Issuu

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

- $4.00 WA/NT/ 30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 14. 10.2021. z Year XXX No.2470 SA/TAS NSW Country/ACT - $4.50 z Price - NSW/VIC/QLD/

Ve}

Srbi osvojili drugo mesto na Festivalu australijskog kulinarstva

Tokom nedavnog praznika povodom obele`avawa kraqi~inog ro|endana, gradi} Milmeran u Kvinslendu bio je doma}in dvanaestog Festivala australijskog kulinarstva u prirodi (Australian Camp Oven Festival). Srpski tim Three.d.cooking je osvojio drugo mesto

Strane 16 i 17

AUSTRALIJA SVE BLI@A POTPUNOJ IMUNIZACIJI

Drago Mrkaja, Danica Majstorovi} Eter, Du{ko Amixi} i Majkl Eter

Novi Ju`ni Vels se vra}a normalnom `ivotu Strana 15

Ve} od ove nedeqe otvorene su sve prodavnice, restorani, kafi}i i saloni lepote, |aci se vra}aju u u~ionice 18. oktobra, dok svi vakcinisani sa dve doze mogu da u~estvuju u takmi~ewu za glavnu nagradu od milion dolara

Pokret nesvrstanih ponovo u Srbiji, obele`io 60 godina postojawa Strana 5

Intervju MO]NO nedeqe VOZILO -

BABKEN SIMOWAN, JERMENSKI PESNIK I PREVODILAC

Strana 6

Srbi i Jermeni su bra}a po stradawu

PONOS REPUBLIKE SRPSKE

„Despot“ na Sajmu naoru`awa u Beogradu

Srbija je pro{le nedeqe bila centar sveta a Beograd doma}in najmasovnijeg politi~kog me|unarodnog doga|aja u posledwe tri decenije. Predstavnici 100 delegacija i me|unarodnih organizacija, 40 {efova diplomatija, i vi{e od 500 delegata, okupili su se kako bi obeleìli 60 godina od prve konferencije Pokreta nesvrstanih, koja je 1961. godine i odràna u glavnom gradu Srbije Kompanija Tehni~ki remont Bratunac (TRB) je predstavila svoje proizvode na jubilarnom, 10. Me|unarodnom sajmu naoruàwa i vojne opreme "Partner 2021", u Beogradu. Na sajmu, na kojem su u~estvovali brojni renomirani proizvo|a~i naoruàwa i vojne opreme iz regiona i sveta, TRB je predstavio i multifunkcionalno oklopno vozilo "Despot''

Strana 8

Milo{ Ninkovi} o ludilu sa koronom i najboqem teniseru sveta

Strana 32

\okovi} ne mo`e u Melburn ako se ne vakcini{e

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 14. 2021.

IZME\U DVA VIKENDA

Otvoren 10. Sajam naoruàwa i vojne opreme „Partner“, sa nizom noviteta namenske industrije Borbeno vozilo "lazanski" najve}a je zvezda ovogodi{weg, 10. Sajma naoruàwa i vojne opreme "Partner 2021", koji je otvoren na Beogradskom sajmu. Pobednik ovogodi{we doma}e smotre vojne tehnike je mo}ni to~ka{, naoruàn topom kalibra 57 milimetara, koji ima veliku {ansu da se lansira u svetski vrh borbenih vozila ovog tipa. Zakazana je sve~ana promocija najnovijeg projekta doma}e namenske industrije predvo|ene preduze}em "Jugoimport SDPR", ali pojedine performanse novog oklopwaka ve} su poznate. "Lazanski" je, prema prvim nezvani~nim informacijama, konstruisan na bazi iskustava porodice vozila "lazar". Najve}a wegova

prednost jeste ubita~an top ruske proizvodwe, sme{ten u dobro oklopqenu kupolu kakve su ve} integrisane u ruske sisteme "Kinàl" ili "Bajkal". Srpski "lazanski" izgledom i funkcijama pripada krugu borbenih vozila sa pogonom na osam to~kova, kakva je finska "patrija", turska "otokar arma" ili francuski VBCI. Novinu u odnosu na "lazar" ~ini potpuni oklop, bez prozora, kao i neuporedivo ve}a ubojna mo} i domet do 14 kilometara. - Iako je kupola sa topom ruske proizvodwe, dobra je okolnost da Srbija raspolaè tehnologijom proizvodwe artiqerijske municije kalibra 57 milimetara. â~anska "Sloboda" u saradwi

sa Jugoimportom ve} proizvodi granate koje hrane ovu vrstu naoruàwa - kaù poznavaoci vojne tehnike. Novo srpsko vozilo i pre promocije progla{eno je pobednikom ovogodi{weg "Partnera", ali i novom izvoznom {ansom. Pod kupolama Sajma sme{teni su gotovo svi projekti naoruàwa i opreme na kojima rade doma}i stru~waci. Strane delegacije, koje su imale priliku da posete sajam, najvi{e su bile zainteresovane za "Jugoimportov" program vozila i artiqerije. Dokaz uzleta doma}ih konstruktora jeste jedinstveni stroj samohodnih haubica "nora" i "aleksandar", vozila "lazar" i "milo{" i porodice hibridnog

sistema "Pasars". Pomak u vazduhoplovstvu pokazuje prototip turboprop {kolskog aviona "lasta", na kome su godinama radili doma}i stru~waci u pan~eva~koj "Utvi". Besposadne vazduhoplovne platforme su me|u prioritetima doma}eg razvoja. Od najavqenih noviteta koji }e biti predstavqeni posebno je zanimqiva

mo}na "Jugoimportova" dalekometna snajperska pu{ka kalibra 20 milimetara. Domet ovog ubita~nog oru`ja je oko dva kilometra. Tako|e, puno se o~ekuje od drona "samoubice", koji je tako|e proizvod doma}e pameti. Re~ je o sredstvu sa vi{e kontejnera, u koje su sme{teni dronovi koji po potrebi mogu da patroliraju i po 150 kilometara.

UMRLA JO[ JEDNA PORODIQA OD KORONE:

Pet godina se borila da dobije bebu I{li smo u privatnu kliniku u Novom Sadu na vantelesnu oplodwu, jer pet godina nismo mogli da dobijemo dete. Rodila nam je sina, ali ga je, naàlost, videla samo na slici. Verovala je da }e se oporaviti i da }e se uskoro igrati s wim... Evo, ja sada ne znam ni kud }u ni {ta }u. Stalno mi se u glavi vrti isto pitawe: "Boè, {to nisi uzeo mene?! Za{to wu?! Kako }e dete sada bez majke?!" Ovako kroz suze pri~a Dalibor I. iz okoline Aran|elovca, ~ija je supruga S. I. (33), koja je bila zaraèna korona virusom, u nedequ umrla u KBC „Dragi{a Mi{ovi}“. Ni ona, kao ni druge trudnice i porodiqe koje su nedavno umrle, nije bila vakcinisana. „Zarazila se pre tri nedeqe. Dobila je temperaturu. Odmah smo je vodili kod lekara. U Aran|elovcu su ustanovili da ima koronu i poslali je na ku}no le~ewe. Pet dana se mu~ila sa temperaturom, a onda je u petak uve~e, 1.

oktobra, dobila gu{ewe. Po~ela je da se otvara i prokrvarila je. Sutradan, rano ujutru smo ponovo oti{li u bolnicu u Aran|elovcu. Sanitetom su je poslali u „Dragi{u Mi{ovi}“, pri~a Dalibor. Poro|ena je carskim rezom istog dana. Tri dana je bila u zgradi gde je bila i beba. Me|utim, s obzirom na to da je bila pozitivna, nisu joj donosili dete. Dalibor je molio lekare da slikaju bebu kako bi majka barem tako mogla da je vidi. Istog dana kada je videla sliku, javila je suprugu da je prebacuju u drugu zgradu na kiseonik. Lekari su ustanovili obostranu upalu plu}a. „Hrabrila me, govorila da je dobro. U subotu mi je poslala poruku: „Je si li se probudio?“. Slikao sam joj kako pijem kafu, a ona meni infuziju. Rekoh joj: „Budi jaka“. Odgovorila je: „Sada moram da budem jaka, nema vi{e zezawa. Samo da izguram ovo, da do|em ku}i da se igram sa na{im detetom“. To su bile posledwe poruke“, ispri~ao je suprug.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Daliboru su u nedequ oko 13 ~asova javili da je preminula. „Rekli su mi da je ustala da ide u toalet, a kada se vratila, pozlilo joj je. Uspeli su jednom da je povrate. Vi{e nisu mogli. I sada ne mogu da preàlim {to nije videla sina. Pri~ala mi je da je ~ula wegov pla~. Bar da su joj doneli iz daleka da ga vidi. Svog sina…“, kaè nesre}ni ~ovek. Beba je trenutno kod maj~inih roditeqa. Nije je ni on video, jer je, tako|e, pozitivan. Baka i deka mu {aqu slike. Beba napreduje. Svi brinu o woj. Dalibor kaè da se wegova supruga nije vakcinisala, jer su joj tako savetovali u klinici u Novom Sadu gde je vo|ena trudno}a. „Savetovali smo se sa dok-

torkom iz Novog Sada. Ona joj je rekla da ne bi trebalo da se vakcini{e. Mi nismo `eleli da rizikujemo, toliko smo i{~ekivali to dete“, ka`e Dalibor. U KBC „Dragi{a Mi{ovi}“ potvrdili su da je jedna porodiqa preminula u nedequ.

Nezvani~no, uzrok smrti je embolija. Weno stawe se nagolo pogor{alo. Intubirana je i reanimirana, ali, na`alost, bez uspeha. Od po~etka vakcinacije preminulo je osam nevakcinisanih trudnica.

ma {ta mi re~e?! Govori pred ruskim ministrom da je lud, da ho}e da se besi...

Istina uvek ispliva... „Oni bi dali ne znam {ta. Vu~i} bi dao pola onih svojih mil... ovaj Vu~i}, \ilas bi dao pola onih svojih miliona da mo`e da na|e jedan tajni ra~un Dragana \ilasa, izviwavam se, Aleksandra Vu~i}a. Poludeo sam sa imenima" (Dragan J. Vu~i}evi}, vlasnik „Informera“, emisija „Hit tvit“ TV Pink, izjavio da bi Vu~i} dao svoje tajne milione... umesto, kao {to svaki dan ponavqa kao papagaj - \ilas)

„Meni su govorili da sam lud jer nisam `eleo da zatvorim ugqokopove… Sre}a da smo imali hrabrost da izgradimo gasovod sa Rusijom, da nismo ja bih mogao samo da uzmem konop~e da se obesim… Dali su nam najpovoqniju cenu, ja i molim i vr{im pritiske. Pa mi vr{imo pritisak na wih, ne oni na nas. Odakle da na|em gas? Svi ho}e toplu sobu, svi ho}e da {etaju u kratkim majicama, a kako? Odakle taj gas? Pa nema…" (Predsednik Aleksandar Vu~i}, posle sastanka sa ministrom spoqnih poslova Rusije Sergejem Lavrovim)

Svi znamo da ne znamo „Svi znamo da je vakcinacija najva`nija, to nije ni{ta novo, ali u Srbiji je neznawe nadmo}" (Milanko [ekler, veterinar i virusolog)

Za dom sedam puta sluìti spreman „Sedam puta sam ja vodio tu Vladu sluè}i dràvi. Nijesam sluìo nijednoj vjerskoj zajednici. Nijesam se povla~io po podu i lizao ka{ike, {irio pandemiju, raspore|ivao svoje prijateqe vjerske fanatike na odgovorna mjesta u dràvi, poku{avaju}i da ih predstavim kao eksperte" (Milo \ukanovi}, predsednik Crne Gore, o radu Vlade)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 10.14. decembar 2020. 3 ^etvrtak oktobar 2021.

Pet dokaza da je Jovawica dr`avni projekat Primite

Kurca u SNS

Poku{aj da se slu~aj „Jovawica“ od samog po~etka zata{ka, napori dràvnog vrha da se drugim doga|ajima skrene pa`wa javnosti sa su|ewa Predragu Koluviji, wegovo vol{ebno pu{tawe iz pritvora, a potom i organizovana odbrana, u kojoj u~estvuju ~ak i predsednik republike i premijerka, jasni su pokazateqi da je najve}a narko-plantaà u Evropi, neve{to skrivena iza pogona za proizvodwu organske hrane, u potpunosti dràvni projekat.

Pi{e: Milenko Vasovi}

DR@AVA MORALA DA ZNA [TA SE DE[AVA NA JOVAWICI

Slu~aj „Jovawica“ je nesumwivo jedan od tipi~nih primera organizovanog kriminala, koji sam po sebi nije mogao da postoji bez podr{ke najvi{ih dràvnih i bezbednosnih struktura. Jer, te{ko je poverovati da bi tolika koli~ina indijske konopqe u razli~itim oblicima, a koja se meri tonama, mogla da postoji i da se uzgaja, a da dràva o tome ne zna apsoulutno ni{ta. Vlasnik „Jovawice“ Predrag Koluvija imao je dozvolu za uzgajawe industrijske konopqe za medicinske svrhe, a istovremeno je bio ~lan dràvne delegacije, koja je putovala po svetu i reklamirala organske proizvode. Nakon razotkrivawa afere, postalo je jasno da su u pitawu bile organizovana proizvodwa i trgovina, {to opet jasno ukazuje da je nemogu}e da se odvijala mimo znawa bezbednosnih struktura.

POKU[AJ ZATA[KAVAWA

Javnost o ovom slu~aju je izvestio politi~ar Miroslav Aleksi}, koji je na konferenciji u Narodnoj skup{tini ukazao na to da se MUP Srbije nije oglasio povodom rekordne zaplene droge, posebno zato {to se u slu~ajevima zaplene droge, vlast hvali i najmawom sprovedenom „uspe{nom“ policijskom akcijom, ali u ovom slu~aju, pohvale su izostale. Spomiwawe velikog broja pripadnika bezbednosnih slu`bi, politi~ara i porodice predsednika i wihovih veza sa planta`om droge, navode na bezbroj sumwi koje su preplavile ovaj

Narko diler Koluvija sa Vulinom na Jovawici slu~aj. Kakve su nam onda slu`be bezbednosti i kakva je organizacija vlasti kada nisu znali za ono {to im je bilo ispred nosa?

DR@AVNI FUNKCIONERI SU BILI OMIQENI GOSTI „JOVAWICE“

Nove sumwe u to da ova afera nije mogla da pro|e bez znawa dr`avnog vrha, bacila je i ~iwenica da su imawe „Jovawica“ ~esto pose}ivali pojedini politi~ki funkcioneri, me|u kojima je i ministar odbrane Aleksandar Vulin, zatim Dragomir Petronijevi} iz Gradskog ve}a Beograda, ali i Dragan Sikimi}, koji danas vodi Agenciju za borbu protiv korupcije, kao i Zoran Babi}, aktuelni direktor „Koridora Srbije“.

OPTU@ENI PRIPADNICI BIA, MUP I VOA

Slu~aj je dobio svoj nastavak – „Jovawicu 2“, gde postoje informacije da su agenti BIA, VOA i MUP ume{ani, ba{ oni koji bi ovakve slu~ajeve trebalo da raskrinkavaju. Prvookrivqeni u „Jovawici 2“ je vlasnik gazdinstva Predrag Koluvija i jo{ petorica pripadnika BIA i MUP, koji su bili zadu`eni za obezbe|ivawe imawa. Za{to su, na kraju, pripadnici MUP I BIA

obezbe|ivali planta`u ako nema veze sa dr`avom?

VLAST NEUMORNO BRANI KOLUVIJU

Nakon {to je Predrag Koluvija preba~en u ku}ni pritvor, usledila je organizovana odbrana wegovih lika i dela, i poku{aj ube|ivawa javnosti da “Jovawica” zapravo nije nikakva afera. U odbranu su se ukqu~ili predsednik republike, premijerka, kao i Koluvijin advokat Vladimir \ukanovi}, predsednik skup{tinskog Odbora za pravosu|e i ~lan – Dràvnog ve}a tuìl~aca i Visokog saveta sudstva. “Taj ~ovek je proveo dve godine u pritvoru, ne postoji sli~an slu~aj da je ~ovek za takvo krivi~no delo bio dve godine u pritvoru, a da se pritom vodi hajka za{to nije i daqe u pritvoru. Vrlo ~udno, sloì}ete se, jer on nije ubio nikoga, nije imao 10 tona kokaina ili ne{to sli~no, ve}, koliko sam razumeo, tonu marihuane. Nemci i ostali su to legalizovali”, oceno je predsednik, ~ime je direktno relativizovao ~itav slu~aj. Sam Koluvija, iako nije bio re~it u sudnici, inspiraciju je dobio kod svog advokata u emisiji, gde je poku{ao da optuì saradnike biv{eg minuistra Neboj{e Stefanovi}a da su mu ~itav slu~aj napakovali.

Dolovac }uti dok se laòv Mali krije iza Vu~i}a Ministar finansija Sini{a Mali nije uspeo da uveri javnost da nije vlasnik of{or kompanija i 24 luksuzna apartmana na bugarskom primorju. Umesto odgovora na pitawa, na konferenciji za medije, Mali je pribegao agresivnoj taktici napada - na novinare i opoziciju. Kao i mnogi drugi predstavnici SNS, tako se i ~uvar napredwa~ke kase sakrio iza skuta svog {efa, navode}i da su napadi na wega zapravo udar na Aleksandra Vu~i}a. Istovremeno, iako u obavezi, nadle`no dràvno tuìla{tvo odbija da postupi u ovom slu~aju. Umesto konkretnog odgovora na pitawe odakle mu 24 stana, za koja je potvr|eno da su bila u wegovom vlasni{tvu, Mali je optuìo novinare da laù, da mu napadaju porodicu i {efa Aleksandra Vu~i}a, a uspeo je i da sve poveè sa opozicionim liderom Draganom \ilasom. “Ja bih zamolio one koji se bave tom temom da prestanu da laù. To {to rade nema nikakvog smisla. Tako mogu da kaù da imam 2.400 stanova. Ja imam jedan stan koji sam uredno prijavio i deset godina zaredom

idem tamo i letujem”, rekao je Mali, pre nego {to je re{io da se sakrije iza pla{ta Aleksandra Vu~i}a. “Prava tema je za{to ne mogu da do|u do ra~una Aleksandra Vu~i}a. Nije problem da na|u meni 24 stana. Tema je kako }e da na|u ra~une Aleksnadra Vu~i}a”, poru~io je on. Me|utim, biv{i gradona~elnik i finansijski konselijere Srpske napredne stranke odbio je da odgovori kako je mogu}e da wegovi potpisi stoje na sertifikatima koji dokazuju da je bio vlasnik dve of{or kompanije sa Britanskih Devi~anskih Ostrva. “Samo vas molim da ne izmi{qate. Ne}u da ulazim u tu temu. Ako postoji bilo {ta {to nije ura|eno po zakonu, izvolite po{aqite sve podatke

nadle`nim organima. Niti sam Dragan \ilas, sa desetinama miliona evra na of{or ra~unima, niti sam Gojko \ilas sa 35 stanova. Ja da raspravqam sa vama na tu temu, nemam nameru, osim pred nadle`nim organima. Nemate vi nikakve dokaze”, rekao je Mali. Svesno zaboravqaju}i da kao dràvni funkcioner, kog pla}aju gra|ani ove zemqe, ima obavezu da pruì odgovore javnosti i da objasni koji su mu to prihodi omogu}ili da pazari 24 apartmana, Mali je pribegao spinovawu, pri~ama o \ilasu, Vu~i}u i patetici. Istovremeno, kako bi pokazao da se ne pla{i odgovornosti, ministar se pozvao na nadle`ne dràvne organe, koji odavno deluju kao produèna ruka vladaju}e partije i koji

godinama }ute na brojne kriminalne afere dràvnih funkcionera. Prema re~ima advokata, Ivana Nini}a, razlika izme|u Srbije i drugih dràva, ~iji su funkcioneri tako|e u “Pandorinim papirima”, je ta {to su u na{oj zemqi insitutucije u potpunosti razorene. “U Crnoj Gori je pokrenut postupak zbog navoda o \ukanovi}u. To je zato {to se u toj dràvi de{avaju prirodni tokovi smene vlasti i personalne promene unutar sistema. U Srbiji je, s druge strane, Sini{a Mali serviser sistema i eksponent, odnosno produèna ruka predsednika dràve. Vu~i} wega ne sme da `rtvuje, jer je cena te `rtve visoka”, napomiwe Nini}. I dok se {irom sveta, kako to navodi i na{ sagovornik, otvaraju predmeti na osnovu informacija iz “Pandorinih papira”, Republi~ko javno tuìla{tvo u Srbiji i glavna tuìteqka Zagorka Dolovac – }ute. Kako je Mali u vreme dok je bio finansijski savetnik prvog potpredsednika Vlade Srbije, Aleksandra Vu~i}a, uspeo da kupi 24 stana?!

Za{to je austrijski kancelar podneo ostavku - zato {to je mlakowa i jedan obi~an slabi}!? Samo se budala moè povu}i pod optu`bom da je „prekr{io poverewe“ i nekakvih sumwi na korupciju. Be~ka gospoda i dekadentna Evropska unija upropasti{e mu karijeru, a ba{ je imao Potencijal. Sebastijan Kurc je `rtva samog sebe i bezrezervnog verovawa u austrijsko pravosu|e. Naiv~ina, da je jedno jutro popio kafu sa \ukom shvatio bi kako se te stvari zavr{avaju. Da je jednom okrenuo gospo|icu Anu znao bi da mu je neko zamenio teze. Da je nazvao „pobratima“ Vu~i}a otkrio bi ~emu sluè huligani, crni xipovi, udba i Zagorka Dolovac. Wegova baba Magdalena je iz Temerina, me|utim ni{ta na wu nije povukao. Mogao je dobrovoqno da ode na poligraf i ubedi naciju da je nevin. Iz na{e perspektive on sve radi obrnuto, umesto da drì funkciju i presli{a tuìoce on se povla~i. Kaè „èli da napravi prostor za re{avawe zastoja“. O, naivni ~ove~e, pa zastoj je majka mudrusti, osnov uspeha. Gde bi Srbija danas bila da su se tako povla~ile na{e budale, lopurde i ubice. Sve bi propalo. Nau~i derane, i blato je za qude, ustane{ glibav, nasloni{ se na prvog do tebe i nastavi{ da pqa~ka{. Nema veze {to si musav, {to ti se svi smeju, {to si bruka za familiju, {to te se kom{iluk gadi, {to deca ho}e da im sve objasni{. Ni to {to èna ne spava s tobom, ti si ~ist u svojim o~ima, a to je najva`nije. Sa takvim optu`bama u Srbiji se pravi karijera i napreduje. Pa nije ubio 700 qudi. Podrào bih wegovu ostavku da je kao kakav }uran podvodio devojke koalicionim partnerima ili da je kupio 24 stana od narodnih para. Bilo bi nezgodno da mu je otac zara|ivao na trgovini oru`jem, da je kao premijer name{tao poslove, da je uzeo lovu od tetke… Sebastijan se prepao kao da mu je pao helikopter sa sedmoro qudi ili da je sakrio dva minuta snimka saobra}ajne nesre}e. Ustuknuo je kao da mu je brat utajio porez. Kao da li~no gradi Be~ na vodi i da je zaduìo zemqu za 15 milijardi evra. Trese se vi{e nego vlasnik plantaè marihuane, ili zaplewenog kofer~eta. Pokuwio se kao da on kupuje i otima glasove na izborima. Sebastijan Kurc je osvedo~eni prijateq srpskog predsednika, a time i svih nas. Istraga protiv wega je maslo antisrpskog lobija koji je u Austriji izuzetno jak, ba{ koliko je i Srbija jaka. To {to wemu pripisuju je kao slikawe sa kriminalcima, dakle nije greh. Navodno je dràvnim parama pla}ao tabloide da mu diù rejting. Pa koga }e da pla}a, ~asne sestre? Zato je obaveza dràvnog vrha da oberu~ke prihvati posrnulog Sebastijana, da mu pomogne da se uspravi. Dragi Kurc, da je taj tvoj Be~ ne{to vaqao ne bi Beba Popovi} ovde pravio karijeru. I pare. Spakuj i ti kofere, upi{i se na Akademiju mladih lidera SNS. Ima da te obu~avaju Goran, Ksenija, pa onaj Mihailov, ima da o~vrsne{. Bi}e{ kao crne cipele, a one nikad ne izlaze iz mode.

SRPSKA POSLA

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 14. 2021.

KUHIWE U SRBIJI VI[E NE MIRI[U NA ZAPR[KU:

Doma}ice „kuvaju“ na klik Kultura naru~ivawa hrane stasala je u Srbiji. Dostavqa~i raznose dve poruxbine po satu, a razlozi za to su raznoliki: mawak slobodnog vremena zbog obaveza, premor, lewost, apetit za specifi~nim jelom, lako}a poru~ivawa putem aplikacija... Razvoju kulture naru~ivawa doprineo je i kovid 19, zbog kog je poruxbina proletos bilo upola vi{e nego ina~e. Dostavqa~ka industrija raste. Restorani masovno pribegavaju isporu~ivawu hrane, pogotovo od kada je pro{le godine pandemija korona virusa gra|ane zatvorila u ku}e, a ugostiteqima ispraznila lokale. Dostavqa~i obroka tada su raznosili tri poruxbine za sat vremena.

KULTURA NARU^IVAWA U SRBIJI

Iako se broj poruxbina vratio na dve po ~asu s „popu{tawem“ mera, mnogi restorani nastavili su da isporu~uju obroke, uglavnom putem aplikacija, a pojedini, novootvoreni, zasnovali su ceo svoj posao na dostavi. Osim hrane, danas se isporu~uju ~ak i kwige, kozmetika, lekovi... Osniva~ Udruèwa ugostiteqa Srbije Mladen Stojanovi} kaè da aplikacije za dostavu hrane podsti~u rast ugostiteqstva, jer mu{terijama pruàju detaqan prikaz ugostiteqskih ponuda i omogu}avaju brzo i lako poru~ivawe obroka, a restoranima pove}avaju obim posla. „Pandemija korona virusa je dosta doprinela tome, s obzirom na to da mnogo qudi zbog zabrane kretawa ili iz sigurnosnih razloga ne pose}uje restorane kao ranije. Dostavom je dosta pove}an obim posla restoranskog osobqa. Potrebni su osobqe za pripremu hrane, dostavqa~i, qudi koji se javqaju na telefon i primaju poruxbine... Trì{te rada otvorilo je puno pozicija, {to svima nama zna~i, da zapo{qavamo i pro{irujemo ponudu“, isti~e Stojanovi}. Na pove}an obim dostava uticali su i „brz“ na~in ìvota i nedostatak slobodnog vremena, dodaje Stojanovi}, zbog kojih je qudima poru~ivawe hrane pre{lo u naviku. „S obzirom na to da je ponuda pro{irena, vlasnici restorana i poslodavci su to iskoristili da koriguju cene u svoju korist. Budimo realni, sve to ko{ta, da li }e vam neko drugi pri-

@IVETI

U SRBIJI premiti ili vi sami. Cene su pristupa~ne, a sve je vrlo dostupno“, predo~ava Stojanovi}.

HRANA „NA KLIK“ OD TRPEZE

U Beogradu hranu obi~no poru~uju mla|i qudi, starosti od 18 do 35 godina. Najtraènija hrana su burgeri, potom pice, zatim jela od piletine i pala~inke. Prose~na cena poruxbine je 1.250 dinara, ra~unaju}i i dostavu. Beogra|ani hranu poru~uju za sva tri glavna obroka dnevno, a posebno za ve~eru. Dostavqa~i najvi{e posla imaju od 8 do 10 sati, zatim od 15 do 17 i od 21 do 23 ~asa. Naj~e{}e naru~uju qudi koji ìve u Starom gradu i na Novom Beogradu, potom Vo`dovcu, Karaburmi i u Mirijevu. Marko R. iz Beograda, koji zbog situacije s korona virusom radi od ku}e, poru~uje hranu uglavnom u toku radnog vremena, jer tada, zbog obaveza, ne moè sam da je spremi. Kako kaè, obroke je pre pandemije naru~ivao povremeno, a danas to ~ini oko tri puta nedeqno. „S aplikacijama je izbor mnogo lak{i. Boqe mi je da poru~im preko aplikacije nego telefonom, {to oduzima vi{e vremena. Ovako samo na|em u jelovniku {ta ho}u, znam da }e mi hrana do}i za sat vremena, mogu da platim karticom, {to je veoma bitno. Dosta je promewena paradigma poslovawa dostavqa~a, {to meni odgovara“, napomiwe Marko. On obi~no poru~uje kuvana jela i ro{tiq. Naru~ivawe mu je pre{lo u naviku, pa ponekad poru~i hranu i kada to nije neophodno. Zbog u~estalog naru~ivawa mese~no tro{i vi{e novca nego ranije, ali razlika, kaè, nije zna~ajna. „@ivim sam i obezbe|ujem hranu samo za sebe. U takvoj situaciji, jedan obrok za jednu osobu ne ko{ta drasti~no vi{e kada ga naru~ite nego kada ga spremite sami. Dostava ne obezbe|uje samo hranu. Ona vam {tedi vreme, pa dan moète da isplanirate na drugi na~in. Ako to vrednujete vi{e nego vreme koje provodite u kuhiwi spremaju}i hranu, onda se isplati“, rezonuje Marko. Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Republi~kog zavoda za statistiku, prose~na zarada u Srbiji je 65.070 dinara. Prose~na mese~na potro{a~ka korpa je skoro 76.500, a minimalna oko 39.500 dinara. M. T.

 Uz svaki kupqeni primerak novina ~itaoci danas dobijaju vredan poklon - par~e hleba!  Jo{ jedna pobeda. Kuku nama!  Danas za ru~ak nismo imali ni{ta. To je specijalitet na{e ku}e.  Jedni gutaju ma~eve, drugi gutaju vatru, a mi sedimo ispred televizora i gutamo sve!  Ne}u da primim vakcinu. Verujem Radi Manojlovi}!  Sajam kwiga smo ve} ukinuli. A uskoro }emo i kwige.

 U vreme sloma dru{tvenih mre`a imali smo poja~an priliv pacijenata, saop{teno je iz Instituta za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj.  Poku{avaju da zametnu tragove. To je ve} utabana staza.  Narod koji na pijaci kupuje nao~are i lekove ne}e skoro da progleda i ozdravi.  Fabrike smo prodali. Sad fabrikujemo afere.  Sino} je pao "Instagram" pa su mu{karci bili primorani da gledaju u grudi svojih `ena.  Ono {to je blizu pameti daleko je od nas.

 Na{u pobedu jasno mo`ete videti. Ako imate dovoqno dobar mikroskop.

 Prepodne radi kao policajac, a popodne kao kriminalac. Dualno je obrazovan.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Kukavica je nesposobna da oseti qubav - to je osobina hrabrih" „Strah od patwe je gori od same patwe“ „Cvetu je potrebno sunce da postane cvet, ~oveku qubav da postane ~ovek“ Narodne poslovice

„Ko ima sre}e u kartama, nema je u qubavi. Da, a ko nema sre}e u qubavi, nema je ni u ~emu“

„Oduvek je i svuda tako, da se sitni i bezimeni qudi pewu na le{eve onih koji su oboreni u me|usobnoj borbi velikih“

\or|e Bala{evi}

Ivo Andri}

P p o go

TEMA NEDEQE

300 VOZAÂ I KUVARA, 200 VOLONTERA I 100 DELEGACIJA... Pokret nesvrstanih ponovo u Srbiji, obeleìo 60 godina postojawa Srbija je pro{le nedeqe bila centar sveta a Beograd doma}in najmasovnijeg politi~kog me|unarodnog doga|aja u posledwe tri decenije. Predstavnici 100 delegacija i me|unarodnih organizacija, 40 {efova diplomatija, i vi{e od 500 delegata, okupili su se kako bi obeleìli 60 godina od prve konferencije Pokreta nesvrstanih, koja je 1961. godine i odràna u glavnom gradu Srbije. O svima wima brinulo se ukupno 6.000 qudi, me|u kojima 200 oficira za vezu, 300 voza~a, kuvara, konobara, 100 mladih iz ugostiteqskih {kola i jo{ 200 volontera. Kuvala se hrana prema halal i hindu standardima, a gostima je na raspolagawu bila i soba za molitve. Ove brojke ne iznena|uju jer se u ova dva dana odrào najve}i doga|aj u Srbiji od 1989. godine, a ove godine najve}i na svetu posle Generalne skup{tine Ujediwenih nacija. Doma}ini su Srbija i Azerbejxan, a u prestonicu su tim povodom do{li i {ef diplomatije Rusije Sergej Lavrov, wegov turski kolega Mevlut âvu{oglu, kao i ministri spoqnih poslova Irana, Iraka, Kuvajta, Brazila, Venecuele, Kube, Brazila, Saudijske Arabije... HINDU I HALAL STANDARDI Generalni sekretar UN Antonio Guteres se obratio okupqenima putem video-linka, a u prestonicu je do{ao i sin nekada{weg predsednika Egipta Nasera i }erka nekada{weg predsednika Gane Nkrumaha – dvojice lidera koji su, pored Tita, Nehrua i Sukarna, bili deo "zlatne petorke“ - idejnih tvoraca nesvrstanih. Nije slu~ajno da se odigrava u Beogradu, tada{wa Jugoslavija i predsednik Josip Broz Tito bili su koosniva~i Pokreta, i dali doprinos stvarawu vizije druga~ijeg sveta. Izraz ”Nesvrstani” je prvi skovao indijski premijer Xavaharlal Nehru, a prvi je odràn, u vreme Hladnog rata izme|u Va{ingtona i Moskve, kako bi se napravila protivteà, suprotstave se kolonijalizmu i trci u naoruàvawu i omogu}i mirnodopski pristup. - Duh nesvrstanih po~iva na ravnopravnosti, slobodi, trajnom miru, suverenoj jednakosti dràva i miroqubivoj saradwi svih naroda i da su to vrednosti utkane i u dràvotvorne temeqe Srbije, a da je Pokret kroz istoriju bio svetionik slobode - rekao je ministar spoqnih poslova Nikola Selakovi}. Delegacije su bile sme{tene u pet beogradskih hotela, a prvi gosti su po~eli da pristiù u Beograd tri dana pre samog doga|aja.

