Issuu

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

Ve} 34 godine ~uvar srpskog identiteta l ^etvrtak/Thursday10.4.2025. 15. 1. 2026. l YearXXXIV XXXIV No. 2652 2692 l Price - NSW/VIC/QLD/

S E R B I A N

V O I C E

W E E K L Y

SA/TAS - $6.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $6.50

Svim ~itaocima Srpskog glasa koji obele`avaju Novu godinu po julijanskom kalendaru `elimo sve najboqe u 2026. godini!

SRE]NA PRAVOSLAVNA SRPSKA NOVA GODINA!

Zajednica:

u Sve~ano

Australija:

u Katastrofalni za „Srpski glas”

po`ari proslavqen u Viktoriji! Bo`i} {irom u Mladi guslar Australije Luka ~uva srpsku tradiciju u Melburnu

Strane 16 i 17

u Ekskluzivno

Strane 13 i 14

rediteq Miloslav Samarxi}, autor filma „\eneral”

Strana 18

Intervju nedeqe:

Tema nedeqe:

Multinacionalne kompanije u Princ Filip u vrtlogu Kara|or|evi}, nacionalizma naslednik srpske krune

Strana 7

Strana 4

2 ^etvrtak 15. januar 2026.

IZME\U DVA VIKENDA

USVOJEN ZAKQU^AK NA SEDNICI REPUBLI^KOG [TABA, BEZ STRUJE JO[ UVEK 13.603 DOMA]INSTAVA

Vanredna situacija na snazi je i daqe u 10 op{tina u Srbiji VA@AN MOMENAT ZA SRBIJU:

Posle skoro 100 dana po~eo transport sirove nafte za NIS i Rafineriju Pan~evo preko JANAF-a! Po~eo je transport sirove nafte za Rafineriju nafte u Pan~evu preko Jadranskog naftovoda (JANAF). Ministarka rudarstva i energetike Dubravka \edovi} Handanovi} izjavila je da }e posle skoro 100 dana, sti}i za NIS prva sirova nafta preko JANAF-a i da }e se isporu~ivati u toku ove nedeqe, kao i da to zna~i da }e Rafinerija u Pan~evu po~eti da radi oko 16. januara i izbaciti prvi dizel iz proizvodwe na trì{te oko 26. ili 27. januara. \edovi} Handanovi} je rekla da o~ekuje da razgovori Gaspromwefta i MOL-a o kupovini ruskog udela u NIS-u budu uspe{no zavr{eni i da OFAK produì licencu za rad NIS-u. „U utorak ujutru lepe vesti, posle skoro 100 dana stiè prva nafta Jadranskim naftovodom. To je nekih 85.000 tona koje }e se isporu~ivati u toku ove nedeqe. Zna~i, Rafinerija u Pan~evu kre}e u rad oko 16. januara, u svakom slu~aju pre kraja nedeqe. O~ekujemo da prvi dizel iza|e iz proizvodwe i bude na trì{tu oko 26, 27. januara“, rekla je \edovi} Handanovi}. Dodala je da se o~ekuje da, posle tih 85.000 tona, dodatnih 35.00045.000 tona nafte stigne u toku slede}e nedeqe, {to }e sve obezbediti, kako je rekla, pored doma}e sirove nafte koje trenutno ima oko 120.000 tona, da Rafinerija u jednom duèm vremenskom periodu i posle 23. januara moè da nastavi da radi.

SERBIAN VOICE WEEKLY Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC. Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Ve} 34 godine ~uvar srpskog identiteta Svakog ~etvrtka {irom Australije. Pretplata: Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu moète izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dràvama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odraàvaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Vanredna situacija na snazi je i daqe u 10 op{tina u Srbiji - u Vaqevu, Loznici, Ose~ini, Krupwu, Malom Zvorniku, Sjenici, Majdanpeku, delu Prijepoqa, Lu~ana i u Ivawici. Na sednici Republi~kog {taba za vanredne situacije saop{teno je da je vanredna situacija ukinuta u Vladimircima. Bez struje je 13.603 doma}instava, navedeno je na sednici. Najhladnije je na Kopaoniku, gde se temperatura ovog jutra spustila ~ak na -17 stepeni. U ostatku Srbije, temperatura se kre}e od minus pet do -11 stepeni POÊTAK GODINE U IVAWICI - BEZ STRUJE: STABLO UMESTO BANDERE, URE\AJI PREGOREVAJU, A HRANA PROPADA I u Ivawici se situacija polako normalizuje, nakon {to je vi{e od 20 sati ~itav grad bio bez struje zbog kvara na dalekovodu Ariqe – Ivawica. Ipak, pojedina sela i daqe nemaju struju, procewuje se oko 1.500 doma}instava. Sneg koji je na samom po~etku jeseni lomio stabla i betonske bandere u okolini Ivawice, ostaviv{i bez struje 5.000 doma}instava, kao da nije bio opomena. Ispostavilo se da je prvi naredni sneg za Boì} napravio je jo{ ve}e probleme. „Ima ve} tri, ~etiri dana kako nemamo struju. Ju~e je do{la pa opet nestala. Pregorevaju nam ure|aji. Sva{ta nam se de{ava”, kaè Dragan Gavrilovi} iz sela Brezova.

Ta{majdanski park u Beogradu ovih dana i crkva Svetog Marka NEPRIHVATQIVO JE DA GRA\ANI NEMAJU STRUJU @ELIMO STRU^NE QUDE U DR@AVNIM PREDUZE]IMA Studenti Elektrotehni~kog fakulteta (ETF) u Beogradu izrazili suzabrinutost zbog, kako su ocenili, dugogodi{weg zanemarivawa elektroenergetskog sistema u Srbiji, nakon {to je vi{e regiona u zemqi ostalo bez struje zbog kvarova izazvanih sne`nim padavinama. „Neprihvatqiva je ~iwenica da ve} danima brojni regioni u zemqi nemaju elektri~nu energiju. Kao studenti ETF-a, od kojih }e deo danas-sutra raditi na odràvawu elektroenergetskog sistema Srbije, izraàvamo ozbiqnu zabrinutost zbog dugogodi{weg zanemarivawa elektroenergetskog sistema”, naveli su na dru{tvenoj mreì Iks.

ME[TANIN STUPNICE KOD LOZNICE: NADLE@NI BILI VEOMA NEAKTIVNI, IZGUBILI SMO MNOGO HRANE Me{tanin Stupnice kod Loznice Dragan Mi}anovi} izjavio je da su skoro sedam dana bili bez struje, a da je voda nestala odmah nakon nestanka struje i da je bilo jako te{ko. „Bilo je te{ko izdr`ati toliko dugo. Mnogi su izgubili mnogo {to se ti~e hrane, bilo je nezgodno i za qude i stoku, ostali su bez vode, morali su da se snalaze, za stoku su topili sneg”, rekao je on. Na pitawe da li su nadle`ni dolazili do doma}instava da srede stabla, Mi}anovi} je odgovorio da su nadle`ni bili veoma neaktivni i da ovo nije problem samo ove godine.

Australijan open: Me~ za jedan poen i amater protiv {ampiona – kako matematika daje {ansu nemogu}em Neobi~no tenisko takmi~ewe koje suprotstavqa amatere profesionalcima u me~evima na jedan poen trebalo bi da debituje zajedno sa ovogodi{wim Australijan openom. Nazvan “1 Point Slam“, doga|aj obe}ava potencijalno sportsko iznena|ewe kao nijedno drugo: nepoznati amater pobe|uje najboqe igra~e sveta i osvaja nagradu od milion dolara. Spremite se za ‚Million Dollar 1 Point Slam‘ – prvi svetski obra~un koji se odr`ava na AO26.

Profesionalci, poznate li~nosti i amateri iz cele zemqe suo~i}e se o~i u o~i 14. januara pod svetlima „Rod Lejver“ arene u nedeqi otvarawa. ‚One Point Slam’ radikalno pojednostavquje tenis. Svaki „me~“ se sastoji od jednog poena, a ne od setova i gemova. Da bi osvojio nagradni fond od milion australijskih dolara (672.000 ameri~kih dolara), takmi~ar bi trebalo da osvoji samo pet ili {est poena. Format je otvoren i za profesionalce i za amatere – ali ko-

liko je realno da amater zapravo moè da pobedi? Na turniru }e u~estvovati 48 takmi~ara. Polovina wih su profesionalni igra~i, ukqu~uju}i neka od najve}ih imena u tenisu: prvog i drugog igra~a sveta Karlosa Alkaraza i Janika Sinera, australijsku zvezdu Nika Kirjosa i drugu i tre}u igra~icu sveta Igu Svjontek i Koko Gof. Ostatak takmi~ewa }e obuhvatiti osam amaterskih pobednika sa dràvnih prvenstava odrànih {irom Australije 2025. godine, osam igra~a koji su se plasirali iz kvalifikacionih rundi tokom prve nedeqe i osam igra~a sa xoker karticama, verovatno sastavqenih od poznatih li~nosti ili pozvanih li~nosti. Na papiru, razlika izme|u elitnih profesionalaca i amatera je ogromna. U odnosu na standardni teniski me~, amater prakti~no ne bi imao nikakve {anse. Ali format jednog poena dramati~no mewa ravnoteù izme|u ve{tine i sre}e – i to je upravo poenta.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 15. januar 2026. 3

Protesti u vi{e gradova SAD posle ubistva Rene Gud u Mineapolisu U vi{e gradova {irom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava odr`ani su protesti nakon {to je agent Slu`be za imigraciju i carinu ubio Rene Gud u Mineapolisu, objavio je Si-En-En.

Najta~niji aerodromi i aviokompanije u svetu u 2025. godini U vremenu kada su ka{wewa postala gotovo pravilo, najnoviji izve{taj pokazuje da pouzdanost u vazdu{nom saobra}aju i daqe ima svoje jasne lidere. Godina iza nas izdvojila je aerodrome i avio-kompanije koje su, uprkos pritiscima i poreme}ajima, uspele da zadrè visok nivo ta~nosti i operativne kontrole. Analiti~ka firma „Cirium” objavila je izve{taj o ta~nosti aerodroma i avio-kompanija u 2025. godini, isti~u}i Istanbul kao platinastog pobednika me|u velikim aerodromima i Katar ervejz kao najta~niju avio-kompaniju na svetu. Aerodrom u Istanbulu (IST) dobio je najvi{e priznawe za performanse i pouzdanost, uprkos sloènosti operacija na jednom od najve}ih evropskih ~vori{ta. Ta~nost dolazaka i polazaka u roku od 15 minuta iznosila je 80,72 odsto, dok je ukupni kapacitet aerodroma pove}an na 148 polazaka po satu, zahvaquju}i trostrukim nezavisnim pistama. Najta~niji veliki aerodrom po samom kriterijumu OTP bio je „Santijago Arturo Merino Benitez” u îleu sa 87,04 odsto ta~nosti, dok su me|unarodni aerodrom u Panami „Tokumen” i „Gvajakil Hose Hoakin de Olmedo” u Ekvadoru predwa~ili u kategorijama sredwih i malih aerodroma sa 93,34 odnosno 91,47 odsto. Me|u avio-kompanijama, „Katar ervejz” je postao „Platinum Winner” sa 84,42 odsto ta~nosti na gotovo 200.000 letova, zahvaquju}i efikasnom upravqawu tokom geopoliti~kih i vremenskih poreme}aja. Drugu godinu zaredom najta~nija globalna avio-kompanija bila je „Aeromeksiko” sa 90,02 odsto ta~nosti. Regionalni lideri ukqu~uju „Filipin erlajn” u Azijsko-pacifi~kom regionu, „Delta erlajn” u Severnoj Americi, „Iberija ekspres” u Evropi, „Kopa erlajns” u Latinskoj Americi, „FlySafair” na Bliskom istoku i u Africi, dok je „Virxin Atlantik” progla{ena za najnapredniju avio-kompaniju sa rastom ta~nosti sa 74,01 na 83,45 odsto.

[TA ZNA^I KADA VAM PTICE STALNO SLE]U NA PROZOR:

Prema feng {ui stru~wacima one nose sna`nu poruku

Ako ste se nekada zapitali da li je slu~ajno kada ptica sleti ba{ na va{ prozor ili balkon, feng {ui ima vrlo jasno obja{wewe - i ono je, po pravilu, pozitivno. Ova drevna kineska filozofija, koja se bavi uskla|ivawem prostora i energije u wemu, ptice ne posmatra kao obi~ne prolaznike, ve} kao sna`ne simbole poruka, promena i dobrih vesti. U mnogim kulturama ptice predstavqaju slobodu, vezu sa prirodom i svojevrsne glasnike. U feng {uiju wihovo prisustvo dobija dodatnu teìnu, naro~ito kada se pojavquju na mestima poput prozora i balkona. Upravo se ta mesta smatraju kqu~nim ta~kama doma, jer kroz wih, sli~no kao kroz ulazna vrata, proti~e ìvotna energija. Kada se ptica zadrì tu, to se ~esto tuma~i kao znak da se energija u va{em svakodnevnom ìvotu mewa. Scenario je mnogima poznat: rano ujutru ili pred zalazak sunca, u trenutku kada u ku}i zavlada ti{ina, primetite vrapca ili goluba kako mirno sedi na ogradi balkona ili tik uz prozor. Nekada nepomi~no posmatra, nekada peva ili kquca, ali wegov dolazak ne prolazi nezapaèno. U feng {uiju, ovakvi trenuci simbolizuju za{titu, va`ne poruke ili po~etak nove ìvotne faze, posebno ako se ista ptica ~esto vra}a ili dugo boravi u blizini doma. Iako mnogi ovakve prizore doìvqavaju kao ne{to sasvim obi~no, feng {ui ih povezuje sa dobrim vestima, novim prilikama i kretawem pozitivne energije. Ptice se smatraju svojevrsnim glasnicima koji ukazuju na povoqne promene, ali uz jedan vaàn uslov – da je prostor u kojem ìvite ~ist, uredan i otvoren za nove energije. Naravno, pored simboli~nih tuma~ewa, postoje i sasvim prakti~ni razlozi zbog kojih ptice biraju odre|ene prozore ili balkone. U pojedinim periodima godine one sle}u na vi{a mesta kako bi obeleìle teritoriju ili se jednostavno odmorile. Ipak, feng {ui nagla{ava da wihov ~est dolazak nije bez zna~ewa, jer dom stalno komunicira sa okruèwem, a svaka takva interakcija nosi poruku.

Ispred federalne zgrade u oblasti Mineapolisa do{lo je do sukoba demonstranata i nadle`nih slu`bi, kada su agenti ispalili biber-kuglice na okupqene. Mawa grupa demonstranata ga|ala je vozila grudvama snega dok su napu{tala federalnu zgradu „Bishop Henry Whipple”, gde se svakodnevno odr`avaju protesti protiv Slu`be za imigraciju i carinu ICE-a. Nakon toga je poja~ano prisustvo policije, preneli su novinari sa lica mesta. Prema izve{tajima, protesti ispred te zgrade bili su napetiji od drugih skupova u gradu, jer se demonstranti nalaze neposredno nasuprot federalnim agentima protiv kojih protestuju. U parku Pauderhorn u Mineapolisu okupila se znatno ve}a grupa demonstranata na mar{u i skupu povodom ubistva Rene Gud. U~esnici su se okupili na snegu, uprkos niskim temperaturama, a policija o~ekuje da }e se tokom vikenda okupiti vi{e

hiqada qudi. Vlasti su pro{le no}i oko 22 ~asa po lokalnom vremenu proglasile protest u centru grada nezakonitim, nakon ~ega je privedeno 29 osoba. Protesti su odr`ani i u Va{ingtonu, gde su se demonstranti okupili ispred Bele ku}e, nose}i transparente i pozivaju}i na promene i ve}i nadzor nad radom ICE-a. U~esnici su izrazili zabrinutost zbog postupaka administracije i ocenili da je potrebna ve}a odgovornost i kontrola nad delovawem federalnih agenata. Demonstranti su tako|e uka-

zali na rastu}u polarizaciju u zemqi i ocenili da su aktuelni doga|aji doveli do gubitka poverewa u institucije. Ameri~ka imigraciona slu`ba objavila je danas snimak ubistva Rene Gud sa kamere agenta koji je pucao u wu. Rene Nikol Gud (37) smrtno je rawena kada su je u Minesoti zaustavili agenti ICE-a i otvorili vatru na weno vozilo tokom intervencije. Donald Tramp je incident iskoristio da napadne kriti~are ICE-a, nazvav{i Gud „unutra{wim teroristom”, {to je izazvalo nove proteste.

Ovo su najstresniji poslovi Da li se posle posla gotovo svakog dana ose}ate potpuno iscrpqeno? Mogu}e je da problem nije u va{oj izdr`qivosti niti u tome kako se nosite sa pritiskom, ve} u samom na~inu na koji je posao organizovan. Kako burnaut postaje sve ~e{}a pojava, izdvajamo industrije koje se, prema analizama, svrstavaju me|u najstresnije u 2026. godini. Nova analiza je pokazala koje karijere donose najvi{e stresa. Zaposleni u brojnim sektorima rade na ivici izdr`qivosti. Svakodnevno se suo~avaju sa zahtevnim klijentima, timovima koji nemojau dovoqno qudi i stalnim pritiskom da sve dr`e „pod kontrolom”. Posledice su sve vidqivije: Emocionalna iscrpqenost, anksioznost, gubitak motivacije i burnaut koji se vi{e ne do`ivqavaju kao izuzetak, ve} kao nepromewiv deo odre|enih industrija. Jedna obimna analiza, sprovedena na osnovu podataka iz razli~itih industrija, imala je za ciq da utvrdi koje su karijere danas najstresnije. Rezultati su dobijeni pore|ewem sektora prema faktorima koji direktno uti~u na nivo pritiska na radnom mestu. Me|u wima su bili: Prose~no nedeqno radno

vreme, jer du`i sati gotovo uvek zna~e ve}e optere}ewe, kao i broj otvorenih radnih mesta, koji ukazuje na mawak radne snage i dodatni teret za postoje}e zaposlene. Analizirane su i stope povreda i oboqewa na radu, kao pokazateq fizi~ki zahtevnih ili rizi~nih uslova, ali i prose~ne zarade, po{to ni`a primawa u kombinaciji sa velikim obimom posla poja~avaju finansijski stres. Uz to, uzete su u obzir i stope otpu{tawa, koje govore o nesigurnosti posla, kao i u~estalost dobrovoqnih otkaza - jasan signal nezadovoqstva ili lo{ih uslova rada. Poseban fokus stavqen je na procenat zaposlenih koji prijavquju simptome burnauta, poput hroni~nog umora, pada motivacije i mentalne iscrpqenosti. Da bi pore|ewe bilo {to objektivnije, svi faktori su statisti~ki ujedna~eni i svedeni na istu skalu, nakon ~ega je svakom sektoru dodeqena ukupna ocena stresa. Tako je formirana lista najstresnijih oblasti rada. Na vrhu se nalaze sektor razonode i ugostiteqstva, (ocena stresa 66), zatim profesionalne i poslovne usluge (ocena stresa 56), transport i skladi{tewe (53), kao i fizi~ki zahtevne delatnosti poput rudarstva i se~e {uma (50). Visoko su rangirani i obrazovawe i zdravstvene usluge, gra|evinarstvo, trgovina na malo, informacione delatnosti i komunalne usluge. Posebno se izdvaja ugostiteqstvo, gde kombinacija neredovnog radnog vremena, stalnog kontakta sa gostima i relativno niskih primawa ~ini svakodnevni rad izuzetno napornim. Navedeni podaci ukazuju na {iri problem: Stres nije posledica „nesaradqivih qudi” ili pojedina~nih poslova, ve} na~ina na koji je rad organizovan. Sa zdravstvenog stanovi{ta, telo ne pravi razliku izme|u fizi~ke opasnosti, finansijske nesigurnosti ili mentalnog preoptere}ewa. Sve to aktivira isti odgovor na stres. Kada taj pritisak postane hroni~an, on prestaje da bude li~ni problem i prerasta u sistemski - vidqiv kroz ~este otkaze, pad produktivnosti i radnu snagu koja je sve mawe otporna.

4 ^etvrtak 15. januar 2026.

TEMA NEDEQE

MULTINACIONALNE KOMPANIJE U VRTLOGU NACIONALIZMA:

I Kina i svet Korporacije smatraju da moraju biti „u Kini, za svet“. Skoro svaka zapadna firma aktivna u globalnoj trgovini sada se suo~ava sa barem jednim (gotovo) ravnopravnim konkurentom iz Kine. Ti kineski rivali imaju prednost zbog pristupa hiper-konkurentnim kineskim dobavqa~ima i industrijskim klasterima. Nabavka najboqih komponente po najpovoqnijoj ceni, prosto podrazumeva kori{}ewe kineskih lanaca snabdevawa. Pi{e ekonomista Goran Nikoli} za RTS-ov portal „Oko” Nacionalisti~ka retorika je u porastu {irom sveta ve} dugi niz godina. U Sjediwenim Dràvama je to ilustrovano izborima Donalda Trampa 2016. i 2024, u Britaniji Bregzitom, dok se u mnogim drugim zemqama pove}ao elektoralni zna~aj populisti~kih, odnosno nacionalisti~kih partija. Fenomen porasta nacionalizma nije samo politi~ko pitawe, ve} i veliki izazov za transnacionalne kompanije (TNK), pre svega se manifestuju}i kroz negativan uticaj na poverewe investitora, promene regulative za poslovawe nedomicilnih firmi, te mogu}nost da globalne korporacije, preko svojih lobisti~kih struktura, iskoriste nacionalizam kao priliku da stave svoje doma}e i me|unarodne rivale u nepovoqan poloàj. ÎNALKO, HUAVEJ, FOLKSVAGEN, INTEL Sve su brojnije analize uticaja nacionalisti~kih sentimenata na odluke kompanija po pitawu ulaska na globalno trì{te i posledi~ne ekspanzije novih tehnologija ({to se ~esto moè biti percipirano kao opasnost za nacionalne interese). U studiji iz 2025, kojom su obuhva}ene kompanije iz 27 dràva, pokazalo se da TNK razli~ito reaguju na nacionalisti~ke stavove u svojoj mati~noj zemqi u odnosu na nacionalizam u dràvama u kojima posluju. Najteì slu~aj je kada je nacionalizam jak i u mati~noj zemqi kompanije, kao i u dràvi u kojoj èli da obavqa svoje operacije. U tim okolnostima oteàno je uspe{no uvo|ewe nove tehnologije, tako i zbog oteànog prihvatawa u lokalnoj zajednici, kao i potencijalnog razilaèwa sa prioritetima proklamovanih od strane doma}e administracije. Tokom posledwe dve decenije bilo je mnogo primera kompanija koje su zbog nacionalisti~kog raspoloèwa – bilo kod ku}e ili u inostranstvu, oteàno poslovale. Istina, nisu izostale ni pozitivne pri~e o uspehu uprkos te{kim okolnostima u tom pogledu. Politi~ki odnosi Kine sa drugim dràvama su najinteresantniji. Aluminijumska kompanija înalko, na primer, nije uspela da kupi australijski Rio Tinto 2008. zbog zabrinutosti Kambere zbog uticaja Pekinga na to dràvno preduze}e. Kineski Huavej se tako|e suo~io sa pote{ko}ama u svojim naporima da pro{iri 5G tehnologiju, delimi~no zbog nacionalisti~kih ose}awa u SAD i Australiji zbog navodnih pretwi po nacionalnu bezbednost i potrebe za tehnolo{kim suverenitetom. Pokazalo se, tako|e, da kada se kombinuju nacionalizam i tehnolo{ki napredak, oni mogu stvoriti ose}aj tehno-nacionalizma (kada zemqa daje prioritet tehnolo{kom napretku kako bi oja~ala svoju globalnu mo}). Ovo moè dodatno uticati na odluku TNK u vezi sa potencijalnom ekspanzijom na odre|enim trì{tima. Folksvagen je bila kompanija koja nekada bila vode}i igra~ na kineskom trì{tu

elektri~nih vozila. Posledwih godina se ta korporacija suo~ava sa velikim izazovima kada je u pitawu odràvawe svog trì{nog udela u Kini. Naime, Peking se fokusira na podr{ku doma}im proizvo|a~ima – na taj na~in potiskuju}i nema~ku kompaniju. TNK se sve ~e{}e fokusiraju na za{titu svoje intelektualne svojine prilikom formirawa me|unarodnih partnerstava, posebno prilikom prenosa osetqivih tehnologija stranim partnerima. Tako je Intel odgovorio na pritisak ameri~ke vlade za samodovoqnost na trì{tu poluprovodnika pove}awem doma}e proizvodwe, istovremeno smawuju}i zavisnost od stranih dobavqa~a. Iako je takav pristup doneo znatne benefite, pre svega po osnovu povoqnijeg investicionog poloàja te korporacije, pove}ali su se problemi u plasmanima te firme na kineskom trì{tu. U ovom, kako i u brojnim drugim primerima, pokazalo se da usvajawe nacionalisti~kog pogleda na globalnu konkurenciju moè dovesti do za~aranog kruga prepreka tehnolo{kom napretku i razvoju me|unarodnog biznisa. „KUPUJ DOMA]E“ U obimnom istraìvawu kineskih nau~nika prikupqeno je 40 hiqada godi{wih izve{taja javnih preduze}a od 2000. do 2021. Analiziran je retori~ki nacionalizam firmi, a fokus je bio na „menaxerskoj diskusiji“, gde se detaqnije opisuje u~inak i strategija kompanija. Kori{}ena je najsavremenija metoda ma{inskog u~ewa koja moè da izra~una 100 re~i koje najbliè „predstavqaju“ nacionalisti~ka ose}awa. Nakon provere skupa podataka, svakoj kompaniji je data ocena „nacionalizma“. U svojoj prvoj analizi, tim je otkrio da firme koje su u dràvnom vlasni{tvu, starije, ve}e, profitabilnije, sa vi{e individualnih investitora i niòm prodajom iz inostranstva, pokazuju vi{i nivo nacionalizma. Dodatno, pokazalo se da su kompanije sa vi{im ocenama nacionalizma povezane sa boqim u~inkom. Me|utim, suprotno onome {to bi posmatra~ mogao o~ekivati, nacionalizam nije bio posledica vladinih subvencija – ve} je bio generisan motivacijom firmi da se dopadnu doma}im investitorima i potro{a~ima. Kineske kompanije se ve} godinama suo~avaju sa sve izri~itijim zahtevima evropskih i drugih vlada da prenesu naprednije tehnologije domicilnim partnerima i da nabavqaju vi{e komponenti iz lokalnih lanaca snabdevawa. U Briselu se raspravqa o pravilu „kupuj evropsko“ za lokalni sadràj za ugovore o javnim nabavkama. Ipak, mnoga kineska preduze}a }e poku{ati da zadrè svoje najvrednije operacije kod ku}e. Jeftinija radna snaga i dràvne subvencije nisu jedini razlog – Kina nudi efikasne industrijske kla-

Кинескиње обучене у традиционалну ношњу пролазе поред продавнице „Најк” у Пекингу, мај 2025 stere, jeftinu i obilnu energiju, modernu infrastrukturu i ekonomiju obima. S tim u vezi, postavqa se pitawe za{to bi neko otvorio posao u, na primer, Francuskoj, sa wenim visokim tro{kovima i zahtevnim sindikatima? Uprkos svemu navedenom, ve}ina kineskih investicija su dobrodo{le. Me|utim, obe}awa kineskih firmi da }e izgraditi potpuno lokalizovane lokacije za naprednu proizvodwu su prili~no optimisti~na, barem za zemqe Zapada u koje bi investicije trebalo da odu (u Briselu se procewuje da }e kineske firme uglavnom isporu~ivati komponente za finalnu montaù, te bi da u sklopu podr{ke doma}im investicijama trebalo razmotriti „nacionalni interes“). „CHINA GOES GLOBAL“ U svakom slu~aju, u Pekingu, ali i u drugim prestonicama, poslovni {efovi i zvani~nici o~ekuju da }e se tokom 2026. ~esto slu{ati fraza „China goes global“ („Kina postaje globalna“). U mnogim slu~ajevima to }e implicirati da }e se kineske podru`nice stranih firmi direktno takmi~iti sa svojim mati~nim kompanijama. Naime, sa sve mawom profitnom maròm u Kini, mnoge firme moraju da traè ve}e profite u inostranstvu. Nekada samouverene nema~ke automobilske kompanije sada izvoze elektri~ne automobile iz Kine u zemqe EU, koji su kineski po svemu osim po imenu. Ovi modeli nisu samo 40% jeftiniji za proizvodwu u kineskim fabrikama, ve} se u velikoj meri oslawaju na kineske inovacije. I pojedine japanske kompanije u domenu elektronske industrije koriste toliko tehnologije proizvedene u Kini da se moè re}i da su kineske. Dok su devedesetih i dvehiqaditih zapadne kompanije nastojale da profitiraju na bazi niskih tro{kova u Kini, kao i prodajom na wenom velikom doma}em trì{tu, danas, pak, sve vi{e evropskih kompanija ulaè u Kinu „radi opstanka“. Delimi~no poku{avaju}i da se sna|u u geopoliti~kim tenzijama proizvodwom „u Kini, za Kinu“, dvostruko vi{e firmi seli proizvodwu u Kinu nego {to smawuje aktivnosti u toj zemqi. Jo{ va`nije, korporacije tako|e smatraju da moraju biti „u Kini, za svet“. Skoro svaka zapadna firma aktivna u globalnoj

Гуглов штанд на ”Big Data Expo” у Кини 2019.

trgovini sada se suo~ava sa barem jednim (gotovo) ravnopravnim konkurentom iz Kine. Ti kineski rivali imaju prednost zbog pristupa hiper-konkurentnim kineskim dobavqa~ima i industrijskim klasterima. Nabavka najboqih komponente po najpovoqnijoj ceni, prosto podrazumeva kori{}ewe kineskih lanaca snabdevawa. Ako su ekonomski razlozi za globalizaciju „proizvedeno u Kini“ jaki, u nekim od industrija ta politika postaje opasna. Tako bi se u bliskoj budu}nosti sve vi{e podru`nica sa sedi{tem u Kini moglo suo~iti sa àlbama da `rtvuju globalnu prodaju svojih mati~nih kompanija, {to }e izazvati strah od gubitka radnih mesta kod ku}e. Problem je da }e zajedni~ka ulagawa sa sedi{tem u Kini sve vi{e potpomagati razvoj intelektualne svojine svetske klase ili generisati vredne podatke koji se ne mogu deliti sa wihovim multinacionalnim vlasnicima (i obrnuto) zbog kineskih i zapadnih zakona o bezbednosti. Posledi~no, „proizvedeno u Kini“ moè doneti velike profite za akcionare multinacionalnih kompanija. Me|utim, domicilne vlade }e morati da budu ube|ene da je ono {to je dobro za wihove najve}e kompanije dobro i za wihovu zemqu. TE[KI DANI ZA TRANSNACIONALNE KORPORACIJE Na svoj na~in, Amerika, Kina i Evropa postaju sve protekcionisti~kije. Wihov ciq nije da okon~aju spoqnu trgovinu, ve} da izvuku {to vi{e koristi od we. Tramp je naterao mnoge od saveznika da obe}avaju ogromna ulagawa u wegovu zemqu. Ipak, u Ju`noj Koreji, jednoj od wegovih meta, insajderi brinu o politi~koj reakciji. Naime, iako se novi ameri~ki pogoni mogu pokazati profitabilnim za korejske proizvo|a~e automobila, politi~ka strana pri~e ukazuje da i prose~ni glasa~ iz Ju`ne Koreje treba da vidi vidqive dobitke za sebe. O~ekuje se da }e tokom ove i narednih godina sve vi{e kineskih kompanija otvoriti ili pro{iriti prekomorske operacije, poku{avaju}i da ublaè trgovinske tenzije stvarawem radnih mesta u inostranstvu. Neke operacije }e distribuirati proizvode u potpunosti proizvedene u Kini, kao {to su cenovno pristupa~na elektri~na vozila puna gaxeta ili visoko-performansne baterije. Drugi }e slati polugotove komplete u fabrike za montaù daleko od ku}e, prenose}i tek toliko vrednosti da budu vi|eni kao lokalni proizvo|a~i. Ono {to se ~ini izvesnim je da }e naredne godine biti te{ke za multinacionalne kompanije, jer }e im ekonomski nacionalizam oteàvati poslovawe. Zemqa u kojoj globalna korporacija obavqa svoje osnovne aktivnosti postaje sve va`nija, kako se politi~ko poverewe na nacionalnim nivoima suàva. Dok javno mwewe moè tolerisati da jedna zemqa dominira u, na primer, stonom tenisu, kao {to to radi Kina, saglasnost za tako ne{to kada su u pitawu benefiti globalizacije iz godine u godinu slabi. îni se da }e testovi patriotizma bi}e sve teì za (velike) transnacionalne korporacije.

PLANETA

^etvrtak 15. januar 2026. 5

MOHAMED BAGER KALIBAF IZJAVIO JE DA ]E AMERI^KA VOJSKA I IZRAEL BITI „LEGITIMNE METE“

Broj `rtava protesta u Iranu najmawe 650, rastu tenzije sa SAD

A PRAZNIČN PONUDA

CALL US AND GET THE BEST RATE!

A T S U TRANSFER NOVCA P O P ! je ci k sa n tra na sve troškove uara 2026.) 2025. do 31. jan (od 1. decembra

02 8781 1950

www.beoexport.com.au Vaš partner od poverenja Prema podacima aktivista za qudska prava koji deluju iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva, broj `rtava nasiqa tokom protesta u Iranu protiv vlasti porastao je na najmawe 650. Zbog iskqu~ewa interneta i prekida telefonskih linija {irom Irana, procena obima demonstracija iz inostranstva postala je znatno oteàna. Ipak, prema izve{taju ameri~ke televizije CBS, koji se poziva na podatke organizacija za qudska prava sa sedi{tem u SAD i wihove mreè kontakata u Iranu, broj poginulih u sukobima demonstranata i iranskih snaga bezbednosti konstantno raste. Organizacija Aktivisti za qudska prava upozorila je da }e broj `rtava verovatno nastaviti da raste. Navodi se i da je tokom dvonedeqnih protesta pritvoreno oko 10.600 qudi, dok iranske vlasti nisu objavile zvani~ne podatke o broju poginulih i povre|enih. Protesti su po~eli 28. decembra pro{le godine u Teheranu zbog naglog pada vrednosti iranske valute i te{ke ekonomske situacije u zemqi, a ubrzo su se pro{irili na vi{e od 100 gradova i mesta u svim iranskim provincijama. Suo~ene sa sve izraènijim izazovima u posledwih nekoliko godina, iranske teokratske vlasti uputile su o{tre pretwe navodnim agitatorima koje, kako tvrde, podràvaju Sjediwene Ameri~ke Dràve i Izrael.

