Srpski glas 15. oktobar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/

godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 15.10.2020. z Year XXIX No.2418 SA/TAS - $4.00 WA/NT/

NSW Country/ACT - $4.50

Da se ne zaboravi: Se}awe na pale borce za vreme Prvog svetskog rata. Sve~ana ceremonija u Anzak parku Ri~lands u Brizbejnu

Сађење цвећа и дрвећа, Вајкол испред цркве Свети Никола

SRBIJA I SAVEZNICI, u ~ast Anzacima sadwa cve}a i drve}a Strane 16, 17

Stranim kompanijama Srbija dala poslove vredne ~ak pet milijardi evra Strana 4

Dan koji je potresao Australiju

Strana 21 u Pre 50 godina Australija je bila svedok velike tragedije kada se, delimi~no izgra|eni most West Gate sru{io, usmrtiv{i 35 radnika. 50 godina kasnije i daqe postoje qudi koji ne razumeju kako se ovo moglo dogoditi

Princ Filip Kara|or|evi}, unuk kraqa Petra II Kara|or|evi}a

Strana 6

Za 685 godina od zavr{etka manastira Visoki De~ani prag ulaza izlizan za 28 milimetara

Strana 12

PAD MOSTA „WEST GATE“

U de~anskom pragu ispisana istorija

Moji preci su udvostru~ili teritoriju Srbije! Faksimil „Miroslavqevog jevan|eqa“ pronosi}e rasko{ srpske kwige nad kwigama Prvi potpuni faksimil najstarije srpske }irili~ne kwige „Miroslavqevo jevan|eqe“, na koji smo ~ekali du`e od jednog veka, odnedavno je pred publikom i sija sjajem dostojnim originala Strana 25

8. oktobar ^etvrtak 15. oktobar2020. 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Zbog ~ega nas danima pla{e s novih 500 obolelih na dan MSP Rusije: KiM je sastavni deo Srbije, {to potvr|uje i Rezolucija 1244, Tirana i Pri{tina nastavqaju da guraju velikoalbansku liniju Ministarstvo spoqnih poslova Rusije saop{tilo je, povodom zajedni~ke sednice vlade Albanije i vlade tzv. Kosova odràne 2. oktobra u Tirani, da Tirana i Pri{tina nastavqaju da guraju velikoalbansku liniju, bez obzira na to ~ime maskiraju svoje planove. Rusko Ministarstvo izraàva zabrinutost povodom odràvawa te sednice i isti~e da takvi postupci predstavqaju realnu opasnost za mir i stabilnost na Balkanu, kao i da dokumenti potpisani tokom sastanka, kao i izjave wegovih u~esnika, pokre}u ozbiqna pitawa. Ne moè da ne izazove zabrinutost teza o neophodnosti "brisawa granica" izme|u Albanije i tzv. Kosova, navedeno je u saop{tewu objavqenom na sajtu ruskog ministarstva. Podse}a se da je Kosovo sastavni deo Srbije, {to potvr|uje i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, i ukazuje da se slobodno tuma~ewe principa teritorijalnog integriteta kada je re~ o suverenoj dràvi ne moè smatrati ni~im drugim osim grubim me{awem u wene unutra{we poslove. "O~ekujemo jasnu reakciju me|unarodne zajednice, pre svega Evropske unije, kojoj je Generalna skup{tina UN poverila misiju posrednika u dijalogu Beograda i Pri{tine", navedeno je u saop{tewu.

Zdravko Krivokapi}: Najboqi je stav kraqa Nikole, koji je govorio da postoje „dva kraqa u dve srpske dràve“ Zdravko Krivokapi}, mandatar za premijera Crne Gore, rekao je da je, kada su odnosi sa Srbijom u pitawu, najboqi stav kraqa Nikole, koji je govorio da postoje „dva kraqa koji ìve u dve srpske dràve“. Krivokapi} je dodao i kako „èli dobre odnose sa svim zemqama u regionu, a prevashodno sa Srbijom“. On je ponovio da }e pozvati predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a u zvani~nu posetu. Najve}i deo Srba koji ìve na ovim prostorima su autohtoni, ako to poredimo sa ko{nicama, onda svaka ko{nica ima svoju maticu. „Najve}i deo Srba koji ìve na ovim prostorima su autohtoni, ako to poredimo sa ko{nicama, onda svaka ko{nica ima svoju maticu. To je ne{to {to ja li~no doìvqavam, a mislim i 80 odsto srpskog naroda koji ìvi na ovim prostorima“.

Upozorewa stiù sa svih strana, sa hladnijim danima kao da se diè temperatura u vezi sa koronavirusom. ^lanovi Kriznog {taba svaku priliku koriste da upute apel i upla{e nas novim merama. Predrag Kon nas podse}a da maske treba da nosimo i na otvorenom, Branislav Tiodorovi} nagove{tava da }e, ako ne po{tujemo mere, za dve nedeqe biti vi{e od 500 obolelih dnevno, a kad se pre|e taj broj, mogu}e je da }e biti odlu~eno da vi{e ne bude nastave u {kolama i na fakultetima, ve} }e nastava biti iskqu~ivo onlajn. Da situacija bude jo{ konfuznija, Tiodorovi} ubrzo upu}uje demanti ove izjave i tvdi da je "problemati~no govoriti o konkretnim ciframa". Slaèmo se da je problemati~no govoriti o ciframa, a pogotovo kada do javnosti sve ~e{}e stiù dokazi o tome da su cifre koje nam se javno pomiwu ne slaù sa realnim ciframa o broju zaraènih i umrlih. Epilog – gra|anima je dosta svega i sve mawe imaju ìvaca da uop{te slu{aju ~lanove Kriznog {taba, a kamoli da se pridràvaju mera koje propisuju. “Tre}i talas korone uveliko je u toku i ako se ne budemo urazumili i po{tovali protivepidemijske mere, za dve nedeqe ima}emo vi{e od 500 obolelih dnevno, a kad pre|emo taj broj, mogu}e je da }emo odlu~iti da vi{e ne bude nastave u {kolama i na fakultetima, ve} }e nastava biti iskqu~ivo onlajn, od ku}e”, kaè Tiodorovi}a. Nekoliko sati kasnije sledi demanti, pa je Tiodorovi} negirao da je beogradskim medijima rekao da }e {kole u Srbiji biti zatvo-

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Redakcija u Australiji: Tamara Vuji}, Slavko Drqi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Toplica Mileti} (Adelajd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}, Neboj{a Ristivojevi}; tehni~ki urednik: Milijana Bjeli}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Ukoliko se oslonimo na na{a iskustva u pauzi izme|u juna i jula, kada smo imali slabqewe prvog talasa, pa nakon toga drugi pik. I tada je, kao sada, po~elo da raste polako. Sa druge strane, jasno je i da korona besni u regionu, nemogu}e je da samo kod nas miruje, dok svuda okolo bukti. Jesen je, o~ekivano je da se svaka respiratorna infekcija poja~a”, obja{wava nam An|ela Gavrilovi}, jedna od lekara sa spiska udru`ewa Ujediweni protiv kovida. U prilog upozorewima govore cifre iz regiona. Posledwi podaci pokazuju da je u Rumuniji vi{e od 2.000 novoobolelih, Austriji oko 1.000, a u Bosni i Hrvatskoj ih je oko 200. Doktorka Gavrilovi} isti~e i da se narod opustio, prime}uje da se maske slabo nose, posebno u unutra{wosti. U Beogradu tu situaciju ocewuje kao “solidnu”. Smatra da je nakon izjava Kriznog {taba Tiodorovi} sa pravom “isko~io da upozori”. Ona prime}uje da Krizni {tab za porast broja zara`enih poku{ava da okrivi kafi}e i podse}a da su isti ti kafi}i radili u skladu sa preporukama Kriznog {taba.

ma {ta mi re~e?!

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas. com.au Email: info@srpskiglas.com.au

rene ukoliko dnevno broj novoobolelih bude ve}i od 500, i dodao da “ne bi èleo da ikada dostignemo tu cifru”. “U nekom trenutku }emo mo`da re}i da prelazimo na onlajn sistem rada u {kolama, ali govoriti o konkretnim ciframa je vrlo problemati~no”, izjavio je Tiodorovi} na konferenciji za novinare ni{kog [taba za vanredne situacije. Poku{avano je tokom celog dana da se stupi u kontakt sa doktorom Tiodorovi}em, kako bismo dobili poja{wewe ove ujdurme, a sve {to smo dobili je kratak SMS: “Krenuo sam na put”. Nije to prvi put da nam nakon izjava Kriznog {taba u glavama ostanu mnoga pitawa, bez odgovora. Kako da ih shvatimo ozbiqno i da uvaìmo wihove apele, kada pre~esto demantuju sami sebe. Za sve one kojima Krizni {tab ne uliva poverewe, apel da se uozbiqimo stiè i iz redova lekara okupqenih u udruèwu Ujediweni protiv kovida. Zanimalo nas je odakle ova uznemiruju}a predvi|awa o naglom porastu pozitivnih na koronu i novom talasu. “Brojevi rastu, to je jasno, postoji matemati~ka progresija.

\avolski lo{ advokat „U narednih godinu i po dana, koliko mi jo{ traje predsedni~ki mandat, nastavi}u da budem „|avoqi advokat“ – ne{to }u da dosolim, ne{to da odsolim" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, govore}i o dijalogu Beograda i Pri{tine na Nacionalnom konventu o EU)

Na{i neprijateqi likuju dok imamo ovakve premijere

Proizvodi koji prijaju, a ne goje

„Nama nije problem, ili nije problem nijednoj zemqi, kada pri~amo o odlivu mozgova je sam odliv mozgova. To mo`e da bude dobro za jednu zemqu. Dok god vi uspete kao zemqa da taj odliv mozgova pre|e u cirkulaciju mozgova. Dakle, da ti qudi odlaze, ali i da se vra}aju u zemqu"

„Ja sam koristio te proizvode iz Jovawice i primetio sam da sam bio veseliji. I pre Jovawice imao sam posla sa proizvodima koji su me ~inili veselijim, u detiwstvu sam gajio i kiselio konopqe..."

(Nova stara premijerka Srbije Ana Brnabi} poku{ala je da objasni kako odliv 50.000 mozgova iz Srbije svake godine uop{te ne mora da bude lo{a stvar za nas)

Biti u trendu oboqevawa „Ako poredimo sa prethodnom nedeqom vidimo trend porasta oboqevawa i ove nedeqe taj trend je za 19 odsto ve}i nego u nedeqi koja je prethodila" (Darija Kisi} Tepav~evi}, ~lan Kriznog {taba za borbu protiv korona virusa)

(@ivorad @ika Nikoli}, poznatiji kao @ika [arenica, vode}i emisiju na TV Pink)

IZME\U DVA VIKENDA

Termoelektrane „Nikola Tesla“ 9. najve}i zaga|iva~ na svetu Termoelektrane "Nikola Tesla" na{le su se na devetom mestu na listi najve}ih zaga|iva~a sumpor-dioksidom na svetu, dok se Srbija sveukupno na{la na 18. mestu, pokazuje posledwi izve{taj Centra za istra`ivawe energije i ~istog vazduha (CREA) i organizacije "Grinpis". U izve{taj koji su objavili CREA i “Grinpis” navedeno je da su elektrane na ugaq primarni izvor emisije sumpor-dioksida u Indiji, Kini, Ju`noj Africi, Truskoj, Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Kazakstanum, Ukrajini, Australiji, Rusiji, Srbiji i Bugarskoj. Na listi zemaqa koje su u toku protekle godine emitovale najvi{e sumpor-dioksida, Srbija se nalazi na nezavidnom 18. mestu. Iznad Srbije nije ni jedna zemqa Evropske unije, a me|u 25 zemaqa koje su ozna~ene kao najve}i emiteri sumpor-dioksida u vazduh, od zemaqa ~lanica EU, na{la se samo Bugarska. [to se ti~e samih termoelenergetskim postrojena, TE “Nikola Tesla” je na listi od 50 postrojewa zauzela visoko 9. mesto. Ve}i zaga|iva~i nalaze se jedino u Ju`noj Africi, Indiji i Turskoj.

Mirko Popovi} iz Regulatornog instituta za obnovqivu energiju i ìvotnu sredinu (RERI), kaè da ovakvi rezultati nisu iznena|uju}i. “‘Nikola Tesla’ emituje nekoliko puta vi{e sumpor-dioksida nego {to mu je dozvoqeno. To je staro postrojewe koje nema ure|aje za odsumporavawe dimnih gasova koji su u EU obavezni i naravno da jeste jedan od najve}ih zaga|iva~a”, kaè Popovi}. îwenicu da se TE “Kostolac” nalazi na 44. mestu, daleko iza “Nikole Tesle” obja{wava time {to “Kostolac” ima mawe kapacitete, ne i aktivne filtere za odsumporavawe. Podse}a da EU od 2001. go-

dine ima Direktivu o velikim lo`i{tima sa kojom je uvela obavezu smawewa sumpor-dioksida, azotinih oksida i pra{kastih materija, da bi 2010. usvojila Direktivu o industrijskim emisijama kojom je uvela jo{ striktnija pravila za ove emisje. “Dakle, EU je zakonskom direktivom uspela da smawi emisije, pre svega iz termoelektrana. Me|u zemqama koje lo{ije stoje od Srbije, nema ni jedne na koju se odnosi Direktiva EU”, ka`e direktor RERI. Ponavqa da se i Srbija obavezala da po{tuje pomenute propise EU, ali da kod nas “ne postoji vladavina prava i da EPS ne po{tuje zakone”.

Miroslav Ivanovi}: O~igledno da postoji zainteresovanost da se Oliverovo ubistvo ne re{i Miroslav Ivanovi}, brat Olivera, kaè da je optu`nica na Kosovu vra}ena na doradu tuìla{tvu, ali da se u woj radi o perifernim stvarima koje se dovode u kontekst ubistva, dok se direktno o ubistvu ne sudi. U Beogradu i daqe traje predistra`ni postupak, neke osobe su saslu{avane, a informacije o svemu nije dobio jako dugo. Mi{qewa je da je sve tako jer i Beogradu i Pri{tini ne odgovara da se stvari pomere. Ipak, dodaje, u narodu ja~a Oliverov lik, jer se identifikuju sa tim da bi tako ne{to moglo da se desi svakome ko druga~ije misli. Akcijom "Hiqadu sve}a za Olivera Ivanovi}a" se ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu obeleìlo hiqadu dana od ubistva lidera Gra|anske inicijative "Sloboda, demokratija, pravda" u organizaciji Ujediwene opozicije Srbije. Ivanovi} kaè da cela pri~a oko ubistva jeste kompleksna, ali navodi da o~igledno iza toga postoji posebna zainteresovanost da se to ubistvo ne rasvetli, a u svemu tome je, dodaje, i bila motivacija odre|enih qudi da ga uklone sa politi~ke scene. Organi krivi~nog progona poku{avaju i rade na otkrivawu ubica i nalogodavaca, ali o~igledno to ne daje rezultate ili se do tih rezultata iskreno re~eno ne èli do}i, naveo je brat Olivera Ivanovi}a. Sumwa u iskrenu èqu da se razre{i ubistvo wegovog brata. Kaè da mu odzvawa to da je hiqadu dana proteklo. "U hiqadu dana bez obzira na sloènost tog posla, ja sam ~vrsto ube|en, uostalom i poznajem deo tih procedura koje se daju i imaju potreba da se izvedu, jasno mi je da je sve to moglo mnogo brè i operativnije da se izvede, da se samim tim do|e i do izvr{ilaca i do nalogodavaca, kao i do svih onih koji su na bilo koji na~in pomogli u izvr{ewu tog ~ina", kazao je Ivanovi}, koji je ina~e sudija.

Osvr}u}i se na nekada{we izjave predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a koji je tvrdio da postoje odre|eni dokazi i da je sklopqena neka pri~a, da }e za sedam dana iza}i sa imenima, Ivanovi} kaè da je sve na tome ostalo. "Deluje mi logi~no da kada ne{to izgovorite da postoji puna svest o tome o ~emu se govori, da je to sve do te mere sazrelo, da je potrebno predati ne samo javnosti nego i organima gowewa, a naàlost ni{ta od toga - niti se u javnost iza{lo sa imenima, niti se bilo {ta preduzelo na profesionalnom planu progona svih tih lica", naveo je. Ivanovi} podse}a da se to desilo u toku dana, u centru grada, da je bilo okolo svedoka, a da je u pitawu deo grada pokriven kamerama. Kaè da je sve to dovoqno da se sklopi pri~a, pa ~ak i taj video nadzor - da niko i ni{ta ne moè da pro|e da nije snimqeno i da je potrebno samo jedno pregledawe sveg tog materijala i onda se moè do}i do ne~ega za pokretawe, kaè. Ni Beogradu ni Pri{tini ne odgovara pokretawe, mislim da je tako, naveo je. "A mislim da bi bilo u interesu i jedne i druge strane da se razre{i to ubistvo. Ubistvo je evidentno politi~ko, ima tu politi~ku pozadinu... Jer o Oliveru se ne moè govoriti u bilo kom drugom kontekstu izuzev u tome da je politi~ar, da je ~ovek koji je izraàvao svoje misli, svoja razmi{qawa, i koji nije hteo da se prikqu~i nikome, upravo iz ideje da niko ne bi mogao uticati na tu wegovu slobodu mi{qewa... Drugog razloga nema", isti~e Ivanovi}. Postoji puna identifikacija izme|u onog {to je Olivera zadesilo i nas kao porodicu - i onoga {to bi eventualno svaki ~ovek ove zemqe mogao da doìvi, upravo zato {to druga~ije misli", nagla{ava.

^etvrtak15. 8. oktobar 2020. 3 ^etvrtak

Izvini, Srbijo! Pi{e: Dejan @ujovi}

Lepo napi{em kolumnu, kad ono – moram ispo~etka. Carevi su izbacili novu stvar. Moète da ih mrzite, da kev}ete o wima, ali bra}a sa Dor}ola su bili i ostali gazde scene. Za razliku od gomile vas, anonimnih defekatora, qudi imenom i prezimenom staju iza svojih re~i. A one umeju da zabole. Stvarno, izvini Srbijo. [to sam se kasno probudio i krenuo na bagru. [to nisam verovao u sebe i u qude oko sebe. Ali, nikada nije kasno da se krene ponovo. Uz pesme Beogradskog sindikata. Nekako sam imao sre}e u ìvotu. Moji roditeqi i ja smo uvek bili na istoj strani. Moji roditeqi, mo`da, imaju vi{e uli~nog staà od mene. Uvek su verovali u pravdu, demokratiju i ispravne qudske principe. Mi ne volimo bitange. Lopove. Prevarante. Tirane. I uvek }emo svima da budemo opozicija. Jer je to zdrav qudski stav. Mog }aleta nema ve} pet godina i ào mi je {to sada nije kraj mene. Bio bih ja~i i boqi. A on ponosan na mene. Zato, svi vi òhari, koji traìte dlaku u jajetu, zbog }aleta je ne}ete na}i. Nikada! Niti zbog moje dece, jer èlim da moje k}eri budu ponosne na svog oca, kao {to je i on bio ponosan na svoga. Arhai~ni stavovi? Jesu, ro|a~e, i osta}e uvek takvi. Drì se ti svoje tastaturice, bogomoqko, i prosipaj ù~ i daqe. Majka kada te je ra|ala, nije èlela mu{karca, nego je vri{tala na krevetu: “Ovo je za Twitter…” Mi smo kolorit karaktera, sudbina, razmi{qawa, stavova, ali moramo da se okupimo oko nekog minimalnog zajedni~kog imeniteqa. Pristojna Srbija? Demokratija? Qudska prava? Zdrava ìvotna sredina? Po{teno pravosu|e? Moderno zdravstvo? Birajte {ta èlite! I vi ultradesni~ari i vi antifa, i vi LGBT i vi porodi~ni, i vi nacionalisti i vi liberalni, i vi ro|eni ovde i vi do{li sa svojih ogwi{ta, nema li ovde ne{to oko ~ega moèmo da se okupimo? Da napravimo zemqu za nas, a ne za ove amorfne lopuè? Da odu ovi a da se oni ne vrate? Moè i to. Mora! Ova zemqa ima dovoqno obrazovanih, po{tenih qudi, patriota, koji zaista èle boqe ovoj zemqi. Samo ih treba ohrabriti. Dati im snage i vetar u krila. Ne treba Srbiji novi Dritan. Srbiji su potrebni Obili}i, \ura|i, Lazarevi}i, Mi{i}i, Vajferti, Kolarci, Selimovi}i… Srbiji je potrebno da ponovo na|e svoj gen, do sada prqan raznim olo{ima, ubicama, stokom qudskom. Jer PRAVA Srbija ste vi, anonimni heroji, koji preìvqavate sve ovo, i borite se i daqe. U~ite i popravqate sebe svakoga dana. Lepa Srbija. êstita Srbija. Topla Srbija. Moja Srbija, nanu li vam va{u!!! Zato sistem mora da se mewa. Iz korena. Da satremo tragove Nikole Pa{i}a u srpskoj politici. Ova zemqa nije ratni plen stranaka. Da je glo|u, ~erupaju, nama gole koske da bacaju kao psima. Srbija }e se podeliti na, recimo, deset izbornih jedinica. U svakoj izbornoj jedinici proporcionalnim sistemom }e se birati poslanici za Narodnu skup{tinu. Ako Skup{tinu ~ini 150 poslanika, svaka jedinica bira 15 poslanika. Sa prebivali{tem u toj izbornoj jedinici. Glasa}emo za qude ~ije porodice znamo. Kakvi su qudi, roditeqi, kakve su kom{ije. Nema nosioca lista. Ne}e Crnotravac da glasa za ~lanove mesne zajednice a da nosilac liste bude âk Noris. Gradovi }e svoje gradona~elnike ve}inskim sistemom da biraju sami. Ne}e stranke da ih postavqaju. Svi narodni poslanici }e imati radnu obavezu da prisustvuju sednicama. Jel’ vi morate da idete na posao? E, mora}e i oni. I bar jednom nedeqno da primaju gra|ane iz svoje izborne jedinice. Pa da vidim da li }e moji Kraqev~ani da glasaju za nekoga Vesi}a, kada znaju ko je, {ta je, i od kojih je. Niste zadovoqni radom svog poslanika? Slede}i put mu ne}ete dati glas. Ovo je ciq Pokreta Za sve moje qude. I duboko verujemo da, koliko god se busali u grudi, ovako ne{to nijedna stranka ne}e da primeni u realnosti, jer bi se odrekla dobrog koruptivnog izvora. Strankama moramo da podse~emo krila. Partitokratija ubija na{u zemqu. Prva stvar koju bismo uradili bilo bi dono{ewe Zakona o lustraciji. Zabrana bavqewa politikom svih funkcionera stranaka koje su uni{tile ovu zemqu. Botovima trideset godina zabrana bavqewa politi~kim aktivnostima. î{}ewe javnih preduze}a od wih. Odmah primena Zakona o poreklu imovine. Provera cele rodbine. Sva oduzeta sredstva }e se ulagati u privredu ove zemqe. A onda }emo da pravimo bolnice i {kole iz realnih sredstava. Obnovi}emo zadrugarstvo u centralnoj Srbiji. Poqoprivrednik sa imawem do pet hektara nema nikakve {anse u dana{we vreme. Pokida}emo sve kartele u poqoprivredi – ~itaj u malinarstvu, vo}arstvu, izvozu na{ih proizvoda. Mo`da zvu~i sme{no, ali jedna od prvih mera bi bila promena radnog vremena. Na{i qudi }e raditi od sedam ujutru do dva, tri popodne. Nema vi{e smena od devet do pet. Na{e majke se ne}e vra}ati kao isce|ene krpe sa posla. Na{e porodice se ne}e vi|ati samo vikendom. Muèvi i ène ne}e vi{e biti cimeri u svojim stanovima. Kapitalisti, vrati}emo porodi~ni ru~ak u modu. Obnovi}emo sportska udruèwa koja }e da pla}aju op{tine, na{a deca da mogu da treniraju besplatno. Ne}e debelguzi da izlaze iz {kola, ima}e ponovo roditeqe u svojim domovima. Pravi}emo ponovo vrhunske gimnasti~are, karatiste, xudiste, boksere. Zdrave qude. Izvini Srbijo. Zato {to sam godinama }utao i gledao kako propada{, kako nestaje{, postaje{ ne{to {to nikada bila nisi. Ali, da}u sve od sebe da ispravimo gre{ke…

SRPSKA POSLA

8. oktobar ^etvrtak 15. oktobar2020. 2020.

Stranim kompanijama Srbija dala poslove vredne ~ak pet milijardi evra Najve}e i najskupqe projekte u Srbiji rade strane kompanije a kreditiraju banke iz wihovih zemaqa na osnovu me|udràvnih sporazuma. Re~ je o milijardama evra, koliko se dràva zaduìla za izgradwu puteva, pruga i drugih objekata infrastrukture, a da pre toga nisu bili raspisani tenderi kako bi se izabrao najboqi izvo|a~ niti je iko istraìvao trì{te da utvrdi cenu radova za koje }e uzeti kredit. To baca veliku senku na ocenu da je Srbija veliko gradili{te jer }e gra|ani godinama otpla}ivati sada{we zajmove koji samo za desetak najve}ih projekata iznose gotovo pet milijardi evra. Za samo osam deonica autoputeva ili brzih saobra}ajnica, ukupne duìne oko 330 kilometara, Srbija je uzela 2,42 milijarde evra kredita, a najavquju se i novi poslovi za koje se ve} unapred zna i ko }e ih raditi i ~ije banke }e dati zajmove. Tako su za projekte na èleznici, pre svega izgradwi brze pruge od Beograda do Budimpe{te, ugovorene za sada dve deonice ukupne vrednosti 930 miliona dolara. Od Beograda do Stare Pazove, na modernizaciji pruge od ~etiri koloseka, dva za putni~ki sa brzinom do 200 kilometara i dva za teretni saobra}aj brzine do 120 kilometara, radove izvode kineske kompanije CRIC Co i CCCC a finansira kineska Eksim banka, dok deo od Stare Pazove do Novog Sada, 40,4 kilometara vredna 580 miliona dolara „pokriva“ ruska dràvna kompanija R@D Interne{enel a finansira se iz ruskog kredita. Predsednik Srbije najavio je i da }e Kinezima poveriti izgradwu ~etvorokolose~ne pruge od Novog Sada do granice sa Ma|arskom, vrednu 1,2 milijarde dolara koje }e kreditirati Eksim banka. Na èleznici rade i doma}e firme, pa je Energoprojekt zajedno sa francuskim Kolasom na jednom od retkih temdera, angaòvan na izgradwi Tehni~ke putni~ke stanice Zemun, vrednoj oko 50 miliona evra i na rekonstrukciji pruge Jajinci –

Na trasama Kinezi, Turci, Azerbejxanci... Trenutno, u drumskom saobra}aju radi se na osam najve}ih gradili{ta od kojih samo na jednoj trasi, najmawoj i najjeftinijoj, brzoj saobra}ajnici kroz Bato~inu, dugu 35 kilometara i vrednu 150 miliona, radi doma}e preduze}e za puteve Kragujevac. Na svim ostalim gradili{tima u Srbiji rade strane firme.

@IVETI

U SRBIJI  Danas je lak{e na}i qude sa dve glave nego ~oveka sa ki~mom...  U~estvujte u na{oj nagradnoj igri i osvojite glavnu premiju - ambasadorsko mesto u zemqi po izboru!  Srpski biznismeni spajaju stolove u kafani. Neizvesno je da li prave holding, trust ili konzorcijum.  U Beogradu je sve mawe restorana u kojima se ~orba jo{ zove ~orba, a ne pota`...

Mala Krsna koja ko{ta oko 30 miliona evra a finansira se iz kredita EBRD. Zanimqivo je da su i poslovi koji se finansiraju iz dràvne kase uspeli da uposle strane firme. Tako je u velikom projektu izgradwe, u ovom trenutku oko 3.000 stanova za bezbedwake u sedam gradova, koji se iz buxeta finansira sa oko 100 miliona evra, na gradili{tima u Vrawu i Ni{u angaòvan turski Tasyapi. Ostalo su, me|utim, doma}i gra|evinari, ukqu~uju}i i Milenijum Grupu, koja je ina~e angaòvana u velikim dràvnim projektima poput gasifikacije i Beograda na vodi, dok su je mediji svojevremeno vezivali i za ru{ewe u Savamali. Biv{i ministar gra|evinarstva i profesor u penziji Dragoslav [umarac kaè da je takav odnos vlasti prema doma}im firmama uni{tio srpsku operativu koja u sopstvenoj zemqi vi{e ne moè da dobije ni status podizvo|a~a, ve} je tek neka „tre}a ruka“. – Srpski gra|evinari ne mogu ni tro{kove radne snage da pokriju, nekada{wi giganti poput Energoprojekta, Planuma, Puteva Uìce, preìvqavaju preko poslova u Rusiji, Aziji, Africi, dok je doma}e trì{te za wih zatvoreno. Taj model dodeqivawa poslova preko me|udràvnih ugovora uveo je Dinki}, tako je gra|en most kod Bor~e. Tu nema tendera, ugovor je netransparentan, a firme koje na taj na~in do|u, oslobo|ene su svega, pla}awa carina, i drugih obaveza. Krediti koji se uzimaju verovatno jesu dugoro~ni, sa ve}im grejs periodom, ali zato pravi profit, „kajmak“ ubiru wihove kompanije jer rade po znatno vi{im cenama. U drugom krugu uz glavnog izvo|a~a su firme bliske vlastima i tek su tre}a ruka na{i nekada{wi giganti, koji od kada je ova vlast u Srbiji, ne dobijaju poziciju glavnog izvo|a~a – kaè [umarac. On dodaje da takva politika gradwe uni{tava i doma}u radnu snagu, koja u stranoj firmi, bez obzira da li je re~ o stru~wacima, zanatlijama ili obi~nim radnicima, postaju robovi. Kada se posao okon~a, oni ostaju na ulici jer ih menaxment sigurno ne}e odvesti u Rusiju, Kinu ili Ameriku. R. N.

 Svim gra|anima koji se àle da su gladni i èdni dràva }e platiti operaciju smawewa èluca...  Leè}i policajac je jedini dràvni slu`benik imun na korupciju.

 Jedan analiti~ar saop{tio je da }e Srbija u Evropsku uniju u}i za 65 godina. Dosta vi{e sa tim nerealnim optimizmom!  Saop{tite nam {to pre imena novih ministara! Ubi nas ova ravnodu{nost.  Do{lo je dotle da nam tiktokerke vaspitavaju decu. Gde su ona stara dobra vremena kad su im uzori bili blogerke i jutjuberi...  Postigli smo ogromne uspehe. Malo se napregnite i vide}ete ih.  Po{tenog politi~ara sve}om da tra`i{ ne bi mogao da na|e{ toliku sve}u...  U na{oj politici je svejedno u koje }e{ vode da se otisne{. Sve su otpadne.