Prvi gost je bio ministar spoqnih poslova Antigve i Barbude Pol êt Grin. 16 PREVODIOCA ZA ÊTIRI JEZIKA - Oko 6.000 qudi je angaòvano, 200 oficira za vezu bi}e podr{ka stranim delegacijama tokom boravka u Beogradu, 300 voza~a, kuvara, konobara, 100 mladih iz ugostiteqskih {kola, oko 200 volontera zaduènih aerodrom, sajam, hotele, turisti~ki vodi~i na sedam jezika…. Svi oni potrudili su se da se gosti upoznaju s tradicionalnim srpskim gostoprimstvom i turisti~kim, kulturnim, ali i gastronomskim specifi~nostima Srbije - isti~u iz Ministarstva spoqnih poslova. Tako|e, bile su uvaène sve kulturolo{ke i religijske razli~itosti i specifi~nosti gostiju. - Postojale su odvojene prostorije za molitvu u hali gde se odràva skup, pripremala se hrana prema halal i hindu standardima…. Na raspolagawu na skupu je bilo 16 prevodilaca za ~etiri jezika: engleski, francuski, {panski i arapski.

Tokom skupa, bio je odr`an i biznis forum, na kojem je sa mogu}im i sada{wim partnerima bilo re~i o infrastrukturnim, ekonomskim, izvoznim i investicionim potencijalima Srbije. - Tako|e, tih dana je bio u toku i najve}i me|unarodni sajam naoru`awa i vojne opreme "Partner 2021", u regionu, pa su gosti iz celog sveta imali prilike da se informi{u i o mogu}nostima srpske

^etvrtak 10.14. decembar 2020. 5 ^etvrtak oktobar 2021.

TRANSFER NOVCA SIGURNOST

Garantujemo isplatu

BRZINA

N OVO U roku od 15 minuta*

LAKOĆA

Jednostavan proces

ISKUSTVO

27+ godina iskustva

USLUGA

Usluga na vašem jeziku

*uslovi postoje

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

SPECIAL OFFER!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs

02 8781

*važe uslovi

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h vojne industrije - isti~u u Ministarstvu spoqnih poslova. Na marginama konferencije su odr`ani i brojni bilateralni sastanci, {to je doprinelo produbqivawu prijateqskih, politi~kih i ekonomskih veza Srbije sa brojnim afri~kim, azijskim i latinoameri~kim dr`avama, {to je posebno zna~ajno u kontekstu borbe Srbije za odbranu Kosova i Metohije.

Ipak, nije sve bilo u znaku politike. - Pored organizacije politi~kog dela i susreta na marginama skupa na bilateralnom nivou, tokom trajawa skupa su odr`ane brojne izlo`be i druge kultur-

SInce 1994

ne manifestacije, turisti~ki izleti kaù iz Ministarstva spoqnih poslova. ULAZ SAMO UZ PCR TEST Organizacija je prilago|ena okolnostima, pa je u hale sajma u kojima se odràvala konferencija, i za ~lanove delegacija, organizatore i predstavnike medija, bio mogu} samo uz negativan PCR test na virus korona. Pokret nesvrstanih je najve}a grupacija dràva posle Ujediwenih nacija. I daqe postoji, ima 120 ~lanica koji predstavqa mo}nu glasa~ku ma{ineriju. Iako u Pokretu nije bilo formalnog vo|stva, na neformalnom ~elu su se, kao inicijatori osnivawa, na{li zvani~nici tri dràve - Jugoslavije, Indije i Egipta, ali se Tito vrlo brzo nametnuo kao neformalni vo|a. Prve pukotine u pokretu nastale su jo{ u vreme Hladnog rata, kada su pojedine zemqe ~lanice po~ele da se priklawaju Sovjetskom Savezu, odnosno SAD. SRBIJA IMA STATUS POSMATRAÂ To se pogotovo odnosi na Kubu i wenog vo|u Fidela Kastra, koji je potom kritikovan da je priklawawem Sovjetima kompromitovao ceo Pokret nesvrstanih. Dodatno je harmonija naru{ena kada je Sovjetski Savez napao Avganistan, po{to su pojedine dràve podràvale SSSR, a neke druge Avganistan. Srbija sada ima status posmatra~a, kao i Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Hrvatska. Kandidatura BiH za punopravno ~lanstvo u devedesetim je odbijena. Beograd je i septembra 2011. godine, povodom 50 godina od prvog Samita nesvrstanih, ugostio vi{e od 100 stranih delegacija sa oko 600 delegata. R. N.

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 14. 2021.

u LI^NOST U @I@I

DRA[KO STANIVUKOVI]

Dodikova glavoboqa

Afera „Kiseonik“, koju je u javnost plasirao gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi}, potresa proteklih dana Republiku Srpsku i celu Bosnu i Hercegovinu. O~ekuje se da slu~aj do kraja rasvetli Tu`ila{tvo Republike Srpske, a sude}i prema priznawima ne krije se da je, kada je re~ o kiseoniku, „bilo svega“. Vlasti RS kojom rukovodi Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika na sve na~ine poku{avaju da diskredituju ceo slu~aj. Tako su u tabloidnom maniru neki dan plasirali vulgaran snimak kako Stanivukovi}, koji je uzgred veliki qubiteq kowa, dr`i ~as jahawa Olgi Babi}, zaposlenoj u Gradskoj upravi Bawaluke, tvrde}i da je snimak nastao u prostorijama Uprave. Mladi gradona~elnik tvrdi da ga je Babi}ka jahala pre tri godine kada je nastao snimak i to van prostorija Gradske uprave, te da je ciq snimka da se skrene pa`wu sa afere. „Sram te bilo, go**o jedno la`qivo bezobrazno….“ reagovala je na Tviteru Dodikova }erka Gorica, nakon {to je Stanivukovi} objavio snimak Dodika na kome govori za{to firma TGT iz Lakta{a nije imala potrebne dozvole za uvoz kiseonika.

Te{ko da }e Dodik ikada preàliti {to je Bawaluka pala u ruke Stanivukovi}a a me|u wima je takva mr`wa da se „moè rezati noèm“. Svojevremeno je Dodik verbalno i fizi~ki nasrtao na Stanivukovi}a Te{ko da }e Dodik ikada preàliti {to je Bawaluka pala u ruke Stanivukovi}a a me|u wima je takva mr`wa da se, kako re~e bawalu~ka analiti~arka Tawa Topi}, „moè rezati noèm“. Svojevremeno je Dodik verbalno i fizi~ki nasrtao na Stanivukovi}a. Ipak, obojica su krajem avgusta prisustvovali Ko~i}evom zboru u Stri~i}ima – Stanivukovi} kao govornik a Dodik kao peva~. Zbog pojedinih stavova, Stanivukovi}, me|utim, ne odstupa mnogo od Dodika. Otud oni naslovi u novinskim tekstovima poput „Mali Dodik Stanivukovi}“. Jer, gradona~elnik Bawaluke, na pitawe novinara za{to negira presude suda u Hagu protiv Radovana Karaxi}a i Ratka Mladi}a kaè: „Ne priznajem ja od tog suda ni{ta. Taj sud je naneo veliku politi~ku {tetu mom narodu i to je za mene ~i~a-mi~a, zavr{ena pri~a“. U Srebrenici se, po wegovom mi{qewu, nije dogodio genocid, nego „veliki zlo~in i tragedija“. Dok je on gradona~elnik, kaè, u Bawaluci ne}e biti gej parade poja{wavaju}i da je Srbin i pravoslavac, te da „gej parada nije u duhu naroda kojem pripada“. Deo javnosti smatra da je zbog slike sa ~etni~kom zastavom pro{le godine na marginama jednog skupa u Fo~i, „Stanivukovi} pokazao svoje pravo lice“. Obe}ao je svojevremeno da }e zavr{iti Ekonomski fakultet kada postane gradona~elnik. Bio je u~esnik litija u Crnoj Gori odakle je proteran, a nedavno mu je ukinuta godi{wa zabrana ulaska u Crnu Goru. Zbog zabrane nije mogao na sahranu mitropolita Amfilohija, ali se, kako je kazao, molio za wegovu du{u jer je Amfilohije ujedinio srpski narod. M. T.

INTERVJU NEDEQE

BABKEN SIMOWAN, jermenski pesnik, prevodilac, profesor Univerziteta

Za{to nemate ni jedan spomenik o stradawu Srba Stradawe otaxbine i svog, jermenskog naroda, kwièvnik i po~asni konzul Srbije u Jermeniji Babken Simowan je vazda ìveo upravo tamo gde su buknuli posledwi sukobi. Te{ko je podnosio, ko zna koji po redu, napad na wegov Nagorni Karabah. Jo{ teè bi mu bilo da se kojim slu~ajem zatekao daleko od zavi~aja. Bio je u Jermeniji i svedo~io. Zato ga dugo nije bilo u Srbiji koju voli i ~esto pohodi. Ovih dana u Beogradu promovi{e kwigu "Istorija Jermenije" ~uvenog jermenskog istori~ara i hroni~ara iz 5. veka Movsesa Horenacija, koju je objavila izdava~ka ku}a "Pe{i} i sinovi". Pesnik, esejista, prevodilac i srbista napisao je predgovor i uredio ovo izdawe koje je, kako ponosno kaè, za Jermene kao Sveto pismo: - îtaoci u Srbiji }e u ovoj kwizi videti i svoju istoriju, svoju krvavu pro{lost. Srbi }e shvatiti kakvu sudbinu su imali Jermeni kroz vekove. Horenacije je ostavio svedo~anstvo o na{em postojawu. Svedo~anstvo o jermenskoj kulturi i istoriji. Kwiga je zna~ajna ne samo za Jermene, ve} i za svetsku kulturnu ba{tinu. U Srbiji se pojavila u pravom trenutku, jer je demon ponovo podigao glavu s namerom da uni{ti sve {to je izvorno, sve {to ima korene. Da nas nema vi{e. Objavqivawem ovakvih kwiga to mu ne}emo dozvoliti. n Da li je ideja o objavqivawu "Istorije Jermenije" na srpskom bila va{a, budu}i da godinama radite na produbqivawu veza na{ih naroda? - Nije. Pre nekoliko godina slu~ajno sam na sajmu kwiga u Beogradu upoznao izdava~a Vesnu Pe{i}. Ona mi je otkrila da namerava da objavi "Istoriju Jermenije" i zamolila me da napi{em predgovor. Rekao sam joj da mogu da budem i urednik, jer u kwizi ima mnogo imena i toponima da se ne bi potkrale materijalne gre{ke. Radili smo skoro tri godine. Kwiga je iza{la po~etkom 2020. godine, a u junu smo imali nekoliko promocija u Jerevanu. Predstavili smo je u Jermenskoj akademiji nauka i u Muzeju kwièvnosti i umetnosti. I beogradska promocija u Aero klubu je bila veoma pose}ena, a imala je i {ta da ~uje od dva akademika - Aelite Doluhawan koja je napisala esej o kwizi i A{ota Melkowana, direktora Istorijskog instituta Jermenske akademije nauka. n O ~emu nas u~i Horenaci? - Horenaci ne pi{e samo o pro{losti Jermenije, ve} i o narodima Gr~ke, Persije, Egipta, Rima, balkanskih zemaqa, Gruzije, kavkaske Albanije i drugih zemaqa. Kwiga obuhvata period od nekoliko milenijuma, a pruèna je celovita slika doga|aja i katastrofa koje je jer-

menski narod doìveo. Ova kwiga mora da bude kraj uzglavqa svih Srba, jer je u woj preslikana i va{a pro{lost. n Kako? - Srbi, naàlost, nisu dosledni po pitawu priznavawa genocida nad sopstvenim narodom, a trebalo bi da se bore za to. Pitam se za{to ovde ne postoji ni jedno obele`je, ni jedan spomenik posve}en tim stradawima. [ta rade ovda{wi istori~ari? Za {ta se zalaù, ako ne za to? Srpski sam dràvqanin i imam pravo da postavim ova pitawa. Nije samo Jermenija moja zemqa, moja je i Srbija. Da li akademici razmi{qaju o spomeniku `rtvama genocida u Prvom i Drugom svetskom ratu, tokom pet vekova turskog zuluma, genocida koji su po~inili Albanci na Kosovu i Metohiji? Dosad niko nije pokrenuo pitawe da se prizna genocid nad Srbima i zabrinut sam zbog toga. n Kako je Jermenima po{lo za rukom da oko ~etrdeset zemaqa prihvati ~iwenicu da je 1915. godine nad wima izvr{en genocid? - Na priznavawu genocida mora temeqno da se radi, mi smo po tom pitawu dosledni. Turska ne moè da izbegne istorijsku istinu, ali i odgovornost za smrt vi{e od milion i po qudi. Genocid su priznale SAD, Rusija, Francuska, Letonija, Nema~ka, [vajcarska, Poqska, da ne nabrajam sve. Ne razmi{qaju}i o tome da li }e pokvariti odnose sa Turskom, te dràve su priznale najve}i zlo~in u proteklom veku. Istorijske ~iwenice ne mogu da se obri{u, a mi smo im zahvalni zbog toga. Srbi su morali da pokrenu pitawe genocida nad sopstvenim narodom. O tome govorim sa bolom i àlo{}u. Ja sam to pitawe pokrenuo. Kroz svoje kwige sam to uradio.

SRBI I JERMENI SU BRA]A PO STRADAWU n Poznato je da imate brojnu i uticajnu jermensku dijasporu. Koliko je ona bila aktivna tokom sukoba u Nagornom Karabahu? - Jeste, imamo brojnu jermensku dijasporu koja je uvek bila uz svoju mati~nu zemqu. n U ~emu se ogleda sli~nost srpskog i jermenskog naroda? - Sli~na nam je sudbina. Srbi i Jermeni su bra}a po stradawu. To se najboqe odra`ava u poeziji i kwi`evnosti. n Kako uspevate da budete tako nacionalno homogeni i jedinstveni? - Kada je otaxbina u pitawu svi Jermeni su solidarni, a zemqa je za nas iznad svega.

n Objavili ste 2000. kwigu "Od Ararata do Kosova", a ~esto isti~ete vezu izme|u mitske planine Ararat i na{e ju`ne pokrajine Kosova? - Kosovo su oteli Srbima, a Ararat Jermenima. Ararat je na{e ogledalo, ikona na{eg naroda koju su Turci oteli. Ararat se vidi iz Jerevana. Ali, izme|u Ararata i Jermenije je granica. Ararat je simbol na{eg postojawa, izvor na{eg naroda, kao {to je Kosovo za vas. Gde je prvi put formirana Srpska pravoslavna crkva. Ali, Ararat je uvek na{ i uvek }e biti na{. Mi tako ose}amo. n Formalno, ipak, nije va{? - Vrati}e se Ararat svojoj mati~noj zemqi. Kad ustajem gledam Ararat i dobijam neverovatnu energiju. Umivam se, doru~kujem, gledam Ararat. Jermeniji Ararat uvek nedostaje. Mogu da ga gledam neprekidno danima. Nikad se ne ponavqa. Stalno mewa svoj oblik. U raznim trenucima dana, uve~e, u pono}. To je neobja{wiva lepota, neobja{wiva veli~anstvenost. Kad gledam Ararat razmi{qam kako Turci ne mogu zauvek da uìvaju u wemu. Ne mogu da uìvaju na na{im iskonskim teritorijama. Jednom mora sve da bude vra}eno, kao {to ~uvena srpska izreka kaè: "Sve {to je oteto je prokleto". Ararat }e im biti proklet. Nikad oni ne}e ìveti tamo. Verujem u budu}nost svoje zemqe i svog naroda. Bez te vere pesnik ili kwièvnik ne moè da stvara. Ako nema u sebi veru, nije za taj posao. Bez nade i vere ne moèmo da opstanemo. n A {to se, kao {to ste u vreme ratnih sukoba govorili, hri{}anstvo brani u Nagorno Karabahu? - Ne brani se samo tamo hri{}anstvo u Jermeniji, ve} hri{}anstvo sveta. Jermenija je kost u grlu mnogih sila. Kost koju ne mogu da progutaju. Ali, Jermeni i Jermenija su ve~ni i neuni{tivi. n Da li je i su pro{logodi{wi sukobi sa Azerjbexanom bili vezani za neke geopoliti~ke doga|aje? - Oni se stalno sukobqavaju sa nama. Rat se zavr{io, ali ima sukoba. Nagorno Karabah sada ~uvaju ruski mirotvorci. [to se ti~e Azerbejxana, on nikad nije postojao... kakva je to nacija koja tri puta za sto godina mewa svoje pismo - latinicu u }irilicu, pa opet u latinicu?! n [ta mi Srbi moèmo da nau~imo od vas? - Od Jermena treba nau~iti kako treba voleti otaxbinu, nacionalne korene i tradiciju i sa~uvati istorijsko pam}ewe jer bez toga smo osu|eni na nestajawe. n Moè li se, ipak, dogoditi da Jermenija prizna la`nu dràvu Kosovo? - Jermenija nikada ne}e priznati nezavisnost Kosova. R. N.

PLANETA

^etvrtak 10.14. decembar 2020. 7 ^etvrtak oktobar 2021.

Ameri~ki par poku{ao da proda nuklearne tajne skrivene u sendvi~u Nuklearni inèwer ameri~ke mornarice i wegova supruga optuèni su za poku{aj prodaje nuklearne tajne osobi za koju su smatrali da zastupa jednu stranu dràvu. Xonatan Tobi (42) i wegova supruga Dajana (45) uhap{eni su u subotu u Zapadnoj Virxiniji, saop{ti-

"Od ~ete at i

lo je ameri~ko Ministarstvo pravde. Oni su navodno poku{ali da podatke o dizajnu nuklearne podmornice, skrivene u sendvi~u sa puterom od kikirikija, prodaju nekome za koga su mislili da predstavqa drugu zemqu, ali, ta osoba je zapravo bila tajni agent ameri~kog Federalnog istra`nog biroa (FBI). Par je sada optuèn u skladu sa ameri~kim Zakonom o atomskoj energiji. Optuèni je radio u programu ameri~ke mornarice za nuklearni pogon i imao je nacionalnu bezbednosnu dozvolu. Ameri~ko Ministarstvo pravde je saop{tilo da je on u aprilu 2020. godine jednoj stranoj vladi poslao paket koji sadrì ograni~ene podatke i poruku sa odre|enim nagove{tajima, kako bi od wega za novac mogli dobiti vi{e podataka. Tada je navodno po~eo da pi{e jednoj osobi {ifrovanim mejlovima, misle}i da je re~ o licu koje predstavqa jednu stranu vladu. Me|utim, sa druge strane je zapravo bio agent FBI, navodi se u saop{tewu.

Brazilskom predsedniku zabranili da u|e na utakmicu jer nije vakcinisan

arat alo, eli. me|u arat {eg Brazilski predsednik @air de jeBolsonaro nije mogao da u|e na lav-fudbalsku utakmicu Santosa i vekGremija jer nevakcinisanim navija~ima nije dozvoqen ulazak na stadion. Bolsonaro, koji je ~nojprele`ao koronu u julu pro{le at igodine, insistirao je da u|e na vamme~ jer ima, kako je rekao, „vi{e rme-antitela nego vakcinisani“. a ga d se k. U no}. iva arat vek vaju Jed{to to je biti amo. svog `evebi ere

eme }an-

stvo JerKost ni i

i sui za

ama. orno rci. nije puta ini-

imo

treene pamsta-

da Ko-

neR. N.

„^emu kovid propusnica? Samo sam hteo da gledam utakmicu i rekli su mi da moram da budem vakcinisan, a imam vi{e antitela nego oni“, rekao je Bolsonaro. Bolsonaru se ne{to sli~no dogodilo nedavno u Wujorku, gde je boravio tokom u~e{}a na Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija. On je hteo da pojede picu u

jednom restoranu, ali nije mogao da u|e jer nije imao dokaz o vakcinaciji, pa je picu jeo napoqu. Bolsonaro je poznat kao skeptik prema efikasnosti vakcina, ali je pred UN rekao da wegova vlada nije protiv vakcinacije, ve} bilo kakvih prinuda, kao {to su kovid propusnice ili obavezna vakcinacija.

PUTIN SE ZAKA[QAO NA SEDNICI:

„Ne brinite, nemam kovid, sve je u redu“ Predsednik Rusije Vladimir Putin zaka{qao se tokom sastanka vlade, {to je preno{eno na televiziji, a nakon sednice izjavio je da se dobro ose}a i da se testira na kovid bukvalno svaki dan. "Ne brinite, sve je u redu. Testiraju me na dnevnoj bazi, ne samo na kovid, ve} na razne infekcije, tako da je sve u redu", rekao je Putin kada je Valentina Matvijenko, predsednica skup{tine gorweg doma parlamenta, izrazila zabrinutost zbog wegovog zdravqa. Putin, koji je napunio 69 godina pro{le nedeqe, sedeo je izdvojen na ovom sastanku. On je za ka{aq okrivio suv vazduh i apelovao na kolege da se vakcini{u. Predsednik Rusije je nedavno bio u samoizolaciji nakon {to su brojni ~lanovi iz wegove pratwe bili pozitivni na kovid, ali je Kremq saop{tio da se Putin ose}a "apsolutno zdravo".

REPUBLIKA SRPSKA

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 14. 2021.

„SRPSKI NAROD NEMA [TA DA ^EKA“:

Dodik naveo jedini na~in da Srpska ostane u BiH Republika Srpska èli da se vrati na slovo Ustava BiH i to je jedini na~in na koji moè ostati u BiH, ako to ne bude mogu}e, onda srpski narod tu nema {ta da ~eka, rekao je srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik. Dodik je istakao da je politi~ka voqa u Republici Srpskoj takva da }e Srpska odbiti sve {to je van Ustava BiH i povu}i svoje saglasnosti koje su ranije date, a to su vojska, indirektni porezi i Visoki sudski i tuìla~ki savet. Dodik je ponovio da odluke u kome tri stranca i dva Bo{waka oduzimaju srpskom narodu {ume, zemqi{te vode ka tome da }e sutra re}i da Vlada Republike Srpske nema pravo da ima buxet ve} da mora biti odobren od BiH, te dovesti u pitawe, kao {to ve} najavquju, „ime i prezime, kao {to su doveli u pitawe i dan osnivawa Republike Srpske“. „Pozivam sve da stanemo iza toga, ovo nije nikakva avantura, nego odsudna borba za na{a prava. Mislim da svako ko bude izvan toga da }e sam sebe

obele`iti kao neko ko se ne bori za narodne i nacionalne interese i Republiku Srpsku“, istakao je Dodik u Novoj Topoli kod Gradi{ke. Dodik, koji je i lider SNSD-a, naglasio je da je spreman da razgovara sa svima u Republici Srpskoj o tome. On je napomenuo da su se SNSD i koalicioni partneri usaglasili o tom pitawu i da je u toku izrada dokumenata koji }e do}i u parlament. „Imam nameru da upoznam o tome predstavnike me|unarodne zajednice. Mi ne radimo ni{ta tajno, radimo ono {to je neophodno da bi odbranili svoja prava“, rekao je Dodik. S. G.

MO]NO VOZILO - PONOS RS:

"Despot" na Sajmu naoruàwa u Beogradu Kompanija Tehni~ki remont Bratunac predstavi}e svoje proizvode, me|u kojima i pi{toq "vampir" na jubilarnom, 10. Me|unarodnom sajmu naoruàwa i vojne opreme "Partner 2021", u Beogradu. Na sajmu, na kojem }e u~estvovati brojni renomirani proizvo|a~i naoruàwa i vojne opreme iz regiona i sveta, TRB }e predstaviti multifunkcio-

nalno oklopno vozilo "despot", poluautomatski pi{toq "RS devet vampir", upaqa~e za vojnu namenu, kao i niz usluga koje pru`a, saop{teno je iz ove kompanije. - Atraktivnim prezentacijama, vrhunski dizajniranim izlo`benim prostorom, ali pre svega kvalitetnim, usavr{enim proizvodima potvrdi}emo konstantno prisustvo na

svim zna~ajnim izlo`bama naoruàwa i vojne opreme, stvaraju}i mogu}nost za nove poslovne kontakte i saradwu - napomenuli su iz TRB-a. Iz ove kompanije su podsetili da je iza wih Sajam "Ideks" u Abu Dabiju, krajem novembra ih o~ekuje "Edeks" u Kairu, te ukazali da je Sajam u Beogradu idealna prilika da wihove proizvode, osim poslovnih partnera i dràvnih vojnih delegacija, pogledaju i gra|ani iz Republike Srpske, BiH, Srbije i regiona. Deseti sajam naoruàwa i vojne opreme "Partner" bi}e odràn u halama jedan i ~etiri i na otvorenom prostoru Beogradskog sajma, na povr{ini od oko 26.000 metara kvadratnih izlo`benog prostora. Na Sajmu }e biti prvi put prikazano i borbeno vozilo "lazanski". R. N.

IZ MODRIÊ ZA AUSTRALIJU: Ziminca iz Zemqoradni~ke zadruge „Ekoplod“ na{le trì{e na drugom kontinentu Pre pet godine po~eo je da radi poslovno preduzetni~ki centar „Jabu~ik“ u Modri~i, ~iji je osnovni zadatak da otkupi i preradi trì{ne vi{kove vo}a i povr}a sa ovih prostora. Uspe{no rade na proizvodwi takozvanog slatkog programa i zimnice. Sada privode kraju pripremawe zimnice. - U “Jabu~iku” udarni deo sezone je period od jula do kraja oktobra. Ranije je zavr{eno pakovawe 15 tona marmelade od raznog vo}a. U toku je pakovawe zimnice. Zavr{ili smo kisele krastvace i paprike, slede kiseli kupus i cvekla. Kompletan program zimnice planiran je do 200 tona gotovih proizvoda. Sve {to se proizvede ekolo{ki je ~isto i bez bilo kakvih hemijskih dodataka, – kaè Tatjana Stevanovi}, direktor Poqoprivredne zadruge “Ekoplod“. Proizvodi iz ovog centra ve} su postali prepoznatqivi na rafama marketa {irom Republike Srpske i Federacije BiH. Cene nisu mewane godinama iako su sirovine zna~ajno poskupele. Ove godine

su tri tone priozvoda palasirali u daleku Austrlaiju i kako su rekli kupac je zadovoqna tako da }e {iriti ovu sradawu. - Zadovoqni smo prodajom na na{em tr`i{tu koje je sada na nivou BiH, a posebno smo ponosni {to su se na{i proiozvodi po~eli prodavati ~ak i u Australiji. Imamo obe}awe kupca da }e pove}ati potra`wu a mi radimo da se na{i proizvodi na|u i u Evropskoj uniji, - otkriva planove Stevanovi}eva.

Uskoro preko grani~nog prelaza Qubovija–Bratunac Ministar komunikacija i transporta u Savetu ministara BiH Vojin Mitrovi} potvrdio je da su kona~no stvoreni svi preduslovi za pu{tawe u promet mosta izme|u Qubovije i Bratunca, koji je Srbija izgradila jo{ pre ~etiri godine. Prema wegovim o~ekivawima, most popularno nazvan „Bratoqub”, preko kojeg }e se prelaziti s jedne na drugu stranu Drine, bi}e u funkciji ve} tokom ovog meseca. „Izgradwa zajedni~kog grani~nog prelaza, na {to se ~ekalo sve ovo vreme, kona~no je zavr{ena. Dobijena je i upotrebna dozvola. Pri kraju je i instalirawe opreme za potrebe carinskih i policijskih slu`benika Srbije i BiH koji }e zajedno raditi na novoizgra|enom prelazu. Dakle, sve je napokon spremno, a kada }e se ta~no dogoditi i sve~ano otvarawe prelaza, a time i stavqawe mosta u funkciju, zavisi od dogovora zvani~nika dve zemqe. U svakom slu~aju, to }e biti vrlo brzo”, ka`e Mitrovi}. Izgradwa mosta „Bratoqub”, dugog 227 metara, po~ela je u oktobru 2015, a zavr{ena je u maju 2017. godine, kako je bilo i planirano. Wegovo pu{tawe u saobra}aj najavqivano je vi{e puta (posledwi put u avgustu), ali je svaki put prolongirano uz obrazlo`ewe da nije okon~ana izgradwa grani~nog prelaza, koju je, kao svoju obavezu, preuzela BiH. Krivicu za to snosi prethodni saziv Saveta ministara BiH, kojim je rukovodio Deniz Zvizdi}, kadar SDA, jer je sve do zavr{etka mandata ignorisao izgradwu prelaza i nije nikada odobrio sredstva potrebna da bi se uop{te moglo krenuti s wegovom izgradwom. S. G.

CRNA GORA

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija -decembar BiH ^etvrtak 10.14. 2020. 9 ^etvrtak oktobar 2021. maksimalno 40 kilograma

Crna Gora ukinula doprinose za zdravstveno i deo poreza na plate Vlada Crne Gore ukinula je doprinose za zdravstveno osigurawe na zarade zaposlenih i porez na plate ve}e do bruto iznosa od 700 evra, u okviru programa "Evropa sad!". [ta to u praksi zna~i? Bezmalo revolucionarno re{ewe – makar za Balkan – najavqivano je prethodnih nedeqa, a danas ga je i zvani~no „sproveo“ ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatovi}. Odluku je, zvani~no, doneo tamo{wi Socijalni savet. Milatovi} je rekao da je u pitawu veliki korak napred. „Dobili smo i aplauz na kraju predstavqawa projekta. Ponosni smo na posao koji smo uradili. Ovo je veliki dan za Crnu Goru. Zaposleni }e ve} po~etkom naredne godine osetiti pove}awe zarada, a poslodavci mawe optere}ewa za rad“, kazao je danas novinarima ministar finansija i socijalnog starawa Milojko Spaji}. „Kqu~no je da mladi ostanu u

Crnoj Gori. Ovo je poruka da ostanu jer je ovo tek po~etak mjera za poboq{awe standarda i uslova poslovawa“, dodao je on. O ^EMU SE RADI? Spaji} je, ina~e, krajem septembra najavio da }e u narednoj godini biti ukinuti doprinosi za zdravstveno osigurawe na zarade i da ne}e biti oporezivane zarade do bruto iznosa od 700 evra. Kao {to je poznato, i u Srbiji i u Crnoj Gori, poslodavci imaju obavezu da zaposlenom ispla} uju zdravstveno osigurawe, kojim se pokrivaju tro{kovi wegovog eventualnog le~ewa. Tako|e, pojedini poslodavci osiguravaju na ovaj na~in i decu zaposlenih. Ukidawem ovog izdatka, logi~no, otvara se i prostor za pove}awe plata zaposlenih. Ipak, to ne zna~i da }e zaposleni ostati bez „besplatnog“ le~ewa, ve} da te tro{kove prosto preuzima Vlada

Crne Gore, koja sada „osigurava“ sve zaposlene. Kada se tome pridoda i mera po kojoj se ne oporezuju plate do 700 evra (oko 84.000 dinara), u pitawu je velika olak{ica za poslodavce. Naravno, i u Crnoj Gori kao i u Srbiji do sada su se ispla}ivali porezi na zarade radnika. MINIMALAC 450 EVRA Smawewe da`bina za koje bi trebalo da se pove}a zarada zaposlenog iznosi}e 17 odsto, minimalna zarada bi}e pove} ana na 450 evra, dok }e prosje~na neto zarada zbog ovih mjera biti pove}ana na 700 evra, naveo je tada Spaji}. On je tada rekao da programom „Evropa sad!“ `ele obezbijediti dostojanstvo radnika, privu}i nove investicije i poslati poruku mladima da ne napu{taju Crnu Goru. M. T.

FILIGRANSKA IGRA U CRNOJ GORI:

Ako Dritan ne popusti, slede izbori Gra|anskom pokretu URA izbori se ne isplate ali ne}e ni da popuste kad je u pitawu rekonstrukcija vlade Crne Gore. Ako se tako nastavi, politi~ki analiti~ar Dragomir An|elkovi} smatra da Demokrate i DF treba da raspi{u izbore, a veoma je va`no {to se wima priklonio i crnogorski premijer Zdravko Krivokapi}. Glasa~i gra|anskog pokreta URA bili su glasa~i Mila \ukanovi}a koji su se iz nekog razloga razo~arali u Demokratsku partiju socijalista Crne Gore. URA Dritana Abazovi}a, prema re~ima An|elkovi}a, sada kalkuli{e kako da oja~a svoju poziciju, a pokazalo se i na primeru krize na Cetiwu da je ona veoma slaba i da su izgubili mnogo.

URA GUBI GLASA^E

Istraìvawa pokazuju, podse}a An|elkovi}, pad podr{ke pokretu Dritana Abazovi}a, jer wegovi glasa~i ne vole \ukanovi}a zbog lopovluka ali èle wegovu politiku koja je zasnovana na antisrpstvu i koja je ekstremno prozapadna. Crnogorski premijer Krivokapi} je, ukazuje na{ sagovornik, i sada veoma bitan za celokupnu sliku bez obzira na svo wegovo kalkulisawe. „Zapad je otpisao Mila \ukanovi}a ali ne èli da srpska strana suvi{e oja~a i èle u nekoga da imaju poverewe, a to je Krivokapi}. I pored wegovog odli~nog odnosa sa Nemcima, smatram da je srpski ~vrsto opredeqen i da je jedna stvar {ta li~no misli, a druga koju zvani~no zauzima. Uradio je mnoge pogre{ne stvari ali je to morao zbog Zapada. Mi treba da shvatimo – da nije to uradio, ovakva Vlada u Crnoj Gori ne bi ni postojala. Zapad bi na{ao na~ina da spre~i weno formirawe,“ rekao je An|elkovi}.

