Hap{ewima kraji{kih boraca Hrvatska zastra{uje prognane Srbe
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta izjavio je da hap{ewe Srbina Milovana Peri}a (72) od strane hrvatske policije za navodni ratni zlo~in predstavqa kontinuitet dugogodi{weg smi{qenog progona kraji{kih boraca.
Milovan Peri} je rodom iz sela Todi} kod Udbine, a `ivi u Srbiji. Prognan je sa svojom porodicom i kraji{kim narodom u akciji „Oluja”. Od 2019. godine povremeno je odlazio u rodni kraj i po~eo da obnavqa svoju ku}u i imawe. Nakon sedam godina od prvog odlaska u Hrvatsku, hrvatska policija ga je uhapsila na grani~nom prelazu Tovarnik po poternici.
„Ciq Hrvatske jeste da konstantnim hap{ewima kraji{kih boraca zastra{uje prognane Srbe da ne dolaze u svoja sela i mesta i obnavqaju i odr`avaju imawa, kao i da opravda la`ni mit o Domovinskom ratu prema kome su Srbi tobo`e agresori i zlo~inci, a Hrvati tobo`e oslobodioci i `rtve”, naveo je Miodrag Linta, saop{tio je Savez Srba iz regiona.
„Potpuno je jasno da se u Hrvatskoj brutalno kr{i na~elo vladavine prava, jer se Srbi hapse bez ikakvih konkretnih dokaza da su po~inili ratni zlo~in. Hrvatska organizuje montirane sudske postupke na osnovu pretpostavki i la`nih izjava svedoka saradnika”, isti~e Linta.
Poziva ministra pravde Nenada Vuji}a da hitno pokrene razgovor sa hrvatskim ministrom pravosu|a Damirom Habijanom zbog progona kraji{kih boraca.
„Srbija treba jasno da ka`e Hrvatskoj da je neprihvatqivo da se kraji{ki borci hapse na osnovu poternica bez ikakvih konkretnih dokaza i da se organizuju montirani sudski postupci”, nagla{ava Linta.
Kako dodaje, Ministarstvo pravde Srbije ima obavezu da pru`i pravnu i finansijsku pomo} Milovanu Peri}u i svim drugim kraji{kim borcima protiv kojih se trenutno vode krivi~ni postupci, od strane etni~ki motivisanog i pristrasnog hrvatskog pravosu|a, bilo da su na slobodi ili se nalaze u zatvorima u Hrvatskoj.
SERBIAN VOICE WEEKLY
Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971
Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037.
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} 35 godina ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije
Pretplata:
Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912
Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.
Vu~i}: Idemo na izbore za tri-~etiri meseca
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} poru~io je da idemo na izbore za tri-~etiri meseca, kao i da }e nadle`ni organi odlu~iti da li }e predsedni~ki i parlamentarni izbori biti odr`ani istovremeno. Ponovio je da }e podneti ostavku na mesto predsednika dr`ave i najavio da razmatra vi{e kandidata za naredne predsedni~ke izbore. Na skupu u Beogradu, 27. juna, predstavi}e ime liste, program i plan za budu}nost Srbije.
Na pitawe da li }e parlamentarni i predsedni~ki izbori biti odr`ani istovremeno, predsednik Vu~i} je rekao da }e nadle`ni organi o tome odlu~iti.
„Dovoqno sam rekao da }emo uskoro da idemo na izbore, u naredna tri-~etiri meseca”, rekao je Vu~i} za TV Prva.
Pozvao je gra|ane na skup SNS-a 27. juna u centru Beograda, na platou ispred Narodne skup{tine. Najavio da }e tada stranka saop{titi sa kim }e u koaliciji iza}i na predstoje}e izbore, ime liste, kandidate i svoj program i planove za budu}nost Srbije.
„Tada }emo znati i slogane, zna}emo i sa ~im idemo, koji su nam plan i program, mo}i }emo deo tih stvari tada da najavimo”, kazao je Aleksandar Vu~i} na TV Prva.
Dodao je da o dr`avnim odlukama verovatno ne}e tada govoriti, ve} 28. juna, jer, kako je naveo, `eli da razdvoji dr`avu od tih stvari.
„Ali na tom skupu }u re}i veoma va`ne stvari, plan za budu}nost, a posle toga }u govoriti direktno o dr`avnim odlukama
vezanim i za penzionere, ali i za druga ugro`ena lica u na{oj zemqi. Sve }emo to u ta tri-~etiri dana da uradimo”, kazao je Vu~i}.
Poru~io je da tada jo{ ne}e saop{titi ime kandidata SNS-a za predsednika i da trenutno ima nekoliko kandidata.
„Ne mislim da je uvek to su{tina. Mislim da je su{tina u programu i planu”, istakao je Vu~i}.
Istakao je i da }e na skupu 27. juna biti postavqene i glasa~ke kutije i da }e gra|ani mo}i da se izjasne o glavnim temama koje `ele da budu ura|ene i promewene u Srbiji.
„To }e biti jedno dobro istra`ivawe o tome {ta qudi misle, mi `elimo wihovo u~e{}e”, rekao je predsednik Vu~i}. „VERUJEM DA ]EMO SA MA\ARIMA SVAKI
DETAQ DA USAGLASIMO”
Kada je re~ o NIS-u, predsednik Vu~i} je istakao da je to veoma va`no pitawe.
„Ja verujem da }emo mi sa Ma|arima svaki detaq da usaglasimo i verujem da }emo da potpi{emo. A onda to treba da
se odigra izme|u Ma|ara i Rusa”, rekao je Vu~i} i dodao da, „ako bismo to zavr{ili, to bi bilo veoma zna~ajno za Srbiju”.
„PRE OSTAVKE DA]U SVE OD SEBE DA OBEZBEDIM VE]INU ZA PROMENE U VISOKOOBRAZOVNOM SISTEMU”
Predsednik Vu~i} ka`e da }e pre nego {to podnese ostavku na tu funkciju dati sve od sebe da obezbedi ve}inu u Skup{tini Srbije kako bi se sprovele promene u obrazovnom sistemu, posebno kada je re~ o visokoobrazovnom sistemu.
„Da}u sve od sebe da obezbedim ve}inu u Narodnoj skup{tini, ne znam od kojih partija, sve }u da pozovem, da obezbedim ve}inu za promenu obrazovnog, posebno visokoobrazovnog sistema u Srbiji. I ba{ me briga koliko }e da protestuju i \oki} i svi ostali. Ho}u da imamo konkurenciju, ho}u da omogu}im svoj deci i onima koji imaju mnogo mawe para da imaju pravo da se {koluju na boqem univerzitetu nego {to su danas i neki na{i”, poru~io je Vu~i} gostuju}i na TV Prva.
„Durbin“ – prvi srpski internet pretra`iva~ posve}en o~uvawu }irilice
Dejan Ili}, autor portala Durbin, predstavio je prvi srpski internet pretra`iva~ koji je primarno fokusiran na o~uvawe i promociju }irilice u digitalnom svetu.
sam elektrotehni~ki in`ewer po struci i bavim se informacionim tehnologijama, ta tema mi je izuzetno bliska i onda sam se odlu~io da poku{am da napravim }irili~ki pretra`iva~ i
Durbin trenutno indeksira preko 165.000 sajtova na doma}im domenima, omogu}avaju}i korisnicima da pretra`uju sadr`aj na oba pisma, dok se rezultati i korisni~ki interfejs prikazuju iskqu~ivo na }irilici.
„Polazna osnova je bila pre svega o~uvawe }irilice, a po{to
internet pretra`iva~ koji je za sve sajtove na srpskom jeziku“, ka`e Dejan Ili}, tvorac pretra`iva~a Durbin. Trenutno je na Durbinu popisano preko 165.000 sajtova na .rs i .srb domenima i to je otprilike 1,3 miliona stranica koje pripadaju tim sajtovima.
„I rezultati pretrage ne zavise od toga da li ste kucali
}irilicom ili latinicom, jer Durbin ravnopravno tretira oba pisma, rezultati pretrage zavise samo od vrednosti sadr`aja sajta u odnosu na tekst pretrage“, navodi Ili}.
„Tako|e, rezultati se prikazuju na }irilici kao dodatni vid podsticawa upotrebe }irilice.
I sam interfejs, zna~i ta osnovna forma gde se unosi pretraga i ostale stranice, napisane su na }irilici“, isti~e Ili}. Upozorava i da je nalet latinice veliki, odnosno da se latinica mnogo vi{e koristi.
„[to se ti~e tehnologije, upravo nam sada ide naruku da se }irilica koristi, jer je uprkos uvre`enom mi{qewu, pismo izuzetno pogodno za internet pretragu. ^ak je boqa od latinice i to po nekoliko parametara, }irilica je jednozna~na, zna~i jedan glas jedno slovo, nemamo recimo kombinacija dva znaka da bi imali glas“, obja{wava tvorac }irili~kog pretra`iva~a. [to se statistike ti~e, trenutno deset odsto sajtova na srpskom internetu koriste }irilicu ve}inski.
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta
Od kancelarije u Be~u do obu}arske radwe u Beogradu
Diplomu ekonomiste i karijeru u internacionalnoj kompaniji zamenila je zanatskim alatom i mirisom ko`e. Marija Vasiqevi} danas o`ivqava stare cipele i nastavqa porodi~nu tradiciju dugu vi{e od {est decenija, dokazuju}i da qubav prema zanatu ne poznaje generacije ni stereotipe.
Ono {to wenu pri~u ~ini filmskom jeste to da nije po~ela u obu}arskoj radwi. Zavr{ila je ekonomiju, oti{la u Be~ i zaposlila se u internacionalnoj kompaniji. A onda je odlu~ila da tabele, prora~une, sastanke zameni obu}arskim alatom. A zanat je u~ila od najboqih beogradskih majstora.
„To je trajalo dve godine, to moje u~ewe i istra`ivawe, jer sam se nekako osvrtala i na te moderne popravke koje gledamo po raznim tutorijalima na Jutubu, na Tik-toku i na dru{tvenim mre`ama. Bilo mi je zanimqivo da ne bude samo crna guma i braon guma, da nabavimo sve mogu}e boje, i da se bavima malo vi{e obradom ko`e, umesto samo obradom |ona“, obja{wava obu}arka.
Marija promenom posla nije iznenadila samo porodicu i prijateqe nego i mu{terije. Reakcije dama, ka`e Marija, su fenomenalne, uz komentar: „Ti nas usre}uje{, ne popravqa{ samo cipele“.
„‘Sjajno {to je `ena, mogu sada sa tobom otvoreno da pri~am. Mene ba{ zanima kako bi mogli da re{imo ovo?’ Anegdota ima mnogo i svaki dan je pri~a za sebe, ali ima jedna koja se redovno provla~i. Kada u|u u radwu i ka`u: ‚Ej, zdravo. Ja sam do{ao, evo mojih patika. A gde je tata?’ Ja ka`em: ‚Tata je na klinici’. ‚Za{to je na klinici, da li je dobro?’. ‚On je izvrsno. On je lekar’”, prepri~ava Marija svoje dogodov{tine.
Druga simpati~na stvar je da kada vide devojku, neki je pitaju da li ima neko stariji da primi obu}u ili kada radi neko drugi da do|u tada.
„Kad ka`em ne radi nikad, mo`ete samo kod mene, onda se raspitaju kod kom{ija, kod poznanika, pa se vrate sa po{tovawem, uva`avawem, odu{evqeni”, dodaje Marija.
^esto dolaze i stranci, turisti, jer Marija te~no govori dva svetska jezika, a u~i jo{ dva. Radni dan po~iwe rano ujutru, ve} u 7 sati. Popravqa, farba, lepi...
Oko podneva, red ispred radwe ve} je formiran. Mu{terije strpqivo ~ekaju, a ona ka`e da je taj neposredan kontakt najva`niji, jer tek kad ~uje {ta im treba, mo`e da prona|e najboqe re{ewe, a tako se sti~e ono {to se danas najte`e gradi – poverewe.
[ta je Putin naveo u telegramu Trampu
Predsednik Rusije Vladimir Putin ~estitao je 80. ro|endan ameri~kom lideru Donaldu Trampu, poru~iv{i mu da je on zaista upe~atqiva i nesvakida{wa li~nost i politi~ar, saop{tio je Kremq.
„Visoko cenim me|usobno razumevawe koje se razvilo izme|u nas i koje nam omogu}ava da otvoreno i iskreno razgovaramo o svim pitawima, pa i onim najslo`enijim iz bilateralne i me|unarodne agende”, istakao je {ef ruske dr`ave u zvani~nom telegramu.
Dodao je da je siguran da bi zajedni~kim naporima mogli da rusko-ameri~ke odnose podignu na nov nivo, kao i da u~ine mnogo na ja~awu bezbednosti i stabilnosti na me|unarodnoj sceni.
„Iskreno ti `elim dobro zdravqe, sre}u, blagostawe i uspeh. Molim te da moje najboqe `eqe prenese{ i Melaniji, kao i svim ~lanovima svoje porodice”, poru~io je Putin.
Ina~e, Putin i Tramp su razgovarali i telefonom povodom ro|endana ameri~kog predsednika. Bio je to 13. telefonski razgovor dvojice lidera od ponovnog izbora Trampa za predsednika SAD, a posledwi put Putin i Tramp razgovarali su telefonom 29. aprila.
^ovek prvi put primio „iwekciju mladosti
Jednom starijem mu{karcu koji je izgubio vid ubrizgan je eksperimentalni genski lek koji bi mogao da podmladi }elije oka. Da li je ~ove~anstvo ipak napravilo prvi korak ka preokretawu starewa?
Stru~waci su prvi put u svetu primenili takozvanu „iwekciju mladosti” kako bi ~oveku vratili vid. O~ekuje se da bi ovaj eksperimentalni preparat mogao da uspori, pa ~ak i delimi~no preokrene procese starewa.
„U junu 2026. godine po prvi put u istoriji jednom `ivom ~oveku primewena je zvani~no odobrena terapija”, saop{tila je endokrinolog i doktor medicinskih nauka Zuhra Pavlova.
O po~etku ispitivawa javnost je obave{tena jo{ u martu, a prvi dobrovoqac je stariji mu{karac sa nepovratnim starosnim o{te}ewem o~nog nerva (NAION) Prakti~no je gotovo potpuno izgubio vid na jednom oku usled starewa, a savremena medicina trenutno nema na~in da mu ga povrati. Jedina nada da ponovo progleda jeste upravo ovaj eksperimentalni genski lek koji je razvio biotehnolo{ki startap. Lek nije ubrizgan u venu ili mi{i}, ve} direktno u oko, odnosno u staklasto telo. Nau~nici su se odlu~ili da terapiju najpre isprobaju na o~nim oboqewima, jer su mnoge bo-
lesti mre`wa~e neposredno povezane sa starewem }elija. Pored toga, oko predstavqa zatvoren sistem u kome lek deluje lokalno, a rezultati su lako merqivi - pacijent }e ili po~eti boqe da vidi ili ne}e. Ohrabruje i ~iwenica da je terapija ve} dala rezultate kod laboratorijskih mi{eva, kojima je nakon tretmana vra}en vid. [ta se krije iza ovog neobi~nog leka? Terapija koristi virus kao nosa~ koji u }elije mre`wa~e unosi tri gena - OCT4, SOX2 i KLF4. Oni pripadaju grupi takozvanih Jamanakinih faktora, koji mogu da „reprogramiraju” odrasle }elije i vrate ih u mla|e stawe. Za otkri}e ovog mehanizma 2012. godine dodeqena je Nobelova nagrada. O~ekuje se da ovi geni uklone deo epigenetskih promena koje se nagomilavaju tokom starewa
i na taj na~in delimi~no podmlade }elije. Nau~nici su mogli da ih potpuno vrate u stawe mati~nih }elija, ali su od toga odustali zbog velikog rizika od nastanka tumora. U ranijim istra`ivawima, u kojima su kori{}ena sva ~etiri Jamanakina faktora, kod 20 do 40 odsto eksperimentalnih `ivotiwa zabele`en je razvoj tumora. Zbog toga je ~etvrti faktor, izostavqen jer se smatra jednim od najagresivnijih onkogena. Trenutno je u toku prva faza klini~kih ispitivawa, ~iji je ciq pre svega provera bezbednosti terapije - kako je pacijenti podnose, kakav je imunolo{ki odgovor organizma i da li postoje ne`eqeni efekti. Tek u narednim fazama procewiva}e se wena efikasnost, dok bi do eventualne {ire primene mogle da pro|u godine.
[vajcarci glasali protiv ograni~ewa broja stanovnika
Glasa~i u [vajcarskoj odbacili su predlog da se broj stanovnika te zemqe ograni~i na 10 miliona.
Prema kona~nim rezultatima, skoro 55 odsto u~esnika referenduma glasalo je protiv predloga, dok ga je podr`alo oko 45 odsto bira~a. Izlaznost je iznosila oko 60 odsto upisanih glasa~a.
Predlog je potekao od desni~arske [vajcarske narodne stranke, koja ve} dugo vodi kampawu zasnovanu na protivqewu imigraciji.
`ivotne sredine, ona ima dugu istoriju kampawa usmerenih protiv imigracije, pri ~emu je ~esto za dru{tvene probleme okrivqavala tra`ioce azila i mawinske zajednice.
ZBOG ^EGA SU [VAJCARCI
GLASALI PROTIV
Deo bira~a, kako se navodi, bio je zabrinut da bi takva mera mogla da dovede do nedostatka prekopotrebne radne snage u turizmu, bolnicama i domovima za negu.
Ovo sporno izja{wavawe moglo je da dovede u pitawe sporazum o slobodnom kretawu izme|u [vajcarske i Evropske unije.
Broj stanovnika [vajcarske naglo je porastao od 2002. godine, kada je zemqa imala 7,3 miliona stanovnika. Danas ih ima 9,1 milion, od ~ega 27 odsto nisu {vajcarski dr`avqani.
Me|utim, ~ini se da argument Narodne stranke da bi ograni~ewe broja stanovnika smawilo pritisak na saobra}aj, stambeni sektor i `ivotnu sredinu nije ubedio dovoqan broj glasa~a.
Iako je [vajcarska narodna stranka tvrdila da je ograni~ewe nameweno za{titi javnih slu`bi i
Drugi, posebno predstavnici {vajcarske poslovne zajednice, strahovali su da bi zemqa mogla da izgubi kqu~an pristup jedinstvenom evropskom tr`i{tu.
Vi{e od polovine {vajcarskih proizvoda izvozi se u Evropsku uniju, ali pristup tom tr`i{tu zavisi od privr`enosti [vajcarske principu slobodnog kretawa qudi. Da je predlog o ograni~ewu broja stanovnika bio usvojen, [vajcarska bi morala da raskine taj sporazum.
Verovatno je i da su neki bira~i bili zabrinuti da bi takav potez mogao da dovede do izolacije zemqe u vremenu izra`ene globalne nestabilnosti.
Iako je vojno neutralna, [vajcarska, kao i druge evropske zemqe, pove}ava izdvajawa za odbranu i razmatra na~ine za bli`u saradwu sa evropskim partnerima u oblasti bezbednosti. [vajcarski sistem direktne demokratije podrazumeva da se sve va`nije odluke donose na referendumima. Za raspisivawe glasawa na nacionalnom nivou potrebno je da predlaga~i prikupe 100.000 potpisa gra|ana.
KATARSKA DIPLOMATIJA ZA MIR NA BLISKOM ISTOKU:
^ekaju}i sporazum Va{ingtona i Teherana
Bez obzira na reakcije koje sti`u sa svih strana, jo{ uvek nije potpuno jasno {ta ta~no stoji u „memorandumu o razumevawu“ koji su Amerikanci i Iranci potpisali 15. juna, a sama ceremonija potpisivawa bi trebalo da bude u petak, 19. juna u @enevi. Odgovor na kqu~no globalno politi~ko-ekonomsko pitawe – otvarawe Ormuskog moreuza i slobodno snabdevawe svetskog tr`i{ta naftom, te~nim gasom i ostalim sirovinama iz dr`ava Persijskog zaliva – nalazi se u tom Memorandumu. Iranci }e nakon wegovog potpisivawa, tvrdi iranska agencija Mehr, dobiti pristup milijardama dolara koje su jo{ od Islamske revolucije 1979. godine zbog sankcija zarobqene u mnogim svetskim bankama. Uz to, bi}e im ukinute i sankcije na prodaju nafte, a Teheran }e se odre}i mogu}nosti razvoja nuklearnog oru`ja. Na pregovara~kom stolu navodno nije ni bilo pitawe iranskog raketnog programa niti prestanak iranske podr{ke saveznicima u regionu, poput libanskog Hezbolaha. Iranci tvrde da je deo sporazuma i prekid rata u Libanu, ali Izrael ka`e da to nije ta~no.
Pi{e Rade Maroevi} za RTS-ov portal „Oko”
Diskretna svetlost obasjava pomalo izbledeo ferman sultana Sulejmana Veli~anstvenog, izlo`en na naro~itom mestu u katarskom Muzeju islamske umetnosti u Dohi. Svetlost pada i ka Zapadnim vratima, delu Mohameda Ganija Hikmata, „{eika me|u vajarima“, autora i Ma~eva Kadisije, bagdadskog slavoluka pobede, podignutog u ~ast Bitke kod Kadisije u kojoj su arapske vojske 636. godine porazile armadu Persijske carevine.
Ova bitka se smatra jednim od kqu~nih doga|aja u istoriji {irewa islama, sa direktnim posledicama po sudbinu ~itavog Bliskog istoka. Dodu{e, Sadam Husein, po ~ijem nare|ewu je osamdesetih godina pro{log veka slavoluk podignut, povezao je tu bitku sa tada{wim ira~ko-iranskim ratom
Na jednom od raskr{}a u centru Dohe postavqena je katarska verzija tog slavoluka. Jarko naraxaste {ake ~vrsto dr`e ma~eve ukr{tene visoko iznad raskrsnice, simboli{u}i ponos i snagu naroda koji `ivi uz obale Persijskog zaliva, koji je, po ko zna koji put u istoriji, postao kqu~na ta~ka svetske politike. Upravo ispod tih ukr{tenih ma~eva je po povratku iz Teherana 15. juna pro{la grupa katarskih diplomata koja je, tvrde, uspela da nagovori iranske lidere da pristanu na sporazum sa Sjediwenim Dr`avama, kojim se otvara mogu}nost da u narednih 60 dana budu postavqene osnove trajnijeg mira u jednom od najbogatijih i najnemirnijeg regiona sveta.
Odmah potom cene nafte su pale, a akcije na svetskim berzama sko~ile u nadi }e dogovor Va{ingtona i Teherana, koliko do vikenda, okon~ati rat koji je po~eo 28. februara napadom Amerike i Izraela na Iran, i koji je skoro 100 dana blokirao jedan od globalno najva`nijih pomorskih puteva – onaj koji vodi kroz Ormuski tesnac.
KATARSKA DIPLOMATIJA
Katarske diplomate navode da im je trebalo punih 17 sati da nagovore Irance da pristanu da, {to pre, do|u u Dohu na dogovore o kona~noj verziji dokumenta nazvanog „memorandum o razumevawu“, kojim }e u 14 ta~aka biti definisani budu}i odnosi i obaveze Teherana i Va{ingtona. Tim memorandumom bi}e, bar na neko vreme, re{eno kqu~no pitawe – daqe snabdevawe svetskog tr`i{ta naftom, te~nim gasom, helijumom i sirovinama za
ve{ta~ko |ubrivo iz dr`ava Persijskog zaliva.
Iranci }e, osim mira, po potpisivawu dobiti pristup milijardama dolara zarobqenih u bezbrojnim paketima sankcija, koje su Teheranu od Islamske revolucije 1979. godine uvele Sjediwene Dr`ave i dobar deo ostatka sveta. Uz to, Iranu }e biti ukinute i sankcije na prodaju nafte, a on }e se sa svoje strane odre}i mogu}nosti razvoja nuklearnog oru`ja.
U Dohu }e, navode isti izvori, uskoro sti}i i ameri~ki pregovara~i, najverovatnije Stiven Vitkof i Xared Ku{ner, a finalni dogovor bi}e potpisan u petak, 19. juna u @enevi. Na pregovara~kom stolu navodno nije bilo pitawe iranskog raketnog programa niti prestanak iranske podr{ke saveznicima u regionu, poput libanskog Hezbolaha, ali deo sporazuma je i prekid vatre u Libanu.
Po postignutom dogovoru, ve{tinu katarskih diplomata po~eli su da hvale listom svi svetski lideri, ukqu~uju}i turskog predsednika Rexepa Tajipa Erdogana i britanskog premijera Kira Starmera, dok su jemenski Huti, do kojih golub mira izgleda nije na vreme doleteo, za svaki slu~aj ispalili projektil na brod koji je prolazio nedaleko od obale Jemena. Region je odahnuo ali i utihnuo, poku{avaju}i da razlu~i {ta ta~no predstavqaju ta~ke memoranduma o razumevawu koji obe strane, Teheran i Va{ington, predstavqaju kao vojnu i diplomatsku pobedu.
REAKCIJE IZRAELA Kraja rata, u ovom trenutku, izgleda da se gnu{aju samo izraelski politi~ari, koji tvrde da ih sporazum administracije ameri~kog predsednika Donalda Trampa i lidera Islamske republike ni na koji na~in ne obavezuje na prekid vatre u Libanu, te da se wihove trupe ne}e povu}i sa teritorije te dr`ave. Usput, `estoko su kritikovali Va{ington jer je „pao pod uticaj Katara“ i pristao na ovakav sporazum. Izraelski mediji navode da je premijer Bewamin Netawahu direktno okrivio Ku{nera i Vitkofa da su izazvali jaz izme|u Jerusalima i Va{ingtona, po{to su, navodno, prihvatili argumente katarske diplomatije. Prema toj verziji raskola na liniji Izrael-Amerika, Katarci su, strahuju}i od mogu}eg novog napada Irana, ubedili Trampove pregovara~e da pristanu na niz ta~aka sporazuma koji se ni u kom slu~aju ne dopadaju Netawahuovoj vladi. Paralelno, Izraelci su optu`ili Dohu da je Teheranu ponudila desetak milijardi dolara u zamenu za bezbednosne garan-
MO] KATARSKE DIPLOMATIJE
O svim tim pitawima }e u narednih nekoliko dana, iza ~vrsto zamandaqenih vrata, u Dohi raspravqati iranske i ameri~ke diplomate kojima }e, kako se o~ekuje, pomagati Saudijci i Pakistanci, na ~iji }e ra~un, navode izvori, tako|e le}i deo zasluga ukoliko i slede}i koraci pregovora Va{ingtona i Teherana budu uspe{ni, naro~ito zato {to je Islamabad u prethodnom periodu bio doma}in prvih iransko-ameri~kih pregovora.
„@eleo bih da istaknem va`nost toga da se svi uzdr`e od retorike, provokacija i akcija koje bi mogli podsta}i tenzije, kao i da ostanu oprezni u slu~aju mogu}ih poku{aja sabota`a sve dok ne bude odre|en datum potpisivawa“, poru~io je svim stranama katarski vladar, emir {eik Tamim el Tani, ~ija }e diplomatija, ukoliko stvari ne krenu naopako, ucrtati osmu zna~ajnu recku u bilans velikih me|unarodnih uspeha ove male dr`ave.
cije, odnosno izostanak budu}ih napada na katarska gasna poqa i rafineriju Ras Lafan, koju su Iranci u jednom od prethodnih napada prili~no o{tetili. Katarski lideri su ovakve spekulacije odbacili kao besmislene.
MIROVNI UGOVOR
I NUKLEARNI PROGRAM IRANA
Bez obzira na izraelske zamerke, libanske nade i zebwe i odu{evqewe ostatka sveta, jo{ uvek nije potpuno jasno {ta }e ta~no do kraja ove sedmice potpisati Iranci i Amerikanci. Tramp je prili~no slavodobitno obznanio da je rat zavr{en te da }e, po{to u petak u @enevi bude potpisan sporazum, prolaz Ormuskim moreuzom biti slobodan i da }e „nafta pote}i“. U dokumentu o ~ijem sadr`aju na{iroko pri~aju diplomate sa svih strana sveta, po tvrdwama iranske agencije Mehr stoji da }e u narednih mesec dana biti ukinuta pomorska blokada iranskih luka, te da }e postepeno biti odmrznute 24 milijarde dolara vredna iranska imovina, decenijama zarobqena u ameri~kim i drugim svetskim bankama. Pomiwe se i da }e Amerikanci povu}i snage koje se nalaze „oko Irana“ i da }e dve strane prona}i na~in da postignu dogovor o iranskom nuklearnom programu, koji ve} decenijama predstavqa kqu~nu ta~ku razdora u odnosima dve dr`ave, a da se Iran odri~e bilo kakve mogu}nosti razvoja nuklearnog oru`ja. Trampova administracija u posledwu fazu pregovora ulazi odlu~na da od Irana dobije ~vrsto obe}awe da u naredne dve decenije ne}e razvijati nuklearni program, {to su vlasti u Teheranu u nekoliko navrata odlu~no odbijale, tvrde}i da je razvoj atomske energije u mirnodopske svrhe wihovo suvereno pravo.
Ostaje nejasno {ta }e se dogoditi sa oko 460 kilograma visoko oboga}enog uranijuma o kome se od ameri~ko-izraelskih napada na Iran juna pro{le godine, sa sigurno{}u ne zna ama ba{ ni{ta. Me|unarodna agencija za atomsku energiju u nekoliko navrata je tvrdila da Iran nikada nije krio da je taj materijal sakriven, navode}i da se navodno nalazi negde u oblasti Isfahana.
Na satelitskim snimcima iranskog nuklearnog centra Fordo, koje je kompanija „Maksar tehnoloxis“ objavila nekoliko dana pred po~etak pro{logodi{weg bombardovawa, vidi se 16 kamiona parkiranih tik uz ulaze u ovaj objekat. Ipak ostalo je nejasno da li je tom prilikom bilo {ta izneto iz podzemnih bunkera, ili su vozila tu bila parkirana kakvim drugim poslom.
U posledwe dve decenije, Katarci su izdejstvovali dogovor u Libanu 2008. godine, sporazum u Jemenu dve godine kasnije, mir u Darfuru 2011. godine, prekid neprijateqstava u Gazi 2012. i relativno bezbolno povla~ewe Amerikanaca iz Avganistana 2021. godine…
Snaga katarske diplomatije proisti~e iz slo`ene kombinacije bogatstva, {iroke diplomatske mre`e, mogu}nosti da ova dr`ava ponudi ozbiqne investicije i kompleksnog spleta me|unarodnih veza, ukqu~uju}i i li~na prijateqstva vladaju}e porodice. Kao jedna od deset najbogatijih dr`ava sveta, Katar je uticaj u Americi obezbedio kroz ogromna ulagawa u obveznice tamo{weg ministarstva finansija, ozbiqne iwekcije kapitala u univerzitete i otvarawe baze „El Udeid“ u Dohi, u kojoj se nalazi oko 8.000 ameri~kih vojnika. KATAR NA METI Od po~etka rata u Pojasu Gaze oktobra 2023. godine, Katar je jedina dr`ava koju su bombardovali i Izraelci i Iranci. Pro{log septembra, izraelsko ratno vazduhoplovstvo pogodilo je zgradu u Dohi u kojoj su se odr`avali sastanci zvani~nika Hamasa. Tom prilikom ubijeno je {est osoba, ukqu~uju}i i sina jednog od lidera Hamasa, kao i katarski policajac koji je obezbe|ivao objekat. Me|utim, glavne mete ovog napada, pregovara~i i lideri Hamasa Halil el Haja i Halid Me{al, nisu bili u zgradi u trenutku napada. Katarske vlasti su tada ulo`ile `estok protest Izraelu, a vlasti u Jerusalimu su se kasnije, ~ini se nevoqno, izvinile zbog ovog ~ina. Iranci su, pak, Katar ga|ali u nekoliko navrata. Glavna meta bila je baza El Udeid koja, ako je suditi prema satelitskim snimcima, nije ozbiqnije o{te}ena.
Po~etkom marta, iransko vazduhoplovstvo poku{alo je i da juri{nim avionima Su-24 napadne bazu El Udeid, ali su oba aviona oborili katarski lovci F-15. Iranski projektili su u martu pogodili i rafineriju Ras Lafan, ~ime je katarskom energetskom sektoru naneta {teta procewena na oko 20 milijardi dolara. U iranskim napadima na Katar povre|eno je ukupno 16 osoba. Posle ovih napada, Katar je obznanio da ne u~estvuje u ovom sukobu i prihvatio se diplomatije, poku{avaju}i da nove iranske lidere, ukqu~uju}i Mo|tabu Hamneija, ubedi u neophodnost kraja rata. Ukoliko katarska diplomatska inicijativa zaista uspe, kopija sporazuma o miru izme|u Va{ingtona i Teherana mogla bi se na}i na nekom od zidova muzeja u Dohi, diskretno osvetqena poput fermana Sulejmana Veli~anstvenog.