NE MEWA SE TIM KOJI POBE\UJE

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Gladnoj ma~ki mi{ ne}e pobe}i“ „Ako ptica kquca `ito tvoga druga - oteraj je; jer }e do}i vreme kada }e i tvoje kqucati“ „@ali onoga koji nikoga ne voli, ali se ~uvaj onoga koji voli svakog“ Narodne poslovice

„@ivot nikada ne daje ono {to obe}ava nego uvek vi{e ili mawe od toga“

„Bog nas je stvorio qudima i tra`i od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili du`ni da to budemo“

Ivo Andri}

Patrijarh Pavle

TEMA NEDEQE

^etvrtak15. 8. oktobar 2020. 5 ^etvrtak

A: METASTAZA DRUGOG AMANDMAN

Amerika spremna za gra|anski rat i to – po zakonu Patrole paravojnih jedinica {irom Sjediwenih Ameri~kih Dràva vi|aju se mesecima, jo{ od izbijawa talasa protesta zbog policijskih ubistava Afroamerikanaca, ali wihovo sve ~e{}e „ukazivawe“ u fini{u kampawe navelo je pojedine posmatra~e da prognoziraju mogu}e izbijawe oruànih sukoba u vreme prebrojavawa glasova. Iako su paravojne jedinice koje sve ~e{}e ordiniraju {irom SAD {arolike, za svaku od wih se lako moè utvrditi kog predsedni~kog kandidata podràvaju, a zajedni~ko im je da svojom pojavom stavqa-

TRAMP NEGATIVAN NA TESTU Predsednik SAD ve} nekoliko dana nema koronu Ameri~ki predsednik Donald Tramp bio je negativan na testu za korona virus, objavio je lekar Bele ku}e, malo pre po~etka predizbornog skupa u Sanfordu na Floridi. Predsednik je negatiavn "nekoliko dana zaredom", rekao je dr. [on Konli u izjavi koju je novinarima saop{tila portparolka Bele ku}e Kajli Mekeni. Konli je rekao da negativni testovi i drugi klini~ki i laboratorijski podaci "ukazuju na nedostatak vidqive replikacije virusa". To implicira da je prvi negativni test uradio tokom vikenda. Tramp je bio pozitivan na Kovid-19 1. oktobra, dva dana nakon predsedni~ke debate u Ohaju. Slede}eg dana oti{ao je na le~ewe u Nacionalni medicinski centar Volter Rid u blizini Va{ingtona. Tu je proveo tri dana, ali se pro{log ponedeqka vratio u Belu ku}u i nastavio da radi.

ju do znawa da su spremni i za novi „ameri~ki gra|anski rat“.

„Tesni“ rezultati izbora – pretwa gra|anskom miru

TRANSFER NOVCA

CALL US AND GET THE BEST RATE!

OCTOBER - NOVEMBER SPECIAL

Na iznose od $3,000 do $10,000

Troškovi transfera Troškovi posredničkih banaka

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

02 8781

1950 www.beoexport.com.au

A {etwe ameri~kih „naoruànih momaka“ mogle bi da budu ozbiqna pretwa miru ukoliko rezultati izbora budu sporni, kaè novinar Zoran ]irjakovi}. Prema wegovim re~ima, Amerika podeqena na stotinu na~ina, tako da, na primer, mnogo vi{e qudi ima koronu u dràvama gde je na vlasti Demokratska stranka, izme|u ostalog i zato {to su Demokrate na vlasti u velikim, gusto naseqenim gradovima, a Republikanci prvenstveno u ruralnim oblastima. Uz to, u SAD se moè glasati po{tom, {to }e u~initi prvenstveno oni koji glasaju za Demokratsku stranku, dok }e pristalice Republikanaca uglavnom glasati na bira~kim mestima i ve} tu bi moglo do}i do sukoba, ukoliko ubedqivo ne pobedi Bajden ili, {to je mnogo mawe verovatno, Tramp, smatra ]irjakovi}.

dmana, dok se Crnac sa najobi~nijim pi{toqem, ili ~ak i sa plasti~nim, doìvqava kao pretwa. Zakonski, pojava crnih naoruànih grupa poput „Ne za......j se sa nama“ (NFAC) je legalna, ukoliko ~lanovi imaju dozvolu za no{ewe oru`ja, kaè ]irjakovi} i dodaje da je Veliki problem Meksika i razlog za{to je tamo eskalirao rat protiv droga zato {to se grani~i SAD koje su pune oru`ja.

Zemqa ponosno naoru`anih qudi

I ameri~ka policija je paravojna formacija

„Qudi koji glasaju na glasa~kim mestima, a to su prvi glasovi koji }e se prebrojati su uglavnom za Trampa, a oni koji glasaju za Bajdena su uglavnom oni koji glasaju po{tom, tako da ve} tu moè da se javi povod za sukob. Amerika je zemqa ponosno naoruànih qudi. To je, jednostavno, kqu~ni deo ameri~ke kulture i ameri~kog identiteta, uz taj metastazirani individualizam. I danas imate pravo da ubijete nekoga u velikom broju saveznih dràva zato {to se ose}ate ugroènim“, kaè ]irjakovi}. Dodaje da je po pravilu re~ o belom ~oveku koji ubija nekog siroma{nog, crnog ~oveka mada „ima puno bele sirotiwe i to je ono {to je Hilari Klinton izgubila iz vida, ali siroma{ni su u mnogo ve}oj proporciji crni.“ ]irjakovi} isti~e da se u ameri~koj kulturi na belca sa pu{kom, automatskom pu{kom ili pu{komitraqezom u ruci gleda kao na ~oveka koji koji koristi svoje pravo iz Drugog aman-

Za sve iznose preko $10,000 nudimo dodatne povlastice i znatno povoljniji kurs!

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h Sat: Temporarily Closed

]irjakovi} upozorava da izraz paravojne jedinice kod nas ima neobi~no zna~ewe koje nema u drugim delovima sveta, jer je svaka jedinica koja ima vojno oru`je a nije vojska – paravojna jedinica. Tako da je i ameri~ka policija – paravojna jedinica, odnosno „serija paravojnih jedinica jer su se skoro svi {erifi i policijska odeqewa naoru`ali posle 11. septembra

SInce 1994

klasi~nom vojnom opremom“, dodaje on. „One nisu u Americi ilegalne od Drugog amandmana na ameri~ki Ustav koji garantuje Amerikancima pravo da poseduju li~no naoruàwe, sa jako {irokom definicijom li~nog naoruàwa, {to je ina~e jedan od glavnih politi~kih sukoba u SAD i razlog za{to u velikom broju saveznih dràva qudi glasaju za Republikance i Trampa. Dakle, one nisu ilegalne pa ne moèmo da koristimo engleski izraz za ono {to mi ovde zovemo paravojne formacije pa da kaèmo neregularne formacije, jer su one po zakonu“, obja{wava ]irjakovi}.

Paravojna Amerika nije Tre}i svet

Prema wegovim re~ima, pore|ewe dana{we Amerike kojom ordiniraju paravojske sa zemqama Tre}eg sveta apsolutno ne stoji, jer takve stvari se retko mogu videti u nerazvijenim zemqama, a do toga dolazi {to mi Ameriku i ceo Zapad uglavnom posmatramo sa gomilom pozitivnih stereotipa. „Mi u Srbiji imamo gomilu prvenstveno pozitivnih stereotipa ili mi{qewa o ameri~kom dru{tvu i ameri~koj kulturi koji su uglavnom neta~ni, prvenstveno kad govorimo o dominantnim medijima, a oni su svi kako vole da ka`u, prozapadni ili proevropski. Te ru`i~aste nao~are boje na{ stav i na{ odnos prema tim fenomenima, a qudi koji {ire te svetle stereotipe o Zapadu i Americi ne razumeju ove fenomene i izjedna~avaju egzemplarni ameri~ki fenomen, su{tinu ameri~kog dru{tva sa Tre}im svetom“, zakqu~io je ]irjakovi}. R. N.

8. oktobar ^etvrtak 15. oktobar2020. 2020.

u LI^NOST U @I@I

KSENIJA VU^I]

Nesu|ena prva dama Srbije Ksenija Vu~i}, novinarka i direktorka Pinka 3, kao i vlasnik te televizije @eqko Mitrovi} prvostepeno su osu|eni pred Vi{im sudom u Beogradu za plasirawe neistina o maloletnom D. \., koga su optu`ili da je na protestu budu}ih sredwo{kolaca ispred zgrade Ministarstva prosvete zapalio sliku ministra Mladena [ar~evi}a. Biv{a supruga predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a Ksenija Vu~i} i vlasnik TV Pink du`ni su, kako stoji u presudi, da na ime nematerijalne {tete, usled povrede prava na pretpostavku nevinosti, prava na dostojanstvo li~nosti, prava na autenti~nost i prava i interesa maloletnika, uplate maloletnom sinu Mla|ana \or|evi}a 200.000 dinara sa zateznom kamatom. Iako je Ksenija Vu~i} u ovom, ali i u nekim drugim slu~ajevima pokazala dozu neosetqivosti prema tu|oj deci, svojevremeno je na konstataciju da }e direktor gimnazije (Mladen [ar~evi}) u kojoj je i{ao wen i sin Aleksandra Vu~i}a Danilo postati ministar reagovala kao uvre|ena majka. „Qudski i roditeqski boli ~iwenica da neko va{e dete ne do`ivqava kao ostalu decu, ve} kao sredstvo u politi~koj borbi. Ne bih volela da to postane uobi~ajen na~in

Biv{a supruga predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a Ksenija Vu~i} i vlasnik TV Pink du`ni su da usled povrede prava na pretpostavku nevinosti, prava na dostojanstvo li~nosti i prava i interesa maloletnika, uplate maloletnom sinu Mla|ana \or|evi}a 200.000 dinara sa zateznom kamatom me|ustrana~ke komunikacije i zbog neke druge dece. Ovo ne sme da se ponovi“, rekla je tada. Ona se u svojim emisijama na Pinku 3, ali i na dru{tvenim mreàma, ~esto verbalno obra~unava sa politi~kim protivnicima svog biv{eg muà, brane}i sve wegove poteze. Tako se svojevremeno podsmehnula biv{em predsedniku Borisu Tadi}u podeliv{i video koji je nazvala „Tadi}ev koko{iji sedativ“. Mariniki Tepi} je poru~ila da prestane da se pona{a kao zli kom{ija, Bo{ka Obradovi}a je nazvala „mozgonemao~em“, Vuka Jeremi}a nepismenom kukavicom, dok je Draganu \ilasu vi{e puta poru~ila – da se ona ne pla{i tajkuna. Prva predsednikova èna ro|ena je 1968. u Beogradu, gde je zavr{ila i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. Novinarstvom se bavi, kako sama kaè, 28 godina. Vu~i}a je upoznala 1995. na Radio Indeksu, dok je vodila duel izme|u wega i Aleksandra ôtri}a. Ven~ali su se dve godine kasnije, a razi{li 2011. Imaju dvoje dece, sina Danila i k}erku Milicu. Ksenija Vu~i} je pre nego {to je po~ela da ure|uje i vodi emisiju „Pravac“ na TV Pink radila u ~asopisu Srpska re~, radiju Fokus i televiziji Studio B. Radila je intervjue sa brojnim doma}im i stranim politi~arima, poput Ivice Da~i}a, êdomira Jovanovi}a, Nenada ânka, Nikole Gruevskog, Edija Rame, kome je u emisiji pokazala tri prsta. M. T.

INTERVJU NEDEQE

Princ Filip Kara|or|evi}, unuk kraqa Petra II Kara|or|evi}a

Moji preci su udvostru~ili teritoriju Srbije! Princ Filip Kara|or|evi} je unuk kraqa Petra II Kara|or|evi}a i gr~ke i danske princeze Aleksandre, drugi je sin prestolonaslednika Aleksandra i princeze Marije da Glorije od Orleana i Bragance. @ivi u Beogradu, po struci je ekonomista i trenutno radi u partnerstvu sa renomiranim globalnim finansijskom ku}om za upravqawe aktivima u Londonu. Oèwen je Danicom Kara|or|evi} sa kojom ima sina Stefana. Princ Filip pri~a povodom godi{wice atentata na wegovog slavnog pradedu kraqa Aleksandra I Kara|orevi}a Ujediniteqa, 9. marta 1934. u Marseju. n Prin~e Filipe, ovih dana je bila godi{wica smrti Va{eg pradeda kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a, politi~ki najkontroverznijeg jugoslovenskog dràvnika. Iako je stvorio Jugoslaviju, ~ini se da mu se pripisuje puno vi{e mana nego zasluga… - Projekat Jugoslavije nije bio ideja samo mog pradede Kraqa Aleksandra ve} je to bio zajedni~ki projekat kompletne srpske elite toga vremena. Danas niko ne moè da ospori grandioznost i veli~inu jednog vladara kao {to je bio vite{ki kraq Aleksandar I. Ne samo zbog toga {to su moj pradeda i wegova vizija prva `rtva fa{izma, odnosno onoga {to }e unakaziti i Jugoslaviju, celokupnu Evropu i svet, ve} i zbog toga {to se on okrivquje za poteze svojih neprijateqa. Ne samo on, nego koncept jugoslovenstva uop{te. n Ali moèmo se sloìti da je Jugoslavija za Ju`ne Slovene ipak bila nesumwivi napredak? [ta vi mislite o jugoslovenskoj ideji? I daqe nosite titulu princa Jugoslavije. - Pre nego {to je stvorena Jugoslavija, regent Aleksandar je zajedno sa svojim ocem Kraqem Petrom I udvostru~io teritoriju Srbije, oslobodio Kosovo i Metohiju i ukqu~io ih u Srbiju. Zato sa ponosom nosim titulu princa od Srbije i Jugoslavije. Nastojim da moja kraqevska titula bude vrednovana onako kako su vrednovane sve kraqevske titule u svetu. Dinastija Kara|or|evi} nastala je iz naroda, ~asnog srpskog naroda. Moja je du`nost da postignem ravnoteù tako da sve moje akcije i aktivnosti budu uvek u skladu sa potrebama moga naroda. Znam da su Srbi uvek èleli da se ponose dinastijom svog naroda, i moja je du`nost da budemo deo tog naroda u svakom smislu te re~i. Da delimo wegovu sudbinu, probleme, na~in ìvota. n Da li se slaète sa ocenom Vase ûbrilovi}a da “Srpski jednostavni pojmovi o dràvi i jo{ jednostavniji metodi upravqawa nisu se mogli s uspehom primeniti na jednu tako kulturno i politi~ki komplikovanu zajednicu, kakva je Jugoslavija” i da de-

vedeset od sto pogre{aka po~iwenih u ovoj dràvi od strane Srba dolazi od onog neznawa i neiskustva, jedva deset od sto ako je bilo od zle voqe”? - Nasle|e koje nosim je odlu~uju}i faktor u mom ìvotu. Tokom ~itavog ìvota sam izu~avao o tradiciji i vrednostima koje nosi istorija kraqevskih ku}a iz kojih poti~u moji roditeqi, pa samim tim i ja. To mi je dalo znawe i potvrdilo moje definitivno opredeqewe za o~uvawe tradicije i vrednosti koje istorija sa obe strane predaka mojih roditeqa nosi. Nisam istori~ar, ali u odnosu na poznavawe istorije svoje porodice oslawam se na ~iwenice, a posebno one vezane za mog ~ukundedu kraqa Petra I i pradedu kraqa Aleksandra I i wihov zna~aj u istoriji na{e zemqe. Mislim da je nedopustivo ono {to se u pro{losti pa i onoj skorijoj neretko de{avalo, a to je da se ime mojih predaka olako koristi u raznim kwigama, serijama i filmovima, u kojima su se predstavqale neke stvari koje nisu utemeqene na ~iwenicama. Te istorijske ~iwenice moraju da se stave na svoje mesto, i ja }u dati sve od sebe da za{titim svoje ime i ugled svojih predaka. n Vi ste odrasli u inostranstvu u razli~itim sredinama, ali sada ìvite i radite u Srbiji u Beogradu. Drasti~na je to i velika promena, a i nekako golemo iskustvo biti formiran kao li~nost u raznim sredinama.

Svet ne moè da funkcioni{e u sistemu koji nagla{ava profit nad svim drugim n Mnogi stru~waci najavquju ko~ewe globalizacije i ja~awe regionalnih odnosa kao novog podsticaja svjetskoj ekonomiji, u smislu da }e regionalni savezi ja~ati - kako ekonomije mawih zemaqa, tako i kooperativnost i dobre odnose… - Aktuelna pandemija sasvim je razotkrila i ogolila trenutnu iracionalnu i apsurdnu politi~ku, ekonomsku i dru{tvenu situaciju sveta u kome ìvimo. Kada se pandemija koronavirusa okon~a moramo se potruditi da se ne ponavqaju gre{ke iz pro{losti. Svet ne moè nastaviti da ide stazom nejedinstva i da funkcioni{e u sistemu koji nagla{ava profit nad svim drugim. Globalna solidarnost mora biti u fokusu svih nas i ako budemo kora~ali tim putem, to }e biti pobeda ne samo nad koronavirusom nego i nad svim krizama koje bi mogle da pogode ~ove~anstvo u ovom veku. Da bi se za{titilo lokalno - odgovorno dru{tvo danas mora da ima sna`no globalno prisustvo i glas.

Vi ste stru~wak za finansije i ekonomista. Kakvo je va{e mi{qewe o ekonomskim perspektivama Srbije i regiona u narednom periodu, s obzirom na pandemiju korone i sve druge pote{ko}e? - Pandemija korona virusa je svima promenila ìvot, promenila je svet i na~in ìvota qudi. Verujem da je dru{tveno odgovorno ulagawe va`no sredstvo u poboq{awu sveta u kom ìvimo, a sada u vreme pandemije koronavirusa to je zna~ajno vi{e nego ikad. COVID-19 je razotkrio sve slabosti na{eg sistema. Po mom mi{qewu, verujem da je mnogim korporacijama dozvoqeno da se izvuku iz ove krize na dosta nemoralan na~in. To se mora promeniti. Nadam se da igram svoju ulogu u ovoj neophodnoj promeni. Za{to bi na{im talentima i znawem doprinosili ja~awu tu|ih ekonomija, a ne ekonomiji svoje zemqe? U tom smislu mislim da fokus svih nas mora biti da pomognemo svojoj zemqi, da u woj stvaramo uslove za boqi ìvot svih nas, da razvijamo i gradimo svoju zemqu, svoju ekonomiju. Moramo se dobro potruditi da stvorimo sredinu gde svi mi delimo ideje sa kom{ijama i drugim narodima da bismo daqe razvijali odrìviji svet. Najve}i deo svog ìvota proveo sam u [paniji i gradu Seviqi, i Londonu, gde sam se {kolovao i gradio karijeru. Danas sa ponosom isti~em da su Beograd i Srbija moj dom. Intenzivno radim na odrìvim ciqevima koje implementiram u svim svojim aktivnostima. n Kakvo je Va{e mi{qewe o Malom [engenu koji se treba uspostaviti? Je li to neki oblik nove Jugoslavije? - Slobodni protok qudi, robe, usluga i kapitala, {to je smisao “Malog [engena” doprinosi poboq{awu kvaliteta ìvota svih gra|ana jer stvara preduslov za pove}awe privrednog rasta. Mali [engen je vaàn ne samo kada je re~ o boqoj integraciji regiona, ve} i kada je re~ o podstreku sveukupnog razvoja {irom Zapadnog Balkana, u celini. n To bi podrazumevalo i konfrontaciju sa vrlo te{kom i mu~nom pro{lo{}u. Jednom ste rekli da je Va{ praded Aleksandar toga bio svestan kada je gradio Jugoslaviju. Da li je vreme pokazalo da je bio u pravu? - Projekat Jugoslavije je bio projekat ujediwewa i boqitka Srbije. A Srbija je tokom svoje istorije imala puno problema. Svestan sam da je to direktna posledica velikog istorijskog tereta koji Srbija vekovima nosi na svojim ple}ima. @eleo bih da gra|ani Srbije imaju vi{i ìvotni standard, da spoznaju i vi{e po{tuju svoje obi~aje i kulturu, da im se otvaraju nove perspektive, da oboga}uju sebe, i budu slobodan narod. To doprinosi kvalitetu ìvota svakog pojedinca. R. N.

PLANETA

Raspad SSSR-a jo{ traje

„Naranxasta revolucija” u Ukrajini, „Revolucija ruà” u Gruziji, „Revolucija lala” u Kirgiziji, pobuna u Belorusiji, rat Jermenije i Azerbejxana u Nagorno-Karabahu, konflikt Moldavije sa samoprogla{enom Pridwestrovskom republikom... Dilema se name}e sama po sebi: da li je raspad Sovjetskog Saveza 1991. za pomenute zemqe bio korak napred, ili korak nazad? eko- Kao da je preko no}i ste~ena samostalnost e omnoge – zbunila. Oslonac koji im je, hteli to da prije iznaju ili ne, decenijama pruàla centralna vlast, bzi-obru{io se. Trebalo je na svoja ple}a preuzeti odrugegovornost. Ne samo za sopstvene sudbine, ve} i za sudbine onih s kojima su doskora ìveli, a koji su i imadaqe ostali tu, u susednom dvori{tu, ali sada pod svetnekom drugom, to jest svojom vla{}u. a je Stara izreka kaè: „Zavadi pa vladaj”. A u `nobiv{im sovjetskim zemqama imalo se oko ~ega zavaivi-diti. Bilo da su sme{tene uz samu granicu Evropske iru-unije, ili neke druge velike zajednice, pa i dràve, D-19bilo na prostorima koji su vekovima u svojim dubinaema. ma ~uvali najrazli~itija blaga, pogotovo energente, mno-koji su postali nasu{na potreba. Tradicionalne nesesuglasice oko vere i nacije ba~ene su u drugi plan. lanNeki su se u tim novim okolnostima sna{li, ve}ina m senije. Nezadovoqnici danas ili diù bune sami prodnojtiv sebe, ili ratuju protiv doju~era{wih kom{ija. ma i Sve navedeno name}e pitawe: Za{to se prva eko-zemqa socijalizma, koja je brojala 15 republika i ~iji su se narodi sporazumevali na ~ak 14 zvani~nih svihjezika, tako dugo rasta~e? I koje su to nevidqive qi,veze {to i daqe stoje na putu „novooslobo|enih” naivotroda ka potpunoj samostalnosti? voju SSSR je iznikao iz carske Rusije, ~ije je unudo-tra{we ure|ewe bilo takvo da su zakoni koji su gdevaìli u Moskvi podjednako vaìli na celoj teritodru-riji evroazijske imperije. Car je bio poglavar svima, alia crkva je, kao produèna ruka, brinula o du{ama votawegovih podanika. qi, i Onog dana kad je sovjetska dràva prestala da podiostoji mnoge veze su i daqe ostale neprekinute. Qudi a susu nastavili da ìve jedni pored drugih, da idu na o ra-isti posao, u istu {kolu, da se nedeqom i praznikom ple-okupqaju... Granice izme|u dràva jesu uspostavqea. ne na terenu, ali da bi se u{an~ile i u glavama, molomralo je da se desi mnogo vi{e. To „vi{e” neki su po? Jeku{ali da na|u u ve} obojenim i drugim revolucijama ? i me|usobnim ratovima. luga [enteta edusta. a je e} i raini. konnom a je svea li u? ekat bija proktna reta ojim Sr, da je i pekdan vota R. N.

U me|uvremenu, svako je poku{ao da se dokaè. Ne toliko doju~era{wim kom{ijama, poznanicima, nekome u dalekom svetu, koliko samom sebi. Ukratko, sve ukazuje na to da se Sovjetski Savez jo{ nije raspao u onoj meri u kojoj su to èleli oni koju su mu skrojili takvu sudbinu. Naprotiv, duh prve zemqe socijalizma kao da i daqe ìvi. Pone{to konfuzan, neprilago|en novim okolnostima, ali nesumwivo prisutan. Oni koji su mu predvideli kraj shvataju da jo{ ima previ{e toga {to je mogu}e izgubiti. A to kod mnogih izaziva nemalu dozu nervoze. Ne iz straha da bi negde mogao da iznikne neki novi SSSR, ve} stoga {to su oni koji su ga gurali u ponor svesni da nisu ponudili vaqanu alternativu. Sudbina sovjetske dràve u velikoj meri oslikava sudbinu sveta 20. veka. Bio on demokratski ili autokratski. Sve {to se de{ava u dràvama pomenutim na po~etku teksta de{ava se i tamo gde sovjetski duh nikad nije kro~io. I tamo vlada zbuwenost izazvana bu|ewem doskora zamrznutih te`wi qudi da ìve u najmawu ruku – normalno. „Obojeni protesti” u Americi najdrasti~niji su oblik novih pobuna. Ovde zakliwawe u demokratiju, ili ono {to bi neki pod tim voleli da vide, ne moè mnogo da pomogne. âk su i ratovawa po ko zna kojim stranama sveta pala u senku svakodnevnih okr{aja na ulicama ameri~kih gradova. Recept za miran ìvot jo{ nije prona|en. To je u velikoj meri i razlog za dug raspad Sovjetskog Saveza. Primeri predo~eni onima koji su onako zdu{no slavili novoste~enu slobodu jednostavno nisu bili prihvatqivi. Nijedna od „obojenih revolucija”, ~iji su pokreta~i prenebregli najva`niju stvar – da se novo dru{tvo moè stvarati samo sa novim qudima – nije ni mogla da uspe. Istorijske promene ostvaruju se s onima koji nemaju za ~im da àle, {ta da izgube. I koji se ne}e mnogo premi{qati kada do|u u situaciju da odlu~uju na koju stranu da se upute. Kao u sovjetsko doba.

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija15. - BiH ^etvrtak 8. oktobar 2020. 7 ^etvrtak maksimalno 40 kilograma

Kina testira ceo grad posle {est novih slu~ajeva kovida 19 Kina sprovodi masovnu kampawu testirawa za korona virus u gradu ]ingdao od devet miliona stanovnika posle zabeleènih {est novozaraènih kovidom 19. Kina gde se novi korona virus pojavio krajem 2019. godine je ve} vi{e meseci zaustavila epidemiju na svom tlu zahvaquju}i strogim kontrolama, op{tem no{ewu maske, merama izolacije i primeni metode trasirawa konakata. Na nacionalnom nivou samo nekoliko zaraènih se beleì dnevno, a skoro svi su Kinezi koji dolaze iz inostranstva i koji se stavqaju u karantin odmah po dolasku. Me|utim, u isto~nom gradu ]ingdau otkriveno je {est slu~ajeva zaraze lokalnog porekla {to je izazvalo strah od ponovnog {irewa epidemije. Prema lokalnim zdravstvenim vlastima svi zaraèni su izgleda povezani sa bolnicom u gradu gde se le~e pacijenti od kovida 19. Ali za sada se ne zna àri{te infekcije. Otkrivawe slu~ajeva dovelo je do velikog testirawa oko 143.000 osoba u nastojawu da

se identifikuju kontakti. Gradske vlasti najavile su masovnu kampawu testirawa u {est kvartova ]ingdaoa, u naredna tri dana i testirawe celog grada za pet dana. Vlasti nisu precizira-

le koliko qudi }e ta~no biti testirano. Primorski grad ]ingdao poznat je u svetu po svom ~uvenom pivu Tsingtao, prema staroj transkripciji naziva grada. Svake godine brojni turisti dolaze u grad povodom festivala piva, najve}e manifestacije tog tipa u Kini. Tako su se qubiteqi piva, u zemqi gde su suzbijeni slu~ajevi kovida 19, okupili u avgustu u tom gradu za festival i pili bez maski.

8. oktobar ^etvrtak 15. oktobar2020. 2020.

REPUBLIKA SRPSKA

EGZODUS SRBA IZ SANSKOG MOSTA:

ADVOKATSKA KANCELARIJA

Obeleèno 25 godina od proterivawa oko 27.000 Srba Simboli~nim spu{tawem venaca i cve}a u reku Sanu sa gradskog mosta u Prijedoru obeleèno je 25 godina od egzodusa oko 27.000 Srba iz Sanskog Mosta. Me|u okupqenima na gradskom mostu bilo i Sawana koji su se prisetili te{kih dana, a jedan od wih je i Radoslav Ra{qi} koji je rekao kako se desilo sve mnogo brzo i da su morali beàti sa malom djecom. - Bilo nas je {estoro i eto sad sam se smestio ovde u Gomjenici. Uspomene su te{ke, vreme le~i sve i prebolelo se, bar oni koji nisu izgubili svoje najmilije - rekao je Ra{qi}. Sanski Most jedna je od 13 op{tina koje su do kasnog qeta i jeseni 1995. godine bile u sastavu Republike Srpske. Oktobarskih dana 1995. godine iz zapadnokraji{kih op{tina nasilno je proterano vi{e od 120.000 Srba.

MARKOTI]

PRIVATNA KRIVI^NA ODBRANA BARRISTERS & SOLICITORS

BESPLATNE PO^ETNE KONSULTACIJE (03) 9602 1112 law@markotichlawyers.com.au www.markotichlawyers.com.au

l Vo`wa u alkoholisanom stawu l Odbrana kod svih prekr{aja tokom vo`we l Ukidawe ili suspenzija voza~ke dozvole l Optu`be za napad l Optu`be za upotrebu narkotika l Porodi~no nasiqe l Procedure prilikom intervencije l Kr{ewe postupka prilikom intervencije

Iskustvo ste~eno nakon 20 godina rada sa zadovoqnim klijentima na sudovima {irom Australije; Ne pru`amo besplatnu pravnu pomo} - Ti qudi su raseqeni po celom svijetu, a svi bi voqeli da se vrate na svoje ogwi{te, bar u posetu. Me|utim, tamo nema razumevawa za ove qude - rekla je predsednik prijedorske Organizacije porodica zarobqenih i poginulih boraca i nestalih civila Zdravka Karlica. Karlica je istakla da srpski povratnici i daqe nemaju struje, iako je i pro{le godine apelovano da se odnos prema wima promeni. Zamenik na~elnika op{tine O{tra Luka Dragan Mastikosa izjavio je da se ovim okupqawem jo{ jednom ukazuje na egzodus Srba 1995. godine. - Ako mi ne obele`avamo ovaj

doga|aj i ne obra}amo pa`wu na to, svi }e na nas zaboraviti. Ukazujemo na to da se i na na{oj strani desio egzodus - rekao je Mastokosa. On je ukazao na neke podatke prema kojima je 1995. godine u Sanskom Mostu bilo 28 500 Srba, a sada se prema nekim podacima tamo nalazi wih oko 1 000. - Prakti~no, tamo `ivi oko 300 stanovnika. Mi smo protjerani iz Sanskog Mosta - dodao je Mastikosa. Zamenik gradona~elnika Prijedora Aleksandar Miqu{ rekao je da je Prijedor primio mnoge stanovnike i izbeglice sa podru~ja Sanskog Mosta. R. N.

USMRTIO DEVOJ^ICU U CENTRU GRADA

Vozio pod uticajem amfetamina, kod wega prona|ena droga Nisvet Mujki} (25), koji je u subotu uve~e automobilom u Prwavoru usmrtio trinaestogodi{wu V. R. u trenutku nesre}e bio je drogiran. Mujki} je bio pozitivan na amfetamin, a kod wega je prilikom hap{ewa prona|ena droga. Ova te{ka nesre}a desila se u subotu oko 21.30 ~asova u cen-

test na droge i pokazalo se da je pozitivan na amfetamin. Tada je on i wegovo vozilo policija pretresla i prona{la odre|enu koli~inu marihuane kod wega. On poja{wava da je odmah nakon toga on priveden i obavqena je kriminalisti~ka obrada nad wim. - Kad se uzme obzir gde se i

tru Prwavora, kada je Mujki} upravqaju}i automobilom „golf 4“ usmrtio devoj~icu dok je poku{avala pre}i ulicu na pe{a~kom prelazu. Tom prilikom i on i wegov suvoza~ su zadobili povrede i bili su prevezeni na Univerzitetski klini~ki centar Republike Srpske, ali su nakon ukazane pomo}i pu{teni na ku}no le~ewe. Uzbro nakon {to je pu{ten iz bolnice, Mujki} je uhap{en zbog izazivawe ove te{ke nesre}e. - Nakon {to se desila nesre}a, Mujki} je alkotestiran i ura|en je

kako desila nesre}a, da je ubijeno dete od 13 godina i da je on bio pod uticajem opijata, o~ekuje se da mu tuìlac predloì pritvor – pojasnio je na{ sagovornik. Zbog ove nesre}e Prwavor je zavijen u crno i samo se o ovoj nesre}i pri~a, a me{tani o~ekuju da se bahati voza~ kazni maksimalnom kaznom. - Sve nas je pogodila ova nesre}a, zar dete tako da izgubi ìvot. Da je u centru grada udario vozilo dok je prelazila pe{a~ki prelaz. Ovo je stra{no – rekla nam je jedna me{tanka.

