi moglo biti velika gre{ka. Strategija protiv Hamasa Iako je postizawe strate{kog "iznena|ewa" nemogu}e s obzirom da je Hamas zapo~eo ovaj rat, IDF verovatno ipak `ele da postignu barem takti~ko iznena|ewe, {to zahteva planirawe. Brojni drugi faktori odlagawa invazije mogli bi da budu pritisak SAD da se izbegnu civilne `rtve, zabrinutost oko izraelskih talaca u Gazi i davawe vi{e vremena Palestincima da se evakui{u. Jo{ jedan faktor je reakcija SAD i sveta. Trenutno, Izrael ose}a ogromnu podr{ku i smatra da ima vi{e vremena da se pripremi za suo~avawe sa Hamasom. Jedno pitawe koje se postavqa u ovom momentu jeste da li najvi{i IDF i civilni lideri pogre{no procewuju trenutak? Prema Hamasovim podacima, do sada je u Gazi ubijeno nekoliko hiqada Palestinaca, dok su mnogi raweni. U prethodnoj izraelskoj invaziji 2014. godine, kada je ubijeno 2.000 Palestinaca, najmawe polovina su bili civili uprkos poku{ajima IDF da izbegnu civilne `rtve. Kada se ti brojevi pove}aju, {to }e verovatno biti kada invazija po~ne, pojavi}e se sna`an pritisak SAD i sveta da se zaustavi. Tako|e, jo{ niko nije odlu~io {ta }e biti sa Gazom nakon {to IDF navodno sru{e Hamasovu vlast.

Tel: 02 8781 1960

SPECIAL FARES WITH EMIRATES, QATAR AND ETIHAD MONEY TRANSFER

TRAVEL AGENCY

(02) info@beoexport.com.au www.beoexport.com.au

(02) info@beotravel.com www.beotravel.com

8781 1950

8781 1960

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St. Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h

BAJDEN PUTUJE U IZRAEL:

Susret s Netanijahuom pa sastanci s bliskoisto~nim liderima Poseta lidera SAD Bliskom istoku u znaku podr{ke izraelskom suprotstavqawu Hamasu. Predsednik SAD Xozef Bajden putuje sredinom nedeqe u Izrael da bi se sastao sa izraelskim premijerom Bewaminom Netanijahuom. Bajden }e se potom tokom bliskoisto~ne turneje sastati s jordanskim kraqem Abdulahom, predsednikom Egipta Abdel Fatah el Sisijem i s liderom palestinske samouprave Mahmudom Abasom, izjavio je savetnik za nacionalnu bezbednost Bele ku}e Xon Kirbi. Bajdenov odlazak na bliskoisto~nu turneju potvrdio je i dr`avni sekretar SAD Entoni Blinken, koji je na konferenciji za novinare rekao da }e ameri~ki predsednik na Bliskom istoku ponovo potvrditi solidarnost Sjediwenih Dr`ava sa Izraelom i ~vrstu posve}enost bezbednosti te zemqe. "Predsednik Bajden }e ponovo jasno staviti do znawa, kao {to je to nedvosmisleno u~inio nakon napada Hamasa i pogibije 1.400 qudi, ukqu~uju}i najmawe 30 Amerikanaca, da Izrael ima pravo i du`nost da brani svoj narod i od Hamasa i od drugih terorista", rekao je Blinken. Prema wegovim re~ima, Bajden }e saslu{ati {ta je potrebno Izraelu da odbrani svoj narod, a SAD }e nastaviti da rade sa Kongresom na ispuwavawu

tih potreba. "Predsednik Bajden }e podvu}i kristalno jasnu poruku svakom akteru, dràvnom ili nedràvnom, koji poku{ava da iskoristi ovu krizu za napad na Izrael: Nemojte to da ~inite. U tom ciqu, on je rasporedio dve grupe nosa~a aviona i drugu vojnu tehniku u regionu", rekao je Blinken. Dràvni sekretar je potvrdio i da }e Bajden nastaviti blisku saradwu s izraelskim partnerima kako bi obezbedio osloba|awe talaca koje je Hamas oteo, ali da }e dobiti izve{taj o izraelskim ratnim ciqevima i strategiji. "U tom ciqu, na na{ zahtev, SAD i Izrael su se dogovorili da razviju plan koji }e omogu}iti da humanitarna pomo} stigne do civila u Gazi {to je pre mogu}e. Delimo zabrinutost Izraela da bi Hamas mogao da zauzme ili uni{ti pomo} koja ulazi u Gazu ili na drugi na~in spre~i da ona stigne do qudi kojima je potrebna", zakqu~io je Blinken.

6 ^etvrtak 19. oktobar 2023.

PLANETA

Gardijan: Zbog Trampa Ukrajina mo`e da ostane bez pomo}i Amerike Zbog sve ve}eg Trampovog ideolo{kog uticaja u Kongresu Ukrajina je u opasnosti da ostane bez podr{ke Va{ingtona. Republikanci su skepti~ni u pogledu produ`avawa pomo}i Kijevu, a bez ameri~kih finansija

~ak otvoreno se protivi toj praksi. Ovakav razvoj doga|aja u ameri~kom Kogresu komplikuje ionako te`ak zadatak republikancima koji moraju da izaberu novog predsedavaju}eg u Predstavni~kom domu.

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

ukrajinske oru`ane snage ne}e mo}i da nastave ofanzivu, pi{e britanski „Gardijan“. Kako Trampova parola „Amerika na prvom mestu” dobija sve ve}u pa`wu me|u republikancima, antiukrajinski sentiment se {iri po strana~koj bazi i u salama Kongresa. Dok ~lanovi obe stranke u Senatu nastavqaju da podr`avaju ideju o daqoj pomo}i Kijevu, ve}ina republikanaca u Predstavni~kom domu je skepti~na ili

Svaki kandidat }e morati da pregovara sa poslanicima krajwe desnice koji su kategori~ki protiv daqeg finansirawa Kijeva. Ako se poslanici ne dogovore o daqoj pomo}i, posledice bi mogle biti stra{ne, ka`u ukrajinske pristalice. Protivqewe finansirawu Ukrajine raste me|u republikancima, i ~ini se da je to direktna reakcija na Trampov pristup spoqnoj politici, koji duboko odjekuje u izolacionisti~koj frakciji wegove stranke.

Ubijen terorista u Briselu, traga se za sau~esnikom U napadu u Briselu koji se dogodio u ponedeqak uve~e poginule su dve osobe {vedske nacionalnosti. Osumwi~eni za napad je Tuni{anin Abdesalem L. (45) koji je ilegalno boravio u Belgiji. Wega je policija nakon celono}ne potrage prona{la u jednom kafi}u, gde je i upu-

can, a preminuo je u kolima Hitne pomo}i na putu za bolnicu. Nivo bezbednosti zbog terorizma u prestonici je podignut

na najvi{i nivo, a postoji i "ozbiqna pretwa" u ostatku Belgije. Ono {to sada znamo: – U ponedeqak uve~e oko 19.15 ubijene su dve osobe {vedske nacionalnosti, a te{ko rawen taksista. – Objavqen je video snimak koji pokazuje kako mu{karac, obu~en u fluorescentnu naranxastu jaknu i na glavi ima belu kacigu, prilazi na skuteru, silazi sa wega i potom ispaquje nekoliko hitaca iz vatrenog oru`ja. – Osumwi~eni po~inilac je Tuni{anin Abdesalem L. (45). Bio je od ranije poznat policiji po sumwivim radwama, ilegalnom boravku i {vercu qudi. Mediji prenose da je ubijen, dok ministarka unutra{wih poslova ka`e da je „mogu}e da je preminuo na putu za bolnicu“. – Nivo pretwe od napada pove}an je na ~etiri u Briselu, nivo tri va`i u ostatku zemqe, prenosi HLN.be. – Oko 35.000 navija~a evakusano je sa stadiona „Kraq Boduen“ u Briselu, nakon {to je prekinuta utakmica izme|u Belgije i [vedske u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Poqska: Na osnovu 95 odsto prebrojanih glasova PiS i daqe vodi, ali nema ve}inu Na osnovu 95 odsto prebrojanih glasova sa parlamentarnih izbora u Poqskoj stranka Prava i Pravde (PiS) i daqe vodi sa 36,1 odsto osvojenih glasova, prenosi Gardijan. Uprkos najboqem izbornom rezultatu, konzervativna desni~arska stranka PiS nema ve}inu potrebnu za formirawe vlade, prenosi poqska novinska agencija PAP. Liberalna Gra|anska koalicija (KO) na ~ijem ~elu je Donald Tusk (66), biv{i predsednik Evropskog saveta, osvojila je 30 odsto glasova. Centristi~ka koalicija stranaka Tre}i Put osvojila je 14,4 odsto, a Nova Levica 8,4 odsto glasova, navodi se u saop{tewu Dr`avne izborne komisije (DIK) od ponedeqka uve~e. Izlaznost je dostigla rekordnih 73,66 odsto.

Putin: Ukrajinska kontraofanziva je propala Ruska vojska „poboq{ava svoje polo`aje” na frontu u Ukrajini, ukqu~uju}i i oko isto~nog grada Avdijiv-ke, koji je na meti vi{ednevnih opse`nih napada, rekao je predsednik Vladimir Putin za TV Rusija 1 i ponovio da je ukrajinska kontraofanziva „potpuno propala”. „To se odnosi na zone Kupjanska, Zapo-ro`ja i Avdijivke”, dodao je Putin i pohvalio strategiju „aktivne odbrane” koju, kako je rekao, sprovodi ruska vojska, javqa AFP. Putin je rekao i da se preporuke ameri~kog Kongresa da se SAD pripreme za istovremeni rat sa Rusijom i Kinom, koje su tako|e nuklearne sile, ne mogu nazvati zdravim razmi-{qawem, ve} – glupo{}u. „Mislim da ova pomisao ne mo`e pasti na pamet qudima pri zdravoj pameti. Ali ako padne, to nas sa-mo ~ini opreznim… Ne mislim da je sve ovo ozbiqno. Dakle, oni jednostavno pla{e jedni druge, po mom mi{qewu”, rekao je Putin u intervjuu za program „Moskva. Kremq. Putin”.

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 19. oktobar 2023. 7

VEQKO \UROVI], BIV[I RATNI SNIMATEQ I REPORTER SKAJ WUZA I DRUGIH STRANIH I DOMA]IH SRPSKIH MEDIJA

Rawen sam u Sarajevu, izbegao smrt u Bagdadu i Kamboxi, rat nije vi{e za mene O Izraelu i Gazi i jo{ oko 30 ratova iz kojih je izve{tavao, o rawavawu na Ilixi i „prijateqskom granatirawu“ hotela „Palestina“ u Bagdadu, o tome kako ga je i Dragoslav [ekularac spasavao iz Hondurasa i Salvadora, o reporterima koji laìraju borbenu zonu u televizijskih ukqu~ewima i riziku ratnog izve{tavawa, za podkast RTS-a „Bermudski trougao“ govorio je Veqko \urovi}, biv{i ratni snimateq i reporter Skaj wuza i drugih stranih i doma}ih medija. Ne postoji vreme kao {to je ratno kada se istina toliko zloupotrebqava, po{to se mora dobiti podr{ka svoje i me|unarodne javnosti, a to se postiè medijima“, kaè Veqko \urovi}, biv{i ratni snimateq i reporter Skaj wuza i drugih stranih i doma}ih srpskih medija. „Rat i mediji su prirodni saveznici. Mediji ne mogu bez rata, jer rat je najve}a pri~a, najve}i doga|aj, najve}i biznis. Rat ne moè bez medija, jer se tako dobija podr{ka, podiè svest gra|ana, moral vojnika, odziv na mobilizaciju i, naravno, usput se kleveta neprijateq. Me|utim, ova dva saveznika su kao rogovi u vre}i, jer to su dve institucije koje funkcioni{u na razli~ite na~ine. Vojska je organizovana po principu subordinacije, zasnovana na timskom radu, odanosti, lojalnosti, tajnosti. U medijima je obrnuto, oni su heterogeni. âk i u okviru jedne redakcije dva novinara }e imati razli~it stav prema ukrajinskom ili izraelskom ratu.“

n Sa sagovornikom podkasta o medijima, koji je izve{tavao sa preko trideset rati{ta u Africi, Aziji, Evropi, Ju`noj Americi, o prvom „televizijskom ratu“ u Iraku 1991, ali i o ratovima u kojima nije bilo novinara, zatim o kolegama koje su snimile sopstvenu smrt, o wegovom prvom i potowim odlascima u Gazu, o masakru u Libanu i rawenim Palestincima koji su se le~ili na Bawici, o tome kako ga je iz Hondurasa spasavao Dragoslav [ekularac i o visokom oficiru CIA Vilijemu Vokeru u Salvadoru. „êsto me pitaju da li bih sada i{ao u Ukrajinu“, pri~a \urovi}. „Za taj posao ~ovek mora biti puno okretniji, ja vi{e nisam u toj ìvotnoj dobi. Irak mi je bio posledwi rat. U jednom trenutku mi se u~inilo da mene metak ne}e. U Kamboxi mi se puno lo{ih stvari doga|alo na frontu, na sre}u ne i najgorih. Tamo, kad smo i{li sa Kmerima na poloàj prema Vijetnamcima, upao sam u zamku sa bambusovim {iqcima, ali sam imao sre}u, pao sam izme|u {iqaka i do~ekao se na noge. U Hondurasu i Salvadoru su nas hapsili, jer smo ilegalno u{li.... Ali rat u Bosni je bio prekretnica, jer su po prvi put novinari i medijski radnici postali ciqane mete. Prvi put smo po~eli da nosimo za{titne {lemove i prsluke, i da ulazimo u blindirana kola. Nakon toga su otvoreni kampovi za obuku novinara u Britaniji i Nema~koj – dva, sad mislim da ih ima i tri. Obuka traje nedequ dana. Meni to nije puno pomoglo, jer sam i ranije prolazio mnogo stresnije situacije, ali zgodno je za po~etnike koji nemaju iskustva,

tek da se naviknu na detonacije i paqbu i nau~e kako da reaguju na okolnosti koje su mogu}e, kao na kidnapovawe ili snajpersku vatru. Dva su preduslova da bi se ~ovek, pa i medijski izve{ta~, uop{te mogao baviti preìvqavawem u ratnim okolnostima. Jedan je da bude mentalno stabilna li~nost i da moè da donosi odluke u stresnim situacijama. Tada qudi naj~e{}e pogre{no reaguju. Prvo {to pomisle jeste da je najboqe da sa~uvaju prisutnost duha i odsutnost tela. Ali ne, najboqe je samo le}i, jer se tada kao meta smawuje{. Ako se zatekne{ u neposrednoj vatri ~esto ne zna~i da si ti meta. Ako ima neke vojske oko tebe, gleda{ kako se oni pona{aju, a ako si sam, traì{ neki prvi zaklon.

ratovi unazad pola veka, kako tvrdi Xulijen Asan`, po~iwali la`nim vestima, {ta se dogodi ako snimateq i sam nasedne na wih, a {ta kada se sprijateqi s vojskom koja potom u~ini zlo~ine, i kako iz ugla iskusnog snimateqa izgledaju dva aktuelna rata. „Kada je re~ o Ukrajini, prvi utisak je da su mediji danas distancirani iz borbenih zona i da dominantno gledamo ili vojne snimke ili snimke televizija iz onih dr`ava koje su donirale pomo} Ukrajini, poput Velike Britanije i Sjediwenih Dr`ava, ili pak snimke ruskih televizija. Ali dominantno gledamo vojne snimke, i sa jedne i sa druge strane. Devedeset odsto novinara koji izve{tavaju iz Ukraji-

Rat u Bosni je bio prekretnica, jer su po prvi put novinari i medijski radnici postali ciqane mete. Prvi put smo po~eli da nosimo za{titne {lemove i prsluke, i da ulazimo u blindirana kola Drugi preduslov je da ima{ dar, sposobnost za predvi|awe. Da bi bio dobar toreador, mora{ da razmi{qa{ kao bik. Mora{ da misli{ korak unapred: {ta }u da radim u svakom trenutku kada se na|em u kriti~noj zoni i {ta mo`e da mi se desi, snajper, minobaca~i, minsko poqe... Naravno, pre toga treba uraditi procenu rizika koliko je to mogu}e. Jer mora{ da ima{ u vidu da rizik u koji se upu{ta{ treba da bude srazmeran ciqu koji `eli{ da postigne{. U protivnom, taj rizik nema smisla.“ n\urovi} odgovara i na pitawa onastanku ratne propagande, o tome da li su svi

ne su bazirani ili u Kijevu ili u ruskom pres centru. U praksi ve}ina ratnih izve{ta~a ne vidi rat koji pokriva. To moè zvu~ati ~udno, ali je ta~no. Tradicionalno, mediji nisu poèqni u borbenim zonama, iz dva kqu~na razloga. Jedan je da bi se izbegao odliv informacija koje mogu biti od koristi za neprijateqa, po{to mediji umeju, svesno ili nesvesno, da objave ne{to {to moè da na{kodi. Drugi razlog, koji moè biti i va`niji, jeste {to nijedna vojska u ratu ne po{tuje @enevsku konvenciju, me|unarodno humanitarno pravo i obi~aje ratovawa. To se pre svega odnosi na odnos prema ci-

vilima i zarobqenicima, {t su naj~e{}i ratni zlo~ini. I zato nas izbegavaju. âk i ako dobijemo dozvolu za pristup borbenim zonama, ima}emo pratwu koja }e da nas vodi da ne bi do{lo do nepotrebne slobode medija, i da nam se ukaè na ono {to oni misle da mi treba da zabeleìmo.“ n U „Bermudskom trouglu“ \urovi} govori i o izve{tavawu o NATO bombardovawu SR Jugoslavije, o kolegi, poznatom britanskom novinaru Tim Mar{alu, o takozvanom patriotskom novinarstvu, nepristrasnosti i dilemi da li novinar treba da nosi oru`je. „Vi{e puta su nam davali oru`je kad se ide u neku akciju“, pri~a \urovi}. „To su one specijalne formacije i akcije u kojima nema zarobqenih. Ako preìvimo – preìvimo. Pitao sam jedanput {ta }u sa tim pi{toqem koji su mi dali? Kaù, to je za tebe, da puca{ u sebe. Sre}om, nisam ga koristio, ali davali su nam, iz istih razloga, par puta i bombe. Ina~e sam protiv toga, jer po protokolu Ujediwenih nacija status ratnih izve{ta~a je takav da mi ukoliko nemamo oru`je, ne nosimo uniformu, vojnu opremu i ukoliko se ne pona{amo borbeno, imamo status civila. Borbeno pona{awe podrazumeva i da vojniku pored sebe kaè{: aha, eno ga – Rusi ili Ukrajinci su tamo. To ne sme{ da radi{, ali ima bezbroj primera novinara raspore|enih po trupama. U Ira~kom ratu, kada su Amerikanci krenuli iz Kuvajta, bilo ih je 700. Najvi{e su se isticali novinari 'Foksa', koji su upravo to radili – ne samo da su ukazivali, nego su govorili: 'Danas smo zarobili, danas smo osvojili ili ubili...' Oni su se identifikovali sa ameri~kom vojskom.“ n \urovi} obja{wava za{to smatra da posledwa akcija Hamasa nije bila terorizam, pri~a gde je jo{ svedo~io ubijawu ~ak i osobqa Ujediwenih nacija, o izve{tavawu iz ratova koji nikoga nisu zanimali i kako je preìveo tzv. „prijateqsku vatru“ u Bagdadu, na 14. spratu hotela „Palestina“: „Nekoliko puta mi se desilo da kada se probudim ujutru i gledam u plafon, razmi{qam gde sam, u kom sam hotelu, u kojem sam gradu, u kojoj dràvi. Pa, iza|em na prozor da pogledam i onda vidim neki ira~ki bunker ispred hotela, reku Tigar i shvatim: ovo je Irak... Tada, u Bagdadu, bili smo pod velikom kontrolom: dok traje vazdu{ni napad nema snimawa i nema kori{}ewa satelitskih telefona. Telefone su nam oduzeli, ali mi smo nosili po vi{e telefona, pa im predamo jedan. Vi{e novinara su zbog toga uhvatili i proterali, a mislim da je bilo oko 180 novinara, i mo`da tridesetak televizija... Snimali smo svako ve~e, jer ko bi normalan sedeo skr{tenih ruku kad se ispred wega doga|a rat. Nebo je gorelo. Kada su Amerikanci u{li u Bagdad, sto novinara je napustilo grad iste ve~eri. I od nas deset, sedam je oti{lo... Kad su Amerikanci po~eli uli~ne borbe, bio je 8. april, se}am se, kilometar i po od nas bio je neki most, i na wemu dva ameri~ka tenka. Jedan je nas ga|ao. Hotel se zaquqao, pogodili su par soba daqe od na{e, ba{ u sobe kolega iz 'Rojtersa' i iz {panske televizije, dvojicu su ubili, ~etvoricu ranili...“

8 ^etvrtak 19. oktobar 2023.

REPUBLIKA SRPSKA

QUBAV NE ZNA ZA GRANICE

PE^EWE SA RA@WA

U Brocu kod Bijeqine ven~ali se Semberac i Tajlan|anka Zanimqiva qubavna pri~a o dvoje mladih i zaqubqenih, Viktoru Nikoli}u (28) iz semberskog mesta Brodac, i Aj Kulnari (25) iz Tajlanda, ovih dana je krunisana brakom i crkvenim ven~awem u Hramu Svetog arhangela Mihaila u Brocu. Prethodno je Aj u martu ove godine doputovala u Bijeqinu, poèlev{i da se svom suprugu pridruì i u pravoslavqu, a kr{tewe je obavqeno u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Brocu. - Moji roditeqi su budisti, ali su dobro prihvatili moju èqu i odluku da budem pravoslavna hri{}anka - kaè Aj. Ven~awu su prisustvovali kumovi, najuà rodbina mladenaca, a iz Tajlanda su stigli nevestini deda i baka, da svedo~e tom uzvi{enom ~inu spajawa u veri dvoje mladih. Viktor Nikoli}, po struci programer, pro{le godine je, sasvim slu~ajno, za odmor odabrao Tajland. - @eleo sam da radim, ali da upoznam kulturu neke daleke, azijske zemqe. Tajland mi se u~i-

nio najzanimqivijim i otputovao sam za Bangkok u kome sam ostao nekoliko dana, i nastavio sam na sever u grad ^ang Mai. Tu sam sreo Aj, ispostavi}e se kasnije, bio je to sudbinski susret koji se zavr{io brakom - pri~a Viktor. Nakon samo dva meseca poznanstva Viktor je zaprosio Aj. - Naravno, rekla sam "da", a moji roditeqi, kada su ga videli, rekli su mi da ose}aju da je fin i

Mladence do~ekali truba~i Na izlazu iz crkve, mladence su do~ekali truba~i, na {ta je Aj prokomentarisala da su i u Tajlandu sli~ne svadbe, vesele i bu~ne sa puno dekoracija i veseqa u svadbenoj koloni. Ushi}ena i impresionirana samim ~inom ven~awa, Aj Kulnari Nikoli} uspela je na srpskom da ka`e: "Ja sam sre}na..."

JELA PO NARUXBI ORGANIZUJEMO SVE VRSTE PROSLAVA

PH 0430 732 284 SHOP 4/346 MAIN ROAD WEST ST ALBANS, VIC

dobar ~ovek - kroz osmeh pri~a Aj. Pre samog ven~awa, Aj je uz pomo} Viktorove mame Svetlane sa odu{evqewem pri~ala o novoj sredini, novoj porodici. - Svi su me lepo prihvatili, ovde mi se sve svi|a, i qudi i priroda, volim burek, }evape, sarmu... Mama mi je rekla da sam ja wena, ne snajka, nego }erka. Sve zajedno radimo, ja pro{etam do prodavnice, oboàvam zelenu pijacu sa stolovima {arenim od vo}a, povr}a i cve}a - pri~a Aj. Na samom ven~awu, Aj je uzbu|eno, sa crkvenom krunom na glavi i ruke vezane za mladoèwinu ruku, u oltaru na~inila prve korake kao Aj Nikoli}. Posebno joj se dopala pri~a sve{tenika na ven~awu, koji je rekao da mladoèwa pre braka ima samo pola du{e, a ènidbom, wegova i nevestina du{a se spajaju, i ~ine jednu du{u. - Vi ste, od danas, dva tela a jedna du{a - rekao je sve{tenik, poèlev{i mladencima puno lepe i zdrave dece.

KRIMINALNA GRUPA PRODAVALA VOZA^KE DOZVOLE

Vo`wu polagali ~ak i stranci U akciji “Alter ego”, koju je izvela policija i Republi~ko javno tu`ila{tvo Republike Srpske uhap{ena je orga-

nizovana kriminalna grupa koja je od 2021. godine u vi{e op{tina na istoku Republike Srpske, ali i Federacije BiH omogu}avala kandidatima da bez polagawa voza~kih ispita do|u do voza~kih dozvola. Kako je saop{teno uhap{eno je osam osumwi~enih, me|u kojima su vlasnici i pojedini instruktori auto-{kola, ali zaposleni u policiji i ~lanovi

komisija za polagawe. Kao vo|a kriminalne grupe ozna~en je Dalibor K., vlasnik auto-{kole u Zvorniku, a kao

Ova grupa se sumwi~i da je od kandidata uzimala od 1.200 do 4.000 konvertibilnih maraka, da bi bez lekarskog uverewa, poha|awa teorijske nastave i prve pomo}i, ali i ~asova vo`we i uop{te pojavqivawa na polagawu polo`ili ispite prvi saradnik Miqana P. {efica Upravno-pravnog odeqewa

Policijske uprave u Zvorniku, koja je ujedno bila i sekretar Komisije za polagawe voza~kih ispita. Ova grupa se sumwi~i da je od kandidata uzimala od 1.200 do 4.000 konvertibilnih maraka, da bi bez lekarskog uverewa, poha|awa teorijske nastave i prve pomo}i, ali i ~asova vo`we i uop{te pojavqivawa na polagawu poloìli ispite. Sumwa se da je na ovaj na~in za samo dve godine vi{e od sto voza~a dobilo dozvolu, a trenutno se radi na utvr|ivawu ta~nog broja onih voza~a koji su na ovaj na~in do{li do voza~ke dozvole. Ina~e, bizarno je da su na ovaj na~in vo`wu poloìli i dozvole dobili, kako kaù u tuìla{tvu, nepismeni, odnosno kako je obja{weno, ve}i broj stranaca, me|u kojima ima i migranata koji uop{te ne pri~aju srpski, ali su platili i dobili voza~ku dozvolu. Svim uhap{enima je odre|en pritvor zbog opasnosti da }e boravkom na slobodi uni{titi, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze, te uticati na svedoke i ometati krivi~ni postupak.

PRASETINA SA RA@WA JAGWETINA SA RA@WA

JELA SA RO[TIQA DODIK NAKON RO^I[TA:

Ne razumem optu`nicu, nemam poverewa u Sud BiH Zavr{eno je ro~i{te u Sudu BiH na kojem je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik trebalo da se izjasni o krivici po optu`nici za nepo{tovawe odluka Kristijana [mita. Dodik je nakon ro~i{ta izjavio da se nije izjasnio po optu`nici, kao i da je ne razume. Poru~io je i da nema poverewa u Sud BiH. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i vr{ilac du`nosti direktora Slu`benog glasnika RS Milo{ Luki} nisu se u Sudu BiH izjasnili o krivici po optu`nici za nepo{tovawe odluka Kristijana [mita, prenosi RTRS.

Istakli su da ne razumeju optu`nicu i da nemaju poverewa u Sud BiH. "Ovaj sud je neustavan i nelegalan. Srpska nema razloga da u~estvuje u kr{ewu Ustava BiH. Ovaj proces }e pokazati ima li ustava ili nema", rekao je Dodik. Dodik je ranije izjavio da ide na ro~i{te u Sarajevo da brani Republiku Srpsku, jer nema pravo da se povu~e, isti~u}i da je to prilika da se Srpska oslobodi Sarajeva i BiH, prenosi RTRS. Predsednik RS kaè da je pozvan u antiustavni sud na osnovu antiustavnog tuìla{tva koje je podnelo nerazumqivu optu`nicu, a koja inkrimini{e delo koje ne postoji. Istakao je da }e Republika Srpska veoma jasno i odlu~no odgovoriti na ovu farsu. Sud BiH je 11. septembra potvrdio optu`nicu Tuìla{tva BiH protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i v. d. direktora Slu`benog glasnika Srpske Milo{a Luki}a.