Istovremeno, Teheran upozorava da }e odgovoriti na, kako navode, pretwe ameri~kom intervencijom koje je izneo predsednik SAD Donald Tramp. Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Kalibaf izjavio je da }e ameri~ka vojska i Izrael biti „legitimne mete“ ukoliko SAD napadnu Islamsku Republiku Iran, uz poruku „Smrt Americi“. Ameri~ki predsednik Donald Tramp, prema navodima medija, obave{ten je o novim opcijama za mogu}e vojne udare na Iran. On je upozorio da }e se SAD ukqu~iti ukoliko iranska vlada po~ne „da ubija qude, kao {to je to ~inila u pro{losti“. „Udari}emo ih veoma sna`no tamo gde ih boli. To ne zna~i samo prisustvo ~izama na terenu, ve} sna`ne i odlu~ne udare. Sjediwene Ameri~ke Dràve su spremne da pomognu“, poru~io je Tramp. Na dru{tvenim mreàma Tramp je pruìo podr{ku demonstrantima, navode}i da „Iranci gledaju ka slobodi mo`da vi{e nego ikada ranije“. Pozivaju}i se na neimenovane zvani~nike ameri~ke administracije, listovi „Wujork tajms“ i „Vol strit xornal“ objavili su da je Trampu ponu|ena vojna opcija, ali da kona~na odluka jo{ uvek nije doneta. CBS navodi da Sjediwene Ameri~ke Dràve zasad nisu pokrenule svoje vojne snage u okviru priprema za eventualne udare na iranski reìm.

Ameri~ki prihodi od pristupa ukrajinskim mineralnim resursima zna~ajno }e prema{iti 350 milijardi dolara, izjavio je ameri~ki predsednik Donald Tramp. „Kao {to znate, pospani Xo Bajden (biv{i ameri~ki predsednik) dao je Ukrajini 350 milijardi dolara i nije dobio ni{ta zauzvrat. Ja sam dobio retke metale. Mislim da sam dobio zauzvrat mnogo ve}u vrednost“, rekao je |ef Bele ku}e novinarima. Tramp je izrazio uverewe da je upravo to ono {to je wegov prethodnik, Bajden, trebalo da uradi.

Bez naknada za transfere preko $3000! Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više! 02$1,000 8781 1950 UštediteTel: minimum na slanje iznosa od $100,000 Posetite nas u Liverpulu ili pozovite broj telefona

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

LETITE U EVROPU PO ODLIČNIM CENAMA! Belgrade od $1,860 Zagreb od $2,090 Rome od $2,099 Munich od $2,051 Paris od $1,556 London od $2,019 *uslovi postoje

Mogućnost online rezervacije beotravel.com

Rezervišite vašu kartu na vreme i uštedite

02 8781 1960 www.beotravel.com

info@beotravel.com

STAMBENI KREDITI • HOME LOANS

PITAJTE NAS KAKO

HOME

LOANS KREDITI

UKRAJINSKI MINERALNI RESURSI

Koliko ko{ta ameri~ka qubav za Ukrajinu

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

REFINANSIRAJTE vaš kredit po povoljnijim uslovima S obzirom na visoke kamatne stope, sada je pravi trenutak da proverite stanje vašeg kredita. Bez obzira da li refinansirate, kupujete ili renovirate nekretninu, naši stručnjaci za kredite potrudiće se da pronađu najpovoljniji kredit i najbolju opciju za vas.

02 8781 1970 • 0412 261 460

On je, pored toga, istakao da smatra da postoji napredak po pitawu re{avawa ukrajinskog pitawa. Tramp je tako|e izjavio da SAD profitiraju od ukrajinskog sukoba prodajom oru`ja NATO-u, ali da `eli da okon~a sukob kako bi spasao `ivote.

• Budite u toku sa najnovijim vestima iz Srbije i naše dijaspore širom sveta. VESTI ONLINE • Istražite naše usluge i ponude putem našeg onlajn portala.

8781 1970

www.beo.com.au/media

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Pon - Pet 9-17h • www.beo.com.au

*Po ceni lokalnog poziva

@BeoGroup

6 ^etvrtak 15. januar 2026.

PLANETA

U ameri~kom Kongresu podnet zakon za aneksiju Grenlanda Tajvanska vojska na ve`bama sa artiqerijsko-raketnim sistemima ”HIMARS”

Da li HIMARS mewa odnos snaga izme|u matice Kine i Tajvana Tajvan je, pi{u tamo{wi mediji, ukupno naru~io ~ak 110 sistema HIMARS, {to zna~i da bi trebalo da postane drugi najve}i operater tog oru|a na svetu iza SAD. Od wih se o~ekuje da posluè za uni{tavawe aerodroma i protivvazdu{nih polaàja na kineskoj obali i tako, u eventualnom sukobu sa maticom, tajvanskom vazduhoplovstvu daju vi{e prostora za delovawe. Tajvanski mediji ovih dana donose detaqe o monumentalnom programu naoruàvawa koji poku{ava da realizuje vlada u Tajpeju. Predsednik Laj ]ingde iz Demokratsko-progresivne partije (DPP), koja Tajvan vidi kao nezavisnu dràvu, krajem pro{le godine je parlamentu predloìo dono{ewe dopunskog vojnog buxeta kojim bi se za potrebe armije do 2033. godine usmerilo dodatnih 40 milijardi ameri~kih dolara, povrh ve} oko 22 milijarde, koliko to pacifi~ko ostrvo sa 23 miliona stanovnika sada tro{i godi{we na odbranu. S tim u vezi u decembru je objavqen i novi sporazum sa Va{ingtonom o kupovini ameri~kog oru`ja vrednog ~ak 11,1 milijardu dolara. Od ranije je poznato da bi sav taj dodatni novac bio utro{en na haubice, ru~ne baca~e protivtenkovskih raketa, oklopna vozila i naro~ito na bespilotne letelice, vazdu{ne i pomorske dronove i vi{ecevne baca~e raketa HIMARS. Ovi posledwi su modularna oru|a, te osim {est projektila GMLRS dometa 70 do 150 km, mogu da ispaquju i po jednu balisti~ku raketu „ATAKAMS”, kalibra 610mm i dosega od oko 300km. U razvoju su i projektili PrSM dometa blizu 500 kilometara. Sada, me|utim, tajvanski mediji donose konkretne detaqe o nameni HIMARS-a, prenose}i re~i poslanika DPP-a Vang Ting Jua, koji je ~lan parlamentarnog komiteta za odbranu. Smatra da }e opremawe HIMARS-ima kopnenom rodu tajvanske vojske omogu}iti da se aktivnije ukqu~i u odbranu ostrva i olak{ati posao mornarici i vazduhoplovstvu, po{to je Tajpej za wih nabavio rakete solidnog dometa kojima, u slu~aju eventualnog konflikta, moè da ga|a luke, aerodrome i poloàje raketnih snaga Narodnooslobodila~ke armije Kine na wenoj teritoriji. Po wemu, ta sredstva, skupa sa drugim oru`jima koje poseduje Tajvan (kao {to su doma}e balisti~ke rakete dometa oko 1500km), mogla bi da (dejstvom po aerodromima) potru prednost koju Peking ima u vazduhu i „otvore nebo” za tajvansko vazduhoplovstvo.

”UDAR SOKOLA” U SIRIJI

Amerika izvela vazdu{ne napade na mete Islamske dràve Ameri~ka vojska izvela je sino} vi{e udara u Siriji usmerenih na militantnu grupu Islamska dràva, saop{tila je Centralna komanda ameri~ke vojske. Nije navedeno da li je neko poginuo u napadima. Neimenovani ameri~ki zvani~nik rekao je za Si-En-En da je u operaciji izvedenoj u subotu ispaqeno vi{e od 90 komada precizne municije na vi{e od 35 meta, koriste}i vi{e od dvadeset aviona. „Snage ameri~ke Centralne komande, zajedno sa partnerskim snagama, izvele su vazdu{ne udare velikih razmera protiv vi{e meta ISIS-a {irom Sirije”, saop{tila je Centralna komanda SAD na mreì Iks. U saop{tewu se navodi da su ti napadi deo operacije pod nazivom „Udar sokola”, koja je pokrenuta 19. decembra po nalogu ameri~kog predsednika Donalda Trampa, kao direktan odgovor na smrtonosni napad Islamske dràve na ameri~ke i sirijske snage u Palmiri u Siriji 13. decembra. Najnoviji napadi su izvedeni nakon {to je ameri~ki specijalni izaslanik za Siriju Tom Barak rekao da se sastao u Damasku sa novim sirijskim rukovodstvom kako bi razgovarali o budu}nosti zemqe. Barak je istakao da su se razgovori fokusirali na nedavne doga|aje u Alepu i tranziciju Sirije. Naveo je da Sjediwene Ameri~ke Dràve pruàju podr{ku aktuelnim sirijskim vlastima koje predvodi predsednik Ahmed el [ara.

Ameri~ki kongresmen iz Republikanske stranke Rendi Fajn podneo je predlog zakona o aneksiji Grenlanda, navodi se u saop{tewu koje je objavio sam zakonodavac. „Grenland nije udaqeno upori{te koje moèmo da ignori{emo — to je kqu~ni resurs nacionalne bezbednosti. Onaj ko kontroli{e Grenland, kontroli{e kqu~ne arkti~ke plovne puteve i bezbednosnu arhitekturu koja {titi Sjediwene Ameri~ke Dràve. Amerika ne moè da ostavi takvu budu}nost u rukama reìma koji preziru na{e vrednosti i nastoje da podriju na{u bezbednost“, izjavio je Fajn. Predlog zakona se jo{ uvek ne nalazi u bazi Kongresa. U dokumentu koji je objavila pres-slu`ba kongresmena navodi se da se predsedniku SAD daju ovla{}ewa da preduzme korake neophodne „za aneksiju ili drugo sticawe Grenlanda kao teritorije Sjediwenih Ameri~kih Dràva“, ukqu~uju}i i putem pregovora sa Danskom. Nakon „zavr{etka takve aneksije“, predsednik bi trebalo da Kongresu predloì izmene saveznog zakonodavstva koje }e biti neophodne za prijem „novoste~ene teri-

torije“ u statusu savezne dr`ave. Grenland je deo Kraqevine Danske. Ipak, Tramp je u vi{e navrata izjavqivao da bi ostrvo trebalo da postane deo Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, pozivaju}i se na wegov strate{ki zna~aj za nacionalnu bezbednost. Ameri~ki predsednik je odbijao da obe}a da ne}e upotrebiti vojnu silu radi uspostavqawa kontrole nad Grenlandom, kao i da jasno odgovori na pitawe {ta mu je va`nije — samo ostrvo ili o~uvawe NATO-a. Vlasti Danske i Grenlanda

upozorile su Sjediwene Dr`ave da ne poku{avaju da preuzmu ostrvo, isti~u}i da o~ekuju po{tovawe wihovog teritorijalnog integriteta. Zemqe Evropske unije su u januaru razmatrale mogu}u reakciju u slu~aju da pretwe SAD u vezi sa Grenlandom postanu stvarnost. Grenland je do 1953. godine bio danska kolonija. I daqe je deo Kraqevine Danske, ali je 2009. godine dobio autonomiju, ukqu~uju}i pravo na samoupravu i samostalno odlu~ivawe o unutra{woj politici.

SJEDIWENE DR@AVE SU SE OBAVEZALE DA ]E BRANITI OSTRVO OD AGRESIJE

Amerikanci optu`ili Dansku za okupaciju Grenlanda Guverner Luizijane i specijalni izaslanik SAD za Grenland Xef Lendri izjavio je da je Danska „ponovo okupirala“ ostrvo nakon Drugog svetskog rata, {to je potez kojim su zaobi{li pravila Ujediwenih nacija. „Istorija je va`na. SAD su branile suverenitet Grenlanda tokom Drugog svetskog rata kada Danska nije mogla. Posle rata, Danska ga je ponovo okupirala – zaobilaze}i i ignori{u}i protokol UN“, napisao je Landri na Iksu. Napomenuo je da bi stav Grenlanda prema SAD „trebalo da bude gostoprimstvo, a ne neprijateqstvo“. Dana 21. decembra 2025. godine, predsednik SAD Donald Tramp imenovao je guvernera Luizijane Xefa Lendrija za specijalnog izaslanika zemqe za Grenland. Nakon imenovawa, Lendri je na Iks radio-stanici rekao da }e nastojati da ostrvo stavi pod kontrolu SAD. Izjava je izazvala diplomatski

skandal u Kopenhagenu zbog kojeg je dansko Ministarstvo spoqnih poslova pozvalo ameri~kog ambasadora Kena Hauerija. Grenland je autonomna regija Danske. Va{ington i Kopenhagen su 1951. godine, pored svojih savezni~kih obaveza prema NATO-u, potpisali Sporazum o odbrani Grenlanda. Prema wemu, Sjediwene Dr`ave su se obavezale da }e braniti ostrvo od agresije.

Sna`na erupcija jednog od najaktivnijih vulkana na svetu, lava dostizala visinu od 12 metara Vulkan Kilauea, jedan od najaktivnijih na svetu izbacuje fontane lave koje su dostizale visinu od 12 metara. Prema oceni stru~waka, vulkan je u{ao u novu fazu intenzivne aktiv-

nosti {to bi moglo da ozna~i po~etak dugotrajnije erupcije, saop{tila je Geolo{ka slu`ba Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava (USGS). USGS je objavio video-snimak

vulkana Kilauea na Havajima koji intenzivno izbacuje lavu u obliku kupole. Geolo{ka slu`ba SAD navodi da je zabele`en i porast seizmi~kog tremora, {to ukazuje da je u toku priprema za novu, 40. epizodu dugotrajnije erupcije. Visina fontane lave u jednom trenutku dostizala je i 12 metara. Vulkan Kilauea, koji je jedan od najaktivnijih na svetu, povremeno izbacuje lavu jo{ od 23. decembra 2024. godine. Pojedina~ne eruptivne epizode obi~no traju kra}e od 12 sati, a izme|u wih se javqaju pauze koje mogu da potraju i du`e od dve nedeqe.

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 15. januar 2026. 7

PRINC FILIP KARA\OR\EVI], NASLEDNIK SRPSKE KRAQEVSKE KRUNE:

Najsre}niji sam bio kada je moj sin Stefan izgovorio ”O~e na{” u Hilandaru Za princa Filipa Kara|or|evi}a, naslednika srpske kraqevske krune, prethodna godina je bila puna isku{ewa, ali i radosti. Za pet godina koliko je pro{lo otkako je odlu~io da sa suprugom, princezom Danicom, i sinom Stefanom, preseli iz Londona u Beograd, princ Filip je u javnosti izgradio imix i autoritet ~oveka koji jasno i nedvosmisleno iskazuje svoje stavove o najva`nijim politi~kim i dru{tvenim temama koje mu~e, a ~esto i dele Srbiju. Filip je prili~no glasno podrào studente rizikuju}i da mu reìm uskrati odràvawe dvorskog kompleksa Kara|or|evi}a, {to se na kraju delimi~no i desilo. Narod je prepoznao tu iskrenost i brigu za nacionalne interese, pa je princ Filip Kara|or|evi} li~nost godine u Srbiji po izboru Serbian Times. Intervju tim povodom po~eli smo od onog {to smo mi, ali i princ, smatrali najva`nijim… n Javno ste stali na stranu studenata koji traè pravdu za stradale u Novom Sadu i traìli od dràve da ne sprovodi nasiqe nad wima… - Kao princ-naslednik sam vrlo svestan svoje uloge, koja ne pripada dnevnoj politici i strana~kim podelama. Ali kao ~oveku, roditequ i gra|aninu Srbije, bilo mi je va`no da iznesem svoj stav da Srbiji nisu potrebne dodatne podele. Zahtev za istinom, pravdom i dostojanstvom ne sme da bude svojina nijedne politi~ke strane. To su temeqi svake dràve koja èli da traje, da se razvija i da gradi poverewe me|u svojim gra|anima. Uloga institucija, ali i svih nas koji imamo javnu odgovornost, jeste da u trenucima napetosti doprinosimo smirivawu, dijalogu i vra}awu poverewa. Samo dru{tvo koje ume da saslu{a svoju mladost moè da ima sigurnu budu}nost. n Nedavno ste proslavili kraqevsku slavu Kara|or|evi}a, a liturgiju je sluìo patrijarh srpski Porfirije… Ne delite sa wim politi~ke stavove, konkretno kada je re~ o studentima… - Na{u crkvu doìvqavam kao jedan od stubova duhovnog i istorijskog identiteta koja je vekovima ~uvala kontinuitet naroda i dràve, ~esto u najteìm vremenima. Uloga Patrijarha nosi veliku odgovornost, naro~ito u dru{tvu koje prolazi kroz duboke promene i izazove. Smatram da Crkva treba da ostane prostor sabornosti, dijaloga i duhovne utehe, iznad dnevno-politi~kih rasprava. U vremenima podela, na{a zajedni~ka obaveza je da ~uvamo jedinstvo, me|usobno po{tovawe i razumevawe. Bez toga nema ni stabilne dràve, ni zdrave budu}nosti. n Odbili ste da poloìte vence sa dràvnom delegacijom prilikom obeleàvawa godi{wice smrti Va{eg ~ukundede, kraqa Petra. Kako ste doìveli ~iwenicu da su Vas kao Kara|or|evi}a i naslednika prestola u protokolu stavili tek na 5. mesto u nizu onih koji su trebali da poloè vence? [ta mislite o tom potezu vlasti, {ta on pokazuje? - Odnos dràve prema Kara|or|evi}ima u posledwih 25 godina ~esto je zavisio od politi~kih okolnosti i trenutnih odnosa politi~kih aktera. Me|utim, verujem da zrela i samouverena dràva ima snage da izgradi stabilan i dostojanstven odnos prema sopstvenoj istoriji, bez obzira na politi~ke cikluse. To je najboqe razumeo premijer Zoran \in|i} koji je imao izuzetne odnose sa mojim ocem, vizionarski stav prema dinastiji Kara|or|evi} i ulozi koju ima u savremenom dru{tvu.

Ono {to je zna~ajno jeste dugoro~no ure|ewe odnosa izme|u dràve i wene istorijske dinastije, na korist institucija, dru{tva i gra|ana u celini. Dinastija Kara|or|evi} ne vidi sebe kao suparnika dràvi, ve} kao wen deo – kao resurs iskustva, kontinuiteta i me|unarodnog ugleda koji moè da joj bude na korist. n Tom prilikom ste povezali nasle|e kraqa Petra sa studentskim protestima. Da li mislite da bi Va{i preci danas bili uz narod ili uz vlast? - Moji preci su uvek nastojali da interese dràve i naroda stave ispred li~nih ili politi~kih, ~ak i u trenucima kada su sami bili vlast. U savremenim demokratijama, protesti i razli~ita mi{qewa nisu pretwa stabilnosti, ve} deo dru{tvenog ìvota. Pravi izazov nastaje kada se izgubi sposobnost da se ~uje druga strana. Borba za pravnu dràvu, odgovorne institucije i me|usobno poverewe treba da bude zajedni~ki ciq, iznad podela. To je prostor u kome dru{tvo moè da se ujedini oko budu}nosti, a ne da se deli oko pro{losti. n Nekoliko puta ste se obra}ali javnosti povodom {atorskog naseqa u Pionirskom parku, u kome se nalazi novi dvor, u kome su nekad boravili va{i preci… Jeste li ikada dobili neki odgovor od nadle`nih? - Moje obra}awe javnosti odnosilo se na za{titu kulturno-istorijskog nasle|a i prirodnih dobara, koja pripadaju svim gra|anima Srbije, bez obzira na politi~ka uverewa. Na{a istorijska ba{tina nije pitawe trenutka, ve} odgovornost prema budu}im generacijama. Drago mi je da su nadle`ni prepoznali zna~aj o~uvawa tog prostora i doneli odluke koje su u skladu sa interesom dràve i da je demontiran. n Uputili ste ~estitke novom papi Lavu XIV po preuzimawu du`nosti, poèleli da ne prizna nezavisnost Kosova i ne dozvoli kanonizaciju Stepinca. - To su poruke koje odavno ne slu{amo od onih koji bi morali sa ih {aqu, politi~ara koji vode Srbiju… n Sa princezom Danicom bili ste ove godine na pomenu ubijenoj dinastiji Obrenovi}. [ta Vas je odvelo tamo i kakvu poruku ste èleli da po{aqete? - Na{a èqa bila je da odamo po{tovawe dinastiji Obrenovi}, kao i svim srpskim dinastijama koje su utkale sebe u stvarawe i o~uvawe dràve. Srpska istorija nije niz suprotstavqenih porodica, ve} kontinuitet dràvnosti, `rtve i sluèwa narodu. Svaka dinastija, od Vlastimirovi}a i Nemawi}a, preko Lazarevi}a i Brankovi}a, do Obrenovi}a i mojih predaka Kara|or|evi}a, dala je svoj doprinos slobodi, suverenosti i identite-

tu Srbije. Vreme je da istoriju posmatramo kao prostor sabirawa, a ne razdvajawa, da iz we u~imo i crpimo snagu za budu}nost. n Osim onoga {to vi|aju u javnosti, qudi u Srbiji zapravo i ne znaju ~ime se vi bavite i od ~ega ìvite? - Godinama sam radio u me|unarodnom okruèwu kao analiti~ar portfeqa i trì{ta akcija u kvantitativnom timu za akcije, {to mi je donelo prakti~no iskustvo u finansijskim analizama, razumevawu trì{ta i dugoro~nom promi{qawu. Danas sam profesionalno angaòvan u me|unarodnoj kompaniji JAN3, Bitcoin tehnolo{koj kompaniji koja razvija infrastrukturu i sara|uje sa pojedincima, kompanijama i dràvama na strategiji, edukaciji i re{ewima zasnovanim na Bitkoinu. Verujem da ta kombinacija iskustva iz tradicionalnih finansija i rada na Bitkoin tehnologiji moè Srbiji da bude korisna kroz prakti~nu edukaciju, boqe razumevawe zdravih ekonomskih principa i dono{ewe promi{qenijih odluka i politika koje se vode dugoro~nim interesom, a ne kratkoro~nim dobitkom. n Gde trenutno ìvite i da li planirate da se preselite u Stari dvor, u kome ìve Va{ otac i ma}eha? - Moja porodica i ja smo se 2024. godine uselili u ku}u – depandans koji se nalazi u okviru Dvorskog kompleksa poznat kao Slamnata ku}a. To je bio prvi objekat sagra|en na prostoru dana{weg Dvorskog kompleksa kada su to zemqi{te kupili moj pradeda Kraq Aleksandar I i prabaka Kraqica Marija. Oni su Dvorski kompleks na Dediwu kupili sa èqom da tu izgrade privatni dom za svoju porodicu. Po zavr{etku izgradwe Kraqevskog Dvora, Slamnata ku}a je kori{}ena kao {kola – u~ionica za kraqevi}e Petra, Tomislava i Andreja, a potom i kao umetni~ki ateqe Kraqice Marije. Danas u toj ku}i ìvimo Danica i ja sa svojom decom Stefanom i Marijom. Za nas je to pre svega porodi~ni dom, prostor u kome èlimo da odgajamo decu uz svest o kontinuitetu, odgovornosti i sluèwu zajednici. [to se ti~e preseqewa u Stari dvor, to nam sada nije prioritet. n Da li kao prestolonaslednik dobijate neka primawa od dràve Srbije i kolika su ona? - Ni moj otac ni ja ne primamo li~na sredstva od dràve Srbije. Dràva izdvaja sredstva za odràvawe Dvorskog kompleksa kao spomenika kulture, koji pripada svim gra|anima i koji je u vlasni{tvu dràve. Dvorovi su izgra|eni li~nim sredstvima mog pradede Kraqa Aleksandra I i konfiskovani su od strane komunisti~kih vlasti 1947. godine. Na{e porodi~ne i privatne obaveze Danica i ja finansiramo sopstvenim ra-

dom, kao i ve}ina qudi u Srbiji. Smatram da je va`no da odnos prema dràvi bude zasnovan na odgovornosti, a ne privilegijama. n Kako stojite sa srpskim jezikom, na{i izvori kaù da ste na dobrom putu da ga u potpunosti savladate? - U~ewe srpskog jezika mi dobro ide, ali srpski nije ni malo lak jezik. Razume}e me na{a deca koja odrastaju u dijaspori, sa kojima imam mnogo toga zajedni~kog. Izazovno je decu nau~iti i jeziku i identitetu svoje zemqe dok ìvite u inostranstvu, ali nije nemogu}e. Zato smo Danica i ja veoma sre}ni {to na{a deca odrastaju u svojoj otaxbini i {to im je srpski materwi jezik. Moj materwi jezik je {panski, na {panskom sam prvo progovorio i mislim da mi to u velikoj meri olak{ava u~ewe srpskog jezika, u odnosu na qude kojima je engleski jezik prvi i materwi jezik. Najvi{e u~im upravo kroz svakodnevni ìvot, ali i sa decom i suprugom. n A Va{a deca, kojim jezikom oni govore u svakodnevnom ìvotu? U koje {kole idu? - Srpski jezik je materwi jezik na{e dece. Stefan je bilingvalan i govori engleski, a trenutno u~i i francuski. Marija je jo{ mala i za sada koristi iskqu~ivo srpske re~i. Pored toga {to je Danica Srpkiwa, a materwi srpski jezik, va`no nam je da deca odrastaju ukorewena u srpsku kulturu i jezik, ali i otvorena prema svetu u kome }e ìveti. n Ove godine ste prvi put bili u manastiru Hilandar sa Va{im sinom Stefanom. [ta ste poneli ku}i kao najdraà se}awa i uspomene sa tog putovawa, {ta }ete pamtiti do kraja ìvota? - Sveta Gora i manastir Hilandar za mene imaju poseban zna~aj. Tu je koren na{e vere i temeq pravoslavqa. Najdragocenije se}awe sa tog putovawa je Stefanova iskrena radost i znatièqa. Wegova pa`wa, pitawa i po{tovawe prema svetiwi bili su za mene trenutak velikog ponosa. Trenutak kada je izgovorio O~e na{ tokom liturgije predstavqa radost koju }u zauvek nositi u sebi. To su momenti koji podse}aju na smisao kontinuiteta i odgovornosti koju nosimo kao roditeqi. n Koliko se promenio Va{ doìvqaj srpskog naroda od kako ste se vratili i zapo~eli ìvot u Beogradu? Ko se od tada vi{e promenio, Vi ili Srbi? - @ivot u Srbiji posledwih pet godina dao mi je priliku da mnogo dubqe upoznam na{ narod, wegove snage i izazove. Putovawa po zemqi i razgovori sa qudima pomogli su mi da razvijem snaàn ose}aj pripadnosti. Danas se u potpunosti identifikujem sa Srbijom i wenim gra|anima, {to je iskustvo koje se ne moè ste}i na daqinu. n Za kraj, zamolio bih Vas da po{aqete novogodi{wu poruku svim Srbima u matici i dijaspori… - Na pragu nove godine obra}am vam se sa dubokim po{tovawem i ose}ajem zajedni~ke odgovornosti prema zemqi iz koje poti~emo. Srbija nije samo prostor ome|en granicama. Ona je zajednica pam}ewa, jezika, rada i dostojanstva koju nosimo u sebi, ma gde ìveli. Nova godina je prilika da obnovimo veru u po{tewe, rad i me|usobno razumevawe. Budu}nost Srbije zavisi od svih nas – i onih koji u woj ìve, i onih koji je nose u srcu {irom sveta. Neka nova godina donese vi{e sloge, poverewa i snage da Srbiju gradimo kao zemqu u koju se veruje i kojoj se vra}a – delima, po{tovawem i qubavqu.

8 ^etvrtak 15. januar 2026.

REPUBLIKA SRPSKA

NA TRGU KRAJINE U BAWALUCI:

Sve~anim defileom obeleèn Dan Republike Srpske U Bawaluci, na Trgu Krajine, odràn je sve~ani defile koji se organizuje svake godine povodom obeleàvawa 9. januara, Dana Republike Srpske, a ove godine i Dana borca odbrambeno-otaxbinskog rata. Centralnom doga|aju prisustvovali su zvani~nici Srbije i Republike Srpske. Na Trg Krajine su me|u prvima stigli ministri Nenad Vuji} i Nikola Selakovi}, kao i predsednik Vlade Republike Srpske Savo Mini}, srpski ~lan Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi}, predsednik SNSD-a Milorad Dodik, ali i ameri~ki politi~ar srpskog porekla Rod Blagojevi}. Sve~ani defile zavr{en je tradicionalno pesmom “Pukni zoro” koju je izveo policijski slu`benik Aleksandar Duli} i Policijski orkestar MUP-a Republike Srpske. Prethodno su intonirane himne Srbije “Boè pravde” i Republike Srpske “Moja Republika”. Velikom broju gra|ana Republike Srpske na Trgu Krajine obratio se ministar unutra{wih poslova @eqko Budimir. Budimir je ~estitao na uspe{no sprovedenom defileu i istakao da je danas kora~ala Republika Srpska, dodaju}i da su kora~ali heroji koji su stvorili RS, veteran, ali i studenti i |aci Sredwe {kole unutra{wih poslova. On je istakao da je Republike Srpska zavet heroja, ali i da je konstantno napadaju. Naveo je da je 2025. bila te{ka godina, da su napali predsednika Republike Srpske Milorada Dodika koji je, kako je rekao, simbol jedinstva. Budimir je naveo i da defile nije uperen protiv bilo koga ve} je “za nas”.

U Bawaluci je odràn tradicionalni sve~ani defile povodom Dana Republike i Dana borca odbrambeno-otaxbinskog rata Zahvalio je ministrima iz Srbije koji prisustvuju defileu i poru~io da je “Srbija na{ ideal, qubav I smisao” “Da}e Bog da 21. vek ne bude vek srpskog stradawa nego vek srpskog sabirawa”, rekao je Budimir. Po~etak sve~anog defilea odobrio je premijer Republike Srpske Savo Mini}. U sve~anom defileu na Trgu Krajine u Bawaluci u~estvovovalo je 800 policijskih slu`benika u 14 e{alona jedinica i 11 motorizovanih e{alona. Na obeleàvawu Dana Republike ukupno je bilo angaòvano 1.300 policijskih slu`benika. Centrom Bawaluke su pro{li, uz pripadnike Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srpske, i 1.931 u~esnik iz civilnog sektora, iz 38 organizacija razvrstanih u 44 e{alona. Defile koji iz godine u godinu okupqa institucije i gra|ane, predstavqa simbol jedinstva, ure|enosti i snage Republike

Srpske i centralni je doga|aj sve~anosti povodom wenog najzna~ajnijeg praznika, preneo je Tawug. Deveti januar se slavi kao Dan Republike Srpske jer je tog datuma 1992. godine nastala pod prvobitnim nazivom Republika srpskog naroda u BiH. Srpsku su osnovali srpski poslanici u tada{woj Skup{tini BiH nakon {to su preglasani u kqu~nim pitawima o opstanku Jugoslavije, a pripadnici druga dva naroda krenuli u secesiju mimo voqe Srba, koji su imali status konstitutivnog naroda. Naziv Republika srpskog naroda u BiH bio je u upotrebi do 28. februara 1992. godine i progla{ewa prvog Ustava, kada je zamijewen sa Srpska Republika BiH koji je kori{ten do 12. avgusta 1992. godine, kada je uveden Srpska Republika. Taj naziv septembra 1992. godine zamijewen je sada{wim - Republika Srpska. Na sve~anom defileu u Bawaluci po-

vodom Dana Republike predstavqena su vozila „Despot” i „Vihor”. Jedanaesti motorizovani e{alon ~inilo je pet terenskih vozila „Despot”. Terensko vozilo „Despot” je vi{enamensko, oklopno i multifunkcionalno vozilo, a od 2018. godine je u upotrebi u Specijalnoj antiteroristi~koj jedinici MUP-a. Na ~elu ovog e{alona je bio komandir Mehanizovanog tima SAJ-a Jugoslav Uzelac. Deseti motorizovani e{alon ~inilo je pet lakih takti~kih vozila „Vihor” koja se koriste kao komandno, izvi|a~ko, vozilo za hitne intervencije i vozilo za prevoz mawih jedinica. „Vihor” je naoruàn savremnim naoruàwem, sa mogu}im dejstvom sa krova uz upravqawe iz vozila, kao i iz tovarnog prostora vozila, a opremqen je i balisti~kom za{titom. Na ~elu desetog e{alona je bio komandir tima u Specijalnoj antiteroristi~koj jedinici Rade Zeqi}. Koriste ga pripadnici SAJ-a. Defile je zavr{en spektakularnim preletom helikoptera, {to je bio i posledwi e{alon koji su ~inila tri helikoptera marke „ANSAT” Uprave za vazduhoplovstvo, koji je preleteo centralni bawalu~ki Trg Krajina. Pripadnici Uprave za vazduhoplovstvo, osim svakodnevne podr{ke u realizovawu operativnih akcija na suzibijawu kriminaliteta, svakodnevno pomaù stanovni{tvu u slu~ajevima prirodnih nepogoda, kao {to su poàri, poplave, sne`ne nepogode. Poseban akcenat stavili bi na hitni medicinski prevoz pacijenata u kriti~nim situacijama, gde je svaka minuta bitna.

Velika koli~ina kamewa obru{ila se na benzinsku pumpu u Zvorniku u Srpskoj Rod Blagojevi} na liturgiji u Bawaluci

BIV[I GUVERNER ILINOISA ROD BLAGOJEVI]:

[ta je Srpskoj 9. januar, to je Americi 4. jul Biv{i guverner Ilionisa Rod Blagojevi} napravilo je paralelu izme|u proslave 4. jula i ro|endana Republike Srpske 9. januara, koji je obeleèn danas. „Moète li da zamislite {ta bismo mi Amerikanci uradili da nam neki strani birokrata iz druge zemqe kaè da ne smemo da slavimo 4. jul?”, pitao je Blagojevi} i dodao da nelegitimni visoki predstavnik Kristijan [mit, koji razgra|uje autonomiju srpskog naroda, preti krivi~nim gowewem svakoga u Republici Srpskoj. On je na Iksu podsetio da je pre dva dana srpski narod u Republici Srpskoj proslavio Boì} prema pravoslavnoj tradiciji. Napomenuo je da se, 30 godina nakon {to je Dejtonski sporazum 1995. godine okon~ao rat u BiH, srpskim narodom poku{ava da vlada neizabrani administrator iz druge zemqe sa neograni~enim i neustavnim ovla{}ewima.”Taj administrator postepeno razgra|uje autonomiju srpskog naroda sa ciqem ukidawa samouprave Srpske i upijawa hri{}anske mawine u muslimansko ve}insko stanovni{tvo pod iranskim uticajem u srcu Evrope. Danas je visoki predstavnik iz EU, Kristijan [mit zapretio krivi~nim gowewem svakoga u Srpskoj ko god slavi ono {to je u su{tini wihov 4. jul. [okantno, ali istinito” istakao je Blagojevi}.

