Srpski glas 17. septembar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

29

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/

godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 17.9.2020. z Year XXIX No.2414 SA/TAS - $4.00 WA/NT/

NSW Country/ACT - $4.50

Hramovna slava i osve}ewe SLAVQE NA Parohijskog doma VELIKO CENTRALNOJ OBALI

Intervju nedeqe

Darko Baji}, srpski re`iser, scenarista, producent

Balkan nije bure baruta ve} prostor za odmeravawe snage velikih sila

Strana 21

Strana 6

VE^NA KU]A 833 SRPSKA RATNIKA U TUNISU Imena mladi}a kojih se vi{e niko ne se}a, a od srpskih turista retko ko svrati u Bizertu Strana 20

Sportski vremeplov

Vladimir Beara, najboqi golman u istoriji jugoslovenskog fudbala i jedan od najboqih golmana sveta

Strana 29

Ro|en kao Srbin pravoslavac, a sahrawen kao Hrvat katolik

Restoran ”Madera”, ikona srpske zajednice Sidneja, nakon dve i po decenije uspe{nog rada, zatvorio je vrata

Остварен заједнички сан: Петар Тасић са портретом оца Радета

Kultni restoran „Madera“ prestao sa radom Strane 16, 17

Putopis

KATAKOMBE

Strana 19

Jedinstvene u svetu u manastiru Sveti Jovan, u gorwoj So~anici kod Leposavi}a

2

^etvrtak 17. septembar 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Policija ~uva i nelegalnu vikendicu Tomislava Nikoli}a

KO JE I KAKO IZNEO DOKUMENTA, DOSIJEA IZ HAGA O ZLO^INIMA OVK ?

Ha{ko tu`ila{tvo istra`uje slu~aj Pitawe je bez odgovora i velika tajna kako je ~etiri hiqade dosijea sa dokazima i imenima svedoka, koje su namewene radu suda za zlo~ine OVK u Hagu, zavr{ilo u kancelariji veterana OVK u Pri{tini u utorak 8. septembra ? Ovoliko broj dosieja najvi{e poga|a svedoke koji su, kao za{ti}eni svedoci ali javno ve} odavno dali iskaze Hagu.

Specijalno tu`ila{tvo Kosova najavilo je da se ne}e baviti istragom slu~aja sa dosijeima, koje je maskirani ~ovek doneo u kancelarije Organizacije ratnih veterana OVK u Pri{tini.

Kako se navodi u saop{tewu, slu~aj istra`uje Specijalizovano tu`ila{tvo u Hagu.

“Specijalno tu`ila{tvo Kosova primilo je brojna pitawa u vezi sa istragom dostave dokumenata Organizaciji ratnih veterana OVK, koja se potencijalno ti~u Specijalnog tu`ila{tva u Hagu. Specijalizovano tu`ila{tvo u Hagu trenutno istra`uje slu~aj. Specijalno tu`ila{tvo Kosova spremno je da pomogne, ako se tako ne{to zatra`i”, isti~e se u saop{tewu.

Specijalno tu`ila{tvo upozorava da bi otkrivawe dosijea i informacija o svedocima moglo rezultirati zatvorom, prema Krivi~nom zakonu Kosova.

“Specijalno tu`ila{tvo Kosova obave{tava javnost da neovla{}eno otkrivawe poverqivih dokumenata ili informacija u vezi sa za{ti}enim svedocima zna~i kr{ewe Krivi~nog zakonika Kosova i mo`e se kazniti zatvorom”, navodi se u saop{tewu Specijalno tu`ila{tvo za zlo~ine OVK u Hagu do sada je saslu{alo vi{e od 100 osumwi~enih i vi{e od 800 svedoka. ^ak u devet zemaqa EULEH je do sada istra`ivao ratne zlo~ine OVK dok se se svi ti podaci u startu ~uvaju u sedi{tu NATO –a u Briselu. Specijalni istra`ni tim Eulexa vodio je istragu o zlo~inima Oslobodila~ke vojske Kosova (OVK) u - Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Gr~koj, Turskoj, Izraelu kao i na samom KiM. Zoran Vla{kovi}

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas. com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Tamara Vuji}, Slavko Drqi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Toplica Mileti} (Adelajd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}, Neboj{a Ristivojevi}; tehni~ki urednik: Milijana Bjeli}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Policijska patrola koja bi trebalo da obezbe|uje Tomislava Nikoli}a, biv{eg predsednika Srbije, nadzire i nelegalnu vikendicu wegovog sina na Savskom nasipu.

Policijska patrola smewuje se ispred ulaza u nelegalnu vikendicu dva puta dnevno (u smenama od 12 sati). Pripadnika MUP ima i u civilu i u uniformi, i naoru`ani su.

Nekoliko stvari problemati~no je u ovom prizoru. Najpre, jasno je da biv{i predsednik po prirodi stvari treba da bude {ti}eno lice, kao i da policija treba da ga obezbe|uje kada pose} uje nelegalno sagra|enu vikendicu wegovih sinova. Ipak, problemati~no je da sam objekat bude pod za{titom, i to iz vi{e razloga.

Policija ne bi trebalo da obezbe|uje objekte (osim ako nisu u pitawu Vlada, Skup{tina, diplomatska predstavni{tva i sli~no), ve} li~nosti. Nije poznato da je nelegalna Nikoli}

eva vikendica dobila status objekta od posebnog zna~aja.

Osim toga, ova vikendica i nije direktno u Nikoli}evom vlasni{tvu, nego u vlasni{tvu wegovih sinova.

Marko \uri} novi ambasador Srbije u SAD Aktuelni direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju bi}e novi

ambasador Srbije u Va{ingtonu, potvr|eno je iz vrha vlasti.

Marko \uri}, poznat u Srbiji kao ~ovek sa najja~im aplauzom svome {efu, uvek spreman da tap{e, ~ak i pre zavr{enog govora, nagra|en tom zaslugom - ambasadorskim mestom

Jo{ uvek nije poznato kada }e \uri} stupiti na ambasadorsko mesto, ali o~ekuje se da }e u narodnom periodu biti zavr{ene sve neophodne procedure. Prema pojedinim izvorima, on }e se u Va{ingtonu na}i za dva-tri meseca.

Prethodnom ambasadoru \er|u Matkovi}u istekao je mandat, te je ambasada Srbije u SAD trenutno upra`wena.

Ranije se spekulisalo da }e \uri} zameniti lidera SPS Ivicu Da~i}a na mestu {efa diplomatije, {to je bilo podgrejano i wegovim prisustvom sastancima u Va{ingtonu, me|utim o~igledno je iza wegovog susreta sa najvi{im ameri~kim zvani~nicima bio drugi motiv.

ma {ta mi re~e?!

Dobio sam olovku, dobio sam olovku...

Nesta}emo od tolikih pobeda „Virus se tu ne pita…

Pobeda nad wim bi}e progla{ena kada Vladi to bude zgodno i kada se uklopi u datume. Neka virus zahvali ~iwenici da nam je predsednik zauzet pa nije zgodno pobediti virus na svoju ruku, ina~e bi mu ve} objavili ~ituqu. Toliko pobe|ujemo da mi ~isto do|e `ao {to imamo tako malo problema" (Glumac Milan Lane Gutovi} odgovara na pitawe kad }e na{a vlast opet proglasiti pobedu nad virusom)

„Zamislite, do{ao sam u Belu ku}u, onda ka`u – idete u Ovalnu sobu... Tramp sedi u foteqi, a meni donose stolicu prekoputa wega, na koju sedam.

Ne ma{tam ni o niskim strastima, ni o stolicama.

Probleme sa svojim snovima re{avajte kako ho}ete... Ovo je olovka koju }u da sa~uvam za sebe. Dobio sam je od Donalda Trampa, meni je dao. I dobio sam kqu~eve od Bele ku}e, rekao mi je da uvek mogu da u|em" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije)

Usta{oqubqe za po~etnike

„Crnogorci pevaju hrvatske domoqubne pesme jer nemaju svoje" (Slaven Letica, biv{i savetnik Frawe Tu|mana, o pevawu pesama Marka Perkovi}a Tompsona na skupu podr{ke dosada{woj crnogorskoj vlasti)

E to je patriota, tro{io bi milijarde, ali samo u svojoj dr`avi „Nisam ja kao biv{i ukrajinski predsednik Petro Poro{enko, koji je biznismen i milioner.

Nemam milione ili milijarde. ^ak i da ih imam, nikad ne bih napustio Belorusiju" (Predsednik Belorusije Aleksandar Luka{enko)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 17. septembar 2020. 3

Vlade Srbije, Kosova Ho}e li Nobel i SAD predlo`ene za u ^ipuqi}e?

Nobelovu nagradu za mir Pi{e: Ranko Pivqanin

Donald Tramp dobio je drugu odvojenu nominaciju za Nobelovu nagradu za mir, a vlade Kosova i Srbije prvu, a zbog sporazuma o ekonomskoj normalizaciji, potvrdio je na Tviteru specijalni izaslanik predsednika Trampa za mirovne pregovore Srbije i Kosova, Ri~ard Grenel.

Grenel je na ovoj dru{tvenoj mre`i podelio pismo Magnua Jakobsona, publiciste iz [vedske koji je tri strane nominovao za ovu presti`nu nagradu.

Ovo je druga nominacija u ovoj oblasti za ameri~kog predsednika, prvu je dobio zbog sporazuma izme|u Izraela i UAE koji je prethodio sporazumu Beograda i Pri{tine.

Ukoliko ova nominacija bude i prihva}ena, bi}e to druga Nobelova nagrada za mir dodeqena u vezi sa Kosovom.

Prvu je dobio finski diplomata i me|unarodni pregovara~

zadu`en za utvr|ivawe statusa Kosova, Marti Ahtisari jo{ 2008. iste godine kada je i predlo`io takozvani „Ahtisarijev paket“ set zakonskih normi na kojima je utemeqen ustav kojim je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost.

Na diplomatskim marginama i u deli javnosti, nekoliko godina se govorilo i o aspiracijama i mogu}nosti da tada{wi dijalo{ki Trojac – Federika Mogerini, Ha{im Ta~i i Aleksandar Vu~i} budu nominovani za ovu nagradu.

MUP i Vlada Srbije kriju koga je ~uvala `andarmerija na brodu narko dilera iz Jovawice Pro{lo je 24 sata od kada je portal Nova.rs MUP-u Srbije uputio pitawa o tome ko je i kojim povodom prisustvovao proslavi na brodu koji je - pod

~igled porodica koje su iza{le da pro{etaju Dor}olskim kejom, “usidrite”, napravite `urku i posadite vod `andarmerije sa dugim cevima da vas ~uvaju.

"stra`om" @andarmerije - u ranim popodnevnim satima krstario Dunavom. Odgovore do sada nismo dobili.

To da u Srbiji ima veliki broj {ti}enih lica – nije novost; to da ona vole da iskoriste svoje privilegije i zaobi|u pravila dobrog ukusa ili ona prema kojima `ivi ve}ina gra|ana Srbije – tako|e nije novost. Ipak, potrebna je solidna doza bahatosti da se nedeqom popodne, nao-

Prizor podse}a pre na, kako je to okarakterisala Marinika Tepi}, potpredsednica SSP, proslavu “kaste” koju ~uvaju “pretorijanci”.

Potpredsednica Stranke slobode i pravde postavila je na Tviteru fotografije na kojima se vidi da se “`urka” odr`ava na brodu Predraga Koluvije, narko dilera iz afere Jovawica, a koji se sad nalazi u vlasni{tvu BIA (nakon {to ga

je Koluvija poklonio Slu`bi).

I ta okolnost u najmawu je ruku neumesna.

Do objavqivawa ovog teksta, uprkos obe}awu, nije nam dat komentar iz kabineta premijerke Brnabi}, koji smo upitali da li je partnerka Ane Brnabi} bila na brodu (o ~emu govori Marinika Tepi}).

MUP, tako|e, do objavqivawa ovog teksta nije u potpunosti odgovorio na pitawa koja smo im poslali. Na pitawe da li je brod koji je obezbe|ivala @andamerija i na kome je organizovana `urka plovilo koje je svojevremeno osumji~eni Predrag Koluvija prvooptu`eni za aferu Jovawica poklonio BIA odgovoreno je da MUP pomenuti brod ne koristi, da nije u wihovom vlasni{tvu, i da ne znaju uslove kori{}ewa istog.

Na pitawe koga su @andarmi obezbe|ivali, me|utim, nije odgovoreno.

Ina~e, evo {ta ka`u propisi, {ta su zadu`ewa `andarmerije: “Obavqa obezbe|ewe objekata i li~nosti (sedi{ta stranih diplomatsko-konzularnih predstavni{tava u zemqi kao i diplomatsko-konzularnih predstavni{tava u inostranstvu, obezbe|ewe objekata od vitalnog bezbednosnog interesa za Republiku Srbiju, posebna obezbe|ewa {ti}enih li~nosti)”, navodi se u pravilniku MUP.

Kosovo je najskupqa srpska re~, ali, sve su prilike, da joj se ovih dana niveli{e akcijska cena a koliki }e biti popust zavisi od mnogo faktora. Najvi{e od na{eg glavnog trgovca i mr~idajzera koji je ve} napravio solidan diskaunt, ali ukoliko se jo{ i polakomi na {tap na ~ijem vrhu je oka~ena Nobelova medaqa ode srce Srbije po ceni nekoliko bubrega i eventualno neka jetra pride.

U om~u kojom se obmotava Srbija ne bi li se kona~no i formalno i na papiru odrekla svoje ju`ne pokrajine, upletena je i nit stokholmske {argarepe, pa smo tako tako ovih dana obave{teni da je podneta inicijativu za nominovawe vlade SAD, Srbije i samoprogla{enog Kosova za Nobelovu nagradu za mir.

Uradio je to {vedski poslanik, izvesni Magnus Jakobson koga je, kako je naveo, na to podstakao Va{ingtonski sporazum izme|u Beograda i Pri{tine o normalizaciji ekonomskih odnosa, {to smatra trasirawem puta za postizawe mirovnog sporazuma dveju strana. Ina~e, gospodin Jakobson je o~igledno dobro upu}en u politiku cena u okvirima trgovine balkanskim teritorijama, interesima i vrednostima, pa je tako u aprilu izda{no pomogao kosovsku borbu protiv korone sa 200 evra, a sada je ovom inicijativom hteo da podstakne prelazak „iz hladnog u topli mir“. Izgleda je na pravom tragu, jer ve} svi ose}amo kako ovde rapidno raste temperatura i da }e se taj „topli mir“ meriti Celzijusima grotla jednog `ivog vulkana. Takvi su ti hladni severwaci, oni bi samo da je toplo, pa nek ko{ta {ta ko{ta.

Pa da vidimo, ako Nobelov komitet iz koverte izvu~e Trampa, Vu~i}a i Hotija, po kojoj }e to ceni oti}i Kosovo za koje smo se zakliwali da ga ne}emo dati ni za {ta ({to je, tako|e, impliciralo jedan drugi katastrofi~niji ishod – da ode za xabe). Idemo dakle, na omiqeni teren na{eg maga brojki, algoritama i vi{e matematike i ra~unajmo. Sama medaqa te`i 175 grama osamnaestokaratnog zlata i kada se ta grama`a pomno`i sa 2.530 dinara koliko je najve}a cena tog zlata ispada da vredi 442,750 dinara, to jest ne{to mawe od 3.400 evra. Otprilike, polovan „reno“ star deset godina ili po ~etiri letwe i ~etiri zimske gume za one Vesi}eve „lendrovere“ koje nas osmatraju okom sokolovim. Sa ove simboli~ne strane,dakle, bagatela.

Ako, pak, uzmemo ~iwenicu da je nov~ani iznos nagrade negde oko milion evra i vode} i ra~una da se ta cifra deli na tri dela, kad se odbije Trampov i Hotijev deo, na{em

„nobelovcu“ ostaje tri~avih 333 tisu}e evra, {to opet izgleda bedno. To mu do|e neka minimalna cena „ugradwe“ u tenderske poslove „esenes“ preduze}a, a nisam siguran ni da li bi se sa tim novcem mogao izgraditi i jedan kontejner na mestu gde }e administrativna linija biti pretvorene u zvani~nu granicu Kosova i Srbije. Sve u svemu, jeftino}a: mo`da mogu oni bubrezi ali beli, a jetra te{ko.

Otkud, ~emu i za{to ovaj cirkus oko Nobelove nagrade za mir kojom bi trebalo da se okite tri opskurna lika za formalizovawe amputacije 15 odsto teritorije jedne suverene dr`ave? Sumwam da je onaj [ve|anin bio dokon i sklon }osawu i sprdwi, pa je tvitnuo predlog i predao nominaciju [vedskoj akademiji nauka koja dodequje Nobelove nagrade. Pre }e biti da je neka nevidqiva ruka wemu dodala probni balon da ga on naduva i pusti sa dalekog severa iz nekoliko razloga.

Prvo, ako jo{ ni{ta nije re{eno, da se ovom primamqivom {argarepom stvar pogura, ubrza i u~ini va`nom a i da se na{ pregovara~, slab na po~asti, odlikovawa i sa opsesivnom `eqom da se naseli u istoriji, prelomi i omek{a. (Uzgred, ne znam {to je Jakobson nominovao Vladu Srbije, koliko znamo Ana Brnabi} i dru{tvo iz Nemawine sa ovim pregovorima imaju veze koliko i ja sa budvanskih pla`a gde se `uqam i pe~em na onom {qunku, isprobavaju}i kako }e da izgleda taj „topli mir“. Mogu vam re}i, pe~e a o}e i da se pocrveni, naro~ito ako se ima obraza.)

Drugo, ako je stvar sa priznavawem Kosova re{ena ( a sve miri{e na to da jeste) onda bi Nobelovi medaqon~i}i i nov~ani sitni{ trebali da kompenzuju i amortizuju taj istorijski poraz dr`ave Srbije u wenom javnom mnewu i da nam se sve to predstavi kao na{a velika `rtva za mir i ~ove~anstvo, posle koje }e nas tap{ati po ramenima dok ne pomodre. Dodu{e samo po onom levom, desno }e biti odse~eno zajedno sa rukom kojom smo se dr`ali za to par~e svoje svete zemqe.

Dakle, ukoliko se predsednik Srbije, ovim povodom, okiti tim priznawem bi}e to najnedostojnije i najproblemati~nije odlikovawe koje je jedan ovda{wi dr`avnik primio i `ig na vratu onog koji }e ga nositi i sa kojim ne}e mo}i ni smeti me|u svoj narod. Mo`e, eventualno, da ga strpa u xep i odnese u one ^ipuqi}e, rodno mesto svojih predaka i zatrpa ga tamo u neku duboku rupu. Iako je zlatno,raspa{}e se sigurno, jer je u startu bilo trulo.

4

SRPSKA POSLA

^etvrtak 17. septembar 2020.

PRODAT SIMBOL PRESTONICE

Prvi oblakoder u centru grada iz ruku svih Beogra|ana, posle 46 godina je pre{ao u ruke jednog gazde Prodata „Beogra|anka“, po mizernoj ceni kvadrata, kupila ju je firma osnovana pre nekoliko dana Iz drugog poku{aja i skoro neprimetno prodata je Beogra|anka. Skoro 20 hiqada kvadrata kompanija MPP New Project platila je 16,5 miliona evra, {to je ujedno bila i po~etna cena. Ta firma bila je jedini ponu|a~, a pa`wu javnosti privukla je po tome {to je tek nedavno osnovana.

Ujedno je i }erka firma investicionog fonda Marera propertis koji posledwih godina ure|uje poslovne komplekse na atraktivnim lokacijama u Beogradu i Novom Sadu, dok se wihovi saradnici povezuju sa gradskim i dr`avnim zvani~nicima.

Prvi oblakoder u centru grada iz ruku svih Beogra|ana, posle 46 godina je pre{ao u ruke jednog gazde. Ta~nije gazdarice. Jer, palatu Beograd je kupila }erka firma investicionog fonda Marera propertis. Nadmetawa nije bilo, pa je sve trajalo tri i po minuta. Tako je predaju Beogra|anke privatnom kapitalu video ovaj Beogra|anin.

"Sem dve predstavnice ponu|a~a, ~lanova komisije i mene, nikog nije bilo tamo i sve je pro{lo nekako u prijateqskom tonu izme|u komisije i ponu|a~a, ~ak na kraju je zakqu~eno s tim da se treba komisija pozvati da vidi kakav je pogled sa Beogra|anke", ka`e Dobrica Veselinovi} iz inicijative Ne davimo Beograd.

Za Beogra|ane su uz ovu zgradu oti{le i wihove uspomene.

"Beogra|anka mi je Paket aran`man i sad je prodata", "Rasprodaja uspomena", "Beogra|anka prodata za 16,5 miliona evra", "Skupqi kvadrat na periferiji Grocke nego u centru grada", "Svaki dan pqa~ka nova. #beogra|anka", "Prodata Beogra|anka, {ta je slede}e" - neki su od tvitova kojima su oni komentarisali ovu prodaju.

Doma}ini koji od danas mogu da se pohvale

vidikovcem sa neprocewivim pogledom postoje tek dve nedeqe. U kasi imaju svega sto dinara, a obavezali su se da }e u naredne tri godine u Beogra|anku da ulo`e najmawe osam miliona evra. To ne bi trebalo da bude problem, jer roditeqska firma nov~ano boqe stoji. Prema proceni novinara Mi{e Brki}a, na tr`i{tu nekretnina u Beogradu "`ari i pali".

"Ima vrlo povla{}en status i dobija velike poslove i vredne poslove, {to sve mo`e da izazove sumwu u jednu vrstu dogovora izme|u biznisa i politike i to se na slu~aju Beograda i na slu~aju Novog Sada vidi veoma jasno", ocewuje Brki}.

Me|u poslovima Marera Propertis je i kupovina zgrade Beka na Dowem Dor}olu. U svom portofiqu navode jo{ nekoliko sli~nih poslovnih centara. Direktorica fonda kao i firme vlasnice Beogra|anke od jula je Milana Sre}kov. Wen prethodnik u Mareri bio je Rus Oleg Novikov. Tu izmenu APR-u prijavio je advokat Igor Isailovi}.

Wega je za svoje poslove anga`ovao ministar finansija Sini{a Mali, a sa odlaze}om predsednicom Vlade bio je ~ak i suvlasnik firme.

"Bilo je za o~ekivati da ceo posao oko Beogra|anke ostane, da tako ka`em, u krugu familije, dakle u krugu SNS politike", navodi Brki}.

Ruski fond, kako ga je u svom tekstu nazvao, Brki} je istra`ivao 2019. godine, jer je u medijima pomiwan kao mogu}i graditeq Beograda na vodi 2. Tada je ustanovio da on zapravo ne postoji, a registar APR da postoji. Ali na Kipru. Tamo se nalazi Marera Real Estate Limited, stopostotni vlasnik Marera Properties, dok je stvarni vlasnik Vladimir Zubrilin, ~ovek sa paso{em Malte.

"Moja istra`ivawa su pokazala da vlasnik te firme na Kipru jeste dr`avqanin jedne isto~ne dr`ave, ali i u tom istra`ivawu sam stekao utisak da kapital nije samo wegov nego i da poti~e sa ovih prostora", dodaje Brki}.

Novi vlasnici o poreklu kapitala i na~inu na koji su posao dobili nisu govorili, samo obe}avaju da }e joj vratiti stari sjaj, kroz, inovativni dizajn i aktuelne trendove.

R. N.

@IVETI

U SRBIJI  On je na{ politi~ki istomi{qenik od ~ijih se stavova najo{trije ogra|ujemo!

 Iznenadio sam `enu za godi{wicu braka. Nisam se setio da nam je godi{wica!

 Qubimo im skute. Bila je to qubav na prvi pogled.

 Fasciniraju me tajne organizacije o ~ijim se poslovima i ~lanovima malo zna. Bilderber{ka grupa, Trilaterala, Slobodni zidari, Agencija za saradwu sa Rusijom i Kinom Tome Nikoli}a...

 Te novine ~ita obrazovanija publika. Ona koja ume da ~ita.  Ima li kod vas kriti~kog razmi{qawa? Ma kakvi, jedva da ima i obi~nog...  Ja sam imao i dedovinu i o~evinu, a moj sin }e imati samo dedovinu... Polaze}i od sebe, na{ ministar je izjavio da gra|ani danas mnogo boqe `ive nego ranije.  Dva naroda dogovorila su se da svoje vekovno prijateqstvo po~nu da grade koliko sutra...

 Sredina, pomeri se malo napred! Da u|e jo{ jedna istorijska pobeda.  Jedan razbojnik je jutros u{ao u banku sa namerom da je opqa~ka. Posle razgovora sa slu`benikom uzeo je gotovinski kredit na tri godine i najpovoqnijom kamatom na tr`i{tu...  Su|ewe }e se ponavqati sve dok i ubice i `rtva ne budu zadovoqni presudom!

LAKU NO], BEOGRADE...

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Dobar ili lo{, `ivot je `ivot; to shvati{ tek kada treba da rizikuje{“ „Ne mo`e{ svakog dana da u~ini{ veliko delo, ali zato mo`e{ dobro“ „Bolje je `iveti makar i jedan dan kao lav, nego stotinu godina kao ovca“ Narodne poslovice

„@ivot je kratak, ali trag od `ivota mo`e dugo trajati“

Isidora Sekuli}

„Nikad jedan r|av ~ovek nije u stawu da u~ini qudima onoliko zla koliko jedan zao jezik; jer ru`ne re~i ostanu i kad se ogovara~ zaboravi“ Jovan Du~i}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 17. septembar 2020. 5

Od kra|e automobila do naslednika Eskobara:

TRANSFER NOVCA

OBAVEŠTENJE KLIJENTIMA

Povodom novonastale situacije izazvane virusom COVID-19 preporučujemo vam da podatke o transakciji dostavite;

TELEFONOM

ONLINE

a uplatu izvršite kreditnom karticom ili preko našeg Portala www.beoexport.com.au internet bankingom (i uštedite 20% na troškovima transfera) Smanjujući broj gotovinskih uplata u glavnoj kancelariji, zajedničkim naporom sprečavamo dalje širenje virusa! I u ovim, nesigurnim vremenima, možete računati na nas!

NUDA! PO NA SEB APRIL-JUNVažiPO do 30.06.2020.

0

$

KAKO JE SRPSKA MAFIJA POSTALA SVETSKI LIDER U [VERCU KOKAINA Do pre desetak godina, srpska javnost sali o Srbinu sa nadimkom „Tito“, vo|om nije znala da su ovda{wi „`estoki momci“ peruanskog narko-kartela koji je postao takore}i globalni {ampioni u discipli- „kqu~ni igra~ za me|unarodni transport ni {vercovawa kokina na veliko. A onda kokaina“ i zna~ajniji od El ^apa. O misteje u oktobru 2009. godine u zajedni~koj ak- rioznom „Titu“ se znalo samo da se nekada ciji DEA, BIA i urugvajske policibavio boksom i da ima izme|u 45 i je zapleweno 2,8 tona kokaina 50 godina.

Krajem na jahti „Maui“, u luci SanBo`idar Spasi}, biv{i tjago Vaskes, 25 kilometara visoki funkcioner jugoslojuna 2015. {panska zapadno od Montevidea. venske Slu`be dr`avne policija zaplenila 3,5 Tada su uhap{eni bezbednosti ka`e da je tona kokaina i 9,3 miliona Urugvajac i Srbin, a nejo{ po~etkom osamdeseevra, a me|u krijum~arima koliko meseci posle zatih godina jugoslovenska su bili i dr`avqani plene droge, srpska ali i mafija u kojoj su predwa~isvetska javnost saznale su li Crnogorci, Srbi i BoSrbije da je vlasnik zaplewenog kosanci, po~ela na teritoriji kaina Pqevqak Darko [ari}, Nema~ke da preuzima odre|ene ~ovek koji je u to vreme dobro razraposlove, ~ak i od italijanske mafije. dio svoj legalni biznis u Srbiji.

Tada su, dodaje Spasi}, sa kra|a auto[ari} kome se jo{ uvek sudi pred srp- mobila, prostitucije, trgovine qudima i skim Specijalnim sudom za organizovani obijawa zlatara jugoslovenski mafija{i kriminal, danas se nalazi na petom mestu po~eli da se usmeravaju na {verc droga. najbogatijih narko-bosova u svetu, a vredOd telohraniteqa i nost wegove imovine procewena je na 27 Eskobarovih „mula“ do milijardi evra, preneo je Telegraf.

I posle [ari}a, „padali“ su brojni „samostalnih privrednika“ srpsko-crnogorski „distributeri“ kokaiVe} devedesetih godina imali smo na {irom sveta. Tako je, na primer, krajem slu~ajeve da su pojedini pripadnici juna 2015. {panska policija zaplenila 3,5 srpskog podzemqa i{li kod Eskobara tona kokaina i 9,3 miliona evra u okviru da sa wim ugovaraju poslove, isti~e akcije razbijawa me|unarodne mre`e kriSpasi}. jum~ara droge „Vinetu”, a me|u krijum~aTo su bili po~eci, ali je ve} sredirima su bili i dr`avqani Srbije, biv{i nom devedesetih i oko 2000. godine deo pripadnici vojske. srpskih mafija{a, koji su ovde zapali u velike probleme, preselili se u LatinOd pqa~ka{a zlatara do Ameriku, najpre u Kolumbiju gde su ve} petog najbogatijeg mafija{a sku imali „otvorena vrata“ i Venecuelu, a sad ih ima i u drugim zemqama, dodaje on. u svetu i „Tita“ „Oni su se tu, pre svega, pojavqivali Mesec dana ranije, zaplewena je 1,1 tona kokaina, na jahti „Amsterdamer“, u kao 'mule' – prenosioci droge, ali su is{panskim teritorijalnim vodama, a u spe- po~etka bili telohraniteqi, s obzirom cijalno pravqenim bunkerima prona|ena da je latinoameri~ka mafija imala ubije droga, koja je prevo`ena iz Ju`ne Ame- ce, ali ne i telohraniteqe. Radili su rike u zapadnu Evropu. Uhap{ene su tri za novac a tokom vremena su im wihovi bosovi davali odre|ene koli~ine droge osobe, dva Hrvata i jedan Srbin.

Pro{le godine, svetski mediji su pi- i tako je srpsko-crnogorsko podzemqe

-

Na iznose od $3,000 do $10,000

-

TROŠKOVI TRANSFERA TROŠKOVI POSREDNIČKIH BANAKA

Na iznose od $10,000+ dodatna ušteda uz povoljnjiji devizni kurs!

GARANTUJEMO VAM ZNATNU UŠTEDU

I POVOLJNIJE USLOVE OD VODEĆIH BANAKA U AUSTRALIJI!

02 8781

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Pon - Pet 9-17h Sub 9-12h po~elo da poseduje odre|ene koli~ine droge koje je slobodno moglo da prebacuje u Evropu“, ka`e na{ sagovornik.

Ispo~etka su to bili „sitni dileri koji su avionom prebacivali po kilo – dva kokaina“, da bi ubrzo ustanovili da brojni brodovi plove ka crnogorskim i hrvatskim lukama i tako je nastao taj srpsko-crnogorski klan koji je po~eo masovno da uvozi kokain na evropsko tlo, dodaje Spasi}.

SInce 1994

civali iz dr`ave u dr`avu, preneli su tad srpski mediji.

Prednost Srba – ne li~e na Latinoamerikance

Prema Spasi}evim re~ima, do ulazska srpsko-crnogorske mafije na ameri~ko tr`i{te do{lo je zbog toga {to su u SAD prepoznatqive fizionomije Latinoamerikanaca i zato su na{e zemqake veliki narko-bosovi iz po~etka anga`ovali kao kokaina koji bi brzim ~amOsvajawe Evrope i Amerike prenosioce cima ili kamionima prenosili drogu do Od tog po~etnog stadijuma, koga SpaFloride. si} naziva kurirskim, na{i mafija{i su „Istom metodologijom, oni su po~eli postali prvo veliki uvoznici, a posle da dobijaju odre|ene koli~ine droge za i veliki distributeri. Iako su do sada sopstveni biznis jer se velikim karte„pali“ veliki narko-bosovi poput Darka lima vi{e isplati da im daju robu nego [ari}a, ima jo{ na{ih qudi koji se novac. Po~eli su da distribuiraju na veliko bave uvozom droge, drogu u SAD i zato su predmet [ari} upozorava on. istrage Ameri~ke agencije kome se jo{ uvek „Ono {to je interesantno, za borbu protiv narkotika od po~etnih luka u kojima sudi pred Specijalnim (DEA) koja je bila glavni su radili, poput crnogorsudom za organizovani operater u otkrivawu, skog Bara, oni su se prebarecimo, [ari}a i wegove kriminal, na petom je mestu cili na {panske i luke u grupe“, zakqu~io je Spanajbogatijih Italiji. Tako da bih rekao si}. narko-bosova u svetu da su to bili neki pionirA da nisu jugoslovenski ski radovi posle kojih je srp{verceri droga „na veliko“ sko-crnogorska mafija dospela zaboravili da razviju „biznis“ i u sam vrh distribucije droge sa pou rodnom kraju, pokazuje slu~aj iz juna dru~ja Latinske Amerike“, isti~e Spasi}. ove godine kad je kolumbijska policija A osim Evrope, srpsko-crnogorska ma- zaplenila tovar od pet tona kokaina nafija po~ela je da osvaja i tr`i{te ko- mewenog za transport u Srbiju. kaina SAD o ~emu svedo~i slu~aj Zlatka Droga je navodno pripadala {kaqarMandari}a iz Beograda i Bojana Tom~i}a skom i pan~eva~kom klanu a pakovana je u iz Ba~ke Palanke koji su pro{le godine paketima sa „potpisom“ jednog od najboqih uhap{eni u SAD kao „~lanovi organizo- fudbalera sveta – Kristijana Ronalda i vane grupe koja je otvorila novi kanal za poznate modne marke „Kartije“, {to su {verc narkotika“. simboli „garancije kvaliteta“ narko-boOni su su sa Kinezima, Kana|anima, sova.

Meksikancima i Sudancima organizovaMe|utim, najstra{nije od svega je {to li mre`u za nabavqawe kokaina, heroi- naj~e{}i motiv talasa mafija{kih ubina i ekstazija, a zatim drogu distribuira- stava koji je u posledwih nekoliko godili po Kaliforniji, Kanadi i Australiji. na zapqusnuo Srbiju i Crnu Goru upravo Mandari} i Tom~i} osumwi~eni su da su nera{~i{}eni ra~uni oko prodaje narkorade}i kao voza~i kamiona drogu preba- tika.

R. N.

6

^etvrtak 17. septembar 2020.

u LI^NOST U @I@I

PETAR \URI]

Za }aleta!

Petar \uri}, sin poznatog slikara Qubi{e \uri}a, tu`io je Zemunsku bolnicu tvrde}i da je ona odgovorna {to mu je, usled nedostatka respiratora, otac preminuo od korone 14. aprila.

Nakon wegove smrti Petar se obra}ao medijima sa jednim jedinim ciqem – da se sazna istina o tome kako je wegov otac umirao. Pokazivao je medicinsku dokumentaciju u kojoj se wegov otac upu}uje na respirator, a potom konstatuje da respiratora nema.

Nebriga je ono {to je zabolelo mladog \uri}a, ali wegova `eqa da javnost u Srbiji sazna kakva je realnost u kovid bolnicama za razliku od one koju nam zvani~nici predstavqaju, nije ostala usli{ena jer prore`imski mediji o tome nisu izve{tavali.

Sve dok u Beogradu nisu izbili protesti, a Petar se sticajem okolnosti na{ao ispred kamere N1.

Odgovaraju}i na pitawe zbog ~ega je na protestu, izme|u ostalog je poru~io “]ale, ovo je za tebe”. Nijedna parola, nijedna poruka nije tako sna`no odjeknula i postala simbol borbe za pravdu i istinu, kao ova.

Naravno, dr`avna ma{inerija nije ostala nema na sve {to mo`e iole da je uzdrma, te je premijerka Brnabi} izjavila da niko u Srbiji nije umro zbog nedostatka respiratora ili ~ekaju}i respirator.

Odgovaraju}i na pitawe zbog ~ega je na protestu, izme|u ostalog je poru~io „]ale, ovo je za tebe“.