[ta donosi Trampov dogovor sa Iranom
Postizawe dogovora izme|u Va{ingtona i Teherana o okon~awu neprijateqstava na Bliskom istoku otvorilo je put za po~etak jednog od najslo`enijih diplomatskih procesa posledwih decenija. Iako je potpisivawe sporazuma najavqeno za petak u [vajcarskoj,
DA LI JE TRAMP
OKRENUO LE|A IZRAELU
Iako jo{ nije poznat zvani~ni tekst Memoranduma o razumevawu koji }e biti potpisan u petak, nezvani~no se navodi da on sadr`i 14 ta~aka. Me|u kqu~nim odredbama je i ona o trajnom i trenutnom
brojna pitawa – od Libana i sankcija Iranu do budu}nosti iranskog nuklearnog programa – mogla bi da odlu~e da li }e dogovor zaista za`iveti.
„Neka nafta pote~e”, poru~io je ameri~ki predsednik Donald Tramp objavquju}i da su SAD i Iran postigli dogovor koji }e zvani~no biti potpisan u petak.
[ef Bele ku}e je istakao da SAD ukidaju pomorsku blokadu iranskih luka i da }e se Ormuski moreuz ponovo otvoriti nakon potpisivawa sporazuma.
Zvani~ni Teheran pak insistira na tome da dogovor predvi|a trenutnu obustavu neprijateqstava na svim frontovima, ukqu~uju}i i Liban. Ako ne do|e do primirja u Libanu, ceo sporazum Irana i SAD bi}e pod znakom pitawa.
Zamenik ministra spoqnih poslova Irana Kazem Garibabadi izjavio je da }e ukidawe svih sankcija wegovoj zemqi biti prioritet tokom 60-dnevnih pregovora izme|u Teherana i Va{ingtona nakon potpisivawa sporazuma.
Poru~io je da bi ubla`avawe sankcija tako|e ukqu~ivalo „ukidawe rezolucija Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija i rezolucija Odbora guvernera Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA)”. Iran je jedna od zemaqa kojoj je Zapad uveo najstro`e sankcije zbog nuklearnog programa.
prekidu neprijateqstava na svim frontovima, ukqu~uju}i Liban.
Sa tim definitivno nije saglasan zvani~ni Izrael. Poru~uju da se sporazum ne odnosi na wih, a mediji prenose da su izraelske snage nastavile napade na jugu Libana.
Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je da se izraelske snage ne}e povu}i sa juga Libana, uprkos najavqenom sporazumu koji podrazumeva i okon~awe borbi protiv Hezbolaha.
„Ne}emo praviti kompromis kada su u pitawu bezbednosni interesi Izraela i za{tita na{ih gra|ana i ne}emo se povu}i iz bezbednosnih zona”, poru~io je Kac.
I dok Tramp poru~uje da je izraelski premijer Bewamin Netawahu „veoma te`ak ~ovek”, ostaje da se vidi da li }e ameri~ki diplomatski pritisak biti dovoqno sna`an da i Izrael ustukne.
Tramp insistira na tome da bi Netawahu trebalo da mu bude zahvalan.
[TA SADR@I DOGOVOR
VA[INGTONA I TEHERANA
FORMAT: Dokument je najavqen kao Memorandum o razumevawu. Prema navodima iranske agencije Mehr, sporazum bi trebalo da bude potvr|en i rezolucijom Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija.
PREKID BORBI: Sporazum bi zahtevao „neposredni i trajni prekid vojnih operacija na svim frontovima, ukqu~uju-
Predsednik SAD Donald Tramp obele`io je sino} 80. ro|endan u svom stilu. Okru`en patricijima, Tramp je posmatrao nadrealnu scenu na Ju`nom travwaku Bele ku}e – plebejce koji freneti~no navijaju za borce u oktogonu koji prolivaju krv i znoj, dok iznad celog spektakla nadle}u vojni avioni.
Tramp je pred po~etak proslave izvukao jo{ jedan adut. Samo nekoliko sati pre po~etka borbi, predsednik je objavio da je postignut sporazum o okon~awu sukoba sa Iranom i najavio da }e Sjediwene Dr`ave obustaviti pomorsku blokadu, kao i da }e Ormuski moreuz ponovo biti otvoren, {to bi moglo da ubla`i visoke cene nafte i smiri uznemirena svetska tr`i{ta.
Vest o postignutom dogovoru omogu}ila je Trampu da u posebno slavqeni~kom raspolo`ewu napusti Belu ku}u i uputi se ka borila~kom spektaklu. U privremenoj areni, postavqenoj ispod metalne konstrukcije zvane „Kanxa“, koja podse}a na svemirski brod i opremqena je rasvetom, ozvu~ewem i velikim ekranima, pridru`ili su mu se ~lanovi kabineta, republikanski zakonodavci i vi{e od 4.000 gledalaca.
Prvi ~ovek Bele ku}e nastojao je da nedeqni doga|aj, koji je obuhvatio sedam borbi i trajao do posle pono}i,
TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!
• Bez naknada za transfere preko $3,000!
• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!
• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!
Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.
Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:
Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!
}i i Liban”. Primirje bi trebalo da traje 60 dana tokom kojih }e se pregovarati o kona~nom sporazumu. Me|utim, Izrael poru~uje da nije deo sporazuma i da se ne}e povu}i iz Libana.
PONOVNO OTVARAWE ORMUSKOG
MOREUZA: Donald Tramp je rekao da }e glavna brodska ruta, koju je Iran efikasno zatvorio, biti otvorena u petak. Istovremeno nalo`io je da tog dana bude ukinuta i ameri~ka blokada iranskih luka.
UBLA@AVAWE SANKCIJA IRANU: Jedna od ta~aka o kojoj }e se pregovarati. Zamenik ministra spoqnih poslova Irana Kazem Garibabadi rekao je da }e ukidawe svih sankcija wegovoj zemqi biti prioritet tokom 60-dnevnih pregovora. Trampova administracija je ranije saop{tila da }e iranski novac biti pu{ten tek kada Teheran ispuni odre|ene uslove. Kona~ni pregovori ne}e po~eti dok ne bude oslobo|ena polovina zamrznutih iranskih
pove`e sa vi{emese~nim obele`avawem 250. godi{wice potpisivawa Deklaracije o nezavisnosti SAD. Me|utim, mnogi smatraju da je priredba u ve}oj meri bila posve}ena samom Trampu. ^ak je i samit Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemaqa pomeren kako bi predsednik mogao da prisustvuje slavqu, a zatim direktno otputovao u Francusku na sastanke. Osim ~lanova kabineta i republikanskih zakonodavaca, Tramp je ispred oktogona bio okru`en i brojnim ~lanovima porodice, ali i mo}nicima poput osniva~a
sredstava, ali i da SAD treba da predstave planove obnove Irana vredne najmawe 300 milijardi dolara.
RAKETNI PROGRAM: O budu}em statusu iranskog raketnog programa za sada ima malo informacija, ali prema navodima medija, Memorandum o razumevawu iskqu~uje taj deo iz zavr{nih pregovora. SUDBINA IRANSKOG NUKLEARNOG PROGRAMA I DAQE NEIZVESNA: Pitawe iranskih zaliha visokooboga}enog uranijuma trebalo bi da bude jedna od kqu~nih tema tokom 60-dnevnog prekida vatre. Me|utim, stavovi Va{ingtona i Teherana o tom pitawu i daqe su razli~iti. Kona~ni sporazum podrazumevao bi izme{tawe i uni{tavawe iranskih zaliha visokooboga}enog uranijuma. Sa druge strane, visoki iranski zvani~nik izjavio je da nacrt sporazuma predvi|a da Iran mo`e da razbla`i svoj oboga}eni uranijum unutar zemqe, bez izno{ewa van granica dr`ave.
„Fejsbuka“ Marka Zakerberga i direktora kompanije „Paramaunt Skajdens“ Dejvida Elisona. Tokom intonirawa ameri~ke himne, vojni avioni preleteli su iznad Bele ku}e.
U prvoj od sedam borbi sastali su se Brazilac Dijego Lopes i Amerikanac Stiv Garsija. Brazilac je odneo pobedu, a nakon trijumfa popeo se na ogradu oktagona, {to je izazvalo odu{evqewe publike.
Centralna borba bio je okr{aj izme|u Sirila Gana i Aleksa Pereire, u kom je Gan dominirao nad Brazilcem. Sudija Herb Din bio je primoran da prekine borbu tehni~kim nokautom u petoj rundi.
Prizori boraca koji se zagrevaju unutar Bele ku}e i potom lagano silaze sa Trumanovog balkona, mnogi ogrnuti ameri~kom zastavom, bili su, najbla`e re~eno, neobi~an spektakl.
Za Trampa, me|utim, ovakav doga|aj savr{eno se uklapa u wegov imix.
Surovi borila~ki sport poklapa se sa Trampovim politi~kim stilom, obele`enog konfrontacijama i beskompromisnim pristupom. Pogrdni nadimci na nivou onih osnovne i sredwe {kole, takore}i su modus operandi ameri~kog predsednika.
Ro|endanski ”cirkus” na travwaku Bele ku}e
KINA TRO[I SVE MAWE NAFTE: Elektri~na vozila mewaju pravila igre na najve}em tr`i{tu
Kina, najve}i svetski uvoznik sirove nafte, pokazuje da mo`e da funkcioni{e sa znatno mawom potro{wom goriva nego {to su analiti~ari donedavno pretpostavqali, {to bi moglo da ima velike posledice po globalno tr`i{te energenata.
Najnoviji podaci ukazuju da potra`wa za benzinom i dizelom u Kini nastavqa da opada, dok elektri~na vozila i razvoj javnog prevoza ubrzano mewaju navike gra|ana i strukturu kineske ekonomije.
Prema podacima koje prenosi Rojters, prodaja benzina u kompaniji „Sinopek”, najve}oj kineskoj rafineriji i distributeru goriva, u aprilu je pala osam odsto u odnosu na isti period pro{le godine, dok je prodaja dizela smawena za {est procenata. Analiti~ari „Goldman Saksa” procewuju da je ukupna potro{wa benzina i srodnih derivata mo`da opala ~ak za petinu. Istovremeno, Kina je zna~ajno smawila uvoz sirove nafte: u maju je uvoz pao za 29 odsto, na 7,8 miliona barela dnevno, {to predstavqa najni`i nivo u posledwih osam godina.
Dok su pojedini stru~waci takav pad obja{wavali velikim strate{kim zalihama i visokim cenama nafte na svetskom tr`i{tu, novi pokazateqi ukazuju da se iza svega krije mnogo dubqa transformacija kineske privrede. Broj putnika u `elezni~kom i gradskom saobra}aju raste, a elektri~na vozila sve br`e osvajaju kineske puteve. Prema podacima Kineskog saveza za infrastrukturu za puwewe vozila, obim puwewa elektri~nih automobila u aprilu je bio za 69 odsto ve}i nego godinu dana ranije i dostigao je rekordni nivo.
Iako Kina i daqe raspola`e jednim od najve}ih strate{kih rezervi nafte na svetu, analiti~ari smatraju da }e se uvoz u jednom trenutku neminovno pove}ati. Me|utim, sve je vi{e pitawa da li }e se potra`wa za benzinom vratiti na nivoe koji su decenijama bili simbol kineskog ekonomskog uspona.
Zbog toga se sve ~e{}e postavqa pitawe da li je era u kojoj je kineski rast bio glavni pokreta~ globalne potro{we nafte po~ela da se privodi kraju. Za naftno tr`i{te, naviknuto da se oslawa na kinesku potra`wu kao siguran oslonac rasta, to bi mogla biti jedna od najva`nijih promena u posledwih nekoliko decenija.
MA\ARSKI PARLAMENT OGRANI^IO MANDAT PREMIJERA NA OSAM GODINA:
Orban: To je sme{no
Poslanici ma|arskog parlamenta usvojili su amandman na Ustav Ma|arske kojim se ograni~ava maksimalno trajawe funkcije premijera na ukupno osam godina.
Za usvajawe amandmana glasalo je 135 poslanika, 50 je bilo protiv, dok je {est bilo uzdr`ano, a predlog izmene inicirali su poslanici vladaju}e stranke Tisa.
Prema novim ustavnim odredbama, kako pi{e ma|arski Hirado, za premijera ne mo`e da bude izabrano lice koje je tu funkciju obavqalo ukupno najmawe osam godina, bez obzira na prekide u mandatu.
U obra~un tog perioda ura~unavaju se svi mandati nakon 2. maja 1990. godine. Tako|e je precizirano da funkcija premijera prestaje kada on ukupno dostigne osam godina na toj du`nosti.
Biv{i premijer Ma|arske Viktor Orban je ocenio da je ova odluka ma|arskog parlamenta sme{na.
Tako|e, iz Ustava je uklowena i odredba koja je predstavqala osnov za formirawe Kancelarije za za{titu suvereniteta, a koja je predvi|ala postojawe nezavisnog tela osnovanog radi za{tite ustavnog identiteta.
Izmenama su dopuwene i zavr{ne odredbe Ustava, kojima je predvi|eno da se imovina koju je dr`ava prenela na fondacije za upravqawe javnim interesom vra}a u dr`avno vlasni{tvo u slu~aju wihovog prestanka rada. Ustavni amandman stupa na snagu narednog dana od objavqivawa.
JURI[ NA ORMUZ Supertankeri ~ekaju signal za po~etak trke za novcem
Najmawe 55 velikih tankera doplovilo je u vode nedaleko od Ormuskog moreuza, po{to wihovi vlasnici, mahom Grci, `ele da ”pokupe” vrtoglave premije koje im nude sada ve} o~ajni izvoznici i jednako nestrpqivi kupci. Oko 1.500 brodova zarobqeno je u Persijskom zalivu jo{ od kraja februara. U o~ekivawu otvarawa Ormuza, neidentifikovani projektil o{tetio tanker nedaleko od obale Omana.
Ameri~ki predsednik Donald Tramp ga je najavio glasno. Iranci su ne{to uzdr`aniji. Elektronski potpis na dogovor o kraju rata izme|u SAD i Irana ozna~i}e po~etak trke velikih brodarskih kompanija za naftom, te~nim gasom, helijumom i ve{ta~kim |ubrivom, koji ve} vi{e od 100 dana ~ekaju da krenu na put ka krajwim korisnicima.
Na mir najvi{e ra~unaju gr~ki brodovlasnici, kojima pripada ve}ina od oko 55 velikih tankera strate{ki raspore|enih u vodama oko ulaza u Persijski zaliv.
Wihov primer sledio je i saudijski Bahri, ~iji su se brodovi tako|e strate{ki pozicionirali za po~etak velike trke za enormnim premijama koje obe} avaju zalivski izvoznici.
Olimpijakosa i Notingem foresta, nalaze se na tri do pet dana plovidbe od Ormuza. [ahovsko pozicionirawe brodova oko Ormuza nije poremetio ni najsve`iji incident oko ovog moreuza, po{to su za sada nepoznati napada~i jednako misterioznim projektilom pogodili brod nedaleko od obala Omana.
Plovilo je pogo|eno u pramac, a niko od ~lanova posade nije povre|en, javile se pomorske slu`be, dok je Oman, koji zajedno sa Iranom deli ovaj prolaz, upozorio vlasnike brodova da budu jako oprezni jer je teritorijalnim vodama te dr`ave uo~ena mina.
Iranci su, prema tvrdwama Amerikanaca, jo{ po~etkom marta po~eli da miniraju delove Ormuskog moreuza.
Krajem aprila, gliseri Revolucionarne garde su postavili mine oko kqu~nih ta~aka u tom tesnacu, nakon ~ega je ameri~ki
predsednik Donald Tramp naredio ratnoj mornarici da puca na plovila koja nose te mine.
Teheran je, jo{ ranije, obznanio da nema predstavu gde se neke od tih mina nalaze, {to }e dodatno zakomplikovati proces wihovog demontirawa, koji }e, ako bude uspostavqen mir, trajati najmawe pola godine.
Gliseri Revolucionarne garde, skriveni u tunelima prokopanim uz iransku obalu i mine koje pola`u tek su deo problema sa kojima se suo~avaju posade brodova zarobqenih u Persijskom zalivu, jer ih neprestano prate dronovi kojima dve strane poku{avaju da kontroli{u saobra} aj.
Kroz Ormuz je, pre po~etka rata, dnevno prolazilo oko 15 miliona barela nafte, {to je otprilike tre}ina svetske nafte koja se doprema morskim putem. Oko 37 odsto kineskog uvoza nafte prolazi upravo kroz ovaj moreuz.
Protesti u @enevi zbog samita G-7, napadnuti ”simboli kapitalizma”
[vajcarska policija upotrebila je suzavac tokom protesta protiv predstoje}eg samita Grupe sedam (G-7) u Francuskoj, nakon {to su pojedini demonstranti po~eli da napadaju objekte povezane sa Ujediwenim nacijama u @enevi.
Koalicija „Ne G7”, koja okupqa vi{e od 60 sindikata, ekolo{kih pokreta, feministi~kih organizacija i levi~arskih aktivista, organizovala je protest koji su organizatori opisali kao najve}i do sada, a prema procenama okupio je do 50.000 qudi.
Pojedini u~esnici su posle mar{a napali objekte koje su opisivali kao simbole kapitalizma i multilateralizma.
Demonstranti su bacali kamenice na telekomunikacioni objekat UN, kao i bakqe, dok je policija poku{avala da ih udaqi od kompleksa Ujediwenih nacija.
Pojedini u~esnici protesta su ~upali plo~e sa ulice i bacali ih na policiju, dok je policija reagovala suzavcem, navode o~evici Rojtersa.
Zabele`eni su i incidenti u kojima su razbijeni prozori jedne banke, a jedan automobil „tesla” je zapaqen.
Ipak, ve}i deo mar{a protekao je mirno, a prema podacima policije u~estvovalo je do 7.000
qudi. Navodi se i da je policija zaplenila odre|eni broj no`eva i pirotehni~kih sredstava. Demonstranti su poru~ili da protestuju protiv G-7, koju vide kao simbol koncentrisane politi~ke i ekonomske mo}i.
govorima oko okvira mirovnog sporazuma sa Iranom.
U @enevi su brojne prodavnice bile zatvorene i za{ti}ene daskama, dok su stotine pripadnika policije za razbijawe demonstracija raspore|ene
Samit G-7, koji se odr`ava od 15. do 17. juna u Evijan-le-Benu na obali @enevskog jezera, okupqa lidere Francuske, Velike Britanije, Kanade, Nema~ke, Italije, Japana i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, kao i EU. O~ekuje se da }e dominantne teme biti ratovi na Bliskom istoku i u Ukrajini, kao i nastojawa lidera da izbegnu sukob sa Donaldom Trampom u vezi sa pre-
na ulicama, uo~i protesta i zabrinutosti zbog mogu}eg nasiqa. Policijske i bezbednosne snage poja~ane su jedinicama iz cele [vajcarske, kao i iz susednih Nema~ke i Francuske. Protesti su godinama redovna pojava tokom samita G-7, a u~esnici ih ~esto koriste da izraze protivqewe kapitalizmu, globalizaciji, klimatskim promenama i nejednakosti.
MATIJA BE]KOVI] POVODOM DOBIJAWA PU[KINOVE MEDAQE:
Nad Rusijom smiluj ti se, Bo`e!
Svet je za srpsku poeziju saznao najpre preko Pu{kina. On je me|u prvima govorio da smo pesni~ki narod i da nam je nekako vi{e stalo do poezije nego do nas samih – ka`e za Sputwik akademik Matija Be}kovi}, dobitnik Pu{kinove medaqe, priznawa koja se dodequje za `ivotno delo.
Proslavqeni pesnik potvr|uje da nijednom pesniku nema ve}e radosti nego da ga pove`u sa Pu{kinom. Zato {to je on –otac mnogih pesnika.
„Pu{kin se obreo u Besarabiji, gde su bile srpske izbeglice posle propasti Prvog srpskog ustanka. Tu se sreo sa Kara|or|evom porodicom, sa Jakovom Nenadovi}em, sa mnogim Srbima o kojima je slu{ao i pisao. A opet, mi ga pomalo ubrajamo i me|u svoje. Grof Sava Vladislavi} Raguzinski, ministar Petra Velikog, poklonio je caru jednog Pu{kinovog pretka koga je doveo iz Abisinije. Zato se u {ali mo`e re}i da je Pu{kin malo i Srbin.“
n U svom govoru podsetili ste na Pu{kinove stihove: „Nad Srbijom smiluj ti se, Bo`e“, pa rekli da se danas to na srpskom izgovara - „Nad Rusijom smiluj ti se, Bo`e“.
„Do{lo je vreme da i mi uzvratimo tom molitvom. Nije moglo biti ni{ta lep{e nego da povodom Pu{kinove medaqe pomenem upravo te stihove.“
n Medaqu vam je uru~io Nikolaj Burqajev, glumac kojeg svi pamtimo iz filma „Andrej Rubqov“ - to je onaj de~ak koji zida zvono za crkvu. Ka`ete da je wegovo prisustvo za vas bilo ne{to posebno u celoj sve~anosti.
„Zaista nisam mogao da poverujem da }e do}i vreme da onaj de~ak iz „Andreja Rubqova“ meni uru~uje Pu{kinovu medaqu. Za mene je to jedna od najpotresnijih scena koje sam ikada video na filmu. De~ak je slagao da mu je otac otkrio tajnu kako se lije veliko zvono. U stvari, niko mu ni{ta nije rekao. Slagao je i sam se upustio u tu avanturu. Sve je bilo neizvesno do dana kada je zvono trebalo da zazvoni. A kada je zazvonilo i kada su mu svi
aplaudirali, bacio se u travu i priznao da mu niko nije otkrio tajnu. O~igledno je imao o~ev dar. Kao {to ni ocu nije niko drugi otkrio tajnu. To je bio trijumf umetnosti, poezije i lepote. Mo`da najlep{a metafora umetnika i stvarawa koju znam.“
n Burqajev vas je povezao sa ~uvenim freskoslikarom, sa Tarkovskim, sa velikim umetnicima, sa poezijom… Vi ~esto isti~ete da poezija povezuje sudbine koje bi istorija sigurno zaboravila?
„Poezija se pobrinula za mnogo toga. Vera Pavladovska bila je pitomica blagorodnih sestara u Vladikavkazu, profesorka francuskog jezika. Kasnije se wena porodica rasula po svetu. A onda se dogodilo da je jedna od wenih potomaka napisala ro|akama u Pjatigorsku da se udala za srpskog pesnika koji je napisao poemu „Vera Pavladovska“. Tetke su odgovorile: „Je li to o na{oj baki?“ Wima je bilo normalno da neki srpski pesnik opeva wiho-
LUKA[ENKO PORU^IO ZELENSKOM:
Sukob u Ukrajini mogao bi da se zavr{i ve} 2026. godine, izjavio je beloruski predsednik Aleksandar Luka{enko. On je rekao da je to veoma mogu}e i da zavisi od voqe vi{e qudi.
„Ako takva voqa i `eqa postoje, ovi ratovi bi mogli da se zavr{e ove godine, pa ~ak i sukob izme|u Rusije i Ukrajine mogao bi da se zavr{i ove godine”, rekao je Luka{enko za „El Arabija Ingli{„.
On je tako|e poru~io {efu kijevskog re`ima Vladimiru Zelenskom „da se smiri” i da ga „ne provocira”.
Beloruski lider je ocenio da ne mo`e biti vojnog re{ewa za sukob u Ukrajini, ali ni Iranu.
„Postoji mnogo problema koje treba re{iti. A ti problemi se mogu re{iti samo za pregovara~kim stolom. Ne postoji vojno re{ewe ni za jedan sukob: ni u Ukrajini ni na Bliskom istoku”, objasnio je beloruski lider.
On je ukazao da je sukob u
Ukrajini mnogo slo`eniji od sukoba Sjediwenih Dr`ava i Irana. Tako|e je naglasio da bi ameri~ki predsednik Donald Tramp apsolutno mogao da zaustavi sukob na Bliskom istoku.
„SAD su napravile ‚fatalnu gre{ku’ ume{av{i se u sukob sa Iranom”, primetio je Luka{enko.
O SASTANKU SA PUTINOM
I ZELENSKIM
Beloruski predsednik je izjavio da on, ruski predsednik i {ef kijevskog re`ima Vladimir Zelenski treba da sednu zajedno za pregovara~ki sto i razgovaraju o tome kako prevazi}i posledice sukoba u Ukrajini.
„Moramo da prebrodimo ovaj sukob, da sednemo zajedno za pregovara~ki sto - Luka{enko, Putin i Zelenski - i da se dogovorimo o tome kako prevazi}i posledice ovog sukoba. Moramo da re{imo ovo pitawe. Ja sam ovo predlo`io davno. Ovaj predlog nije nestao, nije zaboravqen”, kazao je Luka{enko. Prema wegovim re~ima, ula-
vu baku. Tako je poezija povezala ono {to je istorija razdvojila.“
n Vratimo se Pu{kinu i jo{ jednoj va{oj poveznici sa wim. Dostojevski u ~uvenom govoru o Pu{kinu, govore}i o „Evgeniju Oweginu” obja{wava i za{to je Pu{kin nosilac najvi{ih ruskih vrednosti. Kao i vi srpskih?
„To nije bio samo govor o kwi`evnosti. To je ~itav jedan politi~ki i kulturni program. [ta treba da bude Rusija i ruska kultura. Dostojevski je smatrao da je oli~ewe te ideje upravo Pu{kin. Kad do|ete u ku}u Dostojevskog, vidite Pu{kina, pored Biblije. On je u svom delu sabrao svaki zvuk ruskog jezika i naroda. Zato je neuporediv. Imao sam sre}u da budem u Pu{kinovom domu u Petrogradu. Tamo imate utisak da je veliki pesnik ba{ tog dana izdahnuo. Posetioci ulaze u papu~ama, a vodi~ pri~a o wegovim posledwim danima. Kada je rawen u dvoboju, izlazili su bilteni o wegovom zdravqu. ^ekali su ih kao {to se danas ~ekaju naj-
zak Belorusije u sukob u Ukrajini mogao bi dovesti do sukoba izme|u Rusije i NATO-a. ZELENSKI TREBA DA SE SMIRI I DA NE PROVOCIRA
Luka{enko je poru~io Zelenskom da treba da se smiri i da ne provocira wega i druge Beloruse.
„On (Zelenski) treba da se smiri i da prihvati ovo kao obavezno: ne provocirajte ni mene niti Beloruse. U Belorusiji ima mnogo qudi koji `ele mir isto koliko i on i Ukrajinci”, rekao je Luka{enko.
Istovremeno je dodao da Ukrajina nema apsolutno ~ega da se pla{i od Belorusije.
„Apsolutno ni~ega. I oni to znaju, i vojska to zna. Narod, narod Ukrajine, to zna. Ovo pitawe se podgreva zbog nekih politi~kih ambicija”, rekao je Aleksandar Luka{enko.
MOSKVA USPE[NIJA
NA FRONTU OD KIJEVA
Luka{enko je zahteve „evrotrojke” (Velika Britanija, Nema~ka i Francuska) prema Rusiji za re{ewe u Ukrajini
ve}e vesti. A kada je objavqeno da je umro, re~eno je: „Sunce na{e poezije je za{lo.“ Sre}om, nije za{lo. Iz tog sunca rodilo se toliko velikih pesnika i tako velika poezija.“
n Kako na ruskom zvu~i Va{a poema „Kad jednom do|e{ u bilo koji grad”, koja je upravo prevedena i objavqena? „Prvi put sam je ~uo kada je Ivana @igon na sve~anosti uru~ewa Pu{kinove medaqe izgovorila na ruskom. Ona je to gotovo otpevala. Tada se i vidi da je srpski jezik jedna grana koja je otpala sa velikog stabla, slovenskog, ali kao one grane koje cvetaju i kada otpadnu. U prevodu se vidi da je to ista melodija. Veza ostaje.“
n ^esto isti~ete da je poezija ono najvrednije {to smo dali svetu.
„Mi smo svoje postojawe opravdali svojom poezijom. Nismo imali mnogo toga drugog da poka`emo svetu. Kad je Gete ~itao srpske narodne pesme, rekao je da narod koji ima takvu poeziju zaslu`uje boqu istorijsku sudbinu i ne zaslu`uje da bude rob. To nisu bile samo pesme, u wima je i na{e pam}ewe, na{a istorija. Na{i junaci za koje istorija mo`da ne zna, ali narod zna. Zna kako su se zvali, kako su se obla~ili, gde su poginuli – bra}a Jugovi}i, Milo{ Obili}, Strahiwi} ban… Nema te sile koja mo`e nekome dokazati da to nije istina. Ti pesni~ki likovi za nas su va`niji od stvarnih li~nosti.“ n Ka`ete da danas ima mnogo qudi koji su veoma ma{toviti kada la`u, a mnogo mawe uspe{ni kada govore istinu i da je najopasnije to {to se stvara utisak da se la` mo`e podvaliti ve~nosti. Verujete li da }e to vreme pro}i?
„Mnogo su pokrenuli da bi brzo pro{lo. Ali sve je to na staklenim nogama. Sad ga ima, sad ga nema.“
n Ho}emo li ubudu}e vi|ati Pu{kinovu medaqu na va{em reveru?
„Ho}ete. Jedan moj ro|ak, kada je video Vuka Karaxi}a sa odlikovawima, rekao je: „Znao sam da je bio pametan ~ovek, ali nisam znao da ima odlikovawa.“
nazvao neprihvatqivim. Dodao je da }e, ako ruske trupe uspeju da opkole aglomeraciju na severu Donbasa, dani ukrajinskih Oru`anih snaga biti odbrojani.
„Ako Rusi uspeju da opkole ovu aglomeraciju, kako je nazivaju, i oslobode ili zauzmu deo Dowecke oblasti gde su ukrajinske trupe ukopane, wihovi dani }e biti odbrojani. Ve}i deo ukrajinskih snaga nalazi se u ovom delu Dowecke oblasti, u Donbasu”, konstatovao je beloruski lider.
On je istakao da su Rusi
uspe{niji na frontu nego ukrajinska vojska. O NUKLEARNOM ORU@JU
Aleksandar Luka{enko je predlo`io postepeno uklawawe celokupnog nuklearnog oru`ja {irom sveta.
„Da budemo fer, hajde da postepeno, postepeno elimini{emo celokupno nuklearno oru`je {irom sveta”, poru~io je Luka{enko.
On je dodao da se nuklearni materijal Belorusije nalazi pod kontrolom Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA)
CRNA GORA SVE BLI@A ULASKU U EU!
Premijer Spaji}: ”Ciq da dovr{imo pregovore do kraja godine i da 2028. postanemo 28. ~lanica, je ambiciozan, ali i izvediv”
Crna Gora je na me|uvladinoj konferenciji o pristupawu u Luksemburguzatvorila jo{ dva pregovara~ka poglavqa ~ime ambicija te zemqe da pregovara~ki proces zavr{i do kraja ove godine postaje sve izglednija za uspeh.
Crna Gora je zatvorila pregovore u poglavqu
Sloboda kretawa radnika i Za{tita potro{a~a i zdravqa, ~ime se broj zatvorenih poglavqa popeo na 16, {to je skoro polovina od 33 poglavqa o kojima zemqe kandidati vode pregovore s Evropskom unijom.
Poverenica za pro{irewe Marta Kos pohvalila je veliki napredak koji je Crna Gora napravila u pristupnom procesu.
- Napredak je zaista ogroman, ali sada se fokus mora zadr`ati na ja~awu stubova svake uspe{ne dr`ave, a to su vladavina prava, sloboda medija, demokratske institucije podr`ane osna`enim civilnim dru{tvom i, naravno, prosperitet - rekla je Kos isti~u}i da je va`no da pregovara~ki proces nadilazi strana~ke podele i da se tretira kao nacionalni prioritet.
- Videla sam da to jedinstvo raste, to je ono {to nam je potrebno da bismo nastavili da idemo napred. Svi politi~ki lideri moraju da nastave da pronalaze
zajedni~ki jezik o reformskoj agendi EU - rekla je Kos.
Najavila je da }e Komisija slede}e nedeqe predlo`iti finansijski paket za Crnu Goru, kojim bi se evropski vi{egodi{wi buxet prilagodio za jo{ jednu ~lanicu.
Rekla je da pro{irewe EU ima ~ak i podr{ku pape Lava XIV, citiraju}i wegovu izjavu s pro{lonedeqne posete [paniji, gde je rekao da „integracija Evrope nije samo protivte`a drugim silama, ve} dar ~itavom ~ove~anstvu”.
Crnogorski premijer Milojko Spaji} je istakao da je ciq wegove zemqe da dovr{i pregovore do kraja godine i da 2028. Crna Gora postane 28. ~lanica, „ambiciozan, ali i izvediv”.
Dom za negu starih lica
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
Pla`a Jaz u Crnoj Gori je na listi 50 najlep{ih u Evropi za 2026.
Nova rang-lista „World’s 50 Beaches“ za 2026. godinu donosi pregled najlep{ih pla`a Evrope, prema izboru me|unarodnog panela putopisaca, fotografa i stru~waka za odr`ivi turizam. I dok se na listi nalaze i daleke, gotovo nedosti`ne uvale, pa`wu regiona posebno privla~i to {to su me|u 50 najboqih uvr{tene i dve pla`e sa Balkana, a jedna od wih se nalazi u Crnoj Gori.