NEOPHODAN FILIGRANSKI RAD NA REKONSTRUKCIJI

Na{ sagovornik ka`e da je Krivokapi}, pored podr{ke zapadnih centara mo}i, povezan i sa Srpskom pravoslavnom crkvom i kalkuli{e {ta je najboqe re{ewe. „Treba imati takta, filigranski raditi na tome da ako ne mo`e sa URA da se na|e dogovor, ne sme ni da se pokida lanac koji povezuje srpske stran-

ke sa premijerom Krivokapi}em i da se ide na nove izbore“. An|elkovi} je uveren da kada bi vladaju}i blok u ovakvom formatu bez URA i{ao na nove izbore imali bi ve}inu koja je mo`da ubedqivija od sada{we. To me|utim, dodaje on, znaju i crnogorske elite koje su okupqene oko URA, pa sada zateù ali }e na kraju morati da popustite. „Zamislite tu Vladu za koju kaù da je vanstrana~ka, a Abazovi} je wen potpredsednik. Dakle, ili niko nije ili su svi partijski lideri. Ne moè da bude partijska za jedne, a ekspertska za druge,“ kategori~an je na{ sagovornik.

ZA[TO ABAZOVI] SPRE^AVA REFORMU TU@ILA[TVA?

Na pitawe, da li bi Abazovi} mogao da profitira od rekonstrukcije, An|elkovi} kaè da pre svega on treba da misli kako da ne potone. Da bi ga zadovoqili, on }e verovatno ne{to malo rekonstrukcijom i da dobije ali nema kapacitet da dugoro~no ucewuje. „Abazovi} brani Tuìla{tvo i taj kriminalni sistem koji je sagradio \ukanovi}. Milu nije vi{e do vlasti, on bi sve to otpisao, ali je svestan da je sa svojom ekipom pokrao zemqu i da su ume{ani u ko zna {ta. Kada bi se promenio sastav Tuìla{tva i ako bi sistem po~eo da radi lako bi padali i qudi iz vrha crnogorske biv{e vlasti i zato Abazovi} ima zadatak da spre~i reforme u Tuìla{tvu i policiji,“ kaè An|elkovi}. An|elkovi} o~ekuje rekonstrukciju Vlade pre nego izbore, jer smatra da }e Abazovi} popustiti ali ako ne do|e do toga – izbori su re{ewe. R. N.

Zakupac Svetog Stefana tuìo Crnu Goru, traì 100 miliona evra od{tete Kompanija Adriatik propertis, koja je zakupac grada hotela Sveti Stefan, Vile „Milo~er“ i hotela „Kraqi~ina plaà“, tuìla je dràvu Crnu Goru pred arbitra`nim sudu u Londonu. Prema izvoru iz hotela Sveti Stefan, tu`ba je stigla u ~etvrtak i wom se od dràve Crne Gore potraùje 100 miliona evra od{tete, ali i izgubqena dobit za preostali ugovoreni dio zakupa. Osim toga, dok bude trajao postupak arbitraè, dràva }e biti uskra}ena za zakupninu, a grad hotel, o~ito je, ne}e raditi ni naredne godine. Vladi je dat rok od 30 dana da se izjasni na tu`bene zahtjeve koji su me|unarodnom tribunalu dostavqeni sa dokazima na 50 strana. Zakupac grad hotela Sveti Stefan, Vile „Milo~er“, te nekada{weg hotela „Kraqi~ina plaà“, na ~ijem mjestu gradi novi hotel sa depadansima (60 apartmana za trì{te), traì da im se zbog navodnog kr{ewa ugovora i onemogu}avawa da rade, isplati stotinu miliona eura, koliko su investirali u hotelski kompleks, kao i izgubqena dobit za ovu godinu i sve naredne do isteka ugovora o zakupu. Adriatik properties i hotelski operator „Aman“ zatvorili su grad hotel Sveti Stefan i Vilu „Milo~er“ nakon {to im Vlada Crne Gore nije dala garancije da }e plaè u okviru hotelskog kompleksa imati hotelski reìm, kao i prethodnih 14 godina, odnosno da se gostima garantuje mir i diskrecija. Mje{tani su krajem marta polomili ogradu koja vodi ka Kraqi~inoj plaì, te su tu, kao i Kraqevu i zapadnu svetostefansku plaù omogu}ili na kori{}ewe svim gra|anima. Iz Adriatika su naveli da je to razloga da se odustane da se ove godine da otvori popularni Svetac, a katanac je bio i na Vili Milo~er.

Sramna kra|a - oskrnavqen spomenik stradalima u najve}oj `elezni~koj tragediji u CG Nepoznati po~inioci ukrali su tri suze sa spomenika stradalim u najve}oj `elezni~koj tragediji u Crnoj Gori, koja se dogodila na Bio~u 2006. godine, u kojoj je poginulo 47 putnika me|u kojima je bilo i dece, a povre|eno vi{e od 220 lica Na fotografijama se vidi oskrnavqeno obele`je stradalima sa kojeg su nestale tri suze koje na ovom spomeniku imaju posebnu simboliku. - Posledwih nekoliko meseci spomen-park `rtvama nesre}e Bio~e 2006. je na meti onih koji svojim ~iwewem poku{avaju da ga pretvore u parking prostor ili da iskopavawem i betonirawem ~itav zeleni prostor na brutalan i neprimeren na~in devastiraju naru{avaju}i u zna~ajnoj meri izgled i namenu parka - rekao je Goran Rika Vojinovi}, predsednik Upravnog odbora NVO "Voz neprebola Bio~e 2006", koji je u ovoj nesre}i izgubio sina Nikolu. On se pita na koji tek na~in opisati skrnavqewe spomenika sa kojeg su proteklog vikenda ukradene tri suze, koje ne samo da imaju simboliku opisivawa tragedije, ve} predstavqaju i ose}awa svih onih koji su na bilo koji na~in vezani za nesre}u na Bio~u 2006. godine.

10 ^etvrtak 14. oktobar oktobar2021. 2021. 10. decembar 2020. ^etvrtak 14. Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

ZAVR[AVA SE OBJEKAT ZA DECU SA POSEBNIM POTREBAMA „PODR@I ME“ U KOSOVSKOJ MITROVICI

Humanost 260 dobrotvora iz Republike Srpske IME PO DANU RS

Ime centra je Podrì me - 9. janu” ar” po udruèwu i ro|endanu Republike Srpske. Kamen temeqac je bio 18. 08. 2019. godine uo~i Preobraèwa gospodweg i to }e po dogovoru i biti slava centra. Odbor za pomo} Srbima na KiM RS ve} ~etiri godine vodi besplatno decu i roditeqe iz udruèwa u Republiku Srpsku a ve} ~etiri godine Ivana snalaze}i se vodi jedan broj dece redovno i na more.

260 DONATORA IZ RS

Arlov sa decom sa posebnim potrebama ispred sada{wih prostorija Udru`ewa

z Izgradwu objekta pomoglo 144 donatora i 115 osnovnih i sredwih {kola iz Republike Srpske z Trenutno udruèwe ima 164 ~lana iz ~etiri op{tine sa severa Kosova ali i ~lanove iz op{tine [trpce, Gra~anica, Gora`devca i drugih krajeva sa juga Kosova i Metohije Pri~a o jednom susretu 2015. godine majke Ivane Raki} iz Kosovske Mitrovice i predsednika Odbora Skup{tine Republike Srpske za pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji uskoro se potpuno zaokruùje useqewem u nove prostorije Udruèwa roditeqa dece sa posebnim potrebama „Podrì me - 9. januar“ u Kosovskoj Mitrovici. A sve je po~elo marta 2015. kada je Ivana traìla od Arlova pomo} za le~ewe tada svoje sedmogodi{we k}erke Elene koja je imala problem psihomotornog usporenog razvoja. Saslu{ao je do kraja Arlov Ivanu i uvideo koliko Ivana ali i druge majke u gradu imaju pote{ko}a sa decom sa posebnim potrebama. Iz te brige i ose}ajnosti sa takvom porodicom niklo je i kumstvo porodica Raki} i Arlov.

HUMANOST DOBRIH QUDI - Ivana mi je rekla 2017. godine u proqe}e da èli da osnuje i otvori Udruèwe porodica i roditeqa koje imaju sli~an problem sa svojom decom kao i ona sama. Bila je uporna. U stvari, Udruèwe je bilo registrovano, ali nisu imali prostor i svega ostalog. Se}am se telefonskog razgovora kad sam je prekinuo i rekao, - ne kruì Ivana, tebi treba prostor, re{eno je. Znam da se iznenadila i odu{evila - pri~a danas Ar-

Vrednost ovog centra, sa 700 metara kvadratnih, bi}e oko 280.000 evra. Za izgradwu ovog centra pomoglo je 144 donatora, od kojih samo ~etiiri nisu iz RS, i 115 osnovnih i sredwih {kola iz Republike Srpske. Op{tina Bawaluka je za ovaj centar izdvojila 10.000 maraka. Treba pohvaliti graditeqa RP Invest 1980” vlasnika Rado{a Pe” trovi}a iz Kosovske Mitrovice koji ovaj objekat gradi bez naplate radova, samo materijal.

Uskoro Uskoro Uskoro}e }e }edeca deca decasa sa saposebnim posebnim posebnim potrebama potrebamau}i u}i potrebama u}i uuunove noveprostorije prostorije nove prostorije

Ivana Raki} i Milorad Arlov

lov koji je vi{e od 140 puta, od 2008. godine, dolazio na KiM donose}i pomo} Srbima u svim delovima ju`ne srpske pokrajine. Prostor u kome je sada Udruèwe roditeqa „Podrì me“, u Nemawinoj bb, je u zgradi koju je na inicijativu ba{ Arlova izgradila Vlada Republike Srpske 2014.godine. - Udruèwe roditeqa dece sa posebnim potrebama „Podrì me“ je osnovano 2015 godine iz razloga jer sam i ja rodi-

teq deteta sa pote{ko}ama u razvoju. @elela sam da se na Kosovu i Metohiji ~uje glas roditeqa i dece koji se suo~vaju sa te{kim ìvotnim problemima. Po~etak je bio veoma teàk, trebalo je okupiti roditeqe, izvesti ih iz ku}e da pokaù i suo~e se sa svojim problemom. Udruèwe roditeqa je od starta bio ozbiqan tim koji je svaki problem ozbiqno shvatao i traìo na~in kako pomo}i, - kaè predsednik ovog humanog udruèwa Ivana Raki}. Ivana kaè da je u startu bilo desetak porodica koje su imali problema sa decom i pri{li su sa poverewem jer su znali da i ja imam takav problem. Vrlo brzo su se javqali i drugi roditeqi koji su èleli da budu deo ovog udruèwa tako da je za nepuna dva meseca udruèwe imalo 50 ~lanova.

TOLIKO POTREBAN PROSTOR

Dan kada je osve{ten centar za decu sa posebnim potrebama

- Udru`ewe je od starta po~elo da prihvata ~lanove iz drugih op{tina jer su i te porodice imale iste probleme kao i mi. Otvorili smo kancelarije i u drugim op{tinama na severu Kosova kao i informativnu kancelariju u Gora`devcu. Kada smo shvatili koliko je dece i mladih sa pote{ko}ama u razvoju videli smo da nam je potreban ve}i pro-

Rado{ Petrovi} iz Kosovske Mitrovice koji objekat gradi bez naplate radova stor i do{li na ideju da sagradimo Dnevni Centar. Tu na{u ideju je prihvatio Odbor za pomo} Srbima na KIM iz Bawa Luke na ~elu sa Miloradom Arlovim. On je pruìo nesebi~nu pomo} i preuzeo na sebe humanu misiju da izgradi Dnevni Centar Podrì me” za svu tu ” decu i mlade, - kaè Ivana. Trenutno udruèwe ima 164 ~lana koji su iz ~etiri op{tine sa severa Kosova ali ima i ~lanove iz op{tine [trpca, Gra~anice, Lapqeg Sela, Gora`devca i drugih krajeva sa juga Kosova i Metohije. Ivana se kandidovala za odbornika op{tinske skup{tine jer, kako kaè, èli na taj na~in da pomogne svima u gradu u kojem ìvi ali pre svega da ukaè i na probleme koje imaju porodice dece i mladih sa pote{ko}ama u razvoju i da na taj na~in poku{a da im pomogne ali i da uti~e na svest gra|ana da ovu populaciju prihvate kao ravnopravne ~lanove ovog dru{tva. - U startu sam po~ela da radim u udruèwu svim srcem ali i kao kandidat za odbornika }u se isto boriti za sve gra|ane ovog grada iskreno i po`rtvovano kao i za ovo udruèwe, - kaè ona.

Posetili smo Vukovar kako do govore jeste asimilacija Srba, bi na{im ~itaocima pribliìli kako u Vukovaru, tako i u celoj ìvot prose~nog Srbina u Vuko- Hrvatskoj. – Toga svakako ima. Neki varu danas. Kako su nam ispri~ali lokal- qudi, iz wima znanih razloga, ni Srbi, nije bilo ve}ih proble- prvo po~iwu da se izja{wavaju ma do pre nekoliko godina kada samo kao pravoslavci dok srpsku se hrvatska javnost pobunila zbog nacionalnost vi{e i ne pomiwu, da bi ubrzo posle toga po~eli }irili}nih tabli u Vukovaru. da se izja{wavaju kao Hrvati – Koliko je Srba u Vukovaru? Podsetimo, protesti i lupawe pri~a nam jedan Vukovarac. Ipak, najve}i problem za Srbe }irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini je nedostatak posla. Iako bi trevi{e od tre}ine stanovni{tva balo da budu zastupqeni u gradimaju pravo po~eli su 2013. godine. skim ustanovama proporcionalno – Hrvatske vlasti su se izne- wihovom udelu u stanovni{tvu, nadile kada se na popisu iz 2011. to nije slu~aj. – Ako ste Srbin i tako se odine ispostavilo da u Vukovaru 34,87 odsto populacije ~ine izja{wavate, vrlo te{ko }ete Srbi. Bio je to veliki {ok za na}i posao. Zbog toga veliki broj wih, s obzirom na to da, prema Za- qudi napu{ta ovaj grad. Odlaze i konu o pravu mawina, svaka naci- Hrvati, a Srbima je jo{ teè, pa onalna mawina koja ~ini vi{e od idu i oni. Jednostavno, nema pertre}ine stanovni{tva ima pravo spektive tamo gde ne moète da na ostvarivawe brojnih prava, zaradite za ìvot – ispri~ali su izme|u ostalog i pravo da imena nam Vukovarci. radskih ustanova budu ispisana Odvojene {kole Na poru{enoj devet ki poput ~emu je Vukovar ranije i na wihovom jezikuBaniji, – kaè na{me- Ono pada u medijima jesu seci nakon razornog zemqotresabiokad najpoznatiji sagovornik. ki{a, krevet ~ije posledice dràva ne sanisrpsku i hrDanas, posle mnogobrojnih na- odvojene {kole za bude pun vode". se misu, razumemo, ra, protesta, Branka Bak{i} Miti},je do-vatsku decu. Da Mediji pomaloti silnih u Vukovaru gradona~elnica Gline iz redova kontejneri nisu ni nameweni za ostala jo{ samo jedna tabla sa }i- pateti~no, govorili otoj temi, srpske nacionalne mawine kaè stanovawe, ve} za skladi{tewe. navode}i prave bez razloge za rili~nim da nijenatpisom. zadovoqna kako se odvijane To su kontejneri sanitarnog to. Kao glavni krivci su, po praDok su table vi{e simboli~an obnova. ~vora. Oni koji ga i imaju, nisu

BUDE SE U KREVETIMA PUNIM VODE:

itd. Za{to bih ja prihvatio da moje dete u vrti}u slu{a takve SRBI IZna{HRVATSKE stvari?! – pita sagovornik. Upravo ta propaganda, koja po~iwe od vrti}a, nastavqa se kasnije kroz osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, a u medijima dobija kona~ni zamah. – Ne pro|e nijedan dan da na nekoj od televizija, ukqu~uju}i i HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim agresorima”. Kako smo to mi agresori kada ovde ìvimo stotinama godina? Pogledajte samo koje su to najstarije vukovarske porodice – kaè nam sagovornik. Srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru Daleko od pogleda prolaznika, skriveno iza ìve ograde, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru. U ovom monumentalnom spomen-parku, uspostavqenom 1994. godine, po~iva 26 poginulih srpskih vojnika. “Aleja” je jo{ od 1995. godine na meti ekstremista. Vi{e desetina puta spomenici su devastirani, a grobqe oskrnavqeno. u jednom QudiPo~inioci se sele saniBanije slu~aju nisu prona|eni. i umiru u kontejnerima Zbog negodovawa lokalnog hrvatskog stanovni{tva, grobqe Branka Bak{i} Miti} podje donekle promenilo prvobitni

Qudi umiru i odlaze sa Banije, Hrvatska ostavila narod na cedilu

Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au êtvrtak 10.14. decembar 2020. 11 êtvrtak oktobar 2021. ma ìvi ve}insko srpsko stanov-

i napornim radom poku{avaju da

preìve. ni{tvo Borovo, IZ Daq i BijeloZAHVAQUJU]I SRBI –OTI[LI HRVATSKE BEOGRADU: – Posla u gradskim i dràvnim Brdo. Za razliku od Vukovara, tamo je atmosfera druga~ija. Sa- institucijama za nas nema, tako da obra}ajni znaci, kao i nazivi se svi snalazimo: neko vodi mali malobrojnih firmi koje posluju privatan biznis, neko se bavi poovde, neretko su ispisani }iri- qoprivredom… Su{tinski, mlasmo u Evropskoj uniji, oni dih je sve mawe, ali preìvqavalicom,Midok se u kafanama pu{ta nisu. Ako ovako nastave, pitawe mo – rekli su nam oni. muzika i sluè pi}a iz Srbije. je kada }e - to je izjavio predsedPosle posete selima u okoliLokalno stanovni{tvo je, sanik Hrvatske Zoran Milanovi},

Milanovi} ponovo izneo niz uvredqivih ocena o Srbiji

se}a na ~iwenicu da qudi odKrivi tradicionalno sporu prikqu~eni na vodovodnu mreù. komentari{u}i izjavu srpske prelaze sa Banije. birokratiju koja sada doslovno Sad [tab civilne za{tite to pomijerke Ane Brnabi} koju je dala - Mi }emo se jako razo~araugroàva ìvote qudi. Branka pisuje i ide se na prikqu~ewe, u Mostaru. On je rekao i da ne ti ovim popisom stanovnika Bak{i} Miti} izraàva i zabri- ali pazite, pro{lo je devet meseslu{a ni "wene izjave, niti ikoga jer qudi nema. Odselili su. nutost hladnim vremenom koje ci od zemqotresa, a to je ne{to od junaka doba zlog". Stariji su umrli. Danas je jeddolazi jer se nakon ki{e qudi {to smo mi trebali napraviti Upitana - da li je ona premina èna, onkolo{ka bolesniu kontejnerima bude u krevetima tre}eg meseca nakon zemqotresa. jerka Srba koji ìve u Hercegoca, umrla u kontejneru ~ekajupunim vode. Jo{ je gore onima No}as najavquju ki{u, kreveti }e vini, kao {to je Milanovi} rekao }i da joj se izgradi ku}a. Na te{to spavaju u o{te}enim ku}ama i daqe biti puni vode. Ali {to je da je premijer Hrvata u BiH, Brnabi}eva je odbacila to pore|ewe. renu je stra{no - rekla je ona. i kamp-prikolicama. najtu`nije, jo{ mnogo qudi nema - Ne gledam to na taj na~in. Milanovi}eva izjava mi je bila neSituacija na Baniji nije do- kontejnere. Nisu ih uop{te dobi- za{to se {aqu ra~uni, za{to se verovatna i bilo mi je neverovatno da nisu stigle reakcije, ~ak ni bra, a uskoro bi mogla biti jo{ i li - kaè Branka. iz Evropske unije. Ja sam premijerka Srbije i mojoj funkciji postoji {aqu te rate da bi qudi trebali gora. Trenutno qudi podnose zahte- podnositi zahteve za otpis? U prpandan u BiH. - Najve}i je problem {to }e ve za otpis struje za pet meseci, vom periodu "Elektra" je poslala Milanovi} je potom rekao da je Subotica mo`da bila nekada U Vukovaru jo{ samodeset jedna meseci od maja do septembra, kaè Bran- ra~une, ali je napisala da su otqudi ije ostala ovu zimu, grad u kojem je ìvelo najvi{e Hrvata, Buwevaca: tabla sa }irili~nim natpisomdo~ekati u ka. nakon zemqotresa, - Sada vi{e to nije. Mo`da }e neko re}i da su Buwevci Jermenpisani u da qudi ne moraju ni{ta - Znamo da Nacionalni {tab platiti, ali u ovom periodu qudi kontejnerima koji proki{wavaju, ci, ali u principu su Hrvati. Subotica je Srbija, u Srbiji je etni~ki dokaz netrpeqivosti prema Sr- vilu, predstavqani Srbi, iako izgled. Naime, 2002. godine svaka za dolazak novinara iz ni Vukovara, krenuli smo nazad a meteorolozi najavquju duì ima evidenciju koliko je ku}a s moraju podnositi zahteve, a dosta znav{i sastav druga~iji. Mi smo korektni, ali nismo bedaci. u Beograd, Hrvata sa utiskom da na{i istraìvawa govore da ni hrvatod 26 nadgrobnih plo~a preure|ebima,period ono {to hrvatsku javnost Beograda, veoma srda~no regova-predstavnika padavina. Evo bila sam crvenim, koliko sa ùtim nale- wih to i ne zna - upozorava dograNa pitawe o upozorewima u Vojvodini sunarodnici u ovim krajevima ski roditeqi ne èle da wihova na je tako {to je sa wih skinuta vi{edanas bolikod jeste to {to toliki lo, o~igledno sre}no {to se neko ène, kaè, "meni sva- pnicama, tako da ne znam uop{te dona~elnica Gline. Tomislava @igmanova o problemati~nom odnosu prema hrvatskom R. N. samo poku{avaju da ìve normaludeo u broju stanovnika Srbima deca poha|aju nastavu zajedno sa stilizovana {ajka~a, jer je vuko- iz jeziku glavnog grada Srbije interesuu osnovnim {kolama u Srbiji, Milanovi} je rekao da Hrvatno odusvog po{tenog rada, aliuda varskim Hrvatima smetalo da u je iska omogu}ava i brojna druga poli- srpskom. za ne wihove moèprobleme. da odre|uje {ta }e pisati kwigama i uxbenicima Republici Srbiji: – Mi kao nacionalna mawina wihovom gradu neko po~iva ispod ti~ka prava. – Dosta qudi iz Srbije i ne zna im to ne dozvoqava narativ koji - Ali mi moèmo da po~nemo o recipro~nim me- i je stvoren u hrvatskoj javnosti – Zbog toga se sada maksimal- po zakonu imamo pravo na svoj ove kape. Tako|e, poru{eni su da Srbi ìve u Vukovaru i okoli-da razmi{qamo jer na{e ruke su bile jako ra{irene. Hrvatska zaista ima vime|u wihovim kom{ijama Hrvatino trude da na slede}em popisu {kolski program za na{u decu. bedem i ograda sa uli~ne strane ni.rama, A mi smo jo{ tu, i nikud ne plasoke standarde za{tite i podr{ke mawinama. Takav odnos prema U @egaru, selu koje adminibude {to mawe Srba. Prava je Danas je situacija takva da na{a radi izgradwe privatnih ku}a. niramo da idemo. Ovde nema nekih ma. Odre|eni politi~ki krugovi Hrvatima u susednim dràvama o~ito ne postoji. strativno pripada Obrovcu, Naàlost, srpski borci ni velikih problema, ako izuzmemo u Srbiji ~esto barataju frazom o istina da je procenat Hrvata uve}deca i daqe u~e po hrvatskom Poru~io je da su Buwevci formirani kao hrvatski korpus, te {est godina deluje udruèwe koje “povratku u devedesete”, ali priVukovaru mawi od onog koji se programu, ali im barem predaju danas ne mogu da po~ivaju sa- onadodao de{avawa za Vaskrsgrad – kaè da je "Subotica u Srbiji": svojom budu}i aktivno{}u malo-srpski nastavnici. Takva je situ- svim u miru, s obzirom na to da mere za takve optu`be u Srbiji prikazuje, da sepomaè odre|eni nam jedan od me{tana Borova, mi- Taj narod (Srbi) je oti{ao iz Hrvatske zahvaquju}i Beogradu. brojnim stanovnicima da lak{e sigurno ne}e na}i. Treba broj pripadnika drugih mawina, acija u vrti}u, osnovnoj i sredwoj i daqe preti nasilno fizi~ko sle}i na incident kada su naviNije ga poterala Hrvatska vojska jer nije ni stigla, ~ak i da je da ima-odu i boqe ìve. Iako se selo prie samo 150 kilometara zapadnije {koli. Problem je propaganda izme{tawe “Aleje”, pod pla{tom iz razli~itih razloga, izjasnio la takvu nameru. S. G. ja~i Dinama paradirali ulicama moglo podi~iti i s do dve hiqa-

Bu|ewe @egara

kao Hrvati – rekao nam de ìteqa, danas ihjejeovaj ondeVusvegakoja je prisutna od najranijeg imovinsko-pravnih odnosa. kovarac. dvestotiwak - tristotiwak; ta~andoba. Hrvatsku decu u vrti}u u~e Okolna sela Prioritet je gradwatraè dru{tvenog agresiji”, oddoma wihu Posle Vukovara, na{a ekipa Asimilacija je broj te{ko navesti, jer mnogi uo “srpskoj kojem bio{te}eni se Srbi okupqali, organizovali se uputila u okolna sela u koji@egaru tema borave samo svi leti, a osta-da crtaju Posebna o kojoj neravodotoraw tak godine ìve drugde. - Bilo je to najrazvijenije selo obrova~koga kraja zahvaquju}i ponajprije plodnom @egarskom poqu u blizini rijeke Zrmawe – tuma~i Milo{ U{qebrka, jedan od osniva~a udruge @egar u srcu. Emociju za svoj zavi~aj i daqe gaje, kaè nam na{ sugovornik dok obja{wava porijeklo naziva udruèwa u kojem je od osnutka podjednako aktivan. Naàlost, unato~ tome {to su u ratu razru{ene ku}e velikim dijelom obnovqeSrpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru ne, ista sudbina nije zadesila devastirane gospodarske objekte, pa selo jo{ uvijek ostavqa ru{evan dojam. U{qebrka nam kaè da iako u @egaru radi {kola, prva ~etiri razreda poha|a svega {estero |aka; utje{no je da se ove upisalo "~ak" troje prva~i}a. U vi{e razrede osnovne mora se putovati do Obrovca, gdje ve}ina

i sprovodili zajedni~ke aktivnosti

poha|a i nastavu srpskog jezika i kulture po C modelu. - Na{e je udru`ewe provelo akciju opremawa {kolske kwi`nice lektirnim naslovima, a u suradwi s udru`ewem Srbi za Srbe uredili smo za ovda{wu djecu igraonicu, jer dje~jeg vrti}a nema. Nema ni ambulante, kao

ni trgovine: dvije koje su nekad radile, sada su zatvorene, pa se mje{tani moraju zadovoqiti s onima pokretnima ili odlaziti do Obrovca ako im zatreba {togod mimo najnu`nijeg. Ondje rje{avaju sve svoje zdravstvene i medicinske potrebe i probleme, a za jo{ kompleksnije stvari pu-

ovog sela skandiraju}i uvrede na ra~un Srba. tuju do ~etrdesetak kilometara Stanovnici okoline Vukovara ili 70-ak km seudaqenog uglavnomBenkovca bave poqoprivredom

od beogradskog “kruga dvojke” i da se uvere ko zapravo i daqe “`ivi u devedesetim”. stalacija zavr{iti do polovice sqede}e godine, u zgradi su ovoS. G.

dalekog Zadra – kaè U{qebrka. ga qeta organizirali cijeli niz Svih ovih godina ~lanovi @e- doga|awa, podcrtavaju}i time nagara u srcu organizirano obilaze mjenu obnovqenog prostora. najstarije i najugroènije stanov- Prve subote u avgustu imanike, pogotovu u vrijeme boì- li smo proslavu u ~ast svetog }nih praznika. Provode i akciju nam sve{tenomu~enika Damjana nazvanu "Roda u @egaru", nami- [trpca, paroha u @egaru i Grahojewenu novoro|en~adi i wihovim vu kojeg su 1941. u Jadovnom ubili roditeqima, kojima nov~ano po- usta{e. Na{ sada{wi sve{tenik, maù. paroh obrova~ki Dragan Boì}, - Nedavno smo bili kod porodi- sugerirao nam je da se sjetimo te ce Kqaji}, koja je pro{irena k}e- `rtve svakoga qeta kad se okupiri Kalinom - kaè na{ vrijedni mo. Brojni @egarani i @egaranke sugovornik, pa napomiwe kako su koji su sada rasuti diqem regije Borovo, veliko srpsko selo nadomak Vukovara ove godine organizirali i nogo- i svijeta, dolaze u zavi~aj qeti metni turnir. Ipak, prioritet pa ovdje bude i vi{e od hiqadu im je gradwa dru{tvenog doma u du{a. Tako smo nakon liturgije kojem bi se okupqali te organi- u crkvi Sv. Georgija na skroman zirali i sprovodili zajedni~ke i simboli~an na~in udahnuli aktivnosti. ìvot svom dru{tvenom domu Iako dvije stotine kvadrata tuma~i U{qebrka, navode}i da novoga doma jo{ nije u potpunosti novo okupqali{te mje{tana i gotovo jer o~ekuju da }e pokri- posjetiteqa @egara vrvi ponajvawe krova i postavqawe in- vi{e u ve~erwim satima. M. T.

DRU[TVO

^etvrtak 14. 2021. 10. oktobar decembar 2020.

„GAVRAN“, SRPSKI DRON-UBICA:

Uni{tava tenkove, topove, PVO, pe{adiju, ~ak i kad su skriveni Novi proizvod kompanije „Jugoimport“, dron „Gavran”, predstavqa izvi|a~ko-udarnu platformu namewenu za izvi|awe u realnom vremenu i udare na {iroki spektar ciqeva iza fronta u dubini neprijateqske pozadine. „Gavran” obezbe|uje osmatrawe u realnom vremenu, odre|ivawe i prepoznavawe ciqeva po principu svoj–tu| i dejstvo na uo~ene ciqeve. Du`ina drona je ~etiri i po metra, razmak krila 3,2 metra, a visina sa to~kovima 0,7 metara. Borbeni radijus doma}eg

drona-ubice iznosi od 50 do 100 kilometara, zavisno od reqefa i du`ine linije izvi|awa. Ovaj dron-ubica radi sa nekoliko dronova kojima se upravqa sa istog komandnog mesta preko za{ti}enog radio-linka. Uni{tava sve vrste ciqeva na zemqi – tenkove i oklopna vozila, krupna PVO sredstava, radare, artiqeriju i raketna artiqerijska sredstva, pe{adiju na otvorenom i u zaklonima i druge mobilne i stacionarne ciqeve na zemqi, borbene ~amce i dronove. „Mi smo pri kraju zavr{nog

prijema tog sistema ovde kod nas gde su na{e i posade proizvo|a~a obavile taj program, i sve do sada je bilo uspe{no i bojevo ga|awe raketom „rt8c“ na poligonu u Nikincima“, rekao je Nenad Miloradovi} iz Vojske Srbije. Maksimalni domet „gavrana” je 150 kilometara pri krstare}oj brzini od 120 kilometara na ~as. Primarna upotreba ovog drona-ubice predstavqa kru`ewe

iznad bojnog poqa u roku od 30 minuta i na daqini od 50 kilometara od komandnog centra. Maksimalna visina leta je 1.500 metara. Masa samog drona je 35 kilograma, a poletna masa drona sa korisnim teretom 50 kilograma. Kada se dron lansira iz kontejnera, wegova krila su savijena, a prilikom izletawa iz kontejnera vra}aju se u prvobitni polo`aj.

„Gavran” pole}e sa buster motorom na ~vrsto gorivo, a klipni motor koristi za krstare}i let. Vreme potrebno za lansirawe drona iz kontejnera je jedan minut. Navo|ewe drona je kombinovano, inercijalno, pomo}u GPS-a, GLONASS satelitskog navigacijskog sistema, a u terminalnoj fazi leta dron se navodi na ciq preko TV ili IC glave za samonavo|ewe. R. N.