Nijedna parola, nijedna poruka nije tako sna`no odjeknula i postala simbol borbe za pravdu i istinu, kao ova...

Aleksandar Vu~i} je oti{ao korak daqe optu`iv{i Petra da ima kriminogenu pro{lost, da je kao |ak be`ao iz {kole i da je me|u prvima u odeqewu imao mobilni telefon.

Petar \uri} je od suda dobio i dokaze da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi ni jedan sudski postupak.

On je pozvao na televizijski duel predsednika dr`ave, premijerku, ministra zdravqa i druge koji su „probali da ga neistinama“ diskredituju. „Neka se onda u direktnom kontatku vidi ko govori od nas istinu“, rekao je \uri}.

Petar je ro|en u Majdanpeku 1989. Po zanimawu je ko{arka{ki trener a diplomirao je Sportski menaxment na Tiffin University u Americi.

Ima sina Lazara od 16 meseci. Sa ponosom isti~e da je iz umetni~ke porodice – otac mu je bio magistar slikarstva, majka je profesor istorije umetnosti, a sestra diplomirana glumica i magistar scenskog dizajna.

“Otac je bio vredan i obrazovan, uporan i borac za qudska prava i istinu. Najva`nija lekcija koju sam od wega nau~io je da `eqa ne mewa ni{ta, a da odluka mewa sve”, poru~io je Petar.

M. T.

INTERVJU NEDEQE

Darko Baji}, srpski re`iser, scenarista, producent

Balkan nije bure baruta ve} prostor za odmeravawe snage velikih sila Novi film rediteqa Darka Baji}a „Ime naroda“, biografska je pri~a o velikom borcu za pravdu i ideale Svetozaru Mileti}u i generaciji qudi koji su branili svoj nacionalni identitet pred naletom velikih sila, premijerno je prikazan na otvarawu 27. Festivala evropskog filma Pali}. n Film„Ime naroda“ bavi se nacionalnom temom i herojima nacionalne istorije. Posmatramo lik Svetozara Mileti}a, vidimo kako se bori za ideale i pitamo se: Ima li danas jo{ boraca za ideale, ne samo ovde kod nas, nego i u svetu?

- Vrlo ih britko i agresivno u}utkujemo. Ceo svet ima taj princip, to se se~e u korenu. Odmah se neko proglasi diktatorom, i odmah se umesto wega dovede poludiktator, i to se ~ak i ka`e. Ubijen je Gadafi koji je bio diktator, a onda je dovedena vlada koja je poludiktatorska, ~ak i sami politi~ari to pri~aju. Mi smo danas savremenici najstra{nijih diktatura koje se me|usobno optu`uju. U celoj toj pri~i, u kojoj zamazuju o~i qudima, potrebno je vra}awe u istoriju i razmi{qawe kako je nekada bilo. Istorija nas provocira da po~nemo da razmi{qamo i o ovom vremenu. Postoje ratovi, pritisci, postoje razne vere koje jedna na drugu uti~u, postoje ne samo zavere nego i praksa koja sputava slobodu qudi, a ~im sputava slobodu qudi, onda jedna nacija postaje ni`a, jedna rasa postaje neva`na, a onda kre}e ratna ma{inerija koja uni{tava sve pred sobom.

Mo`da sad ova korona na najboqi mogu}i na~in govori o tome kakva katastrofa mo`e da se desi svetu.Tome u velikoj meri poma`u mediji, pumpaju}i celu pri~u, a sve je vezano za novac i tr`i{te, a ~im je novac taj koji presu|uje, onda smo daleko od ideala, od slobode. Da bismo stvarno bili slobodni, moramo re}i ono {to mislimo, makar gre{ili, moramo ~uti {ta drugi misle, makar mislili suprotno od nas, jer je to jedini na~in za stvarawe dijaloga. A dijalog je jedini na~in da se ~ujemo, da razgovaramo i da bez ikakvog straha govorimo ono {to mislimo. n U Va{em filmu je najpotresnije je to {to prikazujete vreme u kojem su hrabri i iskreni qudi uspeli da ostvare svoje ideale, a mi, dana{wi gledaoci, vidimo da su ti ideali nestali kao da ih nikada nije ni bilo...

- Za to su krive generacije koje su pristale na torturu vrednosti koja dolazi sa tr`i{ta, koja je okrenuta novcu. Danas novac odlu~uje o svim vrednostima, a to je pogubno, stra{no i pomalo tragi~no. Imate fenomenalne umetnike, a onda neko ode u Cirih i zaradi 20.000 dolara za jedno ve~e. To je tr`i{te. Najstra{nije je to {to je i ceo marketing na

wihovoj strani, {to mediji o tome pi{u.

To je globalni na~in komunikacije koji donosi krah sistema vrednosti, ali i ono {to je mo`da i najstra{nije – uniformnost. Mladi qudi po~iwu na isti na~in da misle. Ja se kao dugogodi{wi profesor borim protiv toga i tra`im od svojih studenata da budu potpuno svoji, da ni po koju cenu ne pristaju na ne{to {to je trenutni trend. Globalizam je velika opasnost. ^ovek mora imati i iskustvo da bi mogao da sve te stvari odbaci, da ih proveri i do|e do svog mi{qewa. n Koji je na~in otpora globalizmu, populizmu, potro{a~koj kulturi?

Va{ film se zove „Ime naroda“ i insistira se na imenu naroda. Da li je rodoqubqe jedan od na~ina da se pru`i otpor neslobodi? [ta god izaberete, a {to nije Gugl, vi }ete uspeti u `ivotu. Dok god se ne re{ite telefona, koji vam je stavqen u ruke, koji vas obave{tava gde se ko nalazi, koji mo`e da vas ~uje, od kog dobijate reklame za ono o ~emu ste pri~ali s prijateqima, ne}ete ni znati {ta ho}ete i ne}ete biti slobodni. Treba da `ivimo svoj `ivot onako kako mi mislimo. Treba da se borimo za ne{to {to je nama va`no. Ne mogu se Srbi stalno nazivati nacionalistima, a da svi ostali to nisu. ^im neko ka`e da voli Srbiju, oko wega ska~u da je nacionalista. U Engleskoj, Americi, Nema~koj, na svakom }o{ku vi-

STRAH - GLAVNA IDEOLOGIJA

n Govore}i o ovom na{em vremenu rekli ste, pored ostalog, da je korona pre svega strah. Da li je strah najopasnija emocija s kojom se danas suo~avamo?

- Zbog toga su upravo izmi{qeni koncentracioni logori, da bi se strahom ubila bilo kakva ideologija, sloboda, da bi se ubila `eqa radnika da smawe radno vreme, da boqe `ive, da taj profit ne ide 90 odsto u ruke kapitala, nego da ostane ne{to i za wihov `ivot.

Izmi{qeni su ratovi da te qude odvedu na mesto gde }e raditi bez novca, bez hrane, do trenutka dok su radno sposobni, a kad nisu, onda ih ubijaju. Korona nam je do{la kao odgovor prirode na na{e pona{awe, ali je izuzetno povoqna za one koji su na vlasti bilo gde u svetu, jer mogu time da manipuli{u.

Poku{aj promene istorije je stra{an, a najstra{niji je kada je re~ o tolikim `rtvama Rusije i Sovjetskog Saveza. To se de{ava i Srbiji po istom principu.

Rusiji uvode sankcije, a drugima koji su ubijali i uni{tili jednu Libiju, ne uvode sankcije. Gde je ta Klintonka, gde je taj Bler, Sarkozi? Ubili su ~oveka i napravili haos u toj zemqi. Gde su oni na optu`eni~koj klupi?

dite wihovu zastavu. Kod nas to ne vidite, osim na dr`avnim firmama. Kad je Dan nezavisnosti, nema zgrade u Americi bez zastave. To je pitawe odnosa prema ne~emu {to je va`no, a to je nacija. Ne da bi bila najve}a, ne da bi ratovala, nego upravo da bi stvarala svoju specifi~nu vrednost vezanu za odre|eni narod, da bi po{tovala istoriju i ono {to su joj preci ostavili. Svi u sebi imamo folder predaka. Neko ga otvara, a neko ga ne otvara. Kada ga otvorite, shvatite da su vam sve ono {to radite, pri~ate, govorite, preci ostavili da biste izbegli neku nesre}u. Moramo ih ~uti i moramo znati da treba ~e{}e da otvaramo te foldere, a to nije nacionalizam, jer kada na prvi na~in imate odnos prema svom narodu, volite i sve druge narode i razli~itosti. n Velike istorijske li~nosti koje nam predstavqate u filmu veruju u svoju naciju, ali isto tako imaju svest o tome da postoji potreba za jedinstvom i slogom s drugim bliskim narodima. U filmu se mo`e ~uti re~enica da ~esto ka`u da je Balkan bure baruta, ali da je to, zapravo, mesto na kojem se sukobqavaju velike sile. Kako toga da postanemo kolektivno svesni?

- Mislim da smo svesni. Ovo je zaista prostor na kojem se pokazuje mo}. Velike sile mogu da nas uni{te veoma brzo, ali ~ini mi se da one to namerno ne rade upravo zbog toga {to je su{tina u tome ne da se mo} iskoristi nego da poka`e{ da si ja~i. To je nekakav usud ove zemqe.

Kroz istoriju su razni qudi i razni centri mo}i poku{avali da vladaju svetom.

Da li je to bilo okrenuto ka crkvi, da li je bilo okrenuto ka velikim silama, na bilo koji na~in, uvek je to postojalo i danas postoji `eqa za mo}i i poku{aj da se vlada svetom. A mi smo previ{e mali da bismo mogli da uti~emo na bilo {ta. Ipak ne{to bismo mogli da u~inimo – da po~nemo da verujemo da je ipak mogu}e da postoji jedan humaniji svet. Danas svi negativno reaguju ~im se spomene komunizam. On jeste oti{ao u pravcu u kojem nije trebalo, ali je ~iwenica da je to jedino vreme u kojem su qudi verovali da je mogu}a neka lep{a budu}nost.

Na|ite nekoga danas da to ka`e. ^ak su prestali da se jure i oko toga ko }e i}i prvi u svemir. Ne zanimaju ih novi svetovi, osvajawe nekih drugih planeta ili poku{aj da se jo{ negde prona|e `ivot u ovom ~udnoj, neverovatnoj, prelepoj vasioni, koja je stvarno ne{to {to nam je bog dao – da u`ivamo u na{im prelepim `ivotima, u kojima mo`emo da volimo, gledamo, mislimo, qubimo, da ka`emo {ta ho}emo i da budemo slobodni. Ako tu slobodu neko sputava, zna~i da smo u velikom problemu, a mislim da nam se upravo to de{ava u ovom vremenu. R. N.

PLANETA

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija - BiH ^etvrtak 17. septembar 2020. 7 maksimalno 40 kilograma

PAKAO U AMERICI:

Gore milioni hektara, sti`e i uragan

Ameriku poga|a pravi vremenski pakao: U pojedinim dr`avama na zapadu zemqe, kao {to su Oregon, Kalifornija i Va{ington, bukte po`ari i gore milioni hektara, dok sa druge strane na jugoistok SAD sti`e uragan „Sali“.

Najmawe 33 osobe poginule su u po`arima koji besne na podru~ju zapadne obale SAD, dok se vi{e od 20 vodi kao nesu ameri~ke stalo, objavili su ameri~ki mediji. meteorolo{ke Izgoreli su milioni hektara, veliki broj qudi slu`be. ostao je bez domova ili je morao da ih napusti pred Uragan je pra}en vetrom snage 150 kilometara na vatrenom stihijom.

Od 15. avgusta, kada su po`ari po~eli, na zapad- ~as i mogao bi da izazove porast Misisipija u amevi-noj obali izgorelo je gotovo dva miliona hektara, od ri~kim saveznim dr`avama Luizijana i Alabama, ad je~ega samo u Kaliforniji 1,2 miliona. preneo je Rojters. eri- Spasila~ke ekipe, uz pomo} dresiranih pasa, obiWu Orleans, koji je pre 15 godina pogodio uragan pre-laze ugro`ena podru~ja u potrazi za pre`ivelima i „Katrina“', spada u rizi~no podru~je. . Nepronala`ewu tela mogu}ih `rtava. „Lo{e vreme ne smemo olako shvatiti“, upozoriala, U Oregon }e biti poslato oko 1.000 pripadnika la je Kej Ajvi, guvernerka Alabame, nakon {to je u eci-Nacionalne garde kako bi pomogli u borbi protiv toj dr`avi koja se grani~i sa Floridom, proglasila na-po`ara, rekao je general Majk Stensel. izvanredno stawe.

Doktor Entoni Fau~i, glavni stru~wak SAD-a za borbu protiv pan{to Guvernerka Oregona Kejt Braun zatra`ila je od Ina~e, ovo je drugi uragan koji poga|a SAD za demije korona virusa, naglasio kako se Amerika ne}e uskoro vratiti amopredsednika Donalda Trampa da proglasi vanredno mawe od mesec dana, po{to je nedavno tom dr`avom normalnom `ivotu, jer su potrebni meseci i meseci za vakcinaciju. nekostawe u toj dr`avi. protutwala „Laura“, koja je bez struje ostavila oko Fau~i je rekao da o~ekuje da }e vakcina biti dostupna po~etkom tite Zbog plamena i pepela vazduh u San Francisku, 82.000 qudi, a vi{e od 200.000 bez vode za pi}e, 2021. godine, ali da }emo morati po{teno da zagazimo u 2021. da bi ate,Sijetlu i Portlandu je ovih dana me|u najgorima na pi{u ameri~ki mediji. uop{te razmi{qali o povratku na stari na~in `ivota. zbe-svetu i u izve{tajima je opisan kao „katastrofalan“.

Vremenske neprilike i po`ari izazvali su po"Ako govorite o normalnosti pre Kovida-19, to }e biti dobrano u mo- Agencija AP pi{e da je „dim ispunio vazduh miri- tres i na politi~koj sceni uo~i novembarskih pred- 2021, mo`da ~ak pri kraju te godine", objasnio je on. amosom metala, poput mirisa metalnih nov~i}a“. sedni~kih izbora.

"Dok organizujete distribuciju vakcine i vakcini{ite i ve}inu , jer Zbog zaga|enosti vazduha, vidqivost u nekim meDemokratski predsedni~ki kandidat Xo Bajden stanovni{tva, to ne}e biti pre kraja 2021. godine", zakqu~io je. emastima je svega 500 metara, {to ~ini vo`wu opasnom, je predsednika SAD Donalda Trampa nazvao „kliOvaj 79-godi{wi imunolog je izrazio i zabrinutost zbog otvarawa odeupozorili su nadle`ni. matskom paliku}om“ zbog toga {to ne priznaje ulogu zatvorenih delova restorana kada postane hladnije.

"Biti u zatvorenom prostoru apsolutno pove}ava rizik. ZabriwaDok na zapadnoj obali besne po`ari, jugoisto~noj globalnog zagrevawa u po`arima na zapadu zemqe, kojepreti uragan. dok je Tramp rekao da je odr`avawe {uma kqu~ za va me kada vidim da po~iwu aktivnosti u zatvorenim prostorima, a ju u Tropska oluja „Sali“' oja~ala je i pre{la u uragan kontrolu po`ara i da za to odgovornost snose guver- to postaje sve neizbe`nije kako ulazimo u jesen i zimu", naglasio je vesti vrlo brzo bi mogla da stigne do kopna, upozorile neri pogo|enih dr`ava.

Fau~i. dinaroica uta, m se a da U nema~kim skladi{tima talo`i se udvostru~i broj kreveta intenzivne nege obavqaju}i ranije odlo`ene operacije. istamedicinska oprema nabavqana u panici po opremqenih ovim ure|ajima, me|utim, ni Oko 200 respiratora donirano je Franeli-izbijawu pandemije, a na koje su potro{ene postoje}i kapaciteti nisu bili ni izbliza cuskoj, Italiji i [paniji, a ukupno 334 rzo,ogromne pare i sada je jedino re{ewe da se popuweni.

Bosni i Hercegovini, Kosovu i Severnoj adeoprema poklawa, pi{e Doj~e vele i dodaje Kako se navodi, ve} oko mesec dana po Makedoniji. Sli~no je sa maskama kojih je e neda na tr`i{tu vi{e ne vlada veliko inte- izbijawu pandemije, prve privatne kli- podeqeno 278 miliona, izme|u ostalog i { daresovawe. nike su sasvim uklonile takozvane ko- balkanskim dr`avama. qe. Po~etkom godine nema~ko savezno Mi- vid-stanice jer im se nije isplatilo da ih Kriti~ari prebacuju ministru zdravqa cen-nistarstvo zdravqa poru~ilo je preko dr`e zbog malog broja pacijenata, i bol- Jensu [panu brzopleto tro{ewe stotina tom.26.000 respiratora i tako nameravalo da nice su se brzo vratile u redovni re`im miliona evra , da ama, alo u{aj i{e ilo imo oguanas mene cu u a da eroost. k su i}i sveili ot u vam je pim imo, emo Ako mo u m se R. N.

AMERI^KI IMUNOLOG OTKRIO: Evo kada }emo mo}i da se vratimo potpuno normalnom `ivotu u kome vi{e nema bojazni od korona virusa!

Maske i respiratori do skora su bili najtra`enija roba a sada skupqaju pra{inu u nema~kim skladi{tima

8 ^etvrtak 17. septembar septembar2020.

2020. ^etvrtak 17.

REPUBLIKA SRPSKA REPUBLIKA SRPSKA

Preminuo Obele`eno 25 godina od Mom~ilo progona Srba iz Drvara Kraji{nik Prvi predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske Mom~ilo Kraji{nik preminuo je u Bawaluci u 75. godini.

Iz Univerzitetskog klini~kog centra Republike Srpske saop{teno je da je Kraji{nik preminuo u 06.00 ~asova u Klinici intenzivne medicine

ADVOKATSKA KANCELARIJA

MARKOTI]

BESPLATNE PO^ETNE KONSULTACIJE (03) 9602 1112 law@markotichlawyers.com.au www.markotichlawyers.com.au

za nehirur{ke grane, od posledica infekcije virusom korona. Rukovodstvo Univerzitetskog klini~kog centra Republike Srpske uputilo je sau~e{}e porodici Kraji{nik.

Kraji{nik je bio prvi predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske i prvi srpski ~lan Predsjedni{tva dejtonske BiH. Kraji{nik je presudom Ha{kog tribunala 17. marta 2009. osu|en na 20 godina zatvora za zlo~ine po~iwene tokom rata u BiH. Nakon odslu`ene dve tre}ine kazne, pu{ten je na slobodu 2013. godine.

Bio je predsednik Asocijacije Stvaraoci Republike Srpske.

PRIVATNA KRIVI^NA ODBRANA BARRISTERS & SOLICITORS

Srbi iz Drvara obele`ili su 25 godina od progona srpskog stanovni{tva u napadu hrvatskih snaga. Se}awe na ovaj dan obele`ava se pod sloganom Da se nikada ne zaboravi, da se nikada " ne ponovi".

Drvar su 13. septembra 1995. godine napali pripadnici Hrvatskog vije}a odbrane i proterali kompletno srpsko stanovni{tvo.

Kod spomenika poginulim borcima u proteklom ratu slu`en je parastos.

Predsednik Bora~ke organizacije Isto~ni Drvar i Drvar Miladin Baji} rekao je da je ovaj grad tokom posledweg rata imao vi{e od 300 poginulih i 1.260 rawenih, od kojih 600 te`e.

Na~elnica op{tine Drvar Du{ica Runi} izjavila je da je 13. septembar dan kada Drvar~ani odaju po~ast svima koji su svoj `ivot dali za otaxbinu.

Ona je istakla da se svaki stanovnik tog mesta, gde god da se nalazi, prise}a 13. septembra 1995. godine, kada je pao Drvar.

Srbija je te nesre}ne 1995. godine pru`ila ruku Drvaru, a tako je " i danas.

Uz nesebi~nu pomo} Srbije i Republike Srpske opstajemo u Drvaru i gradimo zajedno na{ Drvar", poru~ila je Runi}eva.

Protonamesnik Zoran Milovac rekao je da je ovaj dan za sve Drvar~ane tu`an.

Danas je tu`an dan za sve koji su izgubili najmilije u proteklom " ali istovremeno smo ponosni na ovaj datum kada se proslavqaratu, ju Jasenova~ki mu~enici i Sabor Srba svetiteqa", rekao je Milovac.

Vence su na spomenik polo`ile delegacije op{tine Drvar, Bora~ke organizacije Isto~ni Drvar i Drvar, kao i delegacija Saveza nezavisnih socijaldemokrata.

Kako se navodi, od predratnih 17.000 stanovnika danas u Drvaru, prema popisu, `ivi ne{to vi{e od 7.000 ve}inskog srpskog stanovni{tva.

R. N.

l Vo`wa u alkoholisanom stawu l Odbrana kod svih prekr{aja tokom vo`we l Ukidawe ili suspenzija voza~ke dozvole l Optu`be za napad l Optu`be za upotrebu narkotika l Porodi~no nasiqe l Procedure prilikom intervencije l Kr{ewe postupka prilikom intervencije

Iskustvo ste~eno nakon 20 godina rada sa zadovoqnim klijentima na sudovima {irom Australije; Ne pru`amo besplatnu pravnu pomo}

SAMO U BOSNI:

U vojsci vi{e stare{ina nego vojnika Oru`ane snage Bosne i Hercetovine jedinstvene su u svetu, budu}i da imaju vi{e stare{ina nego vojnika.

Zamenica predsedavaju}eg Zajedni~ke komisije za odbranu i bezbednost u parlamentu BiH Du{anka Majki} rekla je kako je apsurdno da je broj oficira i podoficira nesrazmerno ve}i od broja vojnika u Oru`anim snagama BiH, a to zna~i da je pro{le godine 4.886 oficira i podoficira komandovalo sa samo 3.968 vojnika, prenosi RTRS. To je apsurd, iako se jo{ od " uspostavqawa Oru`anih snaga znalo da se broj mora prilagoditi odnosu 70 naspram 30 u korist vojnika. Ministarstvo odbrane godinama ni{ta nije uradio na tom planu", naglasila je Majki}eva, dodav{i da je zbog toga posledwih godina i buxet resora odbrane uglavnom tro{en za personal, a ne opremu i obuku.

Ona je istakla da su stawem nezadovoqni i vojnici.

Iako u skladu sa zakonom slu`bu " napu{taju sa navr{enih 40 godina `ivota, odlaze i ranije. Treba na vreme planirati, ali mi to ne znamo. I to pokazuje probleme u vojnim redovima", rekla je Majki}eva.

Ona je dodala i da jedinicama komanduje 13 generala i brigadira ~ije imenovawe nije pro{lo svu zakonsku proceduru, jer ga nije potvrdio Parlament BiH. Ministarstvo odbrane, za koje se " prose~no godi{we izdvaja 280 miliona KM (oko 140 miliona evra), za 15 godina od formirawa nije uspelo da re{i nijedan kqu~ni problem", naglasila je Majki}eva.

U izve{taju koji im je predo~en pi{e da je planirano da imaju ukupno 10.961 profesionalno vojno lice, a popuwena su 9.702 mesta, te da nedostaju jo{ 1.252 vojnika.

S. G.

DODIK:

[to bi bo{wa~ki jezik bio izuzetak Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik reagovao je na izjavu hrvatskog kolege @eqka Kom{i}a da }e se zalo`iti da bo{wa~ka deca u {kolama u~e bosanski jezik i poru~i da se svaki jezik zove po imenu naroda koji ga govori.

Dodik je rekao da ne razume {ta jedan ~lan Predsedni{tva BiH radi sa roditeqima {kolske dece u Zvorniku, kao i da mu nije jasno ni {ta Kom{i} poku{ava da problematizuje.

Deca i wihovi roditeqi u {koli u Lipqu, kod Zvornika u Republici Srpskoj ne prihvataju da u~e bo{wa~ki " jezik" i zahtevaju da im u |a~kim kwi`icama pi{e bosanski jezik". " Kom{i}, koji bi u Predsedni{tvu trebalo da zastupa Hrvate, sastao se ranije danas sa roditeqima u Zvorniku i obe}ao im je da na narednoj sednici Predsedni{tva razgovarati sa srpskim ~lanom o, kako je naveo, re{avawu prob-

lema jezika u {kolama, te da se |acima u kwi`ice upisuje bosanski jezik". " Nametawe naziva jezika 'bosanski' je " nastavak politike asimilacije svih u BiH, na {ta mi ne pristajemo. Onako kako ne postoji nacionalna odrednica Bosanci, tako ne postoji ni 'bosanski jezik-", istakao je Dodik.

Naglasio je da ako ba{ insistiraju da se taj jezik zove tako, onda mora da objasni da se bosanski" na srpskom ka`e " bo{wa~ki". " A onda je u {ali konstatovao da ~lan Predsedni{tva BiH nema mandat da se bavi ovim pitawima, osim ako, kako ka`e, Kom{i} ne priznaje da je do{ao u prijateqsku posetu susednoj Republici " Srpskoj". \aci Bo{waci u {koli u Lipqu jo{ nisu seli u {kolske klupe zato {to im je, kako tvrde, uskra}eno pravo da u~e bosanski i da su diskriminisani. M. T.

kao simbol Hristovih zemaq-

kqu~ivo donacijama i dobro-

zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.

Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija.

On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu.

R. N.

CRNA CRNA GORA

^etvrtak ^etvrtak17.

17.septembar septembar 2020.

2020. 9

Vanredno stawe u Crnoj Gori zbog korone li~ilo bi na dr`avni udar s nesagledivim posledicama

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Odlaze}a vlast u Crnoj Gori bi zbog rasta broja inficiranih korona virusom mogla da pribegne uvo|ewu vanrednog stawa, {to bi formirawe nove Vlade moglo odlo`iti za bar 90 dana. Ako neko i razmi{qa o tome, treba da zna da bi takva odluka li~ila na neku vrstu dr`avnog udara, tvrdi analiti~ar Igor Damjanovi}.

S obzirom da uskoro treba da se konstitui{u novi parlament i nova ve}ina, te da se odlaze}a crnogorska Vlada nalazi u nekoj vrsti tehni~kog" mandata, svaki poku{aj uvo|ewa " vanrednog stawa od strane predsednika Mila \ukanovi}a pod izgovorom borbe protiv korona virusa u periodu interegnuma bio bi u najmawu ruku sporan.

Odluka o vanrednom stawu bila bi defakto poku{aj dr`avnog udara

Imaju}i u vidu raspolo`ewe naroda i me|unarodne zajednice, takav poku{aj bi u ovom momentu imao veoma ozbiqne i nesagledive posledice - ali prvenstveno prema onima koji bi poku{ali da takve odluke donesu, ka`e Damjanovi}.

Za Damjanovi}a postoji veliko pitawe da li Vlada takvog legitimiteta koja je izgubila izbore mo`e uop{te da uvede vanredno stawe, ali istovremeno on nema dilemu da bi jedan takav poku{aj - defakto bio i poku{aj " dr`avnog udara".

Iz Kabineta predsednika dr`ave Mila \ukanovi}a medijima nisu odgovorili da li se razmatra takva opcija, s obzirom da se prema podacima Instituta za javno zdravqe od 2. septembra u Crnoj Gori svakodnevno registruje vi{e od stotinu novozara`enih.

R. N.

AMERI^KA AMBASADA ^ESTITALA CRNOJ GORI:

Ovo je istorijski trenutak

ma u

Nakon {to je Dr`avna izborna komisija objavila slu`bene i' jerezultate parlamentarnih izbora odr`anih 30. avgusta 2020. h uSjediwene Ameri~ke Dr`ave ~estitaju Crnoj Gori na pokazanoj akodemokratskoj zrelosti tokom mirnih i participativnih izbora u icauslovima pandemije, saop{teno je iz Ambasade SAD u Crnoj Gori. nski U saop{tewu se isti~e da ameri~ka vlada po{tuje profesionalnost i posve}enost svih koji su imali ulogu u sprovo|ewu izbou dara, ukqu~uju}i posmatra~e izbora iz OEBS-ove Kancelarije za bjas-demokratske institucije i qudska prava i civilnog dru{tva. a`e Sjediwene Dr`ave su zadovoqne {to su pru`ile podr{ku izbornom procesu kroz na{u pomo} posmatra~koj misiji Evropske lanmre`e organizacija za pra}ewe izbora, {to je omogu}eno putem a segranta Nacionalnom demokratskom institutu. ako Uz to, zna~ajan broj osobqa Ambasade u~estvovao je u posmaao utrawu postupka glasawa tokom izbornog dana {irom zemqe, iciisti~u iz Ambasade.

Ameri~ka vlada se nada da }e mir i dostojanstvo koje su jo{crnogorski gra|ani demonstrirali na dan izbora preovladati i u m je,postizbornom periodu. Ameri~ka vlada osu|uje sva dela nasiqa i u~ezastra{ivawa i poziva na za{titu mawina i qudskih prava, M. T.kqu~nih principa demokratije.

S. G.

Abazovi}: Veliki pritisak se vr{i na mene, `ivim pod policijskom pratwom Lider koalicije Crno na " bijelo" i gra|anske inicijative URA" Dritan Abazovi} " poru~uje da ga pretwe ne pla{e. Smatra da su one normalne u aktuelnoj situaciji, jer nakon izbora mnogo qudi mnogo toga gubi.

EU bi trebalo, umesto sna`nih vo|a, da podr`i sna`ne demokratske institucije, ocenio je Abazovi} u intervjuu nema~kom nedeqniku [pigl", navode}i da " je Milo \ukanovi} u EU {irio utisak da }e bez wega u Crnoj Gori nastati apokalipsa.

Abazovi} je istakao da je prvi put u istoriji Crne Gore do{lo do politi~kih promena putem izbora i pored, kako tvrdi, svih manipulacija.

Gra|ani, prema wegovim re~ima, izjasnili su se protiv autokratskog sistema u kojem su predsednik \ukanovi}, wegova porodica i pojedini drugi smatrali zemqu svojom imovinom i iskori{}avale je.

Na konstataciju da je \ukanovi} uvek smatran prozapadnim politi~arem, Abazovi} je odgovorio da je predsednik Crne Gore uvek samo tvrdio da je prozapadno orijentisan, ali da se nije nikada zalagao za prave demokratske vrednosti Zapada.

Postoji koncept stabilokratije. Pojedini poli" ti~ari u EU vide u autokratama Zapadnog Balkana garante stabilnosti. To je velika gre{ka. Prava demokratizacija sa stabilokratama, kao {to je \ukanovi}, nije ostvariva. Umesto sna`nih vo|a, EU bi trebalo da podr`i sna`ne demokratske institucije. \ukanovi} je u EU {irio utisak da bi bez wega u Crnoj Gori bila apokalipsa. @elim uveriti Evropu da to nije ta~no", poru~io je on.

Abazovi} je uveren da \ukanovi} ne}e dobrovoqno ili jednostavno predati vlast. Izrazio je nadu da \ukanovi} ne}e isprovocirati nemire, ali je ukazao da je bilo napada na muslimanske institucije, da nije poznato ko su po~initeqi, ali i preneo svoj utisak da samo jedna politi~ka snaga u ovom trenutku ima interes za takvim incidentima, a to su \ukanovi} i wegova stranka.

Na pitawe da li tri koalicije, koje sada imaju tesnu ve}inu u skup{tini, po{to su razli~ite mogu uop{te zajedno da vladaju, Abazovi} je odgovorio da

je to mogu}e. Nikada nismo imali su{tinske " promene. U Crnoj Gori se ne radi o promeni jednog politi~kog programa, ve} o kraju jedne autokratije i putu u demokratsku budu}nost", objasnio je on.

Abazovi} je podsetio da su lideri tri koalicije potpisali sporazum u kojem je jasno utvr|eno da Crna Gora ostaje ~lanica NATO, da ostaje na putu evropskih integracija i da ne}e biti povla~ewa priznawa Kosova.

Ukoliko ne{to od toga ne bude ispo{tovano, " onda vi{e ne}emo biti deo te vlade. Na{a koalicija je garant za pravi demokratski razvoj", uverava on.

Govore}i o DPS-u i dr`avi, Abazovi} ka`e da je ta stranka me{avina jedne komunisti~ke partije i mafija{ke organizacije, zbog ~ega }e biti veoma te{ko boriti se protiv wene upletenosti u institucije, ali da se od ne~ega i nekada mora po~eti.

Depolitizacija dr`avnog aparata i pravosu|a je na{ najva`niji unutra{wopoliti~ki projekat, poru~io je on.

Vezano za politiku wegove stranke, rekao je da je te{ko etablirati sa takvom gra|anskom strankom.

Prvi sam politi~ar u istoriji Crne Gore, koji " je kao pripadnik jedne mawine, u ovom slu~aju kao Albanac, postao predsednik jedne gra|anske partije. To je na po~etku za mnoge bio {ok. U me|uvremenu su se na to navikli. Nadam se da }e slediti na{ primer. Moramo kona~no da okrenemo le|a razaraju}oj etno-politici, koja je u regionu stvorila samo ogromne probleme", objasnio je Abazovi}.

S. G.

10 ^etvrtak 17. septembar septembar2020.

2020. ^etvrtak 17.

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

EPARHIJA RA[KO-PRIZRENSKA I BEOGRAD O SRAMNOM TEKSTU KOHE IZ PRI[TINE

Otvoreno {irewe mr`we prema Srbima i SPC

Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

PORTPAROL EU PETER STANO Ure|uje:

To To je jeZoran `ivotna `ivotna Vla{kovi} ~iwenica, ~iwenica, EU EU prima prima samo samo priznate priznate dr`ave! dr`ave!

Portparol EU Peter Stano ukazao je, u ponedeqak. 8. septembra, da u slu~aju Kosova nisu ispuweni svi potrebni zahtevi kako bi se eventualni zahtev za kandidaturu Pri{tine u EU ozbiqno razmotrio u Briselu.

Svako mo`e da radi {ta ho}e, ali realno gledano, kandidatura se podnosi i ozbiqno razmatra samo ako ispuwavate odre|ene kriterijume, a jedna od wih je da ste priznati kao dr`ava od strane svih zemaqa ~lanica. Bez toga ne mo`ete zapo~eti realan proces, poru~io je Stano.

On je tako odgovorio na pitawe albanskih novinara da li je wegova izjava i nemogu}nost kandidature Kosova za ~lanstvo u EU politi~ke ili legalne prirode.

- To je `ivotna ~iwenica: EU prima u ~lanstvo samo priznate dr`ave, zakqu~io je Stano.

Eparhija ra{ko-prizrenska, povodom teksta pri{tinskog lista Koha, od 12. septembra, saop{tila je da je ovakvo pisawe „otvoreno i neskriveno {iri etni~ku i versku mr`wu prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i prema wegovoj duhovnoj i kulturnoj ba{tini“.

U eparhiji navode da autor teksta, profesor istorije Bedri Muhadri, u maniru otvorene propagande, bez ijednog argumenta koji potvr|uju nezavisni me|unarodni istorijski izvori, tvrdi da su svetiwe SPC na ovim prostorima arberijske (albanske) i da su navodno ni{ta drugo do wihove uzurpirane rimokatoli~ke crkve. „Poruka je jasna. SPC treba da se iseli sa Kosova i Metohije sa svojim mona{tvom i narodom i oslobodi’’ svoje vekovne svetiwe ko’’ je treba da postanu albanski spomenici. Pored etni~kog ~i{}ewa 200.000 Srba i nealbanaca od 1999. godine naovamo, sada je u toku i sve aktivnije negirawe i ~i{}ewe kulturnog identiteta srpskog naroda i na{e Crkve i to na o~igled me|unarodne zajednice, a sa ciqem potpunog brisawa svakog traga srpskog postojawa koji se ovde vidi na svakom koraku kroz vekove,“ saop{tila je eparhija.

Ova pseudo-istorijska tvrdwa Muhadrija, podse}aju u eparhiji, nije novijeg porekla, ve} je kontinuirano plasira, naro~ito u posledwih nekoliko decenija, vi{e kosovskih albanskih autora koji svetiwe SPC vide kao najve}u smetwu ostvarewu ideje etni~ki ~istog albanskog Kosova. „Iako ni ovaj, kao ni jedan drugi istori~ar sa Kosova ne mo`e da

Manastir Bawska

tine na Kosovu i Metohiji od strane albanskih istori~ara i medija.