Prema pri~ama poznanika porodice nastradale devoj~ice, ona je to ve~e iza{la u grad da pro{eta sa prijateqicama i oko 21.30 krenula je da sa~eka tatu koji je trebao do}i po wu. - Dok je prelazio ulicu, ogromnom brzinom na wu je naletio taj Mujki} i usmrtio je na licu mesta. Nikome nije jasno za{to je vozio tolikom brzinom. To je ulica gde ima puno parkiranih vozila i gde uvek ima dosta pe{aka koji prelaze ulicu – isti~e na{ sagovornik. On dodaje da se pe{a~ki prelaz, iz pravca iz kojeg je i{ao Mujki}, vidi sa udaqenosti od 100 metara. - Tom ulicom niko normalan ne vozi vi{e od 20 kilometara na ~as, a Mujki} je doslovno letio kao raketa – prepri~ava pomenuti sagovornik {ta se de{avalo u subotu uve~e. Kaè da je samo nekoliko trenutaka nakon nesre}e, nai{ao otac od devoj~ice koji je do{ao tu po wu, jer su se tako ranije dogovorili. - Svi koji su tu bili to ve~e kaù da je prizor bio uàsan i da to nikada ne}e mo}i zaboraviti. Jedan od o~evidaca mi je ispri~ao da su se i voza~ i suvoza~ ~udno pona{ali nakon nesre}e – rekao je prijateq od porodice nastradale devoj~ice. Dodaje da je telo djevoj~ice bilo pod autom, a da su wih dvojica pitali gde mogu oprati ruke i pitali gdj se nalaze. S. G.

Dodik: EU nam je zadala zadatke koji nisu ura|eni 20 godina, pa ne}e ni sada Srpski ~lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik izjavio je u Briselu da Evropska unija ima niz o~ekivawa i „doma}ih zadataka“ za BiH. „Ima mnogo te{kih stvari, neke su ve} ura|ene, a neke idu za tim i da se mewa Ustav, {to }e biti jako te{ko i nemogu}e, kao i deo eventualnog prenosa nadle`nosti na zajedni~ki nivo u nekim evropskim pitawima. To smo slu{ali 20 godina pa se nije desilo, pa ne}e ni sada“, istakao je Dodik. Dodik je, posle sastanka ~lanova Predsedni{tva BiH sa stalnim izvestiocem Evropskog parlamenta za BiH Polom Renxelom i predsednikom Evropskog saveta [arlom Mi{elom, rekao da su predstavnici evropskih institucija iskazali jasno opredeqewe za evropsku perspektivu BiH. On je naveo da u Briselu sada ima vi{e razumevawa za BiH kao slo`enu zemqu, koja je suo~ena sa mnogim unutra{wim problemima. „Ono {to mi treba da uradimo jeste da obezbedimo prolaz odre|enim inicijativama kao {to je ‘mini [engen’ i paket investicija od devet milijardi namewen zapadnom Balkanu“, rekao je Dodik. Srpski ~lan Predsedni{tva je dodao da je na dana{wim sastancima bilo re~i i o migrantskoj krizi u BiH i da su ~lanovi Predsedni{tva preneli evropskim zvani~nicima da migranti predstavqaju ne samo socijalni, ve} i bezbednosni problem. Kada je re~ o pravosu|u, Dodik je rekao da je sve {to se ti~e pravosu|a u BiH lo{e, ali da su to inicijative koje su do{le od ranijih predstavnika EU i visokih predstavnika koji su kreirali jedan sasvim pogre{an i lo{ pravni sistem pun korupcije i proma{aja, preneo je RTRS. „Oni nemaju pravo da krive bilo koga u BiH zato {to su oni to uradili. Visoki predstavnik je nametnuo zakone, a EU je, zajedno sa SAD, to podr`avala“, naglasio je Dodik. S. G.

kao simbol Hristovih zemaq-

zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - kaè Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima. Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija. On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o Pregovori o formirawu Vlade partije postradawu nove vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima bedni~ke ve}ine po~ele su u Podgorici. prilikom povla~ewa u Prvom Po planu mandatara Zdravka Krivokapi}a do nesvetskom R. N. deqe bi trebalo partije da ratu. dostave imena za funkcije u Vladi dok je kona~ni dogovor oko programa i kadrovskih re{ewa planiran do 30. oktobra. Spekuli{e se da bi neko iz vrha Nove srpske demokratije i Socijalisti~ke narodne partije, mogao biti potpredsednici Vlade, Gra|anski pokret URA }e traìti resor bezbednosnog sektora, prenose mediji. Pomiwe se da DF mogao kandidovati kadar za potpredsednika Skup{tine. Pokret za promene najavio je da }e se wihov lider Neboj{a Medojevi} kandidovati za poziciju u bezbednosnom sektoru, Branka Bo{wak za obrazovawe, a Branko Radulovi} za oblast nauke i odrìvog razvoja. S. G.

kqu~ivo donacijama i dobro-

CRNA GORA

Po~eli pregovori o novoj crnogorskoj vladi

Krivokapi}: Vlada Crne Gore do 8. novembra

^etvrtak15. 8. oktobar 2020. 9 ^etvrtak

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Ribari u Budvi izvukli pravu morsku neman, tunu duga~ku vi{e od dva metra! Osim {to je vest o ovom ulovu pro{la region, ribolovac je bogatiji za ne{to vi{e od 3.000 evra. U Budvi su ribari ulovili tunu od 2,20 metara i 177,30 kilograma. Ribolovci Miroslav i Milo{ Jovanovi} slikali su se pored kapitalnog ulova i tako ovekove~ili svoj uspeh, prenose lokalni mediji.

STARA MASLINA RODILA BOQE NEGO IKADA:

Odr`ana prva javna berba plodova svetog drveta

Kod nas se cena tunnog mesa kre}e od 15-20 evra za kilogram smrznute, do 25-30 evra za sve`e, {to zna~i da je sre}ni "lovac" bogatiji za ne{to vi{e 3.000 evra Naravno govorimo o ~istom mesu, bez ko`e i kostiju.

KRIMINAL I KORUPCIJA KO^E PUT KA UNIJI:

Evropska komisija i Svetska banka o napretku pregovora i finansijskom stawu Crne Gore Nakon osam godina od po~etka pregovora sa Evropskom unijom i daqe se prepoznaju isti problemi u Izve{taju Evropske komisije - korupcija, organizovani kriminal, sloboda izraàvawa, migracije, javna uprava. O~ekuje briselska administracija konkretne reforme da bi se ispunili ekonomski kriterijumi, a u izve{taju stoji da je neophodno razvijati trì{nu ekonomiju i izboriti se sa konkurencijom. - Ostvaren je odre|eni napredak u toj oblasti, ali je korona ozbiqno poremetila ekonomska kretawa i predstavqa ozbiqan pritisak na javne finansije - oceweno je iz Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori. O~ekuju u Evropskoj komisiji i odlu~niju borbu protiv sive ekonomije, uklawawe biznis barijera, jer, kako je konstatovano, te mere ~esto su odlagane, pa je veliki broj kompanija ~iji su ra~uni zamrznuti. - Uslovi na trì{tu rada boqi su nego ranije, ali je nezaposlenost i daqe visoka, naro~ito èna, mladih, ali i romske populacije - oceweno je u dokumentu EK. Ukazali su i na to da su se zbog kovida 19 pogor{ale i prognoze za ekonomski rast, da su mere uvedene krajem marta zaustavile deo ekonomije, ali i nametnule dodatni pritisak na javne finansije. S. G.

Zdravstveno stawe mitropolita Amfilohija stabilno Mitropolit Amfilohije je stabilnog zdravstvenog stawa, ukqu~uju}i sve vitalne parametre. Dakle, kada su u pitawu telesna temperatura, saturacija, krvni pritisak i rad srca, stawe je nepromeweno. Kontrolni snimak plu}a, kao i parametri, zapaqewa pokazuju izvestan stepen progresija kovidom uzrokovane upale plu}a, {to se moglo o~ekivati u ovoj fazi. Mitropolit se ose}a dobro i pod stalnim je lekarskim nadzorom koji sprovodi kompletan terapijski postupak. Doktori konstatuju da je iskustvo sa virusom korona pokazalo da je davawe prognoze kako }e se sve odvijati sa pacijentima nezahvalno. Tako i u slu~aju mitropolita Amfilohija. Zato apeluju da se ne daju pau{alne i proizvoqne ocene kako se javnost ne bi dodatno zbuwivala.

Odr`ana je prva javna berba Stare masline na Mirovici, a u ovom posebnom doga|aju u~estvovali su maslinari ovog kraja. Na maslini staroj 2.250 godina, jednoj od najstarijih na svetu, ove godine ima oko 120 kilograma ploda od kojeg }e biti proizvedeno najkvalitetnije maslinovo uqe â€“ ekstradevi~ansko. ^ast da ubere prve masline sa Stare masline u prvoj javnoj i kontrolisanoj berbi imao je predsednik op{tine Bar Du{an Rai~e-

vi} koji je od po~etka svog mandata prepoznao i podràva razvoj maslinarstva. - Zadovoqstvo je u~estvovati u prvoj javnoj i kontrolisanoj berbi plodova Stare masline. Ose}aj brawa ploda sa stabla starog 2.250 godina je sjajan, kao i nalaziti se na ovom mestu, na Mirovici, gde su se zava|eni mirili, gde su qudi dolazili da prona|u duhovnu snagu i mir. Predstavqa posebnu ~ast jer danas smo ispisali nove stranice istorije na{eg grada, kazao je Rai~evi}. U proteklom periodu, podse}a predsednik op{tine Bar, â€œsproveli smo niz kvalitetnih aktivnosti sa ciqem da danas moèmo da beremo zdrave plodove Stare maslineâ€?. U toku je javna rasparava o Studiji za{tite prirodnog dobra Stare masline kao Spomenika prirode sa ciqem da dobije status koji treba. Ono {to jeste najvrednije prirodno bogatstvo na{eg grada, kaè Rai~evi}, èlimo i ho}emo, na pravi na~in da tretiramo i ~uvamo, o~uvamo za generacije koje dolaze. Stara maslina svedo~i da je sveto drvo na ovim prostorima niklo pre Hrista, a maslinarstvo je u kulturi ìvqewa stanovnika Crnogorskog primorja. M. T.

10 ^etvrtak 15. oktobar 2020. 8. oktobar 2020. ^etvrtak 15. oktobar 2020. Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

SUN^ANA DOLINA’’ ZA POVRATNIKE, IZME\U ZVE^ANA ’’ I KOSOVSKE MITROVICE KAO VELIKA URBANA SREDINA

Prvi stanari }e se useliti do kraja godine

Pogled na Sun~anu dolinu sa tvr|ave Zve~an Gradwa najve}eg stambenog naseqa za povratnike na Kosovu i Metohiji, iznad op{tina Zve~an i Kosovska Mitrovica, Sun~ana dolina’’ dobila je konture pra’’ vog velikog urbanog naseqa. Oko 80 odsto radova na woj je ve} zavr{eno. Vlasnik „RP Invest 1980“ Rado{ Petrovi} iz Kosovske Mitrovice, koji je glavni izvo|a~ radova na ovom nasequ kaè da su u toku radovi na vi{e dvospratnih stambenih zgrada na ulazu u naseqe sa leve strane, radovi na de~jem vrti}u, crkvi Svetog Stefana De~anskog, na prikqu~cimna struje i ostaloj infrastrukturi. Vladika ra{ko-prizrenski i kosovskometohijski Teodosije osve{tao je u nasequ 9. juna temeqe novog hrama posve}enom prazniku Prenosa mo{tiju Svetog Stefana De~anskog. - Radovi teku prema planu i vremenske prilike su jo{ uvek dobre. U nasequ je zav{eno 100 ku}a koje su spremne da prime prve stanare, - kaè Petrovi} Sun~ana dolina’’ je moderno naseqe ’’ sa svim prate}im sadràjima i dobro povezano putnom asfaltnom mreòm. Radovi su malo kasnili zbog taksi koje je Pri{tina uvela na srpsku robu kao i pojave pandemije korona virusa po~etkom ove godine.

Sun~ana dolina” je veliko urbano naseqe, pogled sa zapada ”

z Moderno naseqe za vi{e od 300 porodica z Oko 80 odsto radova zavr{eno u nasequ z Trenutno se radovi izvode na dvospratnim zgradama, de~jem obdani{tu, crkvi, prikqu~cima za struju i drugu infrastrukturu z 100 ku}a spremno za useqewe z U nasequ }e biti i zdravstvena ambulanta, tr`ni centar i sportski sadr`aji Sun~ana dolina’’ ima}e 300 stanova za ’’ oko 1.200 - 1500 stanovnika. [ira lokacija velikog naseqa obuhvata 24,5 hektara, dok se samo naseqe prostire na 14,7 hektara. Veliki redovi stepenasto pore|anih ku}a, izme|u kojih je prostrana ulica, ve} sada pru`aju izgled moderne urbane sredine. U nasequ }e biti 21 objekat sa po ~etiri stana sa 80 m2 ili 100 m2, i to ukupno

POVODOM 1000 DANA OD UBISTVA OLIVERA IVANOVI]A

Za Olivera 1.000 sve}a Paqewem 1.000 sve}a, u ponedeqak, 12. oktobra u 18 sati, u Kosovskoj Mitrovici, obeleèno 1.000 dana od ubistva srpskog politi~ara Olivera Ivanovi}a. Okupilo se oko 200 gra|ana Kosovske Mitrovice me|u kojima su bili Mom~ilo Trajkovi} i Rada Trajkovi} iz Gra~anice. Okupqawe je organizovano ispred sedi{ta stranke gde je stradao, u ulici Sutjeska u Kosovskoj Mitrovici. Lider Gra|anske inicijative SDP Oliver Ivanovi} ubijen je 16. januara 2018. godine ispred sedi{ta svoje stranke u Kosovskoj Mitrovici. U procesu koji se vodi pred kosovskim Specijalnim sudom, optuèni su Marko Ro{i}, Nedeqko Spasojevi}, Silvana Arsovi}, @arko Jovanovi}, Dragi{a Markovi}, Rade Basara. Kao vo|e kriminalne grupe optuèni su Milan Radoi~i} i Zvonko Veselinovi}.

Rado{ Petrovi}

Dovoqno kvadrata za svaku porodicu

84 stana. Zatim, 12 objekata sa po dva stana od 80 m2 ili 100 m2, ukupno 24 stana. U nasequ }e biti 47 objekata, ku}a sa jednim stanom od 80 m2 ili 100 m2, zatim 70 objekata, ku}a sa jednim stanom od 60 m2. - Procena u broju ku}a u nasewu Sun~ana dolina ura|ena je na osnovu podataka iz dosada{we selekcije povratnika, jer su prioritet najugro`enije poro-

Dnevni centar Podr`i me ”- 9. januar” u Kosovskoj Mitrovici

HUMANI GEST VLADE REPUBLIKE SRPSKE ZA DNEVNI CENTAR PODR@I ME’’ ’’ U KOSOVSKOJ MITROVICI

Obezbedili 10.000 KM Na molbu Odbora Republike Srpske za pomo} Kosovu i Metohiji, Vlada iz Bawaluke donira}e 10.000 KM za izgradwu dnevnog centra Po’’ dr`i me - 9. januar“ u Kosovskoj Mitrovici za decu i mlade sa pote{ko}ama u razvoju na Kosovu i Metohiji. Ovom donacijom iznos koji nedostaje za zavr{etak centra, smawen je na 65 000 evra. U toku je humanitarna akcija, do 31.oktobta, putem broja 1412 Telekoma Srpske i akcija preko osnovnih i sredwih {kola Obraduj’’ mo va{e vr{wake na Kosovu i Metohiji’’ ~iji su u~enici iz nekoliko {kola Srpske ve} uplatili donacije, a ova akcija traje do kraja 2020.godine. - Hvala svima koji su pomogli svojim donacijama. Pozivam sve da u okviru svojih mogu}nosti pomognu a svako ko `eli da pomogne ovom centru pozove 1412 do kraja oktobra, - apeluje predsednik Obora Republike Srpske za pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji Milorad Arlov.

dice sa vi{e dece, a prose~an stan po tome treba da zauzimaju roditeqi sa troje potomaka, - kaù u Kancelariji za Kosovo i Metohiju. U Suna~anoj dolini’’ }e biti : de~ja ’’ ustanova povr{ine 1,136 m2, objekat za dru{tvene aktivnosti od 600 m2, uslu`no - tr`ni centar od 600 m2, zdravstvena ambulanta od 185 m2, sportski sadràji sa sva~ionicom od 200 m2. U okviru naseqa bi}e izgra|eni i tereni za male sportove. Ukupna kvadratura novoizgra|enih stanova, ku}a i drugih prate}ih sadràja dru{tvenog standarda iznosi}e vi{e od 18.000 m2. Kako je predvi|eno u nasequ }e ìveti vi{e od 1200 stanovnika. Svaka porodica }e, kako je planirano, dobiti i jedno radno mesto u ciqu odrìvog povratka. Predlog povratka u novo naseqe ponu|en je interno raseqenima koji ìve u kolektivnim centrima ili u neadekvatnim uslovima u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori ali i na Kosovu i Metohiji. Predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju projekt Sun~ane doline’’ prvi ’’ put su predstavili na skupu OEBS - a u Var{avi 28. septembra 2015. godine. Kako se o~ekuje Sun~ana dolina’’ }e ’’ prve stanare dobiti do nove godine.

POSLE IMENOVAWA MARKA \URI]A ZA AMBASADORA SRBIJE U VA[INGTONU

Petkovi} preuzeo du`nost direktora Kancelarije za KiM Nakon {to je doskora{wi direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko \uri}, imenovan za ambasadora Srbije u Va{ingtonu, u opro{tajnom govoru ispred ove institucije, on je najavio da }e Kancelariju za KiM nastaviti da vodi wegov dosada{wi pomo}nik Petar Petkovi}. Petar Petkovi} je preuzeo funkciju nakon {to ga je 8. oktobra imenovala vlada. Funkciju pomo}nika direktora Kancelarije za KiM obavqao je od 2016. godine. Petkovi} preuzeo ulogu direktora Kancelarije za KiM

Petkovi} je diplomirao 2006. godine na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, a master i doktorske studije zavr{io je na Fakultetu politi~kih nauka Univerziteta u Beogradu. Diplomatsku akademiju Ministarstva spoqnih poslova zavr{io je 2007. godine. Zaposlen je u Institutu za me|unarodnu politiku i privredu u Beogradu od 2007. godine, sa zvawem nau~nog saradnika, gde mu je status u mirovawu. Petkovi} je ~lan glavnog odbora SNS od 2017. godine. Pre anga`mana u SNS, Petkovi} je bio poslanik DSS od 2012. do 2014. godine, dok je funkciju savetnika u kabinetu premijera obavqao od 2007. do 2008. godine. Dok je bio u DSS Petkovi} se o{tro zalagao protiv Briselskog sporazuma, a kritikovao je i srpski Ustavni sud koji se proglasio nenadle`nim za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma. O{tro se protivio i lokalnim izborima koji su novembra 2013. na severu po prvi put raspisani u kosovskom sistemu. Tada je ocenio da su ti izbori obmana koja predstavqa ga{ewe srpskih institucija.

SRBI IZ HRVATSKE

Mladi Srbi iz Zagreba o~istili crkve na Baniji i Kordunu

Radne akcije u slabije razvijenim podru~jima Republike Hrvatske ~esta su aktivnost Omladinske mreè Srba u Hrvatskoj koja ima sedi{te u Zagrebu. Obnovqena su mnoga zapu{teada na mesta u Dalmaciji, Lici, Baniji, Kordunu i Slavoniji. n po ^lanovi ove organizacije slosa i zabodno vreme nakon poslovnih obaveza ~esto koriste kako bi po~istili e~jaobjekte u slabije razvijenim mestima nat zaseqenim srpskom populacijom. `no Subota je iskori{}ena kako bi se po~istio am-prostor unutar i van dve crkve istoga imena. Jei sadan deo ekipe Omladinske mreè boravio je u peeqatriwskom selu Jo{avici na Baniji, dok je drugi deo ove.posetio korduna{ko selo Veliku Crkvinu na Kornihdunu. àja Prva radna akcija ~i{}ewa crkve u Jo{avici e ododràna je pre vi{e od dve godine, a sada je odràno u }e jo{ jedno ~i{}ewe hrama. aka ti i – Veliku radnu akciju oko hrama Svetog Georgija po-u Jo{avici radili smo jo{ 4. avgusta 2018. godine. Ova je crkva je na isti datum 1995. godine pogo|ena onu-granatom pa smo kao vreme odràvawa radne akcije ko-odabrali godi{wicu tog wenog stradawa. Zajedno sa nimparohom petriwskim Sa{om Umi}evi}em o~istili orismo i sredili okolinu crkve i wenu unutra{wost.

Nakon radne akcije, paroh Umi}evi} u tom hramu na dan Svetog Georgija odràva liturgiju. Uz tu akciju, sa istim parohom odradili smo jo{ nekoliko u wegovoj parohiji. U svim o~i{}enim hramovima u wegovoj parohiji, on je kasnije po~eo da odràva sluèwa. To i jeste ciq na{ih akcija, da se posle wih ne{to pokrene i doga|a – pri~a ~lanica radnog tima Omladinske mreè Srba u Hrvatskoj Jelena Nestorovi}. Inicijativa za novu radnu akciju u ovom selu krenula je od lokalnog stanovni{tva koji su zajedno sa parohom Sa{om Umi}evi}em i organizatori ove aktivnosti. Neki od me{tana su i ~lanovi Omladinske mreè Srba u Hrvatskoj koja je u~estvovala u finansijskim tro{kovima ~i{}ewa. S. G.

vo i rvi a u

’ }e

vo i {invio {wi

Pomen za 243 srpska civila ubijena 1942. godine u selu Kukuwevac

bra e za

ogu rije KiM

^etvrtak15. 8. oktobar 2020. 11 ^etvrtak

Ve}e srpske nacionalne mawine Lipika, Mesni odbor Kukuwevac i UABA Lipik-Pakrac odràli komemorativni skup za `rtve usta{kog terora iz oktobra 1942. godine. Komemoracija i pomen za 243 srpska civila, koje su 11. oktobra 1942. godine u selu Kukuwevac pobile usta{ke vlasti odràna je u nedequ, 11. oktobra. U~esnici komemoracije i pomena okupili su se ispred sru{ene crkve i u koloni se uputili na mesto tog stra{nog gos-zlo~ina. Delegacije su poloìle vence na obnovqeno postoqe sa e naimenima i prezimenima svih stradalnika, wih ukupno 667. plo- Vence su poloìle delegacije Poè{ko-slavonske ùpanije, o jeGrada Lipika, Mesnog odbora Kukuwevac, VSNM-a Lipik, VSNM-a Poè{ko slavonske ùpanije, Srpskog narodnog ve}a, VSNM-a Vieduroviti~ko-podravske ùpanije, UABA Poèga, UABA Pakrac-Lipik e mui SDSS-a. Prigodne recitacije izveli su predstavnici UABA Pakrac-Lipik i UABA Poèga, a pomen `rtvama sluìo je episkop pakra~ko-sla012.vonski Jovan sa sve{tenstvom. era Stravi~an zlo~in usta{kih vlasti prema srpskom stanovni{tvu u Kukuwevcu nedaleko od Lipika izvr{en je pre 78 godina. Toga selpro-dana ìvot je izgubilo 243 civila koje su usta{ke vlasti doterale uma.pred tamo{wu crkvu, a zatim ih sprovele do obli`weg jarka gde su 013.ih pobili. oce- U selu Kukuwevac tokom Drugog svetskog rata stradalo je 667 ciin-vila. U samom selu ubijeno je 243 dok su ostali nesre}nici pobijeni u logorima Jadovno, Jasenovac, Sisak i Stara Gradi{ka. R. N.

PUPOVAC O HAP[EWIMA:

„Izra`avamo sumwu u objektivnost i nepristrasnost“

Policija je podnela dve kaznene prijave dràvnom tuìla{tvu u Osijeku zbog sumwe da su dvojica Negoslav~ana 20. novembra 1991. godine na Ov~ari grubo fizi~ki zlostavqali ve}i broj osoba, zarobqenika iz vukovarske bolnice. Tim povodom su u Negoslavcima ispred zgrade Op{tine konferenciju za medije odràli saborski zastupnici Milorad Pupovac i Dragana Jeckov koja je i sama iz ovog mesta. – Dobrodo{li u Negoslavce, selo koje bi trebalo biti poznato po svojem infrastrukturnom napretku, naprednim demografskim merama, po razvijenoj poqoprivredi i mlekarstvu, me|utim poznato je samo po ovim posledwim doga|ajima koji ga kao takvog stigmatizuju – rekla je Jeckov i dodala su se svi uhap{eni do sada redovno odazivali na sve pozive istra`nih organa te na kraju pozvala institucije da nastave istragu o nestancima i ubistvima Srba u Vukovaru. Milorad Pupovac je rekao da se trenutno ponavqa sve ono {to je vi|eno nekoliko puta u proteklim godinama. – Kreira se lokalno i nacionalno javno mwewe da su qudi unapred krivi i da se formira mi{qewe da Srbi ne mogu biti nevini, mi s pravom izraàvamo sumwu u objektivnost i nepristrasnost zato {to je re~ o qudima koji nisu beàli od pravde.

Po~ela berba gro`|a u dalmatinskim vinogradima Jesen u Dalmaciji ra~una se dolaskom berbe gro`|a. Na jednom od najve}ih zasada vinograda, u mestu Vrbnik kod Knina, berba je uveliko po~ela. Berba gro`|a u Dalmaciji oduvek je bila vaàn doga|aj. Kako kaù vinari, vreme je to kada se nakon celogodi{weg rada i brige, te oslu{kivawa prirode, ubiru plodovi i nastavqa put do kvalitetnog vina. Sun~ani dani i toplo vreme posledwih dana septembra, idealni su za berbu gotovo svih sorti gro`|a. Iako vremenski uslovi tokom su{nog leta nisu sasvim pogodovali ni gro`|u ni vinovoj lozi, vinogradi u „Vrbni~kom selu“, jednom od najve}ih u [ibensko-kninskoj ùpaniji, uz puno rada i ulagawa, ipak obe}avaju dobar rod i kvalitetno doma}e vino. – Nakon nekoliko ki{nih i obla~nih dana, kona~no smo do~ekali pravo vreme za berbu. Trenutno beremo merlot i o~ekujemo da }emo, ove godine, berbu zavr{iti sa nekih dvadeset i sedam tona gro`|a. Ovogodi{wi urod je ba{ onakav kakav treba biti, gro`|e je zrelo, zdravo i sa visokim udelom {e}era, onakvo kakvo nama treba za proizvodwu vrhunskog vina. Pre samog po~etka berbe odradili smo neophodnu analizu na mawoj koli~ini gro`|a, izmerili smo slador i kiseline za svaku sortu posebno, i tek nakon toga odredili vreme kada }e se koja sorta brati – kaè voditeqka zadruge „Vrbni~ko selo“ An|elka Amanovi}-Milinovi}. M. T.

12 ^etvrtak 15. oktobar 2020. 8. oktobar 2020. ^etvrtak 15. oktobar 2020.

DRU[TVO DRU[TVO

ZA 685 GODINA OD ZAVR[ETKA MANASTIRA VISOKI DE^ANI PRAG ULAZA IZLIZAN ZA 28 MILIMETARA

U de~anskom pragu ispisana istorija Prag ulaza u manastir Visoki De~ani izlizan 28 milimetara od zavr{etka manastira 1335. godine

Manastir Visoki De~ani od aprila 2004. godine na listi Svetske kulturne ba{tine

Za toliku duìnu se izlizao prag preko koga se ulazi u svetiwu koja je zavr{ena 1335. godine Toliko je znamenitosti manastira Visoki De~ani da nijedan posetilac u jednom danu ne moè sve to zabeleìti i upamtiti. Velelepna gra|evina koja se uzdiè do 32 metra visine i gra|ena posebnim kamenom do~arava sliku kao da je pre neku godinu gra|ena. Manastir Visoki De~ani osnovao je srpski kraq Stefan III 1327. godine. Svih sedam vekova wegove istorije, ravno 685 od wegove gradwe, uo~qivo je na izlizanom mermernom stepeni{tu, pragu, severnog ulaza u crkvu, koje su strpqivo isklesala stopala monaha i hiqade i hiqade vernika ali i turista iz ~itavog sveta, wima se neprekidno pewu}i na putu ka slu`bi i obilasku svetiwe koju je zapo~eo Stefan De~anski a zavr{io wegov sin car Du{an. Ove godine, kako je izmerilo bratstvo manastira, u{ta smo se uverili, stepmi{te ulaza u manastir, prag, izlizan je ravno 28 milimetara, pribli`no tri santimetra. Tolika je duboka srpska istorija ba{ u De~anima. Svakodnevni

ulazi monaha, vernika i drugih posetioca pojeli’’ su mermerni prag i tako ispi’’ jedinstvenu istoriju, srpsku, na tasali ko vidqivom mestu. „Zahvalan Bogu za sva dobra, koja mi je podario, pokre}em izgradwu doma moga svevi{weg Gospoda, koji }e, po{to bude igra|en, biti ukra{en u svoj svojoj unutra{woj i sloqa{woj lepoti“. Tim re~ima po~iwe manastirska osniva~ka poveqa svetog kraqa Stefana Uro{a III Nemawe. Izgradwa crkve okon~ana je 1335. godine za samo osam godina. Me}utim, trebalo je da pro|e jo{ petnaest godina da bi weni zidovi bili ukra{eni ogromnim freskama na ~ijem su se oslikavawu smewivali monasi ~ija imena nisu zabele`ena. Me|u nebrojanim blagom i ~udima, koje sadr`i naos crkve, tri su stvari od izuzetne va`nosti za srpski identitet. Prva je relikvijar svetog kraqa Stefana De~anskog, koji se nalazi pri ju`nom delu ikonostasa. Mo{ti su naj~e{}e prekrivene. U unutra{wosti relikvija-

ra po~iva neo{te}eno telo suverena. Wegovi zemni ostaci mirom miri{u. Na grudima mu po~iva desna ruka, izlo`ena na obo`avawe vernika. Druga je veli~anstveni horos (bronzani sve}wak), poklon cara Du{ana manastiru De~ani, koji je 1392. godine dala obnoviti i dodatno ukrasiti kwegiwa Milica tako {to je u wega ugra|eno i oru`je vitezova plemi}a, koji su se uz kneza Lazara borili u bici na Kosovu poqu 28. juna 1389. godine. Tre}i predmet od izuzetne va`nosti za srpski identitet jeste ogroman krst, koji se nalazi na severnoj strani naosa, i koji se naziva jo{ i Nestorov krst. Napravqen je drugom polovinom XVI veka. Na kracima krsta izrezbarena je molitva na crkvenoslovenskom jeziku za spas prastarog srpskog manastira od kuge, koja je u to vreme harala u Pe}i. Jedino jo{ manastir Visoki Da~ani i danas ~uvaju vojnici italijanskog Kfora dok ostale srpske svetiwe, i druge spomenike, 24 wih, obezbe|uje kosovska policija.

M n k

Manastir Visoke De~ane i daqe ~uvaju italijanski voojnici Kfora

KTITORI KRAQ STEFAN I CAR DU[AN

Iako u {iroj javnosti preovladava mi{qewe da su Manastir Visoki De~ani zadu`bina iskqu~ivo kraqa Stefana De~anskog, to nije ta~no. Taj manastir je po~eo da zida kraq Stefan Uro{ III 1327, a nakon Stefanove smrti 1331. gradwa je nastavqena pod wegovim sinom Du{anom i De~ani su zavr{eni 1335. godine. Da su obojica kraqeva bili ktitori Visokih De~ana svedo~i i wihova zajedni~ka freska na ju`nom zidu paraklisa Svetog Nikole u Crkvi Hrista Pantokratora, koja je naslikana oko 1343. godine. Zanimqivo je da to nije jedina predstava Stefana De~anskog sa svojom zadu`binom na zidovima Crkve Hrista Pantokratora. U naosu te crkve kraq Stefan je na fresci naslikanoj tako|e oko 1343. godine predstavqen sam sa svojom zadu`binom. Ina~e, kraq Stefan je u manastiru oslikan ~etiri puta, a sin mu, car Du{an, pet puta.