Lista World’s 50 Beaches, koja ve} godinama oblikuje globalne trendove u putovawima, ne meri samo estetiku ve} i o~uvanost prirode, kvalitet vode, pristupa~nost i iskustvo boravka.
ose}aj sirove, mediteranske {irine. To je pla`a koja `ivi u dva ritma, jedan je tih i prirodan, drugi je globalan i festivalski, i upravo ta dualnost joj daje posebnu energiju.
Kao jedini predstavnik Crne Gore na ovoj presti`noj listi, Jaz se na{ao rame uz rame sa ~uvenim gr~kim, {panskim i italijanskim uvalama.
Ova pla`a u obliku polumeseca duga je ~ak 1,2 kilometra, zaklowena sa obe strane brdima.
Apelacioni sud Crne Gore potvrdio je presudu Vi{eg suda u Podgorici kojom su Radoje Zvicer, Milan Vujoti}, Dragan Kne`evi}, Slobodan Ka{}elan i Igor Bo`ovi} ogla{eni krivim za stvarawe kriminalne organizacije i neovla{}enu proizvodwu, dr`awe i stavqawe u promet opojnih droga.
Kako je saop{teno iz Apelacionog suda, optu`eni Radoje Zvicer, ozna~en kao organizator ove kriminalne grupe, pravosna`no je osu|en na jedinstvenu kaznu zatvora u trajawu od 16 godina. Milanu Vujoti}u i Draganu Kne`evi}u izre~eno je po 11 godina, dok su Slobodan Ka{}elan i Igor Bo`ovi} osu|eni na jedinstvene kazne od po 13 godina zatvora.
Iz suda isti~u da je re~ o prvom pravosna`no okon~anom krivi~nom postupku protiv kriminalne organizacije koju je, prema presudi, organizovao Radoje Zvicer.
Apelacioni sud je ocenio da prvostepena presuda ne sadr`i bitne povrede odredaba krivi~nog postupka, navode}i da su `albe branilaca kojima se ospo-
ravala pravilnost i potpunost utvr|enog ~iweni~nog stawa neosnovane.
Sud je zakqu~io da je tokom druge polovine 2020. godine Zvicer organizovao kriminalnu grupu sa ciqem me|unarodnog krijum~arewa kokaina, pri ~emu je delovawe organizacije bilo planirano na neograni~en vremenski period i u me|unarodnim razmerama, uz strogu unutra{wu kontrolu i disciplinu ~lanova.
Prema stavu suda, Zvicer je imao kqu~nu ulogu u organizaciji i koordinaciji kriminalnih aktivnosti, ukqu~uju}i kupovinu kokaina na teritoriji Ekvadora i drugih dr`ava Ju`ne Amerike po ceni od 5.000 ameri~kih dolara po kilogramu, organizovawe wegovog transporta prekookeanskim brodovima ka Holandiji i drugim evropskim dr`avama, kao i obezbe|ivawe finansijskih sredstava za nabavku narkotika i pokrivawe tro{kova transporta. U presudi se navodi da je on odre|ivao konkretne zadatke svim ~lanovima organizacije, ukqu~uju}i finansijske uloge i raspodelu dobiti, odnosno koli~ine prokrijum~arenog kokaina koja bi pripala svakom pojedina~nom ~lanu grupe.
Pla`a Jaz na 35. mestu najlep{ih u Evropi za 2026.
Jaz je jedna od najpoznatijih crnogorskih pla`a i nalazi se nekoliko kilometara od Budve, a godinama balansira izme|u prirodne lepote i festivalske energije. Duga~ka, prostrana i otvorena prema Jadranu, pla`a Jaz je retkost u regionu jer nudi dovoqno prostora ~ak i u {picu sezone.
Iza pla`e se uzdi`u brda prekrivena makijom, dok more ostaje mirno u zalivu.
Jaz ima svoj originalni karakter, {iroku {qunkovitu obalu, ~isto more i
Ve}i deo pla`e, oko 850 metara, jeste {qunkovito-peskovit, dok je mawi deo (oko 450 metara), nekada poznat kao nudisti~ka oaza, prepoznatqiv po finom, sitnom pesku.
Ono {to stru~waci posebno isti~u jeste ~isto}a vode. Zbog otvorenog mora i specifi~nih struja, more na Jazu ima prozirnost koja se retko vi|a na velikim i pose}enim pla`ama. Kada zakora~ite u pli}ak, pod nogama ose}ate prelaz od oblutaka do najfinijeg zlatnog peska, dok se ispred vas otvara tirkizno ogledalo.
Stariji me{tani i verni gosti i daqe pri~aju o Jazu kao o „divqoj pla`i“ koja je nekada bila poznata iskqu~ivo po velikom auto-kampu i gustoj, netaknutoj {umi.
Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}
POSLE DVE I PO DECENIJE OD KONFILKTA 1999, NOVI ATAK
KOSOVSKE POLICIJE NA SRBE NA KOSOVU
I
METOHIJI
Pritvoreno pet Srba ”osumwi~enih za u~e{}e u masakru u Ra~ku 15. januara 1999.”
u Ovde je na delu sistematsko politi~ko i institucionalno nasiqe Pri{tine na ~elu sa Kurtijem kojem je jedini ciq proterati i pohapsiti Srbe, a kao paravan za svoju {ovinisti~ku i antisrpsku politiku koristi optu`be za navodni ratni zlo~in,ka`e se u saop{tewu Kancelarije za Kosovo i Metohiju
Posle dve i po decenije od konfilkta na Kosovu 1999, atak kosovske policije prema Srbima na Kosovu se nastavqa masovnim hap{ewima za navodne ratne zlo~ine.
Na konferenciji za novinare Specijalnog tu`ila{tva Kosova i policije u Pri{tini, u nedequ 14. juna, saop{teno je da je u akciji hap{ewa Srba ovog dana pritvoreno pet Srba „osumwi~enih za u~e{}e u masakru u Ra~ku 15. januara 1999.”.
Predstavnici tu`ila{tva podsetili su da je ve} podignuta jedna optu`nica u vezi sa slu~ajem Ra~ak, dok istrage jo{ nisu okon~ane, a da je nedeqna akcija deo predmeta “Ra~ak 2”. “Tokom istraga sprovedenih u posledwih {est meseci identifikovano je vi{e osoba koje su tada bile deo posebnih jedinica srpske policije i u~estvovale u akciji. Nakon obezbe|ivawa dovoqno dokaza, smatramo da postoji osnovana sumwa u vezi ovih osoba i zatra`ili smo nalog od suda za hap{ewe i pretres“, navedeno je na konferenciji. Kosovska policija je precizirala da su uhap{eni: N.B. iz [trpca, biv{i pripadnik Ministarstva unutra{wih poslova Srbije. S.J., stanovnik [trpca, biv{i policajac Ministarstva unutra{wih poslova Srbije. B.P. iz [trpca, biv{i policajac Ministarstva unutra{wih poslova Srbije, uhap{en na Merdaru. S.N., stanovnik [trpca,
Petorici uhap{enih Srba u [trpcu i Gwilanu odre|en pritvor do 30 dana
Osnovni sud u Pri{tini odredio je jednomese~ni pritvor petorici Srba uhap{enih, u nedequ 14. juna, u [trpcu i Gwilanu zbog sumwe da su, kao pripadnici srpske policije, navodno u~estvovali u akciji u Ra~ku 15. januara 1999. godine.
Sednica Osnovnog suda za odre|ivawe pritvora odr`ana je na dan hap{ewa 14. juna, dok su advokati odluku suda dobili kasno u nedequ uve~e.
Specijalni tu`ilac Kosova Iqir Morina istakao je da je tu`ila{tvo u istragama u slu~aju Ra~ak identifikovalo jo{ nekoliko osoba koje su u~estvovale u tom doga|aju.
Predstavnici specijalnog tu`ila{tva u Pri{tini i kosovske policije izneli su tvrdwe da uhap{eni biv{i pripadnici MUP-a Srbije i da su navodno u~estvovali u akciji policije u Ra~ku, u januaru 1999. godine.
Naveli su da su uhap{eni N.B, S.J, B.P. S.N. i S.S, a da {esti osumwi~eni nije prona|en na adresi u [trpcu.
biv{i pripadnik Ministarstva unutra{wih poslova Srbije. S.S., stanovnik Gwilana, radnik po{tanskih slu`bi u Srbiji, ranije deo policijskih formacija Ministarstva unutra{wih poslova Srbije u vreme izvr{ewa krivi~nog dela.
Tu`ila{tvo je objavilo i video snimqen tokom akcije hap{ewa Srba. Predstavnik Kosovske policije istakao je da je slu~aj Ra~ak „te`ak i da je zahtevao dinami~nu istragu i prikupqawe dokaza“.
Deo istra`nih radwi okon~an je 2025. godine, dok su neke nastavqene i ove godine od strane posebne jedinice. Specijalnom tu`ila{tvu je 3. juna 2026 podneta krivi~na prijava, naveo je policijski predstavnik na konferenciji za novinare.
Osim hap{ewa, prikupqeni su i materijalni dokazi: jedno oru`je, jedna uniforma i delovi uniformi, lisice, 43 metka razli~itog kalibra, gas maska, dve video kasete, registarske tablice vozila (UR) i jedan fotoaparat. Zaplewen je i novac – 438.000 dinara i pet ameri~kih dolara.
Kosovska policija je rano u nedequ ujutru, kako ka`u, oko 5 ~asova uhapsila ove Srbe pred wihovim porodicama, uz, kako tvrde, primenu sile, i to:
Re~ je o qudima koji godinama `ive na prostoru Kosova, navode iz Kancelarije za KiM: „I nisu napu{tali svoj ku}ni prag jer nisu imali od ~ega da se kriju niti da be`e“. U pitawu je, ka`u, sistematsko politi~ko i institucionalno nasiqe Pri{tine na ~elu sa Kurtijem:
„Kojem je jedini ciq proterati i pohapsiti Srbe, a kao paravan za svoju {ovinisti~ku i antisrpsku politiku koristi optu`be za navodni ratni zlo~in. Tzv. kosovska policija kao i tzv. tu`ila{tvo su ni{ta drugo do bi~ u rukama Aqbina Kurtija, koji se i ovim institucionalnim nasiqem posebno sveti Srbima nakon odr`anih izbora i jasno izra`enog jedinstva i sloge u srpskom narodu, koje Kurti ne mo`e da slomi“.
Nakon Kancelarije za KiM, odmah se oglasila i partija Srpska lista: „ Hap{ewa vi|enih i ~asnih Srba predstavqaju novi talas zastra{ivawa i progona Srba u [trpcu i Gwilanu kroz neosnovana hap{ewa na{ih sunarodnika, koja imaju za ciq stvarawe atmosfere straha, nesigurnosti i dodatnog pritiska na srpski narod koji je ostao da `ivi na svojim vekovnim ogwi{tima“.
Prema re~ima Srpske liste, posebno zabriwava ~iwenica da se godinama unazad „bez validnih dokaza privode i optu`uju qudi koji su ~itav posleratni period proveli na Kosovu i Metohiji, ovde gradili svoje domove, podizali porodice i `iveli pred o~ima svih“. Srpsku listu, kako ka`u, zabriwava }utawe me|unarodnih predstavnika.
NATO IZ MONSEA U BELGIJI NAJAVIO POSTEPENO SMAWEWE KFOR-A NA KOSOVU
na Kosovu poboq{ana
posledwih godina
Alijansa je saop{tila da je u januaru okon~ala raspore|ivawe rezervnih snaga u sastav KFOR-a i da }e tokom naredne godine postepeno optimizovati prisustvo svoje misije na Kosovu.
NATO je saop{tio da }e tokom naredne godine postepeno optimizovati i prilagoditi broj pripadnika me|unarodne misije KFOR na Kosovu, navode}i da je bezbednosna situacija u pokrajini nastavila da se poboq{ava tokom posledwih godina. U saop{tewu objavqenom u Monsu u Belgiji navodi se da je NATO jo{ u januaru obustavio raspore|ivawe rezervnih snaga u sastav KFOR-a, nakon vi{e od dve godine neprekidne rotacije tih jedinica.
„Kako bezbednosna situacija na Kosovu ostaje uglavnom stabilna, NATO }e optimizovati raspored snaga KFOR-a na Kosovu i postepeno prilago|avati wegovu trenutnu brojnost tokom naredne godine“, navodi se u saop{tewu.
Alijansa podse}a da je KFOR tokom 2023. godine dobio najve}e poja~awe u vi{e od jedne decenije, kada je raspore|eno gotovo 1.000 dodatnih vojnika zbog pove}anih tenzija i nasiqa na severu Kosova, ukqu~uju}i, kako je navedeno, „ni~im izazvane napade na pripadnike KFOR-a u Zve~anu“.
Smawewe broja vojnika bi}e sprovo|eno postepeno, u skladu sa nacionalnim ciklusima rotacije i povla~ewa trupa izme|u ove i naredne godine, a proces mo`e biti zaustavqen ili preina~en ukoliko do|e do promena u bezbednosnim okolnostima na terenu.
SEDMORO DIREKTORA SRPSKIH INSTITUCIJA IZ CENTRALNOG DELA KIM PU[TENI IZ PRITVORA Brani}e
se sa slobode
Direktori sedam srpskih ustanova iz centralnog dela Kosova i Metohije pu{teni su iz pritvora i u obavezi su da se javqaju policijskoj stanici do 19. juna. To je potvrdio i advokat Bogdan Haxi-Lazi}, branilac Neboj{e Ra{i}a, direktora Ma{inske {kole Pri{tina-Preoce.
Re{ewem Osnovnog suda oslobo|eni su Bratislav Lazi}, Mirjana Dimitrijevi}, Sa{a Mladenovi}, Boban Petrovi}, Qubi{a Karaxi}, Milica Dimi} i Neboj{a Ra{i}. Oni }e se braniti sa slobode, ali uz obavezu javqawa policiji.
Podsetimo, Osnovni sud u Pri{tini prihvatio je 21. maja zahtev tu`ila{tva i za sedmoro direktora srpskih institucija u centralnom delu Kosova i Metohije odredio pritvor od trideset dana. Oni se sumwi~e da su navodno uticali na bira~e pred izbore zakazane za sedmi jun na Kosovu i Metohiji.
POSLE PARLAMENTARNIH IZBORA NA KOSOVU PREBROJANO VI[E OD 93 ODSTO GLASOVA
Samoopredeqewe stiglo do 51 mandata
Pokret Samoopredeqewe je dostigao 51 poslani~ko mesto u Skup{tini Kosova, nakon {to je prebrojano oko 20 odsto glasova pristiglih po{tom. U ukupnim rezultatima, Samoopredeqewe ima 44,6 odsto glasova. DPK je druga sa 20,5 odsto, DSK tre}i sa 17,26, dok AAK ima ne{to ispod sedam odsto.
Centralna izborna komisija je povukla oko 85 hiqada koverata sa glasovima iz dijaspore, a do sada su obra|eni podaci za oko 11 hiqada glasova. Za formirawe vlade, kao i izbor predsednika skup{tine, potrebno je najmawe 61 glas.
Samoopredeqewe je prethodni put samostalno formiralo vladu u saradwi sa partnerima iz redova mawina.
Za izbor predsednika Kosova, me|utim, neophodno je u~e{}e najmawe 80 poslanika u glasawu. Upravo to pitawe je Kosovo odvelo na izbore 7. juna.
Na izborima odr`anim u nedequ, 7. juna, glasalo je oko 725 hiqada gra|ana, dok je vi{e od 100 hiqada gra|ana koji `ive u inostranstvu glasalo ili u diplomatskim predstavni{tvima, ili putem po{te.
KiM pod oklopom kosovske policije
Specijalno tu`ila{tvo Kosova
Sedi{te NATO - a u Briselu
CIK, brojawe glasova u Pri{tini
Profesorki Gordani
Vuwak-Novakovi} uru~ena presti`na nagrada UNESKA!
Na sve~anoj ceremoniji odr`anoj u sedi{tu Uneska u Parizu, profesorki Gordani Vuwak-Novakovi} uru~ena je presti`na internacionalna nagrada „L’Oréal–UNESCO Za `ene u nauci“ za 2026. godinu. Srpsko-ameri~ka nau~nica, pionirka regenerativne medicine i profesorka Univerziteta
istra`ivawa pomeraju granice regenerativne medicine i otvaraju nove mogu}nosti za razvoj personalizovanih terapija. Posebno zna~ajan doprinos predstavqa razvoj sistema poznatih kao „organi na ~ipu“, koji verno reprodukuju slo`enost qudskih bolesti, ukqu~uju}i kardiomiopatije i metastatske obli-
Kolumbija, nagra|ena je kao laureatkiwa za Severnu Ameriku za svoj izuzetan doprinos razvoju bioin`ewerstva qudskih tkiva i unapre|ewu qudskog zdravqa.
Profesorka Vuwak-Novakovi} priznawe je dobila za pionirski rad u oblasti in`ewerstva qudskih tkiva, ukqu~uju}i razvoj tehnologija za uzgajawe ko{tanih graftova prilago|enih svakom pacijentu, kao i bioin`ewerstvo qudskih plu}a za transplantacije koje spasavaju `ivote. Wena
ke karcinoma. Ove tehnologije omogu}avaju nau~nicima da prou~avaju bolesti i testiraju terapije na na~in koji je bli`i stvarnim uslovima u qudskom organizmu.
U Laboratoriji za mati~ne }elije i in`ewerstvo tkiva na Univerzitetu Kolumbija, profesorka Vuwak-Novakovi} sa svojim timom razvija tehnologije za uzgajawe qudskih tkiva u laboratorijskim uslovima radi regeneracije tela – od zarastawa preloma kostiju do oporavka o{te}enih plu}a, jetre i srca. Wena dugoro~na vizija jeste stvarawe
Na obali Meksi~kog zaliva, oko 80 kilometara jugoisto~no od Hjustona, nalazi se Galveston, turisti~ki grad i luka sme{tena na istoimenom ostrvu. S ne{to vi{e od 50.000 stanovnika, Galveston je danas poznat po pla`ama, luci i istorijskom centru. U srpskoj zajednici zauzima posebno mesto zbog hrama Svetog cara Konstantina i carice Jelene, najstarije srpske crkve u Teksasu i druge najstarije srpske crkve u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.
Crkva Svetog cara Konstantina i carice Jelene proslavila je 130 godina od osve}ewa hrama i svoju crkvenu slavu. Parohija je formalno osnovana 1895. godine, uz li~nu podr{ku posledweg ruskog cara, Svetog cara Nikolaja Drugog, kome se pripisuju re~i: „Neka bude pravoslavna crkva u Galvestonu.” U hramu se i danas ~uvaju ikone i jevan|eqe koje je crkvi poklonio sam car. Ova parohija je i po~ivali{te velikog arhimandrita Teoklita Trijantafilidesa, carevog u~iteqa iz detiwstva, koji je sahrawen ispod oltara. Crkveno zdawe pre`ivelo je i Veliki galvestonski uragan iz 1900. godine, najsmrtonosniji uragan u istoriji Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Liturgiju je slu`io episkop kostajni~ki Serafim, vikar mitropolita novogra~ani~ko-sredwezapadnoameri~kog Longina, zajedno sa ocem Sr|anom Veselinovi}em, stare{inom Crkve Svetog Konstantina i Jelene u Galvestonu, ocem Dragoqubom Popovi}em, stare{inom Crkve Svetog Luke u Leanderu blizu Ostina. Posle liturgije obavqen je ~in rezawa slavskog kola~a sa kumovima slave, Jagodom i Andresom, a potom je za posetioce prire|en sve~ani ru~ak sa srpskim specijalitetima. Goste je zabavqao bend koji je izvodio stare srpske hitove.
univerzalnih mati~nih }elija koje bi omogu}ile regeneraciju vitalnih organa bez potrebe za imunosupresivnim terapijama nakon transplantacije.
– Na{ rad ~esto opisujem kao radionicu za telo, za tretirawe povre|enih ili obolelih organa, ~ime poma`emo qudima da `ive du`e i zdravije – rekla je profesorka Vuwak-Novakovi}. – Na{a vizija je da uzgajamo biolo{ke zamene za qudska tkiva tako {to }emo }elijama dati „uputstva“ kako da formiraju funkcionalna tkiva prilago|ena svakom pacijentu. U krajwem ishodu, ovaj rad }e omogu}iti delotvorne personalizovane terapije.
Ovogodi{we laureatkiwe izabrane su me|u rekordne 504 nominacije iz 89 zemaqa sveta. Nagrade su uru~ene nau~nicama koje svojim istra`ivawima daju kqu~an doprinos re{avawu globalnih zdravstvenih i ekolo{kih izazova – od regenerativne medicine i genomike do poqoprivrednih inovacija i istra`ivawa uticaja ishrane na mentalno zdravqe.
Uz profesorku Vuwak nagrade su dobile profesorka Lizl Cilke za sr~ane i kardiovaskularne sisteme (laureatkiwa za Afriku i arapske dr`ave), profesorka Felise Xaka za oblast psihijatrije (laureatkiwa za Aziju i Pacifik), profesorka Sara A. Tajhman u oblasti biologije }elije (laureatkiwa za Evropu) i laureatkiwa za Latinsku Ameriku i Karibe – profesorka Rakel Lija
^an u oblasti poqoprivredne biotehnologije. Program „L’Oréal–UNESCO Za `ene u nauci“, koji ove godine obele`ava svoje 28. izdawe, do sada je podr`ao vi{e od 5.000 nau~nica iz preko 140 zemaqa sveta. Od 1998. godine dodeqene su 142 me|unarodne nagrade, a ~ak sedam laureatkiwa kasnije je osvojilo Nobelovu nagradu za nauku. Govore}i o zna~aju programa, @an-Pol Agon, predsednik Fondacije L’Oréal, istakao je da `ene imaju kqu~nu ulogu u napretku nauke, ali da se i daqe suo~avaju sa sistemskim preprekama koje ograni~avaju wihov pun doprinos nau~nim istra`ivawima.
Razgovor sa episkopom Serafimom vodimo ispred crkve koja je tog dana slavila svoj veliki jubilej. Iz sale su se, kada bi se vrata otvorila, jo{ ~uli muzika i glasovi sa sve~anog ru~ka. Napoqu je bilo tiho: s jedne strane hram, s druge staro grobqe, a izme|u wih mala ulica. Pored nas su prolazili parohijani i gosti, zastajali su da pozdrave episkopa i potom nastavqali daqe.
U razgovoru za „Politiku” episkop Serafim govorio je o svom putu od informatike do crkvene slu`be, susretu sa mona{tvom u Americi i veri kao snazi koja odr`ava i ~oveka i zajednicu. Episkop Serafim ro|en je u Zagrebu, a wegova porodica poti~e sa Banije. Posle tri godine sredwe elektrotehni~ke {kole, rat ga je 1995. odveo na Floridu, gde je zavr{io sredwu {kolu i potom studirao informacione tehnologije. Ipak, kako ka`e, tek kasnije je razumeo za{to se wegov `ivotni put odvijao ba{ tim redom. Upravo tada, krajem devedesetih, u taj deo Flori-
–Ove godine na{ program dostigao je istorijsku prekretnicu: podr`ano je 5.000 nau~nica u 140 zemaqa sveta. To je 5.000 `ena koje su, uprkos preprekama, dobile priliku da pomeraju granice nauke – poru~io je Agon. Generalni direktor Uneska Halid el-Enani naglasio je da nauka mo`e ostvariti svoj puni potencijal samo kada je otvorena za sve talente, te da osna`ivawe `ena u nauci predstavqa preduslov za inovacije i odr`ivi razvoj. –Laureatkiwe za 2026. godinu predstavqaju oli~ewe transformativne snage nauke kada razli~itost ima priliku da procveta – rekao je el-Enani.
de dolaze monasi i monahiwe, kao i starac Jefrem Filotejski, koji }e, prema re~ima episkopa Serafima, sna`no uticati na wegov `ivot.
„U tom podru~ju gde sam tada `iveo do{li su monasi i monahiwe, uglavnom iz Gr~ke, neki i iz Amerike, i starac Jefrem, koga su tada zvali Filotejski, a danas ga zovemo Arizonski, po{to je u Arizoni `iveo skoro dvadeset pet godina. Zna~i, sveti ~ovek je do{ao u Ameriku. Qudi su u po~etku `eleli samo da ga ~uju, da ~uju wegove pri~e i pouke. Onda se iz toga rodilo pitawe: za{to ovde ne bi otvorio manastire. Tako je po~eo da otvara manastire po Americi, negde sredinom devedesetih”, pri~a episkop. Susret sa tim monasima i monahiwama, a posebno sa starcem Jefremom Filotejskim, za wega je bio jedno od presudnih duhovnih iskustava. Godine 1999. do{lo je do toga da se otvore i dva manastira u centralnom delu Floride. Upoznao je monahe i monahiwe, a i wega li~no, starca Jefrema Filotejskog, kako ka`e, svetog ~oveka. U tom periodu upoznaje i vladiku Longina, koji je iz ^ikaga dolazio na Floridu i obilazio parohije. Taj susret odveo ga je u manastir Novu Gra~anicu kod ^ikaga, a potom i ka bogoslovskim studijama.
Govore}i o hramu koji je proslavio 130 godina od osve}ewa, episkop Serafim se vra}a na pitawe {ta jednu parohiju zaista odr`ava kroz vreme.
„Za{to je ona stvorena i opstala 130 godina? A kako odr`ati parohiju? Ne samo ovu zgradu, da li }e ona stajati ili ne}e, da li }e pu}i zid ili ne}e. Svako mo`e da se o tome brine. Ali parohija je grupa qudi. Ko }e to da odr`i? Samo Gospod Bog, ako ga se prizove u pomo}. A on }e znati ko wega priziva u pomo}. A treba ga prizivati iz pravog razloga”, pripoveda na{ sagovornik.
Velika bela ajkula napala `enu na samo 30 metara od pla`e u Sidneju
Bela ajkula od 3,5 metra je napala jednu 35-godi{wu `enu kod popularne pla`e u Sidneju, a spasilac ju je dovukao do obale. Weno stawe je kriti~no jer ima te{ke povrede noge i ruke, saop{tila je policija.
@enu koja je plivala s dva prijateqa, ajkula je napala 30 metara od obale pla`e Kuxi.
Spasilac je rekao da je bio iznena|en veli~inom ajkule, da je uspeo da dopliva do `ene koja je bila previ{e slaba da se popne na spasila~ku dasku, te ju je kroz vodu dovukao do obale.
Prolaznici su je izneli iz vode i po~eli su pru`awe prve pomo}i na pla`i pre nego {to su stigli bolni~ari. @ena je odvedena na ragbi teren kod pla`e, odakle je helikopterom preba~ena u bolnicu.
Napadi ajkula su postali ~e{}i u Australiji tokom decenija kako se stanovni{tvo pove}avalo, a aktivnosti poput surfovawa i rowewa dobijale na popularnosti.
Od 16. maja ajkule su kod obala Australije ubile tri podvodna ribolovca, ~ime je ukupan broj takvih smrtnih slu~ajeva ove godine porastao na ~etiri.
Pro{le subote, bela ajkula duga~ka 4,5 metara ubila je 35-godi{waka dok je s porodicom lovio ribu kod ostrva Majklmas blizu lu~kog grada Olbanija u dr`avi Zapadna Australija.
Jedan 39-godi{wi podvodni ribolovac je 24. maja zadobio je smrtonosne povrede glave u napadu na Velikom koralnom grebenu kod severoisto~ne obale Australije gde su vi|ene „ajkule bikovi”.
Nedequ dana ranije, 16. maja, bela ajkula duga~ka ~etiri metra smrtonosno je napala 38-godi{weg podvodnog ribolovcakod obale Perta, Zapadna Australija.
Pro{le godine Australija je zabele`ila pet smrtonosnih napada ajkula.
AJKULA [^EPALA MLADI]A I POVUKLA GA U DUBINU:
”Spasao me jednostavan trik”
Dvadesetogodi{wi Aleho Santiwak iz Urugvaja svedo~io je o dramati~noj borbi za `ivot, po{to se na{ao na meti ajkule u Australiji. On isti~e da je danas `iv zahvaquju}i “jednostavnom triku”, prenosi New York Post.
Aleho je surfovao nedaleko od obale kada je do`iveo, kako ka`e, iznenadan i izuzetno sna`an napad.
“Osetio sam jak udarac i povla~ewe za stopalo. Ajkula me je ugrizla“, objasnio je. Nakon toga, morski predator ga je povukao pod vodu.
“Sve se odigralo neverovatno brzo, mislim da nisu pro{le ni dve sekunde izme|u ugriza i moje reakcije. Instinktivno sam je udarao drugom nogom da bi me pustila“, objasnio je.
Takva reakcija se isplatila i morska neman je pustila Aleha, nakon ~ega je doplivao do obale. Mladi Urugvajac isti~e da je u tim trenucima najva`nije bilo da ostane pribran.
“Od trenutka kada sam osetio ugriz, do izlaska na obalu, fokusirao sam se na ono {to treba da uradim - i izbegavao paniku“, rekao je.
Wegovi prijateqi su odmah pritr~ali da pomognu, previli su ranu i pozvali hitnu pomo}.
Lekari su kasnije ustanovili da mu je ajkula pokidala tetivu i deo mi{i}a, ali da ~equsti nisu presekle glavnu arteriju, {to je spre~ilo fatalan ishod.
Uprkos horor iskustvu, Aleho ka`e da ne ose}a mr`wu prema ajkuli. “Okean je wen dom. Ajkule nisu negativci, niti ~udovi{ta. One su divqe `ivotiwe i va`an deo morskog ekosistema“, zakqu~io je.
Nakon novog napada, Australija poja~ava program za{tite od ajkula
Zabrana letewa dronova za posmatrawe ajkula iznad pla`e Kuxi u isto~nom delu Sidneja, uvedena zbog blizine aerodroma, privremeno je ukinuta nakon najnovijeg napada ajkule, prenose lokalni mediji.
@ena tridesetih godina je te{ko povre|ena nakon napada ajkule na pla`i Kuxi i nalazi se u kriti~nom stawu.
Vlada australijske dr`ave Novi Ju`ni Vels tako|e nije iskqu~ila mogu}nost uni{tavawa ajkula, rekav{i da „ni{ta nije iskqu~eno” kako bi se za{titila lokalna zajednica, preneo je ABC wuz.
Lokalne vlasti tako|e su navele da }e sara|ivati sa Upravom za bezbednost civilnog vazduhoplovstva (CASA) kako bi poku{ali da ostvare da izuze}e od zabrane leta za dronove bude trajno.
Ponovni fokus na dr`avni program za{tite od ajkula u Australiji usledio je dan nakon {to je napadnuta i te{ko povre|ena 35-godi{wa `ena koja je plivala blizu obale.
Snimci na~iweni iz vazduha ukazuju da je bela ajkula, du`ine tri do ~etiri metra, bila prisutna u tom podru~ju u to vreme. U proteklih devet meseci, prema podacima organizacije Surf Life Saving, izvr{eno je vi{e od 70.000 nadzornih letova u Novom Ju`nom Velsu.
Pravila Uprave za bezbednost civilnog vazduhoplovstva (CASA) zabrawuju upotrebu dronova u blizini aerodroma sa kontrolnim torwevima u Sidneju, ukqu~uju}i putawe za prilaz i sletawe na pistu. Ovom merom najvi{e su pogo|ene pla`e Kuxi i Bondaj. Ministarka vlade Novog Ju`nog Velsa, Tara Morijarti, rekla je da vlada sada prelazi na saradwu sa upravom CASA kako bi se odr`ao aran`man dozvole letova dronova iznad pla`e.
„Privremeno izuze}e je odobreno i sara|iva}emo sa wima kako bismo videli da li mo`e da
postane trajno”, istakla je Morijarti.
Na pitawe da li je bio propust {to ranije nije tra`ena dozvola za letove dronova, ona je odgovorila da je zabrana bila „razuman pristup” zbog bezbednosti aviona.
„Nikada ne}emo imati savr{enu situaciju kada je re~ o kontroli ajkula u Novom Ju`nom Velsu”, ukazala je zvani~nica. Stru~wak organizacije Surf Life Saving, Stiven Pirs, izrazio je nadu da }e dronovi neprekidno leteti iznad pla`e Kuxi. Morijarti je dodala da je 30 miliona dolara ve} ulo`eno u strategije za za{titu zajednice od ajkula.
Kao odgovor na mogu}nost ubijawa ajkula, ona je poru~ila da ni{ta nije iskqu~eno.
Pla`a Kuxi privremeno je ostala zatvorena, kao i druge pla`e u predgra|ima Randvik i Vejverli u isto~nom Sidneju.
NAJDU@I PUT NA SVETU NE VODI NIGDE:
Ima 14.500 kilometara, a nema ni po~etak ni kraj
Najdu`i put na svetu prote`e se na ~ak 14.500 kilometara i, zanimqivo, ne vodi nigde.
Re~ je o Autoputu 1 u Australiji, koji obilazi ~itav kontinent i povezuje sve glavne gradove australijskih dr`ava i teritorija na kopnu prate}i obalu. Po{to predstavqa ogromnu kru`nu rutu, ovaj autoput nema ni po~etak ni kraj.