Velika koli~ina kamewa obru{ila se na benzinsku pumpu u nasequ Meterize u Zvorniku na istoku Republike Srpske na magistralnom putu Zvornik-Bijeqina. Povre|enih nema, a pumpa je pretrpela mawu {tetu, navodi se u tekstu. Kako javqa RTVBN, ovo nije prvi put da se javqa problem odrona na ovom putu. Sli~an incident dogodio se i u maju pro{le godine, a u prethodnim godinama bilo je jo{ nekoliko slu~ajeva, navodi se u tekstu. Ono {to zabriwava, jo{ vi{e jeste ~iwenica da je do ovog odrona do{lo na delu puta gde su se izvodili radova zbog izgradwe benzinske pumpe. Me{tani su tada, kako je re~eno, upozoravali da bi to moglo dovesti do nestabilnosti tla, ali wihovi apeli, ~ini se, nisu nai{li na odgovaraju}i odgovor. Milan Stoki}, ~iji se poslovni prostor nalazi preko puta pumpe, rekao je za Srnu, da je najvero-

vatnije do{lo do obru{avawa kamewa zbog ~estih dnevnih promena temperature vazduha nakon obilnih padavina. Rekao je da je pod te`inom kamena popustila i za{titna metalna mre`a, ali da je sre}a {to se ve}i deo kamewa obru{io pored pumpe, dok je ne{to kamewa ipak zahvatilo i o{tetilo deo pumpe.

Uhap{en mu{karac sa Pala koji je vozilom vi{e puta udario u auto u kom je bio Aca Lukas Mu{karac N. M. sa Pala uhap{en je zbog sumwe da je vozilom „pasat” na magistralnom putu Qubogo{ta-Podromanija vi{e puta udario u vozilo „renx rover” u kojem su bili voza~ J. J. i A. V. U „renx roveru” je bio peva~ Aca Lukas (Aleksandar Vuksanovi}). Iz Policijske uprave Isto~no Sarajevu su naveli da je vozilo „pasat” vlasni{tvo pravnog lica sa Pala, kojim je voza~ N. M. vi{e puta udario u zadwi deo

vozila „renx rover” vlasni{tvo pravnog lica iz Podgorice.

Osim ose}aja ugroènosti kod lica u vozilu, na „renx roveru” su nastala i o{te}ewa. Uhap{eni N. M. sa Pala sumwi~i se da je da je po~inio krivi~na dela izazivawe op{te opasnosti i o{te}ewe i oduzimawe tu|e stvari. O svemu je obave{ten deùrni tuìlac Okru`nog javnog tuìla{tva Isto~no Sarajevo kojem }e uhap{eni biti predat uz izve{taj o po~iwenim krivi~nim delima.

CRNA GORA

^etvrtak 15. januar 2026. 9

RADOST BO@I]A:

Ovako se slavilo u Crnoj Gori

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

U danima velikog nevremena i poplava najradosniji hri{}anski praznik Bo`i} u Crnoj Gori proslavqen je u brojnim hramovima i pravoslavnim doma}instvima. Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije na Badwi dan osve{tao je i sa episkopom dioklijskim Pajsijem sve{tenstvom i vernim narodom nalo`io badwake pred Cetiwskim manastirom. Po vi{egodi{woj tradiciji, prvi badwak doneli su predstavnici plemena Bajice – Martinovi}i i Borilovi}i, a potom predstavnici ostalih plemena i nahija u Crnoj Gori. U Podgorici mitropolit Joanikije blagoslovio je ve~e sa vernim narodom Sabornog hrama Hristovog Vaskrsewa. Badwaci su nalagani na platou ispred hrama da bi pred vi{e

hiqada qudi on poru~io da je ~udesan prizor videti da narod uprkos velikih stihija i prirodnih prepreka dolazi u hramove u sve ve}em broju. Tradicionalno nalagawe badwaka okupilo je veliki broj bernika is{red manstira \ur|evi Stupovi kod Berana a svetu liturgiju slu`io je mitropolit budimqansko-nik{i}ke Metodije, dok je u nik{i}kom Sabornom hramu Sveti Vsilije Ostor{ki bdwake blagoslovio episkop dioklijski i vikat mitropolita crnogorsko-primorskog, Pajsije. ^lanovi Kluba dobrovoqnih dvalaca krvi „Sveti Sava“ iz Nik{i}a prineli su badwak dug~ak 15 metara koji je ubran u obli`wim Bawanima i no{en po velikom nevremenu gradskim ulicama sve do hrama uz pesme o Kosovu i Metohiji i srpstvu.

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

KAKO JE WEGO[ PRETVOREN U SREDSTVO ZA RAZDVAJAWE SRBA I CRNOGORACA:

Umetnost kao alat za razdvajawe Srba i Crnogoraca Krajem pro{le godine u Zagrebu je preminuo diplomata, istori~ar i novinar Mate Me{trovi}, sin ~uvenog vajara Ivana Me{trovi}a. Tim povodom podgori~ka Pobjeda objavila je intervju sa hrvatskim istori~arem Tvrtkom Jakovinom, bliskim prijateqem Mate Me{trovi}a, koji je ponovo otvorio jedno od najosetqivijih i najkontroverznijih pitawa u istoriji Crne Gore i srpskog naroda – pitawe Wego{evog mauzoleja na Lov}enu i ru{ewa wegove zavetne kapele. Mate Me{trovi} je u vi{e navrata govorio o zna~ewu zdawa koje je wegov otac projektovao na Lov}enu. U intervjuu za Nedeqnik, na koji podse}a Pobjeda, izneo je otvoreno tuma~ewe idejne osnove mauzoleja, koje je izazvalo brojne polemike. „Kada sam pitao oca: ‘Za{to to radi{ za Crnogorce?’, rekao mi je: ‘Da im dignem nacionalnu samosvest, da znaju da su oni Crnogorci, da imaju Wego{a kao simbol svoje pro{losti i nezavisnosti, odnosno samobitnosti. Nije meni pred o~ima lebdeo vladika Rade, niti vladar Crne Gore, ve} pesnik Wego{… Osmislio sam Wego{ev mauzolej da bih razdvojio Srbe i Crnogorce’“, naveo je Mate Me{trovi}. Ove re~i jasno ukazuju na ideolo{ki karakter projekta koji je prevazilazio umetni~ki domen. Pri tome, Ivan Me{trovi}, jedan od najzna~ajnijih ju`noslovenskih

Mauzolej na Lov}enu vajara 20. veka, nije uva`avao kqu~nu istorijsku ~iwenicu da je Petar II Petrovi} Wego{ bio mitropolit crnogorsko-primorski i vladar koji je stolovao na Cetiwu. Najzna~ajnija Wego{eva dela – od „Lu~e mikrokozme“ do teolo{kih i filosofskih promi{qawa – duboko su ukorewena u pravoslavnoj duhovnosti. Upravo zbog toga, brojni istori~ari smatraju da je uklawawe kapele i zamena mauzolejem bilo deo {ireg projekta komunisti~ke Jugoslavije, usmerenog ka „odcrkvqavawu“ i „odsrbqavawu“ Wego{a. Govore}i za Pobjedu, Tvrtko Jakovina se osvrnuo i na posledwe susrete sa Matom Me{trovi}em. „Do`iveo je duboku starost i, iako bolestan, bio je racionalan i bez problema sa pam}ewem. Sretali smo se po~etkom jeseni. Poklonio mi je ~asopise koje je

ure|ivao u emigraciji. êsto je pomiwao Crnu Goru, govorio sa odu{evqewem o tome kako je bio do~ekan. Voleli su ga Crnogorci i on je voleo wih, pa je u takvim prilikama iz wega ~esto progovarao otac – Ivan Me{trovi}“, rekao je Jakovina. On isti~e da mauzolej na Lov}enu predstavqa vrhunac Me{trovi}evog stvarala{tva, iako nije izgra|en za wegovog ìvota. „To je bilo kre{endo wegovog rada. Zahtevno arhitektonsko delo, kruna karijere vajara koji je pre Rodena u{ao u svetske galerije, gradio u Americi i bio svetski vaàn umetnik. Mauzolej je svetski raritet – maestralna oda najve}em crnogorskom pesniku od najve}eg ju`noslovenskog vajara, na mestu koje je samo po sebi spektakularno“, ocenio je Jakovina, dodaju}i da taj objekat ima simboli~ki potencijal kakav, po wegovom mi{qewu, nijedna druga

gra|evina ne bi mogla da ima. Me|utim, istorijski kontekst ukazuje na duboko druga~iju sliku. Petar II Petrovi} Wego{ je 1845. ili 1846. godine na Jezerskom vrhu Lov}ena podigao crkvicu i posvetio je svom stricu, svetom Petru Cetiwskom. Jo{ za ìvota izrazio je èqu da bude sahrawen upravo tamo, „na onoj visini koja je najvi{a u Crnoj Gori“, kako je zapisao wegov a|utant i prijateq Milorad Medakovi}. Medakovi} je zabeleìo i Wego{eve zavetne re~i kojima je obavezao Crnogorce da ga sahrane na Lov}enu, uz upozorewe da }e ih, u suprotnom, sti}i prokletstvo. Wego{ je preminuo 19. (31) oktobra 1851. godine, a zbog opasnosti od turskog skrnavqewa sahrawen je privremeno u Cetiwskom manastiru. Wegovi posmrtni ostaci su 1855. preneti na Lov}en. Tokom Prvog svetskog rata, austrougarske snage su iz Boke kotorske bombardovale Lov}en. Po nare|ewu okupacionog guvernera Vebera, 1916. godine izvr{ena je ekshumacija Wego{evih kostiju, a kapela je sru{ena, sa namerom da se podigne spomenik austrijskom osvajawu. Protiv toga je bezuspe{no protestovao mitropolit Mitrofan Ban, upozoravaju}i da je Wego{ bio „pesnik Srpstva“. Posle oslobo|ewa i stvarawa Kraqevine SHS, odlukom Svetog arhijerejskog sabora SPC, kapela je obnovqena. Zavet je 1925. godine ispunio kraq Aleksandar Kara|or|evi}, uz prisustvo

patrijarha Dimitrija i najvi{ih crkvenih i dr`avnih zvani~nika. Italijanska okupacija 1942. godine donela je nova o{te}ewa, ali kona~ni ~in ru{ewa nije bio delo stranih vojski. Po~etkom pedesetih godina, u skladu sa odlukama vlasti Narodne Republike Crne Gore, komunisti~ko rukovodstvo je ponudilo Ivanu Me{trovi}u da na mestu kapele podigne mauzolej. Iako je bilo sna`nog otpora intelektualaca i Srpske pravoslavne crkve, 1969. godine doneta je neopoziva odluka o ru{ewu kapele. Sveti arhijerejski sabor SPC je taj ~in uporedio sa austrijskim ru{ewem iz 1916. godine, ali bez uspeha. Kapela je ubrzo sravwena sa zemqom. Mauzolej je gra|en od 1970. do 1974. godine i obuhvata ~itav Jezerski vrh. Arhitektonski ansambl ~ine prilaz sa 461 stepenicom, plato, atrijum sa bunarom od ~etiri tone, portali, dve monumentalne karijatide u crnom mermeru, kao i kripta sa Wego{evim posmrtnim ostacima. U kripti, izra|enoj od tamnozelenog mermera, dominira granitna figura Wego{a te{ka 28 tona. Nadgrobna plo~a nosi reqefni grb i krst – simbole wegove duhovne i svetovne vlasti. Tako je Lov}en postao mesto na kome se ukr{taju umetnost, ideologija i istorijski revizionizam – trajno svedo~anstvo jednog od najdubqih identitetskih sukoba na prostoru Crne Gore i srpskog kulturnog nasle|a.

10 ^etvrtak 15. januar 2026.

Pi{e: Zoran ZoranVla{kovi} Vla{kovi}

KOSOVO I METOHIJA

Zgrada Skupstine Kosova

CIK OBJAVIO KONA^NE REZULTATE VANREDNIH PARLAMENTARNIH IZBORA OD 28 DECEMBRA 2025. GODINE:

Ложење бадњака испред манастира Грачаница

Vodi Samoopredeqewe, Srpska Prazni~ne liturgije, paqewe lista dominantna u devet Badwaka, radost dece… op{tina sa srpskom ve}inom U SVIM SRPSKIM SREDINAMA, CRKVAMA I MANASTIRIMA NA KIM TRADICIONALNO PROSLAVQEN BO@I]

Prema rezultatima CIK-a, Samoopredeqewe ima 57 mandata, Demokratska partija Kosova 22, Srpska lista devet, dok }e Za slobodu, pravdu i opstanak imati jedno poslani~ko mesto u Skup{tini. Prema podacima Centralne izborne komisije (CIK), na vanrednim parlamentarnim izborima, odr`anim 28. Decembra 2025. godine Pokret Samoopredeqewe osvojio je 51,11 odsto glasova, rezultati su obrade svih glasova, saop{tila je Centralna izborna komisija (CIK). Poverewe ovoj stranci izglasalo je 486.994 bira~a. Tako }e Samoopredeqewe zauzeti 57 poslani~kih mesta u Skup{tini. Za formirawe vlade dovoqna je koalicija sa strankama iz neve}inskih zajednica kako bi obezbedili neophodnu ve}inu od 61 poslanika. Na drugom mestu je Demokratska partija Kosova (DPK) sa 22

poslani~ka mandata, osvojiv{i 20,19 odsto glasova odnosno 192.407 glasova. Demokratski savez Kosova (DSK) bele`i najve}i pad, pa }e u novom skup{tinskom sazivu imati samo 15 poslanika sa osvojenih 13,23 odsto odnosno 126.102 glasa. U kosovskoj skup{tini {est poslani~kih mesta ima}e Alijansa za budu}nost Kosova (ABK) sa 5,5 odsto odnosno 52.370 glasova. Kako je objavqeno na platformi CIK-a, kada je re~ o srpskim strankama, Srpska lista ima}e devet poslanika sa osvojenih 4,48 odsto odnosno 42.734 glasa, dok }e stranka Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Ra{i}a imati jednog poslanika sa osvojenih 0,51 odsto odnosno 4.845 glasova. Ostale neve}inske zajednice, obezbedi}e preostalih deset mandata rezervisanih za mawisnke zajednice u Skup{tini i to: Kosovska demokratska turska partija (KDTP) sa dva mandata,

kao i Vakat, Nova demokratska stranka, Nova demokratska inicijativa Kosova, Socijaldemokratska unija, Liberalna egip}anska partija, PSA, Jedinstvena goranska partija i Pokret napretka Roma Kosova, sa po jednim mandatom. U poslani~kim klupama od srpskih predstavnika na}i }e se Slavko Simi}, Igor Simi}, Qiqana Stevanovi}, Milan Kosti}, Nemawa Bi{evac, Zlatan Elek, Miqana Nikoli} i Sr|an Popovi} iz Srpske liste, kao i Nenad Ra{i} predsednik stranke Za slobodu, pravdu i opstanak. Na vanrednim parlamenatrnim izborima na Kosovu, gra|ani su birali novih 120 poslanika Skup{tine Kosova. Od ukupnog broja poslani~kih mesta, 100 je nameweno albanskim politi~kim subjektima, dok je 20 mandata zagarantovano za neve}inske zajednice – deset za predstavnike srpske zajednice i deset za ostale mawine.

U svim srpskim sredinama, crkvama i mananstirima na Kosovu i Metohiji tradicionalno je obele`en najve}i hri{}anski praznik, Bo`i}, 7. januara.

Bo`i}na liturgija u Visokim De~anima

NOVI [EF UNMIK-A PETER DUE STIGAO NA KOSOVO

Due 12 predstavnik GS OUN noj mre`i „Iks“. Due je na mesto {efa misije UNMIK-a do{ao umesto Karolin Zijade iz Libana. Peter Due ima 30 godina {irokog iskustva u me|unarodnim misijama – od 2019. godine obavqao je funkciju direktora za Aziju i Pacifik u Odeqewima za politi~ka pitawa i pitawa izgradwe mira i Mirovne operacije. Bio je na funkcij predstavnika generalnog sekretara i {efa kabineta UN-a u Beogradu (20132015) i slu`benik za politi~ka pitawa pri UN u Pri{tini. Obrazovawe je sticao na Oksfordu, @enevi i Kopenhagenu, a govori engleski, francuski i nema~ki, pored svog materweg danskog jezika.

Paqewe badwaka ispred hrama Svetog Save u Ju`noj Mitrovici

DOSADA[WI SPECIJALNI PREDSTAVNICI GS UN

Novi {ef UNMIK-a, Peter Due, stigao je, 5. januara, na Kosovo, saop{teno je iz UNMIK-a. „Srda~na dobrodo{lica Peteru N. Dueu, specijalnom predstavniku generalnog sekretara i {efu UNMIK-a, koji je stigao na Kosovo. Posve}en je unapre|ewu mira i bezbednosti, u slu`bi naroda Kosova“, navodi se u saop{tewu UNMIK-a na dru{tve-

Ser`io Vijeira de Melo Brazil Bernar Ku{ner Francuska Hans Hekerup Danska Mihael [tajner Nema~ka Hari Holkeri Finska Seren Jesen Petersen Danska Joahim Riker Nema~ka Lamberto Zanijer Italija Farid Zarif Avganistan Zahir Tanin Avganistan Karolina Zijade Liban

jun-jul 1999. 1999-2001. 2001-2002. 2002-2003. 2003-2004. 2004-2006. 2006-2008. 2008-2011. 2011-2015. 2015-2021. 2021-2025.

Na centralnom Kosovu sлавље је почело одласком по бадњак

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO

SRBI U SVETU

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

U JEDINOM SRPSKOM GRADU U AMERICI:

Kad Srbi i Srpkiwe zapucaju za Bo`i}, odjekuje cela Kalifornija! Ceo svet je ~uo za Srbe iz gradi}a Xeksona u Kaliforniji i wihovu tradicionalnu proslavu Bo`i}a, sa pucawem

i pevawem, koja se ~uje i odzvawa nadaleko, sve do Srbije i Balkana, a mi smo odlu~ili da budemo prvi srpski medij

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 15. januar 2/332A Main Rd. East St^etvrtak Albans VIC 3021 - Tel. (03) 93672026. 5838 11

koji }e im se prikqu~iti u toj proslavi na licu mesta. Put nas je od aerodroma u San Francisku vodio plodnom kalifornijskom zemqom, na kojoj poraste sve {to zasadi{, pa se tako uz put smewuju redom: vinogradi, vo}waci, oranice… I tako, posle dva i po sata vo`we, ulazite u varo{ koja po svemu podse}a na druge sli~ne ameri~ke varo{i, osim po jednom: Na svakoj drugoj ku}i vijore se srpske zastave, a na lokalnim radwama, kompanijama i ulicama imena vlasnika zvu~e nekako poznato: Mati}, Vukovi}, @ivanovi}, a na nadaleko poznatoj pekari u glavnoj ulici, stoji natpis, na engleskom: „Izvinite, ne radimo do 14.januara, do Srpske Nove Godine!“

MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

^UVAJU TRADICIJU DALEKO OD DOMOVINE:

Srbi u Valensiji proslavili Badwe ve~e uz veliki broj dece! SAHRAWEN HEROJ STEFAN IVANOVI] Dok su ulice tre}eg po veli~ini {panskog grada ìvele svoj uobi~ajeni ritam, u srpskoj pravoslavnoj zajednici u Valensiji je ispisana jedna od najlep{ih stranica zajedni{tva. Proslava Badwe ve~eri okupila je rekordan broj na{ih gra|ana, a posebnu radost donela je ~iwenica da je me|u prisutnima bilo vi{e dece nego ikada ranije. Centralna figura ove ve~eri bio je otac Mile, ali ne samo kao sve{tenik, ve} kao neko ko oko sebe okupqa decu sa neiscrpnim strpqewem. On je znao da se vera najboqe u~i kroz radost. Zato je slama na podu crkve postala pravo malo igrali{te. Gledati na{e mali{ane, ro|ene ili odrasle pod {panskim nebom, kako uùrbano traè bombone u senu i „piju~u“ kao da su usred [umadije, prizor je koji je svima ugrejao srca. Vrhunac emocija nastupio je kada su deca, jedno po jedno, stala pred oca Mileta i prisutne vernike. Recitovale su se boì}ne pesme, ~vrsto i ponosno, na jeziku koji se u ovoj zajednici qubomorno ~uva. Ispisano je mnogo redova o srpskim obi~ajima, ali paqewe badwaka ispred crkve u Valensiji ima

Reka qudi ispratila na ve~ni po~inak mladi}a stradalog u [vajcarskoj, stotine qudi iz [vajcarske stiglo na sahranu heroja

posebnu te`inu. To nije samo obi~aj; to je svetionik za sve na{e qude koji su ovde svili gnezda. “Ovo je na{a ku}a,“ kratko je rekao jedan otac dok je svom sinu name{tao kapu, nose}i u ruci blagoslovenu gran~icu hrasta. Na samom kraju ve~eri, otac Mile je podelio blagoslove svim prisutnima, a svaki vernik je ku}i poneo osve}eni badwak kao simbol mira i sre}e u domu. Atmosfera zajedni{tva i posebne energije kojom je odisala crkva u Valensiji pokazala je da daqina nije prepreka kada se slavi sa qubavqu i verom.

Stefan Ivanovi} (31) koji je tragi~no stradao dok je spasavao ìvote qudi koji su bili u baru u [vajcarskoj u kom je izbio poàr u novogodi{woj no}i, sahrawen je na grobqu u rodnom selu Jaj~i}. Zbog ove tragedije, bio je dan àlosti u Qigu. Veliki broj prijateqa i ro|aka bio je ispred porodi~ne ku}e Stefana Ivanovi}a. Kolone vozila parkirane su ispred ku}e. Dvori{te je puno venaca, a uplakani qudi ulazili su kod porodice kako bi izjavili sau~e{}e.

SRBA NEMA NA LISTI:

Tramp objavio spisak imigrantskih nacija koje najvi{e ìve o ”dràvnom tro{ku”! Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dràva Donald Tramp privukao je pa`wu objavom na svojoj dru{tvenoj mreì Truth Social u kojoj je prikazana lista zemaqa ~iji imigranti u SAD naj~e{}e koriste socijalnu pomo}. Spisak obuhvata oko 120 dràva i teritorija, rangiraju}i ih prema procentu doma}instava sa imigrantima koja primaju neku vrstu pomo}i od dràve. Na vrhu te liste na{le su se zemqe poput Butana, Jemena, Somalije i mnogih drugih, gde ~ak vi{e od polovine imigrantskih doma}instava koristi federalne beneficije. Srbije, me|utim, nema na toj

listi. Trampov spisak sadr`i samo one zemqe ~iji imigranti prelaze odre|eni prag kori{}ewa socijalnih programa (otprilike 25%), {to zna~i da su zajednice koje retko koriste

dr`avne beneficije izostavqene iz prikaza. Imigranti iz Srbije i drugih isto~noevropskih zemaqa ~esto se integri{u preko radnih viza ili porodi~nih programa, a wihova stopa kori{}ewa socijalnih beneficija je ispod praga koji je Trampova administracija koristila. Kriti~ari Trampove administracije tvrde da predsednik koristi selektivne brojke kako bi oja~ao svoje argumente za ja~awe granice i smawewe socijalnih usluga za imigrante. Sa druge strane, pristalice smatraju da podaci ovog tipa ukazuju na neodr`ivost otvorene imigracione politike.

U dvori{tu je odr`ano i opelo ovom hrabrom momku. Stefan Ivanovi} mladi} heroj stradao u [vajcarskoj, pored posla obezbe|ewa radio je jo{ jedan, dodatni posao, a wegov drugi poslodavac do{ao je u selo Jaj~i} na sahranu, saznaje “Blic”. - Sino} je do{ao Stefanov gazda, sa drugog posla, sa svojom porodicom kao i kolege. Qudi u selu su se organizovali kako bi ih smestili, a jutros je stiglo jo{ qudi iz [vajcarske. Samo je iz [vajcarske u selu i Qigu sme{teno vi{e od 100 qudi - otkriva sagovornik. Kako javqa reporterka „Blica” sa lica mesta, kog god da su sreli u selu krenuo je na sahranu mladi}a nose}i u rukama cve}e i sve}e. Ekipa Hitne pomo}i u{la je u dvori{te ku}e stradalog Stefana Ivanovi}a, a jedno policijsko vozilo je parkirano ispred. Ispred ku}e je parkiran veliki broj automobila i sa stranim tablicama Podsetimo, Stefan Ivanovi}, radnik obezbe|ewa bara „Le Constellation” na skijali{tu u [vajcarskoj, tragi~no je nastradao u novogodi{woj no}i kada je izbio po`ar. Danima se Srbin vodio kao nestao, a onda je stigla stravi~na vest da je Stefan nastradao spa{avaju}i hrabro goste lokala. Nesebi~no je Stefan nekoliko puta ulazio u zapaqeni bar i iznosio mahom omladinu, ali se u jednom trenutku zaglavio i wegovo telo prona|eno je nakon uvi|aja.

12 ^etvrtak 15. januar 2026.

AUSTRALIJA

Kraqevska komisija razmatra}e pitawa antisemitizma, ekstremizma i dru{tvene kohezije u Australiji Savezni premijer Entoni Elbanizi objavio je pokretawe Kraqevske komisije o teroristi~kom napadu na sidnejskoj pla`i Bondaj i porastu antisemitizma u Australiji. Istragu }e voditi biv{a sudija Vrhovnog suda Virxinija Bel, a deo ove Kraqevske komisije bi}e

stva i da ide napred znaju}i da }e, svetlost prevladati nad tamom. Jasno mi je da je Kraqevska komisija neophodna za postizawe tog ciqa”, kazao je Elbanizi. Istovremeno, vlada preduzima korake ka ubrzanom usvajawu stro`ih zakona o oru`ju i nacionalnog programa otkupa oru`ja,

Cve}e na pe{akom mostu sa kog je izvr{en napad na Bondaju i revizija nacionalne bezbednosti koju }e sprovesti Denis Ri~ardson. Stru~waci upozoravaju da }e uspeh komisije zavisiti pre svega od delikatnog zadatka pronala`ewa ravnote`e izme|u slobode govora i govora mr`we. Objavquju}i po~etak istrage Kraqevske komisije o tereoristi~kom napadu na Bondaju, 14. decembra pro{le godine, savezni premijer Entoni Elbanizi je istakao da je u vi{e navrata ponavqao da je prioritet wegove vlade promocija jedinstva i dru{tvene kohezije. „To je ono {to Australija treba da zale~i i da nau~i, da se ujedini u duhu nacionalnog jedin-

dok istovremeno priprema i nove zakone koji }e se odnositi na govor mr`we. Istraga Kraqevske komisije poverena je Virxiniji Bel, biv{oj sudiji Vrhovnog suda, a ima za ciq da ispita sve okolnosti napada na Bondaju i porast antisemitizma u Australiji. Komisija }e obuhvatuiti i reviziju sprovo|ewa zakona i obave{tajnih slu`bi, za {ta je zadu`en Denis Ri~ardson. Podno{ewe izve{taja predvi|eno je za decembar ove godine, na prvu godi{wicu od napada. Premijer Elbanizi je detaqno izlo`io mandat Komisije, fokusiraju}i se na ~etiri kqu~ne oblasti. Prva je suzbijawe antisemi-

SAOBRA]AJNE KAMERE S VE[TA^KOM INTELIGENCIJOM:

tizma kroz istra`ivawe wegove prirode i rasprostrawenosti, kao i ispitivawem wegovih kqu~nih pokreta~a u Australiji, ukqu~uju}i verski i ideolo{ki motivisani ekstremizam i radikalizaciju. Drugo je davawe preporuka za pomo} agencijama za sprovo|ewe zakona, pograni~nu kontrolu, imigraciju i bezbednost u suzbijawu antisemitizma. Tre}e, ispitivawe okolnosti koje su okru`ivale teroristi~ki napad na Bondaju 14. decembra, za {ta }e kqu~an biti rad Denisa Ri~ardsona. Kao ~etveto, Elbenizi je istakao davawe drugih preporuka koje proizilaze iz istrage za ja~awe dru{tvene kohezije u Australiji i suzbijawe {irewa ideolo{kog i verski motivisanog ekstremizma. Ministar unutra{wih poslova Toni Berk rekao je da su uslovi rada Komisije pa`qivo postavqeni, kako bi se prioritet dao dru{tvenoj koheziji. „Veoma je va`no da kraqevska komisija bude oblikovana na na~in koji ne traje zauvek i da komesaru daje veoma specifi~na ovla{}ewa, kako bi se osiguralo da se sprovodi na na~in koji promovi{e dru{tvenu koheziju”, rekao je Berk. On je dodao da neki od uslova rada koji su se pomiwali posebno od strane opozicije, dugo ne bi dali odgovore. „Ne bismo imali stru~nost nekoga kao {to je Denis Ri~ardson, ekspert za nacionalnu bezbednost, a tako|e bismo propustili da damo prioritet dru{tvenoj koheziji”, objasnio je ministar. SBS na srpskom

AUSTRALIJSKI PARLAMENT PREKIDA LETWU PAUZU:

Stroì zakoni o govoru mr`we posle pucwave u Sidneju Parlament Australije prekida letwu pauzu kako bi hitno usvojio nove zakone protiv govora mr`we, saop{tio je premijer Entoni Elbanizi, nakon masovne pucwave u Sidneju tokom koje je ubijeno 15 qudi na jevrejskoj proslavi Hanuke. Istovremeno, u zemqi ja~aju polemike o granici izme|u borbe protiv ekstremizma i o~uvawa slobode govora. Savezni parlament vra}a se na zasedawe ve} slede}eg ponedeqka, a Elbanizi je najavio da èli da se zakoni kojima se poo{travaju kazne za govor mr`we i odobrava program otkupa oru`ja usvoje ve} narednog dana. „Australijanci imaju pravo na razli~ita mi{qewa o Bliskom istoku. Ali nemaju pravo da pozivaju nekoga na odgovornost za postupke drugih – bilo da je re~ o de~aku u {kolskoj uniformi koji ide u jevrejsku {kolu ili mladoj èni koja nosi hixab”, rekao je Albaneze novinarima u Kanberi. Predloène mere predvi|aju i lak{e odbijawe viza osobama optuènim za rasnu netrpeqivost, kao i sniàvawe praga za zabranu organizacija koje {ire mr`wu, ukqu~uju}i neonacisti~ke grupe. U najnaseqenijoj australijskoj saveznoj dràvi – Novi Ju`ni Vels ve} su uvedene dodatne mere. Premijer te dràve Kris Mins najavio je pravila koja lokalnim vlastima omogu}avaju da iskqu~e struju i vodu nelegalnim molitvenim objektima i uvedu ve}e nov~ane kazne, u okviru borbe protiv, kako je rekao, „propovednika mr`we”. Premijer se, me|utim, ve} na{ao pod pritiskom dela jevrejskih organizacija i izraelskih zvani~nika, koji su ga optuìli da nije dovoqno brzo reagovao na porast antisemitskih incidenata, ali i zbog tolerisawa protesta protiv izraelskog rata u Gazi. Albaneze je pro{le nedeqe najavio formirawe Kraqevske komisije koja }e istraìvati okolnosti pucwave, ali i {ira pitawa antisemitizma i dru{tvene kohezije u Australiji. Rasprava se prelila i na kulturnu scenu. Festival u Adelejdu povukao je poziv australijskoj autorki palestinskog porekla Randi Abdel-Fatah za u~e{}e na februarskoj Nedeqi pisaca, obrazlaù}i odluku osetqivim trenutkom.

AUSTRALIJA POZVALA SVOJE DR@AVQANE DA HITNO NAPUSTE IRAN:

U samo ~etiri nedeqe „Uskoro bi moglo do}i do snimqeno je 31.800 prekr{aja! Australija testira napredne kamere s ve{ta~kom inteligencijom. Posle samo ~etiri nedeqe rada, nove superkamere uspele su da snime ~ak 31.800 voza~a, koji su koristili mobilne telefone u vo`wi, vozili prebrzo ili nisu nosili sigurnosni pojas. U Australiji je tokom ukupno osam meseci testirano {est mobilnih kamera na prikolicama i tri fiksne kamere, javqa 9 News. Samo u prvom mesecu voza~ima koje su uhvatile kamere izre~ene su kazne ve}e od 13 miliona dolara. Test se zavr{io 7. oktobra. – Ako sistem ve{ta~ke inteligencije utvrdi da postoji prekr{aj, dve osobe }e pregledati slike i doneti odluku – rekao je ministar saobra}aja Reece Whitby. Od 31.800 uhva}enih voza~a, vi{e od 12.000 uhva}eno je kako koriste mobilne. Oko 10.000 voza~a uhva}eno je jer nisu vezali pojas. Me|u onima koji su snimqeni bili su i bizarni prekr{aji, poput lakirawa noktiju ili jedewa `itarica, u vo`wi.

zatvarawa vazdu{nog prostora“ Australija je pozvala svoje dr`avqane koji se nalaze u Iranu da odmah napuste zemqu. „Napustite Iran odmah. Komercijalne opcije za odlazak su i daqe dostupne, ali postaju sve

Neredi u Iranu

vi{e ograni~ene. Uskoro bi moglo do}i do zatvarawa vazdu{nog prostora i otkazivawa letova, {to }e onemogu}iti kasniji odlazak“, pi{e u upozorewu na onlajn servisu Ministarstva spoqnih poslova Australije za

pomo} doma}im putnicima. U upozorewu pi{e da se i daqe ne preporu~uje putovawe u Iran, i da dràvqani Australije koji uprkos upozorewu ne napuste zemqu sami odgovaraju za svoju bezbednost. Wima se savetuje da budu spremni za boravak u skloni{tu na duè vreme, i da se naprave zalihe vode, hrane i lekova. U upozorewu se navodi da je rad australijske ambasade u Iranu obustavqen i da je pruàwe konzularne pomo}i „izuzetno ograni~eno“. „Bezbednosna situacija u Iranu je izuzetno nestabilna… Reakcija snaga bezbednosti na proteste bila je o{tra, a mnogi demonstranti i prolaznici su povre|eni, ubijeni ili pritvoreni. Izbegavajte javna okupqawa i proteste. Australijanci, ukqu~uju}i i one sa dvojnim dràvqanstvom, su u velikom riziku od hap{ewa“, pi{e u upozorewu.