GODI[WICA UBISTVA ALEKSANDRA KARA\OR\EVI]A

Atentat u Marsequ bio je uvod u genocid u NDH Devetog oktobra 1934. u pola ~etiri po podne stigao je jugoslovenski brod „Dubrovnik” sa kraqem Aleksandrom Kara|or|evi}em u marseqsku luku, pra}en celokupnom francuskom sredozemnom flotom, u zvani~nu posetu Francuskoj. Ministar mornarice Fransoa Pjetri po{ao je u susret jugoslovenskom ratnom brodu, dok su luku nadletali francuski hidroavioni. U admiralskom motornom ~amcu ministar Pjetri, zajedno s kraqem, odevenim u jugoslovensku admiralsku uniformu s lentom Legije ~asti preko grudi, otplovio je do starog marseqskog pristani{ta. Na pristani{tu kraqa su ~ekali ministar spoqnih poslova Francuske @an-Luj Bartu i mnogobrojni drugi francuski i jugoslovenski velikodostojnici. Kraq je u{ao u otvoreni automobil marseqskog prefekta. Pored wega je sedeo Bartu, a preko puta general Alfons @or`, ~lan francuskog ratnog saveta, oki}en brojnim odlikovawima. Povorka od velikog broja automobila je krenula. Bilo je ~etiri sata i 10 minuta kad je kraqev automobil stigao na marseqski trg, koji je bio ispuwen ogromnom masom sveta. U tom trenutku krupan ~ovek u odelu kafene boje dotr~ao je do kraqevog automobila, sko~io na papu~icu i iz neposredne blizine ispalio osam metaka u pravcu kraqa, Bartua i generala @orà. Iako ga je jedan gardista sabqom udario tako da je odmah pao na zemqu, atentator je leè}i produìo da puca, iz drugog revolvera. Lin~ovani atentator je u nesvesnom stawu prenet u odeqewe javne bezbednosti. Kod wega je na|en falsifikovani ~ehoslova~ki paso{ izdat od strane generalnog konzulata u Zagrebu na ime Petra Kelemana. Pored toga i jedan mawi revolver, stotinu metaka i jedna bomba. Sedam dana posle atentata definitivno je utvr|en identitet ubice – Bugarin Vladimir Georgiev êrnozemski, Vlada [ofer, vi{e-

RATNIK I DR@AVNIK

Kraq Aleksandar i ministar spoqnih poslova Francuske @an-Luj Bartu, koji je tako|e ubijen u atentatu struki ubica, pripadnik teroristi~ke VMRO. Kraq Aleksandar pogo|en je na tri mesta, i to u visini jetre, u rame i ne{to iznad kuka. Smrtonosna rana bila je ona koja je povredila jetru i izazvala izliv krvi... Smrtno rawen kraq je odvezen u prefekturu, gde je stigao ìv, srce mu je jo{ kucalo. Odmah su prisko~ili u pomo} lekari, me|u wima i profesor g. Bertran. Me|utim, wihovo angaòvawe bilo je beskorisno. U 16 ~asova i 45 minuta lekari su konstatovali smrt, ta~no pola sata posle atentata. Nastao je tajac. Svi su oborili glave sa suzama u o~ima. Kraqevo telo prekriveno je jugoslovenskom trobojkom, iznad glave upaqena je vo{tanica i utuqena svetla. Hladnokrvni ubica zaledio je ve~iti nezaboravni osmeh kraqa-pobednika u wegovoj 46. godini ìvota. To je upro{}ena slika atentata na kraqa Aleksandra, koji je ubijen pred o~ima brojnih francuskih zvani~nika i gra|ana koji su priredili do~ek kraqu junaku i

Delo vladara kraqa Aleksandra, za ìvota ve} legendarne li~nosti vojskovo|e, bilo je oli~ewe oslobo|ewa i ujediwewa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraqevine Jugoslavije, ~iji je on glavni zato~nik i neimar bio. Duè od dve decenije on je bio kqu~na figura burnih doga|aja u istoriji Srba i Ju`nih Slovena. Od 46 godina svog ìvota, 31 godinu proveo je kao vojnik. Od balkanskih ratova do zavr{etka Prvog svetskog rata on je na ~elu svojih pobedonosnih armija. Zapo~eo je i dovr{io veliku oslobodila~ku borbu Srba i Ju`nih Slovena. Godine 1914. branio je dostojanstvo nezavisne dràve i odbio zapovedni~ke i uniàvaju}e uslove iz ultimatuma mo}ne Austrougarske. Govorio je da na svetu nema svetije du`nosti nego {to je odbrana svoje dràve, svoje nacije i vere, odbrana svog ogwi{ta. U tim doga|ajima on je bio i vojskovo|a, i kraq dràvnik, vo|a naroda, ~uvar mira na Balkanu i u sredwoj Evropi. Mnogi smatraju da je upravqao u svim prilikama i svim doga|ajima, a ne doga|aji wime. Vladar iz naroda i za narod. Nesporno je da je kraq Aleksandar krupna istorijska li~nost, da je èleo sna`nu i centralizovanu dràvu jedinstvenog naroda od tri plemena, Srba, Hrvata i Slovenaca (troimeni narod). @eleo je Jugoslaviju s Jugoslovenima i verovao u narodno jedinstvo.

savezniku iz pro{log rata. Pred svirepim ubistvom kraqa narod je ostao nem i ujediwen u bolu i àlosti u ~itavoj Kraqevini Jugoslaviji. „Najve}i vladalac na{e istorije, najmudriji vojskovo|a na{ih pobedonosnih ratova, najhrabriji ratnik na{ih slavnih bitaka, prvi vitez me|u vitezovima, legendarni vojnik i herojski kraq”, kako je opisivan, stradao je od ruku bugarskog pla}enog ubice, a atentat su organizovale hrvatske usta{e uz pomo} tajnih slu`bi Bugarske, Ma|arske i Italije. Posle istrage, na su|ewu 1936. godine, pripadnike usta{ke organizacije kao sau~esnike u atentatu – Miju Kraqa, Ivana Raji}a i Zvonimira Pospi{la – sud u Francuskoj je osudio na doìvotnu robiju, a organizatora Antu Paveli}a u odsustvu na smrtnu kaznu (Italija je odbila da ga isporu~i). Od tog dana do danas, kako o samom atentatu, odnosno o wegovoj politi~koj pozadini, tako i o samom jugoslovenskom kraqu, postoje razli~ite verzije i ocene. Iako su sam atentat i wegova organizacija detaqno istraèni, rekonstruisani i sudski procesuirani, ostaje pitawe politi~ke pozadine, odnosno pitawe ko je imao interes da ukloni jugoslovenskog kraqa. Pored unutra{wih grupa, kao {to su usta{ki i bugarski separatisti i komunisti, na spoqnom planu to su Italija, s kojom je Jugoslavija imala napete odnose oko zapadnih granica, nema~ki nacionalsocijalizam u usponu i boq{evi~ki reìm u Rusiji, s kojim je kraq odbijao da uspostavi bilo kakvu saradwu. Tako|e i Bugarska i Ma|arska, koje se nisu mirile s gubitkom teritorija posle Prvog svetskog rata. Mnogi smatraju da su ubistvom kraqa ubijeni narodno jedinstvo i sama Kraqevina Jugoslavija, koja je posle wegove smrti preure|ena stvarawem Banovine Hrvatske, a onda udarom spoqa 1941. sru{ena, podeqena, a od doju~era{we bra}e srpski narod je doìveo stravi~ne zlo~ine, genocid u usta{koj Nezavisnoj dràvi Hrvatskoj koju su vodili oni koji su optuèni i osu|eni za ubistvo kraqa Aleksandra. M. T.

LEPA SRBIJA

^etvrtak oktobar 2021. ^etvrtak 10.14. decembar 2020. 13

JELENA POPOVI], SCENARISTA I REDITEQ, O NEVEROVATNOM USPEHU FILMA "BO@IJI ^OVEK"

Obara rekorde gledanosti

O ~udima svetog Nektarija Eginskog svedo~ili su mnogi wegovi savremenici i sledbenici, a danas je film "Boìji ~ovek" prema scenariju i u reìji Jelene Popovi}, koji govori o wegovom ìvotu, postao svojevrsno ~udo. Ova biografska drama zabeleìla je neverovatne uspehe u Gr~koj, gde ve} pet nedeqa drì prvo mesto u bioskopima, sa vi{e od 300.000 gledalaca. U aprilu je na presti`nom Me|unarodnom filmskom festivalu u Moskvi film dobio nagradu publike u glavnoj kategoriji. Publika ga je nagradila i na filmskom festivalu u Los An|elesu, a dobio je Granpri za najboqi film o veri i za najboqi internacionalni film na festivalima u Italiji. I to je tek po~etak. Ovaj gr~ko-ameri~ki film, u kome jednu od va`nih uloga igra holivudska zvezda Miki Rurk, ima}e distribuciju u Rusiji, Francuskoj, Italiji, Brazilu, Ju`noj Americi, Ju`noj Koreji, Egiptu, SAD, Kanadi..., a nadmeta}e se za nagrade na filmskim festivalima u Atlanti, Banglade{u i ko zna jo{ gde. Bioskopski ìvot u Srbiji "Boìji ~ovek" zapo~e}e 14. oktobra, kada }e biti premijera u "Kombank dvorani". - Ne umem da objasnim {ta se doga|a, ali radila sam ovaj film iz srca - kaè rediteqka Jelena Popovi}. - Latila sam se teme koja mi je bila ugravirana u srcu, u du{i, i publika je to osetila. Razumela sam teàk ìvotni put svetog Nektarija, doìvela ga sa puno iskrenih emocija. Govorili su mi da }e film gledati bake i deke sa unucima i iznenadila sam se kada sam shvatila da su u publici mladi qudi. Qudi koji ne idu u crkvu. rod Svetog Nektarija u ovom sna`nom i veti uoma emotivnom filmu igra gr~ki glumac Aris Servetalis, a va`na rola poverena naj-je ruskom dramskom umetniku Aleksandru snihSa{i Petrovu, doma}oj publici poznatom lav-iz filma "Led", gde je igrao i Milo{ Biima,kovi}. Najve}e ~udo za nas je, ipak, otkud u akofilmu srpske rediteqke holivudska zvezskogda Miki Rurk. ale - Od po~etka sam èlela da Rurk glumi `biparalizovanog ~oveka koji uspeva da proslehoda zahvaquju}i svetom Nektariju - pri~a dni-Jelena Popovi}. - Taj doga|aj se zaista deke usio u bolnici Aretea u Atini, koja i danas Zvo-postoji. Postoji i soba u kojoj je leào. Poosu-stoji i wegov krevet. Uloga je te{ka i dubooraka i moè da je odigra samo neko ko zna {ta aznuje patwa i bol. Gledala sam Rurka u filmu "Zakletva", koji je reìrao [on Pen, a Xek

mom ~koj kom ene. izaisaawe ko skog {to omua, s nose nal`im sta- Postoji pregr{t zanimqivih rskapri~a o tome kako je po~etkom komdevedesetih politi~ka situacija promenila `ivote i sportske aqakarijere mnogih velikih zvezda evi-na{eg sporta. mrti O tome je govorio i Vladimir vat-Vujasinovi}, kada je govorio o ena,svom poreklu, mestu gde je ro|en pskii odrastao (Rijeka) i prvim reeno-prezentativnim koracima kada skojje Jugoslavija po~ela da se cepa. u|e- “Sve oko rata krenulo je M. T.mnogo ranije, svi su oni znali

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pruàwem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pruìti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu ìvota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

Ne umem da objasnim {ta se doga|a, ali radila sam ovaj film iz srca - kaè rediteqka Jelena Popovi} Nikolson igra glavnu ulogu. Rurk je imao samo jednu scenu. U mentalnoj bolnici, gde je zavr{io posle }erkine smrti, Nikolson poku{ava da mu pomogne da se seti svoje pro{losti. Nikad nisam videla tako srceparaju}u scenu na filmu. Znala sam da je on vernik, ose}ala sam da bi prihvatio ulogu. Bila sam u pravu i veoma sam mu zahvalna. Jelena je ro|ena u Beogradu iz kog je kao sedamnaestogodi{wakiwa oti{la u Italiju da se bavi manekenstvom. Posle tri godine preselila se u Los An|eles, gde je studirala glumu u presti`noj {koli "Plejhaus vest". Igrala je u nekoliko serija, pisala scenarija, reìrala film L.A. Superheroes. Posle dvadeset godina vratila se u Srbiju, a onda se 2016. preselila sa porodicom u Gr~ku. - Moj mu` je pola Grk, pola Amerikanac - kaè Jelena. - Odlu~ili smo da se odmorimo od Los An|elesa, zemqe u kojoj teku med i mleko. Ne èlim da budem licemer, stariji sin je ostao u Americi, imam dobre prijateqe tamo, ali wihova politika je ne{to {to je uni{tilo dosta stvari u ovom svetu. Oni sad prolaze kroz samouni{tewe zahvaquju}i svemu {to se radilo, a nije trebalo. Iako je sveti Nektarije gr~ki monah, Jelena ga je "otkrila" u Beogradu. On je svetac savremenog doba. Umro je u Atini 1920, a kanonizovala ga je 1961. godine Carigradska patrijar{ija. Pri~a o wemu Jelenu je ganula na li~an na~in.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

- Posle pomena ocu svratila sam u Manastir Svete Petke u Rakovici i kupila kwigu o svetom Nektariju - kaè nam. Wegova ìvotna pri~a pogodila me je kao grom. Dogodio se neki kurc{lus u meni, sve se isprepletalo, moj ìvot, moja iskustva, moj otac, sveti Nektarije i tako je po~elo. Nektarije je mnogo voleo narod i oni su voleli wega. Vlasti ga, ~ak ni crkvene, nisu ba{ cenile, zato {to je bio ~ovek koji je ìveo po principima kako je u~io. Takvih qudi je malo. Moj otac nije bio sve{tenik, ali je bio po{ten ~ovek koji je isto bio prognan pravde radi. Smetao je nekim qudima zato {to nije hteo da se bavi stvarima koje nisu eti~ke. Bio je jedan od najboqih gra|evinskih inèwera u Jugo-

slaviji, ali su ga smenili jer nije hteo da krade pare od radnika. Proìveo je veoma skromno, druìo se sa obi~nim radnicima, ali bio je zadovoqan ~ovek. Najva`nije mu je bilo da mirno spava. Mislim da ga ima u ovom filmu. Rediteqka je otkrila da je premijera filma "Boìji ~ovek" bila na Svetoj Gori. - Bez starca Efrema iz manastira Vatoped i jo{ nekoliko monaha ovaj film se ne bi desio - pri~a nam. - Oni su mi mnogo pomogli. Kada je zavr{en film zamolila sam muà da mu ga odnese. O~ekivala sam da }e ga pogledati sa jo{ nekoliko monaha. Skamenila sam se kada me je suprug pozvao i rekao da }e ve~e uo~i Svetog Save oko 200 monaha da gleda moj film. M. T.

uuu VLADIMIR VUJASINOVI], BIV[I KAPITEN VATERPOLO REPREZENTACIJE SRBIJE:

„Igrao sam za Hrvatsku, a moji u Krajini svi u uniformama“ i odakle sam i {ta sam i moram da kaèm da ja to nisam osetio uop{te. Apsolutno ni{ta. Svakodnevica je bila kao i uvek, i daqe smo se zezali i ìveli na normalan na~in, ali sve ostalo je bilo lo{e. Van bazena… Moj otac je radio privatno i vi{e nije mogao da do|e do posla. To je rat, ne mogu da se qutim ni na koga. Majka je bila poslovo|a supermarketa, a kad je po~elo sve to da se zahuktava, degradirali su je na prodava~icu na èle-

zni~koj stanici, to je bio najgori posao. Dolazili su dobrovoqci, ulazili joj u prodavnicu, pri~ali joj sva{ta, bili naoru`ani… I ona je te{ko pro`ivqavala sve to”, rekao je Vujasinovi}. Objasnio je {ta se u tom periodu doga|alo sa wegovim ro|acima u drugim delovima Hrvatske. “Moja porodica je ogromna, majka je imala osmoro bra}e i sestara. Oni su svi iz Krajine. Oni su bili tamo, u takozvanoj

‘Balvan revoluciji’. Bili su na polo`ajima, nije se mnogo pucalo, vi{e je to bilo simboli~no, ali bili su u uniformi.” A za to vreme, Vujasinovi} je pravio prve reprezentativne korake. Ili zaveslaje. I to pod hrvatskom kapicom. R. N. lll U slede}em broju: Kako je Mustafa Golubi} obe}ao kraqu Aleksandru da }e ga ubiti

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

êtvrtak 14. oktobar êtvrtak 10. decembar 2020. 15 êtvrtak 14. oktobar 2021. 2021.

AUSTRALIJA SVE BLI@A POTPUNOJ IMUNIZACIJI

Novi Ju`ni Vels se vra}a normalnom ìvotu Ve} od ove nedeqe otvorene su sve prodavnice, restorani, kafi}i i saloni lepote, |aci se vra}aju u u~ionice 18. oktobra, dok svi vakcinisani sa dve doze mogu da u~estvuju u takmi~ewu za glavnu nagradu od milion dolara Od svih dràva u Australiji, Novi Ju`ni Vels je najbrè dostigao stopu imunizacije, gde je skoro 90 odsto stanovni{tva starijih od 16 godina primilo jednu dozu vakcine, i sa vi{e od 70 odsto qudi koji su potpuno vakcinisani. Time su se stvorili uslovi za ublaàvawe restriktivnih mera, ali i za postepeni izlazak iz lokdauna, koji je u ovoj dràvi na snazi od juna. Prva faza ublaàvawa restrikcija u Novom Ju`nom Velsu, koja je stupila na snagu ove nedeqe, podrazumeva otvarawe svih ugostiteqskih objekata, maloprodajnih objekata, muzeja, pozori{ta, bioskopa, otvorenih i zatvorenih bazena, teretana, fitnis centara. Frizerski saloni }e tako|e biti otvoreni, ali dok se ne stekne imunizacija od 80 odsto stanovni{tva u celoj Australiji, mora se po{tovati pravilo ograni~ewa na samo pet klijenata u svakom trenutku. [ta je sada dozvoqeno vakcinisanima? Kretawe za potpuno vakcinisane gra|ane, sa dve vakcine, je dozvoqeno sada na neograni~enoj udaqenosti od ku}e, s tim da qudi iz Sidneja i daqe ne mogu putovati u regionalni Novi Ju`ni Vels. Umesto dosada{wih pet qudi, sada se moè okupiti u ku}ama i do deset odraslih vakcinisanih qudi, dok se deca ispod 12 godina ne ra~unaju. Na otvorenom se moè druìti 30 qudi. Sahranama i ven~awima sada moè da prisustvuje do stotinu qudi, a maske vi{e nisu neophodne na otvorenom. U zatvorenim prostorijama su i daqe obavezne. Kada se skidaju maske? Druga faza olak{ica za vakcinisane gra|ane Novog Ju`nog Velsa po~e}e 25. oktobra, kada se o~ekuje da }e potpuna stopa imunizacije u ovoj dràvi dosti}i 80 odsto. Tada }e biti dozvoqena i putovawa u regionalne delove dràve, bi}e pove}an broj qudi koji se u ku}ama mogu okupqati do 50 osoba. Tada }e qudi mo}i da skinu i maske, jer }e wihovo no{ewe biti ukinuto za one koji rade u zatvorenim prostorijama. Sloboda za nevakcinisane od 1. decembra Svi oni koji su vakcinisani jednom vakcinom ili su nevakcinisani na slobodu }e mo}i tek 1. decembra, kada se o~ekuje da }e ukupna populacija Australije dosti}i 90 odsto potpuno vakcinisanih qudi. Do tada, za ove kategorije qudi ostaju na snazi sve mere dosada{weg lokdauna. Za wih }e i daqe vaìti da se mogu kretati u radijusu od pet kilometara, ne mogu da odlaze u ku}u kod drugih qudi, niti da primaju goste. Pravila u crkvama Od ove nedeqe svi verski objekti u Novom Ju`nom Velsu }e biti otvoreni za sve. Crkve su izuzete od propisa o vakcinaciji, a jedini uslov za posetu verskih objekata je pravilo o ~etiri kvadratna metra po osobi. Pevawe u crkvama ne}e biti dozvoqeno, osim za sve{tenike i horove (do 10 ~lanova), koji moraju biti potpuno vakcinisani.

PUTOVAWA U INOSTRANSTVO I KOVID PASO[I Prema posledwim informacijama, me|unarodna putovawa }e biti mogu}a ve} od polovine novembra, za duplo vakcinisane gra|ane. U ciqu pripreme pred najavqeno otvarawe granica, Savezna Vlada radi na „Kovid paso{ima“, koji }e biti sli~ni me|unarodnom putnom paso{u i koje }e putnici morati da pokaù kako bi u{li u razli~ite dràve. Kovid paso{ je dokaz da je putnik potpuno vakcinisan. Trenutno u svetu, izme|u ostalih, su priznate vakcine Fajzer, Astrazenka i Moderna, kojima se vakcini{u qudi u Australiji. Putnici koji se sa puta vra}aju u Australiju ne}e biti u obavezi da pokaù ovaj paso{, jer }e podaci o vakcinama, koje su qudi primili, biti povezani sa wihovim putnim paso{ima.

LEK PROTIV KOVIDA Premijer Australije Skot Morison je najavio da Australija planira da kupi 300.000 pakovawa leka Molnupiravir, i pre nego {to je TGA (Uprava za terapijska sredstva), odobrila ovaj lek. Re~ je o pilulama farmaceutske kompanije Merk ~ak, koje se daju pacijentima, qudima koji su pozitivni na Kovid-19. Piju se pet dana, dva puta dnevno. Dokaz o vakcinaciji U prvoj i drugoj fazi ublaàvawa restrikcija, svi gra|ani svoj status o vakcinaciji mogu videti i prikazati gde je neophodno putem aplikacije NSW servisa, koji svakako koriste kada ulaze u prodavnice. Sada ova aplikacija sadrì i sertifikat o vakcinaciji, koji }e morati da se pokaè u svakom objektu u koji ulaze.

Deca u klupama 18. oktobra Povratak dece u {kole je predvi|en za 18. oktobar, nakon {to je datum pomeran nekoliko puta. Prvog dana {kole u klupe }e sesti u~enici 12-og razreda i deca iz obdani{ta. Svi ostali razredi u {kolu }e krenuti 25. oktobra. Za nastavnike i u~enike sredwih {kola, za sada su maske jo{ obavezne, dok |aci mla|ih razreda nisu u obavezi da je nose, ali se i daqe preporu~uje. Testirawe od ku}e Od 1. novembra gra|ani Australije }e mo}i sami da se testiraju na Kovid-19, u ku}nim uslovima. Uvo|ewe ovog vida testirawa }e zavisiti od dostizawa visoke stope vakcinacije {irom Australije. Sve dr`ave }e morati da uspostave sistem kojim }e gra|ani mo}i da prijavquju pozitivne rezultate. Milion razloga za vakcinaciju Po~ev{i od raznih kafi}a, koji

su vakcinisane qude nagra|ivali besplatnim pi}em, Australija je oti{la korak daqe. Svaki Australijanac, koji je do sada imao najmawe jednu vakcinaciju, i koji }e do 13. decembra biti dvostruko vakcinisan, ulazi u trku za osvajawe glavne loto nagrade od milion dolara. Pored toga, svaki dan, tokom oktobra, neko od vakcinisanih qudi }e biti izvu~en za nagradu od hiqadu dolara. Osniva~i kampawe „Million dollar vax“, ka`u da je ova akcija vi{e za nagra|ivawe qudi koji su vakcinisani, a ne da ih na to podsti~e. Odluka o vakcinaciji bi trebalo da se donese u konsultaciji sa zdravstvenim radnikom, ka`u u saop{tewu. Sawa Miri} [aki}

Pilule farmaceutske kompanije Merk ~ak, koje se daju pacijentima, qudima koji su pozitivni na Kovid-19. Piju se pet dana, dva puta dnevno

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 2020. ^etvrtak 10. 14. decembar oktobar 2021.

Srbi osvojili d australijskog ku Po~iwe takmi~ewe u kuvawu

Bo{ko u`iva u nastupu na glavnoj bini

„Ve~era pod z Prikaz tradicionalne kolekcije kuhiwskih predmeta

Du{ko i Drago u kampu

Ocewuju}i takmi~ewe u kuvawu tradicionalnog “dampera“

Mark i Tawa Elslei sa Tawinim roditeqima Janom i Jovom ]ukom gledaju}i takmi~ewe u bacawu „dampera“

Tokom nedavnog praznika u Kvinslendu povodom obeleàvawa kraqi~inog ro|endana (Queen’s Birthday Long Weekend), gradi} Milmeran bio je doma}in dvanaestog Festivala australijskog kulinarstva u prirodi (Australian Camp Oven Festival - ACOF). Milmeran se nalazi u regionu Tuvumba, oko 200 kilometara jugo-zapadno od Brizbejna. Lokalno stanovni{tvo koje uglavnom uzgaja ovce, goveda i ìtarice, pokazalo je odu{evqewe {to se Festival australijskog ‚kamp kuvawa’ 2021. mogao odràti uz podr{ku turisti~ke organizacije, sponzora i timova volontera. Festival australijskog ‚kamp kuvawa’ proslavqa australijsko nasle|e kroz raznovrstan program. Ipak, bilo je to takmi~ewe u kuvawu koje je spojilo Dragu Mrkaju i Du{ka Amixi}a u Milmeranu. Ali

S leva na desno, u smeru kazaqke na satu: Majkl Eter, Henri Tran, Xoe ^au, Bo{ko Gojkovi}, Luiz Bogdanovi}, Drago Mrkaja, Du{ko Amixi}, Aleksandar Jankovi}, Aleksandar Dedi~, Damian Dedi~, Rada Milovanovi}, Stevanija Dedi~, Qiqana Dedi~, Aleksija Dedi~ i Verica Jankovi}

prvo su morali da registruju naziv tima i izabrano je ime ’Three.d. cooking’ (Du{ko, Drago i Danica). Du{ko i Drago su bili kuvari, a Danica je nastupila u svojstvu „podr{ke timu“. Logotip brenda ponosno sadrì tri imena na }irilici (u okviru srpskog pozdrava sa tri prsta) izvezen na desnim rukavima majica. Za takmi~ewe je bilo obavezno napraviti tradicionalni „damper“, sli~an poga~i, a slano jelo je bilo slobodan izbor. Drago i Du{ko su odlu~ili da pripreme gula{. Du{ko komentari{e: „Za takmi~ewe smo izabrali da spremimo gula{ zato {to u Australiji qudi uglavnom ro{tiqaju... Mi jedini ovde na festivalu pravimo gula{ iz Evrope. To je veoma te{ko i oni to oboàvaju. [to se pokazalo (smeh) na takmi~ewu, jel? Ha ha! Svi su bili odu{evqeni. A ovaj „damper“ {to smo napravili, to je po wihovom receptu. Ovo nam je tre}i put da ga pravimo, i donekle smo uspeli, potrefili smo. Tako da smo odu{evqeni, ni mi se nismo nadali da }emo ga tako dobro napraviti. Ja sam gledao na Jutjubu kako to prave ovi stari Australijanci… bra{no, voda, so... ovde je samo bitno potrefiti temperaturu. Po{to nemamo termometar, ni{ta, mora{ od oka da zna{ kolika je temperatura vatre. U tome je sva filozofija.” I {ta se desilo? Timu Three.d. cooking je pripalo drugo mesto!!! Kao i na ostalim takmi~ewima u kuvawu koja su odràna tokom vikenda, „damper“ i gula{ su oceweni po ukusu, a prostor za kuvawe na osnovu ~isto}e i pre-

zentacije. Zaista, izlo`beni sto na predwoj strani Three.d.cooking tima sadr`ao je elemente kulturnog nasle|a Australije - stare australijske krpe za sudove, ru~no vezeni stolwak i starinski pribor za jelo - sa drvenim daskama za se~ewe iz Srbije, jedne {tampane sa azbukom na }irilici a drugi sa }irili~nom natpisom „Zlatiborac“. Kotli} iz Srbije bio je prikazan kao deo prezentacije. Drago i Du{ko su kao izbeglice stigli u Brizbejn (Drago 1995, Du{ko1997.), svako sa svojom porodicom, iz okoline Sarajeva. Drago se se}a: „Nas je sastavila sudbina po drugom planu. Ja sam bio lovac, voleo sam {umu, prirodu. Ro|en

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 2020. 17 ^etvrtak10. 14.decembar oktobar 2021.

drugo mesto na Festivalu ulinarstva Ocewuju}i takmi~ewe u kuvawu srpskog gula{a

zvezdama“

Prijateqi, ukqu~uju}i porodice Henrija i Fione Tran, Xoa i Van ^aua

Du{ko i Xo u kampu

Drugi se pripremaju za takmi~ewe

Tri dana u Milmeranu, ~etiri veli~anstvena neba

Ulica Kempbel, glavna ulica u Milmeranu

Progla{ewe pobednika sam u Mrkajin potoku, pored sela Tar~in. Ja i Du{ko, koji je ro|en u rudarskom gradu Vare{u, smo se okumili. Du{ko je trener za skijawe. On je imao {kolu skijawa, karatea… i ova priroda, vazduh, atmosfera, doma}a hrana, doma}a rakija, to nas je spojilo. I tako... radimo te{ko kao i svi ovde u Australiji. Ali svako slobodno vreme koristimo da odemo negde. Najvi{e volimo Lejk Mogerah (oko sat vremena vo`we jugo-zapadno od Brizbejna) gde smo na{li deo sebe, pored reke u prirodi. Muzika, hrana, kuvawe. To nas odr`ava, to nam daje snagu i voqu da nastavimo daqe, da obi|emo {to vi{e destinacija u Australiji”. Festival australijskog ku-

linarstva je pruìo zabavan i edukativan vikend, potpuno privla~an za sve uzraste. Otvarawe je bilo u petak uve~e „Ve~erom pod zvezdama“. Dani su bili upotpuweni poezijom, „kantri“ muzikom, takmi~ewima u bacawu „dampera“ i pija~nim tezgama, zajedno sa izlo`bama kova~a, demonstracijom pravqewa kowskog sedla, kolekcijama kuhiwskih predmeta, starih kamiona i motora. Drago komentari{e daqe: „[ta da kaèm... Ovako ne{to nisam vidio za svojih {ezdeset godina. Odu{evio sam se... Dali smo sve od sebe da u~inimo sve najboqe. Mi smo ubje|eni da znamo kuvati, ali ipak nam je trebala podr{ka. Ovo je ne{to veliko, ovo je velik zalogaj za nas. Mi smo odu{evqeni, mi smo presre}ni.” Du{ko se slaè: „Odu{evqen sam sa organizacijom, sa ‚kampigerijom’, sa svim

{to su pripremili. Tako su sve divno pripremili da ja nemam re~i. Ja sam odu{evqen… Organizacija je super!” Mnogi prijateqi iz Brizbejna, Sun~ane obale i Gondivindija pridruìli su se Du{ku i Dragi na Festivalu australijskog kulinarstva, a nekolicina nam je iznela i svoje utiske... Jovo ]uk: „Oh, kako lep dan. Uìvamo u svemu.” Jana ]uk: „Festival je fantasti~an Dru{tvo je divno. „Ve~era pod zvezdama“, u petak uve~e, bila je fantasti~na. A izlo`be su izuzetne. Zaista bi trebalo do}i i uìvati. Tu su prijateqi i porodica, odli~no je!” Bo{ko Gojkovi}: „Ja sam jako zadovoqan, vidim da se kuva srpska hrana, a vidim i na{e goste {to dolaze ovde da to gledaju. Iz Brizbejna do|u u Milmeran, dva i po sata vo`we, fantasti~no...”

Izabel Dedi~ (11 godina): „Moje mi{qewe o festivalu i takmi~ewu u kuvawu je da su bili zaista zabavni, meni se dopalo.” Majkl Eter: „Moja prva poseta Festivalu australijskog ‚kamp kuvawa’ u Milmeranu bila je veli~anstvena, samo sam se opustio, {etao... ovde se po{tuje istorija, kako su qudi ìveli, kako su qudi kuvali i slavili ìvot. Tako|e sam veoma uzbu|en {to vidim kako razli~ite kulture dodaju slojeve svemu tome”. Aleksandar i Verica Jankovi}: „Bio nam je nezaboravan doìvqaj da prisustvujemo i gledamo takmi~ewe u kuvawu tradicionalnim australijskim na~inom pripreme i kuvawa koje koriste kamperi. Posebnu radost smo podelili sa na{im prijateqima Dragom i Du{kom koji su u~estvovali u takmi~ewu i osvojili drugo mesto. Lepo je upoznati i doìve-

ti Australiju kroz ovakve festivale, autenti~ne i u duhu tradicije, kulture i unutra{wosti ~istog srca i „kantri“ muzike. Videti prostranu zemqu i neverovatno nebo i nezaboravan zalazak Sunca, to je Australija. Svaka farma govori nam pri~u, bez wih nebismo mogli opstati.” Three.d.cooking planira da slede}e godine ponovo do|e na festival… Du{ko nagla{eno napomiwe: „Obavezno! Slede}e godine dolazimo sa novim idejama. Slede}e godine je druga pri~a.” Drago zakqu~uje: „Obavezno dolazimo. Mnogo ja~i, mnogo spremniji i mnogo pametniji.” Tekst: Danica Majstorovi} Eter Fotografije: Loiz Bogdanovi}, Majkl Eter i Danica Majstorovi} Eter

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 14. 2021.