N pad spec Ve{ sebn dob J vrsn lik

FILIP MILADINOVI] IZ KOSOVSKE MITROVICE USPE[AN KO[ARKA[KI TRENER U RUSIJI

Sa juniorima Zenita na krovu Rusije Filip Miladinovi}

z Sankt Peterburg je ne{to najlep{e od Rusije z To je kao da ste u bajci z To je neverovatna kultura u gradu, srda~nost i qubaznost na svakom mestu - ka`e Miladinovi} Ro|en u Kosovskoj Mitrovici 1980. godine Filip Miladinovi} je zavr{io fakultet za sport i fizi~ku kulturu a time stekao uslov za licencu ko{arkaskog trenera, tako je i po~eo poziv ko{arka{kog trenera posle zavr{eke igra~ke karijere u KK Trep~a’’. ’’ - Kad sam zavr{io igra~ku karijeru, posle operacije noge, zajedno sa ocem, koji je tako|e ko{arka{ki trener, obilazio sam ko{arka{ke seminare. Od oca sam i zavoleo sve to. U Trep~i’’ sam po~eo da radim 2008. godine sa ’’ seniorima, pa sa juniorima, kadetima. Iz godine u godinu sam mewao selekcije a 2007. sam po~eo da radim na ko{arka{kom kampu Alek’’ sandar Nikoli}’’ na Zlatiboru kao trener. To je najboqi i najstariji ko{arka{ki kamp u Evropi. Ove godine obele`ava 45 godina rada. Taj kamp mi je i najvi{e pomogao da budem ovde gde sam sada, trener juniora KK Zenit’’ iz San’’ kt Peterburga, - pri~a o po~ecima trenerske karijere Filip Miladinovi}. U porodici Miladinovi} ko{arka se prenosila sa kolena na koleno, a Filip je kao svoje uzore od malih nogu imao oca Dragoslava koji je, kao igra~ Trep~e bio dva puta najboqi

vio kupu iznena|en, po~ev od qudi u klubu ali i u “ gradu. A Sankt Peterburg je ne{to najlep-staj {e od Rusije. To je kao da ste u bajci. To jemes neverovatna kultura u gradu, srda~nost iluk qubaznost na svakom mestu. Eto, ja za svelogr vreme tamo nisam ~uo sirenu automobilalogr u gradu. Samo imam divne trenutke, savel svim qudima po~ev od kluba gde imam sve sve uslove za rad. Filip kaè da je i{ao na utakmice FKse d Zenit’’ gde igra Branislav Ivanovi} ali[um ’’ da se li~no nisu upoznali. Za wega kaèniti da je legenda u gradu. - Qudi ga mnogo vo-stor le, on ima mnogo bilborda i murala u gradu. On je tamo stvarno ikona i ba{ ga vole, - govori Filip O ambicijama, Miladinovi} kaè da Miladinovi} sa {ampionskom ekipom juniora KK Zenit” }e i ove godine poku{ati da osvoje titu” lu mada je, navodi, nekoliko igra~a ve} strelac tada{we Jugoslavije, a zavidan uspeh trenira za prvi tim i da su doveli devet novih postigao je i Filipov stariji brat Dragoqub. igra~a. Rade}i u kampu na Zlatiboru Miladinovi} je Mladi ko{arka{ki trener prati ko{arku i stekao puno prijateqa menaxera i trenera koji u gradu na Ibru gde je zapo~iwao svoje prve kosu mu pomogli. rake u ko{arci. - Dosta je mladih iz Mitrovice - Jedan od menaxera me pitao, kad je video oti{lo u Italiji, Sloveniju gde su ih uzeli klukako radim individualno sa igra~ima, da li bi bovi, sre}an bih bio da od wih neko napravi lehteo da radim kao trener sa reprezentativkama pu karijeru. Mitrovica i Zve~an su bili uvek Rusije. Rekao sam, kako da ne. Eto, prilike za rasadnici talenata u ko{arci i ne samo u kojedno iskustvo vi{e. To je bilo 2012. godine. I {arci. tako sam radio na Zlatiboru, Novom Sadu do - Video sam dosta u Evropi u kampovima kako 2016/ 17 sezone a onda sam dobio poziv od Spa- se trenira sa mladima ali mogu da kaèm da rtaka iz Sankt Peterburga na koji sam pristao smo mi u Srbiji najmudriji narod za ovaj sport. ali je odmah usledio i poziv iz KK Zenit’’ gde Da nije to tako ne bi mi u ko{arci imali toli’’ je bila boqa ponuda gde sam do{ao - govori Mi- ko medaqa, prvih mesta na svim tim prvenladinovi}. stvima, Olimpijadama. Meni je li~no najomiqeU Zenitu Filip radi sa ekipom juniora, se- niji trener Svetislav Pe{i}. Imao sam sre}u lekcijom ispod 19 godina. - Dve godine sam ve} da budem nekoliko puta kod wega gde uvek imasa wima. Pro{le godine smo postali {ampioni te {ta da nau~ite i ~ujete. Tu je i Du{ko Vujo{eRusije u ovoj selekciji. Imali smo sve pobede a vi} od koga se u~i mnogo toga i koji daje toliko vi{e od 10 utakmica smo pobedili sa 20 ko{e- o~inskih saveta, - govori Filip o trenerskim va razlike. To je prva titula koja je stigla u San- uzorima. kt Peterburg . A o tome kako je prihva}en u Sankt PeterburTekst i fotografije: gu Miladinovi} pri~a: - Mogu da kaèm da sam Zoran Vla{kovi}

LEPA SRBIJA

^etvrtak ^etvrtak15. 8. oktobar 2020. 13

NAHRANI PREKO 1000 QUDI:

Milun je napravio najve}i lonac za kuvawe kupusa na svetu!

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pruàwem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pruìti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu ìvota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

Nema te proslave, niti veseqa u zapadnoj Srbiji koje mo`e pro}i bez ~uvenog specijaliteta zvanog svadbarski kupus. Ve{ti kulinarski majstori kuvaju ga u posebnom zemqanom loncu, jer samo u wemu dobija poseban ukus i miris. Jedan me{tanin sela Mr~ajevci, svojevrsne prestonice ovog gastronomskog delikatesa, oti{ao je korak daqe i napra-

vio najve}i lonac za kuvawe svadbarskog kupusa na ~itavom svetu. “On je zapremine od 560 litara, u wega staje 350 kilograma kupusa, 110 kilograma mesa i dodaje se oko 50 kilograma crnog luka, 15 masti, osam {argarepe i dva kilograma belog luka i dodaje se i pet kilograma raznih za~ina. Sve se to u ovaj veliki lonac re|a red po red, a onda sve zajedno kr~ka oko deset sati. Tako se dobija pravi svadbarski kupus iz srca [umadije. Iz ovog lonca mo`e se nahraniti sigurno preko 1,000 qudi”, ka`e majstor Milun To{i}.

Wegov lonac prave iskusni i nadaleko ~uvani grna~ari iz Zlakuse. Materijal koji koriste su glina i kalcit, mineral koji se nalazi u poè{kom selu Rupeqevo i upravo zbog toga kupus nigde nije tako so~an, kao u ovom loncu. “Lonac ima greja~ unutra, a oko wega bude zapaqeno ukupno 12 vatri. Teàk je vi{e od 200 kilograma i jo{ furuna, koja uvek ide uz wega, teì tako|e oko 200 i ni{ta se tu ne moè postaviti bez ~ekrka, a dobro druèwe je tada uvek zagarantovano. Kuvawe hrane i degustirawe sa porodicom i prijateqima nikad ne bi trebalo da iza|e iz mode, to je ne{to najlep{e {to moète doìveti. Dok sam bio mla|i de{avalo se da ja napravim kupus u Mr~ajevcima, sednem u auto i odem na Romaniju, kad stignem kupus jo{ vru} a doma}ini me do~akali sa bravetinom”, prise}a se Milun. Sa izumom najve}eg lonca za kuvawe kupusa ipak nije kraj, jer je ovaj majstor iz Mr~ajevaca osmislio i pokretnu vi{enamensku furunu za kuvawe hrane i za to je 2005. godine dobio srebrnu medaqu na “Tesla festu” u Beogradu. Iako za{ao u devetu deceniju ìvota Milun se ne predaje i namerava da obori svoj sopstveni rekord, pa je plan da u narednom periodu napravi jo{ ve}i lonac i to zapremne 600 litara. R. N.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

Teodor fon Burg ponovo u Matemati~koj gimnaziji Nekada najboqi mladi matemati~ar na svetu ponovo je u{ao u u~ionice {kole koju je zavr{io pre nepunu deceniju. Ovog puta Teodor fon Burg je u ulozi profesora i wegovo ogromno znawe i iskustvo sa me|unarodnih takmi~ewa svakako }e dosta zna~iti sada{wim generacijama. Nekada{wi |ak ove {kole je {est puta u~estvovao na matemati~kim olimpijadama i svaki put se vratio sa medaqom. ^etiri puta je u Beograd doneo zlato, zbog ~ega je progla{en za najuspe{nijeg

takmi~ara Me|unarodne matemati~ke olimpijade svih vremena. Za sve {to je kao u~enik postigao mladi Fon Burg je dobio brojna priznawa od koji izudvajamo nagradu Sveti Sava i Povequ Matemati~kog instituta SANU. Wegova de~a~ka `eqa je bila da se posle studija matematike na Oksfordu vrati u Matemati~ku “ukoliko se za to steknu uslovi”. I, kao {to vidimo “uslovi su stekli” na zadovoqstvo u~enika, kolektiva i samog Teodora. M. T.

21 uuu U vreme velikog po`ara 1997. godine:

Gori JDP, a Tale pita: Da li je u bifeu stradala ona kwiga dugovawa Glumac Branko Cveji} svojevremeno se prisetio anegdote – jo{ jedne u nizu – o legendi glumi{ta Josifu Tati} u, poznatijem kao Tale. Branko Cveji} je kao dugogodi{wi ~lan Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, jedno vreme i upravnik, bio u mati~noj ku}i i u najteìm trenucima – u vreme velikog poàra 1997. godine. “Pozori{te se upalilo u 7 ujutru. Samo se se}am da me je ]irilov zvao telefonom i rekao da gori, a zatim i moja èna koja je ve} bila na poslu. Ja izletim na balkon, gledam, ne mogu da verujem. Takore}i sam u pixami otr~ao

u pozori{te”, rekao je jednom prilikom Cveji} u emisiji kod Ivana Ivanovi}a. “Sad, naravno, pla~emo tu, katastrofa, vatrogasci, uàs… U jednom trenutku, dva-tri sata nakon po~etka poàra, iz pravca hotela ‘Park’ pojavquje se Josif Tati}. Ide polako i pita me: ‘Je li, dokle je dogurao poàr?’ Kako ‘dokle je dogurao?’, kaèm ja. ‘Pa, mislim, {ta je izgorelo unutra?’. ‘Pa’, kaèm, ‘izgorela je kompletna scena, ne vidi se sada. Pogledaj krov, nema ga vi{e. [to nije stradalo od

vatre, stradalo je od vode, od ga{ewa’. ‘Molim? Od ~ega?’, kaè Tati}. ‘Od vode’, kaèm. ‘Je li… da te pitam ne{to’, kaè Tale. ‘Da li je u bifeu stradala ona kwiga dugovawa?”. R. N. lll U slede}em broju: Kad su uhapsili Zdravka ôli}a zbog deviza

}

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

14 14

8. oktobar ^etvrtak 15. oktobar2020. 2020.

Kaqewe Ane Brnabi} AUSTRALIJA

Buxetske hipoteze i pretpostavke Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Ovogodi{wi federalni buxet finansijske 2020/21 obelodawen je pola godine kasnije nego {to je to uobi~ajeno zbog aktuelne pandemije. Vreme dono{ewa buxeta uvek je bio vrlo vaàn momenat u ekonomskoj politici svake federalne vlade u pro{losti. Logi~no je bilo da tako bude i ove ali pa`wa javnosti oti{la je u drugu stranu jer se sada naàlost bavimo drugim mnogo va`nijim stvarima. Dok gra|ani Viktorije bukvalno i o~ajni~ki poku{avaju da do|u do vazduha i izbore se sa represijama koje im se name}u gra|ani ostatka Australije su jo{ u ~udu isapitaju senameru de{avani sada fesobomsei{ta nema je deracijom. se pitawe ostavqa, niName}e da je poklawa a ni da je deli. koliko je federalni buxet uoI vaàn sa takvim bagaòmkad „nesrep{te u situaciji nam }ne politi~ke princeze“ i presudbinu kroje lokalni mo}nici? dsednikovog fikusajekoji narod, Naravno, ekonomija ve}im dea i jo{ dobar ~lanstva SNS-a lom uvekdeo u rukama federaciba{ miri{e, Anaporeza se na{la je jer isene sav novac od prvou vrtlogu najnovije politi~ke kamsliva u kasu Kanbere pa se onda pawe u kojoj moè pro}i samo kao daqe raspodequje po dràvama. bosa po trwu koje ni~e na dnu koTa bitna ~iwenica jo{ federarita isu{enih staroplaninskih ciju reka.odràva u ìvotu i daje joj za pravo da se tako weni izgleda, zvani~nici Ana, iako ne ne uzbu|uju mnogo oko cele pri~e akumulira politi~ki kapital za upredstoje}e vezi sa prinudnim izbore -zatvarawem da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na nadràvnih granica. Premijerka predwa~koj Anastasija izbornoj listi da Kvinslenda Pala{juk i Premijer Zapadne Australi-

je Mark Mek Gouvan otvoreno se i odlu~no protive otvarawu dràvnih granica pod izgovorom eliminacije virusa u uslovima pandemije. Ali gle ~uda, wima je otvarawe granica u redu ali samo posle izbora jer ne èle da u slu~aju porasta broja slu~ajeva zaraènih eventualno izguprivu~e glasa~e. Ona, zapravo, be koji glas. Po{to su dràvni odra|uje darovani i ve} potroizbori u Kvinslendu ok{eni mandat. I ako ga,krajem kojim slutobra }e ili blokada eventu~ajem, onda zadrì dobije neku drugutrajati va`nu funkciju, to sigurno alno do novembra dok }e ne}e bitiAustralija na osnovu podr{ke koZapadna ostati izoju }e sama ve} opet lovana od zavrediti, ostatka Australije milo{}u onog koji kampawu odrasve do wihovih izbora u aprilu |uje za oboje, celu 2021. Jasno je daodnosno su ovde uza pitawu stranku. Wu ne bira narod, ogoqeni politi~ki interesinego i na Vu~i}. to smo se skoro navikli. Mo`da I da rezultat napredwaka na je sve izgledalo i ne tako zavisi dramapredstoje}im izborima ti~no dok se taj problem graniod wenog anga`mana i doprinoca i pare u samom buxetu. sa,nije uzeopojavio bih lepe na kladioOno federalna vlada uranici,{to a je\ilas i kompanija bi dila saodustali ve{ta~kim i nasilnim odavno od bojkota. zatvarawem wenih spoqnih graRanko Pivqanin nica vratilo joj se kao bumerang

a, i

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih oboàvalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki daveì koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti. Te gde su nestale na{e reke? Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom. Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, unutar wenih dràvnih granica. dok je smi{qala kakav-takav odTako smo nakon progla{ewa govor krpeqima. Da je ovo pankondemije dobili novu pa Australiju ferencija za {tampu da se naizolovanu od ostatka sveta ali i Australiju izolovanu od same sebe. Zato je ovogodi{wi federalni buxet pun hipoteza i pretpostavki ili kako na{ narod ~esto voli da kaè: {ta }e biti ako bude...? Novi federalni finansijski prora~un bukvalnokoje Planinski masiv Stolovi baziran na pretpostavkama da ji se sa ju`ne strane izdiè po}e me|usobne granice izme|u ~lavi{e Kraqeva, manastira @i~e, nica federacije kona~no Mataru{ke Bawe, biti sredwovekovotvorene do Boì}a 2020. klidok nog grada Magli~a i Ibarske je datum za Zapadnu Australiju sure, od minulog vikenda prepoznatqiv jo{ jednoj nesvakipomerenjezapo april 2021. Ako se to da{woj ipak neatrakciji desi, {to- pravoslavnom je vrlo izvekrstu ~ak 33 metara!onda sno u visokom uslovima pandemije, Ovo monumentalno znamewe jednostavno predloèni buxet kao simbol zemaqne vaì. IakoHristovih u buxetu nema jasne alternative za te sumwive pretpostavke oti{lo se i korak daqe pa se kao vaàn momenat u celoj pri~i uzima hipoteza da }e vakcina protiv koronavirusa biti dostupna najkasnije u drugoj polovini 2021. Naravno, jasno je da }e nekakvih vakcina biti ali da li }e one funkcionisati to niko ìvi ne moè znati. No, federalna vlada kao da zna da }e ve} prva vakcina koja jo{ nije izmi{qena biti uspe{na {to }e gra|anima Australije kona~no omogu}iti da iza|u iz zemqe do kraja 2021. godine. Iako brojni svetski epidemiolozi i eko-

qutim i odem, ali gde da beìm pred narodom? [ta }e re}i predsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da kaè ono wegovo „Gde beìiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zasluì blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i doìvela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe. Bio je to pad iz matriksa nanomski analiti~ari stalno popredwa~ke idealizovane slike navqaju da usa virusom moramo stvarnosti ponor surove realìvetibez i da je to neka nova svetnosti dirigovanih pitawa i ska realnost, federalnu vladu kao da to ne zanima i da oni uporno ~ekaju da se probudimo u nekom novom svetu gde }e pandemija samo ostati u uxbenicima istorije. Logi~no je pitati Prvog ministra Skota Morisona, {ta ako efektivne ne bude skih godina i vakcine svojevrsni znak do kraja 2021? Ho}emo li onda i prepoznavawa „pravoslavne teslede}i buxet zasnovati na noritorije“ postavqen je na Usovivoj pretpostavci }e planine, vakcine ci, najvi{em vrhudaove mo`da biti do kraja 2022? na nadmorskoj visini od 1.375 Dok seInicijator nova pitawa i brojne metara. i nosilac ovog projekta ~ija dve je ideja nastasumwe samo niù nepobitne la jo{ 2007. godinebuxeta je Planinar~iwenice iz novog su jasne sko-sportsko ka dan a to sudru{tvo buxetski„Gvozdac“ deficit iz Kraqeva, a finasiran je isi javni dug. Predvi|eni deficit kqu~ivo donacijama dobrodo kraja ove godine bi}ei najmawe 213 biliona dolara {to je dva i po puta vi{e nego finansijske 2019/20 godine. Naravno, samo pod uslovom da se lokalni mo}nici smiluju i nakon tamo{wih izbora otvore dràvne granice do licitiranih rokova. Ako se to ne desi onda }e i predvi|eni deficit biti jo{ ve}i. Sli~na je situacija i sa javnim dugom federacije gde je prora~un baziran na ~iwenici da }e spoqne granice Australije biti zatvorene sve do pronalaska efikasne vakcine. Tako }e na{ javni dug do kraja ove godine dosti}i najmawe 703 biliona dolara a uskoro }e dug

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

ulep{anih istina, gde su joj neki qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili vre}u iz koje je zapahnuo opori vow korupcije, otima~ine i pohlepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora. I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike. Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da traì podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu. Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao èzlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda. Ona je na gotovo dobila i vlapre}i i magi~nuMe|utim, cifru odsajednog du i funkciju. funtriliona! za ipla}awe kcijom nijeSamo dobila vlast, jerkaje mataostala na osnovu tog duga ona kod onog koji Austraje seli lija }e godi{we izdvajati vi{e od 16 biliona dolara. Opet sve je ovo samo pretpostavka da }e efektivna vakcina protiv bolesti COVID-19 biti dostupna gra|anima Australije u toku slede}e godine. Ako se to ipak ne desi ondaprilozima }e i deficit i javni voqnim pojedinaca, dug biti mnogo ve}i preduze}a ili u prevoinstitucija, javnih i du nekiz nam je onda bog na pomo}i! qudi dijaspore. te{ko zavisna -Australija Predstoji jenam da uradimo od svetske ekonomije i ona jediosvetqewe i neke mawe poslove no ure|ewu. tako i moè funkcionisati na O~ekujem da i to bude u kratkom roku. nije Nakaozavr{eno {to i na{a federacija kon toga usledi}e i osve}ewe krpravqena da ima tvrde unusta. Tadagranice. }emo mo}i kaèmo tra{we Bezda obzira na da smo uspe{no okon~ali ovaj tvrdoglavu politiku federalne zna~ajan, ni maloweni lak zvaprovlade preali iliikasnije jekat - kaè Milutin ni~nici suo~i}e se Vukosavqesa bolnim vi}, ~lan Odbora ~iwenicama. Da za li postavqawe èlimo da krsta na Stolovima. delimo sudbinu sveta i eventuNajvi{i vrhdeo Usovica planski alno budemo re{ewa proje izabran kako bi se ovaj krst, u blema na globalnom nivou ili zavisnosti od vremenskih pri}emo zabiti glavu u pesak i lika, video i sa okolnih plani~ekati u izolaciji sve dok ne na Jastrepca, Kopaonika i Ruosvanemo siroma{tvu i potdnika, pa u~ak i sa Prokletija. punom o~aju. Novi federalni On }e podse}ati naredne generabuxetdajasno pokazujeKraqeva da ako cije su utookolini ne otvorimo zemqu i nau~imosreda nastale srpske svetiwe, ìvimo sa virusom kao ostatak dwovekovni manastiri @i~a i sveta bi}emo sve Studenica, ali }esiroma{niji i svedo~iti io u sve ve}imvojnika dugovima! stradawu srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom @SasaJankovic28 svetskom ratu. R. N. sasajankovic28

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

ZAJEDNICA

^etvrtak15. 8. oktobar 2020. 15 ^etvrtak

Мира Ерцег и Весна Јарић Savannah, Марко и Валентина Шоштарић

Crkva Svetog Luke u Liverpulu

Свету тајну крштења Валентине обавио је о. Александар Милутиновић

SRE]NO TI KR[TEWE VALENTINA! Svetu tajnu kr{tewa Valentine [o{tari} obavio je o. Aleksandar Milutinovi}, pro{le nedeqe, u crkvi Svetog Luke u Liverpulu. Kumovi su bili Mira i Slavko Erceg. Kr{tewu je prisustvovala rodbina, kumovi i najbliì prijateqi mladih roditeqa Savannah i Marka [o{tari}a. Nakon kr{tewa veseqe je odràno u sali „Tri {e{ira“ u Denham Court. Goste je pozdravio kum Slavko, majka Savannah i baka Sneàna. Baka Sneàna je rekla: “Sretno ti kr{tewe Valentina tvoje. Voli du{o ime svoje. êdo na{e, ~edo milo, sre}no ti bilo. Nek te sre}a prati to ti èle deda, baba i otac i mati.” Za zabavni deo programa pobrinula se grupa Марко, Savannah, Валентина, tambura{a. Pomogli su im kum Slavko i baba Амарлиа и Леонардо Sneàna koji su uz wihovu pratwu otpevali Шоштарић са кумовима nekoliko pesama. Gosti su posluèni sa Миром и Славком Ерцег veoma dobro pripremqenom doma}om hranom i raznovrsnim pi}em i doma}im kola~ima. Снежана и Златко Шоштарић

Марко Шоштарић са фамилијом

Распевани кумови

Savannah се захваљује гостима

Тамбураши

^etvrtak ^etvrtak 8. 15.oktobar oktobar2020. 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

DA SE NE ZABORAVI: SE]AWE NA PALE BORCE ZA VREME PRVOG SVETS SVE^ANA CEREMONIJA OBELE@ENA U ANZAK PARKU RI^LANDS, BRIZBEJN FAZE 2 I 3A

Srbija i saveznici, u ~as Anzacima - sadwa cve}a i drve}a Сађење цвећа и дрвећа, Вајкол

Г-дин Стево Влаисављевић

Владис Кос и Стево Влаисављевић испред цркве Свети Никола Вајкол

6. oktobar 2020. je bio zna~ajan datum za srpske zajednice u Brizbejnu, po{to se odràla sve~ana ceremonija na prostoru Crkvene Op{tine u Vajkolu, ispred Srpske pravoslavne crkve ‘Sveti Nikola’. Razlog okupqawa je bio se}awe na pale borce i heroje iz Prvog svetskog rata. Snimili smo intervju sa podpredsednikom Srpske pravoslavne crkvene Op{tine ‘Sveti Nikola’, Vajkol, gospodinom Stevom Vlaisavqevi}em. Snimqeni materijal }e se ~uti na radiju 4EB a govori VIP gostiju na radiju 4ZZZ. Razgovarali smo o detaqima ove ceremonije kako bismo informisali na{e ~itaoce Srpskog Glasa o ovom sve~anom ~inu. Gospodin podpredsednik iz CO Sveti Nikola, Stevo Vlaisavqevi} je izjavio slede}e. SV: Na dan 6. oktobra 2020. smo organizovali i odvojili ovaj pomen za se}awe na ratne heroje Srbije, Anzaka i saveznike iz Prvog svetskog rata. Se}awe na na{e pale heroje iz rata se obi~no obeleàva u mesecu maju na dan Anzak parade. Me|utim, ove godine zbog ovakve ekstremne situacije, kao {to je globalna pandemija, pomerili smo datum za {est meseci kasnije. Stoga smo odredili 6. oktobar za sve~ano dràwe govora i odavawe po~asti palim borcima iz Prvog svetskog rata. Ova sve~ana ceremonija se odràla u Anzak Parku, u Ri~landsu kao deo faze projekta 2 i 3a. Po~ast je odana tako {to su svi pozvani VIP gosti zasadili drvo i cvet za ve~nu uspomenu na pale heroje koji su `rtvovali svoje ìvote za mir na zemqi. n Na sve~anosti ste imali (zbog KOVIDA i pridràvawa pravila) skromnu, ali veoma uticajnu grupu VIP gostiju. Moète li nam re}i iz kojih su sve zajednica do{li gosti za ovu specijalnu priliku? SV: Imali smo goste iz parlamenta i gradske op{tine. Bila nam je Xesika, ~lan parlamenta, sa Maunt Omanija, {to spada u na{u zonu gde se nalazi na{a Crkveno-{kolska op{tina ‘Sveti Nikola’ u Vajkolu. Kvinslendska primijerka Anastasija Palaèj je bila pozvana na ovu ceremoniju, ali po{to nije mogla da do|e poslala je svoju predstavnicu parlamenta Xesiku. Zatim su bili po~asni konzuli za Rusiju, Irina Bruk i za Gr~ku, Biko Atanasas. Bilo nam je izvanredno {to su nam do{li brat iz Gr~ke zajednice i sestra iz Ruske zajednice, oboje kao predstavnici svojih zemaqa. Sve~anost je bila posebna jer su nam se pridruìla i deca iz Forest Lejk osnovne {kole. êtvoro u~enika je do{lo zajedno sa direktorkom. Deca su izrecitovala ne{to u ime wihove {kole, kao se}awe na taj rat. Gosti su to srda~no prihvatili a bilo nam je veoma drago da su nam se i mladi u~enici pridruìli ovom ~inu sa|ewa cve}a i da su pripremili pojedina~no svoje govore. Zna~ajno je {to u ovoj zemqi deca u {kolama u~e o Anzaku i {to su ovom prilikom mogli da vide i ~uju ne{to iz na{ih prostora Srbije kao to je da je Srbija bila u ratu, da je imala veliki broj `rtava koje su poginule tokom Prvog svetskog rata, da je Gr~ka iza{la u susret na{oj vojsci i na{em narodu kada su se povla~ili preko Albanije 1915. godine i onda pre nego {to su do{li do Krfa, 6000 na{ih vojnika je bilo poloèno kod

Vido ostrva blizu Krfa. Tako|e smo se setili koliko je bila zna~ajna u tom ratu, kako niko nije imao toliko ` za vreme Prvog svetskog rata kao Rusija i Ruski narod – 3 miliona qudi. Tu su bili predstavnici iz drugih zaj kao iz Indije, po{to je i wihova zemqa imala `rtve ra su pripadali Engleskoj koloniji. Zatim nam je bio gost iz Ruske zajednice Dr Vladis K vodi Slavski festival. To je festival svih Slovena zbejnu, koji se odràva svake druge godine. Slede}i p kujemo Slav Fest sredinom 2021. Rusi su zapo~eli sa o zacijom Slav Fest-a 2017., i od tada se odràva svake godine. Od velikog je zna~aja da sve ostale zajednice s teritorija upoznaju na festivalu kulturu Slovena sa B skih prostora i iz isto~ne Evrope. Srpske zajednice iz gabe i Vajkola su ukqu~ene u Slav Fest, i u~estvoval sada sa folklorima i etno horovima. Va`no je da se uvek sa uzvi{enim po{tovawem se}amo predaka a i da narod u Australiji nau~i malo vi{e o i Srbije i o drugim zemqama koje su u~estvovale u veliko od 1914. - 1918. Tako|e je va`no za Australiju da znaju d ìve i u Brizbejnu, imaju svoje zajednice, da smo na neki aktivni, da imamo ose}aj prema australijancima, po{tu jer ìvimo tu a volimo svoje. n Da li ste zadovoqni kako je sve pro{lo na ov po{to ste prvo priredili dobrodo{licu gostima bilo sa|ewe cve}a i drve}a a onda podse}awe na is Anzaka, Srbije i saveznika za vreme Prvog svetskog na kraju govori po~asnih gostiju? SV: Veoma smo zadovoqni, i ako Bog da vide}emo za ub O~ekujemo da se vrati i sve~ano mar{irawe na Anzak d damo se da }e od slede}e godine Srpski narod mo}i pon mar{ira za ovu sve~anu priliku. Tako|e da spomenemo, bio nam je od gostiju gospodin ]ui}. Wegov pokojni otac Milan je u na{oj op{tini bio sednik i dugogodi{wi ~lan, i mnogo je uradio za na{u nu u Vajkolu. Zahvalni smo Du{anu {to je do{ao sa }er podeli sa nama ovaj specijalni trenutak. Mnogi na{i q tako|e doprineli ovoj sve~anosti ali nisu mogli da do poslovnih obaveza. Koreograf folklorne grupe Morav zbejn, Igor je priloìo finansijsku pomo} za ovaj dan Zoran Popov je priloìo donaciju. Zoran je predsedni balskog kluba Sveti \or|e, koji su bili glavni sponz ovaj projekat u 2019. godini. U 2020.-oj za ovaj projekat Anzak, ove godine na{ spo bio Banings. Banings nam je iza{ao u susret i zahvalni zbog toga. Zahvalni smo Srpskom Glasu na podr{ci i objavili na{ ~lanak pre par meseci o ovom doga|awu. Srpska pravoslavna crkva u Vajkol-u se jo{ jednom za je svima {to su prisustvovali sve~anosti „âst i se} Anzake, Srbiju i saveznike uz drvo i cvet“. Sadili smo drve}e i cve}e zajedno, i mogli smo da za mo i setimo se ogromnih gubitaka i `rtava tokom prvo skog rata sa nadom da se rat vi{e nikada ne}e ponoviti

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 8. oktobar oktobar 2020. 2020. 17 ^etvrtak 15.

SKOG RATA

e Rusija `rtava – preko jednica ata dok

Kos koji a u Briput o~eorganie druge sa ovih Balkanz Vulanli su do

o na{ih istoriji om ratu da Srbi i na~in ujemo ih

vaj dan, a, pa je storiju g rata i

budu}e. dan. Nanovo da

n Du{an io predop{tirkom da qudi su o|u zbog va Brin, zatim ik fudzori za

onzor je smo im {to su

ahvaqu}awe na

astaneog sveti.

