Srpski glas 14. maj by SRPSKI GLAS

Strana

Evrovizija: 70. ro|endan u senci bojkota zbog Izraela

Veliki jubilej najve}eg muzi~kog evropskog takmi~ewa ne}e samo pro}i u duvawu 70 sve}ica na torti, ve} i u tonovima koji svakako nisu sve~arski.

Nedeqama pre nego {to su se izvo|a~i mnogih zemaqa, me|u kojima su i Srbija, Hrvatska i Crna Gora, okupili u Be~u, gradu doma}inu 70. Pesme Evrovizije, grupa dr`ava jasno je izrazila protivqewe odr`avawu takmi~ewa - zbog Izraela.

Dok neki poznavaoci popularnog muzi~kog takmi~ewa govore o „najve}oj krizi” u istoriji Evrovizije, doma}ini Austrijanci su se trudili da ni{ta ne remeti zabavni karakter manifestacije.

Uprkos sloganu ovogodi{we Evrovizije „Ujediweni muzikom”, antiizraelska ose}awa zbog dvogodi{weg rata u Pojasu Gaze, a potom i zajedni~kog rata sa Amerikom protiv Irana, nadvijaju se nad Be~om.

Be~ka policija o~ekuje da }e zbog u~e{}a Izraela na Pesmi Evrovizije biti „protesta, blokada i poku{aja ometawa“, rekli su 4. maja. Takmi~ewe u austrijskoj prestonici, policijski zvani~nici nazvali su jednim od najve}ih bezbednosnih izazova sa kojima su se suo~ili.

Proslava pop muzike po~iwe 12. maja i odr`ava se u posebno napetim okolnostima ove godine, jer pet zemaqa, odnosno nacionalnih emitera, bojkotuje takmi~ewe nakon {to nisu uspeli da izbace Izrael sa Evrovizije.

Nekoliko velikih imena ne}e biti me|u u~esnicima 70. Pesme Evrovizije, me|u wima sedmostruka pobednica Republika Irska, petostruki prvak Holandija, kao i [panija, jedna od takozvanih „pet velikih”, koje izdvajaju i najvi{e novca za organizovawe takmi~ewa.

Ovogodi{wu Evroviziju bojkotuju i Slovenija i Island, a {vajcarski peva~ Nemo, pobednik Evrovizije iz 2024. godine, vratio je trofej u znak protesta zbog u~e{}a Izraela. Izrael u~estvuje na Evroviziji od 1973. godine, jer je Kan, wegov javni emiter, ~lan Evropske radiodifuzne unije koja organizuje takmi~ewe.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} 35 godina ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Putin do{ao po svoju u~iteqicu i li~no je odvezao na ve~eru u Kremq

Vladimir Putin je pozvao svoju u~iteqicu Veru Gurevi~ na Paradu pobede u Moskvi 9. maja, a u ponedeqak uve~e, 11. maja, li~no je do{ao automobilom da je odveze iz hotela na Arbatu na ve~eru u Kremq.

Predsednik Vladimir Putin pozvao je svoju prvu u~iteqicu Veru Gurevi~ da prisustvuje paradi 9. maja u Moskvi, a zatim i da nekoliko dana provede kao gost u glavnom gradu.

Kako je ispri~ao portparol predsednika Dmitrij Peskov, Vera Gurevi~ je „odsedela celu paradu”, nakon ~ega je ostala u Moskvi, gde joj je organizovan kulturni program. Posetila je galeriju slikara [ilova i bila na jo{ nekoliko izleta i ekskurzija.

U ponedeqak je predsednik pozvao svoju u~iteqicu na ve~eru u svoju rezidenciju u Kremqu i li~no do{ao po wu u hotel koji je sme{ten na Arbatu.

„Predsednik je do{ao po wu kolima. Sam je vozio. Dok je ulazio u hotel, susreo se sa jednim ruskim gra|aninom, ~ovekom iz So~ija. Pozdravili su se… Nakon toga je Putin u rezidenciji ve~erao sa svojom u~iteqicom Verom Dmitrijevnom Gurevi~.”, izjavio je Dmitrij Peskov, port-

[TA

parol predsednika Ruske Federacije. [kolska u~iteqica Vladimira Putina, Vera Dmitrijevna Gurevi~, ve} desetak godina prisustvuje Paradama pobede 9. maja. Pro{le jeseni napunila je 92 godine.

Putin je iskusan voza~ sa vi{e od 50 godina sta`a. Tokom tih godina vozio je i „Zaporo`ac” - svoj prvi automobil, „@iguli” i „Volgu”, ali i nove modele ruske auto-industrije, tri modela „Lade” (Kalina, Vesta, Aura) i „Aurus”. Predsednik ne ume da upravqa samo putni~kim automobilima - prilikom otvarawa Krimskog mosta vozio je kamion „Kamaz”.

Kako je ispri~ao Peskov, {ef dr`ave sam vozi po teritoriji svojih rezidencija. Wegovi saputnici povremeno su i visoki strani gosti koji dolaze u Rusiju u posetu - predsednici Belorusije, Kazahstana i Uzbekistana vozili su se sa Putinom i u Novo-Ogarjovu kod Moskve i u Konstantinovskom dvorcu u Sankt Peterburgu. Na doga|aju „Rezultati godine” 19. decembra 2025. godine Putin je rekao da ponekad sam inkognito vozi po Moskvi, ali veoma retko. Istakao je da takve vo`we nisu beskorisne. Prema re~ima {efa dr`ave, zanimqivo je iz automobila posmatrati {ta se de{ava u razli~itim delovima Moskve.

Merewa dvaput dnevno, `estoke

ve`be i zabrana grickalica

[irom dru{tvenih mre`a objavquju se snimci na kojima se vide qudi kako ve`baju u velikim sportskim halama, stoje u redovima za hranu u menzi i spavaju u spavaonicama koje su pune kreveta.

Ovo najnovije fitnes okru`ewe nije luksuzno spa

mo`ete da zaka`ete jednomese~ni boravak sa sme{tajem, hranom i dnevnim ~asovima ve`bawa.

Autorka internet sadr`aja

TL Huang, koja je objavqivala vlastite iskustva pod imenom eggeats na Instagramu, rekla je za podkast What in the World na

odmarali{te, ve} kamp za mr{avqewe nalik vojnom u Kini. Neki ih opisuju kao „zatvore za debele“, a u wima je na snazi stroga zabrana grickalica i obavezno merewe te`ine dva puta dnevno.

[irom Kine ima oko 1.000 kampova, dok zemqa prolazi kroz svetsku krizu gojaznosti, javqaju kineski mediji.

Za 600 dolara (oko 510 evra)

BBC Svetskom servisu da se „definitivno ose}ala kao u zatvoru“, jer nije napu{tala zatvoreni kompleks 28 dana i morala je sve vreme strogo da prati vlastitu te`inu.

„Na{i treneri su bili prisutni da bi nas nadzirali, pazili na to da ne prokrijum~arimo brzu hranu, poha|amo ~asove...

„Nije nam bilo dozvoqeno da preska~emo ~asove ili napusti-

mo kamp bez vaqanog razloga“, ka`e ona.

Ali Huang ka`e da je za wu to na kraju bilo efikasno, dok nutricionisti tvrde da ekstremni metodi nose sa sobom ozbiqne fizi~ke i psiholo{ke rizike.

„Neki kampovi navodno `ele da postignu gubitak od jednog kilograma dnevno.

„To daleko prevazilazi ono {to se smatra bezbednim za odrasle osobe pod medicinskim nadzorom“, ka`e li~ni trener i nutricionista Luk Hana. Huang ka`e da je prvi put ~ula za ove kampove od majke, koja je Kineskiwa.

Ose}ala se „istinski nezdravo“ nakon {to je sama proputovala Kinu - ispala je iz uobi~ajene rutine i naj~e{}e naru~ivala hranu preko interneta.

Za tri godine, Huang ka`e da je nabacila otprilike 20 kilograma, {to su primetili u wenoj porodici i naterali je da se „ose}a kao da je vreme za promenu“.

„Ose}ala sam se kao da `ele da me postide jer sam debela.

„Istovremeno, mislim da su mi pru`ali surovu qubav“, ka`e.

Poha|awe kampa bio je „ogroman kulturolo{ki {ok“, ali Huang ka`e da je postojala ~vrsta solidarnost me|u u~esnicima koje su zajedni~ki napori da smr{aju zbli`ili.

ZASEDA]E NAJVI[E CRKVENO TELO SPC: Sazvan Sveti arhijerejski sabor

Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC) sazvao je redovno zasedawe Svetog arhijerejskog sabora za 13. i 14. maj, saop{teno je iz SPC.

Kako se navodi u saop{tewu, zasedawe }e sve~ano po~eti u sredu 13. maja sabornom svetom liturgijom sa prizivom Duha Svetog u hramu Svetog Save na Vra~aru. Radni deo najvi{eg jerarhijskog, crkveno-zakonodavnog i crkveno-sudskog tela SPC, pod predsedni{tvom patrijarha srpskog Porfirija zapo~e}e 14. maja u kripti hrama Svetog Save na Vra~aru.

Po proceduri odre|enoj Poslovnikom o radu, zasedawe po~iwe usvajawem dnevnog reda, a nastavqa se razmatrawem izve{taja o arhipastirskom radu svih eparhijskih arhijereja, centralnih crkvenih tela, organa i zavoda.

Na kraju zasedawa Sabor }e o svom radu izdati saop{tewe za javnost.

NIKADA NIJE KASNO ZA QUBAV:

U Moskvi najstariji mlado`ewa ima 93 godine

Sve vi{e qudi u Moskvi staje na „ludi kamen” i posle {ezdesete, pa ~ak i u devetoj deceniji ìvota, {to pokazuje da qubav nema starosne granice. Prema novim podacima moskovskog mati~nog ureda, najstariji mladoèwa imao je 93 godine u trenutku ven~awa, dok je najstarija nevesta imala 84 godine. Od po~etka 2026. godine u Moskvi se ven~alo vi{e od 1.300 parova starijih od 60 godina, a me|u wima su bili i mladenci u poznim godinama. Parovi u kojima su oba supru`nika starija od 60 godina trenutno ~ine oko 3 odsto svih sklopqenih brakova u ruskoj prestonici. Najstariji par koji se ven~ao od po~etka godine ~inili su mladoèwa od 88 i nevesta od 84 godine,. Ipak, naj~e{}a starost za stupawe u brak posle {ezdesete, i kod mu{karaca i kod èna, jeste 63 godine. Ovi podaci nadovezuju se na trend koji je bio vidqiv ve} tokom pro{le godine, kada je Moskva zabeleìla rekordan broj ven~awa u posledwe tri godine. Tokom 2025. godine u glavnom gradu Rusije ven~alo se ~ak 87.000 parova, a posebno se izdvojila letwa sezona, kada je u brak stupilo oko 36.000 parova - najvi{e u posledwih deset godina.

Istovremeno, prose~na starost mladenaca u Moskvi po~ela je da se smawuje. Najpopularnije godine za stupawe u brak sada su 26, dok je pre nekoliko godina prosek bio 29 godina.

Zanimqivo je i da mu{karci stariji od 90 godina u Rusiji ~e{}e stupaju u brak nego ène istog uzrasta, a podaci iz analize sprovedene sredinom 2025. godine pokazali su i da Rusi u proseku stupaju u brak ranije nego stanovnici ve}eg dela Evrope i regiona. @ene u Rusiji u proseku se udaju sa oko 25,5 godina, dok mu{karci u brak ulaze sa oko 29,2 godine. Srbija prati sli~an obrazac, ali ne{to kasnije - ène se u proseku udaju sa 28,6 godina, a mu{karci se ène sa 31,4 godine.

Istra`ivawa pokazuju da Rusi partnere naj~e{}e upoznaju na poslu - ~ak 14 odsto ispitanika navelo je da je sada{weg partnera upoznalo upravo na radnom mestu.

Dru{tvene mre`e i aplikacije za dopisivawe nalaze se odmah iza toga, jer je 13 odsto qudi qubav prona{lo na taj na~in. Svakodnevni susreti tokom {etwe ili odlaska na posao zaslu`ni su za svaku desetu qubavnu pri~u, dok se kod 9 odsto parova veza rodila preko zajedni~kih prijateqa.

Me|u mestima za upoznavawe izdvajaju se i fakulteti, gde je partnera upoznalo 7 odsto ispitanika. Sa druge strane, klasi~ne onlajn platforme za upoznavawe pokazale su se mawe uspe{nimsamo 5 odsto qudi navelo je da je tamo prona{lo qubav.

Kako sa svakim izgubqenim jezikom nestaje jedan svet

Zapawuju}ih 44 odsto svih qudskih jezika je ugro`eno, a sa wima i kultura, tradicija i ~itavi na~ini poimawa sveta. Bez hitne intervencije, predvi|a se da }e se stopa nestajawa jezika utrostru~iti u narednih 40 godina.

Jo{ uvek se zna pone{to o jeziku ubik. U 19. veku, desetine hiqada qudi govorilo je wime na obali Crnog mora. Kada je Rusija osvojila region, narod Ubika se opirao sve dok nije bio primoran na izgnanstvo u Osmansko carstvo.

Raseqena i traumatizovana zajednica, ra{trkana po Turskoj, uspela je da sa~uva svoj jezik sve do 1992. godine, kada je umro wegov posledwi te~ni govornik, Tevfik Esen~. Ubik je bio jedan od najmawe 244 jezika koji su izumrli od 1950. godine.

GLOBALNA KRIZA

NEVIDQIVIH RAZMERA

Iako se o jezi~koj ugro`enosti govori daleko re|e nego o drugim gubicima planetarne raznolikosti, razmere problema su alarmantne. Dok se me|unarodna zajednica mobili{e da spase pra{ume ili obnovi arheolo{ka nalazi{ta, napori onih koji dokumentuju i ~uvaju mawinske jezike retko dobijaju zaslu`eno priznawe.

Baze podataka, poput Etnologa, svedo~e o nezamislivom kulturnom bogatstvu sadrànom u vi{e od 7.000 poznatih ìvih jezika. Ipak, zapawuju}ih 44 odsto jezika je ugroèno, a mnogi od wih imaju

mawe od hiqadu govornika, navodi kolumnistkiwa Gardijana.

Sve se ovo de{ava u pozadini globalne homogenizacije, gde veliki jezici poput engleskog, mandarinskog i {panskog dominiraju – prema Etnologu, 88 odsto svetske populacije govori jedan od samo 20 jezika kao materwi.

Narativi o jednoj naciji i jednom jeziku navode nas da pretpostavimo da se u Francuskoj govori francuski, a u Kini mandarinski, zanemaruju}i desetine, pa i stotine regionalnih jezika ~iji su govornici do`ivqavali sve – od aktivnog progona i zabrana u {kolama do ose}aja stigmatizacije.

Neke zajednice, poput Vel{ana ili Maora, imaju politi~ku autonomiju da za{tite svoje jezike, ali mnoge nisu te sre}e.

VI[E OD RE^I – GUBITAK ZNAWA I IDENTITETA

Gubitak jezika nije samo gubitak re~i, ve} brisawe jedin-

SREDWA KLASA SE ISTOPILA: Amerikanci pod ve}im

pritiskom nego 2008

Amerikanci danas ose}aju ve}i finansijski pritisak nego tokom recesije 2008. godine – pokazuju najnoviji podaci istraìva~ke ku}e „Galup”. âk 55 odsto gra|ana veruje da im se finansijska situacija pogor{ava, {to je najvi{i nivo ikada zabeleèn – vi{i i nego tokom globalne finansijske krize i pandemije. Iza tog podatka ne stoji samo subjektivan ose}aj. Od 2020. godine traje ono {to ekonomisti sve ~e{}e nazivaju istorijskom krizom tro{kova ìvota: plate stagniraju, dok cene gotovo svega, od hrane do energije, rastu iz meseca u mesec. Ako danas zara|ujete isto kao pre nekoliko godina, realno ste – siroma{niji. Trend nije nov, ali je sada dostigao vrhunac. Ve} petu godinu zaredom vi{e Amerikanaca smatra da im se finansije pogor{avaju nego da se popravqaju. Posledwi put sli~an obrazac zabeleèn je tokom Velike recesije.

Najve}i strahovi su o~ekivani: 62 odsto brine da ne}e imati dovoqno za penziju, 60 procenata strahuje da ne}e mo}i da pokrije medicinske tro{kove, a wih 54 odsto je zabrinuto za investicije i `ivotni standard. Istovremeno, skoro polovina stanovni{tva strahuje od redovnih tro{kova le~ewa, dok vi{e od 40 procenata ima problem da pokrije mese~ne ra~une.

Drugim re~ima – i u Americi `ivot „od plate do plate” postaje norma.

Koliko je sistem krhak pokazuje podatak da je prose~noj ameri~koj porodici potrebno svega ne{to vi{e od 6.000 dolara dodatnog duga da sklizne u ozbiqnu finansijsku krizu. U zemqi koja je simbol ekonomskog uspeha – to je granica opstanka.

stvenih kulturnih perspektiva i znawa. Studije ugro`enih jezika ~esto otkrivaju da su autohtoni narodi identifikovali i klasifikovali floru i faunu, od gomoqa do vrsta delfina, mnogo pre nego {to ih je zapadna nauka otkrila.

Jezi~ka prava ~esto idu ruku pod ruku sa qudskim pravima. Istra`ivawe u Kanadi pokazalo je da je u zajednicama gde vi{e od polovine ~lanova mo`e da razgovara na materwem jeziku, stopa samoubistava me|u mladima bila niska ili nepostoje}a, dok je bila {est puta vi{a u grupama gde to nije bio slu~aj.

Sli~no tome, vladina istraga u Australiji je 2012. utvrdila da autohtoni jezici igraju toliko va`nu ulogu u zdravqu zajednica da je preporu~eno wihovo priznavawe u ustavu. ^etrnaest godina kasnije, ustav i daqe priznaje samo engleski.

Stari narativi o {tedwi, disciplini i ameri~kom snu sve teè odgovaraju stvarnosti. Jedan ozbiqniji zdravstveni problem ili neo~ekivani tro{ak moè izbrisati godine odricawa. Zato Amerikanci mewaju na~in ìvota: odustaju od izlazaka, odlaù medicinske preglede, kasne sa kirijama, smawuju potro{wu na minimum Dodatni pritisak dolazi sa energetskog trì{ta. Prema podacima AAA, cena benzina u SAD dostigla je 4,18 dolara po galonu – najvi{i nivo od po~etka sukoba sa Iranom. A kako energija poskupquje, poskupquje i sve ostalo. Istovremeno, rast poreskih optere}ewa dodatno pritiska gra|ane. Pojedini, poput voditeqa Bila Mara, tvrde da dràvi daju i do 60 odsto svojih prihoda kroz razli~ite poreze i takse. Uz rast tro{kova dolaze i otkazi. Kompanija „Najk” najavila je novo smawewe broja zaposlenih – oko 1.400 radnika, uglavnom u tehnolo{kom sektoru. To je samo deo {ire slike u kojoj se trì{te rada hladi, a neizvesnost raste.

RAT NA BLISKOM ISTOKU:

Od nafte ka nebu

Aktuelno iransko blokirawe plovidbe Ormuzom nije ba{ u pravom smislu ekvivalent minirawu Severnog toka, ali jeste analogno geostrategijsko oru|e koje pokazuje koliko je va`na geopolitika nafte i gasa u sukobima od Ukrajine do Bliskog istoka

Kada je svojevremeno pisao o ratovima budu}nosti, poznati ruski general Leonid Grigorijevi~ Iva{ov upozoravao je na ~inilac svetske energetske krize. Iva{ov je na zanimqiv na~in pisao o motivima ruskog vojnog anga`ovawa u Siriji „kao o operaciji za{tite ugro`enih poslovnih interesa Gasproma”. Iz istih razloga izazvana je kriza u Ukrajini na koju posredno uti~u projekti tri gasovoda. Re~ je o resursima otkrivenim u Persijskom zalivu 2000. godine gde su otkrivene najve}e rezerve gasa na planeti, procewene na 51 trilion kubnih metara i oko 50 milijardi tona kondenzovanog gasa.

Tada je dve tre}ine ovog bogatstva oti{lo Kataru, a jedna tre}ina Iranu. Jasno je da Katar nije bio u stawu da valorizuje ovaj resurs pa su ameri~ke i britanske kompanije nastojale da gasovod iz ove zemqe projektuju upravo preko teritorije Sirije u Tursku koja je bila zami{qena kao glavni operater u snabdevawu Evrope. Tu je va`nu ulogu igrala i Saudijska Arabija, zatim Iran i u pozadini SAD. Sve to bilo bi mogu}e ukoliko bi se evropsko tr`i{te oslobodilo ruskog gasa. Zbog toga je izazvana kriza u Ukrajini, ali i problemi s realizacijom projekta Severni tok dva.

Da aktuelna ratna de{avawa u Ukrajini i na Bliskom istoku povezuje geopolitika nafte i gasa svedo~i i analiza koju je krajem pro{le godine objavio turski politikolog Mehmet Perin~ek, a u kojoj se navode malo poznati detaqi o planovima „svetske zakulise” ~iji je ciq uspostavqawe potpune kontrole nad kqu~nim gasnim koridorima na podru~ju Evroazije. Celokupnu problematiku Perin~ek povezuje sa doga|ajima koji su prethodili specijalnoj vojnoj operaciji Rusije u Ukrajini, ukazuju}i da su SAD mnogo pre po~etka rata potpisale sa Ukrajinom memorandum koji je bio usmeren protiv Turskog toka. Poznata je ~iwenica da je za vreme SVO bilo vi{e poku{aja sabota`a na gasovodu Turski tok, kao i da je ruska obave{tajna slu`ba nedavno otkrila mre`u britanskih agenata koji su pripremali razne provokacije ovim povodom.

PODRIVAWE TURSKOG TOKA

Nema nikakve sumwe da je i iznenadni kolaps re`ima Ba{ara el Asada u Siriji posledica gasne politike koju SAD re`iraju uz pomo} svojih saveznika, prvenstveno Izraela. Posebno zbog toga {to je budu}a uloga Rusije u Siriji veoma upitna. Zbog toga je Turska direktno vojno intervenisala i iskazala spremnost za daqu eskalaciju sukoba, posebno sa Izraelom.

Odgovor jevrejske dr`ave je tako|e bio o~ekivan, a odnosi se na uporno odbijawe bilo kakvog u~e{}a turskih askera u uspostavqawu me|unarodne uprave u Gazi. U me|uvremenu su razmewene te{ke me|usobne optu`be, a nedavno su

najvi{i turski zvani~nici najavili i mogu}nost otvorene vojne konfrontacije sa Izraelom. Izgleda da se iza scene ipak kriju i neki druga~iji motivi, koji nadilaze karakter tursko-izraelskih netrpeqivosti.

Da je situacija sve komplikovanija svedo~i i nacrt sporazuma o zabrani uvoza ruskih energenata koji su sredinom oktobra 2025. godine usvojili ministri energetike EU, a koji bi trebalo da se primewuje od prvog januara 2028. godine, pod uslovom da pro|e o~ekivanu verifikaciju u Evropskom parlamentu.

Su{tina predloènog nacrta je u tome da }e uvoz gasa u Evropu biti dozvoqen samo onim kompanijama koje dokaù da gas koji stiè na Stari kontinent nije proizveden u Rusiji ili Belorusiji. Na taj na~in se dodatno uve}ava energetska zavisnost Evrope od Amerike. Istina, Ma|arska i Slova~ka su glasale protiv ovog nacrta sporazuma, i zahvaquju}i Trampovoj administraciji dobile privremena izuze}a, uz indikativan komentar premijera Fica kako se ovakvom odlukom uspostavqa „nova gvozdena zavesa”. Za Tursku je ova odluka od ogromnog zna~aja jer se wen dobar deo odnosi na gasovod Turski tok, koji je danas jedina ruta dopreme ruskog gasa u Evropu. U tom smislu, pomenuti dokument EU u potpunosti podriva ideju o Turskoj kao regionalnom gasnom ~vori{tu. Paradoksalnost ovog dokumenta posebno leì u ~iwenici da je samo od januara do jula pro{le godine, isporuka ruskog gasa za Evropu porasla za neverovatnih 26 procenata, dostigav{i 12,7 milijardi kubnih metara u oktobru 2025. godine, {to je bio povod da turski ministar energetike Alparslan Barjaktar izjavi kako je Turska postala „evropska gasna ìvotna linija” zahvaquju}i gasovodima TANAP i Turski tok. Uprkos svemu, EU se izgleda opredelila za jednu vrstu geoekonomskog samoubistva podilaze}i interesima Va{ingtona. Zanimqivo je da je jedna od alternativnih ideja da se Gr~ka pozicionira kao kqu~ni igra~ na evroameri~koj energetskoj osi, uz napomenu da ovaj projekat podràva mo}na korporacija Ekson mobil koja je odavno otpo~ela istraìvawa koli~ina prirodnog gasa u gr~kom priobaqu. U tom kontekstu je i izjava premijera Micotakisa koji je izrazio privrènost wegove dràve „Vertikalnom gasnom koridoru” koji predvi|a transportnu {emu

nose koji, uprkos ratu, nisu dovedeni u pitawe.

preko Ukrajine, Moldavije, Slova~ke, Bugarske, Rumunije i Ma|arske, uz isticawe da Turski tok ne bi smeo da bude zadwa vrata ulaska ruskog gasa u Evropu.