ZAJEDNICA

30 SRPSKOG GLASA godina postojawa

U susret besplatnoj autopsihoterapiji Pi{e: Slobodan Grba Koliko god bilo potrebno ponavqati, upravo kako Jevreji svakodnevno ponavqaju pri~u o Au{vicu i genocidu po~iwenom nad wima, u~ini se ponekad pomalo izan|alim pri~ati o tome kako smo na razme|u istorijskog sunovrata opet, kao i pre Drugog svetskog rata, ostali iznena|eni, nespremni, da bi nedugo potom postali istovremeno i najve}e `rtve i najve}i krivci. Scenarijem pisanim „ko zna gde“, a neke od adresa na kojima se usagla{avao zavr{ni tekst sramotnog vi|ewa srpske sudbine na kraju 20. veka definitivno nije mogao da proma{i Va{ington, London, Berlin i notorni Vatikan, po nas je bio „da ne mo`e biti gori“. Ako se ne brani{ – ubi{e te, ako se brani{ postaje{ terorista i osvaja~.

sada tek ne podnose, otaqavawe i nespremnost, penzionersko palamu|ewe uz ~a{icu-dve, ve} su tra`ila vrhunski profesionalizam iz dana u dan! Nije prona|en odgovor na pitawe kako finansirati takve potrebe, pa je SNS nestao bez obzira {to su potrebe ostale. Narod je ponovo ostao uglavnom prepu{ten sam sebi, kao da nije boqe ni zaslu`io, a Crkva razape-

najte`e, ostajao sam. Logika „zajednice“ bila je neumoqiva: privatni „biznis“ odgovornost je prevashodno vlasnika, ako ostvari profit nema obavezu da ga deli sa bilo kim. Ve} pri samoj pomisli da bi list kakav je od po~etka bio „SRPSKI GLAS“ mogao ne samo da opstane, ve} i da ostvari profit u slobodnoj tr`i{noj utakmici koja je sve pre nego

Podse}amo na te dane bez bojazni da }emo proma{iti temu jer je sve navedeno sr` onoga {to nas je sna{lo a na {ta je odgovor, pored ostalog, bilo i ra|awe „SRPSKOG GLASA“. Vreme je pokazalo da izgradwa nacionalno-politi~ko-institucionalne strukture planskog i sveobuhvatnog povezivawa Srba Australije ne samo da nije pratila wihov individualni napredak, ve} skoro da i nije postojala. Bar ne na sveaustralijskom nivou. Organizacija srpskih ~etnika bila je mogu}i temeq, ali je i pored nastanka SRPSKOG NACIONALNOG SAVEZA (SNS) kao krovne nacionalno-politi~ke organizacije wegova àlosna sudbina samo jo{ jednom dokazala da }e i najlep{a ku}a, ako je sagra|ena na klimavim temeqima, pre ili kasnije sigurno propasti. SNS je svojom, bez svake sumwe istorijskom pojavom, po~etkom '90-tih godina pokazao ~ak i najve}im protivnicima da ono {to je ìvotno potrebno mora da nastane bez obzira koliko bilo bacawa klipova pod to~kove, ali je isto tako i dokazao svojim neslavnim nestankom da se na kraju 20. veka ozbiqnom politikom i odbranom nacionalnih interesa ne moè baviti pametovawem za kafanskim stolom kao {to su mnogi nau~ili prethodnih decenija, mnogi nisu prestali ni danas. Praznoslovqe kome je osnovna tema izbor selektora fudbalskog nacionalnog tima ili vo|ewe „visoke politike“ omiqene su srpske zanimacije, ali je to sportska aktivnost opravdana samo u meri u kojoj obezbe|uje besplatnu autopsihoterapiju. Za ozbiqnu organizaciju trebalo je imati ozbiqne planove, razra|enu dugoro~nu strategiju, vrhunske kadrove i – stabilna i dovoqna sredstva za finansirawe aktivnosti i „izvo|a~a radova“! Iliti pare! Srbi su mogli za tako va`ne poslove na}i izuzetne pojedince, svojevremeno je napravqen i plan razvoja i delovawa, ali para – niotkuda! Jo{ tih '90-tih godina pro{log veka upravo je „SRPSKI GLAS“ upozoravao da burna vremena nisu podnosila ni ranije, a

Osniva~ Srpskog Glasa \or|e Marinkovi} sa patrijarhom Pavlom 2004. godine

uuu Nesre}na sudbina krovne srpske nacionalne organizacije nije sna{la „SRPSKI GLAS“ samo zato {to je list bio ono {to SNS nije nikad postao. Tri decenije lista kao tri decenije borbe da se pomire nepomirqivi „rogovi u vre}i“, ali i vi{e od toga ta izme|u onoga {to joj je sveta du`nost i onoga {to se od we neretko traìlo a {to nije nimalo sveto. Po~ev od bavqewa politikom i wenim tuma~ewem, u~e{}em u propagandnom ratu i bavqewe svakojakim prqav{tinama na dnevnom nivou kakve ~esto normalan um ne moè ni da zamisli. SNS je nestao, „SRPSKI GLAS“ nastao i opstao! Dodu{e, nije u postoje}im uslovima mogao da zaìvi kao posledica dugogodi{wih priprema i kao logi~an nastavak razvoja srpske nacionalno-politi~ke misli i akcije, ve} samo kao privatna inicijativa ~oveka koji je imao iskustva u vo|ewu poslova i imao imovine kojom je mogao da garantuje opstanak novina. Ne treba ponavqati, sve je to bilo naopako! \or|e Marinkovi}, po vlastitim tvrdwama, zbog novina koje je pokrenuo, izgubio je dve ku}e {to je gest ravan stavqawu ìvota na kocku. Istovremeno, a i to je neizostavni deo slike vremena kada je „SRPSKI GLAS“ nastao, brojni su biznismeni, predsednici i ~lanovi svakojakih organizacija i dru{tava, ugledni pojedinci, uglavnom mirno gledali kakav }e biti epilog pri~e o prvim }irili~nim novinama u Australiji. Pa jo{ srpskim! Neki su pokazali spremnost da pomognu, ali skromno i jednokratno. Izdava~ je u pravilu, posebno kad je bilo

poqe za po{tenu borbu, ra|ala je frustracije kod nemalog broja pojedinaca koji nisu mogli da prihvate ~iwenicu da je, eto, jedan „trgovac, moler i gra|evinski preduzetnik“ smogao snage i hrabrosti da pokrene novine, i jo{ ne bilo kakve novine, ve} srpski nacionalni list. Neki me|u wima nisu ostajali samo na buquku uvreda i omalovaàvaju}ih konstatacija na ra~un izdava~a „SRPSKOG GLASA“, ve} su i{li i dva koraka daqe u poku{aju da, ako ve} ove novine ne mogu da propadnu same od sebe, da im u tome pomognu. Kao da im je neko branio da poku{aju sami, mnogo pre \or|a. Mo`da bi se neko od wih i osmelio, ali da je moglo da se namesti da ne rizikuje ni{ta a dobije sve, ponajvi{e po{tovawe koje uìvaju hrabri i odlu~ni. Autor ovih redova do{ao je na mesto glavnog urednika punih pet godina posle ra|awa lista, ali ni tada stawe nije bilo mnogo boqe od onog na samom po~etku, bar {to se ti~e odnosa tzv. Zajednice prema novinama. Sre}om, opstanak vi{e nije bio pod znakom pitawa, ali su po~etna osporavawa uz neizostavno fantazirawe bez osnova i uvek iznova prisutno omalovaàvawe, ostala kao ve~ita pratiqa iz zone sumraka. „SRPSKI GLAS“ su neretko progla{avali „ratnim novinama“ dokazuju}i kako „i ovoliko in-

(4) Ovo je feqton posve}en

se}awima na burne godine postojawa na{eg lista, iz pera dugogodi{weg glavnog urednika. Re~-dve o se}awima na velike qude koji su pro{etali stranicama ovog lista, o razgovorima s wima, o ve~nim poku{ajima da za svoje ~itaoce saznamo vi{e i boqe, o poku{ajima da ne samo re~ju nego i delom povedemo Srbe u pravcu me|usobnog zbliàvawa i interesnog povezivawa, o srpskim rodoqubima ali i najve}im {teto~inama... teresovawa za takve novine ne bi postojalo da nije poja~ane potrebe qudi za informacijama s prostora biv{e SFRJ“. Pred takvim i sli~nim „genijalnostima“ te{ko moè ki~ma ostati uspravna, jer je ne{to vu~e da se savije u poklon. Neki }e re}i da je to ~isti cinizam, ali kako pamtimo i mnogo teè slu~ajeve „analize uzroka i posledica doga|aja iz '90-tih pro{log veka“, neka nam bude opro{teno. Sada je ionako sve to samo istorija. Ponavqa~ica. Op{te okolnosti koje su dovele do osnivawa „SRPSKOG GLASA“ nisu uvek i u svemu bile negativne i novinama nesklone. Podsetimo, po~etak posledwe decenije nesre}nog 20. veka donela je pomirewe unutar Srpske pravoslavne crkve, novouspostavqeno kanonsko jedinstvo koje je postalo i jedan od temeqa delovawa i vizije puta kojim je od po~etka kro~io „SRPSKI GLAS“. Ne samo u strogoj konspiraciji, „da niko ne ~uje“, list je aktivno podràvao su{tinsko i stvarno pomirewe, ma koliko avet pro{losti uvek pretila da izazove novu buru. Otvarali smo prostor za civilizovane rasprave na temu razloga koji su doveli do crkvenog raskola, iako je i sam urednik imao problema da u potpunosti prihvati argument da „ne moè da se ostane pod istim krovom, pa ma bio i crkveni, sa onima koji slu{aju patrijarha pod komunisti~kom diktaturom“. Legendarni vojvoda \uji} nikad nije stao na stranu raskola, iako nije trebalo nikog uveravati da je komuniste oboàvao koliko i tu{irawe sumpornom kiselinom. Uz wega, posluh patrijarhu sa sedi{tem u Beogradu nikad nisu otkazali ni pripadnici Qoti}evog „Zbora“, iako su slovili kao najtvr|i antikomunisti. Pred „SRPSKIM GLASOM“ od prvog wegova broja, na{la se gromada problema, ponajpre pitawe svih pitawa - kako se postaviti na poziciju onoga ko neretko treba da pomiri nepomirqive rogove u vre}i, da se ne pravi prepametan a da istovremeno nastupa s pozicije autoriteta znawa i principijelnosti? Kako? Danas, posle toliko godina, puko se}awe na dane izazova kroz koje je prolazio „SRPSKI GLAS“ deluje na trenutke gotovo nestvarno. Kombinacija posve}enosti poslu i qubavi prema svom narodu odgovor je na pitawe kako se plivalo i u susret najve}im talasima, ~esto sa punim ustima vode. Slikovito re~eno. I ponovo su deùrni kriti~ari znali zakqu~iti, umno, a i kako bi druga~ije, da smo spremni i „na rebro da progovorimo“. A, istine radi, nije sve bilo te{ko i mu~no. âk naprotiv!

PUTOPIS Probudimo se jednog jutra u Somboru. Ulica Batinska, na deset minuta hoda od centra. Ku}a je starinska, visokih stropova, sa pravim vojvo|anskim kibic-fensterom. Sredina septembra poklawa nam pravo pozno leto. U {etwi ka gradu name}e se, sama od sebe, misao: Nigde nisam video ovoliko zelenila. Taksista koji nas je sino} dovezao sa autobuske stanice rekao je da postoji gradska pri~a po kojoj su pre vek i po qudi iz Odbora za ulep{avawe grada hteli da posade toliko bo|o{a da se od Sombora do Pe{te moè putovati hladom. Bo|o{ je lokalni naziv za ameri~ki koprivi}. Ovim drve}em je krajem 19. i po~etkom 20. veka Sombor zakitio ulice. Hiqade stabala u drvoredima – to je varo{i dalo dana{wi fascinantan izgled. Bene îha{, gradona~elnik Sombora, poreklom iz ma|arizovane ~e{ke porodice, krajem pretpro{log veka je pra{wavu varo{ pretvorio u grad drvoreda. Pomislim da su nekada postojali pametni gradona~elnici i gradske uprave koji nisu verovali u testere ve} u sadnice. MOJ SOMBOR Ono {to je zasa|eno tih decenija danas me u prvoj {etwi Somborom nadsvodwava. Ve} po izlasku iz ulice u kojoj smo odseli, na rubu gradskog jezgra, suo~avam se sa mojom porodi~nom istorijom: zgrada Preparandije me podse}a na to da je Sombor imao prvu u~iteqsku {kolu me|u Srbima. A ta se misao nadoveè na poziv pokojne majke. Mara Buni} je posle uspe{no zavr{ene u~iteqske {kole u Beogradu i Aleksincu radila kao mlada u~iteqica u Bo|anima, kraj Dunava – to je bila neka vrsta pripravni~kog staà, barem ja to tako zami{qam. Posle izvesnog vremena polagala je stru~ni ispit – u Somboru. Kora~am, dakle, istom ulicom, kojom je tada, od 1. do 5. oktobra 1957. kora~ala moja majka, zastajem ispred iste zgrade. Samo {to se ulica tada sigurno zvala Titova, a sada se opet zove Kraqa Petra I. U potvrdi o poloènom stru~nom ispitu koju je izdao Pedago{ki centar „Avram Mrazovi}“ U~iteqske {kole u Somboru od 5. oktobra 1957. pobrojani su predmeti pismenog i usmenog ispita, me|u kojima mi neobi~no, ~ak ìvopisno izgledaju re~i kao {to je „prirodopis“, a prezimena ~lanova komisije zvu~e vojvo|anski – Pujin, Lozanov, Gar~in. Dràva se zvala Federativna Narodna Republika Jugoslavija, a wen sastavni deo Narodna Republika Srbija. @UPANIJSKI FIJAKER Iz oktobra pre 64 godine vra}am se u septembar 2021. Pravoslavna Crkva Sv. \or|a je po~etna ta~ka mog hoda kroz Sombor. Nekoliko minuta {etwe deli nas od klupe na kojoj sedi bronzani Laza Kosti} koji drì otvorenu bronzanu kwigu sa ispisanim bronzanim slovima: Santa Marija dela salute. Pa ko da ne pomisli na nesre}nu Lenku Dun|erski? Laza Kosti} je proveo posledwih desetak godina ìvota u Somboru kao predsednik Srpske narodne ~itaonice. Mada je umro u Be~u, sahrawen je u Somboru. Poput strele prava, ulica Kraqa Petra I, pe{a~ka, ali {iroka, sa drvoredima, vodi ka @upaniji – reprezentativnoj palati gra|enoj da bi zadivila. Pre we pro|e se pored neoromanti~no izgra|ene katoli~ke crkve sa dva torwa, posve}ene prvom krunisanom hri{}anskom ma|arskom kraqu I{tvanu - na srpskom ga zovu Stefan, a na hrvatskom Stjepan. Karmeli}anska crkva sa samostanom jedan je od zvani~nih naziva ove skladne bogomoqe iz 1902. Zgrada sedi{ta uprave @upanije, ostala je voqom istorije bez ùpanijskog okruèwa, centar Vojvodine se pomerio

SOMBOR

^etvrtak 10.14. decembar 2020. 19 ^etvrtak oktobar 2021.

Somborac Nikola Joki}

Nigde nema toliko zelenila

Restoran Fijaker

Pe{a~ka zona ju`nije, u Novi Sad. Ali kada sedne{ u unutra{we dvori{te gra|evine, a vodoskok {apu}e o prohujalim vremenima, u kojima su Sombor prisvajala kraqevstva i carstva - od ma|arskog, preko osmanskog, habzbur{kog pa do jugoslovenskog - vidi{ da je lepota koju stvori ~ovek katkad trajnija od vlasti kojoj navodno sluì. To je ute{na misao. Na samom ulazu u @upaniju izloèn je fijaker. Sve to u nama izaziva niz asocijacija koje su, hteli mi to ili ne, ustvari stihovi starogradskih pesama. I odmah iskrsne ime Zvonka Bogdana – po{to je ro|en u ovom gradu i on je „somborski deran“. Pri~a o fijakeru se zaokruì sama od sebe, kada u|emo u Fijaker – restoran sme{ten u parku do @upanije. Sve {to je stiglo na sto bilo je izvrsno. I to me opet podseti na majku koja je posle niza ba~kih i sremskih godina oti{la za slu`bom u Bosnu, gde sam odrastao. Ali ona je iz Vojvodine ponela odli~ne recepte – to je hrana uz koju sam odrastao. REKA JE NAPUSTILA GRAD Retki su gradovi koji svoju magiju ne duguju nekoj reci. Sombor je jedan od wih. Ko prvi put nai|e preko Trga Svetog Troj-

stva – glavnog gradskog trga – i pogleda Gradsku ku}u, izgra|enu 1749. u klasicisti~kom stilu, verovatno ne zna da je jedared ovuda proticao rukavac reke Mostonga. Kako je grad ostao bez reke? Nije li prvobitno naseqe, prete~a dana{we varo{i, nastalo upravo na obali ove reke kao Sentmihaq? Hronike su zabeleìle da je Mostonga bila kapriciozna reka puna riba. S jeseni je plavila, a leti bi znala da se pretvori u mo~varni muq. U predgra|ima Sombora neke od najve}ih ulica nastale su biv{im koritom reke. [ta se desilo? Jedan od kqu~nih doga|aja u istoriji grada je prokopavawe Velikog ba~kog kanala godine 1803. Kanal je dobrim delom uzeo vodu reci, ukrotiv{i je, deo korita je upotrebqen za sam kanal. On se nalazi na nekoliko kilometara od centra. Kada je vi{e od vek i po kasnije ukqu~ena u kanalski sistem Dunav-Tisa-Dunav, Mostonga je postala tek potok koji presu{uje i preselila se u – se}awe. Zato je svako ko èli da doìvi Sombor na vodi, upu}en i na odlazak na [trand – gradsko kupali{te na Velikom ba~kom kanalu oko kojeg su se na obali smestili kafei i restorani.

Nedeqno prepodne proveli smo u Kafeu de Sol. Ba{ta sa~iwena od nekoliko terasa koje se spu{taju prema obali Kanala, bila je do te mere lepa da nisam mogao zamisliti ni jedno drugo mesto na svetu gde bih radije bio tog septembarskog datuma. OD @U]KOVE LEVICE DO „SOMBORSKOG ME[AWA“ Ko{arka ne bi bila isti sport, barem ne u Jugoslaviji i Srbiji, ali bi i u svetu bila siroma{nija, da nije Sombora. U ovoj varo{i je 1938. ro|en Radivoje Kora}, ~ovek ~ijih se slobodnih bacawa „odozdo“ se}am iz svog pret{kolskog zurewa u novi „Rudi âjevec“, dakle iz najranije, crno-bele ere jugoslovenske televizije. @u}ko – tako su zvali ri|okosog Kora}a – ostavio je u svom kratkom ìvotu duboku brazdu na svetskoj mapi ko{arke. Bilo mi je svega dve godine kada je Kora} u evropskom Kupu {ampiona {vedskom Alviku ubacio 99 poena – u doba kada jo{ nije bilo „trojke“. Zabavqao je publiku izvode}i slobodna bacawa „iz krila“ – a tu su tehniku jo{ po~etkom 20. veka smatrali zastarelom. Jednom je u Belgiji pred televizijskim kamerama pokazao {ta ova retro tehnika moè kada je koristi {ampion – ubacio je 100 od 100 slobodnih bacawa. @u}ko je poginuo 1969. u saobra}ajnoj nesre}i kod Sarajeva ali je ostao me|u 50 najboqih ko{arka{a svih vremena. I kao da je varo{i na severu Ba~ke bilo malo da iznedri jednog {ampiona – 1995. se u Somboru rodio i Nikola Joki}. Naravno da qubiteqi ko{arke sve znaju o najboqem igra~u ameri~ke profesionalne lige, a time i sveta. Slavu svog rodnog grada Joki} je proneo globusom ~uvenim korakom unazad pre {uta – nazvali su ga „Sombor Shuffle“ – somborsko me{awe. Kaù da je Nikola jednom povredio sko~ni zglob, pa je izmislio ovaj korak da bi ga mawe bolelo. Sada boli protivni~ke igra~e koji ga ~uvaju, jer nikako ne mogu da blokiraju ovaj {ut – mole se da Joki} proma{i. Taksista koji nas vozi do osnovne {kole Dositej Obradovi} kaè nam da je Joki} „somborski deran“ koji nije i{ao u tu {kolu, ali je na igrali{tima koja su se ba{ tu nalazila nau~io svoje ko{arka{ke plesne korake. Zastali smo da fotografi{emo mural na zidu {kole – novi somborski derani imaju na koga da se ugledaju. R. N.

Zgrada sedi{ta uprave @upanije Spomenik Lazi Kosti}u

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 14. 2021.

ZAJEDNICA

Kwièvno ve~e posve}eno promociji kwige @eqka Vi{i}a U subotu 2. oktobra 2021. godine u domu crkve Svete Trojice u Pertu odràno je kwièvno ve~e posve}eno promociji kwige ovda{weg pesnika @eqka Vi{i}a. Na{i ~itaoci su ve}

Poetski prvenac @eqka Vi{i}a sabran u zbirku pod nazivom „Qubav i trwe“, predstavqen je prisutnima posredstvom kwi`evnog kluba Sabornik, ~iji je on vi{egodi{wi

Песник Ж. Вишић

Рајо Зечевић

Ж. Вишић, И. Илић и С. Комненовић

upoznati s ovim imenom, @eqko Vi{i} je vi{e puta pomenut kao u~esnik raznih manifestacija, a posebno kraji{kih ve~eri na kojima su posetioci mogli da ~uju wegovu poeziju.

zavi~aju, qubav prema `eni, o nesavr{enosti tu|ine, te o ~oveku i istini, kao filozofskim razmi{qawima pesnika. Uglavnom se nostalgija kao ki{ni oblak nadvila nad ve-

~lan. Recenziju za kwigu napisao je srpski pisac Jovan Veqin Mokrinski, koji se osvrnuo na tematske celine zastupqene u zbirci i koje se prepli}u, bez posebne podele: qubav prema

}inu ovih pesni~kih tema, kao {to recenzent prime}uje - karakteri{u}i poeziju ve}ine pesnika u rasejawu. Sam, neobi~an kontrast qubavi i trwa u naslovu, simboli{e antipod u celokupnom bitisawu individue, odnosno pesnikovih emotivnih slika wegove stvarnosti, bilo kao ovde i tamo, odlazak i dolazak negde, radosti i tuge i tako daqe. Pored kritike stvarnosti i kritike gubqewa duhovnosti, pesnik pi{e i o svakodnevnim temama i {aqivim tonom, a tako|ekoristi ritmiku i melodiku koje su bliske muzi~kim interpretacijama pisane re~i. Pesnika i wegovu zbirku je, prema protokolupredstavio Ilija Ili}, jedan od osniva~a kwi`evnog kluba „Sabornik“, koji je imao i uvodnu re~ i vodio program. O pesniku je tako|e govorio i ~itao wegove stihove Sini{a Komnenovi}, koji je po re~ima pesnika, imao odlu~uju}u inicijativu u publikovawu ove zbirke. Stihove @eqka Vi{i}a ~itali su i drugi ~lanovi Sabornika i gosti ve~eri, Nata{a Mla|enovi}, Stanka Klisura, Nenad Mla|enovi}, i sam pesnik. @eqko Vi{i} je predstavio i svoje stihove koje nisu na{le mesto u ovoj, prvoj zbirci, i time najavio slede}i pesni~ki poduhvat, planiran za narednu godinu. Svakako treba pomenuti da jeVi{i} pisao i kra}e igrokaze koji su bili izvo|eni na kraji{kim prelima u Rokinhemu. U ovoj pesni~koj pletenici kwi`evne ve~eri i drugi pesnici su ~itali svoje stihove: Radomir Rajo Ze~evi} iz svoje zbirke „Stakleno srce“, te Du{an Gaji}, Stevo Nikoli}, Milena Hubana i Brana Kele-

PREDAVAWE EPISKOPA AUSTRALIJSKO - NOVOZELANDSKOG GOSPODINA SILUANA NA TEMU „PUTEM KRSTA DO CARSTVA NEBESKOG“ Wegovo Preosve{tensto episkop australijsko - novozelandski, Srpske Pravoslavne Crkve, Gospodin Siluan, odrào je predavawe na engleskom jeziku na temu: „Putem Krsta do Carstva Nebeskog“, putem video platforme Zum. Usled restriktivnih mera koje su ve} duè vremena na snazi u vezi sa korona virusom, Pravoslavna srpska omladinska zajednica dràve Viktorije s blagoslovom Wegovog Preosve{tenstva Episkopa Siluana }e organizovati seriju predavawa - ,,duhovnih ve~eri“ u vidu video predavawa kako bi Vladika Siluan mladi imali priliku da dobiju potrebnu duhovnu utehu i ukrepqewe u ovim te{kim trenucima, kada je, zbog oteànog odlaska na Bogosluèwa u svete hramove, poja~ana potreba za duhovnim okrepqewem. Episkop Siluan se prvi odazvao na{em pozivu da odrì prvo u nizu duhovnih predavawa Pravoslavnoj omladini i uputi im re~i utehe i ohrabrewa. Zato je i Predavawe Preosve}enog Vladike bilo prikaz ìvota hri{}anskog u sledovawu Gospoda Hrista, ~vrstog dràwa Wega i onda kada nai|u nevoqe i isku{ewa. Pozivaju}i se na primere date u ìvotima Svetih ugodnika Bo`jih, Vladika je ukazao na to da upravo wihova svedo~anstva teskobnih puteva spasewa mogu da nam posluè kao velika uteha u ovim danima kada se u na{em hri{}anskom ìvotu ponavqa ìvot Hristov i Wegovih svetih. Nakon izlagawa Wegovog Preosve{tenstva, usledeo je drugi deo duhovne ve~eri u kome su svi u~esnici imali priliku da Episkopu postave pitawe. Pitawa su se odnosila kako na temu predavawa tako i na op{ta pitawa vere, tradicije srpskog naroda, ali isto tako i nedoumica koje sa sobom nose razne ìvotne situacije sa kojima su se prisutni suo~avali. Ovo duhovno video ve~e, zbog velike zainteresovanosti, potrajalo je vi{e od dva i po sata. Raspoloèwe omladine da aktivno u~estvuje u diskusiji pokazalo je da su zainteresovani da se ovakva i sli~na predavawa nastave. Pravoslavna omladina Viktorije zahvaquje Wegovom Preosve{tenstvu Gospodinu Siluanu na izdvojenom vremenu i pokazanom strpqewu da odgovori na svako postavqeno pitawe. Gleda}emo da ovo predavawe, po blagoslovu Episkopa, bude prvo od mnogih, koja }e nam pomo}i da kroz ove te{ke dane pro|emo bez zaostajawa na duhovnom planu. Nadamo se da }e ovakva predavawa trajati do dana kada se budu otvorile mogu}nosti da duhovnu utehu potraìmo u na{im hramovima i prostorijama Crkvenih op{tina.

A s d

^tec Jovan Bogi~evi} Izvor: Mitropolija ANZ man. Prisutnima, kojih je bilo vi{e generacija, je ovo ve~e je ulep{ao glas pertske vokalne solistkiwe Katice Sai~i}, koja je otpevala nekoliko pesama. Ve~e je svojom kra}om i

toplom besedom o va`nosti negovawa materweg jezika, kulture i tradicije – duhovnosti uop{te,upotpunio i otac Aleksandar Trnini}, koji i sam pi{e poeziju. M. D.

AUSTRALIJA

^etvrtak 10.14. decembar 2020. 21 ^etvrtak oktobar 2021.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Australija bez stranih turista do slede}e godine Strani turisti ne}e biti dobrodo{li u Australiju barem do slede}e godine, rekao je premijer Skot Morison izlaù}i planove za ukidawe nekih od najteìh i najduìh mera ograni~ewa putovawa zbog korona virusa. Umesto toga, zemqa }e dati prioritet povratku stranih studenata, a nakon {to se dostigne ciq premijera Skota Morisona za ponovno otvarawe spoqnih granica, a to je puna vakcinacija 80 odsto stanovni{tva uzrasta 16 i vi{e godina. Ova vest dolazi samo nekoliko dana nakon {to je premijer Morison najavio planove da omogu}i vakcinisanim gra|anima i stalnim stanovnicima da od novembra lete u inostranstvo, prvi put od marta 2020. godine. O{tre mere ograni~ewa putovawa zbog koronavirusa, a koja su ve}inu Australijanaca zarobila kod ku}e i zadràla ve}inu stranaca, dovele su do najnièg nivoa imigracije od Drugog svetskog rata. Posebno su te{ko pogo|eni australijski univerziteti, koji se u velikoj meri

oslawaju na naknade koje pla}aju strani studenti, a mnogi strahuju da }e oti}i na drugo mesto ako im uskoro ne bude dozvoqeno da se vrate. Ove mere su nametnule veliki emocionalni teret u zemqi u kojoj je polovina stanovni{tva ro|ena u inostranstvu ili ima barem jednog roditeqa imigranta. Nakon {to su ukinute mere ograni~ewa za Australijance, premijer Morison je rekao da }e slede}i prioritet biti strani studenti i to pre turista, ali nije precizirao kada }e im biti dozvoqeno da u|u u zemqu. „Verujemo da }emo slede}e godine do}i i do me|unarodnih posetilaca”, rekao je Morison. Postoji nekoliko izuzetaka od australijske zabrane putovawa, a to je za one putnike koji su morali od momenta ulaska u zemqu da provedu naredne dve nedeqe u karantinu u hotelu. A to bi, kako se navodi, predstavqalo veliku prepreku ukoliko takva mera ostane na snazi i nakon {to turistima bude dozvoqen ulazak u zemqu.

Australija pozdravila najavu povratka francuskog ambasadora Australijska ministarka spoqnih poslova Maris Pejn izjavila je da }e najavqeni povratak francuskog ambasadora u Kanberu pomo}i u popravqawu odnosa izme|u dve zemqe, koji su naru{eni kada je Australija odustala od ugovora za podmornice vrednog preko 40 milijardi dolara. "Radi}emo s Francuskom na unapre|ivawu na{ih odnosa. Svesni smo da }e nakon na{e odluke o podmornicama za to biti potrebno dosta vremena i stalno anga`ovawe. Povratak ambasadora je korak koji pozdravqamo u ovom procesu", saop{tila je Pejn. Australijski premijer Skot Morison, koji je ranije izjavio da je francuski predsednik Emanuel Makron odbio da prihvati wegov poziv, tako|e je danas pozdravio odluku Pa-

riza da vrati ambasadora u Kanberu i poru~io da su bilateralni odnosi dve zemqe ve}i od otkazanog ugovora o podmornicama. Raskid ugovora sa Francuskom, koja je za Australiju trebalo da izgradi konvencionalne podmornice, razbesneo je Pariz, bliskog saveznika Londona i Va{ingtona, koji su sa Kanberom sklopili novo trilateralno odbrambeno partnerstvo, poznato kao AUKUS, u okviru koga je predvi|ena i nabavka najmawe osam

nuklearanih podmornica. Otkazivawe je naqutilo Francusku, koja je optu`ila i Australiju i SAD da su joj zabili no` u le|a, a Pariz je zatim opozvao svoje ambasadore iz Kanbere i Va{ingtona, da bi u sredu potvrdio da }e se ambasador @an Pjer Tibo vratiti u Kanberu, ali nije odredila datum. U znak solidarnosti sa Francuskom, EU je pro{le nedeqe odlo`ila slede}u rundu razgovora sa Australijom vezano za sporazum o slobodnoj trgovini.

Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dràvne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Sidnej iza{ao iz ~etvoromese~nog lokdauna Neki pabovi u Sidneju, najve}em australijskom gradu, otvoreni su minut posle pono}i Kafi}i, restorani i teretane u Sidneju otvorili su vrata za svoje klijente koji su kompletno vakcinisani, nakon gotovo ~etvoromese~nog lokdauna, jer Australija planira da po~ne da ìvi sa korona virusom i da postepeno ponovo otvara svoju ekonomiju. Neki pabovi u Sidneju, najve}em australijskom gradu, otvoreni su minut posle pono}i, a prijateqi i porodice okupili su se na pono}nom pivu, sude}i prema slikama sa dru{tvenih mreà i televizijskim snimcima. - Vidim to kao dan slobode, to je dan slobode. Izvodimo naciju iz ove pandemije, ali }e to biti izazov - izjavio je premijer australijske dràve Novi Ju`ni Vels Dominik Perote novinarima u Sidneju. Upozorio je, me|utim, da }e broj infekcija porasti nakon ponovnog otvarawa. Dok je stopa vakcinacije sa dvostrukom dozom u Novom Ju`nom Velsu kod qudi starijih od 16 godina preko 74 odsto, u susednom Kvinslendu, ~ije granice prema Novom Ju`nom Velsu ostaju zatvorene, stopa vakcinacije iznosi samo 52 odsto. Perote je proglasio kraj blokada u Novom Ju`nom Velsu i sna`no podrào ponovno otvarawe u Sidneju, ~ijih je vi{e od pet miliona stanovnika izdràlo

stroga ograni~ewa uvedena sredinom juna nakon izbijawa visoko zaraznog delta soja korona virusa. Epidemija se od tada pro{irila na Melburn i Kanberu, primoravaju}i tamo{we vlasti na uvo|ewe karantina. Novi Ju`ni Vels je danas izvestio o 496 novih lokalno ste~enih slu~ajeva korona virusa, {to je znatno mawe od vrhunca iz pro{log meseca, dok je dràva Viktorija zabeleìla 1.612 novih infekcija, najmawe u posledwih pet dana. Novi Ju`ni Vels ima za ciq da dostigne stopu vakcine od 80 odsto krajem oktobra, kada }e se ograni~ewa dodatno ublaìti, ali nevakcinisani moraju ostati kod ku}e do 1. decembra.

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 14. 2021.

SVET POZNATIH

Oglasili se autori filma „Toma” povodom neovla{}enog deqewa filma Autori filma „Toma” oglasili su se saop{tewem povodom neovla{}enog deqewa linka tog filma na dru{tvenim mre`ama. Oni su naveli da }e protiv svih koji su delili to ostvarewe biti pokrenuta krivi~na prijava,

ako sa svojih naloga ne uklone sporni materijal. Tokom posledwih nekoliko dana na dru{tvenim mre`ama uo~eno je neovla{}eno deqewe linka na kojem se nalazi film „Toma”. Odmah po uo~avawu, produk-

cijske ku}e MinaKord i KobraFilm, koje su i vlasnici autorskih prava, prijavile su sve nadle`nim organima - Odeqewu za visokotehnolo{ki kriminal Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije.

Istim povodom obave{tena je i Antipiratska agencija Srbije (SAPA), koja je tokom vikenda uo~ila vi{e stotina linkova, koji su svi daqe procesuirani u saradwi sa nadle`nim dr`avnim institucijama. Producenti filma „Toma”

@eqko Joksimovi} i Dragan Bjleogrli} pozivaju prijateqe filma i po{tovaoce umetnosti Tome Zdravkovi}a da pravo iskustvo doìve u bioskopu. - Piraterija je nepo{tovawe dela. Piraterija je kra|a. Piraterija nema du{u. Svaki kadar, svaka kompozicija u filmu „Toma” snimqena je tako da se u woj uìva na velikom platnu i svim pogodnostima koje nude dana{wi bioskopi. I upravo tu emociju nikada ne moète doìveti na monitorima kompjutera ili telefona. Ipak, veoma nas raduje ~iwenica da i pored nelegalnog deqewa filma, publika i daqe u velikom broju odlazi u bioskop i na pravi na~in doìvqava pri~u o Tomi - poru~uju Joksimovi} i Bjelogrli}. Nakon samo tri nedeqe prikazivawa film „Toma” pogledalo je vi{e od 500.000 gledalaca, a ujedno je oboren i dnevni rekord sa 35.000 posetilaca bioskopa. Rekordna gledanost postignuta je i tokom prethodnog vikenda kada je film „Toma” pogledalo vi{e od 75.000 gledalaca. R. N.