ВИП гости саде цвеће за Анзаке

Plava Grobnica: Deo Srpskog ostrva Memorialat Vido u Gr~koj. Ostrvo Vido i wegova obala su sveto srpsko mesto-u Plavoj (morskoj) grobnici gde le`e kosti preminulih srpskih junaka Prvog svetskog rata

MILUTIN BOJI]

Posebna zahvalnost svim gostima iz parlamenta, op{tina i zajednica, koje bi èleli da spomenemo: l ~lanove parlamenta, g|a Xes Pug, predstavnica ~asnog premijera vlade Kvinslenda Anastasije Palaèj i poslanika ministra za multikulturalna pitawa Stirling Hinklif-a l g|a Sara Haton, savetnica gradskog ve}a grada Brizbejna za odsek Xambori i donacija cve}a l g|a Irina Bruk, po~asni generalni konzul Rusije l g. Biko Atanasas, konzularni sekretar, po~asni generalni konzul Gr~ke i donacija dva maslinova drva l g|a Debi Hansen direktor FLSS-a, g. Adam Farinazo zamenik direktora FLSS-a i u~enici Forest Lejk {kole, a uz to zahvalnost deci za wihove specijalne govore l Dr Vladis Kose, predsednik Slav Festa Brizbejn, festival koji se sastoji od 13 slovenskih Brizbejnskih zajednica, i donacija dve palme l Gospodin Du{an ]ui}, vi{i koordinator proteklih mar{eva povodom Anzak parade, mar{irao u Brizbejnu za Srpsku zajednicu l Surendra Prasad OAM, predsedavaju}i, Australijsko-Indijskog nasle|a, Ratni memorijalni odbor l Bari Mekento{, menaxer lokacije Xorx Harnet, Metropolitanske pogrebne usluge i donacija gajbe cve}a l Xoel Feri, menaxer projekta i Luk Akhurst, MekNab l Mirko ê~ez, ~lan Srpske pravoslavne crkve Vajkol l Banings Oksli - finansijski doprinos i glavni sponzor za 2020.-u l Srpska pravoslavna crkva Ros ulica, Vulangaba, folklor grupa ‘Morava’ za nov~ani doprinos l Fudbalski klub Sveti \or|e Vilavong za nov~ani doprinos l ^lanovi Srpske pravoslavne crkve Vajkol i Srpske pravoslavne crkve Ros ulica, Vulangaba za pomo} u pripremi cvetnih vrtova i kopawe rupa za drve}e l Radio stanice 4EB (Srpski program) i 4ZZZ / Zed Digital (Balkanski ritam) l Novine Srpski Glas na objavqenom ~lanku l Gradsko ve}e grada Brizbejna za program omogu}avawa besplatnih biqaka Ovogodi{wa sve~anost „Sve~ana po~ast Anzacima, Srbiji i saveznicima sadwom drveta i cveta“ bila je jedinstvena prilika da se svi kolektivno ukqu~e u ovaj zna~ajni projekat za na{u istoriju kao {to je se}awe u ~ast na{ih Anzaka, Srbije i saveznika i doprinos lokalne zajednice za za{titu ìvotne sredine. Specijalni intervju sa Stevom Vlaisavqevi}em moète slu{ati na 4EB radiju, a sve govore sa ove sve~ane ceremonije moète slu{ati u subotu 17 oktobra od 20 ~asova, (po vremenu u dràvi Kvinslend), AEST. Ako ìvite u ju`no-isto~nom delu Kvinslenda moète slu{ati Zed Digital na digitalnom radiju, a svi koji slu{aju {irom zemqe i sveta, mogu slu{ati uìvo sa ovog vebsajta, samo pritisnite ‘Strim Zed Digital’ https://www.4zzzfm.org.au/ Ako propustite Balkan Bits radio program, moète preslu{ati ponovo na ovom linku https://www.4zzzfm.org.au/program/balkan-beats Za slawe poruka, potraìte na{ radio program na fejsbuku https://www.facebook.com/BalkanBeatsZedDigital Foto i tekst : Biqana Leti}

Plava grobnica Stojte, galije carske! Sputajte krme mo}ne! Gazite tihim hodom! Opelo gordo dr`im u doba jeze no}ne Nad ovom svetom vodom.

Ali ovo grobqe, gde je pogrebena ogromna i stra{na tajna epopeje, Kolevka }e biti bajke za vremena, Gde }e duh da tra`i svoje korifeje.

Tu na dnu, gde {koqke san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada, Le`i grobqe hrabrih, le`i brat do brata, Prometeji nade, apostoli jada.

Sahraweni tu su nekada{wi venci I prolazna radost celog jednog roda, Zato grob taj le`i u talasa senci Izme| nedra zemqe i nebesnog svoda.

Zar ne ose}ate kako more mili, Da ne ru{i ve~ni pokoj palih ~eta? Iz dubokog jaza mirni dreme` ~ili, A umornim letom zrak meseca {eta.

Stojte, galije carske! Buktiwe nek utrnu, Veslawe umre hujno, A kad opelo svr{im, klizite u no} crnu pobo`no i ne~ujno.

To je hram tajanstva i grobnica tu`na Za ogromnog mrca, k’o na{ um beskrajna. Tiha kao pono} vrh ostrvqa ju`na, Mra~na kao savest, hladna i o~ajna.

Jer ho}u da vlada beskrajna ti{ina I da mrtvi ~uju huk borbene lave, Kako vru}im kqu~em krv penu{a wina U deci {to klik}u pod okriqem slave.

Zar ne ose}ate iz modrih dubina Da pobo`nost raste vrh voda prosuta I vazduhom igra ~udna pantomima? To velika du{a pokojnika luta

Jer, tamo daleko, popri{te se zari Ovom istom krvqu {to ovde po~iva: Ovde iznad oca pokoj gospodari, Tamo iznad sina povesnica biva.

Stojte, galije carske! Na grobu bra}e moje Zavite crnim trube. Stra`ari u sve~anom opelo nek otpoje Tu, gde se vali qube!

Zato ho}u mira, da opelo slu`im bez re~i, bez suza i uzdaha mekih, Da miris tamjana i dah praha zdru`im Uz tutwavu muklu dobo{a dalekih.

Jer pro}i }e mnoga stole}a, k’o pena [to prolazi morem i umre bez znaka, I do}i }e nova i velika smena, Da dom sjaja stvara na gomili raka.

Stojte, galije carske! U ime svesne po{te Klizite tihim hodom. Opelo dr`im, kakvo ne vide nebo jo{te Nad ovom svetom vodom!

Ученици локалне школе Форест Лејк 3

8. oktobar ^etvrtak 15. oktobar2020. 2020.

IN MEMORIAM

Borislav @drali} Na opelu u hramu Sv. \or|a u Kabramati protojerej \ura \ur|evi} u svojoj besedi o`alo{}enoj familiji i prisutnim prijateqima pokojnog @drali}a rekao je: ''Wegova elokvetnost i sladore~ivost osta}e svima u dugom se}awu…''. Ovih par re~i prote \ur|evi}a, istovremeno, sa`eto i precizno opisuju delo i zasluge koje je Borislav @drali} ostavio u amanet svima nama. Istaknuti ~lan srpske zajednice svojim radom na radiju (skoro 20 godina je vodio Beo-radio u Sidneju) stvorio je celu armiju slu{alaca. Kada je radio program nedeqom nave~e prestao sa radom pre par godina, ugasio se i deo Borisa. Radio je bio wegova velika qubav i, u skoro dve decenije nedeqnog program, Borislav gotovo nikada nije izostao, a apsolutno nikada nije polovi~no odradio svoju dvo~asovnu emisiju. Neretko se Borislav latio i novinarskih du`nosti gde je tokom dve decenije rada sara|ivao sa svim srpskim novinama u Australiji, a najvi{e sa Srpskim Glasom. Kroz svoje kolumne i re-

ZAJEDNICA

ZBOGOM Na{ poznati novinar, Borislav @drali} preminuo je 6. oktobra u 55-toj godini ìvota, u Liverpulu, Sidnej. Srce nije izdràlo, Borislav je imao sr~ane tegobe jo{ od sredine ~etrdesetih godina, ali je i pored svega ìveo vi{e nego pun i prebrz ìvot. Osnovnu, sredwu {kolu i fakultet je zavr{io u Sarajevu, po~eo je da radi u novinarstvu, oènio se i dobio dvoje dece. Mladu porodicu je rat devedesetih nagnao na potragu za boqim i mirnijim ìvotom, i kao mnogobrojni na{i zemqaci, tako je i porodica @drali} po~ela novi ìvot u Australiji, u Sidneju. Borislav je najpre, opet kao i ve}ina na{ih qudi, nau~io jezik i krenuo u potragu za poslom koji bi obezbedio izdràvawe porodice, ali uporedo sa re{avawem egzistencijalnih pitawa, ostao je novinar. Radio je posao kojim se bavio u Sarajevu, i na-

stavio je da se bavi novinarstvom do kraja ìvota. Borislav @drali} je radio kao radio reporter u nekoliko etni~kih radio stanica, zatim pisao je i bio urednik u magazinu Revija, koji je jedno vreme izlazio u Australiji, i svih tih godina je povremeno bio i dopisnik na{ih novina “ Srpski Glas”. Borislav je bio jo{ jedna potvrda da jednom novinar zauvek ostaje novinar. Novinarstvo je voleo iznad svega i bio je spreman da danima i no}ima ne jede i ne spava dok radi na realizaciji odre|enih novinarskih projekata. Naravno qudi koji su ga bliè poznavali izgubili su izvanrednog ~oveka, druga, prijateqa uvek nasmejanog lica. Oti{ao je prerano jo{ jedan ~ovek koji je veliki deo ìvota posvetio novinarstvu u ve~itoj èqi da {to vi{e komunicira sa qudima i da ih obave{tava o aktuelnostima i na taj na~in je pokazivao svoju neizmernu qubav za ìvotom. Po~ivaj u miru Borislave. Branka Dutina

êstita Starina portaè sa lokalnih de{avawa @drali} je svaki put postavqao ve}e standarde i odu{evqavao dijasporsku publiku kojoj je nedostajalo ùrnalisti~kog kvaliteta. Odlaskom Borislava, prevashodno @drali} familija je izgubila deo sebe, deo svog identiteta. Uz to, gubitkom qudske gromade i intelektualca kakav je bio Borislav, celokupna srpska zajednica na petom kontinentu kulturno je osiroma{ena. S. G.

Ждралић у разговору са Миланом Гутовићем 2018.

POSLEDWI POZDRAV

Borislav @drali} (1965. - 2020.) Redakcija Srpskog Glasa sa tugom je primila vest o upokojewu dugogodi{weg saradnika na{ih novina i istaknutog ~lana srpske zajednice u Australiji. Dragi Borise, po~ivaj u miru! Neka ti je ve~na slava i hvala. Iskreno sau~e{}e porodici od redakcije Srpskog Glasa.

Retko kad odem kod \uke (\ure) Radana, ~oveka od 99 godina starosti. Na Duhove sluìsmo nas nekoliko sve{tenika, te rekoh ocu Radetu Radanu da }u u utorak oti}i da obi|em wegovog oca. Tako je i bilo. Na|oh ga gde sam ga davno i ostavio. Sedi na svojoj foteqi u dnevnoj sobi. Tako sam ga pre dvetri godine posetio, a on me pita: „[to si do{a’?“. Kod Srba iz Dalmacije nema onoga „o“, pa se sad se ja na{alih: “Posl'o me vladika da te ispovedim”. On meni ko iz topa:” Ja treba popove da ispovedam, a ne ti mene”. Na{ali se i on. Svakako da je on to rekao i zbog toga {to ima sina sve{tenika, pomenutog oca Radeta sa kojim sluìh na Duhove, ove 2020. godine. Doneo sam mu kiselog kupusa. Znam ja da on to voli, da ga je to u Dalmaciji othranilo. Tako mu ja jednom odneo i da preru~im posudu, da moju posudu ponesem ku}i, a on veli: “Pa nemoj sad da presipa{, kad drugi put donese{, samo tu ponese{...“. Svakako da je on to zaboravio, a ja ostao bez posude“. Kako sam sa popadijom pro{ao za tu posudu, to svi oèweni znaju. Eto, malo i da se na{alimo. I po~e Starina da pri~a. Kaè on, pored ostalog, kako wegov sin nije ni trebalo da ide za popa tj. da u~i za sve{tenika. Wegovoj supruzi Dragiia i wemu se to nije svi|alo. Kad su ga odvezli na aerodrom nas dvoje nismo ni i{li na aerodrom, rekao mi je.“[to }e wemu to. Ja mu nisam prve dve godine ni{ta poslao dok je bio u Beogradu“. Re~e i da je - kad je Drago Mijakovac po{ao za Beograd, Radetu poslao ~e{aq. Sad se ja za~udih i upitah ga za{to ba{ ~e{aq? “E, jeste - ~e{aq. Kad sam ga video na slici negde sa Patrijarhom, on sav ~upav, poslao sam mu samo ~e{aq”. Hajd’, nasmejah se, znam ja ko je ~estita starina \uka i da voli da se na{ali. Pitah ga da li je ìv Bo{ko ]ori}. Veli da nije i da je odavno umro i to mlad. Rekoh da i nije bio ba{ mlad. „Kako nije, veli on, nije imao koju vi{e od sedamdeset“. Onda sam ja slegao ramenima.... Za wega je mlad ~ovek i od sedamdeset. A i kako da nije, kad je \uki 99 leta. Pitam ga za sina mu Peri{u. Re~e da jo{ nije po~eo da radi. Znam da predaje na Univerzitetu, te upitah kako to, za{to to. Veli da je to radi ovog korona virusa. \uka nije imu}an, on je jo{ vi{e od toga. On je bogat. Do du{e, re~ bogat zna~i „onaj ko ima Boga u sebi“, mada mi to upotrebqavamo i za izraz dobro, dobro imu}an. \uka jeste i bogat. \uka je bio me|u prvima kad se podizala Crkva u Varivudu i klub u Bonirigu i svugde drugde. \uka je ~esto bio doma}in na hramovnim slavama. Pre tri-~etiri godine bio je doma}in i, pored ostalog, priloìo kao doma}in 10 hiqada australijskih dolara. Pregledah malo slike po zidovima i slavsku ikonu. Ikonu Svetog velikomu~enika Georgija. Pred ikonom je kandilo i badwak i venac od trave koji se pravi na Duhove u hramu dok sve{tenik ~ita erwe molitve, a narod kle~e}i pravi vence i nosi ku}ama. Gledamo slike. On mi obja{wava ko je ko, kad je to bilo itd. „Ovo mi je kum kad sam se vjen~ao. Ovo mi je komandant Lazo Samarxija, re~e i nadimak koji ne zapamtih, a ne zapisah“. Tako posle razgledawa muzejskih vrednosti,

Prota Nikola Bili} u poseti kod \uke (\ure) Radana

\uka (\ura) Radan se prise}a ranijih doga|aja i svojih poznanika uslikah koju i uslikah \uku i sebe. Danas je ta tehnika toliko toga dostigla da je ~ovek ujedno i slikar, i daktilograf, i voza~ i da sam sebe moè da slika. Sve dana{wi ~ovek moè da bude i da ne bude ni{ta. To bi srpski pesnik rekao: “Ja vi{e ni{ta, ne verujem ni{ta il’ boqe re}i, ja verujem sve.” Prati me \uka skroz do automobila i pita je li to moj auto. Pitam ga ko ti je pokosio travu. Veli da je on. On je nedavno kupio ma{inu kako bi mogao da sam kosi dvori{te. Zaboravih da kaèm. Veli mi da ga ~esto obilaze, a najvi{e sinovi prota Rade i dr Peri{a. Ovo posledwe me je jako obradovalo. Neka nam ìvi legenda, borac, ~etnik, borac kao vojnik, borac za ìvot u ovoj Bogom blagoslovenoj zemqi - \uka Radan, sada najstariji po godinama u varivudskoj parohiji svetog Save. Amin! Nikola Bili} prota

PUTOPIS Manastir Tumane osnovan je u drugoj polovini XIV veka, kao zadu`bina kosovskog junaka Milo{a Obili}a. Love}i u gustim {umama, Milo{ nehotice rawava svetog pustiwaka Zosima. Ponev{i ga ka svome dvoru da mu izvida rane, na mestu gde se danas nalazi crkva, vitez ~u posledwe re~i pustiwaka: „Tu me mani i pusti me da umrem“. U znak pokajawa za nenamerno ubistvo svetiteqa, Milo{ Obili} po~e da zida crkvu. Do{av{i do krova, primio je pismo od kneza Lazara u kome ga vladar poziva da tu dokle je stigao mane zadu`binu i po|e u boj na Kosovo. Po slavnoj kneèvoj i Milo{evoj smrti, poboàn narod zavr{i manastir i dade mu ime Tuman. Manastir je bio ìv i u najteè dane turskoga ropstva, kao mesto na kome je narod dolazio traè}i leka svojim bolestima i neduzima. U wemu su ~ak i u kasnom sredwem veku prepisivane kwige. Stradao je sa svojim narodom u ko}inoj krajini, Prvom i Drugom ustanku. Voqen i po{tovan uvek je vaskrsavao iz ru{evinama, obnavqan rukama vrednih vernika i hodo~asnika. Staru manastirsku crkvu do temeqa je sru{io 1910. godine predsednik goluba~kog sreza, budu}i zavistan razvoju i napretku svetiwe. Minirao jecrkvu na praznik Cveti. Svodovi su se poru{ili na narod, no za{titom Svetoga Zosima niko od naroda nije povre|en. U 1936. godini u manastir dolazi 30 ruskih kalu|era i sa sobom donose znamenitu svetiwu - ûdotvornu ikonu Presvete Bogorodice. Iste godine otkrivaju i mo{ti Svetog Zosima. Zbog malobrojnog bratstva manastir je po prvi put u svojoj istoriji postao ènski 1966. godine. Devedesetih godina crkva je kompletno ìvopisana, po uzoru na stare nemawi}ke zadu`bine. Zbog malobrojnih sestara, manastir je 2014. godine ponovno postao mu{ki. Danas u wemu ìvi najbrojnije mona{ko bratstvo u eparhiji brani~evskoj. PREPODOBNI ZOSIM TUMANSKI, SVETAC KOJI LEÎ NAJTE@E BOLESTI U manastiru Tumane se kao najve}a svetiwa, ~uvaju mo{ti Svetog Zosima Tumanskog, Sinaita ~udotvorca. Sveti Zosim je sa mnogobrojnim monasima Sinaitima, do{ao polovinom 14. veka u Srbiju, traè}i tiho mesto za podvig i molitvu, za{ti}en pokroviteqstvom monahoqubivog kneza Lazara. Strogo se podvizavao u isposnici - pe}ini kamenici sve do smrti. Mo{ti mu vekovima po~ivaju u manastirskoj crkvi u Tumanu. Narod im sa mnogih strana priti~e, mole}i od svetiteqa leka svojim bolestima i izbavqewe od nevoqa. U redovima za molitvu ima mnogih.... svi primaju utehu i blagoslov svetiteqa i iz Tumana odlaze kao novi qudi. U manastirskom letopisu zapisani su mnogi slu~ajevi ~udesnih isceqewa, od karcinoma, leukemije, ne~istih sila, bezdetnosti... Svetiteq se do danas javqa onima koji ga usrdo mole, daruju}i mir, blagoslov i utehu. PREPODOBNI JAKOV TUMANSKI, SVETI UÊNIK SVETOGA UÎTEQA Na mona{kom grobqu u Tumanu u zimu 1946. godine sahrawen je ì~ki monah dr Jakov Arsovi}, nekada{wi ambasador Kraqevine Jugoslavije u Francuskoj. Re~ je o izuzetno obrazovanom diplomati, doktoru filozofije na Sorboni i prava u Mompeqeu. Rodom iz okoline Ivawice, rano se otisnuo usvet. Dostigao je visoka zvawa i funkcije u diplomatiji. ûdesno dotaknut rukom Boìjom, na jednom bogomoqa~kom saboru u Vrwa~koj Bawi, preumio je svoje poglede o ìvotu i smislu postojawa, slu{aju}i besede sv. Vladike Nikolaja i bogomoqaca iz naroda. U trenu je ostavio slu`bu i zvawa, mole}i vladiku Nikolaja da ga primi u manastir. Kao isku{enik i monah, strogo se podvizavao i odlikovao se mnogobrojnim duhovnim darovima. Posebno je od savremenika upam}en wegov dar prozorqivosti. ûdesno je predskazao bombardovawa Beograda i manastira @i~e tokom Drugog svetskog rata. Istakao se kao veliki misionar i propovednik. @estoko mu~en od komunista, mu~eni~ki se upokojio po~etkom 1946. u jednom pobo`nom

^etvrtak15. 8. oktobar 2020. 19 ^etvrtak

MANASTIR TUMANE

Svetiwa u kojoj vera ~ini ~uda

Mo{ti Svetog Zosima

Isposnica Svetog Zosima

Drevna i nekoliko vekova stara ^udotvorna ikona Presvete Bogorodice

domu u Rabrovu. Od tada sve do 2014. godine kada su mu obretene mo{ti, wegov grob je bio steci{te bogomoqaca, sve{tenika, mona{tva, vladika, mnogi su sa groba odnosili zemqu i dobijali isceqewa. U oktobru 2014. godine, otkrivene su wegove svete mo{ti. Prona|ene su gotovo u celosti sa~uvane. Narod iz mnogih krajeva svakodnevno im priti~e, mole}i novoga svetiteqa, Prepodobnog oca Jakova za pomo} i isceqewe. ÛDOTVORNA IKONA PRESVETE BOGORODICE „KURSKAJA“ Ruski monasi sa sobom 1936. godine, donose i trajno u Tumanu ostavqaju drevnu i nekoliko vekova staru ûdotvornu ikonu Presvete Bogorodice. Po mestu nalaèwa

u ru{evinama manastira u blizini grada Kurska nazvana je„Kurskaja“. Ova sveta ikona dva puta je ~udesno izbavqena iz po`ara. Projavila je mnoga i divna znamewa, tokom rata u BiH i NATO bombardovawa, na o~igled monahiwa, sve{tenstva i vernika pomerala je ruku, pokazuju}i na taj na~in svoje sveto zastupni{tvo. Do danas te{i verne, koji svedo~e, da se od we izliva veliki blagoslov i duhovna sila. ISPOSNICA SVETOG ZOSIMA Oko kilometar daleko od manastira, duboko u gustoj {umi, nedirnurta qudskom rukom, vekove broji isposnica Svetoga Zosima. Isposnicu ~ine dve ~udesno uklopqewe pe}ine, u kojima je `iveo i molio se Sv. Zosim. Jedna od wih, danas je preure|ena u pe}

insku crkvicu. Pored isposnice nalazi se predivan vodopad. MANASTIRSKA GOSTOPRIMNICA Preko puta manastirske crkve uz tumansku reku nalai se stara vodenica. Dolaskom bratstva tokom 2015. i 2016. godine adaptirana je u predivnu gostoprimnicu, sa pastrmskim ribwakom. U gostoprimnici se mo`e probati manastirska hrana i pi}e. Jedinstvena je po tome {to u woj nema cena. Gosti mogu ukoliko `ele ostaviti prilog za obnovu manastirskog kompleksa. Nedaleko od gostoprimnice, nalazi se mini zoo vrt u kome {etaju lama, magarac, poni, emu ptica, guske, patke, crnoglave ovce. Divan ambijent, oaza duhovnog mira i prirodnih lepota, koji zaista vredi posetiti. M. T.

8. oktobar ^etvrtak 15. oktobar2020. 2020.

ZAJEDNICA

Vesti iz Mitropolije Australijsko-novozelandske

SLAVA KOLA SRPSKIH SESTARA U DAPTU U nedequ 11. oktobra, Kolo srpskih sestara pri parohiji Svetog Jovana Krstiteqa u Daptu, proslavilo je svoju slavu Pokrov Presvete Bogorodice. Svetu Arhijerejsku Liturgiju sluìo je Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Gospodin Siluan uz sasluìvawe protojereja-stavrofora Ilije Dragosavqevi}a i Qupka ûbrilovi}a i |akona Milo{a. U svojoj besedi Episkop je istakao da je Hristos na Genisaretskom jezeru u~inio ~udo, koje je utvrdilo wegove apostole u veri, u Wega kao Mesiju. Kada su apostoli po re~i Hristovoj posle cele no}i bez ulova, bacili mreè na dubinu, izvukli su mno{tvo riba. Kao ribari, znali su da ovo nije obi~an trenutak, niti slu~ajnost, ve} da su oni u prisustvu Mesije. Po reakciji Simona, vidimo da kada osetimo veli~inu Boìju, qubav Wegovu, blizinu Wegovu, onda zapravo progledamo i vidimo sebe da smo gre{ni ali istovremeno i da imamo snagu i utehu u Gospodu koji }e u~initi da na{a du{a stekne taj veliki ulov duhovni da se oslobodi svega onoga {to je ne~isto i da spoznav{i Gospoda bude obradovana i preporo|ena da po|e za Gospodom. Neka nam dana{we Jevan|eqe bude pouka da uprkos brigama i isku{ewima, u duhovnom smislu iza|emo iz pli}aka na Budimir Davidovi} bio je u~esnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, kao podnarednik srpske vojske. Samo u jednom boju zadobio je sedamdeset rana, ostao bez ruke i preìveo bombu ba~enu na wega. Ipak, ni{ta ga nije moglo pripremiti za stra{nu sudbinu koju je do~ekao nakon rata. Budimir je po~etak Prvog svetskog rata i op{te mobilizacije do~ekao kao prekaqeni ratnik. Ovaj tada dvadeset~etvorogodi{wi mladi} iz Lu~ana ve} je vojevao u oba Balkanska rata stekav{i reputaciju hraborg i neustra{ivog vojnika i me|u saborcima i me|u komandom. I tako, kada je ostareli kraq Petar pozvao, Budimir se odazvao. U~estvovao je tokom Prvog svetskog rata u vi{e borbi protiv Austrougara i bugarskih vojnika. Pro{ao je Albansku golgotu, stigao do Krfa, tamo se oporavio, i bio jedan od u~esnika proboja Solunskog fronta. Budimir je bio izvi|a~. Ulazio je duboko u neprijateqsku teritoriju, {uwao se i snimao Bugare i Austrougare i nekako, uvek uspevao da se neopaèno vrati. Po~etkom 1918. javio se u juri{nu ~etu i tu je prilikom napada na poloàje Krvavi Zub – Obla ûka, Kravice – Zapadni Veternik. Ispostavilo se, posledwi put! Budimir je bio rawen sa sedamnaest uboda u borbi prsa u prsa! U toku borbe na wega je ba~ena ru~na bomba zbog koje mu je amputirana desna ruka i u bolnici je izva|eno iz wegovog tela sedamdeset ~etiri par~eta od bombe. Za wegov podvig ~ulo se nadaleko. Za svoje juna{tvo odlikovan

dubinu i sagledamo `ivot dubqe i da se ugledamo na apostole koji su po{li za Hristom.

Posle zaamvone molitve prerezan je slavski kola~. Doma}ini slave ove godine

bili su @ivorad i Persa Radoji~i}, a slavu za narednu godinu, preuzela je protinica Drina. Nakon Svete Liturgije usledilo je posluèwe u parohijskoj sali, koje su pripremile ~lanice Kola srpskih sestara. Prota Qupko se srda~no zahvalio svima koji su u~estvovali u pripremi slave ove godine a Episkop je srda~no pozdravio sve prisutne i naglasio da je va`no ìveti po dostojanstvu koje je Bog odredio ~oveku na zemqi, tj. da budemo ikona Wegova ovde u vremenu i prostoru, sinovi i k}eri Boìji ovde na zemqi, a da bi to bili, moramo biti u odnosu sa Bogom, a preko

Pre`iveo je 70 rana i odlikovan najvi{im vojnim po~astima, a molio je vlast za par~e hleba:

tog odnosa i u op{tewu jedni sa drugima, a to biva na Svetoj Liturgiji i u Crkvi. Episkop je posebno pozdravio omladinu koja se danas okupila, isti~u}i da je Hristos najve}a vrednost u na{em ìvotu, jer je on je Put, Istina i @ivot i bez Wega, nijedan ìvot nije vredan ìvqewa. On donosi pravi smisao ìvotu. Zato treba da budete ovde, ovo je va{ dom, va{a crkva, va{e mesto susreta sa Bogom, sa svetima, sa precima, sa nasle|em Svetog Save.

Nosioci Kara|or|eve zvezde iz Draga~eva. Budimir Davidovi} stoji u sredini

„Star sam i sakat, umirem od gladi na ~a~anskoj kaldrmi sa ènom i jo{ dvoje sitne dece…“ je najvi{im vojnim odlikovawima, sa dve Kara|or|eve zvezde sa ma~evima, Ordenom Legije ~asti, Ordenom Belog orla s ma~evima, Obili}evom medaqom za hrabrost i Albanskom spomenicom. Dok se oporavqao u bolnici posetio ga je francuski general Gijom. Pri~a kaè da je on skinuo sa svojih grudi Orden francuske Legije ~asti i pruìo ga Budimiru.

Juna~e, ti vi{e nego ja zasluùje{ da nosi{ ovo visoko odlikovawe. Hiqadili se takvi junaci – rekao je general. Nakon oslobo|ewa i povratka u Srbiju, Budimira je sna{la sudbina mnogih wegovih saboraca koji su ostali invalidi. Onako bez ruke bio je prisiqen da radi u nadnici kod drugoga, a kao invalid nije mogao mnogo. Ipak, qudi su ga dràli iz saàqewa.

Posle je nosio mleko u â~ak, bio monopolski kontrolor, sluìteq u poreskoj upravi… sve samo da preìvi. A sa godinama je bilo samo jo{ teè… Bolesnog i za rad nesposobnog, svi su ga zaboravili. O ovome svedo~i i potresno pismo koje je, usred okupacije, 24. aprila 1942. Bogoqub uputio predsedniku srpske vlade Milanu Nedi}u.

“Molim vas da mi se dodeli ne{to pomo}i po{to nemam nikakvih drugih prihoda, star sam i sakat, umirem od gladi na ~a~anskoj kaldrmi sa ènom i jo{ dvoje sitne dece” – napisao je Budimir. Doìveo je duboku starost. Umro je 1980. u 90. godini ìvota u â~ku gde od 1992. jedna ulica nosi wegovo ime. R. N.

AUSTRALIJA

^etvrtak15. 8. oktobar 2020. 21 ^etvrtak

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

PAD â€žWEST GATEâ€œ MOSTA

Dan koji je potresao Australiju Pre 50 godina Australija je bila svedok velike tragedije kada se, delimi~no izgra|eni most West Gate sru{io, usmrtiv{i 35 radnika, a raniv{i jo{ 18. Katastrofa je i danas najgora australijska industrijska nesre}a. 50 godina kasnije i daqe postoje qudi koji ne razumeju kako se ovo moglo dogoditi. Nakon {est meseci zasedawa Kraqevska komisija (Royal Commission) otkrila je par faktora koji su odigrali kqu~nu ulogu u ovoj tragediji: dizajn, na~in gradwe i nepromi{qeni poku{aju da se popravi gra|evinski kvar. Ova otkri}a dovela su do ogromnih promena u bezbednosti na radnom mestu i ukqu~ivala su uvo|ewe zakona o zdravqu i sigurnosti koji su radnicima koji su ukqu~eni u odbore za bezbednost dali ja~i uticaj. Izgradwa mosta je zapo~eta po~etkom 1968. godine, a dve i po godine kasnije obe

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

strane mosta kona~no su se srele u sredini. Ali postojao je problem: jedna strana - sever - bila je 11 centimetara vi{a od druge. Da bi poku{ali da re{e problem, vi{a strana mosta bila je napuwena sa 10 masivnih betonskih blokova teìne po osam tona, kako bi se ta strana efikasno gurnula na ta~nu visinu. Proces je prouzrokovao kop~u na mostu, {to su inèweri poku{ali da poprave uklawawem odre|enog broja vijaka kako bi ublaìli deo stresa na konstrukciji. "Nekoliko qudi se pomalo upla{ilo.