ENIGMA ORMUZA

Militarizacija izraelskog dru{tva i stav Netawahuove vlade nisu samo posledica poznatih bezbednosnih izazova i vi{edecenijskih poku{aja neutralizacije Irana kao kqu~nog neprijateqa u regiji, nego su i deo {ire strategije naftnih korporativnih krugova i posledi~no ogromnih profita ostvarenim na berzanskim manipulacijama cena nafte i gasa. U tom pogledu kontrola na Ormuskim moreuzom se ispostavqa kao kqu~na ta~ka aktuelnog ameri~ko-izraelskog rata protiv Irana.

Taj „~ep na boci” Persijskog zaliva duga~ak je 167 kilometara i na naju`em delu {irok 39 kilometara, ali veliko ostrvo Ki{m i bezbroj ostrvaca, grebena i pli}aka fakti~ki su`avaju plovni put na samo nekoliko kilometara koje je relativno lako zapre~iti. Wegova (ne)prohodnost odre|uje sudbinu velikog dela Bliskog i Sredweg istoka kao vode}eg svetskog naftno-gasnog regiona, ali i vode}ih svetskih sila i mnogih drugih zemaqa budu}i da se tim pravcem transportuje pribli`no tre}ina svetskog te~nog prirodnog gasa i ~etvrtina svetske nafte.

Aktuelno iransko blokirawe plovidbe tim moreuzom nije ba{ u pravom smislu ekvivalent minirawu Severnog toka, ali jeste analogno geopoliti~ko i geostrategijsko oru|e.

Va`na ~iwenica jeste da se Ormuz nalazi u muslimanskim rukama, mada sa jedne strane ve}inski persijskog, {iitskog Irana, a sa druge dominantno arapskih, sunitskih Ujediwenih Arapskih Emirata, koji u regionu igra ulogu „male [vajcarske”. Postoji i vrlo zanimqiva teza o ulozi Saudijske Arabije kao glavnog ameri~kog finansijera ovog ratnog sukoba, a ~iji je jedan od ciqeva marginalizacija Emirata i povla~ewe banaka iz ove zemqe, {to je proces koji se trenutno odvija iza scene velikog rata, a kao logi~na posledica iranskog vojnog protivodgovora na ovu zemqu. Ovu „teoriju zavere” dodatno podsti~e i ~iwenica da su Arabija i Iran, uz posredovawe Kine, pre nekoliko godina obnovili pune diplomatske od-

JURI[ KA NEBU Nesporno je da pored ekonomskog razloga sada{wi ratni anga`man Amerike protiv Irana sadrì i sna`ne religiozne motive. Magazin Krejdl je nedavno objavio ono o ~emu se u zapadnim medijima uglavnom }uti: oficiri ameri~ke vojske napad na Iran doìvqavaju kao krsta{ki rat, a za Trampa tvrde da ga je Isus izabrao da pokrene bitku kod Armagedona. Sam Tramp se izja{wava kao „hri{}anski cionista”, koji odluke donosi u zanimqivom okruèwu. Jedan od najkoloritnijih likova je svakako ministar rata Pit Hegset koji je 2020. godine objavio kwigu Ameri~ki krsta{ki rat. Re~ je o manifestu hri{}anskog cionizma u kojem je naveo da se SAD nalaze u „svetom ratu” protiv islama, Kine i Rusije. Jedno od poglavqa ove kwige je U~inimo krsta{ke ratove ponovo velikim. Hegset tako hvali sredwovekovne krsta{e i tvrdi da bi zapadni konzervativci u 21. veku trebalo da nastave „sveti rat”, koji su krsta{i zapo~eli pre hiqadu godina. Hegset, ina~e po mnogo ~emu problemati~na li~nost, sasvim skromnih intelektualnih mogu}nosti, u ovoj kwizi se zalaè za „sveti rat” – protiv levice, Kine, Rusije i islama. Trampov ministar rata je izjavio da su Kinezi doslovno zlikovci na{e generacije i upozorio da }e Amerikanci, ukoliko se sada, s oru`jem u ruci, ne suprotstave komunisti~koj Kini, jednog dana stajati za kinesku himnu. „Komunisti~ka Kina }e pasti”, obe}ao je Hegset u svojoj kwizi, i liza}e svoje rane jo{ dvesta godina ukoliko Tramp opet do|e na vlast. Zapravo, Hegsetov pogled na svet je grandiozna teorija zavere. Kineski komunisti i me|unarodna levica, prema Trampovom ministru rata, zajedno sa islamistima kuju globalnu zaveru protiv SAD i Izraela, koji su, naravno, izabrane, svete zemqe, blagoslovqene od samog Boga. Dodajmo, da Hegest ima elitisti~ku karijeru. Studirao je na Univerzitetu Prinston i radio kao analiti~ar deonica za investicijsku banku „Bir stirns” sa Volstrita (koja je propala u finansijskoj krizi 2008. godine). Kasnije je stekao magistarsku diplomu na Harvardu. Pre ulaska u Trampovu administraciju, oko godinu dana je radio u ameri~kom logoru u zalivu Gvantanamo, na okupiranoj kubanskoj teritoriji. Dok je tamo sluìo, administracija Xorxa V. Bu{a sprovodila je najbrutalnija mu~ewa zatvorenika. Potom se zaposlio kao novinar na televiziji Foks wuz, gde ga je uo~io Tramp. Nedavno je ovaj nesu|eni ameri~ki „krsta{” izjavio da SAD nisu zapo~ele rat sa Iranom. Sli~no tvrdi i dràvni sekretar Marko Rubio. Pa, ko je? – pita se ugledni srpski publicista Boris Nad i navodi slede}e: „Tramp kaè da ovim ratom ne spasava samo Izrael, ve} i Ameriku. Iranci su, prema Trampu, bili na putu da razviju projektile kojim bi mogli da napadnu ameri~ko kopno. U prevodu: „iranska agresija” na SAD traje ve} 47 godina, jo{ od Islamske revolucije, a jedino Tramp ima dovoqno hrabrosti da uradi ono {to se nije usudio nijedan ameri~ki predsednik – da zapali ~itav Bliski istok.

Za kraj ovog teksta navodimo re~i poznatog ameri~kog novinara Takera Karlsona, koji se izvinio ameri~koj javnosti zbog predizborne podr{ke Donaldu Trampu. Nazivaju}i Trampovu religiju „izraelizmom” na{ao se na spisku jednog od najprominentnijih „antisemita” u SAD. Razume se, da i islamski fundamentalisti imaju svoj odgovor koji glasi: Alah je ve}i od Amerike!

Milorad Vuka{inovi}

Izrael isporu~io ”Gvozdenu kupolu” UAE

Ameri~ki ambasador pri Ujediwenim nacijama Majk Volc postao je prvi zvani~nik SAD koji je javno potvrdio da je izraelski sistem protivraketne odbrane „Gvozdena kupola” kori{}en za obarawe iranskih raketa usmerenih na Ujediwene Arapske Emirate. Izra-

Izrael izdao nare|ewe za prisilnu evakuaciju gradova i sela na jugu Libana

elska vojska je naredila stanovnicima gradova i sela na jugu Libana da se odmah evakui{u na udaqenost od najmawe 1.000 metara do otvorenih podru~ja, pre napada na te lokacije.

Rezai: Ako nas ponovo napadnu opcija je oboga}ivawe uranijuma do 90 odsto

Ebrahim Rezai, portparol odbora za nacionalnu bezbednost i spoqnu politiku iranskog parlamenta napisao je na dru{tvenoj mre`i Iks da bi Iran mogao da oboga uranijum do 90 odsto ~isto}e ukoliko ponovo bude meta napada.

„Jedna od opcija koje su Iranu dostupne u slu~aju jo{ jednog napada mogla bi biti oboga}ivawe uranijuma do 90 odsto. O tome }emo razgovarati u parlamentu”, objavio je Rezai.

Izraelska vojska je naredila stanovnicima gradova i sela na jugu Libana da se odmah evakui{u na udaqenost od najmawe 1.000 metara do otvorenih podru~ja, pre napada na te lokacije. Iran osudio ameri~ki nacrt rezolucije UN o Ormuskom moreuzu: To je zamena teze Zamenik iranskog ministra spoqnih poslova za pravna pitawa Kazem Garibabadi o{tro je osudio najnoviji poku{aj Va{ingtona da izdejstvuje usvajawe rezolucije o Ormuskom moreuzu u Savetu bezbednosti UN, opisuju}i to kao grubi poku{aj da se iskrive ~iwenice i za{tite pravi agresori.

U saop{tewu objavqenom na dru{tvenoj mre`i Iks, Garibabadi isti~e da SAD, zajedno sa nekim svojim regionalnim saveznicima, ponovo poku{avaju da „zamene tezu”, pretvaraju}i posledice vojne agresije i nezakonite opsade u optu`nicu protiv Irana, „jedine zemqe koja je `rtva pretwi, pritiska i direktnih napada”, prenosi danas iranski Press TV.

„Sloboda plovidbe je po{tovani pravni princip, ali se ne mo`e tuma~iti selektivno niti politi~ki, a ne mo`e se ni odvojiti od Poveqe UN”, napisao je on. Ameri~ki izaslanik : Izrael isporu~io UAE Gvozdenu kupolu tokom rata sa Iranom

Ameri~ki ambasador pri Ujediwenim nacijama Majk Volc postao je prvi zvani~nik SAD koji je javno potvrdio da je

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

izraelski sistem protivraketne odbrane „Gvozdena kupola” kori{}en za obarawe iranskih raketa usmerenih na Ujediwene Arapske Emirate.

„Videli smo kako UAE koriste Gvozdenu kupolu koju im je obezbedio Izrael“, rekao je Volc”, prenosi Izrael Hajom. Stejt department: Rubio razgovarao o Iranu sa australijskim i britanskim kolegama Ameri~ki dr`avni sekretar Marko

Rubio odvojeno je razgovarao telefonom sa svojim australijskim i britanskim kolegama o ratu u Iranu i Ormuskom moreuzu, saop{tio je Stejt department. Tokom razgovora sa australijskom ministarkom spoqnih poslova Peni Vong, Rubio je potvrdio ameri~ku posve}enost promociji slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika, prenosi Rojters. Rubio je istakao snagu ameri~ko-australijskog saveza i wegov zna~aj za bezbednost i stabilnost regiona.

Tradicionalna vojna parada povodom Dana pobede odr`ana je na Crvenom trgu u Moskvi. Prvi put posle skoro dve decenije nije bilo prikaza te{ke vojne tehnike. Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin ~estitao je Dan pobede svim gra|anima Rusije opisuju}i ga kao „sveti i najva`niji praznik”.

Dodik: Jo{ jednom potvr|eni prijateqski i bratski odnosi Srba i Rusa

Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je da su na prijemu koji je organizovao predsednik Rusije Vladimir Putin za strane zvani~nike povodom Dana pobede jo{ jednom potvr|eni prijateqski i bratski odnosi srpskog i ruskog naroda.

„Republika Srpska ceni istorijsku ulogu ruskog naroda u pobedi nad fa{izmom i ostaje posve}ena saradwi, me|usobnom po{tovawu i o~uvawu tradicio-

nalnih veza”, naveo je Dodik na platformi Iks.

U delegaciji Republike Srpske na prijemu kod ruskog predsednika bili su i predsednik RS i predsednik Narodne skup{tine RS, Sini{a Karan i Nenad Stevandi}. Dodik se potom u Moskvi sa ruskim ministrom spoqih poslova Sergejem Lavrovom i istakao da se nastavqa ja~awe saradwe izme|u Republike Srpske i Rusije.

Zavr{ena parada povodom Dana pobede

Posle preleta juri{nih aviona i nastupa akrobatskih grupa i vojnog orkestra, vojna parada povodom Dana pobede na Crvenom trgu u Moskvi je i zvani~no zavr{ena. Parada je ove godine trajala kra}e zbog odsustva vojne tehnike. Prelet aviona akrobatskih grupa Akro-grupe „Ruski vitezovi” i

„Stri`i” izvele su prelet. [est juri{nih aviona obojili su nebo iznad Moskve bojama ruske zastave. Severnokorejske trupe mar{irale Crvenim trgom

Vojnici Severnokorejske narodne armije u~estvovali su prvi put na paradi u Moskvi povodom 81. godi{wice pobede nad fa{izmom u Drugom svetskom ratu. U aprilu 2025. godine, na~elnik General{taba Oruànih snaga Rusije Valerij Gerasimov izvestio je ruskog predsednika Vladimira Putina da su vojnici i oficiri Korejske narodne armije izvr{ili borbene misije zajedno sa ruskim vojnim osobqem u Kurskoj oblasti. Parada pe{adijskih odreda Na Crvenom trgu u Moskvi odràna je parada pe{adijskih odreda. Grupu prati po~asna garda tri roda vojske: kopnenih snaga, vazdu{no-kosmi~kih snaga i ratne mornarice – 154. Posebnog komandantskog Preobraènskog puka.

Video prikaz jedinica ruske vojske i razli~itih tipova naoru`awa

Prikazan je video-snimak u kojem su predstavqene jedinice, ali i razli~iti tipovi naoru`awa, kao i bespilotnih sistema kojima raspola`e ruska vojska.

Intonirana himna i izvedena po~asna paqba Nakon govora ruskog predsednika, intonirana je himna Ruske Federacije i izvedena po~asna artiqerijska paqba. Odr`an minut }utawa i odata po{ta stradalima Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je sve da odr`e minut }utawa u znak se}awa na stradale u Drugom svetskom ratu. Putin: Sovjeti spasli zemqu i svet, pobeda zauvek na{a Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin ~estitao je Dan pobede svim gra|anima Rusije i prisutnima na Crvenom trgu u Moskvi, opisuju}i ga kao „sveti i najva`niji praznik”.

Tramp: Radujem se susretu sa Sijem, liderom koga svi po{tuju

Ameri~ki predsednik Donald Tramp je saop{tio da se „veoma raduje svom putovawu u Kinu”, kako je rekao, „neverovatnu zemqu”, i susretu koji }e imati sa „liderom, predsednikom Si \inpingom koga svi po{tuju”. „Velike stvari }e se desiti za obe zemqe”, napisao je Tramp na svojoj dru{tvenoj mre`i Istina.

Kinesko Ministarstvo spoqnih poslova je ranije saop{tilo da }e, na poziv kineskog predsednika, Tramp boraviti u zvani~noj poseti Kini od 13. do 15. maja.

Kine i SAD razmeni}ce mi{qewa o bilateralnim vezama, svetskom miru i razvoju tokom predsetoje}eg susreta u Pekingu, rekao je portparol Ministarstva spoqnih poslova Kine Guo \iakun, prenosi Tawug.

Ranije su visoki ameri~ki zvani~nici za Blumberg izjavili da bi Tramp trebalo tokom sastanka sa predsednikom Kine Si \inpingom u Pekingu da pokrene pitawe kineskog odnosa prema Iranu, kao i teme ve{ta~ke inteligencije, trgovine i energetike, ali i retkih zemnih metala.

Starmer na ivici – laburisti odlu~uju da li }e smeniti

britanskog premijera posle debakla na izborima

Britanija i daqe prolazi kroz talase politi~kog zemqotresa, koji predstavqa istorijski poraz laburista na lokalnim izborima u Engleskoj i glasawe za regionalne skup{tine [kotske i Velsa 7. maja. Jednoglasna ocena je da je premijer Starmer „izgubio zemqu”.

Dok nacionalisti u Engleskoj, [kotskoj i Velsu slave, predsednik vlade, koji se mesecima bori za politi~ki `ivot, suo~ava se sa najte`im danom svog mandata.

Op{tina Haringej – jedna je od deset londonskih i trideset osam engleskih op{tina u kojima su laburisti izgubili ve}inu.

To je izborna jedinica poslanice Ketrin Vest, ~ija se ku}a nalazi nedaleko odavde. To je `ena u ~ijim se rukama trenutno nalazi sudbina britanskog premijera.

Ona je u subotu Kiru Starmeru uputila slede}i ultimatum: „Ukoliko se do ponedeqka ujutru ne bude niko oglasio kao kandidat za lidera, zatra`i}u od svih ~lanova Laburisti~ke stranke u parlamentu da me podr`e. Potrebno mi je osamdeset potpisa. Trenutno imam preko sedamdeset. Moramo da se pokrenemo. Najvi{e bih volela da sam kabinet odlu~i o budu}im ulogama. Talenata imamo dovoqno. Kiru treba dati drugu ulogu, koja }e mu odgovarati, mo`da internacionalnu.”

Do nedeqe uve~e rukavicu u liderski ring bacio je i najboqi komunikator me|u laburistima, ministar zdravqa Ves Striting.

Daqi potezi poslanika zavise od dana{weg sadr`aja premijerovog obra}awa.

Starmer je ve} nagovestio budu}i smer vlade imenovawem dva nova savetnika – veteranke borbe za `enska prava Harijet Harman i biv{eg premijera Gordona Brauna.

„Suo~eni smo sa velikim izazovima u globalnim finansijama. Rat u Iranu prouzrokuje stvarne probleme i ekonomske uticaje. Neophodno je da vi{e izdvajamo na odbranu i bezbednost. Sve to treba uklopiti u me|unarodne mehanizme. Gordon sa tim ima iskustva”, saop{tio je britanski premijer ser Kir Starmer.

Me|utim, mediji lidera reformista Najxela Fara`a ve} vide kao novog premijera.

„Do{lo je do ogromne promene na politi~koj mapi Ujediwenog Kraqevstva. Laburisti su sravweni sa zemqom u podru~jima gde su dominirali sto godina”, ocenio je lider Reformisti~ke partije Najxel Fara` pre ulaska u helikopter, kojim danima kru`i Velikom Britanijom.

ENERGETSKO PRESTROJAVAWE ZBOG RATA U ZALIVU:

Ameri~ki saveznici Japan i Ju`na Koreja se okre}u ruskoj nafti

Usred naglog procesa diversifikacije izvora snabdevawa naftom, prouzrokovanog prekidima u snabdevawu zbog rata u Persijskom zalivu, japanske i ju`nokorejske firme se, uz blagoslov svojih dr`ava, okre}u ruskim i drugim ranije zapostavqenim snabdeva~ima.

Japanska kompanija iz oblasti petrohemije „Idemicu” kupila je kontingent sirove nafte iz Rusije, javili su pro{log vikenda doma}i i strani mediji.

Crno zlato koje je naru~io hemijski gigant, koji poseduje rafinerije, fabrike plastike, baterija, farbe i lakova, stiglo je u zemqu pro{log petka, a poti~e sa poqa koja se eksploati{u u sklopu projekta „Sahalin 2”, ~iji su investitori i vlasnici, pored ruskog „Gasproma”, i japanske trgova~ke kompanije u sastavu grupa „Micui” i „Micubi{i”.

Samo nekoliko dana ranije jo{ jedna japanska firma, uvoznik i prera|iva~ nafte „Taijo”, tako|e je objavila kupovinu tog energenta sa Sahalina.

POD POKROVITEQSTVOM

DR@AVE

Uvoz ruske nafte odobrila je japanska dr`avna Agencija za prirodne resurse i energiju, a izvr{en je kako bi se stabilizovalo tr`i{te naftnih derivata u toj ostrvskoj zemqi.

Nafta i prirodni gas koji se crpe na Sahalinu ne potpadaju pod re`im sankcija protiv Rusije. To je ne{to {to je vlada u Tokiju, koja je i sama investitor u projektu „Sahalin 1”, zarad svog

interesa i na zahtev privatnih japanskih preduze}a ukqu~enih u razvoj naftnih poqa u vodama u okolini velikog ruskog ostrva, izdejstvovala jo{ na po~etku intervencije u Ukrajini (u vreme kada je po~eo talas o{trih sankcija ameri~kih vojnopoliti~kih saveznika protiv Moskve).

JAPAN, NAIME, NEMA SOPSTVENIH IZVORA NAFTE I GASA

Japan, vi{edecenijski saveznik SAD, proteklih godina se ipak uzdr`avao od redovnih kupovina nafte i gasa sa Sahalina i tek povremeno koristio svoje pravo na nabavke odatle. Recimo, pre gore pomenutih naruxbi kompanija „Taijo” i „Idemicu”, Japan je posledwi put naftu iz Rusije uvezao u leto pro{le godine, javqaju lokalni mediji.

Rat u Persijskom zalivu, me|utim, ozbiqno je ugrozio snabdevawe zemqe energentima i zapretio da duboko destabilizuje wenu ekonomiju kroz nesta{ice i poskupqewa, pa je Tokio po~etkom ovog meseca u kratkom roku dva puta posegao za kupovinom ruske nafte (za ~iju nabavku, ina~e, kao investitor, ima posebne povlastice, odnosno, preferencijalni tretman).

Japan, naime, nema sopstvenih izvora nafte i gasa i izme|u

90 i 95 odsto sirove nafte koju uvozi iz inostranstva dobavqa u zemqama Persijskog zaliva. I dok prirodni gas u zna~ajnim koli~inama kupuje iz Australije i mo`e da nabavi i iz SAD, situacija u vezi nafte je kriti~na.

I Ju`na Koreja je krajem marta, posle gotovo ~etvorogodi{weg prekida usled ekonomskih sankcija Rusiji, za potrebe svojih rafinerija uvezla 27.000 metri~kih tona naftnih prera|evina iz Rusije potrebnih za proizvodwu plastike, iskoristiv{i jednomese~nu suspenziju sankcija na uvoz energenata iz najve}e zemqe sveta, koju je odobrio Va{ington. Uvoznik je bila petrohemijska kompanija u sastavu poslovne grupe „LG” („El-xi”), koja je u Evropi poznata pre svega po svojim televizorima i drugim elektri~nim ure|ajima za doma}instvo. DOK JEDNOM NE SMRKNE, DRUGOM NE SVANE Posledwih nedeqa, ne samo kompanije, ve} i dr`avni vrh Japana i Republike Koreje usmerili su napore na obezbe|ivawe snabdevawa naftom iz zemaqa van Persijskog zaliva. Pored Rusije, oni su pregovarali sa proizvo|a~ima poput Meksika, Kazahstana, Nigerije, Angole i drugih.

ISTA MATRICA KAO ZA VENECUELU I IRAN:

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave zna~ajno su pove}ale broj izvi|a~kih vojnih letova u blizini Kube od po~etka februara, pri ~emu je registrovano najmawe 25 misija mornarice i vazduhoplovstva, pokazuju podaci sa javno dostupnih platformi za pra}ewe letova, navodi Si-En-En.

Prema analizi podataka sa platforme „Flajtradar24”, letovi se uglavnom odvijaju u blizini Havane i Santjaga de Kube, dok su pojedini avioni dolazili i na oko 64 kilometra od kubanske obale. U operacijama su kori{}eni izvi|a~ki avioni „P-8A posejdon”, specijalizovani za nadzor i izvi|awe, zatim „RC-135V rivet xoint” za prikupqawe elektronskih i signalnih obave{tajnih podataka, kao i bespilotne letelice „MKju-4C triton” za izvi|a~ke misije.

Ono {to se, prema navodima Si-En-Ena, isti~e jeste naglo pove}awe aktivnosti, s obzirom na to da su ovakvi javno vidqivi letovi u ovom podru~ju do februara bili retki, kao i wihov vremenski okvir koji se poklapa sa zao{travawem ameri~ke politike prema Kubi.

Predsednik Donald Tramp u tom periodu poja~ao je kritike na ra~un Havane, ukqu~uju}i i najave o „slobodnoj Havani” i uvo|ewe novih mera pritiska, me|u kojima je i blokada isporuka nafte.

Ameri~ka administracija potom je pro{irila re`im sankcija, uz ocenu da Kuba predstavqa „pretwu po nacionalnu bezbednost” SAD. Kubanske vlasti su odbacile takve tvrdwe, na-

vode}i da ne predstavqaju opasnost po Sjediwene Ameri~ke Dràve, ali su istovremeno poru~ile da su spremne na pregovore, uz upozorewe da bi u slu~aju napada pruìle oruàni otpor.

Sli~ni obrasci, kako napomiwe ameri~ka mre`a, prime}eni su i ranije – poja~ana retorika ameri~ke administracije ~esto je bila pra}ena pove}awem izvi|a~kih letova uo~i vojnih operacija u Venecueli i Iranu.

U slu~aju Venecuele, SAD su ranije optu`ile svrgnutog predsednika te zemqe Nikolasa Madura za vi{e te{kih krivi~nih dela, nakon ~ega su usledile vojne aktivnosti.

Sli~na situacija zabele`ena je i u Iranu, gde su ameri~ki izvi|a~ki avioni i dronovi intenzivno nadgledali obalu pre zajedni~kih napada SAD i Izraela.

IVANKA POPOVI], PROFESORKA TEHNOLO[KO-METALUR[KOG FAKULTETA I NEKADA[WA REKTORKA UNIVERZITETA U BEOGRADU:

Verujem da je ve}ini gra|ana dijaspore stalo do toga {ta se de{ava u Srbiji

Profesorka Tehnolo{ko-metalur{kog fakulteta i nekada{wa rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popovi} rekla je u intervjuu za Nova. rs da ne postoji potez koji predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} moè da povu~e kako bi obezbedio za sebe povoqan izborni rezultat. Ona je u razgovoru za na{ portal naglasila da nas je politika nezamerawa dovela do ìvota bez perskeptive, ali da je dru{tvena pobuna, ~iji su glavni pokreta~i studenti, dovela do masovnog u~e{}a gra|ana u javnom ìvotu.