Nije prvi put da se ovakve aktivnosti sprovode sa ciqem potpunog poni{tavawa i brisawa iz istorije srpske kulturne ba{tine, materijalne i nematerijalne, isti~e Ministarstvo kulture i informisawa.

Nagla{ava se da, sam autor teksta „Prisvajawe sredwovekovnih arberijskih spomenika na Kosovu od strane Srba, profesor Bedri Manastir Gra~anica Muhadri, bez ikakve vaqane argumentacije i u odsustvu verodostojnih podataka tvrdi da „teritorija dana{weg Kosova nije bila epicentar aktivnosti izgradwe objasni ~iwenicu srpskih crkava u doba Nemaza{to su onda albanwi}a - kao i da su „najstarije ski ekstremisti tako srpske crkve gra|ene uglavnom nemilosrdno uni{tavana uskoj teritoriji Ra{ke.? li crkve i manastire koje Na`alost, Ministarstvo upozoprisvajaju, lomili krstove, rava da smo svedoci ponovne provokaiskopavali hri{}anske grobove, skrnavili raspe}a i ikone, ako su ve} toli- cije kosovskih albanskih autora i medija koko ponosni na hri{}ansku tradiciju“, pi{e u ji ovim postupkom iznova {aqu jasnu poruku kako albanska ve}ina na Kosovu i Metohiji saop{tewu eparhije.

Nepo{tovawe sopstvenih tzv. kosovskih posmatra polo`aj srpskog naroda, wegove zakona i sudskih odluka zato je nedavno bila kulturne ba{tine i Srpske pravoslavne cri jedna od tema sastanka na najvi{em nivou kve u ju`noj srpskoj pokrajini.

Ministarstvo kulture i informisawa i izme|u Beograda i Pri{tine sa predsednikom SAD, gde su se svi potpisnici obavezali ovaj put apeluje na me|unarodnu zajednicu i da }e po{tovati verske slobode i prava organizacije da sa najve}om pa`wom pristupe za{titi srpskog kulturnog nasle|a, {to je SPC, navode iz Eparhije ra{ko prizrenske.

Povodom teksta „Prisvajawe sredwove- i wihova obaveza, potvr|ena i ranijim i nekovnih arberijskih spomenika na Kosovu od davno potpisanim sporazumom.

Dr`ava Srbija i srpski narod, gde god da strane Srba“, Ministarstvo kulture i infomisawa Srbije jo{ jednom najo{trije osu|uje `ivi, brinu}e o svakom kamenu i svakom demnogo puta ponovqene sramne poku{aje fal- li}u svog kulturnoistorijskog nasle|a na Kosifikovawa istorije i otimawa srpske ba{- sovu i Metohiji kao o svom najve}em blagu.

DIREKTOR KANCELARIJE VLADE SRBIJE ZA KOSOVO I METOHIJU MARKO \URI]:

Nema sporazuma bez ZSO

- Ne}e biti nikakvog sporazuma i dogovora dok Pri{tina u potpunosti ne ispuni dogovor Marko \uri} iz 2013. godine o Zajednici srpskih op{tina (ZSO), sa ~ime kasni sedam i po godina, - ka`e direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko \uri}.

Na drugoj strani, kosovski premijer Avdulah Hoti ka`e da }e Pri{tina primeniti sporazum o ZSO tek po postizawu finalnog dogovora s Beogradom. „Bilo kakvo uslovqavawe sprovo|ewa onoga {to je do sada dogovoreno u Briselu obesmi{qava ~itav pregovara~ki proces i udaqava nas od svakog novog dogovora“, navodi \uvawe s ju`nom pokrajinom. ri} u saop{tewu za javnost. \uri} je dodao da je istovremeno va`an i doDodaje da kosovski premijer Avdulah Hoti, ta- lazak Ameri~ke razvojne agencije (DFC). ko|e, „mora odmah da prekine kampawu la`i o saOn je podsetio i da je „Pri{tini zabraweno dr`ini razgovora, jer sto puta ponovqena la` na godinu dana da aplicira za ~lanstvo u me|une mo`e promeniti ~iwenicu da samoprogla{e- narodnim organizacijama, a ne postoji obaveza no Kosovo nije dr`ava“. da nakon toga postane ~lan“.

Kosovski premijer Avdulah Hoti ka`e da Pri\uri} je podsetio i da su Albanci najavqivali {tina ne}e odstupiti od sporazuma o Zajednici da u Va{ington idu po me|usobno priznawe, navosrpskih op{tina, ali }e ga primeniti tek po pos- de}i da su oni svoju politiku zasnivali na pri~i tizawu finalnog dogovora s Beogradom. da }e Srbija biti naterana da prizna nezavisnost Hoti je pred poslanicima Spoqnopoliti~kog Kosova, a isto su, ka`e, tvrdili i neki doma}i poodbora Evropskog parlamenta rekao da su na pos- liti~ari. ledwoj rundi dijaloga u Briselu pokrenuta va`Govorili su, dodaje \uri}, i da }e Vu~i} da na pitawa, Zajednice srpskih op{tina i me|u- „izda Kosovo“. sobnih finansijskih potra`ivawa, i ponavqa da „Naravno, od toga se nije deslio ni{ta. Srbije me|usobno priznawe jedini put ka punoj norma- ja jeste bila prvobitno suo~ena s te{kim i za nas lizaciji odnosa Beograda i Pri{tine. dramati~nim zahtevom da prihvati nezavisnost. „Potpisali smo sporazum o Zajednici srpskih Na to su nas upozoravale pojedine slu`be, ali s op{tina 2013. godine i ne}emo odstupiti od tog ponosom mogu da ka`em da je Vu~i} rekao da se sa sporazuma. Sada smo se dogovorili da zajedno ozbiqnom dr`avom ne mo`e tako razgovarati i do|emo do finalnog sveobuhvatnog dogovora, ka- da on to ne}e prihvatiti bez obzira na poslediko bismo mogli da primenimo i dogovor o ZSO i ce i u li~nom i u politi~kom smislu“, rekao je \uri}. mnoga druga pitawa“, ka`e Hoti. \uri} ocewuje da Amerikanci ne bi odustali Direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marko \uri} izjavio je u subotu, 12 septembra, da od tog zahteva da nije bilo tako jasnog i rezolutje „pravo malo ~udo“ {to je Srbija u Va{ingtonu nog stava. „Onda smo u{li u bitku za ostale ta~ke. Sa uspela da izbaci politi~ke teme iz razgovora i da privoli Pri{tinu da postane ~lan „mini Albancima nisu morali ni da pregovaraju, sa wi[engena“, ali i da dogovori vi{e od tri milijar- ma su re{avali stvari odmah tu ispred nas“, rede evra investicija u infrastrukturu za povezi- kao je \uri}.

Visoki De~ani

TAKSE NA SRPSKU ROBU UTICALE NA UVOZ KOSOVA

Srbija ni u prvih deset dr`ava U ovoj, 2020. Godini, Srbija nije u prvih deset zemaqa iz kojih Kosovo uvozi, dok je 2016. bila na prvom mestu, pokazuju podaci Carine Kosova.

Na to su uticali taksa koja je 2018. uvedena na robu koja se uvozi iz Srbije i BiH, kao i kampawa protiv robe poreklom iz Srbije.

Srbija je trenutno na 12. mestu dr`ava od kojih Kosovo uvozi.

Iz Carine Kosova rekli su da su najve}e stope izvoza na Kosovo

2020. godine zabele`ili Nema~ka, Turska, Kina, Severna Makedonija i Albanija.

Prema robama najvi{e se uvoze prera|evine od duvana, vozila, prehrambena industrija, kao i gra|evinski materijal, dok se izvoze uglavnom metali.

Od januara do kraja avgusta ove godine od carina je prikupqeno 265 miliona evra, u pore|ewu sa 229 miliona evra pro{le godine, {to je pove}awe za 36 miliona evra.

VILIJAM VOKER OPET NA MESTU ZLO^INA

La`ov savetuje Ta~ija Vilijam Voker penzionisani ameri~ki general savetuje Ta~ija za sedam hiqada evra mese~no, objavili su u nedequ 13. septembra svi mediji na Kosovu. Biv{i {ef OEBS -a na Kosovu Vilijam Voker odlu~io je da postane savetnik tzv. predsednika Kosova Ha{ima Ta~ija. Vokerova kompanija }e dobijati 7.000 evra mese~no za pomo} Ta~iju. Od avgusta, kancelarija predsednika Kosova sklopila je ugovor sa Fondacijom biv{eg {efa misije OEBS-a na Kosovu, za profesionalne savete.

Fondacija Voker, koju su osnovali Voker i Hasan Shala 2017. godine, potpisala je, kako se isti~e, debeo ugovor sa Ta~ijem o pru`awu saveta. Taj ugovor je potpisan po~etkom avgusta i va`i}e narednih pet meseci. Sporazum izme|u Ta~ija i Vokera bio je ugovorni, {to zna~i da uop{te nije bilo javnog

Voker i Ta~i poziva, ali su se strane saglasile da ga potpi{u. „Pru`alac usluga, u svojstvu anga`ovanog, radi sprovo|ewa ustavnih ovla{}ewa predsednika, pru`a}e naprednu ekspertizu u pitawima koja ukqu~uju, ali nisu ograni~ena, na slede}i na~in: Zastupni{tvo Kosova iznutra i spoqa, pro{irewe i ja~awe odnosa Kosova sa drugim dr`avama”... neki su od zadataka koje je Fondacija Voker du`na da obavqa u slu`bi predsednika Kosova.

E

SRBI IZ HRVATSKE

^etvrtak 17. septembar 2020. 11

Osve}en prvi hram posve}en jasenova~kim novomu~enicima

ka

Centralna proslava Dana Svetih novomu~enika jasenova~kih, al-odr`ana je u manastiru Ro|ewa svetog Jovana Krstiteqa u Jasenos-novcu uz prisustvo osam arhijereja {ta-SPC. Tada je osve}ena i kapela kul-Svetih novomu~enika Jasenoeri-va~kih koja je, kako se navodi na e istranicama Mitropolije zagreba~ko-qubqanske, prvi hram na ksta svetu posve}en wima. rbeod Osve}ewe kapele i liturdrigiju slu`io je mitropolit zaPorfiqanegreba~ko-qubqanski stvurije, a saslu`ivali su episkop akabudimqansko-nik{i}ki Joanikina{-je, dizeldorfski i sve Nema~ke epi-Grigorije, episkop isto~noamedweri~ki Irinej, episkop austrijema-sko-{vajcarski Andrej, episkop rijebiha}ko-petrova~ki Sergije, uminomrovqeni episkop zahumsko-hercegova~ki i primorski Atanasije ozooka-i episkop pakra~ko-slavonski ko-Jovan, kao i sve{tenstvo iz vi{e rukueparhija. hiji Posle jevan|elskog ~itawa, oveepiskop Grigorije je u svojoj besedi cr-podsetio na va`nosti pam}ewa, ali i opasnosti zlopam}ewa, koja wa izna~i mr`wu i `equ za osvjetom. cu iOn je naglasio da je „dobra prilistu-ka da se opomenemo i ne~ega {to to jese kao zlokobna avet mo`e uvu}i ne-u nas, ukoliko nismo pa`qivi i svjesni prave va`nosti, dubine i d da de-smisla pam}ewa“.

Ko- – Ta zlokobna avet nije ni{ta u. drugo do samo zlopam}ewe, jer druga strana pam}ewa nije samo zaborav, ve} ne{to mnogo gore i A zlokobnije – zlopam}ewe. A u ~emu je to razlika izme|u pam}ewa i zlopam}ewa? Pamtiti zna~i s ma~-qubavqu se sje}ati postradalih, edo-pamtiti zna~i sa~uvati imena mu~enika od zaborava, pamtiti voze zna~i ne dozvoliti da se zlo~in ila, ikada igde vi{e ponovi – naveo je gravoze

va

ove 265 229 to je

vladika Grigorije.

Crkvenom sabrawu obratio se i doma}in, episkop Jovan i rekao da su se u Jasenovcu okupili episkopi s raznih strana zemqinog {ara da osvete crkvu, kao {to su u vreme kada se osve{tavao Hram Groba Gospodwega, arhijereji sa Sabora iz Tira brodovima do{li u Jerusalim, kako bi osvetili prvi od hramova Crkve Bo`je.

Govore}i o novoosve}enoj kapeli, vladika Jovan je istakao da je ova zimska crkva „prva u srpskom narodu, prva u Crkvi Bo`joj, prva u Srpskoj Crkvi, prvo mesto koje je posve}eno novomu~enicima Jasenova~kim“.

Obele`avawe Dana novomu~enika jasenova~kih organizovala je Eparhija pakra~ko-slavonska, a nakon {to je osve{tana zimska crkva, na humci u Spomen-podru~ju Jasenovac vladike su prelomile slavski kola~ i osve{tale koqivo u ~ast i slavu Svetih no-

vomu~enika jasenova~kih, kao i pomen Srbima `rtvama usta{kog genocida u Drugom svetskom ratu.

Tom prilikom se besedom obratio vladika Andrej, a vladika Jovan ]ulibrk je podsetio da je u tim grobnicama vi{e od 25.000 dece i posebno pozdravio veliki broj dece koji su bili prisutni.

Vladika je dodao da ti qudi nisu i{li u smrt, jer su nosili nekakvo zlo. Naprotiv, nosili su u sebi vjeru i zavjet svojih porodica i svojih predaka. Usporedio je nezlobivost jasenova~kih `rtava sa nezlobivo{}u starozavetnih patrijarha i praotaca: Avrama, Isaka, Jakova i Josifa.

Obele`avawe 75 godina od zavr{etka Drugog svetskog rata i proboja posqedwih jasenova~kih logora{a po~elo je u ~etvrtak, 10. septembra, u Srpskoj pravoslavnoj op{toj gimnaziji Katarina Kantakuzina Brankovi} u Zagrebu.

R. N.

SRBE OSTAVQAJU BEZ STRUJE, VODE I PUTA:

U srpskim selima u Hrvatskoj nije omogu}en normalan `ivot

I danas, u 21. veku, u Hrvatskoj, ~lanici Evropske unije, vi{e od 5.100 doma}instava u 145 sela u kojima `ive Srbi nemaju vodovod, ve} se snalaze na sve mogu}e na~ine kako bi uop{te do{li do vode. U 40 srpskih sela nema ni struje!

Obe}awa da }e sve biti "brzo re{eno" ~uju se godinama, a kada i ima nekih pomaka, ali sve ide sporo i strpqewu dolazi kraj.

Da stvar bude gora, u mnogim selima uop{te nemaju vodu ili je ona krajwe lo{eg kvaliteta i gotovo neupotrebqiva, ~ak i {tetna za zdravqe jer dolazi iz starih azbestnih cevi.

- Stanovnici sela Kolarina, koji se nalaze na podru~ju grada Benkovca, ostali i su bez prikqu~ka iako je do wih izgra|ena vodovodna mre`a u Peru{i}u Benkova~kom ile2019. godine. Obja{wewe je da tamo `ivi premalo stanovnika - upozorava poslanica stvuu Hrvatskom saboru iz redova SDSS-a Awa us-[impraga. ika, Ka`e da stanovnicima tog kraja vodu dou u voze cisterne ili vatrogasci. nisu ~in: U najve}em broju slu~ajeva Srbi koriste a ibunare, ali nije lako ni obezbediti vodu dno-kada je prirodnim putem nema. U Biskupiji a”...i Erveniku op{tine su boqe organizovanda-ne, pa dovoze i 700 cisterni vode kojima a use pune bunari, dok je u Kninu, Kistawama, Gra~acu situacija sa vodom u srpskim seli-

a

ma mnogo te`a. Nema novih cisterni, leti je i mnogo po`ara, pa kada je vatrogascima potrebna voda, me{tani ostaju bez we.

- Deo gra|ana je diskriminisan, jer kada sela nemaju vodu, nemaju ni uslove za normalan `ivot - ka`e [impraga, uz podatak da je na vodovodnu mre`u prikqu~eno 97 odsto stanovnika Hrvatske, dok vode iz vodovoda nema ba{ u srpskim selima. Pravdawe da nije ekonomski isplativo graditi vodovodnu mre`u u mestima gde `ivi malo qudi nije argument koji bi mogao da pro|e u dana{we vreme, a te{ko je opisati patwe Srba, pre svega onih starijih, koji se godinama snalaze da nekako organizuju `ivot, koji vi{e li~i na onaj u 19. veku.

Mnogi uve~e ne mogu ni da gledaju televi-

ziju - jer struje nema. U ~ak sedam hrvatskih `upanija su srpska sela bez struje, pogotovo na podru~ju Zadra i Siska. Najmawe ih je na dubrova~kom podru~ju. Ove godine bi oko 15 sela i zaselaka trebalo da dobije struju, a sigurno je samo to da oni koji `ive na osami ne}e biti te sre}e. A wih nije malo.

Jedno vreme je poku{avano da se problem re{i postavqawem solarnih panela, pa je u sklopu jednog projekta postavqeno wih 100, dok iz "Hrvatske elektroprivrede" poru~uju da }e u~initi sve kako bi srpska sela bila elektrifikovana. To se, me|utim, do sada ve} ~esto ~ulo i uvek zapiwe na novcu ili kada stanovnici malih sela, pre svega starci, dobiju predra~un koliko mora da plate za prikqu~ak.

@ivot bez struje i vode jo{ je komplikovaniji kada nema ni puteva. U nekim selima, poput Grubora, vi{e niko ne `ivi, pa je i povratak gotovo nemogu}. Iako je nedavno i hrvatski premijer Plenkovi} pozvao Srbe da se vrate na svoja ogwi{ta, niko im ni danas ne poru~uje kako to da realizuju kada ih ~ekaju brojne birokratske prepreke.

Ima i dobrih primera gde su se stvari pomakle sa mesta, poput sela Par~i} u op{tini Kistawe gde su obnovqene ku}e i postavqeni solarni paneli. Tako se qudi vra}aju, ~ak i mla|i, ali to su i daqe retki primeri pomaka koji su doneli Srbima olak{awe.

Dugogodi{wa saradwa i koalicija SDSS-a i HDZ-a ostvarena je izme|u ostalog ba{ zbog toga da se re{e egzistencijalni problemi za srpsku zajednicu u Hrvatskoj, ali to ne ide brzinom koju su Srbi o~ekivali. Dug je i komplikovan proces da se do|e do sredstava za obnovu ku}a, novca za to sve je mawe, a i daqe se ne re{ava problem biv{ih nosilaca stanarskog prava koji su iz proceduralnih razloga ostali bez svojih stanova.

Kako Srbi i daqe odlaze iz Hrvatske i sve ih je mawe, ovi problemi stavqaju se pod tepih, a kada stariji stanovnici umru, vi{e nema nikoga da ih zameni. Ku}e i sela ostaju prazni...

M. T.

12

^etvrtak 17. septembar 2020.

DRU[TVO

Pre 106 godina ro|en je Patrijarh srpski Pavle Na dan 11. septembra ro|en je Patrijarh srpski Pavle (svetovno ime Gojko Stoj~evi}) u Ku}anci, 1914. a preminuo u Beogradu, 15. novembra 2009. Patrijarh Pavle je bio 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve od 1990. do 2009. godine i u narodu poznati i ceweni vernik. Narod ga je voleo i nazvao ga „@ivi svetac“.

Wegovo puno ime i titula glasili su Wegova svetost arhiepiskop pe}ki, mitropolit beogradsko-karlova~ki i patrijarh srpski gospodin g. Pavle.

Skroman, mudar, bri`an, brzo se nastanio u srcima miliona vernika. Ne branimo se od tu|eg zla zlom u sebi, govorio je Pavle. „^ovek ne mo`e da bira vreme i mesto gde }e se roditi, niti prilike i okolnosti u kojima }e `iveti. To ne zavisi od nas. Ali ono {to zavisi od nas i {to se od nas o~ekuje jeste da budemo qudi – uvek i svuda. Da nas kao qude prizna za svoje Bog, a prepoznaju preci i upoznaju savremenici“.

Ovu jedinstvenu poruku, pre vi{e godina, uputio je srpskom narodu patrijarh Pavle. A wome kao da je najsa`etije opisao svoj `ivotni put koji je, kao Gojko Stoj~evi}, zapo~eo na dana{wi dan pre 106 godina u slavonskom selu Ku}anci kod Doweg Mihoqca.

Rodio se u skromnoj porodici Stevana i Ane, u godini u kojoj je po~eo Veliki rat, na veliki pravoslavni praznik Usekovawe glave Prete~e Gospodweg Svetog

Jovana Krstiteqa. A to, priznaju mnogi, nije bez simbolike. Jer, kao i Prete~in, i patrijarhov `ivot bio je ispuwen beskrajnom istrajno{}u i podvizima od najranijeg detiwstva.

Rano je ostao bez roditeqa.

Oca je, 1917. „odnela“ tuberkuloza, a majka se preudala i, umrla je na poro|aju kada je ra|ala tre}u }erku. O Gojku i wegovom bratu Du{anu najvi{e se starala o~eva sestra Senka. Druga majka, kako je govorio patrijarh. Shvativ{i da je „vrlo slaba~ko“ dete, po{tedela ga je seoskih poslova i omogu}ila mu da se {koluje. ^etvororazrednu osnovnu {kolu zavr{io je u Ku}ancima. [kolovao se, potom, u Tuzli, Beogradu i Sarajevu, a ratne dane proveo je u Bawi Koviqa~i i manastirima Ov~arsko-kablarske klisure. Zamona{io se u manastiru Blagove{tewe 1946. godine, dobiv{i duhovno ime po svom „nebeskom pokrovitequ“ apostolu Pavlu.

Za episkopa ra{ko-prizrenskog izabran je 1957, a za patri-

jarha Srpske pravoslavne crkve 1. decembra 1990. godine. U najte`e vreme! Na po~etku jo{ jedne smutne, krvave, ratne decenije. Decenije velikog isku{ewa i stradawa svog naroda, ~iji je krst i breme nosio do upokojewa 15. novembra 2009. godine.

Za Srbe, on je za `ivota postao mnogo vi{e – `ivi svetac.

Skroman, mudar, bri`an, a istovremeno pun razumevawa za novo doba puno isku{ewa, brzo se nastanio u srcima miliona vernika i ateista, kao nijedan wegov prethodnik.

Zato se i danas u narodu prepri~avaju desetine doga|aja koji potvr|uju patrijarhovo podvi`ni{tvo, veru i privr`enost i crkvi i narodu. Pamte se wegov pomiriteqski ton tokom ratova u biv{oj Jugoslaviji, racionalnost tokom sukoba opozicije sa Milo{evi}evim re`imom, „molitvena borba“ tokom NATO agresije, kao i izlazak na referendum za Ustav Srbije, kada je prvi i jedini put iskoristio svoje bira~ko pravo…

Misli i poruke patrijarha Pavla l [to ve}i polo`aj u Crkvi ima{, to vi{e treba da slu`i{.

Samo zemaqski gospodari „vladaju“, a u Crkvi se slu`i. l [ta vredi ~oveku da je sve ugodno i sve lako, ako izgubi obraz i du{u. Ako su te{ko}e tu, muke od drugih, a mi sa~uvamo obraz i du{u, utoliko je jo{ ve}a zasluga i ve}a ~ast pred Bogom. l Pod suncem ima dovoqno mesta za sve qude. Zato je mir najpotrebniji svima, i nama i na{im neprijateqima. l Nama je boqe da nestanemo kao qudi, nego da opstanemo, biolo{ki da pre`ivimo kao zlo~inci i nequdi.

Moramo se prisetiti da patrijarh Pavle svoj ro|endan nikada nije obele`avao. Pridr`avao se u~ewa Crkve da se praznuju iskqu~ivo tri ro|ewa – Hristovo, Bogorodi~ino i Svetog Jovana Prete~e. Jedina obaveza ovog dana je Liturgija u slavu praznika Usekovawa glave Svetog Jovana Krstiteqa, koju je redovno slu`io u nekom od hramova.

Mo`emo samo da naslutimo da je bio bli`e Bogu od mnogih jer je doslovno i bez ostatka po{tovao principe koje je propovedao. Prepoznalo je to skoro milion qudi koji su do{li da mu u molitvenoj

ti{ini odaju posledwu po{tu.

Ba{ onako kako je i govorio: „Kad se ~ovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on pla~e. Ali treba da `ivi tako da, kad umre, ceo svet pla~e, a samo on se raduje.“ Onako kako je govorio, patrijarh Pavle je i `iveo. I uvek sa narodom. U crkvi, na liturgiji, na ulici, u gradskom prevozu…

Sam je kuvao, {io, popravqao cipele, a nijedan fizi~ki posao nije mu bio ni stran niti te`ak.

Skromnost je, zato, prva re~ na koju mnogi pomisle kada se sete voqenog patrijarha Pavla.

M. T.

WIVA KAO KU]A U BEOGRADU

Divqaju cene zemqe po Vojvodini, hektar ide i do 100.000 evra EVO ZA[TO SVI SRBI SLAVE NOVI PRAZNIK 15. SEPTEMBAR Srbija i Republika Srpska slave zajedni~ki praznik, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji se obele`ava 15. septembra.

Ovaj datum je izabran jer je tog dana 1918, probijen Solunski front.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je ranije objasnio da }e ovaj praznik biti zajedni~ki obele`avan u Srbiji i Srpskoj i svim srpskim sredinama {irom sveta, gde }e Srbi, ne smetaju}i nikome, ne ~ine}i ni{ta ni protiv koga, pokazati da su isti narod.

- Niko nikada ne}e mo}i da sru{i jedinstvo srpskog naroda. Pokazali smo prethodnih godina kako to treba da se radi, jer ~ak i kada ne misle isto sa obe strane Drine, nikada se nije mogla ~uti lo{a re~ poru~io je predsednik Srbije.

Istori~ar Goran Miloradovi} ka`e da su 15. septembra 1918. Srbi iz Srbije radili ne{to zajedno sa Srbima van matice. On obja{wava da je u proboju Solunskog fronta u~estvovala divizija sastavqena od biv{ih austrougarskih zarobqenika u Rusiji i od Srba emigranata iz SAD i Evrope: - Ona se zvala jugoslovenska divizija, ali nije bila nacionalno me{ovita, nego su je 95 odsto ~inili Srbi iz BiH, Vojvodine, Hrvatske, Dalmacije bilo je ~ak i ne{to Crnogoraca. Srpski vojnici bili su ve} iscrpqeni i nedovoqno brojni i tih 15.000 dodatnih vojnika znatno je olak{ao proboj.

S. G.

Cene poqoprivrednog zemqi{ta ove godine kretale su se od 190 evra u Ju`noj Srbiji do 100.000 evra za jedan hektar u Ju`noba~kom okrugu.

Za hektar najskupqeg zemqi{ta u vojvo|anskim selima mogla se kupiti i dobra ku}a u Beogradu ili luksuzan dvosoban stan.

Najskupqi hektar wive u prvoj polovini ove godine prodat je za 100.000 evra u novosadskom prigradskom nasequ Ka} udaqenom oko 12 kilometara od Novog Sada. Istu cenu pro{le godine postigao je i prodavac oranice u selu Gunaro{ kod Ba~ke Topole. Tada je oranicu od jednog hektara, 11 ari i 65 kvadrata, kupilo fizi~ko lice - Ma|ar koji `ivi u Srbiji. Ko je kupio zemqi{te kod Ka}a - da li fizi~ko ili pravno lice, nije obelodaweno.

Ra~unica pokazuje da su wive po Vojvodini prodavane i duplo skupqe nego u okolini Beograda.

Najvi{a cena oranice u Beogradu bila je 56.800 evra za hektar, dok je u [umadiji i zapadnoj Srbiji najskupqi hektar prodat za 52.650 evra.

Najjeftinije zemqi{te bilo je na jugu zemqe 2.800 evra i u [umadiji i Pomoravqu, gde je hektar prose~no ko{tao oko 3.800 evra.

Prema izve{taju RGZ-a, oko 90 odsto prodatih wiva povr{ine su od deset ari do tri i po hektara.

[to se ti~e kupqenih wiva koje imaju vi{e od pet hektara, ve}ina se nalazi na teritoriji Vojvodine.

Milan Prostran, stru~wak za poqoprivredu, navodi da je o~ekivano da hektar zemqe bude najskupqi u Vojvodini, kao i da cene rastu.

"To je ujedno i najkvalitetnije zemqi{te i ne ~udi {to su pojedine oranice prodate za veliki novac. Cene poqoprivrednog zemqi{ta rastu od 2001. godine, tada je hektar ko{tao oko 200 evra, 2008. godine oko 5.000 evra, a evo vidite kolike su cifre danas", obja{wava Prostran i dodaje: "Na tim mestima se grade nekretnine, putevi, poslovni prostori i zato cene rastu. O~ekivawa su da }e oranice biti sve tra`enije i skupqe", ocenio je Prostran.

Najvi{e poqoprivrednog zemqi{ta ove godine kupqeno je u Lozoviku, op{tina Velika Plana – 31 parcela, dok su najmawe kupqene u Liparu, op{tina Kula sa tri parcele.

Podsetimo, u martu mesecu ove godine Geodetski zavod iza{ao je sa rezultatima istra`ivawa kada je prose~na cena po hektaru iznosila u Severnoba~kom okrugu 9.650 evra, Zapadnoba~kom 8.250 evra i Sremskom okrugu 8.500 evra.

R. N.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 17. septembar 2020. 13

KALEMOVI IZ STAROG MANASTIRA:

U ovom delu Srbije raste crna tamjanika - vrlo retka u celom svetu S jeseni u Negotinskoj Krajini ni{ta lep{e ne miri{e od gro`|a. A, miris crne tamjanike, drevne srpske autohtone muskatne sorte - opija. Specifi~noj, vrlo retkoj u svetu, a zahtevnoj za odgajawe, plodna krajinska ravnica odavno je zavi~aj.

dike i Poqoprivrednoj {koli "Rajko Bosni}" koja je dala kalemove iz starog manastirskog vinograda, ~okote smo obnovili 2009. - pri~a arhimandrit. Iako uspe{no proizvodimo i druge sorte gro`|a, najvi{e smo ponosni na crnu tamjaniku, premda je toliko ne pred-

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pru`awem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pru`iti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu `ivota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Na padini Bratujeva~ke kose, u vinogradima manastira Bukovo sa kraja 13. veka, sa koje se Negotin pru`a kao na dlanu, ~etrdesetak krajinskih bera~a zajedno sa bukovskom bratijom pa`qivo sa ~okota skida svako zrno crne tamjanike, od kojeg, vele, du{a peva, a srce poskakuje.

- Ova je godina bila te{ka, ali smo pribegli drugoj tehnologiji, sa Zapada, radili smo bez prskawa hemijom, po~eli smo organsku proizvodwu crne tamjanike i urodilo je plodom - ka`e arhimandrit Kozma (Radovi}), iguman manastira Bukovo.

Da je bilo i plodno i blagorodno pokazuju prinosi od osam tona po hektaru i procenat {e}era od 23 do 24 jedinice.

Od ovih bobica, kao i protekle decenije "sazreti}e" kvalitetno suvo vino "filigran", za koje se zahvaquju}i nagradama na najve}im svetskim sajmovima vina nadaleko ~ulo.

- Zahvaquju}i blagoslovu na{eg vla-

stavqamo svetu i qudima. Ona, ipak, sama za sebe govori i najprodavanije je na{e vino.

Crna tamjanika se u Negotinskoj Krajini gaji odvajkada. To rajsko drvo `ivota naro~ito je po{tovano ovde, u kraju iz koga su sedamdesetih godina 19. veka kada je filoksera desetkovala francuske vinograde, "bo`ji nektar" izvozili {irom sveta, pa i na kraqevske trpeze.

- To je jedna mirisna, veoma lepa muskatna sorta koja pomalo podse}a na italijansku. Crna tamjanika je autohtona sorta sa negotinskog podnebqa gde daje najboqe rezultate. Imali smo priliku da je probamo sa nekih drugih lokacija u svetu i kod nas, ali su najboqi prinosi i rezultati u Negotinu - ponosno govori otac Kozma i dodaje da je svaki {esti red u vinogradu crne tamjanike crni burgundac, jer je on opra{uje, budu}i da ona sama to ne mo`e.

Sa~uvali su mitsku crnu tamjaniku bukovski monasi od zaborava ali i od

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

we stvorili novo izvorno srpsko vino.

U manastiru Bukovo, po nekim istorijskim izvorima zadu`bini kraqa Milutina, osim crne tamjanike na ukupno {est hektara gaje i merlo, kaberne, game i {ardone ~ija je berba po~ela pro{le nedeqe.

Na jednoj od oglednih parcela ni~u i bela tamjanika, za~inak i prokupac, jo{ neke od ovde dobro poznatih autohtonih sorti. Neka ih, veli bratija, za budu}a pokolewa, jer vaqa obnoviti stare sorte.

- Bili smo iznena|eni saznawem da posle tri godine, kada je vinograd do-

stigao prvi rod, nema one crne boje tamjanike. Bili smo u ~udu, ispitali smo kalemove i pokazalo se da crna tamjanika ima neku boju ru`ice. Bilo je predloga da ga obojimo ali nisam dao da se to desi. Ono {to je izvorno, onako kako ga je Bog dao, neka tako i ostane - dodaje arhimandrit Kozma.

Negotinska vinska regija jedinstvena je u odnosu na sve druge u Srbije jer ima 265 sun~anih dana godi{we, {to znatno uti~e na kvalitet gro`|a i vina i omogu}ava gajewe gotovo svih sorti. Uzgajali su ga jo{ Rimqani.

R. N.

17 uuu Kako je pro{ao poku{aj mar{ala da slu{a Bijelo dugme:

Kad je Tito posle pet sekundi na{e svirke zapu{io u{i, skinuli su nas sa bine Goran Bregovi} je svojevremeno govorio o tome da li je bend “Bijelo dugme” bio dr`avni projekat, zapravo da li ih je osnovala Udba, kao {to se pri~alo.

Navodno, preko wih je dr`ava, tj. wen tada{wi komunisti~ki vrh, hteo da kontroli{e “mladost”. A s druge strane, “Bijelo dugme je stalo za petama imalo odeqewe za narkotike”, a Bregovi} je ~lanovima morao da brani

drogu i seks sa maloletnicama na turnejama, bar se tako pri~alo.

Na pitawe {ta je od toga mit a {ta istina, Brega je odgovorio: “Zaista smo imali stalno policiju za sobom. Sarajevski odsek za narkotike bio nam je stalno za petama. Uhapsili su Ipeta Ivandi}a, a tokom posledweg meseca u vojsci imao sam ku}u u Ni{u gde smo probali kao Bijelo dugme pred album “Bitanga i princeza”

i se}am se kako je upao odsek za drogu u tu ku}u i skroz je pretresao. Bio sam jo{ u uniformi JNA”, govorio je Bregovi} i nastavio: “A to da je Bijelo dugme bilo dr`avni projekat? Se}am se kad su nas pozvali da sviramo Titu za Novu godinu. Neki unuci Titovi su pevali “Tako ti je, mala moja, kad qubi Bosanac”, pa su doveli taj bend {to peva tu pesmu jer su shvatili da drug Tito ho}e ba{

to da ~uje. Ali kako je Tito posle pet sekundi na{e svirke zapu{io u{i, skinuli su nas sa bine posle nekih osam sekundi. Tako da sam najvi{e deset sekundi svirao kao dr`avni projekat. Komunisti su imali tu oficijelnu kulturnu politiku koja je i{la izme|u baleta, opere i klasi~ne muzike, ne zato {to su to voleli, ve} su voleli da j..u peva~ice i balerine. Nisu oni imali ozbiqni kul-

turni koncept ve} da ~uvaju tradiciju, pa su napravili kulturna dru{tva da konzerviraju folklor. To je zaliveno i zape~a} eno. Mo`da sam ja to otpe~atio i prome{ao.”

R. N. lll U slede}em broju: Milena Dravi} i Dragan Nikoli} upoznali su se i ven~ali na snimawu filma

}

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

a

a, i

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

14 14

^etvrtak 17. septembar 2020.

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Kaqewe Ane Brnabi} AUSTRALIJA

Australija ima sopstvena rajska ostrva koja i te kako mogu da pariraju Maldivima Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

Te gde su nestale na{e reke?

Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Lizard ostrvo Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

Izolovana, spokojna i kreirana tako da ugode svim `eqama gostiju...