Rekli su da mogu da osete kretawe na mostu", rekao je jedan od preìvelih radnika koji je bio svedok ove katastrofe. Naàlost, nedugo nakon ovoga pokazalo se da je wihov strah bio opravdan. Tog kobnog 15. oktobra sru{ilo se 110 metara mosta, deo koji je teìo oko 2 hiqade tona, usmrtiv{i 35 radnika, dok je 18 bilo te{ko povre|eno. Ovog datuma svake godine porodica, prijateqi i kolege radnici okupqaju se na licu mesta kako bi obeleìli se}awe na `rtve ove tragedije. Izgradwa mosta nastavqena je 1972. godine, a most je kona~no zavr{en 1978. godine. Nakon 10 godina gradwe, iz-

gradwa mosta ko{tala je 202 miliona dolara. Most je izgra|en za prevoz 40.000 vozila dnevno, ali zapremine su sada vi{e nego ~etiri puta ve}e od prvobitne koli~ine, pribli`no 160.000 vozila u proseku dnevno. S. G.

22 ^etvrtak ^etvrtak 15. 15. oktobar 2020. 8. oktobar 2020. 22 oktobar 2020.

IN MEMORIAM MEMORIAM

Preminuo Bora Drqa~a u 80. godini! Proslavqeni peva~ narodne muzike Borislav Bora Drqa~a preminuo je u 80. godini. Osta}e upam}en po hitovima Oti{la je Danijela", Pla~i, mala, pla~i", " " Oj oraje oraje", Stari vuk", Prijo moja, " " " kako }emo". Borislav Bora Drqa~a ro|en je u Dowoj Suvaji, u Op{tini Bosanska Krupa 29. avgusta 1941. godine. Rani gubitak majke i siroma{tvo odredili su wegov ìvotni put usmeriv{i ga ka muzici. Prijavio se na audiciju za Radio Beograd koju je poloìo i ubrzo je wegova muzi~ka karijera krenula uzlaznom putawom. Stekao je status Istaknuti umetnik i dobio je nagradu za ìvotno delo. Snimio je prvi{e od 50 nosa~a zvuka na kojima se nalazi oko 400 pesama. Prodao je preko pet miliona plo~a i kaseta. Nastupao je po celom svetu, a najvi{e u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, Kanadi, Australiji i zapadnoj Evropi. Osta}e upam}en po hitovima Oti{la je Danijela, Pla~i, mala, pla~i, Oj oraje oraje, Stari vuk, Prijo moja, kako }emo.

Iz prvog braka, sa pokojnom suprugom Vericom, imao je dva sina Vladimira, koji je magistrirao menanxment u Parizu, i Branislava, koji je diplomirao slikarstvo u Beogradu. - Borio se do posledweg daha, preminuo je u krugu porodice. Imao je melanom, pokosio ga je. Pro{irilo se, oti{lo je na mozak - kroz suze je poru~io Vladimir. Podsetimo, peva~ je preminuo nakon nekoliko operacija. Bora je ostao poznat kao ~ovek veselog duha i posebnog humora, a {ou je pravio gde god bi se pojavio. Tako je i jednom prilikom sa svojim prijatelejm i kolegom Erom Ojdani}em nastupio obu~en u Betmena, dok je Era bio preru{en u Supermena, a publika je bila odu{evqena. Wima nije bio problem da u vreme{nim godinama nastupe maskirani i izvedu {aqivi hit Supermen". " Era je danas izgubio svog Betmena i prijateqa, a vest o Borinoj smrti je te{ko podneo. Mnogo mi je te{ko, umro je. Moj drug, " i prijateq", rekao je Era kroz suze. kolega

KOLEGE SE OPRA[TAJU OD BORE DRQAÊ Bora je bio dobar peva~, " kolega i ~ovek vedrog duha. Wegove pesme su obeleìle vi{edecenijsko vreme i samim tim dugu karijeru vrednu po{tovawa. Upu}ujem iskreno sau~e{}e porodici", poru~ila je Sneàna \uri{i}. Borina bliska prijateqica Mala Cana sa kojom je snimio posledwi duet u karijeri prva je saznala da je preminuo. Napustio nas je jedan veli" ki ~ovek. Ovo je teàk trenutak za porodicu Drqa~a. Mnogo sam tu`na jer sam Boru izuzetno cenila I po{tovala", kaè ona. Drqa~ina koleginica, Milena Plav{i} u suzama se prisetila wihovih zajedni~kih po~etaka. Zaista mi je mnogo ào i jako me potres" la vest. Bora je bio jedan od mojih najdraìh kolega, ku}ni prijateq...Od po~etka moje karijere smo sara|ivali i nastupali zajedno. Posledwi put videli smo se pre mesec dana, tada je s nama bio i moj suprug Du{ko koji je naàlost sada u komi, boluje od iste bolesti od koje je Bora umro", ispri~ala je ona.

Peva~ Vlado Georigev oprostio se od Bore na svom Tviteru, gde je ina~e i Drqa~a bio veoma aktivan. Preminuo je Bora Drqa~a, legenda i na{" tvitera{. Neka mu je slava i laka mu zemqa..." Peva~ica Goca Lazarevi} istakla ju je Borina smrt dotukla, jer je s wim provela veliki deo svog `ivota. Ovo je jedna od najbolnijih smrti koja me " je zadesila kada su kolege u pitawu! Potre{ena sam ne znam koliko }u re~ita mo}i da budem... On je neko sa kim sam

odrastala, sve svoje prve koncerte i velike i male nastupe imala sam sa wim... Ne znam ni sama koliko smo zajedno putovali, sendvi~a podelili i ru~aka pojeli", rekla je ona. Peva~ Sloba Radanovi} oprostio se od Bore putem svog Instagrama. "Po~ivaj u miru, Boki. Stari Vu~e..." Me|u wima je i Ana Bekuta koja Boru zna decenijama: Boru }u pamtiti po wegovom osme" hu, po prijatnom i lepom glasu, ào mi je {to je oti{ao, puna sam po{tovawa za wega", rekla je Ana Bekuta. Sa{a Popovi} oglasio se tim povodom i istakao koliko mu je ào zbog wegove smrti. Bora je bio qudina, peva~ina, uvek " spreman za {alu, uvek raspoloèn. Govorimo o velikom profesionalcu, o peva~u koga smo svi neizmerno voleli. @ao mi je {to se opra{tamo od wega, hvala mu za sve! Sau~e{}e wegovoj porodici i prijateqima, ali i svim po{tovaocima wegove muzike", rekao nam je Popovi}. S. G.

BORA DRQAÂ JE BIO OMIQENI TVITERA[: Nalog STAROG VUKA je sad uga{en, a wegovi TVITOVI su dizali pra{inu i danima prepri~avali Peva~ Bora Drqa~a, bio je veoma aktivan na dru{tvenoj mreì Tivter, gde su tvitera{i sa odu{evqewem ~ekali svaku wegovu objavu. Svojim tvitovima je uveseqavao sve, ali je taj nalog nedavno uga{en. Govorio je Bora Drqa~a tu i o svojim navikama, koliko je kafe popio, u kakvom je raspoloèwu, da li je i{ao u {etwu. Vodio je na neki na~in elektronski dnevnik i mnogi }e ga pamtiti i po tome. Tviter zajednica je wegove re~i do~ekivala sa odu{evqewem i uglavnom su se nizale pohvale da je dobar lik i car.

O k

LITERARNA STRANA

Te{ko je to opisati mojoj deci. Da se sigurnost, qubav i bliskost prenose putem matematike, Teorije Pouzdanosti. Ili da je najva`nija svrha mojih poseta Beogradu bila da sedim pored wega na tom kau~u dok ~itamo svako svoj deo „Politike”. U ti{ini, bez komentara, da smo tako najvi{e i najlep{e zajedno. Na{ otac je nestajao polako, pred na{im o~ima, kao kada se brusi kamen. Prirodno, kao {to je wegova bolest bila prirodna, istovremeno i strpqiva i nemilosrdna. Ja sam iz Srbije oti{la pre vi{e od dvadeset godina, a brat i sestra su ostali u Beogradu. Moju sliku drào je na vitrini, tamo gde je pogled zavr{avao sa wegovog mesta na kau~u. Prvih godina smo pri~ali preko telefona, jednom nedeqno po pravilu. Kada mu je sluh oslabio, pisali smo jedno drugom preko Interneta. Ja bih pisala o deci, o kwigama koje ~itam, o vremenu, o mojoj ba{ti. Slala slike moga zeqa, izniklog iz semena koje mi je on kupio na Kaleni}evoj. êsto bih poslala neki matemati~ki problem na kome radim, on je proveravao moje prora~une. Kada bi mi rekao da je ta~no to {to sam uradila, da je proverio i da se slaè, bila sam zadovoqna, sigurna u sebe. To je bila na{a bliskost, ta matematika. Te{ko je to opisati mojoj deci. Da se sigurnost, qubav i bliskost prenose putem matematike, Teorije Pouzdanosti. Ili da je najva`nija svrha mojih poseta Beogradu bila da sedim pored wega na tom kau~u dok ~itamo svako svoj deo „Politike”. U ti{ini, bez komentara, da smo tako najvi{e i najlep{e zajedno. Nije se predavao bolesti. Znao je ta~no {ta i kako ho}e i tako je moralo biti. Gledala sam iz daqine brata kako ga ne`no i predano neguje, sve do posledweg daha kupa qubavqu i brigom. Imali su svoje rituale i planove, sve je moralo biti unasad pred planirano. I brijawe i {i{awe i odlasci lekaru. su ma

O [:

je noj {i aku

selog

ui je powu. ekga

^etvrtak15. 8. oktobar 2020. 23 ^etvrtak

Jedan je otac

Desko je odlu~ivao, uvek. Boè, koliko sam zahvalna bratu za tu negu, koliko mu se divim i koliko ga volim. Na poslu imam kolegu Lazara, jednog od najboqih inèwera u kompaniji. Po godinama je izme|u mog oca i mene. Na jednoj od svojih poseta Beogradu, upoznao je moje roditeqe kada im je odneo mali paket od mene. Po povratku mi je rekao da su ga moji roditeqi lepo do~ekali i dao mi „bajaderu” koju su mi poslali. Iznena|ena, pruìla sam ruke u neverici, nisam o~ekivala da me roditeqi prigrle tog jutra, u tom prostoru. Lazar je gledao kako uzimam poklon iz wegovih ruku, ne uspevaju}i da zaustavim grcaje i

pla~ – videla sam koliko mu je neprijatno i bilo me je sramota {to ne mogu da se zaustavim… Sutradan sam na radnom stolu zatekla crvenu jabuku, usred te hladne kancelarije ispuwene ravnodu{nim qudima pred monitorima kompjutera. Uteha, razumeli smo se. Pri~amo o Beogradu, Srbiji, kada se sretnemo u hodniku. Raspitivao se za mog oca, ja bih mu pri~ala, o terapiji koju prima, o bratu koji svaki slobodan trenutak provodi uz oca, ne spava no}ima. Kako brinem za brata. „Jedan je otac” rekao mi je tada Lazar uz uzdah.

PREMINUO MILOJE POPOVI] KAVAJA:

Oti{ao pisac re~i legendarne kora~nice „Mar{ na Drinu“

ove {ezak i

NIKADA NIJE POSTALA HIMNA Nekoliko puta je pesma "Mar{ na Drinu" bila predlagana i za zvani~nu srpsku himnu. Pesma "Boè pravde" tada se nije ni pomiwala, ali su polemike oko toga da li jedna pesma koja se, pre svega, izvodi u kafanama, moè da bude himna, bile gotovo identi~ne i po~etkom sedamdesetih (kada su pokrenute rasprave da svaka republika treba da ima i svoju sve~anu pesmu) i devedesetih godina (kada je trebalo izabrati himnu). Raspravqalo se i u parlamentu, a 1992. odràn je referendum. Najve}i broj glasova dobio je "Mar{ na Drinu", ali i pored toga u kona~nom ishodu izabrana je "Boè pravde".

Umro je kwièvnik Miloje Popovi} Kavaja. Danas nema Srbina koji ne zna re~i pesme “Mar{ na Drinu”. Te re~i napisao je 1964. godine, povodom proslave 50. godi{wice Cerske bitke, Miloje Popovi} Kavaja. Da ni{ta vi{e nije uradio u ìvotu osim {to je napisao legendarne stihove “U boj krenite, junaci svi…” zasluìo je ve~no pam}ewe. Pisac legendarnih stihova kora~nice "Mar{ na Drinu", koji je ro|en u Beogradu, a otvoren duh poneo je iz Pqevaqa gde je proveo detiwstvo, ostavio je za sobom jo{ veliki broj dela. Napisao je ~etrdesetak kwiga, oven~an je priznawima za pesni~ka dela i u SAD, nosilac je Ordena Narodnog heroja Alìra. Dugogodi{wi novinar, a potom politi~ki funkcioner, za vi{e od sedam decenija ìvota, bio je gra|anin sedam dràva, a obi{ao je vi{e od 70 zemaqa. Kao dvadesetosmogodi{wi mladi}, na pedesetogodi{wicu Cerske bitke, napisao je stihove za kompoziciju Stanislava Bini~kog. Tada je bio predsednik KUD "Ivo Lola Ribar". - Hor je hteo da izvede delo velikog kompozitora. Ne znam odakle mi hrabrosti, ali sam napisao stihove. Trebalo je napisati re~i koje }e se pevati uz originalni ritam mar{a, sadràti sve ono {to je inspirisalo autora kompozicije i do~arati duh tog vremena - govorio je Popovi}. - Re~i su morale da budu u duhu herojske borbe srpskog naroda. Po{to su prve reakcije bile izuzetno povoqne, produkcija RTB snimila je plo~u na kojoj uz muzi~ku pratwu Miodraga Ja{arevi}a i orkestra "Carevac", "Mar{ na Drinu" peva Qubivoje Vidosavqevi}. - Sad kad razmi{qam o toj pesmi, imam utisak kao da mi je neko izdiktirao tekst - govorio je Popovi}. - Jer, {ta je Stanislav Bini~ki èleo da kaè svojom muzikom? îni mi se upravo ovo. Ose}ao sam i bio svestan da, kako vreme

Otac se ugasio u zoru nakon svog osamdeset ~etvrtog ro|endana. Imao je bogat ìvot, onako kako je mogla i imala wegova generacija. Bio je svoj, jak kao stena, i kada je telo nestajalo du{a i um su bili jaki i nisu se pokorili ni bolesti ni tuzi. Ugasio se u svojoj posteqi, ne~ujno, u snu. O smrti nismo nikada razgovarali. U na{oj porodici se ne pri~a o planovima za sahranu; oni me|u nama koji bi pri~ali o tim temama ne razmi{qaju. Oni me|u nama koji o smrti razmi{qaju o woj ne pri~aju. Sestra i brat su me pozvali te no}i, po ovda{wem vremenu, trgli iz sna. Znala sam za{to me zovu. Na video linku bila sam sa wima tog Beogradskog jutra dok smo birali odelo i ko{uqu i kravatu za o~ev ispra}aj. Kada su do{li momci da ga odnesu, predloìli su da mu u ruke stavimo neki predmet koji je voleo. Neobi~an predlog, sada pomislim, otac se verovatno ne bi saglasio ali mi se u tom trenutku verovatno ni~emu ne bismo suprotstavqali. Odrasli qudi, vaqda smo se ose}ali kao deca nemo}ni tog jutra. Otvoreni za svaki savet ili sugestiju, od onih koji “boqe znaju” slu{ali smo bez ikakvog pogovora. Brzo smo se saglasili da to bude „Spravo~nik po Matematike”, jedan od mnogih koje je imao. U vitrinama su ostale na stotine kwiga iz inèwerstva, fizike, teorije pouzdanosti na ruskom i francuskom, desetine re~nika, eseji i romani, Peki}, ]osi}, Crwanski, Solèwicin... Ordewe i diplome, stotine ispisanih stranica matemati~kih formula, o~evi prevodi sa francuskog i gr~kog, spiskovi, fotografije sa letovawa i iz mladosti. Ceo jedan ìvot, u otaxbini. K}erka T. Bogdanovi}

Mar{ na Drinu U boj krenite junaci svi Krente i ne àlte ìvot svoj Cer nek vidi stroj, Cer nek ~uje boj A reka Drina, Slavu, hrabrost i juna~ku ruku srpskog sina. Poj, poj, Drino vodo hladna ti Pamti, pri~aj kad su padali Pamti hrabri stroj koji je pun ogwa, sile, snage, proterao tu|ina sa reke na{e drage. Poj, poj, Drino, pri~aj rodu mi Kako smo se hrabro borili Pevao je stroj, vojev’o se boj Kraj hladne vode Krv je tekla Krv se lila Drinom zbog slobode. prolazi, raste ugled melodije Bini~kog, kojoj su re~i dale dodatni pogon. Godinu dana nakon {to je napisao stihove "Mar{a" objavio je prvu kwigu - "Studenti i politika" za taj period jednoumqa bilo je revolucionarno delo. Popovi} je jo{ u detiwstvu zavoleo novinarstvo, ali pravi iskorak u ovu profesiju napravio je posle pri~a iz Alìra koje su ga odvele u "Politiku". Odatle odlazi na mesto savetnika za {tampu i kulturu Izvr{nog ve}a Srbije, a potom u Wujork, gde je bio direktor Informativno-kulturnog centra Jugoslavije, a zbog "Poeme o Wujorku", progla{en za pesnika godine te metropole. Po povratku u Beograd, Popovi} je postao prvi generalni direktor Sava centra, a karijera ga je zatim vodila do mesta u saveznoj vladi. Razo~aran raspadom dràve, opet je oti{ao u Ameriku, ali se 1996. vratio. Zahvaquju}i wegovom angaòvawu osnovan je Legat gradona~elnika Beograda Branka Pe{i}a, a i on je deo svoje zaostav{tine darovao "Adligatu". Na inicijativu Udruèwa kwièvnika Srbije i Udruèwa "Adligat" bi}e sahrawen u Aleji zaslu`nih gra|ana u Beogradu. M. T.

8. oktobar ^etvrtak 15. oktobar2020. 2020.

FEQTON

[PIJUNA@A - TAJNOVITI ZANAT Marko Lopu{ina (13)

[pijuna`a Umetnost obmane, ve{tina profesionalnih traga~a za skrivenim informacijama i qudima, koja ume da bude i zlo neslu}enih razmera. U wenom centru je ~ovek, koji poku{ava da na sve mogu}e na~ine do|e do strogo poverqivih podataka. Na na{im balkanskim prostorima {pijuna`a nikada nije bila cewena kao ve{tina, pa je zato tajni agent naj~e{}e pogrdno nazivan uhoda, dostavqa~, cinkaro{, dou{nik, potkaziva~ ili {pijun~ina

Pukovnik Kraqevine Jugoslavije, Vladimir Vauhnik, predvideo nema~ki napad na Poqsku Polovinom marta 1938. godine versajska Evropa vi{e ne postoji. Jugoslavija je na severnoj granici dobila novog kom{iju. Tre}i rajh okupirao je Austriju i zapo~eo stvarawe nema~kog hiqadugodi{weg carstva. Posledweg dana juna iste godine u Minhenu Adolf Hitler, Benito Musolini, premijeri Francuske i Britanije, Eduard Dala|e Pukovnik Vladimir Vauhnik je imao i informaciju da }e Nema~ka napasti Rusiju i Nevil êmberlen, potpisali su Minhenski sporazum godine, na svoj cini~an na~in, stu zahteva koju je uputio Hikojim je zape~a}ena sudbina pokazati dobru voqu i pove- tleru. Sedam dana kasnije to êhoslova~ke i ona je "mir- }ati uvoz }uraka, verovali isto ~ini i premijer Dragi{a nim putem" predata Nema~koj. ili ne, za 60 komada! Cvetkovi} u razgovoru sa VikNa svakom koraku se ose}aju Predose}aju}i da se torom fon Herenom. Obojica bubwevi rata. Slede}i na bliì rat velikih razmera, veruju da je to mnogo vi{e od meti Berlina je Balkan. Pre knez Pavle poku{ava da ko- onog {to je Hitler bio spresvega Jugoslavija. Ali, u tom liko-toliko ujedini zemqu. man u tom trenutku da prihvatrenutku, nacisti~ki strate- Hrvatska dobija svoju banovi- ti. Dodatni zahtevi su bili: zi planiraju da kraqevinu nu sa ogromnom teritorijom. - Po{tova}e se politi~ki najpre dovedu u potpunu eko- Formira se vlada Dragi{e suverenitet i teritorijalni nomsku zavisnost i privole Cvetkovi}a i Vlatka Ma~eka. integritet Kraqevine Jugoje da postane wihov saveznik. Hitler je drào sve adute slavije. Investicije u jugosloven- u Evropi i hteo je po svaku - Od Kraqevine Jugoslaviska preduze}a brzo su rasle. cenu da Beograd primora da je se ne}e traìti vojna pomo} U martu 1936. godine koncern pristupi Trojnom paktu. Iako niti prolaz ili transport "Krupov" potpisuje ugovor da je imao potpune informacije trupa kroz zemqu za vreme zeni~ku livnicu pretvori u da }e ve}inski Hrvati i jedan trajawa rata. savremenu ~eli~anu za proi- deo Slovenaca pozdraviti - Interes Kraqevine Jugozvodwu oru`ja. Slede}ih me- ulazak wegovih trupa, zazi- slavije za slobodan izlaz na seci nema~ke firme ulaze u rao je od buntovnih Srba. Egejsko more uze}e se u obzir prvu srpsku fabriku oru`ja u Beograd je poku{avao da prilikom politi~ke reorgaKragujevcu. dobije na vremenu. Najpre knez nizacije Evrope nakon rata. Upravi jugoslovenskih Pavle 1. marta pro{iruje liMe|utim, Hitler i Ribenpoqoprivrednih zadruga nudi se otkup ukupnog roda ATA[E I OBAVE[TAJAC, PROSRPSKI ORIJENTISAN {qiva po ceni od 2,30 dinara za kilogram, mnogo, mnogo Vladimir Vauhnik je bio Slovenac i veliki Jugosloven vi{e nego {to je u tom treprosrpske orijentacije. Ro|en je 24. juna 1896. u selu Svenutku iznosila na evropskom tiwe pri Gorici u Sloveniji u porodici seoskog u~iteqa. trì{tu - 1,40 dinara. Imao je dva brata i sestru. U Mariboru je poha|ao vojnu Suo~avaju}i se sa ~iwenigimnaziju kada je izbio Veliki rat mobilisan je u austro com da Nemci uspostavqaju ugarsku vojsku, u 17. pe{adijskom puku. Rawen je i povu~en kolonijalan odnos u wegovoj u pozadinu. zemqi, knez namesnik je poPo stvarawu zajedni~ke dràve zavr{io je general{tabku{avao da iskoristi svoj nu {kolu u Beogradu, a zatim ~uvenu Ecoles superieures de uticaj na dvoru u Londonu ne guerre (Vi{u ratnu {kolu) u Francuskoj. [est godina je bio, bi li Velika Britanija zauod 1930, profesor strategije na Vojnoj akademiji u Beogradu. zela primat u trgovini i priPotom }e biti imenovan za na~elnika {taba Drinske divivredi Jugoslavije. Taj wegov zije. Govorio je {est jezika - slovena~ki, nema~ki, srpski, napor nije nai{ao na razufrancuski, italijanski i engleski. Za vojnog ata{ea u Bermevawe, i to ne samo kod Enlinu odlazi 1939. godine. Oficirsku karijeru }e zavr{iti gleza, ve} i kod drugih saveu ~inu brigadnog generala, kao zamenik komandanta Jugosloznika. Svi su ostali nemi na venske vojske u otaxbini u Sloveniji, odnosno Draè Mihavapaje iz Beograda. Britanci ilovi}a! Sa Draòm je komunicirao preko tri pseudonima: }e ~ak na uporno insistirawe Vlajko, potpukovnik Vasi}, general Ra~i}... kneza Pavla, za Boì} 1935.

trop prihvataju ove uslove. Poslanik Heren javqa Ribentropu da se, i pored toga, u Beogradu odlaè odluka o pristupu paktu. I bio je u pravu. Cvetkovi} i Vlada imali su dobar razlog: nekoliko nedeqa ranije dobili su informaciju da }e Nema~ka napasti Rusiju. Strategija je bila jednostavna - ako budu zatezali, Nemci }e se, zauzeti ratom na istoku, sve mawe baviti Jugoslavijom. Sa ovom prvorazrednom informacijom pojavio se pukovnik Vladimir Vauhnik, koji se na{ao usred nevi|ene {pijunske igre nacisti~ke Nema~ke, Kraqevine Jugoslavije i Velike Britanije. U Berlinu se na du`nosti jugoslovenskog vojnog, pomorskog i vazduhoplovnog ata{ea ve} nalazio Vladimir Vauhnik, general{tabni pukovnik, izuzetno sposoban obave{tajac. Posle pada êhoslova~ke svi posmatra~i u Berlinu su se pitali {ta }e biti slede}i Hitlerov zahvat: Poqska, Litvanija, Jugoslavija ili Belgija i Francuska. Pukovnik Vauhnik je vrlo brzo do{ao do podataka o broju divizija od 92 do 96, koje bi Nema~ka mogla imati ako rat izbije do jeseni 1939. godine. Od tada, jugoslovenski General{tab je imao najpreciznije mogu}e izve{taje o potencijalu i namerama Nemaca. Pukovnik Vauhnik je saznao da u nema~kom glavnom {tabu postoji bojazan zbog mawka divizija od rata na dva fronta. I da bi u takvoj jednoj situaciji tre}i front na Balkanu doveo Nema~ku u gubitni~ku poziciju. Zbog toga je bio shvatqiv napor vojne industrije Rajha da se {to pre proizvede dovoqno oru`ja za opremawe {to ve}eg broja divizija, to jest, na osnovu toga moglo se zakqu~iti da Hitler sigurno priprema Nema~ku za borbu na dva fronta. Pukovnik Vladimir Vauhnik je krajem prole}a 1939. jugoslovenskom General{tabu poslao duù analizu u kojoj je predvideo i nema~ki napad na Poqsku. lll U slede}em broju: Poslanik iz Berlina, Ivo Andri}, potvrdio saznawe Vauhnika o invaziji Hitlera na Jugoslaviju

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

15. oktobar

1529. - Zavr{ena je prva opsada Be~a povla~ewem otomanske vojske sultana Sulejmana II Veli~anstvenog. 1542. - Ro|en je mogulski car Abu ul Fat Xelaludin Akbar, jedan od najve}ih vladara Indije, koji je pokorio pobuwene dràve Guxarat i Ka{mir i osvojio Avganistan. Sproveo je zna~ajne reforme, ukinuo ropstvo i poku{ao da stvori novu sinkretisti~ku religiju koja bi ujedinila Hinduse i muslimane. 1581. - Pod pokroviteqstvom Katarine Medi~i u Parizu je izvedena prva celove~erwa baletska predstava ("Ballet Comique de la Reine"), pa se taj dan uzima kao datum nastanka baleta. 1582. - U [paniji, Portugaliji i papskim dràvama u Italiji po~ela je primena Gregorijanskog kalendara, tako {to je eliminisano deset dana, a 5. oktobar 1582. postao je 15. oktobar. 1791. - Ro|en je Sima Milutinovi} Sarajlija, jedan od najzna~ajnijih i, uz Lukijana Mu{ickog, najuticajniji srpski pesnik XIX veka. U~estvovao je u oba srpska ustanka protiv Turaka, a od 1827. na Cetiwu je bio sekretar vladike Petra I Petrovi}a Wego{a i u~iteq wegovog sinovca Rada, kasnije Petra II Petrovi}a Wego{a (spevovi "Srbijanka", "Trojebratstvo", "Trojesestarstvo", tragedija "Obili}", "Istorija Srbije", "Istorija Crne Gore"). 1917. - U {umi Vensen, nadomak Pariza streqana je Mata Hari, najpoznatija {pijunka u Prvom svetskom ratu. Profesionalna plesa~ica, specijalizovana za egzoti~ne plesove iz Indije i sa Jave, vaìla je za najlep{u ènu sveta svog vremena, a osu|ena je na smrt zbog {pijunaè u korist Nema~ke. 1928. - Nema~ki diriàbl "Graf Cepelin" je obavio prvi komercijalni let preko Atlantika. 1946. - Nacisti~ki lider Herman Gering izvr{io je samoubistvo u zatvorskoj }eliji dan pre izvr{ewa smrtne kazne na koju ga je osudio Me|unarodni sud za ratne zlo~ine u Nirnbergu. 1964. - Nikita Hru{~ov je smewen sa mesta prvog sekretara Komunisti~ke partije Sovjetskog Saveza, a na wegovo mesto je do{ao Leonid Bre`wev. Novi premijer postao je Aleksej Kosigin. 1989. - Umro je Danilo Ki{, jedan od najve}ih pisaca novije srpske kwièvnosti ~ije je delo zna~ajno doprinelo wenoj afirmaciji u svetu. Preveden je na mnoge svetske jezike i dobitnik je mnogobrojnih priznawa i nagrada. ("Mansarda", "Ba{ta, pepeo", "Pe{~anik", "Grobnica za Borisa Davidovi~a", "Rani jadi", "Enciklopedija mrtvih", "âs anatomije"). 2003. - Kina je lansirala svoj prvi kosmi~ki brod sa qudskom posadom. U letelici "[enxou pet" bio je astronaut Jang Livei. 2007. - Evropska unija i Crna Gora potpisale su u Luksemburgu Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu. 2013. - Fudbalska reprezentacija Bosne i Hercegovine se po prvi put u istoriji plasirala na Svetsko prvenstvo u fudbalu.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

[

ta je sve bilo potrebno da ovakav poduhvat tek iz tre}eg puta bude priveden kraju, tako da se dobije potpuno i rasko{no fototipsko izdawe remek dela na{eg sredweg veka, srpskog pravoslavqa i na{e kwige nad kwigama – za Sputwikovu „Orbitu kulture“ obja{wava prire|iva~ izdawa Veqko Topalovi}. SRPSKA KWIGA NAD KWIGAMA „Jedinstven je istorijat ove na{e kwige nad kwigama u istoriji svetske kulture, kaè Topalovi}. „On svedo~i da najvi{e mesto sa kog se odlu~uje o sudbini „Miroslavqevog jevan|eqa“ nije ovozemaqsko. Istoriografija ne moè do kraja da objasni op~iwenost srpskih vladara ovom kwigom, wihove neverovatne postupke koji su doveli do spa{avawa samog rukopisa tako da je uspeo da izbegne sudbinu bezbrojnih drugih spaqenih, ukradenih, o{te}enih srpskih rukopisa, mnogih srpskih i svetskih dragocenosti.“ A putovawe „Miroslavqevog jevan|eqa“ zapo~elo je u 12. veku u sredwovekovnoj Ra{koj. Naru~ilac prepisa bogosluène kwige carigradske crkve Svete Sofije bio je zahumski knez Miroslav, brat Stefana Nemawe. @ele}i da svojoj zadu`bini, Crkvi Svetog Petra i Pavla u~ini poseban dar, Miroslav je ovaj posao poverio vrsnim zahumskim prepisiva~ima, koji ga izra|uju na staroslovenskom jeziku, srpskog izgovora, dok su za prevod kori{}ena pravila ra{kog pravopisa. RASKO[ 296 MINIJATURA Bogato ukra{en sa 296 minijature na 362 strane, ovaj kodeks je pisan na najfinijem belom pergamentu. Ovaj prvi i jedini sa~uvani primerak zahumske prepisiva~ke {kole, sa ukrasnim minijatura-

Faksimil „Miroslavqevog jevan|eqa“ pronosi}e rasko{ srpske kwige nad kwigama ma i inicijalima spada u red najlep{ih sredwovekovnih kwi`evnih dela. Topalovi} podse}a da je tekst „Miroslavqevog jevan|eqa“ istovetan tekstu „Ostromirovog jevan|eqa“ koje je nastalo vek ranije. „To nam svedo~i da se slu`ba bo`ija vr{ila na potpuno istom jeziku na prostoru od Jadranskog do Crnog mora, preko Moldavije i skroz na sever, do Novgoroda, a verovatno i daqe. To je bilo jedno duhovno carstvo koje je po teritoriji nadma{ivalo sva ovozemaqska carstva.“ „Miroslavqevo jevan|eqe“, kao i Ostromirovo, je jevan|elistar, u wemu su sva ~etiri jevan|eqa koja su prilago|ena dnevnoj upotrebi u crkvi. Na{ sagovornik obja{wava da jevan|elistari zapo~iwu ~itawima na Vaskrs, kada se ~ita prva glava Jevan|eqa po Jovanu. KWIGA KAO OTELOTVOREWE SAMOG BOGA „Na Vaskrs su u crkvama i u manastirima {irom tog prostora odjekivale iste

Prvi potpuni faksimil najstarije srpske }irili~ne kwige „Miroslavqevo jevan|eqe“, na koji smo ~ekali du`e od jednog veka, odnedavno je pred publikom i sija sjajem dostojnim originala re~i, izgovarane na tom na{em starom jeziku na kom je vr{ena slu`ba.. „Iskoni be slovo, slovo be od boga i bog be slovo“ su prve izgovarane re~i... I zato {to je Bog slobo, ta kwiga za monahe predstavqa otelotvorewe samog boga. I oni je poqube kad god je vide. Taj na{ zajedni~ki jezik sredweg veka svedo~i i o na{im zajedni~kim duhovnim korenima, ruskog i srpskog naroda, ali i bugarskog, beloruskog... On je i koren na{e pravoslavne vere, pismenosti, kulture uop{te. To je na{ zajed-

На факсимил најстарије српске ћириличне књиге „Мирослављево јеванђеље“, чекали смо дуже од једног века...