Govore}i o novim generacijama mladih qudi, Popovi} isti~e da nije mogla da prepostavi da }e oni biti glavna snaga pobune, ali napomiwe da je tragedija u Novom Sadu u svakom gra|aninu i gra|anki razotkrio sve razmere nesigurnosti u kojoj mi `ivimo, te da je ta spoznaja bila okida~ za dovoqan broj studenata. Intervju smo zapo~eli pri~om o novoj kampawi koju pokre}e ProGlas, ovog puta je fokus na na{im sunarodnicima u dijaspori. Stoga i pitawe – kako tuma~ite odnos matice prema na{im qudima u inostranstvu?

- Imam utisak da su mnogi qudi mi{qewa da je na{ima u svetu dobro samim tim {to su oti{li odavde. Naravno da je lak{e ìveti u ure|enijim sredinama, ali nikako ne zna~i da je svim iseqenicima ili qudima na privremenom radu u inostranstvu sve potaman. @ivot je uvek pun izazova, bilo ovde ili negde drugde. Odluke o iseqavawu nisu ni lake ni jednostavne. Ono {to verujem da nas sve vezuje, nezavisno gde ìvimo, je da èlimo dobrobit na{oj zemqi. n Deluje da postoji neka vrsta predube|ewa da te qude ne zanima {ta se de{ava u Srbiji?

- Verujem da je ve}ini gra|ana stalo do toga {ta se de{ava u na{oj zemqi i zato je va`no da se u taj razgovor ukqu~e i na{i gra|ani koji `ive u inostranstvu. Mislim da je podr{ka dijaspore studentskom protestu, iskazana kroz brojne skupove podr{ke po celom svetu, kao i kroz masovne do~eke studenata biciklista na putu u Strazbur, raspr{ila takve predrasude. Naravno da ima onih koje ne zanimaju de{avawa u otaxbin, ali je ve}ina i daqe vrlo vezana za wu kroz odnos sa porodicom i prijateqima. n U odnosu na broj na{ih sunarodnika u inostranstvu, utisak je da malo wih izlazi na izbore. [ta mislite, zbog ~ega je to tako?

- Mislim da je ve}ina obeshrabrena da se upusti u glasawe po na{im diplomatsko-konzularnim predstavni{tvima zbog realnih prepreka koje postoje da se ostvari Ustavom zagarantovano gra|ansko pravo. Prepreka ima sijaset, od same prijave za glasawe, koju mora da odobri neko na{e predstavni{tvo, pa sve do razdaqina koje treba pre}i do bira~kog mesta u nekim zemqama kao {to su SAD i Kanada. Na{a predstavni{tva, ~ast retkim izuzecima, ne podsti~u na{e qude u inostranstvu sa pravom glasa da to i ~ine. To je za wih samo dodatni posao. Imaju}i u vidu ozbiqnost situacije u kojoj se Srbija nalazi, va`no je da {to ve}i broj gra|ana sa pravom glasa u~estvuje u izbornom postupku. ProGlas se od svog osnivawa, izme|u ostalog, bavio podsticawem gra|ana da iza|u na glasawe. Namera na{e nove akcije je da, zajedno sa Skup{tinom u rasejawu i

lokalnim organizacijama na{ih qudi u inostranstvu, motivi{emo na{e gra|ane po svetu da se anga`uju da to pravo i ostvare.

n Da se prebacimo na Srbiju. Verujete li da }emo imati izbore tokom leta i kako vam deluje to konstantno pomerawe kona~ne odluke od strane predsednika?

- Ja zaista ne bih tro{ila ni~ije vreme {pekuli{u}i o datumu izbora jer mi se ~ini da je svrha tih naga|awa zamajavawe gra|ana. Predsednik konstantnim neodre|enim izjavama poku{ava da odvu~e na{u pa`wu od drugih aktuelnih de{avawa. On }e stalno poku{avati da na|e vreme koje je za wega li~no najboqe da se izbori odr`e, no ~ini mi se da

razmere nesigurnosti u kojoj mi ìvimo, pravnoj, materijalnoj, pa ~ak i nesigurnosti za sopstveni i ìvot na{ih bli`wih. Verujem da je ta spoznaja bila okida~ za dovoqan broj studenata i mladih qudi da ne{to mora da se mewa. Akcije koje su usledile i koje se realizuju ukazuju na re{enost da se istraje na ostvarivawu promena. Raduje me da studenti imaju tu snagu i da su tu energiju preneli na gra|ane. Raduje me i {to su studenti odabrali na~ine borbe koji su u okviru zakonskih okvira. To me ohrabruje da èle Srbiju koja ìvi vladavinu prava, po{tuje nezavisnost institucija i podràva smewivost vlasti. Na nama gra|anima je da im pomognemo da se ta vizija i ostvari.

Prepreka da srpska dijaspora glasa ima mnogo, od same prijave za glasawe, koju mora da odobri neko na{e predstavni{tvo, pa sve do razdaqina koje treba pre}i do bira~kog mesta

ga ne}e na}i jer je to vreme pro{lo. Mislim da vi{e ne postoji potez koji moè da povu~e koji bi mu obezbedio uslove za, po wega, povoqan izborni rezultat. I kona~no, mislim da je uvredqivo po gra|ane Srbije na~in na koji nas dezavui{e kada }e oni biti odràni. n îwenica je da atmosfera u dru{tvu promenila i da su u velikoj meri tome doprineli studenti. Od ove generacije se to nije o~ekivalo, govorilo da su „izgubqeni”, „da ìve u virtuelnom svetu”, da bi potom bili najve}a snaga dru{tvene pobune. Kao biv{a rektorka, ali i profesorka, jeste li mogli da pretpostavite da imaju to u sebi?

- Ne, nisam mogla to da pretpostavim jer se do pada nastre{nice i napada na studente koji mirno protestuju ve} mnogo toga izde{avalo {to je moglo i moralo da podstakne otpor prema ovoj vlasti. Tragedija u Novom Sadu je svakom gra|aninu i gra|anki Srbije razotkrio sve

n [ta je kqu~na promena koju je iznedrila ova dru{tvena pobuna?

- Vidimo da su gra|ani pokazali spremnost da se aktivno angaùju u dru{tvenom ìvotu. Politika nezamerawa, kojoj smo svi skloni, nas je dovela do ìvota bez perspektive. îni mi se da smo vrlo trpeqiv narod, ali kad stvari odu predaleko, {to je svakako danas slu~aj, javno iskazivawe neslagawa sa dnevnom politikom interesne grupe na vlasti je postalo neophodno. Gra|ani su se odazvali studentskom pozivu i svedoci smo zaista masovnog u~e{}a gra|ana u javnom ìvotu. Nadajmo se da je ova prekretnica i najava redovnog javnog angaòvawa gra|ana u budu}nosti. Nema drugog na~ina da se za{titimo od zloupotrebe vlasti i mo}nih interesnih grupa. n Preovladava stav da je za promene potrebna referendumska atmosfera... Da li je ona mogu}a ukoliko na izborima budemo imali vi{e lista? - Saglasna sam da je referendumska

atmosfere potrebna i da je neophodna. Ukoliko se obezbedi saradwa i uskla|enost svih aktera koji se zala`u za vladavinu prava, broj lista nije najva`nije pitawe. Ali nije ni bez zna~aja. Verujem da }e vlast stvoriti mno{tvo fantomskih lista sa dvosmislenim nazivima sa ciqem zbuwivawa glasa~a. Mawi broj lista bi olak{ao izbor glasa~ima. Zna~aj ovih izbora za budu}nost na{e zemqe prevazilazi bilo koji partikularni interes i zahteva od svih u~esnika u wima zrelost da prevazi|u sitnosopstveni~ke interese. n Kako u tom kontekstu vidite ulogu opozicije?

- Na{ Ustav kaè da su gra|ani nosioci suverenosti, a da politi~ke stranke u~estvuju u demokratskom oblikovawu politi~ke voqe gra|ana. Opozicija u tom kontekstu ima svoju ulogu. Ona, naàlost, nosi i nasle|e nekih ranijih odluka koje su dovele do gubitka poverewa kod mnogih gra|ana. Wihova spremnost da deluju usagla{eno sa studentskim pokretom }e odrediti wihovu u~inkovitost na izborima. Wihova sposobnos ili nesposobnost da to u~ine } e svakako uticati na wihovu daqu sudbinu. Studentski pokret iskazan kroz Studentsku listu, kao najve}i dru{tveno-politi~ki akter u ovom trenutku, po mom mi{qewu nosi i odgovornost da podstakne stvarawe zajedni~kog fronta koji bi doveo do pobede na predstoje}im izborima, nezavisno od svih izbornih mahinacija.Nedavno odràni lokalni izbori su pokazali da je saradwa izme|u studentskih lista i politi~kih aktera na lokalu, kako stranaka tako i grupa gra|ana, dalo dobre rezultate. Ta pozitvna iskustva predstavqaju dobru osnovu za daqe dogovore.

n Kako vidite u svemu ulogu va{eg naslednika na mestu rektora - Vladana \oki}a? Kakvo je va{e mi{qewe o wemu?

- Rektor \oki} je stao uz studente i podr`ao wihove zahteve i time nije izneverio svoj poziv. Od studenata zavisi kakvu ulogu }e on igrati u vremenu koje dolazi.

^ini se da je izgubio i podr{ku SAD

Imenovawe Kristijana [mita za visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (BiH) nikada nije odobrila Rusija, a sada se ~ini da je izgubio i podr{ku Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava (SAD), {to wegovu poziciju ~ini neodr`ivom, pi{e BBC, preneli su sarajevski mediji.

„Najmo}nija figura u BiH potvrdila je da se povla~i sa funkcije… Wegovo vreme na toj poziciji bilo je obele`eno sukobima i kontroverzama”, navodi se u tekstu, uz podse}awe da [mit obavqa funkciju me|unarodnog visokog predstavnika od 2021. godine, {to predstavqa drugi najdu`i mandat me|u svim visokim predstavnicima.

BBC daqe navodi da je sada {ire pitawe – da li Kancelarija visokog predstavnika (OHR) uop{te ima budu}nost i, ako nema, {ta bi to zna~ilo za BiH?

U tekstu se navodi da funkcija visokog predstavnika poti~e iz Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okon~an razorni etni~ki sukob u BiH, te da visoki predstavnik, koga imenuju Ujediwene nacije

Odlazak: Kristijan [mit

(UN), treba da obezbedi po{tovawe mirovnog sporazuma, kao i da poseduje {iroka ovla{}ewa kako bi „dr`ao pod kontrolom ~esto zava|ene etno-politi~ke lidere u zemqi”.

Podsetili su da je tokom svog mandata visokog predstavnika Pedi E{daun koristio „bonska ovla{}ewa”, smeniv{i, kako su naveli, {ezdeset bosanskih Srba zvani~nika u jednom danu 2004. godine, zbog odbijawa saradwe s Ha{kim tribunalom.

„E{daun je zbog toga dobio ne ba{ laskavi nadimak ‚Vicekraq Bosne’. Kasniji nosioci ove funkcije bili su znatno povu~eniji. Me|unarodni podr`avaoci BiH fokusirali su se na to da se doma}i lideri sami nose sa svojim problemima”, navodi BBC.

U tekstu se ocewuje da se neuspeh takvog pristupa ogleda u [mitovoj aktivnijoj ulozi nakon wegovog imenovawa.

„Vi{e puta je koristio ‘bonska ovla{}ewa’ da bi blokirao separatisti~ke zakone koje je promovisao lider bosanskih Srba Milorad Dodik, koji je ignorisao te zabrane. Taj sukob doveo je do toga da Dodik dobije jednogodi{wu zatvorsku kaznu i {estogodi{wu zabranu obavqawa javnih funkcija”, nagla{ava se u tekstu.

BBC daqe ocewuje da se „~ini se da bi Dodik dugoro~no mogao iza}i kao pobednik”, isti~u}i da se „wegovo skupo anga`ovawe lobista u Va{ingtonu isplatilo kada su SAD ukinule dugogodi{we sankcije protiv wega”.

„Cinici su primetili da je Dodik posle toga podr`ao dodelu velikog projekta gasovoda do tada malo poznatoj ameri~koj kompaniji povezanoj s porodicom (ameri~kog predsednika Donalda) Trampa. Nasuprot tome, ~ini se da su [mitove rezerve prema tom projektu wega ko{tale podr{ke Va{ingtona”, navodi se u tekstu.

Most u Sremskoj Ra~i simbol spasa srpskih izbeglica

Gvozdeni most na Savi, u Ra~i, koji vi{e od 90 godina spaja Srem i Semberiju, nemi je svedok srpskih izbegli~kih kolona iz Zapadne Slavonije, koje su wegove lukove, u maju 1995. godine, poistovetili sa svetionicima slobode. Preko istog mosta u Srbiju su tri meseca kasnije do{li i proterani Srbi iz Like, Dalmacije, Krajine, sa Banije i Korduna.

O mostu, `eleznoj grdosiji re{etkaste konstrukcije, du`ine 400, a {irine sedam metara, na dva stuba od kamenih blokova, koji je u saobra}aj pu{ten 9. decembra 1934. godine, postoji nebrojeno pri~a, ali i pesama. Od po~etka wegove izgradwe, 1. maja 1931. godine, i pu{tawa u

saobra}aj 10. decembra 1934. godine, u burnim vremenima koja su potom usledila, ovaj most je uvek bio va`an za Srbe sa dve obale. O velikoj sve~anosti pu{tawa u saobra}aj mosta u Ra~i, koji je dobio ime po kraqici Mariji, „Politika” je 10. decembra 1934. godine objavila veliku reporta`u sa fotografijom. Navodi se da je to prvi gvozdeni most na Savi izme|u Sremske i Bosanske Ra~e: „Most je, u prisustvu brojnih zvanica, me|u kojima je Dobrica Matkovi}, ban Dunavske banovine, sve~ano otvorio ministar gra|evine dr Stjepan Srkuq.”

Naroda je bilo toliko da se jedva mogao zadr`ati red. Navodi se da je bilo prisutno 6.000 do 8.000 qudi. Narod je kolima i

Dodik: [mit odlazi iz

BiH isto kako je i do{ao, bez legitimiteta i Saveta bezbednosti, potvrdio da je RS neuni{tiva

Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik ocenio je da visoki predstavnik me|unarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijan [mit odlazi iz BiH onako kako je u wu i do{ao - bez legitimiteta, bez odluke Saveta bezbednosti UN i bez me|unarodnog prava na svojoj strani.

Dodik je u objavi na mre`i X naveo da je sve vreme [mitovog mandata bilo jasno da je re~ o ~oveku koji je u BiH boravio i delovao mimo procedura na kojima bi trebalo da po~iva me|unarodni poredak.

„Zato je i svaka marka wegove previsoke plate bila jednako nelegalna kao i odluke koje je poku{avao da name}e”, istakao je Dodik. Dodao je da [mitu mo`e na kraju da da samo jedan predlog - da sav novac koji je primio donira u humanitarne svrhe jer je „proizvod jednog nelegalnog mandata”.

„Sigurno postoje qudi u Federaciji BiH kojima bi time makar ne{to korisno u~inio, kada je ve} svoj mandat potro{io na uzaludno dodvoravawe sarajevskoj ~ar{iji i poku{aje da nanese {tetu Republici Srpskoj. U svom nelegalnom mandatu opqa~kao je me|unarodnu zajednicu i gra|ane zemaqa iz kojih je finansiran, uzimaju}i novac na koji nije imao nikakvo pravo”, napisao je Dodik. Naglasio je da }e Republika Srpska pokrenuti odgovaraju}e postupke, jer weni gra|ani, ali i gra|ani zemaqa koje su ga finansirale, imaju pravo da znaju „koliku je materijalnu {tetu proizvelo wegovo delovawe”.

pe{ice dolazio ~ak iz najudaqenijih mesta. Most je bio sav iski}en dr`avnim zastavama. Me|u radnicima, zajedno sa Sembercima i Sremcima, graditeqi mosta bili su Italijani. I danas se prepri~ava kako su oni lovili `abe i zmije u obli`wim mo~varama i pekli ih na vatri, blizu gradili{ta: To su doma}i radnici i lokalno stanovni{tvo posmatrali u neverici. Wima nije bilo jasno za{to Italijani jedu ove vodozemce i gmizavce, kada u okolnim wivama ima mladog kukuruza, u vo}wacima ukusnog vo}a, u kolibama mleka, sira, kajmaka, proje, poga~e, jaja, prasaca, jagwadi...

Mnogo je i drugih pri~a o mostu, o ~amcima, ov~arima i govedarima, svatovima i nevestama, pobeguqama i momcima, bostanxijama i nadni~arima, vozovima i putnicima...

Upam}en je i nekada{wi broda~ki milicioner Savo Jeremi}, koji se pentrao po `eleznoj konstrukciji mosta, {to se smatra opasnijim od skokova u vodu. Dve najvi{e ta~ke, ravne visini zgrade od 25 spratova, narod je prozvao grbama, na koje su se pewali samo odva`ni i sna`ni. Most su Nemci o{tetili u Drugom svetskom ratu, ali je on obnovqen, na radost me{tana i putnika. Sada je spomenik jednoj epohi, na korist dr`avama i qudima.

Dodik je poru~io da je [mit mnogo zla poku{ao da napravi, ali je na kraju svojim delovawem samo potvrdio jednu ~iwenicu - Republika Srpska je neuni{tiva.

Formirawe Vojske RS jedna od najva`nijih odluka u savremenoj srpskoj istoriji

Predsednik SNSD Milorad Dodik istakao je da formirawe Vojske Republike Srpske predstavqa jednu od najva`nijih odluka u savremenoj istoriji srpskog naroda zapadno od Drine.

„U vremenu raspada biv{e dràve, kada su muslimani i Hrvati hteli da otcepe BiH od Jugoslavije ignori{i}u voqu srpskog konstitutivnog naroda, ratnog haosa i pretwi po opstanak srpskog naroda, Vojska Republike Srpske nastala je kao izraz legitimnog prava jednog naroda da za{titi svoje ìvote i domove”, naglasio je Dodik povodom sutra{weg obeleàvawa Dana VRS - 12. maja.

On je rekao da borci VRS nisu branili samo teritoriju, ve} pravo srpskog naroda da opstane na svojim vekovnim ogwi{tima, sa~uva slobodu, identitet i dostojanstvo.

„Vojska Republike Srpske i Republika Srpska kao dràva istorijska su te`wa srpskog naroda proistekla iz na{ih veoma te{kih iskustava iz pro{losti koja su nam se 1992. ponovo nadvila nad glavama kao tamni oblak. Svedoci smo ~iwenice da narod koji nema svoju dràvu i vojsku ima stradawa i golgotu. To smo, naàlost, bezbroj puta osjetili na svojoj koì, a primeri su brojni - Jasenovac, Prebilovci, Stari Brod, Kozara, Podriwe, Sarajevo... „, podsetio je Dodik. On je ukazao da je ukidawe VRS bila gre{ka, ali je uveren da ta vojska ìvi i da }e pripadnici Tre}eg pe{adijskog (Republika Srpska) puka uvek biti spremni da brane slobodu Srpske i wenog naroda, te nastave slavni put VRS.

VRS formirana je 12. maja 1992. godine i na kraju Odbrambeno-otaxbinskog rata imala je 210.000 boraca.

Prema podacima Republi~kog centra za istraìvawe rata, ratnih zlo~ina i traèwe nestalih lica, poginulo je 23.659 boraca. Nakon 14 godina postojawa, VRS u{la je u sastav Oruànih snaga BiH, u kojim weno vojno nasle|e i identitet neguje Tre}i pe{adijski (Republika Srpska) puk.

MILAN KNE@EVI], PREDSEDNIK CRNOGORSKE DEMOKRATSKE NARODNE PARTIJE (DNP):

U op{tini Zeta od 12. maja

vi{e ne}e va`iti priznavawe la`ne dr`ave Kosovo

Predsednik crnogorske Demokratske narodne partije (DNP) Milan Kneèvi} saop{tio je da od 12. maja, Dana Svetog Vasilija Ostro{kog, u crnogorskoj op{tini Zeti vi{e ne}e vaìti priznavawe la`ne dràve Kosovo.

On je u intervjuu za „Novosti“ rekao da }e tog dana odbornici lokalnog parlamenta usvojiti dokument kojim priznavawe tzv. dr`ave Kosovo ne}e vi{e va`iti na teritoriji najmla|e crnogorske op{tine Zete, o~ekuju}i da }e se isto desiti i u ostalim op{tinama gde Srbi dominantno upravqaju izvr{nom vla{}u.

„Upravo èlimo da pokaèmo da je ve}ina gra|ana bila i ostala protiv priznavawa tzv. Kosova, i da je vreme za ispravqawe najve}e sramote u istoriji crnogorskog naroda. O~ekujemo da i ostale op{tine u kojima predstavnici srpskog naroda dominantno vr{e vlast izglasaju deklaraciju o poni{tewu priznavawa tzv. Kosova, kako bi u kona~nom podneli rezoluciju Skup{tini Crne Gore kojom bi obavezali vladu Milojka Spaji}a da promeni odluku koju je donela vlast Mila \ukanovi}a u oktobru 2008. godine“, naveo je Kneèvi}.

Lider DNP je rekao i da je izvesno da je podr{ka ~lanstvu Crne Gore u NATO ispod 50 odsto {to, prema wegovom mi{qewu, najboqe govori kakav je odnos crnogorskih gra|ana prema ovoj alijansi.

„Stranka koju vodim zalagala se za vojnu neutralnost, i sad smatram da je to najboqi bezbednosni okvir za jednu malu dr`avu kao {to je Crna Gora, a voleo bih

da me najnoviji geopoliti~ki potresi u svetu ne demantuju“, kazao je Kne`evi}.

On je, komentari{u}i kritike koje dobija od politi~kih protivnika zbog svog prijateqstva sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em, naveo da su protiv Vu~i}a i DPS i dominantan deo vlade Milojka Spaji}a.

„A {ta to govori: da izme|u wih u ideolo{kom, a rekao bih i u qudskom smislu nema razlike. Samo je bilo potrebno da otpo~ne obojena revolucija u Srbiji, da i u Crnoj Gori uzmu farbu kako bi na svojim profilima stavili krvavu ruku. Neko sam ko se se}a 5. oktobra i ko taj datum smatra za jedan od najcrwih u srpskoj istoriji, od kog je po~ela dezintegracija i razbijawe na{eg nacionalnog bi}a. Ono {to smo gledali, i sad vidimo u Srbiji je poku{aj reprize Petog oktobra, i moja je qudska i patriotska obaveza da budem protiv toga“, izjavio je Kne`evi}.

Premijer Spaji} prodao svog mercedesa za 48.000 evra

Premijer Milojko Spaji} (Pokret Evropa sad) odnedavno je bez privatnog automobila, jer je prodao “mercedes” (2020. godi{te) koji je posedovao.

Kako pi{u Vijesti, to pokazuje novi imovinski karton koji je Spaji} dostavio u utorak (5. maj) Agenciji za spre~avawe korupcije (ASK), u kom pi{e da je u februaru zaradio 48 hiqada evra od prodaje vozila.

U redovnom izve{taju za pro{lu godinu, koji je predao ASK-u krajem marta, {ef vlade naveo je da ima “mercedes benz gle 300d 4 matic” iz 2020, koji je stekao kupovinom.

Spaji} ga je nabavio dok je bio ministar finansija i socijalnog starawa u Vladi Zdravka Krivokapi}a (trajala od decembra 2020. do februara 2022).

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

“Automobil je kupqen iz sredstava koja se nalaze na teku}im ra~unima, prikazanim u izve{taju na dan 31. 12. 2020”, napisao je svojevremeno Spaji} u obrazlo`ewu ASK-u.

Spaji} je u julu 2021, odgovaraju}i na tvrdwe lidera Pokreta za promene Neboj{e Medojevi}a da zna od kog novca je kupqeno vozilo, saop{tio da su se automobili 30 godina kupovali “od dr`avnih para” i da tada nije bilo pitawa kako je to mogu}e.

“Mene pitate kako je mogu}e da sam za svoje, trudom zara|ene pare u Japanu i Singapuru, kupio auto da ne bih jahao dr`avu i koristio slu`beno u privatne svrhe? I jo{ sam bio drzak da to prijavim. Dosad se ulazilo u vladu da bi se obogatilo, a ja sam u{ao bogat u vladu, da iskreno pomognem svojoj zemqi. Ako vam ne odgovaram kao ministar, smenite me u skup{tini”, poru~io je tada on.

Funkcioneri su u obavezi da dostave ASK-u novi izve{taj kad uve}aju imovinu za preko 10 hiqada evra.

Premijer i ~lanovi Vlade imaju pravo na kori{}ewe slu`benih vozila. Prema podacima iz oktobra 2024, koji su dostupni na sajtu izvr{ne vlasti, kabinetu predsednika vlade i wenom Generalnom sekretarijatu na raspolagawu su 22 slu`bena automobila.

Shodno ranijim podacima Ministarstva unutra{wih poslova, na ime dr`avnih institucija 2024. je registrovano 4.525 slu`benih vozila.

Pokrenut postupak protiv vojnika koji peva pesmu o Dra`i Mihajlovi}u

Nakon {to se u javnosti pojavio snimak na kojem pripadnik Vojske Crne Gore peva pesmu o ~etni~kom komandatu Dra`i Mihajlovi}u i utvr|ivawa ~iwenica, iz Ministarstva odbrane saop{tili su da je re~ o vojniku koji je na du`em bolovawu, a koje nije pravdao doznakama, pa je protiv wega pokrenut postupak za prestanak slu`be.