Pla`e prekrivene finim belim peskom, palme koje se wi{u na vetru, otmeni spa centri, luksuzni sme{tajni objekti i kilometri kristalno ~istog mora – kada do|e trenutak da rezervi{ete odmor na Maldivima, prili~no je te{ko da to u~inite bez nervisa sobom i nema nameru ni da je rawa. ostavqa, ni da je poklawa a ni Ali, s obzirom na to da su puda je deli. tovawa narednom periodu ipak I sau takvim baga`om „nesreograni~ena, nije zgoreg barem za }ne politi~ke princeze“ i prestanovnike Australije da razmisdsednikovog fikusa koji narod, le pojedinim u a io dobar deo destinacijama ~lanstva SNS-a svojoj ba{ izemqi. ne miri{e, Ana se na{la u Mawenajnovije je poznatopoliti~ke da Australija, vrtlogu kamu kojojpodru~je mo`e pro}i samo kao apawe posebno Kvinslenda, bosasopstvena po trwu koje ni~e na dnukoja koima rajska ostrva, isu{enih irita te kako mogu dastaroplaninskih pariraju Maldireka. vima.

Ana, iako tako izgleda, ne BEDARA akumulira politi~ki za Izolovano, spokojnokapital i kreipredstoje}e izbore - da ima takrano tako da ugodi svim `eqama vu ulogu, vaqda bi bila na nagostiju, Bedara se sa pravom smapredwa~koj izbornoj listi da tra komadi}em raja i zato i nosi epitet jednog od najluksuznijih od-

qutim i odem, ali gde da be`im pred narodom? [ta }e re}i predsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da ka`e ono wegovo „Gde be`iiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

ulep{anih istina, gde su joj neki qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili vre}u iz koje je zapahnuo opori vow korupcije, otima~ine i pohlepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora.

I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike.

Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvoHamilton se kanKvalija na ostrvu diduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu.

Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda.

Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim sluPlaninski masiv Stolovi ko~ajem, zadr`i ili dobije neku ji se sa ju`ne strane izdi`e podrugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke ko- vi{e Kraqeva, manastira @i~e, ju }e sama zavrediti, ve} opet Mataru{ke Bawe, sredwovekovgrada Magli~a i Ibarske kliBedara, jedno odkoji najluksuznijih odmarali{ta u Australiji milo{}u onog kampawu odra- nog |uje za oboje, odnosno za celu sure, od minulog vikenda prepozje po jo{pla`ama jednoj nesvakistranku. Wu ne bira narod, nego natqiv marali{ta u Australiji. gim netaknutim prekriatrakciji - pravoslavnom Vu~i}.

Sme{teno na pla`i Misija, da{woj venih belim peskom, ve~erama za visokom ~ak 33 metara!

I da rezultat napredwaka na krstu u tropskom severnom delu Kvindvoje uz sve}e na pesku, privatnim Ovo monumentalno znamewe predstoje}im izborima zavisi slenda, nudi sme{taj za najvi{e izletima do obli`wih nenaseqesimbol Hristovih zemaqodgostiju wenoguanga`mana i doprino- kao 18 vilama, raspore|enim nih ostrva, opu{taju}im spa tresa, uzeo bih lepe pare kladio{irom ostrva, kako bi na bila zaga- tmanima, rowewem uz u`ivawe u nici, a \ilas i kompanija bi rantovana maksimalna privat- pogledu na jata riba jarkih boja. odavno odustali od bojkota. nost.

Otvoreno 1. jula, ovo mesto se Ranko Pivqanin Da biste stekli jasniju sliku, rukovodi politikom samo za odrazamislite skrovito mesto sa du- sle.

OSTRVO ORFEJ Otvoreno po~etkom jula, ovo ekskluzivno privatno ostrvo je poznato po jednom od najspektakularnijih prirodnih fenomena na svetu, Velikom koralnom grebenu.

Obala duga oko 11 kilometara je idealna za qubiteqe divqih `ivotiwa, jer ovde mo`ete ugledati i razli~ite vrste riba i korwa~a, ali i odre|ene vrste ajkula. Gosti mogu u`ivati u

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovirowewu, veslawu i drugim sporci, najvi{em vrhu ove planine, tovima. na Za nadmorskoj 1.375 qubiteqevisini luksuzaod je posebmetara.

Inicijator no privla~an dolazakidonosilac ostrva ovog projekta ~ija nastahelikopterom, alije iideja prostrani la jo{ spa 2007. godine je Planinarbazen, centar i usluga all incsko-sportsko dru{tvou`ivawe „Gvozdac“u lusive, koja omogu}uje iz Kraqeva, agastronomskim finasiran jespeisneverovatnim kqu~ivo donacijama i dobrocijalitetima.

Zalazak sunca u ovom podru~ju je posebna pri~a.

OSTRVO LIZARD I ovo ostrvo se smatra komadi}em raja, a ujedno je i najudaqenije odmarali{te na podru~ju Velikog koralnog grebena. Upravo zbog svog vrlo izolovanog polo`aja je primamqivo pripadnicima xet-seta i mo`e se pohvaliti spiskom slavnih gostiju. Nikol Kidman, Rasel Krou, Hju Xekman i Kejt Hadson su samo pojedini od wih.

Ukoliko izaberete ovo ostrvo, ima}ete priliku da u`ivate u teretani, meditaciji, jogi, pilatesu i uslugama wellness centra, ali i u

voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a i qudi dijaspore. drugimizdostupnim atrakcijama.

-ZaPredstoji namda dabudu uradimo one koji `ele u konosvetqewe i neke mawe poslove taktu sa prirodom, dostupne su na ure|ewu.

O~ekujem to bubrojne planinske staze,datei svakade u kratkom Nako zavr{eno rowewe, koje je ovderoku. posebno kon toga usledi}e i osve}ewe kratraktivno. sta.KVALIJA Tada }emo mo}i da ka`emo da Sa smopla`ama uspe{noprekrivenim okon~ali ovaj bezna~ajan, ali i ni malo lak prolim peskom, hotelima svetske jekat - ka`e Milutin Vukosavqeklase, bogatim no}nim `ivotom vi}, ~lan Odbora za postavqawe i netaknutom prirodom, ostrvo krsta na Stolovima.

Hamilton sevrh sa pravom smatra najNajvi{i Usovica planski popularnijim. zaovaj qubiteqe je izabran kakoAli, bi se krst, u luksuza je svakako Kvalija, deli} zavisnosti od vremenskih priraja navideo severnom ostrva. lika, i sadelu okolnih planisamo da jeKopaonika jedno od najpoznana Ne Jastrepca, i Rutijih odmarali{ta Australiji, dnika, pa ~ak i sauProkletija. ve}}e je podse}ati neprestanonaredne rangirano i kao On generanajboqe svetu. Kraqeva cije da na su celom u okolini nastale svetiwe, sreU ovom srpske luksuznom odmarali{tu dwovekovni @i~a ga i nalazi se 60 manastiri jedinica i ~esto Studenica, ali }eOsim i svedo~iti o pose}uju poznati.

Leonarda stradawu srpske ovde vojske Dikaprija ivojnika Opre Vinfri, su poginulih upravo na Stolovima u`ivali i Kejt Blan~et, Miranda prilikom povla~ewa u Prvom Ker i drugi. svetskom ratu.

R. S.N. G.

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

} KANBERA

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak ^etvrtak17.

17.septembar septembar 2020.

2020. 15

eki etne ili ori pohako-

POMEN SVETIM NOVOMU^ENICIMA JASENOVA^KIM 2020

nivetku, utan oba-

sa sobom i nema nameru ni da je re- ostavqa, ni da je poklawa a ni ome- da je deli. ica U nedequ, I sa takvim baga`om „nesre13. septembra u manasa datiru }ne politi~ke princeze“ i preSvetog Save - Novom Kaleni}u, ~noslu`en dsednikovog koji narod, je pomenfikusa Svetim Novomu~ekan-nicima a i dobar deo ~lanstva Jasenova~kim.

PomenSNS-a su sluako`ili ba{wegovo i ne miri{e, Ana se na{la u preosve{tenstvo vlar idika vrtlogu najnovije politi~ke kamAustralijsko-novozelandski pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao gospodin Siluan, uz saslu`ewe enasve{tenstva bosa po trwu ni~e naSidneja dnu ko- i izkoje Kanbere, anacrkvenog rita isu{enih staroplaninskih hora kojim diriguje protisop-nica reka.

Jelena. Na pomenu je bilo prioda. sutno Ana, iako vernog tako izgleda, i na{eg narodaneiz vla-Kvimbijena Kanbere, iako ne ba{ akumulirai politi~ki kapital za fun-u velikom broju, zbog- mera predstoje}e izbore da imakoje tak-su na snazi. er jejo{vuuvek ulogu, vaqda bi bila na naPosle zavr{etka pomena, Wegovo eli predwa~koj izbornoj listi da Preosve{tenstvo sa prisutnima je presekao i slavski kola~ jer su Sveti Novomu~enici Jasenova~ki Zavetna slava Saveznog Kola Sestara.

Potom se vladika Siluan prikladnim govorom obratio prisutnima, a nakon toga svi su pre{li na manastirsko grobqe kod velikog krsta, aca, gde su se posebno poklonili Svetim a i Novomu~enicima Jasenova~kim.

Zatim su se uputili u malu manasimo tirsku salu gde su na{e vredne doove ma}ice pripremile poslu`ewe, kao bu- i mali kulturno - umetni~ki proNa- gram, koji je kao i mnogo puta do sada kr- vodio sve{tenik Goran ]e}ez sa emo svojim }erkicama. One su recitovaovaj le pesmice prikladne i posve}ene pro- Sv. Novomu~enicima Jasenova~kim. qe- I opet na kraju u kratkim, ali awe pou~nim govorom svim prisutnima obratio se na{ vladika Siluan, a ski nakon toga narod se polako razist, u {ao, oti{ao ku}i. „Imena su va{a u pri- kwizi ve~nosti, ulazite u Raj deco ani- besmrtnosti. Mi na zemqi rod va{, Ru- kli~emo vam u glas: Mu~enici novi ija. molite za nas!“ Neka je ve~na slava Sv. Novomu~eeranicima Jasenova~kim i slava svim eva Srbima stradalim od Kosova pa do sredana{weg dana. Amin. a i Grozdana ti o Dragi~evi}-Todorinovi} ske ima vom R. N.

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}.

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota.

Ranko Pivqanin

a

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve

[irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

KROZ RE[ETKE

Novelu je napisao Antun Barac hrvatski istori~ar i zatvorenik logora Stara Gradi{ka krajem 1941. godine. Novela je objavqena u kwizi „Bijeg od kwige“ koja je posthumno objavqena Snijeg je veoma dubok. Zameo je sve ceste i puteve. Prekinute su po{tanske i autobuske veze.

Pa ipak, unato~ tome usta{e su iz Oku~ana dotjerale pje{ke, opet povorku `ena s djecom. Gledamo kroz re{etke nove saputnice. Sve su to `ene sa sela, razli~ito odjevene i razli~itih godina. Sude}i po odje}i sve je to sirotiwa. Pu{taju ih u dvori{te gdje rade razli~ite poslove.

Nastojimo makar smo od wih daleko, razabrati wihove fiziognomije, pro~itati ne{to iz izraza wihovih lica. Neke od wih upamtimo, naro~ito mi se upila u pam}ewe neka majka s djetetom, djevoj~icom. Djevoj~ica je malena ni za kakav posao nije. No majka mora raditi. K}erkica je uvijek uz wu dr`e}i se gr~evito wezine sukwe. Gacaju obadvije po snijegu: djevoj~ica posr}e, no dr`i se ~vrsto majke. Mislim i pono}i na wih, kao da su mi bliske i drage znanice. ^im ujutro pogledam u dvori{te tra`im ih okom, da se uvjerim jesu li jo{ uvijek tu. I kad ih ugledam kao da opa`am nekoga od svojih, najdra`ih.

Snijeg neprestano pada. Promet je potpuno obustavqen. U logoru je sasvim ponestalo drva.

No usta{e su odlu~ne, posjekli su stabla u vrtu kraj kaznionice. I sad po dubokom snijegu, jadne zato~ene `ene prenose to u kaznioni~ke prostorije. Nose te{ko padaju u snijeg, ali brzo se di`u upla{ene od pogleda stra`ara.

I moje su znanice me|u wima, majka nosi na le|ima drva, a djevoj~ica gaca kraj we. Uzima i ona po jedan komad i nosi, samo da je ne rastave od majke.

Tako je to trajalo desetak dana, a onda jednog jutra tih `ena vi{e nije bilo u dvori{tu. Usta{e su rekle: poslane su na rad u selo.

Ve} znamo {ta zna~i. A ja mislim na malu djevoj~icu, koja se tako ~vrsto dr`ala maj~ine sukwe. I nikako da shvatim: Tko je imao toliko snage, da je otrgne od majke i ubije obadvije. Kako je strahovit morao biti taj ~as!

A snijeg pada daqe, djevi~anski ~ist. Ne ponovilo se, nikad vi{e.

16 ^etvrtak ^etvrtak 17.mart septembar 2020. septembar 16 ^etvrtak 17.

5.

2020. 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA ZAJEDNICA

KULTNI RESTORAN

Madera” ” PRESTAO SA RADOM Ovih dana, kao grom iz vedra neba, odjeknula je vest da je stavqen katanac na restoran Madera.” Vredno podse}a” wa je da je „Maderu“ 1996. otvorio Rade Tasi}, i to po uzoru na ~uveni istoimeni restoran u Beogradu, koji mu je bio i najomiqeniji u mladosti. Ta stara „Madera“ je delovala punih deset godina u Kenli Hajcu i zatvorena je 2006. Rade sa sinom Petrom 2011. godine kupuje mali prostor u Varik Farmi sa namerom da opet otvore ugostiteqski objekat.

Tokom radova na novom objektu Rade se razboleo i nakon kratke i te{ke bolesti je preminuo. Nakon Radetove smrti, wegov sin Petar je nastavio o~evim putem i u maju 2011. otvorio je novi restoran i simboli~no mu dao ime starog restorana „Madera“, u znak se}awa na oca. Petar je 2017. otvorio jo{ jedan restoran - „Fabrika“, sa ne{to druga~ijim konceptom.

Pored dobro poznatih srpskih klubova i kulturnih centara u Sidneju, Madera’’ je uistinu bila ikona na{e zajed” nice posledwe dve i po decenije. Ovaj restoran je bio nezaobilazna stanica da se odmori od rada, proslavi veseqe ili sretne sa prijateqima. Tako|e, estradne zvezde, glumci i sportisti iz otaxbine prilikom posete Petom kontinentu, znali bi da posete ovo popularno svrati{te.

Vaqa ista}i da su i Petar li~no i wegova „Madera“ bili sponzori velikog broja lokalnih udru`ewa i klubova, a i neretko su u~estvovali u humanitarnim akcijama. Tokom poplava u Srbiji, „Madera“ je bila malo skladi{te, gde su na{i qudi donosili sredstva za pomo}. Prikupqawe novca namewenog Domu za nezbrinutu decu u Zve~anskoj ulici u Beogradu, realizovawe akcije za fondaciju Divac’’, po” kretawe ogranka fondacije Aleksandra [api}a „Budi human’’ za Australiju, samo su neke humanitarne akcije iza kojih je stala „Madera“.

Imaju}i u vidu bogatu istoriju restorana i amanet koji je ovaj lokal ostavio na{oj zajednici, porazgovarali smo sa vlasnikom „Madere“ Petrom Tasi}em, da podeli sa nama uspomene, objasni nam razloge za zatvarawe i predo~i planove za budu}nost.

Kako je do{lo do odluke da se zatvori Madera’’, ko” ju je porodica Tasi} negovala nekoliko decenija u Sidneju?

- Moram da priznam da ta odluka nije bila laka, ali je ve} neko vreme bila u planu. Bilo je par prepreka oko produ`etka ugovora iznajmqivawa lokala, koji je vremenom uspe{no re{en, ostvariv{i `eqeni rezultat. „Madera“ je bila i osta}e veliki deo na{ih `ivota, samo u malo druga~ijem smislu. Prezime ‘Tasi}’ i ime „Madera“ idu jedno uz drugo i verujem da }e tako i ostati. Kao {to znamo, `ivot ide svojim tokom i donosi nove prilike za budu}nost. Iako mnogi mo`da to ne bi razumeli, odluka je vi{e vezana za na{e privatne planove u budu}nosti, nego za bilo {ta drugo. @elimo da smawimo poslovne obaveze i da se skoncentri{emo na porodicu, i na familijaran `ivot. Isto tako, ja sam jo{ uvek ukqu~en u veliki broj projekata i investicija, tako da sam `eleo malo vi{e vremena da posvetim tim izazovima.

Da li ste razmi{qali o nekim drugim opcijama, npr. da Madera ipak ostane otvorena u nekom drugom formatu (ili je to ipak bilo neizvodqivo)?

- Opcija je bilo i uvek }e ih biti, ali sa planovima koje imamo i sa velikim obavezama koje jo{ uvek snosimo, za nas je ova odluka bila jedina prava odluka. „Madera“ kao restoran }e jo{ uvek raditi, ali u druga~ijem stilu. Mi smo spojili sve glavne delove (kuvare, konobare, hranu i kulinarske specijalitete) u na{em drugom lokalu „Fabrika by Madera“, a „Maderu“ smo prodali na{em dobrom poznaniku, koji }e je pretvoriti u lokal

Petar Tasi} nastavqa sa Fabrikom” nakon Madere” ” ”

sa hranom i pi}em u stilu sredweg istoka. Na{ plan je da, zahvaquju}i „Fabrici“, na{i qudi jo{ uvek imaju gde da do|u i da u`ivaju uz na{u hranu, doma}a pi}a, gostoprimstvo i sve ostalo {to smo nudili dugi niz godina u „Maderi“.

Te{ka je odluka da se zatvori ikona srpske zajednice Sidneja. Kako je Vama li~no pala ova velika, ali pod postoje}im (li~nim) okolnostima, svakako razumqiva odluka?

- Meni je li~no bilo te{ko, pogotovo kada smo se inicijalno odlu~ili na ovaj potez. Me|utim, do{lo je vreme za promenu i ja kao osoba sam to veoma ozbiqno i brzo shvatio.

Mnogi }e pomisliti da je ovo krenulo ovim putem kao posledica pandemije korona virusa. Ova novonastala situacija je u jednom pogledu dosta oduzela, a sa druge strane je mnogo i pomogla. Naime, vlasnici centra u Varik Farmi nisu hteli da nam produ`e ugovor za iznajmqivawe lokala jer je bilo u planu da se izgradi centar sa apartmanima. Sa malo te`om ekonomskom prognozom zbog pandemije i ostalih faktora, odlo`eni su planovi za gradwu, tako da smo uspeli da produ`imo ugovor na jo{ 10 godina i to nam je ustravi pru`ilo {ansu da prodamo lokal, umesto da ga zatvorimo. ^udno je kako se nekada iz negativne `ivotne situacije pojavi ne{to pozitivno.

Koliko }e vam nedostajati na{ narod i posetioci koje ste poznavali godinama?

- Stara „Madera“, a tako|e i moja sada{wa, }e meni uvek faliti jer su oba lokala odigrala velike uloge u mom `ivotu. Ja sam od svoje 12. godine ukqu~en u pri~u oko „Madere“ i ugostiteqstva. Tako|e }e mi nedostajati na{i qudi, dru`ewe i taj jedinstven duh koji }emo te{ko stvoriti u bilo kojem drugom lokalu u budu}nosti. To moram da priznam. „Fabrika“ i „Madera“ sada rade pod jednim krovom i zadovoqni smo takvim razvojem situacije. Na{i qudi jo{ uvek imaju gde da do|u, da slave i da organizuju kulturne doga|aje uz dobru doma}u kuhiwu, i u prijatnoj atmosferi. Nastavak rada kroz „Fabriku“ }e i nama jo{ vi{e pru`iti priliku za dodir sa na{im narodom i, iskreno, to nam mnogo zna~i.

Fabrika, dakle nastavqa sa radom?

- Da! I hvala Bogu, „Fabrika“ sada, u stvari, radi boqe nego ikada. „Fabrika“ }e nastaviti svojim putem, ali sa dodatnim elementima preuzetim iz Madere. To su radnici, hrana, usluga, proslave, i ostale delatnosti kao {to su humanitarne akcije. Ukratko, sve ono najlep{e {to smo imali u „Maderi“, spajamo sa svim onim najlep{im {to je stvoreno u „Fabrici“. Tako|e, tu su na{i najmiliji i najboqi kuvari, kao {to je teta Goca Ivanovi}, koji su sa nama ve} dugo, i koji su, u stvari, postali deo na{e familije.

Da li planirate neki novi projekat u ugostiteqskoj industriji ili mo`da sledi pauza dok se ne stabilizuje situacija sa pandemijom?

- Ko me dobro poznaje, zna da }e biti vrlo malo odmora, jer uvek imam mnogo planova! Bavim se „Fabrikom“ i ostalim poslovima i jo{ uvek zavr{avamo crkvu Blagovesti u Mirilovcu, pokraj Para}ina, rodnom mestu mog oca, tako da imam mnogo obaveza!

Iz privatnog ugla, nakon vrlo malo odmora i odlagawe svadbe, koju smo na `alost morali zbog korone da odlo`imo, gleda}emo da posvetimo vi{e vremena porodici i malo ‘normalnijem’ `ivotu. Imamo i planove za putovawe i za daqe istra`ivawe, jer bismo `eleli u narednih nekoliko godina ponovo da otvorimo ne{to novo. Za sada, trudi}emo se da razradimo {to vi{e „Fabriku“ i da kroz wu na{im qudima pru`imo jo{ jedno kultno mesto za u`ivawe i stvarawe mnogo lepih i trajnih uspomena.

Koliko }e vam nedostajati banketi, proslave, muzi~ke ve~eri i sve ostale vrste dru`ewa koje ste pru`ali na{im qudima, a neretko i sami u~estvovali u wima?

- Uspomena ima mnogo i toliko se lepo i nasmejem i ose}am kad pomislim na to. Ne bih znao da nabrojim koliko smo zora do~ekali u slavqu i vesequ. Od ro|endana, preko kr{tewa, svadbi i raznih proslava, do humanitarnih ve~eri, muzike i provoda, ma sve! Prepuno mi je srce kada pomislim na to.

Hvala Bogu, dosta se toga ve} odr`ava i u „Fabrici“, a dosta toga {to je odr`avano u „Maderi“, u budu}nosti }e se ‘preseliti’ u Fabriku. Nama je ciq da nastavimo sa takvom vrstom okupqawa i da jo{ uvek pravimo i stvaramo nezaboravne momente, koje }e qudi dugo pamtiti, opisivati i prepri~avati.

Vi ste imali san da nastavite o~evim stopama i da se uspe{no bavite ugostiteqstvom - i uspeli ste! [ta biste poru~ili nekom mladom ~oveku, koji je mo`da u nedoumici da li da istraje i ostane dosledan da radi ono {to voli?

- Da, u pravu ste, to jeste bio moj san i toliko mi je drago da sam uspeo u tome. Zahvalan sam beskrajno svim qudima koji su nas podr`avali. Meni je moj pokojni otac Rade pred smrt rekao: „Nemoj da nastavi{ sa izgradwom ‘Madere’ ako ti to, sine, iskreno ne `eli{. Radi ono {to voli{, ne mora{ da prati{ mene. Ima{ svoje `eqe i idi tim putem.“ A meni je ciq bio da ostvarim na{e zajedni~ke snove iako wega vi{e nije bilo. Imali smo dogovor, a {ta je ~ovek kome re~ ni{ta ne zna~i?

ZAJEDNICA ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 17. ^etvrtak 17.septembar septembar 2020. 17 17 ^etvrtak 5. mart 2020.

2020.

Dobra hrana i dobro dru{tvo - dobitna kombinacija

Ukusi zavi~aja

Restoran ”Madera”, ikona srpske zajednice Sidneja, nakon dve i po decenije uspe{nog Ja sam ostvario uspe{an biznis i imao sre}u, a mo`da je to upravo zbog toga jer sam odr`ao re~. Svesrada, zatvorio je tan sam da su na{u gosti i dugogodi{wi posetioci pomogvrata li da ostvarim na{u zajedni~ku pri~u.

Otac mi je tako|e napomenuo: „Nemoj nikada da se ve`e{ za investiciju, nekretnine, i materijalne stvari. Sve dok ima{ `equ i dok te to ispuwava, radi i radi kako treba, a kad do|e vreme za promenu ili oseti{ da te to vi{e ne ispuwava kao nekada, nemoj da te to brine, sve ima svoje vreme. Prati svoje srce i ono {to voli{. Ako to radi{, i ako radi{ od srca, bi}e{ sre}an, i sve ostalo }e do}i na svoje mesto. E, je bih ovu poruku podelio sa svima, pogoto” vo sa mladima koji mo`da nisu sigurni kojim putem da po|u, a i ja tako|e imam raznih ideja i `eqa, i moram sitnim koracima ka wihovom ostvarewu.

Pandemija je itekako poremetila na{e `ivote kako sa dru{tvenog, tako i sa ekonomskog aspekta. Va{a poruka na{im ~itaocima u ova neizvesna vremena?

- [ta da ka`em? ^udna su ovo vremena. Nekome je sve ovo vrlo te{ko palo, a nekom drugom kao sekira u med.

Mislim da qudi moraju da se pravilno informi{u i da {to mawe slu{aju raznorazne vesti i teorije. Mislim da nam slede te{ka ekonomska vremena i ja li~no mislim da qudi moraju pametno da rade, mo`da pametnije nego ikada do sada.

Prilike za biznis i investicija uvek ima mnogo, ali tako|e i rizika. Ja mislim da je najve}e bogatstvo zdravqe, fizi~ko i psihi~ko. Ako qudi pripaze na to, sve ostale kockice }e polako sesti na svoje mesto.

Ovim putem od sveg srca `elim da se zahvalim svima vama i celoj na{oj zajednici na podr{ci svih ovih godina (preko 20 ukupno). Mi smo postojali i radili uspe{no zahvaquju}i vama!

Isto tako bih `eleo Najmla|i su tako|e da se zahvalim svojoj favoleli Maderu” miliji, svima koji su nam ” pomogli od samog po~etka do sada i tako|e i svim radnicima, dobavqa~ima i saradnicima. „Madera“ ne bi bila to {to je bila, bez va{e pomo}i. Pozivamo sve vas da nastavimo dru`ewe u „Fabrici“ na adresi 3/264 Canley Vale Road, Canley Heights. Do|ite da nadoknadite sve ono {to vam iz „Madere“ nedostaje. Uvek ste nam dobrodo{li!

S. G.

Fabrika” nasle|uje vrednosti Madere” ”

”

Qubazno osobqe je bilo sinonim ”Madere”

18 ^etvrtak 17. septembar septembar2020.

2020. ^etvrtak 17.

Vlado Radovanovi}

ZAJEDNICA DRU[TVO

AUTOBIOGRAFIJA:

(4)

”OD ^OBAN^ETA, [EGRTA I RATNIKA, DO ADVOKATA”

z Vlado Radovanovi} je ro|en u selu Brijest, u podno`ju Majevice, 1926. godine z U Australiju je stigao po zavr{etku gra|anskog rata u Bosni i Hercegovini, 1995. z Bio je poznati advokat i ugledni ~lan srpske zajednice z Preminuo je u Melburnu 2. jula ove godine z U nekoliko narednih brojeva Srpski glas }e objaviti delove iz wegove autobiografije, koju je napisao pred kraj `ivota

Mladost, zrelost, advokatski dani Po izlasku iz vojske 1947. upu}en sam na bankarski kurs pri Narodnoj banci BiH u Sarajevu koji sam zavr{io sa odli~nim uspjehom.

Pri zavr{etku kursa objavqena je zloglasna rezolucija Informbiroa u kojoj je Staqin optu`io Tita za skretawe sa pravog puta komunizma. ^lanovi partije i SKOJ-a stavqeni su pred sudbonosnu dilemu da se izjasne za podr{ku ili velikom Sovjetskom Savezu ili KPJ. U to vrijeme sam bio sekretar SKOJ-a i imao redovne kontakte sa direktorkom kadrovske slu`be Narodne Banke BiH Edibom Dautovi}. Ona je bila predratni ~lan partije, poreklom iz Tuzle, i odnosila se prema meni sa simpatijama.

Izja{wavawe ~lanova komiteta ministarstava vlade BiH o rezoluciji trajalo je neprekidno tri dana i tri no}i u ogromnoj sali Narodne banke, bilo je vremena samo za sendvi~e i toalet. Vo|ene su o{tre polemike i ja sam poku{ao nekoliko puta da ustanem i da se izjasnim za IB, da je Staqin u pravu, ali me je Ediba, koja je sjedila do mene sprije~ila. Mnogo ~lanova se izjasnilo za rezoluciju, a kada sam ja kona~no tre}e ve~eri ustao, pitao sam predsjedni{tvo: „Za koga su se izjasnili najstariji komunisti u Jugoslaviji, Mo{a Pijade i Rodoqub ^olakovi}, ~lanovi partije od osnivawa 1919.?“ Odgovorili su da su oni za Tita, a ja sam rekao: „Onda sam i ja.“ Svi oni koji su se izjasnili za rezoluciju zavr{ili su na Golom otoku, pa i Ediba, a malo je nedostajalo da tamo zavr{im i ja.

Dok sam po potrebi slu`be radio u Br~kom {ef mi je bio Muharem Fizovi} - Fisko koji mi je postao i jako dobar prijateq. Sticajem nesre}nih okolnosti on je u novembru 1951. poginuo u vojnom xipu na putu iz Br~kog u Sarajevo, u mom prisustvu, {to me je te{ko pogodilo i ostalo duboko urezano u pam}ewe. Kad je Fisko dobio premje{taj u Sarajevo na mjesto na~elnika Udbe poveo je i mene sa sobom da mu pravim dru{tvo, da navodno kopiram neka tajna dokumenta u Sarajevu. Na putu smo se zaustavili u Vlado i supruga Nada Tuzli da preno}imo, i umjesto da odemo u hotel na spavawe, Fisko me je odveo kod Be{lagi}a, poznatog }evabxije i veseqaka gdje smo dugo ostali i su mi kolege rekle da }u tamo postati pijanica, kockar pravo odatle produ`ili put za Sarajevo. Uprkos gustoj ili da }u se o`eniti. Ubrzo po dolasku upoznao sam jesewoj magli Fisko je insistirao da nastavimo put i mje{tane, pa i {kolske nastavnike, koji su mi rekli da mada nije imao polo`en voza~ki ispit on je vozio, dok uskoro dolazi nova u~iteqica Nada iz Banata i pokaje brzine mijewao na{ voza~ Livadi} sjede}i pozadi. zali mi wenu sliku. Nas dvoje smo se uskoro upoznali Ve} blizu na{eg odredi{ta, kod Sarajevskog Kiseqaka, na igranci u hotelu, a u julu 1954. smo se vjen~ali. Bio Fisko je ubrzao xip na uskom putu koji je i{ao gore-do- je to po~etak sre}nog i skladnog braka dugog 66 godina.

Iz Bratunca me slu`ba 1955. godine odvela u Zvole, jer je prepoznao xip ispred nas u kojem su bili wegovi ratni drugovi, pa je poku{ao da ih stigne. Iznenada rnik. Nada je dobila posao kao u~iteqica, a zbog mawse ispred nas pojavio veliki kamion pun balvana, i ka- ka prosvetnog osobqa dobila je i stan. Supruga je bila ko Fisko u brzini nije uspio da zako~i, udarili smo zapa`ena i cijewena kao prosvetni radnik, a kao odlipravo u kamion. Ja sam pri udaru od inercije izletio ~an govornik je izabrana za odbornika u Skup{tini opkroz otvoren prozor, ali ~im sam ustao i pribrao se, vi- {tine, gdje se tako|e afirmisala. @ivot u Zvorniku, dio sam stravi~an prizor sa te{ko povrije|enim Fis- gdje smo bili oko 10 godina, ostao mi je u sje}awu kao jekom i na{im saputnikom Be{lagi}em. Brzo sam organi- dan od najqep{ih perioda u mom `ivotu. Tu smo Nada i zovao prevoz te{ko povrije|enih kolega lokalnim ja dobili 1956. prvo dijete, Vesnu, a dvije godine kasniautobusom koji je nai{ao iz suprotnog smjera, izdaju}i je i Mirjanu. Svakodnevno smo se dru`ili sa mojim roodlu~na nare|ewa zbuwenom voza~u koji je oklijevao. |akom Cvjetkom i Spasom, a na{a djeca su se predivno Na `alost, sve je bilo uzalud, iste ve~eri, dva sata slagala i igrala. Cijelo qeto, od juna do septembra, kasnije, Fisko i Be{irevi} su preminuli u vojnoj bolni- smo provodili na rijeci Drini, u`ivaju}i u odmoru, plivawu i pecawu. Nada i Spasa su nosile na rijeku ci.

U Drugom svjetskom ratu smo nas {estoro djece osta- korpe pune raznovrsne hrane, a ja sam donosio veliku li siro~adi posle tragi~ne smrti na{eg oca, pa smo lubenicu koju smo hladili u rije~noj vodi ogra|enoj kastariji brat i ja pomagali ostaloj bra}i i sestri da se mewem. Uve~e smo pored rijeke pekli na ro{tiqu ribu {koluju, i svi su bili odli~ni u~enici. Stariji brat i upecanu tokom dana. U blizini rijeke bile su poqane ja smo nastavili da se {kolujemo uz rad, pa smo svi mi kamilice koje su predivno mirisale.

1966. sam slu`benim dekretom premje{ten u Tuzlu, stekli akademsko obrazovawe i cijewene profesije: Stjepan - direktor na estradi, Boco - ekonomista, Cvi- ali ubrzo posle toga dolazi do smjene Rankovi}a i vejan - profesor kwi`evnosti, Ru`a - qekar pedijatar i like reforme UDBE, kada sam penzionisan, kao i ve}ija - advokat. Svi smo postali vrlo ugledni u svojim sre- na wenih tada{wih slu`benika. Od otpremnine smo Nada i ja kupili Singerovu {trika}u ma{inu na kojoj dinama.

1953. sam dekretom premje{ten sa poslom iz Br~kog smo ubrzo profesionalno {trikali xempere.

Prerano penzionisan, sa samo 40 godina, ubrzo sam u Bratunac. Odlazak u mali zaba~eni grad podaqe od mog rodnog kraja nije na prvi pogled obe}avao puno, pa odlu~io da se studirawem prava pripremim za novi po-

ziv. Za tri i po godine sam vanredno zavr{io Pravni fakultet u Beogradu, kada je prosjek redovnog studirawa bio vi{e od sedam godina.

Kao diplomirani pravnik dobio sam posao kao {ef pravne slu`be Osiguravaju}eg zavoda u Tuzli, ali sam 1970. posle slu~ajnog susreta sa mojim vr{wakom is susjednog sela Bo{kom Todorovi}em, koga nisam vidio jo{ od kraja rata, dobio od wega veliko ohrabrewe i podr{ku da polo`im advokatski ispit. On me primio kao najro|enijeg da stanujem kod wega u Beogradu, i dok je on bio na poslu ja sam u~io. Posle podne smo redovno i{li u {etwu, a kad me je presli{avao pre|eno gradivo ~udio se mom brzom usvajawu i pitao da li sam uop{te spavao! Dva pismena i usmeni ispit, koji su trajali 3 dana, polo`io sam iz prve, {to se rijetko doga|alo.

Polo`eni ispit smo, da ‘polijemo’, rasko{no proslavili sa drugovima u restoranu Protokola na Terazijama.

Advokatsku kancelariju otvorio sam septembra 1973. u Tuzli i brzo postao poznat u narodu da ne napla}ujem pravne savjete, da siroma{ne branim besplatno, a parnice na po~ek.