CRNA GORA

^etvrtak 19. oktobar 2023. 9

PATRIJARH PORFIRIJE U PODGORICI

Susret sa Milatovi}em, do~ek ispred Sabornog hrama Do~ek patrijarha srpskog Porfirija organizovan je ispred Hrama Hristovog vaskrsewa u Podgorici. Poglavar Srpske pravoslavne crkve sastao se sa predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovi}em. Patrijarh Porfirije boravi ove nedeqe u Crnoj Gori povodom obeleàvawa desetogodi{wice osve{tewa Sabornog hrama. U obra}awu je patrijarh rekao da je wegovo srce ispuweno blagoslovom Boìjim i neizmjernom rado{}u "jer moèmo da

zajedno uznosimo molitve Gospodu za mir u svetu i dobro me|u svim qudima i narodima". “Da se zajedno molimo za jedinstvo u Hristu na{ega naroda i za sve druge narode, pre svega za one narode sa kojima `ivimo zajedno i koje je Gospod uputio na nas, sa kojima delimo milu nam dr`avu Crnu Goru", naveo je patrijarh srpski. Pozvao je da se Srbima na Kosovu i Metohiji ne onemogu}ava snabdevawe lekovima i namirnicama. "Ne zaboravqamo ni u jednom trenutku ni na{u bra}u i sestre na Kosovu i Metohiji koji su stalno, neprestano na krstu, neprestano raspeti, ali raspe}em svo-

jim svedo~e ono {to su svedo~ili i na{i oci – svoj verski, narodni i nacionalni identitet. Molimo se da Gospod urazumi sve one od kojih zavise `ivoti na{e bra}e i sestara na Kosovu i Metohiji, da otopli srca onih od kojih to zavisi, da na Kosovu i Metohiji ne spre~avaju snabdevawe lekovima, hranom, namirnicama i osnovnim `ivotnim potrebama“, rekao je, izme|u ostalog patrijarh Porfirije. Patrijarha je ranije na podgori~kom aerodromu do~ekao mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije.

Nakon toga, patrijarh srpski Porfirije sastao se sa predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovi}em. Milatovi} je, kako navode iz Srpske pravoslavne crkve, u Vili "Gorica" priredio sve~ani ru~ak. Veliki broj vernika i gra|ana se okupio u Sabornom hramu Hristovog vaskrsewa u Podgorici, kao i na platou ispred hrama, kako bi do~ekali patrijarha. Nakon bogoslu`ewa, vernicima su se obratili mitropolit Joanikije i patrijarh Porfirije. Poglavar Srpske pravoslavne crkve }e tokom posete Podgorici prisustvovati i do~eku mo{tiju Svetog Spiridona,

Patrijarh Porfirije sluìo liturgiju u Hramu Hristovog vaskrsewa u Podgorici Patrijarh srpski Porfirije sluìo je liturgiju u Hramu Hristovog Vaskrsewa u Podgorici, povodom obeleàvawa 10 godina od osve}ewa. Srpski narod je mnogo vekova ìveo bez bilo kakve svoje dràve, ali nijednog trenutka nije odustao od sebe, od onoga {to jeste, od svog identiteta, poru~io je patrijarh. U Podgorici je duboko zasa|en na{ po~etak i koren, istakao je patrijarh Porfirije u besedi. U besedi tokom liturgije, patrijarh je rekao da se u Podgorici "boqe nego na drugim mestima" zna "ko smo, koje smo vere, kojim jezikom govorimo i kojem narodu pripadamo". "Ovaj hram je du{a grada Podgorice. Sabrav{i se ovde projavili smo i projavqujemo ko smo i {ta smo, projavqujemo da smo narod pravoslavne vere, a isto tako potvr|ujemo da je pravoslavna vera na{ kontekst ìvota i postojawa, stvarala{tva, izgra|ivawa duhovne kulture, prostor koji je oblikovao na{ narod i kroz istoriju ga vodio", naveo je Profirije. Kako je rekao, srpski narod je mnogo vekova ìveo bez bilo kakve svoje dràve, ali nijednog trenutka nije odustao od sebe, od onoga {to jeste, od svog identiteta. osve{tewu kamena temeqca Crkve Svetoga Save, kao i temeqa Pravoslavne gimnazije "Sveti Sava", ~ija je izgradwa po~ela u podgori~kom nasequ Stari aerodrom.

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Mandi} kandidat za predsednika crnogorske skup{tine Koalicija "Za budu}nost Crne Gore" saop{tila je da je lider Nove srpske demokratije Andrija Mandi} kandidat za predsednika Skup{tine Crne Gore, javqa Radio Crne Gore. Finalna verzija sporazuma koji defini{e raspodelu resora u novoj crnogorskoj vladi tek treba da bude usagla{ena. Poslanik Ujediwene Crne Gore Vladimir Dobri~anin rekao je da ne vidi za{to bi se neko protivio kandidaturi Mandi}a za predsednika parlamenta. "To i pripada koaliciji "Za budu}nost Crne Gore", a ta koalicija }e suvereno odlu~iti ko }e to biti, da i }e biti gospodin Andrija Mandi} ili neko iz te koalicije, to je ve} unutra{wa stvar koalicije ZBCG", kazao je Dobri~anin. On je naglasio da podela ministarstava jo{ nije kona~na. "To jo{ do detaqa nije ispregovarano i to }e se u narednim danima, vrlo brzo, finalizovati. Nadamo se da }emo imati novu vladu do kraja ovog meseca ili ve} po~etkom novembra", naveo je Dobri~anin.

Milatovi}: Izja{wavam se kao Crnogorac, verski lideri da po{tuju slobodu izja{wavawa gra|ana NARODNE PARE IDU VLASTIMA U KIJEVU Podgori~ke "Vijesti" tra`ile su od predsednika Crne Gore da se izjasni o govoru patrijarha SPC Porfirija u kojem je pozvao vernike SPC koji govore srpskim jezikom da se izjasne kao Srbi. Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} apelovao je na nadle`ne organe da preduzmu sve neophodne aktivnosti kako bi se osigurali zakonski preduslovi za odr`avawe popisa stanovni{tva i wegovi rezultati u~inili nespornim. Pozvao je i verske lidere, politi~ke partije, nacionalna ve}a, nevladin sektor i medije da svojim delovawem i re~ju po{tuju slobodu svakog pojedinca da se, bez pritiska, izjasni o svojoj nacionalnoj, verskoj i svakoj drugoj pripadnosti. Milatovi} je to saop{tio, odgovaraju}i na pitawa "Vijesti", posebno u odnosu na govor patrijarha Porfirija iz Podgorice u kojem je pozvao vernike da se izajsne kao Srbi, vernici SPC koji koriste srpski jezik. "^vrsto verujem da smo, kao dru{tvo, postigli dovoqan stepen demokratske zrelosti da omogu}imo svim gra|ankama i gra|anima u Crnoj Gori da slobodno iskazuju svoja nacionalna, verska ili bilo koja druga uverewa", rekao je Milatovi}. On je kazao da nije sklon da potcewuje li~ni integritet gra|ana u Crnoj Gori i da razli~ita istu-

Abazovi}: Crna Gora izdvaja 14 odsto vojnog buxeta za Ukrajinu

pawa po ovim pitawima doìvqava kao instrument kojim je mogu}e upravqati wihovim nacionalnim, verskim ili drugim ose}awima. "I pored ~iwenice da, kao gra|anin Crne Gore, shodno Ustavu, nisam obavezan da se izja{wavam o svojoj nacionalnoj pripadnosti i drugim uverewima, ja sam, u vi{e navrata, te informacije javno saop{tavao. Ponovi}u i sada da se u pogledu nacionalne pripadnosti izja{wavam kao Crnogorac, ali me to, samo po sebi, ne ~ini mawe ili vi{e vrednim u odnosu na one koji se druga~ije izja{wavaju", istakao je Milatovi}. On je dodao i da Crnu Goru, kao {to to i Ustav proklamuje, doìvqava kao gra|ansku dràvu, u kojoj ìve slobodni qudi nezavisno da li se ose}aju i izja{wavaju kao Crnogorci, Srbi, Bo{waci, Muslimani, Albanci, Hrvati, Romi, itd.

Crna Gora izdvaja 14 odsto svog vojnog buxeta za pomo} Ukrajini, izjavio je nedavno crnogorski premijer Dritan Abazovi} na Var{avskom bezbednosnom forumu. - Kada bi svaka evropska zemqa to u~inila kao Crna Gora, rat bi bio zavr{en za dvetri nedeqe - rekao je Abazovi}. Abazovi}, koji je govorio na panelu „Globalni izazovi, globalne koalicije? Kako kolektivni Zapad moè da izgradi partnerstva u spoqnoj politici“, smatra da Evropska unija mora da oìvi proces pro{irewa, ako èli da ostane atraktivna za nove ~lanice. - Ako èlimo da se ose}amo sigurnije u kontekstu Rusije, sutra Kine ili neke tre}e zemqe, mislim da bi EU trebala da donese odluku da oìvi proces pro{irewa - kazao je Abazovi}, preneo je portal „Dan“.

10 ^etvrtak 19. oktobar 2023.

KOSOVO I METOHIJA NOVI, 28. PO REDU, KOMANDANT KFOR-A TURSKI GENERAL OZKAN ULUTA[ PREUZEO DU@NOST 10. OKTOBRA

Dijalog dovodi do trajnog re{ewa Kosova Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Храмовна слава Пећке Патријаршије – Покров Пресвете Богородице

U PE]KOJ PATRIJAR[IJI 14. OKTOBRA

Proslavqen Pokrov Presvete Bogorodice Slede}e godine doma}in ove slave u Pe}koj patrijar{iji bi}e Nenad Ne{i} iz Republike Srpske

Svetom arhijerejskom liturgijom, koju je sluìo vladika novobrdski Ilarion uz sasluèwe vi{e sve{tenosluìteqa, u subotu 14. oktobra, obeleèna je hramovna slava Pe}ke Patrijar{ije – Pokrov Presvete Bogorodice. Liturgiji je prisustvovalo vi{e od pet stotina vernika iz razli~itih krajeva Srbije, Crne Gore, Republike Srpske. Vladika Ilarion je u besedi

rekao da blagodatni pokrov Presvete Bogorodice koji po~iva na Svetoj Gori, tako|e po~iva i na ovom Svetom mestu, na blagouhaniju koje izlazi iz ~udesne ikone Svete Krasnice Pe}ke i da su se danas tu okupili privu~eni tom silom. „Ako ne budemo na Kosovu i Metohiji na liturgiji sve je propalo, sve je besmisleno, Kosovo nema smisla, Metohija nema smisla. Onaj koji nam pri~a o Kosovu, a ne ide na svetu liturgiju, ne zna {ta govori. Ne zna {ta je Metohija, ne zna {ta je Sveta zemqa onaj koji ne ulazi u temeqe gorweg Jerusalima na ovaj na~in”- rekao je vladika.

On je igumaniji i sestrama manastira, kao i svim prisutnim vernicima preneo blagoslov patrijarha srpskog Porfirija koji je, kako ka`e vladika Ilarion, svakoga dana uz svoj narod. Pomo}nica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milena Parli} tako|e je prisustvovala hramovnoj slavi Pe}ke Patrijar{ije i istakla je da je dana{wa beseda vladike Ilariona svima dala snagu u ovom te{kom vremenu za narod na KiM. Ovogodi{wi doma}in slave bio je Pe}anac Borislav Joki}, a slede}e godine to }e biti Nenad Ne{i} iz Republike Srpske.

U OSNOVNOJ [KOLI „BANOVI] STRAHIWA“ U BAWSKOJ KOD ZVE^ANA

Nastava se odvija normalno Posle nemilih doga|aja u Bawskoj od 24. septembra kada je do{lo do oru`anog sukoba

kosovske policije i jedne grupe Srba, ne iz Bawske, obustavqena je sa razlogom nastava u O[

Школа у Бањској иза косовске полиције

''Banovi} Strahiwa''. Blindirana vozila kosovske policije, vozila Kfora i Euleksa vi{e dana bukvalno su preplavila ovo mesto sa oko 120 doma}instava Srba i blizu 400 stanovnika. U Osnovnoj {koli „Banovi} Strahiwa“ nastava je po~ela nakon vi{e od deset dana obustave nastave, 6. oktobra. Opravdan prekid nastave je usledio u dogovoru sa Savetom roditeqa i {kole. [kola broji 40 – tak u~enika u osam razreda i raspola`e sa 10 u~ionica i velikim brojem kabineta, salom za fizi~ko.. [kola je po~ela sa radom odmah nakon oslobo|ewa od Turaka 1913. godine.

U periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2004. godine, na teritoriji Kosova i Metohije

Albanski teroristi ubili 297 pripadnika MUP-a Srbije, nestalo jo{ 25 Albanski ekstremisti su daleko pre 1999. godine napadali i ubijali pripadnike srpske policije na Kosovu i Metohiji. Prema zvani~nim podacima Beograda, najvi{e policajaca stradalo je 1999. godine - 174 u Pri{tini, Prizrenu, Pe}i, Kosovskoj Mitrovici, \akovici, Uro{evcu i Gwilanu, ali i 1998. godine - wih 118 U periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2004. godine, na teritoriji Kosova i Metohije, ubijeno 297 pripadnika Ministarstva unutra{wih poslova, a taj broj je verovatno i ve}i budu}i da se 25 wih vodi kao nestalo. Istra`ivawe je objavio istori~ar Bojan \oki}, a na osnovu spiskova Ministarstva unutra{wih poslova Srbije za policijske uprave Pri{tina, Pe}, \akovica, Gwilane, Kosovska Mitrovica, Uro{evac i Prizren, koji su kompletirani 2009. godine. U wemu se navodi da je najve}i broj pripadnika MUP-a bio srpske/crnogorske nacionalnosti, a pet albanske.

4 u Pri{tini, Prizrenu, Pe}i, Kosovskoj Mitrovici, \akovici, Uro{evcu i Gwilanu, ali i 1998. godine - 118, kada je najvi{e pripadnika MUP-a stradalo u \akovici, Kosovskoj Mitrovici, Pri{tini, Pe}i i Prizrenu. Kako se navodi, oni su bili `rtve albanskih paravojnih formacija. Na portalu arhiva.srbija-info.gov.rs, objavqeni su podaci o policajcima stradalim na KiM tokom 1998. godine iz kojih se vidi da su oni u najve}em broju slu~ajeva stradali u teroristi~kim napadima na sela ili na patrole policije, iz zaseda, koji su naj~e{}e izvr{eni iz automatskih pu{ki, ali i ru~nih bombi, snajpera i minobaca~a. Me|u wima je bilo i onih koji su stradali u napadima na policijsku stanicu, poput teroristi~kog napada izvr{enog 29. maja 1998. godine na policijsko odeqewe ^elopek u op{tini Pe}, ili napada izvr{enog mesec dana ranije na policijski punkt na putu Suva Reka - [timqe.

Novi komandant Kfora na Kosovu i Metohiji, turski general Ozkan Uluta{, 28. po redu od dolaska ove vojne misije juna 1999. godine, preuzeo je du`nost 10. oktobra od italijanskog general-major An|ela Mikelea Ristu~e. Novi komadant Kfora je na preuzimawu du`nosti izjavio da mu je prioritet da doprinese konstruktivnom dijalogu, te da trajno re{ewe za Kosovo moè biti postignuto politi~kim procesom i dijalogom. - Realisti~no i trajno re{ewe za Kosovo moè biti postignuto samo kroz politi~ki proces zasnovan na dijalogu i me|usobnom poverewu. Moj prioritet i èqa je da doprinesem konstruktivnom dijalogu, ostvaruju}i na poverewu zasnovanu komunikaciju i okruèwe sa svim me|unarodnim i drugim ~iniocima u na{oj sferi interesa, rekao je Ozkan Uluta{ u obra}awu nakon inauguracije. Dodao je da su nedavni doga|aji na severu Kosova otkrili nepredvidivu i krhku prirodu bezbednosnog i sigurnosnog okruèwa u regionu koja moè biti ugroèna bilo kada. - To ~ini postojawe i misiju koju Kfor sprovodi jo{ va`nijom. Zato je imperativno da Kfor zadrì svoju spremnost da efektivno ispuwava svoju misiju i ostane budan i spreman za bilo Нови командант КФОР-а турски генерал Озкан Улуташ kakav mogu}i razvoj situacije koji moè uticati na bezbednosno okruèwe, naglasio je turski general. On je najavio je da }e Kfor pod wegovom komandom nastaviti da sprovodi svoju misiju “sa potpunom nepristrasno{}u i profesionalizmom” i naveo da to zahteva me|unarodna odgovornost u skladu sa ciqevima i vrednostima NATO-a i Ujediwenih nacija na kojima je zasnovan mandat misije. Ozkan Uluta{ je du`nost komandanta Kfora preuzeo od italijanskog general-major An|ela Mikelea Ristu~e, a ceremoniji primopredaje du`nosti prisustvovao je i admiral Stjuart B. Man~, komandant Komande zdruènih savezni~kih snaga NATO-a u Napuqu. I Man~ je ponovio da je za stawe na severu Kosova potrebno diplomatsko re{ewe. - Situacija na severu je napeta, imamo okolnosti da deo stanovni{tva nije vi{e zastupqen u institucijama, ponekad po sopstvenom izboru. I zbog toga jo{ jednom pozivam na pregovore i diplomatiju. Povla~ewe srpskih snaga iz blizine administrativne linije jeste jedan od poteza koji doprinose spu{tawu tenzija, rekao je Man~ na doga|aju primopredaje du`nosti komandanta Kfora. Podvukao je da je broj trupa Kfora pove}an i da je 600 vojnika iz Turske zameweno vojnicima iz Bugarske i Gr~ke. - Posle 24. septembra aktivirani su vojnici iz Velike Britanije i Rumunije, preko 600 pripadnika i sada dovla~imo teè naoruàwe kako bi Kfor bio u mogu}nosti da se boqe odbrani i odvratio druge od daqih aktivnosti. To je poruka za sve, da odustanu od provokativnog pona{awa i agresije jednih prema drugima i da se vrate diplomatiji i pregovorima. [to se ti~e preuzimawa odgovornosti na severu, ona leì na kosovskoj policiji, ona je prva odgovorna, potpomognuta Euleksom i tek onda Kforom kao tre}im odgovornim, zakqu~io je Man~. NATO vodi mirovnu operaciju na Kosovu od 1999. godine u skladu sa svojim mandatom prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. KFOR se trenutno sastoji od preko 4.500 vojnika koje je doprinelo 27 NATO saveznika ukqu~uju}i 21 ~lanicu NATO-a i {est zemaqa izvan te organizacije. Turski kontigent na Kosovu je drugi najbrojniji, i trenutno je razme{teno 780 turskih vojnika. Italija je 10. oktobra pro{le godine preuzela komandnu ulogu Kfora od Ma|arske.

SRBI U SVETU

MO]NE SRPKIWE OSVAJAJU SVET MI[A MILOVANOVI]

MI[A MILOVANOVI]

ROKSANDA ILIN^I]

ANA KRA[ One su uspe{ne ène koje diktiraju svetske trendove. Prepoznate su kao najboqe me|u najboqima, izgradile su karijere, ali i ìvote vredne divqewa. Upoznajte ène porekleom iz Srbije koje su svojim radom zasluìle me|unarodnu slavu.

Mi{a je stekla obrazovawe na presti`noj akademiji Central St. Martins u Londonu, gde danas `ivi i radi. Bavi se slikarstvom, vajarstvom i digitalnim medijima. Wene radove karakteri{u jake boje i energi~ni vizuali. Ro|ena je u Beogradu, a u London se preselila jo{ 1988. godine. Inspiraciju vu~e iz detiwstva u komunisti~koj Jugoslaviji, ali i iz zapadnog konzumerizma wenog usvojenog doma – Londona. Posle umetni~ke {kole, Mi{a je radila kao model i blisko je sara|ivala sa nekim od najve}ih imena u svetu mode {to su Moschino, Yves Saint Laurent, John Galliano i Martin Margiela. Vremenom je poziciju ispred kamere zamenila onom iza, a wene fotografije su objavqivane u brojnim publikacijama kao {to su Tank, Dazed, ID, Sport i Street Collezioni. Veseli radovi Mi{e Milovanovi}, bilo da se radi o dizajnu marama, name{taju ili slikama i skulpturama – zaista ulep{avaju `ivot. Pod velikim uticajem Felinija, Skorsezea, Karava|a, El Greka, @ana De Bufea i Martina Kipenbergera, poezije Alena Ginsberga, grafika iz 1960-ih i japanskih anima, wena ekskluzivna kolekcija vrhunskih proizvoda se prodavala i u prodavnici Demijena Hirsta u Londonu. Imala je i mnogo izlo`bi skulptura u vode}im londonskim galerijama, a ra-

^etvrtak 19. oktobar 2023. 11

Ovo su na{e `ene koje su izgradile karijere JOVANA \URI] u Londonu, Wujorku, Parizu i Milanu! dovi su joj objavqivani u magazinima Vogue, L’Officiel, GQ.

ROKSANDA ILIN^I]

Srpski manastiri bili su glavna inspiracija ~uvene srpske dizajnerke Roksande Ilin~i} za kolekciju prole}e/leto 2024, na nedavno odr`anoj Nedeqi mode u Londonu. „Srbija ima najneverovatnije kulturno nasle|e. Tu su manastiri poput Studenice, @i~e, Gra~anice, Qubostiwe, a u kojima se nalaze slike i freske izvrsnih umetnika“ izjavila je Roksanda Ilin~i} za britanski Vogue Roksanda koja godinama `ivi u Londonu. Roksanda pripada maloj grupi dizajnera sa A svetske liste i wene kreacije nose Helen Miren, princeza od Velsa Ketrin, Sijena Miler, Ema Stoun, Olivija Vajld, Kira Najtli. Samo na haqinu koju je na svojoj turneji nosila Bijonse, Roksandin {esto~lani tim je utro{io 100 sati {ivewa pre nego {to je zavr{io prvi deo posla.

ANA KRA[

Ana je ro|ena u Beogradu gde je diplomirala na Univerzitetu primewenih umetnosti. @ivi na relaciji Pariz – Wujork i radi na projektima u oblasti dizajna, umetnosti, fotografije i mode. Posebno je poznata po svojim ru~no ra|enim bonbon lampama. O woj su pisali svetski ~asopisi, me|u kojima su Vogue i New

DRAGA OBRADOVI]

York Times, a brojni eksperti navode ba{ wu kao inspiraciju za ure|ewe doma. „Te{ko je ne zaqubiti se u 32-godi{wu Kra{…“, tako je po~eo tekst o srpskoj dizajnerki iz Voga koji je objavqen 2016. godine. Bilo da je dizajnirala trpezarijske stolove za wujor{ku prodavnicu Matter Made, {arene lampe za brend “Hay” ili bikinije za marku “ACK”, {tagod je Ana zamislila, to se nalazilo na listi èqa qudi koji cene estetiku lepog. O svom stilu, zbog kog je u Wujorku gde ìvi dobila epitet IT devojke, Ana Kra{ je rekla: „Moj stil je jako slobodan. Uvek mora da mi bude udobno, ali umem da se prebacim s jako jednostavnog i elegantnog, ili koloritnog i ìvog. @ivim u Kineskoj ~etvrti u Wujorku i stil te zajednice sve` je i zarazan. Najvi{e me fasciniraju {ik starije dame koje vi|am na ulicama. Kad smo ve} kod toga, ve}ina moje ode}e je iz Beograda. Jako je lepo raditi sa starom porodi~nom prijateqicom koja {ije originalnu ode}u koja ima veze s mojim rodnim gradom – stvarno volim crno odelo koje je za mene sa{ila. Plus tu je moja 70 godina stara srpska pamu~na ko{uqa- haqina koju nosim celog leta.“

JOVANA \URI]

Umetnica i dizajnerka iz Srbije sa velikim iskustvom u dizajnu nakita. Godine 2000. se preselila u Ameriku, gde je radila na velikim projektima za Tiffany and Co i Philip Crangi, i sara|ivala sa modnim dizajnerom Alice Roi na mnogim kolekcijama nakita za modne piste tokom Fashion Week-a u Wujorku. Tokom studija na Fashion Institute of Technology (FIT) u Wujorku, provela je {est godina dizajni-

raju}i za Givenchy i druge vode}e kompanije nakita iz Wujorka. Pokreta~ka snaga iza wenih radova je ideja da }e svaki komad nakita napravqen u metalu trajati zauvek, {to joj daje fokus i odlu~nost da kreira komade koji su ve~ni. Obu~ena u domenu tradicionalne skulpture na Fakultetu primewenih umetnosti u Beogradu i tehnikama dizajna nakita na FIT, Jovana navodi umetnike kao {to su Louise Bourgeois, Constantin Brancusi ili Auguste Rodin kao wene najve}e inspiracije i uticaj.

DRAGA OBRADOVI]

Draga je lep{a polovina dua Draga & Aurel, multidisciplinarnog studija i radionica za umetnost, kolekcionarski dizajn i name{taja. Druga polovina je wen partner Aurel K. Basedow. Draga Obradovi} otisnula se putem Italije iz rodnog ^a~ka daleke 1984. godine s dvadeset godina. U svet mode i tekstila “u{etala” je uspe{no nakon studija slikarstva da bi se 2006. godine okrenula dizajnu name{taja. Oslikanom tkaninom i smolom, Draga je redizajnirala uglavnom star name{taj i to najvi{e sofe, stolice, sto~i}e i foteqe. Sara|ivala je i sa ~uvenim ameri~kim brendom Anthropologie, a radila je i name{taj za italijanski brend Baxter. Wena baza je prelepo jezero Komo gde zajedno s `ivotnim i profesionalnim partnerom Aurelom je preuredila nekada{wu fabriku tekstila u predivan ateqe. Kako je sama rekla – moda joj je uvek neiscrpna inspiracija. Draga & Aurel su krunisani po~etkom 2022. u 100 najboqih umetnika od strane italijanskog AD izdawa.

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427. Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 19. oktobar 2023.

AUSTRALIJA

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Australijanci na referendumu rekli "ne" Aborixinima U Australiji je odràn referendum na kojem su se gra|ani izja{wavali da li podràvaju da u Ustav bude uneta odredba koja }e omogu}iti da domoroda~ko stanovni{tvo savetuje parlament o pitawima koja uti~u na wihov ìvot. Prema projekcijama, Australijanci su odlu~ili da ne èle da ~uju mi{qewe starosedelaca. Tri australijske dràve glasale protiv, {to zna~i da referendum nije pro{ao. Premijer Entoni Elbanizi je poru~io da po{tuje rezultat referenduma i pozvao starosedela~ko stanovni{tvo da ne gube nadu. "Sutra moramo da traìmo novi put napred sa istim optimizmom. Zalaga-

li smo se za ovu promenu iz ube|ewa. Ali kada radite te{ke stvari, kada ciqate visoko, ponekad padnete i ve~eras smo priznali, razumemo i po{tujemo rezultat referenduma“, rekao je Elbanizi. Ciq referenduma bio je da Aborixini i qudi sa ostrva u Toresovom moreuzu dobiju mogu}nost da u okviru parlamenta savetuju vladu o pitawima koja se ti~u wihovih zajednica, odnosno o osnivawu savetodavnog tela, domoroda~kog odbora "Glas parlamentu". Potrebno je da se vi{e od 50 odsto bira~a izjasni za tu promenu da bi referendum uspeo, i to u najmawe ~etiri od {est australijskih saveznih dr`ava. Domoroci, ina~e, ~ine 3,2 odsto stanovni{tva u Australiji od ukupno 26 mili-

Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dràvne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

ona. Zagovornici promene Ustava tvrdili su da }e to pomo}i u popravqawu naru{enih veza s aborixinskom zajednicom i da }e ujediniti naciju. Protivnici ipak, tvrde da }e to dovesti do podele

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

me|u Australijancima. Referendumi te{ko prolaze u Australiji i bilo je uspe{no samo wih osam od ukupno 44, koliko je odr`ano od osnivawa zemqe 1901. godine.