AUSTRALIJA

Mladi guslar Luka iz Melburna ~uva srpsku tradiciju u Australiji Mladi guslar Luka Ivanovi} iz Melburna sa samo sedam godina, pevaju}i uz ovaj drevni instrument o Herceg zemqi, osvojio je rodnu Australiju i dopro do srca sunarodnika na svim meridijanima, a posebno u Republici Srpskoj, gde su mu koreni. Kada je tokom proslave Svetog Nikole u istoimenom hramu u Xilongu na noge digao sve prisutne ni Luka ni wegovi roditeqi Dobrila i Dejan nisu mogli pretpostaviti kakve }e emocije izazvati

kod onih koji su snimak pregledali preko dru{tvenih mreà, zahvaquju}i prilogu TV Australija. Luku je nakon nastupa blagoslovio Wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit australijsko-novozelandski Siluan, tako|e poreklom Hercegovac, te mu darovao ikonu Svetog Vasilija. Ovaj mali guslar za Srnu kaè da nema tremu i da se raduje svakom nastupu, a da se svaki dan druì sa guslama na ~ijem je pro~equ krsna slava Ivanovi}a – Sveti Nikola, a na pozadini manastir Ostrog, gde je kr{ten, kao i wegovi sestra i brat – Angelina i Nemawa. „Kada do|em iz {kole, onda zapevam jednu koju znam po jedan, dva sata. Mog brata Nemawu sam po~eo da u~im da gusla letos kad smo bili u Nevesiwu i Trebiwu i onda je on malo zaboravio. Sada svaki dan sednem sa wim zajedno da opet i on zna da gusla“, pri~a Luka. LUKA UÎ GUSLAWU I PETOGODI[WEG BRATA NEMAWU On je pesmu „Herceg zemqa“ nau~io za ~etiri meseca, a uz wega je ovaj tekst, koji je zahtevan i za mnogo starije, savladao i petogodi{wi Nemawa na svojim de~ijim guslama. Luka tekst pesme koja govori o te{koj istoriji Hercegovine, koja je vaskrsla

kroz bune i ratove i dovela do stvarawa Republike Srpske, ne samo da peva nego i razume, jer ga roditeqi u~e tradiciji i istoriji podnebqa u kojem su potekli. Wemu se prilikom dolazaka u Republiku Srpsku ispunila i najve}a èqa, da upozna guslara Maksima Vojvodi}a, koji izvodi wegovu omiqenu pesmu „Srpska Sparta“. „Prvo sam se malo bojao, pa se malo stidio, a onda sam do{ao do Maksima. On me je zagrlio i tako smo se upoznali u Trebiwu. Maksim mi je rekao da nastavim da guslam“, kaè Luka, koji se sa Vojvodi}em sada sretne svaki put kada ode u Republiku Srpsku. Vojvodi} pruà dragocenu pomo} i Lukinim roditeqima, te im razja{wava neke nedoumice u vezi sa tekstovima pesama. Majka ovog mladog guslara Dobrila Ivanovi} navodi da Luka najvi{e pesama u~i preko Maksimovih snimaka. „Maksim nam uvek pomogne tako {to ispravi neke re~i ili mi napi{e tekst da ga ja mogu pravilno preneti Luki da nau~i“, pri~a Ivanovi}eva. Ona isti~e da se Luka, zahvaquju}i qubavi prema guslama, sprijateqio i sa mladim guslarima \or|em Stevovi}em i Svetom Vujevi}em i da tokom boravka u Trebiwu sti~e dodatno znawe pri Guslarskom dru{tvu „Vojvoda Luka Vukalovi}“, kao i da je upoznao i @eqka Vuk~evi}a, te Momira Avdalovi}a, koji mu je jedan od omiqenih. „Luka je ove godine guslao u manastiru u selu Luka kod Nevesiwa za slavu Uspewa Presvete Bogorodice sa blagoslovom igumana Vasilija iz manastira Duì, a nosio je i ikonu Svetog Nikole u litiji povodom Preobraèwa – slave grada Trebiwa“, kaè Ivanovi}eva i dodaje da de~ak gusla prilikom porodi~nih okupqawa i druèwa sa prijateqima. DJED MILORAD LUKI DAO GUDALO U RUKE KADA JE IMAO DVE GODINE Ona otkriva da je Luka qubav prema ovom drevnom instrumentu nasledio od wenog pokojnog oca Milorada \eri}a, koji mu je kao dvogodi{waku dao gudalo u ruke, ali i od muèvog oca Milenka, koji je tako|e guslao, ali ga, naàlost, nije upoznao. Ivanovi}eva, koju su u Australiju ro-

^etvrtak 15. januar 2026. 13

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

diteqi doneli 1988. godine kao petomese~nu bebu, kaè da je woj i wenom muù, koji je u ovu zemqu do{ao pre 10 godina, najva`nije da sa~uvaju svoju pravoslavnu veru, jezik i tradiciju. „Trudimo se, zaista. Ima mnogo na{eg naroda da su i majka i otac, na primer do{li posle rata i pri~aju perfektno srpski, ali su sve okrenuli da pri~aju sa decom engleski. Ja ba{ forsiram u ku}i da se mora srpski pri~ati, a kada ste u {koli i vani onda morate engleski sa drugarima. Ne dopu{tam to kod ku}e jer brzo zaborave“, kaè Ivanovi}eva. Ona dodaje da decu u~e i da pi{u }irilicu, a da sve troje idu na folklor i nastupaju, {to dodatno u~vr{}uje veze sa zavi~ajem.

Luka je upravo svoj prvi guslarski debi u Australiji imao u novembru pro{le godine na „Trofejnoj ve~eri“ na „Benxo akademiji“ kod Slobodana Benxa rodom iz Kowica. On }e 25. januara uveli~ati proslavu hramovne slave Manastira Svetog Save u Ilajnu, gde se svake godine okupi oko 10.000 qudi. Ve} na Sretewe, 15. februara, Luka }e biti u Sidneju na Srpskom festivalu i svojim ~arobnim gudalom nastaviti da spaja qude, kontinente i tka ~udesnu guslarsku pri~u o Herceg zemqi – „\e najqep{a rujna zora svi}e, |e Srpkiwe ra|aju Obili}e“, a koju nosi duboko u svojim genima i voli cijelim bi}em.

PREGRUPISAVAWE STRANIH KOMPANIJA KOJE @ELE DA VADE SRPSKO ZLATO:

Australijski gigant preuzima kanadsku firmu Australijska kompanija Min Rex Resources postigla je kona~an sporazum o preuzimawu kanadske firme Electrum Discovery za 18,7 miliona ameri~kih dolara. Pri tome je kqu~ni adut dogovora projekat za zlato i bakar Tlamino u Srbiji. Projekat Tlamino raspolaè pretpostavqenim resursima od oko 670.000 unci ekvivalenta zlata, sa prose~nim sadràjem od 2,9 grama po toni, {to ga svrstava me|u perspektivnije projekte u regionu, prenosi „Majning vikli”. Za projekat je 2021. godine izra|ena preliminarna ekonomska procena (PEA), dok sada postoji zna~ajan potencijal za daqi rast resursa kroz nova bu{ewa i istraìvawa. Posebna vrednost Tlamina je {ira

istra`na zona oko leì{ta Barje, gde su identifikovane dodatne lokacije sa visokim sadràjem zlata. Pristup finansijskim sredstvima Majnreksa trebalo bi da omogu}i ubrzavawe istra`nih aktivnosti i ostvari dodatnu vrednost za projekat u Srbiji. Sama transakcija je strukturirana kao spajawe jednakih partnera, pri ~emu }e akcionari Elektruma posedovati oko 49 odsto nove kompanije, dok }e akcionari Majnreksa dràti oko 51 odsto udela. Pro{irena grupa zadrà}e kotaciju na Australijskoj berzi (ASX). Nakon ja~awa pozicije u Srbiji, spojena kompanija planira da paralelno razvija i ostale projekte u portfoliju, ukqu~uju}i projekat va|ewa sofala u australijskoj saveznoj dràvi Novi Ju`ni Vels.

9534 4866 9366 9299

14 ^etvrtak 15. januar 2026.

AUSTRALIJA

Katastrofalni po`ari u Viktoriji

Broj zgrada izgubqenih u razornim {umskim poàrima u Viktoriji porastao je na 350, a vlasti upozoravaju da }e taj broj rasti kako proceniteqi budu mogli da pristupe ve}em broju podru~ja pogo|enih sa 12 velikih poàra koji i daqe gore {irom dràve. Najmawe jedan stanovnik Viktorije je za sada prona|en mrtav u poàrima. Prema prvim procenama opusto{eno je vi{e od 390.000 hektara povr{ine. Zvani~nici strahuju da je u poàrima

oko 46 odsto svih povr{ina koje su u nekom trenutku bile zahva}ene poàrima. Jedan od najobimnijih poàra u Viktoriji bio je takozvani „Crni ~etvrtak“ 6. februara 1851. godine kada je izgorelo oko 5 miliona hektara povr{ine. U decembru 1938. i januaru 1939. godine opusto{eno je vi{e od dva miliona hektara. Pre samo {est godina u takozvanoj „Sezoni {umskih poàra 2019-20“ u Viktoriji i Novom Ju`nom Velsu izgorelo je vi{e od milion i po hektara uglavnom {ume i visokog rastiwa. Najsmrtonosniji poàri u istoriji pored „Crne subote“ 2009. godine (173 `rtava) bili su i „Crni petak“ 1938-39 godine (71 `rtva), „Crna nedeqa“ 14. februara 1926. godine (60 `rtava), 1944. godine (51 `rtva), 1983. godine (47 `rtava samo u Viktoriji) i jo{ najmawe 158 `rtava u posledwih stotinak godina na raznim lokacijama {irom Viktorije. Govore}i iz malog zapadnog viktorijskog grada Natimuka u

stanovnici Viktorije pripreme za ostatak sezone, da naprave pripreme.“ Najmawe 154 objekta je uni{teno u poàru u Longvudu koji je zahvatio gradi} Eurou, Jark i okolinu, mada je jo{ uvek nejasno koliko je bilo ku}a, „{edova“ ili pomo}nih zgrada. Stritam je izgubio 59 objekata, ukqu~uju}i 18 ku}a, dok su Rejvensvud i Harkort izgubili 47 ku}a i tri preduze}a. Oba podru~ja su tako|e pretrpela zna~ajne gubitke stoke, dodao je Vibu{. On je potvrdio da su ostaci prona|eni u Longvudu u nedequ pripadali ~oveku ~iji je automobil prona|en izba~en sa puta. On je identifikovan oko 100 metara od tog automobila, koji je izgoreo u poàru“, rekao je Vibu{. Federalni premijer, Entoni Elbanizi, rekao je da je ova vest „poraàvaju}a“ i da su mu misli uz porodicu, prijateqe i zajednicu tog ~oveka. „Na{e misli su tako|e uz sve one koji se i daqe neverotno te{ko nose, sa onima koji su izgubili svoje domove“, rekao je premijer. „Ovo su zajed-

do sada izgubqeno i do 15.000 ìve stoke dok se o broju divqih ìvotiwa koje su stradale u poàrima moè samo pretpostavqati. Savezna dràva Viktorija u Australiji ima dugu istoriju katastrofalnih {umskih poàra. Najsmrtonosniji od wih, {umski poàr takozvana „Crna subota“ (Black Saturday) 2009. godine, odneo je 173 ìvota. Prema zvani~noj statistici i po ukupnom broju poàra razlozi wihovog nastanka mogu biti razli~iti. Oko 26 odsto svih poàra u Viktoriji izazvano je gromovima dok je ~ak 25 procenata izazvano namerno od strane qudi. Posledica nekih poqoprivrednih aktivnosti je oko 16 odsto svih poàra, 10 odsto posledica logorskih vatri, 7 procenata od ba~enih cigareta ili {ibica, dok je samo 6 odsto svih poàra nepoznatog uzroka. Ukoliko moèmo verovati ovoj statistici najzabriwavaju}i je onaj podatak da je ~ak ~etvrtina svih poàra izazvana namerno i sa zlim namerama od strane najverovatnije samih stanovnika Viktorije. Kada se daqe analiziraju ti isti poàri dolazi se do zakqu~ka da su {umski poàri izazavani muwama i gromovima bili najfatalniji. Oni su odgovorni za uni{tewe

ponedeqak, premijerka Viktorije Xasinta Alen je najavila apel za prikupqawe sredstava za podr{ku `rtvama ovih najnovijih poàra. Premijerka Viktorije rekla je da je Natimuk, oko 25 km zapadno od regionalnog grada Hor{ama, izgubio najmawe 30 domova kada je poàr u Gras Fletu u petak zahvatio naseqe. „Srceparaju}i“ gubici ukqu~uju domove dobrovoqnih vatrogasaca koji, kako je rekla, „nisu bili ovde da za{tite svoje domove jer su bili na terenu {tite}i druge“. Komesar za vanredne situacije Viktorije, Tim Vibu{, rekao je da su {umski poàri prouzrokovali veliku {tetu {irom dràve, a o~ekuju se daqi gubici kako se procene nastavqaju. Uslovi su se u ponedeqak u dràvi olak{ali, ali su stanovnici Viktorije upozoreni da se pripreme za veoma lo{u sezonu. Xejson Hefernan, glavni slu`benik Sektora za vatrogasnu za{titu, rekao je da podaci Biroa za meteorologiju pokazuju da }e temperature verovatno ponovo rasti krajem januara, {to }e sa sobom doneti pove}an rizik od poàra. „Ima mnogo poàra u predelu“, rekao je. „Mnogo posla }e biti ura|eno od sada do tada kako bi se ovi poàri obuzdali, ali ima vremena da se

nice koje su pod pravim pritiskom.“ Jo{ jedan mu{karac, u {ezdesetim godinama, prona|en je mrtav u Harkortu u petak, u sumwivom medicinskom incidentu koji moè biti u vezi sa poàrima. Premijerka Alen je u ponedeqak objavila da }e dràvna i savezna vlada po~eti da ispla}uju pomo} do 52.250 dolara doma}instvima koja ispuwavaju uslove i koja nisu osigurana, kako bi mogla da se vrate u svoje glavno mesto boravka. Katastrofalni poàri u Viktoriji i delovima Novog Ju`nog Velsa osta}e jo{ jedna gorka i tu`na opomena da smo mo`da mogli da uradimo vi{e kako bi za{titili na{e sugra|ane u ruralnim delovima zemqe. Jer uprkos svim pripremama i predostro`nostima koje na{e vlasti preduzimaju tokom godina, ova katastrofa je jo{ jedan dokaz da kao nacija jo{ uvek nismo spremni da se nosimo sa velikim i sve ~e{}e smrtonosnim posledicama koje nam „majka priroda“ donosi.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

AUSTRALIJA

^etvrtak 15. januar 2026. 15

Meta uklonila vi{e od Izgorelo vi{e od 540.000 profila koje su 350.000 hektara, spaqeno 300 objekata koristili mla|i od 16 godina RAZORNI [UMSKI PO@ARI, IMA MRTVIH!

Veliki {umski poàri pusto{e Australiju, a kako mediji javqaju, prona|eni su i qudski ostaci na mestu zgari{ta. U toku je borba sa vatrenom stihijom. Policija je saop{tila da su qudski ostaci prona|eni na jugoistoku Australije, u podru~ju koje je danima zahva}eno razornim {umskim poàrima, u kojima su uni{teni objekti, prekinuto snabdevawe elektri~nom energijom za hiqade doma}instava i izgorele velike povr{ine vegetacije. PO@ARI VAN KONTROLE TOKOM TOPLOTNOG TALASA Poàri, koji besne van kontrole usred letweg toplotnog talasa, zahvatili su vi{e od 350.000 hektara {umskog i niskog rastiwa u saveznoj dràvi Viktoriji od sredine sedmice. Uni{teno je vi{e od 300 objekata, ukqu~uju}i ku}e, dok je na hiqade qudi ostalo bez struje. Vlasti su navele da je re~ o najgorim poàrima koji su pogodili jugoistok zemqe jo{ od katastrofalne sezone „Crnog leta” 2019-2020, kada je izgorela teritorija veli~ine Turske, a poginule su 33 osobe. QUDSKI OSTACI PRONA\ENI KOD LONGVUDA Qudske ostatke prona{lo je vozilo u blizini mesta Longvud, oko 110 kilometara severno od glavnog grada Viktorije, Melburna, navela je policija, dodaju}i da identitet `rtve jo{ nije utvr|en. Poàr u tom podru~ju, jedan od najve}ih koji su goreli u nedequ, ve} je uni{tio imawa, vinograde i poqoprivredno zemqi{te. DESETINE PO@ARA I DUGOTRAJNA BORBA VATROGASACA Premijerka Viktorije Xasinta Alen izjavila je da je {irom dràve aktivno vi{e od 30 poàra. U susednoj saveznoj dràvi Novi Ju`ni Vels, koja obuhvata i Sidnej, nekoliko poàra u blizini granice s Viktorijom proglasila je najvi{i stepen opasnosti, saop{tila je tamo{wa Vatrogasna slu`ba za ruralna podru~ja. Glavni vatrogasni zvani~nik Uprave za upravqawe {umskim poàrima Viktorije, Kris Hardman, rekao je da bi vatrogascima mogle biti potrebne nedeqe da stave poàre pod kontrolu. NA SNAZI JE POTPUNA ZABRANA PAQEWA VATRE Alen je na dru{tvenoj mreì X saop{tila da je u Viktoriji na snazi potpuna zabrana paqewa vatre, dok se hiqade vatrogasaca i vi{e od 70 letelica bore sa vatrenom stihijom. - Dim od {umskih poàra uti~e na kvalitet vazduha u mnogim delovima Viktorije, ukqu~uju}i i {ire podru~je Melburna - navela je ona.

VELIKE POPLAVE U KVINSLENDU:

Vi{e od 19.000 goveda uginulo ili nestalo

Australiju posledwih dana poga|aju razorne poplave, me|u najteìma od 2019. godine. Zbog obilnih ki{a u severozapadnom delu savezne dràve Kvinsland farmeri su prijavili da je vi{e od 19.000 goveda uginulo ili se vodi kao nestalo. O~ajni sto~ari sada zahtevaju brzu i konkretnu pomo} dràve. Najve}i gubici zabeleèni su na podru~ju Zapadne reke, gde je voda dosegla nivo od rekordnih 4,05 metara, znatno iznad granice odbrane od poplava, javqa javni servis ABC. Obilne, biblijske ki{e u kratkom vremenu potopile su velika ruralna podru~ja. Zbog poplava evakuisani su stanovnici niìh podru~ja, kao i stoka, tamo gde je to jo{ bilo mogu}e. Jedna poqoprivrednica ispri~ala je za ABC kako su helikopteri u po~etku prevozili stoku s „ostrva na ostrvo”, no kako je voda nastavila da raste, vi{e nije bilo bezbednih mesta. „Sada jednostavno plivaju”, rekla je. Situacija se posledwih dana delimi~no stabilizovala. Prema navodima televizije 7News, helikopteri trenutno iz vazduha bacaju hranu za krda goveda koja su i daqe izolovana visokim vodostajem. Vlada savezne dràve Kvinsland i savezna vlada obezbedile su hitni paket pomo}i za sto~nu hranu u iznosu od dva miliona australijskih dolara, koji je sada pro{iren i na dodatne pogo|ene regije.

Meta je deaktivirala vi{e od pola miliona profila u Australiji kao rezultat prve zabrane dru{tvenih mreà za osobe mla|e od 16 godina u svetu, saop{tila je kompanija. Meta je objavila da je izme|u 4. i 11. decembra 2025. ugasila 544.052 profila za koje veruje da su ih koristile osobe mla|e od 16 godina. To ukqu~uje 330.639 naloga na Instagramu, 173.497 na Fejsbuku i 39.916 na dru{tvenoj mreì Threads. Prema novom zakonu, koji je stupio na snagu 10. decembra, osobama mla|im od 16 godina vi{e nije dozvoqeno da imaju sopstvene naloge na 10 glavnih platformi dru{tvenih mreà, ukqu~uju}i TikTok, Snep~et, Redit i Jutjub. Kompanije su dobile godinu dana da uvedu mere provere starosti, a kr{ewa }e rezultirati visokim kaznama do 49,5 miliona australijskih dolara (33 miliona ameri~kih dolara). Kompanija Meta navela je da }e kontinuirano po{tovawe zakona biti „vi{eslojni proces“ koji }e se nastaviti usavr{avati.

„Iako na{a zabrinutost u vezi sa utvr|ivawem starosti na internetu bez industrijskog standarda i daqe postoji“, navela je kompanija u objavi na blogu. „Kao {to smo ve} naveli, Meta je posve}ena ispuwavawu svojih obaveza uskla|enosti i preduzima potrebne korake kako bi ostala u skladu sa zakonom“, dodaje se. Meta je pozvala australijsku vladu da se „konstruktivno ukqu~i sa industrijom kako bi se prona{ao boqi put napred, poput podsticawa ~itave industrije da podigne standard u pru`awu bezbednih onlajn isku-

stava, uz o~uvawe privatnosti i uzrasne primerenosti, umesto op{tih zabrana“. Prodavnice aplikacija trebalo bi da budu obavezne da provere starost i dobiju saglasnost roditeqa pre nego {to deca uop{te preuzmu aplikaciju, poru~uje Meta. „Ovo je jedini na~in da se garantuje dosledna za{tita mladih u celoj industriji, bez obzira na to koje aplikacije koriste, kao i da se izbegne efekat sustizawa novih aplikacija na koje }e tinejxeri migrirati kako bi zaobi{li zakon o zabrani dru{tvenih mre`a“, upozorila je Meta.

MESEC DANA BEZ DRU[TVENIH MRE@A:

Kako zabrana mewa ìvote australijskih tinejxera Mesec dana nakon {to je u Australiji stupila na snagu zabrana dru{tvenih mreà za tinejxere, iskustva mladih pokazuju podeqene efekte ove mere – od ose}aja osloba|awa i promene navika, do zaobilaèwa pravila i poja~anog okretawa drugim platformama, pi{e BBC. êtrnaestogodi{wa Emi iz Sidneja kaè da se prvi put posle mnogo vremena ose}a slobodno. Iako je u prvim danima zabrane instinktivno posezala za telefonom i poku{avala da otvori Snep~et, ve} posle nekoliko dana primetila je da je prestala da ose}a pritisak stalne dostupnosti. Umesto vi{esatnog skrolovawa, po~ela je da tr~i, re|e koristi telefon i uzima ga u ruke samo kada joj je zaista potreban. Weno iskustvo odgovara o~ekivawima australijskog premijera Entonija Elbanizija, koji je zabranu pravdao potrebom da se mladi za{tite od sajber-nasiqa, predatora i {tetnog sadràja. Od 10. decembra, tehnolo{ke kompanije rizikuju visoke nov~ane kazne ukoliko ne preduzmu razumne mere da uklone korisnike mla|e od 16 godina sa svojih platformi. Me|utim, zabrana nije donela iste rezultate svima. Trinaestogodi{wi Ahil i daqe provodi oko dva i po sata dnevno na internetu, koriste}i platforme koje nisu obuhva}ene zabranom, poput Robloksa-a i Diskord-a, kao i naloge sa la`nim datumima ro|ewa. Wegova majka prime}uje promene u raspoloèwu i vi{e vremena provedenog s video-igrama, dok stru~waci upozoravaju da kratkoro~na razdra`qivost moè da bude posledica gubitka poznatog mehanizma za regulaciju emocija. Sli~na je situacija i kod petnaestogodi{we Lulu, koja je otvorila nove naloge sa starijim uzrastom, ali ipak priznaje da sada ne{to vi{e ~ita. Ve}ina tinejxera, ukqu~uju}i Emu, Ahila i Lulu, pre{la je na komunikaciju putem VocAp-a i Mesinxera kako bi ostali u kontaktu sa prijateqima. Psiholozi isti~u da privla~nost dru{tvenih mreà ne leì u samom skrolovawu, ve} u zajedni~kom iskustvu i reakcijama drugih. Kada taj

dru{tveni element oslabi, interesovawe za platforme opada. Uo~i zabrane, mnogi mladi su poku{ali da prona|u alternative, {to je dovelo do naglog rasta preuzimawa mawe poznatih aplikacija, ali je taj trend ubrzo splasnuo. Podaci tako|e pokazuju da je interesovawe za VPN poraslo neposredno pre zabrane, ali se ubrzo vratilo na uobi~ajen nivo, jer ve}ina platformi takvu tehnologiju lako prepoznaje, a otvarawe novih naloga zahteva po~etak od nule. Iako je deo roditeqa zadovoqan smawewem vremena koje deca provode na dru{tvenim mreàma, drugi ukazuju na oteànu komunikaciju sa prijateqima i rodbinom. Zvani~ni izve{taj o efektima zabrane, ukqu~uju}i broj deaktiviranih naloga, o~ekuje se u narednim nedeqama. Za Emu, jedna od neo~ekivanih koristi zabrane pojavila se nakon pucwave na Bondaju sredinom decembra, kada je izbegla izloènost velikoj koli~ini uznemiruju}eg sadràja. Kaè da joj je vreme provedeno na dru{tvenim mreàma prepolovqeno i da je upravo odsustvo Snep~eta imalo najve}i uticaj. Wena majka, ipak, ostaje oprezna u procenama, isti~u}i da je te{ko razlu~iti da li su promene posledica zabrane ili {kolskog raspusta. Kako kaè, tek }e vreme pokazati da li }e ova mera dugoro~no imati pozitivan ili negativan efekat.

16 ^etvrtak 15. januar 2026.

ZAJEDNICA

Hramovna slava u Kizboru

Sabor u Ilajnu U ~etvrtak 8. januara, na drugi dan Boì}a, kada Sveta Crkva slavi Sabor Presvete Bogorodice, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australujsko-novozelandski G. Siluan sluìo je Svetu Arhijerejsku Liturgiju uz sasluèwe sve{tenstva Melburnskog namesni{tva u Manastiru Svetog Save u Ilajnu. Nakon zaamvone molitve uprili~ena je sve~ana litija sa ~udotvornom ikonom Majke Boìje Trojeru~ice ‚Ilajnske’ od hrama Svetog Save do drveta zapisa, gde je molitveno obnovqen zapis. Nakon liturgijskog otpusta Mitropolit Siluan je besedio nadahnuto o prazniku. Posle se pre{lo na prazni~nu trpezu qubavi, tokom koje je mla|ani guslar Luka Ivanovi} na odu{evqewe

Na tre}i dan Boì}a, 09. januara 2026. godine proslavqen je Stefandan, Sveti Prvomu~enik i Arhi|akon Stefan u Poprazni{tvu Ro`destva Hristovog. Na dan hramovne slave, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan sluìo je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Kizboru u Viktoriji. Ovo je ~etvrti dan vi{ednevne Boì}ne Kanonske posete Viktoriji, nakon Bogoslu`benih dana u Jalorn Nortu, Grinzbori, Bransviku i Manastiru Ilajnu. Sasluìvalo je mnogobrojno sve{tenstvo Viktorije i delom iz Sidneja sa prisluìvawem ~te~eva iz Melburna. Do~ek Arhijereja radosno je uprili~en pred ulaskom u hram. Sam hram je u kona~nim fazama celokupne unutra{we obnove i ukra{avawa i nadawa su na Veliko osve}ewe hrama u vreme o~ekivane posete Wegove Svetosti Patrijarha Porfirija Australiji. Odgovarao je Liturgijski hramovni me{oviti horski sastav pod upravom dirigenta Zaharija. Specifi~na izrazita akustika hrama sa po-

svih prisutnih o obratio biranim polita, autorsku namesnik Bojan V ‚Je~am `wela’ ko

Badwe ve~e u Gr

sebno izra|enim kamenim podom postoqem doprinosi velikolepnosti Bogoslu`ewa. Mitropolit je Liturgijskom Arhijerejskom besedom pozdravio sve{tenatvo i vernike koji su u~estvovali u Liturgiji pozivaju}i na sledovawe duhovnom primeru i hri{}anskoj revnosti Sv. Prvomu~enika i Arhi|akona Stefana. Nakon slavske Litije i ob-

navqawa Zapisa molitvom, te okon~awa Liturgije svi prisutni su sa Arhijerejem u~inili prazni~no sabrawe u hramovnoj sali. Najzad je, tako|e, Arhipastirskom posetom i duhovnim razgovorom Mitropolit Siluan prazni~no pozdravio porodicu paroha i u popodnevnim ~asovima Vladika Siluan je ispra}en u daqu misiju i posetu crkvama u Viktoriji.

U utorak, 6. januara, u Predprazni{tvu Hristovog Ro|ewa, na Badwe ve~e, Mitropolit Siluan je posetio hram Svetog Save u Melburnskom predgra|u Grinzbora. Vladika je tom prilikom uzeo molitveno u~e{}e u slu`bi velikog pove~erja, nakon kojeg je osvetio pripremqen Badwak obrativ{i se re~ima arhipastirske pouke, ~estitaju}i praznik Ro|ewa Hristovog svima prisutnima vernicima ove parohije.

odguslio dve pesme. Vladika se posle m re~ima, a zatim sa blagoslovom Mitrou pesmu o Bo`i}u izrecitovao je protoVlaji}. Na samom kraju ~ula se i pesma oju su zapevali prisutni sve{tenici.

rinzbori

ZAJEDNICA

^etvrtak 15. januar 2026. 17

Bo`i} u Bransviku

U sredu 7. januara, na praznik Hristovog Ro|ewa, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australujskoZa najradosniji hri{}anski praznik Boì}, Visokopreosve{teni Mitropolit australijsko-novozelandski G. Siluan, sluìo je svetu arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu Svete Trojice u Bransviku - Melburn. Wegovom Visokopreosve{tenstvu sasluìvali su: arhijerejski zamenik arhimandrit Petar (Radulovi}), umirovqeni sve{tenik protojerej-stavrofor Miroslav Popovi}, sekretar mitropolije protojerej Goran ]e}ez, stare{ina Sabornog hrama jerej Bogdan Mili}, proto|akoni Miodrag Tomi} i Petar Mraki}. U oltaru su prisluìvali ~te~evi grada Melburna. Tokom Svete Liturgije, poslanicu patrijarha Srpskog G. Porfirija pro~itao je arhijerejski zamenik arhimandrit Petar. Nadahnutom besedom okupqenim parohijanima obrtio se Mitropolit

Siluan, poèlev{i svima sre}an i Bogom blagosloven Boì}, citiraju}i Sv. Justina ]elijskog i Svetog Vladiku Nikolaja Velimirovi}a. Vladika je poru~io da je Boì} praznik gde je svetlost Bo`je qubavi obasjala ~ova~anstvo i da smo i mi, kao deca Bo`ja i ~eda Svetog Save du`ni da {iromo svetlost i radost istine Hristove svim narodima i tako pokaèmo da smo pravi i istiniti svetosavci. Veliku tajnu ovaplo}ewa Boga u istoriji nagove{tavali se proroci u Starom Zaveta, a ta tajna se obistinila pre dve hiqade godina. Ta tajna koja se dogodila vremenski davno, nije tako daleka od nas jer i danas, okupqeni u na{im hramovima mi se se}amo te tajne i kroz bogosluèwa je opet i opet oprisutwujemo. Nije se Hristos rodio samo da bi to ostalo zapisano kao jedan doga|aj u istoriji, ve} se rodio da bi se i mi, zajedno sa Wim i sa na{im bli`wima rodili za ìvot ve~ni.

Badwi dan u Jalorn Nortu

U utorak, 6. januara, na Badwi dan, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australujsko-novozelandski G. Siluan sluìo je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Svete Trojice u Jalorn Nortu oko 150 kilometara jugoisto~no od Melburna. Mitropolitu su sasluìvali protojerej-stavrofor Milan Milutinovi}, administrator CO Sveta Trojica i proto|akoni Miodrag Tomi} i Petar Mraki}, uz prisluìvawe ~te~eva Melburnskog namesni{tva. Posle zaamvone molitve Vladika je osve{tao gran~ice Badwaka, pripremqene povodom praznika. Na kraju Svete Liturgije Mitropolit se obratio re~ima Jevan|elske pouke, ~istitaju}i ovoj malenoj zajednici u prelepom i valovitom Gipslandu Badwi dan i sutra{wi Boì}. Posle Svete Liturgije posluèwe je bilo postavqeno za sve u Crvenoj sali.

Izvor: Eparhija australijsko-novozelandska

18 ^etvrtak 15. januar 2026.

DRU[TVO

EKSKLUZIVNO ZA ’’SRPSKI GLAS’’ GOVORI MILOSLAV SAMARXI], AUTOR FILMA ’’\ENERAL’’, KOJI UPRAVO STI@E U BIOSKOPE

Prvi pravi filmski Dra`a 45 th St. Sava Youth Festival

Manastir Novi Kaleni}, 453 Wallaroo Road - HALL - NSW 2618

Kadar iz filma ”\eneral” Intervju vodio : Zoran Vla{kovi} Miloslav Samarxi} je za ‘’Srpski glas’’ govorio oktobra 2024. godine, neposredno po zavr{etku snimawa igranog filma ‘’\eneral’’ - prvog srpskog filma o Draì. Ovo je osmo pojavqivawe Draìnog lika u filmovima i TV serijama, ali prvi put je on u glavnoj ulozi, ako se ne ra~una holivudski film ‘’êtnici - borbena gerila’’, iz 1943. godine. Samarxi} je napisao vi{e od 30 kwiga o Drugom svetskom ratu. Od 2013. godine po~eo je da radi dokumentarne filme. Autor je deset dokumentaraca, za koje je dobio pet nagrada na festivalima. Teme filmova iste su kao i teme kwiga - Drugi svetski rat. Tako je i sa igranim filmovima. U prvom Samarxi}evom igranom film, ‘’Opkoqeni’’, iz 2022. godine, glavni istorijski lik bio je Nikola Kalabi}. n U prethodnom intervjuu za ‘’Srpski glas’’, premijeru ‘’\enerala’’ najavili ste za oktobar 2025. Za{to je datum pomeren na 21. januar 2026? - Da, oktobar pro{le godine bio je u planu. Ali, premijera }e biti 21. januara ove godine, u Beogradu. Od 22. januara film }e se prikazivati u celoj Srbiji, a od 19. februara u Republici Srpskoj. Kasnimo pre svega jer je postprodukcija bila veoma zahtevna. Publika obi~no o~ekuje film ~im se objavi da je zavr{eno snimawe. Ali, snimawe je najkra}i deo posla - mada, naravno, najteì - i obi~no traje oko mesec dana. Sledi montaà, koja traje mesecima. U prvoj verziji imali smo 1.300 kadrova dakle, trebalo je idealno uklopiti 1.300 delova. Montirani film ide kod kompozitora, od koga se ne moè o~ekivati da komponuje dva sata muzike za dva ili tri

‘’\eneral’’ u Australiji - 3a sada je sigurno da }e film biti u Melburnu, po~etkom februara. Na{i emigranti iz Melburna, zajedno sa wihovim beogradskim prijateqima koji su sada u [vedskoj, i ne znam gde jo{, osnovali su neformalno udruèwe ‘’î~in ~uperak’’, za sakupqawe donacija za film. Oni sada organizuju projekciju, zakupi}e jedan bioskop u Melburnu. Za Sidnej i druge gradove jo{ nismo sigurni. Preporu~ujem ~itaocima da ‘’pitaju‘’ Gugl po~etkom februara. Kao {to sam rekao pro{le godine, bilo je mnogo donatora za film. Bez wih ne bismo mogli da uradimo ovoliki posao, kaè scenarista, rediteq i producent filma ‘’\eneral’’ Miloslav Samarxi}.