Izgra|en je 1955. godine i ~ini ga mre`a povezanih puteva koja prolazi kroz tropske ki{ne {ume, du` obalnih litica, pe{~anih pla`a i prostranih australijskih prostranstava.
„VELIKI KRUG”
OKO AUSTRALIJE
Ruta obuhvata vi{e poznatih autoputeva, me|u kojima su Princes Highway, koji povezuje Sidnej i Melburn, kao i Stuart Highway, koji spaja Darvin i Port Ogastu preko Alis Springsa. Mnogi avanturisti odlu~uju se da automobilom obi|u ~itavu Australiju ovom trasom. Za takvo putovawe potrebno je najmawe tri meseca, dok ve}ina putnika za detaqnije istra`ivawe usputnih destinacija izdvoji izme|u {est i dvanaest meseci. Ipak, jedna ekipa voza~a uspela je da postavi rekord. Voze}i neprekidno 24 sata dnevno i zau-
stavqaju}i se samo radi sipawa goriva, kompletnu rutu pre{li su za svega pet dana i 13 sati.
POTRO[WA GORIVA I PRIPREMA
Za obilazak ~itave trase potrebno je oko 1.500 litara goriva.
Posebno zahtevni delovi nalaze se u Zapadnoj
Australiji, Severnoj teritoriji i oblasti Nularbor, gde se benzinske pumpe i mesta za snabdevawe vodom nalaze na me|usobnoj udaqenosti od vi{e stotina kilometara.
Zbog toga je za ovakvo putovawe neophodna ozbiqna priprema pre polaska na put.
Te{ko povre|ena u napadu ajkule
UMRO ^UVENI DOKTOR KOJI SE 2023. PODVRGNUO
EKSPERIMENTALNOM LE^EWU TUMORA:
Opro{tajno pismo
tera suze na o~i
Australijski lekar Ri~ard Skoqer, jedan od najpoznatijih svetskih stru~waka za melanom, preminuo je tri godine nakon {to mu je dijagnostikovan agresivni tumor mozga.
Skoqer, koji je imao 59 godina, dospeo je u svetske medije nakon {to je pristao na rizi~no eksperimentalno le~ewe glioblastoma, u okviru prvog takvog pristupa u svetu, koji je vodila wegova koleginica i prijateqica, profesorka
Kao jedan od najuglednijih medicinskih stru~waka u zemqi, Skoqer je 2024. godine progla{en Australijancem godine zajedno sa Georgina Long.
Kao suosniva~ i direktor Melanoma Institute Australia, Skoqer i Long su tokom posledwe decenije svojim istra`ivawima imunoterapije, koja koristi imuni sistem za borbu protiv }elija raka, zna~ajno poboq{ali ishode le~ewa uznapredovalog melanoma. Danas se, prema tim rezultatima, pribli`no polovina pacijenata mo`e smatrati izle~enom, dok je ranije taj udeo bio mawi od 10 odsto.
Georgina Long. Terapija se zasnivala na wihovim ranijim nau~nim otkri}ima u le~ewu raka ko`e.
Wihov rad na uznapredovalom melanomu, koji se nekada smatrao gotovo neizle~ivim, doveo je do zna~ajnih pomaka u le~ewu i spasao brojne `ivote. Istra`ivawa koja su proistekla iz Skoqerovog le~ewa tumora mozga podstakla su i klini~ka ispitivawa u SAD, pi{e BBC. GODINE 2024. PROGLA[EN JE AUSTRALIJANCEM GODINE
„@eleo sam da nastavim da doprinosim, ~ak i u svojim najmra~nijim trenucima. Pi{em ovo kao posledwi pozdrav svima koje sam imao ogromnu privilegiju da volim, sa kojima sam delio `ivotne avanture, radio i susretao se tokom `ivota koji se mo`e opisati samo kao ispuwen sre}om, optimizmom, prilikama i stra{}u“, napisao je Skoqer u otvorenom pismu objavqenom nakon wegove smrti. Australijski premijer Anthony Albanese nazvao je profesora Skoqera „jednim od na{ih najsjajnijih i najtoplijih qudi“.
„Svakog dana nas je ovaj izuzetni ~ovek, specijalista za rak koji je postao i sopstveni pacijent, ukqu~ivao u svoje putovawe i pritom nas sve podizao”, poru~io je Elbanizi.
Skoqer je ~esto isticao i zna~aj mentorstva mladim patolozima kao jedan od svojih najve}ih profesionalnih ponosa.
„Uvek me je vodilo uverewe da svi imamo odgovornost da poku{amo da mewamo budu}nost za druge i ostavimo svet boqim mestom... Taj stav sam `iveo u potpunosti”, rekao je.
U razgovoru za BBC 2024. godine poru~io je da nije `eleo pasivno da prihvati dijagnozu. Glioblastom je izuzetno agresivan tumor mozga, a standardni pristup le~ewu, operacija, zra~ewe i hemoterapija, nije se zna~ajno mewao decenijama. Ve}ina pacijenata sa tom dijagnozom `ivi mawe od godinu dana.
„To mi nije imalo smisla... samo prihvatiti sigurnu smrt bez poku{aja ne~eg druga~ijeg. To je neizle~iv rak? E, pa ne dolazi u obzir”, naglasio je tada Skoqer.
Profesorka Long je nakon dijagnoze najpre bila slomqena, a zatim je pokrenula plan eksperimentalnog le~ewa.
Wen tim je otkrio da imunoterapija kod melanoma daje boqe rezultate kada se koriste kombinacije lekova i kada se primewuje pre operacije. Upravo zato je Skoqer 2023. godine postao prvi pacijent sa tumorom mozga koji je primio kombinovanu imunoterapiju bez prethodnog hirur{kog uklawawa tumora.
U TOKU JE KLINI^KO
ISPITIVAWE KOJE POKU[AVA DA PONOVI REZULTATE
Dobio je i personalizovanu vakcinu prilago|enu karakteristikama wegovog tumora, sa ciqem da dodatno oja~a efikasnost terapije. Iako su i Skoqer i Long znali da su {anse za izle~ewe „izuzetno male“, nadali su se da }e eksperimentalni tretman produ`iti wegov `ivot.
RENTON FAMILY TRUST Aged Care
Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine
Stara~ki
dom ALGESTER LODGE
Sme{taj u novom i renoviranom odelewu
Amber stara~kog doma Algester Lodge
u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.
u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.
u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.
u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.
u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.
u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.
u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.
u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.
u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.
u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.
Naknadni pregledi pokazali su znake pozitivnog imunolo{kog odgovora u mozgu, a trenutno se sprovodi i klini~ko ispitivawe koje poku{ava da ponovi te rezultate.
„To je bila nauka na delu”, rekao je hirurg za melanom Xon Tompson, odaju}i po~ast svom prijatequ. Opisao ga je kao vedrog i skromnog ~oveka iz Launcestona, kao i briqantnog nau~nika koji je stekao me|unarodno priznawe.
PREMIJER ELBANIZI POTRESEN
Premijer Elbanizi izjavio je: „Ri~ardovo putovawe bilo je te{ko i potresno. ‘Moje neizvesno putovawe’, kako ga je nazivao sa karakteristi~nom skromno{}u. Ipak, bio je to put kojim je i{ao sa hrabro{}u, odlu~no{}u i dostojanstvom koje je bilo izuzetno. Na~in na koji ga je delio sa nama bio je ~in duboke velikodu{nosti”.
Skoqer je iza sebe ostavio suprugu,
patologa Keti Nikol, i wihovo troje dece.
„Pi{em ovo znaju}i da bi moja divna porodica bila uz mene svakog minuta, kao {to je bila tokom celog mog puta... Oni predstavqaju ono najboqe u qudima i ~ine me neizmerno ponosnim”, napisao je u opro{tajnom pismu.
Zahvalio je i javnosti na velikoj podr{ci.
„Smejali ste se sa mnom, plakali sa mnom i davali mi snagu upravo kada mi je bila najpotrebnija. Nisam ulep{avao svoje putovawe i iskreno vam hvala {to ste mi dozvolili da ga podelim, sa svim wegovim manama”, poru~io je.
Na kraju je pozvao nau~nike da nastave da budu hrabri i radoznali, a vlade da nastave da ula`u u istra`ivawa.
„Moramo i mo`emo nastaviti da pomeramo granice kako bismo unapredili le~ewe raka”, zakqu~io je.
Oko 80 odsto cigareta u Australiji sa ”crnog tr`i{ta”
Oko 80 odsto cigareta i drugih nikotinskih proizvoda konzumiranih u Australiji pro{le godine bilo je ilegalno, pokazala je analiza Australijskog biroa za statistiku (ABS), koji je prvi put procenio razmere brzog rasta crnog tr`i{ta, prenosi ABC. Uprkos zna~ajnom padu potro{we legalnih duvanskih proizvoda, ukupna konzumacija nikotina porasla je za skoro 40 odsto u periodu od 2017. do 2025. godine, pokazuje analiza i procewuje da kroz izbegavawe pla}awa akciza dr`ava gubi izme|u 7,7 i 11,8 milijardi dolara. Prema analizi, udeo duvana
iz ilegalnih izvora porastao je sa 12 odsto u 2017. na 80 odsto u 2025. godini, pri ~emu su rast
predvodile ilegalne cigarete, ali i e-cigarete i drugi nikotinski proizvodi.
U izve{taju se ukazuje da su cene legalnog duvana gotovo utrostru~ene od 2016. godine, pre svega zbog rasta akciza, {to je, prema oceni stru~waka, podstaklo nagli razvoj crnog tr`i{ta. „Ovo je ogroman neuspeh politike i zahteva radikalno preispitivawe“, ocenio je kriminolog Univerziteta Deakin Xejms Martin, dodaju}i da nije mogu}e represijom re{iti problem ovih razmera.
Australija spada me|u zemqe sa najvi{im cenama cigareta na svetu, pri ~emu su porezi na duvan u posledwih deset godina porasli za vi{e od 200 odsto.
Pakla od 25 cigareta u legalnoj prodaji ko{ta vi{e od 50 dolara, dok se ilegalne cigarete mogu kupiti za oko 25 dolara i uglavnom se uvoze iz Azije i sa Bliskog istoka.
Dok deo stru~waka i opozicija zagovaraju smawewe akciza kako bi se suzbilo crno tr`i{te, vlada premijera Entonija Elbanizija odbija takav pristup i fokusira se na poja~anu kontrolu i suzbijawe ilegalne trgovine. Upitan o pozivima da se smawe akcize, australijski ministar finansija Xim ^almers rekao je da je skepti~an da bi takav potez doneo o~ekivane rezultate.
Australijski lekar Ri~ard Skoqer
Izme|u rata i mira
Pi{e:
Sa{a Jankovi}, Melburn
U godini kada „Srpski glas“ obele`ava veliki i zna~ajan jubilej - 35 godina od svog osnivawa, ovom prilikom moram pomenuti jednu mawe va`nu ~iwenicu. Pred vama je moja jubilarna tri stota kolumna (300). To je skoro 6 godina redovnog pisawa o raznim temama uglavnom iz Australije i zajednice. I kao {to je bilo na samom po~etku
jektovanih dugoro~nih ekonomskih uticaja, ukqu~uju}i brigu o veteranima i poreme}aje u lancu snabdevawa. Na to treba dodati otprilike od 1 do 2 milijarde dolara dnevno odbrambenim i operativnim tro{kovima Pentagona. Iako ne treba zaboraviti da je nakon sukoba Amerika uspela da postane najve}i izvoznik nafte na svetu sa ~ak 55 odsto ukupnog svetskog udela i daqe je te{ko proceniti da li je to bio krajwi ciq. Jer iransku naftu nije uspela da preuzme kao {to je to bio slu~aj sa venecuelanskim „crnim zlatom“. U i{~ekivawu potpisivawa sporazuma izme|u Sjediwenih Dr`ava i Irana, koji, koliko nam je trenutno poznato, spada negde izme|u prekida vatre i mirovnog sporazuma. U me|uvremenu Izrael je samo nekoliko sati nakon {to je sporazum objavqen, kategori~no izjavio da se ne}e povla~iti iz Libana,
Ako hronolo{ki razmotrimo {ta bi moglo da poni{ti sporazum, gde je mawkav i {ta je otkrio o promenqivoj dinamici diplomatije Zaliva, svi putevi vode prvo ka Libanu.
Liban ostaje najneposrednija pretwa sporazumu koji se nastavqa, iz jednostavnog razloga {to Izrael nije strana u ovom sporazumu. Izraelski premijer Bewamin Netawahu ima li~nu 30-godi{wu posve}enost padu iranskog re`ima.
[ef Iranske revolucionarne garde, Maxid Musavi, objavio je na dru{tvenim mre`ama nakon {to je sporazum objavqen: „Iran nikada ne}e ostaviti Liban na cedilu“. „Nikada ne}emo napustiti Hezbolah, a okon~awe rata }e obuhvatiti Liban i sve frontove“, napisao je.
„Izrael se mora povu}i iz Libana; okon~awe rata kroz razumevawe zna~i i povla~ewe Izraela iz okupiranih podru~ja
ovi redovi osta}e i daqe jedan mali skromni doprinos na{em jedinom {tampanom listu na srpskom jeziku na Petom kontinentu.
Rat u Iranu za mnoge od nas po~eo je bez mnogo smisla i razumevawa. Verovalo se da je ameri~ki predsednik Donald Tramp bio ohrabren brzim uspehom u Venecueli kada je kidnapovan i zato~en u SAD legalni predsednik Venecuele Nikolas Maduro. Izgledalo je kao da }e Amerika ovog puta u savezni{tvu sa ratobornim Izraelom nakon brze likvidacije iranskog rukovodstva izazvati veliku dru{tvenu pobunu u samom Iranu. Ipak, to se nije dogodilo ni nakon vi{emese~nog bombardovawa Irana. Nakon brze konsolidacije Iran je napravio pravi haos u Persijskom zalivu, bombardovawem vojnih baza svih ameri~kih saveznika u regionu dok je zatvarawem Orumskog moreuza izazvao ekonomsku krizu na ~itavoj planeti. Pokazalo se da su obave{tajne procene najve}e svetske vojne sile bile nedovoqno dobre jer nisu dovele do `eqenog rezultata. Prema nekim procenama ameri~ki rat u Iranu do sada ko{ta izme|u 29 milijardi dolara za kratkoro~ne, po~etne vojne tro{kove i preko 1 bilion (trilion) dolara ukupnih pro-
ne{to {to je Iran jasno stavio do znawa da se ne mo`e pregovarati. ^iwenica da je do{lo do priznawa da postoji sporazum, kao i odre|eno vreme i prilika za wegovo potpisivawe, jesu jedine ~vrste promene u ovoj situaciji. U roku od samo nekoliko minuta od po~etnih saop{tewa Pakistana, SAD i Irana, gotovo svaki aspekt onoga {to je dogovoreno kao po~etna ta~ka bio je ve} `estoko osporen. Trampova tvrdwa da sada „odobrava“ otvarawe Ormuskog moreuza – kada je, naravno, ceo problem za SAD i globalnu ekonomiju bio to {to je rat potvrdio iransku kontrolu nad moreuzom – postavila je neki novi standard za sve tvrdwe i kontratvrdwe koje se iznose o tome {ta je u stvari dogovoreno.
Za sada je samo iranska strana izlo`ila {ta bi sporazum mogao da sadr`i. Ti uslovi su ukqu~ivali trenutni prekid borbi na svim frontovima, ukqu~uju}i i Liban; ponovno otvarawe Ormuskog moreuza; ukidawe sankcija Iranu; odmrzavawe iranskih sredstava; i masovni plan kompenzacije koji se tra`i za Iran. Zatim, tu je i pitawe iranskog nuklearnog kapaciteta — jo{ jedna karakteristika sporazuma koji je izlo`en krajem pro{le nedeqe.
u ju`nom Libanu, i to smo jasno stavili do znawa drugoj strani.“
Ameri~ki predsednik je za Wujork tajms rekao da su pregovori o tome da li }e Iran obustaviti oboga}ivawe na 20 godina jo{ uvek u toku, nagove{tavaju}i da bi se mogao zadovoqiti suspenzijom od 15 godina.
Tako|e je insistirao da }e Iran zauvek biti ograni~en na oboga}ivawe na niskim nivoima koje „vojska nikada ne bi mogla da koristi“.
Na globalnom nivou, izgleda da novi sporazum samo nudi obnavqawe mawe izvesne verzije sveta pre 28. februara, otvorenog Ormuskog moreuza. Ali na regionalnom nivou, on je samo ponovo eskalirao i koncentrisao teku}u borbu izme|u Irana i Izraela u ju`nom Libanu. Svi su izgledi da novi sporazum ima za ciq samo brzo spasavawe i izvla~ewe Amerike iz rata dok }e Bliski istok i daqe ostati „bure baruta“ sa tiwaju}im fitiqom koji je sve bli`i eksploziji.
BIO JE AUSTRALIJSKI MILIONER KOJI SE KUPAO
U LUKSUZU PA POBEGAO SAM NA OSTRVO:
Pred smrt je `eleo samo jedno
Dejvid Gla{in je ~ovek ~ija `ivotna pri~a podse}a na moderan holivudski film, a u javnosti je ostao upam}en kao „stvarni Robinson Kruso”. On je biv{i australijski milioner koji je do`iveo potpuni krah, a potom odlu~io da civilizaciju, luksuz i tehnologiju zameni potpunom izolacijom na pustom ostrvu.
@IVOT PRE OSTRVA: MILIONER SA VOL STRITA
Pre nego {to je postao pustewak, Dejvid Gla{in je `iveo `ivotom vrhunske visoke klase u Sidneju. Bio je uspe{an biznismen, predsednik kompanije koja se bavila iskopavawem zlata u Papui Novoj Gvineji i uspe{an trgovac nekretninama. Wegovo bogatstvo se u to vreme procewivalo na oko 28 miliona dolara. @iveo je u luksuznoj ku}i, kretao se u krugovima elite, imao `enu i decu, i u`ivao u svemu {to novac mo`e da kupi.
VELIKI KRAH: PREKO NO]I BEZ I~EGA
Sve se promenilo u oktobru 1987. godine, tokom ~uvenog globalnog berzanskog kraha poznatog kao „Crni ponedeqak”. Indeks berze je strmoglavo pao, a sa wim i ~itavo Dejvidovo poslovno carstvo. Preko no}i, izgubio je ve}inu svog bogatstva.
Finansijski slom povukao je sa sobom i privatan `ivot, brak mu se raspao pod pritiskom dugova i stresa, banke su mu oduzele imovinu, a on je upao u duboku `ivotnu krizu. Poku{avao je nekoliko godina da se vrati u biznis i pokrene nove poslove, ali je ubrzo shvatio da je sistem surov i da vi{e ne `eli da bude deo „trke pacova” (rat race).
Nakon {to je osetio i vrhunac bogatstva i dno siroma{tva, Dejvid je shvatio da ga novac i stalna jurwava za materijalnim stvarima zapravo nikada nisu ~inili istinski sre}nim. @eleo je da pobegne od ra~una, poreza, banaka i stresa modernog dru{tva. Godine 1993. upoznao je jednu devojku koja mu je ispri~ala za malo, nenaseqeno ostrvo na severoistoku Australije. Oti{ao je tamo na kratak odmor i momentalno se zaqubio u to mesto. Godine 1997. spakovao je jedan kofer sa nekoliko komada ode}e, tri ko{uqe, parom kratkih pantalona, baterijskom lampom, nekoliko kwiga i ~etkicom za zube, i zvani~no se preselio. @IVOT NA PUSTOM OSTRVU
Dejvid se naselio na Ostrvu Obnove (Restoration Island), koje se nalazi u blizini poluostrva Kejp Jork na severu Kvinslenda. Tamo je proveo vi{e od 25 godina.
@iveo je u improvizovanoj kolibi na pla`i koju je sam napravio. Sam je hvatao ribu, krabe, sakupqao kokosove orahe i uzgajao sopstveno povr}e. Instalirao je par solarnih panela kako bi imao struju za internet (preko satelita) i mali fri`ider, {to mu je omogu}avalo da prati vesti i povremeno komunicira sa spoqnim svetom.
Najve}i deo vremena jedino dru{tvo pravio mu je wegov verni pas Kvazi (Quasi), a nakon wegove smrti drugi pas Zeta. Povremeno su ga pose}ivali prolaznici na jahtama, kajaka{i ili nau~nici, koje je uvek rado ugo{}avao i nudio im doma}e pivo koje je sam pravio.
KRAJ OSTRVSKE ERE
Iako je `eleo da na ostrvu ostane do kraja `ivota, priroda i godine su imale druga~iji plan. Kako je stario, zdravqe mu je slabilo, a `ivot u divqini bez medicinske nege postajao je sve opasniji. Pored toga, australijske vlasti su godinama poku{avale da ga isele jer je tehni~ki bio „bespravni naseqenik” na dr`avnom zemqi{tu. Kona~no, 2022. godine, u svojoj 79. godini, Dejvid je iz zdravstvenih razloga morao da napusti svoje rajsko ostrvo i vrati se na kopno kako bi bio bli`e lekarima i bolnicama. Zbog naru{enog zdravqa morao je da napusti svoje voqeno Ostrvo Obnove i pre|e u bolnicu u Kernsu (Cairns), posledwe dve godine `ivota proveo je na kopnu, u civilizaciji od koje je decenijama be`ao. Ipak, wegova `eqa je bila da mu pepeo bude prosut na ostrvu koje mu je pru`ilo slobodu, {to je porodica kasnije i ispunila. Dejvid Gla{in je iza sebe ostavio kwigu pod nazivom „The Millionaire Castaway” (Milioner brodolomnik), u kojoj je poru~io modernom ~oveku da najve}i luksuz nije u novcu, ve} u slobodi i vremenu koje imamo za sebe.
NAJBROJNIJA PORODICA AUSTRALIJE IMA 16 DECE:
Majka i otac u braku 30 godina, deca jedno drugom do uveta
Dok se mnogi roditeqi pitaju kako da organizuju svakodnevne obaveze sa jednim ili dvoje dece, jedna porodica iz Australije pokazuje da je mogu}e voditi doma}instvo sa ~ak 16 mali{ana.
Xeni i Rej Bonel iz grada Tumba u australijskoj dr`avi Kvinslend u braku su vi{e od 30 godina i va`e za jednu od najbrojnijih porodica u Australiji. Tokom zajedni~kog `ivota dobili su ~ak 16 dece – devet sinova i sedam }erki.
OD „NE @ELIM DECU“ DO PORODICE SA
16 NASLEDNIKA
Zanimqivo je da Xeni, kada je upoznala budu}eg supruga, nije `elela veliku porodicu.
Rej, koji je i sam odrastao u brojnoj porodici, oduvek je ma{tao o mnogo dece, dok je Xeni u po~etku planirala sasvim druga~iji `ivot. Me|utim, godinama kasnije postali su roditeqi ~ak 16 dece.
DECA IMAJU IZME\U
10 I 26 GODINA
Porodica Bonel danas broji 16 dece, a wihova starost kre}e se od oko 10 do 26 godina, zbog ~ega su svakodnevna organizacija, priprema obroka i ku}ne oba-
veze pravi izazov. Roditeqi isti~u da funkcioni{u zahvaquju}i dobroj organizaciji i raspodeli poslova me|u ~lanovima porodice. Starija deca poma`u mla|ima, dok svi imaju odre|ene ku}ne obaveze.
KAKO IZGLEDA @IVOT SA 16 DECE?
Rej Bonel je ranije ispri~ao da je jedan od najve}ih izazova upravo nabavka hrane i organizacija doma}instva.
Porodica svakodnevno tro{i velike koli~ine namirnica, a kupovina se obavqa vi{e puta nedeqno kako bi svi imali dovoqno hrane. Uprkos tome, Bone-
lovi isti~u da ne bi mewali svoj na~in `ivota i da im upravo brojna porodica donosi najve}u radost.
TAJNA DUGOG BRAKA
Posle vi{e od tri decenije zajedni~kog `ivota i podizawa 16 dece, Xeni i Rej ~esto dobijaju pitawe kako uspevaju da odr`e skladan brak. Wihov odgovor je jednostavan – strpqewe, me|usobna podr{ka i dobra organizacija. Iako mnogima wihov `ivot deluje neverovatno, oni tvrde da su upravo porodica i zajedni{tvo ono {to ih svakog dana pokre}e napred.
Po ceni stana u Beogradu prodaje se celo mesta{ce!
Sa samo dva stanovnika, ~etvorokrevetnom ku}om u ulici i nezvani~nim opisom posla gradona~elnika koji ukqu~uje vo|ewe po{te i to~ewe piva, grad Kuladi u tra`i nove vlasnike nekretnina spremne da prihvate nekonvencionalan na~in `ivota.
Ako `elite da postanete gradona~elnik, upravnik po{te, kr~mar i upravnik motela istovremeno, ovo mesto, sa pabom, restoranom, motelom i prodavnicom me{ovite robe, pojavilo se na tr`i{tu nekretnina po ceni ni`oj od cene mnogih ku}a u Evropi.
Sa samo dva preostala stanovnika, maleno naseqe Kuladi u Australiji tra`i novog vlasnika koji je spreman da zameni gradski `ivot za mulga drve}e, {iroko nebo i priliku da vodi grad gotovo potpuno samostalno.
Poznat kao najmawi grad u Australiji, mo`e biti va{ ako imate vi{ka 400.000 australijskih dolara (243.000 evra).
Oko 800 kilometara od velikog grada Brizbejna, wegova dva sada{wa stanovnika, Kerol Jarou i Xo Kornel, planiraju, svako za sebe, da se penzioni{u i presele.
Kupili su Foxtrap Road House 2023. godine; broj stanovnika grada ra~una se prema broju qudi koji poseduju ovaj biznis.
Novi vlasnici ima}e priliku da promene izgled celog grada, koji je nekada bio prometno `elezni~ko ~vori{te. Godine 1967. vozovi su ovde prestali da staju dok se ov~arska industrija smawivala, a stanovnici su polako odlazili.
Beki Xejsman iz agencije Charleville Real Estate”, koja prodaje grad, rekla je: Foxtrap je ceo grad, i ako ga kupi grupa od ~etiri osobe, broj stanovnika }e se udvostru~iti. Jeisman preporu~uje kupovinu svima, od roditeqa ~ija su deca odrasla do porodica koje tra`e neobi~an na~in `ivota, ali vlasni{tvo nad gradom ima i odre|ene uslove.
Vlasnik, ili vlasnici, mora}e da budu neformalni grado-
na~elnik, kao i po{tar, prodavac, kuvar, recepcioner u motelu i vlasnik puba. U razgovoru za „Gardijan”, dosada{wa vlasnica Kerol objasnila je: Hrana i pab su verovatno najva`niji poslovi; tako|e obavqamo dostavu po{te kao deo po{tanske slu`be.
Danas su sadr`aji, ukqu~uju}i roadhouse i ~ak restoran sa ~etiri zvezdice, iznena|uju}e popularni.
Ve}i gradovi poput obli`weg [arlevila i qudi iz, prema Kerolinoj, okoline u pre~niku od 70 km, odr`avaju grad `ivim. - Otkako su stanovnici oti{li, mnogi su se preselili u [arlevila i okolinu, dolaze qudi koji su ovde odrasli da obi|u stara mesta - rekla je ona.
Cela porodica, kada su deca bila mla|a
Pi{e: Joca Gajeskov
Vaskoliki srpski narod u otaxbini i rasejawu obele`i}e verski i nacionalni praznik Vidovdan u nedequ 28. juna ove godine.
Srpska pravoslavna crkva ga obele`ava kao dan se}awa na kneza Lazara i srpske mu~enike koji su pali u Kosovskoj bici protiv Osmanskog carstva 1389. godine.
Vidovdan je jedan od najve}ih srpskih praznika.
Toga dana u svim na{im hramovima u Sidneju i okolini slu`i}e se liturgije, a najsve~nije }e biti u sidnejskoj Lazarici koja proslavqa
KAMEROM I PEROM KROZ SRPSKU ZAJEDNICU SIDNEJA
U susret Vidovdanu 2026.
crkvenu slavu Svetog kneza Lazara. Sveta arhijerejska liturgija je u 10 ~asova pre podne, a u nastavku litija i slavska trpeza.
Lepa vest iz Blektauna
Proteklih dana ~lanovi Crkvenog odbora hrama Svetog Nikolaja u Blektaunu uspe{no su zavr{ili obuku iz prve pomo}i.
„Kao pravoslavna zajednica, pozvani smo da slu`imo Bogu kroz slu`ewe bli`wima. Sticawem ovih va`nih ve{tina dodatno smo osposobqeni da pomognemo i za{titimo na{e vernike, decu, omladinu i sve posetioce koji dolaze u na{ hram i parohijski dom.
Briga o ~oveku je jedan od temeqa hri{}anske qubavi. Ova obuka predstavqa jo{ jedan korak u na{oj posve}enosti da na{a crkva bude bezbedno, gostoqubivo i blagosloveno mesto za sve“ – ka`e se izme|u ostalog u obave{tewu za javnost blektaunske svetiwe.
Na prilo`enim fotografijama vidimo kako je protekla pomenuta obuka.
U zajednici }e tako|e biti vi{e vidovdanskih proslava na koje se pozivate. Dve su posebno interesantne. Srpski centar u Bonirigu or-
ganizuje Vidovdansku akademiju u subotu 20. juna sa po~etkom u 19 ~asova, i ovogodi{wa Vidovdanska akademija svih Srpskih {kola No-
IZ SRPSKOG CENTRA U BONIRIGU
Ova na{a najve}a srpska ku}a na ovim prostorima, organizuje tokom Svetskog prvenstva u fudbalu koje je u toku u SAD, Kanadi i Meksiku, zajedni~ko gledawe utakmica na velikom ekranu sa pomenutog doga|aja.
Uzbu|ewe navija~a koji su pro{le nedeqe popodne pratili susret reprezentacija Australije i Turske bilo je te{ko opisati.
Bez obzira na krajwi rezultat utakmice koji je bio u korist „kengura“, prisutni qubiteqi fudbala u`ivali su u dobroj kapqici i specijalitetima srpske kuhiwe, a o tome svedo~e prilo`ene fotografije.
VREDNA NAGRADA ZA SRPSKI FESTIVAL FOLKLORA
Uprava Srpskog centra u Bonirigu organizuje po~etkom avgusta tradicionalni Festival srpskog folklora, jedan od najmasovnijih u srpskoj zajednici Australije, gde }e posetioce pored lepog trodnevnog dru`ewa imati priliku da na bogatoj lutriji izme|u ostalog osvoje najvredniju nagradu, a to je auto Honda vredan preko 42.000 dolara, poklon glavnog
vog Ju`nog
Velsa na programu subota, 27. juna, u 16 ~asova crkve Svetog arhi|akona Stefana Rutu Hilu.
Svaka Vidovdanska akademija je poseban spektakl
sponzo-
ra kompanije Piter Voren. Izvla~ewe lutrije je u nedequ sta ove godine u 20 ~asova u velikoj Srpskog centra. Vi{e pojedinosti o lutriji na recepciji kluba.
Honda ZR-V 2025.
Prva dopunska {kola srpskog jezika u Zapadnoj Australiji
Mre`a dopunskih {kola srpskog jezika i kulture, u kojima se nastava odr`ava po programu i uz finansijsku podr{ku Ministarstva prosvete Republike Srbije, zvani~no je pro{irena i na Zapadnu Australiju.
Uz podr{ku Ambasade Republike Srbije u Kanberi, nakon sprovo|ewa propisane procedure i odobrewa Ministarstva prosvete Republike Srbije, u ovoj {kolskoj godini formirana je prva grupa u~enika dopunske {kole srpskog jezika i kulture u Pertu. Nastava za pomenutu grupu odr`ava}e se u prostorijama crkveno-{kolske op{tine „Sveti Sava“, u ulici Smit (31 Smith Street, Highgate), na Hajgejtu.
Grupa trenutno okupqa 20 u~enika razli~itog uzrasta, a za izvo|ewe nastave zadu`ena je nastavnica Dragana Mileti}, profesor razredne nastave.
Veliku podr{ku u procesu formirawa i po~etka rada ove grupe
pru`ili su protojerej Sa{a Stojanovi} i jerej Vasilije Stojanovi}, kao i uprava crkveno-{kolske op{tine – koja je, bez naknade, ustupila prostorije za odr`avawe nastave.
Grupa u Pertu je jedna od 27 grupa u~enika dopunskih {kola srpskog jezika i kulture na teritoriji Australije i Novog Zelanda, u kojima se nastava odr`ava po programu koji je, za u~enike u dijaspori, propisalo Ministarstvo prosvete Republike Srbije.
Ministarstvo prosvete organizuje obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku za u~enike srpskog porekla u inostranstvu u ciqu razvijawa svesti o sopstvenom nacionalnom i kulturnom identitetu, kroz u~ewe srpskog jezika i upoznavawe sa najvrednijim delima srpske kulturne ba{tine, kao i podsticawe odr`avawa trajnih veza sa otaxbinom.
Nastava po ovom programu odr`ava se u 22 dr`ave sveta, ukqu~uju}i i Australiju i Novi Ze-
land. U {kolskoj 2026. godini, nastavu po ovom programu u Australiji i Novom Zelandu poha|a preko 500 u~enika razli~itog uzrasta.