PRELISTAVAMO PREDRATNI LIST VREME - 8. OKTOBAR 1940. GODINE

Vuk Karaxi} kao agent stranih sila Pre ta~no 80 godina list Vreme pisao je o zna~aju rada Vuka Stefanovi}a Karaxi}a. List Vreme nazna~io je u tekstu povezanost nacionalizma koji je bio pod pritiskom na po~etku Drugog svetskog rata i rada Vuka Karaxi}a na srpskom jeziku, koji je imao dubqi politi~ki i kuturni zna~aj. Vuk Karaxi} je u svojoj borbi za srpski jezik obeleìo ne samo kwièvnost, wegov rad ima veliki politi~ki i kulturni zna~aj {to mu je donelo i mnogo protivnika. Bio je optuìvan da je agent stranih sila i da uno{ewem slova iz latinice poku{ava da ponem~i srpski narod, {to je danas kritika novih nacionalista. Pobeda Vukova i prihvatawe wegovog rada donela mu je op{tenarodno priznawe kao oca novijeg srpskog kwièvnog

^etvrtak15. 8. oktobar 2020. 25 ^etvrtak

jezika. Karaxi} je uzore tra`io u Nema~koj i to je jasno u plodovima wegovog rada, bila je to pobeda nema~ke romantike nad revolucionarno orjentisanim francuskim romantizmom. Kao {to je u Vukovom jeziku pobedila nema~ka nacionalna romantika nad francuskim kosmpolitizmom, tako je u

na{oj kulturi i politici pobedio nacionalizam nad rusofilskom orijentacijom i francuskim prosvetiteqstvom zastupanim od strane Dositeja Obradovi}a. „Dositej sa svom svojom qubavqu za svoj srpski narod, nije imao osnovnog smisla za taj narod, za wegovu du{u, za wegovu poeziju, za wegov `ivot, jo{ mawe za wegovu misiju, kojoj se on nametnuo kao putokaz, upu}uju}i ga na uzore Zapadne Evrope“, navodi se u tekstu. Odnos rada Vuka Karaxi}a i Dositeja Obradovi}a bio je isti kao spor izme|u nacionalizma i evropskog racionalnog internacionalizma u po~etnim godinama Drugog svetskog rata. „Francuska revolucija, vo|ena parolama internacionalnog bratstva i jedinstva izrodila je novi nacionalnizam od kojeg je na kraju i pobe|ena“, ocewuje list Vreme. S. G.

ni~ki duhovni DNK, ~vr{}i i zna~ajniji od fizi~kog“, podse}a Veqko Topalovi}. Svetska premijera izdawa faksimila kwige ~iji je Topalovi} prire|iva~ odràna je u julu pro{le godine u Muzeju ruskih ikona u Moskvi. „Ceo taj poduhvat Rusi su nazvali "Beli an|eo". Na{a èqa je da zajedno osmislimo izlo`bu „Lepota pravoslavqa“ koja bi predstavila najlep{e i najvrednije predmete nastale kao rezultat tog boànskog nadahnu}a sredwovekovnih monaha. Tu bismo umetnost predstavili prvo nama, a potom i svetu koji pravoslavqe doìvqava kao neki varvarski relikt iz mra~nog sredweg veka. Izlo`bu fototipksog izdawa „Miroslavqevog jevan|eqa“ u Moskvi je otvorio zamenik ministra kulture Rusije. Meni je kao najja~i utisak ostala reakcija oca Nikite Smerjakina stare{ine crkve koje se nalazi 300 metara daqe od Muzeja ruskih ikona. Zamolili smo ga da nam za izlagawe kwige pozajmi postament jer u muzeju nije postojalo ni{ta prigodno. Otac Nikita je prvi put tada video kwigu, prelistao je, list po list, i potpuno op~iwen wome, odlu~io je da }e pozajmi pravi postament teàk oko 80 kilograma. Nije nam dozvolio da ga mi prenesemo, nego je sa jednim monahom sam preneo taj te{ki predmet nose}i ga 300 metara do muzeja. Prolaze}i pored zapawenih straàra u{ao je u muzej, postavio ga i blagoslovio. Zahvaquju}i wemu, na{a izlo`ba je na jo{ jedan na~in bila oplemewena“, otkriva Veqko Topalovi}. M. T.

MOZAIK

8. oktobar ^etvrtak 15. oktobar2020. 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Iako ovaj period mo`e biti veoma neprijatan za vas, neophodno je da priu{tite malo odu{ka, pobegnete s posla i provedete vreme u dru{tvu prijateqa koji vas ne optere}uju. QUBAV: Na emotivnom planu sti`u turbulencije. Voqena osoba ne uspeva da isprati haoti~an tempo u koji ste upali. Zbog nedostatka komunikacije, mogu}i su nesporazumi. ZDRAVQE: Problemi s o~ima.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Okruùju vas qudi koji vam sugeri{u svaku sitnicu. Odluke donosite samostalno, na vreme se distancirajte od spoqa{wih uticaja. QUBAV: Vreme provodite okruèni osobama koje vam ne ukazuju po{tovawe koje vi mislite da zasluùjete. Na sve to partner vas pritiska, pa va{e nezadovoqstvo moè da eskalira na potpuno pogre{an na~in. ZDRAVQE: Unosite vi{e te~nosti.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Ne krivite druge {to je sve na vama, sami ste sve preuzeli na sebe, pa je sad vreme da u tome i istrajete. Usporite malo i ne prihvatajte sve ponude, jer niste svemogu}i. QUBAV: Odli~no funkcioni{ete kada ste pod pritiskom, ali onog ~asa kada stvari dovedete do kraja, sledi vam osetan energetski pad. Prva na udaru va{eg nezadovoqstva bi}e voqena osoba. ZDRAVQE: Gastritis.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Te{ko vam ide komunikacija s qudima o kojima nemate visoko mi{qewe. Poslovnost ne priznaje takvo pona{awe, bi}ete primorani da istrpite neke situacije. QUBAV: U fokusu su porodi~ni odnosi, bilo da se radi o va{oj ili familiji partnera. Po`rtvovanost jeste ne{to {to se od vas o~ekuje, ali niste sigurni da li je va{ anga`man neophodan. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Pokre}e se stari projekat od koga ste uveliko digli ruke. Informacija o tome stiè od osobe s kojom ste prijateqski povezani. Ako vam se obra}a u poverewu ili ako je tema cele situacije ne{to zakulisno, budite na oprezu. QUBAV: U centru va{ih interesovawa je situacija koja se odvija u okviru va{e porodice. Skloni ste preuveli~avawu problema. ZDRAVQE: ûvajte koù.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Va{a karijera bi mogla po}i silaznom putawom ako se zaletite u velike akcije. Ne produbqujte neprijateqstva sa qudima od kojih zavisite. Nije vreme za re{avawe bilo kakvih zavrzlama. QUBAV: Ako dozvolite sebi da nervozu i napetost emitujete na partnera, postoji velika {ansa da krizu, koja mo`e biti kratkotrajna, produbite i na taj na~in i produ`ite. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Va{a puna posve}enost odre|enoj temi mo`e vas ovih dana mnogo ko{tati ukoliko dozvolite da vam promaknu va`ni detaqi vezani za posao koji svakodnevno obavqate. QUBAV: Predali ste se iluzijama, svesno dozvoqavate sebi da vas prevlada nerealna ma{ta. Pogre{no tuma~ite blagonaklonost jedne osobe, vi verujete da su u pitawu qubavni signali. ZDRAVQE: Bolovi u sinusima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Izvestan je priliv novca, ali istovremeno i tro{kovi na koje niste ra~unali. Neka vas ne ponese pomisao da biste mogli da odlo`ite pla}awe teku}ih ra~una. QUBAV: Izgleda da ste skloni lakom odustajawu. Kada nai|ete na prvi otpor, vi stvari proglasite neva`nim kako biste prikrili nesigurnost. [ta vam je va`nije - sopstvena sujeta ili krajwi ciq. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcije.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: U naletu ste dobrog raspolo`ewa. Pote{ko}e sa pretpostavqenim licima manifestova}e se prvenstveno kroz pritisak da posao mora da bude gotov ranije. QUBAV: Emotivni odnosi postaju sve nestabilniji. Voqena osoba je uznemirena, a mogu}a je i dodatna neprijatnost ukoliko je pritisnete ozbiqnim temama. U fazi ste emotivnih turbulencija. ZDRAVQE: Stoma~ne tegobe.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Postiète sve, ali uz dodatni napor i veliki trud. Ne igrajte na kartu sre}e, oslonite se iskqu~ivo na svoje sposobnosti, upornost i odricawa. QUBAV: Potreban vam je predah. Disciplinovano i strpqivo pristupite partneru, jer }ete na taj na~in izbe}i tranzite koji najavquju mogu}nost nekog preokreta koji moè ozbiqno da zakomplikuje qubavni ìvot. ZDRAVQE: Kostoboqa.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Mo`da }e vam, na po~etku, sve delovati usporeno i traqavo, ali dugoro~no sve {to sada budete pokrenuli, posedova}e potencijal da se razvije u isplativ posao budu}nosti. QUBAV: Ma{tate o osobi koja je potpuno neprihvatqiva za vas. Boqe je da se suzdr`ite - nije povoqan period za bilo kakve zakulisne radwe, jer }ete biti razotkriveni. Odolite isku{ewima. ZDRAVQE: Nesanica.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: U dobroj ste formi, ali gubite realnu sliku o mogu}nostima koje su pred vama. Sve {to ovih dana zapo~nete i}i }e traqavo i bi}e optere} eno neo~ekivanim preprekama. QUBAV: Voqena osoba pokazuje male signale da se ne{to u woj mewa. Te promene jesu naznaka onoga {to dolazi. Na pragu ste perioda tokom kog }e se va{ qubavni `ivot bitno promeniti. ZDRAVQE: Pazite se virusa.

êtiri pitawa koja postavqaju samo nepristojni qudi Postoje pitawa koja nikad ne treba postavqati drugima, jer to nije samo stvar pristojnosti, ve} mogu da uvrede i povrede odre|enu osobu, ~ak i ako niste imali lo{u nameru. Recimo, nije primereno da nekoga pitate za{to izgleda umorno, jer to moè pogre{no da protuma~i. Mo`da ima zdravstveni problem, ali o tome ne èli da razgovara sa drugima. Na listi nepristojnih pitawa koja zadiru u privatnost a kojeg niko nije bio po{te|en je: "Kad }e{ da se uda{ ili oèni{?" Zvu~i bezazleno, ali treba imati na umu da mo`da ne planira svako porodicu. Sledi i ono ~uveno: "Kada }e deca?". Osim {to je neprimereno, moè da izazove bolna ose}awa kod onih kojima je takvo pitawe upu}eno. Imajte na umu da nikad ne znate kroz {ta prolazi osoba koju ste to pitali. Mo`da je nedavno imala spontani poba~aj ili su emotivni partneri poku{ali da se ostvare kao roditeqi, ali u tome nisu uspeli. Mo`da èna ne moè da zatrudni zbog zdravstvenih problema ili jednostavno par ne èli decu.

Pitawe o emotivnom statusu, odnosno: Da li si u vezi?, tako|e mo`e da izazove negativne emocije, jer ta osoba mo`da nije odu{evqena ~iwenicom {to trenutno nema partnera. Da li si se ugojila? Evo jo{ jednog u nizu neprijatnih pitawa. Mo`da su suvi{ni kilogrami prijateqice koju dugo niste videli ili koleginice s posla posledica fizi~kog ili psihi~kog stawa, ali o tome nerado govori. Ako mislite da }ete tako nekoga motivisati da smr{a, dobro razmislite pre nego {to postavite pitawe.

Obavje{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da je u Vodongi u 95-oj godini `ivota preminuo na{ dragi

VELIMIR VEQKO BOKI] 18.10.1924. Krtiwe/Hercegovina 04.10.2020. Vodonga/Australija O`alo{}eni: sinovi Milan i Du{an, k}erka Marija, nevjesta Luise, unu~ad: Nicholas sa suprugom Bethany, Natalie, Grace, Luke, Benjamin, praunu~ad: William i Robert te ostala mnogobrojna rodbina, kumovi i prijateqi u otaxbini i Australiji. Po~ivaj u miru, neka ti je vje~na slava, a du{i rajsko naseqe. Zbog okolnosti izazvanih virusom covid 19 bi}e odr`ana privatna sahrana.

EVO [TA TREBA URADITI SA BROJANICOM AKO PUKNE:

Ona nije modni detaq ve} jedna od najstarijih molitvi Jedno od duhovnih obele`ja svakog vernika je brojanica. Iako se u dana{we vreme brojanice nose vi{e iz modnih nego

verskih razloga brojanica je mnogo vi{e od obi~nog komada nakita. Brojanica je molitva i to jedna od najstarijih! Brojanice se razlikuju po svojoj strukturi. Postoje male i velike brojanice. Male brojanice se sastoje od 33 ~vori}a a velike mogu imati 50, 100 ili ~ak 300 ~vori}a. Svaki ~vori} se sastoji od 7 krsti}a. Pletene brojanice se prave od ov~ije vune {to nas podse}a da smo mi slovesne ovce dobrog pastira Gospoda Isusa Hrista. Svaki vernik dok se moli uz brojanicu izgovara molitvu. Naj~e{}e izgovarane molitve su “Molitva Isusova” i “Molitva Presvete Bogorodice”. Neretko se moè videti da pojedinci nose vi{e brojanica na ruci. Naàlost, to je jedno od pogre{nih shvatawa brojanice i wenog postojawa. Brojanica ne sluì ni za igru ni za ukras ve}

za molitvu. Molitva je utkana u svaki deo brojanice jer sve{tena lica koja je prave tokom wene izrade izgovaraju molitve. Stoga treba uvek imati u vidu kada se kupuje brojanica da ona nije modni detaq. Jedna od najve}ih dilema koja prati brojanicu je za{to se ona nosi na levoj ruci? Odgovor je jednostavan – iz prakti~nih razloga. Dok se krstimo prilikom molitve lak{e nam je da dr`imo u levoj ruci. Tako|e, dok obavqamo svakodnevne aktivnosti lak{e nam je da je nosimo na levoj ruci. Naravno nikakav problem nije da se brojanica nosi na desnoj ruci jer odabir ruke nije versko ve} prakti~no pitawe. Postoje i brojanice koje se nose oko vrata. Jedna od najve}ih enigmi vezanih za brojanicu je {ta uraditi sa wom kada ona pukne? Kada se desi da brojanica pukne treba je spaliti. Bacawe osve{tanih stvari je greh tako da se brojanice kao i druge osve{tane stvari spaquju. U hramovima, crkvama i manastirima se mogu na}i brojanice koje predstavqaju svojevrsna umetni~ka dela. Pored pletenih brojanica postoje i metalne kao i nanizane brojanice. M. T.

MI[I]NA SLABOST

êtvrtak 15. êtvrtak 8.oktobar oktobar2020. 2020. 27 êtvrtak 15. 27

ZDRAVQE ZRAVQE

timusa, nekad i u vidu tumora koji se zove timom. Kada postoji timom, smatra se da se radi o teèm obliku mijastenije gravis, pa je le~ewe kompleksnije. Hirur{ko le~ewe, tj. VATS uniportal timektomija, obavezan je vid le~ewa kod mijastenije gravis. VATS uniportal timektomija podrazumeva uklawawe timusa kao `lezde koja lu~i antitela. Treba ga primewivati kod skoro svih pacijenata obolelih od mijastenije gravis. Ranije su se operacije timusa izvodile pristupom kao za operacije srca, i to je donekle sputavalo pacijete, kao i ordiniraju}e neurologe, da se odlu~uju za operaciju pre svega zbog mi{i}ne slabosti i teèg podno{ewa anestezije. Danas se u nekim klinikama VATS uniportal timektomija izvodi po svim svetskim standardima. Kroz mali rez u pazu{noj jami duìne oko 2 cm plasira se kamera i instrumenti kojima se odstrawuje timus. Posle VATS uniportal timektomije u bolnici se ostaje 24 sata, oporavak je brz, tako da se za oko nedequ do desetak dana pacijent vra}a redovnim aktivnostima. Faktori rizika nisu poznati.

(Mijastenija gravis) Mijastenija gravis je hroni~na progresivna bolest koju karakteri{e slabost i umorqivost skeletnih mi{i}a. Uzrokovana je defektima u neuromi{i}nom prenosu. Nije zarazna bolest, ali se pretpostavqa da postoji odre|eni faktor nasle|ivawa. Mijastenija gravis je bolest kod koje nema promena na ìvcima i mi{i}ima, ali postoji poreme}aj u prenosu podraàja sa ìvca na mi{i}, {to uzrokuje pojavu mi{i}ne slabosti. Mijastenija gravis (myasthenia gravis) ujedno je jedno od najprepoznatqivijih i najkarakteristi~nijih neurolo{kih oboqewa. Treba znati da se klini~ka slika i simptomi miastenije gravis kod istog bolesnika tokom ìvota mogu mewati. Mogu se javiti vrlo blagi izolovani simptomi, u obliku spu{tawa kapaka, povremenih duplih slika, smetwi u govoru ili `vakawu. Bolesnik se zamara, moè primetiti da se te{ko pewe uza stepenice ili da ose}a teìnu u rukama dok obavqa neki vrlo lagan posao. Karakteristi~no za ovu bolest je da su simptomi intenzivniji kako dan odmi~e. Pacijenti se vrlo ~esto probude bez simptoma, a onda, kako se zamaraju, simp-

DOMA]A KUJNA

Posni recept

Heqda sa jajima i spana}emu rerni Potrebno je: heqda - 3/4 {oqe spana} - 1 {aka jaja - 2 komada mladi luk - 5 - 6 komada, mladi beli luk - 2 struka uqe - 2 ka{ike maslac - za mazawe so - po ukusu, biber

SIMPTOMI

tomi se pojavquju, da bi nakon odmora i primene terapije prestali. U prvim godinama simptomi mogu spontano nestati, pa ih bolesnik ~esto zanemari. Bolest se moè javiti u svim ìvotnim dobima, ali se smatra da se naj~e{}e javqa kod mladih èna i starijih mu{karaca. Kod osobe obolele od mijastenije dolazi do stvarawa antitela koja su odgovorna za pojavu bolesti jer spre~avaju vezivawe acetilholina za receptore. Broj receptora se smawuje kod nekih oblika mijastenije ~ak i za 50 odsto. Zbog toga prvi podraàji koji putuju ìvcem osloba|aju

NE IGNORI[ITE POTREBU ZA MOKREWEM:

Ozbiqno naru{avate zdravqe Urologija je otkrila i koja uputstva da sledite kako biste sa~uvali zdravqe be{ike. Velik broj qudi ignori{e potrebu za mokrewem i ne ~ini im se toliko ozbiqn" im" zadatkom da isprazne be{iku svako malo. Ipak, urolozi upozoravaju da je jako va`no imati naviku ~estog odlaska u toalet

Ure|uje: Daniel Poletan

Priprema: Priprema: U {erpi se zagreva 500 ml voda se 1 ka{i~icom soli, kuva se heqda 10-15 minuta i dobro se ocedi. U malom tigawu se zagreva uqe i dinstaju se ise~ena pera mladog luka, ise~en struk belog luka i ise~en spana}. Posipa se soqu i biberom, dodaje se 50 ml vode da se izdinsta i sklawa se sa ringle. U mali okrugli kalup namazan maslacem, sipa se po kraju heqda, do we u krug - spana} zajedno sa delom te~nosti i u sredinu se razbije po jedno doma}e jaje. Pe~e se u zagrejanoj rerni na 180 stepeni 15-18 minuta, dok se jaje ne stegne.

acetilholin, koji popuni sve postoje}e receptore, pa se acetilholin koji se i daqe osloba|a nema za {ta vezati, mi{i}na vlakna se ne mogu kontrahovati i snaga mi{i}a slabi. Zbog ~ega se to de{ava nije do danas razja{weno. Timus je mekana `lezda koja se nalazi iza grudne kosti. Nakon puberteta se smawuje i zamewuje ga masno tkivo. Smatra se da pojedini delovi timusa uzrokuju stvarawe antitela koja su odgovorna za pokretawe imunolo{kih procesa. Vrlo ~esto kod pacijenata obolelih od mijastenije gravis postoji zna~ajno uve}awe

Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Heqda je veoma zdrava namirnica, koja je uz to i ukusna, prakti~na za pripremu. Heqda je jednogodi{wa zeqasta biqke, i spada u familiju troskota. Upravo zbog toga ona moè biti odli~an izbor za sve koji izbegavaju kori{}ewe ìtarica u ishrani. Za razliku od ìtarica, heqda je bez glutena i zbog toga je mogu koristiti ~ak i oni osetqivi na gluten, kao i oni koji boluju od celijakije. Heqda sadrì brojne minerale i odli~an je izvor mangana, manezijuma i bakra. Tako|e, sadrì i gvo`}e, fosfor, cink i selen. Zna~ajan procenat preporu~ene dnevne doze ovih minerala moète uneti upravo uz pomo} heqde. Kada je re~ o vitaminima, heqda je dobar izvor pre svega vitamina B kompleksa,

ako èlite da sa~uvate zdravqe mokra}nog sistema. Urolog doktorka Vannitu Simma-Chiang kaè kako bi zdravqu be{ike i mokra}nog sistema qudi trebali vi{e da se posvete i kako je zadràvawe mokra}e i odga|awe odlaska u toalet jako {tetno. Prvo preporu~uje da praznite be{iku

zzz pad kapka (jednog ili oba) zzz duple slike zzz smetwe u govoru zzz slabost nogu zzz oteàno gutawe zzz oteàno `vakawe zzz oteàno disawe

DIJAGNOSTIKA

zzz pregled neurologa zzz pregled grudnog hirurga zzz laboratorijske analize krvi zzz analiza antitela na acetilholinske receptore zzz skener (CT) grudnog ko{a zzz magnetna rezonanca (MR) grudnog ko{a zzz EMNG (elektromiografija)

odmah nakon bu|ewa ujutru. Kasnije tokom dana tako|e treba voditi ra~una da ne preska~ete odlaske u toalet kada ose}ate potrebu. Qudi ~esto ignori{u to i posvete se nekim obavezama i zadacima, ali na{e telo je napravqeno tako da signalizira tu potrebu, a ako to zanemarujete taj ose}aj }e nestati i u jednom trenutku mo}i }ete da zadr`ite mokra}u toliko dugo da }e po~eti da vam naru{ava zdravqe. Doktorka je istakla da bi u danu trebalo barem ~etiri puta mokriti, ali i obavezno proveriti boju urina kako biste znali da li je telo dovoqno hidrirano. Rekla je i kako bi telo trebalo hidrirati nekoliko puta po malo. Za po~etak dana konzumirajte pola {oqe vode i kafu ili ~aj - oni su prirodni diuretik i stimulans be{ike, pa }ete tako pove}ati potrebu za mokrewem. S druge strane, takve napitke bi trebalo smawiti kako dan ide prema kraju kako ne biste ometali kvalitet sna tokom no}i ~estim odlascima u toalet. S. G.

Le~ewe biqem Heqda posebno vitamina B6, niacina i roboflavina. Iako se vrlo kasno, tek u drugoj polovini 20. veka po~elo sa istraìvawem uticaja heqde na organizam, do danas su otkrivena brojna pozitivna dejstva konzumirawa heqde na zdravqe qudi. Smawuje rizik od sr~anih bolesti, tako|e, istraìvawa su pokazala da rutin, poznatiji kao vitamin P, koji se nalazi u heqdi, smawuje nivo lo{eg (LDL) holesterola u krvi, a pove}ava nivo dobrog (HDL) holesterola, pomaè kod gubqewa kilograma, ve} smo gov-

orili o heqdi kao dobrom izvoru proteina. Pored toga, heqda je bogata vlaknima, ne sadr`i zasi}ene masti i holesterol, a u odnosu na ve}inu namirnica koje se na sli~an na~in koriste u ishrani, ima i mawe kalorija. Zbog svega ovoga, heqda uti~e na smawewe apetita i poboq{ava op{te stawe digestivnog sistema. Pozitivno uti~e i na regulisawe nivoa {e}era u krvi, {to olak{ava mr{avqewe. Poboq{ava imunitet: zahvaquju}i svim navedenim svojstvima ove biqke, a pre svega antioksidantima kojima obiluje, veoma povoqno uti~e na imuni sistem. Uni{tavawe slobodnih radikala, kao i aktivirawe drugih antioksidanasa u telu uti~u na ja~awe imuniteta i generalno boqe stawe organizma.

28 ^etvrtak 15.oktobar oktobar 2020. 8. 2020. ^etvrtak 15. oktobar 2020.

ENIGMATIKA

BLAGA KAZNA

BIV[I SRPSKI [PANSKI AKADEMIJA MUZI^KI FUDBALER NAUKA (SKR.) DUO KUBALA

NETO (SKR.)

DEO MESOPOTAMIJE

VAQEVO

RAZRED

DAN U NEDEQI RE^NA OSTRVA

URUGVAJ UPLATE UNAPRED

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 POND SRPSKA [AHISTKIWA

GLAVNI ULAZ U KU]U NAJJA^I PRUT NA ^OKOTU VINOVE LOZE

VODONO[A AMERI^KA GLUMICA KRUPNE VI[WE FILM SILVIJE KRISTEL

TENISER, JANIK GRAD U BIH NA SAVI

JEDAN PREDLOG

NOVINARKA \UKI] PERIOD POSLE HRISTA

GLAVNI GRAD LETONIJE

Sr Gl pski as

STRONCIJUM SRPSKA TV VODITEQKA, DU[ICA GUDA^KI AMERI^KI MUZI^KI GLUMAC INSTRUKU^ER MENT

REOMIR

[ID

NEPER ZEMQAK (NEM.)

ISLAND SRU[ITI, OBALITI ODVRATNOST MI]KO ODMILA LUKA U CRNOJ GORI MESINA

SKIJA[I I SLI^NO KOJI VOZE (SKR.) SLALOM ATMOSFERSKI TALOG KOJE JE DOBROG IZGLEDA

MONETA EVROPSKE UNIJE (MN.)

PRESTRAVITI, PREPASTI

MOMOR ODMILA LI^NA ZAMENICA

FOLK PEVA^ICA SA SLIKE PADAWE ZGODNI MLADI]I, KICO[I SEVER

VRSTA @ENSKOG KUPA]EG KOSTIMA ITALIJANSKA PEVA^ICA ^INKVETI

JEZERO U S. AMERICI [KOLA (SKR.) DEO VITE[KE OPREME ISTOK

LO[ PISAC METAR

PREMO], NADMO]NOST

JEDNO JU@NO VO]E (MN.)

HODATI, KORA^ATI

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 TOK REKE MESTO U SVAKI SA SVIM PREDMET SRBIJI PRITO- PROSTORUU KOD KAMA [APCA

JUG

ITALIJA SRPSKI SUVOZEMGLAVNI NEODRE- NATE^ENO MLE^NI BIV[I REKA U GRAD MESTO FUDBALER, NA \ENO KOJI PROIZVOD BELORUSIJORDANA NA TELU MARKO @IVOTIWA JI

BUGARSKI KOMPOZITOR I DIRIGENT, VESELIN PRAZAN HOD MOTORA

BIV[I GOLMAN, KRAQ ZAHARIJE ODBOJKA- ODMILA [KI KLUB

GR^KO SLOVO

METAR

TRE]A STANOVNIK NEPOZNAASIRA TA

SRPSKA OPERSKA PEVA^ICA SO METASILICIJUMOVE KISELINE JESTE, DA

POVRATNA ZAMENICA STANOVNICA TAMNAVE VRSTA MINERALA STAZAZAPE[AKE (MN.)

SRPSKI TRGOVAC I DOBROTVOR U JEDINICE UDARAC KARATEU, ZA POVRATEMI [INSKI SEDMI PRITISAK PADE@

Sr Gl pski as

KRUPNI AFRI^KI SISAR, NILSKI KOW GRADI] U AUSTRIJI NOVORO\EN^E

ARGON PEVAWE SAMO JEDNOG GLASA (MUZ.) REOMIR POKROVITEQ (LAT.)

SRPSKA KWI@EVNICA, GORDANA

PROPAST SVETA GRAD U NEMA^KOJ

ISTOK JEDNAKO PLANETE I ZVEZDE SRPSKA GLUMICA SA SLIKE GUSTA CRNA TE^NOST, TER MOLIBDEN

Sr Gl pski as

AMPER

Sr Gl pski as

KOWSKA SNAGA (SKR.) JEDAN PREDLOG

INDIJA

VR[ITI MELIORACIJU ZEMQE POND

PISMO KOJIM SE NEKO POZIVA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO U, ULAZNA VRATA, P, KANATKA, VODAR, OD, NOA, MARELE, RIGA, DEANA, IS, SR, N, MRSKOST, SLALOMA[I, BAR, EVRI, PADAVINA, MOMA, [I, SLAVICA ]UKTERA[, TOPLES, [MEKERI, IRI, OLA, PISKARALO, [TIT, NADMO], ANANASI, I]I

Skandinavka 2: VODORAVNO I, STOJANOV, SUVOZEMAC, LER, METASILIKAT, SE, ILIJA KOLARAC, RATIT, VODENI KOW, ATE, AR, KAPL, R, SMAK, B, KAO PO KONCU, NEBESKA TELA, I, BORKA TOMOVI], Sp A, KATRAN, KS, MELIORISATI, POZIVNICA, ON

GLATKO, EFIKASNO (IZRAZ) GLUMICA DEREK

BELGIJA NEPER

1 2 3 4 5 6 7

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

LI^NA ZAMENICA

Ukr{tenica: VODORAVNO I[, TB, NA, ZVERI, VERONAUKA, MAZ, PA, URASTATI, NR, OBALA SLONOVA^E, N, KONTAKT, ^S, Y, OS, SKADARLIJA, SUSTANARI, ]ALE

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Uzvik za terawe ìvine - Simbol terbijuma - Simbol natrijuma - Krvolo~ne ìvotiwe, 2. Nauka o veri - Sredstvo za podmazivawe, mazivo, 3. Autooznaka za Pan~evo - Srastati s ne~im - Narodna republika (skr.), 4. Dràva u Africi, 5. Oznaka za neper - Dodir, spoj - Dvadeset osmo i dvadeset prvo slovo azbuke - Oznaka za zapad, 6. Simbol osmijuma - Poznata ulica u Beogradu, 7. Oni koji zajedno stanuju - ]a}a odmila. USPRAVNO: 1. Tre}i vokal - Dika, 2. Nema~ki pisac, Gustav - Auto-oznaka za Suboticu, 3. Oznaka za energiju - Atletski klub (skr.) - Simbol sumpora, 4. Trulo stawe ne~ega, 5. Stanovnica Bora, 6. Mesto za stanovawe, nastamba, 7. Uìvawe u ne~em, 8. Autobus za dru{tvena putovawa, 9. Muzi~ki ànr u muzici u SADu, 10. Zbog toga - Oznaka za litar, 11. Oznaka za volumen - Pokojni hrvatski peva~, Tomislav, 12. Emanacija (skr.) - Splitska glumica Kisi} (1914-96), 13. Sto~arska farma - Ameri~ki glumac Pa}ino, 14. Izrezani deo na ode}i - Oznaka za elektron.