Domoroda~ke zajednice u Australiji najavile nedequ }utawa i razmi{qawa Vo|e australijskih starosedela~kih zajednica pozvale su u ponedeqak na nedequ }utawa i razmi{qawa nakon {to je ve}ina stanovnika Australije na referendumu u su-

botu odlu~no odbacila predlog da u Ustavu bude priznat aborixinski narod. Lideri starosedela~kih zajednica najavili su da }e zastave Aborixina i domorodaca iz

Moreuza Tores biti spu{tene na poqa kopqa tokom narednih nedequ dana i apelovali da i drugi u~ine isto. Biv{i igra~ ragbija Lojd Voker rekao je da se sada ~ini da je put pomirewa

te`ak, ali je poru~io da starosedela~ke zajednice moraju da nastave da se bore. Xejd Ri~i, aktivistkiwa kampawe „Da”, rekla je da bi cela nacija trebalo da tuguje za izgubqenom prilikom.

„Ovo je gorka ironija. Van razuma je da qudi koji su do{li na ovaj kontinent pre 235 godina odbijaju da priznaju one kojima je ova zemqa dom ve} 60.000 i vi{e godina”, naveli su lideri starosedela~kih zajednica u saop{tewu objavqenom na dru{tvenim mre`ama. Stanovnici Australije su na referendumu u subotu odbacili predlog da se ustavom prizna aborixinski narod, {to je novi korak unazad u pomirewu dr`ave sa svojim autohtonim stanovni{tvom. Referendumsko pitawe je bilo „Da li ste za promenu Ustava kojom bi se priznali Aborixini i ostrvqani u Moreuzu Tores kroz osnivawe domoroda~kog savetodavnog tela Glas za Parlament, koje bi moglo da savetuje parlament o pitawima koja se ti~u ovih zajednica”. Rezultat referenduma je novi, veliki zastoj u naporima da se postigne pomirewe sa starosedela~kom zajednicom u Australiji, a nanosi i {tetu po imix Autralije u svetu zbog odnosa prema starosedeocima, navodi Rojters.

U vi{e gradova Australije odràni skupovi podr{ke Palestincima U vi{e gradova Australije odràni su skupovi podr{ke Palestincima zbog najnovijeg konflikta izme|u Izraela i militantne grupe Hamas, uprkos pretwama policije da }e ih spre~iti. Jedan od najmasovnijih skupova odràn je u Sidneju, glavnom gradu australijske najnaseqenije dràve Novi Ju`ni Vels, gde se, prema procenama organizatora, okupilo oko 5.000 qudi. U~esnici skupa odrànog u sidnejskom Hajd Parku mahali su palestinskim zastavama i uzvikivali parole „Slobodna Palestina”, dok je stotine policajaca patroliralo okolnim ulicama. Portparol organizatora skupa, Akcione grupe za Palestinu, rekao je da je skup uglavnom protekao mirno. Skupovi podr{ke Palestincima odràvaju se i u Adelejdu i Melburnu, gde su se tako|e okupile hiqade qudi. U vi{e zemaqa su zabraweni propalestinski protesti zbog strahovawa da bi sukob Izraela i Hamasa mogao izazvati nasiqe u tim zemqama. Francuska je iz tog razloga zabranila ove proteste u ~etvrtak, navode}i da bi verovatno doveli do reme}ewa javnog reda.

AUSTRALIJA

^etvrtak 19. oktobar 2023. 13

Australijska novinarka se vratila ku}i nakon tri godine u zatvoru u Kini Australijska novinarka kineskog porekla êng Lei (48) koja je u Kini osu|ena za {pijunaù i bila u zatvoru tri godine, vratila se u Australiju. êng Lei koja je radila za me|unarodno odeqewe kineske dràvne televizije ^TV, ponovo je sa svojom decom u Melburnu. Ona se vratila uo~i Albanezove planirane posete Pekingu ove godine, a ta~an datum jo{ nije objavqen. On }e biti prvi

ke. „Weno osloba|awe je rezultat zavr{etka sudskih procesa u Kini”, rekao je on. Kinesko ministarstvo dràvne bezbednosti saop{tilo je da je êng u maju 2020. bila u komunikaciji sa stranom organizacijom i odala im dràvne tajne kojima je imala pristup na poslu ~ime je prekr{ila klauzulu o poverqivosti potpisanu sa wenim poslodavcem. U saop{tewu nije navedeno ime organizacije niti koje su to tajne. Sud u Pekingu osudio ju je za ne-

TROJE DECE POGINULO U PADU AVIONA:

Letelicom upravqao wihov deda Kontrola letewa je ~ula zastra{uju}i zvuk pre samog pada i posledwe re~i pilota

australijski premijer koji je posetio Peking u posledwih sedam godina. Elbanizi je rekao da Australija nije ni{ta trgovala sa Kinom za osloba|awe novinar-

zakonito odavawe dr`avnih tajni u inostranstvu i osu|ena je na dve godine i 11 meseci, navodi se u saop{tewu. Deportovana je posle odslu`ewa kazne.

Piter Nejl (65) i wegovi unuci, Rafael (11), Evita (9) i Filomena (6) poginuli su u nesre}i u neposrednoj blizini Kanbere, kada se sru{io avion kojim je deda upravqao. Deca su iz Armidejla bili u poseti svom dedi, a neposredno pre vo`we avionom, oni su svi zajedno i{li u zoolo{ki vrt. Nakon posete `ivotiwama, deca su se sa dedom igrala kod ku}e, a zatim su re{ili da se provozaju avionom. Nikome jo{ uvek nije jasno kako je usledila nesre}a i {ta

je woj prethodilo. Kontrola letewa je ~ula zastra{uju}i zvuk pre samog pada i posledwe re~i Pitera Nejla. Na snimku se ~uje signal za poletawe sa aerodroma u Kanberi, a zatim i odgovor na navigaciju koju je izdala kontrola letewa. Porodica premi-

nulih se posle dugog perioda }utawa oglasila i zamolila da svi po{tuju wihovu privatnost. "Nema re~i da se opi{e tuga koju ose}amo. Tra`imo samo da po{tujete na{u privatnost jer su ovo mnogo te{ki momenti za nas", rekli su ~lanovi porodice Nejl.

AUSTRALIJSKI NAU^NICI:

Punite li mobilni tokom no}i – nemojte, {teti bateriji a mo`e biti i fatalno puwewa, kada je baterija skroz prazna (od 0 do 100 odsto) treba izbegavati, jer se i tako ~uva `ivotni vek baterije. Umesto potpunog dopuwavawa, preporu~uje se da punite bateriju do 80% i ne dozvolite da padne ispod 20%.

Da li treba puniti mobilni telefon preko no}i? Ho}e li „prepuwewe“ baterije biti opasno za wen kvalitet? Mitovi o puwa~ima i baterijama mobilnih telefona su razotkriveni. Kako su naveli istraìva~i za tehnologiju, ìvotni vek baterije mnogo je duì ako se mobilni telefon ne puni tokom no}i, ili tokom celog dana, ve} samo po potrebi baterije. U svetu litijum-jonskih baterija, pametni telefoni zauzimaju centralno mesto. Ipak, oni su tako|e izazvali stalnu debatu: da li produèno puwewe dnevno ili tokom no}i ostavqa „pusto{“ na bateriji telefona. „Nove generacije pametnih telefona mogu da se napune za mawe od dva sata. Preporuka je da se telefon puni tokom dana i kada se baterija napuni, aparat skine sa puwa~a“, istakao je Ritest ûg, profesor za informacione tehnologije sa australijskog univerziteta CQU u Melburnu. Svoje zapaàwe objavio je za The Conversation. Brojni faktori odre|uju

MO@E LI TELEFON DA SE PREPUNI

ìvotni vek baterije telefona, ukqu~uju}i wenu proizvodnu i hemijsku starost. Na hemijski sastav baterije mogu da uti~u promene temperature, na~in puwewa, performanse i ìvotni vek baterije. Prema istraìvawima baterija pametnog telefona iz 2019. godine, oko 80 odsto po~etnog ka-

paciteta baterije opstaje posle dve do tri godine kori{}ewa. Tek posle tog perioda baterija po~iwe br`e da se prazni.

DA LI TREBA DA PUNITE TELEFON TOKOM NO]I?

Ve}ini pametnih telefona nove generacije treba izme|u 30

minuta i dva sata da se potpuno napune. Vreme puwewa varira u zavisnosti od kapaciteta baterije ure|aja — ve}i kapaciteti zahtevaju vi{e vremena — kao i od puwa~a. Puwewe telefona tokom no}i nije potrebno, a ubrzava i starewe baterije. Pune cikluse

U teoriji, litijum-jonske baterije mogu biti prepuwene. To moè dovesti do bezbednosnih rizika kao {to je pregrevawe i zapaqewe baterije. Dobra vest je da ve}ina modernih telefona ima ugra|enu za{titu koja automatski spre~ava puwewe baterije vi{e od 100 odsto — spre~avaju}i bilo kakvu {tetu od prekomernog puwewa. Me|utim, svaki put kada baterija padne na 99 procenata (zbog aplikacija koje rade u pozadini), ona }e se „napuniti“: ponovo }e po~eti da se puni da bi odràla potpuno napuweno stawe. Puwewe bez protoka moè vremenom istro{iti bateriju. Zbog toga mnogi proizvo|a~i imaju funkcije koje to reguli{u.

14 ^etvrtak 19. oktobar 2023.

AUSTRALIJA

Aborixini u `alu i neverici

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Nakon neuspeha subotweg referenduma vaqalo bi jo{ jednom postaviti ~uveno pitawe: {ta je starije koko{ka ili jaje? U na{em slu~aju ili u prevodu, pitawe bi moglo da glasi i ova-

ko: {ta je starije od Aborixina: 235 godina britanske kolonizacije ili 122 godine Ustava Komonvelta? Sude}i po javnom diskursu koji se ovde neguje, i koji je vo|en tokom referendumske kampawe, Aborixini izgleda nemaju ~emu da se nadaju. Jedan od vode}ih aktivista kampawe „Yes 23” i pripadnik Aborixina, Tomas Majo, kaè da mu je srce slomqeno nakon toliko uloènog truda i da je vo|stvo Aborixina imalo veru u svoje zemqake. Najteè je palo aktivistima ovog pokreta (wih oko 80.000) rekao je Majo, koji je pozvao na „nedequ }utawa“ nakon ovakvih rezultata referenduma. Podr{ka predvi|enom „Glasu u parlamentu“ ne samo da je izostala od ve}ine Australijanaca, ve} je interesantno da su kampawu za „Ne“ vodili ~ak i neki ugledni Aborixini. Me|u wima je najaktivniji bio Voren Mundin (Warren Mundine) biznismen i politi~ar iz Novog Ju`nog Velsa. Protiv je bila i senatorka iz Viktorije Lidija Torp (Lidia Thorpe), koja tako|e ima aborixinske korene. Naravno, sa druge strane ogromna ve}ina uglednih Australijanaca aborixinskog porekla podràla je referendum i javno se zalagala za „YES“. Prema najnovijim rezultatima podr{ka za „Glas u parlamentu“ u svim aborixinskim naseqima u Severnoj

Teritoriji i Kvinslendu bila je u proseku ve}a od 80 procenata, a u mnogim zajednicama ~ak i do 95 odsto. O~igledno da su u wihovim zajednicama postojala izvesna pozitivna o~ekivawa od referenduma, {to rezultati u tim malim zajednicama najboqe i pokazuju. Ipak, meni li~no su i daqe bile interesantne pozicije pomenute senatorke i biznismena. Iako su i Torpova i Mundin aktivni u aborixinskim pitawima, posebno kada su razni protesti u pitawu, interesantni su wihovi stavovi za{to je trebalo glasati „Ne“. Dok Torpova smatra da je samo pitawe ovog referenduma bilo rasisti~ko, i da }e predlo`eno telo u parlamentu biti bez mo}i da bilo {ta re{i, Mundin je bio mnogo

radikalniji. On je naime tokom svojih nastupa, rame uz rame sa liderom opozicije Piterom Datonom, govorio da je referendum zasnovan na gomili laì. Neke od wih su da Aborixini nemaju pravo „glasa“ u ovoj zemqi i da ih je potrebno priznati. Wegove tvrdwe su da je realnost sasvim druga~ija i da australijski prvi stanovnici imaju sve {to im treba. Protivnici referenduma su upozoravali, me|u kojima i Vungin, da je samo telo navodno „pravno riskantno“ {ta god to zna~ilo. Iako ve}ina wih nije znala da to i pravni~ki objasni, Australijanci su putem medija zastra{ivani da }e novo telo, koje je pritom samo savetodavnog karaktera, mo}i da stopira eventualno neke velike strate{ke projekte, ako proceni da to ugroàva neka wihova prava. Na primer, obja{wavali su oni, u slu~aju da Aborixini iz tog tela kaù da neki predloèni auto-put prolazi preko nekog wihovog svetog mesta, stopira}e se taj projekat. Ovaj detaq protivnika referenduma je posebno interesantan, i to naro~ito kad dolazi od onih poput Vungina koji tvrde da se Aborixini uvek pitaju i da ve} imaju sva prava. Bilo kako bilo, jo{ jedna istorijska {ansa je propu{tena da se Ustav Komonvelta iz 1901. godine promeni, i da se na neki na~in barem formalno u ustavu

priznaju narodi koji ovde ìve ve} 65.000 godina. Australijanci su rekli svoje i to se mora po{tovati iz prostog razloga, jer je to osnovno demokratsko pravilo da se mi{qewe ve}ine bez pogovora prihvati. Nakon 80 odsto prebrojenih glasova vi{e od 60.7 odsto je reklo „NO“ dok je za opciju „YES“ bilo mawe od 39.3 Australijanaca. U konkretnim brojkama to zna~i da je na nacionalnom nivou oko 8 miliona i 410 hiqada bira~a bilo protiv dok je za „Glas“ bilo 5 miliona i 440 hiqada. Ovi podaci }e se verovatno delimi~no promeniti narednih dana kako rezultati budu pristizali, ali oni naravno ne}e promeniti odnos od 60:40. Jedina federalna teritorija gde je opcija „da“ pobedila je bila u Kanberi, gde je „za“ glasalo vi{e od 60 odsto. Naravno, re~ je o gradu i okrugu koji broji tek oko stotinak hiqada glasa~a. U svih {est dràva opcija „ne“ je pobedila sa vi{e od 55 odsto, ra~unaju}i i Severnu Teritoriju. Najja~e upori{te protivnici referenduma imali su u Kvinslendu (68.9), Zapadnoj Australiji (63.8) i Ju`noj Australiji (64.8). Ne{to blaì otpor bio je u Novom Ju`nom Velsu (59.7) i Tasmaniji (59.5) a najslabiji u Viktoriji (55.0). I ovog puta pokazalo se, da se Australijanci pla{e ili da jednostavno ne vole bilo kakve ustavne i druge su{tinske promene. Rezultati ovog referenduma delimi~no podse}aju i na onaj iz 1999, kada se odlu~ivalo o monarhiji ili republici. Federalni premijer Entoni Elbanizi je razo~aran katastrofalnim rezultatima, prihvatio krivicu za neuspeh referenduma. Neki su ~ak pozvali i na wegovu ostavku zbog toga, ali to se sigurno ne}e desiti. Pitawe za{to referendum nije uspeo, koji je prema nekim nezavisnim procenama ko{tao ~ak 385 miliona dolara, moè se postavqati iznova i iznova, ali se minula subota ne moè vratiti i ponoviti. Mo`da gra|ani nisu imali dovoqno informacija o tome {ta je bila svrha „Glasa“, ili da su jednostavno smatrali da }e to doneti neke nove podele na rasnoj osnovi. Ostaje àl da jedan posao nije dovr{en do kraja, ali i nada da }e u budu}nosti biti vi{e pameti i znawa kada su organizacije ovakvih referenduma u pitawu. Jer da je bilo vi{e razumevawa oko ovog pitawa, prvo bi se traìo sveop{ti nacionalni konsenzus, a tek onda bi se zapo~ela jedna dugotrajna kampawa traèwa su{tine. Ovako je sam referendum izgleda bio jo{ jedna unutra{wa politi~ka igra, dok su Prvi australijski narodi jo{ jednom, kao i mnogo puta dosad u pro{losti, izigrani i prevareni. Tako bi ukratko moglo da se opi{e pro{lonedeqno izja{wavawe Australijanaca o stvarima koje bi odavno trebalo da se podrazumevaju, i da ve} odavno budu re{ene u tom istom federalnom parlamentu.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

KA@WEN ILON MASK: KOMPANIJA H NIJE PREDUZELA KORAKE ZA SUZBIJAWE NEDOZVOQENIH SADR@AJA! Kompanija se nije pokazala konkretnom i transparentnom kada je re~ o re{avawu pitawa koja sve zanimaju, zakqu~ak je australijske komesarke za e-bezbednost. Australijski komesar za e-bezbednost saop{tio je da je kaznio platformu X (Tviter) sa 386.000 dolara zbog toga {to nije na pravi na~in odgovorila na pitawa kako suzbija sadr`aje vezane za seksualno zlostavqawe dece. - Kompanija X je javno izjavila da je borba protiv seksualne eksploatacije dece za wu najve}i prioritet, ali to ne mogu da budu

samo prazne pri~e. Moramo da vidimo da su re~i potkrepqene konkretnim delima - saop{tila je australijska komesarka za e-bezbednost Xuli Inman Grant. Australijski regulator tvrdi da X nije odgovorio na niz va`nih pitawa kao {to su "vreme koje je potrebno platformi da odgovori na prijave o seksualnoj eksploataciji dece, mere koje X preduzima za otkrivawe seksualne eksploatacije dece u videu koji se emituje u`ivo, kao i alate i tehnologije koje koristi za otrkivawe materijala sa seksualnom eksploatacijom dece". Komesarka Inman Grant je u februaru zatra`ila od pet tehnolo{kih firmi - X, Tik Tok, Gugl (ukqu~uju}i Jutjub), Diskord i Tvi~ da saop{te kakve korake preduzimaju protiv {irewa materijala sa zlostavqawem dece na svojim platformama. - Wihovi odgovori su otkrili zabriwavaju}e nedostatke i nedoslednosti - rekla je Inman Grant, a propusti kompanije X su bili "ozbiqniji" od propusta drugih kompanija.

U FOKUSU

^etvrtak 19. oktobar 2023. 15

Veliki izborni uspeh Alternative za Nema~ku na pro{lonedeqnim izborima znak je uspona i ja~awa suverenisti~kih snaga u Evropskoj uniji

EVROPSKA UNIJA NA DVA KOLOSEKA Od na{eg dopisnika iz Evropske unije

Pi{e: Radomir Stefanovi} Evropski krugovi sa nestrpqewem su o~ekivali pro{lonedeqne izborne rezultate iz Nema~kih pokrajina Bavarska i Hasen. Ulog je bio veliki i od zna~aja za daqu politi~ku sudbinu Nema~ke i Evropske unije. Izborne pobede ostvarile su Hri{}ansko socijalna - unija”i Hri{}ansko demokratska - unija. Alternativa za Nema~ku, po broju osvojenih glasova bila je drugoplasirana u obe pokrajine. I upravo, ona se smatra najve}im izbornim pobednikom. Ovim je Alternativa za Nema~ku, pokazala da vi{e nije samo lokalni politi~ki faktor isto~ne, ve} i zapadne Nema~ke. Uspeh Alternative za Nema~ku znak je uspona i ja~awa suverenisti~kih snaga u Evropskoj uniji. Koje su opet, nova politi~ka realnost sada{we Evropske unije o kojoj se sve vi{e govori. I koja ima svoju predistoriju. Svejevremeno, dr`ave ~lanice Evropske unije osim geografski, delile su se i na one

sa siroma{nog juga i bogatog severa. Da bi, ulaskom zemaqa biv{eg isto~nog bloka ta podela postala jo{ komplikovanija. Vremenom, polako se napu{talo i ideolo{ko razvrstavawe na hri{}ane, levi~are, zelene, konzervartivce. Danas, Evropskom unijom dominiraju dve me|usobno suprotstavqene strane. Sa jedne, imamo "proevropski" a na drugoj "suverenisti~ki" blok. Ina~e, savremeno zna~ewe ovog termina datira jo{ od francuskih izbora 1997. godine i ukazuje na oblik protesta protiv evropskih integracija koji bi doveo do ra|awa Sjediwenih Evropskih Dr`ava. Od 2017. re~ “suverenizam” se odoma}ila i

u{la u modu {irom sveta i postala je deo re~nika mnogih politi~ara kao {to su \or|a Meloni, Mateo Salvini, Viktor Orban, Marin Le Pen, Donald Tramp, @air Bolsonaro. Pratkti~no, “suverenisti” su svoj glas protiv Evropske unije po~eli da podi`u od kako je 2007. potpisan tzv. Lisabonski protokol kojim su se zemqe ~lanice odrekle dela svog suvereniteta u korist Evropske unije. Ta~nije, u korist Evropske komisije koja od tada i “vedri i obla~i” na ~itavoj teritoriji zemaqa Evropske unije. Zakoni i odredbe EU postali su “ja~i” od nacionalnih a politi~ke odluke u Evropskom parlamentu morale

su da budu prihva}ene i od strane nacionalnih skup{tina. Polako, polako Evropska komisija postala je “ma~ u rukama” globalista preko koje su krupne svetske mulitinacionalne kompanije i bankarski krugovi sprovodili i {titili svoje interese. Takva politika, nije bila mnogima po voqi. Do prvog vidnog nezadovoqstva dolazi 2015. godine kada su nakon sukoba u Siriji i Avganistanu hiqade izbeglica preplavile teritoriju Evropske unije. Kao {to je poznato, desilo se to da se nakon javnog poziva tada{we kancelarke Angele Merkel granice Nema~ke {irom otvore za nekontrolisani priliv imigrantata a Ma|arske, `icom opa{u i blindiraju. Do nesuglasica je do{lo i po drugim pitawima. Za vreme tzv. “pandemije”, pojedine dr`ave uprkos {engenskom protokolu o slobodnom kretawu qudi i roba zatvorile su svoje granice. Kada je zapo~eo rusko-ukrajinski sukob, Ma|arska se rukovodila svojim nacionalnim interesima i nije sledila politiku Brisela po pitawu sankcija Rusiji. A mo`da je, najja~i udarac “unitarnoj” Evropskoj uniji stigao svojevremeno od Poqske. Suo~avaju}i se sa problemom imigracije, Ustavni sud

ove zemqe doneo je presudu kojom se deo sporazuma o pristupawu Poqske Evropskoj uniji progla{ava neustavnim. [to je ostavilo opor ukus u ustima Evropske unije jer, Poqski sud je od tog trenutka u zavisnosti od potrebe mogao uvek da utvrdi superiornost svog nacionalnog prava nad evropskim pravom. Tim povodom, do{lo je i do èstokog sukoba italijanskih “evropejista” i “suverenista”. Enriko Leta je podigao uzbunu rekav{i kako Poqska napada temeqe pravne strukture evropske izgradwe, prave}i „pogre{an i opasan” korak unazad ka antievropskom suverenizmu, protiv kojeg se „mora boriti” po svaku cenu. Dok \or|a Meloni, me|utim, nije bila istog mi{qewa i tu presudu je videla kao demonstraciju da se u Evropskoj uniji moè ìveti a da se ne mora „pognuti glava“. Osim toga, suverenisti~ki blok je “Izjavom o namerama”, bacio rukavicu Briselu. Re~ je o “Poveqi vrednosti”, koju je 2. jula 2021. potpisalo 15 stranaka iz 14 evropskih zemaqa, a sve ih karakteri{e kriti~ki pristup evropskim institucijama i odlu~na briga za nacionalni suverenitet. Holivudski re~eno, na politi~koj sceni Evropske unije imamo “dobre i lo{e momke”. Uloga zapadnog “lo{eg momka” pripala je "suverenistima".

LI^NOST NEDEQE: ROBERT FICO Robert Fico aktivirao je sve alarme po Evropskoj uniji i NATO-u kada je nedavno pobedio na izborima u Slova~koj sa agendom koja preti jedinstvu Zapada u odbrani Ukrajine. Ambiciozni populista koga ~eka ~etvrti premijerski mandat tokom kampawe je optu`ivao ukrajinske „naciste i fa{iste” za otpo~iwawe rata, govorio da }e obustaviti vojnu pomo} Kijevu, protivio se zapadnim sankcijama Rusiji kao „beskorisnim”, poru~ivao da Vladimir Putin ne bi u Slova~koj bio uhap{en po poternici Me|unarodnog kriminalnog suda i protivio se ~lanstvu Ukrajine u NATO-u. Da li }e Fico oja~ati dru`inu ma|arskog premijera Viktora Orbana, usamqenog prokremaqskog glasa u uniji i NATO-u? Ili }e lider stranke Smer–SD korigovati svoju retoriku i prestati da iritira partnere? Za mawe od dve nedeqe otkako je pobedio, Fico je formirao koaliciju ispoqavaju}i talanat za politi~ko manevrisawe. Wegov kqu~ni partner je nekada{wi partijski kolega Peter Pelegrini, koji vodi stranku liberalnog centra Hlas. Fico, 59, sada vi{e ne pomiwe ukidawe pomo}i Ukrajini. Izgleda da odustaje od provokativnih spoqnopoliti~kih ambicija i obe}ava da }e se fokusirati na privrednu i finansijsku kon-

Feniks iz Bratislave

solidaciju zemqe. On dobro pamti kako je 2018. bio primoran da podese ostavku posle masovnih demonstracija nakon ubistva novinara koji je istra`ivao veze vlasti i italijanske mafije. Nekih 40 osoba bliskih Ficu tada je osu|eno za korupciju i druge zlo~ine, a i on je pro{le godine optu`en da je podatke dobijene od policije i poreskih slu`bi koristio za obra~un s politi~kim rivalima. Parlament je odbio da mu skine imunitet.

Dve godine kasnije, 2020, Smer je izgubio izbore, a ~inilo se da je Fico definitivno najuren. Okolnosti su mu i{le naruku. Antimigrantsko raspolo`ewe nije popu{talo. Stigla je pandemija, kada je Fico bio protiv maski, zakqu~avawa i vakcinacije, a kovid je ozbiqno poremetio tokove privrede. Kada je izbio ukrajinski rat, Slova~ka je primila milion izbeglica, vlastima u Kijevu slala avione i tenkove, ali Fico je ve{to kapitalisao na tradicionalnom

proruskom raspoloèwu dobre polovine Slovaka, koje poti~e iz vremena kada su svoj nacionalni identitet traìli u panslavenstvu – kojim je upravqala Rusija. Rat mu je omogu}io da igra na strahu od konflikta u susedstvu. Predstavio se kao Robin Hud i spasilac u vremenima nestabilnosti. Neo~ekivani respiratori udahnuli su mu ìvot. Ratna kriza stvorila je od wega feniksa. Ro|en u radni~koj porodici, Fico je politi~ku karijeru po~eo u Komunisti~koj partiji neposredno pre Pli{ane revolucije, koja je 1989. vodila raspadu êhoslova~ke. Studirao je u SAD, a po povratku je bio potpredsednik Partije demokratske levice, koja se odvojila od KP. Smer je osnovao 1999. kao liberalnu stranku s kojom je pobedio 2006. Ubedqiv trijumf zabeleìo je i 2012. pa ponovo 2016, sve do krize 2018, kada se ovaj advokat po struci, oboàvalac fudbala, bodi-bildinga i brzih automobila, proslavio izjavom da su slova~ki novinari „prqave antislova~ke prostitutke”. Vremenom se sve vi{e pribliàvao desnici prihvataju}i konzervativnu socijalnu agendu i nacionalisti~ku, antievropsku retoriku, ali je oduvek ipak bio vi{e pragmata nego ideolog, posebno u odnosima sa EU. Zato bi politika wegove vlade mogla da bude umerenija nego {to je nagove{tavao na predizbornim mitinzima.