Republika Srbija, posredstvom Am-
Sidnej - Poseta ambasadora „Kolexu Sveti Sava“ i uru~ewe donacije
Ambasador Srbije u Australiji, Rade Stefanovi}, posetio je „Kolex Sveti Sava“ u Varovilu (Sidnej), gde je sa predstavnicom Australijsko-srpske privredne komore, Vesnom Vrankovi}, sve~ano uru~io nov~anu donaciju u iznosu od 13.885 australijskih dolara.
Pomenuta sredstva prikupqena su tokom gala-ve~ere
„Ve~e prijateqstva i ponosa: Srbi u Australiji – 60. godina diplomatskih odnosa Beograda i Kanbere“, koja je odr`ana 12. marta 2026. godine u Sidneju, a koju su zajedni~ki organizovali Australijsko-srpska privredna komora i Ambasada Republike Srbije u Australiji. Tokom razgovora, ambasador Stefanovi} je istakao zna~aj i ulogu „Kolexa Sveti Sava“ u o~uvawu nacionalnog, jezi~kog,
kulturnog i verskog identiteta Srba u Australiji, da tu ~iwenicu jasno prepoznaje i Republika Srbija, te da }e se podr{ka radu Kolexa nastaviti i u narednom periodu. Posebno je zahvalio Australijsko-srpskoj privrednoj komori i wenom rukovodstvu na ~elu sa predsednikom Stanislavom Savi}em na dosada{woj saradwi, kao i na dru{tveno-odgovornom pristupu i prepoznavawu zna~aja koji „Kolex Sveti Sava“ ima za srpsku zajednicu u Australiji. Podsetio je i na nekoliko veoma zna~ajnih doga|aja, koji su u proteklom periodu zajedni~ki organizovani –ukqu~uju}i i odr`avawe Prve konferencije srpske dijaspore u Australiji, u septembru pro{le godine. Zakqu~io je i da Komora postaje jedna od najzna~ajnijih organizacija sa srpskim predznakom u Australiji, te da wene aktivnosti i zna~aj prevazilaze ekonomsku sferu. Direktorka Lela Vukovi} je u ime „Kolexa Sveti Sava“
basade u Kanberi, na mese~nom nivou finansijski poma`e rad ovih dopunskih {kola, a u protekle tri godine za ove namene izdvojeno je preko 350 hiqada australijskih dolara.
zahvalila Ambasadi i Australijsko-srpskoj privrednoj komori, te naglasila da je svaka podr{ka radu Kolexa izuzetno zna~ajna, posebno u aktuelnoj fazi pro{irewa kapaciteta i izgradwe novih u~ionica –kako bi se odgovorilo na potrebe srpske zajednice i pove}awe broja u~enika.Informisala je i o toku aktuelnih gra|evinskih radova, kao i o planovima za naredni period.
„Kolex Sveti Sava“ deluje pod patronatom Eparhije australijsko-novozelandske Srpske pravoslavne crkve i namewen je, pre svega, deci srpskog porekla. U ovoj {kolskoj 2026. godini, „Kolex Sveti Sava“ poha|a ukupno 243 u~enika, od pred{kolskog uzrasta do sedmog razreda, dok se naredne {kolske godine o~ekuje vi{e od 300 u~enika.
Reakcija na ~lanak u nedeqniku
„Srpski glas“ od 4. juna 2026. godine pod naslovom „Sa 59 godina saznala ’da je mu{ko’ “
Po{tovani uredni~e,
Ambasada Republike Srbije u Australiji, kroz ~lanak objavqen u Va{em listu (broj 2712 od 4. juna 2026. godine), saznala je za probleme sa kojima se suo~ava neimenovano lice koje je ro|eno u Republici Srbiji, kome je na izvodu iz mati~ne kwige ro|enih, koji je izdat od strane Generalnog konzulata u Sidneju, pogre{no navedeno da je lice mu{kog pola.
Iako Ambasada Republike Srbije u Australiji nema podatke o identitetu pomenutog lica, te nije u mogu}nosti da izvr{i kompletnu proveru u registru gra|ana, vrlo je mogu}e da pomenuta gre{ka nije napravqena pre 59 godina – kako se navodi u Va{em ~lanku, odnosno da nije su{tinskog karaktera – ve} da je napravqena tehni~ka oma{ka prilikom digitalizacije mati~nih kwiga i formirawa digitalnog registra (baze podataka). Podaci iz pomenutog registra koriste se za izdavawe izvoda i uverewa o li~nim stawima gra|ana u svim mati~nim slu`bama u Srbiji, odnosno u svim diplomatsko-konzularnim predstavni{tvima po svetu.
Zainteresovano lice, odnosno wena k}erka, koja se, prema navodima u ~lanku, obratila za pomo} na internetu, treba da kontaktira Generalni konzulat Republike Srbije u Sidneju – koji }e, po slu`benoj du`nosti, od nadle`nog mati~ara u Srbiji zatra`iti dodatnu proveru, odnosno ispravku u digitalnoj bazi podataka. Pomenuti postupak je jednostavan i brz (mo`e se zavr{iti za nekoliko dana), a lice }e dobiti novi, ispravan, izvod iz mati~ne kwige ro|enih. S toga, ovim putem i javno pozivamo pomenuto lice da se, umesto tra`ewa saveta na internetu, obrati nadle`nim institucijama Republike Srbije u Australiji. Diplomatsko-konzularna predstavni{tva Republike Srbije u Australiji, kao deo dr`avne uprave Republike Srbije, postoje i funkcioni{u i kao servis na{ih gra|ana, te kvalitetno i efikasno pru`awe konzularnih usluga predstavqa jedan od prioriteta u radu.
Ambasada Republike Srbije u Komonveltu Australija Kanbera, 12. jun 2026. godine
INTERVJU ZORICA JURI[I]:
Mitropolit Siluan posetio
Ravnu Goru i slu`io pomen
Skadarlijski vremeplov u Pertu
Ponekad je dovoqna jedna pesma da probudi uspomene na zavi~aj, okupi qude i sa~uva tradiciju od zaborava. Upravo to ve} deset godina ~ini hor „Izvor“, koji je svoj jubilej obele`io ve~eri pod nazivom „Skadarlijski vremeplov“, posve}enoj starom Beogradu, wegovim boemima i pesmama koje su obele`ile generacije. Vi{e o ovom zanimqivom doga|aju kroz razgovor sa dr Zoricom Juri{i}, uspe{nom nau~nicom iz Perta, koja ne krije da joj je muzika oduvek bila velika qubav, saznaje Krste Markovi} U vreme kada mnoge zajednice u rasejawu tra`e na~ine da sa~uvaju svoj jezik, kulturu i obi~aje, jedna grupa entuzijasta u Pertu to ve} deset godina radi – pesmom. Hor „Izvor“, koji ove godine obele`ava deset godina postojawa, nedavno je priredio uspe{no kulturno ve~e pod nazivom „Skadarlijski vremeplov“, vode}i publiku kroz razli~ite epohe starog Beograda, wegove boeme i pesme koje su obele`ile generacije.
Me|u onima koji su od prvog dana deo ove pri~e je i dr Zorica Juri{i}, uspe{na nau~nica iz Perta, koja ne krije da joj je muzika oduvek bila velika qubav.
„Svi ka`u da sam doktor nauka, a hor mi je ne{to sporedno. Ja mislim da je obrnuto – ja sam peva~ica koja je igrom slu~aja i doktor nauka“, ka`e kroz smeh.
Pri~a o horu po~ela je pri crkvi Svetog Save u Pertu, kada se nekoliko qubiteqa tradicionalne muzike okupilo sa `eqom da sa~uva izvorne srpske pesme.
„Bilo nas je {estoro. Svi smo ve} pevali u drugim horovima,
ali smo `eleli ne{to druga~ije – da pevamo narodne i tradicionalne pesme i da ih sa~uvamo od zaborava“, prise}a se Zorica. Niko tada nije razmi{qao koliko }e sve trajati.
„Do{li smo srcem. Govorili su nam da su i drugi horovi postojali nekoliko godina pa se ugasili. Mi o tome nismo razmi{qali. Jednostavno smo voleli to {to radimo.“
Od prvobitne male grupe hor je vremenom rastao. Danas ima oko 15 ~lanica razli~itih zanimawa i porekla, a u jednom periodu okupqao je ~ak 28 peva~a. Za ~lanice hora „Izvor“ pro-
be nisu samo prilika za uve`bavawe pesama.
„Va`no je da pogodimo pravu notu, ali je jednako va`no i dru`ewe. Kada `ivite daleko od domovine, zna~i mnogo da se okupite, popri~ate i provedete vreme sa qudima koji dele sli~ne uspomene i vrednosti“, ka`e dr Juri{i}.
Upravo taj duh zajedni{tva bio je vidqiv i tokom ve~eri „Skadarlijski vremeplov“.
Umesto klasi~nog koncerta, publika je pozvana da bude deo pri~e. Kroz muziku, humor i se}awa, posetioci su putovali kroz razli~ite decenije Skadarlije – od starih boemskih dana do savremenog doba.
Iako je nau~ni rad wen svakodnevni poziv, Zorica ka`e da je qubav prema muzici ponela iz porodice. Weni roditeqi upoznali su se u crkvenom horu „Ru`ica“ u Beogradu, a horsko pevawe bilo je deo porodi~ne tradicije i kod drugih ~lanova porodice.
„Hor je za mene radost, dru`ewe i jedna vrsta terapi-
je. Posle posla i svih `ivotnih obaveza, lepo je vratiti se ne~emu {to volite jo{ od mladosti“, ka`e ona.
Dok se pripremaju da u septembru proslave deset godina rada, ~lanice hora „Izvor“ nastavqaju da rade ono zbog ~ega su se i okupile – da kroz pesmu ~uvaju kulturu, tradiciju i uspomene koje su ponele iz zavi~aja.
Za SBS na srpskom, Krste Markovi}
Pi{e: Marko Lopu{ina
u Po~eo je Mundijal bez srpskog dr`avnog tima. Ali, treba znati da su Srbi stvarali fudbalske klubove i reprezentaciju u Australiji, gde je trener bio gospodin Rale Ra{i}, u Gani, u Kini, u Nigeriji, Kanadi, SAD i Meksiku. Ovo je australijska pri~a...
Od 11. juna do 19. jula traja}e najve}a sporstka zabava na svetu Mundijal 2026. Svetsko prvenstvo u fudbalu 23. po redu igra}e se u SAD, Kanadi i Meksiku. Srpski dr`avni tim ne}e u~estvovati na ovom turniru, ali }e biti prisutni na{i fudbalski duhovi iz pro{lih vremena. Naime, Srbi su stvarali fudbalsku igru po svetu, pa i u SAD, Kanadi i Meksiku. U istoriji loptawa na zelenoj livadi kao pioniri fudbala u Americi upisani su ameri~ki dr`avni sekretar Henri Kisinxer, biv{i golman iz Minhena, koji je po zadatku Bele ku}e uvodio evropski fudbal u SAD, beogradski menaxer i trener Aca Obradovi}, novosadski fudbaler i vlasnik kluba Milan Mandari}, svetski rekorder u stvarawu {ampionskih reprezentacija Bora Milutinovi}, Milutin [o{ki}, golman ameri~kog dr`avnog tima i trener.
Treba znati da su Srbi stvarali fudbalske kulbove i reprezentacije u Australiji, gde je trener bio gospodin Rale Ra{i}, u Gani, u Kini, u Nigeriji, Kanadi i Meksiku. Srpska {kola fudbala proizvodi prvoklasne igra~e, ali ih dr`ava prodaje, pa tako nemamo tim za svetske domete. Sre}om imamo pametne fudbalske trenere, pa jedan od wih u Gr~koj sa fudbalom pravi ~uda.
Na Petom kontinentu srpski doseqenici su razvili fudbal, rukomet i vaterpolo. Srpski fudbal je vremenom timski i pojedina~no izrastao u dr`avni tim Australije. Istorijsku ulogu u tome je imao Zvonimir Rale Ra{i}, profesor i doktor za fudbalsku igru.
Ro|en je 1935. godine u Mostaru i imao je 34 godine kada je prvi put seo na selektorsku klupu. Kako je to Rale Ra{i} izveo pri~ao mi je jedne nedeqe u Sindeju, gde dr`i Fudbalsku akademiju i vodi Fudbalski kamp, koji ima svoje ispostave u Kini i Ju`noj Americi.
- Igrao sam u Australiji fudbal deset godina protiv mojih zemqaka, jer smo mi bili igra~ka velesila. Moji quti protivnici su bili Dragan Dagi Utje{inovi}, Ximi Milisavqevi}, Branko Buqevi}, koje sam sve stavio u dr`avni tim. Mi smo u kvalifikacijama igrali sa Iranom, koji je bio jako nezgodan, brz i prosto neuhvatqiv tim. Me|utim, jedan na{ ~ovek, koji je bio trener u Iranu mi je javio da Arapi igraju fudbal na peskovitom terenu, u kopa~kama bez krampona. I da {utiraju sa svih pozicija na gol – pri~a Ra{i}. - Australijskim reprezentativcima sam dao kopa~ke bez krampona, da i oni budu brzi na terenu i nare|ewe da blokiraju svaki udarac Ira~ana. Pobedili smo ih i li~no mi je princ, sin kraqa Reze Pahlavija ~estitao na pobedi. Odveo je Australijance u Nema~ku kao privremeni trener sa platom od samo 4.000 dolara godi{we. Na tom Mundijalu 1974. godine Srbi su, ka`e Rale Ra{i},
Srpski fudbal u Australiji (1)
imali tri tima koje su vodili na{i qudi: - Na prvenstvu je u~estvovalo 16 ekipa. Konkurencija je bila stra{na. Mene, me|utim, nije uhvatila panika, jer smo mi Srbi vodili tri dr`avna tima – ka`e Ra{i}Miqan Miqani} je vodio tim Jugoslavije, Spasoje Vidini} je bio selektor reprezentacije Zaira, a ja sam predvodio ekipu Australije. U takvoj konkurenciji debitanti, i reprezenatcija Australije, i wen selektor Zvonimir Ra{i}, nisu se obrukali: - Na Mundijalu 1974. godine nismo se proslavili, jer smo bili u jakoj grupi – Zapadna Nema~ka, Isto~na Nema~ka, ^ile i Australija. U mom timu su igrali Dragan Utje{inovi} iz OFK “Beograda” kao desni bek i Xim Milisavqevi}, golman iz Australije, koji tada nije znao nijednu srpsku re~. Izgubili smo od obe Nema~ke, a sa ^ileom, koji je imao sjajne igra~e, igrali smo nere{eno. Bili smo posledwi u grupi sa jednim osvojenim bodom.
RATNO SIRO^E
@ivotni put ovog sportskog velikana je bio jako te`ak i trnovit. Rale se malo se}a svojih roditeqa, oca Ivana i majke Stanislave, koji su rodili i sina Dragoslava i k}erke Katarinu i Ivanku. Otac je bio ~lan 29. hercegova~ke brigade i kada je Ivan Ra{i} poginuo kod Trsta 1944. godine mali Rale se na{ao u de~ijem domu “Radojka Laki}” kao ratno siro~e. Dve godine kasnije preba~en je u Beograd, u dom na Karaburmi.
- U domu o nama siro~i}ima je brinuo Crveni krst i divni qudi koji su voleli fudbal. Moj brat Dragoslav je bio usvojen u porodici Lazara Kujunxi}a u Dardi, a za sestre nisam znao gde su. Tek 1954. sam sreo Katarinu, a Dragoslava sam video u Osijeku, kada sam i{ao na utakmicu – pamti to vreme Rale Ra{i}.
Fudbal je ka`e nau~io da igra na Karaburni sa ostalim “domcima”. Bilo ih je oko 400. A me|u wima i Milan Gali}, kasnije golgeter “Partizana”.
- Moj domski drug je bio i Muharem Pervi}, kriti~ar i direktor televizije, Gojko Kuki}, hemi~ar kandidat za Nobelovu nagradu i Bo{ko Latinovi}, magistar. Imali smo kupatila sa tu{evima, ali bez grejawa, pa smo razbijali led i kupali se zimi. Jeli smo Trumanova jaja u prahu i ribqe uqe da nam plu}a ne zakr`qaju. Bili smo slo`na porodica koja je mogla i kroz zid da pro|e ako treba. Mi smo, ipak, samo krali tre{we i zbog toga dobijali prekore vaspita~ice Slavke ^anak – setno pri~a Ra{i}. Kazuje da je taj dom za ratnu siro~ad od wega napravio ~oveka, koji je spreman za `ivot, otporan, borben i preduzimqiv.
- U menzi si jeo meso samo ako si bio prvi u redu, jer ga posle nije bilo. Disciplina nas je u~inila vrednim, tako da sam kao fudbaler uvek sam ~istio svoje kopa~ke i brinuo od svojim dresovima – se-
}a se Ra{i} i nastavqa da otkriva svoju mladost:
- U domu smo umesto pravog fudbala {utirali puvalo, sviwski `eludac koji smo uvili u krevetski ~ar{av. Sa tom krpewa~om sam razbio jedan prozor, pa me direktorka doma Gina Koji} jurila i grdila. Lepo nas je vaspitala, bili smo vredna deca. Igrali smo fudbal, ko{arku i {ah. Moja prva utakmica koje se se}am, bio je me~ pionira FK “De~iji dom” protiv FK “Proletera” iz Zrewanina. Pobedili smo ih sa 14 prema nula, pa su nas Zrewaninci sve uzeli u svoj klub. Potom sam ja sa “Proleterom” pobedio FK “Vojvodinu” sa devet prema nula, pa su Novosa|ani po~eli da me jure da pre|em kod wih.. SEOBA U AUSTRALIJU
Kada se Ra{i} proslavio kao beg u ovim timovima ~uveni trener Hugo Ru{evqanin je do{ao “mercedesom” u dom na Karaburmu da me vodi u FK “Vojvodina” u Novi Sad. - Nisam hteo odmah da idem u Novi Sad dok ne vidim svu moju bra}u u domu i dok se sa wima ne pozdravim – priznaje Rale – Jer, ja sam i daqe bio samo jedno veliko dete `eqno porodice i igre. Pamtim da sam dok sam igrao u Zrewaninu obo`avao {trudle od bundeva, a u Novom Sadu, pamtim odlaske u restoran hotela “Vojvodina” u kome je pevao Cune Gojkovi}. I to u @utoj sali hotela. Cune je dolazio motorom iz Beograda da peva u ovoj kafani. Bio je desni bek u vreme kada su fudbal igrali Bo{kov, Rajkov, Krsti}, Sviwarevi}, Roganovi}, sa kojima je bio u dr`avnom timu. Me|utim, bio je i odli~an |ak i potom student. Dr`avni domovi za ratnu siro~ad deci su pru`ala osnovno i sredwe obrazovawe. Ra{i} je zavr{io sredwu trgova~ku. Tu obavezu da se obrazuje nastavio je i kada je odrastao, jer je u Beogradu zavr{io Fakultet za fizi~ku kulturu, a u Melburnu Vi{u pedago{ku {kolu. Wegov brat Dragoslav Dragan Ra{i} je postao doktor hemije, koji danas ima fabriku u Bankoku. Uselio se u Australiju 1962. godine, u vreme kada su wegove sestre ve} imale svoje porodice na Kosovu i Metohiju i u Novom Pazaru. Sve se dogodilo spontano i uz pomo} prijateqa: - U Beogradu mi je jedan od trenera reprezentacije bio Tiko Jelisav~i}, profesor fiskulture koji je 1961. oti{ao u Australiju i po~eo da igra za Jugoslovenski fudbalski klub “Jugal”. Taj tim su stvorili Dalmatinci i u wemu su igrali Toni Ni~evi} iz Splita, Mita Stojanovi} iz Beograda, Qubi{a Lazarevi}, Petri} i Brajkovi} – kazuje Rale - Oni su tukli klub “Sent Xorx” sa 8:1 i 1962. osvojili Kup Australije. Jelisav~i} je dao pet golova. Tada je Matica iseqenika Jugoslavije bila jako aktivna i preko we su fudbaleri odlazili da igraju po dijaspori. Tiko Jelisav~i} je pozvao Ra{i}a da do|e u Australi-
ju. Pri~ao mu je da u klubu “Sidni ateletik” igra Caja Jagodi}, a da je Veroslav Verko Mladenovi} u “Xastu”. Tiko Jelisav~i} je bio veoma cewen igra~ i trener u Australiji. On je bio prvi selektor repezentacije Australije u fudbalu 1963 godine. U kvalifikacijama za Svetko prvenstvo izgubio je od Severne Koreje sa 6:1. Igrao je za “Jugal”, ali je vodio i jevrejski tim “Nakoa” i ekipu Nigerije od 1974. godine. Fudbalska seoba mladog Ra{i}a na Peti kontinent je i{la sporo, jer Australija nije bila ~lanica Fifa, a on je bio pod ugovorom.
- Imao sam ugovor sa FK “Borac” iz Bawa Luke, koji sam raskinuo i bez ugovora stigao u Sidnej. Odatle me Jelisav~i} odveo u Melburn. Imao sam 26 godina i bio sam omladinski reprezentativac Jugoslavije u generaciji Milutina [o{ki}a, Vladice Popovi}a, Sline Mihailovi}a. Kada smo stigli Australijanci su mislili da smo mi glupi fudbaleri sa Balkana, jer smo do{li u ko{uqama sa kratkim rukavima, a ovde je bila zima, pa smo se otimali za xempere. Vrlo brzo su shvatili da mi znamo sve o Australiji, kompletnu istoriju i da smo majstori za fudbal – iskren je Rale Ra{i}. Igrao je za Jugoslovenski ujediweni fudbalski tim, ~ija je skra}enica bila “Just”, {to se ~italo kao “Xast”. Klub je kao predsednik vodio Ante Kova~. On ga je pitao: “Kako da te platimo? Ho}e{ da ti kupimo ku}uu ili da ti damo platu od 1.500 funti?” Ra{i} je izabrao funte. Kada je, me|utim, po~eo da igra, nastali su veliki problemi. “Xast” je pre dolaska Ra{i}a i jo{ ~etvorice srpskih fudbalera bio {apmion, a sa wima je pao na ~etvrto mesto tabele Dr`avne lige Viktorije. - Bila je to cena na{eg prilago|avawa na Australiju, jer je ovde hrana za nas Srbe bila slaba. Nije bilo pasuqa i kupusa sa slaninom. I{li smo u neki italijanski bar na {pagete. Red je bio veliki jer su {pagete bile u modi. Moj suigra~ Caja Jagodi} se naqutio na mene, jer je konobarica meni namigivala i davala ve}e porcije nego wemu. U stvari, Caja je bio ve} umoran od igrawa i ja sam ga nagovarao da postane trener – obja{wava Ra{i} – Na{ tim je vodio neki Nemac, koji nas je ubijao na treninzima, ali je slabo znao taktiku igre. I kada je Caja Jagodi} postao trener “Xasta”, pobe|ivali smo sve timove redom do 1965 godine. Jagodi} je uveo lepr{avu i brzu igru, sa mnogo prodora i driblawa, tako da se levo krilo Tomislav Stankovi} proslavio. Pobedili smo naja~e timove “Torpedo”, “Bazel” i osvojili smo Ampol kup 1965. godine.
Kada se Zvonimir Rale Ra{i} posle {est godina zasitio australijskog fudbala, hteo je da oka~i kopa~ke o klin, ali ga je doktor Srba Preradovi} iz “Xasta” nazvao ludakom i predlo`io mu da bude trener ovog kluba. Tim je bio u krizi, a gazde u panici i uprava je pozvala Ra{i}a u pomo}. - Ja sam kao trener bio gazda na terenu, a moj pomo}nik Caja Jagodi} je bio diplomata, zadu`en za odnose sa upravom i igra~ima. Prvi me~ smo izgubili od FK “Melburn” sa ~ak 7:1, ali smo zato narednih 17 utakmica dobili. U{li smo me|u pet najboqih timova u Australiji – hvali se Ra{i}. U ovom timu najboqi igra~ je bio Milan Mi}ko Mihailovi}, biv{i fudbaler “Partizana”. A uz wega su bili Branko Buqevi} i Dragoqub Utje{enovi} iz OFK “Beograda”. Najboqi igra~ u Australiji je bio Qubi{a Bro}i} Bro}a, koji je jo{ 1950. bio ~lan reprezentacije Jugoslavije. Bio je potom trener FK “Crvena Zvezda”, pa selektor Egipta i trener FK “Juventus” u Melburnu. Do{ao je u “Xast” 1964 sa Novog Zelanda. Kad mu je brat umro, rekao je samo: “Bog je sa vama!” i napustio fudbal. (Nastavqa se)
Zvonimir Rale Ra{i} kao fudbaler
Stokholm - visoki domet civilizacije qudi koji znaju da u{u{kano `ive u 21. veku
Od Skandinavije prvo sam upoznala Stokholm. On ~uva i kraqevski presto a ima i sve dru{tvene slojeve. Radilo se i gradi bez prekida vekovima na negovawu qudskih prava, pa su postignuti i visoki standardi u svim oblastima. To nije puko slovo, [vedska u svakodnevici tako `ivi i ponosi se, s pravom
Nakon sletawa na aerodrom (ima dva aerodroma u blizini grada), odlu~ila sam da prvo vidim predgra|e najve}eg grada u Skandinaviji. Ispred aerodromske zgrade na svakih 30 minuta autobusi za kartu od oko deset evra prevoze do centra Stokholma uz usputne stanice. Zato nisam i{la vozom iako se na {inama br`e putuje.
U predgra|u vlada urbanisti~ki sklad, ima niz radni~kih prigradskih kvartova sa mnogo zelenih povr{ina i vi{espratnicama koje nisu nove ali o~uvane i ne izazivaju ose}aj pasivnog `ivotarewa.
Nekoliko dana kasnije sam iza{la iz metroa u dve radni~ke ~etvrti gde su ve}inom `iteqi stranci iz dalekih ili bli`ih zemaqa. Imaju svoje prodavnice, automobile koji nisu prva ni druga liga, po neki grafit na zgradama a ti kvartovi nisu geto ni po ~emu.
Jedna od prvih potreba turista na putovawu u Stokholm je, {ta drugo, tro{ewe novca. [vedske krune primaju uvek u prehrambenim radwama, druge tro{kove po`eqno je pla}ati deviznom karticom. Uvek ponude da prilikom pla}awa karticom, birate na aparatu na kasi transakciju iznosa u {vedske krune ili evre, poslu{ala sam savet da biram opciju evri zbog povoqnijeg kursa. Qudi su qubazni na {alterima i u drugim uslugama za mu{terije, prolaznici rado zastanu ako ih zamolite da vam pomognu oko snala`ewa oko okolnih adresa.
Niko silno ne `uri i ne baca usput otpatke na ulici van kanti, ne prelazi na crveno na semaforu za inat, ne sva|a se i gura za svoje boqe mesto u gradskom prevozu gde nema gu`ve.
I {to je za stranca mo`da najva`nije, engleski jezik `iteqi [vedske rado koriste i podrazumevaju a u~e ga od vrti}a. Predrasuda o po mentalitetu „hladnim” qudima Skandinavije, u praksi vrlo lako pada u fakat hladni Baltik, jer gostoprimqivosti i tolerancije za goste im nigde ne mawka, naprotiv.
Stokholm se sastoji od 14 ostrva uz savr{enu infrastrukturu da gde god krenete sti`ete bez problema metroom, autobusima, brodovima, pe{ke... U ceni gradske dnevne i karte za nedequ ili mesec dana, uvr{tena je i vo`wa brodi}ima od jednog do drugog ostrva nadomak glavnog gradskog jezgra, na kojima `ivi vi{a i visoka sredwa klasa a i bogati koji se ne isti~u.
Obo`avam da gledam prolaznike gde god putujem, zapa`am razlike i navike starosedelaca. [ve|ani gaje otmenu uzdr`anost u pona{awu i odevawu, nije elitno ni kul kad si bahat, glasan i oki}en kao bo`i}na jelka u nevreme. Naj~e{}e su `ene nena{minkane, a {minkaju se diskretno i sa stilom, pogotovo za ve~erwe izlaske. Ima i dugokosih mu{karaca, viking tip, to bi se moglo opisati: vole i tradiciju i teretanu. Mnogo qudi xogira uz obale a svaki zrak sunca je refleks za boravak u prirodi. Ne smeta im
nosti u kojima je postala svetska pop legenda grupa Abba. Kad obi|ete muzej kao da ste bili na turneji sa ~etvercem koji je zauvek obele`io disko zvuk. Vasa muzej nazvan je po kraqu iz 17. veka koji je {to bismo danas rekli, ke{irao da se sagradi brod dotad nevi|ene dekoracije i rasko{i od rezbarenog i bojenog drveta. Preterao je u dekoraciji i ubrzo platio cenu slave jer je Vasa la|a od te`ine potonula ve} na prvoj plovidbi. Tako je u{ao u istoriju kao najo~uvaniji brod, kojem je sudbina umesto plovidbe podarila muzejsku adresu.
ni vetar da pro{etaju u {orcu, sandalama, s kratkim rukavima, bez ~arapa... a sa vubenom kapom, ali ni decu ne trontaju. Simpati~no nose rumenilo izrazito svetlog tena i svih nijansi naj~e{}e plavih o~iju. U aprilu je bilo oko 15 stepeni i prijatno da se grad razgleda pe{ke. Na pri-
mer od centra i starog grada tzv. Gamla stana, do muzejskog ostrva s nekoliko muzeja, laganim hodom sti`e se za oko 30 minuta. Ceo jedan radni dan provela sam u dva muzeja: Abba i Vasa. To su atrakcije za sve uzraste `eqne da osete vreme i okol-
Ulaznice za sve muzeje su od preko deset evra navi{e, muzej Abba bio je najskupqi s oko 25 evra za ulaznicu. Mogu da se kupe onlajn ili na biletarnicama gde su ponekad i dugi redovi za posetioce, ali ni{ta stra{no i nedosti`no. Posetiti kvalitetne postavke, nekih od oko 90 muzeja u Stokholmu, zna~i u`ivati u riznicama prebogate {vedske ba{tine.
A kad turisti~ka znati`eqa probudi i glad i `e|, meraka ima na pretek.
Fika je {vedski izraz za odmor od rada uz kafu ili ~aj i poslastice od kojih su lisnata slatka testa omiqena. Obilato se nude morski specijaliteti i }ufte u vo}nim sosovima.
@estoka kapqica je radnim danima nedostupna u ugostiteqskim objektima i gledaju vas kelneri „belo” ako insistirate da ponude i{ta sem piva. U radwama se prodaje pivo do 4 posto alkohola.
Ko ima strpqewe da sa~eka petak uve~e do nedeqe predve~e, mo`e da nazdravqa uz preskupa alkoholna pi}a u ugostiteqskim objektima ili da kupi alkohol u odre|enim radwama gde cene nisu povoqne. [ve|ani najradije to i{~ekivano zadovoqstvo u ~a{i i fla{i, imaju u barovima, klubovima i restoranima ~iji papreni cenovnik pi}a blago re~eno izaziva vrtoglavicu i pre prvog gutqaja. Nema ~a{ice alkohola ispod deset evra, ko ima i voli mo`e da izvoli. Meni to nije gu{t ni u domovini.
Prijalo mi je da jedem su{i svaki dan, probala sam razne hlebove i salate s plodovima mora, nazdravila sam Stokholmu uz pivo iz konzerve a zasladila se kola~ima sa cimetom i kandiranim vo}em. U vazduhu tog udobnog grada ose}a se visoki domet civilizacije qudi koji znaju da u{u{kano `ive u 21. veku. Pose}uje ga mnogo turista, i u wemu stanuje mnogo stranaca. Da li je skup grad? Jeste, za prose~an srpski xep turiste, ali tamo nema prosjaka ni socijalno nesna|enih, ima posla za `eqne nekog rada.
I galebovi svojim glasovima stvaraju simpati~an hor koji vas prati uz sve obale grada. E, i wih ne smem da ne spomenem! Hvala im za poletno dru{tvo! Oko {est sati ujutro na dan mog odlaska iz Stokholma, padao je prole}ni sneg. Tek se me{koqio dan, ulice su jo{ bile prazne. A meni je bilo ba{ toplo oko punog srca.
NA OGLASIMA VI[E OD 500 NEKRETNINA U BEOGRADU NA VODI,
”Ne pamtim kada je prodat stan po ceni od milion evra”
U luksuznom prestoni~kom nasequ na obali Save, Beogradu na vodi, prodaje se, prema podacima iz oglasa, ~ak 561 stan, a ovaj broj se iz dana u dan uve}ava. Cene pomenutih elitnih nekretnina idu i preko dva miliona evra, a prema re~ima agentkiwe sa kojom smo razgovarali, skupocene stanove mesecima niko ne kupuje, {to je odraz ozbiqne politi~ko-ekonomske krize u kojoj se dr`ava nalazi.