Postao sam specijalista za naknadu {teta nastalih u saobra}ajnim udesima, posebno inostranim. Uredno sam skupqao razna dokumenta, qekarske nalaze i izjave svjedoka i vje{to kompletirao zahtjeve za od{tetu za moje klijente, obi~no mla|e qude bez ve}eg obrazovawa, i slao ih u nadle`na inostrana osiguravaju}a dru{tva. Isplata posle nagodbe je obi~no bila u vidu ‘kapitalizovane rente’, penzije ispla}ene unaprijed u gotovu, pa sam strankama iz inostranstva donosio pune kofere ‘doj~’ maraka, a meni je pripadalo 10%. U svojoj advokatskoj karijeri branio sam i najte`e slu~ajeve pred najvi{im sudovima, zajedno sa tada ~uvenim advokatom Filom Filotom.

Uspje{na karijera advokata donosila mi je velike prihode, pa smo supruga i ja u to vrijeme pored velikog stana u Tuzli imali i apartman u Dubrovniku i divnu vikend ku}u na Majevici, u kojoj smo redovno provodili vikende na ~istom vazduhu. Podignuta na nadmorskoj visini od preko 700 metara, sa pogledom koji je pucao na sve strane, nalazila se na velikom placu punom vo}ki i vrtom. Sa nama su tamo ~esto bili i ostali ~lanovi familije, pa i najmla|i, unuka Marieta i unuk Aco. Djeca su u`ivala u {etwi po livadama i igri, brawu cvije}a i divqeg vo}a. Prijateq Pepo je puno pomagao u raznim poslovima oko ure|ivawa placa, a prija Pepa i Nada zajedno su kuvale razne specijalitete i pripremale zimnicu. Slu`ila se na{a doma}a rakija od {qive ili kru{ke, a za dr`avne praznike se sa mnogobrojnim gostima okretao ra`aw. Puno vremena na Majevici proveo sam sa mojim odli~nim drugom Milivojem Peji}em, u razgovoru, ~itawu i razmjeni kwiga, brawu i pripremawu gqiva. U`ivali smo u na{oj vikendici oko 15 godina, ali ono za {ta je trebalo puno rada da bi se steklo, nestalo je preko no}i po~etkom gra|anskog rata u Bosni.

U zimu 1987. do`ivio sam sa Nadom, unukom Marietom i prijateqima Milivojem i Sowom saobra}ajni udes na povratku sa vikendice ku}i u kojem smo za dlaku izbjegli tragediju. No}, snijeg koji je ve} dugo padao i zale|eni put su doprinijeli mom gubitku kontrole nad autom, ali sam u posledwem trenutku napravio lijevi ‘ajn{lag’ i tako izbjegao provaliju sa jedne i betonski stub sa druge strane. Spasio nas je udar u drvo oko kojeg je bio zamrznuti snijeg, {to je znatno ubla`ilo udar. Tada mi je u par sekundi pred o~ima proletio cijeli `ivot. Najte`a pomisao mi je bila da je mogla da nastrada moja unuka Marieta koja je tek po~ela da `ivi. Iza{ao sam iz kola i iz sveg glasa povikao: ‘Ima Boga! Ja od danas ponovo vjerujem u Boga!’ z U slede}em broju: Gra|anski rat devedesetih i izbjegli{tvo

Petak 17. ^etvrtak 17.septembar septembar 2020.

2020. 19

PUTOPIS ^ini se, vekovima tako. S leve strane ulaza stena, obru{ava se, s desne od ulaza strmina.

Ipak je ne{to novo. Nekih pola kilometra do manastira op{tinari Leposavi}a, na ~ijoj se parohiji manastir nalazi, asfaltirali su prilaz manastiru. Nema vi{e makadama, nema blata. [iroka porta, nadkrilio je bor, zasa|en negde polovinom 18 veka. Ta~nije, 1862. godine, kada je na temeqima stare crkve podignuta Crkva Svetog Jovana. Pri~a se da je u vreme Turaka, jedan izdubio deblo, hteo lu~ za potpalu da uzme. Ostala pri~a da je udario na drvo, na svetom mestu, da je u boga udario i da mu se to osvetilo.

Poludeo je.

Ima i pri~a, ali ne potvr|enih, da se u udubqewu stabla prikazuje lik Svetog Jovana.

Vidi se da narod tu ostavqa novac, da se moli pod kro{wom bora, koji se digao u nebo, a koren se ra{irio do mona{kih konaka.

Ne bismo o pri~i, o liku Svetog Jovana, jer, sve ostaje samo na kazivawu.

Sedamo za letwu trpezariju. Oko dvadesetak metara duga~ka, do~ekuje sve one koji bi da se ovoj svetiwi pomole, jedinstvenoj u svetu.

Pred nas izlazi otac Damjan (Prodanovi}), iguman manastira Sveti Jovan Krstiteq, do{ao ranije iz Zo~i{ta, pa iz Crne Reke. Rodom je iz Bosne. Ne pitamo mnogo.

Smiren, sa uvek blagim osmehom na licu. Do~ekuje nas ko stare znance. Nudi poslu`ewem, dok po krovu trpezarije udaraju {i{arke bora. Ma~ka se vrzma oko nogu.

Seqani So~anice, Slatine i okolnih sela, dobrovoqnim su prilozima izgradili trpezariju. Bude tu narod o praznicima, o slavi jeseweg Svetog Jovana.

U vreme ove po{asti, koja je zadesila celu planetu, mawe vernog naroda ima. A, dolaze qudi ne samo sa severa Kosmeta, sa cele terotorije Kosova, ve} i iz Srbije, Republike Srpske.

Da vide „~udo nevi|eno“.

Da vide Crkvu u kamenu, jednu od tri takvih koje imaju u biv{im jugoslovenskim republikama. Dve su na Kosmetu. Jedna ovde, druga u Crnoj Reci. U Crnoj Gori je Ostrog.

Ovo je gra|evina iz 14 veka, koja je nikla na temeqima posve}ene Vavedewu Majke Bo`ije. Nikla je iznad katakombi, iznad prvih isposnica, gde stru~waci pretpostavqaju da datiraju iz 2. ili 3. veka, koji se naziva katakombni period hri{}anstva.

Stru~waci Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture iz Pri{tine pretpostavqaju da su ih koristili prvi hri{}ani, koji su `iveli u rimskom gradu Minicipium Dardanorum, ~iji se ostaci grada jo{ uvek nalaze u samom nasequ So~anica. „Karakteristi~no za ovu crkvu je da se oltar nalazi u steni, a u samom oltaru je otvor koji vodi ka podzemnim hodnicima i daqe ka isposnicama. Ka katakombama. Kada se ure|ivao odvodni kanal oko crkve, kako bi se spre~ilo uru{avawe, otkrili smo i ulaz iz stene. Bio je zatrpan“, govori nam smireno otac Damjan, dok zemqanim stepenicama silazimo u mrak, u podzemne tunele, u katakombe, gde u jednom }o{ku isijava kandilo, nad Majkom Bo`jom.

Ose}a se miris osve{tanog uqa i tamjana. Odjednom, ne{to nam prolete tik uz glavu. „Slepi mi{„, viknusmo tu u isposnici, u katakombi gde vlada neslu}eni mir i gde nas ~uva Bogorodica Majka.

I duh i molitve svih hri{}ana koji su se tu podvizavali, koji su tihovali u steni podno kopaoni~kih visova, u Gorwoj So~anici, kako zovu ovaj kraj.

Oduvek su se seqani ponosili crkvom, a kasnije manastirom. Kad su hteli da ka`u odakle su, govorili su: „Eno gore ispod one stene, e otud sam ja“. „Ove katakombe su otkri}e ne samo za pravoslavni svet, ve} i za svetsku kulturnu ba{tinu. One nikoga ne ostavqaju ravnodu{nima“, govori iguman Damjan, dok se mi jo{ uvek tresemo od onog {u{te}eg zvuka slepog mi{a, u strahu da nam opet ne proleti.

Pravimo se hrabri, a noge klecaju.

Ponovo uz zemqane uske stepenice. Obilazimo oko crkve, ka ulazu. Ne pitasmo kuda bi to iz katakombi, kroz oltar moglo u crkvu posve}enu Usekovawu glave Jovana Krstiteqa.

Crkva je skoro freskopisana, ura|en je nov hrastovni oltar. Ru~no ra|en. U Crkvi mir, neka posebna blagost i radost, dok znate da se za vas svuda okolo mole i ~uvaju vas sveci.

A, na osnovu jedne nadgrobne plo~e prona|ene pored same crkve, zabele`eno je da je bila aktivna jo{ 1643. godine, i da se pomiwe u poveqi kraqa Milutina, kao zadu`bina Bawske.

Ponovo smo napoqu, na jeswem suncu. Ose}a se septembar. Ne pe~e zvezda, a vetar s Kopaonika se ve} sru~io.

Projuri lisica. „Slepi mi{, sad lisica“, trgosmo se. „To su na{e doma}e `ivotiwe. Godinama imaju tu leglo. A, najlukavije su kad se pr`i riba. Svojevremeno, osetiv{i miris ribe, privukla se u kuhiwu, ne pomera, ~eka“, osmehuje se otac Damjan, kojem blagost ne silazi sa lica.

BSEvedok slavnog AKUOLMA KTATK ne u svetu

SAHAjedinstveinreu ugradske tvr|ave vuremmaneansta iBreuo Sveti Jovan

Prolaz u pe}inu

U Gorwoj So~anici, u op{tini Leposavi}, zahvaquju}i ocu Damjanu, narod se sve vi{e priklawa Bogu a na ulazu u portu manastira Sveti Jovan Krstiteq, koji decenijama stoji neogra|en, gde nema manastirske kapije, i nema pravoslavnog krsta pi{e „molimo goste da ne ulaze vozilima u manastir, ve} da koriste parking prostor Zasadi {qiva i oraha

U podzemnom tunelu, u katakombama, u jednom }o{ku isijava kandilo, nad Majkom Bo`jom.

Ose}a se miris osve{tanog uqa i tamjana

Otac Damjan pored stoletnog bora

Razgledamo gostinski konak. Trebalo bi ga srediti.

Renovirati. Sagra|en je jo{ u 19. veku, a otad, malo {ta je ura|eno. Tek neki radovi na krovu, da ne bi voda sve odnela. I, o krov i konake. Svuda cve}e.

Pitamo oca Damjana ko je zadu`en za „ovu lepotu“.

Smeje se. ^ak i zvonik ceo u saksijama raznobojnog cve}a. A, i zvonik bi trebalo zameniti. Hrastovim, ne cerovim daskama. Sagra|en je od ~amovine, pa i zvono slabije odjekuje. A, po crkvenom zvonu iz manastira Svetog Jovana, narod meri vreme.

U vreme korone, na svaka dva sata ogla{avaju se zvona iz ove svetiwe. Kao i u svim hramovima SPC na Kosovu i Metohiji.

Sagra|en je zvonik onda, kada su se 2002. godine monasi u manastir Svetog Nikole vratili.

Do tad je bila samo parohijska crkva, a i saborovalo se ujesen, a pri~e{}ivalo pred Bo`i}. Pred praznik Vavedewe Majke Bogorodice, pred praznik koji pada u toku bo`i}nog posta. I, sada se verni narod pri~e{}uje, se~e u crkvi slavski kola~, a Vavedewe Majke Bogorodice mnogi u ovom kraju slave kao malu slavu.

Krenusmo ka novoj destileriji, koju je otac Damjan sa bratstvom pre tri godine sagradio. I, jo{ je sre|uje.

Unutra puna drvena burad rakije. Najstarija je iz 2010. godine.

Sto kvadrata ima destilerija. Bila je to ideja oca Damjana, koji je dole u strmini kalemio stare {qive moravke. Kalemio mu kalemar iz Srbije. Dogodine ~eka novi rod, a ovih dana tra`i prevoz za 12 tona {qiva. „Neko }e se ponuditi“, gotovo ubedqivo ka`emo. „Ho}e, verujem“, sve istom smireno{}u govori otac Damjan, koji je kalemio {qive u strmini gde sve ru~no mora da se okopava i gde nijedna ma{ina ne mo`e da pri|e. ^ini nam se, ni{ta strmoglavije odavno nismo videli.

Manastir ima pet hektara {to zemqe, {to {ume. Al, zemqa posna, i u takvu je „stranu“. Gde su nove kalemqene {qive, dugo su monasi kr~ili od {ibqa.

Posla u manastiru i oko svetiwe uvek ima. Provode vreme u molitvi i u radu. U manastirskoj prodavnici svega. Od ikona, brojanica, krsti}a, melema, do meda.

Manastir ima svoj p~eliwak.

Zasadio je otac Damjan, sa igumanom manastora Cerawska Reka, na tamo{wem imawu oko 70 stabala „turskog“, a neki ga zovu i „kalifornijski orah“. Sadnice je dobio na poklon, kao {to je na poklon dobio i sadnice ~oveka koji izbvozi srpsku {qivu u Rusiju.

Ima mnogo planova otac Damjan. O~ekuje da skoro po~ne kopawe bunara, koje }e imati vode „za dva sela“.

Ose}a se jesen. Tamo ka So~anici, ve} se izme{ale boje sunca i plamte}eg ruja. ^uju se i glasovi seqana. Za{li u kukuruzi{ta. Jo{ je rano, ali da obi|u rod.

Pitamo oca Damjana, kako zimi izlazi uz ovu usprtost, kad sneg zaveje, kad krenu da bri{u kopaoni~ki ledeni vetrovi.

S. G. „Stavim lance, dokle mo`e, a onda pe{ke“.

20

RIZNICA

^etvrtak 17. septembar 2020.

VE^NA KU]A 833 SRPSKA RATNIKA:

Srpsko vojni~ko grobqe u gradu Bizerti: desetak spomenika okru`uju spomen-kosturnicu - ve~nu ku}u 833 srpska ratnika

Imena mladi}a kojih se vi{e niko ne se}a, a od srpskih turista retko ko svrati u Bizertu Milivoje J. Stanojevi} iz sela Dobrwa, srez mlavski, okrug po`areva~ki, imao je samo dvadeset godina kada je umro hiqadu i vi{e kilometara daleko od rodnog kraja i svoje zemqe.

Samo tih nekoliko re~i, uz godinu ro|ewa - 1888, i preciznije zabele`eni datum smrti - 29. 10.

1918, na ispucalom mermeru vremenom na~etog postamenta, jedini je trag mladog `ivota zgaslog u tu|ini da tu ve~no i ostane.

Desetak spomenika, sli~nih ovom, okru`uju spomen-kosturnicu u sredini, a sve ih odvaja metalna ograda od ostatka, prili~no zapu{tenog, francuskog katoli~kog grobqa u predgra|u tuniskog grada Bizerte. Na betonskim stubovima kapije, sa jedne strane na francuskom, sa druge na srpskom jeziku, natpisi: Srpsko vojni~ko grobqe. Ve~na ku}a 833 srpska ratnika koji su od decembra 1915. do avgusta 1919. godine, ophrvani ranama, bolestima i iscrpqeno{}u, umirali po vojnim bolnicama severnog Tunisa nakon albanske golgote.

Ovo je samo jedno od 24 srpska vojni~ka grobqa posejana {irom Tunisa, Al`ira i Maroka gde je le~eno preko 41.000 na{ih vojnika koji su ovamo prebacivani savezni~kim brodovima, a 3.005 wih je ovde ostavilo svoje `ivote.

Dole u luci Bizerte francuski admiral Emil Geprat postrojavao je svoje vojnike da bi odali ~ast pristiglim srpskim mu~enicima koje je, zapravo, spasao ultimatum Francuskoj i Engleskoj ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova da }e Rusija, ukoliko se srpska vojska ne izbavi iz AlbaTokom 19. stole}a tragao je uporni Josif Pan~i} za retkim biqnim vrstama po planini Tari, pa u lepom selu Zaovine, ta~no pre 145 godina, otkrio jedinstven ~etinar, omoriku kasnije po wemu prozvanu. Godi{wica ovog otkri}a obele`ena je nedavno prigodnom izlo`bom na Mitrovcu.

Postavka je deo prekograni~nog projekta za o~uvawe biolo{ke raznolikosti u slivu Drine, finansiranog iz fondova EU, i okupqa {est op{tina sa obe strane reke (uz podr{ku ministarstava i institucija) u borbi za opstanak Pan~i}eve omorike i drugih retkih vrsta.

Taj jedinstveni ~etinar (endemit Balkana) ugro`en je u ovo doba, osobito zbog klimatskih promena, isti~u savremeni prirodwaci upozoravaju}i da za pedesetak godina, bude li nebrige, Pan~i}eva omorika mo`e potpuno nestati. Otuda vrednost pomenutog prekograni~nog poduhvata i organizovanih zajedni~kih aktivnosti.

A o Pan~i}u i omorici pisali su razni autori. Ali malo wih

Srpsko grobqe u Menzel Burgibi - ma~ete u obliku krstova postavili su Francuzi: ^uvari grobqa Vagdija i Ma`ub Hamdi

nije, sklopiti separatni mir sa Nema~kom.

Ceh te, wima te{ko razumqive igre velikih sila, hirovite istorije i zle sudbine pla}ali su srpski mladi}i ~ija imena, ispisana francuskim pravopisom, blede na mermernim tablama prikovanim na zidove kosturnice u Bizerti: Tassitch, Tanaskovitch, Vouckovitch, Yovanovitch, Spassoevitch, Singjelitch...

Mladi ~uvar, Tuni{anin Hakil Usleti, kojeg na{a dr`ava pla}a da odr`ava grobqe, na svoj na~in popravqa slova koja vremenom otpadnu. Unutar kosturni-

ce, pomen Skopske pe{adijske podoficirske {kole svojim umrlim drugovima u Severnoj Africi, zahvalnost palim ratnicima domovine FNR Jugoslavije, nekoliko venaca koje donosi osobqe na{e ambasade u Tunisu i Udru`ewe ratnih dobrovoqaca 1912-1920. I sve}e na prozoru da ih namernici zapale za pokoj du{e poginulih vojnika, ali ne pretr`e se ~uvar Hakil otvaraju}i kapiju srpskog vojni~kog grobqa. Ka`e, kao da se on u na{e ime izviwava, da retko ko svra}a. Ne pridikujemo nikom, ali dovoqno bi bilo da jedan odsto od dvadesetak hiqa-

da Srba koji godi{we posete tuniska letovali{ta napravi i izlet do Bizerte. Ili do petnaestak kilometara udaqenog gradi}a Menzel Burgiba gde se nalazi jo{ jedno srpsko vojni~ko grobqe.

Tamo nas do~ekuje Vagdija Hamdi koja je zajedno sa sinom Ma`ubom nasledila posao ~uvara na{eg grobqa od pokojnog supruga. I sude}i po onome {to smo zatekli, svoju du`nost vaqano obavqaju. Za razliku od zapu{tenog katoli~kog grobqa u sklopu kojeg su sahraweni i srpski vojnici i u kome je, uz porodi~ne grobnice, zaboravu prepu{ten i veliki spomenik na kome pi{e "Francais et Serbes morts pour la patrie" ("Francuzi i Srbi poginuli za otaxbinu") - srpsko grobqe izgleda besprekorno. Izme|u duga~kih nizova krstova koje tvore metalne sabqe pobodene u zemqu uredno poko{ena trava, cve}e na platou gde su jarboli sa zastavama i postoqe sa pomenom "Slava palim srpskim vojnicima za slobodu 1914-1918", potkresani borovi u ~ijoj hladovini po~ivaju 1.722 ratnika. Wihova imena, sa godinom smrti i nazivom jedinice kojoj su pripadali, ugravirana su na sabqe krstove. Le`e rezervisti Prvog, Drugog, Tre-

}eg, Osamnaestog pe{adijskog puka Joakim Radosavqevi}, @ivan Bo`i~i}, Svetomir Trifunovi}, Du{an Joci}..., evo i kaplara Milorada Risti}a, kapetana 10. pe{adijskog puka Miluna Ili}a... Pre}utkujemo da smo, u me|uvremenu, rezerviste ukinuli, da smo vodili i izgubili neke glupe ratove i da nam se vojska, kako to stru~waci obja{wavaju, profesionalizuje. Da ne qutimo seni ratnika, a slutimo i wihov odgovor: na{u otaxbinu nikad nisu branili profesionalci nego narod. Za tu tvrdwu oni su mrtvi i istinski svedoci.

U gradu Tunisu, u blizini drevne Kartagine, nalazi se ameri~ko vojni~ko grobqe na kojem su sahraweni vojnici stradali u bitkama Drugog svetskog rata koje su vo|ene na podru~ju Severne Afrike. Ogroman kompleks, osim beskrajnog niza belih krstova, sadr`i veliki Zid se}awa sa imenima stradalih vojnika, spomenik sa posvetom da nikad ne}e biti zaboravqeni i mozaik koji prikazuje dejstva saveznika u borbi protiv nacisti~ke Nema~ke.

Nedaleko, na brdu Gamar, nalazi se i francusko vojni~ko grobqe.

N. R.

Pan~i} za omorikom tragao dve decenije

nadahnuto kao {to su ~inili u zavi~aju ovog ~etinara, bajinoba{tanskom kraju. Jedan od tih autora Ra{o Ivanovi}, svojevremeno urednik „Bajinoba{tanske ba{tine”, nekad je pisao o toj „ledenoj lepotici” i wenoj dugoj istoriji. @ivela je, navodi Ra{o, ova omorika jo{ pre ledenog doba na velikom prostranstvu, sve kontinente naseqavala:

– A zatim se zadr`ala samo na lokalitetu okuke Drine izme|u Bajine Ba{te i Vi{egrada. Zato predstavqa „`ivi fosil ledenog doba”, endemi~nu i reliktnu vrstu. Smatra se najlep{im ~etinarom Evrope i danas zbog svoje izuzetne lepote krasi botani~ke ba{te {irom sveta. U svom prirodnom obliku jedino se zadr`ala po vrletima Tare, u ambijentu svoje postojbine.

Putuju}i u 19. veku po u`i~kom okrugu Josif Pan~i}, rodom iz Like a po struci doktor medicine koji je do{ao u Srbiju da prou~ava wenu prirodu (prvi predsednik SANU), na~uo je u narodu za neobi~an ~etinar i re{io da prona|e gde ta omorika raste. Izgledalo je to, ipak, kao „nemogu}a misija”.

– Niko mu nije znao re}i gde ona `ivi. Ali posle 22 godine mukotrpnog tragawa (dolazio je nekoliko puta na kowu iz prestonice ovamo) prona{ao ju je i sav sre}an pokazao svetu – bele`io je o tome Ivanovi}.

Izvori navode da je i sam Pan~i} opisivao ovo svoje kqu~no pute{estvije, i to u napisu „Omorika nova fela ~etinara u Srbiji”: „ Godine 1875. po|em sa ~etiri u~enika... Po dugom lutawu po Zlatiboru i Tari na|em se u Zaovinama pred omawom grupom nepoznatih ~etinara. Prvi pogled omorike i wenog sitnog roda utvrdio me je u mojoj prvoj misli da to

nije ni jela ni smr~a, ve} da je to za na{u floru nova fela drve}a.”

Svet je potom bio o~aran lepotom Pan~i}eve omorike, mnogi su hvalili ovu princezu ~etinara i weno otkri}e. A kada je Josif usred rada iznenada umro 1888, pi{e Ra{o Ivanovi}, omorika je od svog drevnog blaga dala da mu se napravi kov~eg.

– Zatim su decenije prolazile, a Pan~i}evu omoriku su weni sunarodnici zaboravqali, pa ~ak i najverniji iz dru{tva za za{titu prirode sve re|e su je pose}ivali.

Jednog dana do|o{e in`eweri.

Vide{e Drinu koja je pod wom proticala, a ugleda{e u woj i ogromnu korist. Ali ne vide{e omoriku, i to ba{ na wenu stogodi{wicu.

Omorika, osetiv{i se nepotrebnom, bespomo}no po~e da ~eka ma~ sudbine – pisao je nekad Ivanovi}, vizionarski sagledavaju}i da }e se u savremeno doba dovesti u pitawe opstanak Pan~i}eve omorike.

M. T.

^etvrtak avgust 2020.

21 ^etvrtak 17.17. septembar 2020. 21

ZAJEDNICA AUSTRALIJA

VELIKO SLAVQE NA CENTRALNOJ OBALI

Hramovna slava i osve}ewe Parohijskog doma Centralna obala kao geografski pojam obuhvata oblast na obali Tihog okeana, u du`ini od preko sto kilometara, a na prostoru izme|u Sidneja i Wukastla. Misionarsku parohiju Sabor Srba Svetiteqa, osnovala je pre dvadeset pet godina mala grupa Srba, vernih sinova i k}eri SPC koji su `iveli na tom podru~ju, da bi na taj na~in zadovoqili svoje verske i nacionalne potrebe.

U po~etku su jedan du`i niz godina koristili sveti hram i prostorije gr~ke crkve u Centralnom Mengrovu. Pre petnaest godina, odlu~ili su da u mestu Pits Rix, blizu Gosforda, kupe imawe sa jednom zgradom, ~ije su prostorije pretvorili u skromno mesto za molitvu i okupqawe.

Do pre tri godine, ovu parohiju su povremeno po potrebi, ukoliko je to bilo mogu}e, opslu`ivali lokalni sve{tenici iz Wukasla i Sidneja, a Sveta Liturgija je slu`ena od dana kupovine imawa jednom mese~no. U ciqu unapre|ewa duhovnog `ivota parohije, Preosve}eni Episkop Gospodin Siluan je u dogovoru sa Parohijskim savetom, postavio za redovnog administratora parohije protojereja Dragana Sara~evi}a, sa preporukom da se otpo~ne sa redovnijim bogoslu`ewima.

Tako se sada redovna bogoslu`ewa slu`e svake druge i ~etvrte nedeqe u mesecu kao i na zna~ajnije i velike praznike.

Projekt obnove bogoslu`benog prostora i izgradwe Parohijskog doma, koga je Parohijski savet podneo na odobrewe Episkopu i Savetu Mitropolije, zapo~eo je posle godi{we skup{tine odr`ane u 24. februara 2019. godine. Prema planovima koje je predvi|ao projekat, prvo su podignute nove prostorije u koje je iz Bogoslu`benog prostora izme{ten bar, posle ~ega se pristupilo wegovom renovirawu. Oltar je pomeren u centralni deo bogoslu`benog prostora, ~ime su dobijene jo{ dve prostorije: parohijska kancelarija i preko potrebna ostava.

Osve}ewe novog ikonostasa i obnovqenog bogoslu`benog prostora obavqeno je 20. oktobra pro{le godine.

Uporedo su izvo|eni radovi na podizawu Parohijskog doma, koji su zahtevali malo du`i period, a koji je kompletno zavr{en pred ovogodi{wu Hramovnu slavu, i bio spreman za osve}ewe. Tako je Hramovna slava, za koju je svoju posetu najavio i preosve}eni Vladika Siluan, pogodovala da se istoga dana obavi i sve~ano osve}ewe Parohijskog doma.

Ova velika i zna~ajna sve~anost je

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Izgled parohijskog doma

po~ela Svetom arhijerejskom liturgijom koju je slu`io Episkop uz saslu`ewe paroha administratora prote Dragana Sara~evi}a i sekretara Mitropolije, |akona Milo{a Raketi}a i ipo|akona g.

Veqka Mraki}a. Lepoti bogoslu`ewa, doprineli su ~lanovi hora Saborne Crkve iz Kabramate, pod upravom gospo|ice Darie Gali}.

Neposredno pred zavr{etak Svete liturgije, izvr{eno je osve}ewe Parohijskog doma, posle ~ega je osve}eno slavsko znamewe i prese~en slavski kola~. Doma}ini ovogodi{we crkvene slave bili su parohijani Slobodan i Nada Radmanovi} sa ~lanovima svoje porodice. Doma}instva Slave za slede}u godinu prihvatio se ipo|akon g.

Veqko Mraki}. Prilikom povratka u sveti hram, Episkop je osvetio dve nove ikone na severnim i ju`nim dverima, koje su u me|uvremenu pridodate ikonostasu, da bi se na kraju Svete liturgije prisutnima obratio prigodnom besedom, u kojoj je istakao da pokreta~ na{eg naroda jeste vera na{a pravoslavna, na{a Crkva Svetosavska koja obnavqa du{e na{e i dr`i nas u pravom poretku i daje nam istinski smisao na zemqi.

Jevan|eqe nas u~i da je Gospod Hristos jedina istinita svetlost a iz pri~asne pesme ~uli smo da su upravo svetiteqi

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Detaq sa osve}ewa

iz roda na{ega ispunili sebe tom svetlo{}u i tu svetlost razdavali na{em rodu. Dakle, upravo ta svetlost Hristova je ono {to je odr`alo na{ narod kroz najte`a vremena i sada nas

odr`ava. Istovremeno je istakao zna~aj vekovnih crkvenih pravila kojih je neophodno da se u crkvi svi, bez izuzetka pridr`avamo.

U sali sestrinske gr~ke crkve u

Zahvalnicu je primio Momir Dubo~anin, jedan od najve}ih donatora

Se~ewe slavskog kola~a

Centralnom Mengrovu, koja je i ovoga puta besplatno ustupqena, doma}ini sa ~lanicama Kola Sestara, poslu`ili su bogat slavski ru~ak. Za vreme ru~ka, prota Dragan se obratio Episkopu i prisutnima, po`elev{i dobrodo{licu i izraziv{i veliku zahvalnost na Wegovoj poseti i stalnoj brizi, na prvom mestu za duhovni, a onda i materijalni prosperitet, ne samo ove misionarske parohije, ve} i cele Mitropolije. Posebne re~i zahvalnosti uputio je svima koji su konkretno radom dali svoj doprinos obnovi Svetog hrama i izgradwi Parohijskog doma, kao i svim onim donatorima, koji nisu ~lanovi ove parohije, a bez kojih bi bilo prili~no te{ko radove privesti kraju. Na kraju je pozdravio i zahvalio se doma}inima Hramovne slave, kao i svima prisutnim, parohijanima, zvanicama i gostima na poseti, koji su svojim prisustvom uveli~ali ovaj veliki dan i veliku sve~anost. Uzgred treba zabele`iti, da je i pored specifi~nih uslova vezanih za trenutnu pandemiju, ovo bila jedna, ako ne najpose}enija, onda jedna od broj~ano najpose}enijih Hramovnih slava u ovoj maloj crkvenoj zajednici.

Na samom kraju sve~anosti Vladika Siluan je podelio specijalne Arhijerejske Zahvalnice svima onima koji su radili i dali najve}i doprinos u obnovi Svetog hrama i izgradwi Parohijskog doma. Zahvalnice su dobili: Srpska nedeqna {kola Folklorni Ansambl " Svilen Konac", Jovan [tekovi}, Dragomir Dedi}, Radovan Trajkovi}, Slobodan Dimitrijevi}, Slobodan Radmanovi}, Stanimir Jovanovi}, Vladimir Radmanovi}, Zoran Radmanovi}, Miqan Miqani}, Ozren Santra~, Stanimir Jovanovi}, Slobodan Anti}, Slavko Marinkov, Momir Dubo~anin, Zlatko Ili}, Slavomir Markovi}, Slavko Lugowa, Milan Krup, Antoni Xefri i Majkl Toma.

S. G.

22 ^etvrtak ^etvrtak 17.

17.septembar septembar2020.

2020.

22

SVET SVETPOZNATIH POZNATIH

MILO[ BIKOVI]:

Nacionalizam se stalno kod nas pomiwe u nekom negativnom kontekstvu, ja ne mislim da je nacionalizam negativan „Nacionalizam se stalno kod nas pomiwe u nekom negativnom kontekstvu, a ja ne mislim da je nacionalizam negativan. Negativan je {ovinizam, fa{izam, nacizam. Ali ja nacionalizam do`ivqam kao qubav prema duhu svog naroda, dok patriotizam defini{em kao qubav prema svojoj otaxbini. U tom smislu nemam ni{ta protiv kada me nazivaju nacionalistom“, izjavio je glumac Milo{ Bikovi}. „Pored uslova uzrokovanih koronom, u Srbiji me je u posledwih godinu i po dana najvi{e vezala `eqa za promocijom na{e zemqe kroz

}e, {ta bi onda bilo sa milionima i milionima gledalaca filmova i serija kao {to su ‘Kazino’, ‘Kum’, ‘Sopranosi’, ‘Igra prestola’ i sl. Ne ide to ba{ tako, i svi to vrlo dobro znaju“, smatra Bikovi}.

Bikovi} o~ekuje da }e nastavak „Ju`nog vetra“ biti na „zna~ajno vi{em nivou“. „Kako u smislu pri~e, tako i produkciono. Sa serijom smo uspeli da odr`imo kvalitet i da podignemo lestvicu, a sa filmom koji sada snimamo mislim da idemo i nekoliko koraka daqe“, poru~io je glumac.

Odgovaraju}i na pitawe o (ne)iz-

filmove, posebno ‘Balkanska me|a’ i ‘Hotel Beograd’. Tako|e, i snimawe filma ‘Ju`ni vetar’ koji je trenutno u toku, je ne{to {to me istovremeno i inspiri{e, ali i zadr`ava u zemqi“, rekao je Bikovi}.

Nekada mi te{ko pada {to ne mogu na miru da obavim neke obi~ne stvari, tipa da ru~am, ili popijem kafu, jer sam stalno izlo`en pogledima. Ali i to je deo moje profesije, pa se ne `alim.

Mnogo se govorilo o mogu}em uticaju koji „Ju`ni vetar“ mo`e da ima na omladinu, ali Bikovi} ka`e da serije imaju uticaj na pona{awe pojedinaca, ali ne na na~in kako mnogi tuma~e. „Verujem da su razne serije mogle da inspiri{u gledaoce na to kako }e se obu}i, o{i{ati, ali ne postoji ni jedna serija ili film koji mogu da vas nateraju da postanete kriminalac, osim ako ve} niste deformisana li~nost na taj na~in. Li~nosti koje nisu formirane, pod tim mislim na decu, svakako da treba da prate TV program pod roditeqskim nadzorom i kontrolom. Ali niko nije postao kriminalac zato {to je gledao neku seriju. Da je to mogu-

ra`avawu stavova, Bikovi} je rekao da se trudi da javno komentari{e ono u {ta se razume i ono za {ta veruje da je umesno. „Be`im od toga da komentari{em one stvari gde sam povr{no informisan, jer ba{ tu postaje izra`en taj element mogu}eg uticaja javnih li~nosti. Ukoliko sam ja na neki na~in pogre{no informisan ili izmanipulisan, stavovi koji onda iznosim mogu da se prenesu na one koji mene prate i veruju mi, a smatram da bi to onda bilo pogre{no“, rekao je on.

Bikovi} ka`e da ne krije qubavni `ivot, ali se trudi da svojim privatnim `ivotom ne skre}e pa`wu sa svog stvarala{va. „Moj qubavni `ivot je ba{ to moj qubavni `ivot. Uvek ima onih koji `ele da pogedaju kroz kqu~aonicu i da vide {ta se de{ava kod nekog drugog. To je isti onaj nagon zbog kojeg postoji rijaliti programi.

A sve nas to jako udaqava od umetnosti, i zato se veoma trudim da jednom rukom poma`em razvijawe kultura, a da drugom rukom {titim ono {to skre}e pa`wu sa toga“, rekao je Bikovi}.

M. T.

TRI GODINE BEZ ^UVENOG SMOKIJA! Na dan 8. septembra, pre ta~no tri godine, preminuo je jedan od naj~uvenijih srpskih glumaca Qubi{a Samarxi}.

Qubi{a je, bez premca, bio i zauvek }e ostati jedan od omiqenih glumaca doma}e publike - neki ga vole i pamte kao [urdu, kog je igrao u seriji „Vru} vetar“, dok je drugima pak dra`i Smoki - lik iz filma „Pe{~ani zamak“ Bo{tjana Hladnika iz 1962. godine, otkad datira i ovaj wegov nadimak. Bilo kako bilo, jedno je sigurno - srpsko glumi{te tog 8. septembra 2017. ostalo je bez velikana, jednog og svojih miqenika.

Za `ivota, Samarxi} je ostvario vi{e od 70 filmskih i televizijskih uloga, sara|ivao sa svim jugoslovenskim rediteqima, a onda krajem devedesetih i sam preuzeo re`isersku palicu. „Igre na skelama“, „Desant na Drvar“, „Valter brani Sarajevo“,„Bo{ko Buha“, „Povratak otpisanih“, „Avanture Borivoja [urdilovi}{a“, „Vru} vetar“, „Rad na odre|eno vreme“, „Policajac sa Petlovog brda“ - samo su neki od kultnih filmova i doma}ih TV serija u kojima je Qubi{a ostvario zapa`ene uloge, koje je te{ko prebrojati.