Iz Ministarstva odbrane su rekli da su bili upoznati sa slu~ajem i pre nego {to je snimak dospeo u javnost.

Drugi vojnik koji se na{ao na istom snimku je dao izjavu o tome i protiv wega je pokrenut postupak za utvr|ivawe odgovornosti.

„Prema svima }e biti preduzete mere u skladu sa zakonom“, ka`u iz Ministarstva odbrane i poru~uju da se razli~ite pojave ne mogu uvek izjedna~avati po te`ini, motivu i posledicama, ali da je princip isti:

„Uniforma Vojske Crne Gore ne sme biti prostor za veli~awe bilo koje ekstremisti~ke ideologije, velikodr`avnog projekta, partijskog delovawa, niti za podr{ku licima iz oblasti organizovanog kriminala“, saop{teno je Vijestima. Nekoliko crnogorskih portala objavilo je kratak snimak (16 sekundi) na kom se

vide dva vojnika, od kojih jedan, uz podignuta tri prsta, peva: „Od Topole, od Topole, pa do Ravne Gore/ sve su straè, sve su straè, |enerala Draè“. Odmah su stigle i o{tre osude uglavnom od bo{wa~kih zvani~nika.

Najvi{e zarade u Crnoj Gori prema{ile

100 hiqada evra

Sedam najvi{ih bruto zarada ispla}enih u martu ove godine u Crnoj Gori prema{ilo je 100 hiqada evra, a najvi{a je evidentira u oblasti hotela i sli~nog sme{taja i iznosila je 140.632,75 evra, podaci su Poreske uprave.

Me|u delatnostima dominiraju finansijski sektor, turizam i trgovina, a najve}a evidentirana zarada ispla}ena je u oblasti hotela i sli~nog sme{taja i iznosila je 140.632,75 evra bruto.

Na listi sledi ostalo monetarno posredovawe sa zaradom od 134.847,49 evra, dok je nespecijalizovana trgovina na malo prete`no hranom, pi}ima i duvanskim proizvodima zabele`ila bruto zaradu od 134.427,98 evra.

Me|u najve}im prijavqenim zaradama na{le su se jo{ tri isplate u oblasti ostalog monetarnog posredovawa – 133.594,47, zatim 104.414,55 i 103.011,78 evra.

Na listi najve}ih bruto zarada evidentirana je i delatnost putni~kih agencija sa 87.570,72 evra, dok su hoteli i sli~an sme{taj zabele`ili jo{ jednu prijavqenu zaradu od 77.952,98 evra.

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Marta Kos dolazi na Kosovo

Evropska komesarka za pro{irewe Marta Kos boravi}e na Kosovu u petak, 15. maja, nezvani~no je potvr|eno za Radio Slobodna Evropa, dok se zvani~na najava wene prve posete Pri{tini o~ekuje narednih dana.

To }e biti prva poseta Marte Kos Kosovu od kada je preuzela du`nost komesarke za pro{irewe u Evropskoj komisiji 1. decembra 2024. godine.

Ona je od preuzimawa mandata posetila sve ostale zemqe ukqu~ene u proces pro{irewa Evropske unije (EU), kako na Zapadnom Balkanu, tako i u okviru Isto~nog partnerstva, a neke i vi{e puta.

Izostanak wene posete Kosovu tokom 2025. godine evropski zvani~nici su obja{wavali nedostatkom funkcionalnih institucija u zemqi, zbog politi~ke krize koja je obele`ila protekle mesece.

CIK je primio prijave 22 politi~ke partije za u~e{}e na izborima, kao i prijave za formirawe tri koalicije koje ~ini ukupno devet politi~kih partija. - Srpska lista potvrdila u~e{}e na izborima

Kako je navedeno u saop{tewu CIK-a, rok za prijavu u~e{}a ili neu~e{}a, kao i za formirawe koalicija, istekao je u pono} 8. maja. Ove obaveze va`ile su za 53 politi~ke partije koje se nalaze u registru politi~kih subjekata na Kosovu.

Do isteka roka, CIK je primio prijave 22 politi~ke partije za u~e{}e na izborima, kao i prijave za formirawe tri koalicije koje ~ini ukupno devet politi~kih partija. Istovremeno, devet partija je zvani~no obavestilo da ne}e u~estvovati na izborima.

Me|u partijama koje u~estvuju nalaze se i tri srpske – Srpska lista, stranka Za slobodu, pravdu i opstanak i Kosovski savez.

Kada je re~ o albanskim partijama svoje u~e{}e su prijavili Demokratski savez Kosova, Pokret Samoopredeqewe, Demokratska partija Kosova, Alijansa za budu}nost Kosova, kao i vi{e bo{wa~kih, turskih, romskih i drugih stranaka iz neve}inskih zajednica.

Formirane su tri koalicije, me|u kojima je i koalicija Pokreta Samoopredeqewe, Guxo, Alternative i Albanske demohri{}anske partije, kao i Koalicija Vakat i savez vi{e a{kalijskih partija.

Centralna izborna komisija Kosova predstavila je ranije preliminarni bira~ki spisak za vanredne parlamentarne izbore 7. juna, na kojem se nalazi

REZOLUCIJI 1244

Privremene pri{tinske institucije i Turska potpisali su sporazum o vojno-finansijskoj saradwi, koji predvi|a da }e Vlada Turske obezbediti

ja Ejup Ma}edonci i ministar odbrane Turske Ja{ar Guler. Pri{tina je posledwih godina intenzivirala nabavku naoru`awa za tzv. KBS, pa je tako

Pri{tini 200 miliona turskih lira, odnosno ne{to mawe od ~etiri miliona evra, za ja~awe kapaciteta tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS).

U saop{tewu ministarstva odbrane privremenih institucija u Pri{tini navedeno je da su sporazum potpisali ministar odbrane privremenih instituci-

nabavila dronove TB2 bajraktar i skydagger od Turske, kao i ameri~ke dronove puma. U decembru 2025. godine

Pri{tina je saop{tila da kupuje ameri~ke mobilne artiqerijske sisteme HUMVEE Hawkeye 105mm Mobile Howitzer (MHS), a krajem novembra da je u toku proces nabavke helikoptera Blek

2.092.202 bira~a, odnosno oko 16.000 vi{e nego na prethodnim izborima. ;

Pravo glasa prvi put ima}e 22.131 gra|anin, ve}inom mladi koji su u me|uvremenu postali punoletni, saopstio je CIK.

CIK je usvojio i mre`u od 949 bira~kih centara u 38 op{tina, od ~ega }e 911 biti za redovno, a po jedan u svakoj op{tini za uslovno glasawe.

Glasawe u inostranstvu bi}e organizovano u 48 diplomatskih predstavni{tava sa 70 bira~kih mesta, uz ograni~ewe od 66.450 bira~a za fizi~ko glasawe, dok je prijava za glasawe putem po{te neograni~ena.

Predizborna kampawa po~e}e 28. maja, dok }e ukupni tro{kovi organizacije iznositi vi{e od 10 miliona i 800 hiqada evra, odnosno 10.887.186,445 evra.

Poseta evropske komesarke za pro{irewe Pri{tini bila je planirana za 12. mart, ali je otkazana po{to je biv{a predsednica Kosova Vjosa Osmani 6. marta raspustila Skup{tinu Kosova. Prema izvorima RSE u Briselu, sada se smatra da bi posetu trebalo realizovati uprkos politi~koj situaciji, budu}i da se ne o~ekuje da }e se stawe na Kosovu su{tinski promeniti u kratkom roku.

Marta Kos je krajem aprila izjavila u Evropskom parlamentu da o~ekuje da }e uskoro posetiti Kosovo da bi razgovarala o reformama u vezi sa Planom rasta EU za Zapadni Balkan. Kosovo je 16. aprila dobilo 61,8 miliona evra pretfinansirawa od EU u okviru Plana rasta, po{to je ratifikovalo odgovaraju}e sporazume i dostavilo potrebnu dokumentaciju Evropskoj komisiji.

[EFICA KANCELARIJE EU U PRI[TINI, EVA PALATOVA: Kosovu nije zagarantovan status kandidata za EU

Parlamentarni izbori, koji se odràvaju za mesec dana, moraju da budu slobodni, fer i inkluzivni“, dodala je [efica Kancelarije EU u Pri{tini, Eva Palatova, poru~ila je, 7. maja, da Kosovo mora da ubedi svih 27 dràva ~lanica da bi dobilo status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji. Palatova je rekla da Kosovo ne moè automatski da dobije status kandidata za ~lanstvo u EU, ve} da mora da ubedi svih 27 dràva ~lanica.

Govore}i povodom obeleàvawa Dana Evrope 9. maja, Palatova je naglasila da Brisel o~ekuje slobodne i fer izbore, brzo formirawe institucija i nastavak reformi. „Znam, gospodine premijeru, da èlite da EU napreduje sa aplikacijom za ~lanstvo, koju ste predali tokom ~e{kog predsedavawa u Pragu. Mi smo ovde da vam pomognemo da ostvarite taj ciq. Ali budimo iskreni – Brisel ne moè jednostavno da dodeli status kandidata. Vi morate da ubedite 27 dràva ~lanica“, rekla je ona.

Houk od SAD, kao i da }e kod \akovice biti izgra|ena fabrika municije

Osim toga, Pri{tina je sa Zagrebom i Tiranom u martu 2025. godine potpisala sporazum o saradwi u oblasti odbrane.

Prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, KFOR je jedina oru`ana formacija na Kosovu i Metohiji.

Pri{tina je, me|utim, 2009. godine formirala tzv. KBS od kosovskog za{titnog korpusa, odnosno biv{e tzv. OVK, a skup{tina privremenih institucija je 2018. godine, bez prisustva srpskih predstavnika, usvojila zakon o transformaciji tzv. KBS u vojsku.

Prema navodima medija u Pri{tini, tzv. KBS trenutno imaju oko 4.700 aktivnih pripadnika.

Kako je ranije planirano i u dogovoru sa zemqama Kvinte, boqe re}i NATO- om, kompletni paket oko Vojske Kosova planiran da bude zavr{en 2029. godine, a da 2027. godine da stekne pune operativne sposobnosti, odnosno da ih ustoje kao Vojsku.

Palatova je istakla da Kosovo mora da nastavi da pokazuje demokratske standarde i institucionalnu stabilnost. „Kosovo je i mora da ostane `iva demokratija. Parlamentarni izbori, koji se odr`avaju ta~no za mesec dana, moraju ponovo da budu slobodni, fer i inkluzivni“, dodala je.

KOSOVSKA MITROVICA:

Japanka u podeqenom gradu

Protekle nedeqe u centru srpskog dela Kosovske Mitrovice zatekli smo japansku turistkiwu Hanu Tanaku, koja je, kako ka`e, do{la da poseti podeqeni grad na Ibru. Objasnila je da u Tokiju studira istoriju i da dosta toga zna o Srbiji i Kosovu koje obilazi par dana. - Videla sam karabiwere na mostu i to me je odmah asociralo da ipak neka podela postoji u ovom gradu. No, bez ikakvog legitimisawa sam pre{la iz ju`nog u severni deo Mitrovice. Verujem u qude i da }e se ovde sve jednog dana smiriti – kazala je Hana.

Objasnila je da weno ime na japanskom zna~i cvet.

CIK u Pri{tini

Na ”ameri~kom Davosu” na Beverli hilsu, prisustvovao i Xon Jovanovi}, jedan od najvi{e

rangiranih ameri~kih

zvani~nika srpskog porekla

Milken konferencija – susret najmo}nijih qudi finansija, tehnologije i politike u Beverli Hilsu ponudio je jasniju sliku sveta u kom se nova ekonomska mo} oblikuje na preseku kapitala, energije i ve{ta~ke inteligencije. Za Srbiju i region Zapadnog Balkana poruka je jasna: svet ulazi u fazu u kojoj kapital tra`i stabilnost, infrastrukturu, energiju, talente i strate{ko pozicionirawe, izve{tava reporter RTS-a.

Ovogodi{wa 29. Milkenova globalna konferencija, odr`ana od 3. do 6. maja u Beverli Hilsu, jo{ jednom je pretvorila Los An|eles u privremenu prestonicu globalnog kapitala i politi~ko-ekonomskog uticaja. Tokom ~etiri dana, hotel Beverli Hilton, Valdorf Astorija Beverli Hils i okolni luksuzni hoteli postali su mesto susreta Volstrita, Silicijumske doline, dr`avnih fondova Bliskog istoka, tehnolo{kih kompanija, energetskih giganata i politi~kih stratega koji danas oblikuju pravac svetske ekonomije.

SRBIJA, EKSIM I NOVA AMERI^KA

INDUSTRIJSKA STRATEGIJA

Posebnu pa`wu RTS-a privuklo je prisustvo Xona Jovanovi}a, jednog od najvi{e rangiranih ameri~kih zvani~nika srpskog porekla i predsednika ameri~ke Eksport-import banke.

U Va{ingtonu se Jovanovi} danas smatra jednim od novih lica ameri~ke ekonomske strategije, a wegov rad sna`no podr`avaju i

pojedini uticajni lideri iz tehnolo{kog i politi~kog sektora, ukqu~uju}i i Dinu Pauel Makormik iz Mete.

EKSIM banka je godinama bila institucija ~iji je zna~aj u ameri~koj politici ~esto dovo|en u pitawe.

Me|utim, pod Jovanovi}evim vo|stvom banka je pro{la kroz ozbiqnu reorganizaciju, povratila profitabilnost i strate{ki se repozicionirala.

Na Milkenovoj konferenciji bilo je jasno da ameri~ka administracija danas na EKSIM gleda mnogo {ire nego na klasi~nu izvoznu banku — kao na instrument ameri~ke industrijske politike i va`no sredstvo u glo-

VELIKO SRCE SRPSKOG TRENERA:

balnom ekonomskom nadmetawu sa Kinom.

JOVANOVI]: SAD ]E SE SUPROTSTAVITI INICIJATIVI „POJAS I PUT” Jovanovi} je posebno istakao ~etiri kqu~na stuba razvoja EKSIM-a: ja~awe ameri~ke proizvodwe, za{titu lanaca snabdevawa, finansirawe strate{kog ameri~kog izvoza i suprotstavqawe kineskoj inicijativi „Pojas i put”.

U su{tini, re~ je o nastojawu da se Sjediwene Dr`ave vrate u sredi{te globalne konkurencije kroz spoj kapitala, industrije i dr`avne strategije – svojevrsnom povratku Amerike u sredi{te globalne utakmice meke mo}i.

Darko Rajakovi} donirao skoro 80.000 dolara de~jim bolnicama,

Glavni trener Toronto reptorsa, srpski stru~wak Darko Rajakovi}, zajedno sa svojom porodicom nastavio je hvale vrednu humanitarnu akciju, doniraju}i zna~ajna sredstva de~jim bolnicama u Kanadi, Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i Srbiji.

Po zavr{etku sezone u NBA ligi, porodica Rajakovi} je donirala ukupno 79.761 dolar, ~ime je zaokru`ena tre}a uzastopna godina wihove inicijative „Asistencija za osmeh“.

Celokupan iznos prikupqen je na osnovu u~inka ko{arka{a Toronta, po{to je za svaku od 2.417 asistencija tima izdvojeno po 33 dolara. Tih 2.417 proigravawa su rekord fran{ize.

Novac }e, kao i prethodnih godina, biti ravnomerno raspore|en na tri ustanove koje imaju poseban zna~aj za `ivot i karijeru srpskog trenera: De~ju bolnicu „Sik kids“ u Torontu, De~ju istra`i-

va~ku bolnicu „Sent Xud“ u Memfisu, gde je Rajakovi} radio kao pomo}ni trener, i Univerzitetsku de~ju kliniku „Tir{ova“ u Beogradu. Ova akcija je postala tradicija otkako je Rajakovi} preuzeo Reptorse. Inicijativa je po~ela skromnije, sa 20 dolara po asistenciji u prvoj sezoni (2023/24). Naredne sezone, povodom 30. godi{wice kluba, ulog je pove}an na 30 dolara, da bi u tek zavr{enoj sezoni dostigao 33 dolara po uspe{nom dodavawu za poene saigra~a.

Zahvaquju}i odli~noj timskoj igri Reptorsa, koji su se redovno nalazili u vrhu NBA lige po broju asistencija, ukupan iznos donacija za tri sezone dostigao je impresivnih 196.661 dolar. Za sada nema informacija da su se drugi donatori prikqu~ili ovoj specifi~noj akciji koju organizuje iskqu~ivo porodica Rajakovi}.

Srpski trener, koji sa suprugom Gagom ima sina, istakao je da mu roditeqstvo daje dodatnu motivaciju za ovu akciju i pohvalio je rad medicinskog osobqa.

„Te bolnice {irom sveta koje rade sa decom i porodicama, ‘Sik kids’ ovde u Torontu, ‘Sent Xud’ u Memfisu i De~ja klinika ‘Tir{ova’ u Srbiji, rade izvanredan posao. Kada imate priliku da razgovarate sa zaposlenima u tim bolnicama, shvatite koliko su posve}eni i koliko `ele da pomognu deci. Jo{ jednom hvala vrednom medicinskom osobqu koje je posvetilo svoje `ivote unapre|ewu zdravqa dece“, dodao je Rajakovi}.

U eri u kojoj se geopolitika i finansije ponovo spajaju, EKSIM se sve vi{e pozicionira kao instrument ameri~kog ekonomskog suvereniteta i odgovor na kinesku globalnu finansijsku ekspanziju.

JOVAN JOVANOVI]TRAMPOV ^OVEK OD POVEREWA Jovanovi}, magistar biznisa sa Wharton School Univerziteta Pensilvanije i jedan od istaknutijih ~lanova ekonomskog tima republikanske administracije Donalda Trampa, danas predstavqa jedno od novih lica ameri~ke industrijske i izvo-

zne strategije. Tokom prethodnog Trampovog mandata rukovodio je portfolijom za Egej i Zapadni Balkan pri ameri~koj Development Finance Corporation (DFC), ukqu~uju}i i Srbiju, gde je otvorio prvu regionalnu kancelariju DFC-a u inostranstvu i aktivno u~estvovao u sprovo|ewu Va{ingtonskog sporazuma o ekonomskoj normalizaciji izme|u Beograda i Pri{tine. U eri u kojoj se geopolitika i finansije ponovo spajaju, EXIM se sve vi{e pozicionira kao instrument ameri~kog ekonomskog suvereniteta i odgovor na kinesku globalnu finansijsku ekspanziju.

Srpska dijaspora na vi{e kontinenata odr`ala skupove podr{ke studentima

Srpska dijaspora organizovala je skupove na vi{e kontinenata kako bi iskazala solidarnost sa studentskim protestima u Srbiji.

Zajednice srpske dijaspore na, kako se navodi u saop{tewu, pet kontinenata su odr`ale sinhronizovane skupove u 11.52 po lokalnom vremenu pod sloganom „Dijaspora odlu~uje – STUDENTI POBE\UJU!”, kako bi podr`ale srpske studente koji zahtevaju demokratiju, vladavinu prava i vanredne izbore.

U Briselu je centralni skup odr`an u Evropskoj ~etvrti, uz zajedni~ki govor koji su pripremile srpske studentske organizacije, isticawe zvani~nih transparenata, deqewe informativnih letaka i kutiju za donacije namewene logisti~kim potrebama studenata. Studenti u obra}awu dijaspori pored ostalog poru~uju da “onima koji se pitaju ima li smisla, jasno odgovori: ima smisla! Mo`da je wihov glas upravo jedan od onih 100 koji otvaraju bira~ko mesto, odlu~uje mandat i mewa istoriju! Vreme je za organizaciju!”

Brisel

Australija vra}a dr`avqane sa kruzera pogo|enog virusom,

planira i karantin

Australija }e iznajmiti avion za evakuaciju svojih dr`avqana sa luksuznog kruzera pod holandskom za-

Ministar za `ivotnu sredinu Marej Vot rekao je da }e biti repatrirane ~etiri osobe iz Australije, jedan stanovnik Te-

stavom, koji se povezuje sa smrtonosnom epidemijom hantavirusa, a putnici }e po povratku biti sme{teni u karantin, saop{tila je vlada.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, osam osoba koje vi{e nisu na brodu MV Hondius razbolelo se, od kojih je kod {est potvr|ena zaraza virusom. Tri osobe su preminule - holandski par i nema~ki dr`avqanin.

nerifa i jedan stanovnik Novog Zelanda.

„To se obavqa letom koji podr`ava australijska vlada i o~ekujemo da }e se ti qudi uskoro vratiti u Australiju”, rekao je Vot novinarima u Kanberi.

Ministar zdravqa Mark Batler rekao je na konferenciji za novinare da }e putnici po povratku biti sme{teni u karantinski objekat u Zapadnoj Australiji na najmawe tri sedmice.

ZDRAVSTVENE VLASTI KVINSLENDA:

„@elim da naglasim da je na{a primarna odgovornost kao vlade, naravno, da o~uvamo bezbjednost i zdravqe na{e zajednice”, rekao je.

„Tako|e imamo odgovornost prema tim putnicima — da ih vratimo ku}i i za{titimo od bilo kakvog rizika, ma koliko mali bio, da potencijalno prenesu virus a da toga nisu svesni.”

Direktorka javnog zdravqa Novog Zelanda Korina Grej saop{tila je da zdravstvene slu`be te zemqe imaju kapacitete da podr`e eventualne mere karantina, ukoliko budu potrebne.

[panija, Francuska i Sjediwene Dr`ave evakuisale su svoje dr`avqane sa broda MV Hondius, koji je usidren blizu Tenerifa, najve}eg od Kanarskih ostrva, saop{tili su zvani~nici.

Jedan dr`avqanin SAD pozitivan je na virus, dok drugi ima blage simptome.

Svetska zdravstvena organizacija je preporu~ila karantin od 42 dana za sve putnike, dok su stru~waci pozvali na smirenost, podse}aju}i javnost, obele`enu iskustvom pandemije COVID-19, da je ovaj virus znatno mawe zarazan i da predstavqa mali rizik.

Dve epruvete sa hantavirusom nestale iz laboratorije

Dve epruvete sa hantavirusom nalazile su se me|u 323 bo~ice sa opasnim virusnim uzorcima koje su nestale iz dr`avne laboratorije u australijskoj saveznoj dr`avi Kvinslend, u slu~aju koji je otvorio pitawa o bezbednosti i kontroli biolo{kog materijala.

Prema nalazima istrage zdravstvenih vlasti Kvinslenda, uzorci virusa Hendra, lizavirusa i hantavirusa nisu evidentirani nakon propusta u laboratorijskoj dokumentaciji. Zvani~nici su naveli da je malo verovatno da su uzorci ukradeni ili izgubqeni van sistema, ve} da su ostali „neevidentirani” zbog lo{eg vo|ewa zapisa. Tako|e je saop{teno da nije utvr|en rizik niti {teta po zaposlene ili {iru javnost.

Australijski mediji su objavili da se me|u nestalim materijalom nalazilo skoro 100 uzoraka virusa Hendra, 223 uzorka lizavirusa, srodnog virusu besnila, kao i dva uzorka hantavirusa. Propust se, prema dosada{wim podacima, dogodio 2021. godine prilikom prenosa uzoraka izme|u rashladnih jedinica, ali je otkriven tek kasnijom proverom i istragom.

Zdravstvene vlasti Kvinslenda prihvatile su preporuke

za unapre|ewe upravqawa, administracije i nadzora u laboratoriji, nagla{avaju}i da nije bilo dokaza o kra|i ili namernom izno{ewu virusnih uzoraka. Slu~aj je ponovo privukao pa`wu javnosti u trenutku kada svetske zdravstvene slu`be prate epidemiolo{ku situaciju u vezi sa brodom „MV Hondius”, na kojem je prijavqen klaster slu~ajeva hantavirusa. Svetska zdravstvena organizacija saop{tila je 7. maja da je prijavqeno osam slu~ajeva, od kojih je pet potvr|eno kao hantavirus, uz tri smrtna ishoda. Prema Aso{ijejted presu, zdravstvene vlasti na vi{e kontinenata prate putnike koji

Desni~arska ”Jedna

nacija” prvi put osvojila

mandat u dowem domu parlamenta Australije

Desni~arska i antiimigraciona stranka „Jedna nacija”, koju predvodi Polin Hanson, osvojila je svoj prvi mandat ikada u Predstavni~kom domu australijskog parlamenta, nakon pobede wenog kandidata Dejvida Farlija na dopunskim izborima u australijskoj saveznoj dr`avi Novi Ju`ni Vels.

Prema preliminarnim rezultatima, kandidat Farli, biv{i izvr{ni direktor u agroindustrijskom biznisu, pobedio je u ruralnoj izbornoj jedinici Farer sa osvojenih 59,1 odsto glasova, ~ime je porazio kandidata Liberalne stranke desnog centra, prenela je australijski javni servis ABC Izborna jedinica Farer nalazi se oko 550 kilometara ju`no od Sidneja i 320 kilometara severno od Melburna.

Analiti~ar ABC-ja Kejsi Brigs ocenio je da je rezultat „ubedqiv” i da nema neizvesnosti oko pobednika izbora.

Pobeda Farlija predstavqa prvi put od osnivawa stranke pre 30 godina da je „Jedna nacija” osvojila mesto u dowem domu australijskog parlamenta.