Prema dostupnim podacima, u nasequ Beograd na vodi, prodato je preko 10.000 stanova, a ova lokacija smatra se, zvani~no, najtra`enijom na tr`i{tu nekretnina. Me|utim, kako ka`u agenti za nekretnine, a {to su primetili i gra|ani, korisnici dru{tvenih mre`a, u posledwih nekoliko nedeqa drasti~no je sko~io broj stanova u ovom delu grada, koji su na prodaju, a me|u kojima je vi{e od 80 odsto polovnih.
Cene ovih luksuznih nekretnina kre}u se i preko dva miliona evra, pa je najskupqa ~ak 2.800.000 evra za 342 kvadrata, odnosno 8.177 evra po kvadratu.
Tako|e, prodaju se i stanovi ~ija je cena kvadrata 10.500 evra, pa jedna od nekretnina, na ukupno 228 kvadrata, ko{ta 2.394.000 evra. Kvadrat u ovom elitnom nasequ, kojim se aktuelna SNS vlast razme}e kad god ima priliku, ko{ta i do
14.830 evra, pa se jedan stan od 147 kvadrata prodaje po ceni od 2.180.000 evra.
“Nema vi{e interesovawa za kupovinu skupih stanova, pa ~ak ni za iznajmqivawe. Ne pamtim kada sam imala kupca za stan od milion evra. U Beogradu na vodi nema vi{e kupaca, stanovi su preksupi, a kod nas nema vi{e qudi koji imaju toliko novca. Mnogo je onih koji su u tom nasequ dobili stan za posao koji su uradili. Recimo ako su u zgradi name{tali struju, umesto novca dobili su stan. Tamo u pro-
daji i kupovini nema nikakve kontrole”, ka`e za Nova.rs agentkiwa za nekretnine iz Beograda, koja je zamolila da ostane anonimna.
CRVENA LAMPICA ZA EKONOMSKU
KRIZU U DR@AVI
Evidentno lo{e stawe na tr`i{tu nekrentina, nagla{ava na{a sagovornica, jasan je znak ozbiqno te{ke politi~ko-ekonomske krize u dr`avi.
“Kad iza|e zvani~ni podatak o prodaji stanova u Beogradu, mislite da
Prvi put u istoriji jedna balkanska zemqa u{la je u top 5 najbezbednijih na svetu
Rezultati Instituta za ekonomiju i mir su zastra{uju}i za ~ove~anstvo, jer se mir na planeti neumoqivo pogor{ava, ali usred ove mra~ne slike jedna balkanska dr`ava se isti~e. Po prvi put u istoriji na{la se me|u pet najsigurnijih zemaqa sveta.
Svet postaje sve napetiji, prema izve{taju Globalnog indeksa mira objavqenom u utorak, koji bele`i pad nivoa bezbednosti 12. godinu zaredom. Situacija u pogledu mira pogor{ala se u 99 zemaqa tokom protekle godine, {to je najve}i broj do sada. Neke zemqe ipak odolevaju tom trendu, ukqu~uju}i Sloveniju, koja se prvi put na{la na ~etvrtom mestu me|u pet najmirnijih zemaqa. Globalni indeks mira procewuje stawe mira u 163 zemqe na osnovu 23 kvalitativna i kvantitativna pokazateqa, od vojnih izdataka i aktuelnih sukoba do stope ubistava i ose}aja bezbednosti, prenosi BBC.
„SVET JE BURE BARUTA”
U ovogodi{wem, 20. izdawu indeksa, nevladina organizacija Institut za ekonomiju i mir (IEP), koja ga objavquje, prime}uje da je „svet sve vi{e bure baruta“, ~emu su u velikoj meri doprineli oru`ani sukobi.
Danas ih ima vi{e nego ikada od Drugog svetskog rata, a broj zemaqa ukqu~enih u spoqne sukobe gotovo se udvostru~io od 2008. godine. Broj poginulih u sukobima i daqe je izuzetno visok. Vojna potro{wa tako|e raste desetu godinu zaredom. Izve{taj tako|e isti~e ekonomske posledice sukoba, opisuju}i ih kao sve povezanije i te`e za re{avawe. Pomiwu se i brze tehnolo{ke promene u ratovawu, koje ~esto zaobilaze me|unarodno pravo i diplomatiju.
ISLAND PONOVO NA VRHU, SLOVENIJA
PRVI PUT ME\U PET NAJBOQIH
Zemqe su rangirane od najmirnijih do najmawe mirnih, pri ~emu se zemqe na vrhu liste obi~no odlikuju niskim nivoom nasiqa, funkcionalnim institucijama, visokim nivoom dru{tvenog poverewa, dobrim odnosima sa susedima i visokim kvalitetom `ivota.
„Iako svedo~imo ovom katastrofalnom padu, on zapravo nije pogodio zemqe na vrhu liste“, rekao je osniva~ i direktor IEP-a Stiv Kililea.
Island je prvi 19. put zaredom, uz blago poboq{awe rezultata u odnosu na prethodnu godinu zahvaquju}i zna~ajnom padu nasilnih protesta. Ostvaruje dobre rezultate u oblastima bezbednosti, nivoa sukoba i ograni~ene militarizacije.
Novi Zeland, koji je ujedno i najbezbednija zemqa u azijsko-pacifi~kom regionu, napredovao je sa tre}eg na drugo mesto. [vajcarska, koju me|u najboqima dr`e, izme|u ostalog, niska stopa kriminala i politika neutralnosti, popela se sa petog na tre}e mesto.
Slovenija se prvi put plasirala me|u prvih pet, napredovav{i sa {estog mesta pro{le godine na ~etvrto. Najvi{e poena osvojila je u oblastima niske vojne potro{we i bezbednosti.
Irska je na petom mestu, a slede je Austrija, Portugal, Singapur, Finska i Japan.
Najmawe mirna i bezbedna zemqa prema ovogodi{wem indeksu je Rusija, a slede Sudan, Demokratska Republika Kongo, Ukrajina i Izrael.
SRBIJA RAZO^ARAVAJU]A, NA 70. MESTU
Na mapi globalnog indeksa mira zemqe su „obojene” u zavisnosti od toga koliko su rizi~ne. Crvena ozna~ava najni`i stepen mira u Rusiji, Ukrajini, Siriji, Sudanu, Somaliji, Afganistanu... U „naranxastom” su, na primer SAD, Meksiko, Kolumbija, Turska, Iran, Irak, Indija... A Srbija je slede}i nivo - u „`utom”.
Mada je dosta zemaqa sveta ozna~eno tom bojom (izme|u ostalih i Kina, Tajland, Saudijska Arabija, Al`ir, Brazil, Argentina...) u Evropi su, pored Srbije, `utom ozna~ene jo{ samo Francuska i Belorusija. Sve zemqe na{eg regiona su „zelene” - {to zna~i mawe rizi~ne. Dakle, od eks-ju zemaqa, Slovenija je na 4. mestu, a Srbija na 70. mestu. Izme|u su Hrvatska (23), Crna Gora (30), Severna Makedonija (46) i BiH (48). Od ostalih kom{ija, Ma|arska je 15, Bugarska 26, Albanija 36. i Rumunija 45.
ru`e cvetaju, a promet je zapravo daleko mawi, podaci su fingirani. Interesovawa za skupe nekretnine u Beogradu vi{e nema. Tek }e promet da stane sad kad krene sezona godi{wih odmora. Problem je {to vlast i daqe gradi u ovom nasequ, a svesni su da te stanove ne}e imati ko da kupi, zgrade su poluprazne. Me|utim, jasno je da moraju da grade, a dok oni {ire ovaj kvart duhova, mi postajemo grad dugova”, nagla{ava ova agentkiwa.
Tako|e, na dru{tvenim mre`ama pojavile su se brojne objave u kojima gra|ani navode kako je “po~ela be`anija iz Beograda na vodi”. Naime, sve ve}i broj oglasa za prodaju stanova ide u prilog ovoj konstataciji.
Gra|ani navode da se nedeqno na oglasima pojavi i do 50 novih stanova koji su na prodaju.
Ina~e, prema re~ima na{e sagovornice, skupi stanovi u Beogradu na vodi su se jedno vreme dobro prodavali, ali samo u izgradwi, iako ve}ina nije ukwi`ena, ali taj period je odavno pro{ao.
“Tamo su specifi~ni kupci, uglavnom su iz dijaspore ili poslovni qudi koji su u poslu sa firmom ‘Beograd na vodi’. I oni koji su im radili struju, drvenariju i sli~no, kao kompenzaciju dobijali su stan. Me|utim, tamo je odavno sve stalo”, nagla{ava agentkiwa.
KOME JE TREBALA
DIPLOMA, ALI NE I ZNAWE: Jo{ jedna afera
falsifikovawa u Srbiji
Jedno hap{ewe koje se dogodilo prethodnih dana moglo bi da ima dalekose`ne posledice - u pitawu je otkrivawe organizovane kriminalne grupe koja je falsifikovala diplome fakulteta i sredwih {kola. Me|u wima i Medicinskog, Gra|evinskog, ali i gotovo svih visoko{kolskih ustanova Univerziteta u Beogradu. Po uzoru na film „Uhvati me ako mo`e{„ vlasnik jedne novopazarske {kole poku{ao je da zaradi velike pare.
Za razliku od Di Kaprijevog Frenka, koji je la`irao ~ekove, 52-godi{wi B.D. je sa trojicom saradnika u jednoj ilegalnoj {tampariji falsifikovao ono {to mu je boqe poznato - diplome, fakultetske i sredwo{kolske.
Sumwa se da su oktobra pro{le do juna ove godine, prodali najmawe 120 falsifikata.
„U po~etku smo se zavitlavali ‚da postoje neki fakulteti gde uve~e prelista{, a ujutru zablista{ na ispitu’. Sad smo oti{li korak daqe”, naveo je profesor Medicinskog fakulteta Radan Stojanovi}.
„Naravno da je to jedan udar na vrednost, na znawe. To je ne{to {to obara vrednost diploma ste~enih u celoj Srbiji”, isti~e Ivanka Popovi}, biv{a rektorka Beogradskog univerziteta.
„To je posledica vi{edecensijkog omalova`avawa i marginalizovawa obrazovawa”, ka`e Stojanovi}.
Kome nije bilo do obrazovawa, ali mu je bila potrebna diploma Pravnog, Medicinskog ili Filozofskog fakulteta, ili recimo samo uverewe o polo`enim ispitima ili svedo~anstvo, morao je da plati izme|u 500 i 3.500 evra.
Biv{a rektorka Beogradskog univerziteta apeluje na poslodavce da se obrate fakultetima ukoliko posumwaju da je diploma radnika la`na. „Fakulteti su du`ni i oni }e rado i zarad za{tite sebe proveriti te navode”, dodaje Ivanka Popovi}.
„Znate onaj vic, u narodu je ve} krenulo, kad sin pla~e i majka ga pita, za{to sine pla~e{? A on ka`e - pa izgubio sam diplomu. ‚Pa nema veze, kupi}e majka novu’. Ali on ka`e - ali ne znam {ta sam zavr{io, koji fakultet”, ka`e profesor Stojanovi}.
Qubqana
Emir Kusturica po~eo snimawe novog filma
Prva klapa filma „^uru`anka“, novog ostvarewa rediteqa Emira Kusturice, pala je u ^urugu, vojvo|anskom mestu koje }e tokom naredna tri meseca biti glavna filmska scena ove porodi~ne drame.
Film, ~iju radwu autori sme{taju u Srbiju 2025. godine, nastao je prema scenariju koji su napisali Emir Kusturica i David Jakovqevi}, inspirisani motivima romana „Posledwi trenuci“ ruskog pisca Valentina Rasputina.
Povodom po~etka snimawa, u ^urugu se okupio deo ~lanova autorske i gluma~ke ekipe. Uz Kusturicu film su predstavili i glumci Vesna Trivali}, Tamara Krcunovi}, Jovana Gavrilovi}, Tamara Dragi}evi}, Andrija Milo{evi} i Vahid Xankovi}. Snimawe }e trajati oko 12 nedeqa, a najve}i deo scena bi}e zabele`en upravo u ovom mestu na obali Tise.
Kusturica je istakao da je ideja filma nastala iz promi{qawa o savremenom trenutku, vremenu velikih dru{tvenih i moralnih promena, ali i o porodici kao vrednosti koja, uprkos svim izazovima, opstaje.
- Porodica se u kwi`evnosti raspada ve} vekovima, ali nikako da nestane. ^ak ni oni koji misle da ne treba da postoji nisu uspeli da je ukinu - rekao je Kusturica.
Govore}i o temi filma, objasnio je da je u sredi{tu pri~e jedna srpska porodica i ku}a koja traje ve} dva veka, kao simbol kontinuiteta i otpornosti.
- To je porodica koja se nikada ne}e dovoqno raspasti da bi postala prava slika dru{tva u kojem `ivimo. U toj ku}i prelamaju se svi izazovi na{eg vremena - naveo je.
Rediteq smatra da upravo porodi~ni odnosi pru`aju mogu}nost da se govori o savremenim dru{tvenim dilemama, ali iz ugla bliskosti, emocija i me|usobne povezanosti. Kao jedno od va`nih umetni~kih upori{ta filma naveo je i uticaj Fjodora Mihajlovi~a Dostojevskog.
Govore}i o samoj radwi, otkrio je da pri~a po~iwe u trenutku kada porodica veruje da se bli`i kraj `ivota majke, nekada{we u~iteqice. Svi se pripremaju za wen odlazak, organizuju sahranu i okupqaju se oko we. Me|utim, situacija se iznenada mewa.
- Porodica se pripremi da je isprati kako dolikuje, a onda se baka jednostavno vrati me|u wih. Tu zapravo po~iwe prava drama `ivota - istakao je on.
Prema wegovim re~ima, lik majke predstavqa vezu sa vrednostima koje su oblikovale porodicu, dok se wena deca nalaze na granici izme|u o~uvawa i gubitka tih vrednosti.
- Mo`da nam se ~ini da je porodica danas na najni`oj ta~ki, a mo`da je ba{ tu wena najve}a snaga.
Kusturica je naglasio da je upravo neizgovorena qubav ono {to povezuje sve ~lanove porodice i predstavqa temeq filma.
- Ta qubav se ne pokazuje uvek otvoreno, ali postoji. Ona je osnova cele pri~e - zakqu~io je rediteq.
Prizrenska Bogoslovija iznedrila jedanaestu generaciju mladih bogoslova
Uz liturgiju, sve~ani program i uru~ewe diploma, Prizrenska bogoslovija ispratila je jo{ jednu generaciju maturanata, koja je uspe{no okon~ala sredwo{kolsko bogoslovsko obrazovawe.
[kolovawe u Prizrenskoj Bogosloviji zavr{ila je 11. generacija maturanata, a mladim bogoslovima danas su dodeqene diplome. Sve~anost je po~ela slu`ewem liturgije koju je u Crkvi Bogorodice Qevi{ke slu`io mitropolit ra{ko-prizrenski Teodosije, nakon ~ega je usledila sve~ana dodela diploma u {kolskoj gostoprimnici.
Mitropolit Teodosije je ~estitao maturantima na uspe{no zavr{enom sredwem bogoslovskom obrazovawu.
Otac Zdravko Jovanovi} poru~io je budu}im studentima da bogoslovsko iskustvo crpe iz liturgijskog i molitvenog `ivota, te da bogoslovqe za wih predstavqa „Hleb `ivota”.
Za pevnicom su pojali svr{eni maturanti, predvo|eni profesorima crkvenog pojawa, protosin|elom Nikitom Adamovi}em i @arkom Peri}em.
Maturantima je, u znak wihovog petogodi{weg truda, u~ewa i doprinosa `ivotu ove sve{tene ustanove, darovano kapitalno delo „Zadu`bine Kosova i Metohije”.
SRPSKI
LEKARI
ISPISALI ISTORIJU MEDICINE: Prvi put uspe{no ugradili
ve{ta~ko srce i spasili `ivot 13-godi{waku!
Zajedni~ki tim Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dediwe“ i Instituta za zdravstvenu za{titu majke i deteta „Dr Vukan ^upi}“ uspe{no je ugradio mehani~ku potporu cirkulaciji trinaestogodi{wem pacijentu iz Sarajeva. Lekari isti~u da je re~ o izuzetno slo`enom zahvatu koji predstavqa most do transplantacije srca i novi iskorak doma}e pedijatrijske kardiohirurgije.
Trinaestogodi{wi de~ak, kojem je zbog te{kog oboqewa srca ugra|eno ve{ta~ko srce, dobro se oporavqa, a lekari poru~uju da mu je ovom intervencijom produ`en `ivot i pru`ena prilika da do~eka transplantaciju srca, koja mu je neophodna.
Zahvat su zajedni~ki izveli stru~waci Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dediwe“ i Instituta za zdravstvenu za{titu majke i deteta „Dr Vukan ^upi}“, a prema re~ima kardiohirurga dr Sa{e Borovi}a, ovakve procedure sprovode samo retki centri u svetu.
„Uspe{no smo ugradili ve{ta~ko srce detetu od 13 godina. Malo je centara u svetu koji to rade. Mi smo se drznuli da pomerimo granice medicine u ovoj ustanovi i zahvaquju}i zajedni~kom radu i iskustvu uspeli smo da to ostvarimo“, rekao je Borovi}.
On je istakao da je, prema uzrastu pacijenta, re~ o jednom od najre|ih zahvata ove vrste.
U PO@EGI
„Po veli~ini deteta, ovo je tre}i takav slu~aj u svetu. Dva mawa pacijenta operisana su u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, u vrhunskim centrima, a tre}i je sada ura|en u Srbiji“, naveo je Borovi}.
PODVIG MALOG BROJA
SVETSKIH CENTARA
Iako tim sa Instituta „Dediwe“ ima veliko iskustvo u ugradwi mehani~ke potpore cirkulaciji kod odraslih pacijenata, operacija kod deteta donela je brojne specifi~nosti.
„Tehni~ki je ovo bio veliki hirur{ki izazov, jer je trebalo u grudni ko{ trinaestogodi{weg deteta smestiti ure|aj koji nije tako mali. Bilo je potrebno prona}i optimalan hirur{ki pristup, a zatim i prilagoditi anesteziju i le~ewe u intenzivnoj nezi“, objasnio je Borovi}. Kardiohirurg Instituta za majku i dete dr Ivan Dizdarevi} ka`e da je upravo veli~ina ure|aja predstavqala najve}u
DRUGUJU DE^AK I
nepoznanicu.
„Straha nije bilo. Doktor Borovi} je jedan od najiskusnijih u ovoj oblasti i verovali smo wegovoj proceni. Ono {to nas je najvi{e brinulo bilo je da li }e aparat uop{te mo}i da stane u tako mali grudni ko{“, rekao je Dizdarevi}.
Kako je naveo, lekari su danima tra`ili najboqe re{ewe. „Tri dana smo vodili zajedni~ku borbu da sve tehni~ki uklopimo. Na kraju je sve lepo stalo na svoje mesto. De~ak se oporavqa, a svi smo zadovoqni kako za sada te~e postoperativni tok. Kada se radi sa dobrim timom, nema mnogo mesta za strah“, poru~io je Dizdarevi}. On je podsetio da je pacijent neposredno pre operacije do`iveo naglo pogor{awe zdravstvenog stawa i kardiogeni {ok, zbog ~ega je bilo neophodno hitno prikqu~ivawe na ECMO sistem, {to je dodatno uslo`ilo ~itav postupak.
LANE: Iz {ake soli „rodila” se qubav izme|u Bogdana i mlade `ivotiwe
Na obodu Po`ege, u okru`ewu gradskom, de~ak Bogdan stekao je neobi~nog prijateqa: svakog dana, ovaj osnovac druguje sa lanetom koje je odabralo da mu uz obli`we {ume, dom bude i imawe porodice Kr{qak. Divqa `ivotiwa je tako za sebe obezbedila i slobodu divqeg prostranstva, i sigurnost uz qude koji o woj brinu, a porodici je donela nesvakida{wu radost i u`ivawe.
- Pre vi{e od dva meseca, lane se pojavilo u na{em dvori{tu. Bogdan mu je pri{ao, a po~etno nepoverewe, iz dana u dan, prerastalo je u prijateqstvo. Slede}om zgodom, Bogdan je lanetu na dlanu poneo so. Kada se dru`ewe zavr{ilo, Bogdan je potr~ao ku}i. Osvrnuo se tada i video da lane tr~i za wim, sve do ku}nog praga - ka`e nam Milan Kr{qak, Bogdanov otac, opisuju}i susret i upozna-
vawe dve vrste – Sada lane odlazi i dolazi kad god `eli, svakog dana izbije iz obli`we {ume i preko livade tr~i ka na{oj ku}i. Tu ga ~eka Bogdan, a tu su uvek i poslastice: so, seno, granule, sve`a voda… Milan je lovac i poznaje navike divqih `ivotiwa. - Re~ je o pro{logodi{wem lanetu, srna se od wega najverovatnije odvojila kada je po~ela nova sezona parewa, a lane je u potrazi za hranom do{lo kod nas – obja{wava Milan – U Okolnim {umama ima dosta srna i srnda}a, ali je ovakvo zbli`avawe sa qudima retkost. Jednostavno, Bogdanu veruje, a za razliku od prvih dana poznanstva, sada mu bez straha prilazi i dozvoqava mu da ga pomazi. Nije ba{ sve, sa dolaskom laneta, pro{lo u idili~nim tonovima. Pre nego {to je dobilo prvi obrok sa Bogdanovog dlana, de~akova majka Milka ostala je bez bri`qivo negovanih mu{katli, wih je novi qubimac odmah obrstio. Lane se zatim prebacilo na ukusniju hranu, a kada se ne{to de{ava u kuhiwi, ono je tu, na samom pragu ku}e, gde ~eka svoju porciju.
- I drugi su poku{avali da lane pomaze, ali ono to ne dozvoqava, u mene ima najvi{e poverewa. Lane je slobodno, a dokle god bude dolazilo, mi }emo o wemu brinuti – ka`e Bogdan, |ak „{estak“ i qubiteq prirode – Za sada lane jo{ nema ime, smisli}emo neko odgovaraju}e… Po{to se lane sada naviklo na qudski rod, u ovoj porodici se nadaju da ga niko ne}e ugroziti i prokockati poverewe `ivotiwe koja je zavolela qude. Ako tako bude, neobi~no i plemenito drugovawe traja}e dugo.
Пише: Бранислав Станковић
NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“
u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju
DOSTOJANSTVENI SRBIN ZADIVQUJE NAU^NI
SVET:
U Londonu i Parizu Tesla je vizuelne efekte opisivao jezikom pesnika
Na po~etku posledwe decenije devetnaestog veka po~iwe sve vi{e pa`we da obra}a na struje visokih frekvencija, {to }e dovesti do otkri}a poznatog kao Teslin transformator.
Tokom prole}a 1891. godine odr`ao je predavawe „Eksperimenti sa naizmeni~nim strujama vrlo visoke frekvencije i wihova primena u ve{ta~kom osvetqavawu” na Kolumbija univerzitetu u Wujorku, na kome je predstavio najnovije rezultate svojih istra`ivawa. Iste godine Tesla }e zvani~no postati dr`avqanin SAD.
Posle uspe{nog predavawa u Wujorku, Teslu je pozvao Britanski institut elektroin`ewera da odr`i predavawe i u Londonu. U januaru 1892. godine stigao je u britansku prestonicu, gde je do~ekan sa velikim uva`avawem nau~ne zajednice. Posle odr`anog prvog predavawa, Tesla se spremao da nastavi svoj put po Evropi. Ali ser Xejms Djuar uspeo je da ubedi Teslu da odr`i jo{ jedno predavawe, koje bi bilo organizovano u Kraqevskom institutu.
On je to u~inio na vrlo zanimqiv na~in, o ~emu Tesla pi{e u svojoj autobiografiji: „Bio sam ~ovek ~vrstih odluka, ali sam ubrzo podlegao sna`nim argumentima velikog [kotlan|anina. Gurnuo me je u stolicu i sipao pola ~a{e predivne sme|e te~nosti, koja se presijavala u svim duginim bojama i imala ukus nektara. ’Sada’, rekao je ’sedite u Faradejevoj stolici i u`ivajte u viskiju koji je on obi~no pio’. Gledano sa obe strane bilo je to zavidno iskustvo.”
Teslinim predavawima u Londonu prisustvovala su najzna~ajnija imena britanske nauke, osim Vilijema Kruksa, ~ije je radove Tesla ~itao jo{ kao |ak. Ali se sa ovim velikim engleskim fizi~arem i hemi~arem Tesla dopisivao. Predavawe je trajalo vi{e od dva sata i prekidano je ~estim aplauzima. Naro~it utisak na prisutne je ostavio kada je sa lako}om kroz svoje telo propustio 50.000 volti.
Krajem februara stigao je u Pariz, gde je ostao do po~etka aprila. U Gradu svetlosti odr`ao je ni{ta mawe uspe{na predavawa od onih londonskih. Tokom boravka u francuskoj prestonici susreo se sa mnogim zna~ajnim li~nostima poput belgijskog princa Alberta. Mnoge od wih poku{avao je da zainteresuje za svoje patente sa namerom da prona|e poslovne partnere i potencijalne finansijere za polifazni sistem. Povodom wegovih predavawa Margaret ^ejni ka`e: „Bio je ~udna pojava za katedrom, nalik na rode sa belom kravatom i u fraku, visok gotovo dva metra, jer bi tokom prikazivawa svojih opasnih eksperimenata obuvao cipele sa debelim |onovima od plute. Kada bi se zaneo opisivawem eksperimenata, wegov bi visok falsetan glas postao gotovo piskav od uzbu|ewa. Publika bi ostala prikovana melodi~nom bujicom wegovih re~i, igrom svetlosti i magije, i zurila bi u sve to kao u nekom transu. Budu}i da jezik nauke tad jo{ nije bio razvijen, Tesla je vizuelne efekte opisivao jezikom pesnika zaqubqenog u ples vatre i bleskova koji se odvijao pred wim.
Zaista se ~inilo da su mu oni jednako zna~ajni kao i zarobqavawe energije koja se skrivala u wima. Pa ipak, nijedan nau~nik ne bi mogao da ga optu`i da je zanemarivao tehni~ke pojedinosti.”
Tokom ovog boravka u Parizu dogodila se jedna mala anegdota, koju je Tesla kasnije prepri~avao prijateqima. Naime, on je tom prilikom odseo u jednom od najboqih pariskih hotela gde su odsedali najvi|eniji gosti.
Videv{i wegovu elegantnu xentlmensku pojavu, portir hotela obratio mu se tituli{u}i ga:
- Klawam se, Ekselencijo!
- Moja je titula vi{aupozori ga Tesla.
- Viso~anstvo? - promuca portir.
- Jo{ vi{a - ka`e Tesla.
- Veli~anstvo? - jedva izgovori portir.
- Jo{ vi{a - ka`e hladnokrvno Tesla.
Tu ve} portir zanemi, jer ve}e titule nije znao.
- Ja sam Srbin - rastuma~i mirno i dostojanstveno Tesla.
Svoj put i potragu za investitorima u Evropi nastavio je i nakon Pariza. U Gospi} se javio iz Pe{te gde mu je kroz par dana stigao telegram koji mu je uputio
OPRO[TAJ OD MAJKE
U zagreba~kom „Srbobranu” od 15. aprila 1892, objavqen je tekst o sahrani majke Nikole Tesle: „Za lijesom je stupao o`alo{}eni sin Nikola Tesla s dvije sestre, dva brata pokojni~ina i dve sestre, te unu~ad wezina. - U grobqu jo{ jednom otpoja pjeva~ko dru{tvo ’vje~naja pamjat’ i tad primi crna zemqa u wedra svoja smrtne ostatke ove znamenite starice, koja je dug svoj Srpstvu i ~ovje~anstvu odu`ila, jer je rodila i odgojila: velikog ~ovjeka. Neka joj je svjetao spomen u narodu srpskom!”
1812. - Kongres SAD usvojio je deklaraciju o objavi rata Velikoj Britaniji (Drugi rat za nezavisnost).
1936. - Umro je ruski pisac i utemeqiva~ socijalisti~kog realizma, Aleksej Maksimovi~ Pje{kov, poznat kao Maksim Gorki. Nakon 1917, kritikuju}i postupke sovjetskih vlasti, polemisao je s vo|om Oktobarske revolucije Vladimirom I. Lewinom i drugim ~elnicima boq{evi~kog vrha.
1940. - Francuski general [arl de Gol uputio je iz Londona ~uvenu radio poruku Francuzima u kojoj je sebe proglasio liderom „Slobodne Francuske”, a Francuze pozvao na otpor okupaciji od strane nacisti~ke Nema~ke.
ujak Petar: „Majka ti je na samrti, po`uri ako `eli{ da je na|e{ jo{ u `ivotu”. Ne ~ase}i ~asa krenuo je ku}i. Stigao je pre nego {to }e mu se majka upokojiti. Kada ga je ugledala, majka mu re~e: „Niko, diko moja”. Wene posledwe trenutke Tesla je proveo uz wu, duboko potresen neo~ekivanim nemilim doga|ajem. Smrt i sahranu protinice Georgine \uke, majke slavnog sina, propratila je onda{wa {tampa donose}i detaqe sa pogreba. U Srbobranu pi{e: „Gospi} (Lika), 8. april 1892. U ovom listu je ve} javqeno, da je na{eg slavnog i velikog u~ewaka elektrotehni~ara Nikolu Teslu sna{la quta `alost. Na veliku subotu u 1 sat izjutra umrla mu je majka, koju je jedinac qubio svim `arom velike du{e svoje. Te`ak je bio to udar za ~ovjeka s onako tankim, toplim we`nim ose}ajem, kakav provijava du{u tog velikog Srbina, a jo{ te`i, jer je do{ao iznenada, da ga slutio nije. Pre tri mjeseca javio se majci svojoj, da }e ku}i sti}i i majka ga je, ve} tad bolna svaki ~as o~ekivala, da ga bar jo{ jednom pritisne na svoje materinske grudi. Tri dana pred smrt materinu, javio joj se iz Pe{te - kamo je opet svojim poslom do{ao - i tek tada ga obavesti{e o bolesti wezinoj. Vaqani sin ostavi poslove nedovr{ene, pohita ku}i {to br`e moga{e i na|e majku jo{ `ivu, ali qutom boqeticom skroz iznemoglu. Jo{ je mogla sina poznati i zagrli- ti, jo{ se mogla {wim posledwi put oprostiti. Dan posqe toga ispusti plemenitu du{u ova plemenita starica. - ~udan slu~aj! Pre 13 godina le`ao je bolan otac wegov na samrtnoj posteqi. Iznenada sti`e sin ku}iza koga ni znali nijesu |e je - pade na krevet o~ev i otac kratko vrijeme posqe toga izdanu. Isto se ovo dogodilo i kod matere. (...)
l U slede}em broju: Pojava an|eoskog oblaka saop{tava maj~inu smrt
1942. - Ro|en je engleski muzi~ar Pol Makartni ~lan „Bitlsa”, jedne od najpopularnijih rok grupa u 20. veku.
1979. - Lider SSSR-a Leonid Bre`wev i predsednik SAD Ximi Karter potpisali su u Be~u sporazum o ograni~ewu strate{kog nuklearnog naoru`awa - SALT 2.
1983. - Sali Rajd postala je prva Amerikanka koja je poletela u svemir kao ~lan posade {atla „^elinxer”.
1993. - Savet bezbednosti UN odobrio je slawe 7.600 pripadnika mirovnih snaga („plavih {lemova”) u {est gradova u Bosni i Hercegovini.
1995. - Snage bosanskih Srba oslobodile su posledwe od 372 pripadnika mirovnih snaga u Bosni (Unprofor) koje su dr`ali kao taoce od kraja maja, nakon napada aviona NATO na srpske polo`aje u okolini Pala.
1996. - Bewamin Netawahu postao je najmla|i premijer u istoriji Izraela posle izborne pobede desne koalicije.
1997. - Lidera Crvenih Kmera Pola Pota zarobila je grupa wegovih biv{ih sledbenika i osudila na do`ivotnu robiju. Smatra se da je Pol Pot odgovoran za smrt vi{e od dva miliona kamboxanskih civila.
2001. - Oko 30.000 pripadnika sirijske vojske napustilo je Bejrut, nakon 25 godina prisustva u Libanu. Sirija je pozvana u Liban 1976. u sklopu arapskih mirovnih snaga koje su imale zadatak da ugu{e gra|anski rat u toj zemqi.
2004. - Evropski savet odlu~io je u Briselu da Hrvatskoj dodeli status zvani~nog kandidata za ~lanstvo u EU.
2010. - Umro je portugalski pisac i nobelovac @oze Saramago, autor romana „Jevan|eqe po isusu Hristu”, „Slepilo”, „Sedam Sunaca i Sedam Mese~ina” i „Godina smrti Rikarda Reissa”.
2010. - Umro arhitekta Bogdan Bogdanovi}, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, autor velikog broja spomenika posve}enih `rtvama Drugog svetskog rata. Od 1982. do 1986. godine Bogdanovi} je bio gradona~elnik Beograda. Po~etkom devedesetih godina zbog antimilo{evi}evskog anga`mana isteran je iz svog ateqea i alternativne {kole u Malom Popovi}u. Beograd je napustio 1993. i od tada je `iveo u Be~u.