Mилослав Самарџић meseca. Posle ide kod dizajnera zvuka, a wegov fajl sastoji se od hiqada delova, itd. Najve}i problem bili su specijalni efekti. ‘’\eneral’’ je prvi srpski film u kome se ru{e mostovi. Dakle, vi{e od jednog. U partizanskim filmovima sru{ena su ukupno dva mosta, ali oba u studiju u Pragu. Studio ‘’Moskito’’ iz Beograda uradio je odli~an posao po ovom pitawu. Ili, recimo, panorama Vi{egrada. To je kadar koji traje svega ~etiri sekunde, ali dizajner, dr Quba Brki}, radio je na wemu vi{e sedmica (brisawe savremenih objekata, vra}awe kasarne pored mosta, koja je sru{ena, itd). n Da li ste zadovoqni kako je Nikola Rako~evi} odigrao ulogu |enerala Draè? - Apsolutno! Nikola je sjajan glumac, prakti~no nema uloge u kojoj je podbacio. Na osnovu video snimaka iz 1944, ‘’skinuo’’ je Draìne pokrete, a na osnovu audio snimka sa su|ewa 1946, Draìn glas. Ali, {to je najva`nije, u celini prikazuje Draù kakav je bio: hitar, brz, odlu~an, general koji je umeo itekakako da vi~e kada je bilo potrebe. Prethodni filmovi i serije stvorili su, blago re~eno, pogre{nu sliku o Draì. Jer, prethodni glumci nisu imali pomenute video snimke, niti su imali odgovaraju}i tekst, tj. re~i koje je Draà zaista izgovarao. Da ne pomiwem {to je Draàn prikazivan kao pijan i izgubqen. n Koga biste izdvojili od od ostalih glumaca? - Stavena Mr|enovi}a, u ulozi britanskog generala Armstronga, {efa svih savezni~kih vojnih misija kod ~etnika. On, i drugi glumci koji igraju Britance, pruìli su najdubqi prikaz stranaca u srpskoj kinematografiji, barem koliko je meni poznato. n A Nemci i ostali? - Nemci, kao i usta{e, domobrani, muslimani i komunisti, tako|e su prikazani prema dokumentima. Stefan Josi}, u ulozi nema~kog majora, izgovara re~i prema izve{tajima koje je nema~ki major 1943. slao iz Vi{egrada, i daqe redom, kako se ta jedinica povla~ila prema Sarajevu. n Iz trejlera i video klipova vidi se da u filmu gine mnogo Nemaca i usta{a?

- Da. êtnici su savladali prvo nema~ki garnizon u Vi{egradu, a potom 1. usta{ku brigadu, kod Rogatice. Imali su i ~etnici gubitaka, ali Nemci i usta{e nesrazmerno vi{e. n U komentarima ispod trejlera i klipova, na dru{tvenim mreàma, veliki broj qudi pi{e da se ~etnici uop{te nisu borili protiv Nemaca i usta{a, pa ~ak da nisu opalili ni jedan metak na wih? - Video sam. [ta da vam kaèm... Komunisti~ka propaganda je ostavila duboki trag. Ipak, u Srbiji je pre 4-5 godina u anketama Draà prvi put do{ao ispred Tita. U osnovi to zvu~i tu`no, da je Tito, dakle neprijateq srpskog naroda, toliko dugo bio popularniji od jednog srpskog generala. Ali, takva je realnost. Va`no je da se situacija okrenula i da je trend nastavqen. Sada je Draà ve} ubedqivo ispred Tita. A ti komentari ve}inom ne dolaze iz Srbije. n Kakva su Va{a o~ekivawa od filma? - Ne brinem za gledanost, jer je na{ prvi igrani film, ‘’Opkoqeni’’, nedavno prema{io cifru od milion gledalaca, kada ga je emitovala i BN televizija. Ali, brine me broj gledalaca u bioskopima. ‘’Opkoqeni’’ su imali svega oko 5.000 gledala-

Nikola Rako~evi} kao |eneral Dra`a Foto: Vawa Pani}

ca u bioskopima, ukqu~uju}i i emigraciju. Dodu{e, bitan uzrok bila je korona, jer bioskopi dugo nisu radili, a ‘’Opkoqeni’’ su do{li odmah posle toga. Uzrok je i kriza bioskopa uop{te, makar u Srbiji. Prema podacima Filmskog centra, u Srbiji su pet najgledanijih filmova do decembra 2025. godine bili - crtani filmovi. Oni drè bioskope u ìvotu. n Ipak, ‘’\eneral’’ je mnogo ve}i projekat nego ‘’Opkoqeni’’... - Jeste. Produkcijski je ve}i film: ima aviona, minobaca~a, kowa, dve kasarne se vide, nema~ki kamioni, itd. Prikazano je mnogo vi{e doga|aja i radwa je brà. Ima i jednu veliku filmsku zvezdu, Nikolu Rako~evi}a, i vi{e glumaca i statista nego ‘’Opkoqeni’’. Ali, ma koliko bili skromniji, ‘’Opkoqeni’’ su pokazali da je publika èqna ovakvih filmova. Prosto re~eno, narodu su dozlogrdile reprize partizanskih filmova. Sada svako ko èli da zna, zna da su 14. marta 1943. nema~ki oficiri do{li u ku}u u kojoj je stanovao Titov general Ko~a Popovi}, u Gorwem Vakufu, da mu ~estitaju ro|endan. To je bilo u sred Bitke na Neretvi, gde su, u istoimenom filmu, prikazani potpuno suprotni doga|aji. A {to se ti~e ‘’Opkoqenih’’, meni je zanimqivo {to je jedna od glavnih primedbi bila da je to film jednog doga|aja - dakle jednog opkoqavawa Kalabi}a i trojice wegovih vojnika od strane Nemaca. Dok je u stvari veliki broj filmova snimqen na osnovu jednog doga|aja, kao {to je npr. pqa~ka banke. Tako da qudi koji isti~u ovo kao manu ‘’Opkoqenih’’, zapravo ne}e da kaù da im smeta ne{to drugo - to {to se ~etnici najzad prikazuju normalno. n Koliko gledalaca u bioskopima o~ekujete? - Nedequ i po dana pre premijere, ‘’\eneral’’ je mnogo vidqiviji u javnosti nego ‘’Opkoqeni’’ u to doba. Vide}emo, nadamo se najboqem. Od gledanosti ‘’\enerala’’ zavisi rad na na{em tre}em igranom filmu, koji ve} imamo u planu.

SRPSKA POSLA

^etvrtak 15. januar 2026. 19

LI^NI STAV

Jedanaestoro veli~anstvenih Srba (3) Pi{e: Marko Lopu{ina

u Povodom 250 godina nezavisnosti SAD i 100 godina srpske ko{arke u Americi objavqujem pri~u o ko{arka{ima i trenerima koji su bili prvaci NBA lige NAJBOQI ME\U NAJBOQIMA Nikola Joki} prvi je Srbin koji je progla{en za najkorisnijeg igra~a NBA lige. Prvi je ko{arka{ koji je nagradu za najboqeg igra~a naja~e lige na svetu osvajao tri puta za redom 2020/21, 2021/22. i 2022/23. Bio je i najkorisniji igra~ NBA tri puta. Kao centar “Denver Nagetsa” osvojio je 2023. timsku titulu prvaka NBA. Ko{arka{i Denvera prvi put u istoriji osvojili su titulu NBA {ampiona, kada su u petoj utakmici velikog finala savladali Majami 94:89. Tim je do istorijskog uspeha predvodio Nikola Joki} sa 28 poena, 16 skokova i ~etiri asistencije. Joki} ima vi{egodi{wi ugovor vredan 260 miliona dolara. Danas je visoki momak 211 cm, u dresu “Denver Nagetsa” broj 15, najboqi ko{arka{ Zapadne konferencije NBA u SAD i Kanadi. Za deset godina koliko je ~lan “Denver nagetsa” ovaj srpski div bio 7 puta u~esnik Olstar turnira, 4 puta ~lan idealnog tima NBA. Kada je u jesen 2025. zapo~eo novu sezonu Joki} je ubeleìo nove ko{arka{ke rekorde u SAD i Kanadi. Ubacivao je u proseku 28 poena, a nekad i 40. Zabeleìo je 11 asistencija i prestigao ~uvenog Majkla Xordana. Joki} ima 5.636 asistencija u NBA karijeri, a Xordan 5.633 asistencije. Ima {ansu da prestigne Karima Abdula Xabara i bude centar sa najvi{e ostvarenih asistencija u istoriji najja~e ko{arka{ke lige sveta. Kako je jednom rekao Darko Mili~i}, Nikola Joki} igra i plejmejkera i centra. Joki} organizuje igru Denvera i poentira. Na terenu igra pet uloga i zato je najboqi igra~ sveta. Mili~i}, me|utim, nije rekao da Nikola Joki} li~i na wega iz mla|ih dana. Naime, i Joki} je kao Mili~i} oti{ao iz rodnog grada Sombora i Srbije u SAD neiskusan i nedovoqno fokusiran na ko{arku. Vi{e su ga interesovali porodica i kowi, nego treninzi. Me|utim, kada je potpisao prvi milionski ugovor i dobio {est trenera Joki} se prilagodio sistemu rada NBA. A to je bio dril. Joki}ev biograf, sportski novinar iz Amerike opisivao ga je kao momka koji voli hranu iz pekare, pivo i kilaù na svom telu. Imamo je lo{ skok, spore noge, ali jako duga~ke ruke kad je do{ao u NBA. Naja~i je kao igra~ bio u glavi. Razmi{qao je o igri na terenu i “video” poteze pre dugih igra~a. Nije se sloìo sa idejom trenara da bude visoki centar ispod ko{a, jer je voleo da iza|e na vrh reketa, da deli lopte ili da sebi otvara put ka ko{u. To danas igra Nikola Joki} u NBA i po tome je jedinstven i najboqi ko{arka{ na svetu. Ro|en je pre tri decenije u porodici

Kao centar ”Denver Nagetsa” Nikola Joki} je osvojio 2023. titulu prvaka NBA. Ko{arka{i Denvera tada su prvi put u istoriji osvojili titulu NBA {ampiona Branislava i Nikoline Joki}. Odrastao je uz bra}u Strahiwu i Nemawu, koji su se {kolovali u SAD i igrali ko{arku. Nau~ili su ga da bude disciplinovan sportista, a ne samo zaqubqenik u kowe. Srahiwa i Nemawa danas vode poslove mla|eg brata Nikole. Joki}eva igra~ka karijera u Srbiji je bila kratka, ali uspe{na. Od 2011. igrao je u KK “Vojvodina Srbijagas”. Potom je slede}e sezone pre{ao u “Mega Leks”, klub za razvoj mladih talenata. U NBA je u{ao 2015. godine kroz draft kao 41 pik. Zbog svojih iznenadnih i neo~ekivanih poteza na terenu za jednog sna`nog centra i veselog raspolo`ewa dobio je u SAD nadimak Xoker. Imao je najvi{e asistencija u jednom me~u - 18 i najvi{e skokova u odbrani 19. A vi{e puta je ubacio loptu u ko{ sa druge polovine terena ili sa centra. Kako izgleda u~inak Nikole Joki}a na jednom me~u, najboqe kazuje statistika u susretu Denvera sa Sakramentom (130:124). Nikola Joki} je za 36 minuta zabele`io rekordnih 34 ko{a, neverovatnih 14 asistencija, 7 skokova, ~ak 4 ukradene lopte i 2 blokade, uz samo jednu izgubqenu. Po~etkom decembra 2025. protiv Dalasa ubacio je 29 poena, uz neverovatnih 20 skokova i 13 asistencija. Postao je Joki} prvi igra~. Jo{ od Morisa Stouksa davne

1957. godine, koji je ostvario takve brojke - i to u porazu svog tima. ûveni ko{arka{ Lebron Xejms je tada izjavio: - Nisam igrao protiv kompletnijeg i dominantnijeg igra~a kao {to je Joki}! Ono {to Joki}a jo{ izdvaja od NBA ko{arka{a jeste posve}enost porodici, èni i deci, kao i izbegavawe klupskih zabava, druèwa i bezna~ajnih proslava, kojima se klubovi reklamiraju u javnosti. Status najboqeg mu nalaè da istupa u javnosti, ali je Nikola Joki}uvek skroman i pametan govornik. Pona{a se kao ko{arka{ki genije. BUDU]NOST KO[ARKE On ima samo 20 godina. I ve} je u{ao u istoriju ameri~ke ko{arke. Nikola Topi} je iza Darka Mili~i}a i Xonatana Kuminga, tre}i najmla|i igra~ NBA, kome je po{lo za rukom da osvoji {ampionsku titulu i zlatni prsten. U sezoni 2024/25. klub Oklahoma Siti Tander je u velikom finalu pobedio Indijanu Pejsers (104:85) posle sedam utakmica i postao prvak NBA. Za 22 minuta na parketu Topi} je ostvario sedam poena, imao i 10 asistencija, pokazao odli~nu preglednost igre i smirenost u organizaciji napada. Nikola Topi} je bio deo ceremonije progla{ewa {ampiona i dodele zlatnog znamewa NBA. Komesar lige Adam Silver, Nikola Topi} ima samo 20 godina. I ve} je u{ao u istoriju ameri~ke ko{arke. Nikola Topi} je tre}i najmla|i igra~ NBA, kome je po{lo za rukom da osvoji {ampionsku titulu i zlatni prsten. U sezoni 2024/25. klub Oklahoma Siti Tander je postao {ampion NBA lige

obratio se publici pre nego {to je uru~io prstewe kqu~nim qudima kluba - predsedniku Kleju Benetu i predsedniku uprave Semu Prestiju. Potom su igra~i jedan po jedan izlazili iz tunela, grlili se i preuzimali svoje prstewe od predsednika Kleja Beneta. Ro|en je po~etkom avgusta 2005.u Novom Sadu. Nasledio je sportske gene od oca Milenka Topi}a, ko{arka{a i trenera. Kao junior igrao je prvo u novosadskom klubu “Difens”, da bi potom 2020. pre{ao u “Crvenu zvezdu”. Nastupao je na mestu beka i plejmejkera. Visok je 198 cm, brz i stabilan u pokretu. Pokazao se sjajnim u prvenstvu Jadranske lige, kada je protiv “Krke” za 15 minuta igre upisao 4 poena, dva skoka, 5 asistencija i dve ukradene lopte. Topi} je tako postao i najmla|i strelac u dotada{woj istoriji KK “Crvena zvezda”. Bio je potom najkorisniji igra~ 2023. i prvak Evrope za mlade do 18 godina. Pre nego je do{ao u SAD nastupao je za klubove “Slodes”, “OKK Beograd” i “Megu”. U Oklahomu je oti{ao kada je izabran kao 12. pik na draftu 2024. godine. Tokom dve sezone pruào je kvalitetnu igru u odbrani i {utu za tri poena. Po~iwao je utakmice u dresu broj 44. Delovao je smireno i takti~ki zrelo, {to nije uobi~ajeno za debitanta u ameri~kom profesionalnom sistemu. Beleìo je u proseku 7,5 poena, 2,8 skokova i 2 asistencije po me~u. Kako tvrde ~elnici kluba “Oklahoma Siti Tander”, Nikolu Topi}a ~eka svetla budu}nost u NBA ligi. Mladi Topi} je izdanak srpske {kole ko{arke, koja uspeva sa mla|im selekcijama da osvaja sportske vrhove Evrope i sveta. Ako se saberu rezultati na{ih igra~a, igra~ica i trenera u NBA ligi, mi Srbi u SAD imamo 11 {ampiona sa zlatnim prstenovima. Najvi{e ih je osvojio, ~ak pet, trener Greg Popovi}. Jo{ 3 trenera (Koko{kov, Milojevi}, Stojanovi} ), {estorica ko{arka{a i jedna Srpkiwa. U profesionalnoj ko{arka{koj ligi SAD i Kanade danas igru NBA krase Nikola Jovi}, Mihajlo Petrovi}, Nikola \uri{i}, Bogoqub Markovi}, Tristan Vuk~evi}, Uro{ Trifunovi}, kao i poletarci Filip Rebra~a i Andrej Stojakovi}. Oni su budu}nost srpske ko{arke i NBA. Srbi su mali narod po broju ìteqa, ali veliki po svom u~e{}u na svetskim turnirima i odli~jima koja, na primer, osvajaju u Americi i donose ku}i. Kraj

20 ^etvrtak 15. januar 2026.

PUTOPIS

Uskr{wa ostrva – Rapa Nui izme|u nasle|a, misterije i opstanka Boravak na Uskr{wim ostrvima ne po~iwe dolaskom, ve} trenutkom kada shvati{ da si stigao na jedno od najizolovanijih naseqenih mesta na planeti. Okean svuda unaokolo nije samo voda – on je granica, za{tita i se}awe. Ovde se prostor ne meri kilometrima, ve} vremenom i pri~ama koje kamen jo{ uvek pamti. RAPA NUI – SE]AWE KOJE STOJI USPRAVNO Rapa Nui, kako ostrvo nazivaju wegovi starosedeoci, nastalo je iz vatre. Vulkani su ga izdigli iz dubina Pacifika, a qudi su mu dali smisao. Prvi stanovnici, polineànski moreplovci, stigli su pre vi{e vekova vo|eni zvezdama i strujama, nose}i sa sobom biqke, obi~aje i kosmologiju u kojoj su preci zauzimali centralno mesto. Na tom dalekom komadu zemqe razvila se kultura ~iji je najprepoznatqiviji trag uklesan u kamen – monumentalni moai. Stajati ispred moai skulptura zna~i suo~iti se sa ne~im {to prevazilazi puku monumentalnost. Wihova lica nisu zastra{uju}a, ve} ozbiqna, zami{qena. Ve}ina ih je okrenuta ka unutra{wosti ostrva, prema selima, kao da i daqe bdiju nad potomcima. Veruje se da su predstavqali oboàvane pretke, nosioce duhovne snage koja je {titila zajednicu. Wihova izrada, transport i podizawe ostaju jedno od najve}ih inèwerskih i organizacionih dostignu}a drevnog sveta, naro~ito imaju}i u vidu ograni~ene resurse ostrva. MOAI I TRAGOVI ZAPISANOG SE]AWA Moai statue nastajale su vekovima, u periodu kada je dru{tvo Rapa Nui bilo na vrhuncu svoje organizacije i duhovne snage. Klesane su gotovo iskqu~ivo iz vulkanskog tufa, mekog kamena nastalog od sabijenog vulkanskog pepela. Ve}ina moai figura potekla je iz kamenoloma Rano Raraku, mesta koje i danas deluje kao zamrznut trenutak stvarawa – napola isklesana lica i tela jo{ uvek izrawaju iz padine, kao da su majstori samo nakratko zastali. Izrada moai nije bila puko vajarsko ume}e, ve} ~in dubokog religijskog zna~aja. Statue su predstavqale pretke i va`ne ~lanove zajednice, za koje se verovalo da nakon smrti zadràvaju sposobnost da {tite ìve. Wihova veli~ina i poloàj odraàvali su status i mo} klana kojem su pripadali. Nakon klesawa, moai su transportovani do obale, najverovatnije uspravnim „hodawem“, uz pomo} konopaca i koordinisanog qudskog napora, {to dodatno govori o visokom nivou dru{tvene saradwe. LOKALNA HRANA Panadería y Pastelería na Rapa Nui – to je jedna od onih lokalnih pekara koje imaju veliku ulogu u svakodnevnom ìvotu ostrva i koje ne smete da zaobi|ete. Nije luksuzna niti „turisti~ka“, ve} mesto gde dolaze i me{tani po hleb, slatki{e i ne{to sveè za doru~ak ili popodnevnu pauzu. Obi~no se tamo mogu na}i sve` hleb, peciva, kola~i i jednostavne torte, ~esto pravqeni na klasi~an, doma}i na~in. Ovakva pekara je lepo mesto da proba{ ne{to lokalno i da vidi{ kako izgleda svakodnevica van glavnih turisti~kih ruta. Tipi~na lokalna hrana se naziva umu (ili umu pae) – tradicionalni na~in pripreme hrane u zemqi, sli~no polinezijskom „pe~ewu u rupi“. Meso, riba i povr}e se peku na vru}em kamewu prekrivenom li{}em. Sveà riba i morski plodovi se naj~e{}e pripremaju sveì i tako|e predstavqaju svakodnevnu ishranu. RONGORONGO – TAJANSTVENO PISMO RAPA NUIJA Postoji ne{to {to se ~esto kolokvijalno naziva „moai azbuka“, ali wen ta~an i prihva}en naziv je rongorongo – jedini poznati poku{aj razvijenog sistema pisawa u Polineziji.

Kultura ~iji je najprepoznatqiviji trag uklesan u kamen – monumentalni moai

Jedina crkva na ostrvu Iglesia de la Santa Kruz

Orongo je drevno ceremonijalno selo na Uskr{wem ostrvu, sme{teno visoko na ivici kratera vulkana Rano Kau

Grobqe je zapravo simbol prelaza sa stare duhovnosti na hri{}ansku veru, ali bez potpunog napu{tawa lokalnog identiteta

Rongorongo nije azbuka u klasi~nom smislu, poput latini~nog ili }irili~nog pisma. Ne postoje slova koja odgovaraju glasovima, ve} je re~ o sistemu znakova i simbola koji su najverovatnije predstavqali pojmove, radwe, mitolo{ke likove i ritmove govora. Upravo zbog toga rongorongo do danas nije u potpunosti de{ifrovano. Znakovi su urezivani u drvene plo~e, naj~e{}e od lokalnog drveta, ponekad ~ak i od naplavqenog drveta koje je okean doneo do ostrva. Urezivawe je ra|eno o{trim kamenom ili zubima ajkule. Ono {to ovo pismo ~ini jedinstvenim jeste na~in ~itawa: redovi se smewuju u suprotnim smerovima, takozvanim „bustrofedonskim“ stilom. Kada se do|e do kraja jednog reda, plo~a se okre}e, a slede}i red se ~ita naopako. Dolaskom Evropqana i nasilnim prekidom tradicionalnog ìvota, lanac preno{ewa znawa je prekinut. Bolesti, ropstvo i zabrane tradicionalnih rituala doveli su do toga da su posledwi qudi koji su znali da „~itaju“ rongorongo nestali tokom 19. veka. ORONGO – DREVNO SELO Orongo je drevno ceremonijalno selo na Uskr{wem ostrvu, sme{teno visoko na ivici kratera vulkana Rano Kau. To je bilo sveto mesto i centar jednog od najva`nijih rituala Rapa Nui kulture. Kamene ku}e, niske i masivne, gledaju prema okeanu, a po stenama su urezani simboli ptica i jajeta koji pri~aju pri~e starih rituala. Najpoznatije je po kultu ôveka-ptice (Tangata Manu) – takmi~ewu u kome su ratnici ili wihovi predstavnici morali da doplivaju do obli`weg ostrvca, donesu prvo jaje morske ptice i tako obezbede ~ast i mo} svom klanu za narednu godinu. SUNOVRAT KULTURE Rapa Nui nije samo pri~a o stvarawu, ve} i o opomeni. Vremenom je prekomerna eksploatacija prirode, posebno se~a palmi, dovela do ekolo{kog kolapsa. Bez drve}a, nestali su ~amci, tlo je oslabilo, a dru{tvo se promenilo. Moai su po~eli da padaju – ne kao posledica prirode, ve} qudskih sukoba. Ostrvo je postalo mesto unutra{we borbe, gde su se stari sistemi verovawa uru{avali zajedno sa kamenom. Dolaskom Evropqana u 18. veku, istorija ostrva dobija novu, teù dimenziju. Bolesti, trgovina robqem i kasnija kolonijalna uprava ostavili su duboke rane. Stanovni{tvo je drasti~no smaweno, a kultura dovedena na ivicu nestanka. Ipak, Rapa Nui kultura nije nestala – ona se prilagodila. Danas, u svakodnevnim razgovorima, u plesu, muzici i ritualima, ose}a se sna`na potreba za o~uvawem identiteta. Jezik se ponovo u~i, stari obi~aji se obnavqaju, a godi{wi festivali slave snagu zajednice i se}awa. Ostrvo ne ìvi od pro{losti, ve} sa wom. GROBQE – NEIZBE@AN DEO SVAKOG GRADA Mesto na kome }e te se definitivno zadràti kao i na samim ste}wacima je grobqe koje se zove Cementerio de Hanga Roa. êsto se jednostavno opisuje i kao katoli~ko grobqe u Hanga Roi, jer je povezano sa obli`wom crkvom Iglesia de la Santa Cruz. Grobqe je nastalo krajem 19. i po~etkom 20. veka, u periodu kada se katoli~anstvo u~vrstilo na ostrvu kroz dolazak misionara. Pre toga su Rapa Nui imali sopstvene pogrebne obi~aje, pa je ovo grobqe zapravo simbol prelaza sa stare duhovnosti na hri{}ansku veru, ali bez potpunog napu{tawa lokalnog identiteta. Posebno je po tome {to se na nadgrobnim spomenicima ~esto vide polinezijski i Rapa Nui simboli, a ne samo klasi~ni hri{}anski motivi, {to pokazuje spoj katoli~ke vere i lokalne tradicije. Grobqe gleda prema okeanu, pa ima mirnu i pomalo misti~nu atmosferu. Verski ìvot ostrva je mnogo vi{e vezan za zajednicu i obi~aje nego za veliki broj crkvenih gra|evina stoga ima samo jedna glavna crkva Iglesia de la Santa Cruz.

KWI@EVNOST Ne volim rad. Niko razuman ga ne voli. Rad je u najboqem slu~aju nu`no zlo, a u najgorem - ~ista budala{tina. Qudi koji govore da uìvaju u radu ili ne znaju {ta je rad, ili govore iz nekog posebnog interesa. Naravno, ne mislim na onu vrstu rada koja ~oveka zaista zanima - pisawe kwige, slikawe slike, pravqewe stolice ili gajewe cve}a. Govorim o onom poslu koji se radi zato {to „mora“, o poslu koji se obavqa da bi se ispunila forma, zadovoqila navika ili umirila savest. ûdno je kako se u ovom svetu ceni zauzetost. Ako vas neko sretne i pita kako ste, a vi odgovorite da ste „zauzeti“, odmah vam se dodequje odre|eni ugled. Ako pak kaète da nemate ni{ta da radite, qudi vas gledaju sumwi~avo, kao da ste priznali neki porok. A istina je da besposli~arewe ima lo{ glas potpuno nezasluèno. Besposli~arewe ne zna~i ni{ta ne raditi. Ono zna~i raditi ono {to ne donosi novac, titule ili pohvale, ali donosi zdravqe i razumnost. To zna~i {etati, sedeti, razmi{qati,

^etvrtak 15. januar 2026. 21

XEROM K. XEROM:

O besposli~arewu

posmatrati qude, gledati u reku ili oblake, razgovarati bez ciqa i bez `urbe. Najboqe ideje koje je ~ovek ikada imao nisu mu pale na pamet dok je sedeo za radnim stolom s pogledom na sat. Pale su mu na pamet dok je besposli~ario -

dok je leào na travi, {etao bez plana ili se dosa|ivao naizgled uzaludno. Uzmimo, na primer, savremeni ìvot. Qudi su zauzeti od jutra do ve~eri, a kada im se ukaè slobodan trenutak, oni ne znaju {ta bi s wim. Tr~e da

ga popune - ~itawem poslovnih izve{taja, sastancima, „korisnim“ aktivnostima. Pla{e se praznog vremena kao {to se deca pla{e mraka. A upravo u tom „praznom“ vremenu ~ovek postaje ~ovek. Se}am se kako su mi kao dete-

tu stalno govorili da ne dangubim. Ako bih sedeo i gledao kroz prozor, neko bi se odmah pojavio s pitawem: „Zar nema{ ne{to pametnije da radi{?“ Danas znam da je gledawe kroz prozor ~esto pametnije od mnogih poslova koje odrasli obavqaju. ^ovek koji nikada ne dangubi ne zna ni da odmori, a ~ovek koji ne zna da odmori ne zna ni da radi. On tro{i snagu tamo gde nije potrebna, a kada do|e trenutak da je zaista upotrebi nema je. Postoji i druga zabluda: da je stalna zauzetost znak moralne vrednosti. Kao da je Bog stvorio svet da bi qudi neprekidno jurili i dokazivali koliko su iscrpqeni. Ako je tako, onda je stvorio i nedequ, praznike i letwe ve~eri s namerom da nas dovede u isku{ewe. Ja tvrdim da bi svet bio boqi kada bi qudi malo vi{e dangubili. Mawe bi se nervirali, mawe bi pravili gluposti, a vi{e bi razmi{qali pre nego {to govore i rade. Besposli~arewe, pravilno shva}eno, nije lewost. To je umetnost. A kao i svaka umetnost, zahteva ve`bu.

IVAN SERGEJEVI^ TURGEWEV:

Beìna livada Vra}ao sam se kasno s lova. Dan je bio topao, ali se prema ve~eri navukla gusta izmaglica. Sunce je ve} za{lo, a ja sam, umoran i zami{qen, izgubio pravi put kroz {umu. Kow je polako i{ao, ja sam se osvrtao, poku{avaju}i da prepoznam poznate znake, ali oko mene je bilo samo drve}e, senke i ti{ina. No} se spu{tala brzo. [uma je postajala tamna, a nebo jedva vidqivo kroz guste kro{we. U jednom trenutku za~uo sam glasove i ugledao slaba{an plamen vatre. Pri{ao sam bliè i video grupu seoskih de~aka okupqenih oko logorske vatre na livadi. To je bila Beìna livada. De~aci su ~uvali kowe koji su mirno pasli u mraku. Bilo ih je petoro: Pavlu{a, Iqu{a, Kostja, Fe|a i Vawa. Seli su oko vatre, a plamen im je osvetqavao lica ozbiqna, zami{qena, gotovo odrasla. Ja sam seo malo daqe, u senku, i oni me nisu primetili. Razgovarali su o ~udnim i stra{nim stvarima. Iqu{a je pri~ao kako je jednom video domovoja u staroj vodenici. Govorio je tiho, ali uvereno, kao da prepri~ava ne{to {to se zaista dogodilo. Ostali su slu{ali pa`qivo, povremeno se krste}i. Kostja je dodao pri~u o rusalci koja se pojavquje kraj reke i doziva qude po imenu. Wegov glas je drhtao, a o~i su mu sjajile od uzbu|ewa i straha. Fe|a, najstariji me|u wima, slu{ao je

}utke, ponekad se podsmehuju}i, ali se i na wegovom licu mogla videti nelagodnost. Pavlu{a je bio najmirniji - hrabar, razuman de~ak, koji je, iako je verovao u ~udne pojave, govorio o wima bez panike. U jednom trenutku, iz tame se za~uo neobi~an zvuk - kao da je neko zastewao. De~aci su svi odjednom zanemeli. Kowi su se uznemirili. Pavlu{a je ustao, uzeo {tap i krenuo prema mraku da proveri {ta je. Ubrzo se vratio, sme{e}i se. - To je samo `drebac - rekao je. - Ni{ta stra{no. Razgovor se nastavio. Vatra je pucketala, zvezde su se pojavile na nebu, a livada je bila obavijena no}nim mirom. Slu{ao sam ih sa ~udnim ose}awem: u tim de~jim pri~ama bilo je ne~eg dubokog, iskonskog - straha, vere i poezije naroda. Kasno u no}, umor me je savladao. Le`e}i u travi, gledao sam u nebo i slu{ao wihove glasove dok nisu postali ti{i i re|i. Ubrzo su i oni utihnuli. U zoru sam se probudio. Livada je bila obasjana blagom svetlo{}u, a de~aci su ve} skupqali kowe. Pavlu{a me je primetio i pri{ao. Pozdravili smo se kratko. Zatim su, jedan po jedan, odjahali, nestaju}i u jutarwoj magli. Kasnije sam saznao da je Pavlu{a iste godine poginuo - pao je s kowa. Se}awe na Be`inu livadu, na no}, vatru i de~je glasove, ostalo je u meni kao tiha, tu`na slika ruske prirode i narodne du{e.

Pri~a koja se krije iza Mosta qubavi u Vrwa~koj Bawi je tu`na i dirqiva, a me{tani je i danas prepri~avaju U Vrwa~koj Bawi, pre izbijawa Prvog svetskog rata, u~iteqica Nada i srpski oficir Reqa zaqubili su se jedno u drugo i obe}ali ve~nu qubav. Wihova pri~a brzo je postala tema svih me{tana – qubav koja je osvajala srca i plenila pa`wu. Ipak, dolazak rata uneo je neminovne promene. Reqa odlazi na front u Gr~ku, gde se zaqubquje u drugu `enu i prekida sa Nadom. Wegova daqa sudbina ostala je obavijena tajnom, dok je Nadina tragi~na pri~a poznata svima u Bawi – prevelika tuga s vremenom je slomila, a ona umire mlada i nesre}na. U znak se}awa na Nadinu sudbinu, mlade devojke su po~ele da ostavqaju katance sa svojim imenima i imenima svojih dragih na ogradi mosta, omiqenog sastajali{ta Nade i Reqe, a kqu~eve su simboli~no bacale u reku. Taj obi~aj, izme{an s vremenom i ratovima, bio je gotovo zaboravqen sve dok ga pesnikiwa Desanka Maksimovi} nije otkrila tokom svojih poseta Vrwa~koj Bawi i inspirisana napisala pesmu „Molitva za qubav“. Danas, tradicija se nastavqa: mladi parovi i daqe „vezuju“ svoju qubav, a most koji je svedok ove ve~ne pri~e dobio je ime koje mu savr{eno pristaje – Most qubavi.

Ova legenda o strastvenoj, tragi~noj, ali i ve~itoj qubavi i daqe inspiri{e sve koji `ele da svoj ose}aj obele`e simboli~nim gestom.

Molitva za qubav Brzo kao kratkove~ne cve}a liske i ova qubav sta}e da se kruni i drobi: èdan je zaborava tamni vir. O, boè, drugi ti se mole za sre}u i mir, a ja: sa~uvaj u srcu mom, zarobi, ju~era{weg dana nestalni pram. Zaklopi du{u moju sad ko zlatnu {kriwu, na~ini je qubavi hram. O, du{a moja ne moli sre}u za se – sve dosada{we radosti nek se sni{te – ali pobo`no ona od tebe i{te da dan se ovaj od stra{nog brodoloma spase. Bez pomo}i tvoje povenu}e sve brzo kao bulka u zrelome ìtu i lanu. O, boè ne molim za sre}u, za radost, zaslast. Da bol ovaj ne umre, mene je strah; da ogaw sveti {to u meni planu ne sagori iznenadno u prah, ne razbukti se prekono} u strast.