Potresna ispovest Zorice Markovi}: „Po ro|ewu, majka je htela da me udavi“ Peva~ica Zorica Markovi} u svojoj potresnoj ispovesti govorila je o detiwstvu i roditeqima. Kako je rekla, sa ocem se boqe slagala, dok ju je majka tukla. - Detiwstvo kao i svake devoj~ice na selu, bilo je lepih i te{kih trenutaka, ali puna ku}a qubavi i sloge, to je bilo prelepo. Uvek je bilo za sve, skroman ìvot, da bi imao od ~ega da ìvi{ mora{ da radi{. Ponosna sam na svoje detiwstvo. Moj otac je bio rabaxija, imao je svoje kowe za rad, a u ono vreme imati ta specijalna kola, to je kao da danas ima{ najboqe {lepere. Ja sam se rodila na slami, na tom senu. Tata je hteo da me ostavi da ìvim, mama je htela da me davi. Iskreno mi je to ispri~ala pred smrt. Wen ìvot da je neko pre-

neo na filmsko platno dobila bi sve oskare - pri~a Zorica. - ^uvao me je Bog i dan danas me ~uva! Sa tatom sam imala boqi odnos, mama me tukla. Tata je bio duhovit, a mama nije znala gde }e pre. Jednom me jurila, pa sam se popela na kru{ku. Bila sam jako nemirna. Otac je jednom prilikom i potegao pu{ku na mene. Imao je prava - dodala je Markovi}eva. - Lepa Luki} mi je bila idol,

a posle sam joj bila gost na solisti~kom koncertu. Od nas petoro bra}e i sestara ostalo nas je samo troje. Svi smo uspeli u ìvotu, u dobrim smo odnosima, ali posle smrti mojih roditeqa vi{e nisam mogla da u|em u tu ku}u. Mama me uvek ~ekala na kapiji sa maramom u opancima, onako autenti~no. Ona me uvek ~ekala ra{irenih ruku, a otkad toga nema, ja ne mogu vi{e da idem tamo. Odem kod brata i snajke, ali nemam snage da u|em u ku}u gde sam ih na{la. Se}am se, javio mi je brat, o~ekivala sam to, ali opet sam ku}i pala u nesvest. Te{ki su to trenuci, znaju svi koji su preìveli. Po~ela sam da se gojim, tu ve~itu rupu imam u èlucu. êsto se ispla~em kad ih se setim - otkrila je Zorica Markovi}. S. G.

Sne`ana Savi} (levo) u ulozi Jovanke Broz

Sneàna Savi} kaè da je najponosnija na ulogu Jovanke i da }e mnoge tajne biti otkrivene Glumica Sneàna Savi} isti~e da je ponosna na ulogu Jovanke Broz u istoimenoj seriji i usput smatra da joj je to uloga ìvota. Glumica napomiwe da }e nas kroz seriju o~ekivati rolerkoster raspleta i zapleta koji }e obeleìti seriju od deset epizoda "Jovanka Broz i tajne slu`be". - Ovo je uloga na koju sam najponosnija u svojoj karijeri. Smatram da je veliki gluma~ki zalogaj igrati Jovanku Broz i sa nestrpqewem o~ekujem epizode u kojima }u ja zaigrati. U prvom delu serije mladu Jovanku igra Milica Toma{evi}, dok ja po~iwem da se pojavqujem od pete epizode i tada }u glumiti Jovanku koja je ve} tada odvojena od Tita silom prilika. Igram samo jednu scenu u kojoj se sre}em sa Titom, ta~nije Neboj{om Dugali}em, dok sve ostale scene prikazuju Jovanku, usamqenu i skrhkanu – isti~e Sneàna Savi} i otkriva {ta nas o~ekuje u seriji. - Dogodi}e se mnogo toga. Pokrenu}e se tajne koje do sada nisu bile iznete u javnost. Dogodi}e se razni sukobi koji prate seriju, izme|u ostalog pokre}e se i pitawe o tome da li je Jovanka spremala dràvni udar, jer su je Titovi bliski saradnici oklevetali upravo za to - kaè glumica i dodaje: - Qudi su govorili da Jovanka uti~e na Titovo zdravqe i da mu ona pogor{ava stawe u kom se nalazi. U jednom trenutku }e je i izolovati u mra~nu ku}u koja proki{wava i koja se nalazila u uàsnom stawu. Tako je ìvela pred kraj svog ìvota i to je zaista stra{no. Sve vreme je ispred tro{ne ku}e imala obezebe|ewe bez kojeg nije mogla da iza|e. Stalno su je nadgledali, pratili svaki wen korak, morala je da ih pita kada bi trebala da iza|e iz ku}e. @ivela je u ku}i bez grejawa, stra{an period za wu - izjavquje Sneàna i govori kako je Jovanka i pored svega toga volela Tita. - Do posledweg daha je bila odana Titu, ~ak je i javno govorila o tome. Iako joj je sestra Zora sve vreme govorila da bi Tito trebao vi{e da se zbrine o woj, da joj pruì vi{e pa`we, ona to nije èlala da slu{a i govorila je kako to nije ta~no. Koliko je patila u svom ìvotu, govori i ~iwenica da je imala sukobe sa generalom Qubi~i}em i Dolancom - zakqu~uje Sneàna Savi}. Glumica kaè da je na zavr{noj godini Akademije recitovala Titu za wegov ro|endan, nakon ~ega je ubrzo preminuo. Sneàna kaè da je Jovanka bila i te kako sna`na li~nost pored svih problema koji su je okruìvali. - Jovanka je znala i da podvikne i da se posva|a. Bila je sna`na li~nost. Naàlost defakti koji danas raspolaù o wima, nikada ne }e mo}i da otkriju pravu istinu o woj. To je sve zasnovano na ~iwenicama, ali se nikada prava pozadina svega ne}e znati, kaè Sneàna.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10.14. decembar 2020. 23 ^etvrtak oktobar 2021.

MOMO KAPOR

Mali princ Da mi je samo znati kako je izgledao dan kada se u kwiàrama prvi put pojavio Mali Princ, Antoana Sent-Egziperija? Je li bio sun~an, obla~an, vetrovit ili ki{ovit? Da li je Egziperi u{ao u neku kwiàru, otvorio svoju kwigu i omirisao wene stranice? Je li {etao Parizom, zagledaju}i kri{om izloge? Da li mu je, mo`da pri{la neka mlada dama i zamolila ga da joj se potpi{e na wenom primerku? [ta su kazale prve kritike? Da kwiga nije za decu, nego za odrasle? I nije! Ili da je vi{e za decu, nego za starije? I jeste! Jesu li wegove kolege, pisci, pri~ali da je boqi ilustrator, nego pripoveda~; a slikari, da je mnogo boqi pisac nego ilustrator? Da li su {aputali da je podetiwio, da je sentimentalan; da mu je pri~a isuvi{e simboli~na, a crteì neve{ti? Stvarno, ko je mogao predvideti da }e tu kwiìcu zaqubqeni poklawati jedni drugima sve do danas? Pitam se kako li bi izgledao taj dan da se Egziperi nije zauvek izgubio na nebu, pre no {to je Mali Princ, iza{ao u Parizu?

ARSEN DEDI]

Sad te se samo rijetko sjetim Uvijek tako po~iwe, poqa cvatu… ^uvaj tamne bisere na svom vratu. Prva si rekla ti: „S tobom }u stajati i kada bogovi dignu glas.“ Prva si rekla ti: „To mora trajati…“ Jednom davno smo imali nas.

*** Mali Princ, Antoana de Sent-Egziperija (1900—1944), taj nezaobilazni uxbenik sentimentalnog vaspitawa, verovatno je najvoqenija kwiga moje generacije. I ne samo to! To je, sasvim sigurno, kwiga koju smo najvi{e poklawali onima koje volimo, `ele}i da ih u~inimo boqim i ne`nijim osobama nego {to su bili. [ta nas je privuklo toj bajci za decu i odrasle („Sve odrasle osobe bile su u po~etku deca. Ali

malo wih se toga se}a…”) ako ne izvesna stidqivost, koju obi~no osetimo u trenucima kad postanemo suvi{e ose}ajni i ne`ni. Izgleda da tad prepu{tamo Malom Princu da pri~a svoj slu~aj sa ru`om umesto nas, i on to veoma dobro ~ini jo{ od 1944. godine, kada je kwiga izdata, najpre u Wujorku, a potom, posle autorovog nerazja{wenog nestanka, i u Parizu, kod „Galimara”. Oni lukaviji koriste u takvim prilikama lisi~in monolog i parabolu

o zrelom `itu i kosi, ali ni to im ne poma`e da sakriju svoju rawivost. Ova posledwa Egziperijeva kwiga kao da je izbrisala sva ranija dela svoga autora; ma koliko cenili Po{tu za jug, No}ni let, Zemqu qudi i Ratnog pilota, svu na{u qubav zaplenio je mali plavokosi de~ak, koji je pao sa jednog si}u{nog asteroida u srce pustiwe i bacio u zasenak ~ak i svog tvorca – neustra{ivog pilota koji je uspeo da nas zauvek pripitomi.

Sad te se samo rijetko sjetim Prolaze dani, vrijeme leti… Kako se poru{e sni A isto smo sawali. Sad te se samo rijetko sjetim… Gdje li si zimi, gdje si qeti… Ve} je hladno, ruke mi zgrij. Uvijek sve zavr{ava bli`e bolu. Mrvice od qubavi na tvom stolu… Jednom si rekla ti: „Ne znam se kajati.“ I sve je nestalo ko za ~as. Jednom si rekla ti: „Zbogom. Oprosti mi…“ Jednom davno smo imali nas. Sad te se samo rijetko sjetim…

ANDRI] KAO DA JE PISAO JU^E:

60 godina od na{e prve Nobelove nagrade U oktobru pre 60 godina jedan od srpskih (i ne samo srpskih) najve}ih pisaca Ivo Andri}, postao je dobitnik Nobelove nagrade za kwièvnost. To }e ostati kao jedan od najva`nijih doga|aja za srpsku kulturu, ali i kao jedina Nobelova nagrada koju je ikad dobio neko sa ovih prostora. Andri}evo ime ve} se nekoliko puta pre toga nalazilo na uèm popisu kandidata za Nobela, ali je napokon te 1961. sazrelo i to je bila Andri}eva godina. „Dana 26. oktobra 1961, Andri} se upravo vratio sa prepodnevne {etwe kada je otpravnik poslova [vedske ambasade u Beogradu sa buketom crvenih karanfiila u ruci pozvonio na vrata pi{~evog stana, , i saop{tio mu da je wegova sre}ka izvu~ena“, pi{e u svojoj kwizi o Andri}u „U poàru svetova“ nema~ki novinar Mihael Martens.

JEDNO IZDAWE WEGOVIH KWIGA SUSTI@E DRUGO

Profesor Filolo{kog fakulteta i istori~ar kwièvnosti Aleksandar Jerkov kaè da se ne moè biti savremeniji i aktuelniji nego {to je to Ivo Andri}, ne samo danas nego i posledwih decenija, sve vreme od wegove smrti.

– To se lepo vidi ve} i po tome {to stalno jedno izdawe susti`e drugo izdawe. Tako|e, svaka nova generacija pronalazi na~in da prepozna u Andri}u izuzetnost i da istovremeno prepozna kako on odgovara na ona pitawa i probleme koja upravo ti{te tu generaciju i taj trenutak sa kojem se ona suo~ava. Drugi razlog za to je {irina Andri}evog svetskog istorijskog pogleda. Mi posle wega i Crwanskog vi{e nismo imali pisca koji je sa takvom lako}om i ubedqivo{}u mogao da vidi celinu svetskih istorijskih procesa. Mihael Martens opisuje daqe u svojoj kwizi Andri}eve dane nakon Nobelove nagrade: „Da ne bi neprekidno bili pod prismotrom medija, lovaca na autograme i obi~nih qubopitqivaca, Andri} i wegova supruga planiraju da pored stana u Beogradu kupe jo{ i ku}u na selu. Iako je Andri} celokupan nov~ani iznos Nobelove nagrade donirao za razvoj bibliotekarstva u Bosni, on sebi to mo`e da priu{ti bez problema, po{to mu se kwige dobro prodaju“.

„STARMALI“ ANDRI] ZA SVA VREMENA

Pisac Muharem Bazduq ka`e da je Andri} i savremen i aktue-

lan onoliko koliko je svevremen. – Naoko paradoksalno, u vreme dok je pisao svoje kwige, ~esto je opisivan kao starinski pisac. Mihiz u „Autobiografiji o drugima“ svedo~i da mu je sam Andri} rekao da je kao mlad pisac pomalo i patio {to nije u stawu da se takmi~i sa tada{wim avangardistima u raznim modernisti~kim kerefekama i da mu se samom ~inilo da je „starmali“. Stotiwak godina kasnije, avangardisti su ne~itqivi, a Andri} kao da je svoje kwige pisao koliko ju~e. Bazduq dodaje da Andri}a masovno ~ita i {iroka publika. – Ako je suditi po broju novih izdawa, reklo bi se da je Andri}, u odnosu na pisce te generacije, odnosno one ro|ene krajem de-

vetnaestog vijeka, izuzetno ~itan i popularan pisac, ~ak i u globalnom okviru. Primera radi, Hemingvej je mla|i od Andri}a sedam godina, a upravo ovih dana, „Wujork rivju of buks“, recimo, objavquje esej gde se otprilike ka`e da je Hemingvej mawe-vi{e postao „pisac za pisce“ – ka`e Bazduq .

ISTINSKE VREDNOSTI POTREBNE U VREMENIMA VELIKIH KRIZA

Pisac i glavni urednik „Arhipelaga“ Gojko Bo`ovi}, ka`e za Nova.rs da nije potreban nikakav jubilej da iznova ~itamo Andri} a i da bi smo videli koliko je on savremen i aktuelan. – Na{e danas }e brzo biti

neslavno ju~e, a Andri} }e ostati jednako savremen i aktuelan. Vremena se mewaju, ali neke vrednosti ostaju, neke pritajene ili potisnute, neke uvek na svetlosti pozornice. Ali su nam i jedne i druge istinske vrednosti potrebne mo`da najpre u vremenima velikih kriza, kada se pomra~e horizonti i kada posrnu oslonci, ili u vremenima kada iznalazimo na~ine da i sami ne postanemo sastavni deo krize, weni pobornici i instrumenti. Aleksandar Jerkov kaè na kraju da ne postoji nijedan razlog da srpska kwièvnost, koja ima izvanredne pisce i danas, ne dobije ponovo Nobelovu nagradu. – Ali to je sloèn proces i sloèna jedna~ina, koja ima vi{e nepoznatih i ne zavisi samo od kvaliteta pisca, nego i od wegovih mogu}nosti da iza|e na svetsku istorijsku scenu. Danas to ne izgleda realno, ali za 10 ili 20 godina… Nije ni to nemogu}e – zakqu~uje Jerkov. Kada na Tviteru ukucate „Ivo Andri}“, iza}i }e vam wegovi citati napisani nedavno na razli~itim svetskim jezicima: italijanskom, {panskom, francuskom, ~ak i na japanskom. To najboqe govori o wegovoj svetskoj popularnosti i poznatosti i danas.

FEQTON

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 14. 2021.

Stradawe crkve u Crnoj Gori (6)

Pi{e: Dr Jovan Jawi}

Prve ideje o stvarawu "crnogorske autokefalne pravoslavne crkve" nastale su u vreme Brozove Jugoslavije, a sa raspadom zemqe i bu|ewem separatizma postale su poluga za progla{ewe nezavisnosti

Na crkvenim pe~atima u Crnoj Gori stavqani su krst i petokraka U mnoge seoske crkve seqani su, uz pre}utno odobravawe dràve uterivali stoku, o ~emu su sa~uvana ìva se}awa savremenika. Ovakav obi~aj uveliko se praktikovao {irom Crne Gore Nakon hap{ewa i osude mitropolita Arsenija, Mitropolija crnogorsko-primorska opet je ostala bez svog arhijereja. Poslova administratora u Mitropoliji prihvatio se tada{wi patrijarh srpski Vikentije. A posle wegove naprasne smrti 1958. godine, poslovi administratora povereni su tada{wem episkopu ra{ko-prizrenskom Pavlu, kasnije patrijarhu srpskom. Vladika Pavle je revnosno obavqao svoju slu`bu i ~uvao kanonski poredak. Ali, onima koji su hteli da i daqe imaju uticaja na crkveni ìvot u Crnoj Gori to nije bilo po voqi, pa su preko Verske komisije àlbe upu}ivane tada tek izabranom, zauzimawem dràve, patrijarhu Germanu. Zato vladika Pavle nije mogao dugo da se zadrì u tada{woj Crnoj Gori. Umesto wega, u maju 1959. godine, do{ao je vikarni episkop Andrej (Fru{i}). Traìla se pogodna li~nost, koja bi bila prihvatqiva za vlasti u Crnoj Gori, a koja bi u tako te{kim prilikama mogla da rukovodi Crkvom na ovom podru~ju. Izbor je pao na nekada{weg parohijskog sve{tenika Tomu Dajkovi}a, koji je u~estvovao u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, kao vojnik crnogorske vojske. Nakon mona{ewa, otac Tomo dobio je novo, mona{ko ime Danilo. Za mitropilita crnogorsko-primorskog hirotonisan je 24. juna 1961. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu. Mitropolit Danilo odmah se sreo s mnogim problemima. Pritom nastojao je, koliko se moè, da odràva tolerantan odnos sa dràvnim vlastima. Jedinstvo Srpske pravoslavne crkve bilo mu je ne{to {to se podrazume-

Mitropolit crnogorsko- primorski Danilo ~esto je molio za ispomo} u sve{teni~kom kadru. Dok je rukovodio Mitropolijom (1961-1990) bilo je godina kada je mogao da ra~una samo na 15-16 sve{tenika va i oko ~ega nema nikakvog razgovora. Koliko je mogao, sredio je prilike u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, i usput obnovio izvestan broj hramova. Neki hramovi ostali su jo{ od rata neobnovqeni, a mnogi su u me|uvremenu namerno prepu{tani uru{avawu, ru{ewu i skrnavqewu. O devastirawu crkvene imovine ponekad bi se pone{to napisalo i u dràvnoj {tampi. Ali, odgovornost za to nije pripisivana dràvnim vlastima i partijskim strukturama - koje su doprinele da se stvori ambijent u kojem je mogu}e da se tako ne{to de{ava - nego je to pripisivano iskqu~ivo nesavesnim pojedincima. Crnogorski dnevni list Pobjeda 17. avgusta 1958. godine objavquje tekst "Volovi u crkvi", o skrnavqewu crkve na Ruìci na Siwajevini. Uz tekst je data i fotografija, na kojoj se vide volovi u hramu. U istom listu 21. juna 1959. godine objavqen je tekst Zage Berkuqan "Li~i to ponekad na Sizifov posao", u kojem se argumentovano govori o bezobzirnom skrnavqewu dvorske crkve na ]ipuru u Cetiwu i manastira Podmaine kod Budve.

Cetiwski manastir

Predo~ava se da su na dvorskoj crkvi u Cetiwu sva prozorska stakla polupana, da je crkveni polijelej posluìo kao zgodna meta za ga|awe iz vazdu{nih pu{aka, tako|e i da je mnogo drugog vrednog inventara porazbijano; kamenica u crkvi na gomile ima. Pored toga, hram je postao skloni{te raznih kockarskih grupa, koje se u wega uvuku kroz prozor, a onda po wemu vr{qaju. Ukazuje se i na poznati mlin Crnojevi}a, u blizini cetiwskog manastira, koji je nekolio meseci ranije restauriran, ali je potom pretvoren u svrati{te za svr{avawe fiziolo{kih potreba. Nisu to, naàlost, jedini slu~ajevi da je u svetiwe sme{tana stoka. Istori~ar Predrag Vuki} tim povodom 2002. godine pi{e: "U mnoge seoske crkve {irom Crne Gore mjesni seqani su utjerivali stoku, o ~emu su sa~uvana ìva sje}awa savremenika. Ovakav obi~aj koji se ra{irio i uveliko praktikovao {irom Crne Gore, dràvne vlasti su pre}utno tolerisale i odobravale, ne suzbijaju}i ga uop{te, jer je i{ao u prilog wenom politi~kom ciqu "postepenog odumirawa religije".

NEDOSTATAK SVE[TENIKA Poseban problem je bio nedostatak sve{teni~kog kadra. Deca su odvra}ana da se upisuju u bogoslovske {kole, a oni koji, ipak, zavr{e bogosloviju ili Bogoslovski fakultet odvra}ani su od sve{teni~kog poziva. Pod "obradom" su naro~ito bili kada odu u vojsku. Mitropolit crnogorsko- primorski Danilo ~esto je molio za ispomo} u sve{teni~kom kadru. Dok je rukovodio Mitropolijom (1961-1990) bilo je godina kada je mogao da ra~una samo na 15-16 sve{tenika.

Drasti~no je smawen broj hramova u kojima je mogla da se sluì Slu`ba Bo`ja u Crnoj Gori. Mitropolit Danilo, u maju 1962. godine, podnose}i Svetom arhijerejskom sinodu SPC godi{wi izve{taj svoje eparhije za 1961. godinu (u prvoj godini wegove arhipastirske du`nosti), pi{e: "U eparhiji ima 615 parohijskih i filijalnih crkava i 27 manastira mati~nih i metoha. Od ovoga broja nema ni 100 hramova za koje bi se moglo re}i da su sposobni za bogosluèwe. Manastir Kosijerevo (podignut u prvoj polovini XIV veka), radi izgradwe ve{ta~kog Bile}kog jezera 1966. godine preme{ten je sa prvobitne lokacije (na levoj obali Trebi{wice) u Petrovi}e (Bawani), 40 km od Nik{i}a. Namera je bila da se u Crnoj Gori gradi i hidrocentrala na reci Mora~i, ~ime bi bio ugroèn jedan od najpoznatijih manastira na ovom podru~ju, srpski sredwovekovni manastir Mora~a. Tim povodom Sveti arhijerejski sabor je sa svog redovnog godi{eweg zasedawa 1987. godine podneo zahtev "nadle`nima" da se odustane od gradwe hidrocentrale, "jer bi to zna~ilo smrt manastira Mora~e". Bilo je slu~ajeva da se u Crnoj Gori sa crkvenih pe~ata i {tambiqa skida patrijar{ijski grb, a umesto wega da se stave krst i petokraka, ili samo petokraka. Pratilo se ko odlazi u crkvu. Pogotovo se nastojalo da se suzbije verska nastava u {kolama. U tome se uspelo, pa Verska komisija NR Crne Gore u izve{taju o svom radu i o verskim prilikama u ovoj federalnoj jedinici 1958. godine zapisuje: "Vjersku nastavu obavqaju Bogoboj Milo{evi} u Kotoru i Pavle Radunovi} u Baru i to za vrlo mali broj djece i neredovno, dok ostali sve{tenici nemaju sa kim obavqati vjersku nastavu." lll U slede}em broju: Ru{ewe Wego{eve kapele na Lov}enu

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

14. oktobar

322. p.n.e. - Najve}i govornik starog veka, atinski dràvnik Demosten, izvr{io je samoubistvo ispiv{i otrov. Kao vo|a antimakedonske stranke u Atini, proslavio se govorima protiv Filipa II Makedonskog (filipike). Wegovi govori, od kojih je sa~uvano oko 40, smatraju se obrascem oratorstva. 1809. - Be~kim mirom Austrija je prinu|ena da Trst, deo Hrvatske i Dalmacije preda Napoleonovoj Francuskoj, Galiciju Poqskoj i Rusiji. 1890. - Ro|en je ameri~ki general i dràvnik Dvajt Dejvid Ajzenhauer, vrhovni komandant savezni~kih snaga u Drugom svetskom ratu u Evropi, predsednik SAD od 1953. do 1961, komandant NATO pakta od 1950. do 1952, kada je dao ostavku zbog predsedni~kih izbora u SAD. 1894. - Prvi tramvaj u Beogradu krenuo je na liniji Kalemegdan-Slavija, a vukli su ga kowi. 1913. - U najteòj rudarskoj nesre}i u Velikoj Britaniji, u rudniku ugqa kod Glamorgena u Velsu poginulo je 439 rudara. 1939. - Vi{e od 800 britanskih mornara je poginulo kada je na po~etku Drugog svetskog rata nema~ka podmornica "U 47" uplovila u britansku ratnu luku i torpedima potopila brod "Rojal ouk". 1941. - Nemci su u Drugom svetskom ratu streqali 6.000 civila iz Kraqeva i okoline, zbog wihove podr{ke pokretu otpora. 1944. - Nema~ki feldmar{al Ervin Romel, nazvan "Pustiwska lisica" i autor spektakularnih pobeda Afri~kog korpusa u Drugom svetskom ratu, izvr{io je samoubistvo tabletom cijanida da bi izbegao hap{ewe zbog ume{anosti u zaveru protiv Hitlera. 1944. - Britanske i gr~ke snage oslobodile su Atinu koja je bila pod nema~kom okupacijom od aprila 1941. 1944. - U Dubrovniku je umro slikar Marko Murat, prvi pravi i dosledni plenerista u srpskom slikarstvu. Od 1894. bio je nastavnik crtawa u Beogradu i zna~ajno je uticao na stvarawe "Beogradske {kole". Jedan je od osniva~a umetni~kog dru{tva "Lada" (1904) i Umetni~ke zanatske {kole u Beogradu (1905) ("Devojka iz Konavala", "@ena sa {e{irom", "[ipanska luka", "Prole}e u [ipanu"). 1964. - Nobelovu nagradu za mir dobio je ameri~ki borac za qudska prava crnaca Martin Luter King. 2012. - Padobranac i ekstremni sportista Feliks Baumgartner (43) sko~io je iz kapsule podignute balonom do "ivice" Zemqine atmosfere. Tokom skoka-leta sa visine 39.068 metara ka povr{ini Zemqe, koji je trajao pet i po minuta, Baumgartner je telom probio "zvu~ni zid". 2018. - Preminula je popularna srpska glumica Milena Dravi} koja je realizovala vi{e od 100 filmskih ostvarewa i 20 pozori{nih uloga, od kojih su mnoge vi{estruko nagra|ivane. Najpoznatije uloge ostvarila je u filmovima "Kozara", "Prekobrojna", "Jutro", "Qubavni ìvot Budimira Trajkovi}a", "Rad na odre|eno vreme", "Moj tata na odre|eno vreme", "Nije lako sa mu{karcima", "Zona Zamfirova"...

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

ZA[TITA SRPSKOG JEZIKA I ]IRILICE:

Sigurne tragove na{eg ponosa ne smemo pustiti da zarastu u gusti zaborav U DALEKOJ AUSTRALIJI, KAO MALO OSTRVCE S PONOSOM IZVIRE, "SRPSKI GLAS"

Pi{e: Nedeqko Terzi}, kwièvnik êsto se treba vra}ati u pro{lost, jer ona iskustvenim o~ima gledano, ume da uputi i prokr~i put ka budu}nosti, naravno uz dobranu dozu opomene da je ne{to moglo i da se predupredi. I, neverovatno je, koliko je puta na{a pro{lost, posebno kao opomena, bila u pravu, mnogo puta nas je spasavala ili nam pruàla nekakvu vremensku distancu kako bi stali na pravi put. I sada je jo{ jedna prilika da joj se vratimo, mo`da i sa pijetetom, sa dubokim naklonom. Iz na{e svetle pro{losti, do ovih vremena, a za svoju sigurnu budu}nost }irilica je dala jasnu najavu u dalekoj istoriji. Na braniku }irilice treba vazda biti, a na po~etku }irilice, znamo ko su bili i zauvek ostali.

Daleko od mati~nih korena }irilice, svakog ~etvrtka na 32 strane izlazi "Srpski glas" - jedine novine na }irili~nom pismu u Australiji. Poruka ovog lista koji izlazi punih trideset godina je jasna: "Kao jedini }irili~ni list u okruèwu gde je asimilacija stanovni{tva veoma izraèna, na{a misija ostaje o~uvawe srpske kulture me|u mladim generacijama Srba ro|enih u Australiji, a pre svega borba da }irili~no pismo ne padne u zaborav. Iz svih ovih razloga se borimo da "Srpski glas" bude glas svih Srba u Australiji." Redakciju lista ~ine novinari iz Melburna, Sidneja, Adelajda, sa Novog Zelanda, iz Srbije, Srpske i Crne Gore. Skoro da je nezamislivo da u dominaciji latinice, kao malo ostrvce s ponosom izvire, "Srpski glas" uo~qiv zbog samog pisma, jedne }irili~ne novine bore}i se ravnopravno u konkurenciji sa neravnopravnima. Nekako sve to deluje kao kad se na okupu na|e wih 50.000, ali kad god je to mogu}e, za~uje se i stotinu glasova nekog drugog jezika, koji u tim trenucima zazvu~e kao i glasovi one ve}ine. *** Kada su Turci 1458. kona~no zauzeli manastir Manasiju, opqa~kali su ga i zapalili biblioteku. Manastir je bio simbol duhovnosti, steci{te prevodilaca, pisaca, prepisiva~a, letopisaca, ìvopisaca umnih i darovitih qudi onog vremena. Nije lako bilo sa~uvati pred najezdama osvaja~kih hordi duhovna blaga, skriti ih, odneti ih i na sigurno pohraniti da se

o~uvaju. Kako ko nai|e u svom pohodu htedo{e i narod, veru, jezik, pesmu i glas uni{titi, pokoriti, porobiti, satrti. Po osvajawu utvr|ewa manastirskog, kalu|eri se razi|o{e, u Srem na Fru{ku goru - Manastir Kru{edol, u Vla{ku, Rusiju, jedan deo niè po Srbiji, a re|i po|o{e u Rumuniju, Bugarsku i Makedoniju, gde su jo{ mogli na}i svog sigurnog uto~i{ta. I{li putevima i bespu}ima, nisu nosili tovare hrane i ba~ve pi}a, imali su na savesti velika duhovna dobra korisna narodu koja je trebalo sa~uvati i po cenu ìvota. Gde smo mi danas, na kojim i kakvim drumovima? Postoje obeleèni putevi trgovine, svile, vina... kao nekakve mawe zna~ajke u na{em savremenom ìvotu. Imamo davno trasirane puteve }irilice, neobeleène ali znane, imamo sigurne tragove na{eg pismena, na{eg govora, na{eg ponosa. Ne treba dozvoliti da zarastu u gusti zaborav. *** Ne{to dana pre Male Gospojine 2021. godine, jutro skoro kao i svako drugo redovna ritualna {etwa do obli`weg kioska sa {tampom i na~i~kanim sitnicama potrebnim ali i korisnim za potkusurivawe sa kupcima kojima treba vratiti nov~ani sitni{, pa dobro do|e ako to ve} moè jedna `vaka, bananica, upaqa~, bilo {ta. Redovno uzmem dnevne novine, uz nekoliko pozdravnih re~i prodava~ici, i odem. Sada zastadoh, i {to nikad do tada nisam ~inio gledam netremice u rasprostrti izbor {tampe. - Kom{ija, nisu vaqda prodate sve? Naè se i promoli glavu prodava~ica, kroz ono malo tesnog prozor~eta na{eg jedinog kioska u ulici. - Ne brinite, ima novina i za mene. - Da nije neko ne{to tu "napravio"? - Nije. Gledam u svoju temu. - Kakvu temu? Da nisam ja ne{to zabrqala?

KLUPE U OBLIKU OTVORENIH KWIGA SA CITATIMA:

Srbija }e dobiti svoj Park }irilice, a malo ko zna da je ba{ u ovoj op{tini za~eta pismenost ^vrsto re{ila op{tina na Drini da postane ba{tinar srpskog jezika i nacionalnog pisma. Ne tek onako, jer je nekome palo na pamet, nego {to joj pro{lost daje za pravo. Na wenoj teritoriji, pod svodovima sredwovekovne svetiwe za~ela se pismenost u Srbiji. Pre dve godine Bajina Ba{ta je usvojila Deklaraciju o za{titi i negovawu }irilice, preduzev{i niz mera za o~uvawe pisma, uporedo i ustanovila manifestaciju "]irili~na ba{tina". A sad i o svom tro{ku po~ela gradwu Parka }irilice. Prvi radovi na ovom jedinstvenom projektu, krenu{e simboli~no 15. septembra, na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. IZGLED PARKA Plan je osam i po ari neure|enog prostora u centru grada preurediti i opremiti u kutak posve}en }irilici. - Pored staza nalazi}e se klupe u obliku otvorenih kwiga sa citatima znamenitih Srba. U centralnom delu nalazi}e se mawi amfiteatar u obliku kwige na kome }e pisati Park }irilice Bajina Ba{ta. Ispred wega u obliku }irili~ne

^etvrtak 10.14. decembar 2020. 25 ^etvrtak oktobar 2021.

tastarure bi}e pore|ane stolice. Ovim pokazujemo da je }irilica pismo budu}nosti i da se moè koristiti u savremenim komunikacijama. Deo Parka }e biti de~ja igrali{ta sa podlogom na kojoj }e biti ispisana slova azbuke - pri~a Sini{a Spasojevi}, bajinoba{tanski odbornik koji je sa kolegom Ivanom Markovi}em inicirao izgradwu Parka. Bi}e postavqene, kaè, info table posve}ene istorijatu }irilice i Ra~anskoj prepisiva~koj {koli. Upravo je ona istorijska potpora svemu {to Bajinoba{tani ~ine za za{titu pisma. RAÂNSKA RIZNICA Manastir Ra~a nalazi se {est kilometara od Bajine Ba{te, u podno`ju Tare. Svetiwu skrivenu od glavnih puteva, koja je kroz istoriju vi{e puta ru{ena i obnavqana, u 13. veku izgradio je kraq Stefan Dragutin Nemawi}. Najpoznatija je po Ra~anskoj prepisiva~koj {koli u kojoj su tokom 16. i 17. veka monasi umnoàvali najzna~ajnije rukopisne kwige toga doba. - Beè}i pred Turcima koji su palili manastire i manastirske {tamparije, monasi su dolazili u Ra~u i prepisiva-

li kwige, u to vreme bilo je najvi{e bogoslu`benih, i sa~uvali ih od nestanka. Skoro sve pismenih monaha {to je tada bilo nalazilo se u Ra~i. Tokom decenija umnoìli su veliki broj kwiga, od kojih se neke nalaze u kolekcijama najpresti`nijih evropskih muzeja. Zato Ra~u zovemo na{im sredwevekovnim univerzitetom - podse}a Spasojevi}. ZAÊTAK SRPSKE PISMENOSTI Turski putopisac dervi{ Zulih, poznatiji kao Evlija êlebija, zapisao je 1630. obilaze}i Ra~u da je skriptorija imala 300 kalu|era – prepisiva~a koje je opsluìvalo 400 ~obana, kova~a, ekonoma i druge posluge, da je u obezbe|ewu bilo 200 straàra. - Prepisiva~ka {kola postojala je do 1.690 i Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem ârnojevi}em, kada su se ra~anski monasi preselili u ju`nu Ugarsku, dana{wu Vojvodinu. Ve}ina wih je prepisiva~ku delatnost nastavila u manastiru Beo~in kod Sremske Mitrovice, a neki su stigli i do Sent Andreje. Zahvaquju}i klici pismenosti koju su preneli iz Ra~e za~ela se srpska kwièvnost - navodi na{ sagovornik.