16 ^etvrtak 19. oktobar 2023.

ZAJEDNICA

U srcu australijske prestonice ~uvaju Srbiju od zaborava Volonteri Ruìca i \or|e Adam na radiju u Kanberi dugi niz godina neguju i promovi{u srpsku tradiciju i kulturu kroz stihove, pesme i vesti iz otaxbine koje pu{taju u svojoj emisiji. Pored èqe da qubavqu prema Srbiji, nadahwuju na{ narod u Australiji, bave se humanitarnim radom i svojim dobrovoqnim prilozima pomaù ugroène i one kojima je pomo} potrebna u voqenoj otaxbini Daleko od svoga rodnog kraja, davnih 70-tih, dvoje qudi su zapo~eli zajedni~ki ìvot. U Kanberi, glavnom gradu Australije ìve i rade Ruìca i \or|e Adam. Ruìca rodom iz Kraqeva, \or|e iz Novog Sada. Doseqenici sa velikim entuzijazmom i velikom nadom, ve} vi{e od 50 godina ìve i rade u Australiji. Svoju voqenu Srbiju nose u du{i s ponosom i velikom nostalgijom. Qubav za domovinom prelivaju u ~a{e druèwa, kroz emisiju „Hajde da se druìmo “svake subote na talasima „CMS RADIO KANBERRA“. Tamo daleko, ali srcem blizu svojoj domovini, ovo dvoje qudi, ~uvaju i uzdiù srpsku kulturu , ~uvaju srpski jezik i narodne srpske pesme od zaborava. [ire qubav i rodoqubqe, bude nas biserima mudrosti na{ih velikana. S po~etka svake emisije, uzdiù zastavu Srbije, himnom “Boè pravde”, pesmom “Vostani Serbije” i “Tamo daleko”. Polagano ule}e u etar roj emocija, tkan spletom srpskih narodnih pesama i kola, re~ima qubavi i prijateqstva. Du{a koja slu{a, nekad peva i pla~e u isto vreme… i u trenutku malog predaha ~uju se crkvena zvona, kao opomena vernicima i nevernicima, da je vreme da pomisle na Boga, na Stvoriteqa i Spasiteqa. Molitva iz oltara crkvene porte {iri se mreòm radio talasa i putuje preko okeana, do dalekih slu{alaca. Stihovima pesnika, ovog vremena, pruèna je {ansa da uz note divnih, nezaboravnih melodija osveè novo doba, porukama pisanim iz du{e! I kroz stihove i pesme, vidi se da je Srbija budna, da smo kao narod shvatili poruku patrijarha Pavla: „Budimo qudi!”. Sve to se oseti zahvaquju}i energiji i entuzijazmu ovo dvoje qudi koji oko sebe okupqaju isto tako vedre, nasmejane, dobronamerne qude koji na prvo mesto stavqaju qubav. Gde je qubav, tu je i humanost. I dok sigurnim, zvonkim glasom, Ruìca Adam ~ita pozdrave, ne mogu a da se ne zapitam - {ta ja mogu da u~inim za svoj narod, kad ovo dvoje qudi iz daleke Australije {aqu toliko pozitivnih vibracija. Mogu, da {irim krug qubavi i prijateqstva i u~inim ~ast ovim divnim qudima, koji ne traè ni{ta, a pruàju tako mnogo! Wihov udeo se pozlatio u mnogim humanitarnim akcijama. O tome je ve} pisano u novinama „Glas javnosti“, i novinama „Vesti“. Ruìca je kao ~lan udruèwa Kola sestara “Carica Jelena” dala veliki doprinos 2013. godine, pri kupovini masivnih lustera za crkvu Svetog Georgija u Kanberi. Pevala je na humanitarnim priredbama mnogo puta. Ruìca i \or|e Adam pomagali su de~iju bolnicu u Tir{ovoj u Beogradu. Prilozi ovih qudi stizali su na mnogo adresa: do crkve Lazarice u Kru{evcu, u manastir Dajbabe u Po-

FOTO VEST:

Ружица и Ђорђе у свом студију dgorici, Dom za osobe sa deformitetom “P~elice”. Pomogli su Srbiju paketima za ugroène od poplava, kao i ratnim vojnim invalidima. [koli Sveti Sava u Kosovskoj Mitrovici, od Ruìce i \or|a je stigla nov~ana pomo} za u~enike. Ispuwena je èqa jednom slepom de~aku sa Kosova za kupovinu klavira. Ovi divni qudi pomaù ve}i broj porodica u kupovini ogreva, u {kolovawu dece! êsto {aqu nov~anu pomo} studentima, sredwo{kolcima, osnovcima. [aqu {kolsku opremu, ode}u i pribor. Kupuju medicinska pomagala za decu i odrasle. Donacijama pomaù stara~ki dom u Kraqevu. Pomaù pesnicima {tampawe i izdavawe kwiga. Pomogli su 82. godi{woj starici sa Pe{tera da dobije struju u svom skromnom domu. Ruìca organizuje dobrotvorne skupove na kojima sluì svoje kulinarske proizvode. Kola~ima, pitama, poga~ama sa odu{evqewem prezentuje srpsku kuhiwu i tradiciju posetiocima i prijateqima. Mno{tvo pisama, ~estitki, pohvala, zahvalnica, poklona, stiè na adresu ovih divnih qudi. Javno ih pohvaquju kolege, prijateqi iz okruèwa, kao i prijateqi na dru{tvenim mreàma i pisanim glasilima, {irom Evrope i Srbije. êstitke i zahvalnice stizale su i li~no od ~lanova vlade Australije! Sve to porodica Adam ima dokumentovano i prezentovano javno! Ovi divni qudi 26 godina volontiraju na radio stanicama. Ruìca je urednik i voditeq, \or|e urednik i odgovoran za ton i miksovawe. Emisija se zove “LET’S BE FRENDS” koja svojim nazivom sama sebe preporu~uje. Nema politike ni kritike, ve} donosi zabavu, uliva snagu, voqu, i radost. Ima neku toplinu koja podse}a na dom. Ma gde da ste na planeti, ne}ete se ose}ati usamqeno! Sve {to izlazi u etar nadovezuje se kao karika u nizu, kao kocka slagalice. A to drì pa`wu puna dva sata. Ruìca i \or|e zasluùju ove re~i hvale. Wihova dela su zabeleèna i dokazana! Verujem da ima jo{ mnogo dobrih, vrednih i humanih qudi pa neka ovo pismo bude podsticaj svima da pi{u o wima. Za kvalitetne qude, kao primer, treba svi da ~uju! Oni nisu medijske zvezde, to su male zvezde, me|u nama , ~ije du{e svetle jako i daleko i zasluùju da ih pohvali neko! @aklina Karan

FK SIN\ELI] PROSLAVIO USPE[NU SEZONU Ve~e u kojem je FK Sin|eli} proslavio uspe{nu sezonu i nagradio najboqe igra~e proteklo je i vi{e nego u odli~noj atmosferi. Posebne pohvale odneo je tim Sin|eli}a ispod 12 godina koji su pokazali da svojom snagom i odlu~no{}u mogu da insipiri{u i starije ~lanove ovog kluba. Bilo je ovo predivno ve~e u kojem su dvoranom odjekivali aplauzi u ~ast ekipa, igra~a i trenera koji su u protekloj sezoni napornim trudom i radom pokazali da duh Sin|eli}a `ivi u wima i da ih vodi u uvek i iznova ~ini posebnim i vodi u nove pobede.

ZAJEDNICA

^etvrtak 19. oktobar 2023. 17

Novosti iz hrama Svetog Save u sidnejskom Flemingtonu Posledwih petnaestak dana u hramu Svetog Save u Flemingtonu (Hombu{ Vest) obeleèno je nekoliko zanimqivih doga|aja. Ovaj hram je prva srpska pravoslavna crkva izgra|ena u Australiji. Prvi doga|aj se zbio u nedequ, 1. oktobra ove godine kada se napunilo ta~no 20 godina od smrti osniva~a i prvog graditeqa ove na{e svetiwe, oca Milenka Stefanovi}a. Kao i svake godine, na taj dan mu je odràn pomen, a kola~ i ìto je kao i uvek napravila predsednica na{eg Kola srpskih sestara Slavica Pavlovi}, wemu oduvek bliska prijateqica. 8. avgusta, tako|e u nedequ imali smo cewenu i dragu go{}u, gospo|u Karen Bensamene, gradona~elnicu na{eg predgra|a Stratfild, koja je izrazila veliko interesovawe da prisustvuje na{oj Svetoj liturgiji i ~uje na{ horski sastav u pojawu ~uvene Mokraw~eve Svete Liturgije, koja se izvodi ~esto u posledwe vreme, kada je horski sastav kompletan, po{to se peva u 4 glasa. Ona je bila izuzetno sre}na i zadovoqna i zbog toga je zamolila da sa nama proslavi i na{ Boì}, 7. januara 2024. godine. Ina~e, ona je slede}eg dana, 9. oktobra bila doma}in na proslavi 100 godina od izgradwe Gradske ve}nice u Stratfildu, kada je prire|ena sve~ana ve~era uz veliki broj odabranih zvanica, na kojoj smo supruga i ja bili po~asni gosti. U subotu, 14.oktobra u hramu Svetog Save proslavili smo slavu na{eg Kola srpskih sestara „Pokrov presvete Bogorodice“, gde je doma}ica slave bila Adriana Pasatovi}. Posle Svete liturgije mesni paroh otac Sa{a ôli} je presekao slavski kola~, koji je zatim podeqen svima prisutnima uz ìto koje je za tu priliku tako|e posluèno na ulazu u salu, a zatim smo bili, kao i uvek, posluèni sa izuzetno ukusnim ru~kom na trpezi qubavi, koje su sestre pripremile. Profesor Slobodan @ivkovi} Foto: Radivoj Ma~kovi}

\akon Miladin, Marija Stojakovi}, Prof. Slobodan i Sneàna @ivkovi}, Aqo{a ôli}, gradona~elnica Stratfilda – savetnica Karen Bensamene, Lukas Trifunovi}, Svetlana i Stefan Cvetkovi} – iza stoje: \or|e Kon~ar, otac Sa{a ôli} i @arko Cvetkovi} sa unukom Gavrilom

Okretawe slavskog kola~a doma}ice slave Adriane Pasatovi}, koja dr`i unuku Valentinu

Otac Sa{a vr{i pomen ocu Milenku Stefanovi}u

Stoje doma}ica slave Adriana Pasatovi} sa unukom Valentinom, suprugom Petrom, sinom Vladimirom i snajom Rakel. Sede otac Sa{a ^oli} i |akon Miladin

18 ^etvrtak 19. oktobar 2023.

ZAJEDNICA

Sve~ano proslavqena slava Kola srpskih sestara pri hramu u Langvorenu

Kolo srpskih sestara pri parohiji Svetog Vasilija Ostro{kog proslavilo je svoju slavu - Pokrov Presvete Bogorodice u nedequ, 15. oktobra. Iako je tog dana bilo drugih proslava i manifestacija u {iroj zajednici, impresivan broj qudi je do{ao u Langvaren da sa vrednim sestrama podele duhovnu radost. Zapravo, nikad ranije na slavama Kola sestara u na{oj parohiji nije bilo vi{e gostiju. Neki qudi su prvi put bili u prilici da posete ovu parohiju, zbog ~ega nisu krili svoje prijatno iznena|ewe. Doma}ica slave bila je sestra Mirjana @ivanovi}, a za idu}u godinu iste obaveze i ~asti se prihvatila Svetlana Staji}. Prvu posetu ovoj parohiji u~inili su i ~lanovi kulturno-umetni~ke grupe "Sv. \or|e" iz Sent Albansa. Svojom izvedbom Himne Svetom Savi, tradicionalnih

narodnih pesama i recitacijama, uneli su posebnu kulturnu i umetni~ku notu u ~itavu proslavu. Prisutni nisu krili svoje odu{evqewe niti zahvalnost {to su doìveli ovakvo osveèwe, nadaju}i se da }e takvih susreta i manifestacija biti i u godinama koje dolaze. Kao u svakoj crkvenoj jedinici, i Kolo sestara u Langvarenu ima posebnu i neprocewivo va`nu ulogu u crkvenom i dru{tvenom ìvotu zajednice. Zavr{ili smo sa ovom slavom, ali ve} èqno o~ekujemo slede}u slavu Kola sestara u parohiji Svete Trojice u Jalornu koja }e se odràti u nedequ 29. oktobra. Tamo sestre slave svoju za{titnicu Sv. Petku. îtava parohija u Langvarenu }e tog dana biti zatvorena jer idemo u goste bra}i i sestrama u Gipslendu. Znamo da isto tako ima dosta qudi koji nikada

nisu posetili ovu malu ali istorijski zna~ajnu parohiju, te je ovo sada zgodna

prilika da u~inimo ~ast dobrim doma}inima u Jalornu.

Stoni tenis iz bloka u Adelejdu U subotu, 14. oktobra u prostorijama CO Sv. Sava Vudvil Park u Adelejdu odigrao se peti po redu turnir u stonom tenisu. Ove godine akcenat je stavqen na mla|e u~esnike, te smo pored seniorske sekcije organizovali takmi~ewe i u juniorskoj. Epitet najboqeg prisvojio je mladi Danilo Mrqe{ koji je u uzbudqivom finalu sa dosta preokreta savladao Andreja Lali}a. U seniorskoj sekciji povratak na {ampionski tron je zaslu`eno osvojio pro{logodi{wi vice{ampion, Stefan Zekanovi}, savladav{i u uzbudqivom finalu drugoplasiranog Ivana Jankovi}a. Kona~na cifra donacija od ove ve~eri iznosi 1,545 australijskih dolara, prvenstveno zahvaquju}i Milivoju Ili}u, Da-

liboru Malba{i}u i Aleksandru ]aki}u, koji su donirali i spremili dva gurmanska kotli}a i }evape sa ro{tiqa. Tako|e dugujemo zahvalnost ~lanicama Kola srpskih sestara Sveta Jelena, koje su i ovaj put bile uz nas i donirale cjelokupan prihod od prodaje krofni. U~esnici turnira (24): Viktor Bjeli}, Danilo Mrqe{, Mihajlo Novakovi}, Jovan Slavujevi}, Andrej Lali}, Mila Nivakovi}, Jelena Mrqe{, @ivana Novakovi}, Jana Slavujevi}, Danijel Lazi}, Dalibor Malba{i}, Sr|an Jovanovi}, Goran Mrqe{, Aleksandar Jak{i}, Ivan Jankovi}, Rade

Daradan, Stefan Zekanovi}, Veqko Gligori}, @eqko Mumovi}, Milo{ Gr~i}, \or|e Mari}, Danijel Jeli}, Novica Ivkovi}, Milorad Lali}. Dva slede}a humanitarna doga|aja koja organizacija sprovodi su Humanitarna Bri{kula u restoranu Balkan Ekspres u Ade-

lejdu 11. novembra i humanitarno takmi~ewe u {utirawu brzih trojki u sklopu jubilarnog Piknika lova~kog dru{tva „Zastava“, 28. oktobra na crvenom imawu u Rosmoru (962 Bringelly Rd, Rossmore 2557). Vi{e informacija o humanitarnom radu organizacije i transparentnosti kao i sve na~ine kako podr`ati humanitarni rad

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla. Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije. Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:

secretary@ascconline.com.au

organizacije mogu se prona}i na veb sajtu organizacija https://www.srbizasrbe.org/.

Donacije BSB: 032-278 Account No: 878615 Recipient: Serbs for Serbs Inc. Bank: Westpac

POGLEDI

^etvrtak 19. oktobar 2023. 19

LI^NI STAV

GA@EWE SRBA Pi{e: Marko Lopu{ina

Jo{ se nisu sti{ale pri~e o doga|ajima u mestu Bawska na Kosovu i Metohiji, a zapadni politi~ari i mediji, kao i razni balkanski napasnici, navalili su na ~itav srpski narod optuùju}i ga za terorizam, nasiqe i svo zlo ovog sveta. Sa Kosova stiù neverovatni zahtevi za sankcionisawe najboqeg tenisera svih vremena Novaka \okovi}a, nakon {to je odao po~ast Srbima stradalim na Kosmetu u nedavnim doga|awima. Jedan crnogorski politi~ki analiti~ar odmah je javno zatraìo doìvotnu suspenziju u tenisu za na{eg tenisera. Amerikanci sramno odbijaju da priznaju da je \okovi} najve}i {ampion sveta u tenisu i najboqi sportista na planeti, samo zato jer je Srbin. Ima qudi koji brane}i Novaka brane i srpski narod, ali to su samo pojedinici koji na Zapadu po{tuju Srbe. Samo neki zapadni mediji su objavili re~i proslavqene francuske teniserke Marion Bartoli: - Da je Novak \okovi} Amerikanac imao bi spomenik u svakom gradu, ali po{to je iz Srbije nema ni{ta od priznawa SAD! Direktor turnira Australijan open Kreg Tajli je nedavno na pitawe novinara, da li se slaè da se naziv Rod Lejver Arene nazove imenom Novaka \okovi}a, odgovorio da ne bi imao ni{ta protiv da se desetostrukom {ampionu

AO oda jedna posebna vrsta priznawa. U Sloveniji je, me|utim, osmogodi{wa devoj~ica Lina Vukeli} u slovena~kom muzi~kom {ou "Slovenija ima talenat" podelila tamo{wu javnost kada je otpevala jednu srpsku pesmu. Plasirala se u drugi krug takmi~ewa uz pretwe i upozorewe nekih Slovenaca: "Bruka{ se, ovo nije Srbija nego Slovenija!" Iz SAD i EU stiù po ko zna koji put optu`be protiv Srbije {to ne okre}e le|a Rusiji. A Iz Haga je stigla nova optu`nica protiv Vojislava [e{eqa i wegovih saradnika. Rat protiv srpskog naroda i dràve, koji je vo|en 1999. godine kao velika vojna ve`ba SAD i ~lanica NATO otvorio je kampawu protiv Srbije i svega {to je srpsko, koja i danas traje. Kad je NATO bombardovawe zavr{eno, koje je laìma pretvoreno u “borbu za demokratiju”, nastavqen je

politi~ki i medijski pritisak. U toj kampawi kao organizatoriji pojavquju se SAD, Nema~ka, Velika Britanija, koje prate ~lanice EU i NATO, a kao prqavi operativci na terenu politi~ki ostra{}eni Hrvati, Albanci, Slovenci i Crnogorci. U mnogim zapadnim anketama Srbija se namerno gazi i poniàva i prikazuje kao propala zemqa. Tako je na listi dràva sa najboqim kvalitetom ìvota, Srbija na 73. mestu, ~ak ispod siroma{nih zemaqa kao {to su Banglade{, Gana i Indija. Uz ovako poniàvawa Srbije kao odgovor idu re~i jednog Nemca, koji je iskreno rekao: - Da je Srbija u EU bila bi nova [vajcarska!. Srbija se negativno isti~e kao zemqa sa 6 miliona septi~kih jama, a ne pomiwu se dràve u kojima tih jama i nema, nego su kanali pored puteva javna kanalizacija. U svom posledwem izve{taju Evropol je, na primer, objavio da je kokain postao glavna izvozna roba Srbije i glavna roba u unutra{woj trgovini. Evropska policija tvrdi da se kokain iz Ju`ne Amerike preko Srbije, Albanije i Hrvatske izvozi u centralnu Evropu. “Otkriveno” je i da Srbija ima trì{te od 300.000 narkomana, koji godi{we prave promet narko mafiji od najmawe 36 miliona evra. Srpski kokain je najeftiniji na Starom kontinentu, pa je i zato traèna roba. Stranci ~ak navodno dolaze u Srbiju da bi konzumirali ovaj opijat. “Posao je toliko napredovao da Srbi u svetskoj narko mafiji imaju organizatore krijum~arewa, prevoznike i prodavce kokaina, kao i kupce i potro{a~e ove droge”.

Evropol je uz ovu pri~u objavio mapu Hrvatske, Albanije i Srbije, ali bez pokrajine Kosovo i Metohija, ~ime je priznao ameri~ko otimawe Kosmeta od na{e dràve, ali i tzv. nezavisnost Kosova. U drugom istraìvawu EU o trendovima u kriminalu od 2021. do 2023. godine na Starom kontinentu, Srbija je stvaqena na tre}e mesto. Vo|ena politi~kim interesima i antiruskom politikom istraìva~i EU su kao najkriminalniju zemqu na prvo mesto stavili Rusiju, na drugo Ukrajinu, na tre}e Srbiju, ~etvrto Crnu Goru, zatim Belorusiju, BiH, Bugarsku i Moldaviju. Primetna je tendencija da se kriminal u Evropi progresivno de{ava u isto~no-evropskim dràvama, a posebno u zemqama gde ìve Srbi – Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. I u dràvama gde ìve Sloveni – Rusiji, Ukrajini, Bugarskoj i Moladviji. Od zapadno-evropskih zemaqa kriminal, po ovom istraìvawu, imaju samo Italija (3. mesto), [panija (5), Francuska (9) i Velika Birtanija (10). Poznato je da su politi~ki interesi Nema~ke i Velike Britanije za balkanski prostor na kome ìve Srbi ro|eni jo{ pre dva veka i da se danas svode na èqu

da Nemci i Englezi politi~ki okupiraju Srbiju. Wihov ciq je da se pribliè Turskoj, kao svojoj koloniji, tako {to }e zgaziti Srbiju. Kada su Amerikanci po~etkom devedesetih videli da Nema~ka i Velika Britanija èle da sa Turskom naprave savez i postanu velike sile, ume{ali su se u otimawe srpskih zemaqa neprestanim politi~kim ratom i tajnim pritiscima na zvani~ni Beograd. Takvu politiku SAD slede politi~ari Hrvatske, Albanije, sa Kosmeta i iz Crne Gore. Jedna hrvatska kwièvna istori~arka, ~lanica Predsedni{tva Matice Hrvatske misle}i da }e se dopasti Amerikancima, Nemcima i Englezima, dala je izjavu, koja otkriva su{tinu zapadne politike ovih zemaqa prema srpskom narodu i dràvi: - Srbi su bube koje treba istrebiti. Srbi su predatori koji vrebaju sa granice i koje treba ukloniti gaèwem, otrovima i baca~ima plamena. U me|uvremenu kosovski premijer Kurti zabrawuje Srbima ~ak da se kre}u po Kosmetu. Dok francuski predsednik Makron preti da }e EU da uvede vize za gra|ane Srbije. Ovaj wegov predlog podràle su jo{ tri dràve ~lanice EU.

Ugledni beogradski advokat NIKOLA S. \OR\EVI] vas upoznaje sa aktuelnim srpskim zakonima.

Ukoliko Vam je potrebna pravna pomo} mo`ete postavite pitawe na{em advokatu putem imejla, ili nam pi{ite koja vas tema posebno interesuje.

U ovom broju na{a tema je:

ZAJEDNI^KA IMOVINA SUPRU@NIKA Imovina koju su supru`nici stekli radom u toku trajawa zajednice ìvota u braku predstavqa wihovu zajedni~ku imovinu (PZ, ~l. 171. st. 1. Iz navedene zakonske definicije moèmo utvrditi da su dva elementa, odnosno dve odlike najbitinije za odre|ivawe zajedni~ke imovine – rad i zajednicu u braku. Radom se smatra svako ~iwewe, bilo ono direktno ili indirektno, zajedni~ko ili pojedina~no, a koje doprinosi sticawu nove, i/ili odràvawu postoje}e imovine supru`nika. Zajednica ìvota kao konstutivni element za utvr|ivawe postojawa zajedni~ke imovine supru`nika ukazuje na to da sva imovina koja je ste~ena pre ili nakon prestanka zajednice ìvota u braku ne moè biti smatrana zajedni~kom, ve} iskqu~ivo posebnom imovinom supru`nika. Predmet zajedni~ke imovine su-

pru`nika ~ine zarade, naknade zarada i druga nov~ana primawa koja su ostvarena radom u toku trajawa zajednice ìvota u braku, zatim prihodi od zajedni~ke imovine poput zakupnina ili kamata, kao i prihodi od posebne imovine ostvareni zajedni~kim radom ili radom supru`nika-nevlasnika. Odredbama Porodi~nog zakona posebno su regulisana pitawa imovine ste~ene igrama na sre}u i imovine ste~ene kori{}ewem prava intelektualne svojine. Imovina ste~ena igrom na sre}u u toku trajawa zajednice ìvota u braku predstavqa zajedni~ku imovinu, osim ako supru`nik koji je ostvario dobitak ne dokaè da je u igru uloìo posebnu

imovinu. Imovina ste~ena kori{}ewem prava intelektualne svojine u toku trajawa zajednice `ivota u braku predstavaqa zajedni~ku imovinu.

PRETPOSTAVKE O UPISU U KATASTAR NEPOKRETNOSTI PREMA PORODI^NOM ZAKONU

U pogledu nepokretnosti i upisa u katastar, porodi~nim zakonom regulisane su dve pretpostavke. Prva je da se smatra da su supru`nici

Advokat Nikola S. \or|evi}, Beograd, Bul. Bul. Arsenija ^arnojevi}a 201/18, mob.tel. +381 65 2088 002 (Viber, WhatsApp), email: nikola.s.djordjevic@gmail.com

izvr{ili deobu zajedni~ke imovine ako su u katastru nepokretnosti upisana oba supru`nika kao suvlasnici na opredeqenim udelima. Druga je da se smatra da je upis izvr{en na ime oba supru`nika ~ak i kada je izvr{en samo na ime jednog od wih, osim ako nakon upisa nije zakqu~en pismeni sporazum supru`nika o deobi zajedni~ke imovine odnosno bra~ni ugovor, ili je o pravima supru`nika na nepokretnosti odlu~ivao sud. Dakle, nepokretnosti koje su u toku trajawa braka ste~ene radom i sredstvima oba supru`nika predstavqaju wihovu zajedni~ku imovinu, nezavisno od upisa prava svojine na ime jednog supru`nika, i to zbog va`ewa pretpostavke jednakih udela i zabrane {tetnog dejstva pouzdawa u ta~nost iz katastra nepokretnosti.

20 ^etvrtak 19. oktobar 2023.