22 ^etvrtak 15. januar 2026.

DRU[TVO

Se}awe na Teslu u Wujorku u crkvi Svetog Save

Grad Beograd ove godine nije imao organizovan do~ek Srpske Nove godine, kao {to nije bio organizovan ni 31. decembra. Organizovan je samo vatromet u Beogradu na vodi

Do~ekana Srpska nova godina Srpska pravoslavna crkva, ali i druge crkve koje po{tuju julijanski kalendar, obeleìle su u pono} po~etak nove 2026. godine, a {irom Srbije je organizovan do~ek. Pravoslavna nova godina, poznata kao julijanska nova godina, u Beogradu je obeleèna molebanom u Hramu Svetog Save, koji je sluèn pred pono}, kao i u Beogradu na vodi vatrometom, igrom dronova i laserskim efektima. Proslavqa se 14. januara po gregorijanskom kalendaru u balkanskim zemqama Srbiji, Crnoj Gori, BiH (Republika Srpska), Severnoj Makedoniji kao i u pravoslavnim delovima Hrvatske, a tog datuma je 1. januar po julijanskom kalendaru. Julijanska nova godina slavi se i u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji i Gruziji, a zanimqiva je ~iwenica da tradicija obeleàvawa julijanske nove godine postoji i u nekim nema~kim kantonima u [vajcarskoj, ali i u nekim delovima galske zajednice u [kotskoj. Srbi su se prema narodnim obi~ajima, tradicionalno za Srpsku novu godinu okupqali i igrali narodne igre, dok je tokom osmanske vladavine bilo zabraweno proslavqawe i po{tovawe srpskih tradicija. U Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca gregorijanski „novi” kalendar je zvani~no prihva}en Zakonom o izjedna~avawu starog i novog kalendara od 10. januara 1919. godine objavqenom u prvom broju Slu`benih novina Kraqevstva SHS. Tim zakonom predvi|eno je da u celoj dràvi 15. januara prestaje da vaì „stari” kalendar i po~iwe „novi”. Prema obi~ajnom kalendaru, tokom do~eka se ne spava, a obi~aj je da se u toku no}i sluì vru}a rakija, kuvano vino i krofne. U gradskoj sredini su se u pono} sluìle krofne, a u jednu se stavqao zlatnik i verovalo se da }e onaj ko prona|e zlatnik imati uspe{nu godinu. Julijanska nova godina u na{em narodu se naziva i Srpska nova godina, ali i Mali Boì}, jer se na taj dan zavr{avaju boì}ne sve~anosti. U domovima je u susret prazniku porodica na okupu, trpeza je bogata, uz neizostavnu prazni~nu pe~enicu. Nakon zavr{etka Drugog svetskog rata, proslava Pravoslavne nove godine dugo godina je ozna~avana kao teàk nacionalni ispad, a ponovo je po~ela javno da se slavi od devedesetih godina pro{log veka. Srpska nova godina do~ekivana je uz vatromet i koncerte, sa sve ve}im brojem stranih turista, a ove godine pripremqen je bogat muzi~ki program, a ponegde je bio organizovan i vatromet na trgovima. Srpska pravoslavna crkva 14. januara (1. januara po julijanskom kalendaru) slavi spomen u ~ast Isusa Hrista i Svetog Vasilija, odakle i naziv za julijansku novu godinu - Vasilica. Pravoslavni vernici proslavi}e 14. januara tri praznika, slavu Svetog Vasilija Velikog, Obrezawe Gospodwe i narodni praznik Mali Boì}. U nekim krajevima se na taj dan spaquju ostaci badwaka, kao {to se za Boì} mesi poga~a ~esnica, za mali Boì} se mesi poseban obredni hleb „vasilica”. Tako|e, verovawe je da na ovaj dan u ku}u treba uneti neku novu stvar, kupqenu tog dana, kako bi ku}a, ali i uku}ani tokom cele godine imali napretka. Grad Beograd ove godine nije imao organizovan do~ek Srpske Nove godine, kao {to nije bio organizovan ni 31. decembra, najavio je u decembru gradona~elnik Aleksandar [api} i istakao da je ta odluka doneta jer, kako je rekao, ne èli da nijedno dete bude dovedeno u opasnost, kao {to je bilo slu~aj prilikom do~eka 2025. godine. Ipak, u no}i izme|u 13. i 14. januara nebo iznad srpske prestonice je bilo obasjano rasko{nim vatrometom, iz Beograda na vodi, uz spektakularnu igru dronova i laserske efekte. Projekcije na Kuli Beograd, najvi{oj zgradi u Srbiji i regionu, prikazivale su nacionalne simbole u harmoni~nom spoju tradicije i savremenog izraza. Taj program zapo~eo je dva i po minuta pre pono}i.

Slu`ba je odràna u znak se}awa na dan smrti Nikole Tesle, Boì} 1943. godine, kada je veliki nau~nik preminuo u hotelu Wujorker, mestu gde je proveo posledwu deceniju svog ìvota U crkvi Svetog Save u Wujorku, se sluìla liturgija. Slu`ba je bila odràna u znak se}awa na Nikolu Teslu, jednog od najve}ih umova u istoriji ~ove~anstva i dan wegove smrti, Boì} 1943. godine, kada je veliki nau~nik preminuo u hotelu Wujorker, mestu gde je proveo posledwu deceniju svog ìvota. Pomenu u Sabornom hramu na Menhetnu, ispred kojeg se ve} skoro dvadeset godina nalazi bronzana bista Nikole Tesle, prisustvovali su i u~esnici Me|unarodne konferencije posve}ene Tesli. Ovu konferenciju, ve} 14. godinu zaredom, organizuje Teslina nau~na fondacija iz Filadelfije svake prve subote nakon Boì}a, upravo u hotelu Wujorker. Podse}amo da je bista Nikole Tesle, postavqena na postamentu visokom pet stopa, ukrasila prostor ispred Hrama Svetog Save po~etkom 2007. godine. Ovaj poklon, koji simbolizuje trajno se}awe na Teslu, stigao je, izme|u ostalih, i od princeze Jelisavete Kara|or|evi}. Stare{ina Sabornog hrama @ivojin Jakovqevi} kazao je da biste Tesle i vladike Nikolaja krase crkvu u Wujorku ne samo da nas podsete ko su oni bili ve} kakvi mi treba da budemo. “Mnogi ne znaju da je Tesla bio srpskog porekla, mnogi ne znaju da je bio sve{ni~ki sin. Ali {to je najva`nije od svega, jeste, da je Tesla, budu}i da je rastao u sve{teni~koj porodici, iako svetski nau~nik i pronalza~, pre svega bio veliki ~ovek, koji je ostao duboko vezan za svoje poreklo”, naveo je stare{ina Sabornog hrama na Menhetnu i podsetio da se malo zna i da su sve Tesline sestre bile popadije. Protojerej stavrofor dodao je da je zna~ajan i sam ~in da je bista preìvela veliki poàr koji je zahvatio hram 2016. godine i ostala na 25. ulici netaknuta da je svet vidi. Otac @ivojin podsetio je da je veliki blagoslov da je sveti vladika Nikolaj posredovao u kupovini te svetiwe 1943. godine svestan wene vrednosti. “Wegova bista nas podse}a ne samo da je bilo te{ko da se crkva u centru Wujorka kupi ve} nas obavezuje da svi, ma gde bili, na{u svetiwu odrìmo”, rekao je otac @ivojin. Stare{ina hrama Svetog Save dodaje da sa leve strane ulaza u portu uz samu crkvu stoji bista Nikole Tesle.

Stare{ina Sabornog hrama Svetog Save u Wujorku @ivojin Jakovqevi}, ispred biste Nikole Tesle “Ako pro~itamo ~lanak koji je Tesla objavio 1900. godine ‚Problem pove}awa qudske energije’, vide}emo da je Tesla bio, ne samo vizionar i nau~nik, ve} humanista”, rekao je otac @ivojin nagla{avaju}i da je jedan od Teslinih osnovnih principa bio da celom ~ove~anstvu podari besplatnu struju. “Nije to smatrao kao svoj li~ni izum ve} otkri}e koje je wemu dato kao dar. Kao takav bio je onaj iskonski Srbin koji voli sve”, kazao je stare{ina hrama i dodao da je sli~no ne{to potvrdio ruski vojnik Maksimov, koji je ratovao na srpskom tlu krajem 19. veka. “Tada je taj vojnik u razgovoru sa jednim srpskim seqakom zakqu~io da je srpski seqak isti kao i ruski, ‚naivan’ jer ‚voli ceo svet’. Uprkos tome, ne samo da svet ne zna ko je bio Tesla i da je potekao iz srpske, pravoslavne, sve{teni~ke porodice, ve} da je bio zadojen sve{tenom idejom da nesebi~no u~ini svima”, rekao je otac @ivojin Jakovqevi}. Prema wegovim re~ima, Tesla je zato smatrao da ne treba kopati i koristiti zalihe iz zemqe i zaga|ivati ìvotnu sredinu, ve} da treba koristiti ~istu energiju kao {to je sunce. “Tesla je tada napisao da ne bi hteo da zvu~i kao ‚prorok’ ali danas posle vi{e od jednog veka vidimo da su se wegove vizionarske re~i obistinile s jednom razlikom - danas se ponosimo Teslom kao nau~nikom i pronalaza~em, takmi~e}i se kako se da se wegovi pronalasci unov~e. Istovremeno, zaboravqamo Teslinu osnovnu karakternu crtu, a to je da je nesebi~no i svesrdno èleo da u~ini svima; da ute{i, pomogne i donekle svima olak{a ovaj ovozemaqski teret”, kazao je otac @ivojin sa kojim je Tawug razgovarao pripremaju}i serijal “Tesla ~ovek budu}nosti”. Tesla je umro 7. januara na Boì} 1943. sam u Wujorku gde je ìveo {est decenija, komemoracija povodom wegove smrti odràna je 10. januara i prenosio ju je New York City Radio, a gradona~elnik Wujorka Fiorelo La Gvardija je tada pro~itao opro{tajni istorijski govor koji je napisao, slovena~ki pisac, eseista i prevodilac Luj Adami~. Opelo, kome je prusustvovalo vi{e od 2.000 qudi, odràno je 12. januara u Katedrali Svetog Jovana Blagoslova jednoj od najve}ih i najimpresivnijih crkvenih

gra|evina na svetu, iako wena gradwa zapo~eta krajem 19. veka nikada nije zavr{ena. Objavqivawem vesti o Tesli u Smitsonijanu, o pet decenija dugom nastojawu da se spasi jedina preostala laboratorija i tome koliko Amerikanci znaju o Tesli, Tawug je pokrenuo serijal pri~a „Tesla – ~ovek budu}nosti”, snimqen u SAD u susret 170. godi{wici ro|ewa Nikole Tesle koja }e biti obeleèna tokom ove godine. U nedeqnim nastavcima ~itaoci }e mo}i da saznaju, kako izgleda „Ku}a slavnih pronalaza~a” u koju je Tesla uveden pre ta~no pola veka, gde rame uz rame stoji uz Tomasa Edisona i 16. predsednika SAD, kao i na~in na koji presti`ni Univerzitet Kolumbija ~uva se}awe na Teslu. U serijal su ukqu~ene i tri pri~e sa Long Ajlenda o jedinoj preostaloj Teslinoj laboratoriji, kao i o ku}i na obali Atlantika u kojoj je ìveo tokom izgradwe Vordenklifskog torwa. Pripremqeni su i razgovori sa jednim od dvojice najpoznatijih na svetu Teslinih biografa, Markom Sajferom, autorkom i u Srbiji objavqene kwige „Povratak u Vordenklif” Barbarom Dadino, pijanistkiwom i kompozitorom Marinom Arsenijevi}, koja za Brodvej priprema mjuzikl „Tesla’s Life”. U serijalu, koji se realizuje zahvaquju}i podr{ci Ministarstva informisawa i telekomunikacija, mo}i }e da se vidi i mesto Edisonove kompanije u kojoj se Tesla zaposlio po dolasku u SAD, crkva u kojoj je odràna komemoracija, „Zgrada radio-talasa” nazvana Tesli u ~ast, kao i doprinos dr Quba Vujovi}a, zaslu`nog i za postojawe „Tesla kornera” (Nikola Tesla Corner) u srcu Menhetna. O zna~aju ~uvene Wujor{ke biblioteke, koja ~uva i Teslina pisma za Teslu, govorio je biv{i direktor Muzeja „Nikola Tesla” Branimir Jovanovi} uo~i predavawa u “Morgan biblioteci” koja je bila vlasni{tvo Teslinog finansijera J. P. Morgana, tada verovatno najmo}nijeg ~oveka na planeti. Serijal, obuhvata i planove Tesline nau~ne fondacije iz Filadelfije da u hotelu „Wujorker” napravi repliku Tesline sobe i pro{iri mali muzej u dnu hotela, ali i da u godini kada se obeleàva jubilej od 250 godina nezavisnosti SAD, predstavi Teslin doprinos razvoju SAD,

LEPA SRBIJA

^etvrtak 15. januar 2026. 23

NEUMORNI HEROJ SUVOBORA:

Starac slomio nogu u udaqenom selu, @eqko odmah po me}avi oti{ao po wega! TRADICIONALNO LOMQEWE ^ESNICE ISPRED HRAMA SVETOG SAVE:

Zlatni dukati u rukama mali{ana, podeqeno i na hiqade krsti}a i paketi}a Veliki broj Beogra|ana okupio se na platou ispred Hrama Svetog Save na Vra~aru u Beogradu gde je tradicionalno organizovano lomqewe boì}ne ~esnice. Boì}na ~esnica je bila napravqena od 200 kilograma testa, imala je 7.000 jufki, a u woj su se nalazila sakrivena 33 zlatna dukata. Deca su ovog prepodneva bila sre}ne ruke, a osim {to su izvukla dukate, dobili su i krsti}e i paketi}e. Najmla|a od wih bila je Beogra|anka Una koja je s osmehom na licu izvukla zlatni dukat. Kratko je odgovorila da za wu to predstavqa sre}u tokom cele godine. Dukat je izvukla i Sowa [u{i}, devoj~ica sa Vra~ara koja tradicionalno svake godine sa porodicom dolazi na lomqewe boì}ne ~estice. Naime, posle lomqewa ~estice, podeqeno je 4.000 krsti}a i 2.000 paketi}a, kao i brojni prigodni pokloni. Lomqewu ~esnice je prethodila liturgija koju je na Boì}no jutro predvodio patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije.

O{tra zima i sne`ni nanosi uvek pokaù kako svi mi na kraju zavisimo od neumornih putara i elektromontera, jer ba{ od tih vrednih i hrabrih qudi zavisi da li }emo imati prohodan put i redovno snabdevawe strujom. Jedan od takvih koji su u surovim planinskim selima na padinama Maqena i Suvobora uvek prvi na liniji odbrane jeste putar @eqko Jeremi}, ~ovek koji ove zime brine o vi{e od pedeset lokalnih i seoskih puteva u najzabitijim krajevima zapadne Srbije. @eqkov radni dan po~iwe u cik zore – ta~no u pet ujutru. Tada seda u kamion–~ista~, svima poznatu grtalicu, i kre}e da krstari putevima koje sne`ne vejavice umeju da zatrpaju do neprepoznatqivosti. êsto taj radni dan potraje do pono}i. I tako danima. Bez kalendara. Bez sata. SPAVA]E KAD PRO\E ZIMA – Imamo solidne ma{ine i trudimo se da pomognemo narodu. Pro}i }e sneg, kako da se ne odazove{ kad su qudi u nevoqi. Spava}u letos. Topli obrok od firme nam ne treba. Narod nas sa~eka sa ~ajem, sa hranom. Sad su slave, to nam je ve}a prepreka od snega – ne daju da pro|emo, a da bar ne uzmemo kafu, komad pr{ute – kaè @eqko. Za mnoga planinska doma}instva i usamqene stara~ke ku}e, @eqko je jedina veza sa svetom.

– Do~ekuju me kao rod ro|eni. Nije retkost da, dok ~istim sneg wima donesem lekove, hranu, bilo {ta {to im treba iz prodavnice. Jer na planini, pomo} se ne meri obavezom, ve} qudsko{}u – rekao je @eqko. PO POTREBI I VATROGASAC Preksino}, @eqko nije bio samo voza~ – bio je i vatrogasac. Kada se u selu Ko{tuni}i zapalila jedna ku}a, on je zajedno sa svojim pomo}nikom Radovinom Mirkovi}em stigao pre prvih kom{ija. Brza reakcija i prisebnost spasili su dom qudima i {teta je ostala minimalna. Zato su me{tani pet suvoborskih sela odlu~ili da predlo`e @eqka Jeremi}a za op{tinsku nagradu. Na predsedniku op{tine je da proceni, ali u narodu dileme nema. – Nema sumwe da @eqko zaslu`uje svako po{tovawe. Sino} sam ga zvao oko devet uve~e. Javili su mu da je jedan

stariji ~ovek u selu Gojna Gora polomio nogu. Tamo se nije moglo kamionom. @eqko je upalio skip i oti{ao po ~oveka. Pomogao mu je da se iznese i zbrine. Dao Bog da je ku}i stigao pre jedan–dva sata iza pono}i, jer jutros ga ~eka novih dvadeset santimetara snega – kaè Ivan Damqanovi}, predsednik MZ Ko{tuni}i. Re~i hvale stiù i iz Prawana. Radovin Veselinovi}, predsednik te Mesne zajednice kaè da se @eqko u svako doba dana i no}i javqa na telefon. – Ja ne znam kad taj ~ovek spava. Nikad nije bilo da se ne javi na telefon. Sve puteve koje danas ~isti od snega – on je letos nasipao, ravnao, kopao kanale. Skoro sve ih je pravio i popravqao, a danas ih ~uva od me}ave. Nikad ga nisam video qutog. Nikad nikome nije rekao ‘ne}u’. On prosto ne ume da odbije pomo}.

U BELOM MANTILU LE^I TELO, A U MANTIJI DU[U:

@eqko je sve{tenik i zdravstveni radnik, u bolnici je krstio petoro qudi! Dok se jedni pripremaju za operaciju srca, a drugi veruju}i molitvama Hristu traè spasewe du{i, kraj jednih i drugih neretko stoji isti ~ovek. On je i zdravstveni radnik i sve{tenik.U belom mantilu Haxi @eqko Jovanovi} ve} dve decenije le~i telo, a posledwih godina u crnoj mantiji, ali i sve~anoj kao protonamesnik in`. osve{tava, sluì propovedi, ispoveda i kr{tava u svim crkvama Eparhije {umadijske. Zaposlen je u Univerzitetskom klini~kom centru Srbije na Klinici za kardiohirurgiju i nesvakida{wi je primer spoja medicine i vere. U istom danu moè da bude uz pacijenta kao zdravstveni radnik, ali i kao sve{tenik koji u trenucima najve}e slabosti slu{a, donosi utehu i podse}a na smisao ìvota. – Ro|en sam u pobo`noj hri{}anskoj porodici. Od malih nogu baka me je vodila u crkvu, na liturgije, jutarwe i ve~erwe molitve. Zavoleo sam bogosluèwe, sve{teni~ku ode`du… Dok su se druga deca igrala rata, ja sam se igrao da sam sve{tenik – pri~a Jovanovi} za Kurir. @IVOTNI PUT Ipak, ìvotni put ga je najpre odveo u medicinu. Zavr{io je sredwu medicinsku {kolu na Zvezdari, zatim Vi{u medicinsku u Zemunu i master studije. Ali, kako kaè, poziv sve{tenstva nikada ga nije napu{tao. – Dvoumio sam se izme|u bogoslovije i medicine. Bog je uredio da krenem putem zdravstva, ali èqa da budem sve{tenik u meni je stalno tiwala. Pre {est godina, blagoslovom mitropolita {umadijskog gospodina Jovana, postao sam sve{tenik, a ve} 22 godine sam zdravstveni radnik u UKCS. Za wega ove dve slu`be nisu odvojene. – Gospod je stvorio i du{u i telo. Zato, pored brige

za spasewe du{e, moramo da vodimo ra~una i o zdravqu tela. Te dve profesije su nerazdvojne. Upravo u bolni~koj posteqi, kaè, qudi ~esto prvi put shvate koliko su zapostavili duhovnu stranu ìvota. FILMSKI TRENUCI – Mnogi su slavili slavu, postili Veliki petak, ali nisu znali {ta su ispovest i pri~est. Kada sve{tenik do|e, razgovara s wima, ispovedi ih, objasni {ta je molitva, qudi se ~esto pri~e{}uju ba{ u bolnici. De{avalo se da odu ku}i izle~eni – i telesno i duhovno. Posle toga se ~ujemo, nastave da dolaze u crkvu, da poste, da ìve druga~ije. Bilo je i sna`nih, gotovo filmskih trenutaka – kr{tewa u bolnici.

– Do sada sam krstio petoro qudi u bolni~kim uslovima. Kroz razgovor shvate da bez kr{tewa ne mogu da se ispovede i pri~este, da koriste svete tajne crkve. Osete bo`ji priziv i poèle da postanu hri{}ani. S mnogima sam i danas u kontaktu. Posebno upe~atqiva bila su iskustva iz vremena pandemije kovida, kada je radio u bolnici u Batajnici. – Imao sam jutarwe, popodnevne i no}ne smene. Qudi su bili prepla{eni, suo~eni sa smr}u. Znali su da sam sve{tenik i ~esto su mi se poveravali o strahovima, ìvotnim problemima, neizgovorenim re~ima. Mnogi su tada shvatili koliko je ìvot prolazan. Kada su zdravi iza{li iz bolnice, mirili su se s porodicom, sa onima s kojima godinama nisu govorili. Shvatili su da je najva`nije ìveti u qubavi. Qudi se, dodaje, sva|aju oko sitnica. – Imamo primere da brat i sestra ne govore zbog dva ara zemqe. A u bolesti shvate da to nema nikakvu vrednost. Bolest i stradawe nisu nu`no zlo, iz wih nekad iza|e ne{to dobro. Pacijenti, veli, osete olak{awe ~im saznaju da je kraj wih i zdravstveni radnik i sve{tenik. – Vidite to po wihovom osmehu. Krenu pri~e o slavi, porodici, problemima. I veruju}i i neveruju}i osete da Gospod brine o wima. Qudi su èqni razgovora, saveta, mira. Kada Boga ukqu~e u re{avawe problema, postaju smireniji… U bolni~kim hodnicima, gde se svakodnevno vodi borba za ìvot, pri~a pre~asnog oca Haxi @eqka Jovanovi} a svedo~i da nada, vera i qudska re~ le~e sna`no du{u kao i najmodernija medicina bolesti.

24 ^etvrtak 15. januar 2026.

FEQTON

SIROMA[NI CRNI DE^AK KOJI JE DODIRNUO ZVEZDE

(1)

za l Kako je Pele postao jedini ~ovek na svetu za kom ~ije ime su znali gotovo svi qudi u bilo kom poznatiji delu sveta l Mnogi smatraju da je bio poznatiji ~lan od Isusa l Kako je sa 16 godina postao ~lan senzacija reprezentacije Brazila i najve}a senzacija progla{en u dotada{woj istoriji fudbala, progla{en Pele je za kraqa ove igre l Na koji na~in je Pele od izvla~io i posledwi atom mo}i i snage od spoja svih saigra~a l Bio je igra~ bo`anskog spoja Zbog inteligencije, ve{tine, brzine i snage l Zbog opro{tajni ~ega je kraq fudbala tra`io da opro{tajni Jugoslavije me~ igra protiv Jugoslavije

Написао: Miroslav Jankovi}

FUDBALER POSTAJE POZNATIJI OD ISUSA:

Pele je bio i ostao jedini ~ovek za ~ije ime, u bilo kom delu sveta, su gotovo sve znali Dana 29. decembra 2022. godine umro je kraq fudbala Pele. Umrlo je kroz dugu qudsku istoriju mnogo raznih kraqeva, svakakvih. Pele je bio po svemu jedinstven monarh: bio je nekrunisani, ali od gotovo celog sveta sporta uop{te, priznati kraq fudbala. Vladao je najve}im kraqevstvom na svetu - fudbalskim - priznavali su ga i voleli qudi svih vera i nacija, boje koè i jezika, ali kad bi ga videli svi su uzvikivali legendarnu re~enicu sastavqenu od jedne latinske i jedne portugalske re~i: Viva o Rei (@iveo Kraq!). Tom re~enicom je i ispra}en na onaj svet, a ~inom smrti i sahrane Pele je zapravo ponovo ro|en, ovaj put zanavek: za drugi, ve~ni ìvot, kao najve}i fudbaler koji je ikada postojao i igrao najpopularniju i ~udesnu fudbalsku igru, koju je on, svojom pojavom, pretvorio u jednu vrstu religije. Odnosno, kao jedan od samo nekoliko najve}ih sportista, koji su ikada postojali. Uz sve to Pele je i osoba, koja po popularnosti u celome svetu, ide u red najpoznatijih qudi koji su ikada kora~ali po zemqanoj kori. Po nekim smelijim tvrdwama, Pele je postao, bio i ostao jedini ~ovek na svetu za ~ije ime zna ogroman broj qudi u bilo kom delu sveta. Neki smatraju da je Pele kao ~ovek poznatiji od Isusa kao boga, jer za Hrista zna uglavnom hri{}anska zajednica i mali deo prosve}enog dela drugih veruju}ih naroda...a za Pelea zna ogromna qudska pu~ina razastrta du` svih mora i kontinenata zemqane lopte. A tre}i opet misle da je svet u svojoj istoriji imao ili stvorio, svejedno, samo tri istinska brenda: Isusa, Pelea i Koka-kolu! Za{to je Edson Arantes do Nascimento zaista sve to {to smo ovim uvodnim re~enicama i ustvrdili. Pre Pelea fudbal je bio samo sport koji su po~eli da igraju bosonogi i siroma{ni de~aci u Engleskoj negde oko sredine 19. veka. Pa su potom igra~e obuli i odenuli bogati da bi uìvali u wihovoj igri. Vremenom fudbal je vaspo-

Wegovom pojavom fudbal je postao vrsta religije stavqao i dora|ivao svoja pravila i kao magnet po~eo da privla~i raznu ,,qudsku piqevinu“, nastavqaju}i da se razvija, organizuje i {iri na sve strane sveta. Malo pre pojave Pelea, fudbal postaje u mnogo ~emu vi{e od obi~ne moma~ke igre. Postaje op{tenarodna zabava. A sa pojavom Pelea on prerasta u sport nad sportovima, pa u umetnost i na kraju u jednu vrstu, rekosmo ve}, religije. Ve} je bilo u vremenu od destak godina pre Pelea velikih fudbalera, koji su punili stadione i osvajali razna prvenstva: Di Stefano, Pu{ka{, Garin~a...ali sa pojavom Pelea sve se ogromnom brzinom mewa. Fudbal po~iwe da izaziva ogromno uzbu|ewe u qudskoj du{i: kao naprimer qubav prema najbli`ima, domovini, kao verski zanos. Taj fudbalski zanos se s Peleom prosuo prvo po du{ama siroma{nih, poni`enih, prezre-

nih, oni su s wim dobili svoj glas u javnosti, svoje neko slobodno carstvo i svoga kraqa u tom carstvu. Nekoga ko ih voli i po{tuje a oni wega jo{ i vi{e. Vatru kakvog takvog samodostojanstva u sirotiwskoj du{i Pele je raàrio do neslu}enih razmera. Evo jo{ jedne smele tvrdwe: u vasceloj istoriji qudskog roda to je uspelo samo komunizmu i Peleu- da siroma{ne, poniène i uvre|ene sa kolena podignu na noge. Danas fudbal igraju beskrajno bogati mladi}i, ali fudbal gledaju svi: od puke sirotiwe do milijardera, od malene dece, devojaka i èna pa do najstarijih mu{karaca...s tom razlikom {to siroma{ni fudbal gledaju na televiziji, jer je ulaznica za stadion sve skupqa i skupqa. Sve se u dana{wem svetu brzo mewa, tako da se moè re}i da dana{wi fud-

FUDBAL IGRA NAD IGRAMA Fudbal je od svog postanka vi{e od obi~ne igre s loptom, koja je igra~ki rekvizit u jo{ nekoliko sportova. Ali, samo u fudbalu loptu udaraju nogama. Tu je tajna magije fudbala. U svim ,,suvozemnim sportovima“ noge slu`e samo za tr~awe, a u fudbalu i za igrawe.Najisturenijim dowim delom qudskog tela - nogom - upravqa najistureniji gorwi deo ~ove~ijeg mehanizma - mozak - i ta najkomplikovanija koordinacija qudske misli i pokreta na~inila je od fudbala miosterioznu igru u kojoj je jako te{ko posti}i poen (gol) i ostvariti pobedu. A istovremeno stvorila utisak i privid kod gledalaca da je to vrlo lako i jednostavno i da bi mnogi od wih to mogli izvesti, samo da su dole na terenu. Zato je fudbal toliko nepredvidiv, tajnovit i pre svega uzbudqiv, jer ni u jednom sportu gledaoci tako duboko svojom du{om, srcem i emocijama ,,ne igraju“ kao sa fudbalerima. Zato fudbal gledaju i vole ne milioni ve} milijarde qudi. Da postoji stadion koji mo`e da primi pola miliona qudi na finalnoj utakmici svetskog prvenstva, sigurno bi bio popuwen do posledweg mesta i jo{ bi hiqade ostale pred wegovim kapijama.

bal i igraju i uìvo gledaju (samo) bogati. Samo je nepromewiva Peleova uloga: u svetskom fudbalskom moru za sva vremena }e ostati da titra i talasa pojava i nogopis fudbalskog Zevsa-Pelea. Jer, Pele je za fudbal i wegovu popularnost u~inio vi{e nego iko pre wega, vi{e nego svi zajedno koji su igrali fudbal pre i u wegovom dobu i posle tog doba... sve do negde sredine osamdesetih godina pro{log veka, kada fudbal u svoje ruke preuzima novac. Koji, na neki na~in, od fudbalskog kraqa Pelea preuzima èzlo i postaje bog fudbala. Novac danas u fudbalu sve odre|uje: visina transfera ~ak i igra~ku vrednost fudbalera. Ali, i bez monetarnog èzla u rukama, Pele je i daqe kraq te igre a novac bog te religije. U ovome feqtonu }emo se baviti ukupnom Peleovom li~no{}u- i kao fudbalera i kao privatne osobe i kao javne planetarne pojave. Ali }emo prvenstveno nastojati da pokaèmo i dokaèmo za{to je Pele najve}i fudbaler na svetu svih vremena. Nave{}emo samo neke Peleove, pre svega igra~ke i qudske, osobine, koje }emo detaqno analizirati u narednim nastavcima ovoga feqtona. Evo nekih: Pele je bio jedini fudbaler u istoriji sa zrncem genijalnosti u sebi, igrao je fudbal u jednoj vrsti pozitivnog psihodeli~nog transa, bio je bez ijedne fudbalske igra~ke mane, jedini je veliki fudbaler koji je izuzetno, ne samo mislio, nego i {utirao glavom, mogao je da igra bilo koje mesto u timu, a ~esto je bivao i golman, jer u wegovo doba se po pravilima samo jedan igra~ mogao zameniti. Imao je jedinstvene fudbalske varke, koje posle wega nije imao jo{ niko, bio je topla, dobrodu{na osoba, stalno osmehnut i sa holivudskom ve{tinom i strpqivo{}u komunikativan sa naj{irom javnosti. l U slede}em broju: Svojim prisustvom na terenu stvarao je utisak da wegov tim ima igra~a vi{e

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

15. januar

1804. - Jawi~arske stare{ine, dahije, koji su 1801. godine uzurpirali vlast u Beogradskom pa{aluku, po~eli su „se~u knezova” u poku{aju da spre~e pobunu srpskog naroda. Oni su na prevaru uhvatili i pogubili oko 70 najuglednijih srpskih knezova, vi|enih qudi i sve{tenih lica, me|u kojima Aleksu Nenadovi}a, Iliju Bir~anina, Haxi-Ruvima i Haxi-\eru. Taj tragi~ni doga|aj ubrzao je izbijawe Prvog srpskog ustanka. 1906. - Ro|en je gr~ki brodovlasnik Aristotel Onazis, jedan od prvih brodovlasnika u svetu koji je po~eo gradwu brodova-tankera za prevoz nafte, na ~emu je stekao ogromno bogatstvo. Poznat je i po dugogodi{woj qubavnoj vezi s ~uvenom operskom peva~icom Marijom Kalas i po ènidbi sa @aklinom Kenedi, udovicom biv{eg predsednika SAD Xona Kenedija koji je 1963. ubijen u Dalasu. 1918. - Ro|en je Gamal Abdel Naser, predsednik Egipta od 1956. do smrti 1970, tvorac modernog Egipta i jedan od osniva~a pokreta nesvrstanih. Bio je jedan od vo|a zavereni~ke organizacije „slobodni oficiri” i inicijator udara u julu 1952. kojim je svrgnut kraq Faruk I. Nacionalizovao je 1956. Suecku kompaniju. 1929. - Ro|en je ameri~ki baptisti~ki sve{tenik Martin Luter King, borac za gra|anska prava. U borbi za ravnopravnost crnaca u SAD koristio je gandijevske metode nenasiqa i gra|anske neposlu{nosti. Ubijen je 4. aprila 1968. u Memfisu uo~i promocije „Kampawe siroma{nih”, koju je pokrenuo po~etkom te godine. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1964. 1943. - Ameri~ke trupe su u Drugom svetskom ratu potisnule Japance s pacifi~kog ostrva Gvadalkanal i time zaustavili wihovo napredovawe prema Australiji. 1971. - Predsednici Egipta i Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR Anvar el Sadat i Nikolaj Podgorni sve~ano su otvorili Asuansku branu na reci Nil. Radovi na tom kapitalnom objektu hidroenergetskog i melioracionog sistema trajali su 11 godina. 1992. - Evropska zajednica je priznala biv{e jugoslovenske republike Sloveniju i Hrvatsku kao nezavisne dràve. 1999. - U selu Ra~ak na Kosovu prona|ena su tela 45 Albanaca, za ~ije su ubistvo optuène srpske snage bezbednosti. Iako ekspertiza finskih patologa koje je angaòvala Evropska unija nije dokazala da se radi o masakru nad civilima, ovaj doga|aj je presudno uticao na dono{ewe odluke o bombardovawu Jugoslavije od strane NATO 1999. 2000. - U hotelu „Interkontinental” u Beogradu ubijen je @eqko Ra`natovi} Arkan, vo|a paramilitarnih jedinica u ratovima na prostoru biv{e Jugoslavije i lider Stranke srpskog jedinstva. Ra`natovi} je bio optuèn pred Me|unarodnim sudom za ratne zlo~ine u Hagu. 2004. - Nov~anice na kojima je od{tampan lik biv{eg ira~kog predsednika Sadama Huseina prestale su da vaè kao sredstvo pla}awa u Iraku. Nova zvani~na valuta u toj zemqi postao je ameri~ki dolar.