- Eh, kom{inice va{e je tu iza pulta, a na{e je ovo {to se vidi. Od petnaestak novina koje stiù redovno, samo nekoliko wih {tampano }irilicom istrajavaju u vremenu i nevremenima: beogradski listovi "Politika" 118 i "Ve~erwe novosti" 68 godina izlaèwa, "Dnevnik" - Novi Sad 79, "Sremske novine" - Sremska Mitrovica 62 godine. Listovi s tradicijom, listovi heroji u borbi za o~uvawe nacionalnog jezi~kog identiteta - }irilice. Na kiosku i kwige, blaga prevaga, ali ipak prevaga u korist latinice. Eh, {ta bi nam rekli kalu|eri, monasi, |akoni, polaznici prve generacije Resavske {kole Manastira Manasija i despot Stefan Lazarevi}, pre dobrih {est vekova? Prekor bi sigurno zasluìli, jer blago koje su nam ostavili ve}e je i sjajnije od zlata i svega pozla}enog. Ono se nosi na du{i, a greh moè da se sa~ini ba{ iz du{e. Mo`da bi nas i sam despot uputio da kao naum uzmemo wegove "Du{epole`noje spasenije" i "Mudrost i proro~enstvije".

Za vreme Drugog svetskog rata u manastiru Ra~a ~uvan je originalni primerak Miroslavqevog jevan|eqa

MIROSLAVQEVO JEVAN\EQE Jednim delom Drugog svetskog rata u manastiru kod Bajine Ba{te ~uvan je originalni primerak Miroslavqevog jevan|eqa. Bugarska kaznena spalila je sve manastirske objekte, ali su kwigu sa~uvale kamene plo~e u crkvenom otlaru ispod kojih je bila skrivena. Prvi primerak fototipskog izdawa na{e najzna~ajnije rukopisne kwige upravo je dodeqen Ra~i. Bla`enopo~iv{i patrijarh Pavle najve}i deo mona{kog `ivota proveo je u ovom manastiru. Riznica u Ra~i danas ~uva postavku posve}enu Prepisiva~koj {koli, deo mo{tiju kraqa Dragutina, li~ne predmete arhimandrita i Kara|or|evog vojvode Sokolske nahije Haxi Melentija Stefanovi}a koji je obnovio manastir sru{en posle sloma Prvog srpskog ustanka. R. N.

MOZAIK

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 14. 2021.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Samopouzdawe je na vrhuncu, pa je pravi trenutak da izrazite svoje ideje. U komunikaciji ste brzi i vispreni. Pozitivne vesti sti`u od zvani~nih lica. QUBAV: Neki od vas su u ovom periodu zaista zaqubqeni, a oni koji su slobodni prepu{teni su ma{ti i i{~ekivawu radosnog susreta. Budite prizemqeni da biste izbegli razo~arawe. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Moète se zainteresovati za umetni~ke aktivnosti i ideje odmah prakti~no realizovati. Ovo je period kada moète da o~ekujete poboq{awe finansija. QUBAV: Sumwa i briga navla~e tamni oblak na poqe va{e qubavi pa utehu mo`da potraìte u tajnom, platonskom, qubavnom zanosu s osobom s kojom je veza neostvariva. ZDRAVQE: Budite umereni s hranom.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Ukoliko ovih dana krenete na put, provod i dobro raspoloèwe su izvesni, naro~ito ako ste okruèni qudima s kojima ste poslovno povezani. QUBAV: Povoqni aspekti koji opisuju va{ qubavni ìvot nagove{tavaju veliku aktivnost i dinamiku u odnosu s partnerom. Nekima }e ovaj period doneti ponudu trajnog dogovora, ozbiqnosti veze, ~ak i braka. ZDRAVQE: ûvajte plu}a.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Ose}ate se kao da ste na prekretnici pa se pla{ite svakog poteza. Previ{e ste napeti, od preterane brige blokirate i ono {to vam je dato da s lako}om zavr{ite. QUBAV: Odnos s voqenom osobom ulazi u fazu u kojoj nema nesuglasica oko kojih ste se ranije saplitali. S lako}om prelazite preko mana koje ste ranije te{ko prevazilazili. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Va`na osoba moè poku{ati da uti~e na vas, ali vi postajete svesni lo{e namere. Neko iz uèg okruèwa èli da vam se poveri, to vas primorava da se povu~ete. QUBAV: Voqena osoba moè burno odreagovati na ono {to smatra da je nepotrebno tro{karewe novca. Istovremeno, va{ dru{tveni ìvot je u uzlaznoj putawi, okruèni ste kreativnim qudima. ZDRAVQE: Alergije.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Imate èqu da sve odjednom zavr{ite i krupnim koracima nastavite daqe. ûvajte se preterivawa, naro~ito u obimu posla koji preuzimate na sebe. QUBAV: Skloni ste da duè vremenske periode provodite u samo}i. Partner }e imati razumevawe za va{e }utawe, a ako nemate partnera, mogu} je kontakt s osobom koja je na neki na~in neobi~na. ZDRAVQE: Malaksalost.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Radni ambijent se poboq{ava, ali istovremeno neke zakulisne radwe dosti`u vrhunac. Da biste izbegli komplikacije, pazite kome se poveravate. QUBAV: Preuveli~avate neke probleme, vreme provodite u poku{ajima da razgovorom razre{ite nedoumice. Kako god se postavite, razgovor ne te~e u oba smera, kao da pri~ate sami sa sobom. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Neophodno je da budete pa`qivi kako biste izbegli svaku vrstu agresije u radnom okru`ewu. Osim toga, ~uvajte se povreda, naro~ito ukoliko je tako ne{to mogu}e na va{em radnom mestu. QUBAV: Slobodnima predstoji prilika za interesantno poznanstvo, dok zauzetima uspostavqawe dubqeg i dinami~nijeg odnosa u partnerstvu. ZDRAVQE: Pripazite na ishranu.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Sjajan period za finansije ali i za svaku vrstu proteìrawa koja stiè od mo}nih qudi. Nekima }e ovaj period doneti unapre|ewe ili novi anga`man kojim }e biti ponosni. QUBAV: Prija vam intima s voqenom osobom jer èlite da sa~uvate samo za sebe svaki trenutak proveden s wom. Istovremeno vas vu~e izazov da ne propustite nijedan dru{tveni doga|aj. ZDRAVQE: Bronhitis.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Dobar je trenutak da reorganizujete svoj rad, bilo da se radi o li~nom presabirawu ili preraspodeli obaveza kojom biste deo svog tereta prebacili na osobe s kojima sara|ujete. QUBAV: Izvesna je diskusija s voqenom osobom, a ako ne budete dovoqno strpqivi, dinami~an razgovor preti da preraste u `u~nu sva|u iz koje }e raskid biti jedino re{ewe. ZDRAVQE: Nesanica.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Pred vama je prilika da nadogradite ve} postoje}e ve{tine kojima }ete, u budu}nosti, znatno promeniti polaznu stepenicu s koje nastupate kada poslovno pregovarate. QUBAV: Emotivna i porodi~na pitawa vas suvi{no optere}uju. Osetqivi ste na promenqivu atmosferu u bliskom okru`ewu pa to mo`e proizvesti kratkotrajnu napetost. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Ovo je dobar period za uspostavqawe novih odnosa i poboq{awe odnosa s javno{}u, bilo da se radi o radnom okru`ewu ili qudima kojima je zadatak da vas ocewuju. Budite pa`qivi u komunikaciji, mogu}i su nesporazumi. QUBAV: Okru`uju vas qudi koji su ukqu~eni u zakulisne radwe, a me|u wima je i osoba suprotnog pola koja vas potajno privla~i. ZDRAVQE: Zuboboqa.

Vizantija kao veliki uzor Константинопољ у време Византије, najva`niji grad na planeti u to vreme, цар Душан био је њиме фасциниран, Град му је вероватно био и циљ Aleksandar Misoj~i} isti~e va`nost ~iwenice da je car Du{an u reformama sledio vizantijski uzor, to povezuje sa ranom fascinacijom Vizantijom i Gradom, ali dodaje da je imao ambivalentan odnos prema autoritetima, divio im se, ali ih nije preterano po{tovao. Ambivalentan odnos, smatra, i mi danas imamo prema jednoj od najve}ih li~nosti na-

cionalne istorije. On kaè da je dana{wi mit o Du{anu pomeren, da srpski car nema mesto koje zasluùje. „Da li na{a deca idu u crkvu Svetog Marka da vide gde su mo{ti jednog od pet careva koje je Evropa imala u to vreme? Kako se nama kao narodu desilo da neki drugi vladari, ne kaèm nezasluèno, zauzmu nacionalni mit? Zami{qawe

Du{ana danas kroz banalnu silu i teritoriju vrlo je pojednostavqeno. Nemawi}i, da bi vladali, prvo su morali da pobede svoje, ka`e autor psihobiografije. On podse}a da je jedini koji nije pobedio da bi dobio krunu, ve} je nasledio, bio wegov sin Uro{, simboli~no, wegov lak dolazak na vlast bio je i kraj dinastije.

NAJMO]NIJI SVIH VREMENA:

Prva psiholo{ka analiza cara Du{ana, vladara koji je potpuno promenio Srbiju Cara Du{ana vidimo samo kao banalnu silu, a promenio je Srbiju prate}i vizantijski uzor i napravio revoluciju u poloàju ène u porodici, nije dobio pravo mesto u nacionalnom mitu, kaè psihijatar Aleksandar Misoj~i}, autor psihobiografije cara Du{ana Silnog, suverena koji je vladao najve}om teritorijom koju je Srbija ikada imala. „GRAD - Psihobiografija cara Du{ana“, ovo je naslov kwige porodi~nog terapeuta kojoj se bavio analizom genograma Nemawi}a. Porodi~ni mit otkrio je odakle je snagu crpeo po mnogima najmo}niji Srbin svih vremena - Du{an Silni. Koriste}i istorijske izvore, autor je sagledao tri generacije Nemawi}a, kako se to radi u porodi~noj psihoterapiji. Analizirao je jednog od najmo}nijih i najsurovijih vladara Sredweg veka, Milutina Nemawi}a, wegovog sina Stefana De~anskog i unuka Du{ana Silnog. Misoj~i} obja{wava koliko je sukob Milutina i Stefana ostavio traga na Du{ana u najranijem detiwstvu, odredio ga kao budu}eg mo}nog vladara. „GRAD“ je zapravo Konstantinopoq, mesto u kome je car Du{an odrastao u izbegli~koj porodici, nakon {to je deda iz Srbije proterao porodicu Stefana De~anskog. „Hipoteziraju}i, do{ao sam do mog doìvqaja da je zapravo deda Milutin bio lik sa kojim se Du{an mnogo vi{e identifikovao, nego sa ocem. Taj sukob oca i dede je u velikoj meri obeleìo Du{anovo rano detiwstvo i ~ini se rano ga pribliìo ideji surovosti. Taj doìvqaj da je porodi~no direktno pome{ano sa dinasti~kim, vladarskim, da nisu samo porodica, nego mnogo vi{e od toga, bila je svest koju je Du{an rano imao. îni se da je rastao u najboqi izdanak te porodice, kao da je gajen tako da pamti, a ne gre{i“, kaè Misoj~i}. RASTAO KAO IZBEGLICA – FASCINIRAN CARIGRADOM On se posebno bavio ~iwenicom da je car Du{an rastao kao izbeglica, jer odrastawe u migracionoj porodici nosi posebne karakteristike, zbog razlike izme|u porodi~ne i socijalne kulture, trebao je da balansira, da zadrì identitet, a istovremeno da se uklopi u novu sredinu. Istovremeno, mali Du{an bio je fasciniran Carigradom. „Taj grad je sigurno bio duboko utkan u de~akove fantazije. Moèmo samo da zamislimo kako je Konstantinopoq u tom momentu izgledao, on je bio glavni grad sveta u tom trenutku, moèmo da zamislimo i kako je Milutinova Srbija tada izgledala, to je kontrast, i sudbina velikih da budu proterani tamo gde su mnogi èleli da budu. Sve {to je sija-

lo na razne na~ine je privla~ilo Du{ana, ali nije bilo wegovo. Te rane de~je fantazije izme|u ostalog bile su razlog wegove velike fascinacije vizantijskim uzorom koji je zaista pratio tokom svoje vladavine“. Du{an nije lako verovao, ali je verovao Jeleni, èni koju je odabrao, na na~in na koji je birao svoje vojnike. Odabrao i nije pogre{io, kao {to i sa vojnicima nije gre{io. PRESUDAN UTICAJ JELENE Bila je to bugarska princeza, jedna od najobrazovanijih èna svog vremena, dostojanstvena, pomalo pretenciozna, isto kao i Du{an, samo na wen na~in. Politi~ki mudra i re~ita, Jelena je vodila Du{anove bitke, pa ~ak i pod oklopom na bojnom poqu, da bi ostvarila ambiciju i polako uticala na to da se wena re~ vrlo jasno i glasno ~uje na srpskom dvoru. „Pogledajte ~uveni susret Du{ana i Kantakuzina, tenzija izme|u wih dvojice, da li }e zajedno ili jedan protiv drugog. Tu su bila tri prestolonaslednika, dva cara i patrijarh i zamislite, Jelena prva uzima re~. To je fascinantno, porodi~ni terapeut tu odmah prepozna ulogu ène u porodi~nom sistemu. Ima jedno pismo gde papa kaè, ako ho}e{ ne{to kod Srba da isposluje{, mora{ da do|e{ i do cara i do carice. To govori da je ona i te kako imala uticaj na Du{ana, odnosno na politi~ke prilike u to vreme“, obja{wava Misoj~i}. On dodaje da se u porodi~noj terapiji istraùju slabosti i snage nekog para, wihova snaga bio je isti kulturolo{ki miqe, dinastije su ìvele sli~no, ali i krv, Du{ana je rodila Bugarka, a Jeleni je po majci baba bila Srpkiwa. „Oni su izgradili dobar partnerski odnos iz koga se rodila emocionalnost. U dana{we vreme povuku nas emocije, strast, tek kada u|emo u odnos uo~imo odre|ene razlike koje su nekad i nepremostive. Jelena je morala biti strpqiva sa Du{anom, wen uticaj je polako rastao, dokle god je bila na politi~koj sceni imala je sve ve}i uticaj“. M. T.

êtvrtak 14. oktobar êtvrtak 10. decembar 2020. 27 êtvrtak 14. oktobar2021. 2021. 27

ZDRAVQE ZRAVQE

Ako se izuzme genetika i pojedini oblici poreme}aja nivoa masno}a - na koje nije mogu}e uticati, svi ostali faktori rizika za razvoj ateroskleroze mogu biti spre~eni i eliminisani. Ukoliko vam je dijagnostikovana ateroskleroza ili pak imate pove}an rizik za wen nastanak, prvo {to morate uraditi jeste da korigujete svoju ishranu. Na svakodnevnom meniju treba da se nalazi dosta povr}a i vo}a, hleb od celog zrna `itarica, hladno ce|ena uqa, ko{tuwavo vo}e i ~aj od gloga. Izbegavajte namirnice s mnogo masti i za~ina.

NAJBITNIJE STVORITI DOBRE NAVIKE U ISHRANI Naj~e{}i uzrok smrtnosti u razvijenom svetu su bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti i mo`dani udar. Vi{e od 60% qudi umire zbog ishemi~ne bolesti srca i mo`danog udara, a zajedni~ki uzrok ovim bolestima je ateroskleroza. Zato je borba protiv ovog oboqewa istovremeno i borba protiv starewa i smrti. A kada treba da zapo~nemo tu borbu? Trudno}a je pravo vreme, jer tada budu}a majka formira ukus i dijetske navike svog nero|enog deteta. Ono {to majka u trudno}i najvi{e koristi u ishrani, to }e i weno dete kasnije najvi{e voleti da jede. Period dojewa je tako|e va`an, jer ukus i miris maj~inog mleka, koji je odre|en hranom koju ona unosi, znatno uti~e na formirawe bebinog ukusa. Detiwstvo je doba kada se sti~u dobre navike i kada se one ukorewuju. Stoga, treba obratiti pa`wu i povesti ra~una kako formirati ispravne navike u ishrani dece.

NAMIRNICE KOJE TREBA IZBEGAVATI Veoma je va`no smawiti faktore rizika - povi{ene vrednosti holesterola u

DOMA]A KUJNA

Recept

Pita sa sirom POTREBNO JE: tanke kore 250 gr sira 3 jaja 2 ka{ike kukuruznog bra{na 1/2 pra{ka za pecivo 200 ml jogurta 50 ml uqa

KAKO DA O^ISTIMO z Nepravilna ishrana je umnogome odgovorna za oboqewa krvnih sudova, me|u kojima je i ateroskleroza z Dobra vest je da se korigovawem ishrane mo`ete re{iti plaka u arterijama

krvi i visok krvni pritisak, koji mogu uticati na razvoj ateroskleroze. A do porasta LDL-holesterola u krvi dovodi pove}an unos zasi}enih (ìvotiwskih) masti, holesterola i trans oblika nezasi}enih masnih kiselina, kao i smawen unos nezasi}enih masnih kiselina. - Holesterol je produkt jetre ìvotiwskog i ~ove~ijeg organizma, zato se i nalazi iskqu~ivo u namirnicama ìvotiwskog porekla. Biqna hrana ne sadrì holesterol! Namirnice koje sadrè holesterol su sva mesa, pogotovo iznutrice (mozak, bubrezi, crna xigerica, pile}i èludac...), jetrena pa{teta, mast sa mesa, ùmance... Wih bi trebalo izbegavati. Ina~e, ukupan unos masti trebalo bi da bude oko 15% ukupnog energetskog unosa, dok je to kod nas, na primer u vojvo|anskoj

populaciji, oko 40%. A preterano konzumirawe namirnica `ivotiwskog porekla najvi{e doprinosi porastu LDL-holesterola u krvi, jer izvori zasi}enih masnih kiselina su pre svega `ivotiwska mast (sviwska, gu{~ija, pa~ija...), mle~ni proizvodi (puter, kajmak, pavlaka, masni sirevi), kao i masni delovi mesa (slanina). Trans oblici nezasi}enih masnih kiselina su biqne masti, koje su hidrogenizacijom i termi~kom obradom promenile svoju konfiguraciju, i u organizmu imaju dejstvo sli~no zasi}enim masnim kiselinama. Namirnice bogate trans-mastima: ~ips, krekeri, pojedina peciva, ~okolade, sladoled, kikiriki maslac, margarini, biqna mast, rafinisana uqa i termi~ki vi{e puta obra|ivana biqna uqa. Margarin je poprili~no zastupqen u ishrani sa-

Dobra vest je da se ateroskleroza moè ne samo spre~iti, ve} i da se zakre~eni i suèni krvni sudovi mogu pro~istiti, a wihova prohodnost pove}ati. Postoje tri na~ina „~i{}ewa” masnih aterosklerotskih naslaga sa zidova krvnih sudova: smawewem koncentracije LDL-holesterola u krvi, pove}awem koncentracije HDL-holesterola u krvi i spre~avawem oksidacije LDL-holesterola. Na snièwe LDL-holesterola u krvi moè se uticati ishranom i to smawewem ukupnog unosa masti, holesterola, smawewem zasi}enih masnih kiselina (ìvotiwskih i mle~nih namirnica), pove}awem unosa nezasi}enih masnih kiselina i dijetskih vlakana (mahunarke, ìtarice, vo}e), pove}awem unosa sloènih ugqenih hidrata i smawewem unosa koncentrovanih ugqenih hidrata, kao i pove}awem unosa biqnih proteina. Ina~e, biqke koje sniàvaju LDL-holesterol su beli luk, soja, ovas, je~am, pirina~, crni luk, jabuka, {argarepa i mahunarke. S. G.

MINERAL KOJI PREVENTIVNO [TITI OD MNOGIH OBOQEWA

Za{to je vaàn kalcijum Kalcijum je jedan od najva`nijih minerala u na{em organizmu. A kad ga nemamo dovoqno, u organizmu po~iwu degenerativni procesi koji izazivaju mnoga oboqewa. Artritis, hipertenzija, oboqewa srca, nesanica, kamen u bubregu i ù~i, ekcem, alergije, astma, lo{a probava, glavoboqe, bol u le|ima, osteoporoza, povla~ewe desni, pove}an nivo holesterola i jo{ mnoga oboqewa nastaju kao posledica nedostatka kalcijuma. Kalcijum se ne moè apsorbovati i iskoristiti u na{em organizmu bez odre|enih minerala, a vitamin D u tom procesu

ima najva`niju ulogu. Odr`avawe pozitivnog balansa kalcijuma u organizmu zavisi od unosa hrane i efikasnosti apsorpcije jona kalcijuma iz digestivnog trakta. Kad se kalcijum rastvori, wegova apsorpcija u potpunosti zavisi od prisustva vitamina D u crevima. Vitamin D, na`alost, nije prisutan svuda u na{em organizmu, te da bi se on sintetisao, neophodno je da na{e telo i ko-

Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com

Jaja umutiti pa dodati kukuruzno bra{no, pra{ak za pecivo jogurt, uqe i sve izme{ati. Sir izdrobiti. Koru ra{iriti na sto pa ke premazati filom i saviti }o{ak kao maramu. Na {iri deo pore|ati sir pa presaviti }o{kove i ugao formiraju}i pismo koje malo prema`emo i uviti u rolnicu. Re|ati u podmazan pleh. Sve tako do kraja pa preliti ostatkom nadeva. Pe}i na 200 stepeni C oko 40 min. fantasti~nog ukusa.

KAKO SE RE[ITI PLAKA

KRVNE SUDOVE

Ure|uje: Daniel Poletan

Priprema:

vremenog ~oveka, ali on, iako je biqnog porekla, ima brojna {tetna dejstva na organizam: podsti~e nastanak insulinske rezistencije i {e}erne bolesti, ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Hladno ce|ena uqa (maslinovo, bundevino, laneno, suncokretovo, susamovo i sojino uqe, kao i uqe od semenki gro`|a) ne sadrè trans-masne kiseline i zato su najboqi izvori masno}a. Ipak, iako su ova uqa zdrava, moramo biti oprezni da ih ne unosimo u prevelikoj koli~ini, odnosno da nakon po{tovawa kvalitativnog principa ispo{tujemo i kvantitativni princip ishrane. Umerenost odlaè starewe, dok preobilna ishrana i gojaznost skra}uju ìvot koliko i pu{ewe.

Selen ima re~ito narodno ime - miloduh! Mediteranskog je porekla, ali se do danas odoma}ila i u ostalim delovima ju`ne Evrope. Selen je biqka mediteranskog kova dobra je i kao za~in, jer ima aromu i qutinu bibera, i kao lek za stomak, grlo, disajne organe, bubrege, reumu, a pomaè i kod groznice i tanke kose… Selen je prijatan , aromati~an i bezopasan diuretik, pospe{uje osloba|awe vetro” va” iz stomaka i pomaè kod iska{qavawa. Blaga upotreba su{enog lista dobra je za ispirawe bolnog `drela, kao i protiv groznice. Selen se ~esto daje zajedno sa drugim ìtaricama (biqe koje ima {titaste cvasti) za le~ewe organa za varewe, mokrewe i disawe. Selen ima lekovito dejstvo kod gr~eva u

à budu izloèni delovawu sun~evih zraka. Bez ovog vitamina ve}ina jonizovanog kalcijuma pro}i }e kroz organizam neiskori{}ena kaù lekari. Da bi se kalcijum potpunije asimilirao u na{em organizmu, veoma je va`na pravilna ishrana. - Pretvarawu kalcijuma potpomaù hrana bogata belan~evinama, limunska kiselina i laktoza. Zato bi do-

ru~ak trebalo da se sastoji od krastavca, crnog luka, {argarepe, paradajza, paprike, lista per{una, hladno ce|enog uqa i malo sira, najvi{e 30 grama. Umesto sira, u vreme posta, moète koristiti samleveno sirovo seme susama, oraha, bundeve i suncokreta - savetuju lekari. Kalcijum iz mleka i mle~nih proizvoda apsorbuje se u ve}em procentu od kalcijuma iz neorganskih suplemenata. Me|utim, zbog ìvotiwskih proteina, masno}a, pesticida i hormona za rast goveda mleko se danas mawe pije nego nekad. Ipak, i kalcijum iz sira je dobar, ali da ga uvek jedemo sa sveìm povr}em, odnosno nekom salatom, i to u odnosu 30-50 grama sira na 300-500 grama sveèg povr}a kao zaseban obrok. Najboqe je da to bude doru~ak - isti~u lekari. S. G.

Le~ewe biqem Selen

(Levisticum officinale L.) crevima, a koren selena pomaè kod oboqewa bubrega i mokra}nih kanala, kod bolesti jetre, u le~ewu gihta i otklawawu reumati~nih bolova. Kada se pome{a sa uqem, ili sa jabla novim li{}em, pa tokom no}i ostavi da odstoji, selen pomaè rastu kose. Pra{ak od korena selena dobar je melem za ujed svake ìvotiwe. Destilacijom pomo}u vodene pare iz osu{enog i i usitwenog korena selena dobija se

0,4-1,7 % etarskog uqa, karakteristi~nog mirisa koji poti~e od sastojka alkiliftalida. Diureti~ko delovawe etarkog uqa selena potvr|eno je eksperimentalnim ispitivawima, a i drugi sastojci ispoqavaju spazmoliti~nu aktivnost (smiruje gr~eve) i sedativno dejstvo. Koren selena se vadi u jesen, se~e i su{i u tankom sloju, listovi selena se beru sve`i, a plodovi se sakupqaju tako {to se {titovi sa skoro zrelim plodovima odsecaju, su{e i potom otresu.

28 ^etvrtak 14. oktobar oktobar2021. 2021. 10. decembar 2020. ^etvrtak 14.

ENIGMATIKA IZME\U DVA VIKENDA KRAQ IZ KOJI SU KOMEDIJE RASKINULI ALFREDA BRAK @ARIJA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 ODSJAJ

DAVATI GARANCIJU

OVE GODINE (SKR.) ZGODNI, DOPADQIVI

IRIDIJUM

ORGANIJEDNO OD TURSKI ZACIJA KANARSKIH MESTO U LI^NA POLITI^AR OSTRVA NEMA^KOJ KLA\EWA ZAMENICA REXEP KOD KELNA NA UTAKTAJIP OBIM MICE

GRAM VRSTA POVR]A (MN.) GLUMAC IZ HRVATSKE

PRASTANOVNIK BALKANA INCIJALI ANDRI]A

ZAVOJ ZA POVIJAWE RUKE (FRANC.)

DIJAGONALA STRU^WAK ZA ARHITEKTURU

ONA KOJA JE IZABRANA ZA NE[TO LUKA NA FILIPINIMA PREFIKS ZA DUBOKU STAROST

Sr Gl pski as

NARODNI NAZIV ZA PLANETU VENERU 28. SLOVO AZBUKE

NOVOGODI[WE DRVO

TRG U PARIZU

DALMATINSKO MU[KO IME

SASTAVNI VEZNIK

SMEDEREVO

STANOVNICA ^E^ENIJE

KULA UZ MANASTIR (GR^.)

ENGLESKI POLITI^AR XOZAJA (1667-1737) OPERA VELE\UZEPA MAJSTOR VERDIJA (SKR.)

GRAD U URUGVAJU [KOLSKI CENTAR (SKR.)

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE POLUDRAGI KAMEN, ^A\AVAC REKA U AUSTRIJI

EVO, ENO

ITEM (SKR.) FRANCUSKA GLUMICA @IRARDO DAMA U [AHU (SKR.) LI^NA ZAMENICA

NOVAC ([ATR.)

ITALIJA 11. I 16. SLOVO AZBUKE HEKTOROV SIN IZ GR^KE MITOLOGIJE ISTOK

NEMA^KI PISAC (1842-1912) VRSTA DRAGOG KAMENA (MN.)

VISOKA STRU^NA SPREMA (SKR.)

MAKED. REVOLUCIONAR MIR^E AKADEMIJA NAUKA

MA\ARSKI PESNIK, ENDRE ATLETSKI INICIJALI GLUMCA KLUB [TIMCA

STANOVNICI NIK[I]A

TRSTENIK

SRPSKI ROMAN POLITI^AR VOLTERA BUGARSKOG SKOTA POREKLA, IVAN

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 OBIM

OMLADINSKI GIMNASTI^KI KLUB

TEMPERATURA

^LAN AMERI^KI VLADE SLIKAR DVOJICE, (1801-1848) SAVLADAR (GR^.)

KOJA JE JEDIWEWA ELEMEPUNA NATA ZANOSA S AZOTOM

JEDNA NOTA

SRPSKA FRANREVOLUCUSKI STANOVNIK CIONARKA SLIKAR, ROGATICE VODONIK SABO MATIS

RAZDVOJITI NE[TO VREME OD ZALASKA DO IZLASKA SUNCA

KOJE JE RAZLI^ITOG RODA 12. SLOVO AZBUKE [ATROVA^KI GOVOR (FRANC.) TELEVIZIJA (SKR.)

Sr Gl pski as

VENECUELANSKA GLUMICA TORES

ISTORIJSKI ARHIV BEOGRADA (SKR.) KISEONIK

SAWAR, ZANESEWAK POND

TUNIS METAR

Sr Gl pski as

SLU@BA PRIORA SAVEZ MILO OMLADINE GLUMICA DRA@ESNO BIV[E TOMOVI] JUGOSLAVIJE

OKRUGLO SLOVO

NAJVE]E JEZERO U NORVE[KOJ

INDU LIVADSKA STRIJATRAVA ELEKTROMA[INA RUDNIK LIGNITA (SKR.)

SRPSKO @ENSKO IME ODMILA

DRAG, OMIQEN SLOVO IZA „T“ 28. I 23. SLOVO AZBUKE LITIJUM

SRPSKI GLUMAC SA SLIKE SRPSKA GLUMICA MA\ARSKI POLITI^AR, JENE

TEKSTILNA BIQKA AMERI^KI PEVA^ KING KOL GR^KO SLOVO JEDAN PREDLOG

TE^NOST FINOG MIRISA

Sr Gl pski as

PRILI^NO JAK

1 2 3 4 5 6 7

RUMA

SREDSTVO ZA [TAVQEWE KO@E DOKTOR LANTAN (SKR.)

OTVRDNULA MESTA NA KO@I ENERGIJA

PLOD TROPSKE PALME EDUARD KRA]E

IVAWICA ISTOK

Sr Gl pski as

JAPANSKI VULKAN NA OSTRVU HOKAIDU

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

UZVIK PRI JURI[U

GLAVNI GRAD GR^KE

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO G, IR, OG, ROTKVE, BANDA@A, ILIR, IZABRANICA, D, VOLARKA, DAO, ^E^ENKA, PIRG, DISTON, ROHA, JELISAVETA ORA[ANIN, ETO, DIMNI KVARC, IT, LOVA, I, ADI, ACEV, KARL MAJ, ASTIJANAKS, ALEMI, NIK[I]ANI, TS Skandinavka 2: VODORAVNO OGK, T, DIARH, RAZNORODNO, KORAIMA, ARGO, FANTAST, IAB, PRIORSTVO, TN, OVSIKA, MIO, QUBOMIR BANDOVI], ^], USO, JELENA ILI], LAN, PARFEM, RO, TANINI, KOKOS, OTVRDLINE, IC, OJAK, ED, URA, ATINA Ukr{tenica: VODORAVNO SUSAM, [U, SANTA, MK, MARK SPIC, VL, OTA, KARTARA, RK, T, SVRSTATI, R\A, RAVNA POVR[INA, ERE, MASNO TKIVO, ALBERTINA, ]AR

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Suptropska biqka, sezam - {umska uprava (skr.) - Velika ledena gromada u moru, 2. Majstorski kandidat (skr.) - Biv{i ameri~ki pliva~ Vlasnik (skr.), 3. Otilija kra}e - Gatara koja gata pomo}u karata - Rva~ki klub (skr.), 4. Oznaka za tonu Postaviti u vrstu, klasifikovati - Korozija, 5. Povr{ina bez neravnina, 6. U`i~ani - Naslage masti na telu, 7. Strano `ensko ime - Korist, dobit (tur.). USPRAVNO: 1. Parada (mn.), 2. Ultrakratki talasi (skr.) - Vrsta papagaja, 3. Simbol sumpora - Francuski ko{arka{ki klub iz Vilerbana, 4. Simbol americijuma - Tre}e i {esnaesto slovo azbuke - Autooznaka za Belgiju, 5. Tehnika tkawa tepiha (franc.), 6. Nepar, 7. Preterana {tedqivost, 8. Zasnovan na ustavu, 9. Pokroviteq (lat.), 10. Sredstva za sirewe, sirila, 11. Srpski pop-folk peva~ Lukas - Izvr{ni komitet (skr.), 12. Oznaka za neper - Srpski rukometni trener, Momir, 13. Utvr|ewe, 14. Deo lanca, karika - Auto-oznaka za Oregon.