PUTOPIS

Dràva Monako – azurni, rasko{ni i hedonisti~ki raj Uglan~ani luksuzni lamborxini, jahte velike kao vile, nezaposlenost 0% i prose~ni ìvotni vek skoro 90 godina! Zvu~i kao bajka ili holivudski film? Sasvim sigurno nije. Izme|u Sredozemnog mora na jugu i Francuske na severu na svega 15 kilometara od Nice nalazi se Monako, glamurozna i bogata dràva. Dràva Monako je posle Vatikana druga najmawa zemqa na svetu, grani~i se sa Francuskom, a po ure|ewu je kneèvina. Azurno plavetnilo neba i mora, pro{lost u kojoj se prepli}u legende i istorija, Monte Karlo i najpoznatija kockarnica na svetu ~ine ovaj deo Evrope impresivnim. ISTORIJA MONAKA – OSVRT NA IMPOZANTNU TRADICIJU I ZNAMENITOSTI Monako je najstariji deo istoimene dràve. Porodica Grimaldi koja poti~e iz \enove ovim prostorom upravqa od 10. veka do danas. Dinastija Grimaldi, ina~e, je najstarija vladarska ku}a u Evropi. Pre nego {to je stekao nezavisnost, Monako je bio dodeqen Sardiniji. Svoje odnose sa Francuskom reguli{e nizom razli~itih ugovora, a opredeqenost za turizam i privla~ewe raznih kompanija kojima su omogu}ene registracije bez ve}ih poreza je bila osnova za sticawe ogromnog bogatstva po kojem je Monako danas ~uven. Raznovrsne delatnosti, u prvom redu razvijeno bankarstvo, ~ine ovaj deo Evrope steci{tem veoma bogatih qudi. Stanovnici Kneèvine Monako ìve u Monaku, La Kondaminu i Monte Karlu. KNE@EVA PALATA Centralni deo Monaka je velika tvr|ava sa kneèvom palatom. Palata ne mewa ni danas funkciju, te je i daqe dom porodice Grimaldi. Da li je porodica u palati moè se utvrditi po zastavi – ona je spu{tena ukoliko su ~lanovi porodice odsutni. Vidikovac odavde je ne{to {to posebno o~arava posetioce, a u ovom delu ima mnogo prodavnica suvenira i restorana. Ovaj stari grad sa kneèvskom rezidencijom naro~ito je interesantan turistima, pre svega zbog veli~anstvenog panoramskog pogleda i sve~ane smene straè pred rezidencijom. GREJS KELI – PRINCEZA OD MONAKA Pedesetih godina pro{log veka Renije III od Monaka oènio se ~uvenom ameri~kom glumicom i dobitnicom Oskara Grejs Keli. Ven~awe je bilo glamurozno, a me|u gostima su bili poznati holivudski glumci Keri Grant i Ava Gardner. Grejs Keli je svakako jedna od najzaslu`nijih li~nosti za imix Monaka kao najglamuroznijeg odredi{ta. Iz tog braka ro|eni su Karolina od Monaka i princ Albert II koji se nalazi na ~elu dinastije Grimaldi. Albert II se 2011. godine oènio biv{om ju`noafri~kom pliva~icom [arlin Vitstok koja je rodila blizance, }erku Gabrijelu i sina @aka. Zanimawe svetskih medija za dinastiju Grimaldi naro~ito je po~elo da raste od trenutka ven~awa holivudske zvezde Grejs Keli sa princem Renijeom i zanimqivo je da nikada do danas nije prestalo. Medijsko interesovawe dostiè vrhunac kada je 1982. godine pod nerazja{wenim okolnostima princeza od Monaka poginula u saobra}ajnoj nesre}i, a svet su obi{le fotografije neute{nog Renijea. MONTE KARLO – CARSTVO GLAMURA I HEDONIZMA Cvetne aleje kao iz bajke i besprekorno ~iste ulice ~ine glavni grad Monaka – Monte Karlo jedinstvenim u svetu. U ovom delu Evrope nalazi se i najskupqi restoran na svetu – Luj XV! Istraìvawa iz 2013. godine pokazuju da Monte Karlo ima

Velika nagrada Monaka

Kne`eva palata

Kazino Monte Karlo

Grejs Keli, princeza od Monaka

najskupqi hotelski sme{taj na svetu! U odnosu na Pariz kirija za iznajmqivawe jednosobnog stana u Monte Karlu u proseku je skupqa za ~ak 220%, a u odnosu na London 100%! Ukoliko poèlite da popijete kafu u nekom restoranu o~ekujte cene i preko 10 evra, dok no}ewe u glamuroznim hotelima ko{ta preko 300 evra! KAZINO MONTE KARLO Mondensko mesto bez konkurencije u Evropi i svetu je Monte Karlo. Pored izrazito luksuznih hotela i visokih zgrada, apartmana u kojima odsedaju najbogatiji qudi iz celog sveta, Monte Karlo je ~uven po najpoznatijoj kockarnici u Evropi. Glamurozni stil i elegantna ode}a su neizostavni deo prilikom ulaska u Monte Karlo kazino u kojoj bogata{i iz razli~itih delova sveta tro{e milione, a ona je otvorena i za obilazak radoznalih turista. Jedno od omiqenih mesta za fotografisawe u Monte Karlu je prelepa fontana koja je naro~ito ìvopisna i rasko{na no}u. Ina~e, zanimqivo je da gra|anima Monaka nije dozvoqeno kockawe u kazinu. LA KONDAMIN – RASKO[NA LUKA I SPORTSKI TERENI La Kondamin je deo Monaka koji je najniì, a obuhvata veoma uzan prostor uz morsku obalu. Ipak, ovo je deo koji je poznat po ogromnim usidrenim luksuznim jahtama, kruzerima, luci i drvoredu palmi i modernim poslovnim objektima. Jahting luka, kao i sportski tereni privla~e veliku pa`wu posetioca, naro~ito tokom letwih meseci. U ovom delu se impresivnim {etali{tem moète spustiti do plaè sa zlatnim peskom i uìvati u azurno plavom moru. VELIKA NAGRADA MONAKA Formula 1 ne bi bila to {to jeste da nema ~uvenog {ampionata na ulicama Monte Karla! Jedna od najpoznatijih i najpresti`nijih reli trka formule 1 je Velika nagrada Monaka. Trka se tradicionalno odràva svake godine na ulicama Monte Karla. Veoma je uzbudqiva za gledaoce jer staza sadrì veliki broj krivina i zbog toga se smatra najuzbudqivijom i najizazovnijom na svetu! Ovaj doga|aj okupqa svetski xet set, a me|u takmi~arima i u~esnicima ovog {ampionata su bili Mihael [umaher, Fernando Alonso, Airton Sena. TURISTI^KI CENTAR AZURNE OBALE Interesantno je da se do Monaka ne moè direktno do}i avionom po{to nema aerodrom. Ali, najbliì je udaqen svega 30 minuta vo`we i nalazi se u Nici u Francuskoj.Glavni izvor prihoda u Monaku je turizam, a budu}i da kneèvina od gra|ana ne ubira porez, u Monaku ìvi veliki broj qudi koji nastoje da izbegnu oporezivawe.Zanimqivo je da se ova dràva koja je najglamurozniji deo Evrope moè obi}i laganim hodom za svega sat vremena. U dràvi Monako nema tramvaja ni podzemne èleznice. Autobusi saobra}aju, kao i taksi vozila, a na ulicama Monte Karla mo}i }ete da vidite najluksuznije butike sa odevnim predmetima ~uvenih modnih marki Kristijan Dior, Gu~i i Prada.

KWI@EVNOST

^etvrtak 19. oktobar 2023. 21

KAKO SU DRUGI PISCI GOVORILI O IVI ANDRI]U (4)

„ûdno je to interesovawe za pi{~ev ìvot“, govorio je Ivo Andri}. „Zar nisu dovoqne wegove kwige? Uostalom, neko zna i moè da pi{e o svom ìvotu, ja ne znam i ne mogu. Mada ni{ta nisam sakrio: sve je u mojim kwigama.“ O Andri}u, koji je nerado govorio o sebi i svom ìvotu, pri~ali su zato drugi. U nedavno objavqenoj kwizi „Ko je bio Andri}“, @aneta \uki} Peri{i} je sabrala zapise ~etrdesetak savremenika koji ne toliko da ne{to za sebe u~vrgovore o svojim susretima sa sti i popravi, jer je faustovski ovim piscem, a iz wihovih ugovor ve} bio potpisan, nego da potvrdi lojalnost, da zadovoqi razli~itih sudova, êtvrtak 30. utisaka, maj 2019. ose}awa i iskustava, nude se i ne odbije one koji su ga saletamogu}i odgovori na „zagonetku li. Na partijskim sastancima pisaca nije sedeo u prvom redu, gde zvanu Ivo Andri}“. je ina~e uvek imao mesto na skuKwiga Ko je bio Ivo Andri} povima kwièvnika, nego negde predstavqa izbor autenti~nih dubqe po strani, da bi jasno pose}awa na Ivu Andri}a iz ugla kazao da mu tu nije mesto i da on wegovih savremenika – {kolskih tu zapravo ne pripada. Naro~ito drugova, prijateqa, pisaca, di- su ga pazili bosanski partijski plomata, kolega, suseda, ro|aka, i dràvni glavari. Wima je on politi~ara, poznanika. Ova kwi- i bio najpotrebniji, budu}i da ga, koja hronolo{ki prati Andri- im je svojom slavom i prisustvom }a od de~a~kih i mladala~kih podizao va`nost, dok je svojim dana, preko wegovih zrelih i kwièvnim delom davao smiprofesionalno najuspe{nijih sao i opravdawe pokrajinskim godina, pa sve do kona~nog kraja, gospodarima. Ipak, u Beogradu ~ita se kao svojevrsni uzbudqiv je godinama stanovao u jednoj biografski roman, sa stalnom iznajmqenoj sobi kod prijateqa, promenom glasova i izmenama a u Sarajevu, dok je bio narodni ta~ke gledi{ta u odnosu na glav- poslanik u Saveznoj skup{tini, ni objekat odnosno glavnu temu – imao je na raspolagawu tek skroman sme{taj u deqivom stanu. Iz Ivu Andri}a. tih sarajevskih dana, posle Drugog svetskog rata, najverovatnije PREDRAG PALAVESTRA poti~u wegove bliè veze sa Ro(1930-2014) O IVI ANDRI]U: doqubom ôlakovi}em, va`nim, Lojalnost prema reìmu nije mada ne odlu~uju}im, partijskim mu donela sre}u nego ve}a pri- mo}nikom u Bosni, koji je svoje znawa i kwièvnu slavu, koja i saradnike uputio da Andri}u u ina~e nije bila sporna. Usluge je svemu budu na usluzi. Ne èlevra}ao, znaju}i koliko su spokoj- }i da ostane duàn, Andri} je tu stvo i mir nestalni i potrebni naklonost reìma uredno plau opasnim vremenima vladavine }ao, u po~etku najpre svojom lojstraha. Pravih dru{tvenih pri- alno{}u, a kasnije i velikim vilegija, me|utim, nije imao ni nov~anim prilozima u dràvnu koliko kakav sredwi partijski kasu. Celokupan iznos Nobelove mo}nik. U Komunisti~ku partiju nagrade, koji je iznosio vi{e destupio je kasno, i to, reklo bi se, setina hiqada dolara, poklonio

Zagonetka zvana Andri}

Ko je bio Ivo Andri}: Se}awa Me{e Selimovi}a, DRU[TVO Zuke Xumhura, - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation Milovana \ilasa, Australian 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838 Miroslava Radoj~i}a...

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

je bibliotekama u Bosni i Hercegovini; ve}im sumama redovno je upisivao dr`avne zajmove, kao da je hteo da istakne gra|ansku privr`enost, a da ipak, kao saputnik, ne pri|e suvi{e blizu opasnim izvorima mo}i. (...) Jedan od razloga za Andri}evu lojalnost prema porat-

ovog upoznavawa imali smo za jednu od onih MIROSLAV RADOJÎ] (1920-2000) pre tema, {to su nam na{i dobri, bezazleni profesori zadavali kao mali esej iz literature i „anaO IVI ANDRI]U: lizu jednog karaktera“ i onda sam, obradiv{i lik Tako se desilo da sam, na{av{i se pukim slu~ajem u toj nepoznatoj ku}i, po~eo polako da se pewem uz stepeni{te prema vrhu, gowen jo{ èqom da negde odozgo pogledam {ta se de{ava napoqu. Negde pri vrhu stepeni{ta, morao je to biti tre}i ili ~etvrti sprat, ~ekao me je zaista neobi~an prizor koji je toliko odudarao od tih prestravqenih scena u podno`ju stepeni{ta da sam se u sebi morao i nasmejati. ôvek sredwih godina, zaogrnut mantilom, sa {e{irom na glavi i s nao~arima crnog okvira na o~ima, sede}i za stolom koji je izneo pred vrata svog stana bio je zadubqen u ~itawe kwige. Li~io je na dostojanstvenog profesora potpuno iskqu~enog iz svega {to se de{avalo oko wega. Bacio sam slu~ajno, dok me jo{ nije ni primetio, pogled na otvorenu stranicu i tako sam video da je ~itao Kolombu. Kolomba i Prosper Merime – posledwa moja francuska „lektira“ iz gimnazijskih klupa pre nego {to }e po~eti ovaj rat ~iji je finale, naziralo se ve}, za ovaj grad po~iwao ovog oktobarskog jutra. Preko te lepe korzikanske pri~e stupio sam i u razgovor sa neznancem i ubrzo je do{lo do upoznavawa. „Andri}, Ivo Andri}“, predstavio se na onaj nenametqiv, obi~an na~in, na koji se predstavqaju toliki slu~ajni poznanici, a da se izgovorena imena ne ~uju ili ne upamte. Ali, u mome mozgu sa jo{ tako sveòm uspomenom na gimnazijske klupe ovo ime je odmah izazvalo asocijaciju na jo{ jednu „lektiru“ – „Most na @epi“. Jer samo neku godinu

samo vernici, nego, u jo{ ve}em broju, o~ajnici i saputnici. SYDNEY BRISBANE GEELONGAndri} je za novu vlast bio jedan Milena Nikoli} Boìca Savi} Petrovi} od najpogodnijih i najprihvatqi7 Ferraro CI. 3814 0584 Enterprises vijih jer se u Edensor Park 0424intelektualaca, 112 228 Rade ratu i pod 9823 1401 67 Kennedy Dr. okupacijom 0419 396 drào 633 ~asno, oprezno 0458 828 931 Redbank Plains i tiho kolebao na koju stranu da stane, i u pomaAmira Tupkovi} mnoj zbrci na kraju mudro skloADELAIDE 32 Maryfield nio ustranu da gleda svoja posla Drive Blair Athols Euro Zona -Zaga dok ne pro|e NSW 2560 0413 929 416 bura. Promu}uran i smiren, vi{e mislilac no bo0425 358 539 0420 201 344 rac, u op{toj nesre}i naslutio je na~in moralnog preìvqavawa Srbijai -otkrio BiH put plodne duhovne 40 sinteze. Nadistorijsku, maksimalno kilograma mitsku kob Balkana sagledao je u wenoj najvi{oj antropolo{koj projekciji, spajaju}i u najboqem kqu~u temeqno razumevawe za bitne unutra{we tokove epske tradicije i za tragi~nu dubinom komunisti~kom reìmu mo- nu wego{evskog amaneta: „Zlo gla je biti wegova iskrena nada se trpi od straha gorega.“ Srpda }e novi poredak, ma kako ski poloàj u tamnom vilajeina~e bio grub i uop{te daleko tu pro~itao je kao sudbinu „juod savr{enstva, omogu}iti ma- na{tva bez slave, mu~eni{tva kar i nametnutu obnovu jugoslo- bez nagrade“. Shvatio ga je kao venskog jedinstva, za koje se, kao jezgro nesumwivo sposobne i daza najvi{i ideal u kulturi Bal- rovite, mada u osnovi nesre}ne kana, u mladosti borila Andri- kulture nedovoqno prosve}enog }eva generacija. Jugoslovenstvo naroda, kome nijedna prolazna je bilo i ostalo znak raspozna- neda}a, a ponajmawe neka privawa predratnog omladinskog vremena vlast, ne moè do kraja nara{taja, najmo}niji pokre- izmeniti sudbinu, ali ga moè ta~ wihove dru{tvene etike i ili gurnuti u provaliju ili dowihove stvarala~ke estetike. vesti u mirnije vode. (...) Novom poretku nisu pri{li (1999)

Ivo Andri} na terasi stana u Prizrenskoj ulici, MELBOURNE na dan oslobo|ewa Beograda, 20. oktobra 1944. godine BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

onog }utqivog graditeqa iz te pripovetke, bio jo{ i pohvaqen. (...) Nisam mogao odoleti a da mog sagovornika ne upitam, direktno i neposredno kako je to mogu}no upitati samo u mla|anom dobu ìvota gde }e on biti u tome {to dolazi. Pogledao me je pravo u o~i i onda je vi{e kao da razmi{qa o nekom drugom a ne o sebi isto tako smireno i odmereno rekao: – Znate, mladi prijatequ, u ove ~etiri godine pod okupacijom imao sam dva ciqa: da ostanem ìv i da ostanem ~ovek. Mislim da sam ih oba ostvario. Sada, kao {to rekoh, dolazi novo dru{tvo koje }e zidati svoje. Ako me ono prihvati, da}u mu sve {to jo{ mogu da mu dam. Ako me ne prihvati, naprosto }u oxiveti ostatak svog ovozemaqskog veka. Ne znam da li sam ikad osetio tako duboko da iza izgovorenih re~i stoji ceo ~ovek kao {to sam to osetio kad je to izgovorio ovaj smireni i dostojanstven ~ovek, s kojim }u se uskoro rastati na isti nenametqiv na~in na koji smo se i sreli. Bilo je jutro 20. oktobra i pre nego {to }u prvi put istr~ati na oslobo|enu ulicu ovog grada i sresti prvog partizana, jednog nao~itog Hercegovca, pozdravio sam se sa Andri}em. Od tog rastanka zadrào mi se u se}awu opet jedan eho, jedan savet. – Ako vas budu slali da studirate napoqu, nemojte studirati u anglosaksonskoj zemqi da se u svoju zemqu ne vratite kao stranac, u taj svet treba oti}i kasnije, kad budete zreli. Studirajte u romanskoj zemqi, taj svet je bliì na{em mentalitetu i na{em srcu. (1996)

22 ^etvrtak 19. oktobar 2023.

DRU[TVO

U SIRINI]KOJ @UPI KOD PRIZRENA

Jedina srpska du{a u Gorwem Selu Podno same [ar-planine stièmo u maglom pokriveno Gorwe Selo, dok za nama ostaju Prizren, manastir Sveti arhangeli, sela Re~ane, Sredska, Mu{nikovo. Na raskrsnici puteva ka Prizrenu i [trpcu, koje deli planinski prevoj Prevalac, uz samu Prizrensku Bistricu ugnezdilo se Gorwe Selo, sa gorwom i dowom mahalom, u kojem je me|u stotinak Bo{waka ostala da ìvi samo jedna Srpkiwa. No{eni stihovima pesnika i novinara Lazara Vu~kovi}a koga su 1966. godine odnele vode Ohridskog jezera, idemo ka Gorwem Selu u prizrenskoj op{tini, u Sreda~koj ùpi, wegovom rodnom mestu. Tragi~no je stradao tokom Stru{kih ve~eri s nepunih 29 godina. Lazareva smrt obavijena je velom tajne, koja ni posle 57 godina nije razja{wena. Bio je nepliva~, a u ~amcu u kojem je bio i Oskar Davi~o i jo{ petoro pesnika, nestao je u vodi zagrqen s Blaòm [}epanovi}em, crnogorskim mladim poetom. Na nadmorskoj visini od 1.200 metara, dok se tek razdawuje i dok se prkosno bude ~uveni verni psi {arplaninci, pred ku}om smo Sevdalinke Veqkovi} (84), sestre Lazareve. Do~ekuje nas u crnini, u dve godine preminuli su joj sin i brat Slobodan. Sin joj je naprasno preminuo, radio je kao ekonomista u Kragujevcu. „Kako da ne umre, kad se seqakao? Izbegli smo 1999., kad nijedan Srbin u selu nije ostao, morali smo pred vatrom da beìmo. Oti{ao je u Kragujevac, ali patio je sve ove godine za rodnim krajem. Tuga ga je odnela”, govori Sevdalinka, koja je svoj novi dom davnih godina pro{log veka na{la na samo nekoliko metara od roditeqske ku}e gde su joj oca, solunskog ratnika, mu~ili, proglasili ~etnikom i koji je u 45. godini „od zuluma” preminuo. Pred ku}om bukovi balvani, spremqeni za zimu. Bude Sevdalinka u selu preko godine, dok zima i smetovi ne krenu. Smetovi na [ari budu i po nekoliko metara, a iz Gorweg Sela se izlazi samo po lekove i kod lekara. Ovde sneg kopni tek o \ur|evdanu. Posle smrti sina

Иванка Вучковић брине о огњиштима и гробовима комшија

Горње Селo, podno [ar-planine jedinca, Sevdalinka, kojoj je crna {amija zabradila od tuge usahlo lice, vi{e vremena boravi kod }erke Qiqane Stojanovi}, unuke Milice, profesorke srpskog jezika u [trpcu, i zeta, u wihovom domu. Do [trpca ima 16 kilometara, koliko ima i do Prizrena. Nemamo vremena za sedewe, ve} kaldrmisanim, uskim sokacima grabimo ka grobqu, gde se sahrawuju i Srbi iz Gorwe i Dowe mahale. U Gorwoj mahali nijednog Srbina vi{e nema. Razre|en, sve` planinski vazduh

u oktobarsko jutro steè grudi, obamrla snaga. Prvi Srbi su se vratili 2002. godine. Vratili su se Sevdalinkin brat Slobodan i snaja Ivanka, koja je od tada s muèm ponovo po~ela da se ku}i i koja je preko cele godine tu. Kaldrmisanim sokacima, dok sunce izbija, stièmo do grobqa, preko mosti}a na Bistrici, preska~u}i u {ibqe zarasle plotove. Gazimo po popadalim raspuklim orasima, po neobranim jabukama. Pr{te pod nogama ugwilele kru{ke. Pred nama je

Crkva Svetog \or|a, zatvorena. „Do pre mesec dana sam zvonila svake nedeqe i praznicima. Sad me zdravqe izdaje. Pre mene je zvonio mu` Slobodan”, govori nam u dvori{tu okupanom suncem, u bojama jeseweg cve}a koje se pruìlo od visoke kapije do ulaza u ku}u, Ivanka Vu~kovi}, koja se s muèm Slobodanom prva vratila u selo, pre 21 godinu. „Sve su nas oterali. Skoro svaka ku}a je bila zapaqena. Do{li smo na zgari{te, ali zahvaquju}i dràvi dobili smo novu ku}u. Po~eli smo iznova. Radili u ba{ti, sadili pasuq, kukuruz, dràli ne{to stoke, a onda vremenom batalili. Nekada se ovde [ara belela od ovaca. Svaka ku}a je imala stado. Ponaosob smo znali kako se svaka ovca, svako jagwe zove. [kolovali decu, radili od zore do mraka, sre}ni bili. Sada sam sama. Jedina Srpkiwa u selu preko cele godine. Dok mi je mu` bio ìv, sve je druga~ije bilo. Ali, pre pola godine odnese ga bolest”, govori Ivanka, tu pored rodne ku}e svog muà, pored ku}e koja je zapaqena 1999. Na woj jo{ sablasno vire nagorele grede. Ovde su vetrovi orkanski, a zime jake i o{tre. U selu je i osmogodi{wa {kola. U prvi razred je upisan samo jedan de~ak. Pri~a Ivanka da se i mladi Bo{waci sele. Odlaze u zemqe Zapada. Mnogi, stariji, za decom, ~ujemo, od januara slede}e godine odlaze. „Nemam nikakvih problema s kom{ijama. Ovde vekovima zajedno ìvimo. Dolaze mi, idem kod wih. Kupe mi {ta treba, a i ja sam tu za svakog. Ugrejalo mihoqsko sunce, ~uju se tek malobrojni glasovi kom{ija Bo{wa-

ka. Nekada selo sa vi{e od 50 srpskih ku}a, u kojima je bilo po petoro, {estoro i vi{e dece, ostalo je na jednoj srpskoj du{i. Leti dolaze Srbi sa svih strana. Tad Gorwe Selo ponovo ìvne. Ali, nakratko. Ivanka ima troje dece. Nisu sa wom. Sinovi se oènili, }erka se udala. Ostalo Gorwe Selo sada sa jednom srpskom du{om. Sa dve, kad i Sevdalinka tu bude. Wih dve u jesewim kasnim satima, tu podno Prevalca, nadomak Arhangela, uz plahovitu Bistricu, vra}aju se}awa na nekada{we dane. Ponovo smo ka Prizrenu. Ostavqamo Gorwe Selo, Sevdalinku i Ivanku, dok za nama hu~i Prizrenska Bistrica. Do~ekuju nas u Prizrenskoj bogosloviji, gde Rada Komazec, glavna i odgovorna urednica jedinog srpskog lista na Kosovu i Metohiji i direktorka NIP „Jedinstvo”, sve~ano otvara ovogodi{wi pesni~ki karavan „Lazar Vu~kovi}”, koji se tradicionalno odràva 55. godinu zaredom. Vladika Teodosije je blagoslovio odràvawe, uz dobrodo{licu zamenika rektora, protojereja Isidora. „Vu~kovi} je bio pesnik i novinar ’Jedinstva’, gde se na poùtelim stranicama ~uvaju wegove divne reportaè, qudske topline o wegovom zavi~aju, o malim, obi~nim qudima, o pe~albarima o kojima je pisao. Ovo je sveta zemqa. Na{a novinska ku}a je 79 godina na straì o~uvawa srpskog jezika, srpskog pisma. Na{a }irilica je vezivno tkivo koje }e biti lu~a novim pokoqewima”, rekla je Rada Komazec otvaraju}i pesni~ke susrete.

У Горњем Селу се налази црква Светог Ђорђа са добро очуваним иконописом који је рад призренских фрескописаца из 16. и 17. века

U Gorwem Selu postavqena spomen-bista Lazaru Vu~kovi}u

MUDRE MISLI I CITATI MUDRE MISLI I CITATI O DECI

– Dete je upravo onakvo kakav je brak. – rekao je Vladeta Jeroti} i nimalo nije pogre{io. Ono {to su na{a deca mnogo toga govori o nama samima. A sa druge strane, deca su sasvim druga bi}a, sa sopstvenim karakterom, idejama, mislima i uverewima. Ovo su citati o deci koji najboqe prikazuju sr` roditeqstva i dece.