Stranka Polin Hanson poznata je po antiimigracionoj politici i desni~arskoj populisti~koj retorici, poja{wava Rojters. Iako rezultat ne mewa odnos snaga u parlamentu, prema navodima Rojtersa, smatra se zna~ajnim pokazateqem rasta podr{ke krajwe desnim populisti~kim partijama na globalnom nivou. Vladaju}a Laburisti~ka partija i daqe ima ve}inu sa 94 od ukupno 150 poslani~kih mesta.

Australija ponovno podigla kamatne stope i upozorila da }e inflacija ostati

vi{a du`e vreme

Australijska sredi{wa banka je pove}ala svoju referentnu kamatnu stopu na 4,35%, {to je izjedna~eno s vrhuncem iz decembra 2024., budu}i da je inflacija i daqe povi{ena.

Potez Rezervne banke Australije bio je u skladu s o~ekivawima u anketi Rojtersa me|u ekonomistima i ozna~io je tre}e uzastopno pove}awe kamatnih stopa.

Osam ~lanova odbora glasalo je za pove}awe, dok je jedan glasao za zadr`avawe kamatnih stopa na 4,1%.

U svojoj izjavi, RBA je rekla da je inflacija zna~ajno porasla u drugoj polovini 2025., a sukob na Bliskom istoku povisio je cene goriva i roba.

su se iskrcali sa broda pre nego {to je infekcija zvani~no potvr|ena. SZO je, me|utim, poru~ila da hantavirus „nije novi kovid” i da rizik za {iru javnost ostaje nizak, iako soj Andes, koji se dovodi u vezu sa ovim slu~ajem, u retkim situacijama mo`e da se prenese me|u qudima.

Hantavirusi se naj~e{}e povezuju sa kontaktom sa izlu~evinama zaraènih glodara, a simptomi se mogu javiti i vi{e nedeqa nakon izloènosti. Upravo zbog duèg perioda inkubacije, zdravstvene slu`be nastavqaju nadzor nad osobama koje su mogle biti izloène virusu.

„Kao {to se i o~ekivalo, doga|aji na Bliskom istoku uti~u na inflaciju. Vi{e cene goriva doprinose inflaciji i postoje naznake da }e to verojatno imati sekundarne u~inke na cene roba i usluga u {irem smislu“, dodaje se.

Sredi{wa banka rekla je da }e inflacija verojatno ostati iznad ciqa od 2% do 3% neko vreme i da rizici ostaju povi{eni. ^ini se da je i RBA signalizirala da su na vidiku daqwa pove}awa kamatnih stopa, a wezine ekonomske prognoze predvi|aju referentnu kamatnu stopu od 4,7% u decembru 2026., {to je 50 baznih bodova vi{e od predvi|enog po~etkom februara.

Ukoliko referentna kamatna stopa prema{i 4,35%, bila bi to najvi{a stopa od decembra 2011.

Privredni rast za 2026. revidiran je s 1,8% na 1,3%.

Australijska privreda porasla je za 2,6% u odnosu na prethodnu godinu ranije u ~etvrtom tromese~ju, {to je najbr`i tempo u dve godine, nadma{iv{i o~ekivawa.

Odluka sledi nakon nedavnih podataka o inflaciji koji pokazuju da pritisci na cene ostaju trajni. Potro{a~ke cene porasle su za 4,09% u prvom tromese~ju u odnosu na prethodnu godinu ranije, {to je najvi{e u vi{e od dve godine.

oni rade ovde?”

Iako je Delta Goodrem odu{evila obo`avaoce glamuroznim pojavqivawem na tirkiznom tepihu Evrovizije, nisu svi bili uvereni da joj je tamo mesto.

Australijska zvezda Delta Goodrem zablistala je u nedequ na ceremoniji otvarawa Evrovizije 2026. u Be~u, obu~ena u upe~atqivu zlatnu haqinu. Dok je mahala zastavom Australije predstavqaju}i svoju zemqu, na dru{tvenim mre`ama ponovo se otvorilo staro pitawe: {ta Australija uop{te radi na Evroviziji?

Komentari na dru{tvenim mre`ama brzo su se usmerili na ~iwenicu da Australija, zemqa na drugom kraju sveta, u~estvuje na evropskom muzi~kom takmi~ewu.

„Za{to je Australiji dozvoqen nastup na Evroviziji?”, napisao je jedan zbuweni gledalac.

Drugi je komentarisao: „Australija na Evroviziji? To mi nikada ne}e imati smisla.”

Neki su oti{li i korak daqe, tvrde}i da Australija, bez obzira na kvalitet pesme, nikada ne}e pobediti zbog geografske udaqenosti od Evrope.

„Volim Deltu, ali da li je ovo zaista

Australijanka koja je izmislila te{ku bolest svog {estogodi{weg sina kako bi prikupqala novac i finansirala rasko{an na~in `ivota osu|ena je na kaznu zatvora od ~etiri godine. Kako bi ubedila porodicu, prijateqe i {iru zajednicu u pri~u o navodnom le~ewu, 45-godi{wakiwa iz Ju`ne Australije sinu je obrijala kosu i obrve, stavqala mu zavoje i davala razne lekove. Zbog zakonskih razloga wen identitet nije objavqen, ali je na sudu priznala krivicu za postupke koji su mogli da ugroze zdravqe deteta, kao i za niz krivi~nih dela prevare.

„OKRUTNO, PLANSKO

I MANIPULATIVNO

PONA[AWE”

Sudija Okru`nog suda weno pona{awe opisao je kao „okrutno, plansko i manipulativno”. Prema navodima suda, prevara je po~ela nakon {to je de~ak zbog nezgode bio na pregledu kod oftalmologa, prenosi BBC. Nakon toga majka je suprugu,

u duhu Evrovizije?”, zapitao se jedan korisnik.

Pojavili su se i sarkasti~ni komentari australijskih gledalaca.

„Mi Australijanci volimo Evroviziju jer nam je ~esto nenamerno urnebesna”, napisao je jedan korisnik.

ZA[TO AUSTRALIJA U^ESTVUJE?

Obo`avaoci Evrovizije ubrzo su po~eli da obja{wavaju da u~e{}e Australije nije nikakva slu~ajnost.

Australija se takmi~i zahvaquju}i dugogodi{woj saradwi sa Evropskom radiodifuznom unijom (EBU), organizacijom koja stoji iza Evrovizije.

„Ni Australija ni Izrael nisu u Evropi, ali su ~lanice EBU”, objasnio je jedan fan.

Drugi su podsetili da Australija godinama ima veliku bazu fanova Evrovizije i da je upravo zbog toga dobila priliku za u~e{}e.

REAKCIJE U AUSTRALIJI

Dok su strani gledaoci raspravqali da li Australija pripada Evroviziji, reakcije u Australiji bile su uglavnom pozitivne i pune podr{ke.

„Na{a kraqica popa”, napisao je jedan fan.

„Ovo je spektakularno”, dodao je drugi. DIGLA

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Peva~ica Ejmi [ark na{alila se da cela situacija izgleda kao „Igre gladi“, dok je televizijski voditeq Rouv Mekmanus jednostavno poru~io: „VAU“.

NASTUP KOJI SE I[^EKUJE

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

rodbini, prijateqima i {koli tvrdila da dete boluje od raka oka. Kako bi dodatno u~vrstila la`, smestila ga je u invalidska kolica i ograni~ila mu svakodnevne aktivnosti, stvaraju}i utisak da prolazi kroz zahtevno le~ewe. Uz to mu je davala lekove protiv bolova i dodatke ishrani, prenose lokalni mediji.

POREME]AJ LI^NOSTI

Tu`ila{tvo je utvrdilo da je majka svesno iskori{}avala svoje dete kako bi obmanula okolinu, a prikupqeni novac tro{ila na luksuzan `ivot. Wen advokat naveo je da je nakon pandemije razvila zavisnost od kockawa i da je sinovu nezgodu iskoristila kao priliku za prevaru, iako nije imala nameru da bilo kome naudi. Istakao je da je re~ o „katastrofalno lo{oj odluci” donetoj iz sebi~nih razloga, kako bi re{ila finansijske pote{ko}e.

SMATRALA DA MORA

DA POSEDUJE

LUKSUZNE STVARI

Odbrana je tako|e navela da joj je dijagnostikovan grani~ni

Deltino pojavqivawe dolazi samo nekoliko dana nakon {to je predstavila prve kadrove nastupa za pesmu „Eclipse”. Produkcija ukqu~uje vi{e od 7000 Svarovski kristala, svemirske vizuale i velike scenske efekte, zbog ~ega je Australija ve} me|u favoritima ovogodi{weg takmi~ewa.

Ise~ak nastupa brzo je postao viralan i prikupio desetine hiqada reakcija na dru{tvenim mre`ama.

poreme}aj li~nosti i da je priznawem dela prihvatila odgovornost.

Prema re~ima advokata, `ivela je iznad svojih mogu}nosti i razvila pogre{no uverewe da porodica mora da ima luksuzne stvari i najnovije brendove.

U po~etku je optu`nica bila podignuta i protiv wenog supru-

ga, ali je policija kasnije odustala od gowewa. „SUPRUGA MI JE UNI[TILA @IVOT” U izjavi o posledicama koje je pretrpeo rekao je da mu je supruga uni{tila `ivot, kao i `ivote wihove dece.

„Potpuno sam ti verovao kao svojoj `eni i nikada nisam po-

sumwao. Bio sam posve}en porodici, a sada se ose}am kao pijun u {ahovskoj igri”, poru~io joj je. Nakon izricawa presude izjavio je i da nijedna kazna ne mo`e da nadoknadi {tetu nanetu wegovoj deci. @ena je osu|ena na ~etiri godine i tri meseca zatvora, uz mogu}nost uslovnog otpusta u aprilu naredne godine.

Buxet 2026-27: Gubitnici i dobitnici

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Izgleda da }e najve}i gubitnici saveznog buxeta za 2026. godinu biti bogati Australijanci, oni koji planiraju putovawa u inostranstvo i {verceri ilegalnog duvana. Da li }e to stvarno pogoditi pomenute grupe qudi te{ko je poverovati, ali bez obzira na ironi~ne komentare ima i onih koji }e ne{to i dobiti od novog buxeta Savezne vlade za 2026-27 godinu. Ve}ina poreskih obveznika i budu}i kupci prve ku}e su svakako dobitnici u buxetu laburista za novu finansijsku godinu.

nih za 2026-27. godinu je utvr|en na 217.256, u odnosu na 215.941 pro{le fiskalne godine. Ipak, vlada isti~e da je i daqe ispod istorijskih nivoa u pore|ewu sa ukupnim brojem stanovnika. Ali nisu sve agencije pobednici. Australijska komisija za konkurenciju i potro{a~e izgubi}e oko 300 zaposlenih, dok }e Nacionalna agencija za osigurawe za slu~aj invaliditeta smawiti broj zaposlenih za skoro 700, na 9.840.

Televizijski kanali „Nine“, „Seven“ i „Ten“, kao i komercijalne radio mre`e, bi}e oslobo|ene pla}awa poreza na komercijalno emitovawe programa dve godine, do juna 2028. godine, kako bi se obezbedilo privremeno olak{awe za komercijalnu televiziju i radio, {to }e poreske obveznike na kraju ko{tati 111,3 miliona dolara tokom narednih pet godina. Interesantno je da }e ~ak i Australijska Aso{ijejted Pres dobiti 15 miliona dolara za podr{ku australijskom novinarstvu i izve{tavawu.

Uprkos tome {to je vlada izdvojila 20 miliona dolara tokom ~etiri godine za borbu protiv

Predstavqawe ovogodi{weg federalnog buxeta dolazi u te{ko vreme dok Donald Tramp jo{ uvek vodi rat protiv Irana koji ozbiqno uti~e na snabdevawe gorivom {irom sveta, ukqu~uju}i i Australiju. Inflacija i daqe izaziva haos u na{im ku}nim buxetima. Vladini programi sada ko{taju vi{e nego ikad.

Eksperti koji su ve} pro~itali stotine stranica buxetskih dokumenata, analiziraju ko je boqe pro{ao posle utorka uve~e, a ko ne.

DOBITNICI BUXETA

U ovom buxetu nema pravih iznena|ewa, ali novo smawewe poreza je na dobrom putu za sve zaposlene Australijance. Poreska olak{ica za zaposlene Australijance bi}e trajna olak{ica do 250 dolara od finansijske godine 2027-28. i o~ekuje se da }e se primeniti na vi{e od 12,5 miliona Australijanaca. Ona }e biti dodatak sni`enoj poreskoj stopi od 15% za prihod izme|u 18.201 i 45.000 dolara od jula 2026. godine. Ta stopa }e pasti na 14% za isti raspon prihoda od jula 2027. godine. A od 2026-27. godine, poreski obveznici }e mo}i da izvr{e trenutni poreski odbitak od 1.000 dolara bez potrebe da ~uvaju bilo kakve ra~une. Uprkos mnogim kritikama opozicije uo~i pro{logodi{wih saveznih izbora, birokratija }e se ponovo pove}ati nego ikada ranije. Prose~an broj zaposle-

ci aktivnostima o~uvawa i planirawa. Ta cifra je znatno mawa od onoga {to stru~waci ka`u da je potrebno..

Bogati Australijanci su sve vi{e minimizirali poreze drè}i imovinu u diskrecionim fondovima, {to im omogu}ava da preusmeravaju prihode pojedincima koji pla}aju nizak ili nikakav porez. Od 2028. godine, mora}e da pla}aju minimalni porez od 30%, {to }e dodavati oko 4,5 milijardi dolara godi{we u dràvnu kasu. Najbogatijih 10% drì skoro celokupno bogatstvo australijskih privatnih fondova, tako da }e novac dolaziti direktno od bogatih Australijanaca.

Posledwih nekoliko godina bilo je malo reda kada je u pitawu uvoz i prodaja elektri~nih bicikala. Savezna vlada je sada ulo`ila 6,6 miliona dolara u ja~awe australijskog okvira za bezbednost proizvoda i bezbednosnih standarda, ukqu~uju}i poboq{awe povla~ewa proizvoda, reforme onlajn tr`i{ta i uvo|ewe nacionalno konzistentnih standarda za elektri~ne bicikle.

Cene avionskih karata rastu, a sada }e vlada u~initi me|unarodna putovawa jo{ skupqim. Taksa za prevoz putnika od 70 dolara, koja je ugra|ena u karte za avione i brodove, pora{}e na 80 dolara 1. januara 2027. godine, {to }e vladi omogu}iti dodatnih 210 miliona dolara godi{we za tro{ewe.

Vlada ka`e da }e nove buxetske mere smawiti broj migranata. Migranti koji ve} nisu u Australiji ima}e mawe {anse da dobiju stalnu vizu, dok }e stariji, mawe kvalifikovani i mawe obrazovani migranti imati mawe {anse u skladu sa promenama australijskog sistema bodova.

Vize za radni odmor }e se ~e{}e dodeqivati glasawem, jer vlada radi na tome da spre~i da brojke izmaknu kontroli.

ilegalnog tr`i{ta duvana, vlada predvi|a smawewe od 1,2 milijarde dolara ili 25% u iznosu novca generisanog akcizom na duvan.

To nije zato {to se predvi|a da }e vi{e qudi prestati da pu{i –ve} je to zbog kontinuiranog rasta ilegalnog duvana na ra~un legalne prodaje.

Oko 75.000 qudi – prvih kupaca nekretnina, koji ina~e ne bi mogli da se probiju na tr`i{te nekretnina trebalo bi da uberu plodove vi{ih poreza za investitore u nekretnine. Vlada o~ekuje da }e reforme poreza na kapitalnu dobit i negativnog zadu`ivawa primorati investitore da odu i na taj na~in stimuli{u prve kupce ku}a da do|u do svoje nekretnine. Me|utim, oni koji nisu u mogu}nosti da kupe svoju prvu ku}u bi}e u problemu. O~ekuje se da }e reforme pove}ati rente za najmawe 2 dolara nedeqno, dok vladina {ema akcija „Pomo} za kupovinu“ pozajmquje mawe nego {to se o~ekivalo, omogu}avaju}i tako vladi da na taj na~in u{tedi i do 685 miliona dolara.

GUBITNICI BUXETA

Uprkos brojnim merama finansirawa osmi{qenim da ubrzaju dobijawe ekolo{kih odobrewa i poboq{aju produktivnost, nije mnogo izdvojeno za za{titu ugro`enih vrsta i obnavqawe wihovih autohtonih stani{ta. Dokumenti pokazuju da }e 99,6 miliona dolara tokom naredne dve godine biti posve}eno podr{-

Skoro 50.000 Australijanaca }e na kraju traìti posao u narednoj godini, jer stopa nezaposlenosti raste na 4,5%, {to je najvi{e od pandemije. Vlada jo{ uvek ne podsti~e traìoce posla, koji su ograni~eni na 58 dolara dnevno za samohranu osobu bez dece. Oni bez posla }e tako|e propustiti jedino veliko olak{awe tro{kova ìvota u ovom buxetu: povra}aj poreza od 250 dolara, samo za radnike, koji }e biti ispla}en 2028. godine.

Projekat unutra{we èleznice, ~iji je ciq prevoz tereta izme|u Melburna i Brizbejna, sada }e se zavr{avati u Parksu u Novom Ju`nom Velsu, {tede}i tako poreskim obveznicima 4,4 milijarde dolara. Ali putni~ki èlezni~ki saobra}aj je pobednik, sa 3,8 milijardi dolara za Melburnsku prigradsku èlezni~ku petqu, 660 miliona dolara za projekat brze èleznice od Wukasla do Sidneja i 50 miliona dolara za preko potrebnu nadogradwu èlezni~kog koridora Sidnej-Kanbera. Ovogodi{wi savezni buxet jo{ jednom je pokazao da kao i ranijih godina nema pravih dobitnika a ni gubitnika. Jer sve se izgleda svodi na nijanse, dok smo od su{tine stvari jo{ uvek izgleda prili~no daleko.

ABORIXINI KRIVE

”RIO TINTO”: Izvor presu{io

put u istoriji

Predstavnici podru~ja Robe River Kuruma rekli su da je prekomerno crpqewe vode dovelo do nemerqive {tete. „Rio Tinto” u Australiji gradi postrojewe za desalinizaciju, a kopa i rudu gvo`|a na zemqi Aborixina.

Izvor koji hiqadama godina koriste Aborixini u Zapadnoj Australiji, i smatraju ga svetim, prvi put u istoriji je presu{io, a autohtoni stanovnici podru~ja Robe River Kuruma za to okrivquju kompaniju „Rio Tinto” zbog prekomernog crpqewa vode, koje traje godinama.

„Tradicionalni vlasnici” podru~ja Robe River Kuruma, na ~ijem zemqi{tu „Rio

„To je sveti trajni izvor u kome je bilo vode tokom svake su{e koju na{i stari qudi pamte, a sada je prvi put u istoriji koju znamo presu{io. ^ak i posle obilnih ki{a, prouzrokovanih ciklonom Narele, danas je suv”, rekao je i dodao da su stara stabla re~nog eukaliptusa, koja okru`uju obli`wi vodovodni sistem, uginula.

„Rio Tinto” i vlada savezne dr`ave grade postrojewe za desalinizaciju vredno 1,1 milijardu australijskih dolara, koje bi trebalo da po~ne sa radom kasnije ove godine i da isporu~uje osam gigalitara vode godi{we. Predsednik kompanije „Rio Tinto” Dominik Barton rekao je da ~ine sve kako bi poku{ali povratak vode u sistem.

Tinto” upravqa istoimenim preduze}em za rudu gvo`|a, prisustvovali su godi{woj skup{tini „Rio Tinta” u Pertu. Predstavnik Robe River Kuruma Xejson Masters rekao je da je prekomerno crpqewe vode dovelo do nepopravqive {tete zemqi{tima u regionu Vest Pilbara.

„Kada je re~ o nepovratnom uticaju i {teti, imamo iskrenu voqu da razgovaramo sa vama o tome {ta mo`emo da uradimo kako bismo vam pomogli da se nosite s tim”, rekao je „ute{no”.

U martu je „Rio Tinto” saop{tio da je region u posledwih pet godina ~esto imao godi{we padavine ispod dugogodi{weg proseka, {to je smawilo kqu~no obnavqawe podzemnih voda. Kompanija je 2020. uni{tila kameno skloni{te koje australijski narodi Putu Kunti Kurama i Pinikura smatraju svetim, {to je na kraju dovelo do ostavke izvr{nog direktora, predsednika odbora i ostalih rukovodilaca.

Australija zavijena u crno, bdewa {irom zemqe!

- Srce mi je slomqeno na milion delova - navodi se u izjavi majke devoj~ice koja je pro~itana tokom bdewa uz sve}e uAlis Springsu, u blizini aborixinskog naseqa u kojem je porodica `ivela.

- Bila je moja mala princeza. Moja princeza koja je volela roze boju. Volela je Bluey i K-Pop Demon Hunters - dodaje se u izjavi.

Telo devoj~ice, koja se iz kulturolo{kih razloga sada naziva Kumawayi Little Baby, prona|eno je 30. aprila, nekoliko dana nakon wenog nestanka iz naseqa, {to je izazvalo talas {oka i besa {irom zemqe.

MAJ^INA PORUKA NA BDEWU

- @elim da znate koliko mi je te{ko da shvatim kako da sastavim svoje srce i kako da `ivim bez svoje male bebe - navodi se daqe u izjavi majke koju je govornik pro~itao na bdewu u Alis Springsu, odr`anom na sportskom terenu Anzak za vreme zalaska sunca.

Govore}i o svemu {to je devoj~ica volela, majka je pomenula roze boju, pse, igrawe na telefonu, crtane filmove Bluey i Ma{a i Medved.

- APT od Bruna Marsa i Rose, Golden od Kpop Demon Hunters. Volela je da igra Minecraft sa svojim starijim bratom. Dok prolazim kroz svoju tugu, molim vas da pogledamo u no}no nebo i prona|emo najsjajniju zvezdu gde je sada Kumawayi Little Baby, na nebu. I molim sve da ~uvaju svoju decu.

CVE]E, IGRA^KE I PORUKE

ISPRED NASEQA

Ispred kampa Old Timers, gde je Kumawayi Little Baby nestala 25. aprila, napravqen je memorijal sastavqen od cve}a, pli{anih igra~aka i poruka postavqenih uz `i~anu ogradu.

- Srce nam se slomilo kada smo ~uli da te vi{e nema - pisalo je u jednoj poruci. U blizini je ostavqen veliki oslikani kamen sa porukom: „Neka pravda bude zadovoqena.”

Pli{ane koale, igra~ke, sve}e i ~estitke nastavile su da se gomilaju. Povremeno bi se automobil zaustavio pored prometnog puta i jo{ jedan o`alo{}eni bi iza{ao - neki da pro~itaju poruke i odaju po{tu, drugi da dodaju jo{ jedan roze poklon u more uspomena.

Bdewa su odr`ana i u Sidneju, Melburnu, Pertu, Darvinu, Kanberi, Adelejdu, Brizbejnu i Hobartu, kao i u mnogim mawim mestima.

UDRU@EWE

BORACA

DRAGOQUB DRA@A MIHAILOVI]

У суботу 16. маја 2026. године са почетком у 12 сати у дому Удружења (91-99 Good St, Granville, 2142 NSW) обележавамо 85. годишњицу од оснивања Равногорског покрета.

Ulaz sa ru~kom $20

Zabavqa}e nas poznati peva~ Dule Milivojevi} uz pratwu klavijaturiste Dragana Kotevskog.

Do|ite da svi zajedno proslavimo ovaj va`an dan!

Srda~an Ravnogorski pozdrav od Uprave!

S

VEROM

U

BOGA

ZA KRAQA I OTAXBINU

RAVNA GORA POBEDITI MORA

REKORDAN PORAST DOJAVA U AUSTRALIJI O KITOVIMA U NEVOQI:

@ivotiwe su veoma

U ovo doba godine brojne vrste kitova kre}u na put iz hladnih voda u tople. No ova je sezona, koja je po~ela u martu, ve} sada postala veoma zahtevna za spasila~ke ekipe za kitove u Australiji. U odnosu na pro{lu, kada su imali 19 slu~ajeva nasukavawa i 28 zapetqavawa, organizacija Orrca u prvom mesecu migracije imala je 93 posto dojava vi{e nego lani za probleme {irom australijskog Novog Ju`nog Velsa. Problemi su uvek isti, ali ih je {okiralo pove}awe broja ìvotiwa u nevoqi. Kako kitovi migriraju bliè obali, to se pove}ava rizik od sudara s plovilima i zaplitawa u ribarske mreè.

– Ovo je jedna od velikih migracija u prirodi, ali su `ivotiwe zapravo veoma rawive. Pove}ana aktivnost du` na{e obale zna~i i pove}an rizik – isti~e predsednica Orrce, Ashle Ryan, pi{e Guardian.

Vlasti su opet izdale upozorewe da se svi drè daqe od kitova. Sva plovila, daske za surfawe i dronovi moraju ostati 100 metara udaqeni od ìvotiwa, a udaqenost se pove}ava na 300 metara za xet-skije ili kada su prisutni mladunci. To su mere donesene kako bi se ìvotiwe za{titile u ovom rawivom razdobqu.