ZANIMQIVOSTI Nakon nominacije Nobelov komitet odre|uje po jednog dobitnika nagrade u {est oblasti u kojima se dodequje, a nagradu ~ine medaqa, nov~ani iznos i naravno presti` i po{tovawe kakvo mogu u`ivati samo Nobelovci. Me|utim, u istoriji dodele Nobelovih nagrada, postoje i primeri odbijawa ove nagrade, pa je tako jedini koji je odbio nagradu za mir bio vijetnamski politi~ar Le Duk To, dok je Nobelovu nagradu za kwi`evnosti 1964. godine odbio @an-Pol Sartr.

PRVO I JEDINO ODBIJAWE NOBELOVE NAGRADE ZA MIR

Nobelovu nagradu za mir 1973. godine odbio je vijetnamski politi~ar Le Duk To koji je trebalo ovu nagradu da podeli sa dràvnim sekretarom Sjediwenih Ameri~kih Dràva Henrijem Kisinxerom za pregovarawe o mirovnom sporazumu u Vijetnamskom ratu. Iako su ova dva politi~ara radila na tome da do|e do primirja, rat u Vijetnamu je nastavqen, a oni su od strane dela javnosti optuèni za raspirivawe rata, a ne za zaustavqawe, za {ta su dobili Nobelovu nagradu. Le Duk To je odbio da prihvati nagradu i sloìo se da u Vijetnamu nije postignut mir, ali i da je wegov protivnik zloupotrebio i prekr{io primirje. Kisinxer je optuèn u javnosti i da je bio ukqu~en u tajno bombardovawe u Kamboxi. Kona~no, pravi mir u Vijetnamu uspostavqen je 1975. godine.

Jedini koji je odbio nagradu za mir bio vijetnamski politi~ar Le Duk To

Oni su odbili Nobelovu nagradu Dodela Nobelove nagrade za mir 1973. godine svakako je bila jedna od najkontroverznijih s obzirom na to da je Le Duk To odbio nagradu, Kisinxer se nije pojavio na dodeli, a dva ~lana komisije za izbor Nobelove nagrade su se povukli sa svojih pozicija.

SARTR ODBIO NOBELOVU NAGRADU ZA KWI@EVNOSTI

Iako bi mnogi kwièvnici najvi{e u svojoj karijeri èleli i po{tovali Nobelovu nagradu za kwièvnost za neko od svojih

dela, @an-Pol Sartr je smatrao ovu nagradu “poqupcem smrti” za svoju karijeru, zbog ~ega je prvo – kada je saznao da je nominovan 1964. godine, pisao Komitetu da ga skinu sa liste nominovanih, a kasnije – kada je dobio nagradu – odbio ju je. Me|utim, iako on nije `eleo ovu nagradu, s obzirom na to da nije po{tovao ni jednu instituciju, jer je institucije smatrao “smrtonosnim jer li{avaju ~oveka svoje prave li~nosti i zahtevaju neku zahvalnost”, [ve|ani se nisu obazirali na to i wego-

U {ta je verovao \ordano Bruno? ^uveni italijanski nau~nik, \ordano Bruno, tvrdio je da je priroda Bog, da je svemir beskona~an i da se sastoji iz mno{tva svetova. Zbog ovakvih uverewa, Bruno je spaqen na loma~i ali je otvorio vrata za novi svet.

Obrazovan je u skladu sa sredwovekovnim hri{}anskim u~ewem i filozofijom, ali i uprkos tome, pobunio se protiv sve{tenstva, jer su, kako je rekao, èleli da ga odvuku od uzvi{enijih razmi{qawa. Nakon {to je optuèn za jeres, pobegao je iz manastira i lutao je petnaest godina Evropom. Na kraju ga je put doveo u Pariz, gde je nastavio svoj rad. Zahvaquju}i dobrom odnosu sa kraqem Francuske, dobio je titulu doktora teologije i postao je vanredni profesor. U trideset petoj godini odrào je predavawa o besmrtnosti, reinkarnaciji du{e i heliocentri~nom sistemu na Oksfordu. Kraqica Elizabeta izrazila

je veliko odu{evqewe prema wegovom radu. Nakon {to se proslavio, dobio je poziv od plemi}a Mo~eniga da se vrati u Italiju i radi kao privatni u~iteq. Ovo je bila najve}a gre{ka. Naime, nakon povratka, plemi} ga je predao Mleta~koj inkviziciji. Proces je bio dug, ali je \ordano dobio {ansu da porekne ono {to je rekao i tako sa~uva svoj `ivot, ali on je, ponosan na svoje zakqu~ke, to odbio. Optu`nica pred pogubqewe je glasila: “On nau~ava nauku o mno{tvu svetova i beskona~nosti svemira.” \ordano Bruno je spaqen na loma~i 17. februara 1600. godine.

Nobelovu nagradu za kwi`evnosti 1964. godine odbio @an-Pol Sartr

Iako je Nobelova nagrada jedno od najve}ih priznawa koje mogu dobiti najboqi iz oblasti fizike, hemije, medicine, ekonomije ili kwièvnosti, ali i oni koji se zalaù za mir, postoje qudi koji ipak ne èle takvo priznawe vo ime je postalo deo istorije dobitnika Nobelove nagrade. Francuski pisac i filozof pre Nobelove nagrade za kwièvnost, odbio je i najve}e francusko priznawe – Orden Legije ~asti, pa ovo i nije bilo

neko preveliko iznena|ewe. Smatra se da je Sartr odbio Nobela iz straha da }e na taj na~in “sahraniti” svoju dotada{wu karijeru, ali i zbog nepo{tovawa koje je imao prema institucijama uop{te.

Zanimqive ~iwenice o svetu oko nas koje verovatno niste znali Zanimqive ~iwenice o svetu oko nas kroz istoriju koje mo`da niste znali, a mogu da promene va{ pogled na svet… lll Ko je najozlogla{eniji ubica na svetu? Ajkule ubiju oko 40 qudi godi{we, kokosov orah oko 150, a vi{e od 2.500 levaka izgubi `ivot jer su koristili alat i opremu namewenu za de{wake (motorne testere su naj~e{}i uzrok smrti).

JERES \ORDANA BRUNA

^itawe optu`nice \ordanu Brunu glasilo je: “Pisali ste protiv pape i Katoli~ke crkve, tvrdili da je Isus ma|ioni~ar, da postoje neprebrojivi spoqni svetovi i da se Zemqa okre}e oko Sunca. Postavili ste va{u teoriju o reinkarnaciji du{e, a ne o paklu, tvrdili da }e ~ak i zli qudi biti sa~uvani, a da je magija legitimna i da su i apostoli bili ma|ioni~ari.” \ordano Bruno ro|en je 1548. godine u Noli, Italija. Wegovo pravo ime bilo je Filipo, a u petnaestoj godini postao je isku{enik u dominikanskom manastiru i dobio ime \ordano. Bio je pod velikim uticajem dela Nikole Kopernika, a wegov nau~ni rad uglavnom se bazirao na filozofskim i astronomskim istra`ivawima i zakqu~cima. Tvrdio je da je priroda zapravo Bog, da je svemir beskona~an i da se sastoji iz mno{tva svetova i duhovnih su{tina koji su centri sila.

^etvrtak 10.14. decembar 2020. 29 ^etvrtak oktobar 2021.

lll Ru`i~asto mleko postoji Da, mleko nilskog kowa je zaista ru`i~asto. lll Najve}a misterija na{eg detiwstva je otkrivena Onaj mit da se u velikim {koqkama zavla~i {um

voda okeana koji ~ujete kada ih prislonite uhu… E pa to {to se ~uje definitivno nije magi~no vakumiran {um vode ve} ~ujete strujawe sopstvene krvi. lll Naj~e{}e ime na svetu nije Ben niti Marko Naj~e{}e ime na svetu je Muhamed – nosi ga oko 150 miliona qudi, dok je Li naj~e{}e prezime – sa vi{e od 100 miliona qudi koji se tako prezivaju. lll Slani ~aj Za razliku od ostatka sveta Mongoli ne {e}ere ~aj- oni ga sole! lll Kiseonik Prose~an ~ovek udahne oko 550 litara ~istog kiseonika dnevno. lll ôvek koji je {tucao ~ak 69 godina ^ a r l s Osborn drì rekord u {tucawu od ~ak 69 godina! 1990. godine ârls je prestao da {tuca i posle 11 meseci je umro.

10. oktobar decembar 2020. ^etvrtak 14. 2021.

SPORT

Pravila (ne) mogu biti ista i za Milorada i za \erdana Sportski doga|aji su kroz istoriju neminovno bili pozornica i za pokazivawe razli~itih stavova, politi~kih, dru{tvenih, li~nih – razlozi su razli~i-

ti, ali je praksa uvek ista, Srbi uglavnom budu ka`wavani. Setimo se 2008. godine kada je Milorad âvi}, najboqi srpski pliva~ svih vremena, iza{ao na pobedni~ko postoqe na Evropskom prvenstvu u Ajndhovenu. âvi} je za tu priliku odabrao majicu sa natpisom „Kosovo je Srbija“, {to je nai{lo na èstoku reakciju. âvi} je osvojio zlatnu medaqu, ali je suspendovan jer je takvo obrazloèwe stiglo iz Disciplinske komisije Evropske

pliva~ke federacije. „^avi}ev gest je ~ista politi~ka akcija i povreda pravila“, navedeno je u saop{tewu. I dobro, ako prihvatimo takva

pravila igre, onda bi trebalo da budu ista za sve, zar ne? Pa, odgovor je – ne. Sportski doga|aj kao priliku za promovisawe ovakvih ili onakvih stavova ne tako davno je ispoqio Rukometni savez Crne Gore, obukav{i svoje rukometa{e u zelene „komitske“ dresove, ali niko nikada nije zloupotrebio sport kao \erdan [a}iri. Momak ro|en u selu @egra, nedaleko od Gwilana, kao mali se preselio u [vajcarsku, zadu`io dres wene reprezentacije

Katai spreman za Dansku Milan Borjan, Milo{ Degenek i Aleksandar Dragovi} treniraju punim intenzitetom i bi}e u subotu me|u starterima na gostovawu Kolubari, dok je Aleksandar Katai i daqe u slabijem ritmu i ne o~ekuje se prvih 11 u narednom kolu. Mogu}e je i da najboqi u ekipi ove sezone presko~i me~ u Lazarevcu, kako se ni{ta ne bi rizikovalo. Katai je, istog dana kad i Borjan, Dragovi} i Degenek, dobio negativan nalaz na koronavirus, ali ulazak u ja~i napor je u wegovom slu~aju ne{to sporiji. Logi~no je da se ne rizikuje, kad se ima u vidu da je u novembru pro{le godine ve{ti dribler imao ozbiqne zdravstvene probleme i nekoliko meseci je pauzirao. Kataija je koronavirus zadesio u trenutku kad je bio u sjajnoj formi i imao niz od osam uzastopnih utakmica na kojima je bio strelac, posebno je bio bitan pogodak u Humskoj kad je spre~io poraz u ve~itom derbiju. O~ekivawa u Crvenoj zvezdi su da Katai bude potpuno spreman za 21. oktobar i gostovawe Midtjilandu, dok je za sada jedino izvesno da ne}e biti me|u starterima u Lazarevcu. Mogu}e je da zabele`i odre|enu minuta`u u drugom poluvremenu i po~ne da hvata zalet. Milan Borjan je imao najja~e simptome koronavirusa i imao je najve}e zdravstvene probleme, ali sve je to iza Zvezdinog kapitena. Iskusni golman je po~eo uveliko da hvata zalet za nastavak sezone i odradio je ju~e trening punom snagom.

i ostvario sasvim dobru fudbalsku karijeru – sa 30 godina moè da se pohvali da je nastupao za Bajern, Inter, Liverpul, izme|u ostalih klubova. Ipak, za wega je vrednije od fudbalske predstave da pokaè sebe kao ponosnog kosovskog Albanca, {to je radio na Svetskom prvenstvu u Rusiji, provociraju}i fudbalere Srbije gestikulacijom „orla“ nakon postignutog gola. Reklo bi se, afekat, radost, euforija, ali – ni{ta od toga, [a}iri iz godine u godinu nastavqa sa provokativnim nastupima i za to dobija malu, uglavnom nikakvu kaznu. Tako je bilo i u posledwem slu~aju kada je od osobe za koju nije jasno kako je tu uop{te mogla da se na|e, u zoni predvi|enoj samo za fudbalere i predstavnike medija, dobio trenerku sa oznakom zlo~ina~ke takozvane Oslobodila~ke vojske Kosova, {to je sa osmehom prihvatio. Jo{ ve}i problem za sve – to se dogodilo dok je predstavqao [vajcarsku, dràvu koja mu je dala uto~i{te i pruìla sve {to ima, ali je za \erdana ipak va`nije ono ~ega se gotovo i ne se}a, niti je doìveo. Fudbalski savez [vajcarske je pokrenuo istragu, ali [a}iri ne}e pro}i kao nekada âvi} – nema suspenzije, nema {ire osude strane javnosti, nema wegovog eventualnog izviwewa, kao {to je to bio slu~aj u Rusiji. Izgleda da je teza sa po~etka teksta apsolutno ta~na – kazne, suspenzije i iznu|ewa izviwewa su rezervisana samo za Srbe, a ostali mogu kako ho}e. Samo se ~eka da nekome padne na pamet da na sportskom takmi~ewu promovi{e lik, na primer Maksa Luburi}a, eto tako jer mu je palo na pamet i nema nikoga da to sankcioni{e. N. R.

Vlahovi}evo „ne“ Fiorentini - odbio da postane najpla}eniji srpski fudbaler u istoriji Ni{ta od dogovora! Srpski reprezentativac Du{an Vlahovi} odbio je novi, daleko bogatiji ugovor od Fiorentine, saop{tio je predsednik kluba Roko Komiso. Srpskoj gol-ma{ini koja ima svega 21 godinu nu|en je izuzetno jak ugovor s tim da produì vaè}i koji isti~e u junu 2023. godine, ali je on to odbio. To je pisalo u saop{tewu koje je potpisao predsednik Fiorentine Roko Komiso. „Od mog dolaska u Firencu uvek sam obe}avao navija~ima da }u biti iskren prema wima i da niakda ne}u davati obe}awa koja ne mogu da ispunim. Zato bih voleo da iznesem nove informacija fanovima qubi~astih oko teme o kojoj se najvi{e pri~a i pi{e posledwih dana, a to je novi ugovor sa Du{anom Vlahovi}em. Kao {to znate, Fiorentina je iznela veoma jaku ponudu igra~u, predloìla mu je ugovor prema kojem bio postao najpla}eniji fudbaler u istoriji luba. Na{a ponuda, je u nekoliko navrata pove}avana, da bi se prihvatili zahtevi, kako Du{anovi, tako i qudi koji vode ra~una o wegovoj karijeri, ali je i pored na{ih najve}ih napora, predlog o produètku saradwe odbijen. Prethodnih nedeqa kada sam boravio u Firenci li~no sam uloìo sve napored da prona|emo re{ewe, ali se to na moju veliku àlost nije dogodilo. Posle svega meni i Fiorentini ostaje da prihvatimo voqu igra~a i da na|emo najadekvatnije re{ewe za naredni period, kako bismo nastavili ovu uzbudqivu sezonu na najboqi mogu}i na~in“, poru~io je u saop{tewu Komiso. Podsetimo, letos su Atletiko Madrid i Totenhem nudili i po 70 miliona evra, ali je Viola to glatko odbila.

Z da{ ner a je Nik ciji tora N kac godi noj lo o pro „ izra ko{ tim Sva spis ne r oda kol je s ima rek P nov rati tos nast tenc „ pri fija to n razg

[ U ~

RONALDOVA TAJNA USPEHA KO[TA 50.000 EVRA:

Trenira 5 puta dnevno, jede 6 puta, a zahvaquju}i ovoj spravi i u 36. godini briqira Retko koji fudbaler u poznijim 30-tim godinama ìvota moè da igra na vrhunskom nivou. Me|u wima je svakako Kristijano Ronaldo, koji je sa 36 godina najboqi u najja~oj ligi na svetu. Portugalac je nedavno progla{en za igra~a meseca u Premijer ligi, pa se mnogi pitaju u ~emu je wegova tajna? Poznato je da Ronaldo puno trenira. Dnevno odradi dva treninga sa ekipom, a ima jo{ tri svoja treninga. Jedan je u teretani, drugi u bazenu i tre}i na pilatesu. Kristijano ima i neobi~an reìm ishrane. Jede {est puta dnevno. Doru~kuje obi~no sir i nemasni jogurt, za uìnu naj~e{}e jede tost s avokadom i nekim od prirodnih namaza. U toku dana ima dva ru~ka i dve ve~ere. Dva

puta je na meniju glavno jelo pile}e belo meso, a dva puta riba, sa salatom, maslinama i eventualnim jajem kao prilogom. Ronaldo konzumira puno `itarica i vo}a tokom dana izme|u obroka. Od pi}a, gotovo uvek pije samo vodu. Osim toga, budi se ujutru {to je ranije mogu}e, a obavezno spava osam sati. Tokom dana kratko dremne ~etiri do pet puta. Me|utim, sve ovo ne bi bilo dovoqno da Ronaldo bude na nivou na kojem jeste. Nakon toliko treninga potrebna je i kvalitetna regeneracija tela. Pri prelasku iz Juventusa u Man~ester junajted, jedan od uslova koje je postavio Portugalac bio je prevoz skupe ledene komore iz Italije u Englesku. Krioterapijska komora koja ko{ta 50.000 evra je ta koja na

briqantan na~in oporavqa Ronalda. "Ledena komora" slu`i za oporavak mi{i}a i tako smawuje mogu}nost za istegnu}e i upalu. Ronaldo u woj stoji po tri minuta na -200 stepeni celzijevih.

SPORT

^etvrtak 10.14. decembar 2020. 31 ^etvrtak oktobar 2021.

„Amerika je na sve na~ine poku{avala da spre~i Joki}a... Srbija? To ili ima{, ili nema{“ Zoran Moka Slavni}, nekada{wi srpski ko{arka{ i trener, govorio je o brojnim temama, a jedna od glavnih bili su odnos Nikole Joki}a prema reprezentaciji i izjave novog-starog selektora Svetislava Pe{i}a. Nakon neuspe{nih kvalifikacija za Olimpijske igre 2021. godine do{lo je do smene na ~elnoj poziciji Orlova, pa je kormilo od Igora Koko{kova preuzeo proslavqeni Pe{i}. „On je potpuno spreman, nije izrabqen. Iskusan je, razume ko{arku, ali ne sla`em se sa tim {to moli Joki}a da do|e. Svaki trener treba da stavi na spisak igra~e za koje on misli, ne ra~unaju}i da neko ne}e da se odazove zbog toga {to nema tu koli~inu patriotizma – jer ovde je samo stvar patriotizma, ili ima{ i ose}a{ to, ili nema{“, rekao je Slavni}. Pe{i} je na prvom obra}awu novinarima rekao da }e se udvarati ne samo Joki}u – koji je letos drugi put u karijeri odbio da nastupa za Srbiju – ve} i svim potencijalnim reprezentativcima. „Moliti nekoga je za mene neprihvatqivo. To je moja filozofija, ne mora da je ispravna. I to nema veze sa sujetom. Ja sam razgovarao 2007. sa Gurovi}em i

Jari}em. Gurovi} je mesec dana govorio da ne}e igrati, ja sam novinarima govorio da }e igrati i pitao ih: 'Pa, kome vi verujete?'. To nije bila molba, ja sam mu izneo da je poreban, da mu ne}e ni{ta faliti {ta god da napravimo – i ni{ta nismo napravili, a wemu ni{ta nije falilo. Isti slu~aj je bio i sa Jari}em, jer oni nisu prethodno odbijali, a Joki} je odbio“, objasnio je popu-

larni Moka. ûveni trener Du{ko Vujo{evi} je jednom prilikom rekao da sa Somborcem treba ra{~istiti situaciju, da ne ispada da svakim dolaskom u reprezentaciju „~a{}ava“ svoju zemqu. „Slaèm se s tim {to je rekao, a moram da kaèm za Joki}a da je to takav fenomen, koji je nas starije vratio u jedno doba na{e filozofije igre i ako ga poredim sa

]osi}em, to su dva najkreativnija centra koje su Jugoslavija, odnosno Srbija imali. Neograni~eno je pametan, ima takav pregled igre i kreativnost i na to je i oborio Ameriku, iako je beo. Oni su na sve na~ine poku{avali da ne bude MVP, a nisu uspeli“. „Ali, to {to on ne igra ja tu nemam {ta da ka`em, jer kada bih rekao to {to mislim, ne bi bilo dobro, ali ja to ne `elim, ve} mu

èlim sve najboqe u ìvotu i samo kaèm: Jesi patriota i ima{ to u sebi – ili nema{. I ta~ka“. U sli~nom maniru govorio je i o mladoj zvezdi Alekseju Poku{evskom, ~lanu NBA ekipe Oklahoma Siti Tandera koji je letos tako|e odjavio reprezentaciju zbog individualnog rada, ba{ kao i tada ~lan Golden Stejta, a sada Partizana, Alen Smailagi}. „Ne}u ni da mu spomiwem ime... (To je bilo) da se {okira{. Ili ovaj Smailagi}, da se {okira{, da ne moè{ da veruje{ {ta je prioritet. Imao sam ja takve slu~ajeve, kad mi kaù da moraju da rade na sebi... Na sebi da radi{? Idi se bre o{i{aj, nemoj ni{ta da radi{ na sebi, nemoj da pipa{ ni{ta jer sve }e{ da za****{“. Pored reprezentacije govorilo se i o brojnim drugim temama, kao {to je malo poznata informacija da su ~uveni Draèn Dalipagi} i Dragan Ki}anovi}, poznatiji kao Ki}a i Praja, trebali da do|u u Crvenu zvezdu. „To su posebne gre{ke Zvezdinih... Ali dobro, onda ne bi postojao Partizan, da se to desilo. Mo`da je ovako pravednije, da i jedna i druga masa navija~a uìvaju“. S. G.

[ta se desi kada osvojite US open, pa „okrenete le|a“ ~oveku koji vas je tu doveo? Najve}u senzaciju `enskom tenisu ove godine donela je Ema Radukanu, ali ipak nije uspela da Grend slem titulu ve`e i pobedom na Mastersu, po{to je ispala u Indijan Velsu od Aleksandre Sasnovi~.

Mlada Britanka rumunskog porekla odu{evila je svet kada je posle polo`enih testova iz matematike i ekonomije spakovala kofer i do{la na kvalifikacije US opena. Radukanu je postala prva teniserka koja je kao kvalifikantkiwa do{la do trofeja i to sa samo 18 godina.

Me|utim, mlada Ema bez podr{ke trenera otputovala je na turnir u Indijan Velsu gde je ekspresno ispala od 100. teniserke sveta Aleksandre Sasnovi~ rezultazom 2-0 (6:2, 6:4) . Radukanu je nakon US opena

odlu~ila da promeni trenera, koji je dugo bio u wenom timu, jer je zbog rapidnog rasta na VTA rang listi `elela nekog sa ve}im iskustvom na Turneji. „Te{ko je voditi takve razgovore, ali potreban mi je neko sa vi{e iskustva, neko ko je pro{ao sve ovo i ko je radio sa igra~icama koje su bile u situaciji u kojoj

sam ja sada. Ose}am se da mi je potreban neko ko bi morao da me usmerava, jer je sve ovo novo za mene. Tada sam bila 200. na listi. U to vreme sam mislila da }e Endrju biti odli~an trener. Nisam ni sawala da }u osvojiti US open i da }u sada biti 22. Na svetu. U ovoj fazi karijere potreban mi je neko ko ima iskustva, neko ko zna kako je biti na ovom nivou”, pojasnila je Ema svoju odluku. Tako je Britanka, rumunskog porekla oti{la na „peti Grend slem sezone” bez trenera i izgubila, ali }e ipak imati razloga za slavqe. S obzirom na to da nikada ranije nije igrala na Indijan Velsu, Radukanu }e nakon ovog u~e{}a od ponedeqka biti u prvih 20 teniserki sveta. Iako nije uspela da obezbedi prolaz daqe, mlada nada `enskog tenisa iza sebe ima neverovatnu sezonu. Na debitantskom nastupu na Vimbldonu stigla je do osmine finala i ve} je tada bilo jasno da je svet dobio novu senzaciju. Ostaje da se isprati ostatak sezone i na kraju se utvrdi da li je Ema Radukanu zasijala samo „na trenutak” ili je beli sport dobio novu Serenu Vilijams. S. G.

Endi Mareju vra}eni ukradeni prsten i patike Biv{em prvom teniseru paktike su ukradene posle treninga, na ~ijim pertlama je uvek pri~vr{}en ven~ani prsten Britanski teniser Endi Marej dobio je nazad ven~ani prsten i patike, koji su mu bili ukradeni pre prvog me~a na Matersu u Indijan Velsu. Biv{em prvom teniseru paktike su ukradene posle treninga, na ~ijim pertlama uvek pri~vr{}en ven~ani prsten. Marej je patike ostavio ispod automobila jer su smrdele, a onda je putem dru{tvenih mreà zatraìo pomo}, nakon ~ega su mu vra}ene ukradene stvari. On je na Instagramu objavio video snimak u kojoj se najprije zahvalio svima koji su mu pomogli u potrazi za patikama, rekav{i da je imao neke razgovore sa sigurnosnom sluòm hotela, a zatim je pokazao da je dobio patike sa burmom na pertlama. - Da li biste mi verovali? Jo{ uvek smrde, ali su vra}ene. I ven~ani prsten se vratio i opet sam dobro sa suprugom. Idemo! - rekao je Marej.

THURSDAY  ^ETVRTAK 14. 10. 2021.

"\OKOVI] NE MO@E U MELBURN AKO SE NE VAKCINI[E":

Milo{ Ninkovi} o ludilu sa koronom i najboqem teniseru sveta Nastavqa se ludilo oko Australijan opena i vakcine protiv virusa korone. Ve}ina tenisera krije zdravstveni karton, a iz Melburna sti`e upozorewe da samo vakcinisani mogu na prvi grend slem sezone. Rigorozne mere u Australiji su na snazi, nema popusta ni za one najboqe sportiste, tako da }e Novak \okovi} i dru{tvo morati da biraju - vakcina ili ni{ta od Melburna. Upravo o tome je govorio Milo{ Ninkovi}, koji ve} {est godina igra u Australiji za Sidnej. Biv{i fudbaler Zvezde je pri~ao o vi{emese~nom lok-daunu u toj zemqi zbog kovida, apsurdnim odlukama tamo{wih politi~ara, ali i onome {to bi moglo da ~eka \okovi}a u Melburnu slede}e godine. - Mi smo ve} dva meseca u lok-daunu. Kad bude 80 odsto stanovni{tva sa primqenom duplom dozom, onda }e sve da otvore. I to samo za vakcinisane.

Oni koji nisu vakcinisani, oni }e tek 1. decembra mo}i da idu po kafi}ima, restoranima, tr`nim centrima... Ovde je totalni i op{ti haos. Toliko stvari koje nemaju nikakvog smisla. Ali, {ta da radimo. Tako je, kako je - pri~a Milo{ Ninkovi} i nastavqa: - Najve}i problem je {to je u svakoj saveznoj dràvi na snazi druga~ija odluka. Tako u Sidneju vaì jedno pravilo, u Melburnu drugo, u Pertu tre}e, u Brizbejnu ~etvrto... Na primer, u Melburnu je obavezna vakcinacija, u Sidneju jo{ nije. Op{te ludilo i pitawe je kad }e tome svemu do}i kraj. n A {to se ti~e sportista? Da li je obavezna vakcinacija? - Nisi obavezan da se vakcini{e{, ali ako se ne vakcini{e{ ne moè{ da igra{. Ne moè{ da putuje{. U Melburnu svi profesionalni sportisti su obavezni da se vakcini{u, u Sidneju ta odluka nije definitivna. Opet, u Sidneju je definitivno da ako nisi vakcinisan ne moè{ da putuje{, {to automatski zna~i da ne moè{ ni da igra{. Ima dosta igra~a u fudbalskoj ligi, zatim u ragbiju, koji ne èle da

se vakcini{u. Tako da vide}emo {ta }e se desiti u narednom periodu. n Proletos ste morali u obavezan karantin po povratku iz Azijske Lige {ampiona? Da li je sada situacija druga~ija? - I daqe isto! Ako do|e{ u Australiju iz strane zemqe, mora{ u obavezan karantin od 14 dana. Nema veze da li si vakcinisan, ili nisi. I tako|e, ne moè{ iz Sidneja u Melburn, ili Brizbejn, jer su oni zatvoreni za nas. A to je problem za neke moje saigra~e, jer tamo imaju porodice. Brizbejn je, na primer, zatvorio granice za Melburn i Sidnej, tako da niko iz ovih gradova ne moè da putuje tamo. Pert, odnosno Zapadna Australija, zatvorili su granice za sve ostale savezne dràve. Nema veze da li si vakcinisan, ili ne. Haos op{ti! Ludilo! n Dosta se pi{e o Novaku \okovi}u i tome da }e morati da se vakcini{e ukoliko èli da igra u Melburnu. Koje su nove informacije? - Ako se bude igrao Australijan open u Melburnu?! Kako sada stvari stoje... Mo`da se ne{to promeni za mesec dana, jer dosta politi~ara ovde daje ostavke. Dvojica iz Sidneja su dali ostavke, kao i premijerka Novog Ju`nog Velsa... Dosta stvari se de{ava, stvari se mewaju u danu. Ima mnogo tu`bi na sve ove odluke, protiv lok-dauna, zatvarawa qudi... Imamo 800 slu~ajeva kovida na 8.000.000 qudi u Novom Ju`nom Velsu. Od tih 800 slu~ajeva, 80 qudi je u bolnici, a mawi broj u kriti~nom stawu. Kad to uporedi{ sa Srbijom to su male brojke da bude{ u lok-daunu dva meseca. Ali, kako je, tako je. Tako to rade ovde. Nadam se da }e se sve ovo brzo zavr{iti. n [ta bi Novak trebalo da uradi, pa da mu dopuste da brani titulu u Melburnu? - Ne verujem da }e Novaku biti zabrawen ulazak u Australiju! On moè da u|e i da bude u karantinu. Opet, bi}e mu zabrawen ulazak u Melburn, jer je wihov premijer rekao da svi profesonalni sportisti moraju da budu vakcinisani. To }e biti problem. Ali, mo`da se to u me|uvremenu promeni. Li~no, trudim se da {to mawe gledam vesti i ~itam novine, jer u posledwih godinu i po dana pri~aju i pi{u samo o virusu. Ve} mi je muka od svega toga. Eto, mi iz Sidneja kad po~ne liga, ako budemo i{li u Melburn na utakmicu, mora}emo da budemo vakcinisani, i to sa dve doze. Ili ne}emo mo}i da igramo - istakao je Milo{ Ninkovi}. S. G.

Srbin Tom Trbojevi} iz Australije najboqi ragbista na svetu! Tom Trbojevi} osvaja~ je Dally M medaqe za najboqeg igra~a u australijskom NRL-u, najja~oj Ragbi ligi na svetu. Ovaj uspeh je jo{ ve}i ako znamo da je Trbojevi} osvojio najvi{e poena u nikad ja~oj konkurenciji, a igrao je samo 15 od 25 utakmica u regularnoj sezoni. Na svakoj utakmici {ampionata komisija bira 3 najboqa igra~a i dodequje im od 1 do 3 poena, a Tom je sakupio 35 poena iako je od ukupno 24 utakmice odigrao samo 15 i tako postavio jo{ jedan rekord. Tom Trbojevi} je postigao ~ak 5 het-trikova za ukupno 25 eseja u regularnoj sezoni i imao neverovatnih 27 asistencija, a 30 puta je sam probio protivni~ku liniju odbrane. Neverovatne brojke i za nekoga ko je odigrao preko 20 utakmica… Bra}a Trbojevi}, Xejk i Tom ro|eni su u Australiji gde su ve} godinama me|u najboqim igra~ima nastupaju}i za Manly Sea Eagles-e, a ove godine u prvom timu im se prikqu~io i brat Ben Trbojevi}. Jo{ jedna velika vest za srpski ragbi je debi Edija Petiburna za Crvenu Zvezdu. Edi je prvi igra~ sa NRL iskustvom u srpskom ragbiju {to je neponovqivo iskustvo ne samo za mlade igra~e, ve} i za one starije koji su pratili wegove partije kraj malih ekrana.

Srpski rva~ na krovu sveta! Zurab Datuna{vili, srpski rva~, osvojio je zlatnu medaqu na Svetskom prvenstvu. On je u kategoriji do 87 kilograma gr~ko-rimskim stilom pobedio Belorusa Kirila Maskevi~a ubedqivim rezultatom 9:1. Gruzin koji je izabrao da se takmi~i pod zastavom Srbije bio je boqi u obe runde, iako je imao blagi zaostatak na startu. Usledila su

dva fantasti~na poteza Zuraba koja su mu donela devet poena i borba je zavr{ena i pre kraja. Podsetimo, Zurab Datuna{vili je doneo Srbiji bronzanu medaqu na Olimpijskim igrama u Tokiju, kao i evropsko zlato u Var{avi, a sada je na Svetskom prvenstvu stigao do najsjajnijeg odli~ja. Ina~e, ovo je jubilarna 100. medaqa za srpsko rvawe na velikim takmi~ewima. Da Srbija i te kako ima kontinuitet uspeha u pomenutom sportu, potvr|uje ~iwenica da je na posledwih {est svetskih prvenstava osvojila bar jednu medaqu. N. R.