CITATI O DECI uuu Ako od deteta ho}ete istinu, nemojte da ga la`ete. – Aleksandar S. Nil uuu Decu treba nau~iti kako da misle, ne {ta da misle. – Margaret Mid uuu Toliko brinemo o tome kakva }e deca biti sutra, da zaboravimo na to kakva su danas. – Stasia Tau~er

uuu Deca nisu stvari koje treba oblikovati, nego qudi koje treba otkriti. – Xes Lair

uuu Ni{ta zna~ajnije ne mo`e u~initi otac za svoju decu, nego to da voli wihovu majku. @an @ak Ruso uuu Od pamtiveka, sinovi su nerazumniji od o~eva, ali sre}om, sinovi postaju razumni, ~im postanu o~evi. Me{a Selimovi} uuu Mnogo toga mo`e{ nau~iti od svoje dece. Pre svega otkri}e{ koliko ima{ strpqewa. – Frenklin P. Xons

uuu Ako nastavi{ da veruje{ da su tvoja deca imaju mogu}nosti da uspeju, posti}i }e ve}i uspeh nego {to su sama o~ekivala. – David Viter. uuu Svaka se qudska qubav mora ste}i, osvojiti, zaslu`iti i, uprkos preprekama, sa~uvati. Jedino se maj~ina qubav niti sti~e niti zavre|uje. – Bertold Ojerbah uuu Deca vide sve ni u ~emu; qudi vide ‘ni{ta’ u svemu. \akomo Leopardi. uuu Va{e dete }e postati onakvo kakvi ste vi sami, zato budite onakvi kakvi `elite da va{a deca budu. – David Blaj.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 19. oktobar 2023. 23

U selu Lopardince kod Bujanovca osmislili kako da podstaknu i ubrzaju ven~awa

ZA MLADENCE 100.000, ZA PRVU BEBU 50.000 Selo Lopardince kod Bujanovca broji 707 stanovnika, od toga 560 punoletnih. U selu ìve iskqu~ivo Srbi, a me|u wima mnogo mladih koji èle da ostanu i stvaraju porodice ba{ tu u mestu gde su i oni odrastali. U svakoj drugoj ku}i je i bar po jedna fakultetska diploma, ali svadba dugo nije uprili~ena. Kaù da nemaju kanalizaciju, put }e dobiti, nadaju se - pre snega, ali su odlu~ili da se organizuju i rade ne{to sami za sebe. Nizom akcija ~lanovi mesne zajednice uspeli su da "pokrenu selo", a doga|aj decenije je svakako svadba kada su, 8. oktobra, Milan Naki} (29) i wegova izabranica Miqana ro|ena Jovanovi}, po{tuju}i sve obi~aje okupili celo selo na vesequ koje ~ini se jo{ traje. I Mesna zajednica je ispunila obe}awe da }e prvim mladencima u selu pokloniti 100.000 dinara. - Planirali smo svadbu, a eto desilo se da mi budemo prvi koji }e se ven~ati iako je moj drug i "mladoèwski" na svadbi, pre nas zakazao ven~awe za 21. oktobar. Na{e je spletom okolnosti zakazano kasnije, ali za 8. oktobar - pri~a uz osmeh Milan, ina~e mladi muzi~ar.U ovom selu svadbu prati mnogo obi~aja, {to onih tokom wene pripreme, {to na samoj svadbi, pa do toga da gosti i danima posle svadbe

svra}aju u dom mladenaca da podele utiske sa veseqa. - To su qudi koji su pomagali u pripremi svadbe, roditeqi moje supruge, kom{ije, prijateqi ... Kod nas je obi~aj da sto bude postavqen danima posle veseqa i nama je drago {to svi nose lepe utiske - nastavqa Milan. U restoranu je bilo 300 zvanica, mlada je iz susednog sela Vrtogo{, a ona i Milan su ve} par godina bili u vezi. Zavr{ila je stomatolo{ki fakultet, radi u Bujanovcu.- Volela bih da ostanemo da ìvimo u Lopardincu. Odrasla sam na selu, nije mi to ni u ~emu smetalo. Odgajawe dece na selu je lep{e. Ne znamo gde }e nas ìvot odvesti, ali Milan i ja bismo voleli da ìvimo ovde - kaè Miqana. Mladenci radosno dele sa nama vest da }e u februaru postati roditeqi, pa su èleli da novac koji su dobili od mesne zajednice utro{e na kupovinu kreveca za bebu ili ne~ega {to }e biti uspomena. Kaù da se raduju {to su se ven~ali prvi u selu posle mnogo vremena i {to se desilo da ovog oktobra u selu imaju ~ak tri veseqa. - Udala se devojka iz na{eg sela, sada je Milan doveo mladu, a na redu su "mladoèwski" Milan Risti} i wegova izabranica. U dvori{tu wegove ku}e uveliko traju pripreme, svi pomaèmo i jedva ~ekamo svadbu - pri~aju me{tani, dok taze

oèweni Milan dobacuje prijatequ da jo{ moè da se predomisli. Goran Kosti}, predsednik Mesne zajednice (MZ) u selu Lopardince, sme{ka se ponosno dok svi hvale wegovu ideju koja je, ako ne naterala, onda "ubrzala" sklapawe brakova. Naime, ova mesna zajednica za svaki sklopqeni brak u selu daje 100.000 dinara, ako mlada iz ovog sela dovede mladoèwu u svoj kraj oni dobijaju 200.000. U braku, svaka prvoro|ena beba dobija 50.000, drugoro|ena 100.000, a tre} a i svaka slede}a po 150.000 dinara. - Kada smo u junu upore|ivali podatke od pre deceniju shvatili smo da se broj me{tana prepolovio, da mladi odlaze i da moramo da probamo da uradimo ne{to {to je u na{oj mo}i. Tako smo osmislili ovu akciju. Fond za nagrade "punimo" tako {to smo najpre mi ~lanovi MZ dali po

NIJE PRVA AKCIJA Pomo} za ven~awa i ra|awe dece u selu nije prva akcija u Lopardincu. Birali su najlep{i sokak, najboqeg doma}ina, pa poqoprivrednika. Oni su dobili po pet dana u Gr~koj. Organizuju i izbor najlep{ih devojaka i najlep{e ba{te...

1.000 dinara, pa svaka ku}a po 500, a potom su krenuli da nam se javqaju qudi i iz drugih sela. Tako je sve krenulo i dobija vrlo simpati~ne dimenzije. Javio nam se i Albanac iz sela Samoqica, koji je ponudio besplatno salu za odràvawe svadbi. Nude qudi bra{no i jo{ sva{ta pri~a Kosti} i dodaje da je akciju podrào i direktor Koordinacionog tela Nenad Mitrovi} i li~no dao 2.000 dinara.U selu u {koli do ~etvrtog razreda ima ~ak 40 u~enika, impozantna Crkva Svetog \or|a, kaù simbol sela. I to je sve: {kola, prodavnica i crkva. Deca nemaju prostor za fizi~ko vaspitawe, nema nijedne sale za okupqawe me{tana. Nemaju kanalizaciju, ovih dana su i bez vode jer im se radi put. Kaù da je dosta qudi oti{lo u susedne gradove, ali i iz zemqe. Mladoèwa Milan Naki} je jedino od troje dece Srbe i Jelice koji je odlu~io da ìvi sa roditeqima. Ima starijeg brata i sestru blizance. Oni ìve u inostranstvu, a Milan sa majkom i ocem, iako ide u Nema~ku gde radi privremene poslove. - Profesionalni sam muzi~ar. Sviram harmoniku i zapo~eo sam studije harmonike u Ukrajini, ali rat je prekinuo. Sada radim kao elektri~ar - kaè Milan dok wegovi roditeqi ponosno i sa puno qubavi gledaju u wega i snaju nadaju}i se da }e uvek ostati sa wima.

U KIKINDI ODR@AN ^ETVRTI „[KEMBE FEST“, ME\UNARODNO KULINARSKO TAKMI^EWE

[kembi}i najboqi kad se dugo kr~kaju Pored {etali{ta Staro jezero u Kikindi protekle subote je mirisalo na poseban specijalitet, koji se najpre dugo priprema, a onda i dugo kr~ka. Kuvaju ga, uglavnom, mu{karci, koji ga vi{e i jedu, a ène naj~e{}e izbegavaju. Re~ je o {kembi}ima kojima Kikin|ani ve} ~etvrtu godinu posve}uju jedan dan. Kuvawe ovog specijaliteta pretvorili su u takmi~ewe koje su nazvali "[kembe fest". Ovaj put pripremalo ga je dvadeset gurmana iz Srbije, Hrvatske, Rumunije i Ma|arske. Ovo jelo poznato je u svim ovim zemqama. Zato je ovaj festival hrane mirisao i na prijateqstvo. I kod nas i u kom{iluku {kembi}i su jednako ne(popularni). Neki ih oboàvaju, a drugi ne èle ni da ih okuse. To je najboqe objasnio Domagoj Jakopovi} iz Zagreba. - Kod nas se {kembi}i zovu tripice, tripe, drop~i}i, a naj~e{}e fileki. Oko 20 odsto qudi ih oboàva, a onih 80 odsto ne èli ni da ~uje za wih, nikada ih nije probalo, niti èle. U Zagrebu je ~etvrtak dan za fileke, a

u mestu Gare{nica sluè ih svaki dan i to na tri na~ina: klasi~no pripremqene sa {pekom, kao {to se pripremaju i kod vas u Srbiji, zatim pohovane, tre}i na~in je orzoto, a ponekad znaju napraviti i sarmu - opisuje Jakopovi}. Ve}ina kuvara kaè da {kembi}e ili mnogo voli{ ili ne voli{ uop{te. Nema sredine. - Moè da se kaè da je ovo mu{ko jelo, zato {to je priprema te{ka za ène. [kembi}i su jakog ukusa, te{ki su, dobro su za~iweni, imaju i qutinu, ja dodajem i belo vino, a imaju i taj

POBEDNICI KIKIN\ANI Kvalitet {kembi}a na "[kembe festu" ocewivao je me|unarodni `iri, ~lanovi su bili iz Hrvatske, Rumunije i Srbije. Najboqi specijalitet pripremili su Kikin|ani, prvo mesto zauzela je ekipa Branislava Mom~ilova, na drugom mestu je Rudolf Pavli, a na tre}em Petar Mili}.

specifi~an ukus, pa to ènama, uglavnom, ne prija. A mi mu{karci to "gasimo" pivom, pa nam prija. Prvi put sam ih jeo pre pola godine. Volim sve da probam, pa sam i wih okusio bez predrasuda i ube|ivawa. Pre mesec dana sam ih prvi put kuvao kako bih se spremio za takmi~ewe. Meni se veoma dopadaju - otkrio je Branislav Zavi{in iz Kikinde, koji je skuvao oko pet kilograma {kembi}a. Jo{ jedan veliki gurman iz Kikinde, Milorad [ibul, oboàva {kembi}e. On je i pokreta~ i organizator "[kembe festa" iz vrlo prakti~nih razloga. - Moje dru{tvo i ja volimo da jedemo {kembi}e, ali niko ne zna da ih kuva. Zato sam re{io da okupimo one koji znaju da ih pripreme. Tako je, pre ~etiri godine, nastao "[kembe fest". To je tako|e jelo ovog podnebqa isto kao i maju{ke, {vargle, ~varci, {unke i kobasice - kaè [ibul, koji je u me|uvremenu nau~io da kuva {kembi}e, pa je ~ak pobedio na takmi~ewu u Hrvatskoj, i to u Gare{nici gde fileki imaju visoko mesto na listi specijaliteta. Kuvari koji znaju da pripre-

Шкембићи су тешки за припрему

me {kembi}e saglasni su da je najva`nije da je {kembe (june}i, jagwe}i ili sviwski `eludac) kvalitetan. June}i je najboqi. Presudna je dobra obrada koja

traje i dva dana, posebno kad se koristi sve`. I onaj iz radwe treba da se dobro i dugo probari. Kasnije se {kembi}i kuvaju sli~no kao gula{.

24 ^etvrtak 19. oktobar 2023.

FEQTON

MILUNKA SAVI]: VITEZ KARA\OR\EVE ZVEZDE I LEGIJE ^ASTI

(3)

u Pri~a o èni ratnom heroju pred kojom su bili postrojeni pukovi i u slavu wenog imena podizane su zastave u Kako je Milunka Savi} odlu~ila da se prijavi kao dobrovoqac u Prvom balkanskom ratu kao mu{karac pod imenom Milutin u Na koji na~in su weni saborci otkrili da je hrabri bomba{ Milutin zapravo èna u Kako je postala borac ~uvenog Gvozdenog puka i u~estvovala u odbrani Beograda u Velikom ratu u Na Solunskom frontu je dobila ~in pe{adijskog narednika i postavqena za komandira juri{nog voda u Jedina je èna u svetu koja je odlikovana najvi{im francuskim ordenom - Ratnim krstom sa zlatnom palmom i dvostruki je nosilac Legije ~asti u Za{to je po okon~awu rata wen ìvot zapo~eo novom golgotom, teòm od one koju je pro{la kao ratni dobrovoqac

19. oktobar

Preuzeto iz NOVOSTI - Autori: Vidoje Golubovi}, Predrag Pavlovi}, Novica Ne{i}

„IDEM U RAT A KAKO ]U AKO NE NAU^IM DA BUDEM MU[KO“

Devojka pod imenom Milu{ postaje bomba{ Posle 1903. godine, ~ete su se namnoìle, pa su podeqene na skopske i vardarske. Ove posledwe nosile su belo odelo od vaqane vune, ukra{eno crnim gajtanom. Predvodile su ih vojvode: Gligor Sokolovi} iz Nebrerova kod Prilepa; najstariji ~etni~ki vojvoda Micko Krsti} Pavlovski iz Latova (Ki~evo); Jovan Dolga~ iz makedonskog Pore~a; Jovan Stojkovi} Babunski, iz okoline Kumanova; Doksim Mihailovi}, Spasa Garda, Vasilije Trbi}, \or|e i Van|el Skopqan~e, Petko Ili}, Kosta Milovanovi} Pe}anac... Neposredno pred izbijawe Prvog balkanskog rata 1912- 1913. godine, srpske ~ete povukle su se iz Stare Srbije. Na Kozjaku je ostala jedna grupa ~etnika, a pod komandom vojvode Vuka, i jedna u okolini Velesa. êtni~ka akcija po~iwe da slabi. Prestala je 1912. kada su balkanske dràve zakqu~ile Balkanski savez. Pred po~etak balkanskog rata, 1912. godine, Milunka je u{la u 20. godinu ìvota. U Koprivnici su se svi ~udili {to se ta stasita devojka ne udaje, pregazi}e je vreme, {teta, lepa i kr{na planinka usre}ila bi svakog momka, a u ku}i bila bi vredna ruka za obavqawe mnogobrojnih poqskih radova. Milunka o udaji nije razmi{qala, pratila je {ta se u wenom pograni~nom kraju i dràvi de{ava i kovala planove o tome kako da i ona bude deo stroja za oslobo|ewe srpskog ìvqa u okupiranim teritorijama pod turskom upravom.

PRIPREME ZA UJEDIWEWE Krajem prve decenije XX veka malobrojna Srbija (2.922.000 stanovnika) odlu~no se pripremala za rat, za oslobo|ewe srpskog naroda u Staroj Srbiji od turskog ropstva. Ekonomski jo{ uvek slaba, ipak je mogla da prehrani i opremom snabde svoju vojsku (350.000 qudi) jer je rat protiv Turaka, vekovnog ugweta~a, `eqno i{~ekivan. Svi su ga sa odu{evqewem prihvatali i u~estvovali bi u wemu jer bi doneo kona~no oslobo|ewe i ujediwewe Srba na zauzetim prostorima. Raspolo`ewe koje je vladalo u srpskom narodu te 1912. godine , pred izbijawe Prvog balakanskog rata, najslikovitije je opisao Sotir Aran|elovi} u svojim „Uspomenama“:

Уnapre|ewe: Милунка као поднаредник јуришног одељења „Mesec septembar po~iwe, i umesto da se po selima i gra|anstvu vode razgovori o pribavqawu letine, koju je donela 1912. godina, da trgovci vode ra~una o trgova~kim poslovima i da ~inovni{tvo posle letwih vru}ina pregne na intenzivniji rad... ono se samo vode razgovori o nastupaju}em ratu, o pripremama za rat. Vojnici spremaju odela, oficiri uniforme, kowanici i komorxije kowe i kola... nikoga nisam video da je usled toga zami{qen, turoban, zlovoqan”. A u Koprivnici, Milunka Savi} prikupqala je neophodne stvari, èqno i{~ekuju}i dan kada }e se pridruìti braniocima zemqe. Dobrovoqno }e u rat: „...spretna sam i sna`na, spremna na sve neda}e”, prebirala je u mislima. Odluka je donesena, ali kako je ostvariti kada u vojsku ne primaju ène. Smislila je: „...preru{i}u se i prijaviti kao mu{karac”.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

„Idem u rat, a kako }u u rat ako ne nau~im da budem mu{ko. Nije samo to: Milunka, obuci mu{ke haqine, o{i{aj kosu, utegni sise i eto, postala si mu{ko, nego brale moj, moram ve`bati govor i dràwe, jes’ dràwe... Ja, Milun Savi}, stidqiv momak, bi}u stalno na oprezu, da ne izgovorim pravo ime kad me pitaju”, pri~ala je posle rata Milunka. Kada je Turska 24. septembra 1912. godine naredila mobilizaciju svojih 10 evropskih divizija, pa potom zarobila transport artiqerije koja je kupqena u Francuskoj, a putovala preko Soluna za Srbiju, i kada su turske vlasti odbile ultimatum balkanskih saveznika od 13. oktobra iste godine, kucnuo je ~as da se krene u zavr{ne pripreme za rat. General Radomir Putnik, na~elnik srpskog General{taba, 30. septembra 1912. godine u 11 ~asova, podneo je kraqu Petru I Kara|or|evi}u na potpis Ukaz o mobilizaciji prvog, drugog i tre}eg poziva. Objavqen je rat Turskoj. Na sve strane po gradovima i selima izlivalo se veliko narodno rodoqubqe, mladi}i i stariji qudi obu~eni u sve~ana odela, uz pesmu i igru, po grupama su se kretali putevima Srbije, da bi {to pre stigli u svoje jedinice. Polet i rodoqubqe ogledalo se na sve strane. Svet je bio zadivqen manifestacijama omladine koja je stizala na zbori{ta. Strani dopisnici izve{tavali su svet o jedinstvu i re{enosti Srbije da kona~no ra{~isti sa turskim vi{evekovnim ropstvom. Jedan od wih ovako je pisao u svojim novinama: „Vide}i ovaj duboki patriotizam i svetu vatru koja je buknula u sva~ijoj du{i, postao sam svestan neminovnosti pobede balkanskih saveznika”. Naoruàwe srpske vojske bilo je prili~no slabo i zastarelo. Operativna vojska naoruàna je brzometnom pu{kom, dok je tre}i poziv imao staru jednometnu pu{ku „berdanku”. Svi pukovi prvog i drugog poziva imali su po ~etiri mitraqeza i ukupno 544 topa. Vojnici su uglavnom imali oskudnu ratnu opremu, a komora je imala prete`no volovsku vu~u {to je usporavalo nastupawe divizija na boji{tu. l U slede}em broju: Dostojni predaka – Bitka na Bregalnici

1841. - Ro|en je crnogorski kraq, vojskovo|a i pisac Nikola I Petrovi} Wego{. Tokom wegove vladavine (1860-1918) Crna Gora je vodila oslobodila~ke ratove i stekla me|unarodno priznawe i znatno pro{irewe teritorije (Berlinski kongres 1878). U novembru 1918. Velika narodna skup{tina u Podgorici zbacila ga je sa vlasti i proglasila prisajediwewe Crne Gore Kraqevini Srbiji. Umro je u Francuskoj 1921. Posmrtni ostaci kraqa Nikole i kraqice Milene preneti su u zemqu u oktobru 1989. i sahraweni u Cetiwu. Pisao je drame i pesme, od kojih su najpoznatije drama u stihovima "Balkanska carica" i patriotska pesma "Onamo, 'namo". 1872. - U Novom Ju`nom Velsu u Australiji na|en je "Holtermanov grumen", plo~a {kriqca teìne 235,14 kilograma, u kojoj je bilo 82,11 kilograma zlata, najve}a koli~ina koja je dosad prona|ena. 1915. - Rusija i Italija su u Prvom svetskom ratu objavile rat Bugarskoj, koja je pored progla{ewa neutralnosti, napala srpsku vojsku 6. oktobra i time se prikqu~ila Centralnim silama. 1918. - U Zagrebu je u Prvom svetskom ratu Narodno ve}e Srba, Hrvata i Slovenaca donelo Deklaraciju o ujediwewu svih Ju`nih Slovena u jednu dràvu. 1932. - U Beogradu je otvoren Kolar~ev narodni univerzitet, zadu`bina Ilije Milosavqevi}a Kolarca, koji je u tu svrhu testamentom zave{tao oko 50.000 dukata. Zgradu Kolar~evog univerziteta je projektovao srpski arhitekta Petar Bajalovi}. 1937. - Umro je novozelandski fizi~ar engleskog porekla Ernest Raterford, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908, jedan od utemeqiva~a moderne atomske teorije. Otkrio je tri tipa radijacije koje je nazvao alfa, beta i gama zracima. 1964. - U udesu sovjetskog aviona "Iqu{in-18", koji se sru{io na Avali, poginuli su svi putnici me|u kojima je bila {esto~lana delegacija sovjetske armije sa mar{alom Sergejem Birjuzovom na ~elu. Delegacija je upu}ena u Beograd da bi u~estvovala u proslavi 20-godi{wice oslobo|ewa Beograda. 2002. - Na referendumu u Irskoj prihva}en je ugovor iz Nice o pro{irewu Evropske unije za 12 novih ~lanica. Na prethodno odrànom referendumu 7. maja 2001. ovaj ugovor je odbilo 54 odsto glasa~a. 2003. - Umro je Alija Izetbegovi}, biv{i predsednik Bosne i Hercegovine i dugogodi{wi lider Stranke demokratske akcije (SDA). 2007. - Ustavna Skup{tina Crne Gore usvojila je dvotre}inskom ve}inom najvi{i pravni akt dràve. Ustavom se u slu`benu upotrebu u Crnoj Gori prvi put i formalno uvodi crnogorski jezik, a u upotrebi su i srpski, bosanski, albanski i hrvatski jezik.

RIZNICA

^etvrtak 19. oktobar 2023. 25

Svadba Petra i Zorke Kara|or|evi} izazvala je buru, a oni su postali najkontroverzniji par Evrope Brak koji je uzdrmao evropske dvorove i bio uvod u burne doga|aje narednih decenija, otpo~eo je svadbom 11. avgusta 1883. na Cetiwu. U manastirskoj crkvi crnogorske prestonice ven~ali su se princ Petar Kara|or|evi}, Kara|or|ev unuk, i Zorka Petrovi}-Wego{, najstarija k}erka kwaza Nikole Petrovi}a. Dok se oko 2000 zvanica naguravalo poku{avaju}i da na|e svoje mesto u omalenom parku ispred Cetiwskog dvora, na nekoliko evropskih dvorova bilo je vi{e nego ìvahno. Politi~ke implikacije novonastale bra~ne zajednice neke su zabrinule, neke obradovale, ali je malo ko od onih koji su imali interese na Balkanu, bio ravnodu{an. Petar Kara|or|evi} je, nakon svrgavawa svog oca Aleksandra sa prestola, lutao od jedne do druge evropske dràve, poku{avaju}i da na|e, kako sponzore, tako i politi~ku podr{ku za svoje vladarske ambicije. Mladu Zorku je navodno upoznao u Parizu, gde su se na{li slu~ajno, preko zajedni~kih prijateqa, mada je realnija verzija u kojoj je brak bio bri`qivo ugovoren politi~ki potez.Odnosi Srbije i Crne Gore od dolaska na vlast kwaza Nikole bili su promenqive prirode. Kako su skoro istovremeno do{li na vlast, knez Mihailo i kwaz Nikola su otpo~eli i pregovore o zajedni~kom delovawu na nekim poqima, prevashodno oslobodila~ke prirode. Kwaz Nikola u svojim memoarima pi{e kako je, nekoliko meseci nakon {to je do{ao na presto, knez Mihailo u Crnu Goru uputio svog ~oveka od poverewa – Vuka Karaxi}a, da prenese poruke prijateqstva, predloge o nastavku finansijske pomo}i Srbije i planove za oslobo|ewe od Turaka. Me|utim, nije nai{ao na potpuno razumevawe, jer su ideje o oslobodila~koj borbi, a umnogome i o onome {to }e se nakon toga desiti, bile znatno druga~ije na Cetiwu i u Beogradu.To neslagawe je imalo i jednu {iru dimenziju – dok je Crna Gora bila najozbiqniji eksponent ruske politike na Balkanu, uz kqu~nu rusku finansijsku pomo}, Srbija se, pod Obrenovi}ima, u svojoj borbi za slobodu najvi{e oslawala na Austrougarsku. Tako su velike sile po~ele jo{ jedan obra~un preko malih balkanskih dràva.

BRAK O KOME JE PRIÂLA EVROPA Petrograd je gledao blagonaklono na novonastali brak Petra Kara|or|evi}a i Zorke Petrovi}. Ruski car Aleksandar III je bio kum mladencima, darovi koje je poslao na Cetiwe bili su impresivni, a u trojstvu bratskih dinastija, udruìvawe dve koje su imale wegovu podr{ku moglo je Rusima samo da ide u prilog. Noviji crnogorski istori~ari iznose i tvrdwe da je inicijalna ideja o bra~noj vezi Kara|or|evi}a i Petrovi}a potekla iz Petrograda, sa ciqem da se na taj na~in ukloni prozapadna dinastija Obrenovi}a sa srpskog prestola, mada te tvrdwe treba uzeti sa rezervom. Osnovna borba Rusije na ovim prostorima bila je borba protiv turskog, a posle i austrijskog uticaja, a brak Petra i Zorke, ako je i bio deo te borbe, bio je samo jedan potez u velikoj partiji. Koliko god da im je i{ao na ruku taj doga|aj, nije pro{ao preterano zapaèno u tada{wim ruskim novinama, a iz prepiski ruskog konzula moèmo videti da im je bilo bitno da ovaj doga|aj, pa i neku vrstu ruskog pokroviteqstva za wega, Be~ i

Beograd ne shvate kao najavu otvorenih sukoba. U Be~u je bilo dosta `ivqe. Austrijska {tampa je na{iroko pisala o ven~awu, koje je tih dana bila glavna tema. Najve}i deo tada{wih listova je na novonastali brak izme|u crnogorske princeze i Kara|or|evog unuka, gledao kao na stvar upe-

renu protiv Austrije, ili barem wihovog saveznika – Srbije. Me|utim, postojale su u Austrougarskoj i brojne srpske novine koje su bile opoziciono nastrojene prema Obrenovi}ima, te su brak videli kao pojavu koja }e da ugrozi i sam presto u Beogradu, a Srbiju “vrati na staze Kara|or|a”.

@ENA ÎJI JE OTAC BIO KRAQ CRNE GORE, MU@ KRAQ SRBIJE, A SIN KRAQ JUGOSLAVIJE Mladenci su, nakon slavqa na Cetiwu, oti{li na ven~ani put u Pariz, zvani~no da bi se nevesta upoznala sa ostatkom mladoèwine porodice. Tada{wa srpska {tampa je ovaj put tuma~ila kao otpo~iwawe pregrupisavawa za novi poku{aj Kara|or|evi}a da do|u do srpskog prestola. Verovatno je i jedno i drugo istina, ali Petar ipak nije dobio pomo} na koju je ra~unao. Ni ruski ni crnogorski vladari nisu pomogli, barem ne u potrebnoj meri, Petru da se domogne prestola, {to je istinski frustriralo pretendenta. Po dostupnim izvorima, knegiwa Zorka se prili~no uplitala u dràvne poslove, a bila je verna ideji ujediwewa dve bratske dràve, naravno, pod krunom wenog muà. Postala je i jedna od zagovornica, tada jo{ kontroverzne ideje o ujediwewu svih ju`nih Slovena. Me|utim, èna ~iji je otac bio kraq Crne Gore, mu` kraq Srbije, a sin kraq Jugoslavije, umrla je prerano, tokom poro|aja, u 25. godini. Sahrawena je na Cetiwu 16. marta, 1890. godine, a wene mo{ti su, nakon Prvog svetskog rata, prenesene na Oplenac, u zadu`binu kraqa Petra Kara|or|evi}a. Nakon Zorkine smrti, odnos izme|u zeta i tasta, iako nikad sjajan, postao je jako lo{. Vi{e nije bilo mnogo razloga za Petra da ostaje na Cetiwu. Nekoliko godina je sa~ekao da mu sinovi zavr{e osnovnu {kolu, a potom se, zajedno sa wima,

Na be~kom dvoru nisu mnogo hajali za spajawe dve dinastije. Kwazu Nikoli su u nizu depe{a stavili do znawa da ga smatraju odgovornim za pona{awe Petra Kara|or|evi}a, a svadbu su shvatili kao odgovor Rusije na preuzimawe wihovog va`nog saveznika na Balkanu. Uputa predstavnicima Austrije je bila da na svadbi potpuno ignori{u Petra Kara|or|evi}a i wegovu familiju, a tako je postupio i sam austrijski car u telegrafskoj ~estitki, uputiv{i svoje lepe `eqe iskqu~ivo porodici Petrovi}.

A U BEOGRADU…

iselio iz vile koju je u me|uvremenu napravio, prodav{i je samom kwazu Nikoli. U svojim namerama nije odustao i celog `ivota je vodio borbu za presto koji je mislio da mu pripada. Dvadeset godina nakon pomenutog ven~awa, 1903. godine, nakon majskog prevrata, Petar Kara|or|evi}, Kara|or|ev unuk i crnogorski zet, postao je kraq Srbije.

O~ekivano, najvi{e bure diglo se u Beogradu. Na dvoru tada{weg kraqa Milana Obrenovi}a, na svadbu izme|u pretendenta na presto i pripadnice bratske dinastije, gledalo se kao na izdaju. Kao posebno uvredqiv detaq kraq Milan je doìveo to {to je on sam pozvan da kumuje mladencima. Izaslanik koga je kwaz Nikola poslao da ubedi kraqa Milana da prihvati kumstvo, êdomir Mijatovi}, tada{wi ministar spoqnih poslova Srbije, rekao mu je za Nikolin plan da pomiri zava|ene srpske dinastije, a da bi se kraq Milan, kao kum, mogao staviti na ~elo tog izmirewa. Tu je bio i deo u kome se Nikola zakliwao da }e mu, sada kada mu je Kara|or|evi} bliì, izbiti iz glave svaku pomisao na srpski tron. Pitawe je samo u koju od ove dve tvrdwe je kraq Milan mawe verovao. – Ma kakva, dakle, da je èqa kraqeva da se bratski odazove va{im predlozima, u ovome slu~aju i razlozi morala i ustavne obaveze tome na put staju – pisalo je u pismu kojim je kraq Milan odbio kumstvo. Istori~ari se slaù da je pod ustavnim obavezama mislio na neutemeqenost Kara|or|evi}evih pretenzija na presto, dok ve}ina smatra da se “razlozi morala” odnose na sumwivu ulogu koju su u atentatu na Mihaila Obrenovi}a imali pripadnici dinastije Kara|or|evi}.