– Dràwe distance pomaè da se osigura da ove ìvotiwe mogu sigurno da nastave svoje putovawe – poja{wava Ryan. O~ekuje se kako }e u migraciji u~estvovati vi{e od 50 hiqada grbavih kitova. Nau~nici su ove godine zabeleìli rani-

ji po~etak migracije, a obali prilaze sve vi{e ne samo stariji nego i mladi kitovi. Problem je {to se ove `ivotiwe ponekad igraju ili pak prate vo|u jata u pli}ak, pa to dovodi do masovnih nasukavawa. Ono {to je zanimqivo jeste ~iwenica da su gra|ani ti koji poma`u u pra}ewu kitova u Australiji. S obzirom na to da su kitovi prisiqeni da se brzo prilago|avaju klimatskim promenama, topqewu leda, zaga|ewu i prekomernom izlovu, neprestano pra}ewe nu`no je za wihov opstanak. Zbog toga se u tom delu sveta mole gra|ani da dojave svaku lokaciju na kojoj su videli kita, a posebno su va`ne dojave o onima koji su u opasnosti. Zbog dojava u aprilu ove godine spa{ena su dva grbava kita: jedan dug devet metara, koji se nasukao na pe{~ani sprud u jezeru Wallis, i onaj koji se zapleo u blizini Fremantlea. Za prvoga je bila organizovana vi{ednevna spasila~ka akcija kako bi se odvukao sa spruda i vratio u okean, a {to se drugoga ti~e, oslobo|en je odmah i otplivao je svojim putem.

ZAJEDNICA

IZ SRPSKE ZAJEDNICE SIDNEJA

Pi{e: Joca Gajeskov

U petak, 6. maja, vernici Srpske pravoslavne crkve {irom Australije sve~ano su obele`ili praznik Svetog Georgija - \ur|evdan, jednog od devet velikomu~enika i prvih stradalnika za hri{}ansku veru, jedna od naj~e{}ih slava u na{em narodu.

Iako je bio radni dan, na{e svetiwe bile su pune vernika {to je za pohvalu.

Posebno sve~ano bilo je u Sabornom hramu Mitropolije australijsko – novozelandske u sidnejskoj Kabramati, gde su me|u gostima bili gospoda Jakov Rogan, generalni konzul i Borisav Petkovi}, vice konzul pri Generalnom konzulatu Republike Srbije u Sidneju, kao i delegati srpskih organi-

Hramovna slava u Kabramati

zacija i klubova sa ovog podru~ja. Svetu arhijerejsku liturgiju je slu`io, vernike pri~estio, litiju oko hrama predvodio i slavski kola~ presekao Mitropolit Silu-

an, saslu`ivali su arhimandrit Petar (Radulovi}) arhijerejski zamenik, protojerej - stavrofor \ uro \ur|evi} stare{ina kabramatskog hrama i proto|akon Petar

Mraki}, a prislu`ivali ipo|akoni i ~te~evi iz Sidneja i Volongonga. Apostole je ~itao ipo|akon Veqko Mraki}, jevan|eqe proto|akon Petar, odgovarao kabramatski

pro{ireni crkveni hor sa ~lanovi ma iz sestrinske Ruske zagrani~ne pravoslavne crkve. U svojoj pastirskoj besedi Mi tropolit Siluan je op{irno vorio o `ivotu

Odr`an \ur|evdanski uranak u Bonirigu

Vredna uprava Pokreta srpskih ~etnika Ravne Gore pri Srpskom centru u Bonirigu, organizovala je tradicionalni \ur|evdanski uranak i obele`avawe slave ove na{e nacionalne organizacije – \ur|evdana.

Velikom slavqu odr`anom u nedequ 10. maja prisustvovalo je preko stotinu ~lanova, simpatizera i prijateqa Pokreta.

- Godi{wi tradicionalni \ur|evdanski uranak zapo~eo je pre 5 ~asova ujutru, kada su porodi-

ce Aleksandra Veselinovi}a i Mladena Grube{i}a, doma}ina ovogodi{we slave pripremale tradicionalne u{tipke i sluìle prisutne vru}om rakijom, a u 5 ~asova je naloèna vatra i time obeleàna vekovna tradicija po-

znata kao Hajdu~ki ustanak, koja se obi~no odràvala u vreme turske okupacije na{e otaxbine. Dok su se slu{ale pesme koje isti~u borbe i dostignu}a na{ih predaka koji su izdràli razne ugweta~ke sile, jagawci i prasi}i su se okretali na ra`wu, a gosti su nastavili uìvaju u dobrom dru{tvu – kaè Srpski Glas mladi aktivista i u~e snik uranka, Lazo Vrankovi}. Prema wegovim re~ima, u ~asova stare{ina kabramatskog Sabornog hrama prota \uro \ur|e vi}, presekao je slavski kola~ ~estitke \ur|evdana ~lanovima Pokreta srpskih ~etnika Ravne Gore i svim gostima. - Ovogodi{wi doma}ini slave, Aleksandar Veselinovi} i Mladen Grube{i}, predali su du`nost doma}ina Peri Gladovi}u i Stevi Prici, a potpredsednik Pokreta srpskih ~etnika, Nikola Luki}, lepim re~ima zahvalio se svi-

Svetog Georgija

ma na prisustvu ovom slavqu, i dao kratak osvrt na zna~aj uranka za

Mitropolit Siluan

Se~ewe slavskog kola~a

Predstavnici Generalnog konzulata Republike Srbije u Sidneju na hramovnoj slavi u Kabramati

Slavska litija oko hrama

Kabramati

zna~aju wegove `rtve za Crkvu Hristovu, ~ije mu~eni{tva je duboko utisnuto u samo bi}e crkve, ukazao na bogoslu`beno vreme praznika Prepolovqewa, kada Vaskrsli Gospod Hristos objavquje radost `ive vode blagodati, koja se u Crkvi daruje Duhom Svetim ~iji Silazak i po~ivawe u Crkvi o~ekujemo za polovinu dana Pedesetnice. i odabranim re~ima pozdravio prisutne uz ~estitke svima koji slave slavu.

Posle liturgije usledila je tradicionalna slavska litija oko hrama, kojoj se pridru`io protojerej - stavrofor Miodrag Peri}, stare{ina sidnejske Lazarice i arhijerejski namesnik Sidnejski.

Da je \ur|evdan jedna od najve} ih slava kod pravoslavnih Srba govori i ~iwenica, da je toga dana u Kabramati prese~eno oko 180 kola~a slavarima.

~lanovizagrani~ne

MigoGeorgija i

Posle verskog dela u crkvenoj sali usledila je bogata slavska trpeza qubavi, koju su pripremile ovda{we vredne ~lanice Kola srpskih sestara.

Za na{e ~itaoce donosimo par fotografija koje }e do~arati slavsku atmosferu u Kabramati.

Bonirigu

SKUP U MELBURNU:

ZAJEDNICA

„Dijaspora odlu~uje - Studenti pobe|uju“

Studenti u blokadi i srpska dijaspora su 9. maja u vi{e od 50 gradova {irom sveta organizovali skupove „ Godinu dana kasnije - jo{ ~ekamo izbore” ; Skupovi su odr`ani u SAD - Wujorku, Va{ingtonu, Bostonu, ^ikagu, Los An|elesu, Majamiju, San Francisku, Sijetlu, Nantaketu i Ostinu, U Kanadi - u Torontu, Vankuveru, Montrealu i Edmontonu, kao i u Melburnu i Brizbejnu u Australiji. U Evropi okupqawa su organizovana u Berlinu, Minhenu, [tutgartu, Hamburgu, Frankfurtu, Karlsrueu, Cirihu, Be~u, Gracu, Parizu, Rimu, Trstu, Firenci, Milanu, London, Kembrixu, Dablinu, Briselu, Strazburu, @enevi, Bazelu, Cirihu, Lisabonu, Barseloni, Madridu, Pragu, Atini, Rejkjaviku, Kopenhagenu i brojnim drugim gradovima.

Studenti u blokadi i srpska dijaspora su 9. maja u vi{e od 50 gradova {irom sveta organizovali skupove „ Godinu dana kasnijejo{ ~ekamo izbore”.

U Melburnu u parku ispred dr`avne blagajne „Treasury Gardens” u subotu je odr`an skup podr{ke studentima u Srbiji pod nazivom „Dijaspora odlu~uje – Studenti pobe|uju“, kao deo me|unarodne inicijative srpske dijaspore organizovane u vi{e od 50 gradova {irom sveta.

Uprkos ki{i i hladnom vremenu okupilo se desetak gra|ana koji su pru`ili podr{ku studentskom pokretu u Srbiji.

Okupqawe je organizovala neformalna gra|anska grupa Zbor Melburn, koja navodi da podr`ava studentski pokret i gra|anske inicijative u Srbiji.

Uo~i skupa, predstavnice organizacije

Zbor Melburn, Jelena ]iri} i Hana Rajkovi}, najavile su da je okupqawe deo „globalno sinhronizovane inicijative dijaspore“ i da } e sli~ni skupovi biti odr`ani u vi{e gradova {irom sveta.

Kao i u drugim gradovima, program u Melburnu po~eo je simboli~no u 11.52 ~asova po lokalnom vremenu, uz 16 minuta ti{ine posve}enih stradalima u padu nadstre{nice u Novom Sadu, doga|aju koji je prethodnih meseci izazvao proteste i studentske blokade {irom Srbije.

Tokom skupa pro~itano je i pismo studenata u blokadi, koje je, prema navodima organizatora, istovremeno ~itano u vi{e gradova sveta. U poruci je istaknuto da dijaspora „ne} e biti pasivni posmatra~“, ve} aktivni u~esnik dru{tvenog i politi~kog `ivota Srbije. Organizatori su tokom skupa ukazali i na problem glasawa dr`avqana Srbije u inostranstvu. Predstavnica Zbor Melburn Jele-

na ]iri} navela je da tokom izbora u Srbiji 2023. godine u Australiji nije bilo otvoreno nijedno bira~ko mesto, ukqu~uju}i Kanberu i Sidnej.

Prema re~ima organizatora, jedan od ciqeva okupqawa bio je i da se gra|ani u dijaspori informi{u o registraciji i u~e{}u na budu}im izborima.

Pored obra}awa i odavawa po{te, na skupu su organizovane donacije za studente i potpisivawe podr{ke studentskom pokretu. Predstavnici Zbor Melburn naveli su da je grupa nastala spontanim povezivawem gra|ana putem dru{tvenih mre`a i aplikacija za komunikaciju, okupqenih oko zajedni~ke ideje podr{ke studentima u Srbiji. Tokom dana sli~ni skupovi podr{ke odr`avani su u gradovima od Australije, preko Evrope, do Severne Amerike, javqa Krste Markovi}.

Prijem u~enika srpskog jezika i uru~ewe priznawa za postignute rezultate

I ovom prilikom bio je pripremqen bogat slavski doru~ak, a goste zabavqao je orkestar majstora Zorana Todorovi}a.

Vesela slavska atmosfera bila je na nivou i trajala duboko u jutarwim ~asovima.

da ka`e za u~e8 kabramatskog \ur|euz ~lanovima Ravne slobodarski srpski narod – ka`e Vrankovi}.

O tome svedo~e i prilo`ene fotografije iz Boniriga.

U popodnevnim ~asovima u ~etvrtak, 07. maja 2026. godine, uprili~en je sve~ani prijem kod Wegovog Visokopreosve{tenstva Mitropolita Siluana. Wegovo Visokopreosve{tenstvo je primio u~enike Veru Bosan~i}, Dimitrija Ra{i}a, Adrianu Vi{wi}, Laru Kiti}, Anu Gligorevi} , Anastasiju Tom~i} i Marka Stojisavqevi}a koji su ostvarili izuzetne rezultate iz Srpskog jezika na maturskom (HSC) ispitu. Nakon razgovora sa u~enicima, gde se go-

vorilo o vrednostima i nasle|u na{e vere i jezi~ke kulture, Mitropolit Siluan je izrazio ~estitke vrednim mladim trudbenicima u vidu visokog priznawa Arhijerejskom Gramatom i prigodnim poklonom. Sa posetom Sabornom hramu Svetog Velikomu~enika Georgija pre{lo se u crkvenu salu gde je KSSa pripremilo poslu`ewe ovom prilikom, kada je susret sa Arhijerejem uz daqi srda~an razgovor nastavqen. Prisutno je bilo i nekoliko predstavnika

sve{tenstva, me|u kojima je i otac jedne od nagra|enih u~enica, zajedno sa roditeqima. U toku prijema i susreta nagla{avana je veli~ina i zna~aj na{ih korena Svetosavqa i duhovnosti, bogatstva Srpskog jezika koje su ostvarenim radom i rezultatima ovi u~enici predstavili. Upu}ene su `eqe i nade na wihov daqi uspeh u obrazovawu u mnogobrojnim sektorima koje se nastavqa, na radost i potporu wihovim roditeqima, Crkvi i svim qudima.

U RE^I I SLICI

Praznik Svetog Vasilija Ostro{kog sve~ano obele`en u Liverpulu

Pravoslavni vernici obele`ili su u utorak 12. maja, praznik posve}en Svetom Vasiliju Ostro{kom, velikom ~udotvorcu i za{titniku naroda.

Sve~ano je bilo u svim na{im svetiwama {irom Australije, ukqu~uju}i i hram Svetog apostola i jevan|eliste Luke u

Me|u vernicima bio je i srpski rodoqub, dobro~initeq i poslovni ~ovek Stevan Trifunovi} iz Sidneja, koji je svojevremeno besplatno kopao temeqe dana{weg liverpulskog hrama svojim ma{inama, radio je ovde mnoge poslove kao i drugim crkvenim i dru{tvenim objektima na ovim prostorima.

sidnejskom predgra|u Liverpul.

Iako je bio radni dan, vernici su do{li u velikom broju, me|u kojima mladi i deca su ulep{ali veliki praznik.

Liturgiju je slu`io, vernike pri~estio i kola~e slavarima presekao prota Aleksandar Milutinovi}, koji je u svojoj besedi

naglasio da je ovaj svetac poznat po svojim isceliteqskim mo}ima, a wegov praznik u narodu va`i za jedan od naj~udesnijih dana u godini, jer se veruje da ba{ tada Sveti Vasilije najja~e priska~e u pomo} onima koji mu se iskreno obrate.

Posle verskog dela usledilo je bogato

poslu`ewe u crkvenoj sali, koje su pripremile ovda{we ~lanica Kola srpskih sestara.

Da je praznik posve}en Svetom Vasiliju Ostro{kom bio i praznik mladosti, najboqe govore prilo`ene fotografije. Tekst i foto: Joca Gajeskov

Dan kada je Bobi Despotovski promenio australijski fudbal

Fudbaler Perta na{eg porekla podizawem tri prsta na utakmici protiv Melburna postao katalizator koji je ubrzao propast jedne ere i ra|awa nove

Postoje sportski doga|aji koji se pamte po golovima u posledwem minutu, i postoje oni koji postaju sociolo{ke prekretnice. Tog 6. maja 2001. godine, na stadionu „Somers Park” u predgra|u Melburna, odigrana je utakmica koja nije samo odlu~ivala o finalisti Nacionalne fudbalske lige (NSL), ve} je brutalno razotkrila krhkost multikulturalnog sna Australije. Glavni protagonista bio je Bobi Despotovski, a wegov ~in – podizawe tri prsta – postao je katalizator koji je ubrzao propast jedne ere i ra|awe nove.

Da bismo razumeli teìnu tog popodneva u San{ajnu, moramo razumeti {ta je NSL bila u to vreme. Fudbal u Australiji decenijama su odràvale migrantske zajednice. Klubovi su bili vi{e od sportskih kolektiva; bili su kulturni centri, mesta okupqawa i ~uvari identiteta za qude koji su preplovili okeane u potrazi za boqim ìvotom. Melburn Najtsi, ponos hrvatske dijaspore, i Sidnej Junajted bili su stubovi lige.

Sa druge strane, Pert Glori je bio „novi talas“ – moderniji, komercijalniji klub koji je poku{avao da prevazi|e etni~ke podele. Me|utim, rane iz ratova na Balkanu devedesetih bile su jo{ uvek sve`e. Za zajednice u dijaspori, emocije su ~esto bile radikalnije i sirovije nego u samoj domovini. Stadion je bio jedino mesto gde su te emocije mogle legalno da eksplodiraju.

Utakmica je sama po sebi bila napeta, zavr{ena bez golova (0:0), ali pravi haos je nastao nakon posledweg su-

dijskog zvi`duka. Bobi Despotovski, ro|en u Pertu ali srpskog porekla, tokom cele utakmice bio je meta uvreda sa tribina. U trenutku dok je napu{tao teren, Bobi je podigao ruku i pokazao tri prsta prema navija~ima Najtsa. U tom mikro-sekundu, fudbal je prestao da postoji. Za navija~e Melburn Najtsa, taj gest nije bio pravoslavni blagoslov ili simbol pobede ve} rat i patwu kroz koju su mnogi od wih pro{li beè}i u Australiju. Reakcija je bila trenutna i zastra{uju}a. Ograde koje su trebale da razdvajaju teren od tribina postale su nebitne. Ono {to je usledilo izgledalo je kao scena iz ratnog filma, a ne sa sportskog borili{ta. Navija~i su probili obezbe|ewe i krenuli u lov. Igra~i Perta su bukvalno beàli da bi spasili ìvu glavu. Snimci na kojima se vidi kako golman Xejson Petkovi} dobija udarce, dok trener Bernd [tange – legenda svetskog fudbala – biva udaren u glavu dok poku{ava da za{titi svoje momke, {okirali su naciju.

Tim Perta bio je zarobqen u klupskom autobusu koji su stotine besnih navija~a quqale, poku{avaju}i da ga prevrnu. Prozori su pucali pod naletima kamewa i cigli. Policija je bila potpuno nepripremqena za takav intenzitet besa. Despotovski se krio na podu autobusa, dok

su napoqu odjekivali povici koji su obe}avali odmazdu. Te no}i, fudbal je u Australiji postao „opasna igra“. U danima koji su usledili, Australija se suo~ila sa svojim unutra{wim demonima. Despotovski je poku{ao da ubla`i {tetu tvrde}i da je gest bio verske prirode, na~in da se zahvali Bogu. „To je moj identitet, nisam mislio ni{ta lo{e“, govorio je. Me|utim, televizijski snimci su bili neumoqivi, a kontekst neoprostiv. Fudbalski savez bio je pod ogromnim pritiskom. Kazna je bila o{tra: {est me~eva suspenzije za Despotovskog i ogromna nov~ana kazna za Najtse. Ali {teta po reputaciju sporta bila je nepopravqiva. Vode}i australijski mediji, koji su fudbal ionako podsme{qivo nazivali „vogbal“ (pogrdan naziv za sport migranata), jedva su do~ekali ovaj incident da potvrde svoje predrasude: fudbal je nasilan, etni~ki podeqen i ne-australijski.

Incident „Despotovski“ bio je jedan od kqu~nih faktora koji su ubedili vladu i sportske mo}nike da se stari model fudbala mora sru{iti. Postalo je jasno da liga zasnovana na etni~kim klubovima nosi preveliki rizik od uvoza stranih konflikata.Samo tri godine kasnije, NSL je uga{en. Na wegovom pepelu nastala je A-liga, sa strogo kontrolisanim fran{izama koje nisu smele da nose etni~ka imena, simbole ili boje. Melburn Najtsi, nekada{wi {ampioni, izba~eni su u niè, regionalne lige, gde se i danas nalaze, kao `rtve sopstvenog identiteta i tog kobnog majskog popodneva. Bobi Despotovski je nastavio da igra i postao je najboqi strelac u istoriji Pert Glorija. U Zapadnoj Australiji on je heroj, ~ovek koji je doneo titule. U Melburnu, on je i daqe persona non grata. Decenijama kasnije, Bobi je priznao da mu je taj incident promenio ìvot, donev{i mu pretwe koje su trajale godinama, ali i spoznaju o tome koliko mo}an i opasan simbol moè biti.

Engleska je stvorila Jugoslaviju (1)

Pi{e: Marko Lopu{ina u Po~etkom 20. veka zvani~ni London je stvorio dr`avu Australiju. A onda je ~etiri decenija kasnije Vinston ^er~il oteo Srbima kraqevinu i stvorio komunisti~ku Jugoslaivju. Istori~ari o tome }ute?

Krajem marta 2026. godine srpski mediji su objavqivali informacije o istorijskim srpskim demonstracijama u Beogradu 1941. godine kada se na Terazijama vikalo “Boqe rat, nego pakt!” Taj protest je, javqaju beogradski mediji patriotski 84 godine kasnije, raskinuo srpski pakt sa nacistima i Hitlerom i nagovestio borbu za slobodu, u kojoj su narod, partizani i Tito pobedili. Tek poneki urednik medija objavio je informaciju da demonstracije 27. marta 1941. godine u Beogradu, nisu izveli Srbi i komunisti, ve} Englezi. Ova istorijska ~inenica je tajna i danas u {kolskim uxbenicima i fakultetskim kwigama u Srbiji. Meni su srpski istori~ari nove generacije otkrili tajnu istorijskog 27. marta 1941. godine u Beogradu.

Kada je Adolf Hitler pokazao aspiracije da vlada svetom, ugrozio je bezbednost Velike Britanije i kraqevskog grada Londona. Pojavila se i pretwa da }e Hitler da izvr{ni vojnu okupaciju Ostrva. Britanija je objavila rat Tre}em Rajhu i Adolfu Hitleru. I odlu~ila da otvori front protiv nacisti~kih Sila osovine na jugu Evrope. Kraq i Britanci su zakqu~ili da se od kneza Pavla Kara|or|evi}a, koji je sa Hitlerom dogovorio Pakt o pristupawu nacisti~kim Silama osovine i o nenapadawu Kraqevine Jugoslavije, „ni{ta se vi{e ne mo`e o~ekivati“. Britanska vlada je izdala nalog da se „preduzmu mere za promenu vlade u Beogradu, ~ak i putem dr`avnog udara“.

Glavni posao oko podsticawa „dr`avnog udara“ u Beogradu imala je da obavi Slu`ba za specijalne operacije — SOE, koja je od leta 1940. stvarala svoje upori{te uglavnom u moravskoj Srbiji. Igraju}i na savezni{tvo sa Srbima iz Prvog svetskog rata i na novac, agenti SOE vezali su za sebe jedan ve}i broj vi|enijih qudi u nacionalnim udru`ewima i u Zemqoradni~koj i Samostalnoj demokratskoj stranci.

Povod za vojni udar bio je doga|aj koji se dogodio 25. marta 1941. godine. Tog dana je Dragi{a Cvetkovi}, predsednik Vlade Kraqevine Jugoslavije zajedno sa ministrom inostranih poslova Aleksandrom Cincar-Markovi}em i nema~kim ministrom inostranih poslova fon Ribentropom, u be~kom dvorcu “Belvedere” potpisao protokol o pristupawu Kraqevine Jugoslavije Trojnom paktu. Da je Velika Britanija izvela ovaj vojni udar potvr|uju istori~ari ^edomir Anti} i Slobodan Markovi} koji se pozivaju}i se na kwigu Vilijema Mekenzija „Tajna istorija SOE“, navode da su

pu~ izveli „srpski oficiri“ uz podr{ku britanske ratne tajne slu`be.

Zanimqivo je da su se dvojica glavnih organizatora pu~a, vazduhoplovni general Du{an Simovi}, kasniji predsednik vlade, a tada na~elnik Glavnog general{taba, i Borivoje Mirkovi}, zamenik komandanta vazduhoplovstva, samo dan uo~i vojnog pu~a (26. marta 1941. godine) videli sa britanskim agentima. Simovi} sa Mek Donaldom, britanskim vazduhoplovnim ata{eom, a Mirkovi} sa agentom tajne slu`be Maplbekom.

U izazivawu pu~a, Britanci su ra~unali i sa predstavom koju je u svojoj istoriji o Srbima, prvoj na engleskom jeziku, ostavio Herold Tempreli. Po toj predstavi, Srbi su u stawu da svom vladaru oproste mnoge nedostatke, ali ne i nedostatak patriotizma. Vladar koga Srbi optu`e za nepatriotizam, pre ili kasnije, biva nateran na abdikaciju ili ubijen.

Britanci su dobro znali da je kneza Pavla Kara|or|evi}a „pre}utna optu`ba“ za nepatriotizam ve} pratila neko vreme. Od 24. marta tajna britanska slu`ba SOE je radila svim silama da se presuda nad knezom Pavlom i vlasti {to pre izvr{i. Povodom vojnog pu~a 27. marta 1941. i demonstracija britanski premijer Vinston ^er~il je izjavio:

- Rano jutros, jugoslovenska nacija je prona{la svoju du{u.

ENGLESKI PU^ U BEOGRADU

Nakon ostavke Nevila êmberlena 10. maja 1940, êr~il je postao premijer. Wegovo uporno odbijawe da razmi{qa o kapitulaciji je posluìo kao inspiracija za britanski otpor, naro~ito tokom te{kih prvih dana rata, kada je Britanska imperija ostala usamqena u aktivnom suprotstavqawu Adolfu Hitleru. Predvodio je

Ujediweno Kraqevstvo kao premijer sve dok pobeda nad nacisti~kom Nema~kom nije bila osigurana.

U ^er~ilovom kabinetu je smi{qena smena kraqevske vlasti u drugoj Jugoslaviji uz pomo} podmitqivih oficira.

- Pu~isti su bili i dobro pla}eni, ali treba re}i i da su Britanci naplatili sve {to su u Jugoslaviji potro{ili za organizovawe dr`avnog udara, od zlata koje je jugoslovenska vlada deponovala u Londonu i Wujorku – rekao je akademik Dragoqub @ivojinovi}, oni {to mnogi Srbi danas misle.