Kako je 108 srpskih div-junaka odbranilo
granicu od 1.500 terorista OVK i NATO avijacije!
Tokom 67 dana neprekidnih borbi na obroncima Prokletija, grani~ari i pripadnici elitnih jedinica spre~ili su proboj neprijateqa u Metohiju. Odbrana dr`avne me|e odnela je 108 `ivota srpskih boraca.
Pre 27 godina, 14. juna 1999. godine, zvani~no je okon~ana Bitka na Ko{arama – jedna od najte`ih, najkrvavijih i najslavnijih bitaka u novijoj istoriji srpske vojske. Na jugoslovensko-albanskoj granici, tokom 67 dana neprekidnog pakla, pripadnici Vojske Jugoslavije uspeli su nadqudskim naporima i hrabro{}u da odbrane dr`avnu teritoriju od vi{estruko nadmo}nijeg neprijateqa, pretvoriv{i Ko{are u ve~ni simbol herojstva i `rtve za otaxbinu.
SILOVIT UDAR
NA VELIKI PETAK
Sve je po~elo na Veliki petak, u ranim jutarwim satima 9. aprila 1999. godine, kada je otpo~eo silovit i iznenadan napad sa teritorije Albanije. Oko 1.500 pripadnika teroristi~ke tzv. OVK napalo je rejon karaule Ko{are, uz direktnu logisti~ku, artiqerijsku i obave{tajnu podr{ku vojske Albanije i NATO instruktora. Na samom frontu, {irine nekoliko kilometara, u tom trenutku nalazilo se tek ne{to vi{e od 100 pripadnika grani~nih jedinica Vojske Jugoslavije. Vojni vrh SRJ je u tom periodu procewivao da }e kopneni napad najverovatnije krenuti iz Makedonije, gde je ve} bilo
stacionirano oko 16.000 NATO vojnika, pa niko nije pretpostavqao da }e glavni udar i}i preko Ko{ara, na surovim obroncima Prokletija. Ovaj deo teritorije bio je pod odgovorno{}u 125. motorizovane brigade, koja se u isto vreme borila sa teroristima u unutra{wosti Metohije i trpela neprekidne udare iz vazduha, zbog ~ega u prvim trenucima nije bila u potpunosti spremna da odmah zaustavi ovako masovnu agresiju. Zbog `estokih NATO napada i diverzija, ve}a pomo} grani~arima nije mogla da stigne istog trenutka.
AGRESORU SAMO MRVICE Ve} drugog dana bitke, 10. aprila, grani~ari 53. grani~nog bataqona, opkoqeni
sa tri strane, doneli su odluku da napustnu samu zgradu karaule Ko{are. Povukli su se i utvrdili na novoj liniji odbrane koja je, zbog konfiguracije terena, bila znatno pogodnija za borbu. Iako su svetski mediji odmah preneli da je tzv. OVK zauzela karaulu, to za agresora nije predstavqao veliki uspeh, jer je objekat bio okru`en brdima i izuzetno nepovoqan za odbranu.
Pomo} i poja~awe Vojske Jugoslavije ubrzo su stigli – na front su upu}ene stotine pripadnika pe{adijskih i elitnih specijalnih jedinica, ukqu~uju}i 63. padobransku i delove 72. specijalne brigade. Do 19. aprila linija fronta je pot-
puno stabilizovana, a sredinom meseca srpske snage su ovladale strate{kim vrhom Mr~aj. Od tog trenutka, pa sve do kraja bitke, polo`aji se nisu bitnije mewali. Na vrhuncu borbi, Vojska Jugoslavije je na ovom potezu imala izme|u 800 i 1.200 vojnika, dok je naspram wih stajala sila od pet do {est hiqada boraca zlo~ina~ke OVK, regularne albanske vojske i NATO-a. Ciq agresora bio je proboj u Metohiju, presecawe komunikacije \akovica-Prizren i kopnena invazija, ali su u tome potpuno osuje}eni. Uprkos svim naporima i nadmo}i, agresori su uspeli da zauzmu svega ~etiri kilometra u {irinu i do hiqadu metra u dubinu na{e teritorije. Bitka je zvani~no zavr{ena 14. juna 1999. godine, kada se na osnovu Kumanovskog sporazuma Vojska Jugoslavije povukla sa Kosova i Metohije i predala polo`aje snagama KFOR-a. Tokom 67 dana odbrane granice, `ivot za otaxbinu dalo je 108 pripadnika Vojske Jugoslavije. Me|u palim herojima bilo je 50 redovnih vojnika (od kojih su neki tek stigli na slu`ewe vojnog roka), 13 rezervista, 24 dobrovoqca, 18 oficira i podoficira, kao i dvojica dobrovoqaca iz Rusije i Ukrajine. U ovim borbama raweno je jo{ 256 srpskih boraca. Ova herojska i uspe{na odbrana dr`ave osta}e upam}ena kao prvi bezuspe{an poku{aj kopnene invazije na SR Jugoslaviju, a godi{wica ovog istorijskog podviga se obele`ila polagawem venaca i sve~anom akademijom.
Gradona~elnik koji je od Beograda napravio metropolu skon~ao u bedi, ~iste}i ulice!
Prvi ~ovek jugoslovenske prestonice od 10. januara 1935. do 13. septembra 1939. godine bio je ~uveni Vlada Ili}. Beograd je, za to vreme, prvi put postao prava, evropska metropola i grad koji je i{ao u korak sa svim svetskim trendovima.
Te{ko je pobrojati sve {to je u Beogradu ura|eno, izgra|eno ili zapo~eto u vreme Vlade Ili}a. Na ovoj dugoj listi nalaze se danas najprepoznatqiviji simboli prestonice – Vukov spomenik, staro Sajmi{te, zoolo{ki vrt… Polo`en je kamen temeqac za izgradwu hrama Svetog Save. Zavr{en je Dom narodne skup{tine i otvoren za javnost Muzej kneza Pavla (dana{wa rezidencija predsednika Srbije).
Na po~etku mandata Vlade Ili}a otvoren je most preko Dunava koji je spajao je Beograd i Pan~evo. Krenula je sa radom prva tramvajska linija koja je Beograd spojila sa Zemunom i uputila prestoni~ane na drugu stranu reke. Zato i `alosti ~iwenica da najve}i broj Beogra|ana o tom izuzetnom ~oveku danas ne zna skoro ni{ta! NAJBOGATIJI VLASOTIN^ANIN
Na inicijativu Vuka Bojovi}a, tada{weg direktora Zoolo{kog vrta, na Petrovdan 2009. godine, u Zoolo{kom vrtu je postavqena bista Vladi Ili}u kao wegovom osniva~u. Upravo ta vest pokrenula je profesora vlasotina~ke Gimnazije Sa{u Stankovi}a da po~ne da istra`uje `ivot i delo svog nekada{weg sugra|anina Vladu Ili}a. Rezultat wegovog sedmogodi{weg rada je prva kompletna sveobuhvatna monografija o Vladi Ili}u, pod nazivom “Prvi moderni gradona~elnik Beograda”. Vladimir (Vlada) Ili}, najmla|i sin Koste Mumxije, rodio se, po novom kalendaru, 19. septembra 1882. Osnovno obrazovawe je stekao u rodnom mestu Vlasotincu, a posle je {kolovawe nastavio u Be~u i Ahenu. Bio je prvi tekstilni industrijalac iz tada{we Srbije sa akademskim obrazovawem. Pouzdano se zna da je govorio francuski i nema~ki, a po nekim svedo~ewima i engleski jezik. Kao najobrazovaniji u porodici, Vlada se uskoro na{ao na ~elu velike tekstilne imperije – posle kratkog boravka u Leskovcu otac ga je poslao da vodi poslovawe koncerna u prestonici.
– Da je to bio dobar potez, pokaza}e godine koje slede, jer je Vlada ispoqio sve sposobnosti jednog industrijalca evropskog formata. Do po~etka Prvog svetskog rata
modenizovao je fabrike u Beogradu. One su te{ko o{te}ene i opqa~kane za vreme okupacije, ali ih je nakon rata Ili} obnovio i pro{irio proizvodwu i van granica nekada{we Kraqevine Srbije – pri~a Sa{a Stankovi}. Svetska kriza 1929. godine, izazvana krahom berze u SAD, pogodila je 1930. i kraqevinu Jugoslaviju i delimi~no i poslovawe Vlade Ili}a, ali je on uo~i rata 1939. po~eo na snabdeva vojsku ~ime je u~vrstio svoju industrijsku imperiju. – Nabavke za vojsku bile su unosan posao, jer su koli~ine bile ogromne i plasman robe zagarantovan. Time su se mogli baviti samo qudi od poverewa, svakako bliski vlasti. Krupan kapital i politika oduvek su i{li ruku pod ruku. To je jo{ jedan detaq koji obja{wava za{to su Vladu Ili}a smatrali za najbogatijeg Srbina izme|u dva svetska rata – obja{wava Stankovi}.
PRVI MODERNI GRADONA^ELNIK BEOGRADA
Ipak, ono po ~emu }e Vlada Ili} biti trajno upam}en je period koji je proveo na ~elu Beograda.
Pored o~iglednih menaxerskih sposobnosti koje je Ili} posedovao, kao ~ovek koji je godinama uspe{no vodio brojna preduze}a, wegovo dugogodi{we prijateqstvo sa knezom Pavlom Kara|or|evi}em bilo mu je od nesumwive pomo}i da postane gradona~elnik Beograda –isti~e Stankovi}.
Kao gradona~elnik, Ili} je izvr{io krupne reforme u gradskoj op{tini, umawio cenu elektri~ne energije i sredio finansijske prilike u gradskoj op{tini.
Anga`ovao se na re{avawu socijalnih problema, izgradwi radni~kih stanova, zdravstvenih ustanova i de~jih prihvatili{ta, {kola, uklawawu baru{tina, izgradwi parkova… Podigao je nekoliko bolnica u prestonici koje i danas slu`e istoj nameni.
Kruna u nepreglednom nizu, kako bismo danas, rekli “kapitalnih investicija“ koje su realizovane u nepunih pet godina mandata Vlade Ili}a, svakako je bilo otvarawe Beogradskog Sajma, simbola ekonomskog uspona prestonice u me|uratnom period.
RATNE GODINE I PROGON IZ SE]AWA
U burnim godinama pred Drugi svetski rat i u toku wega Vladino ime se pomiwe u presudnim trenucima opstanka nacije. Knez Pavle se savetovao sa wim oko svih va`nih politi~kih odluka, a krajem 1938. nema~ki poslanik u Be-
ogradu, fon Viktor Heren, Ili}a je predlagao za presednika Vlade {to je verovatno posledica Ili}evih poslovnih veza sa Nema~kom koje datiraju od po~etka 20. veka. Umesto toga, nakon po~etka Drugog svetskog rata, Vlada ili} se povukao sa pozicije gradona~elnika Beograda. Wegove fabrike su radile tokom rata, ali i bile o{te}ene prilikom bombardovawa i od strane Nemaca i od strane saveznika.
Posle rata Ili} je uhap{en i osu|en na kaznu robije od deset godina i na konfiskaciju celokupne imovine. Vlada Ili} je narednih sedam godina proveo u zatvoru u Sremskoj Mitrovici gde su mu biv{i radnici donosili pakete. Jedno vreme bio je ka`wen da ~isti beogradske ulice. Biv{eg gradona~elnika od pogubqewa je spasao li~no Vinston ^er~il koji je intervenisao kod Josipa Broza Tita – ka`e autor monografije o vlasotinskom industrijalcu i gradona~elniku Beograda.
Vlada Ili} je pu{ten iz zatvora krajem 1951. godine, ali nije stigao da u`iva u slobodi. Ubrzo je do`iveo {log i umro u potkrovqu ku}e svog ro|aka, 3. jula 1952. u najve}oj bedi. Siroma{nog i zaboravqenog, sahranili su ga nekada{wi radnici.
REHABILITACIJA
Okru`ni sud u Beogradu je februara 2009. usvojio zahtev za rehabilitaciju Vlade Ili}a i ni{tavnom proglasio presudu Vojnog suda iz 1946. godine. U obrazlo`ewu pi{e da je Ili} “morao da bude progla{en narodnim neprijateqem da bi ta osuda bila osnov i opravdawe za dr`avu, da preuzme wegovo bogatstvo“.
Potomci Vlade Ili}a i danas se bore kako bi povratili bar deo imovine svog slavnog pretka.
Bazilika Sagrada Familija zavr{ena
Bazilika Sagrada Familija u Barseloni, jedan od najambicioznijih arhitektonskih projekata u modernoj istoriji, dostigla je prekretnicu za koju su mnogi verovali da je nikada ne}e do`iveti. Posle 144 godine mukotrpnih izazova tokom izgradwe, kultna crkva koju je projektovao Antoni Gaudi zvani~no je zavr{ena. Kao u izuzetno slo`enoj slagalici, posledwi deo ovog arhitektonskog ~uda, monumentalni krst te`ak oko 100 tona, postavqen na vrh Kule Isusa Hrista sada je na svom mestu. Time je ova {panska modernisti~ka crkva postala najvi{a na svetu. Visoka je 172,5 metara i wenim zavr{etkom okon~an je jedan od najdugotrajnijih gra|evinskih poduhvata u istoriji arhitekture.
Postavqen iznad centralnog broda crkve i visok pribli`no koliko i zgrada od pet spratova, krst je proizveden u Nema~koj. Potom je dopremqen u [paniju u vi{e delova, nakon ~ega je sastavqen na samoj lokaciji.
Sve~ano otvarawe, kojem je prisustvovao Papa Leo XIV, poklopilo se sa stogodi{wicom smrti Antoni Gaudija. Ceremonija je ukqu~ivala sve~anu misu i papin blagoslov monumentalnog kerami~kog krsta koji kruni{e projekat koji je postao jedno od najprepoznatqivijih verskih i arhitektonskih obele`ja na svetu. Neizbe`no, papin blagoslov kule bio je obele`en verskim zanosom i divqewem prema ovom arhitektonskom ~udu. Ipak, protekao je u senci gra|anskih protesta protiv prekomernog turizma u Barseloni, visokih kirija i nedostatka pristupa~nog stanovawa.
GAUDI SADA MO@E
DA PO^IVA U MIRU
Iako je preostalo jo{ nekoliko godina dekorativnih i nestrukturalnih radova, zavr{etak Kule Isusa Hrista predstavqa zvani~an zavr{etak bazilike i ostvarewe prvobitne Gaudijeve vizije. Wegov tvorac sada, simboli~no re~eno, mo`e da „po~iva u miru“.
Gaudi je znao da ne}e do`iveti zavr{etak svog remek-dela, ali je nakon wegove smrti „nastavio da `ivi, tiho rade}i u mislima arhitekata koji su
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Va{a hrabrost da javno iznesete nepopularno mi{qewe pretvori}e vas u neformalnog vo|u. U qubavi, privla~i vas osoba koja ima potpuno druga~iji pogled na `ivot od va{eg, a razmena ideja bi}e strastvenija od samog fizi~kog kontakta. Zauzeti }e sa partnerom otkriti novi zajedni~ki hobi koji ukqu~uje boravak u prirodi i testirawe granica izdr`qivosti. Pripazite na zglobove.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Na poslu }ete dobiti priliku da radite na projektu koji zahteva va{u ~uvenu pedantnost i ose}aj za materijalnu vrednost. U qubavi, bi}ete skloni nostalgi~nim trenucima, ali }e vas partner iznenaditi ne~im modernim {to }e vas izbaciti iz zone komfora. Slobodni mogu da zapo~nu romansu sa osobom koju sretnu prilikom re{avawa administrativnih pitawa. Unosite vi{e magnezijuma.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
ga nasledili“. Kroz generacije projektanata i majstora koji su nastavili izgradwu bazilike nastoje}i da ostanu verni wegovim idejama.
„Verujemo da smo se veoma pribli`ili wegovim planovima za spoqa{wi izgled gra|evine“, rekao je za CNN Mauricio Kortes, meksi~ki arhitekta zadu`en za projekat.
KAMENA [UMA PUNA BOJA
Inspirisana prirodom, Sagrada Familija i daqe je jedinstvena me|u crkvama {irom sveta. Gaudi je zamislio baziliku kao kamenu {umu, sa razgranatim stubovima koji podse} aju na stabla drve}a i svodovima oblikovanim poput organskih grana, osmi{qenim da do~araju kro{wu `ivog {umskog sveta. Posetioci koji zakora~e u unutra{wost ulaze u prostor koji deluje prirodno, dinami~no i puno `ivota.[irom gra|evine, `ivopisna keramika, {areni vitra`i, biblijske scene isklesane u kamenu i zvonici prekriveni mozaicima prikazuju Gaudijev prepoznatqiv spoj vere, geometrije i prirodnih oblika.
MISTI^NA OPSESIJA
Za Gaudija Sagrada Familija postala je `ivotna misija, gotovo misti~na opsesija. Vremenom se ~ak preselio na gradili{te i u potpunosti posvetio projektu. Osmi{qavao je sve, od konstrukcije gra|evine do name{taja, skulptura i dekorativnih elemenata.
Svestan da nikada ne}e do`iveti zavr{etak crkve, Gaudi je ~uveno rekao: „Moj klijent ne `uri“, misle}i na Boga. Wegovo predvi|awe pokazalo se ta~nim. Tragi~no je stradao u junu 1926, nakon {to ga je udario tramvaj dok je pe{a~io ka crkvi. Zbog svog skromnog izgleda u prvi mah je zamewen za siromaha i preba~en u javnu bolnicu, gde je nekoliko dana kasnije preminuo. Nakon wegove smrti, izgradwa je vi{e puta odlagana zbog nedostatka finansijskih sredstava, politi~kih previrawa i razarawa tokom [panskog gra|anskog rata, kada su uni{teni mnogi wegovi originalni nacrti i modeli. Sada, vi{e od jednog veka kasnije, zavr{etak monumentalnog krsta na vrhu Kule Isusa Hrista i wegovo sve~ano otvarawe tokom godine u kojoj se obele`ava stogodi{wica Gaudijeve smrti predstavqaju sna`an simbol trajnog nasle|a ovog arhitekte.
Na poslu se o~ekuje da budete most izme|u dve sukobqene strane, {to }ete re{iti svojom uro|enom elokvencijom. U qubavi, o~ekujte poziv na putovawe koji se ne odbija, a koji dolazi od osobe koju ste do sada smatrali previ{e ozbiqnom za va{ ukus. Zauzeti Blizanci }e u`ivati u ve~erima ispuwenim dubokim razgovorima o smislu `ivota. ^uvajte se prehlade usled klima ure|aja.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Nagove{taj da }ete otkriti tajni put do zarade preko nekretnina ili porodi~nog posla. Va{a sposobnost da „pro~itate” qude pomo}i }e vam da izbegnete jednu nepovoqnu poslovnu ponudu. U qubavi, ose}ate potrebu da za{titite voqenu osobu, ali pazite da to ne pre|e u kontrolu. Slobodni Rakovi do`ive}e sudbinski susret pored vode, bilo da je to reka, more ili gradska fontana.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Va{a sposobnost da drugima prenesete znawe bi}e nagra|ena javnim priznawem. Mogu} je dobitak kroz saradwu sa prijateqima na inovativnom projektu. U qubavi, va{a potreba za grandioznim gestovima bi}e zadovoqena, o~ekujte od partnera ne{to {to ste mislili da se de{ava samo u filmovima. Slobodni Lavovi bi}e privu~eni osobom koja se bavi humanitarnim radom ili medicinom.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Kupovina pametnog ure|aja zna~ajno }e vam olak{ati svakodnevicu. Na poslu, va{a sposobnost da u moru informacija uo~ite kqu~nu sitnicu spasi}e projekat. U qubavi, stabilnost je re~ koja opisuje va{u nedequ. Sa partnerom }ete graditi planove koji se ti~u daleke budu}nosti i obrazovawa dece. Slobodne Device bi}e o~arane nekim ko je veoma ve{t sa re~ima i humorom.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Va{a objektivnost bi}e testirana, ali }ete iza}i kao pobednik. Na poslu se otvaraju vrata za saradwu sa velikom korporacijom koja nudi odli~ne uslove. U qubavi, neko iz va{e pro{losti poku{a}e da se vrati u va{ `ivot, ali vi ste sada na drugoj talasnoj du`ini. Zauzete Vage }e u`ivati u pozori{tu ili izlo`bi sa voqenom osobom. Pove}ajte unos vitamina C.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Mo`da }ete se baviti detektivskim poslom u privatnom `ivotu ili }ete na poslu raskrinkati ne~iju lo{u nameru. Izbegavajte nepotrebne rizike sredinom nedeqe. U qubavi, magnetizam koji zra~ite privla~i}e qude, ali vi }ete o~i imati samo za jednu osobu koja vas intelektualno provocira. Slobodne [korpije oseti}e jaku hemiju sa osobom u znaku Jarca ili Device.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Va{ duh `udi za prostorom i slobodom, pa }ete nedequ provesti planiraju}i veliku promenu mesta boravka. Na poslu }ete dobiti inspiraciju za novi marketin{ki pristup koji }e odu{eviti klijente. U qubavi, spontanost je kqu~. Izlazak koji nije bio planiran posta}e najlep{i trenutak u mesecu. Zauzeti Strel~evi }e zajedno sa partnerom investirati u opremu za kampovawe ili sport.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Iza va{e hladne spoqa{nosti kuca srce puno ambicije i vizije. Uspe}ete da ubedite saradnike u prednosti modernog pristupa radu. Finansijski, mogu} je priliv novca preko autorskih prava ili starog projekta. U qubavi, ozbiqan razgovor o zajedni~kom buxetu done}e olak{awe i boqu organizaciju. Slobodni Jar~evi mogu da na|u srodnu du{u preko zajedni~kih prijateqa.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Va{e metode u~ewa ili rada posta}e primer drugima. Na poslu, o~ekujte promenu u timu koja }e vam i}i na ruku. U qubavi, `elite eksperimentisawe i promenu dinamike. Partner }e biti odu{evqen va{om inicijativom da probate ne{to novo u spava}oj sobi ili u zajedni~kom slobodnom vremenu. Slobodne Vodolije }e privu}i osobu koja se bavi astronomijom ili programirawem.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Transformi{ite svoju kreativnu energiju u konkretan proizvod. Na poslu, va{a saose}ajnost prema kolegama stvori}e atmosferu poverewa koja je bila naru{ena. U qubavi, sawarewe o idealnom partneru moglo bi da se pretvori u stvarnost kada sretnete nekoga ko razmi{qa identi~no kao vi. Zauzete Ribe u`iva}e u miru pored voqene osobe. Posvetite se jogi ili istezawu.
CIFRA KOJU MOZAK NE MO@E DA ZAMISLI: Ilon Mask postao prvi trilioner u istoriji
Malo je poslovnih lidera koji su toliko prisutni u popularnoj kulturi kao Ilon Mask. On je upravo postao prvi bilioner na svetu odnosno vlasnik hiqadu milijardi. Ambiciozni preduzetnik, koji je postao centralna figura internet kulture, stekao je bogatstvo koje ga je u~inilo prvim ~ovekom na svetu ~ija imovina prema{uje jedan bilion dolara. Da bi se razumelo {ta zna~i posedovati bogatstvo od jednog biliona dolara, odnosno hiqadu milijardi, najlak{e je taj iznos pretvoriti u vreme ili potro{wu.
Kada biste svakog dana tro{ili po milion dolara, bilo bi vam potrebno ~ak 2.740 godina da potro{ite jedan bilion. Drugim re~ima, morali biste da po~nete jo{ u vreme anti~ke Gr~ke i Rimskog carstva, vekovima pre nove ere, i da svakog dana bez prekida tro{ite po milion do-
lara kako biste tek danas ostali bez novca. Kompanija SpaceX, koja zajedno sa Teslom predstavqa okosnicu Maskovog poslovnog carstva, prikupila je rekordnih 75 milijardi dolara u ju~era{woj inicijalnoj javnoj ponudi akcija (IPO). Re~ je o kompaniji koja se bavi razvojem raketne tehnologije, satelitskih sistema i ve{ta~ke inteligencije, a veliko interesovawe investitora pokazalo je da tr`i{te i daqe sna`no veruje u Maskove projekte.
Pre izlaska akcija na berzu, magazin Forbes procewivao je Maskovo bogatstvo na oko 780 milijardi dolara, {to je zna~ajno vi{e od bogatstva drugoplasiranog na listi najbogatijih qudi sveta, suosniva~a Alphabeta Lerija Pejxa.
„Druga najbogatija osoba na svetu do sada je imala oko 300 milijardi dolara, {to je mawe od tre}ine onoga koliko bi Mask mogao da vredi ve} sutra“, rekao je Met Djurot, zamenik urednika redakcije Forbes Wealth
Mask je globalnu slavu stekao zahvaquju}i Tesli i SpaceX-u, a pro{irio je svoj uticaj kupovinom dru{tvene mre`e Tviter za 44 milijarde dolara 2022. godine. Taj potez omogu}io mu je direktan pristup stotinama miliona korisnika {irom sveta i u~vrstio wegov status jednog od najuticajnijih glasova u raspravama o politici, imigraciji, dr`avnoj potro{wi i slobodi govora.
Ve}ina odmah posegne za magnezijumomuzrok no}nih gr~eva mo`e biti sasvim druga~iji
No}ni gr~evi su naj~e{}e bezopasni, ali wihovo ~esto ponavqawe ponekad mo`e ukazivati na zdravstvene probleme, zbog ~ega je va`no znati kada su razlog za brigu, a kada se mogu spre~iti jednostavnim promenama navika.
No}ni gr~evi u listovima prava su no}na mora za mnoge qude jer ih bude iz sna uz jak i iznenadan bol. Iako su u ve}ini slu~ajeva bezopasni, ako se ~esto ponavqaju mogu ukazivati na neki zdravstveni problem. Stru~waci obja{wavaju kako da brzo ubla`ite bol i smawite verovatno}u da se gr~evi ponovo jave.
Gr~evi u mi{i}ima naj~e{}e se javqaju no}u ili tokom odmora. Nastaju iznenada – mi{i} se naglo kontrahuje, postaje tvrd poput kamena i veoma bolan. Sam gr~ obi~no traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, ali neprijatan ose}aj i tupa bol mogu da potraju do jutra.
[TA URADITI
KADA SE JAVI GR^?
• Povucite stopalo ka sebi. To je najefikasniji na~in da istegnete i opustite mi{i}. Sedite u krevet sa ispru`enom nogom i lagano povucite prste stopala ka telu.
POSNI RECEPT
PASTRMKA SA PE^URKAMA
POTREBNO JE:
n 1 pastrmka od 1 kg, n limun, n 500 g sve`ih {ampiwona, n bra{no, n 2 glavice luka, n 2 {argarepe, n uqe, n so, n mleveni crni biber, n rukola ili per{un za dekoraciju.
PRIPREMA:
Pastrmka sa pe~urkama se priprema na slede}i na~in:
Pr`imo sitno seckani crni luk i {argarepu.
Posolimo i dodamo listove {ampiwona. Dodamo sok od pola limuna i pobiberimo.
O~i{}ene pastrmke posolimo sa svih strana, uvaqamo u bra{no i pr`imo u drugom tigawu.
Povr}e stavimo na ~iniju za servirawe i na wega pastrmku.
Dekori{emo seckanim per{unom ili rukolom.
• Stanite na nogu. Nekada poma`e da ustanete, oslonite te`inu tela na uko~enu nogu i napravite nekoliko sporih koraka.
• Masirajte list. Blaga masa`a mo`e pomo}i da se mi{i} opusti. Koristan mo`e biti i topao oblog ili tu{irawe toplom vodom.
• Izbegavajte nagle pokrete. Naglo iskakawe iz kreveta mo`e dodatno pogor{ati gr~ i poja~ati bol.
ZA[TO SE GR^EVI
JAVQAJU NO]U?
Lekari ~esto ne mogu da utvrde jedan jedini uzrok, ali postoje faktori koji pove}avaju rizik:
• zamor mi{i}a nakon dugog hodawa ili intenzivnog ve`bawa;
• dugotrajno sedewe bez kretawa;
• dehidracija, odnosno nedovoqan unos te~nosti;
• trudno}a;
• starost iznad 50 godina;
• uzimawe odre|enih lekova,
poput diuretika;
• bolesti krvnih sudova, nervnog sistema, {titaste `lezde ili bubrega.
Ranije se verovalo da su no}ni gr~evi uglavnom posledica nedostatka magnezijuma ili kalijuma. Me|utim, savremena istra`ivawa pokazuju da je problem slo`eniji i da su gr~evi ~e{}e povezani sa napeto{}u mi{i}a i nerava nego sa jednostavnim nedostatkom minerala.
KAKO SMAWITI RIZIK
OD NO]NIH GR^EVA?
• pijte dovoqno vode tokom dana;
• istegnite mi{i}e listova pre spavawa;
• izbegavajte dugo stajawe u mestu;
• omogu}ite nogama dovoqno odmora nakon napornih treninga;
• nosite udobnu i odgovaraju}u obu}u.
Mnogi qudi preventivno uzimaju magnezijum, ali nau~ne stu-
Za trovawe hranom nije uvek kriv posledwi obrok
Trovawe hranom jedno je od najneprijatnijih zdravstvenih stawa, pra}eno simptomima poput mu~nine, stoma~nih gr~eva, povra}awa i povi{ene temperature. Kada se pojave tegobe ve}ina qudi odmah posumwa na posledwi obrok koji su pojeli, ali uzrok ~esto nije tako lako utvrditi,. NAJVE]I MIT U VEZI
SA TROVAWEM HRANOM
Simptomi pojedinih vrsta trovawa hranom ne moraju da se jave odmah, ve} tek nakon nekoliko dana, pa ~ak i nedeqa od konzumirawa kontaminirane hrane. Zbog toga nije nu`no da su za tegobe odgovorni doru~ak ili kafa koje ste nedavno uneli.
Naj~e{}i uzrok trovawa hranom je norovirus, ~iji se simptomi obi~no javqaju u roku od 12 do 48 sati. Prenosi se konzumirawem kontaminirane hrane kao {to su {koqke, povr}e ili sve`e vo}e.
Me|utim, veoma je zarazan, pa se mo`e {iriti i kontaktom sa drugim qudima, a virus mo`e pre`iveti na povr{inama kao {to su pribor za jelo i posu|e. Naravno, ne poti~u svi patogeni trovawa hranom iz istih izvora niti imaju isti period inkubacije.
Mnogim patogenima je potrebno nekoliko dana da se razviju pre nego {to izazovu simptome. Salmonela, na primer, mo`e se
IZVOR VITAMINA A
dije nisu prona{le dovoqno dokaza da on poma`e ve}ini osoba koje pate od no}nih gr~eva. Iako neki prijavquju poboq{awe, redovno uzimawe suplemenata bez saveta lekara se ne preporu~uje.
KADA TREBA DA SE JAVITE LEKARU?
Posetite lekara ako:
• se gr~evi javqaju nekoliko puta nedeqno;
• noga oti~e, crveni se ili je topla na dodir;
• primetite slabost mi{i}a;
• ose}ate stalno trwewe ili
pojaviti do {est dana nakon konzumirawa i ~esto se nalazi u nedovoqno kuvanim jajima, `ivini i mle~nim proizvodima.
E{erihija koli mo`e izazvati simptome i do deset dana, a naj~e{}i izvori su nedovoqno kuvano meso, nepasterizovano mleko ili sok i neoprano vo}e i povr}e. Kampilobakter, jo{ jedan ~est patogen koji se nalazi u sirovom mesu, mleku i kontaminiranoj vodi, ima period inkubacije do pet dana.
KAKO SE ZA[TITITI
OD TROVAWA HRANOM?
Ponekad je trovawe hranom jednostavno van na{e kontrole. Me|utim, poznavawe nekoliko uobi~ajenih mitova o bezbednosti
LE^EWE BIQEM Kajsije treba {to vi{e jesti zbog ovih
Kajsije sadr`e visok nivo vitamina A koji va`an za odr`avawe zdravqa vida, ko`e i sluznica. Konzumirawe kajsija mo`e da nam pomogne u odr`avawu zdravih o~iju i ko`e, ali i da oja~a na{ imunitet. ANTIOKSIDATIVNA SVOJSTVA
Kajsije su tako|e bogate antioksidansima koji poma`u u za{titi tela od slobodnih radikala. Antioksidansi poma`u u smawewu oksidativnog stresa, koji mo`e da doprinese razvoju raznih bolesti. Dok jedemo ovo slasno vo}e poma`emo telu u borbi protiv {tetnih slobodnih radikala.
peckawe;
• gr~evi su po~eli nakon uvo|ewa novog leka;
• bol traje dugo nakon prestanka gr~a.
U retkim slu~ajevima, u~estali gr~evi mogu biti povezani sa bolestima krvnih sudova, poreme}ajima nervnog sistema ili metaboli~kim problemima. Ipak, kod ve}ine qudi problem se mo`e ubla`iti jednostavnim navikama poput redovnog istezawa, fizi~ke aktivnosti i dovoqnog unosa te~nosti.
hrane mo`e vam pomo}i da ostanete zdravi. Na primer, prawe vo}a, ~ak i onog sa nejestivom korom poput diwe, mo`e pomo}i u uklawawu {tetnih klica.