26 ^etvrtak 19. oktobar 2023.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

SAMA^KO VEN^AWE I BRAK SA SAMIM SOBOM Sama~ko ven~awe, brak sa samim sobom, sve je ve}i trend u Ju`noj Koreji.Kim Ji Xung, {minkerka u poodmaklim tridesetim godinama, zapo~ela je dijetu kako bi bila spremna za fotografisawe na dan svog ven~awa tokom predstoje}eg

prole}a. U beloj haqini, sa cvetnim buketom, svadbenom tijarom i {minkom, ona }e na slici izgledati zanosno, samo {to na toj fotografiji mladoèwe ne}e biti. Uprkos tome {to je sama, ona ne èli da propusti priliku da zabeleì svadbenu fotografiju, iako je to pomalo neobi~no. „Mnoge devojke èle da imaju svadbenu sliku dok jo{ nije kasno, dok su jo{ mlade i zgodne, posebno zbog dru{tvenog trenda kasnog stupawa u brak”, rekla je jedna radnica zaposlena u foto-studiju u Seulu.

Novi popularni svadbeni paket u Ju`noj Koreji naj~e{}e obuhvata izradu frizure i {minkawe mlade, iznajmqivawe dve svadbene haqine, dve uramqene fotografije i foto-album od 10 stranica, koji ko{ta oko 879 dolara.Svadbe za samce su najnovije otelotvorewe socijalnog trenda usamqenika: jesti, uìvati u ìvotu, putovati sam, i taj trend defini{e malu, ali rastu}u grupu me|u mladima na ju`noj polovini Korejskog poluostrva. @ivot samaca je tako|e zanimqiva tema i za industriju zabave, nekoliko TV programa emituju sadràje razli~itih ànrova, u kojima je glavni gost samac. Rijaliti program zapo~et u martu 2013. prati svakodnevicu poznatih samaca koji su uglavnom iznad starosnog proseka za stupawe u brak u Ju`noj Koreji. Fenomen baca svetlo na vrtlog promena koje uti~u i na bra~ni status u Ju`noj Koreji, ali i na doìvqaj braka. Prema statisti~kim podacima, u Ju`noj Koreji od 2015. prose~ne godine ulaska èna u brak u ovoj zemqi bile su oko 30, {to je znatno pove}awe u odnosu na 2000. godinu, kada je prosek bio 26,5 i na 1990. kada je iznosio 24,8. Prosek za mu{karce u Ju`noj Koreji je tako|e sko~io sa 27,8 iz 1990. na 32,6 u 2015. godini, {to bi, kako je ocenila agencija, zna~ilo da u ovoj dràvi mu{karci i ène ~ekaju u proseku do 30. godine da bi stupili u brak.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.) QUBAV: Vi i va{a voqena osoba kona~no }ete prona}i opu{tenost kojoj ste te`ili, ni{ta vi{e ne}e biti forsirano. Va{a li~na slabost dolazi iz drugih oblasti `ivota, pa je zanemarite. KARIJERA: Sada imate dovoqno razloga da radite u miru, ali va{i napori }e vas susti}i. Zato se dobro organizujte. Duh vodi telo, ali ponekad telu treba predah. ZDRAVQE: Ve`bajte jogu.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) QUBAV: Gde god da iza|ete, ose}a}ete se prijatno. Oni koji su i daqe slobodni trebalo bi da prihvate svaki poziv, ~ak i ako na prvi pogled ne izgleda obe}avaju}e. Uskoro }e shvatiti da im lepa re~ {irom otvara vrata. KARIJERA: Potrebna je boqa organizacija, kako planova, tako i samog operativnog dela posla. Tu }e{ biti pobednik.ZDRAVQE: Na|ite pola sata svakog dana samo za sebe.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) QUBAV: Oni koji su ve} u vezama gleda}e da oja~aju vezu sa voqenom osobom. Neka mala pravila }e funkcionisati i uspostaviti stabilnije kriterijume za me|usobno pona{awe. Oni koji su jo{ slobodni ne}e mnogo izlaziti, ali se ne}e ni ose}ati lo{e. KARIJERA: Pred vama su izazovi diplomatije i tolerancije. Samo primenom takvih ve{tina mo`ete uspeti. ZDRAVQE: Ne preterujte sa hranom.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) QUBAV: Ovih dana }ete kombinovati dva privatna stila: jedan je atraktivan, senzacionalan, sa puno qudi, a drugi tih, povu~en, obi~an, svakodnevni. Nekada }e{ biti zvezda ve~eri, a sutradan obi~an ~ovek iz prodavnice. KARIJERA: Poku{a}ete da {to boqe iskoristite priliku koja je pred vama. Neki }e zbog toga raditi prekovremeno. ZDRAVQE: Bi}ete hrabri i borbeni.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) QUBAV: Po~iwe faza intenzivnih spojeva i brojnih prilika za qubav. Va{ dru{tveni `ivot }e za`iveti i postati toliko bogat da mo`da u po~etku ne}ete mo}i ni da se nosite sa tim. KARIJERA: Mnogo je posla pred vama, a za to je potrebno mnogo energije. Ponekad vam mo`da nedostaje inspiracije ili motivacije za sve {to treba da uradite. ZDRAVQE: Odbacite pritisak i odspavajte.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) QUBAV: U}i }ete u diskretniju qubavnu fazu. Potreba za povla~ewem }e oja~ati. Oni koji su i daqe slobodni ne}e insistirati na izlascima. KARIJERA: Potrebne informacije }e sti}i i sada }ete mo}i da radite punim plu}ima. Cela situacija }e postati vidqivo jasnija. Pravac u kome }e se razvijati va{ posao bi}e sve stabilniji. ZDRAVQE: Uzmite {ta mo`ete.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) QUBAV: S vremena na vreme }ete se ukqu~iti u mre`u raznih qudi i ve{to }ete komunicirati. Oni koji su jo{ sami lako }e upoznati nova lica, a neka }e im se jako dopasti. KARIJERA: Do}i}ete do nekih re{ewa koja su dugo bila nemogu}a. Bi}ete zadovoqni i materijalnim dostignu}ima, ali }e svet ideja i daqe biti izazov kome ne mo`ete da odolite. ZDRAVQE: Pratite svoju intuiciju.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) QUBAV: Primeti}ete da ste sve boqi u komunikaciji sa osobama suprotnog pola. Pored toga, bi}ete preduzimqivi. U takvim okolnostima mo`ete pridobiti mnoge. Ako ste sami, iza|ite napoqe. KARIJERA: Sti`u odgovori koje ste ~ekali i sada nastavqate borbu do kraja, odnosno do kona~ne pobede. Ono {to postignete na ovaj na~in bi}e stabilno. ZDRAVQE: Boqe razumete duhovni svet.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) QUBAV: Moète da beìte, moète da patite, moète se ironi~no smejati. Verovatno }ete pro}i kroz sve ove reakcije, ali va{a snaga }e uvek biti prisutna u svemu. KARIJERA: Poku{a}ete da obnovite neke stare obe}avaju}e kontakte. To }e zapravo biti najboqi deo radne nedeqe. Sve ostalo }e vam biti pomalo dosadno. ZDRAVQE: Idite tamo gde vam je dobro i opustite se.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) QUBAV: Ako ste i daqe slobodni, boqe pogledajte qude sa kojima radite. Jedan poziv na kafu mogao bi da vam donese veoma prijatno poznanstvo. Oni koji su ve} u vezama u`iva}e u sasvim obi~nim stvarima. KARIJERA: Kona~no }ete dobiti potrebne informacije. Neki }e dobiti visoke pohvale, a promocija bi mogla biti na pomolu. Svesni ste svojih vrednosti. ZDRAVQE: Dobro.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) QUBAV: Malo vi{e strasti bi}e odlika va{eg privatnog ìvota. Stalno }e vam se de{avati ne{to lepo i prijatno. Mnogi }e ove dane pamtiti po boqem erotskom ìvotu. KARIJERA: Mo`da }ete morati jo{ malo da se mu~ite i borite za neke stvari, ali i}i }e vam na ruku. Prihvatite ono {to sada moète da uradite i ne o~ekujte ni{ta vi{e. ZDRAVQE: Uradite ginekolo{ki pregled.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) QUBAV: Neki }e obnoviti bliskost koju dugo nisu ose}ali, drugi }e zajedno oti}i na ne ba{ lepo putovawe, a tre}i, koji su mo`da i daqe slobodni, po~e}e da izlaze ~e{}e i ima}e vi{e nade u qubav. KARIJERA: Dobi}ete nove smernice kako da radite. Bi}e to ne{to zanimqivo, i ukqu~i}e odre|ene transformacije. Dobro }ete se nositi sa promenama. ZDRAVQE: Idite u teretanu.

Poèlela je sebi sre}an let, pa ”prizemqila” avion Jednoj starijoj Kineskiwi nije bilo dovoqno to {to leti avio-kompanijom Laki er, pa je „za sre}an let” bacila nov~i}e ka motoru aviona, nakon ~ega su je nadle`ni organi priveli, a let odloèn. Incident se dogodio u sredu na aerodromu u gradu An}ing, u provinciji Anhui na istoku Kine, saop{tile su lokalne vlasti, podse}aju}i da je to drugi slu~aj u ovoj godini da sujeverni stariji Kinezi bacawem nov~i}a „za sre}u” ugroàvaju bezbednost leta izazivaju}i poreme}aje u redu letewa. Saputnici su izjavili da je baka bacila nov~i}e ka motoru aviona prilikom ukrcavawa, a zemaqska posada je kasnije prona{la kovanice razbacane na pisti pored aviona, navodi se u odvojenim saop{tewima avio-kompa-

nije, aerodromskih vlasti i policije. Policija je dodala da je èna nakon toga privedena. Nije, me|utim, precizirano da li }e protiv we biti podignuta tu`ba. Avion na letu iz An}inga za grad Kunming, na jugozapadu Kine, ostao je prizemqen tokom no}i iz predostro`nosti zbog bezbednosnih provera, a do ciqane destinacije je prevezao putnike narednog jutra. Jo{ jedna 80-godi{wa èna odloìla je let „âjna sadern erlajnsa” na {angajskom me|unarodnom aerodromu Pudong za skoro {est sati, nakon {to je prilikom ukrcavawa bacila devet nov~i}a od kojih se jedan „zaglavio” u motoru aviona. Ona je tako|e bila privedena, ali su vlasti odlu~ile da ne pokre}u sudski postupak zbog wenog ìvotnog doba, preneli su tada kineski dràvni mediji.

ZDRAVQE

^etvrtak 19. oktobar 2023. 27

Kako da sa~uvate zdrava kolena Ako ne vodite ra~una o svojim kolenima, moète razviti niz problema, ukqu~uju}i artritis, tendinitis, burzitis i o{te}ewe hrskavice. Sve to dovodi do jakog bola, otoka, uko~enosti, pa ~ak i nemogu}nosti kretawa. Va{a kolena su najja~i zglobovi u va{em telu i igraju kqu~nu ulogu u obavqawu {irokog spektra dnevnih aktivnosti, od hodawa, sagiwawa da biste zavezali pertlu, pewawa i silaska uz i niz stepenice do odlaska na tr~awe. Stru~waci su podeqeni oko toga koje stvari bi trebalo da prestanete da radite kako bi va{a kolena bila zdrava. U naj{tetnije aktivnosti po kolena spadaju dugotrajno sedewe, ignorisawe bola, no{ewe visokih potpetica, fizi~ka aktivnost ako niste u formi... „Va{a kolena su dizajnirana za kretawe, a dugotrajno sedewe moè da dovede do uko~enosti i stezawa u zglobu kolena. Strukture koje podupiru ~a{icu kolena mogu se umoriti zbog stalno savijenog zgloba, {to ih ~ini sklonijima povredama. Zbog toga, ukoliko mnogo sedite tokom dana, poèqno je da napravite pauzu i radite

RECEPT

TO^AK KROFNE POTREBNO JE: n oko 500 g bra{na n 30 g kvasca n 1 ka{i~ica {e}era n 1 jaje n 200 ml mleka n po ukusu korica limuna

ve`be za ja~awe kolena, poput ~u~weva ili iskoraka”, savetuje hirurg ortoped dr Kristofer Sforco, i dodaje: „Mnogo qudi misli da su ~u~wevi lo{i za wihova kolena ili se brinu da }e dizawe tegova dovesti do povreda ili istro{iti wihove zglobove. Istina je, me|utim, upravo suprotna: kretawe, ve`bawe i fizi~ka aktivnost zapravo su neke od najboqih strategija koje imamo za dugoro~no odr`avawe zdravih zglobova”.Bol nije znak da bi trebalo da izbegavate bilo kakvu vrstu ve`bawa. Ako ve} imate problema sa kolenima, vo`wa bicikla ili plivawe su izvrsne mogu}nosti za ukqu~ivawe zglobova bez previ{e optere}ivawa.

Umesto toga, on savetuje da oslu{kujete svoje telo, prestanete sa aktivnostima koje pogor{avaju bol i potraìte pomo} lekara. Dr Sforco kaè da svakodnevno no{ewe visokih potpetica moè uzrokovati ozbiqne dugoro~ne probleme, jer {tikle optere}uju kolena, posebno ~a{icu. [tikle, tako|e, mewaju na~in na koji hodamo, {to moè da dovede do bolova u koqenima, upale, pa ~ak i osteoartritisa. Ako morate da nosite visoke pete, poku{ajte da ograni~ite visinu na pet centimetara ili mawe i nosite ih kratko vreme, savetuje Sforco. Tr~awe i skakawe su dobre aerobne ve`be, jer ubrzavaju otkucaje srca i ja~aju mi{i}e, ali dr Sforco upozorava da ove vrste aktivnosti mogu opteretiti va{a kolena. Ako imate slabe kvadricepse ili kukove, imate ve}i rizik od povreda. To ne zna~i da morate u potpunosti izbjegavati ovakve. Kqu~no je prethodno se

„Nikada ne poku{avajte da smirite bol u kolenu nekim lekovima koji se izdaju bez recepta”, kaè Mauricio Garsija, sertifikovani ortopedski hirurg Mikroplastika koja se nalazi u svakodnevnoj upotrebi je toliko rasprostrawena da stru~waci navode da svaka prose~na osoba pojede jednu platnu karticu nedeqno. Iako je te{ko da izbegnemo uno{ewe ovih {tetnih komponenti, moèmo da izbegnete gutawe malih plasti~nih ~estica koje se ve} nalaze svuda, ~ak i u maj~inom mleku. Jedan od najboqih na~ina da se izbegne plastika po~iwe kupovinom na lokalnoj pijaci, jer kada kupujemo hranu od lokalnih uzgajiva~a, zaobilazimo plasti~nu ambalaù. Iako je meso lokalnog porekla znatno skupqe od robe dostupne u prodavnici, cena bi mogla da se isplati kada je u pitawu smawewe potro{we mikroplastike. Nedavno su nau~nici prona{li plastiku i u krvotoku krava i sviwa, {to je dovelo do otkri}a mikroplastike u ìvotiwskom mleku i upakovanom mesu. Potraìte proizvode koji nisu upakovani u plastiku Ogromna koli~ina hrane dolazi na trì{te upakovana u plastiku. Pored toga, meso koje je dostupno u prodavnici

dobro zagrejati, do}i do odgovaraju}e forme i nositi odgovaraju}e potporne cipele. Mika Lizi, lekar ortoped na MSU Odeqewu za sportsku medicinu, strogo savetuje da ~u~weve pod optere}ewem ne radite dubqe od 90 stepeni, jer to mo`e jako da optereti meniskuse, jastu~i}e hrskavice koji deluje kao

amortizeri za koleno. „Stresovi u na{em `ivotu dolaze na svim nivoim i zbog toga je va`no da oja~ate svoje kukove i sko~ne zglobove, kako biste upravqali bo~nim i rotacijskim silama i tako spre~ili prekomerno optere}ewe i povrede kolena”, obja{wava Rebeka Pudva, specijalista ortopedije iz Atletiko fizikalne terapije.

Svake nedeqe pojedemo plastiku u koli~ini jedne kreditne kartice

pakuje se na tacne od stiropora. Studija o pakovawu hrane i roku trajawa otkrila je da su ove posude obi~no napravqene od ekstrudiranog polistirena, materijala koji osloba|a mikroplastiku koju je te{ko ukloniti ~ak i ispirawem. Pijewe iz plasti~nih fla{a nije tako bezbedno kao {to mislite. Studija iz 2018. godine pokazala je da je 93 odsto testiranih fla{a za vodu kontaminirano mikroplastikom. Plasti~ne ~a{e nisu bezbedne, ali ni papirne nisu najboqi izbor ako `elite da

izbegnete me{awe. Ve}ina proizvoda od papira koji se koriste sa te~nostima sadrè skrivenu plasti~nu podlogu, od papirnih kutija za mleko do kutija za sladoled, papirnih tawira i papirnih ~a{a. ûvajte hranu u staklenoj posudi [tetne hemikalije i mikroplastika mogu se uvu}i u hranu pakovanu u plasti~nim posudama, {to dovodi do direktnog konzumirawa mikroplastike. Istraìvawa su pokazala da plasti~na ambalaà uop{te ne

produàva rok trajawa proizvoda, a ova praksa u velikoj meri doprinosi zaga|ewu plastikom, {to dovodi do stvarawa ve}e koli~ine mikroplastike. „Plasti~ne” ribe i morski plodovi Mikroplasti~ne ~estice su premale da bi ih zaustavili filteri za pre~i{}avawe otpadnih voda. Oni na kraju stignu do okeana, gde se raspadaju na ~estice koje su dovoqno male da ih organizmi planktona pojedu. Odatle se plastika probija kroz lanac ishrane sve dok ne kontaminira ve}inu ribe koju jedemo. Istraìva~i su prona{li mikroplastiku u svim uzorcima koje su prou~avali. Dok su prethodne studije pruìle dokaze da ve}e ribe koje su vrhunski predatori sadrè vi{e ìve, podaci iz novih studija otkrivaju suprotno: ve}e ribe imaju vi{e mikroplastike u celini, ali mawe ribe imaju vi{e mikroplastike po gramu tkiva.

PRIPREMA: Kvasac potopiti u toplom mleku dodati {e}er i malo bra{na. U ~iniju ili mikser staviti bra{no dodati kvasac koji je nado{ao, jaje, mleko, uqe so, i koricu limuna i dobro izraditi testo. Ostaviti da poraste oko 30 min pa razviti oklagijom 1 cm debqine. Vaditi krofne ali sredinom bu{iti sa malom ~a{icom ako nemate original spravicu za te krofne. Re|ati na podmazan poslu`avnik, pokriti kesom i ostaviti opet da odmaraju oko 15 minuta. U dubqu {erpu sipati uqe, i zagrejati ne jako, staviti nado{lu krofnu samo je okrenuti i poklopiti.

LE^EWE BIQEM

Za{to bi trebalo da jedemo semenke bundeve svaki dan Imaju}i u vidu da su semenke bundeve bogate brojnim nutritivnim vrednostima kao {to su zdrave masti, magnezijum i cink, dijeteti~ari preporu~uju da ih jedemo {to ~e{}e. Redovno konzumirawe ovih semenki ima brojne prednosti za na{e zdravqe. Imaju antiinflamatorno dejstvo Semenke bundeve su bogate antioksidansima koji mogu da smawe upale i za{tite }elije na{eg tela od {tetnih slobodnih radikala. Iz tog razloga, konzumirawe hrane bogate antioksidansima, ukqu~uju}i semenke bundeve, mo`e pomo}i u za{titi od mnogih bolesti. Isto tako, studije pokazuju da imaju antiin-

flamatorni efekat. Smawuju rizik od karcinoma Mnoge studije ukazuju na to da semenke bundeve mogu da sadrè biqna jediwewa koja pomaù u za{titi od razvoja razli~itih vrsta karcinoma. Redovna konzumacija ovih semenki povezana je sa smawenim rizikom od karcinomna dojke kod èna u postmenopauzi. Semenka bundeve ima potencijal da uspore {irewe karcinoma prostate. Sniàvaju krvni pritisak i nivo {e}era S obzirom da su semenke bundeve bogate

magnezijumom, redovna konzumacija ove namirnice mogla bi da pomogne u sniàvawu krvnog pritiska i {e}era u krvi. Dijeteti~ari obja{wavaju koliko je zdrav nivo magnezijuma vaàn za na{ krvni pritisak i nivo {e}era u krvi. Poboq{avaju zdravqe srca Nekoliko studija je pokazalo da redovno konzumirawe semenki bundeve moè da smawi nivo holesterola, koji je jedan od najve}ih faktora za razvoj sr~anih oboqewa. Zbog toga }e qudi koji jedu semenke bundeve imati mawi rizik od bolesti srca i krvnih sudova.

28 ^etvrtak 19. oktobar 2023.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

STRANO @ENSKO IME

NEMA^KI KOMPOZITOR, HAJNRIH

SRPSKI GLUMAC

BELA UKR[TENICA DOBROVOQCI (FRANC.) KOJI PRIPADAJU MENI

GLAVNI STARINSKI NEUTRON DEO NEKE MERA^ VOLUMEN (SKR.) CELINE VREMENA

NEMA^KI FUDBALER, TORSTEN LITAR LUTECIJUM FOLK PEVA^ICA SA SLIKE

SKANDIJUM

VRSTA KUHIWSKE POSUDE POLAKO KASATI

IME I PREZIME FOLK PEVA^A KEBE DIVQI JE^AM, POPINO PRASE

TE[KA, GLOMAZNA PREDMET ZA DR@AWE NOVCA 7. I 4. SLOVO

OZNAKA ZA MALU ROKADU U [AHU

MALTA SLOVA^KI POLITI^AR JOZEF

KOJI JE KAO SREBRO, SREBRN

ITALIJANSKA PEVA^ICA ]INKVETI

STANOVNICI JAGODINE

VRSTA ZEMQE, PRAPOR MEGA

AMPER

SRPSKA MANEKENKA I TV VODITEQKA HEMIJSKA OZNAKA ZA DIDIM

28. SLOVO AZBUKE FOSFOR

VLADARI (GR^.) KOJI JE SLI^AN ZMIJI

SPOJ DOBIJEN [IVEWEM GLUMICA DEREK NEMA^KI FIZI^AR, MAKS LIBER

1. I 3. VOKAL METAR ONA KOJA PAZI NA LOKOMONE[TO, TIVA ZA PAZITE- MANEVRIQICA SAWE

^LAN (SKR.) LUKSEMBURG

TEMPERATURA RENTGEN

23. I 9. SLOVO MESTO U SRBIJI KOD ZAJE^ARA

NA[A PESNIKIWA LADIK

JEDAN SPORTSKI REKVIZIT

HIQADITI DEO ARA

UZVIK VAJKAWA

ATLETSKI KLUB MESTO VE^NOG PROLE]A(GR^. MIT.)

NARODNO OSLOBODILA^KI RAT (SKR.)

Bela ukr{tenica: crna poqa nisu uneta u dijagram tako da re{ava~, pored upisivawa traènih re~i, mora da otkrije i ucrta poloàj crnih poqa. VODORAVNO: 1. Grad u Rusiji, na Volgi (0), 2. Crni pri{t, bedrenica (med.) (1), 3. Grad u Italiji - Simbol uranijuma (1), 4. Biv{i hrvatski ko{arka{, Frawo (0), 5. Teorija i pravila govorni~ke ve{tine (0), 6. Auto-oznaka za Italiju - [vedska glumica Jakobson - Sredwi rod (skr.) (2), 7. Veliki nos - Tre}i vokal (1), 8. Dodatak proizvodima - Oznaka za teslu (1), 9. Autooznaka za Vaqevo - Re~ni ribari (1), 10. Oznaka za energiju Ukosnice (2), 11. Francuska manekenka i glumica Kasta (0), 12. Belgijski violinista, Eèn - U to vreme (1), 13. Materija iz kakaovca - Argentinski revolucionar, Ernesto Gevara (1), 14. Re~no ostrvo - Masovni pokret fizi~ke kulture (1). USPRAVNO: 1. Ruska carica iz 18. veka (0), 2. Francuski pisac de Balzak - Sve~ana pesma - Na{ biciklista Hasanovi} (2), 3. Niski obla~ni sloj (mn.) - Ortopedsko pomagalo (1), 4. Severozapadni deo Libije (1), 5. Onaj koji rano ustaje - Osnovna tarifa (skr.) (1), 6. Negve, lanci - Mineral prona|en na Avali Oznaka za rendgen (2), 7. Matica srpska (skr.) - Prva nepoznata u jedna~ini - Oni koji seju (3), 8. Oznaka za amper - Zaraditi na lak na~in - Na{ fudbaler Qaji} (2).

BIV[I [PANSKI FUDBALER, IVAN QUBI^ASTA BOJA (FRANC.) UKUPNA IMOVINA (BANK.)

REOMIR

STAROGR^KI PESNIK ULICA (SKR.)

GLODARI IZ PORODICE ZE^EVA PUK TURSKE VOJSKE

16. SLOVO AZBUKE

SUDOKU 1

RE[EWE SKANDINAVKE

SUDOKU 2

6 6

1 2 3 4 5 6 7 8

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

KOWSKA SNAGA (SKR.) BOSANSKI PESNIK

JEDINICA ELEKTRI^NOG OTPORA

MAKEDONSKI PISAC, JORDAN

MESTO KOD NOVOG SADA

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as Sr Gl pski as

SKANDINAVKA

4 3 8 7 3 4 9 3 7 1 9 2 5 4 6 5 1 8 9 4 2 8 5 7

9 8

6 1 2 7 3 3 6 4 9 7 1 3 1 2

7 6 4 4 9 5 1 7 8 2 3 6 6 2 7 6 5

VODORAVNO: V, FRINGS, OM, KS, LEOV, LU, LONAC, DRAGAN KOJI], OO, NOV^ANIK, M, SREBRNAST, OLA, JAGODINKE, LES, A, SANI ARMANI, ^, DINASTI, [AV, PAZIQA, AI, BORN, M, ^L, T, LOPTA, MILIAR, AJ, ]Z, NOR, AK, ELGERA, VIOLET, AKTIVA, R, ISIL, KUNI]I, ALAJ, N. RE[EWE BELE UKR[TENICE VODORAVNO: KOSTROMA, ANTRAKS, TORINO, U, ARAPOVI], RETORIKA, I, ULA, SR, NOSINA, I, ADITIV, T, VA, ALASI, E, [NALE, LETICIJA, ISAJ, TAD, KAKAO, ^E, ADA, TRIM. RE[EWE SUDOKU 1: 134 576 928 - 876 921 354 952 438 176 - 521 367 849 - 387 149 265 - 469 285 713 - 715 894 632 248 613 597 - 693 752 481. RE[EWE SUDOKU 1: 925 831 764 - 846 579 123 731 264 598 - 267 385 941 - 193 647 852 - 458 912 376 - 574 128 639 689 453 217 - 312 796 485.