SPORT Nikola Joki} sa Sandrom Zeki} tokom kowi~kih nadmetawa u Subotici na 93. srpskom kasa~kom derbiju

^etvrtak15. 8. oktobar 2020. 29 ^etvrtak

\OKOVI] ZAPU[IO USTA NOVINARIMA POSLE PORAZA:

„Ja sebe o~igledno vidim druga~ije nego vi!“ Rafael Nadal i Novak \okovi} odigrali su finale Rolan Garosa u kome je [panac do{ao do 13. tamo{we titule, a posle toga je srpski as na konferenciji za medije jednim odgovorom prili~no zatekao novinare. Nole je posle analize me~a, u kome je Rafael Nadal dominirao, do`iveo da ga jedan od predstavnika medija upita i za "ono {to radi van terena". Na momenat je delovalo kao da je u pitawu neko spo~itavawe na teme koje su pojedini

stvar u mom ìvotu - promena. Ja sam neko ko ima takav pristup ìvotu, neko ko ima stvarno otvoren um, otvoreno srce, ko u~i i uzrasta, na najboqi na~in koji to qudsko bi}e moè da ~ini", rekao je Nole. Gotovo u dahu je dodao i slede}e: "Mislim, imam ja mane, kao i svi drugi. Poku{avam da stalno podse}am sebe koliko sam blagosloven {to sam uop{te u ovoj poziciji. Naro~ito u velikim momentima, na velikim

Razumem da ne mogu svi da me vole. I, to je skroz u redu. Mislim da je jako va`no da budete svesni ko ste, koje je va{e mesto u ovom ìvotu, da budete zahvalni i idete daqe", odrào je Nole "svoj ~as" i vi{e nije bilo pitawa nalik prethodnom. Nedugo posle ovih re~i, nije èleo ni da umawi Nadalovu pobedu u finalu pri~om o tome kako je imao problema sa povredama tokom Rolan Garosa, na ~emu je jedan novinar insistirao (èle}i da zna koliko je

{panski, a ranije ameri~ki i britanski mediji, isticali u prvi plan, poput stavova o odràvawu humanitarnih "Adrija turnira" u pandemijsko vreme (pred samo finale "Marka" je objavila tekst "Ovo je godina \oKOVIDa"), ali se Novak nije dao. Upitan "Ti si jedan od najboqih koji su ikada igrali ovaj sport, koliko te defini{e osobu ono {to uradi{ na terenu, a koliko ono {to radi{ van terena", odgovorio je ovako: "Pa, na~in na koji ja sebe vidim je o~igledno druga~iji nego {to me mo`da drugi qudi vide. Mislim poku{avam da se drìm onih osnovnih vrednosti, uz koje sam odrastao. Ali, uvek kaèm da je jedina konstantna

turnirima kao {to je ovaj, kada se, da tako kaèm, istorija ispisuje. Uvek poku{avam da se setim ranih dana moje karijere, gde sam odrastao ikako sam odrastao. Ja sam, zaista, veoma blagosloven i zahvalan {to imam ìvot koji sada imam, bez ikakve sumwe. I moram da kontantno ponavqam to sebi, da ni{ta ne treba uzimati 'zdravo za gotovo'. Nastavqam da radim, nastavqam da uìvam u ovom sportu, zaista. Naravno, porazi poput ovog nikada nisu za uìvawe, ali - u najve}im porazima najvi{e nau~ite kao teniser, ali i kao ~ovek. Stvarno se trudim da gajim takav stav. Mislim, razumem ja da postoje qudi koji ne vole ono {to radim na terenu ili van terena.

Noletovo fizi~ko stawe "krivac" za onakav epilog brobe za titulu): "Ne, ne, bio sam dobro. Sve je bilo okej. Bio sam spreman za ovaj me~. Prosto sam nadigran. Mislim, dobio me je ~ovek koji je jednostavno bio savr{en na terenu. Naro~ito u prva dva seta. I, to je cela pri~a. Apsolutno ne}u da tra`im neko drugo opravdawe za ovaj poraz. Mislim, bio je, prosto govore} i, boqi. Pobeda u tri seta, u grend slem finalu... Ali, igrati sa Rafom na {qaci, ma i samo igrawe sa wim kada igra ovako kako je sada, te{ko je uop{te i set da mu uzmete. U tre}em sam imao neku {ansu, ali je prosto nisam iskoristio", zakqu~io je Novak \okovi}. N. R.

PROVOD NA NIKOLIN NA^IN!

Joki} posle NBA bravura tiho doputovao u Srbiju Posle NBA bravura, na{ reprezentativni centar se vratio u Srbiju i, nedugo zatim, odu{evio je mnoge. Nikola Joki} je sa Denver Nagetsima dogurao do finala Zapadne konferencije, u kome su boqi bili Lejkersi (koji su i osvojili titulu zavr{nom pobedom nad Majamijem), a po zavr{eku naporne sezone naj~uveniji Somborac vratio se u domovinu. I, nedugo zatim, uputio se severoisto~no, u Suboticu. Tamo je u nedequ odràn 93. srpski kasa~ki derbi, i to na hipodromu Kowi~kog kluba Ba~ka. Ali, nije samo Joki} do{ao da bi gledao trku 12 najboqih ~etvorogodaca, ve} je do{ao da uìva. I pomaè. Naime, upravo je zahvaquju}i wegovoj, i pomo}i wegove porodice, pomenuti Kowi~ki klub uspeo da u ova finansijski te{ka pandemijska vremena zatvori finansijsku konstrukciju i organizuje prelep, a qubiteqima ovih ìvotiwa, vaàn doga|aj. Ali, ne samo to. Kako je otkrila novinarka TV Prva, Sandra Zeki}, Nikola Joki} je sve vreme tiho, nenametqivo i bez ikakve pompe - pomagao u svemu {to je imalo veze sa kowima. "Ovo je bio doga|aj na kojem je on bio sa porodicom, kowi su se takmi~ili, a on je bukvalno neprimetno pomagao oko wih sve vreme i druìo se sa prijateqima. Ba{ sjajan momak i utisak moje nedeqe!", rekla nam je Sandra Zeki}, najaviv{i da }e slede}e sedmice upravo Joki}i biti u svom Somboru doma}ini kasa~ke lige. Nikola Joki} je mo`da jedan od najboqih ko{arka{a na svetu, to dokazuje i u NBA ligi, ali ko{arka nije i wegova jedina qubav, niti jedino mesto gde o~arava druge. Odnos prema 93. srpskom kasa~kom derbiju - wegova pomo}, kako finansijska tako i na licu mesta - upravo to i dokazuje. S. G.

Rade Zagorac posle {okantnog poraza: Rukavica u lice Posle ovakvih utakmica tim nastaje ili nestaje. Rekao je odmah posle me~a protiv Budu}nosti, Vlado [}epanovi}, trener Partizana. Posle me~a u kome je wegov tim – i to je rekao {ef struke crno-belih – pet puta dobijao i gubio. Tri puta su bila vi{e nego o~igledna. Na istecima 40, pa i 45, onda i 50. minuta. Kada je posle trojke Kodija Milera Mekintajera, Partizan poveo pola ko{a. A posle ~ega je imao 1,4 sekundu da sa~uva tu prednost. Do|e do vi{estruko va`ne pobede. Nije uspeo. Danilo Nikoli} je bio br`i. Otuda i ta pri~a o karakteru ekipe. Koji se gradi u ovakvim porazima. Znaju to i crno-beli. I Rade Zagorac, na me~u protiv Budu}nosti kapiten tima,

u pri~i o utakmici apostrofirao je upravo karakter. Pre svega se ogradio... – Nemam ne{to preterano dugu karijeru i ne mogu da kaèm da je neki preterano duga~ak niz godina iza mene. Ali... – Ono {to za ovo vreme sam sigurno nau~io jeste da kada stvari radi{ ispravno i kada su zalagawe i trud na nivou, retko kada ne}e{ biti nagra|en pobedom. A to, kako je rekao priznao i Zagorac, nije bio slu~aj u subotu uve~e na terenu kultne Hale sportova. – Mislim da pobedu nismo ni zasluìli. Nemam apsolutno nikakvu zamerku na zalagawe i èqu. Ali, svi ti deli}i celog mozaika su bili negde oko nas. Negde to nismo zasluìli.

Nije prijatna situacija, ali svi u Humskoj znaju da je samo jedan na~in da preguraju ovaj {okantni poraz. – Moramo da ostanemo zajedno – jasan je Zagorac. I jo{ ne{to... – Da u ovim trenucima krize zadrìmo ~vrstinu i pokaèmo da nismo slabi u tom smislu. Zapravo, da sada pokaèmo vrednost ekipe. Nije ovde u pitawu samo poraz od Budu}nosti, koliko ~iwenica da je ve} drugi u ABA ligi. Iz dva kola, i to oba na doma}em terenu. – Vrlo neprijatno. Ne{to sa ~im se veliki broj nas, mo`da ~ak i niko od nas do sad nije suo~io. S. G.

8. oktobar ^etvrtak 15. oktobar2020. 2020.

SPORT

LIGA VETERANA PREKO 35 - GRAND FINALE

Тренер Ник Монтгомери (лево) донео прегршт титула Маринерсима у 2020.

Nakon penal lutrije ostali bez titule

Akademci Marinersa osvojili NPL2 Nakon titule Premijera, Central Koust Marinersi (akademija) osvojili su i Grand finale Druge Premijer lige NJV. U velikom finalu savladali su Tigrove iz Severnog Sidneja sa 6:2 nakon produ`etaka (2:2 nakon 90 minuta)

Nakon eliminacije Belih orlova iz Boniriga u polufinalu od Marinersa, srpska zajednica je ipak imala svog predstavnika

Никола Крљар одиграо без грешке у Гранд финалу u velikom Grand Finalu NPL 2 pro{le subote. Naime, Nikola Krqar je bio starter u dresu Tigrova, koji su ukrstili kopqa sa liga{kim prvakom Marinersima. Nikola je fenomenalno odradio svoje defanzivne zadatke tokom regularnih 90 minuta koliko je proveo u igri.

Na veliko iznena|ewe publike u Valentajn Sports parku, Tigrovi su nadigrali favorizovane Marinerse u ve}em delu regularnih 90 minuta. Me|utim, nakon vo|stva od 2:1, golovima ([ervina Adelija u 68. i Vila Hoxsona u 83. minutu), Tigrovi su ispustili titulu u 87. minutu. Po~etni~ka gre{ka oko lo{e postavqenog ìvog zida omogu}ila je Maksu Balardu da plasira loptu u nebrawenu mreù, kao da zida tu nije ni bilo, za 2:2, {to je utakmicu odvelo u produètke. U dodatnih pola sata igre Tigrovi su potpuno pali i primili su ~ak ~etiri gola. Krajwi rezultat je bio 6:2 za pulene Nika Montgomerija, biv{eg fudbalera engleskog [efild Junajteda, koji od 2018. vodi akademce Marinersa. TRI TITULE ZA MARINERSE Marinersi su nakon titule Premijera, pro{le subote osvojili i Grand finale. Akademci sa Centralne obale su tako|e apsolutni {ampioni u ''~empion{ipu'' (totalnom zbiru liga{kog u~inka Prvog i tima ispod 20 godina), tako da su sa pobedom u subotwem finalu demonstrirali jo{ jednom da su zaista bili bez premca u minuloj sezoni i da }e i u 2021. biti veliki rival za Bele orlove iz Boniriga u NPL2. S. G.

Поносно до краја: Тим Орлова преко 35

Dan ranije u subotu, kao i Prvi tim, Orlovi preko 35 godina u svom finalu tako|e su ostali bez titule. Nakon 1:1 u regularnom delu igre Orlovi su poraèni nakon izvo|ewa jedanaesteraca od Sidnej juniorsa sa 5:3 Nakon deficita od 1:0 nakon prvog dela igre u drugom poluvremenu srpski fudbaleri su potpuno nadigrali Juniorse. Sa{a Dr~a je iz maestralno izvedenog slobodnog udarca izjedna~io u 63. minutu. Usledile su mnogobrojne {anse za na{ tim, ali sre}a je okrenula le|a treneru Draganu Kalu|erovi}u i wegovim pulenima. Naime, milimetri su delili Draèna Kuèta u jednoj akciji kada se stativa ispre~ila i odràla hrvatski tim u igri. Kuèt je imao jo{ jednu stoprocentnu {ansu, ali tom prilikom protivni~ki golman je odbranio. U penal seriji na{i fudbaleri su u dva navrata bili neuspe{ni sa bele ta~ke i nije bilo nade za preokret. Krajwi rezultat nakon penal serije je bio 5:3 u korist Juniorsa.

Милиметри делили од титуле Дражен Кужет МВП Лиге ветерана у 2020.

Ovaj vikend uistinu je bio koban za srpski fudbal u Zapadnom Sidneju. Pored seniorskih ekipa Orlova (Prvog i tima preko 35), te rezervnog tima Beograda, koji su izgubili u svojim Grand finalima, na`alost lista pora`enih ekipa je pove}ana za jo{

dve ekipe. U svojoj kup utakmici omladinci FK Boniriga (ispod 21 godinu) nakon regularnih 0:0, tako|e su nakon izvo|ewa penala ispustili titulu. Golman Stefan Joki} je ~ak dva puta odbranio {uteve sa bele ta~ke igra~ima Kasule Junajted. Me|u-

tim, igra~i Boniriga su ~ak tri puta bili neuspe{ni i ''{ild'' je nakon maratonske penal serije oti{ao u ruke Kasule. Krajwi rezultat je bio 5:4. Da peh bude potpun, ~ak je i tim FK Boniriga ispod 13 godina starosti izgubio svoju kup

Prvi Tim

Titula Premijera

Prvi Tim

Vice{ampioni

Rezervni Tim Titula Premijera Tim Preko 35

Vice{ampioni

golova. Za svoje golove i lepe igre popularni "@ule" nagra|en je peharom od ~elnika Distrikta.

DRA@EN KU@ET MVP LIGE Briqantne igre na{eg tima tokom sezone omogu}ile su Dra`enu Ku`etu da bude progla{en najboqim igra~em regularnog dela prvenstva zbog wegovih zgoditaka i bravura ispred protivni~kih

Penal serija kobna u jo{ dva finala

ФК Бонириг (У21) након куп финала

ISTORIJSKI U^INAK ORLOVA U 2020

utakmicu sa 4:2 od vr{waka iz Hi~inbruk Sportsa, tako|e nakon izvo|ewa jedanaesteraca. 4 OD 7 FINALA IZGUBQENO PREKO PENAL LUTRIJE Vaqa podsetiti da su jedino devojke FK Boniriga ispod 16 godina starosti, koje vodi Aleksandar Veselinovi} osvojile

SRE]A OKRENULA LE\A U NAJUSPE[NIJOJ SEZONI U svojih osam godina postojawa ova sezona je bila daleko najuspe{nija za Orlove iz Sidneja. Naime, i Prvi i Rezervni timovi su osvojili liga{ki deo prvenstva. Rezervni tim je nesre}no izgubio u polufinalu od Beograda u utakmici u kojoj je totalno izdominirao. A Prvi i tim preko 35 godina su nakon penal lutrije pora`eni u svojim Grand finalima. S. G. Стефан Јокић бриљирао, али недовољно за победу

{ampionsku titulu od 7 Grand finala u koliko su u~estvovale srpske ekipe u protekla dva vikenda. ^ak 4 finala su izgubqena nakon penal lutrije! Sezona je zavr{ena, a svi u taborima triju srpskih klubova Boniriga, Beograda i Orlova se nadaju da ih sre}a pogleda barem malo u finalima slede}e sezone. S. G.

SPORT

^etvrtak15. 8. oktobar 2020. 31 ^etvrtak

PREMIJER LIGA JU@NIH DISTRIKTA – GRAND FINALE

Orlovi ostali bez trofeja

Дивљановићева шанса у другом полувreмену

Публика на финалу

Orlovi iz Sidneja (FC Eagles Sydney) bili su nadomak velikog uspeha. Pro{le nedeqe za titulu najboqeg tima u Distriktu, u Grand finalu Premijer lige, izmakao im je trofej. Posle remija u regularnom delu igre od 1:1, na{ tim je pora`en nakon penal lutrije

Неверица у табору Орлова током пенал серије

Milenko Divqanovi} najboqi strelac Za utehu i potvrdu da Orlovi poseduju neosporan kvalitet je pehar koji je dobio Milenko Divqanovi}, za najboqeg strelca regularnog dela prvenstva Premijer lige. Ostaje enigma kako je Milenko ostao uskra}en za makar jednu od dvaju pehara za MVP Premijer lige (za najboqeg igra~a lige). Naime, svojim golovima Divqanovi} ne samo da je tresao mre`e protivnika, ve} je direktno re{io pitawe pobednika u mnogim utakmicama i doneo liga{ku titulu Orlovima.

Драма током извођења пенала

akon trijumfa Prvog tima Orlova sredinom pro{le sedmice od 3:0 nad Liverpul Olimpikom u polufinalu, na red je do{lo veliko finale sa Kemps Krikom. Kao i u polufinalu, na{ tim je lo{e u{ao i u ovaj me~ godine. Rastr~ani fudbaleri Kemps Krika spre~ili su bilo kakvu povezanu igru na{eg tima. Dodu{e, i sami napada~i Kemps Krika nisu bili u stawu ozbiqnije da priprete. Me|utim, jedna duga~ka lopta u

36. minutu prohujala je paralelno sa gol linijom od korner zastavice i nekako pala pod noge napada~u Krika, koji ju je olako sa peterca ugurao u mreù za 1:0. Ubrzo zatim protivni~ki golman je ispustio loptu na koju je pritr~ao Milenko Divqanovi} i {utirao. Usledila je blokada, ali je odbitak pokupio Aleksa i poravnao na 1:1. U drugom poluvremenu igrao je samo jedan tim – Orlovi. U petom minutu nastavka golgeter Divqanovi} izbio je o~i u o~i sa protivni~kim golmanom, poku{ao je fel{om lobovati golmana, ali mu je ovaj skinuo {ut. Nedugo zatim usledio je naba~aj sa desne strane, Du{ko Mirilovi} spu{ta loptu na peterac a Milorad ûbrilo upu}uje udarac, ali se ispre~ila stativa. ûbrilov odbitak kupi Aleksa koji plasira loptu u prazan gol, ali protivni~ki igra~ telom

kao da je zape~atio sudbinu na{eg tima na ovom finalu. Potom jo{ jedna prilika za na{ tim, kada je Mirilovi} lo{e odreagovao na naba~aj i sa ~etiri metra od gola proma{io celu loptu. Do kraja me~a vaqa izdvojiti jo{ dve {anse Divqanovi}a, ali u oba slu~aja se ispre~io protivni~ki golman.

Угљеша Шкорић и Данило Цупаћ најмлађи навијачи Орлова

spre~ava vo|stvo srpskog tima. Toliko nesre}e u ovom napadu

Детаљ са финала

OD SJAJA DO O^AJA U PENAL SERIJI Zbog postoje}ih mera restrikcije, nije bilo produ`etaka, ve} se odmah pristupilo izvo|ewu jedanaesteraca. Prvi udarac Kemps Krika sa bele ta~ke golman Du{ko Lavrwa je fenomenalno odbranio i doneo prednost na{em timu. Svi izvo|a~i u obe ekipe su bili sigurni do ~etvrte serije. Tada, pri vo|stvu od 3:2 za Orlove, lopti je pri{ao Zoran Kolunxi}. Napada~ Orlova je nespretnim poku{ajem 'panenke' uru~io loptu u ruke protivni~kog golmana i ostalo je 3:2 uz veliku dozu {oka i neverice srpskih navija~a. Nakon nekoliko sigurnih realizacija sa bele ta~ke, Dobre Romi} slabo {utira i golman Kemps Krika

Миленко Дивљановић најбољи стрелац лиге brani wegov udarac. Usledila je sigurna realizacija Kemps Krika i pobeda od 7:6 i kraj utakmice. RAZLOGA ZA NEUSPEH NAPRETEK Na{ tim je tako ostao uskra}en velike titule koju je èqno i{~ekivao. Osim lucidnosti Kolunxi}a prilikom izvo|ewa penala, ostaje pitawe {ta i koliko je mogao stru~ni {tab Orlova da uradi druga~ije tokom 90 minuta. Ostaju neodgovorena pitawa da li se ranije trebao krenuti sa zamenama, jer broj zamena je ionako neograni~en? Naime, Kemps Krik je u~estalim izmenama kao u hokeju odrào sveìnu i izvukao remi. I pored slabije igre, imali smo stoprocentne {anse, lopta jednostavno nije htela u gol. Mesta za analizu ima previ{e. Ostaje zapisano jednostavno da je propu{tena velika {ansa da se Orlovi domognu najve}eg odli~ja i potvrde da su u 2020. sezoni bili najboqi tim u Zapadnom Sidneju. S. G.

THURSDAY  ^ETVRTAK 15. 10. 2020.

QUBI[A TUMBAKOVI] O "DOKTORATU" U OSLU:

Nije bilo neke preterane vere u igra~e, ali su pokazali da su najja~i kad je najteè! Znate ko je Xin Keli? Onima koji nisu upoznati sa radom izvanrednog glumca, popularnog 50-ih i 60-ih godina pro{log veka, mo`da zazvoni u u{ima pesma koja se nalazi u naslovu kultnog ostvarewa “Singin’ in the rain”. E, to pevawe na ki{i, u stvari ples dok ki{a pada, vi|eno je na stadionu „Uleval“ u Norve{koj, u ~etvrtak uve~e. U ulozi rediteqa i jednoj od dve glavne uloge - Qubi{a Tumbakovi}. Kamena faca, ~ovek koji po pravilu ne pokazuje emocije u toku duela, {etao je, skakao, na kraju i plesao. Srbija je odu~ila od fudbala Norve{ku i pobedila je sa 2:1 u polufinalu baraà Lige nacija. Na korak je od plasmana na Evropsko prvenstvo, koje }e potraìti 12. novembra na “Marakani” protiv [kotske. Posle 20 godina moèmo na kontinentalni {ampionat. I i}i }emo, vide}ete... Sergej Milnkovi} Savi} je spakovao dva komada Skandinavcima, opalio ih je SMS Mjolnirom, Torovim ~eki}em, kojeg su Haland i dru{tvo zapravo pripremali ekipi ~ije je ogwi{te “tamo daleko”. A u postojbini vikinga Tumbin ples po ki{i. Nije ba{ kao Xin Keli plesao Qubi{a, ne ume on to, ali zna druge stvari. Najva`niju - fudbal. Qubi{a - plesa~ po ki{i - nije ispra}en u Oslo

PIKSI RASPALIO PO [KOTIMA U OSTRVSKIM MEDIJIMA:

Iskreno da vam kaèm masakrira}emo ih, a onda neka nam do|u Hrvati! Fudbaleri Srbije 12. novembra igraju protiv [kotske finale baraà plej-ofa Lige nacija za plasman na Evropsko prvenstvo. Poznato je da pobednika duela Srbija [kotska u grupi na EP ~ekaju Engleska, Hrvatska i ê{ka pa je tako mogu} prvi fudbalski duel Hrvatske i Srbije na nekom velikom takmi~ewu. Sada su nam preostali [koti, a za na{u legendu Dragana Stojkovi}a Piksija (55) dileme nema. - Boqi smo od [kota. Dobi}emo [kote u Beogradu, pa onda neka nam do|u Hrvati. Nismo bili na evropskim prvenstvima od 2000. godine, {to je dugo, predugo za zemqu poput na{e - rekao je za ostrvske medije Piksi i dodao da smatra da selektor Qubi{a Tumbakovi} radi odli~an posao: - Znam da dobro pripremiti momke za [kotsku i da po{tuje protivnika, ali, da budem skroz iskren: boqi smo od [kotske i to }e se videti na terenu. Ako budemo igrati kao u Oslu, masakrira}emo ih! Imamo toliko tehni~ki fantasti~nih igra~a i zasluùjemo da budemo u dru{tvu najboqih na svetu - zakqu~io je Piksi.

sa “sre}no” ili “dobijamo!”. Ne, bio je izloèn gotovo rafalnoj paqbi, uz pitawe koje je stizalo sa svih strana: “Ho}ete li podneti ostavku u slu~aju poraza?”. U momentu kada bi trebalo da pripremi ekipu i taktiku za jednu od najva`nijih utakmica u modernoj istoriji Srbije. Sizifov posao, Tantalove muke, u najmawu ruku. A onda, po~etak me~a u Oslu. Zum, brm, brm, fijuuu... Gde je lopta, pitali su se Norveàni. Ko je ugasio svetlo, zapita{e vikinzi. Ma, “orlovi”, eto ko. Igrali smo fudbal. Ba{ igrali. To se ceni. I pobedili, {to je najva`nije. Arhitekta sjajnog rezultata bio je ba{ onaj koga su ispratili sa indirektnom porukom “hajde, ti pakuj kofere ako ne pobedi{”. n I {ta sad, posle prespavanih no}i, gospodine Tumbakovi}u? - Ni{ta posebno. Radujmo se. Drago mi je da su momci pokazali karakter. Ispo{tovali su sve dogovore. [to je najva`nije, ispo{tovali su sebe. Nije neke preterane vere bilo u wih, ali pokazali su da su najja~i kada je najteè. Ja sam ve} po~eo da pripremam teren za me~ sa [kotskom. Ne èlim euforiju, uradili smo tek pola posla. Ostao je jo{ jedan stepenik. Onaj najva`niji - kaè selektor Srbije. n Pobednik ste i de fakto, ali i onaj moralni? - Ne èlim da se vra}am u neke pri~e koje su deplasirane. Kaète, bilo je kriti~ara napretek. Iskreno, nisam se obazirao. Verovao sam u ovaj tim, u svoj po{teni rad. Kada radi{ ne{to ~istog srca, do|e sve na svoje, u pravo vreme. Rekao sam, podseti}u, da nam je potrebno vreme. Sedam meseci smo se spremali za utakmicu u Norve{koj. Ona je bila prioritet. A pobeda? Ona ide na ra~un igra~a. n Milinkovi} Savi}, koga ste ubacili u fini{u, bio je ~ovek odluke sa dva postignuta gola? - Sergej je prelomio me~. Bio je odli~an. Ali odli~ni su bili i Aleksandar Mitrovi}, Tadi}, \uri~i}, Lazovi}, Maksimovi}, Gudeq, Kolarov, Milenkovi}, Stefan Mitrovi}, mali Risti}, Rajkovi}, Milivojevi}... zar ne? Ovo je pobeda tima. Zapamtite to. n Ho}emo li kona~no na to Evropsko prvenstvo? - Vidim da ve} vlada euforija. Apelujem da se svi spustimo na zemqu. Igramo protiv [kotske, borbene ekipe. Moramo da zbijemo redove i na dostojanstven na~in sa~ekamo utakmicu 12. novembra u Beogradu. Ukoliko neko misli da su [kotlan|ani slu~ajno do{li do finala baraà Lige nacija, verujte, vara se. Smatram da su stvari u na{im rukama, ali moramo da budemo pametni i oprezni. Samo tako }emo, verujem, do}i do èqenog ciqa zakqu~io je Qubi{a Tumbakovi}. S. G.

Kada je ~uo da je predsednik Partizana u bolnici, Zvezdan Terzi} je re{io da mu po{aqe ovu poruku! Generalni direktor FK Crvena zvezda Zvezdan Terzi} poslao je poruku podr{ke predsedniku ve~itog rivala Partizana Miloradu Vu~eli}u, koji je u bolnici. Podsetimo, Vu~eli} je primqen u bolnicu i trenutno je prikqu~en na masku sa kiseonikom. On je inficiram novim koronavirusom, a kada je za to saznao, prvi ~ovek crveno-belih je uputio slede}u poruku: "Milorad Vu~eli} je moj veliki sportski rival, nekad smo mo`da i prelazili granicu fer pleja, ali uvek sam ga po{tovao kao pametnog i mudrog ~oveka. Kroz sport sam ga upoznao kao velikog borca i ne sumwam da }e ovu bitku da dobije! @elim mu brz oporavak od korone, da {to pre iza|e iz bolnice i vrati se svojoj porodici i rukovo|ewu svojim klubom", izjavio je Zvezdan Terzi}.

"SVESNI SMO [TA SE OD NAS O^EKUJE U DERBIJU!"

Marko Gobeqi}: ^eka nas najve}a utakmica u Srbiji Reprezenativna pauza omogu}ila je izabranicima Dejana Stankovi}a nekoliko dana odmora, ali prvotimci {ampiona Srbije ve} od ~etvrtka zapo~eli su pripreme za nastavak sezone. Defanzivac i zamenik kapitena Zvezde, Marko Gobeqi} govorio je za klupski o izazovima koji Crvenu zvezdu o~ekuju u narednom periodu. - Imali smo nekoliko dana da se odmorimo i napunimo baterije. Pauza nam je bila i vi{e nego potrebna, odigrali smo veliki broj utakmica u prethodnom periodu. Ve} od ~etvrtka po~eli smo ozbiqno da se pripremamo za nastavak sezone, vredno treniramo kako bismo bili maksimalno spremni za naporan ritam utakmica koji nas o~ekuje – istakao je Marko Gobeqi}.

Desni bek Crvene zvezde istakao je da je ceo tim i vi{e nego motivisan za predstoje}e duele. - O~ekuje nas takmi~ewe na tri fronta. Raduje ~iwenica da smo u prvenstvu jo{ uvek nepora`eni, nadam se da }e tako i ostati. Plasmanom u grupnu fazu Lige Evrope ostvarili smo zacrtani ciq, me|utim ne planiramo tu da se zaustavimo. U svakoj utakmici igra}emo na pobedu, nadam se da }e to biti dovoqno za dobar rezultat u Evropi. Ve} za nekoliko dana o~ekuje nas najve}a utakmica u Srbiji, igramo ve~iti derbi, svesni smo {ta se od nas o~ekuje i spremamo se maksimalno kako bismo ispunili o~ekivawa navija~a. Koliko podr{ka navija~a nedostaje crveno-belima potvr|uju i ove wegove re~i: - Iskreno se nadam da }e se navija~i uskoro vratiti na tribine. Wihova podr{ka nam je i vi{e nego potrebna. Na`alost ve~iti derbi }e se igrati bez publike, me|utim mnogo bi nam zna~ilo ukoliko bi na{i navija~i bili u prilici da budu na stadionu za utakmice Lige Evrope – zakqu~io je Marko Gobeqi}. N. R.