Tako|e, kori{}ewe termometra za meso prilikom pripreme `ivine, poput piletine i }uretine, osigurava da je meso temeqno kuvano – ne oslawajte se na sopstveni sud. I {to je najva`nije, ne perite sirovu `ivinu pre kuvawa, jer je to siguran na~in za {irewe bakterija i izazivawe ne`eqene unakrsne kontaminacije.
Jo{ jedan uobi~ajeni mit ti~e se ostataka hrane. Pretpostavka da je sav ostatak hrane bezbedan za jelo mo`e biti opasna. ^ak i ako hrana izgleda i miri{e dobro, hrana koja je predugo stajala u fri`ideru mo`e da razmno`i bakterije poput C. botulinum, salmonele, listerije i E. coli. Sve ove bakterije su obi~no bez mirisa i ne mewaju izgled hrane. Zato je kqu~no zapamtiti da nisu sva trovawa hranom ista. Dok neke vrste trovawa hranom mogu biti uzrokovane neopranim povr}em koje ste jeli pre nedequ dana, druge mogu biti uzrokovane nedovoqno kuvanim mesom koje ste pripremili sino}. Bez obzira na uzrok, simptomi su uglavnom isti – povra}awe i dijareja, koji obi~no prolaze sami od sebe.
U me|uvremenu, va`no je da se dovoqno odmarate, pijete puno te~nosti da biste ostali hidrirani i potra`ite medicinsku pomo} ako su va{i simptomi jaki ili se ne poboq{aju nakon nekoliko dana.
POBOQ[AWE PROBAVE
Kajsije sadr`e vlakna koja su kqu~na za zdravu probavu. Poznato je da su vlakna kqu~na u procesu regulacije crevne peristaltike, jer olak{avaju probavni proces i spre~avaju probleme poput zatvora.
ZA ZDRAVQE KO@E Zahvaquju}i visokom udelu vitamina C, kajsije podsti~u proizvodwu kolagena, koji je kqu~an za odr`avawe elasti~nosti i mladolikosti ko`e.
ZA ZDRAVQE KOSTIJU Odr`avawe zdravih kostiju kqu~no je za celokupno zdravqe tela, a kajsije mogu da nam
pomognu u tome. Bogate su mineralima poput kalcijuma, koji je esencijalan za izgradwu i odr`avawe jakih kostiju. Osim toga, sadr`e i druge minerale poput kalijuma i gvo`|a, koji tako|e igraju va`nu ulogu u zdravqu kostiju. PRIRODNI DIURETIK
Kajsije mogu da deluju kao prirodni diuretik. Ovo vo}e ima diureti~ka svojstva koja podsti~u izlu~ivawe vi{ka te~nosti iz tela i tako poma`u u odr`avawu ravnote`e te~nosti u organizmu spre~avaju}i nate~enost. Ovo je naro~ito korisno za qude koji se bore s edemom ili visokim krvnim pritiskom.
SKANDINAVKA UKR[TENICA
JAHOVI]
MATIJA ODMILA VOJNA JEDINICA U MAR[U (MN.)
KOMPOZICIJE ZA VE@BAWE
SIMBOL URANA INSEKT KOJI KOPA PODZEMNE HODNIKE
TA[KO NA^I].
KOALA, RO, APATRID, AGASI, MIRO, [IPTARI, IV, IJA, NACRTI,
OALAVITI, ROG, OVALAN, TESNACI, A, PORTIR, ^IR, ALIR,
LASER, EMINA, MATO, ETIDE, NO, O[URITI, SRXBA, ODAR, U,
ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
VODORAVNO: 1. Instrumenti za posmatrawe svetlosnog spektra, 2. Kova~ koji kuje kose - Prerada kovawem, 3. Morska {koqka, kamenica - Zec odmila, 4. Nota solmizacije - Stru~wak za gra|u qudskog tela - Nota solmizacije, 5. ^e{ki pisac Brezina - Indijski asket, 6. Tanasije odmila - Obara~, oroz na pu{ci, 7. Auto oznaka [panije - Glina, ilova~aMinistarstvo inostranih poslova (skr.), 8. Kupa, konus, sto`ac (geom.)Mesto kod ]uprije - Simbol urana, 9. Spratovi u zgradi - Persijanac, 10. Okrajak du` trupca - Francuski pisac Emil, 11. Simbol talijumaVeliki ameri~ki xip (mn.) - Inicijali vajara Loga, 12. Oni koji ri~uOrganska jediwewa izvedena iz amonijaka, 13. Urez, usek, `leb - Glava porodice, 14. Pripisivawe bo`anskih osobina, obo`avawe.
USPRAVNO: 1. Glasnici, kuriri - Napor u radu, 2. Dolazak u goste, vizita - Zadovoqiti `equ, 3. Estonac - Osiwe gnezdo - Vrsta, soj, 4. Afroazijska divqa ma~ka - Insekti koji `ive u ku}ama, 5. Otpaci od sena - Overilac - Simbol azota, 6. Oznaka za polupre~nik - Crni psi - Derivati amonijaka, 7. Katoli~ki iguman - Alke - Osiguravaju}i zavod (skr.), 8. Senior (skr.) - Vojni stare{ina - Glasovno podudarawe stihova, slik, srok (pesn.), 9. Prasi}i - Jednogodi{we prase, 10. Stara mera za te`inu (mn.) - Naseqe kod Herceg Novog - Hodati, 11. Uzvici - Dobro slobodnih seqaka (lat.), 12. Slonova~a (fr.) - Biqka s naduvenim plodom.
^uvena Srpkiwa napravila holivudsku karijeru, a onda se udala za ~oveka koji je bio besku}nik, danas zara|uju milione
Jedna od najuspe{nijih Srpkiwa u Holivudu, glumica Stana Kati}, stekla je veliku popularnost ulogom u seriji „Castle”, a malo je poznato da je iza we vrlo zanimqiva `ivotna pri~a. Stana je ro|ena u velikoj porodici jugoslovenskih emigranata, Petra i Rade. Weni roditeqi su se pre nekoliko decenija odselili u Kanadu, gde su dobili {estoro dece, Stanu, wenu sestru i ~etvoricu sinova.
Iako je ro|ena u Kanadi, Stana je vrlo ponosna na svoje srpsko poreklo, koje ~esto isti~e u prvi plan. Odmore neretko provodi u Srbiji kod ro|aka, a sre}u je prona{la u skladnom braku sa Krisom Srboqubom Brkqa~em.
Wihovi putevi su bili vrlo sli~ni, po{to su i Krisovi roditeqi napustili Jugoslaviju, odselili se u Australiju i tamo podigli sinove. Me|utim, on je jo{ kao tinejxer napustio porodi~ni dom i zapo~eo `ivot u Americi. U po~etku mu nije bilo lako, a jedno vreme je ~ak bio i besku}nik u Wujorku. Ipak, uspeo je da preokrene svoj `ivot – kasnije je zavr{io pravni fakultet, podigao kredit i pokrenuo posao sa prijateqima. Danas `ivi kao uspe{an biznismen u Los An|elesu.
Stana i Kris su imali jednu ozbiqniju krizu, kada su te 2007. godine raskinuli, ali su 2015. krunisali svoju qubav brakom.
EVO KAKO LEPA BRENA IZBEGAVA
PLA]AWE POREZA U SRBIJI: Menaxerima tra`i da joj ovako upla}uju novac
Peva~ica Lepa Brena ve} decenijama je jedna od najtra`enijih peva~ica u regionu, ali ne postoje zvani~ni podaci o tome da li ima firmu preko koje ugovara svoje nastupe.
Brenini nastupi ko{taju vi{e hiqada evra, a poznato je da deo tih prihoda mora da da na porez. Me|utim, kako bi zaobi{la ovaj zakon, Brena je odlu~ila da firmu registruje na Kipru, gde su porezi znatno mawi.
Peva~ica svoje nastupe u inostranstvu napla}uje preko of{or kompanije. Peva~ica je od menaxera koji su joj tada organizovali tezge u Nema~koj tra`ila da joj novac od koncerata upla}uju na ra~un wene kiparske of{or firme, i to pod stavkom „marketing i konsalting“.
Pored luksuzne vile na Be`anijskoj kosi, imaju i stan u Monte Karlu i ku}u u Majamiju. Tako|e, wihovi sinovi poseduje sopstvene stanove i ku}e.
ZDRAVKO ^OLI] ZARADIO MILIONE
TOKOM 2025. GODINE:
Peva~ nikad ne govori o novcu, ali podaci u APR-u govore sve
Peva~ Zdravko ^oli} i tokom 2025. godine imao je brojne uspe{ne koncerte {irom sveta, te ju je zavr{io sa velikim dobitkom.
Zdravko godinama posluje preko firme koja se vodi na wegovo ime, a Agencija za privredne registre pru`ila nam je uvide u wegove finansijske podatke.
Naime, tokom 2025. godine Zdravko je prihodovao ~ak 145 i po miliona dinara, dok je rashodovao „samo” 122 miliona. Nakon oporezivawa i pla}awa ostalih da`bina, firmi je ostao ~ist neto dobitak od oko 19 i po miliona dinara, odnosno pribli`no 168.000 evra.
Podsetimo, Zdravko je najpre `iveo na Dediwu, gde je prodao ku}u, nakon ~ega je kupio vilu u mirnom delu prestonice, u blizini Banovog brda. Me|utim, pre nekoliko godina je prodao porodi~nu ku}u na Ko{utwaku, i to za vi{e od milion evra i ponovo se vratio na Dediwe.
Spekulisalo se da je nedavno kupio i stan od 350.000 evra, koji je namenio }erkama, Uni i Lari. Wegove naslednica privla~e mnogo pa`we svojim luksuznim na~inom `ivota.
DRAGANA KOSJERINA PROGOVORILA O BRAKU SA STOMATOLOGOM:
”Ako morate na silu da budete tajanstveni da biste zadr`ali pa`wu partnera...”
Otkako je kao manekenka i voditeqka sportskih emisija kro~ila na javnu scenu, Dragana Kosjerina va`i za jednu od najlep{ih `ena na malim ekranima.
Karijeru je gradila temeqno, ponosna na svoje uredni~ke sposobnosti i uspe{ne transformacije iz informativnih u zabavne formate. Pored profesionalnih uspeha, voditeqka neretko isti~e i skladan privatan `ivot, podr{ku porodice i qubav prema suprugu, stomatologu Bojanu Perduvu, za kog se udala u julu 2024. godine.
Iako je ro|ena u Sarajevu, Kosjerina isti~e da je o~eva porodica iz Hercegovine, a maj~ina iz jugozapadne Srbije, te da je neizmerno ponosna na svoje poreklo.
Zbog rata, rodno Sarajevo je napustila kada je imala samo pet godina, a u po~etku je wena porodica tamo svra}ala iskqu~ivo kako bi posetila rodbinu i stare prijateqe. Ipak, vremenom je i sama izgradila povezanost sa tim gradom u koji i danas rado odlazi jer u wemu u`iva.
„Imam svoja omiqena mesta, omiqene kafi}e, parkove, {etali{ta, buregxinice, }evabxinice i sva ta mesta puna su pri~a, puna detiwstva, nekog pro{log `ivota i uspomena koje me obuzmu kad god tamo odem. Vra}am se sebi i svojima”, izjavila je Dragana.
Pored Sarajeva, najlep{e uspomene iz perioda odrastawa
ve`u je za selo u blizini Priboja, gde je kod bake i deke provodila vreme okru`ena prirodom, {to iz dana{we perspektive posmatra kao luksuz. Wena se}awa na to vreme podse}aju je na filmske kadrove prepune tr~awa po poqima p{enice, igrawa sa `ivotiwama i {etwi kroz {ume, pa se tako i danas prirodi uvek vra}a kada joj je potreban mir i nova vizura.
QUBAV BEZ „BELIH LA@I” I NEPOTREBNE TAJANSTVENOSTI
U svetu u kom su spletke neretka pojava, poznata voditeqka jasno stavqa do znawa da nije pristalica takvog pona{awa. Svoje tajne i nedoumice poverava samo porodici i uskom krugu najbli`ih prijateqa. Svoj jasan stav prema ogovarawu, Dragana najboqe opisuje re~ima:
„La`i ne volim, ako iz ma kakvog razloga ne mogu da iznesem istinu, radije pre}utim. Nisam tip koji voli spletke, intrige,
ogovarawa, to mi oduzima energiju, a ne donosi zabavu. Ovakav otvoren i iskren pristup prenosi i na svoj brak sa Bojanom. Prema wenim re~ima, u odnosu sa partnerom nema potrebe za usiqenom tajanstveno{}u. Wen savet za uspe{nu vezu zasniva se na me|usobnom uva`avawu: „Ako morate na silu da budete tajanstveni da biste zadr`ali pa`wu partnera, mo`da treba da promenite partnera. Partnerstvo je pravo tamo gde ima iskrenosti, istinske podr{ke i razumevawa.”
[to se ti~e svakodnevnog `ivota i razmirica, voditeqka navodi da joj sazrevawe i godine donose stalo`enost, te da sve re|e donosi odluke u afektu. Otkrila je i da wen suprug Bojan ne voli atmosferu prepirke, pa se eventualne nesuglasice re{avaju konstruktivno i brzo, a mir i sre}u u ku}i odr`avaju zajedni~kom spremno{}u da naprave kompromis i uvesele jedno drugo.
OVAKO JE PO^ELA QUBAV SLOBODE I VOJINA:
„Nije bila odu{evqena kada me je videla”
Poznati glumci Sloboda Mi}alovi} i Vojin ]etkovi} va`e za jedan od najskladnijih parova na na{oj javnoj sceni.
Oni su se upoznali na snimawu filma, a pre toga, Vojin je bio u braku sa novinarkom Nata{om Milovanovi}.
- Vojina znam jo{ od 17. godine, kada smo zajedno snimali jedan studentski film. Beskrajno je duho-
Kumovali su im Nikola \uri~ko i Nata{a Ninkovi}, a i Vojin je svojevremeno pri~ao o qubavi sa koleginicom.
- Se}am se prvog trenutka kada sam je ugledao, snimali smo ‘Zonu Zamfirovu’, a ona je bila studentkiwa. Nikada na taj na~in nisam gledao studentkiwe, naro~ito jer su ve}ina wih bile klinke. Pro{lo je nekoliko dana snimawa, pozvao me je snimateq da do|em da pogledam ne{to. Video sam je kao neko ko }e verovatno da snima, nisam je posmatrao kao lepa je ili na neki drugi na~in. Tada sam je prvi put zapazio. Ne mogu da ka`em da je bila prvi put odu{evqena kada me je videla, ali se smek{ala - rekao je Vojin jednom prilikom.
vit i divan ~ovek. Se}am se da smo te 2008. na snimawu serije proveli i wegov posledwi moma~ki dan, jer se narednog dana o`enio. U`ivali smo i sjajno se zabavili - rekla je Sloboda jednom prilikom.
Iako su prvo bili prijateqi, qubav je ubrzo planula, a Sloboda i Vojin su se ven~ali 12. maja 2008. godine u Crkvi Vasilija Ostro{kog na Be`anijskoj kosi.
]etkovi} je od svoje supruge stariji 10 godina, a kako ka`u, ta razlika samo im je pomogla da im odnos bude jo{ ~vr{}i.
- Imam tu sre}u da je Vojin stariji deset godina i u odnosu na mene mnogo je mirniji i stalo`eniji. On je taj koji ~esto smiruje neku situaciju. @ivi{ sa cimerkom pa se posva|ate, kamoli sa suprugom u braku. Na{ brak je stabilan, blago je napet i uzbudqiv, a ja to volim. Da je druga~ije, bilo bi mi dosadno - priznala je Boba.
- Kada je brak sklopqen iz qubavi i Bog vas pogleda da ste jedno za drugo, onda ide mnogo lak{e. Danas nije lako opstati u ovom ludilu dok svi jurimo za najosnovnijom egzistencijom. Veoma je te{ko u sve to udenuti qubav i ne biti umoran za sve te stvari, a u tome je kqu~no razumevawe supru`nika. I u na{em braku bude uspona i padova, ali svaki sukob re{avamo qubavqu - dodala je glumica.
Wujork Niksi su {ampioni NBA
Wujork Niksi savladali su San Antonio Sparse rezultatom 94:90 u petoj utakmici finalne serije NBA lige i tako u Teksasu stigli do ~etvrtog trijumfa u seriji i svoje prve titule prvaka jo{ od 1973. godine.
Niksima je ovo tre}a titula u istoriji, a prva jo{ od 1973. godine.
Kqu~ni trenutak dogodio se na 8,8 sekundi pre kraja, kada je San Antonio imao napad za izjedna~ewe, ali su igra~i tima iz „velike jabuke” napravili faul nad Dilanom Harperom, koji je proma{io oba slobodna bacawa, nakon ~ega je O Xi Anunobi uhvatio loptu i iznudio faul na sedam sekundi pre kraja.
Proma{io je prvo, pogodio drugo, Sparsi nisu uspeli da poentiraju po{to je Viktor Vembawama proma{io trojku, pa su Niksi stigli do dugo ~ekanog prstena.
Apsolutni heroj trijumfa bio je Xejlen Branson sa ~ak 45 postignutih poena, i to za 41 minut na parketu.
I ovoga puta Niksi su morali da jure prednost rivala, po{to je tim iz Teksasa imao i 16 poena vi{ka (31:15), i ~inilo se da }e Niksima biti potrebno pravo malo ~udo kako bi do{li do preokreta. No, ve} pre kraja druge deonice uspeli su da pri|u na 40:37, ali su se Sparsi u tre}oj deonici ponovo odlepili na velikih 70:55.
San Antonio je prednost ~uvao sve do rezultata 83:73, kada je tim iz Wujorka u{ao u veliku seriju, 15-2, i preokrenuo na 88:85, nakon ~ega Sparsi vi{e nisu uspeli da vrate vo|stvo.
Jesu izjedna~ili na 88:88, ali je tim iz Wujorka preko O Xi Anunobija u kqu~nim trenucima vratio rezultatski plus za kona~nih 94:90 i {ampionski prsten.
Pored Bransona, Mikal Brixis je imao 14 poena, dok je Xo{ Hart na 13 poena dodao i 11 skokova.
Kod Sparsa najboqi je bio Dilan Harper sa 25 poena, a Viktor Vembawama je ubacio 19 uz 14 skokova.
KALINI] PRVI PUT OTKRIO DETAQE: @eqko Obradovi}
u
a on mu je ovo odgovorio
Nikola Kalini} je dobio ponudu koju je kategori~ki odbio odmah. Ipak, sada je po prvi put progovorio da je ta opcija zapravo postojala.
Nenad Kosti}, novinar Arena sport, ugostio je u svom podkastu ko{arka{a Crvene zvezde Nikolu Kalini}a, sa kojim je razgovarao o brojnim temama iz sveta ko{arke.
Jedna od wih odnosila se na dolazak @eqka Obradovi}a u Partizan, kao i na mogu}nost da upravo Kalini} postane deo crno-belih.
Iskusni ko{arka{ potvrdio je da je kontakta bilo i otkrio kako je tekao razgovor sa trofejnim stru~wakom. „Bilo je nekog kontakta. Ne mogu ta~no da se setim da li pre ili posle wegovog dolaska u Partizan. Pitao me je kako razmi{qam o toj mogu}nosti, a ja sam mu odgovorio da uop{te ne razmi{qam na tu temu i da nema potrebe da daqe razgovaramo o tome“, rekao je Kalini}.
[OK NA SVETSKOM
PRVENSTVU: Selektor otpu{ten posle prvog kola
Svetsko prvenstvo je dobilo prvu trenersku `rtvu i to na prili~no bizaran na~in. Fudbalski savez Tunisa povukao je radikalan potez i uru~io otkaz selektoru Sabriju Lamu{iju odmah nakon prve utakmice grupne faze.
Razlog za ovakav ekspresan rez bio je rezultatski brodolom i prava bruka na premijeri, gde je [vedska deklasirala Tuni{ane sa ubedqivih 5:1.
^elnicima saveza nije trebalo mnogo vremena da preseku – odmah nakon me~a odr`an je krizni sastanak u svla~ionici gde je Francuzu saop{teno da je biv{i, {to je presedan kakav se retko vi|a na Mundijalima.
Ipak, debakl od [ve|ana bio je samo kap koja je prelila ~a{u, po{to u taboru afri~ke selekcije ve} mesecima vlada potpuno toksi~na atmosfera. Lamu{i je na klupu seo u januaru 2026. godine, ali je od samog starta bio osu|en na propast jer nikada nije dobio stvarnu podr{ku svla~ionice i javnosti.
Glavni problem le`i u ~iwenici da Lamu{i uop{te nije zaslu`an za plasman Tunisa na planetarnu smotru. Taj istorijski uspeh potpisao je doma}i strateg Sami Trabelsi, ~iju smenu igra~i nikada nisu preboleli. Francuski stru~wak je na kraju sam sebi potpisao presudu o~ajnim bilansom – na pet me~eva upisao je ~ak tri poraza, a wegova odbrana je primila po pet golova kako na premijeri turnira, tako i u pripremama protiv Belgije. Tunis je trenutno zakucan za dno grupe F, a predstoje im pakleni dueli protiv Holandije i
Japana. Iako ekipa teoretski jo{ uvek ima {ansu za plasman u nokaut fazu, ~itav tim se nalazi u stawu potpunog {oka, pa je te{ko o~ekivati ~udo. Da cela pri~a dobije obrise holivudskog filma, pobrinule su se glasine o Lamu{ijevom nasledniku. Fudbalskom ~ar{ijom je prostrujala vest da bi u`arenu klupu do kraja prvenstva mogao da preuzme legendarni Vahbi Kazri, koji bi se na{ao u nesvakida{woj ulozi selektora-igra~a. Zvani~na potvrda ove luda~ke {ok-terapije o~ekuje se u narednim satima od strane ~elnika saveza.
NOVI SKANDAL NA MUNDIJALU: Policija igra~e izbacila iz
autobusa i pretresala ih zbog droge
Fudbalska reprezentacija Urugvaja do`ivela je veliku neprijatnost pred me~ 1. kola F grupe Svetskog prvenstva 2026. godine u Sjediwenim Ameir~kim Dr`avama, Meksiku i Kanadi.
Jo{ pre po~etka turnira usled brojnih geopoliti~kih problema vi{e se pri~alo o stvarima koje nemaju veze sa fudbalom nego o samom sportu, pa je
tako sudbina reprezentacije Irana na Mundijalu bila u prvom planu.
Nije ni po~etak turnira protekao u boqem svetlu, te smo imali situaciju da je sudija iz Somalije vra}en u Istanbul nakon sletawa u Majami, zatim je jedan od sudija zadu`enih za VAR tehnologiju bio predmet istrage zbog problemati~nog znaka rukom pred jednu utakmicu, a najnovija kontroveza vezana je za reprezentaciju Urugvaja. Urusi su, naime, pred me~ protiv reprezentacije Saudijske Arabije, a nakon {to su stigli na Floridu, do`iveli veliku neprijatnost nakon {to su ih pripadnici policije izveli iz timskog autobusa, a potom pretresali na prisustvo droge.
Urugvajci su, sre}om, uspe{no pro{li ovaj „test”, nakon ~ega je usledila utakmica protiv Saudijske Arabije i remi, 1:1.
THURSDAY l ^ETVRTAK 18. 6. 2026.
SVETSKO PRVENSTVO
U
FUDBALU
2026. Ro|en u izbegli~kom kampu, a sada postao zvezda Australije
SKANDAL SA ZABRAWENIM ZNAKOM SUDIJE U PRENOSU VE] PROMENIO PRAVILA MUNDIJALA: Planeta grmi na Australijanca iz VAR sobe
Nezapam}en skandal potresa Svetsko prvenstvo 2026 u Severnoj Americi! FIFA je podigla hitnu uzbunu i pokrenula formalnu istragu protiv australijskog sudije [ona Evansa, koji je u TV prenosu napravio kontroverzni gest rukom koji se otvoreno povezuje sa grupama belih {ovinista i neonacista!
Evans je na utakmici grupe E, u kojoj je Nema~ka deklasirala Kurasao sa 7:1, obavqao funkciju pomo}nika u VAR sobi. Na ovom {ampionatu sveta uveden je protokol da se nakon intonirawa himni u prenosu predstave i arbitri iz video-tehnologije. Upravo u tom momentu, kada je re`iser prebacio kadar na VAR studio, Evans se nasmejao i desnom rukom spu{tenom nadole, uz telo, napravio obrnuti znak “OK”. [ta zapravo zna~i sporni gest?
Iako je ovaj znak sa spojenim palcem i ka`iprstom i tri ispru`ena prsta u normalnim okolnostima (kada je ruka podignuta) simbol odobravawa, u zapadnom svetu postao je izuzetno opasan. Kada je ruka spu{tena ispod pojasa, taj polo`aj prstiju formira slova “WP” {to je prepoznatqiv skra}eni simbol za “White Power” (Bela mo}). U nekim drugim, benignijim kontekstima, ovo se povezuje sa takozvanom “igrom kruga”, gde onaj ko napravi gest tera sagovornika da pogleda u wegovu ruku ispod struka, ali tajming i svest o kamerama odmah su upalili alarm kod miliona gledalaca.
Ugledni BBC je jo{ 2019. godine preneo da je ovaj znak zvani~no dodat na listu simbola mr`we, a Evansov potez je momentalno izazvao gnev na dru{tvenim mre`ama. Antidiskriminaciona mre`a “Fare” odmah je izdala o{tro zvani~no saop{tewe i uputila direktan zahtev ~elnicima FIFA da se Australijanac hitno spakuje i protera sa Mundijala.
Eksperti potvr|uju da ovaj gest jasno predstavqa izvrnuti OK simbol koji se u globalnim krajwe desni~arskim krugovima koristi kao simbol nadmo}i belaca. Za{to bi supervizor u VAR sobi koristio ovaj simbol u ta~nom momentu kada zna da su kamere uperene u wega? To mo`e zna~iti samo jedno – da namerno {aqe ekstremno desni~arski, neonacisti~ki simbol. Jasno je da ovaj zvani~nik vi{e ne sme da ima nikakvu ulogu na ovom Svetskom prvenstvu, navodi se u saop{tewu organizacije Fare.
Zanimqivo je da su svetski mediji primetili da su TV re`iseri ve} na naredne dve utakmice turnira potpuno prestali da prikazuju i predstavqaju sudije iz VAR sobe, kako bi se izbegli novi incidenti i neprijatne situacije.
Mundijalski debi na najve}oj sportskoj sceni obi~no se u medijima opisuje kao ostvarewe sna. Ipak, nastup dvadesetogodi{weg krilnog napada~a Nestorija Irankunde na stadionu u Vankuveru, 14. juna 2026. godine, predstavqa znatno dubqu pri~u o surovom odrastawu, odricawu i trijumfu voqe.
Postigav{i vode}i gol u {okantnoj pobedi Australije od 2:0 protiv favorizovane Turske u prvom kolu Grupe D, Irankunda je upisao svoje ime u istoriju kao najmla|i strelac „kengura“ na svetskim prvenstvima.
Ovaj uspeh nije do{ao preko no}i. Temeqi Irkaundine sudbine postavqeni su u vihoru rata. Wegovi roditeqi, Gideon i Dafroza, pobegli su iz rodnog Burundija zbog razaraju}eg gra|anskog rata. Spas su prona{li u izbegli~kom kampu Kigoma u Tanzaniji, gde je Nestori i ro|en 9. februara 2006. godine. Bez domovine i osnovnih uslova, porodica je tri meseca kasnije dobila azil u Australiji. Prvo su stigli u Pert, a 2013. godine su se trajno naselili u severnom predgra|u Adelejda.
U porodici sa osmoro dece, uspeh Nestorija Irakunde bio je zajedni~ki projekat. Wegova starija bra}a odrekla su se sopstvenih fudbalskih snova kako bi finansirala klupske ~lanarine, dok ga je otac, voza~ taksija, svakodnevno vozio na treninge. Po~eo je u lokalnom klubu Parafild Gardens, a potom pre{ao u ekipu Adelejda Kroacija Rejders. Zanimqivo je da je na po~etku igrao kao centralni defanzivac i da su mu idoli bili {toperi Barselone Karles Pujol i @erara Pike. Tek kada su treneri uo~ili wegovu neverovatnu brzinu, prekomandovan je u napad. Usledila je nestvarna sezona u kojoj je postigao 45 golova u mla|im selekcijama, {to mu je otvorilo vrata Adelejda Junajteda.
Sa samo 15 godina i 333 dana, debitovao je u profesionalnoj ligi protiv Melburn Viktorija, a ubrzo postao i drugi najmla|i strelac u istoriji takmi~ewa postigav{i gol iz slobodnog udarca protiv Wukasl Xetsa. Wegov vanserijski talenat odmah je zapao za oko evropskim skautima, a najkonkretniji je bio minhenski Bajern. U novembru 2023. godine dogovoren je transfer vredan preko 3,4 miliona evra, koji je realizovan u julu 2024, ~im je napunio 18 godina.
Dolazak u Minhen bio je ogroman korak. Iako je trenirao sa superzvezdama poput Harija Kejna, Tomasa Milera i Ser`a Gnabrija, Irankunda je minute skupqao uglavnom u drugom timu Bajerna. Nedostatak seniorskog fudba-
Pogledajte
{ta je Milo{ Degenek objavio posle pobede protiv Turske,
tu je i krst
Verovatno najve}e iznena|ewe u prvih osam utakmica Svetskog prvenstva u fudbalu dogodilo se kada su fudbaleri Turske do`iveli neprijatan poraz od Australije 2:0. Ta~no je da Turaka na Mundijalu nije bilo od 2002, ali je po sastavima dva tima, posebno u napadu, selekcija iz Evrope bila favorit.
Nestori Irankunda i Konor Metkalf su golovima sru{ili favorita, a svoj udeo u trijumfu imao je i biv{i igra~ Crvene zvezde i TSC-a Milo{ Degenek. Nakon emotivnog intervjua pre po~etka Mundijala, sada je do~ekao veliko slavqe. Fudbaler APOEL-a je utakmicu presedeo na klupi, a na svom Instagram profilu je objavio sliku u opremi „kengura” uz opis „Verujem”, a dodao je i srce i krst, pored zastave Australije.
Degenek je najavio da je Australija jedna od najspremnijih zemaqa na SP i da o~ekuje velike stvari, a sada je to polako krenulo da se ostvaruje.
la na najvi{em nivou po~eo je da ugro`ava wegove mundijalske snove. Nakon kratke pozajmice u {vajcarskom Grasoperu po~etkom 2025. godine, mladi fudbaler je pro{log leta povukao hrabar i kqu~an potez. Umesto da sedi na klupi bavarskog giganta, potpisao je petogodi{wi ugovor za engleski Votford u transferu vrednom oko ~etiri miliona evra.
„Bila je to te{ka odluka, ali moj najve}i ciq bio je da igram na Svetskom prvenstvu. Morao sam da imam minuta`u na terenu, a tamo je nisam dobijao“, izjavio je Irankunda, koji je u ^empion{ipu odigrao ~ak 40 utakmica, postigao ~etiri gola i zabele`io pet asistencija.
Selektor Toni Popovi} re{io je da rizikuje protiv Turske. Izostavio je dugogodi{weg kapitena i golmana Metjua Rajana, kao i zamenika kapitena Xeksona Irvina, poslav{i na teren tim sa prosekom od samo 24,6 godina –najmla|i u istoriji Australije na prvenstvima sveta. Dodatni motiv dale su prepotentne izjave kapitena Turske, Hakana ^alhanoglua, koji je tvrdio da je wegova ekipa talentovanija i da }e dominirati.
Odgovor je stigao u 27. minutu. Pol Okon-Engstler poslao je maestralan pas u prostor, Irankunda
je primio loptu u trku, jednim dodirom izbacio turskog defanzivca Meriha Demirala i matirao Ugurxana ^akira za 1:0. Usledila je proslava koja je obi{la planetu – Nestori je otr~ao do korner-zastavice i po~eo da je „boksuje“, imitiraju}i legendarnu proslavu Tima Kejhila, svog najve}eg uzora i najve}e legende australijskog fudbala. Pobedu je u 74. minutu potvrdio Konor Metkalf nakon solo prodora za kona~nih 2:0, dok je mladi golman Patrik Bi~ sa osam ~udesnih odbrana zaustavio sve poku{aje Arde Gulera i drugova. „Do{li su, pri~ali su, ali to nisu znali da poka`u na terenu. Mogu da pri~aju {ta god `ele, ali ako ne pru`i{ igru na terenu, onda nema svrhe“, poru~io je Irankunda nakon me~a ^alhanogluu, koji je i posle porazatvrdio da je Turska dominirala.
Nestori Irankunda danas je simbol moderne, multikulturalne Australije. Kao jedan od {estorice fudbalera afri~kog porekla u nacionalnom timu, uz prijateqa i saigra~a iz Votforda Mohameda Turea, on {aqe sna`nu poruku celom svetu. De~ak ro|en bez domovine u tanzanijskom pesku, danas je ponos nacije i nova zvezda svetskog fudbala.