U beogradskim demonstracijama je u~estvovalo par stotina qudi. Nisu bile masovne, ali su bile glasne. Svetski mediji su izvestili da su Srbi rekli Hitleru “ne”. Posle ovako te{ke i podmukle prevare izvedene na ulicama Beograda 27. marta 1941. godine, sa parolom “Boqe rat, nego pakt”, nije ni ~udo {to je, kako tvrdi Vladislav B. Sotirovi} , u srpskom narodu nastala izreka:

- Maj~ino te otrovalo mleko kad imao vere u Engleze!

êr~il je bio laòv i manipulator. U svojim memoarima nije mogao da odoli, a da bar malo ne “nagazi” Srbe. Pi{u}i o uslovima koje je Jugoslavija traìla da bi pristupila Trojnom paktu, izrekao je jednu notornu neistinu.

^er~il je slagao da je Nikola Cvetkovi}, predsednik Vlade Kraqevine Jugoslavije stavio potpis na dokument u kom je bilo dozvoqeno Nemcima da slobodno, bez ikakve kontrole, koriste `elezni~ki prevoz kroz Jugoslaviju. Izmislio je i podatak da je kraq Petar Drugi Kara|or|evi}, sutradan posle pu~a, 28. marta 1941. godine, pobegao iz Kraqevskog dvora preko krova i pri{ao pu~istima. Koriste}i uro|enu pravdoqubivost,

Tito i êr~il: Vinston êr~il je bio glavni zagovornik preusmeravawa savezni~ke podr{ke sa mladog kraqa Petra Drugog Kara|or|evi}a, poraène Jugoslovenske kraqevske vojske i kraqevskog generala Draè Mihailovi}a na predratnog komunistu Josipa Broza

nesimpatiju prema velikogermanskom faktoru i naivnost Srba, Britanci i premijer Vinston ^er~il su “potpla}enim” prevratom od 27. marta 1941. nepotrebno i prevremeno uvukli Srbe u rat i pogibiju. Istog dana Hitler je izdao “Direktivu 25”, u kojoj je naveo da je vojni pu~ promenio politi~ku situaciju na Balkanu. Naredio je da „~ak i ako Jugoslavija na po~etku pru`i dokaze o lojalnosti, ona se mora smatrati neprijateqem i stoga se mora uni{titi {to je pre mogu}e”. Nema~ko bombarodvawe Beograda 6. aprila 1941. godine pod {ifrovanim nazivom Operacija “Odmazda” trajalo je do 12. aprila 1941. Pro{irilo se na gradove u [umadiji. U Beogradu je poginulo oko 4000 qudi, poru{eno 627 zgrada, spaqena je Narodna biblioteka Srbije sa 350.000 kwiga.

Nema~ki feldmar{al Evald fon Klajst je na su|ewu posle rata izjavio: - Vazdu{ni napad na Beograd 1941. godine imao je prvenstveno politi~ko-teroristi~ki karakter i nije imao ni{ta zajedni~ko sa ratom. To bombardovawe iz vazduha bilo je stvar Hitlerove sujete, wegove li~ne osvete.

Operacija “Odmazda” nad Srbima, izazvana britanskim pu~em, bila je uvod u okupaciju Kraqevine Jugoslavije i srpskog naroda u woj.

^ER^IL I TITO

Sa vremenske distance postaje jasno da su britanski premijer Vinston êr~il i jugoslovenski mar{al Josip Broz bili iskreni saveznici. êr~il je ubedio Broza da povede rat protiv Nema~ke i veè na jugu Evrope ~etiri nacisti~ke divizije, kako one ne bi krenule u invaziju na Ostrvo. Tito je tu obavezu prihvatio i sa partizanima je realizovao.

Po~etkom 21. veka preko kablovske televizije gledao sam francuski dokumentarni film o jugoslovenskim partizanima i mar{alu Titu. I video snimke britanskog naoru`avawa vojske Josipa Broza. Englezi su iznad Bosne partizanima vojnim padobranima dostavqali te{ke mitraqeze, lake topove, granate, pu{ke i municiju.

Moje drugo sazawe o saradwi Vistona êr~ila i Josipa Broza poti~e iz 2006. godine kada sam u hotelu “Velika Britanija” u Atini video fotografiju Tita u belom odelu kako svira na klaviru neku muziku za svog britanskog druga. Ispod fotografije pobjaveqenoj na petoj strani kwige o ovom hotelu, pisalo je: “Josip Broz Tito svira Vinstonu êr~ilu 1942.” Veliki majstor, mason i templar Dragan Male{evi} Tapi mi je jednom prilikom rekao su se êr~il i Tito kao masoni znali od ranije: - Tito je jo{ 1926. godine bio primqen u loù „Libertas“. A Vinston êr~il ga je u Napuqu unapredio u vi{i stepen i od tada kre}e wegov muweviti uspon u politici. Tada je Brozu re~eno da je u istoj ravni sa kraqom Rezom Pahlavijem i sa svim drugim vode}im politi~arima. Ve}ina tih dràvnika, kad su primqeni u Bratstvo slobodnih zidara Velike Britanije, mislili su da su tu da bi gradili nekakav globalan mir, nesvesni da mogu da uni{te svoju zemqu. To se dogodilo i Titu, ali i Mihailu Gorba~ovu, koji je primqen u Veliku loù Engleske. Naime, Vinston êr~il je bio glavni zagovornik preusmeravawa savezni~ke podr{ke sa mladog kraqa Petra Drugog Kara|or|evi}a, poraène Jugoslovenske kraqevske vojske i kraqevskog generala Draè Mihailovi}a na predratnog komunistu Josipa Broza. Kraj u slede}em broju

Demonstracije u Beogradu protiv Trojnog pakta, 27 marta 1941.

SANREMO, mediteranski biser

Mada su sva odmarali{ta izme|u Francuske i Italije gradila svoje elitne kockarnice za dokone aristokrate i milionere, kazino u Sanremu je po ne~emu poznatiji od ostalih. Tu je 1951. po~ela pri~a o Festivalu italijanske kancone. Kod nas se ustalio naziv Festival u Sanremu. Upravo je ovo takmi~ewe svojim uticajem i sjajem poslu`ilo kao model za „Pesmu Evrovizije“.

Domeniko Moduwo od 1994. vi{e nije me|u nama, ali wegov festivalski hit i pobedni~ku pesmu iz 1958. godine – Volare – slu{aju ve} praunuci wegovih prvobitnih fanova.

Za one koji Festival povezuju sa imenima kao {to su Umberto Toci, Toto Kutuwo ili Eros Ramacoti, vaqa napomenuti da je od 1977. bina na kojoj su oni pobe|ivali bila ona u Teatru Ariston, gde se Festival preselio. Oko ovog legendarnog mesta vlada svakodnevna `ivost.

Trg Breska je staro anti~ko srce Sanrema. Nadomak luke, uokviren zgradama iz doba secesije, pun restorana, {eta~a, jezika koji se prepli}u i nadgorwavaju. Nazvan je po kapetanu i iskusnom moreplovcu Benedetu Breski, izdanku stare gradske familije. Poneki izvor ga naziva i \akomo. A wegova pri~a ide ovako: Kada je Breska imao 56 godina zatekao se u Rimu, na Petrovom trgu. Te 1586. papa Sikst V je ~vrstom rukom obnavqao Rim koji je pre wega bio u haosu. Naredio je da se obelisk koji je jo{ rimski car Kaligula doneo iz Egipta uspravi na trgu. Obelisk je bio te`ak 300 tona i visok 25 metara. Papa je okupqenoj gomili zapretio – ko pisne dok konopci budu dizali obelisk bi}e ka`wen smr}u. Konopci su se tokom dizawa usijali. Pretila je katastrofa – kidawe konopaca i pad obeliska. Breska je kao iskusni morski vuk prepoznao opasnost i u mrtvoj ti{ini zaurlao: „Aiga ae corde” – vodu na konopce! Poslu{ali su ga i nesre}a je izbegnuta. Papa ga zbog naru{avawa ti{ine nije kaznio, ve} nagradio. Nagradu je izabrao sam. Odlu~io je da mu pripadne ~ast da on svake godine za Uskrs bude taj koji }e u Rim iz Sanrema slati palme.

Sredwovekovno jezgro grada zove se Piwa. Re~nici ka`u da je to – {i{arka. Piwa je nastala iz potrebe odbrane od arapskih gusara. Ku}e su na uzbrdici gra|ene jedne iznad drugih i kada bi se u nevoqi uli~ice prepre~ile svim i sva~im grad se kao je` pretvarao u previ{e bolno mesto za osvajawe i pqa~kawe.

Piwa je dovoqna sama sebi. Ne mari za rasko{ i slavu na obali, za bogate goste u Kazinu. Ovde je grad qubomorno obgrlio neko drugo vreme i ne bi da ga pusti da pro|e.

Ruska pravoslavna crkva u Sanremu zapravo se zvani~no zove Crkva Hrista Spasiteqa, Velikomu~enice Ekaterine i prepodobnog Serafima Sarovskog. Izgra|ena je 1912. nadomak Kazina, a wena rasko{ govori o veli~ini i snazi ruske turisti~ke zajednice koja je zimske mesece provodila na ovoj obali. Povremena stanovnica Sanrema bila je i Marija Aleksandrovna, k}erka ruskog cara Aleksandra. Velika knegiwa je bila i pokroviteqka izgradwe ove crkve.

Sama crkva je nastala po uzoru na tipi~ne moskovske sakralne gra|evine iz 17. veka. Pet kupola, tri oltara, sve je svedo~ilo o tome da je ktitorska ruka koja dr`i crkvu – ruka Romanovih. Gra|ena je prema nacrtu arhitekte Alekseja [~useva. Ukra{ena je kamenim rezbarijama. Za vreme Drugog svetskog rata crkva je pogo|ena bombom koja je probu{ila kupolu i zabila se u pod – ali nije eksplodirala.

decenija u ovu bogomoqu su ulazili brojni ruski mo}nici, ali jedna od pri~a vezanih za ovo mesto vodi u Crnu Goru. Zavirujem kroz kapiju u portu. Tamo su

biste italijanskog kraqevskog para. Ne zanima me toliko posledwi italijanski kraq Viktor Emanuel III ve} figura do wega – kraqica Italije i Albanije, carica

Etiopije, krsno kum~e ruskog cara, }erka kraqa Nikole koju }e na{i izvori nazvati Jelena Savojska. Wen otac, kraq Nikola, umro je 1921. osamdesetak kilometara odavde, u francuskom egzilu. Wena majka Milena umrla je dve godine kasnije. Sahraweni su u kripti ove crkve, a 1989. su wihovi posmrtni ostaci preneseni na Cetiwe. Setim se da je ovde, u izbegli{tvu, 1926. umro posledwi sultan Osmanskog carstva Mehmed VI, koji je svoju imperiju naxiveo svega ~etiri godine.

Duga senka istorijske melanholije, prigu{eni sjaj dinastija koje bivaju pa pro|u, neo~ekivano nas dotakne i ovde, usred mondenskog italijanskog odmarali{ta nadomak francuske granice.

U gradu smo nabasali na spomen-plo~u na kojoj je pisalo da je tu u Kasinijevu gimnaziju i{ao Italo Kalvino, „~asan gra|anin i rano sazreli, produktivni pisac u rasponu od realizma do bajkovitosti. Podario je stanovnicima Sanrema neuporedivi kwi`evni profil stekav{i u Italiji i u svetu veliku slavu“.

Nekada ne mo`emo da se setimo rodnog mesta pisaca kwiga koje ~itamo, ili nas taj podatak, zapisan u pogovorima i na koricama, ne zanima. Jedna od zna~ajnih kwiga osamdesetih koju je on potpisao bila je Ako jedne zimske no}i neki putnik… Tu se Kalvino znala~ki poigrao sa pisawem, ~itaocima, `anrovima:

Razmi{qao sam o Kalvinu koji je bio jedan od mojih kwi`evnih savetodavaca u mitskim osamdesetim. Suo~en sa spomen-plo~om poku{avam da dovedem u vezu ono {to sam nosio u sebi kao utisak o piscu, sa wegovim odrastawem u Sanremu. Sa wegovim detiwstvom pod fa{izmom u liberalnom roditeqskom domu. Wegovim sakrivawem pred fa{isti~kom mobilizacijom posle ~ega sledi odlazak u partizanski odred Garibaldi.

Setim se da sam dole u luci video spomenik koji je posve}en partizanskoj borbi doma}eg stanovni{tva. Nisam znao da je Kalvino bio sa wima na najte`im mestima. Spomenik je otkriven 1972. godine, a gradske hronike ka`u da je bilo prisutno 7.000 qudi.

Skulptura Spomenik mu~enicima otpora predstavqa ~oveka vezanog za drvo dok ~eka egzekuciju.

I okolni park pored obalske tvr|ave nazvan je Vitorio Guqemo Vito po legendarnom partizanskom komandantu Vitu koji se borio u [paniji, Gr~koj i u Liguriji. On je bio ratni komandant Italu Kalvinu i potom uzor za wegovog glavnog junaka u prvom proznom delu Staza do paukovih gnezda. U wemu je Kalvino opisao te{ke borbe u brdima Ligurije.

Hodamo pe{a~kom zonom. Nabrajam u sebi sve ono {to nisam obi{ao. Nijednu od onih vi{e stotina vila u kojima su svoje vreme provodili carevi i bur`uji. Pa tako ni vilu Alfreda Nobela, ~oveka koji je svetu poklonio dinamit i nagradu za nau~na i duhovna dostignu}a, a umro je ovde, u Sanremu. I jo{ mnogo toga.

Uvek se pri odlasku iz mesta koje vam se za kratko vreme uvuklo pod ko`u odnekud pojavi pramen tuge. Sanremo je mesto na kojem bi `ivot mogao da bude lep. Kao da mi ~ita misli, iz sporedne ulice mi domahuje Majk Bon|orno. Zapravo, wegova statua. Bon|orno je bio slavno televizijsko ime. Dete sicilijanskog iseqenika u Ameriku, vratio se u o~evu zemqu na vreme da u~estvuje u pokretawu televizijskog programa. Wegove emisije, naro~ito kviz, u~inili su od Bon|orna najpoznatije lice Italije. Ali kakva je wegova veza sa Sanremom? Dodu{e, i on je kao mladi} bio u partizanima, pa onda i u nema~kom logoru. Ali ne u ovom kraju Italije. Majk Bon|orno je od 1963. jedanaest godina zaredom vodio festival u Sanremu, kada je ta muzi~ka smotra kancone postala kultna {irom sveta. Od 2009. Bon|orno nije sa nama, ali, evo ma{e nam okamewen, dok odlazimo iz mesta koje pre nekoliko dana be{e tek obe}avaju}a nepoznanica, a sada je jedan od najsjajnijih bisera u niski na{ih putovawa mediteranskom obalom .

Tokom

Kazino, mesto gde je zapo~et ~uveni Festival u Sanremu

Ruska pravoslavna crkva u Sanremu

KATICA KOVRLIJA:

No}na mora stru~waka za

self-help

Kraji~kom oka lovi stariju damu koja potiho negoduje i neprestano se osvr}e kao da se èli odbraniti od ne~ijeg nasrtaja. Osje}a da mu koncentracija popu{ta, ali sigurno{}u prekaqenog profesionalca ~vrsto drì uzde i ne uzbu|uje se odvi{e. Odjednom za~uje korake. îni se da mu se neko prikrada s le|a. Rado bi se osvrnuo, ali svjestan je da bi na taj na~in poslao poruku publici kako ne{to ne {tima. Zato se pravi kul. I nastavqa uvje`banim baritonom. O samopomo}i. Na na~in da uzme{ kwigu, zavali{ se u naslowa~ i bog te veselio.

Pogled mu tobo`e nehajno {ara redovima stolaca na~i~kanim bezbrojnim parovima o~iju. Jedna dama iz prvog reda naglo ustaje, hvata se desnom rukom za grudi i stropo{tava se na pod kao {to „mrtvo tijelo pada“. Prestravqen, prelazi dlanom preko ~ela, ali ~ini se da wegov auditorijum ne registruje ni{ta neobi~no. Osje}a ritmi~no udarawe u sqepoo~nicama, nastavqaju}i govoriti le`erno, ne odaju}i ni jednom gestom kako je na rubu sloma. Sasvim pri kraju dvorane, lijevo od govornice, otvaraju se vrata. Sablasna ti{ina zastruji ~itavim prostorom, a onda zavlada mrak.

U tom trenutku govornik se bezveze sjetio nedavne posjete podzemnoj spiqi, kad je u jednom stra{nom ~asu povjerovao kako je oslijepio jer je neki kreten iz {tosa ugasio svjetlo, vaqda da posjetiteqima do~ara `ivot u tmini prethistorije.

Uglavnom, siroti predava~ se usrao od straha na licu mjesta, ali budu}i da je vladao mrkli mrak, niko `iv nije sku`io pod milim bogom ni{ta.

Jo{ su mu koqena podrhtavala kad je bqesnulo iz svih ki~astih lustera dvorane za konferencije. I bi Svjetlo. Kao u Kwizi Postanka. Sjaj rasko{i pred kojim ni komarci u pra{wavim hotelskim zastorima nisu ostali nezapa`eni.

I pojavi se golo `ensko tijelo. Wemu pred nosom. Wegova biv{a zaja{ila govornicu, uronila pogledom u (nije za pri~u), dohvatila mikrofon i…

Tu se siroma{ni ~ovjek, sre}om, probudio.

ZORANA KOKIR: Testo

Iz pekare se {iri omamquju}i miris vru}eg testa.

Kiflice puwene maslacem, topqenim mle~nim sirom, pekmezom od sve`eg vo}a ili gustom crnom ~okoladom, hrskavi |evreci u medovini, poga~ice sa duvan-~varcima… i razne druge poslastice.

Gospo|ica Bubili} ne moè da im odoli. Stiè ve} u zoru kada pecivo najlep{e miri{e. Svra}a i uve~e jer se i tada nudi ne{to toplo, ukusno i sveè.

Meseci prolaze. Svakog jutra i ve~eri, gospo|ica Bubili} u`iva u raznim ukusima koji joj se pru`aju, a naro~ito u dodiru rastopqenog putera ili ~okolade po nepcima.

Sve vi{e ose}a kako joj se meko}a i toplota razlivaju po ~itavom telu.

Taj ose}aj, najpre prijatan, s vremenom postaje ~udan.

^ini joj se da je sve mek{a i mek{a…

Ko`a joj je sne`nobela. Miri{e sve lep{e i lep{e… Polako i gotovo neprimetno, gospo|ica Bubili} pretvara se u sve`e, mirisno testo.

SLAVILI SMO BAJRAM, ALI NIKADA SE NISMO STIDELI SRPSKOG

Me{a je znao ~etiri generacije Selimovi}a, ali ka`e za{to su krili

da poti~u od Vujovi}a iz Bile}e

Jedan od na{ih najve}ih najve}ih pisaca, kwi`evnik ~iji romani danas mnogima predstavqaju inspiraciju i riznicu mudrosti, ro|en je 26. aprila 1910. godine.

Mehmed Me{a Selimovi} rodio se u Tuzli, preminuo je 11. jula 1982. a sahrawen je u Aleji zaslu`nih gra|ana na Novom grobqu u Beogradu.

Najpoznatiji romani su mu „Tvr|ava” i „Dervi{ i smrt”. ^esto je pisao o svom poreklu, pa je neretko nailazio i na osude okoline.

Kako pi{e Slobodna Hercegovina, Selimovi}i poti~u iz sela Vrawska u Hercegovini, od bratstva Vujovi}a. Navodno je bilo devet bra}e i dvojica su pre{la na islam, kako bi {titili jedni druge, i od wih su Selimovi}i i Ov~ine.

- Moji bli`i preci su iz Bile}e. Otac se rodio u Visokom, kad se porodica iz Bile}e pokrenula prema svojima posedima na severoistoku Bosne.

- Kad sam 1972. godine naveo ovaj podatak (iz normalne radoznalosti i `eqe za otkrivawem svog korena), neki intelektualci iz Bosne su mi to o{tro zamerili. Rekli su otprilike: „Mnogi od nas ta~no znaju svoje hri{}anske pretke, i mogli bismo da poka`emo i direktne dokumente. Ali ~emu to? [ta bismo time postigli?”

- Ova zamerka i ovakvo pitawe moglo bi se postaviti povodom otkrivawa svakog istorijskog podatka. U ime ~ega zatvarati o~i pred istinom? Time se ni{ta ne mewa, kao {to se nikakva qaga ne baca na bosansko-hercegova~ke muslimane ako se uka`e na wihovo poreklo - pisao je Selimovi}.

- Kod mene je ostala i jaka nostalgija za zavi~ajnim korenom, mada i Beograd veoma volim. Ja sam vezan za svoje bosansko i muslimansko poreklo, i uveren sam da je na{a slo`enost izuzetno bogata stvarala~kim mogu}nostima.

- Porodi~na tradicija je znala za ~etiri gradske generacije Selimovi}a, u Bile}i, bili su trgovci i zlatari. Daqe od toga se nije znalo, pa sam pretpostavqao da se tim zaboravom prikrivao hri{}anski koren. Ne znam kako su se obogatili, ni kada. Znam kad smo osiroma{ili: pred Prvi svetski rat. Ali je otac posle rata opet imao veliku {talu lepih kowa, i uspe{no se bavio trgovinom.

- Prema deci otac je bio strog, ili naj~e{}e ravnodu{an. Brat, sestra i ja u wegovu sobu smo ulazili samo kad nas pozove, i tad smo i{li kao na stra{ni sud. Dvaput godi{we morala su sva deca da u|u, na dva Bajrama, zbog ~estitawa. Nije bio religiozan, ali smo slavili glavne verske praznike.

- Po nacionalnom ose}awu bio je Srbin, i znao je za nerazgovetno porodi~no predawe o poreklu iz isto~ne Hercegovine - govorio je Me{a sa ponosom o svom poreklu.

„Bosna ga nikada nije prihvatila zbog toga {to se nije htio saviti, {to je bio svoj,” izjavila je jednom prilikom Me{ina supruga, vedra i samosvesna èna, }erka generala Kraqevine Jugoslavije. Bila je odana Me{i i wegovom stvarala{tvu, umela je da jasno kaè i pokaè da je spremna da s wim ide i na kraj sveta. Weno je ime Daroslava Darka Boì}. Vaqda }e zbog we Me{a napisati „Ko proma{i qubav, proma{io je ìvot“.

Wihov odlazak iz Sarajeva nikog nije uzbudio. ^ak je ne{to kasnije, nedeqnik „Svijet“ napisao – Ostali smo bez Savi}a i Rep~i}a, pa mo`emo i bez Me{e Selimovi}a. To su dvojica fudbalera koji su iz FK Sarajeva pre{li u Crvenu zvezdu, za koju je i sam Me{a navijao.

TVRD SPOQA, MEKAN IZNUTRA!

Nije uvek re~ o pobedi, nekad je ciq da preokrene{ neuspeh i postane{ inspiracija Jednom prilikom, na zagreba~kom Kwi`evnom kutku, Me{i Selimovi}u je od strane organizatora postavqemo pitawe od kog se o~ekivalo da }e od Me{e izdejstvovati neku vrstu provokacije – Za{to se vi Mehmede Selimovi}u, od oca Alije i majke Pa{e ose}ate kao Srbin? Wegov stalo`en odgovor koji je usledio bez razmi{qawa uti{ao je celu salu – „Do 1941. sam se ose}ao Srbinom, a nisam se pitao za{to. Od 1941. znam za{to sam to.”

O ME[INOM POREKLU

Mnogo se spekulisalo i o wegovom poreklu. U vezi sa svojim nacionalnim opredeqewem — srpstvom, Selimovi} je jednom prilikom rekao: „Srbin je slavno biti, ali i skupo!” U testamentalnom pismu Selimovi} je kona~no sve razjasnio.

- Poti~em iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok kwièvno stvarala{tvo u Bosni i Hercegovini, kome tako|e pripadam, smatram samo zavi~ajnim kwièvnim centrom, a ne posebnom kwièvno{}u srpskohrvatskog kwièvnog jezika. Jednako po{tujem svoje poreklo i svoje opredeqewe, jer sam vezan za sve {to je odredilo moju li~nost i moj rad. Svaki poku{aj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom

svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i kwi`evnosti Vuka, Matavuqa, Stevana Sremca, Borisava Stankovi}a, Petra Ko~i}a, Ive Andri}a, a svoje najdubqe srodstvo sa wima nemam potrebu da dokazujem. Znali su to, uostalom, i ~lanovi ure|iva~kog odbora edicije ‚Srpska kwi`evnost u sto kwiga’, koji su tako|e ~lanovi Srpske akademije nauka i umetnosti. Nije zato slu~ajno {to ovo pismo upu}ujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sa izri~itim zahtevom da se ono smatra punova`nim biografskim podatkom - istakao je Me{a, a wegove re~i objavio je Dobrica ]osi} u svojoj kwizi „Prijateqi”.

[efkija Selimovi} je bio {ef komande tuzlanskog kraja kome su usta{e poharale i popalile ku}u i oku}nicu. Negde pred kraj 1944. saznao je da mu je, pukom sre}om, `ena pre`ivela koncentracioni logor i da treba da se vrati u Tuzlu. Na brzinu popravqene prazne sobe trebalo je pretvoriti u dom, pa [efkija uzima iz Glavnog magacina krevet, orman, sto, stolicu i par neohodnih sitnica. To je bio neoprostiv greh, upravo zbog ~iwenice da je partizan i da poti~e iz porodice gde su dva brata komunisti i borci.