Bio je u sre}nom braku s Mirjanom, sa kojom je do`iveo, kako je govorio, najve}u tragediju koja mo`e da se dogodi ~oveku. Te 2001. godine, u 34. godini, preminuo mu je sin Dragan Gaga Samarxi}, koji se dugo borio sa leukemijom. Preranu smrt sina jedinca Qubi{a nikada nije uspeo da preboli - kako je dirqivo svedo~io u svom autobiografskom dokumentarnom filmu „Panta rei“, on je i daqe ~esto „razgovarao“ sa svojim Gagom, govorio mu {ta rade i kako odrastaju wegova deca, }erka Sara i sin Stefan..

Qubi{a Qubi{a Samarxi} Samarxi} nikad nikad nije nije preboleo preboleo smrt sina, sina, smrt re~enica aa re~enica supruge supruge do kraja kraja ga ga do je dr`ala dr`ala je

„Sve smo u~inili da pobedimo tu opaku bolest. Supruga Mira stalno je brinula o wemu, a ja sam danono}no radio, snimao i slao novac klinici u Londonu. A kad je Gaga odlazio, mislio sam da ne}u izdr`ati, da }e mi srce prepu}i, da }e i meni uskoro do}i kraj. Taj bol je bio ogroman, nezamisliv, ne postoji ni{ta stra{nije za ~oveka, nego da sahrawuje sopstveno dete. Tu su i ona grozna pitawa koja ~ovek sebi postavqa u takvim trenucima - za{to to na{oj porodici da se desi, jesmo li u ne~emu pogre{ili... Bio je to ko{mar iz koga danima i no}ima nisam mogao da iza|em, emotivno i fizi~ki sam potpuno pao, izgubio sam voqu za bilo ~im, sve dok me nije prenula i trgnula moja supruga Mira. Rekla mi je: „^ove~e, `ivot je smrt, upamti to! Nastavi da radi{, jer }e{ u tome na}i smisao opstanka“. I bila je u pravu“, pri~ao je Qubi{a.

Qubi{a Samarxi} je, prema sopstvenoj `eqi, sahrawen u porodi~noj grobnici, gde po~iva wegov sin, a ne u Aleji zaslu`nih gra|ana, poput ostalih velikana iz svoje bran{e.

R. N.

GLUMAC TIHOMIR ARSI] O BORBI SA OPAKOM BOLE[]U:

Sedim i pijem sa dru{tvom, ne obazirem se na lo{e prognoze!

Tihomir Arsi} je recitovao pesmu u okviru sve~ane promocije najmla|ih oficira Vojske Srbije, a svi su primetili da je smr{ao vi{e od 30 kilograma. Glumac ka`e da nije tajna da je wegovo zdravstveno stawe ozbiqno naru{eno i da se to odrazilo na wegov izgled. On isti~e da se hrabro upustio u borbu sa opakom bole{}u. „Bolujem ve} dve godine. U maju pro{le godine sam operisao rak pankreasa u Nema~koj i od tada idem na hemoterapije. Sada su mi se pojavile metastaze na jetri“, ka`e Arsi}.

Glumac je za bolest saznao slu~ajno, kad je oti{ao na redovni pregled zbog novog filma „Vikend s }aletom“. „Spremao sam se za glavnu ulogu i pola godine sam trenirao boks. Trebalo je da igram ~oveka obolelog od raka i oti{ao sam kod svojih drugara na VMA da se pregledam. Pu{im toliko godina, pa da pogledaju moja plu}a. Godinama me je mu~ilo ne{to drugo, a onda su otkrili da imam rak. Da nije bilo wih, ne bih do~ekao ni kraj 2018. godine. Ne `elim da kukam. Sedim u kafani i pijem s dru{tvom i ne obazirem se na lo{e prognoze „, zakqu~io je Arsi}.

Tihomir Arsi} glumac je Narodnog pozori{ta u Beogradu i posebni savetnik ministra kulture. Posledwu zapa`enu ulogu ostvario je u seriji „Ubice mog oca“, kao i filmovima „De~ko koji obe}ava“, „Veliki transport“, „Igmanski mar{„, „Pejza`i u magli“ i drugima. Ro|en je 21. jula 1957. godine u Zemunu. Bio je u braku s peva~icom Biqanom Krsti}, s kojom ima dve }erke, Milicu i Lenku. Od 2011. godine u braku je s balerinom Jelenom ]osi}, s kojom ima }erku Veru i sina Arsenija. @ivi na relaciji Beograd-Belanovica.

S. G.

LITERARNA STRANA

SNE@ANA A. TOPALOVI]

Da li su baba i baka isto?

Baba je majka jednog od tvojih roditeqa koja `ivi na selu.

Baka je tako|e majka jednog od tvojih roditeqa koja `ivi u gradu, naj~e{}e u zgradi.

Ve} od tvog ro|ewa vidqive su prve razlike. Kad si se ti rodio baba je zaklala ja’we, sazvala po’ sela pilo se do kasno u no}, |eda i kuma Pera su unijeli u ku}u. Amixa Marko je zasp’o pred kolibom, strina Kova mu je samo bacila ko`un preko le|a. Pri~alo se u tri sela o vesequ.

Baka je ispekla kola~e i pozvala drugarice, deda je popio pivo i nazdravio kom{iji na susjednom balkonu.

Kada su do{li na babine baka ti je kupila divne bijele cipelice i odijelce, donijela je i „Radosnicu“ to je tada bio pravi trend.

Baba ti je pod jastuk stavila krst ispod Ostroga, ~eno bijelog luka, San Majke Bo`ije i {orvan koji je ~uvala za svog prvenca.

Isplela ti je ~arape i polover od vune koju je sama uredila. (Baba plete najtoplije ~arape) I naravno ja’we na ra`wu i pletenku rakije.

Baba nosi maramu.

Baka nosi frizuru.

Kada malo odraste{ kod babe si apsolutni kraq, vladar ku}e, {tale, dvori{ta.

Kod bake mora{ da po{tuje{ ku}ni red .

Kod babe mo`e{ da se prqa{, da qubi{ Garova, da spa-

va{ s ma~kom i ne mora{ se stalno kupati, jer }e{ istawiti ko`u.

Baba te nikad, ali nikad ne}e odati roditeqima, baka }e ipak popri~ati o tvom pona{awu.

Baka te vodi u muzi~ku.

Baba te u~i seqa~ke pjesme.

Kada se probudi{ baka te po{aqe po hqeb i mlijeko.

Kod babe, kada se probudi{,~ekaju te vru}i u{tipci i tek uzvareno mlijeko.

Baka ti da jedan kola~ poslije ru~ka, baba ti ispe~e pun vawik {apa jede{ koliko mo`e{ i kad ho}e{.

Baka ti sprema {pinat i xigericu, baba ti pe~e pituqice i pr`i suvo meso.

^etvrtak 17. septembar 2020. 23 Baku ~esto boli glava kad do|e s posla pa mora da legne.

Babu nikad ni{ta ne boli legne uve~e kad po|e spavati. Jedino kad je promjena vremena probada je iza ple}ke, tu je [arava davno ~iftom udarila, privije uve~e sijernu vunu i ujutru bude k’o nova.

Kod bake se zna {ta je za djecu a {ta nije.

Kod babe je sve za djecu, posebno za tebe.

Baka drugu djecu nikad ne zove u stan.

Baba svima ma`e xem od drewaka i svima tepa fina moja djeca. Kad si bolestan baka ti da limunadu bez {e}era i zovne doktora Boji}a wihovog prijateqa. Baba te masira rakijom, koqe pijevca, pravi supu, {aqe |eda u varo{ da ti kupi pti~ijeg mlijeka ako treba. Kad baka pije kafu s drugaricama ti ~ita{ kwigu u drugoj sobi. Kad baba pije kafu s jetrvama i konama ti logi~no pije{ s wima bijelu kafu. Baka ti ~ita bajke pred spavawe ,baba ti pri~a najqep{e pri~e koje izmi{qa i moli se Bogu iznad tvog kreveta. Kod babe pored ikone stoji tvoja slika. Baka nema ikonu, ima mnogo umjetni~kih slika. Kada donese{ |a~ku kwi`icu baka ka`e da je to rezultat truda i rada. Baba ka`e, qubi baba svoju pametnu glavu i svoje petice i da ti pare koje je {tedila cijelu godinu.

Baka ti za svaki ro|endan kupuje kwige i podsti~e da ~ita{, baba misli da }e{ o}oraviti od tolikog ~itawa.

Eno, ka`e, \oko Mirkov, povazdan gledo’ u te kwige, sad k’o avetiwa ‘oda po varo{i. Pu{ti ti to, igraj se ima{ kade glavu razbijati.

Kada odraste{, pa dovede{ djevojku da je upoznaju, baka indirektnim pitawima sazna sve {to je zanima.

Baba pita od koje je familije i koju slavu slavi? Ni{ta je vi{e ne zanima. Baka dijeli qude na obrazovane i neobrazovane, baba na dobre, lo{e i onamo one {to su im o~i na vr’ glave, tih se, veli, najvi{e ~uvaj.

Naravno vole te i jedna i druga, svaka na svoj na~in onako kako je kojoj blisko.

Baka od tebe pravi gospodina sa manirima sprema te za dru{tvo Baba od tebe pravi ~ovjeka, qudinu i sprema te za `ivot.

Ne znam da li su baka i baba isto.

Meni je baba - baba!

ZABLUDE O SRPSKIM PISCIMA:

Ivo Andri} nije dobio Nobela za roman „Na Drini }uprija“, Branko ]opi} nema most u Beogradu...

Zabluda koja postoji u vezi sa srpskom kwi`evnosti i wenim piscima naj~e{}e poti~e jo{ iz {kolskih klupa. I na{e profesore pogre{no su u~ili, pa se to prenelo i na |ake, te postalo uvre`eno mi{qewe svake generacije. Ali, tu smo da ispravimo 5 naj~e{}ih pogre{nih stavova i zabluda o najve}im tvorcima srpske kwi`evnosti.

Ivo Andri} nije dobio Nobelovu nagradu za roman Na Drini }uprija Kada je Nobelov komitet 1961. godine Andri}u dodelio Nobelovu nagradu za kwi`evnost, to nije bila nagrada za jedno kwi`evno delo ve} „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine qudi tokom istorije svoje zemqe“. Andri} je nagradu dobio za ~itav kwi`evni opus i doprinos kwi`evnosti. U obrazlo`ewu Nobelovog komiteta pomiwu se i druga wegova dela, posle romana Na Drini }uprija, a to su Travni~ka hronika, Gospo|ica i Prokleta avlija. Besedom „O pri~i i pri~awu“ se 10. decembra 1961. godine zahvalio na priznawu. Malo je poznato i da je Andri} nov~anu nagradu od milion dolara, dobijenu osvajawem Nobelove nagrade, u potpunosti poklonio za razvoj bibliotekarstva u Bosni i Hercegovini.

Brankov most u Beogradu ne nosi naziv po Branku ]opi}u Kada je 1935. godine Branko ]opi} prvi put do{ao u Beograd, po{to nikog nije poznavao u glavnom gradu, preno}io je na jednoj kamenoj klupi ispod savskog mosta.

Ba{ onog mosta, sa kog je jednog kobnog pone-

Ivo Andri}

Branko ]opi}

deqka, 26. maja 1984. sko~io na beton novobeogradskog keja.

Brankov most mnogi najvi{e pamte upravo po Branku ]opi}u, misle}i da je wegova sudbina krivac za ime mosta. Me|utim, ovaj savski most nosi ime po drugom Branku – Radi~evi}u. Ulica Branka Radi~evi}a vodi pravo ka savskom mostu, te je nekada{wi Most bratstva i jedinstva nazvan kasnije Brankov most, po na{em pesniku Radi~evi}u. Postoji i legenda u kraju Branka ]opi}a da je i on sam dobio ime po pesniku Branku Radi~evi}u.

Branko Radi~evi} nije bio bolestan kada je pisao “do|e doba da idem u groba” u svojoj ~uvenoj pesmi “Kad mlidija’ umreti” Branko Radi~evi} je srpski pesnik koji je prvi pisao na narodnom jeziku, posle reforme Vuka Karaxi}a. Pevao je o radostima `ivota i lepotama mladosti, ali i

Branko Branko Radi~evi} Miqkovi} tu`ne, elegi~ne tonove. Pesma Kad mlidija’ umreti u kojoj se Branko opra{ta od svojih pesama, stvarala{tva, dana, zore, sveta, `ivota… napisana je jo{ 1845, dve godine pre nego {to je Branko objavio svoje prve pesme u zbirci Pesme I. Me|utim, kao i nedovr{ena poema Tuga i opomena objavqena je tek posthumno 1862, tj. Branko ih nikada nije objavio li~no. Dvadest jednogodi{wi Radi~evi} ovakve slute}e stihove pisao je obuzet ose}ajem smrti jer mu je majka umrla od tuberkuloze, nakon we sestra, a onda i brat. Porodi~na tragedija uslovila je pesnikova ose}awa smrti, a ne bolest. Me|utim, pesnik kao da je predosetio i svoju sudbinu. Umro je u 29-oj godini `ivota od tuberkuloze.

Branko Miqkovi} nije izvr{io samoubistvo, ve} je ubijen U jesen 1960. godine Branko Miqkovi} je, rezigniran neprijateqskom atmosfe-

rom, odlu~io da zauvek napusti Beograd i preseli se u Zagreb da bi radio na zagreba~kom radiju kao urednik. Raskrstio je sa politi~kim ulizicama i partijom, odrekao se svih do tada napisanih pesama, odao se pijanstvu i ~estim kafanskim sva|ama. U posledwoj no}i wegovog `ivota napustio je prijateqe za kafanskim stolom, rekav{i da mora da se sastane s nekim. Sutradan u zoru prona|en je kako visi na kai{u, sa {e{irom na glavi, kraj “drvceta”, kle~e}i na jednom kolenu. Drvo je bilo vi{e nego tanko da bi izdr`alo Brankov stas. Qudi koji su stanovali blizu Branka svedo~ili su da su te no}i izme|u 11. i 12. februara ~uli veliku galamu, vrisku, zapomagawe, ali da nisu smeli da iza|u iz ku}e, jer je u tom kraju bilo opasno hodati no}u. Prona|ene su i modrice na wegovom telu. Istraga je bila aqkava.

Zbog Brankove pesme “Epitaf” i ~uvenog stiha “Ubi me prejaka re~”, zbog pesme “Za moj 27. ro|endan”, koju je napisao nekoliko meseci pre smrti i stihova: Vi{e mi nisu potrebne re~i, treba mi vreme; / Vreme je da sunce ka`e koliko je sati; / Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme; / Ko lo{e `ivi zar mo`e jasno zapevati… veruje se da je u pitawu bilo samoubistvo. [ta se zapravo zbilo tog 12. februara 1961. godine nikada ne}emo saznati. Da li su ga ubili hrvatski nacionalisti, kako se sumwa, ili politi~ki protivnici… Ipak, ostao je jedino da svedo~i grob na beogradskom Novom grobqu, izme|u humki Vojislava Ili}a i Sime Matavuqa, na kom stoji epitaf Ubi me prejaka re~.

M. T.

24

FEQTON

^etvrtak 17. septembar 2020.

[PIJUNA@A - TAJNOVITI ZANAT Marko Lopu{ina (9)

[pijuna`a Umetnost obmane, ve{tina profesionalnih traga~a za skrivenim informacijama i qudima, koja ume da bude i zlo neslu}enih razmera.

U wenom centru je ~ovek, koji poku{ava da na sve mogu}e na~ine do|e do strogo poverqivih podataka. Na na{im balkanskim prostorima {pijuna`a nikada nije bila cewena kao ve{tina, pa je zato tajni agent naj~e{}e pogrdno nazivan uhoda, dostavqa~, cinkaro{, dou{nik, potkaziva~ ili {pijun~ina

Potraga Udbe za zlatom i ratnom arhivom |enerala Dra`e Mihailovi}a Kada se Drugi svetski rat zavr{io, Du{ko Popov mla|i, ali poznatiji u obave{tajnim krugovima, brat doktora Ivana Popova primio je vrlo visoko britansko odlikovawe, dva odela i komplet ve{a.

Kupio je zamak u blizini Nice i oti{ao da, kao britanski dr`avqanin, `ivi na Azurnoj obali.

Osamnaest godina posle rata, maja 1963, u Ov~ar Bawi pojavio se tre}i brat Du{ka Popova, emigrant Vladan Popov sa pri~om da zna gde je Dra`a Mihailovi} zakopao svoje zlato i ratnu arhivu.

Tajna srpska policija Srbije odmah smi{qa da se prva dokopa tog tovara blaga. Izdat je nalog kraqeva~koj Udbi da uhapsi Vladana Popova i od wega, makar i uz podmi}ivawe, sazna gde je Dra`ino zlato zakopano. Ivo [u{wara, na~elnik Udbe u Kraqevu, od ovog srpskog emigranta ni{ta nije saznao.

Godinu dana kasnije 1964. u Ov~ar Bawi pojavio se i Du{ko Popov li~no i sa istom pri~om o Dra`inom zlatu.

Po nalogu @ivotija Srbe Savi}a, na~elnika Udbe, kraqeva~ki {ef udba{a Ivo [u{wara je stupio u pregovore sa Du{kom. Zbog nesigurnosti po svoj `ivot, Du{ko Popov je tra`io da se razgovori vode u Rimu, pa je [u{wara otputovao u Ve~ni grad. Godinu dana kasnije sreli su se i u Cirihu. ^itava ova akcija je u srpskoj Udbi dobila tajni naziv "Operacija Morava".

Glavni problem u pregovorima je bio {to je Popov tra`io garancije da }e dobiti procenat od vrednosti blaga.

Me|utim, nijednog trenutka, bra}a Popov, Du{ko i Vladan, srpskoj tajnoj policiji nisu pru`ili bilo kakav dokaz da Dra`ino blago zaista postoji i da wih dvojica zaista znaju gde je sakriveno. I pored toga, Udba Srbije je bila ube|ena da }e preko bra}e Popov do}i do ~etni~kog zlata.

Nijednog trenutka, bra}a Popov, Du{ko i Vladan, srpskoj tajnoj policiji nisu pru`ili bilo kakav dokaz da Dra`ino blago zaista postoji i da wih dvojica zaista znaju gde je sakriveno. I pored toga, Udba Srbije je bila ube|ena da }e preko bra}e Popov do}i do ~etni~kog zlata Kada je Udba preko svojih advokata sa~inila specijalni ugovor za bra}u Popov, obojica su, i Vladan i Du{ko, zatra`ila avans od 200.000 ameri~kih dolara. Taj novac je od dr`avnog {verca cigaretama obezbedio Slavko Bart, ina~e upravnik Golog otoka.

Ispostavilo se, me|utim, da bra}a Popov vi{e nisu `elela da sara|uju, pa su Vojin Luki} i ]e}a Stefanovi} u prole}e 1965. naredili da se tajna akcija "Operacija Morava" obustavi.

Popov je prestao da se aktivno bavi obave{tajnim radom, ali je povremeno pozivan u unutra{wu britansku agenturu MI-5 i spoqnu obave{tajnu slu`bu MI-6 radi konsultacija, kada bi se za tim pojavila potreba. Na kraju {pijunske karijere odbio je titulu viteza Engleske.

- Bio je ve} odlikovan Ordenom Britanske imperije.

Taj orden je, kako i prili~i wegovoj reputaciji, primio u

baru rasko{nog hotela "Ric".

Prihvatio je i Modiglijanijev portret kao zahvalnicu za slu`bu pru`enu kraqici Majci. @eleo je da `ivi `ivotom obi~nog ~oveka. Postao je kum dvema ne}akama Stuarta Menzijesa, tvorca britanske tajne slu`be MI-5. Kad je iza{ao iz MI-5 kao pravnik bio je generalni sekretar Evropskog pokreta, sada Evropskog ekonomskog saveta. Zatim savetnik u 120 kompanija u Engleskoj i Nema~koj. Zaslu`an je za prve sporazume sklopqene izme|u "Pe`oa" i nema~ke industrije ~elika. Koliko se se}am, vodio je i neke finansijske poslove u Ju`noj Africi - otkriva wegov sin Marko Popov.

Memoari Du{ka Popova, pod naslovom "Operacija Tricikl", imali su trideset izdawa. Predgovor mu je napisao Iven Montegiju, poznati britanski obave{tajac i autor kwige "^ovek koji nije postojao".

SVET OBAVE[TAJNIH OBMANA Uzbudqiv `ivot Beogra|anina i Dubrov~anina opisan je i u kwizi "Xejms Bond se zvao Du{ko Popov", autor je kalifornijski producent Stevan \. Petrovi}, koji je jednom prilikom rekao: - Du{ko Popov je bio jedna od vode}ih li~nosti u svetu obave{tajnih obmana, rekao je za wega profesor ser Xon Masterman iz Oksforda. Mnogi svetski novinari su za wega napisali da je {armantni jugoslovenski plejboj i {pijun.

I Francuzi su na osnovu Flemingovih pri~a o Xejmsu Bondu, odnosno Du{ku Popovu napravili dva filma "^ovek iz Rija" i "^ovek iz Hongkonga", u kojima Du{ka Popova igra @an-Pol Belmondo - tvrdi Stevan \. Petrovi}.

Du{ko Popov se `enio dva puta. Prvi put sa Francuskiwom @anin, a drugi put sa [ve|ankom Xil. ^etvoricu sinova, koje je dobio iz ovih brakova, nazvao je Marko, Dejan, Vlada i Omer.

- Moj otac i majka Xil Jensen su se sreli u [vedskoj 1961, a ven~ali 1962. godine u Kanu u pravoslavnoj crkvi.

Kada smo mi sinovi ro|eni, on je ve} bio ~ovek u godinama.

Moja bra}a i ja smo i{li u seosku {kolu u Opio. A ja sam kasnije nastavio {kolovawe na univerzitetu u Kaliforniji i Floridi. Diplomirao sam u Parizu. Bio sam mlad da bih sa ocem provodio vi{e vremena, ili da bih sa wim odlazio u mladala~ke avanture. Obi~no bih gledao oca kako razgovara sa bratom Ivanom. Ustajali su rano i }akulali, uz kafu i cigarete. Pri~ali su o svojim {pijunskim podvizima, jer je moj stric Ivan bio o~ev {pijun u Abveru, pod tajnim nazivom Krstarica. Posle rata stric Ivan je kao agent kraqa Petra, pod tajnim imenom Doktor, prebacivao jugoslovenske emigrante u Englesku - se}a se Marko Popov.

Jedno vreme je dr Ivan Popov `iveo u Rimu, gde ga je kraq Petar posetio 1968. godine sa sinom Aleksandrom.

U poznim godinama Popov je voleo da provocira novinare pitawem, na koje je sam davao odgovor: - Znate li - upitao me je u jednom trenutku - ko je najboqi {pijun?

- Onaj za koga se nikada nije saznalo da se uop{te bavio {pijuna`om - rekao je da bi mi skratio muke kojima me je izlo`io.

Za wega je {pijuna`a u vreme rata jednostavno bila posao kao i svaki drugi, koji je obavqao na najboqi na~in i iz wega iza{ao sa najve}im mogu}im trofejom - sa~uvanom glavom.

Du{ko Popov je umro u svom krevetu u Opiju, u Francuskoj, od raka ki~me, kao i wegov kolega Jan Fleming, koji ga je opisivao u avanturama Xejmsa Bonda. lll U slede}em broju: Stevan Dedijer - fizi~ar, novinar, diplomata i utemeqiva~ nauke o poslovnoj {pijuna`i

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

17. septembar

1665. - U Londonu je izbila epidemija kuge u kojoj je umrlo oko 70.000 qudi.

1787. - Delegati 12 od tada{wih 13 dr`ava SAD potpisali su Ustav SAD. Uz kasnije dodate amandmane, taj ustav je i sada na snazi i najstariji je va`e}i ustav u svetu. U wemu je prvi put primewena ideja francuskog filozofa Monteskjea o podeli vlasti na zakonodavnu, izvr{nu i sudsku.

1809. - Mirom u Fredrikshamu zavr{en je {vedsko-ruski rat u kojem je Rusija osvojila Finsku.

1889. - Povodom 500. godi{wice Kosovske bitke, u kraqevini Srbiji ustanovqen je "Orden kneza Lazara", koji su mogli da nose samo vladar i punoletni prestolonaslednik.

1900. - Britanska kraqica Viktorija I Aleksandrina potpisala je dokument kojim je Australija u{la u Komonvelt kao federalna unija {est biv{ih britanskih kolonija.

1908. - Ro|en je ruski violinista i dirigent David Fjodorovi~ Ojstrah, jedan od najve}ih majstora violine u 20. veku. Proslavio se 1935. na me|unarodnom takmi~ewu u Var{avi i 1937. nagradom "Isaj" u Briselu, a potom je sa velikim uspehom nastupao {irom sveta.

1918. - Posle trodnevne ofanzive, Prva i Druga srpska armija su uz pomo} dve francuske divizije probile Solunski front u Prvom svetskom ratu. Nemci i Bugari bili su primorani da se povuku. Proboj Solunskog fronta omogu}io je srpskoj vojsci povratak u domovinu i, kao jedna od najuspe{nijih operacija u Prvom svetskom ratu, doprineo kona~nom slomu Centralnih sila.

1939. - Sovjetska Crvena armija u{la je u Poqsku sa istoka, zaposela krajeve zapadne Belorusije i Ukrajine i zarobila 217.000 Poqaka. Istovremeno Nemci su napali Var{avu iz vazduha i sa kopna.

1997. - U blizini Fojnice, u centralnoj Bosni, sru{io se helikopter UN u kojem su poginuli 12 predstavnika me|unarodne zajednice i pomo}nik Visokog predstavnika UN za Bosnu i Hercegovinu Gerd Vagner.

2001. - Makedonska vlada je saop{tila da }e NATO trupama dozvoliti da ostanu u zemqi i po zavr{etku wihovog mandata.

2008. Ameri~ke federalne rezerve izdvojile 85 milijardi dolara za pomo} kompaniji "AIG", najve}em osiguravaju}em dru{tvu u SAD - da bi ga spasile od bankrota.

2009. - Bris Taton, navija~ francuskog fudbalskog kluba brutalno je prebijen u centru Beograda, bejzbol palicama, {ipkama i bakqama uo~i utakmice fudbalskih klubova Partizan i Tuluz. Od posledica povreda preminuo 29. septembra 2009. Za te{ko ubistvo Brisa Tatona osu|ena je grupa od 15 navija~a fudbalskog kluba Partizan.

2017. Ko{arka{ka reprezentacija Srbije osvojila je srebro na Evropskom prvenstvu u ko{arci EuroBasket 2017 nakon poraza u finalu od Slovenije rezultatom 83:95.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

G

odinu dana pre novog popisa stanovni{tva, Me|unarodni dan pismenosti Srbija do~ekuje sa mawe od 2 odsto nepismenih.

Danas Srbija ima dva pisma, jednaka pred zakonom - }irilicu i latinicu, i vi{e od 6,5 miliona pismenih stanovnika, starijih od 10 godina.

Nepismenih je 127.463, pokazuju podaci Republi~kog zavoda za statistiku, sa popisa stanovni{tva 2011. godine.

Postoji nekoliko kriterijuma za odre|ivawe pismenosti - osnovni podrazumeva sposobnost da osoba ume da pro~ita i napi{e tekst iz svakodnevnog `ivota.

KOLIKO SMO PISMENI

"Prema me|unarodnim preporukama, pismenima se smatraju u~enici osnovnih {kola i vi{ih rangova, kao i sva ona lica koja se u momentu popisivawa stanovni{tva ne {koluju, ali su zavr{ila vi{e od tri razreda osnovne {kole", ka`e Nevena Radi}, doktorand i demonstratorka na Geografskom fakultetu u Beogradu.

Dodaje da su mnoga istra`ivawa dokazala da je za trajnu pismenost dovoqna ~etiri zavr{ena razreda u osnovnoj {koli.

Od popisa stanovni{tva u Srbiji 1931. godine podaci o pismenosti prikupqaju se kod osoba od 10 i vi{e godina, dok se smawewe broja nepismenih bele`i na svakom popisu od 1953. godine.

"Na smawivawe udela nepismenih tokom godina zna~ajno je uticalo uvo|ewe obaveznog osnovnog osmogodi{weg {kolovawa.

Radi} smatra da }e novi popis stanovni{tva 2021. godine pokazati daqe pove}awe pismenosti, a mawi udeo nepismenih.

Najmawe nepismenih ima u Vojvodini 28.000, a najvi{e u [umadiji i Zapadnoj Srbiji - oko 43.700. Ne{to boqa situacija je u regionu Ju`ne i Isto~ne Srbije, oko 43.500.

Radi} smatra da su "teritorijalni raspored nepismenog stanovni{tva" odgovara "nivou dru{tveno-ekonomskog razvoja" odre|enog regiona u Srbiji.

Razvijenije sredine imaju mawi broj nepismenih, dok siroma{ne op{tine bele`e najve}e udele.

Na teritoriji Beograda zabele`eno je 12.429 nepismenih - najvi{e u op{tinama Zemun i Palilula - oko 1.500, dok je najmawi broj nepismenih osoba u najrazvijenijim op{tinama Stari grad - 63, Vra~ar - 91 i Savski venac - 87.

NEJEDNAKOSTI I NEPISMENOST

"Kada govorimo o polnoj strukturi nepismenog stanovni{tva, rezultati popisa su pokazali da je nepismenost odlika `enskog stanovni{tva.

"Gotovo 82,08 odsto nepismenih ~ini `ensko stanovni{tvo odnosno 104.632 lica dok 17,92 odsto, odnosno 22.831 ~ine mu{karci", navodi Radi}.

Ka`e da je ovo posledica ve}eg opi-

^etvrtak 17. septembar 2020. 25

ME\UNARODNI DAN PISMENOSTI:

Kako smo u~ili da ~itamo i pi{emo u Srbiji u Opismewavawe Slovena na ovim prostorima po~iwe u 9. veku kada bra}a ]irilo i Metodije odlaze u misiju {irewa hri{}anstva po slovenskim zemqama smewavawa mu{karaca, ali i tradicionalnog shvatawa polo`aja `ene u porodici i dru{tvu, koji je u vezi i sa nivoom dru{tveno-ekonomskog razvoja.

Lica starija od 65 godina u~estvuju u ukupnom broju nepismenih sa 70 odsto, od ~ega 91 odsto `ena, dok je namawe nepismenih zabele`eno u starosnoj grupi dece od 10 do 14 godina - 1,50 odsto.

Me|unarodni dan pismenosti obele`ava se {irom sveta 8. septembra. Ideja se rodila u septembru 1965. godine u Teheranu, na Svetskoj konferenciji ministara obrazovawa na temu iskorewivawa nepismenosti, a UNESKO je obele`avawe po~eo godinu dana kasnije.

Stopa pismenosti zna~ajno porasla u posledwa dva veka, pa je danas vi{e od 85 odsto svetskog stanovni{tva starijeg od 15 godina pismeno.

KADA SMO PO^ELI DA PI[EMO

Pojedini autori tvrde da pismenost na ovim prostorima poti~e iz praistorije, od vin~aske kulture mla|eg kamenog doba (neolita), koja je na vrhuncu razvoja bila oko 3.800 pre nove ere.

Weni tragovi prona|eni su nedaleko od Beograda na arheolo{kom lokalitetu Vin~a - Belo brdo, po kome je kultura nazvana.

Urezani simboli na iskopanim predmetima iz tog doba, doveli su do pretpostavke o postojawu "vin~anskog pisma", koju su nau~nici odbacili.

Neki arheolozi smatraju da su tragovi pismenosti postojali i ranije, na istoku Srbije, na arheolo{kom nalazi{tu iz sredweg kamenog doba (mezolit) - Lepenski Vir, od 6.500 do 4.500 pre nove ere.

Me|utim, Vawa Stani{i}, profesor Filolo{kog fakulteta u Beogradu, ka`e da "kulture u docivilizacijskom periodu nemaju pismo u klasi~nom smislu te re~i."

"Vin~anski znaci zaista postoje, ali su u tom periodu mogli da budu samo ,~rte i reze', dok je pismo civilizacijski iskorak za odre|enu zajednicu", obja{wava profesor Stani{i}.

On obja{wava da je "pismenost ulazak u civilizaciju, koja je u to vreme bila hri{}anska civilizacija" "Ulazak u hri{}anstvo je bio jedini put izlaska na svetsku istorijsku pozornicu, a onda i pismenost, jer pre civilizacije nema pismenosti", ka`e Stani{i}.

Sloveni nisu imali pismo po dolasku na Balkansko poluostrvo u 6. i 7. veku.

Zahvaquju}i ]irilu i Metodiju koji su u 9. veku iz Carigrada krenuli na misionarski put u slovensku dr`avu Moravsku, po~iwe razvoj pismenosti na ovim prostorima.

"Moravska misija je bila politi~ki pojekat Vizantije i poku{aj moravskih Slovena, dana{wih ^eha i Slovaka da se oslobode latinskog, frana~kog, nema~kog politi~kog pritiska", ka`e Stani{i}.

Tim povodom, Konstantin Filozof, poznatiji kao ]irilo, osmislio je prvo slovensko pismo - glagoqicu.

"Originalno pismo pravqeno samo za Slovene - nikako da li~i na gr~ko ili latinsko pismo, u kome je bila ideja slovenske samostalnosti, originalnosti, slovenskog izlaska na istorijsku, kulturnu i civilizaciju scenu", ka`e Stani{i}.

Nakon smrti ]irila i Metodija, wihovi u~enici, me|u kojima se izdvajaju Kliment i Naum, be`e na Balkan, u carsku Bugarsku, gde nastavqaju rad na opismewavawu naroda.

Krajem 9. veka u Ohridu su osnovali takozvanu Ohridsku kwi`evnu {kolu - "novi centar slovenske pismenosti", gde nastaje i }irilica. "]irilica je nastala tako {to je do{lo do prilago|avawa gr~kog pisma slovenskom jeziku pomo}u glagoqice. Dobili smo originalno pismo, koje o~igledno imitira pismo preuzeto iz gr~kog, ima gr~ke oblike i sli~no", dodaje Stani{i}.

Ka`e da iako je }irilica je su{tinski ideja "vizantinizacije pomo}u glagoqice", ona je nastavila da `ivi kao slovensko pismo.

Naseqavaju}i granicu izme|u "rimske i vizantijske kulturne sfere", Srbi su ostali podeqeni, pa je mawa grupa ostala u latinskom, a ve}a u isto~nohri{}anskom, vizantijskom delu.

Zbog toga je do{lo do "grafi~kog dvojstva".

"Oni koji su bili okrenuti Vizantiji, odmah su pre{li na }irilicu, a oni drugi su dugo ~uvali glagoqicu, da bi polako }irilica po~ela da je potiskuje na na{im prostorima".

Stani{i} dodaje da dva najzna~ajnija }irili~na srpska i ju`noslovenska spomenika pismenosti iz 12. veka - Miroslavqevo jevan|eqe i Poveqa Kulina bana, predstavqaju "preslovqavawe glagoqice }irilicom".

Miroslavqevo jevan|eqe je nastalo po naruxbini zahumskog kneza Miroslava, brata ra{kog velikog `upana Stefana Nemawe, za potrebe crkve Svetog Petra i Pavla u Bijelom Poqu na Limu.

Nakon nekoliko selidbi, rukopis se sada ~uva u Narodnom muzeju u Beogradu, a ruski zvani~nici su najavili vra}awe 166. stranice koja se dugo nalazila u narodnoj biblioteci u Sankt Peterburgu.

Unesko ga je 2005. godine uvrstio u svoju biblioteku "Pam}ewe sveta" ~ime je postao deo 120 najvrednijih dobara koje je stvorila qudska civilizacija.

TURSKA UPOTREBA ]IRILICE I VUKOVA REFORMA

Po~etkom 15. veka Srbija postaje despotovina, a titulu despota dobija Stefan Lazarevi}.

Wegova zadu`bina - manastir Manasija

kod Depostovca, posle otvarawa Resavske {kole, postaje centar kulture i pismenosti u tom periodu. [kola je ostala prepisiva~ka radionica, izvor pisanih dela i prevoda i posle pada despotovine, kroz ceo 15. i 16. vek.