RIZNICA

Manastir ^oke{ina

Crkva Pokrova Presvete Bogorodice

^etvrtak 15. januar 2026. 25

Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Le{nici

Grad u Srbiji koji ima 29 crkava i manastira! Za najstarije ka`u da poti~u jo{ od Nemawi}a

Manastir Trono{a Lozni~ki kraj oduvek je bio zna~ajan centar duhovnosti Srbije. Iako mo`da ne toliko poznat kao Fru{ka gora ili Ov~arsko-kablarska klisura, i ovde se nalazi veliki broj crkava i manastira zna~ajnih kako za istoriju, tako i za duhovnost na{eg naroda. Brojke dovoqno govore - na podru~ju Loznice je 29 verskih objekata. Mnogi su stari vekovima i kroz burna vremena i te{ke dane proneli su i sa~uvali obi~aje i veru naroda iz ovih krajeva. Vrednost nekih od wih prepoznala je i dràva. Od sedam predstavqenih svetiwa pet je ve} progla{eno spomenicima kulture, a dva su u procesu za{tite koja, osim priznawa vrednosti, ova mesta duhovnosti treba i da sa~uva za budu}e generacije. MANASTIR TRONO[A Sme{ten u idili~nom krajoliku, nedaleko od Tr{i}a, manastir Trono{u su po predawu podigla bra}a Jugovi}. Trag ove legende sa~uvan je u ~esmi koja nosi wihovo ime i koja i danas stoji nedaleko manastira, ali i u pesmi „Milo{ me|u Latinima“ u kojoj narodni pripoveda~ kaè: „Da vidite lijepu Trono{u, kod Loznice na rjeci Trono{i, zadu`binu bra}e Jugovi}a“. Iako je re~ o legendi koja nema mnogo upori{ta u realnosti, i zvani~na istorija ovog mesta podjednako je zanimqiva. Jer, Trono{a je zapravo zadu`bina Nemawi}a. Manastir je po~eo da gradi kraq Dragutin, a zavr{ila ga je wegova supruga Katalina po~etkom 14. veka. Mnogo puta ru{ena i obnavqana, Trono{a je danas mesto izuzetne duhovne i istorijske vrednosti. Ovde se ~uvaju mo{ti Svetog Stefana Trono{kog, a kako je manastir bio i mesto gde je Vuk Karaxi} stekao prva znawa, u wemu moète da posetite i Muzej Vukovog ranog {kolovawa.

Crkva Svetog proroka Ilije u Jadranskoj Le{nici

MANASTIR ÔKE[INA I postanak ôke{ine, manastira na obroncima Cera, obavijen je velom misterije. Legenda kaè da je wegov osniva~ bio Milo{ Obili}, ali se kao ktitor pomiwe i kraq Dragutin Nemawi}. Istori~ari kaù da je zavr{etak radova u prvoj polovini 15. veka zasluga ma~vanskog vlastelina Bogdana ôke{e po kome je, zajedno sa selom u kome se nalazi, manastir i dobio ime. Dana{wa crkva, posve}ena Ro|ewu presvete Bogorodice, izgra|ena je u prvim decenijama 19. veka uz podr{ku kneza Milo{a i wegovog brata Jevrema Obrenovi}a. Danas je ôke{ina ènski manastir koji kao svoju najve}u svetiwu ~uva ikonu Pokrova presveta Bogorodice ôke{inske za koju vernici kaù da je ~udotvorna. Burna vremena nisu zaobi{la ni ovaj lepi manastir. U wegovoj porti nalazi se spomen kosturnicu ustanika poginulih u boju protiv Turaka, na Lazarevu subotu, 28. aprila 1804. Brane}i svoja ogwi{ta pred daleko nadmo}nijim neprijateqem, ovde su poginuli svi srpski borci. Kaù da ih je bilo 313. Doga|aj je u istoriju i narodnu pesmu u{ao pod nazivom Boj na ôke{ini, a danas je poznat i kao „srpski Termopil“. CRKVA POKROVA PRESVETE BOGORODICE Na blagom uzvi{ewu, u sredi{tu istorijskog lokaliteta Lozni~kog grada, nalazi se glavna gradska crkva Loznice. Posve}ena Pokrovu Presvete Bogorodice, podignuta je 1873. na mestu starijeg zdawa, iz vremena Prvog srpskog ustanka. Lepa, skladna gra|evina okre~ena u belo, podse}a na crkve „ra{kog stila“. Ura|ena je po projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog, poznatog po tome {to je projektovao Narodno pozori{te i Stari dvor u Beogradu. Impozantan zvonik visok 35 metara dominira okolinom ~ine}i ovu crkvu jednim od najprepoznatqivijih simbola Loznice. U ovoj crkvi nalazi se i po mnogima najlep{i ikonostas Nikole Markovi}a, jednog od najistaknutijih predstavnika crkvenog slikarstva 19. veka. Ikonostas je visokog tipa, originalno je bio pozlaèn, sa 27 ikona u tri zone, a zanimqiv je i zbog toga {to se na wemu nalazi i grb porodice Obrenovi} (knez, a potom i kraq Milan bio je pokroviteq izgradwe). CRKVA SVETIH APOSTOLA PETRA I PAVLA U LE[NICI I crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Le{nici kraj Loznice podignuta je u drugoj polovini 19. veka na mestu starije drvene crkve. Prvo je bila posve}ena Saboru Svetih arhangela Gavrila i Mihaila, ali je po~etkom 20. veka, kada je obnovqena zahvaquju}i lokalnoj dobrotvorki Staki Peji}, dobila dana{we za{titnike.

Crkva Svetog Georgija

Osim visokog zvonika i skladne, bele spoqa{wosti, u ovoj crkvi nalazi se i jedan od najlep{ih ikonostasa kraja. Poti~e iz 1901. i oslikali su ga Svetozar i Olga Kràli}, a pa`wu posetilaca privla~i i zbog jedinstvene, plave boje, atipi~ne za na{e krajeve. CRKVA SVETOG PROROKA ILIJE U JADRANSKOJ LE[NICI Selo Jadranska Le{nica nalazi se nedaleko od Le{nice, u podno`ju planine Iverak. Zbog ovoga je crkva Svetog proroka Ilije u narodu poznata i kao Iverska crkva. Izgra|ena je u drugoj polovini 19. veka dok impozantan, duborezni ikonostas unutar we poti~e iz 1912. godine. Iako je prvobitno bila samo okre~ena, po~etak 21. veka doneo je velike radove ovom mestu, pa je u sklopu wih, 2007. crkva i freskopisana. Kao slavu obeleàva Ilindan, 2. avgusta kada je u selu i veliki va{ar. U neposrednoj blizini ovog mesta odigrale su se posledwe borbe u okviru Cerske bitke. Zato je u porti crkve i danas mogu}e videti spomenike poginulih ratnika pored wih je 2014. ura|en obelisk u obliku {ajka~e na kome se nalaze spomen-polo~e poginulih u Prvom i Drugom svetskom ratu. Krst na vrhu ura|en je od topovskih ~aura. CRKVA SVETOG GEORGIJA Crkva Svetog Georgija u Dragincu jedna je od svetiwa lozni~kog kraja koje su u pro{losti najvi{e stradale. Prvi put je izgra|ena jo{ sredinom 17. veka, a ru{ili su je, palili i pqa~kali Turci, Austrougari, Nemci… Dana{wa gra|evina podignuta je u prvim decenijama XX veka u tzv. “srpsko-vizantijskom” stilu i izuzetno monumentalnih dimenzija zbog ~ega dominira okolnim pejzaòm. Tragove te{kih dana crkva u Dragincu nosi i danas. Unutar we se nalaze mnogobrojne spomen-plo~e `rtvama nacisti~kog streqawa oktobra 1941. dok je u porti spomen-~esma i grobqe vojnika iz Prvog i Drugog svetskog rata. Ova crkva je u procesu dobijawa statusa spomenika kulture ponajvi{e zbog vrednog ikonostasa iz 1850. godine koji se sa~uvao do dana{wih dana. CRKVA SVETOG PROROKA ILIJE U TEKERI[U I crkva Svetog proroka Ilije u Tekeri{u ~eka da bude uvr{}ena me|u za{ti}ene svetiwe lozni~kog kraja. Podignuta je 1839. a wena obnova traje od pedesetih godina pro{log veka. Dana{wi izgled dobila je 1994. a zna~ajna je i zbog toga {to je i pored mnogobrojnih stradawa uspela da sa~uva originalni ikonostas iz vremena gradwe. U wenoj blizini nalazi se Spomen-kosturnica u kojoj po~ivaju ostaci poginulih vojnika iz ~uvene Cerske bitke, prve srpske, ali i savezni~ke pobede u Prvom svetskom ratu. Kosturnica predstavqa nepokretno kulturno dobro kao znamenito mesto i spomenik kulture od izuzetnog zna~aja.

Crkva Svetog proroka Ilije u Tekeri{u

26 ^etvrtak 15. januar 2026.

Top 10 najpose}enijih gradova u 2025. godini

Бангкок је однео прво место Rangirawe gradova zasniva se na ~ak 55 razli~itih faktora, grupisanih u {est oblasti: Ekonomija i biznis, turizam, turisti~ka infrastruktura, politika i atraktivnost destinacije, bezbednost i zdravqe, kao i odrìvi razvoj. Na osnovu toga izdvajamo deset destinacija koje su turisti pose}ivali u proteklih 12 meseci. Rang-lista za najpose}enije turisti~ke destinacije za 2025. godinu je kreirana na osnovu broja turisti~kih dolazaka, ali i niza dodatnih kriterijuma kao {to su odrìvost, ekonomski uticaj turizma i op{ta atraktivnost destinacija, prenosi „Tajm aut”. Listu je sastavila istraìva~ka ku}a „Euromonitor International”, koja vaì za jednog od globalnih lidera u oblasti strate{kih trì{nih analiza, koja prati ekonomske i turisti~ke tokove u vi{e od 210 zemaqa. Wihova analiza je primewena na 100 gradova {irom sveta, a prema tim podacima, najpose}eniji gradovi 2025. godine su: BANGKOK - GRAD KOJI OBARA REKORDE Sa ukupno 30,3 miliona turista, Bangkok je u 2025. godini poneo titulu najpose}enijeg grada na planeti. Tajlandska prestonica ve} dugo privla~i putnike svojom kombinacijom intenzivnog no}nog ìvota, ~uvene uli~ne hrane i kulturnih znamenitosti. Posetioci su obilazili Veliku palatu i Hram Smaragdnog Bude, {etali oko Vat Aruna Hrama zore - i gubili se u lavirintima ogromne pijace âtu~ak. Dodatni podsticaj popularnosti dala je i hit serija „Beli lotos”, u kojoj se Bangkok pojavquje kao jedna od kqu~nih lokacija. HONGKONG - SPOJ TRADICIJE I FUTURIZMA Na drugom mestu na{ao se Hongkong sa 23,2 miliona posetilaca. Ova metropola i daqe fascinira jedinstvenim sudarom ultramoderne arhitekture i duboko ukorewene kantonske tradicije.

Хонг Конг је заузео друго место

Dok neboderi dominiraju panoramom, ~etvrti poput Mong Koka, hram Man Mo ili sela na ostrvu Lantau nude mirniju, autenti~niju stranu grada. Pogled sa Viktorijinog vrha ostaje jedan od najprepoznatqivijih gradskih prizora na svetu. LONDON - NAJPOSE]ENIJI GRAD EVROPE Tre}e mesto pripalo je Londonu, koji je tokom 2025. godine ugostio 22,7 miliona turista, ~ime je postao najpopularnija evropska destinacija. Klasi~ne znamenitosti poput Bakingemske palate, Londonske kule i Britanskog muzeja i daqe su magnet za posetioce. Ipak, pravi {arm grada ~esto se otkriva van uobi~ajenih ruta - u Kamdenu, [ordi~u ili tokom opu{tene {etwe kroz Hajd park. Upravo ta raznolikost odr`ava London u samom vrhu turisti~kih lista. MAKAO - „LAS VEGAS ISTOKA” Sa 20,4 miliona turista, Makao je zauzeo ~etvrto mesto. Poznat po rasko{nim kazinima i hotelima, ovaj region istovremeno ~uva sna`no portugalsko kulturno nasle|e, zbog ~ega se delovi grada nalaze pod za{titom UNESKA. Od Senatskog trga i ru{evina Crkve Svetog Pavla do modernih hotelskih kompleksa, Makao nudi izrazito kontrastno, ali dinami~no turisti~ko iskustvo. ISTANBUL - GRAD NA DVA KONTINENTA Na petom mestu na{ao se Istanbul sa 19,7 miliona posetilaca. Wegov polo`aj izme|u Evrope i Azije ve} vekovima ga ~ini jednim od najva`nijih gradova regiona. Plava xamija, Aja Sofija i Topkapi palata spadaju me|u najpose}enije lokalitete, dok je vo`wa Bosforom neizostavan deo upoznavawa grada i wegove jedinstvene atmosfere. DUBAI - SPEKTAKL MODERNE ARHITEKTURE Odmah iza Istanbula nalazi se Dubai, koji je 2025. godine posetilo 19,5 miliona qudi. Grad

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Blistate na poslu, otvori}e se {ansa da napredujete. U qubavi, ose}ate novi nalet energije i kao da ste se vratili u period „leptiri}a u stomaku”, u`ivajte u wemu! Previ{e razmi{qate o novcu, a trebalo bi da sednete i napravite dugoro~niji plan kako biste mogli da se opustite. ^u}ete neki zanimqiv tra~, koji }e vas naterati da neku osobu iz okoline gledate drugim o~ima.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Sudbinski period promi{qawa, sagledavawa stvari i promena u svim poqima koja vas vi{e ne ispuwavaju. Bio to posao ili qubav, pa mo`da i neki dugi, prijateqski odnosi, posmatrate stvari kroz „lupu” svojih vrednosti i donosite odluke. Savet starije osobe bi}e vam dragocen tokom ovog perioda promi{qawa, kao i prilike da se malo osamite. Mogu}i su problemi sa koncentracijom.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) Ova nedeqa za vas }e biti vrlo emotivna, jer }ete se prise}ati stvari iz pro{losti i preispitivati odluke. Qubavno poqe vam je naro~ito aktivno, ali vas vuku stvari koje su se dogodile ranije, i ne dozvoqavaju vam da jasno vidite {ta `elite danas. Imate prave prijateqe, jer }e razumeti {ta vas mu~i i umeti da vas oraspolo`e na pravi na~in. Mogu}i su problemi sa cirkulacijom.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) Neka situacija u qubavnom ìvotu bila je tu samo da bi vas nau~ila nekoj lekciji. Izlazite iz we osnaèni, i sa novim pogledom na stvari. Na poslu }e kolegama biti potrebna va{a pomo}, {to }e pozitivno uticati na va{e samopouzdawe, a dodatno zalagawe moè doneti {ansu za napredak. U va{oj grupi prijateqa je mogu} nesporazum. Pripazite na krvni pritisak.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Blizance najvi{e iznervira kada nije na vrhuncu dostignu}a, a ova nedeqa }e vam pokazati kako da uve`bate strpqewe. Stvari na poslu nisu pod va{om kontrolom, i trenutak je da pustite druge qude da uspeju ili ne uspeju i da se ne me{ate u wihov put. Qubav vas ispuwava i podi`e vam raspolo`ewe Mogu}a je blaga vrtoglavica, naro~ito ako radite za ra~unarom.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Qubavni ìvot vam je u znaku harmonije, i ova nedeqa }e biti izuzetna kada je romantika u pitawu. Na poslu }e biti izazova, ali nemojte da nikome previ{e obja{wavate ili opravdavate svoje postupke, ve} verujte da ste ispravni u odlukama. Dru{tvene mreè su po~ele da vas optere}uju, pa je vreme da se malo odmaknete od wih i vratite u stvaran ìvot uz dobar digitalni „detoks”.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) S partnerom imate utisak da bi mogao vi{e da ~uje i vidi va{e potrebe, a ne da uvek ~eka da ih iskaète re~ima. Razmislite da li biste va`ne stvari mogli da komunicirate druga~ije. Porodi~ni odnosi su zategnuti zbog novca. Na poslu, imate utisak da kona~no radite sa timom iz snova, pa planirajte izlazak na pi}e kako biste obeleìli uspehe. Mogu}i su problemi sa èlucem.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Smirenost }e biti kqu~na re~ ove nedeqe, kada }e mnogi qudi poku{ati da vas izbace iz takta. Shvati}ete da ste deo problema pripisivali wihovom karakteru, a ne situacijama u kojima se nalaze i u koje nisu do{li svojom voqom, ba{ kao ni vi. Qubavni horoskop vam predvi|a kosmi~ku priliku za novi po~etak. Na poslu pripazite na sitne gre{ke. Proverite krvnu sliku.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) Sitnice }e mo}i da vas izbace iz takta ove nedeqe, ali zapitajte se - {ta nervoza oko nekih malih stvari zapravo prikriva? Ne mo`ete uvek sve da kontroli{ete, i ne treba zbog toga da gubite mir. Ambicija na poslu }e vam se isplatiti, ako dobro odigrate neke korake sredinom nedeqe. Partner bi voleo da isplanirate zimsko putovawe. Zdravqe je dobro.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Mogu}i su nesporazumi ili ~ak sva|e kod ku}e, i to oko sitnica. Ako èlite da budete mirotvorac, morate da pristanete na kompromise. Na poslu se odvija „rat” re~ima, i ne treba da u~estvujete u wemu. Ako niste u vezi, ove nedeqe va{ {arm dolazi do izraàja i pomaè vam da stvorite jedno novo poznanstvo. Budite oprezni sa novcem, nije dobar period za velike tro{kove.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) @alite zbog velike svote novca koju ste dali na neku stvar koja vam nije bila neophodna. Prisetite se da je nekad va`no da ispunimo sebi èqu, i da }e dobar ose}aj nadoknaditi i male u{tede koje }emo zbog ispuwewa èqe morati da napravimo. Budite ne`ni prema sebi ako se previ{e bavite uspomenama iz pro{losti. U poslu ste dobri, ali vam neka osoba iz okruèwa ide na ìvce.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Va{e poqe komunikacije je poquqano, kao da oko sebe vidite senke, naro~ito kada je qubav u pitawu. Neka jasne re~i raspr{e ovaj neopipqivi period u va{em romanti~nom `ivotu. Mogu}i su sukobi u radnom okru`ewu, ali ako budete bili ve{ti, mo}i }ete da ih izbegnete, naro~ito ako izbegavate osobe koje se pona{aju kao dive. Mogu} je umor, i dajte mu ono {to je potrebno - odmor.

je poznat po ambicioznim arhitektonskim projektima - od Burx Kalife i ve{ta~kih ostrva do ogromnih tr`nih centara. Ipak, osim futurizma, posetioci mogu da doìve i mir pustiwe ili da istraè tradicionalni kvart El Fahidi. MEKA - CENTAR DUHOVNIH PUTOVAWA Sa 18,7 miliona posetilaca, Meka ostaje jedna od najzna~ajnijih duhovnih destinacija na svetu. Tokom godine, milioni vernika dolaze u Saudijsku Arabiju radi obavqawa hodo~a{}a. U srcu grada nalazi se Velika xamija sa Kabom, najsvetijim mestom u islamu. ANTALIJA - MEDITERANSKI ADUT TURSKE Antalija je u 2025. godini ugostila 18,6 miliona turista, pre svega zahvaquju}i plaàma, hotelima visokog standarda i blagoj klimi. Stari grad Kalei~i, sa svojim kaldrmama i osmanskim gra|evinama, nudi istorijski kontrast sa modernim odmarali{tima. U okolini se nalaze i arhe-

Анталија је такође на високој позицији по броју посетилаца olo{ki lokalitet Perge, kao i vodopadi Duden, koji dodatno oboga}uju ponudu regiona. PARIZ - KLASIKA KOJA UVEK PRIVLA^I Sa 18,3 miliona posetilaca, Pariz je zauzeo deveto mesto i potvrdio status jedne od vode}ih kulturnih prestonica sveta. Ajfelov toraw, Luvr, Jelisejska poqa, Notr Dam i Monmartr

ostaju nezaobilazne turisti~ke atrakcije. KUALA LUMPUR ZAVR[NICA LISTE Listu top 10 najpose}enijih gradova zatvara Kuala Lumpur sa 17,3 miliona turista. Malezijska prestonica prepoznatqiva je po kulama Petronas, `ivom okrugu Bukit Bintang, pe}inama Batu i raznovrsnoj gastronomskoj sceni.

ZDRAVQE

^etvrtak 15. januar 2026. 27

Vodi~ kroz reumatologiju Sve {to bi trebalo da znate o reumatologiji bolesti koje spadaju u ovu grupu, wihove karakteristike i {ta zahtevaju Reumatologija je oblast medicine koja se bavi dijagnostikom i le~ewem reumatskih bolesti. REUMATSKE BOLESTI IMAJU VI[E ZAJEDNI^KIH KARAKTERISTIKA: • one su hroni~ne (po pravilu traju mesecima i godinama), • prati ih bol u zglobu, ~esto uz otok, razli~ite ja~ine, ritma javqawa i trajawa, • mogu imati i simptome i znake ugroènosti drugih organa i organskih sistema, • za posledicu imaju privremenu ili trajnu onesposobqenost bolesnika, • pad kvaliteta wegovog ìvota i izraèn negativan uticaj na profesionalnu aktivnost, kao i uè i {ire socijalno okruèwe bolesnika. Kako navodi dr Marija Vasin za Stetoskop reumatske bolesti mogu imati i simptome i znake ugroènosti drugih organa i organskih sistema.

RECEPT

CEZAR SALATA POTREBNO JE: n 100 g dimqene slanine n 200 g belog pile}eg mesa n 30 g parmezana n 3 ~ena belog luka n 2 par~eta tost hleba n ve}a glavica zelene salate n 2 ~eri paradajza n sok od 1 limuna n pavlaka, majonez n maslinovo uqe, biber, so

U REUMATSKE BOLESTU UBRAJAMO: • degenerativna oboqewa ki~menog stuba (spondiloartroze sa diskopatijom) • degenerativna oboqewa perifernih zglobova (artroze zglobova {aka, stopala, kuka, kolena), • zapaqenske reumatske bolesti (reumatoidni artritis, ankiloziraju}i spondilitis, psorijazni artritis, reaktivni artritis i druge bolesti), • metaboli~ke bolesti zglobova (giht, hondrokalcinoza), • metaboli~ke bolesti kostiju (osteoporoza, osteomalacija), • vanzglobni reumatizam (bolesti nastale usled zapaqewa struktura oko zgloba: kapsule, tetive, burze), • bolne sindrome nastale kao posledica kompresije nerva

(sindrom karpalnog tunela), • bolni sindrom udru`en sa polineuropatijom, fibromialgija ili miofascijalni bolni sin-

tne terapije, kontinuirano pra}ewe uz simultanu primenu fizikalne terapije i psiholo{ku podr{ku bolesniku.

Doktorka ukazala na metaboli~ki proces zbog kog se budite tokom no}i Doktorka smatra da je naj~e{}i razlog bu|ewa tokom no}i poreme}aj regulacije {e}era u krvi. Ako se ~esto budite usred no}i, izme|u dva i pet sati ujutru, iza tog frustriraju}eg prekida sna moè stajati fiziolo{ki razlog – onaj koji ima mawe veze sa stresom ili kori{}ewem ekrana, a vi{e sa onim {to se metaboli~ki de{ava dok se odmarate. Prema mi{qewu Kelsi Xordan, doktorke kiropraktike i prakti~arki za obnovu zdravqa, problem naj~e{}e proizlazi iz „poreme}aja regulacije {e}era u krvi“. „Ako nam je nivo {e}era u krvi tokom dana poput vo`we rolerkosterom i nije dobro regulisan, kada uve~e legnemo – tokom no}i {e}er u krvi moè pasti, {to posledi~no dovodi do porasta kortizola, jer kortizol deluje tako da ponovo povisi nivo {e}era u krvi“, objasnila je Xordan. Kortizol, koji se ~esto naziva glavnim hormonom stresa u telu, prati prirodan dnevni ritam. Wegovi nivoi su obi~no najniì no}u i po~iwu da rastu u ranim jutarwim satima kako bi vam pomogli da se probudite. Me|utim, kada nivo {e}era u krvi tokom sna padne prenisko, kortizol moè porasti ranije nego {to je predvi|eno, pi{e Best Life.

„Ako kortizol poraste kako bi povisio {e}er u krvi, istovremeno }e vas i probuditi jer sna`no stimuli{e organizam. To vrlo ~esto prime}ujem kod svojih pacijenata“, isti~e Xordan. Kako izbe}i takva ne`eqena bu|ewa? Xordan preporu~uje konzumaciju zdravih masti pre spavawa. Kqu~na re~ ovde je „zdravo“. Namirnice bogate zasi}enim mastima zapravo mogu ima-

ti suprotan efekat na regulaciju {e}era u krvi, upozoravaju stru~waci sa Univerziteta Mi~igen Stejt. Za najboqe rezultate, Xordan preporu~uje jednu ka{iku maslinovog ili kokosovog uqa ili polovinu avokada. Kako isti~e Ameri~ko udru`ewe za srce, ora{asti plodovi, semenke i puteri napravqeni od tih sastojaka tako|e su zdrave opcije.

LE^EWE BIQEM

PRIPREMA: Propr`iti iseckanu slaninu bez dodavawa masno}e. Izvaditi i staviti na papirnu salvetu da upije masno}u. Na teflonu ispe}i piletinu i kad se prohladi ise}i je duga~ke trake. Hleb ise}i na kocke. Pome{ati sa iseckanim belim lukom i propr`iti na masno}i koju je pustila slanina. Izvaditi i staviti na salvetu. Umutiti maslinovo uqe sa sokom od limuna, posoliti i pobiberiti. Dobijenim dresingom (sa maslinovim uqem) preliti opranu i iscepkanu zelenu salatu. Preko salate nare|ati piletinu, slaninu, prepe~eni hleb, ~eri paradajz, krupno narendani parmezan i preko toga preliti umu}enu pavlaku s majonezom.

dromi. Reumatske bolesti zahtevaju rano postavqawe dijagnoze, uvo|ewe adekvatne medikamen-

Kakao, za~in koji je odli~an za srce, mozak... Kakao u prahu dobija se finim mlevewem semenki iz mahuna, wihovim su{ewem, qu{tewem, prèwem i uklawawem masti, odnosno kakao putera. Dobijeni fini prah je bogat vitaminima, poput vitamina B grupe, mineralima kao {to su kalcijum, bakar, magnezijum, fosfor, kalijum i cink, kao i sna`nim antioksidansima koji {tite }elije organizma od oksidativnog stresa. ZA [TA JE DOBAR KAKAO? • Zahvaquju}i sadràju flavonoida, ~isti kakao u prahu moè da snizi krvni pritisak, pi{e Vogue Italia.

• Flavanoli iz kakaoa poboq{avaju protok krvi u koì, pove}avaju hidrataciju i {tite koù od UV zra~ewa. • Poboq{awem cirkulacije, kakao razre|uje krv i moè pomo}i u prevenciji mo`danog i sr~anog udara. • Ako se konzumira u pravim koli~inama i u ~istom obliku, moè sniziti nivo „lo{eg“ LDL holesterola. • Zahvaquju}i sadràju polifenola, poboq{ava protok krvi u mozgu i kognitivne funkcije. • Moè doprineti prevenciji neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove bo-

lesti. • Sadrì hemijska jediwewa poput feniletilamina, povezanog sa proizvodwom endorfina u mozgu, kao i triptofan i samim tim poboq{ava raspoloèwe. • Zahvaquju}i sadràju teobromina i teofilina, jediwewa sa antiastmati~nim dejstvom, moè ublaìti simptome astme. Kada se konzumira u visokokvalitetnom obliku, kao nezasla|eni kakao u prahu ili kao tamna ~okolada sa najmawe 70 odsto kakaoa, i to u malim koli~inama, kakao moè doprineti gubitku telesne teìne jer pruà ose}aj sitosti.

28 ^etvrtak 15. januar 2026.

ENIGMATIKA

SRPSKA FOLK NAPREZAPEVA^ICA WE, TRUD NA SLICI

SITNA IMELA

UKR[TENICA

POKRETAWE PREDMETA STANOVNIK MISLIMA ATIKE (PARAPSIHOLOGIJA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

IME GLUMICE MAN^I]

POREZ, DA@BINA

POZIVI U POMO]

MESTO KOD GROCKE IME AMERI^KE KWI@EVNICE XONG KOSITAR, KALAJ KRIVINE

SIMBOL KALIJUMA

PRILI^NO KAUBOJSKO PROLAZITI TANAK U@E BRODOM

USKI

KURIR NA KOWU (TUR.) VISINA VODE, NIVO

Sr Gl pski as

GLAS, VEST (TUR.) OTKLONITI KAKAV PROBLEM OPONA[AWE BIQKA KOMORA^ BIRAWE, IZBOR

IME GLUMICE AREPINE

BOJA ZA KOSU TETOVA@A

GQIVI^NO OBOQEWE VLADARSKI UKAZI ILOVITO ZEMQI[TE

POLUPRE^NIK KOWANIK (FR.)

ME[ANAC, MELEZ IME [AHISTE EVEA ZVUK POSLE EKSPLOZIJE LOVA^KI PAS

PRIPADNICI ROMSKOG NARODA

USPRAVNO: 1. Pletena ode}a - Karika, 2. Metalni klinovi - Ime istori~ara Ruvarca, 3. Oruàni sukob - Bravi - Onomatopeja graktawa gavrana, 4. Otrgnuti se, istrgnuti se - Rano ustajawe, 5. Jelo od pirin~a i isitwenog mesa (ital.) - Teniski rekviziti - Simbol urana, 6. Veznik Koza~ki zapovednik - Mitsko bi}e, polu~ovek a polujarac, 7. Ze~je mladun~e - ê{ki pisac Brezina - Dvadaset prvo i 17. slovo azbuke, 8. Inicijali vajara Loga - Mamac - Deli}i te~nosti, 9. Pertle - Zadràvawe, neodlazak, 10. Otomanski zemqoposednici - Zagonetke - Adam odmila, 11. Mala oranica - Kalu|erski naprsnik, 12. Iseqewe ili izgnanstvo.

AMERI^KI PEVA^, POP REKA U AUSTRIJI

OBARKA

MAGARE]I GLAS

VODORAVNO: 1. Zlostavqawe, tiranisawe, 2. Disati u snu uz hrapav [um - Elegi~ar, 3. Ure|aj za istezawe - Najvi{e gr~ko boànstvo, 4. Dr{ka na violini - Predmeti plemenskog kulta - Inicijali pisca Pu{kina, 5. Putawa nebeskih tela - Kutija u kojoj se drì tamjan (lat.), 6. [tap boga Dionisa (gr~.) - Trenutak, 7. Prvi vokal - Te~nost u koje je unet vazduh - Oznaka islandske krune, 8. Onomatopeja cvrkuta vrapca - Poznavalac vina - Oznaka za istok, 9. Vika, uzbuna - Planina u Srbiji, 10. Podaci o prebivali{tvu - Patika (àrg.), 11. Mera za povr{inu - @iteqka nekog atara - Simbol aktinijuma, 12. Vrsta ugqa - Letopisi, godi{waci, 13. Omota~ drveta - Ispad, 14. Ranija ruska teniserka.

MUSL. IME AVDIJA @IVOTIWSKA KRDA

NASILNIK

SIMBOL ILINIJUMA

LEGENDARNA RUSKA KLIZA^ICA

EKSPERTI ZA VINO NAPADA^

SIMBOL TANTALA

VEZNIK

ZALIV, UVALA

AMERI^KI ISTRA@IVA^, TOMAS TONA

SRPSKA PEVA^ICA, SNE@ANA BERI]

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: TERORIZOVAWE, RKATI, ELEGIK, ISTEZA^, ZEVS, KE, TOTEMI, AP, ORBITA, ACERA, TIRS, MOMENAT, A, AERATI, IKR, @IV, ENOLOG, I, ALAUK, KOSMAJ, ADRESA, TENA, AR, ATARKA, AC, LIGNIT, ANALI, KORA, ISPADAJ, ANA KURWIKOVA.

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: ANITA, NAMET, APELI, BOLE^, ERIKA, K, CIN, UZANI, TA, ENOLOZI, AVAZ, TATAR, OTARASITI, IJA, ANASON, MIKOZA, KNA, I, EDIKTI, R, TIRAN, AVDO, IL, BASTARD, ROMI, TUTAW, AVARKA, IGI, WAK, EDISON, EKSTRA NENA.

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

3 5

2 3 9

6 2 7

8 4

3 9 4

8 9

3 4 5

2 8

5 9

7 9

4 1

3 8

4 1

5 6

7 9

5 6

5 4 1 2

SUDOKU 2

7 2

RE[EWE SUDOKU 2: 174 256 839 - 925 381 764 683 794 521 - 462 179 358 817 532 946 - 539 468 217 291 845 673 - 358 617 492 - 746 923 185 RE[EWE SUDOKU 1: 163 245 789 - 279 368 415 458 917 362 - 735 891 624 842 536 971 - 916 472 538 524 683 197 - 387 159 246 - 691 724 853

SVET POZNATIH MILANU VASI]U JE LEGENDARNI GLUMAC PROMENIO @IVOT:

„Prihvatio me kao najro|enijeg“ Popularni glumac je objavio na Instagramu sliku sa po~etka karijere sa starijim kolegom koji mu je tada mnogo pomogao. Milan Vasi} je veliku popularnost stekao po~etkom dvehiqaditih u filmu „Jesen stiè duwo moja“, koji je reìrao pokojni Qubi{a Samarxi} Smoki. Milan nikada nije zaboravio priliku koju mu je dao Qubi{a, te mu je nedavno posvetio objavu na mreàma. „Pre ta~no 21 godinu, imao sam ~ast da upoznam ovu legendu. Nikad ne}u zaboraviti trenutak kad ulazim u kancelariju i rukujem se sa ovom qudskom veli~inom. Prihvatio me kao najro|enijeg, otvorio svoje srce i uveo me u svet filma. Od tada je sve krenulo kako treba. Mnogo sam nau~io od wega i beskrajno sam mu zahvalan. Hvala ti Qubi{a“, napisao je Milan. Podsetimo, Milan su se pro{le godine ostvarila velika ìvotna èqa, ro|ewem sina Despota. Prethodno se oènio u tajnosti na Kosovu i Metohiji, a supruga Maja od wega je mla|a 18 godina. „Bilo je prelepo. Drago mi je da moja supruga voli Kosovo i Metohiju kao i ja. Nikoga ne teram da mora da se ide na Kosovo, ali ona je to prihvatila i bilo je predivno. Meni je bilo logi~no da se ja verim, ven~am i sutra da krstim decu na Kosovu“, kazao je on.