SVET POZNATIH

^etvrtak 19. oktobar 2023. 29

princeza odustala od kraqevskih ^udne navike poznatih bogata{a Norve{ka du`nosti zbog verenika {amana Od prawa sudova i u`ivawa u obilnim koli~inama kafe, do pewawa po drve}u ili svirawa ukulelea, neki od najuspe{nijih qudi na svetu imaju ~udne navike i hobije

Bil Gejts se quqa u stolici Jedan od najbogatijih qudi na svetu, kreator operativnog sistema Vindouz, zaradio 129 milijardi evra mo`da i zbog navike da se redovno smesti u stolicu za quqawe kada treba da donese neku veliku odluku. Gejts je otkrio „Biznis insajderu“ da najboqe razmi{qa dok se quqa zatvorenih o~iju. Xef Bezos pere sudove Kao ~elnik firme vedne trilion evra, vlasnik Amazona, verovatno nema previ{e slobodnog vremena. Za jednu stvar, ipak, uvek na|e mesta u svom rasporedu, a to je prawe posu|a. On taj posao nakon ve~ere opisuje kao „najseksepilniju” stvar koju radi u ìvotu. Stiv Xobs jeo samo {argarepe Pokojni Eplov glavni ~ovek je imao sklonost ka ~udnim navikama. Osim {to je svaki dan nosio istu ode}u, voleo je i bizarne „dijete“: jednom prilikom je nedeqama jeo samo {argarepu, zbog ~ega je, navodno, wegova koà poprimila nijansu naranxaste boje. Benxamin Frenklin je praktikovao vazdu{ne kupke Nau~nik ~iji lik krasi ameri~ku nov~anicu od 100 dolara, imao je ~udnu jutarwu rutinu - sedeo je nag pored otvorenog prozora u svojoj rezidenciji i do pola sata, kako bi hladan vazduh kruìo wegovim telom. Voren Bafet svira ukulele Kao jedan od najbogatijih na planeti, ovaj milijarder, industrijalac i filantrop svoje slobodno vreme provodi sviraju}i ukulele sa ~etiri ìce. Bafet je nau~io da svira kada je imao 18 godina i nastavqa da redovno svira do danas. Zapravo, postao je toliko dobar da je ~ak nastupao sa Bon Xovijem. Maraja Keri mnogo spava Jedna od najpoznatijih na svetu odràva svoje glasne ìce u formi spavawem. Ona je jednom u intervjuu otkrila da joj treba 15 sati sna svake no}i kako bi bila u vrhunskoj formi. Sajmon Kauel se pewe po drve}u Medijski mogul koji stoji iza nekih od najuspe{nijih svetskih zabavnih programa i neprijatni ~lan ìrija i producent TV {oua „Amerika ima talenat“, Kauel izvan ekrana ima ne`niju stranu. Najdraì hobi mu je pewawe po drve}u.

Stiven King jede kola~ od sira Sa vi{e od 350 miliona prodanih kwiga do danas, ameri~ki pisac Stiven King je jedan od najplodnijih autora na svetu. Kako bi se doveo u raspoloèwe za pisawe horora i nau~ne fantastike, Stiven jede kola~ od sira, slatki{ koji opisuje kao „idealnu hranu za mozak“. Mark Zakerberg nosi istu ode}u Mnogo se toga promenilo, ali jedna stvar koja ostaje ista za vlasnika Meta jeste wegova garderoba. Zakerberg svaki dan nosi istu ode}u, odnosno ima pun orman istovetnih sivih majica i farmerki. On tvrdi da mu odevawe na isti na~in omogu}uje da usmeri svoju energiju na va`nije odluke. Ilon Mask rastavqa ìvot Kad ne predvodi Teslu, poku{ava da istraìvawe svemira u~initi pristupa~nijim ili razvija baca~e plamena iz zabave, Ilon Mask ~itav dan deli na petominutne segmente i analizira ih, kako bi bio produktivniji. Ri~ard Brenson pije 20 {oqica ~aja dnevno Jedan od najpoznatijih preduzetnika na planeti je ~ovek iznena|uju}e jednostavnog ukusa. [tavi{e, kada je u pitawu wegova svakodnevna rutina, britanski biznismen se okre}e skromnoj {oqici ~aja, priznaju}i da popije do 20 svaki dan. Den Braun visi naglava~ke Hvaqeni autor Da Vin~ijevog koda ima jedinstven lek za spisateqsku blokadu. Kada se mu~i sa pri~om, Braun visi naglava~ke na delu opreme za teretanu. Za ovu se tehniku kaè da poja~ava koncentraciju, pove}avaju}i protok krvi u mozak. Donald Tramp ne spava Biv{i predsednik Sjediwenih Dràva tvrdi da je tajna wegovog uspeha - nedostatak sna. Tramp je priznao da spava samo ~etiri sata no}u.

Norve{ka princeza Marta Luiz povla~i se sa zvani~nih kraqevskih du`nosti kako bi se koncentrisala na posao alternativne medicine koji vodi sa svojim verenikom, ameri~kim duhovnim guruom Durekom Veretom. Pedesetjednogodi{wa princeza, koja je ~etvrta u redu za norve{ki tron, „trenutno ne}e predstavqati Kraqevsku ku}u”, navodi se u saop{tewu kraqevskog doma, dok je princeza rekla da se nada da se weni stavovi ni u budu}e ne}e poistove}ivati sa stavovima kraqevske porodice. Ona je priznala svoje dugogodi{we interesovawe za „alternativne metode” le~ewa, koje, kako kaè, „mogu biti vaàn dodatak pomo}i konvencionalnog medicinskog establi{menta”. Zato je odlu~ila da se u potpunosti posveti tom aspektu svog ìvota, kao i odnosu sa Veretom. Par zajedno vodi seminare nude}i „meditacije i {amanske ve`be” koje vam mogu „otkriti boànsko sopstvo koje ste aktivirali i kako moète da iskoristite svoj dar da promenite svet”, a Veret koji je napisao kwigu pod nazivom „Hakovawe duhova”, nudi seanse {amanskog isceqewa i prodaje „optimizator duha” od 222 dolara. On tvrdi da „moè pozvati duhovnu i energetsku za{titu da vas za{titi od spoqa{wih energija koje èle da vam nanesu {tetu, omogu}avaju}i vam sigurniji prostor za le~ewe”. Veret je dugo u ovoj sferi poslovawa, a na spisku wegovih klijenata je i Gvinet Paltrou koja je tako|e poznata po svojim neformalnim ìvotnim stavovima, vi{e nego po ulogama kojih ima sve mawe u posledwe vreme.

Kristijano Ronaldo bi u Iranu zbog preqube mogao da bude osu|en na 99 udaraca bi~em Iranski advokati podigli su optu`nicu protiv Kristijana Ronalda zbog grqewa slikarke Fatime Hamam. Grqewe neudate ène u Iranu se smatra prequbom, prenosi {panska Marka pisawe iranskih medija. Kristijano Ronaldo je u septembru sa svojim timom Al-Nasr boravio u Teheranu gde su odigrali me~ sa Persepolisom u okviru Azijske Lige {ampiona. Tokom posete Ronaldo se sreo sa iranskom slikarkom Fatimom Hamam koja zbog svog invaliditeta slika stopalima. Portugalski reprezentativac je umetnici, koja je wegov veliki oboàvalac, poklonio potpisani dres, zagrlio je i poqubio u obraz u znak zahvalnosti {to mu je poklonila dva wegova portreta. Iranska {tampa tvrdi da su brojni iranski advokati podneli tu`be protiv Kristijana Ronalda zbog ovakvog pona{awa, jer je po iranskom zakonu dodirivawe neudate ène ravno prequbi. Iransko pravosu|e bi navodno moralo da kazni Kristijana Ronalda sa 99 udaraca bi~em slede}i put kada poseti Iran, mada bi sudija mogao da ga pomiluje ukoliko pokaè kajawe zbog svojih postupaka.

30 ^etvrtak 19. oktobar 2023.

SPORT

KRI^ANSKA FUDBALSKA ISTORIJSKA PRI^A F.K. KRI^KE IZ DALMACIJE, PROSLAVIO ZLATNI JUBILEJ - 50 GODINA POSTOJAWA - 50 KRI^KINIH QETA

Slavqe uveli~ali Zvezdini veterani! Fudbalski klub F.K. KRI^KE je izrastao, iz velike qubavi prema fudbalu, a osnovali su ga davne 1973. godine kri~anski fudbalski entuzijasti, "zaguqeni" nogometni sladokusci, `eqni loptawa i nadmetawa. Prije zvani~nog osnivawa klub se takmi~io na nivou Drni{ke op{tine, a po registrovawu za FSJ u [ibenskom nogometnom podsavezu. "Okosnicu tima" tokom ~itavog perioda takmi~ewa, ~inili su igra~i sa prezimenima

Kri~ke i Zvezda u Srcu: Bila nam' je ~ast i ponos, velik' kao "vasiona", igrati protiv svetskog i evropskog [ampiona! Dalmacijo, Zemqo Na{a, na{ si ponos na daleko, to je cijeli svijet ve} reko. Recimo na kraju, da najve}a zasluga za organizaciju i finansijsku podr{ku ove predivne sportske manifestacije pripada NE\EQKU NE]KU VUKA[INU, uglednom beogradskom biznismenu i vlasniku kompanije "Kristal", biv{em igra~u i funkcioneru na{eg kluba, koji je dijete Kri~aka. Iskreno se zahvaqujemo i Mili Soviqu, novinaru i putopiscu sa na{ih prostora za monografiju F.K. KRI^KE, koju je napisao povodom ovog za nas istorijskog doga|aja. Danas, `ivimo,"razasuti' na sve ~etiri strane svijeta, daleko od Rodne grude, ali su Na{e Kri~ke uvijek u na{im mislima i vije~no }e `ivjeti u na{im srcima!

]AKI], VUKA[IN i BORJAN, a ostali igra~i koji nisu pomenuti zbog prostora u ovom tekstu, zasluùju veliku zahvalnost i po{tovawe. Ostalo je zapam}eno, da je odigrana utakmica u "Kupu Mar{ala" izme|u F.K. KRI^KE i Kninske Dinare, ~iji je trener, bio tada ~uveni golman svetskog glasa VLADIMIR BEARA, koji je sa Zvezdom osvojio 5 {ampionskih titula, u prvenstvu biv{e Jugoslavije, a branio je i za najboqi tim sveta "FIFA". Klub iz Petropoqske doline opstao je i u burnim vremenima na{e istorije, kao simbol odanih patriota i zaqubqenika u fudbal. F.K. KRI^KE je bio rasadnik fudbalskih talenata, a 'ko bi ih sve mogao pobrojati, od kojih su neki dosegli "fudbalski zenit", igraju}i u prvoj i drugoj fudbalskoj diviziji biv{e "Juge" i pronose}i slavu na{eg kluba. Danas, je to klub, Kri~anskih Fudbalskih Veterana, koji jo{ uvijek plijene lepr{avom igrom, punom ma{te i qepote i kroz ~ije vene jo{ te~e vrela fudbalska krv. Utakmica izme|u Veterana F.K. KRI^KE i F.K. CRVENA ZVEZDA, odigrana je na stadionu u UGRINOVCIMA, 20.05.2023 (Beograd, Srbija). Na{e Veterane je predvodio Milan Jawi}, fudbaler sa najduìm igra~kim staòm za klub, a Zvezdine veterane legendarni Bo{ko \urovski. Sve~anost je odràna u otmjenom restoranu "Plitvice", u ekskluzivnom dijelu Beograda, uz prisustvo biv{ih fudbalera, brojnih simpatizera kluba,kao i gostiju iz regiona i dijaspore. Proslavi je prisustvovao i proslavqeni golman Zvezde Milan Borjan, ~iji je otac Bo{ko

Veterani F.K. Kri~ke

Veterani F.K. Kri~ke i F.K. Crvena Zvezda u Ugrinovcima

Igra~i u toku utakmice

Dje~ak sa majcom „Selo Kri~ke u srcu“ pored igrali{ta u Kri~kama

@air (levo) i J. ]. na igrali{tu Gaja u Kri~kama (1975) ro|en u Kri~kama, nekada bio golman na{eg kluba. Tom prigodom su dodijeqeni ~asovnici sa posvetom kluba, igra~ima i trenerima iz prve takmi~arske sezone. Pozdravnu rije~, u ime na{eg kluba, odr`ao je Bo{ko Popac, najboqi golgeter u klupskoj istoriji. On se je zahvalio fudbalerima Zvezde {to su uveli~ali na{ istorijski doga|aj i poru~io mla|im genera-

Slavqeni~ka torta sa grbom Kri~aka

Slavqe u restoranu Plitvice cijama da nastave i da ~uvaju svijetlu tradiciju, ime i ugled na{eg kluba. U ime zvezdinih veterana govorio je Bo{ko \urovski: "Do-

bro se se}amo vremena, kada ste prevaqivali kilometre i kilometre, dan i no}, da bi navijali i bodrili va{u Zvezdu. Hvala Vam, {to volite Crvenu Zvezdu, rekao je izme|u ostalog \urovski. A zatim je veseqe "za~inio" Mile Delija pjesmama i muzikom iz na{eg zavi~aja. Kad je zapjevao: "Nema raja bez rodnoga kraja" i "Tamo |e se za \UR\EVDAN puca, ostalo je pola na{eg srca", atmosfera je dovedena do usijawa kao na MARAKANI nekada. "Vjerujem, da }e ovaj doga|aj daleko "odjeknuti" i pobuditi interesovawe {ire sportske javnosti u smislu popularizacije na{eg kluba, koji }emo ~uvati od zaborava "kao zenicu oka svog", ponosno je izjavio @a-

ir, fudbalski fanatik i biv{i igra~ kluba, kome je fudbal opsesija od malih nogu. Tekst zabiqe`io: D. ]aki} – @air

Milan Jawi} sa sve~arskom tortom

SPORT

^etvrtak 19. oktobar 2023. 31

predstavqali Bo`a Maqkovi}: Joki} }e Vukovi Zapadnu Australiju igrati za Srbiju u Parizu na {ampionatu Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Bo`idar Maqkovi} u op{irnom intervjuu za {panski As izjavio da o~ekuje brojnu delegaciju srpskih sportista na Igrama u Parizu i otkrio da }e za "orlove" nastupiti najboqi ko{arka{ NBA lige Nikola Joki}. Srbija je nedavno osvojila srebrnu medaqu na Mundobasketu na Filipinima, iako na turnir nije

oti{la u najja~em sastavu. Ipak, predsednik OKS Boìdar Maqkovi} otkrio je da }e za "orlove" u Parizu igrati Nikola Joki}. "Primetili ste da na Mundobasketu nismo igrali u najja~em sastavu. Nije igrao MVP NBA lige Nikola Joki}, najkorisniji igra~ Evrolige Vasilije Mici}, pa ni Nikola Kalini}. Ve} sam najavio da }e svi igrati u Parizu, pa i Nikola Joki}", rekao je Maqkovi}. Maqkovi} je ~lan tre}e generacije {panske ko{arka{ke Ku}e slavnih, zajedno sa Pau Gasolom i Predragom Danilovi}em. "Ve} sam 2011. godine rekao da je Pau Gasol najboqi centar na svetu. Sa Ra|om i Sabonisom ~inio je najboqi trio evropskih centara", rekao je Maqkovi} i istakao da inauguracija u Ku}u slavnih za wega predstavqa najve}e priznawe. "Kada su mi rekli da ulazim u {pansku ko{arka{ku Ku}u slavnih, zadovoqstvo je bilo maksimalno. îni se da {panska ko{arka prepoznaje moj desetogodi{wi svakodnevni rad u toj zemqi. Mogu da kaèm hvala Barseloni, Real Madridu, Baskoniji i Unikahi, posebno qudima iz Malage. Mislim da su tu postavqeni temeqi za uspehe koji su kasnije postignuti sa Ser|om Skariolom. Ja li~no ne volim ove nagrade. Ponekad imaju neku politi~ku pozadinu, ne znam. Ali [panija je prva zemqa koja me je nagradila i to potvr|uje dobro vreme provedeno tamo", rekao je Maqkovi}.

zaboravili \okovi} sve bli`e 400. "Orli}i" katastrofu u Notingemu i nedeqi na vrhu ATP liste pobedili u Severnoj Irskoj Najtrofejniji teniser svih vremena Novak \okovi} po~eo je 395. nedequ na mestu broj jedan ATP liste. Novak je zadr`ao prvu poziciju sa 11.045 bodova, Karlos Alkaraz je drugi sa 8.805, a zatim slede Danil Medvedev na tre}em i Janik Siner na ~etvrtom mestu. Rus Andrej Rubqov vratio se na petu poziciju. Slede Holger Rune, Kasper Rud, Aleksandar Zverev i Tejlor Fric. [to se ti~e ostalih srpskih

tenisera, Laslo \ere je na 35. mestu, Du{an Lajovi} je napredovao za ~etiri pozicije i sad je na 51. mestu. Miomir Kecmanovi} je pao za osam mesta i nalazi se na 53. poziciji.

Mlada reprezentacija Srbije savladala je kao gost Severnu Irsku 2:1, u utakmici kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Golove za "orli}e" postigli Lu~i} u prvom i Pantovi} u drugom poluvremenu. Posle katastrofalnog poraza od Engleske, kada su izgubili sa sramotnih 9:1, mlada fudbalska reprezentacija Srbije zbila je redove i do{la do pobede u Severnoj Irskoj 2:1. Utisak je da je trijumf morao biti i ubedqiviji, ali je najva`nija reakcija posle bolnog poraza i upisana tri boda. Mladi fudbaleri zauzimaju tre}e mesto u Grupi F sa {est bodova iz tri utakmice, koliko ima i Engleska. Ukrajina je prva sa tri pobede iz tri utakmice.

Australije u rvawu

[ampionat Australije u rvawu za juniore (6-18 godina) odràn je u subotu, 7. oktobra u hali Sent Kler u Adelejdu. Nastupilo je oko stotinak najboqih de~aka i devoj~ica èqnih da se dokaù i pokaù svoje znawe u najstarijem sportu na svetu. Organizacija takmi~ewa je bila jako uspe{na, a sudije su pokazale jako veliko znawe, te je i su|ewe bilo na visokom nivou. Deca Australije su pokazala veliki potencijal da jednog dana predstavqaju svoju zemqu na velikim me|unarodnim takmi~ewima. Najuspe{nija dràva na takmi~ewu bila je Viktorija sa najvi{e osvojenih medaqa, drugom mesto je zauzeo Novi ju`ni Vels, dok je tre}e mesto pripalo Zapadnoj Australiji. Tim Zapadne Australije ~inilo je 14 juniora sa glavnim trenerom i pomo}nicima, a osvojio je 9 zlatnih medaqa, tri srebrne i 2 bronzane. Sa ponosom èlim da istaknem da je tim „Vukova“ iz Perta osvojio najvi{e zlatnih medaqa (ukupno 3) i bio najuspe{niji kao deo tima Zapadne Australije. Juniori iz Vukova osvojili su slede}e rezultate: Sidni Xekson, Kameron Tomali i Enteja Rouz Tomali osvojili su zlatne medaqe, Pariz Junuvej srebrnu medaqu, dok je Itan Grizija osvojio bronzanu medaqu. Va`no je ista}i veoma talentovanog juniora Kamerona Tomalija koji je nastupio maestralno i po drugi put osvojio titulu {ampiona Australije u rvawu. Wegov otac, koji se tako|e zove Kameron, je osvojio medaqe u rvawu u seniorskoj konkurenciji. Poreklom su iz Zapadne Samoe. Ovaj talentovani de~ak je sve protivnike pobedio tehni~kom dominacijom {to je potvrda wegove nadmo}nosti nad protivnicima. Jadranko Te{anovi}

Uefa kaznila Crvenu zvezdu i TSC Disciplinska komisija Uefe kaznila je Crvenu zvezdu zbog nesportskog pona{awa navija~a tokom utakmice sa Jang Bojsom, sa 62.000 evra i smawewem kapaciteta stadiona "Rajko Miti}" za 10 .000 mesta na narednoj utakmici.

U okviru 3. kola Lige {ampiona Crvenoj zvezdi gostuje Lajpcig i tada }e kapacitet "Marakane" biti umawen za 10.000 mesta. Pored toga "crveno-beli" }e morati da plate 40.000 evra zbog pona{awa navija~a i jo{ 22.000 zbog zakr~enih prolaza na tribinama, stoji u saop{tewu Evropske fudbalske unije (UEFA). TSC }e morati da umawi kapacitet svog stadiona za 1.000 mesta kada u 3. kolu Lige Evrope u Ba~koj Topoli bude gostovao Frajburg, tako|e zbog diskriminatorskog pona{awa navija~a na me~u sa Olimpijakosom. Zvezda je remizirala sa Jang bojsom 2:2, dok se istim rezultatom zavr{io duel TSC-a i Olimpijakosa.

THURSDAY  ^ETVRTAK 19. 10. 2023.

Borbena Srbija poraèna od Ma|arske u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo Napadi bez golova i lo{a odbrana, formula za poraz Fudbalska reprezentacija Srbije je poraèna od Ma|arske u Budimpe{ti 2:1 u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Ma|arska je ovim trijumfom obezbedila takmi~ewe na {ampionatu Evrope, dok }e Srbija imati jo{ dve prilike da izbori kontinentalno nadmetawe. Srbija je doìvela drugi poraz od Ma|arske u okviru Grupe G kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Terensku inicijativu tokom ve}eg dela drugog poluvremena izabranici selektora Dragana Stojkovi}a nisu uspeli da kruni{u golovima.

Nakon ovog me~a reprezentacija Srbije igra jo{ protiv Crne Gore u Beogradu, a nakon toga posledwi duel kvalifikacija u Leskovcu protiv Bugarske. Ma|arska je nakon trijumfa nad Srbijom obezbedila tre}i uzastopni nastup na Evropskom prvenstvu. Utakmica u Budimpe{ti je po~ela otvorenom igrom na obe strane, premda su doma}i fudbaleri bili osetnije ofanzivniji i konkretniji sa loptom, dok su igra~i Srbije poku{avali da kontroli{u igru preko krilnih fudbalera i pas igrom preska~u}i deo terena od centra do protivni~kog {esnaesterca. Napad Srbije nije funkcionisao u prepoznatqivom stilu,

SELEKTOR STOJKOVI] ZA RTS:

SRBIJA APSOLUTNO NIJE ZASLU@ILA DA IZGUBI UTAKMICU Selektor Srbije Dragan Stojkovi} istakao je nakon poraza od Ma|arske 2:1 u Budimpe{ti da reprezentacija nije zasluìla da izgubi utakmicu, i da su igra~i ispo{tovali sve {to je on od wih traìo. "Te{ko mi je jer ne volimo da gubimo, pogotovo kad se to dogodi na ovakav na~in. Igra~i su ispo{tovali sve {to sam od wih traìo, sve dogovore iz svla~ionice su preneli na teren. Mislim da smo imali jednu dominaciju u igri i stvorili veliki broj {ansi", po~eo je Piksi. Selektor isti~e da je utakmici falio gol kao prelomni momenat, ali dodaje da plasman na prvenstvo jo{ uvek zavisi od Srbije. "Falio je momenat koji vas odvede u jednu ili drugu stranu, Srbija apsolutno nije zasluìla da izgubi ve~eras. Ma|ari idu daqe, tukli su nas dva puta i ja im ~estitam na tome, sve je jo{ uvek u na{im rukama", rekao je Stojkovi} . Dragan Stojkovi} isti~e da je utakmica protiv Crne Gore najbitnija u ovom kvalifikacionom ciklusu.

Me~ izme|u Belgije i [vedske prekinut zbog pucwave u Briselu – ubijena dva {vedska navija~a

defanzivci Ma|arske su obavqali pritisak na Mitrovi}u koga su u jednom delu prvog poluvremena naterali da prima lopte daleko od wihovog {esnaesterca, te je najboqi strelac "orlova" bio onemogu}en za efikasnije napade i egzekuciju. Odbrambena igra Ma|arske je bila na visokom nivou, fudbaleri su odli~no pratili kretwu napada~a Srbije i onemugu}avali napade. Tranzicionom igrom lako su dolazili do gola Srbije. Prvi pogodak na me~u vi|en je u 21. minutu me~a, kada je Barnabas Varga ispratio kretwu svog saigra~a Nega koji mu je dodao loptu na pet metara od gola Vawe Milinkovi}a Savi}a. Srbija je do{la do izjedna~ewa u 33. minutu, nakon odli~nog centar{uta Andrije @ivkovi}a iz kornera {to je Strahiwa Pavlovi} odli~no iskoristio. Me|utim, radost Srbije trajala je svega nepun minut, jer je Roland [alaj iskoristio neorganizovanu odbranu i postigao sprektakularan gol sa ivice {esnaesterca, volej udarcem. Drugo poluvreme Srbija je zapo~ela ofanzivnom igrom, selektor Stojkovi} je povukao Strahiwu Erakovi}a i Aleksu Terzi}a iz igre, a uveo je Du{ana Tadi}a i Filipa Kosti}a koji je pritom bio neprimetan do kraja me~a. Srbija je imala veliki broj {ansi u drugom delu igre, Mitrovi} je dva puta postigao gol iz ofsajda, terenska inicijativa je bila na strani gostiju, ali je izostala efikasna zavr{nica. Intenzivna utakmica je na kraju zavr{ena pobedom Ma|arske, ponajvi{e zahvaquju}i lo{oj odbrani Srbije i nedostatku efikasne igre u napadu. Utisak je da je Srbija stvarala mali broj akcija iz igre, a da je figurativno re~eno najja~e oru`je "orlova" igra iz prekida.

GRUPA G:

1. Ma|arska 2. Srbija 3. Crna Gora 4. Litvanija 5. Bugarska

13 10 8 5 2

Fudbalska utakmica kvalifikacija za Evropsko prvenstvo izme|u Belgije i [vedske prekinuta je na poluvremenu, posle vesti o pucwavi u Briselu. Navodno, [ve|ani nisu `eleli da nastave utakmicu, u ~emu su dobili podr{ku belgijskih fudbalera. Utakmica Grupe A kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Nema~koj, izme|u selekcija Belgije i [vedske, prekinut je na poluvremenu, posle vesti o pucwavi u Briselu. Utakmica Grupe A kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Nema~koj, izme|u selekcija Belgije i [vedske, prekinut je na poluvremenu, posle vesti o pucwavi u Briselu. Dve osobe su ubijene u pucwavi koja se ve~eras dogodila u centru Brisela, a prema pisawu medija, obe `rtve su nosile {vedske fudbalske dresove, uo~i utakmice ove zemqe u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo protiv Belgije. Na poluvremenu utakmice na stadionu "Kraq Boduen" u Briselu rezultat je bio 1:1, a {vedski fudbaleri su u pauzi, nakon saznawa o de{avawima u centru Brisela, odbili da nastave me~ i u tome dobili podr{ku belgijskih kolega. Nivo teroristi~ke pretwe podignut je na vi{i nivo i gledaocima je re~eno da ne napu{taju stadion. U prvoj utakmici Grupe F, Austrija je u gostima savladala Azerbejxan, golom Sabicera sa bele ta~ke, pa je tako obezbedila plasman na Evropsko prvenstvo.

Potop "zmajeva" na "Bilinom poqu" - pet golova Portugalaca za 45 minuta Fudbaleri Portugalije u Zenici savladali selekciju Bosne i Hercegovine 5:0. Svi golovi postignuti su u prvom poluvremenu utakmice.

Iako su Portugalci ve} TABELA GRUPE J: obezbedili plasman na Evropsko prvenstvo, utakmicu na "Bi- 1. Portugalija 24 linom poqu" shvatili su maksi- 2. Slova~ka 16 3. Luksemburg 11 malno ozbiqno. ^ak pet pogodaka postigli 4. Island 10 su Ronaldo i ekipa ve} u prvom 5. Bosna i Hercegovina 9 poluvremenu utakmice protiv 6. Lihten{tajn 0 reprezentacije Bosne i Hercegovine, na ~ijoj klupi sedi Savo Milo{evi}. Goleadu je po~eo Ronaldo, pogotkom sa bele ta~ke u 5. minutu, da bi isti igra~ u 22. minutu duplirao prednost, svojim 127. pogotkom u nacionalnom dresu. Do poluvremena u listu strelaca upisali su se Bruno Fernanes u 25, @oao Kanselo u 32, kao i @oao Feliks u 41. U drugom poluvremenu nije bilo golova. Portugalija je prva na tabeli Grupe J sa maksimalna 24 boda, dok je selekcija Bosne i Hercegovine sada peta sa devet bodova. U ostalim me~evima ove grupe, Island je bio ubedqiv protiv Lihten{tajna 4:0, dok se Slova~ka trijumfom u Luksemburgu 1:0 zna~ajno pribli`ila plasmanu na Evropsko prvenstvo.