Kwige iz te radionice slovile su za dobre, pouzdane, odli~no izvedene, bez gre{aka u re~ima, slogu i akcentu.

Jedan od glavnih rukovodilaca Resavske {kole bio je Konstantin Filozof Kostenski, bugarski emigrant Jevtimijeve {kole u Trnovu, koji je napisao @itije despota Stefana Lazarevi}a.

Turske vlasti posle pada Smedereva 1459. godine, kada su zavladali ~itavom teritorijom Srbije, nisu ukinule }irilicu, ve} naprotiv, ona je ostala zvani~no pismo ovih prostora, ka`e profesor Stani}.

"Turska carevina je preuzela na{e kancelarije i po{tovala je na{u pismenu tradiciju, tako da je u administrativnoj prepisci sa svojim zapadnim pokrajinama na Balkanu, Turska koristila na{e pismo. I turski zvani~nici su pisali }irilicom i zato je }irilica tako se ~vrsto ukorenila na ovim prostorima", dodaje.

Po~etak 19. veka obele`i}e period borbe za osamostaqewe Srbije od turske vlasti, ali i pojavu prosvetiteqstva i drugih kultunih promena.

Tada je u dominantnoj upotrebi bio slavenosrpski jezik - me{avina ruskoslovenskog, ruskog kwi`evnog, srpskoslovenskog i srpskog narodnog jezika.

Stoga se javila potreba za prilago|avawe }irilice srpskom kwi`evnom jeziku na narodnoj osnovi.

PI[I KAO [TO GOVORI[

Me|u prvima koji je `eleo da uvede narodni jezik u srpsku kwi`evnost bio srpski prosvetiteq Dositej Obradovi}, ali je u tome, reformom jezika, uspeo wegov mla|i savremenik Vuk Stefanovi} Karaxi}.

On je 1814. godine u Be~u objavio Pismenicu serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisana, u kojoj je uva`io neke principe prethodne reforme Save Mrkaqa.

Po{ao je od Mrkaqeve }irilice, koju je usavr{io na{av{i grafijska re{ewa za {est slova - q, w, }, |, x, j - i na taj na~in u potpunosti sproveo princip gde je jedan glas (fonema) jednak jednom slovu.

Princip fonolo{kog pravopisa - pi{i kao {to govori{, i merilo - koliko glasova - toliko slova, posta}e odlika Vukovog jezika i srpske pisane re~i uop{te.

Veliki doprinos srpskoj pismenosti dao je i Srpskim rije~nikom iz 1818. godine, gde je izvedena jezi~ka i pravopisna reforma kojom je narodni jezik postao osnovica kwi`evnog jezika.

Vukova reformisana }irilica je usvajana postepeno, a zvani~no je u Srbiji priznata i prihva}ena tek 1868. godine.

M. T.

26

MOZAIK

^etvrtak 17. septembar 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Nemate vremena za kolebawe, morate brzo da delujete. Ne tro{ite vreme na qutwu i strahove ve} razmi{qajte konstruktivno i poslu{ajte intuiciju. QUBAV: Oslawate se na partnera, umesto da zasu~ete rukave i izlaz iz jednog problema obezbedite sopstvenim snagama. Mo`da be`ite od inicijative jer morate ne{to da `rtvujete. To mo`e da poremeti odnose. ZDRAVQE: Nervoza.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Planetarni aspekti najavquju iznenadne promene koje mogu da vas uznemire. Ne prepu{tajte se prvom utisku. Zajedno s haosom sti`e i pravo re{ewe. QUBAV: Privla~i vas osoba s kojom se sre}ete u svom radnom okru`ewu. Ukoliko ovih dana odlu~ite da se odva`ite na tajni susret, budite spremni na neprijatna iznena|ewa. Dakle, ~uvajte se skandala. ZDRAVQE: Gastritis.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Dr`ite se podaqe od ozbiqnih tema jer svaka mo`e da se razvije u ozbiqan sukob. Sve {to vam je na srcu sa~uvajte za sebe i strpqivo sa~ekajte boqa vremena. QUBAV: Pred vama je nedeqa prepuna tenzije. To iziskuje dosta energije koja vam, ina~e, nedostaje. Razgovori koje }ete voditi ovih dana ne}e dati velike rezultate, pa zbog toga spustite loptu. ZDRAVQE: Bronhitis.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Nije povoqno vreme za pokretawe novih poslova jer ste izlo`eni prilivu energije koju }ete te{ko kontrolisati. Posledica toga mogu biti brzoplete reakcije kojima ni{ta ne}ete posti}i.

QUBAV: Podr{ka voqene osobe vam je od velike va`nosti, naro~ito kada ste u poziciji da donesete odluku koja ima veliku va`nost. Ne zaboravite da niste centar sveta. ZDRAVQE: Problemi s nogama.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Sti`u novosti, ali na va{e veliko iznena|ewe, nepovoqne. Neki qudi su vam nehotice preneli la`ne vesti. Naoru`ajte se strpqewem i nekako izdr`ite ovaj period jer uskoro sti`e nagove{taj promena. QUBAV: Odnos s voqenom osobom mora da se defini{e. Mo`da va{e oklevawe dolazi iz preozbiqnog stava o `ivotu i qubavnim odnosima. Opustite se. ZDRAVQE: Nesanica.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Stagnirate u svemu, ali ne gubite nadu.

Sve {to se de{ava, u su{tini, otvara povoqne prilike koje vi ve} uveliko i predose}ate. QUBAV: Prepuni ste pozitivne energije. U`ivate u planirawu budu}nosti, ali ~ini se da zaboravqate da su takvi planovi nerealni sve dok u tome ne u~estvuje i druga strana. Ako se ne budete prizemqili odnosi mogu da zahladne. ZDRAVQE: Bolovi u stomaku.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Iako ste u dobroj formi istovremeno se ose}ate sputano i zarobqeno. Dobra strana takvog aspekta je u tome {to vi pod pritiskom sjajno funkcioni{ete. QUBAV: [ta god da uradite i kako god da se postavite, ovih dana vi ste sumwivo lice. U svetlu toga, preventivno, osigurajte sva poqa gde ste ne{to prikrili jer postoji velika {ansa da budete otkriveni. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Ako ste aktivan u~esnik u saobra}aju, budite oprezni, naro~ito no}u. Postoji opasnost i od fizi~kih povreda pa u tom smislu budite pa`qivi gde god da se kre}ete. QUBAV: Voqena osoba o~ekuje da joj posvetite wenih pet minuta. Da biste ispunili svoju ulogu u potpunosti, neophodno je da iza|ete iz ku}e na nekoliko dana. Povoqan je period za putovawe. ZDRAVQE: ^uvajte le|a.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Ovo je period tokom koga biste mogli da sklopite novi ugovor ili da postignete ~vrst dogovor o va`noj poslovnoj saradwi. Sve {to ovih dana radite temeqno i strpqivo dvaput proverite. QUBAV: S voqenom osobom budite strpqivi i ne insistirajte na svojim stavovima, naro~ito ako ona potencira ozbiqne teme. Skloni ste preuveli~avawu emotivnih problema. ZDRAVQE: Alergije.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Vi znate kojim putem morate da idete, ukoliko `elite uspeh. Istovremeno, sve {to zapo~iwete osu|eno je na blokadu. Neki qudi, kojima ste verovali, ne ispuwavaju va{a o~ekivawa. QUBAV: Ako vas savladaju strahovi, upa{}ete u ozbiqan sukob s voqenom osobom jer niste u pravu. Promenqivost raspolo`ewa mo`e da poremeti partnerski odnos. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Sva je prilika da ste rasplinuli svoju kreativnu energiju pa vam je neophodan ozbiqan predah. Sve {to ste dosad uradili, u budu}nosti }e se vi{estruko isplatiti. QUBAV: Ose}ate da se atmosfera promenila, a ne znate {ta je uzrok svemu tome. Mo`da ste bili previ{e opu{teni jer ste qubav prihvatili kao ne{to u {ta nije neophodno posebno ulagati. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Pod pritiskom ste jer vas mu~i ose}aj velike odgovornosti. Na vama je da donesete va`ne odluke kojima }ete povrediti neke qude. Promene koje su pred vama jesu neprijatne, ali dugoro~no mogu biti veoma isplative. QUBAV: Ne znate {ta `elite. S jedne strane volite svoju slobodu, a s druge, prija vam da imate nekoga pored sebe. Uskoro }e se okolnosti promeniti. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

^ak i gledawe ribica u akvarijumu umiruje, a doktori uvek prepoznaju ko od pacijenata ima psa

Igrawe se ku}nim qubimcem je prava blagodet, za sve, a pogotovo za starije.

Vlasnicii maca i kuca, ali i drugih ku}nih qubimaca, re|e pate od depresije od ostalih. Oni, pritom, imaju i ni`i krvni pritisak u stresnim situacijama, a jedno istra`ivawe je otkrilo da su qudi koji su sa grani~nom hipertenzijom udomili pse iz azila, regulisali ovu boqku za pet meseci.

Stru~waci ka`u da je to zato {to ku}ni qubimci ispuwavaju osnovnu qudsku potrebu za dodirom.

Evo jo{ nekoliko benefita na koje osobe koje ih imaju mogu da ra~unaju: l Igrawe sa psom ili ma~kom pove}ava nivo serotonina i dopamina, koji smiruju i opu{taju. l Vlasnici ku}nih qubimaca imaju ni`i nivo triglicerida i mawi holesterol. l Osobe starije od 65 godina re|e pose}uju lekare od ostalih ^ak i gledawe ribica u akvarijumu mo`e da pomogne u smawewu napetosti mi{i}a i umirewu pulsa.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

STEVAN DO[LOV Pomen }e se odr`ati na Williamstown grobqu 20. septembra u 14 ~asova.

Zauvek ostaje{ u na{im srcima da te ~uvamo od zaborava.

Po~ivaj u miru, neka ti je ve~na slava!

NAJSKUPQI SIR NA SVETU PRAVI SE U SRBIJI:

Delikates od magare}eg mleka ko{ta hiqadu evra Mo`da se najskupqa vina proizvode u Francuskoj, kavijar u Iranu, maslinovo uqe u Gr~koj, ali najskupqi sir proizvodi se – u Srbiji.

Ovaj sir proizvodi se u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice.

Cena po kilogramu je neverovatnih 1.000 evra, a pre nekoliko godina stigla je informacija da je za wega u Las Vegasu izdvojeno ~ak 3.000 dolara.

"Prvi na Balkanu smo otvorili farmu muznih magarica, tre-

no dejstvo na zdravqe, jer magare}e mleko ima nizak procenat mle~ne masti i ima 60 puta vi{e vitamina c nego obi~no kravqe mleko.

"Po svim parametrima osnovna sirovina je indenti~na maj~inom mleku. Kada mo`e beba da ga pije onda znate da je prvenstveno jako, hranqivo i zdravo, ima 50 odsto vi{e proteina nego kravqe.

Ina~e odli~an je kao lek za ko`u, bronhitis i astmu kod dece, kao i za plu}na oboqewa i oporavak organizma nakon te{kih ope-

Najskupqi sir u svetu proizvodi se u pakovawima od 50 grama nutno ima oko 250 grla, ali samo deo wih mo`e dati dovoqne koli~ine mleka, dnevno je to oko 200 mililitara. Za kilogram sira potrebno je 25 litara mleka i veoma te{ko se proizvodi, sve se radi ru~no. Mnogi su poku{avali da prona|u formulu, jer je to jako te{ko zbog samog sastava, ali na{ tim stru~waka nakon nekoliko godina istra`ivawa uspeo je to da uradi. Tu le`i razlog za wegovu cenu", rekao je Slobodan Simi}, upravnik Specijalnog rezervata prirode Zasavica.

Najskupqi sir u svetu proizvodi se u pakovawima od 50 grama. Prijatnog je ukusa, a ono {to ga ~ini izuzetnim (pored cene) svakako je i wegovo blagotvor-

racija. Skoro su svi su ~itali i da je u drevna vremena magare}e mleko koristila i ~uvena Kleopatra kako bi sa~uvala mladost i lepotu", ka`e Simi}.

Srpski magare}i sir iz Zasavice probali su i britanski princ ^arls i wegova supruga Kamila, a tragom te informacije pre nekoliko godina u rezervat kod Sremske Mitrovice stigao je i li~ni biograf britanske kraqevske porodice, za wim i ekipa bi-bi-sija.

Slobodan ka`e da godi{we uspe da proizvede oko 100 kilograma ovog delikatesa i on se u malim pakovawima prodaje u svim zemqama sveta.

M. T.

ZDRAVQE IZME\U DVA VIKENDA Bol u grudima predstavqa ose}awe bola, stezawa i neprijatnosti u predelu grudi. Kod zdravih osoba tokom sportskih aktivnosti, bol se javqa uglavnom kao posledica direktne traume u predelu grudnog ko{a ili usled preoptere}ewa organizma i grudne muskulature, posebno me|urebarnih mi{i}a. Ovaj bol traje danima i nedeqama i prestaje pri uzimawu analgetika.

Tako|e, bol u grudima mo`e biti i emocionalnog porekla kod osoba koje su pod psihi~kom tenzijom, nervoznih, u stresu.

Takav bol u grudima je stalan, traje satima, pa i danima, i nije pra}en drugim tegobama.

Me|utim, bol u grudima se naj~e{}e vezuje za srce. Jedan od najozbiqnijih je anginozni bol, simptom ishemijskog oboqewa srca. Miokardna ishemija nastaje usled neadekvatnog odnosa izme|u snabdevenosti sr~anog mi{i}a krvqu, odnosno kiseonikom i wegovih potreba. Trajna ishemija progredira u nekrozu miokarda, stawe poznato kao akutni infarkt miokarda. Me|utim bolova u grudima ima raznih, kako po karakteristikama samog bola, tako i po uzroku bola. Najva`nije je ne ignorisati tegobe koje se javqaju, i na vreme potra`iti lekarsku pomo}.

RAZLI^ITI BOLOVI U GRUDIMA-KARAKTERISTIKE Tipi~an anginozni bol je tup bol, ~esto opisan kao stezawe, pe~ewe, `arewe koji traje do 10 minuta ili du`e, a lokalizovan je iza grudne kosti. Ima tendenciju {irewa u vrat, ramena, ruke, le|a (izme|u lopatica) ili stomak (ali nikad ispod

DOMA]A KUJNA

Posni recept

Brzi kola~ sa orasima Potrebno je:

4 cela jaja 1 ~a{a mleka 1 ~a{a uqa 1 ~a{a griza 1 ~a{a o{trog bra{na, t-400 2 ~a{e {e}era 2 ~a{e mlevenih oraha

Sirup:

600 ml vode 2 ~a{e {e}era 1/2 limuna

Priprema: Priprema: Prvo pravimo sirup da se ohladi dok se kola~ ispe~e.

Pome{ati vodu i {e}er i staviti da provri. Kuvati 5 minuta pa dodati ise~ene kolutove limuna, jo{ malo prokuvati i skloniti da se hladi. Umutiti penasto jaja sa {e}erom. Kada umutimo jaja i {e}er dodajemo prvo vla`ne, a zatim i sve suve sastojke, jedan po jedan i mutimo.

Na kraju ume{amo mlevene orahe.

Pleh pouqiti i posuti bra{nom pa istresti celu masu za kola~ i staviti da se pe~e.

Pe~e se 35 minuta.Pe~en kola~, ~im izvadite iz rerne preliti sa sirupom. Ostaviti da se kola~ ohladi i upije sirup pa posle nekoliko sati servirati.

Kada bol u grudima treba da zabrine?

Bol u grudima se naj~e{}e vezuje za srce. Jedan od najozbiqnijih je anginozni bol, simptom ishemijskog oboqewa srca. Miokardna ishemija nastaje usled neadekvatnog odnosa izme|u snabdevenosti sr~anog mi{i}a krvqu, odnosno kiseonikom i wegovih potreba

pupka!), a naj~e{}e je pra}en preznojavawem ( hladnim znojem"), povra}awem, " mu~ninom, uz retko gubitak svesti.

Kada je re~ o stabilnoj angini pektoris bol se obi~no javqa tokom napora, pri izlasku na hladno, posle obilnog obroka ili pri savijawu napred (npr. vezivawe pertli, mewawe gume na automobilu), kao i tokom svakodnevnih radwi koje zahtevaju dizawe ruku (du`e ~e{qawe kod `ena). Posle odmora ili nakon uzimawa terapije bol prestaje. Kod nestabilnog oblika ovog stawa bol se mo`e javiti i u mirovawu, ili da se javi u toku sna (obi~no u jutarwim ~asovima).

Postoje odre|eni faktori rizika koji pove}avaju verovatno}u pojave nekih stawa i bolesti. U slu~aju angine pektoris to su: povi{ene masno}e u krvi, visok krvni pritisak, {e}erna bolest, pu{ewe, prekomerna telesna te`ina,

Elektroliti su veoma va`ni za na{ organizam, jer ga odr`avaju u balansu. Oni su soli koje se rastapawem stvaraju u jone (i pozitivne i negativne). Dakle, veoma su zna~ajni po na{ organizam, stoga ih treba odr`avati i uneti u organizam ako do|e do disbalansa (gubitka).

Koji elektroliti su bitni za na{ organzam?

Elektroliti kalijum, kalcijum, magnezijum, hidrogenkarbonat, hlor, natrijum, koji nam odr`avaju pravilnu funkciju nervnog sistema i mi{i}a, kao i ph vrednost krvi (nivo alkalizovawa i kiselosti krvi).

Isto tako, za funkcionisawe hormona u organizmu, elektroliti su veoma bitni, a i kod potro{we glukoze, kod regeneracije, obnove tkiva, kao i kod regulacije krvnog pritiska i organa za varewe.

Kad se javqa gubitak elektrolita?

Gubitak elektrolita se javqa usled wegovog poreme}aja balansa u organizma, kao {to smo ve} pomenuli, a to je naj~e{}i slu~aj kod nepravilne tj. lo{e ishrane, kod povr}awa i dijareje, kod bolesti jetre, bubrega i nekih vrsta tumora, a naro~ito kod pove}anog znojewa (stoga, posebnu pa`wu obratite ako se poja~ano znojite usled ve}e fizi~ke aktivnosti, a naro~ito u letwim mesecima).

^etvrtak ^etvrtak17.

17.septembar septembar2020.

2020. 27 27

fizi~ka neaktivnost ili pozitivna porodi~na anamneza za koronarnu bolest.

Dijagnoza anginoznog bola se mo`e postaviti samo na osnovu anamneze.

Jedino {to je dobroj anamnezi potrebno je karakteristi~an EKG sa tipi~nim promenama za ishemiju sr~anog mi{i}a.

Me|utim, normalan EKG nalaz uz prisustvo simptoma, predstavqa oprez i upu}uje na diferencijalno dijagnosti~ko razmi{qawe ne iskqu~uju}i koronarnu prirodu bola.

OSTALI UZROCI BOLA U GRUDIMA: Disekantna aneurizma aorte pra}ena je iznenadnim, o{trim, razdiru}im bolom, mo`e da se {iri prema putu disekcije. Mo`e da se javi gubitak svesti.

Plu}nu tromboemboliju karakteri{e probadaju}i bol koji se poja~ava pri udisawu vazduha, pra}en ubrzanim disawem,

radom srca, plavi~astom prebojenosti usana i perifernih delova tela.

Upala sr~anog mi{i}a (akutni miokarditis) i upala sr~ane maramice (perikarditis) izazivaju bolove o{trijeg karaktera koji se tipi~no mewaju sa respiracijama i promenom polo`aja.

Nele~en povi{eni krvni pritisak i hipertenzivna kriza koju mo`e izazvati ~est je uzrok bola koji prestane nakon normalizacije krvnog pritiskam obi~no nakon terapije Neki poreme}aji sr~anog ritma mogu se osetiti kao kratak bol u grudima.

Od pulmonalnih uzroka bol mogu izazvati pneumotoraks, pleuritis (upala plu}ne maramice), pneumonia (upala plu}a), i dr. Pleuralni bol se karakteri{e vezom sa respiratornim ciklusom i polo`ajem tela, sa karakteristi~nim plitkim disawem.

Inflamatorni ili degenerativni procesi na ko{tano-zglobnom sistemu daju povr{inske bolove, koji se mogu ubla`iti masa`om.

Bolesti jedwaka (gastroezofagealni refluks, ezofagitis), gastritis, ulkusna bolest, hiatus hernija mogu nekada dati bol u epigastrijumu koji se {iri po grudima. Ovaj bol nije nikada provociran naporom.

U dana{we vreme, bore}i se za egzistenciju, podle`emo uticajima stresnog okru`ewa, te ne treba zanemariti simptome koje nam poru~uje na{ organizam. Bol u grudima je simptom koji ne treba ignorisati. Najbitnije je problem ukoliko postoji otkriti i re{iti na vreme.

S. G.

balans elektrolita konzumacijom: vo}a (suve {qive i gro`|e, pomoranxe, banane, breskve, ananas, avokado, lubenice i diwe), povr}a (zeleno pov}e: blitva ,keq, kupus, brokoli, spana} gra{ak; {argarepa, celer, per{un, krompir, pasuq, paparike), ora{astih plodova (le{nik, badem, indijski orah), semeniki (na primer, semenke bundeve su pune magnezijuma, a wih je dovoqno konzumirati {aku dnevno kako biste odr`ali energiju i snagu organizma), `itarica, morskih algi, pe~urki i mineralne vode, a naro~ito mle~nih proizvodima (jogurt, gr~ki jogurt koji su puni fosfata, a ~okoladno mleko je puno kalcijuma, kalijuma i magnezijuma, pa wegova razmera proteina i ugqenih hidrata je idealna {to naro~ito oporavqa organizam pri fizi~kom naporu, stoga je wegova ve}a koli~ina {e}era zanemarqiva naspram ovih drugih prednosti).

Supa od povr}a odli~na je za elektrolite. U hitnim situacijama u ovoj nameni }e dobro poslu`iti i posna supa iz kesice.

Natrijum je jedna od kqu~nih elektrolita koji poma`e zadr`avawu te~nosti u organizmu kao i u borbi protiv gr~ewa tj. gr~eva mi{i}a, a najvi{e se gubi znojewem. Stoga, wega uvek prvo treba nadokna|ivati u organizmu.

S. G.

ELEKTROLITI Koliko Koliko su su bitni bitni za za na{ na{ organizam? organizam?

Koliko Koliko su su bitni bitni za za na{ na{ organizam? organizam?

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Glog, nema dugu tradiciju u fitoterapiji.

Travari ga koriste svega nekoliko vekova, {to je u pore|ewu sa nekim drugim biqkama kao {to su recimo kamilica ili ricinus, prava sitnica. Me|utim, to nikako ne zna~i da glog nije veoma dragocen prirodni lek. Za pravqewe ~ajeva i lekovitih tinktura koriste se cvet, list i plod gloga. Cvet i list beru se od maja do juna, a glogiwe, poznata sirotiwska hrana sakupqaju se u novembru. Ova biqka daje posebno dobre rezultate kada je u pitawu otklawawe simptoma menaxerske bolesti. To je boqka onih koji svaki dan rade pod velikim stresom, koji svoje srce neprestano izla`u (nepotrebnim) uzbu|ewima, koji se nezdravo hrane, malo spavaju, mnogo vi~u, nemaju urednu stolicu, ne borave na ~istom vazduhu i ne kre}u se dovo-

Simptome koje }ete prepoznati kao negativne tj. nedostatak elektrolita su: malaksalost, umor, mu~nina, povra}awe, dijareja, vrtoglavica, disbalans sr~anih otkucaja, gubitak apetita, itd.

Kako nadoknaditi nedostatak elektrolita? ^esto }e preporu~iti da nadoknadu elektrolita vr{ite putem farmaceutskih proizvoda, me|utim, vi mo`ete sami napraviti alternativne napitke kod ku}e i tako sebi pru`iti prvu pomo}. Na primer, najbr`e mo`ete napraviti kod ku}e napitak tako {to }ete u ~a{u vode dodati pola ka{i~ice jodirane soli. Kupovne napitke za nadoknadu elektrolita izbegavajte, jer su oni puni ve{ta~kih boja, {e}era i ostalih {tetnih poja~iva~a. Prirodnim putem odr`avajte

Le~ewe biqem Glog

Crataegus oxyacantha qno. Ovakav tempo `ivota pre ili kasnije dovede do sr~anog i/ili mo`danog udara, hipertenzije, lo{e cirkulacije i slabqewa memorije. Glog zahvaquju}i svojim glikozidima procijanidima, flavonoidima, rutinu, taninu i vataminu C (kog ima u glogiwama) omogu}ava boqu prokrvqenost srca, sni`ava pritisak, smiruje aritmiju i poma`e onima koji pate od angine pektoris. Glog je i mo}no biqno sredstvo za opu{tawe i umirewe nervnog sistema, pa se u kombinaciji sa mati~wakom i

valerijanom preporu~uje protiv nesanice i nervoze. Biqni preparati koji sadr`e glog, obi~no pome{an sa ginko bilobom, poboq{avaju pam}ewe.

Biqni lek koji se dobija kuvawem glogiwa u vodi (2 supene ka{ike kuvaju se u pola litra vode 3 minuta, stoji pola sata, pa se cedi) koristi se protiv simptoma menopauze, posebno preobilnog no}nog znojewa. ^aj od gloga treba piti dve nedeqe pa napraviti par dana pauze. Priprema se jednostavno. Dve supene ka{ike osu{enih listova i cvetova gloga prelijete sa pola litra kqu~ale vode, prome{ajte, poklopite i ostavite da stoji pola sata. Procedite i popijte u toku dana.

28 ^etvrtak 17. septembar septembar2020.

2020. ^etvrtak 17.

ENIGMATIKA IZME\U ZDRAVQE DVA VIKENDA

TRKA^ SA JAMAJKE, PAUEL

ZALIV JADRANSKOG ENERGIJA MORA JEDNA NOTA

BELGIJA U TO VREME

UVIRAWE

TRPAK, GORAK

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1

ONO ^IME JE NE[TO POKRIVENO PLUTONIJUM

BILO KO

OPERA \UZEPE VERDIJA

ODEQAK REDAU SISTEMATIZACIJI

STAVQATI U RAM DOWI DEO POSUDE VEROVATNO

PRELOMI KOSTIJU (MED.) STVAR U ARHIVI (LAT.)

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

AMPER

DEO NAME[TAJA

ITALIJANSKI SLIKAR (1884-1920)

STARORIMSKO MU[KO IME, TITUS

PEVA^ICA NA SLICI PRAVAC KRETAWA REKE

RE^NI RIBAR

VRSTA JEDNO^LANI LIVADSKE TRAVE ALGEBARSKI NA[ PISAC, IZRAZI RISTA

OREGON ZAO BRAT

SO ANTIMONOVE SPORTSKA KISELINE UTAKMICA JUNA^KI SPEV

VOLUMEN NOBELIJUM

RASKO[NA PALATA 5. I 22.

SLOVO AZBUKE PRAVOSLAVNI PRAZNIK ALUMINIJUM

DEO ODE]E

Doma}a kujna

ISTOK STARIJI (SKR.)

MINERAL PRONA\EN U PUSTIWI ATAKAMI BOR

POD OD DASAKA

ENGLESKI GITARISTA KLEPTON

24. I 3.

SLOVO AZBUKE

TROPSKA BOLEST POZORI[TA U STAROJ GR^KOJ

DEO ZA AUTOMOBIL

DOWI DEO ZVER IZ NOGE, OBRISATI TABAN PORODICE MA^AKA (MN.)

KOJI LIK IZ OZNAKA ONAJ PREDZA SKRA- STAVQA TV SERIJE ]ENICU „MU]KE“ NEKOG

OSTRVO U JADRANSKOM MORU AUSTRIJA

VRSTA BARSKE PTICE

SLU@BENI DOKUMENTI

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 JEDAN SPORTISTA

ARGON

U OBLIKU UPRAVNI POVRATNA AMERI^KI PISAC KRSTA, ODBOR ZAMENICA (1809-1849) UKR[TENO (SKR.)

recept NEOBU^EN AVETNO, SABLASNO KANARSKA OSTRVA

LAGANA ^ORBA @ENA KOJA POTREBNO GOVORI ^AKAVSKI

GEOMETRIJSKA SLIKA

ZADAH IZ USTA

NAUKA O ROMANSKIM JEZICIMA

JEDAN SESTRI] PAJE PATKA EVROPSKA ZAJEDNICA

JE:

Sr Gl pski as

REKA U ENGLESKOJ DIDIM OBRA\IVATI ZEMQU PLUGOM

TIRANIJA KREKET @ABA NEPROFESIONALCI ALUMINIJUM

PRVI [TAMPAR U MAOqu{tite i iseckajte KEDONIJI, TEODOSIJ SPORTSKI KLUB krompir, {argarepu i boraniPRIMER (SKR.) LUKSEMBURG

NARODNI SRPSKA HEROJ IZ PEVA^ICA NOB-A, SADIKU NIKOLI]

NA^INITI KORAK NAPRED SOVJETSKI SAVEZ

RUSKA PUTNI^KA ZAPRE@NA PRIPREMA: KOLA

SVE POSRKATI DAMA U [AHU (SKR.)

VRSTA HEMIJSKOG JEDIWEWA

EGIPATSKI BOG SUNCA (MIT.) OBIM OSTVARITI

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. ^lanak, zglavak - Trgovinsko preduze}e (skr.) [korpija (turc.), 2. Oznaka za energiju - Povr{ina geometrijskih slika - Oznaka za litar, 3. Na tom mestu, ovde - Biti van sebe od gneva - Simbol didima, 4. Folk peva~, 5. Jedan predlog - Onaj koji `ivi zajedno sa nekim Desna pritoka Save u Bosni, 6. Ukras lica mu{karca Stanovnik Taraskona, 7. Oznaka za amper - Lekovi koji sadr`e skrob (med.) - Mere za povr{inu zemqe.

USPRAVNO: 1. K}erkin mu` - I jedan i drugi, 2. Oznaka za gram Pamet, intelekt - Oznaka za reomir, 3. Li~na karta (skr.) - Ov~ica iz Andri}eve pri~e, 4. Ovda{wi (skr.) Auto-oznaka za Rumu - Oznaka za metar, 5. Pristalice babizma, 6. Zubni glas (gram.), 7. Koliba od trske, 8. ^ovek iz Panonske nizije, 9. Balkoni, 10. @ena autor, 11. Vrisak - Simbol kiseonika, 12. Simbol radijuma - Dlaka sa ovce, 13. Oznaka za elektron - Na{ novac, 14. Plitka mesta u reci.

Sr Gl pski as

ju. Na ugr

GORWI DEO KU]E

RUSKI RE@ISER, VLADIMIR PRERIJSKI VUKOVI

n 3 krompira, n 1 {argarepa, VELIKE BOGIWE n 200 g boranije, (MED.) KONACgra{ka, n malo n 1 crni luk, SRPSKI GLUMAC n 2 ~ena belog luka, SA SLIKE n 3 supene ka{ike uqa, PRASTAn malo origana, NOVNIK ITALIJE n soli po ukusu, n ka{i~ica aleve paprike

STARIJI (SKR.)

U STOJE]EM STAVU

STARE[INA PAROHIJE LETE]I NAILAZITI

MARQIVO

AMPER

NEPER

NA[ STARI NOVAC (MN.)

VRSTE, SORTE

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

1 2 3 4 5 6 7

POTPUN, CEO

MUSLIVRSTA KARTE MANSKO ORGAN@ENSKO ZA GATAWE SKIH IME JEDIWEWA

Skandinavka 1: VODORAVNO AUTO-DEO, SPRU, SVAKO, POKROV, AIDA, PODRED, FRAKTURE, DNO, A, OR, OVSIK, ANTIMONAT, V, STO, AMEDEO MODIQANI, TIT, LEPA BRENA, DVOR, OGRTA^, KRSTOVDAN, I, PATOS, ATAKAMIT, IST, ERIK, BLATARI], AKTI Skandinavka 2: VODORAVNO RASE, UNAKRST, VREDNO, PROTA, A, GO, NAUMOV, ^AKAVKA, GAJA, VARIOLE, NEN, NENAD JEZDI], ITALIOT, ISKORA^ITI, TARANTAS, TIRANIZAM, SINATSKI, AMATERI, ST, PR, ISRKATI, ATON, KOLOID, REALIZOVATI Ukr{tenica: VODORAVNO ZGLOB, TP, AKREP, E, KVADRATURA, L, TU, BESNETI, DI, MARINKO ROKVI], O, SUSTANAR, UNA, BRK, TARASKONAC, A, AMILACEA, ARI

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

I,

,

,

4

SPORT

^etvrtak 17. septembar 2020. 29

DO[AO KAO NEBITAN LIK IZ NEKE TAMO SRBIJE I OSVOJIO AMERIKU!

Kako je debeli plej iz Sombora postao NBA superstar!

U najja~u ko{arka{ku ligu na svetu do{ao je kao potpuno nebitan lik iz malene Srbije, a postao je jedna od najve}ih NBA zvezda.

Srpski centar Nikola Joki} odu{evio je ~itavu planetu svojim maestralnim partijama u ~uvenom "mehuru" u Orlandu.

Sa svojim Denverom Nikola pravi ~uda u najja~oj ligi sveta.

U nedequ je vodio tim do velikog preokreta u {estom me~u polufinala Zapada protiv favorizovanih Klipersa. Bio je nezaustavqiv, neverovatnim potezima raspametio je qubiteqe ko{arke i danas tema broj 1 u svetu sporta. Me~ je zavr{io sa 34 poena, 14 skokova i sedam asistencija! Nagetsi su tako potpuno neo~ekivano do{li do izjedna~ewa u seriji i ima}e priliku da izbore plasman u veliko finale Zapadne konferencije NBA lige.

Danas mu se divi ko{arka{ki svet, naslovnice najuglednijih medija posve}ene su sjajnom Srbinu... Ko bi mogao da pomisli da }e takvu slavu ste}i jedan maleni bucko iz Sombora?!

Joki}eva starija bra}a su trenirala ko{arku, pa je otac insistirao da i Nikola krene na ovaj sport. Iako je obo`avao basket, Nikola nije bio odu{evqen tatinom idejom jer u tom momentu nije imao fizi~ke predispozicije za ko{arku.

"Tada sam bio ni`i i puniji, ali moj otac je bio zaqubqenik u ko{arku i morao sam da idem.

Budu}i da nisam bio visok, stavili su me na poziciju plejmejkera, {to je doprinelo kvalitetu mojih dodavawa", otkrio je jednom prilikom Joki}.

Juniorsku karijeru je zapo~eo u ko{arka{kom klubu Vojvodina Srbijagas. Zbog odli~nih partija koje je pru`ao, potpisao je ugovor sa agencijom BeoBasket ~iji je osniva~ Mi{ko Ra`natovi}, jedan od najpoznatijih evropskih ko{arka{kih menaxera. Zanimqivo, Ra`natovi} je ~itaju}i izve{taje sa utakmica mla|ih kategorija u "@urnalu" zapazio da neki de~ak iz Vojvodine svake nedeqe ima visoke brojke, pa je poru~io svojim saradnicima da ga dovedu u klub.

Nikola je ubrzo pre{ao u Megu. Sa ovim timom je do{ao do finala Evroliginog kvalifikacionog turnira i izabran je za wegovu idealnu petorku. 2012. godine je po~eo da nastupa za seniorski tim.

U sezoni 2014/15 je u proseku postizao 22 poena po utakmici.

U 24 utakmice je zabele`io 222 skoka i 527 indeksnih poena zbog ~ega je progla{en za najkorisnijeg igra~a Jadranske lige, najboqeg strelca i skaka~a.

Zahvaquju}i sjajnim igrama u Megi Nikoli se ispunio de~a~ki san. Ekipa Denver Nagesa izabrala ga je kao 41. pika na NBA draftu.

Joki} je draft prespavao u svom Somboru. Nazvao ga je stariji brat Nemawa i probudio: "Draftovan si u NBA ligu, kako sad mo`e{ da spava{?!"

Za samo pet godina u najja~oj ligi sveta Nikola (25) je od nebitnog lika iz tamo neke Srbije postao superstar! Najboqi centar u ligi sa neverovatnim pre-

gledom igre i sjajnim {utem. Plejmejker u telu centra! Igra~ kakav se samo jednom ra|a.