TIHOMIR STANI] POSLE VI[E OD DVE DECENIJE OTKRIO GRE[KU U FILMU „LAJAWE NA ZVEZDE“

„Niko nije primetio da je to nemogu}e“

Pre vi{e od dve decenije snimqen je film „Lajawe na zvezde”, koji je brzo na{ao put do srca publike, te je i danas jedna od najpopularnijih doma}ih komedija. U filmu su igrali brojni poznati doma}i glumci, a ~ast da igra na{eg nobelovca Iva Andri}a dobio je Tihomir Stani}. Iako likom vrlo podse}a na kwièvnika, glumac je sada otkrio jednu tajnu filma koja je mnogima promakla. „Kad je sniman film „Lajawe na zvezde“ ja sam imao 35 – 36 godina i izgledam kao balavac. Andri} je dobio Nobelovu nagradu sa 69 godina. U tom filmu ja se pojavqujem kao klinac i u toj sceni kaù: „Evo ga na{ nobelovac“. Niko nije primetio da je to nemogu}e i neta~no. Sada to moè da se vidi“, rekao je slavni glumac za RTS. Podsetimo, film „Lajawe na zvezde“ snimqen je 1998. godine, a prati posledwe gimnazijalske dane maturanata Karlova~ke gimnazije, koje su tuma~ili Dragan Mi}anovi}, Nikola \uri~ko, Isidora Mini}, Nata{a Tapu{kovi}…

POZNATI GLUMAC OTKRIO HIT PRI^U O MAJCI NEBOJ[E GLOGOVCA:

„Sine, gde zaboravi tolike pare“

Glumac Bojan Dimitrijevi} nedavno je govorio o situaciji u na{em dru{tvu i tome koliko je lako obmanuti narod u politici. Kao glumci imali su mnogo puta priliku da doìve da ih javnost poistoveti sa likom u odre|enoj seriji ili filmu, te Bojan ocewuje da su mnogi skloni tome da ne prave razliku izme|u fikcije i stvarnosti, odnosno izme|u glumca i wegove uloge. Tim povodom se prisetio i jedne anegdote pokojnog Neboj{e Glogovca, ~ija majka je vrlo stresno doìvela scenu u seriji „Porodi~no blago“ kada Glogovac koji je tuma~io Zlatka izgubi pozama{nu svotu novca, a pronalizi je Brando, koga je igrao Vojin ]etkovi}, ina~e Neboj{in ven~ani kum. „Pokojni Glogovac mi je pri~ao da kada je snimao neku seriju u kojoj su igrali on i Vojin ]etkovi}. Pri~a te serije po~iwe od toga {to wegov lik zaboravi wegov novac negde, a Vojinov lik slu~ajno na|e taj novac. [ta mu je majka rekla nakon gledawa toga – ‘Sine, gde zaboravi tolike pare! Ali, sre}om, kum ti je na{ao’. Zna~i, to kaè majka glumca, {ta onda da o~ekuje{?“, ispri~ao je Dimitrijevi}.

^etvrtak 15. januar 2026. 29

SERGEJ ]ETKOVI] ISKRENO O @IVOTU I PORODICI:

„Nezadovoqan si i bezobrazan, a glumi{ sveca“ Popularni peva~ vaì za jednog od omiqenih u regionu, a u vi{edecenijskoj karijeri nema mrqa ni skandala. Sergej ]etkovi} godinama je jedan od najpopularnijih peva~a u Srbiji, a pored toga {to publika voli wegove pesme, mnogi ga cene i zbog wegove skromnosti i prizemnosti. Peva~ se trudi da ostane pri svojim vrednostima i svakome jednako ukaè po{tovawe. „To je su{tina koju qudi lako prepoznaju. Nekad koristim re~enice mojih roditeqa, wihovih roditeqa i qudi od pre nekoliko vekova. Iz wih je govorilo iskustvo u odnosima s qudima. U svakom vremenu su me|uqudski odnosi bili sr` svega. Oni izazivaju i bolesti, i nemire, i ratove, a s druge strane, i sre}u i radost. @ivimo u vremenu u kome je sve izvitopereno, sve je la`, a naoko je lepo, ba{ kao dru{tvene mreè na koje postavqa{ najlep{e fotografije koje ima{ plus stavi{ na wih filter. Nezadovoqan si, nesre}an, bezobrazan, a glumi{ sveca. Postali smo pot-

puno nerealni“, rekao je on za magazin Story, pa dodao: „Sebe doìvqavam kao dete koje u odnosima prema drugima treba da pokaè po{tovawe. I prema starijima od mene i prema vr{wacima, uvek gledam da ne preteram ni u ~emu. Najteè je na}i meru u svemu. Danas su qudi odmah na “ti”, sve se podrazumeva… Ne govorim to zato {to volim da mi neko persira, naprotiv, niti ima potrebe da se izdièm zato {to sam javna li~nost. Kad sam bio u dvadesetim godinama, “sufleri” su mi govorili da sam bitan, da mi se ne{to moè ili da mi pripada, a i danas ~ujem “ti to zasluùje{”. Me|utim, svoj ego hranim taman toliko da mogu da opstanem u nameri da ovo {to radim i daqe radim odgovorno, jako, s puno qubavi.“ Sergej dodaje da je zahvalan na prilici da se wegove re~i ~uju, ali da ne voli da bude u centru pa`we i „pametuje“ ve} da svojim delima {aqe poruku. „Data mi je prilika da budem tu, da ispri~am neke svoje pri~e,

da bud e m narator pojedinih ìvotnih situacija. Odabrao sam da pevam o qubavi. Ne bavim se socijalnim temama, mada bih mogao, ali za{to bih kad postoji neko drugi ko }e to u~initi kroz druga~iju muziku. Biram ono {to je moja du{a, moje bi}e. S vremenom ~ovek shvati su{tinu i svog posla, i svoje muzike, i svog ìvota i oseti zahvalnost. Tu se vra}amo na oboàvawe…“ „Ne volim idolopoklonstvo. Kad mi neko kaè: “Vi ste moj idol”, pomislim – “nemoj molim te”. Ako sam uradio ne{to kako treba, neka to nekome bude primer. Znamo da sve {to se izgovori na televiziji ili se napi{e u novinama neko slu{a i ~ita. Mnogo volimo da filozofiramo, da ispadamo pametni. Nekad ne mora{ ni{ta da kaè{, dovoqno je da se nasmeje{ i uradi{ onako kako “misli{ srcem”, jer }e nekome to biti dovoqno da shvati su{tinu.“

KAKO JE ^UVENI GLUMAC QUBA TADI] IZBEGAO STREQAWE U KRAGUJEVCU?

„Nemci su hteli da nas uzmu iz maj~inog zagrqaja, a onda...“ OBJAVQENA SLIKA HALIDA BE[LI]A IZ VOJSKE IZ 1977. GODINE:

Imao je 24 godine i plenio je lepotom Dosad nevi|ena fotografija pokojnog peva~a Halida Be{li}a objavqena na Fejsbuk grupi „Prona|i drugove iz biv{e JNA”. Naime, jedan korisnik Nihad Palo{ je na Fejsbuku podelio sliku sa pokojnim peva~em Halidom Be{li}em iz 1977. godine i odu{evio javnost. „Veliki peva~ i boem bio“, „Zdrav momak, planinac harizmati~an, lep i nao~it, hiqadu mu rahmeta“, „Isti @an Klod“, neki su od komentara. Legendarni bosanskohercegova~ki peva~ je ranije govorio o tome kako je sluìo vojsku u Obrenovcu i da je bio miqenik kapetana Vlahovi}a. „Wemu sam otpevao jednu crnogorsku pesmu ‘Napuni ~a{e |evojko lijepa da se junaci napiju, ne àli vina qepoto moja za na{u staru druìnu’. Sav odu{evqen mi je rekao: ‘Ti mora{ da peva{ u garnizonu, jedini ti je problem {to }e{ uvek morati tu pesmu da peva{“, ispri~ao je Be{li}.

ûveni srpski glumac Qubivoje Quba Tadi} ostao je kao de~ak bez oca, a wegova majka se tada sa sinovima iz â~ka preselila u Kragujevac. U srcu [umadije su do~ekali i Drugi svetski rat, a bili su i svedoci velikog zlo~ina koji su Nemci po~inili nad 3000 qudi, me|u kojima su ve}inski bili |aci i wihovi profesori. Iako je imao svega dvanaest godina, glumac je dobro zapamtio ove tragi~ne scene scene u [umaricama, koje je kasnije prepri~avao svojim kolegama. „Quba Tadi} je bio u Kragujevcu kada je bilo streqawe |aka. Ostao je ìv. Nisu ga streqali, ni wega ni wegovog brata Rastka. Quba pri~a meni, kod majke su se {}u}urili. ‘Ona stoji u dvori{tu i drì nas zagrqene. Otvaraju se vrata. Ulaze Nemci unutra i prilaze dvojica da nas is~upaju od we i dolazi jedan u perfektno sre|enoj uniformi i prilazi woj’“, ispri~ao je svojevremeno glumac Svetozar Cvetkovi} i nastavio: „‘Gleda je. Stavqa ruku u unutra{wi xep, iz unutra{weg xepa vadi jednu fotografiju i pokazuje je mojoj majci. A na fotografiji su wegova èna i dva sina, koja su u istoj poziciji kao {to mi stojimo uz na{u majku. O~i mu zasuze, okrene se i kaè ovima da nas puste’“. Ovaj zlo~in se dogodio 1941. godine, ali nije jedini koje je Quba zapamtio, iako je bio de~ak. „U ìvotu sam video zlo“, pri~ao je u jednom intervjuu 2004. Quba Tadi}. „Imao sam dvanaest godina u Kragujevcu kada su streqali onaj narod i one |ake, slu{ao sam te mitraqeze, ne samo ja nego i svi oko mene. Nikad vi{e mrtva~kih sanduka nisam video nego opet u Kragujevcu ~etrdeset ~etvrte kada je bio Sremski front, pa onda je do{lo i ovo najnovije zlo. Bilo je stra{no i meni se u~inilo da mi se u svesti, od onda u Kragujevcu do ovih devedesetih godina, zatvorio jedan krug. Razumem {ta je Balkan, ali pitam se dokle }e to tako…“

30 ^etvrtak 15. januar 2026.

SPORT

\okovi}ev prvi trening u Melburnu, publika nije krila odu{evqewe Novak \okovi} je i zvani~no stigao u Melburn i prvi put je iza{ao na teren ~uvene Rod Lejver arene i odradio uvodni trening pred Australijan open, koji startuje 18. januara.

Voditeq sramno ismevao \okovi}a i Srbe, sada se vra}a na Australijan open Televizija „Channel Nine” ponovo }e poslati Tonija Xonsa u Melburn park, i to svega godinu dana nakon skandala koji je obeleìo pro{logodi{wi Australian open i doveo do bojkota od strane Novaka \okovi}a. Xons se tako vra}a na mesto reportera sa prvog grend slema u sezoni, uprkos tome {to je tokom Australijan opena 2025. godine u programu uìvo izrekao neprimerene i uvredqive komentare na ra~un srpskog tenisera, {to je izazvalo burne reakcije {irom sveta. \okovi} je tada odlu~io da vi{e ne daje izjave toj televiziji. Iako se Xons ve} narednog jutra javno izvinio, a Kanal 9 u vi{e navrata poku{ao da sanira {tetu zvani~nim saop{tewima i izviwewima, odluka da isti novinar ponovo bude deo tima u Melburnu izazvala je novu dozu kontroverzi. Kao i pro{le godine, Xons }e voditi jutarwu emisiju „Morning Serve“, dok }e stru~ni deo programa pokrivati neka od najzvu~nijih imena teniskog sveta – me|u wima su Xim Kurir, Jelena Doki}, Xon Mekinro, Tod Vudbrix, Lejton Hjuit, Sem Stosur, Dilan Alkot, Xon Milman, Kejsi Delakva, Sem Smit i Alisija Molik. [TA SE DESILO? Tog 17. januara 2025. godine, po~etkom Australijan opena na televiziji „9News“, novinar Toni Xons otvoreno i javno je vre|ao Novaka \okovi}a. “Dana 17. januara 2025. godine, 9News Melburn emitovao je uìvo prilog u okviru vesti u 18h, u kojem je bilo re~i o prisustvu Novaka \okovi}a na Australijan openu. Kanal se iskreno izviwava Srpskom ve}u Australije, wegovim ~lanovima i ~itavoj srpsko-australijskoj zajednici zbog bilo kakve uvrede izazvane tim emitovawem. Nije postojala namera da se nanese bilo kakva {teta ili uvreda srpsko-australijskoj zajednici. Kanal zahvaquje Srpskom savetu Australije na saradwi i radu na re{avawu wihovih briga u vezi sa emitovawem.” KAKO SE ODMAH POSLE SKANDALA OGLASIO „9NEWS“? „Kanal Devet’ bi èleo da se izvini Novaku \okovi}u za uvredu izazvanu komentarima tokom lajva. Nikakva {teta nije bila namewena Novaku ili wegovim navija~ima. Radujemo se daqem predstavqawu wegove kampawe na Australijan openu“, bilo je prvobitno izviwewe. A, [TA JE USTVARI REKAO XONS? „Novak je precewen. Novak je pro{lost. Novak, izbacite ga“, skanidao je Xons u “{ali”, {to je izazvalo o{tre reakcije jer su mnogi taj komentar protuma~ili kao aluziju na \okovi}evu deportaciju 2021. godine.

Degenek potpisao za osmi klub u karijeri Milo{ Degenek je napustio TSC i potpisao za kiparski APOEL. Iskusni defanzivac je proveo u TSC-u godinu dana, posle dolaska iz Crvene zvezde. APOEL je Degeneku osmi klub u bogatoj karijeri. Igrao je za [tutgart 2, Minhen 1860, Jokohamu, Crvenu zvezdu u tri mandata, Al Hilal, Kolumbus i TSC. Nije saop{teno da li je APOEL platio obe{te}ewe za Degeneka, realniji je scenario da je kao i kad je dolazio u TSC imao slobodu da promeni klub bez nadoknade. APOEL se nalazi na petom mestu kiparskog {ampionata i ima}e te`ak zadatak da iza|e na evropsku scenu, dok trku za titulu vode Pafos i Omonija. Degenek }e tokom leta u~estvovati sa reprezentacijom Australije na tre}em Svetskom prvenstvu u karijeri, kako bi uhvatio zalet i za to takmi~ewe `eleo je u ve}i klub nego {to je TSC.

Najboqi teniser svih vremena pojavio se pred publikom u Melburnu, pozdravqen aplauzima sa tribina, ~ime su i zvani~no po~ele zavr{ne pripreme za ono {to mu je glavni ciq – napad na istorijski, 25. grend slem trofej. \okovi} je u Australiju stigao ne{to kasnije nego {to se o~ekivalo, po{to je prethodno odustao od nastupa u Adelejdu, a dodatne dane iskoristio je za trening u Dubaiju, gde je brusio formu za po~etak nove sezone.

Prvi izlazak na teren u Melburnu ozna~io je ulazak u najva`niju fazu priprema. Ve} u ~etvrtak Novak bi trebalo da odigra egzibicioni me~ protiv Frensisa Tijafoa, dok je istog dana, u 4.30 po sredweevropskom vremenu, zakazan i `reb za prvi

grend slem u godini. U me|uvremenu, najve}i konkurenti za titulu ve} su u punom treningu. Karlos Alkaraz i Janik Siner stigli su ranije u Melburn i ve} su odradili po nekoliko treninga na australijskom tlu.

Za{to je 15. januar vaàn datum za Novaka \okovi}a? Novak \okovi} se ve} dugo sprema za nastup na Australijan openu, gde }e pojuriti 25. grend slem titulu u karijeri. Vaàn datum za \okovi}a je 15. januar, odnosno prvi slede}i ~etvrtak, kada }e biti odràn `reb za prvi grend slem u sezoni. Ono {to je veoma va`no jeste to {to je Novak zadrào ~etvrto mesto na svetskoj ATP listi, {to zna~i da pre polufinala ne}e mo}i da igra protiv Karlosa Alkaraza i Janika Sinera. Pro{le sezone \okovi} je dogurao do polufinala Australijan opena, kada je predao me~ Aleksanderu Zverevu zbog povrede, iako je prethodno savladao Alkaraza, koji mu se revan{irao u polufinalu

US Opena. Setimo se i da je Siner bio boqi od Novaka u polufinalima Rolan Garosa i Vimbldona, a sada }e \okovi} poku{ati da na svom najuspe{nijem grend slemu napravi novo tenisko ~udo i do|e do istorijske titule. Srpski teniser }e u maju proslaviti 39. ro|endan, pa `reb u ovim godinama i te kako ima veliku va`nost i te`inu, stoga je 15. januar bitan za Srbina. Novaku bi prijalo da u uvodnim kolima dobije povoqan raspored, kako bi se {to boqe uveo u turnir, po{to prethodno o~igledno ne}e imati takmi~arsku pripremu, jer je otkazao nastup u Adelejdu.

Pala 22. titula u 22. razli~itom gradu, Medvedev opet kre}e na vrh Danil Medvedev je na impresivan na~in otvorio novu sezonu i jasno poru~io da se vra}a u prepoznatqiv {ampi-

onski ritam. Ruski teniser je u Brizbejnu ostvario pet pobeda u isto toliko me~eva, izgubio samo jedan set

i na kraju podigao pehar, uz ose}aj da je igrao boqe nego u bilo kom trenutku tokom ~itave 2025. godine. U finalu ATP 250 turnira Medvedev je savladao Amerikanca Brendona Naka{imu rezultatom 6:2, 7:6 (7:1) i potvrdio dominaciju koju je pokazivao tokom cele sedmice. Na taj na~in Medvedev je stigao do 22. titule u karijeri, i to u 22. razli~itom gradu, dok je 24-godi{wi Naka{ima morao da se pomiri sa ~iwenicom da je i daqe na jednoj tituli, uprkos ~etvrtom ATP finalu u karijeri. Medvedev iz Brizbejna odlazi sa peharom, ali mo`da jo{ va`nije – sa jasnim znakom da je ponovo prona{ao igru koja ga je ranije dovodila do samog vrha svetskog tenisa.

SPORT

^etvrtak 15. januar 2026. 31

Topi} podelio slike sa terena, pogledajte ko mu je sve poslao poruku podr{ke Real Madrid otpustio trenera, ]abi Alonso dobio otkaz – ve} poznato ko ga mewa ]abi Alonso, {panski stru~wak, dobio je otkaz u Real Madridu i vi{e nije prvi trener „kraqevskog kluba”. Ovim povodom izdato je zvani~no saop{tewe. „Real Madrid objavquje da je, uzajamnim dogovorom izme|u kluba i ]abija Alonsa, odlu~eno da zavr{i svoj mandat trenera prvog tima. ]abi Alonso }e uvek imati naklonost i divqewe svih navija~a Madrida, jer je legenda Reala i uvek je predstavqao vrednosti na{eg kluba. Real Madrid }e uvek biti wegov dom. Na{ klub zahvaquje ]abiju Alonsu i celom wegovom tehni~kom timu na wihovom radu i predanosti tokom ovog perioda i `eli im puno sre}e u ovoj novoj fazi wihovih `ivota“, pi{e u saop{tewu Reala. Poznato je i ko }e zameniti Alonsa na klupi Real Madrida. „Real Madrid objavquje da je Alvaro Arbeloa novi trener prvog tima. Alvaro Arbeloa je menaxer Kastiqe od juna 2025. godine, a celu trenersku karijeru proveo je u omladinskoj akademiji Real Madrida od 2020. godine. Vodio je Infantil A tim u sezoni 20202021, osvojiv{i titulu prvaka, Kadete A tim u sezoni 2021-2022, te Juvenil A tim od 2022. do 2025. godine. Kao menaxer Juvenil A, osvojio je triplu krunu u sezoni 2022-2023 (Liga, Kup kraqa i Kup prvaka) i titulu prvaka u sezoni 2024-2025. Real je dan pre otkaza Alonsu izgubio od Barselone sa 3:2 u finalu Superkupa [panije, a trenutno u prvenstvu za istim rivalom zaostaje ~etiri boda nakon 19 utakmica. U Ligi {ampiona Real je trenutno na sedmoj poziciji sa 12 bodova iz {est kola, te je blizu direktnog plasmana u osminu finala. Imenovawe Alvara Arbeloe za glavnog trenera iznenadilo je mnoge, po{to je u pitawu trener koji nikada pre nije trenirao seniorski tim. Ina~e, Alonso je u Real Madrid stigao na leto pro{le godine kada je pre{ao iz Bajer Leverkuzena, s kojim je ostvario nekoliko velikih uspeha, ukqu~uju}i osvajawe titule u Bundesligi.

Igra~ pikada potpisao ugovor vredan 20.000.000 funti Rekli biste da je pikado tre}erazredni sport? Ili, ~ak, da nije sport... Znate za onu „definiciju“ koja kaè „ako debeli qudi mogu da pobede, to nije sport nego igra“ (if a fat men can win, it’s not a sport, it’s a game). O tome se moè diskutovati, ali nema diskusije oko toga da li je engleska pikado senzacija Luk Litler trenutno jedan od najpopularnijih qudi na Ostrvu, pa i {ire. „BBC“ je objavio da je „Luke the Nuke“, 18-godi{wi bucko iz Voringtona, potpisao rekordan sponzorski ugovor u svetu pikada prema kojem }e zaraditi 20 miliona funti. OK, u periodu od deset godina, ali svejedno re~ je o astronomskoj sumi za jedan tako mali i ~esto potcewivani sport. Me|utim, qudi iz kompanije „Target Darts“, koja se bavi proizvodwom opreme za ovu popularnu igru, procenili su da je ova investicija opravdana i da tinejxer, dvostruki {ampion sveta, to svakako zasluùje. „Target je verovao u mene od prvog dana. Od moje igra~ke karijere do linije proizvoda, sve smo gradili zajedno i zaista sam uzbu|en {to smo se obavezali na dugoro~nu saradwu i {to }emo videti dokle sve ovo moè da ide“, rekao je Litler. Litler se trenutno priprema za dvome~ Svetske serije u Bahreinu i Saudijskoj Arabiji. Najnoviji ugovor pokazuje da po~etna euforija oko pikada nije splasnula – naprotiv, da je samo rasla dok je tinejxer nastavio da dominira. Nagradni fond za pobednika Svetskog prvenstva ove godine je udvostru~en na milion funti, a od slede}e godine turnir se seli iz mawe u ve}u salu u „Aleksandra palate“ u Londonu, {to }e omogu}iti dolazak dodatnih 70.000 gledalaca tokom takmi~ewa.

Mladi srpski ko{arka{ Nikola Topi} pokazao je snagu i karakter daleko ve}e od onih koje se vide na parketu. Borbe pod obru~ima poznate su mu od malih nogu, ali je ovog puta morao da se suo~i sa protivnikom koji se ne vidi. Krajem pro{le godine reprezentativcu Srbije dijagnostifikovan je rak testisa, vest koja je sna`no potresla doma}u i svetsku ko{arka{ku javnost. Umesto povla~ewa i neizvesnosti, Topi} je odmah krenuo u borbu, odlu~an da se {to pre vrati normalnom `ivotu i onome {to najvi{e voli – ko{arci. Iako bi se mnogi u takvoj situaciji povukli iz sporta, za Topi}a je upravo ko{arka bila dodatni motiv. Nekada{wi Zvezdin vunderkind, o kome se godinama govori sa posebnim po{tovawem, jo{ jednom je potvrdio da se ne radi samo o velikom talentu, ve} i o izuzetno zrelom i jakom mladi}u. Svoju spremnost da krene daqe potvrdio je i li~no, oglasiv{i se na Instagramu, tek drugi put od kada je vest o bolesti postala javna. Poruka je bila kratka, ali jasna: „Vratio sam se na teren.“ Podr{ka je stigla sa svih strana. Javili su se Branko Lazi}, Aleksa Avramovi}, Savo Drezgi},

fudbaler Stefan Mitrovi}, ali i brojni saigra~i iz Oklahome, koji su jasno stavili do znawa koliko im zna~i wegov povratak. Nikola Topi} je dobio najva`niju utakmicu u `ivotu. Sve ostale tek dolaze.

Rekorderka - Venus Vilijams }e u 45. godini igrati na Australijan openu Venus Vilijams }e sa 45 godina postati najstarija igra~ica koja se takmi~ila na Australijan openu, prvom teniskom grend slemu u sezoni. Sedmostruka grend slem {ampionka dobila je vajld-kard za

turnir, koji po~iwe 18. januara. Vilijams se posledwi put pojavila u Melburn parku 2021. godine kada ju je u drugom kolu pobedila Italijanka Sara Erani. Amerikanka, dva puta drugoplasirana na Australijan ope-

nu, nadma{i}e rekord Japanke Kimiko Date, koja je imala 44 godine kada je igrala na tom turniru 2015. Vilijams je dobila i vajld-kard za turnir Hobart Interne{enel koji po~iwe 12. januara, a koji je zagrevawe pred Australijan open. Biv{a svetska broj jedan, koju je u finalima Australijan opena 2003. i 2017. godine pobedila wena sestra Serena, nije se takmi~ila van Sjediwenih Dràva od 2023. Venus Vilijams je igrala i na Otvorenom prvenstvu SAD u Wujorku (US Open) pro{le godine, postav{i tre}a najstarija èna koja se takmi~ila na turniru u Otvorenoj eri. Me|utim, u prvom kolu je poraèna od êhiwe Karoline Muhove.

THURSDAY  ^ETVRTAK 15. 1. 2026.

BRUTALNE RE^I SELEKTORA SRBIJE POSLE POBEDE:

„Srpski vaterpolo zasluùje mnogo Suspendovan Du{an vi{e i ovde i u inostranstvu – Mandi}, stigla kazna ni{ta nismo uradili“ posle iskqu~ewa Uro{ Stevanovi}, selektor Srbije, imao je {ta da poru~i nakon herojske pobede nad [panijom (12:11) u drugom kolu Evropskog prvenstva u Beogradu. Srbija je ~etiri minuta u posledwoj deonici igrala sa igra~em mawe, po{to je Du{anu Mandi}u sviran „brutaliti“ zbog kojeg je iskqu~en. [panija je pretila, bila nadomak preokreta, ali je Srbija uspela da u posledwim sekundama stigne do gola i druge pobede na Prvenstvu Evrope, ovog puta protiv evropskog i svetskog prvaka. „[ta da kaèm, ~estitao bih igra~ima, zahvalio bih se publici na podr{ci. Bili su taj iks faktor i dodatna energija za ove krizne momente koji su bili od iskqu~ewa Mandi}a bez prava zamene. [ta da kaèm, ni{ta nije gotovo. Igra se daqe. Ni{ta nismo uradili, nemamo prava na gre{ku u slede}im utakmicama. Pokazali smo da moèmo i da znamo na koji na~in da pristupimo utakmici i da igramo“, rekao

je Stevanovi} i tako jasno poru~io „delfinima“ da pravi izazovi tek slede i da opu{tawa ne sme da bude. Onda je imao jo{ nekoliko va`nih poruka, od kojih je posledwa verovatno bila namewena sudijama. „Znate kako, svaka pobeda nad [panijom ima poseban zna~aj, oni su bez poraza dvostruki prvak (svetski i evropski). Oni su do`iveli drugi poraz na pet evropskih prvenstava u regularnom delu. To je ekipa koju po{tujem, respektujem i koja te me~eve u grupi, kada nema imperativ ve-

like pobede, igra stvarno onako kao sat. Mislim da smo se borbom, zalagawem, pristupom i reakcijom na prvi me~ sa Holandijom zasluìli ovu pobedu, mo`da na kraju nije izgledalo, ali rekao sam, ne}u da kaèm, ne}u ni da komentari{em… Mislim da srpski vaterpolo zasluùje mnogo vi{e i ovde i u inostranstvu“, podvukao je Stevanovi}. Srbija }e u posledwem kolu prve grupne faze igrati sa Izraelom, a u narednu rundu }e preneti pet od mogu}ih {est bodova i ~ekaju je dueli sa Ma|arima, Crnogorcima i Francuzima.

HRVATI PI[U O MOMENTU IZ ARENE:

„Region bruji zbog onoga {to se dogodilo tokom pu{tawa himne“ Hrvatska vaterpolo reprezentacija pobedom je otvorila Evropsko prvenstvo u Beogradu, ali je, bar prema pisawu hrvatskih medija, rezultat brzo pao u drugi plan. U prvi plan izbio je – trenutak sa tribina. Reakcija publike u Beogradskoj areni tokom intonirawa „Lijepe na{e“ postala je glavna tema u regionu, a posebno su je istakli mediji u Hrvatskoj. Duel sa Slovenijom (4:20 – 1. kolo grupe B) bio je prvi korak Hrvatske na {ampionatu, a kao i mnogo puta ranije kada sportisti iz ove zemqe gostuju u Srbiji, postojala je odre|ena doza neizvesnosti kakav }e biti odgovor sa tribina.

Ipak, scena pred po~etak me~a poslala je, kako pi{e „Ve~erwi list„, sna`nu i neo~ekivano pozitivnu poruku. Tokom intonirawa hrvatske himne u Areni je vladala ti{ina, bez zvi`duka i provokacija koje su u pro{losti znale da obeleè sli~ne situacije. A onda – iznena|ewe. Po zavr{etku himne, sa tribina je usledio aplauz. Kratak, ali jasan i sportski, dovoqan da ostavi snaàn utisak i na igra~e i na javnost. Taj gest beogradske publike nije pro{ao nezapaèno. Regionalni mediji brzo su preneli vest, izdvajaju}i upravo aplauz kao jedan od najsvetlijih momenata otvarawa Evropskog prvenstva. U izve{tajima se isti~e da je re~ o vidqivom pomaku u atmosferi i odnosu prema sportskim rivalima. Posebno se podse}a da je slika iz Arene u potpunoj suprotnosti sa Evropskim prvenstvom iz 2016. godine, tako|e odrànim u Beogradu, kada je hrvatska himna bila ispra}ena glasnim zvi`ducima. Ve~erwi list podse}a i da ovo nije izolovan slu~aj. Sli~na scena vi|ena je i 2019. godine na Ta{majdanu, u finalu Svetske lige izme|u Srbije i Hrvatske, kada je doma}a publika aplauzom pozdravila hrvatsku himnu. Sve to navodi na zakqu~ak da ovakvi gestovi polako postaju pravilo, a ne izuzetak – {to, kako isti~u komentatori, doprinosi smirivawu tenzija i vra}awu fokusa na ono zbog ~ega su svi tu. Na kraju, potez publike u Beogradskoj areni mnogi su ocenili kao pobedu sporta, fer-pleja i normalnosti.

Du{an Mandi}, srpski vaterpolista, ne}e igrati u naredne dve utakmice na Evropskom prvenstvu zbog suspenzije. Pored Mandi}a, vaterpolista [panije – Alvaro Granados, dobio je suspenziju od jednog me~a, te ne}e mo}i da pomogne svojoj ekipi u borbi za drugo mesto grupe C protiv Holandije. Mandi} }e propustiti me~ 3. kola protiv Izraela, tu Srbija ne bi trebala da ima problema bez wega, ali wegov izostanak moè se osetiti ve} u narednoj utakmici. ZBOG ÊGA JE SUSPENDOVAN DU[AN MANDI]? Srbija je uz mnogo muka savladala [paniju sa 12:11 u Beogradskoj areni, ali je to uradila bez Du{ana Mandi}a, koji je ranije morao van bazena. Mandi} je prilikom jednog duela sa Alvarom Granadosom iskoristio lakat, koji je zavr{io na bradi protivnika u bazenu. Sudije su pogledale snimak i nakon toga pokazale crveni karton Mandi}u, {to zna~i da je u pitawu „brutaliti“, zbog kojeg je morao van bazena, a Srbija je ~etiri minuta igrala sa igra~em mawe i [panija je tada dobila penal koji je iskoristila. OGLASIO SE MANDI] POSLE ISKQUÊWA Nedugo po zavr{etku me~a, Mandi} se oglasio na Instagramu, gde je podelio snimak koji je objavila wegova supruga Sla|a. Na snimku se vidi kako, odmah po izlasku iz bazena, prilazi saigra~ima, grli ih i qubi, ~estitaju}i im na trijumfu koji su izborili u najteèm mogu}em trenutku – bez wegove pomo}i u vodi. Gest iskusnog vaterpoliste dodatno je pokazao koliko mu je zna~ila timska pobeda i koliko zajedni{tvo i daqe predstavqa najve}u snagu ove reprezentacije.

Srbija napravila veliki korak ka polufinalu Evropskog prvenstva u Beogradu Vaterpolo reprezentacija Srbije pobedila je favorizovanu [paniju sa 12:11 na Evropskom prvenstvu u Beogradu i tako napravila veliki korak ka polufinalu. Ove godine Evropsko prvenstvo u vaterpolu igra se sa novim pravilima, ali i formatom koji je zaista neobi~an, tako da imamo dve grupne faze, posle kojih se odmah igraju polufinala i finale. Iz svake od ~etiri grupe na turniru u drugu fazu prolaze po tri najboqe selekcije, a bodovi izme|u wih se prenose. Tako }e Srbija (verovatno) preneti pet bodova – tri osvojena pobedom protiv [panije i dva zbog trijumfa nad Holandijom nakon penala (13:13, pa 18:16). U prvoj fazi „delfinima“ je ostao jo{ me~ sa Izraelom, koji je potpuni autsajder i ve} je ubedqivo pora`en od [panije i Holandije. U drugoj fazi turnira na{a grupa C }e se ukrstiti sa grupom A u kojoj su Ma|arska (2-0), Crna Gora (1-1), Francuska (1-1) i Malta (0-2). Iz nove grupe, koje }e nositi naziv E, u polufinale }e pro}i samo dve najboqe ekipe, {to zna~i da bi Srbija u drugoj fazi trebalo da pobedi verovatno bar dve od tri utakmice kako bi se na{la u borbi za medaqe. Postoji verovatno}a da [panija pobedama protiv rivala iz grupe A zakomplikuje situaciju, posebno bi mogli biti va`ni dueli sa Ma|arima, ali je jasno da je Srbija trijumfom nad „crvenom furijom“ napravila veliki korak ka samoj zavr{nici turnira.