Za pet sezona u NBA do{ao je do 10. mesta na listi svih vremena po broju trpl-dablova na utakmicama. Ima ih 41. Na{ao se u petorci lige, izabran je za All star me~ i iz dana u dan nastavqa da pomera granice. Nikola je jedini igra~ u istoriji koji je posle samo 27 me~eva u plej-ofu uspeo da zabele`i 600 poena, 300 skokova i 150 asistencija. To nije po{lo za rukom ni velikom Xordanu, Le-

bronu, Mexiku, Birdu...

Nikola je poseban. Na utakmicu gleda kao na partiju basketa sa dru{tvom.

"Ja svaku utakmicu do`ivqavam kao partiju basketa kod ku}e u Srbiji", rekao je novinarima pre nekoliko godina Joki}.

Mo`da ovakav pristup zvu~i neozbiqno za nekoga ko ima petogodi{wi ugovor vredan gotovo 150 miliona evra, ali to je Nikola. On jednostavno maksimalno u`iva u poslu kojim se bavi i to donosi rezultate.

N. R.

Sportski vremeplov Vladimir Beara, najboqi golman u istoriji jugoslovenskog fudbala i jedan od najboqih golmana sveta

Ro|en kao Srbin pravoslavac, a sahrawen kao Hrvat katolik Davne 1928. godine ro|en je najboqi jugoslovenski golman svih vremena i jedan od najboqih ~uvara mre`e koje je svetski fudbal imao - legendarni Vladimir Beara.

Beara je ro|en u selu Zelovo, tridesetak kilometara od Splita, u podno`ju Svilaje.

Jednog dana 1946. godine 18-godi{wi Beara posmatrao je trening Hajduka, povredio se golman, a rezervni jo{ nije stigao na trening. Trener Jozo Mato{i} pokazao je prstom na Bearu i rekao: "Mali, ajde stani na gol, dok onaj mulac ne do|e".

U tom momentu po~ela je jedna blistava karijera. Vlaja se bacao od stative do stative, ~inio je ~uda na golu, izludeo je fudbalere Hajduka. Kada se trening zavr{io, trener Leo Leme{i} ga je pozvao i rekao mu da sutra do|e na trening. Godinu dana nakon toga postao je prvi golman Hajduka.

Bio je neverovatan, izgledalo je kao da mu je ki~ma od gume. Zvali su ga "balerina sa ~eli~nim {akama", "lete}i panter", "~ovek od gume"... Nikada nije postavqao `ivi zid kod slobodnih udaraca preko 20 metara udaqenosti. Branio je {uteve iz daqine, one iz {esnaesterca, a bio je majstor i za penale.

Na`alost, u Hajduku ga nikada nisu cenili. Poni`avali su ga jer je bio Srbin pravoslavac. ^a{a se prelila 1955. godine, kada je Hajduk slavio titulu prvaka Jugoslavije.

Na sve~anom prijemu predsednik Hajduka Marko Markovina se zahvaqivao svima za sjajan uspeh, a Bearu je presko~io. Kada ga je golman upitao za{to wega nije spomenuo, usledio je odgovor: "Ti si obi~an golman, imamo jo{ dvojicu takvih, {to bih te spomiwao".

Beara je tada poludeo, napustio je sve~anost i odmah poslao poruku u Beograd.

"Ako me jo{ `elite, javite kada da do|em".

Iz Zvezde su ga saletali na svakom koraku, nudili su mu "brda i doline". Koristili su svaku priliku da uspostave kontakt i isplatilo se. Beara je u afektu pozvao crveno-bele i ubrzo se preselio u Srbiju.

BEARA JE BIO POSEBNO VEZAN ZA MANASTIR DRAGOVI] U ranom detiwstvu, kada je imao {est-sedam godina, skakao je sa drugom decom iz Zelova u neku rupu od zemqe i peska, duboku oko {est metara. Napravio je salto i udario glavom o kamen. Pao je u komu i u tom stawu petnaestak dana le`ao je u bolnici. Doktori nisu imali dobre prognoze. Ne znaju}i {ta da ~ini, majka Marija ga je iz bolnice u Splitu, u zapre`nim kolima odvezla u manastir Dragovi}, da mu se ~itaju molitve za ozdravqewe. Molitve su ~itane pred ikonom Svete Petke. I za ~udo Bo`je, Vladimir se probudio iz kome. ^ak su i lekari ovo pripisali ~udu. Od tada ga je majka, kako mi je rekao, zavetovala ovoj svetiteqki.

Wegov prelazak u Beograd razbesneo je Spli}ane. Proglasili su ga za izdajnika, govorili da je "vla{ko pseto" i poru~ili mu da u Split nikada vi{e nogom ne sme da kro~i.

Beara je u Zvezdi ostao pet godina, osvojio je tri titule prvaka Jugoslavije i dva Kupa Mar{ala Tita. Branio je za reprezen-

REPREZENTACIJA Beara je bio ~lan ~uvene generacije koja je na Olimpijskim igrama 1952. godine u Tampereu osvojila srebrnu medaqu, a u finalu sa Ma|arskom (0:2) zaustavio je penal slavnom Ferencu Pu{ka{u. Branio je i na dva svetska prvenstva, 1954. i 1958, dok je na Mundijalu 1950. bio rezerva Sr|anu Mrku{i}u i nije upisao nijedan nastup.

taciju, ~inio ~uda na golu i divili su mu se {irom Evrope. Godine 1960. progla{en je za najboqeg fudbalera Jugoslavije. Svi veliki igra~i u Evropi govorili su tada da je Beara najboqi golman na svetu, ~ak je i ~uveni sovjetski golman Lav Ja{in, koji je imao tu titulu, jednom prilikom rekao: "Ja ovo nisam zaslu`io, najboqi na svetu je Beara."

Vladimir je u 32. godini odlu~io da se oproba u inostranstvu.

"Prvi poziv mi je stigao iz Nema~ke, ahenske Alemanije. Nije bilo mnogo izbora i oberu~ke sam ga prihvatio na kraju na{eg prvenstva 1960. godine", rekao je jednom prilikom Beara.

Na`alost, tamo je dva puta lomio potkolenicu, pa je odlu~io da stavi ta~ku na svoju blistavu karijeru.

Beara je 1967. zavr{io u Kelnu Vi{u trenersku {okolu. 1970. postavqen na me-

sto pomo}nog trenera Hajduka. Vre|ali su ga sa tribina, napadali na ulicama Splita, slali prete}a pisma... Nisu `eleli "izdajnika" u klubu. 1972. godine oteran je iz kluba.

Trenersku karijeru gradio je u Holandiji, Kamerunu i Jugoslaviji. U biv{oj zemqi se najdu`e zadr{ao u Rijeci.

Privatni `ivot Vladimira Beare nije ni{ta mawe bio interesantan od wegove sjajne sportske karijere. Ro|en je u selu u kom su bili iskqu~ivo Srbi pravoslavci.

Bio je tre}e mu{ko dete u srpskoj porodici Beara.

Sa 15 godina je oti{ao u partizane i tamo je upoznao Boricu, jednu mladu partizanku, koja mu je kasnije postala i supruga.

Sa Boricom je dobio sina Predraga, koji je po~ekom devedesetih godina preminuo od raka. ^itav `ivot je trpeo je brojna maltretirawa u Hrvatskoj zbog svog srpskog porekla.

Preminuo je 2014. u 86. godini `ivota.

Imao je nekoliko mo`danih udara u posledwim godinama `ivota. Povukao se potpuno, nije `eleo da javnost zna da je te{ko bolestan. @eleo je da svima ostane u se}awu kao Veliki Vladimir, Lete}i panter.... Nikako kao bespomo}ni bolesnik. @eleo je da po~iva na pravoslavnom grobqu u rodnom Zelovu kod Siwa, gde su sahraweni svi wegovi preci. Me|utim, nisu mu ispunili posledwu `equ. Sahranili su ga kao katolika, uz opelo koje su slu`ila tri fatara.

Grobnica koju je Vladimir podigao desetak godina pre smrti ostala je prazna.

"Ovaj spomenik i grobnicu, Vladimir je podigao pre desetak godina. @eleo je da bude sahrawen pored svojih predaka. Pored oca Jakova i majke Marije. Da nije to `eleo, ne bi grobnicu ni podigao. Ali, pro{le godine, kada se upokojio i kada je odlu~ivano o mestu wegove sahrane, s nama niko nije kontaktirao. A wegova `eqa brutalno je poga`ena. No, na ~ast i obraz onima koji mu je nisu ispunili", pri~ali su sve{tenici iz Dalmacije.

N. R.

30

SPORT

^etvrtak 17. septembar 2020.

FUDBAL, SUPERLIGA SRBIJE 1. Crvena Zvezda 7 2. Spartak Sub. 7 3. Partizan 7 4. Radni~ki Ni{ 7 5. Mladost Lu~ani 7 6. ^ukari~ki 7 7. Vojvodina 7 8. Javor Matis 7 9. Vo`dovac 7 10. Proleter NS 7 11. In|ija 7 12. TSC Ba~ka Top. 7 13. Metalac G.Mil. 7 14. Novi Pazar 7 15. Ba~ka B.Pa. 7 16. Ma~va 7 17. Zlatibor 7 18. Radnik Surd. 7 19. Napredak 7 20. Rad 7

7 5 5 5 5 4 4 4 3 2 3 2 2 1 1 1 1 1 1 1

0 1 0 0 0 2 2 0 1 3 0 2 2 3 2 2 2 1 1 0

0 1 2 2 2 1 1 3 3 2 4 3 3 3 4 4 4 5 5 6

21:3 (+18) 21 19:6 (+13) 16 21:7 (+14) 15 12:7 (+5) 15 10:8 (+2) 15 15:6 (+9) 14 15:9 (+6) 14 13:13 (0) 12 12:10 (+2) 10 6:6 (0) 9 6:13 (-7) 9 14:16 (-2) 8 7:15 (-8) 8 8:12 (-4) 6 6:10 (-4) 5 3:11 (-8) 5 5:17 (-12) 5 7:12 (-5) 4 5:13 (-8) 4 5:16 (-11) 3

U nedequ 13. septembra, zavr{eno je kompletno 7. kolo Linglong Superlige Srbije. Rezultati utakmica su:

Proleter - Ma~va Javor-Vojvodina Mladost - Ba~ka Napredak - Zlatibor ^ukari~ki - Crvena zvezda Spartak - Novi Pazar TSC - Radni~ki Vo`dovac - Metalac Radnik - In|ija Partizan - Rad

0:0 2:1 2:1 1:1 1:3 1:1 1:3 4:0 0:2 3:0

U slede}em kolu, 19. septembra, sastaju se:

Novi Pazar-In|ija, Vojvodina-Radnik, Rad-Javor, Zlatibor-Partizan, Ba~ka-Napredak, Metalac-Mladost, Crvena zvezda-Vo`dovac, Radni~ki-^ukari~ki, Ma~va-TSC, Spartak - Proleter

SINI[A MIHAJLOVI] NAKON POBEЂENE KORONE, IMAO EMOTIVAN DOЧEK! Veoma te`ak period je iza srpskog trenera Sini{e Mihajlovi}a, leukemija, a zatim i korona virus. Tokom borbe protiv bolesti sve vreme je uz sebe imao navija~e svog tima - Bolowe.

U to je Mihajlovi} imao priliku jo{ jednom da se uveri, pred nedavno odigranu prijateqsku utakmicu svojih izabranika.

Pre malo mawe od nedequ dana se srpski strateg vratio poslu po{to se oporavio od korona virusa, a uo~i me~a protiv ni`eliga{a Entele pozdravila ga je grupa navija~a Bolowe.

Uz pesmu i skandirawe, sa barjakom u klupskim bojama i megafonom, navija~i su iza{li pred Mihu koji je vidno emotivno primio ovako lep gest. I na{alio se Sini{a Mihajlovi} kada je grupica qudi krenula ka wemu, a on odmahnuo rukom pokazuju}i distancu.

DRUGA PREMIJER LIGA NOVOG JU@NOG VELSA (NPL 2)

Bonirig grabi ka zavr{nici U 8. kolu druge premijer lige (NPL 2) Beli orlovi iz Boniriga su na gostovawu rutinski pobedili Hils Junajted sa 2:0. Golove su postigli dvojica najboqih strelaca u ovoj sezoni Xek Armson i Asmir Kadri} Orlovi su bez ve}ih problema porazili u gostima ekipu Hils Junajteda. Sve sumwe oko mogu}eg iznena|ewa otklowene su u 3. minutu kada je igra~ sredine terena Xek Armson nakon asistencije Reja Milera doneo prednost srpskog timu. Ovaj gol dao je vetar u le|a Orlovima u nastavku igre vi|ena je lepr{ava igra. ^ak ni ne{to sporija ve{ta~ka trava stadiona u Seven Hilsu ni malo nije smetala Mileru i drugovima da {partaju po celom terenu i stvaraju {anse. Tako je Ajden Taili imao dve i vi{e nego izgledne {anse, ali u oba navrata je slabo odreagovao i nije ~ak uputio niti {ut u okvir gola. Pored wega, i kapiten je imao duple {anse. Sredinom poluvremena lep {ut iz daqine Bonirigovog kapitena prohujao je pored stative protivni~kog gola, izmamiv{i aplauze publike. Ne{to kasnije Asmir Kadri} je u svom stilu stvorio lepu {ansu za Milera. Me|utim, iskusni kapiten je sa deset metara potpuno neometano centralno ispred gola Hilsa poslao loptu visoko preko svla~ionice.

Veteran Hronopoluous u subotwoj utakmici je ustupio svoje mestu golmanu Stefanu \iqiju, koji je na koncu prvog dela igre duplim odbranama i vi{e nego opravdao poziv u startnu jedanaestoricu.

Hil junajted je podigao tempo na po~etku drugog dela igre, ali nije bio u stawu da ozbiqnije pripreti golu Orlova. Trener Boniriga Vejn O'Saliven pola sata pre kraja uveo je u igru Radovana Pavi}evi}a, Xeka Kjupersa i novo poja~awe Xudu Klera, a ne{to kasnije i mladog Xo{uu Okana i veterana Sema Galaveja.

Sve`e snage dale su novu dimenziju u igri, a najprimetniji je bio Kjupers koji je probijao po desnom krilu kada god je to zaumio. Kjupers je nabacivao, bivao fauliran, a Pavi}evi} vrebao i tra`io svoju {ansu za prvi gol u dresu Orlova. Nakon proma{aja Armsona u 71. minutu iz najizglednije {anse na utakmici, u 76. minutu Pavi}evi} nabacuje na peterac, a Kadri} usamqen {utira u nebrawenu mre`u, a lopta nakon odbijawa zavr{ava u mre`i Hilsa za 2:0, {to je i bio

Кјуперс и Кадрић славе други гол

Поздрав Павићевића и голмана Ђиљија на крају утакмице

TABELA NAKON 8. KOLA 1. Central koust (akad.) 9 6 2 1 15 20 2. Spirit FK

8 6 0 2

6

18

3. Severni Tigrovi FK 8 5 1 2 12 16 4. Bonirig Beli orlovi 8 5 1 2 5. Hakoa Sidnej

4

16

8 3 1 4 -3 10

6. Blektaun Spartans

8 2 3 3

1

9

7. St Xorx Siti

9 3 0 5 -4

9

8. St Xorx FK

8 2 3 3 -5

9

9. SD Rejders

9 2 2 5 -9

8

10. Hils junajted

8 2 1 5 -6

7

11. Wukastl Xets (akad.) 8 1 2 5 -11 5

REZULTATI 9. KOLA NPL 2 NOVOG JU@NOG VELSA

Hils Junajted - Beli orlovi Blektaun Spartans - Spirit Hakoa - Wukastl Xets (akademija) St Xorx siti - SD Rejders Central Koust (akademija) - St Xorx Tigrovi su bili slobodni

Гужва пред Бонириговим голом

Bonirig - najdefanzivniji tim NPL 2 Bonirig u dosada{wem delu prvenstva ni na jednoj utakmici nije postigao vi{e od dva gola. Od pet dosada{wih pobeda, ~ak u ~etiri navrata Orlovi su slavili sa identi~nim rezultatom od 2:0 - protiv Hilsa, Spartansa, St Xorx sitija i Tigrova. Svoju petu pobedu na{ tim je ostvario protiv Hakoe, a rezultat je bio 2:1.

Ako su Salivenovi puleni ostvarili ''skroman'' u~inak pred protivni~kim golom sa samo 11 postignutih golova, trener na{eg tima mo`e da se pohvali da ima najboqu odbranu u ligi. Naime, Orlovi su vadili loptu iz mre`e svega 7 puta, od toga naravno 4 puta u prvom kolu kada su nespremni bili pora`eni sa 4:0 od Spirita.

Ovakav zid u defanzivnoj liniji svakako uliva samopouzdawe za zavr{etak sezone i plej-of.

0:2 1:2 2:1 5:4 6:1

Врисак Реја Мелера након промашаја

PAROVI 10. KOLA 19. I 20. SEPTEMBAR

Beli orlovi - St Xorx Spirit – Tigrovi SD Rejders - Wukastl Xets (akademija) Hils Junajted - St Xorx siti Hakoa - Blektaun Spartans Central Koust (akademija) je slobodna kona~an rezultat. Zanimqivo je napomenuti da dana{wi strelci, Armson i Kadri}, su ujedno i najefikasniji u dosada{woj skra}enoj sezoni u timu Orlova, sa ~etiri postignuta gola.

U subotu 19. Septembra u 9. pretposledwem kolu Bonirig }e ugostiti St Xorx. Rezervni tim igra u 16, a Prvi tim u 18 ~asova.

S. G.

Везњак Џек Армсон постигао четири гола у сезони

SPORT

^etvrtak 17. septembar 2020. 31

Ro|endanska torta nasred bo}ali{ta REZULTATI 2. KOLA

Dinara - Gagi}i Sv. Ilija Ka{i} - Brkajlije Bukovica - RSK Stabaw Jankovi} Stojan - Zemunik Gorwi Hajduk Veqko - Bura Joja - Krajina Ekspres Александар Веселиновић са боћама и рођенданском тортом

''RSK'' TORTA ZA VESELINOVI]EV 40. RO\ENDAN

Prelepo sportsko ve~e kulminiralo je iznena|ewem ve~eri – ro|endanskom tortom koju su igra~i doneli kada je na teren stigao Aleksandar Veselinovi}, jedan od glavnih organizatora ovog takmi~ewa. Naime, Veselinovi} je pro{log petka slavio 40. jubilarno leto, pa je zbog slavqa sa familijom i kasnio na turnir. ^im je kro~io na teren sleteli su ga saigra~i i izneli tortu sa slovima ''RSK.'' Veselinovi} je bio zateknut ovim lepim gestom, koji su saigra~i u tajnosti pripremili tokom sedmice. Tada je slavqenik uzeo dve bo}e i simboli~no pozirao pored torte. U obra}awu prisutnim gostima i saigra~ima, Veselinovi} je iskoristio priliku da se zahvali svima na tome {to je turnir uspeo. Aco je napomenuo da mu uspeh turnira mnogo zna~i, jer on i wegovi prijateqi su zaista ulo`ili mnogo truda u vi{enedeqnu pripremu lige u bo}ama.

21:18 21:10 21:4 21:10 21:16 21:4

TABELA NAKON 2. KOLA Drugo kolo lige u bo}ama ''Kup Mom~ila \uji}a'' dalo je neke neo~ekivane rezultate, ali i potvrdu nekih timova koji va`e za favorite u ovom inauguralnom takmi~ewu. Iznena|ewe ve~eri je bila ro|endanska torta za 40. ro|endan organizatora Aleksandra Veselinovi}a

40. рођендан прослављен на терену ''Момчила Ђујића''

Вања Штрбац даје упуте саиграчу Petak popodne, lepo vreme i dva terena sa simboli~nim imenima ''Mom~ilo \uji}'' i ''Krajina'' dali su lepu uvertiru za jo{ jedno bo}a~ko dru`ewe u Bonirigu. A upravo je tako i bilo sve do kasno u no}, dok se nisu zavr{ili svih {est planiranih me~eva.

U vrlo uzbudqivom me~u ''Dinara'' je uspela da slomi otpor mladih ''Gagi}a'' i upi{e prva tri boda. Iskusni ~lanovi ekipe ''Bukovice'' lako su izvojevali drugu pobedu u duelu sa ekipom ''RSK Stabaw.'' ''Zemunik Gorwi'' je konsoli-

dovao redove nakon debakla u prvom kolu, ali ipak je bio nejak u duelu sa mo}nim ''Jankovi} Sto-

janom'', koji ih je porazio rezultatom 21:10. Najve}e iznena|ewe desilo se u me~u ''Krajine Ekspres'' i ''Joje.'' Krajina je nakon velike drame tesno izgubila u prvom kolu od Jankovi} Stojana i po prikazanom kvalitetu va`e za jednog od favorita za osvajawe lige. Me|utim, bo}a~i tima Joja na to nisu obra}ali pa`wu, ve} su vaqali besprekorno i na kraju sa visokih 21:4 porazili nervozne Kraji{nike.

Екипа ''Бркајлије''

1. SV. ILIJA KA[I]

2

2 0 31 6

2. BUKOVICA

2

2 0 26 6

3. JANKOVI] STOJAN 2

2 0 12 6

4. DINARA

1

1 0

5. JOJA

2

1 1 14 3

6. BURA

2

1 1

-2 3

7. HAJDUK VEQKO

2

1 1

-4 3

8. BRKAJLIJE

2

1 1

-7 3

9. GAGI]I

2

0 2

-7 0

10. RSK STABAW

3 3

1

0 1 -17 0

11. KRAJINA EKSPRES 2

0 2 -18 0

12. ZEMUNIK GORWI

0 2 -31 0

2

''Sv. Ilija Ka{i}'' je rutinski pobedila simpati~ne ''Brkajlije'', koji su tek u retkim trenucima uspeli da pariraju dvojici Pozdera, Marinku i Miqanu i Aleksandru Veselinovi}u. Ka{i} je slavio sa rezultatom 21:10.

Derbi ve~eri izme|u ''Bure'' i ''Hajduka Veqka'' nije izneverio.

Maestro u bo}ama Tihomir Oliveri} i wegovi saigra~i imali su rezultat od 19:16, ali Bura je imala {ansu da ih oduva sa ~etiri bo}e u ruci. Me|utim, nakon uvaqene bo}e te proma{enog izbijawa, Radovan Stegwai} sa posledwom bo}om pravi pravu me}avu - izbija svoju bo}u i donosi dva 'punta', ali ne sebi, ve} hajduk Veqku, koji na taj na~in upisuje prva tri boda.

Slede}eg petka 18. septembra i u nedequ 20. septembra na rasporedu su dva termina takmi~ewa, 3. i 4. kolo. Tako da svi poklonici ove igra ne}e ostati razo~arani sa duplim rundama lige u bo}ama za samo dva dana.

S. G.

PREMIJER LIGA - JU@NI DISTRIKT (NOVI JU@NI VELS)

Sidnejski Orlovi bez premca Sa Orlovima iz Sidneja nema {ale u 2020! Nakon pobede wihovog Prvog tima od 6:1 i Rezervnog tima od 4:2 protiv Beograda sredinom pro{le sedmice, usledio je jo{ jedan dupli trijumf nad bosanskohercegova~kom ekipom Bosijem iz Liverpula. Pro{le nedeqe Prvi tim Orlova je deklasirao Bosi sa 4:0, dok je Rezervni tim srpskog kluba slavio sa 1:0.

Nakon nesigurnog starta, u zadwa dva meseca Orlovi iz Sidneja (FC Eagles Sydney) ne znaju za poraz. Jedno kolo pre kraja regularnog dela prvenstva Prvi tim Orlova je izdvojen na vrhu tabele Premijer lige sa 46 postignutih golova i gol razlikom od +29.

Impresivna statistika je najboqa potvrda vi|enog u proteklih nekoliko meseci otkako se sezona nastavila nakon prekida zbog pandemije.

U 14. kolu odigranom pro{le nedeqe, FK Bosi je bio posledwa ekipa koja je poku{ala parirati mo}nim Orlovima. Iako je ovo bila kvalitetna fudbalska partija sa obe strane, Bosi je uspeo samo da bude sparing partner u

DISTRIKT PREMIJER LIGA - TABELA 1. FK Orlovi Sidnej

16 11 3 2 29 36

2. Vestern Kondors FK 16 9 5 2 17 32 3. Kemps Krik jtd.

16 8 5 3 13 29

4. Liverpul Olimpik

17 7 7 3

5. Ferfild PATS

16 6 7 3 10 25

6. FK Bosi Liverpul

17 7 3 7 -10 24

7. Sidnej junajted jun.

17 2 8 7 -12 14

8. Ferfild Buls

17 2 8 7 -16 13

9. FK Beograd

16 2 4 10 -14 10

10. Murbenks Sports

16 1 4 11 -25 6

8

28

me~u gde su Milenko Divqanovi} i Ilkej Gurbuz izdominirali u fazi napada. Sa druge strane, defanzivci Stefan Radovi} i Vedran Cupa} bili su nepremostivi zid za uporne Bosijeve napada~e, koji su u ovom me~u tra`ili posledwu {ansu da se domognu plej-ofa. Vaqa ista}i i mladog golmana Du{ka Lavrwu, koji je svojim bravurama, kako protiv Beograda tako i protiv Bosija, impresionirao sve navija~e Orlova i zasigurno bio jedan od najzaslu`nijih za stoprocentni u~inak srpskog tima u samo ~etiri dana.

Uprkos upornosti Bosija i visokom tempu koji su wihovi fudbaleri poku{avali da nametnu, krajwi rezultat je bio 4:0 u korist srpskog tima. Dvostruki strelac je bio Ilkej Gurbuz, a po jedan gol su postigli Milenko Divqanovi} i Milorad ^ubrilo. Sumiraju}i sve propu{tene {anse pravo je ~udo da na{ tim nije slavio i sa ve}im rezultatom. Uvek raspolo`eni Vawa Bo{kovi} solitarnim golom doneo je minimalnu pobedu rezervnom timu Orlova.

Duple pobede protiv Bosija omogu}ile su na{em klubu da se domogne dveju titula liga{kog prvaka. Naime, i Prvi i Rezervni tim trebaju da osvoje samo jedan bod da bi bili {ampioni u svom rangu takmi~ewa. Za to }e Orlovi imati {ansu ve} u ~etvrtak, kada u Brin|eliju igraju zaostali me~ sa Kondorsima. Zatim u nedequ u posledwem kolu na svom terenu u Lensvejlu Orlovi }e ugostiti Kemps Krik i taj me~ bi trebao da bude puka formalnost, jer po o~ekivawima u taboru Orlova, do tada obe titule bi ve} trebale da budu obezbe|ene.

S. G.

Илкеј Гурбуз постиже гол Душко Лаврња ове сезоне донео сигурност на голу Орлова

Трио спреман за титулу: Дивљановић, Гурбуз и Мириловић

THURSDAY ď Ź ^ETVRTAK 17. 9. 2020.

\OKOVI] SRE]AN U RIMU:

Pitov rekord mi mnogo zna~i, a sru{i}u i Federera Grend slemovi su najzna~ajniji faktori u borbi za najboqeg svih vremena, ali jo{ mnogo stavki iz biografije }e se gledati kada "velika trojka" ode u penziju.

Jedna od wih je broj nedeqa na ATP tronu, a Novak se izjedna~io sa idolom Pitom Samprasom na drugom mestu sa 286 sedmica kao vladar "belog sporta". Ispred wega je samo jo{ Roxer Federer sa 310.

Zasad je sigurno da }e biti prvi posle Rolan Garosa, a velike su {anse da godinu zavr{i na prvom mestu. Kqu~ni momenat da se sasvim pribli`i Federeru bi}e odbrana titule na Australijan openu. Ukoliko se i posle Melburna zadr`i na vode}oj poziciji, ve} 8. marta bi mogao da zapo~ne neverovatnu 311. nedequ kao prvi na svetu.

- Pitov rekord mi mnogo zna~i, jer mi je oduvek bio idol. Dva najve}a ciqa u karijeri su mi da prestignem i Federera po broju nedeqa na prvom mestu i da osvojim {to vi{e slemova. U dobroj sam poziciji - vratio se Novaku osmeh na lice u Rimu, gde je odr`ao onlajn konferenciju.

Prvi favorit italijanskog mastersa bi trebalo da igra protiv Karusa ili kvalifikanta, a po izjavama se mo`e zakqu~iti da bi {to pre da okon~a pri~u o diskvalifikaciji sa Ju-Es opena.

- Pravila su jasna, prihvatio sam odluku i idem daqe. Posle me~a sam proverio da li se sudija ose}a dobro i bila je o-kej. Bila je to nesre}na situacija za oboje. Moglo je da mi se desi i ranije u karijeri. Moglo je i drugima da se dogodi. Ne mogu da garantujem da nikada vi{e ne}u uraditi ne{to sli~no. Da}u sve od sebe, ali sve je mogu}e u `ivotu - poru~io je Srbin. \okovi} se titulom u Sinsinatiju izjedna~io sa Nadalom na prvom mestu po broju mastersa (po 35), a narednog ponedeqka bi wih dvojica mogla da vode direktnu borbu za jo{ jedan pehar iz serije 1.000.

- Dobro je to {to Rim ve} po~iwe, to }e mi pomo}i da nastavim daqe i prebolim se}awe iz Wujorka. Mislim da sve ovo ne}e uticati na moj nastup - istakao je Novak, koji nema vi{e problema sa ramenom.

N. R.

KECMANOVI] U ODABRANOM DRU[TVU:

Miomir sedmi Srbin sa ATP titulom!

Mesecima je Miomir Kecmanovi} na Floridi ~ekao da se otvore granice, kako bi se vratio u Srbiju.

Za to vreme su wegovi roditeqi lekari spasavali `ivote u jeku pandemije virusa korpna. U junu je kona~no uspeo da do|e u Beograd, a vreme koje je proveo sa porodicom tokom leta poguralo ga je ka najve}em uspehu u karijeri - tituli u Kicbilu, prvoj na ATP turu!

Mladi srpski teniser (21) savladao je u fina- Dva meseca sam uspeo da provedem sa porodilu Nemca Hafmana sa 6:4, 6:4 i stigao do najboqeg com i to me je preporodilo psihi~ki i fizi~ki, doplasmana na listi - 39. mesta. bio sam novu enegriju za nastavak profesionalnog - Tokom pauze zbog korone, svaki dan sam se bu- puta. Shvatio sam da nas samo rad, konstantan i dio sa `eqom da su granice otvorene i da mogu ku- kvalitetan rad, mo`e spasiti i voditi kroz `ivot }i. Sve je stalo, bili smo u vakuumu. Impresioni- putem koji idu {ampioni. ran sam kako su medicinski radnici {irom sveta, Vremena za proslavu titule nije bilo, jer ve} a pre svega kod nas, hrabro i bezuslovno izlazi na teren u Rimu. pomagali bolesnicima, ne pitaju}i se - Takav je na{ posao, nema{ prostora SRBI {ta }e sa wima biti. Me|u tim herojima da razmi{qa{ da li si se odmorio ili su i moji roditeqi, ~iji je poziv upravo ne. Samo se vodim ose}ajem uzbu|ewa SA TITULOM taj - da iz dana spasavaju qudske `ivo- N. \okovi} 80 {to }u prvi put nastupiti u glavnom te. Beskrajno sam ponosan na wih i sve J. Tipsarevi} 4 `rebu Rima, jednog od najlep{ih turni3 ra na {qaci. @elim da nastavim put wihove kolege - istakao je Kecmanovi} u V. Troicki B. @ivojinovi} 2 koji sam po~eo u Kicbilu i da odem na intervjuu za sajt TSS. 1 Rolan Garos spreman - rekao je KecmaI roditeqi su ponosni na wega. U L. \ere D. Lajovi} 1 novi}. najte`oj godini, ostvario je najve}i reM. Kecmanovi} 1 zultat.

S. G.

„SNA@AN JE PARTIZAN, ALI...“ Moldavci i te kako svesni ko im sti`e i goste, ali peckaju crno-bele zbog ovih problema...

Partizan u ~etvrtak od 19 ~asova gostuje Sfintulu u Moldaviji u okviru drugog kola kvalifikacija za Ligu Evrope, a o~igledno da Moldavci ne ~ekaju tek tako crno-bele.

Ve}, `ele da poka`u mi{i}e iza|u na crtu beogradskom timu.

Tome svedo~e i izjave trenera Sfintula Sergeja ^ebotarija.

- Dolazi nam veoma mo}an protivnik, vrhunski tim s evropskim iskustvom. [to ne zna~i da }emo se predati unapred. I na po~etku kvalifikacija smo bili apsolutni autsajderi, pa se evo borimo za prolaz u tre}e kolo. Protiv Partizana }emo dati sve od sebe i spremni smo da ostvarimo istorijski rezultat. Sve je mogu}e, a mojim igra~ima to i ka`em: ako ostavite srce na terenu, onda je mogu}a i pobeda. Spremi}emo se najboqe {to mo`emo kako bismo prikazali sve {to znamo - rekao je ^ebotari.

O o~ekivawima je govorio i fudbaler Sfintula Eugen Slivka.

- O~ekivali smo lak{eg protivnika, [kendiju i BATE Borisov. [ta je tu je, veoma dobro poznajemo ekipu Partizana. Znamo i da nije u najboqoj formi, tu vidimo {ansu. U svakom slu~aju, do~eka}emo goste iz Beograda prijateqski, a boqi neka pobedi. Uostalom, malo ko je verovao u na{u pobedu nad Soligorskom, pa smo pro{li. Ne}e da iza|emo na teren da izgubimo - rekao je Slivka.

Ako Partizan uspe da nadigra Moldavce, u tre}em kolu kvalifikacija za Ligu Evrope gostova}e ekipi [arlroa.

RONALDO VI[E NE ZARA\UJE NAJVI[E ME\U IGRA^IMA!

Svet fudbala je dobio novog milijardera!

U fudbalu se mo`da nikada ne}e dobiti odgovor na pitawe "ko je boqi, Kristijano Ronaldo ili Mesi", ali je sada postalo poznato da slavni Portugalac - ne zara|uje najvi{e u "najva`nijoj sporednoj stvari na svetu.

On je ranije ove godine postao prvi milijarder me|u fudbalerima, po zaradi od svojih nastupa ali i sponzorskih ugovora, no sa prvog mesta ovogodi{wih primawa - zbacio ga je upravo Lionel Mesi.

Forbs je procenio da je Mesijeva godi{wa zarada ~ak 126 miliona dolara.

Argentinac je za 16 godina u Barseloni osvojio 34 trofeja, smatra se jednim od najboqih fudbalera svih vremena, {to mu je od po~etka karijere sada donelo zaradu od milijardu dolara pre oporezivawa.

Prema podacima pomenutog ameri~kog magazina, najboqi igra~ Barse je 92 miliona dobio kroz primawa i bonuse u klubu, a 34 miliona kroz poreze.

Iza Mesija je wegov naje}i rival, sada vo|a Juventusa Kristijano Ronaldo sa 117 miliona, a na tre}em i ~etvrtom mestu liste su napada~i Pari Sen @ermena, Nejmar sa 96 miliona dolara i Kilijan Mbape sa 42 miliona.

"Forbs" procewuje da }e deset najbogatijih zavr{iti ovu sezonu sa ~ak 570 miliona "zelenih nov~anica" vi{e nego {to su u wu u{li (ukqu~uju}i tu i sponzorske ugovore). Iako je u evropskom fudbalu bilo smawewa plata zbog pandemije (negde od 30%, a negde i ~ak do 70%), najbogatija desetorka svetskog fudbala zaradi}e 11 odsto vi{e nego u sezoni 2019/2020.

Ina~e, fudbaler Liverpula Mohamed Salah je peti sa godi{wom zaradom od 37 miliona dolara, iza wega je Pol Pogba iz Man~ester junajteda sa 34, dok jedan milion mawe ima Antoan Grizman iz Barelone. ^lan Real Madrida Garet Bejl zauzima osmo mesto po godi{woj zaradi sa 29 miliona dolara (iako uop{te ne igra, a i prili~no se le`erno pona{a prema klupskim obavezama), a iza wega je napada~ Bajerna Robert Levandovski sa 28, kao i golman Junajteda David de Hea sa 27 miliona dolara.