Streqan je u zoru, nevin, `rtvovan slepoj ideologiji koja nije imala razumevawa za radost ~oveka kome se vra}a èna iz usta{kog pakla i kojoj èli da stvori kakav-takav dom. Najstra{nije od svega je dràwe tre}eg brata - Tevfika, partizanskog komandanta i mo}ne figure u vojnoj hijerarhiji tuzlanskog kraja, koji nije hteo da se ukqu~i i interveni{e za brata. Me{a nikada nije oprostio Partiji ubistvo [efkije, ali ni bratu ravnodu{nost i nezauzimawe za o~igledno nevinog ~oveka. Nikada nije prestao ni da traga za wegovim grobom, ostalo je nepoznato gde je sahrawen, {to je bila kazna predvi|ena za najve}e zlikovce.

Mnogo kasnije, iz ove tuge i pobune protiv najcrweg jednoumqa, nastalo je wegovo remek-delo, “Dervi{ i smrt”. Oma` i izviwewe bratu koji je svoje posledwe re~i zapisao na ceduqi koja je Me{i tajno doturena: “Brate, nisam kriv”.

BIZNISMEN RANKO MIMOVI] KOJI NUDI NEVEROVATNE 2 MILIJARDE

EVRA ZA KUPOVINU RUSKOG UDELA U NIS-U:

Dobili smo pozitivno

mi{qewe ameri~kog Ofaka, imamo obezbe|en kapital

Vlasnik kompanija KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO Ranko Mimovi}, koji je prema pisawu Rojtersa ponudio dve milijarde evra za ruski kapital u NIS-u, rekao je za BBC na srpskom da su Rusi na~elno prihvatili ponudu, a da su od OFAK-a dobili pozitivno mi{qewe. Dodao je i da je wihova namera da ne zatvaraju Rafineriju u Pan~evu.

Posle dugog tra`ewa inostranog re{ewa za kupovinu ruskog udela u vlasni{tvu Naftne industrije Srbije (NIS) i oslu{kivawa signala iz Moskve i Va{ingtona, ~inilo se izvesnim da je u toj trci pobedila ma|arska MOL Grupa. Onda se trci iznenada prikqu~io i doma}i takmi~ar, kompanija KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO, u vlasni{tvu srpskog biznismena Ranka Mimovi}a, izvestila je prva agencija Rojters, {to je Mimovi} potvrdio za BBC na srpskom.

Kompanija osnovana u avgustu 2025, ponudila je dve milijarde evra ruskim gigantima Gaspromweftu i Gaspromu za ukupan udeo od 56,1 odsto u NIS-u, {to je milijardu vi{e od MOL-a, a Rusi su to na~elno prihvatili, dodaje on, pi{e BBC na srpskom. Amerika je u oktobru 2025. uvela sankcije NIS-u zbog ve}inskog ruskog vlasni{tva, a nekoliko puta do sada je pomeran rok do kojeg bi srpska kompanija, od koje zavisi celokupna srpska

privreda, trebalo da se ‚re{i’ ruskog vlasni{tva. Posledwi navedeni rok je 22. maj. „Sa OFAK-om (Kancelarijom za kontrolu strane imovine ameri~kog Ministarstva finansija) smo u intenzivnoj komunikaciji {est meseci, odgovorili smo na sve wihove zahteve, dobili smo wihovo pozitivno mi{qewe i potvrdu visokog menaxmenta.

„Taj deo smo skoro zakqu~ili”, ka`e Mimovi} u telefonskom razgovoru za BBC.

Sve vreme je i u komunikaciji sa ruskom stranom, kojoj je, ka`e, izneo ponudu i informisao je o razgovorima sa OFAK-om.

Uprkos ameri~kim sankcijama, NIS je nastavio da radi, zahvaquju}i licencama koje je dobijao od ameri~kog OFAK-a.

Jedno vreme je vladala neizvesnost oko rada Rafinerije u Pan~evu, kqu~ne za funkcioni-

sawe NIS-a, po{to dva meseca nije ulazila ni kap sirove nafte, kako su govorili srpski zvani~nici. Ipak, i ta situacija je prevazi|ena.

„U danu kada je objavqeno da je Mimovi}eva firma iznenada dala ponudu za kupovinu ve~inskog ruskog udela u NIS-u, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je u razgovoru sa novinarima govorio da ne zna ko je taj biznismen i da ne mo`e tek tako neko da se pojavi po{to se pita dr`ava Srbija.

Iza ponude kompanije KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO ne stoji nijedna vlada, niti konzorcijum vi{e firmi, tvrdi on.

„Na{a kompanija je u ovom poslu sama, imamo obezbe|en kapital, radim 30 godina sa fondovima i bankama i imamo dobru komunikaciju”, rekao je Mimovi} za BBC na srpskom.

Kav~i}: Biramo opasan put, izvozimo ono najvrednije - profit i obrazovanu decu

Profesor Aleksandar Kav~i}, osniva~ Fondacije Alek Kav~i}, u intervjuu za “Novu ekonomiju” upozorava da trenutni model privla~ewa investitora jeftinom radnom snagom vodi direktno do udarca glavom u ekonomski zid. Kav~i} za „Novu ekonomiju” isti~e da mala nacija jedini spas ima u reformi obrazovawa, koja }e stvoriti stru~wake sposobne da kreiraju visoku dodatu vrednost.

Bez obrazovawa koje je dostupno svima, bez obzira na materijalni status i vra}awa dostojanstva nastavnicima, Srbija }e, prema wegovoj oceni, nastaviti da bude zemqa koja u inostranstvo izvozi

ono najvrednije – sopstveni profit i obrazovanu decu.

“Ako }emo da imamo fabrike, to vi{e ne mo`e da bude motawe kablova. To mora da bude visokokvalifikovana radna snaga – qudi koji mogu da naprave dodatu vrednost koju }emo naplatiti na svetskom tr`i{tu. Mi trenutno biramo opasan put: ili izvozimo profit, tako {to strane kompanije koriste na{u jeftinu muku, ili izvozimo qude, {to je jo{ bolnije”, upozorio je Kav~i}. Jedini spas, prema wegovoj oceni, je da Srbija razvije sopstvenu doma}u privredu zasnovanu na znawu.

„Moramo da proizvodimo pamet, a to je nemogu}e bez obrazovnog sistema koji svakom detetu, bez obzira na materijalni status roditeqa, pru`a {ansu da ostvari svoj pun potencijal. Znawe je kapital koji se mora obnavqati svake godine, a mi smo od na{ih nastavnika napravili robove koji su potceweni i uceweni”, ocenio je Kav~i}.

Kav~i} daqe obja{wava da su{tina ne mo`e da bude u kozmeti~kim promenama {kolskih programa, poput uvo|ewa digitalnih predmeta deci koja tek u~e da ~itaju, ve} u stvarawu sistema koji proizvodi svesne i produktivne gra|ane. Visoka cena radne snage nije tro{ak, ve} ciq kojem Srbija mora te`iti kroz ja~awe sopstvenih proizvodnih kapaciteta i stru~nosti. Da bi se to postiglo, neophodno je obrazovawe izmestiti iz sfere partijske kontrole i korupcije i ponovo ga postaviti kao temeqni stub nacionalnog suvereniteta i ekonomskog napretka.

[TO VI[E IMAJU, MAWE PLA]AJU DR@AVI: Beograd na vodi duguje ~ak

miliona evra za porez!

Firma Beograd na vodi, najpoznatija po luksuznom stambeno-poslovnom kompleksu na obali reke Save, iako deluje da posluje vrlo uspe{no, iz godine u godinu nezaustavqivo pove}ava svoja dugovawa. Naime, prema podacima Agencije za privredne registre, ova kompanija, kojom se zvani~nici, ~lanovi vladaju}e Srpske napredne stranke di~e u svakoj datoj prilici, Gradu Beogradu duguje oko 165,7 miliona evra, a za samo ~etiri godine dug je porstao za vi{e od 2.500 puta. U ovom nedavno objavqenom finansijskom izve{taju firme Beograd na vodi za 2025. godinu, stoji da su u prethodnoj godini ostvarili rekordne poslovne prihodeu visini od 53,89 milijardi dinara ili oko 460 miliona evra, dok je 2024. bio 43,499 milijarde, odnosno oko 370 miliona evra, a 2023. iznosio je oko 32 milijarde dinara ili ne{to vi{e od 270 miliona evra.

Iako se navodi da su sva dugovawa do sada izmirili, Gradu Beogradu, prema objavqenom izve{taju na APR-u, duguju 19.387.825.000 milijardi dinara ili oko 165,7 miliona evra. U pitawu je dug koji Beograd na vodi ima prema Gradu za obra~unati doprinos za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, kako pi{e u napomenama u finansijskom izve{taju za 2025. godinu.

U TABELI RFZO 40.000 STOGODI[WAKA, ME\U KOJIMA I @ENA OD 158 GODINA:

Da li su svi oni i u bira~kom spisku?

Narodni poslanik stranke SRCE Slobodan Petrovi} izneo je podatak da je, prema tabeli od 6.798.809 osiguranika Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe, u Srbiji registrovano 41.306 osiguranika starosti od 100 i vi{e godina.

Petrovi} je na sednici Skup{tine Srbije istakao i da je u Srbiji, kako je rekao, oboren svetski rekord, jer u woj `ivi najstarija osoba na planeti, i to u Beogradu na Paliluli, a re~ je o `eni starosti 158 godina.

„Da biste stekli predstavu o kom broju stogodi{waka je ovde re~, zamislite na primer da u jednoj op{tini veli~ine Aran|elovca, svi stanovnici su stogodi{waci”, istakao je poslanik. Podsetio je i da je u kultnom filmu „Maratonci tr~e po~asni krug”, Pantelija Topalovi} preminuo u 150. godini `ivota.

„Prema ovim podacima RFZO, ova `ena je morala biti ro|ena 1867. godine. Kako bi se stekla predstava koliko je to davno bilo, te davne 1867. godine, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su kupile Aqasku od Rusije, Turci su napustili Srbiju, knez Mihailo Obrenovi} je uzeo kqu~eve Beograda od Ali Riza-pa{e, a Alfred Nobel patentirao je dinamit”, rekao je Petrovi}.

Poslanik stranke SRCE zatra`io je da vlast odgovori koliki je broj ovih qudi starosti od 100 do 158 godina upisan u bira~ki spisak, kao i koliki je broj penzionera u Srbiji starosti od 100 do 158 godina.

Ranko Mimovi}

„OVAJ

KRAJ JE MNOGO PATIO, ALI VEROLOMAN NIJE BIO“:

Princ Filip sa porodicom u Bani~ini odao po{tu srpskim herojima!

Princ-naslednik Filip Kara|or|evi} posetio je sa porodicom selo Bani~inu kod Smederevske Palanke, gde je obele`ena 101. godi{wica od podizawa spomen-~esme palim ratnicima u Prvom svetskom ratu.

Sve~anost je odr`ana u prisustvu me{tana, potomaka ratnika i brojnih gostiju, a princ Filip je poru~io da Bani~ina predstavqa jedan od simbola srpskog stradawa, ali i nepokolebqive ~asti i vernosti otaxbini.

–Te 1925. godine moj pradeda, W.V. kraq Aleksandar Prvi, prisustvovao je sve~anosti i odao po{tu svojim palim drugovima. Danas, posle vi{e od jednog veka, ose}am posebnu du`nost i ~ast {to sam do{ao u Bani~inu da odam po{tovawe wihovoj `rtvi – rekao je princ Filip.

On je podsetio da je Bani~ina jo{ u pro{losti bila poznata po „tvrdoj veri i nesalomivom slobodarskom duhu“, ali i po odanosti kraqu i Srbiji.

Ispred seoske crkve sahrawen je i veliki junak Prvog srpskog ustanka Stanoje Stamatovi} Glava{, a me{tani ovog kraja kroz istoriju su, kako je istakao, podneli ogromne `rtve za slobodu.

– Ostaje zapam}eno da je u jednom danu, pod Skadrom 1913. godine, izginulo 27 neo`ewenih mladi}a iz ovog sela. Ovaj kraj mnogo je patio u svakom vremenu, ali veroloman nije bio – poru~io je princ-naslednik.

Filip Kara|or|evi} je naglasio da je u Bani~inu do{ao sa suprugom i decom, kako bi i najmla|i osetili duh zajedni{tva i po{tovawa prema precima. „Moja deca igrala su se u porti crkve sa mali{anima ovih ponosnih [umadinaca. Wihovi osmesi i graja, dok smo mi okupqeni oko nasle|a predaka, ra|aju nadu da dolazi boqe vreme za one koji su predugo pla}ali najve}u cenu slobode” – kazao je on.

Princnaslednik

Filip Kara|or|evi} posetio je sa porodicom selo Bani~inu

NAJLEP[A

Pri~a o napu{tenom {tenetu koje je tr~alo po pruzi u blizini Zaje~ara dobila je sre}an kraj zahvaquju}i prisebnosti i humanosti ma{inovo|e Milana @ivadinovi}a, koji je zaustavio voz kako bi spasao psa, a potom odlu~io i da ga udomi.

Kako je objavilo udru`ewe Beta Zaje~ar, ma{inovo|a Milan @ivadinovi} primetio je {tene koje je tr~alo po pruzi „koliko ga noge nose“.

Umesto da nastavi vo`wu, usporio je, a zatim potpuno zaustavio voz kako ga ne bi pregazio.

„Nije imao srca da ga ostavi“,

navodi se u objavi udruèwa. Re~ je o ènki staroj mawe od tri meseca, koja je bila potpuno sama, usred nedo|ije i {ume. Volonteri su je nazvali Mila, a dirqiva pri~a brzo se pro{irila dru{tvenim mreàma.

U trenutku spasavawa nije bilo poznato gde }e {tene zavr{iti kad voz stigne u Zaje~ar, pa je udru`ewe apelovalo na gra|ane da joj pru`e makar privremeni sme{taj.

Me|utim, ubrzo je stigla vest koja je mnogima ulep{ala dan — Mila je dobila dom, i to upravo kod ~oveka koji ju je spasao.

„Pri~a je morala da ima ovakav epilog“, poru~ili su iz udruèwa, navode}i da }e Mila ostati u porodici @ivadinovi}. [tene je ve} o~i{}eno od parazita, nahraweno i maèno, a odrasta}e uz devoj~ice koje su navikle na ìvot sa psima.

„Zaista nije te{ko biti ~ovek. Woj je ovaj dan promenio ìvot iz korena“, naveli su iz udruèwa. Pri~a o ma{inovo|i koji je zaustavio voz zbog jednog malog ìvota mnoge je podsetila da su najve}a dela ~esto upravo ona najti{a — trenutak kada neko odlu~i da ne okrene glavu.

Sve je mawe dobrih sajxija koji odr`avaju stare satne mehanizme. Zahvaquju}i entuzijazmu dvojice jagodinskih ma{inskih in`ewera, jo{ radi sat sa izvornim mehanizmom iz 1899. godine, koji je postavqen na zvoniku jagodinske saborne crkve Svetih Apostola Petra i Pavla. To ga ~ini najstarijim torawskim satom u Srbiji.

Uprkos tome {to je star 127 godina, jo{ pokazuje vreme ta~no u minut, pre svega zahvaquju}i majstorima i sajxijama koji su ga tokom decenija odràvali. Sat je postavqen na 36. metru zvonika crkve. Izradio ga je Pavle Panteli} iz tada{weg Zemuna u Austrougrskoj. Danas o wemu brinu jagodinski ma{inski inèweri Sa{a Stanojevi} i Sa{a Nikoli}. „S obzirom da je sat mehani~ki zahteva svakodnevno navijawe. Jedno navijawe moè da izdrì 26-27 sati, posle toga staje. Promene temperature unutar zvonika mewaju brzinu rada sata. Zimi je sproriji,

leti je brì. E sad s obzirom da smo tu svakog dana sat moè da se kaè da je ta~an u minut, recimo“, navodi dipl. in`. ma{instva Sa{a Stanojevi}.

Stare{ina crkve Milan \or|evi} ka`e da je re~ o najstarijem satu sa izvornim mehanizmom koji danas funkcioni{e u Srbiji i pravoslavnim hramovima u regionu, onako kako je funkcionisao i 1899. godine.

„Na osnovu onoga koliko znam i pozvao sam nekoliko sve{tenka iz Srbije koji imaju isti sat ili isti mehanizam, ve}ina wih ili svi, promenili su to na druga~iji na~in da taj sat funkcioni{e. Ali ja sam kao stare{ina ovog hrama, za`eleo da ovaj sat funkcioni{e onako isto kako je radio i kada je ugra|en 1899. godine“, istakao je protojerej Milan \or|evi}, stare{ina hrama Svetih Apostola Petra i Pavla.

Ritam sata nije samo tehni~ki – on je i istorijski, kulturni i duboko ukorewen u svakodnevni `ivot Jagodinaca. On je ~uvar istorije i svedok vekova.

[tene na pruzi

NIKOLA TESLA - „SRBIN SAM“

u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju

Kwige Marka Tvena najvi{e doprinele oporavku Nikole Tesle od te{ke bolesti

Nakon zavr{ene ni`e {kole u Gospi}u, {kolovawe je, u jesen 1870. godine, nastavio u Vi{oj realnoj gimnaziji u Karlovcu.

Ta~nije u Rakovcu koji je pripadao Vojnoj krajini, dok je Karlovac pripadao gra|anskoj Hrvatskoj. Stanovao je kod tetke Stanke i te~e Dana Brankovi}a, penzionisanog majora. U wihovom domu Tesla se prvi put sreo sa prefiwenim i umetni~kim ukusom vrlo neuobi~ajenim za ono vreme i prilike.

Oni su ga dràli u strogom reìmu, nije mnogo izlazio i nije se mnogo druìo. Prijateqi su ga mogli videti samo u {koli i u crkvi. Sve slobodno vreme provodio je u samo}i ~itaju}i kwige, iz raznih oblasti, ali je posebno uìvao u romanima Emila Zole. Najboqe ocene Tesla je imao iz nema~kog jezika, na kome se odvijala i nastava u {koli. Najlo{ije su mu i{li nacrtna geometrija i crtawe. Iz tog peroioda ostao je u se}awu svoga poznanika sa kojim je jednom prilikom putovao vozom iz Gospi}a u Karlovac kako je celim putem u kupeu pevu{io: „Crnogorci seku Turke, bra}i svojoj {ire ruke”. Me|u {kolskim drugovima bio je omiqen jer je wegova nesebi~nost ve} tada plenila svakog u wegovoj okolini.

U Velikoj realki u Rakovcu maturirao je u junu 1873. sa sedamnaest godina. Kao dete bio je ~esto i ozbiqno bolestan, zbog toga je otac hteo da ga posle zavr{ene gimnazije upi{e u bogosloviju jer je smatrao da je to lak{e raditi nego baviti se tehnikom koju je Nikola èleo da studira i kojom je bio op~iwen od detiwstva. Milutin je verovao da je wegov Nikola predodre|en za ne{to veliko, da bude mitropolit ili ~ak mo`da patrijarh, kada ga je Gospod sa~uvao uprkos svim bolestima i nevoqama kroz koje je pro{ao. Iako je ùdeo da se bavi tehnikom, nije èleo to da u~ini bez roditeqskog blagoslova. Da ne bi rastuìo majku odlu~io je da ispuni roditeqsku èqu. Ali ubrzo nakon mature, po povratku ku}i u Gospi},

1900. - U Parizu su otvorene druge Olimpijske igre savremenog doba, na kojima su prvi put u~estvovale i `ene.

1940. - Tokom pregovora o predaji holandske vojske u Drugom svetskom ratu, nema~ki bombarderi razorili su dve tre}ine Roterdama. Poginulo je oko hiqadu qudi, a 80.000 je ostalo bez ku}a.

1948. - Progla{ena je dr`ava Izrael, osam ~asova pre okon~awa britanskog mandata u Palestini. Prvi predsednik nove dr`ave postao je Haim Vajcman, a premijer David Ben Gurion.

Mark Tven i Nikola Tesla: Wihovo prijateqstvo bilo je jedno od najintrigantnijih u istoriji. Jedan je bio sjajni nau~nik. Drugi veliki pisac

Tesla se te{ko razboleo od kolere, koja je harala wegovim zavi~ajem. Proveo je u krevetu oko devet meseci. Prognoze lekara nisu bile optimisti~ne.

U tom periodu bilo mu je dozvoqeno da ~ita neograni~eno, {to mu je pomagalo da se izmesti iz stvarnosti na izvesno vreme i da luta predelima kwi`evnosti koji su ga krepili. Me|u kwigama koje je dobijao iz lokalne biblioteke na{le su se i neke kwige Marka Tvena koje su, kako je kasnije tvrdio, najvi{e doprinele wegovom oporavku. Roditeqi su bri`no lebdeli nad wim strahuju}i da i wega ne izgube. U toj situaciji dogodio se i ~udesni obrt vezan za nastavak wegovog {kolovawa, koji je on opisao u svojoj biografiji:

„U jednom od samrtnih trenutaka, za koje su mislili da su mi posledwi, otac je uleteo u moju sobu. Jo{ uvek pamtim wegovo bledo lice kada je poku{avao da me razveseli (...) Rekoh mu: - Mo`da bih mogao da se oporavim, ako mi dopusti{ da studiram tehniku. - I}i }e{ u najboqu tehni~ku {kolu na svetu - odgovorio mi je sve~ano, a znao sam da tako i misli. Te`ak teret pao mi je sa srca, ali bi olak{awe stiglo prekasno da nije bilo ~udesnog leka koji se dobijao iz tin-

kture specifi~ne vrste pasuqa. Na ~u|ewe svih, kao slede}i Lazar vratio sam se iz mrtvih. Otac je insistirao da godinu dana provedem ve`baju}i na zdravom vazduhu, na {ta sam te{ke voqe pristao.”

Iz tog perioda je i epizoda iz fru{kogorskog manastira [i{atovac, gde ga je, po predawu, otac doveo da se le~i i pije lekovitu vodu na izvoru Svete Anastasije pokraj manastira. Mnogo godina kasnije, sin Tesline sestre Angeline i prote Jove Trbojevi}a sve{tenika iz Metka u Lici, Petar, bi}e iguman manastira [i{atovac. Petar je ro|en u Gospi}u 13. februara 1876. godine. Gimnaziju je poha|ao u Gospi}u i Novom Sadu. Kao stipendista zadu`bine Save Tekelije, Tekelijanuma, u Budimpe{ti je 1900. godine doktorirao prava. Zatim je u ^ernovicu doktorirao pravoslavno bogoslovqe 1906. godine. Slede}e godine se zamona{io u manastiru Bezdinu u Banatu, i dobio ime Petronije. Naredne tri godine je bio na du`nosti konzisterijalnog podbele`nika u Temi{varu. Nakon toga je u zvawu sin|ela i protosin|ela bio deset godina administrator parohije u Hodmezeva{arhequ u Ugarskoj. Tokom prole}a 1919. godine rukopolo`en je za arhiman-

MU^EWE SA VOLTEROM

Na studijama u Gracu Tesla je pa`wu posvetio fizici, mehanici i matematici. Puno vremena provodio je po bibliotekama. Usavr{avao znawe jezika, francuski, italijanski... Sve {to bi zapo~eo morao je da zavr{i, {to ga je dovodilo u probleme. Jednom prilikom po~eo je da ~ita Voltera, i ogromno vreme izgubio dok nije pro~itao svih sto tomova. Vi{e takve poduhvate nije preduzimao.

drita manastira [i{atovac, zadu`bine kraqa Dragutina koji je najpre bio posve}en Svetom Nikoli, a nakon obnove u XVI veku, pristigli ì~ki monasi posvetili su ga Ro|ewu presvete Bogorodice. Petronije se, tokom {i{atova~kog perioda, istakao kao prosvetiteq i humanista. Nekoliko prvih godina izdràvao je brojnu ratnu siro~ad i pruào pomo} mladim bogoslovima koji su ~esto boravili u [i{atovcu radi oporavka. Tesla se, po èqi oca, godinu dana oporavqao od bolesti, lutao je po planinama i dugo boravio u prirodi {to je oja~alo wegov duh i telo. Tokom tog samovawa, puno je ~itao i razmi{qao kako da realizuje neke od svojih ideja. Tehni~ki fakultet u Gracu upisao je 1875. godine. Po sopstvenom svedo~ewu studirawe je shvatio mnogo ozbiqnije nego wegove ostale kolege. Iz èqe da obraduje roditeqe, svakodnevno je u~io od tri sata izjutra do jedanaest uve~e, i nedeqom i praznicima. Rezultati nisu izostali. U roku je poloìo svih devet ispita sa najvi{im ocenama. Profesori su smatrali da zasluùje i vi{e ocene od najvi{ih. Me|utim, kada je nakon svr{ene prve godine stigao u Gospi} doìveo je razo~arawe. Naime, Tesla je o~ekivao lovorike i ponos roditeqa a zauzvrat do~ekala ga je hladna nezainteresovanost oca. U tom trenutku, Teslu je to pogodilo i poquqalo wegove ambicije. Ali nakon smrti prote Milutina, u wegovoj zaostav{tini prona{ao je pisma svojih zabrinutih profesora iz Graca, koji su strahovali da }e ga ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa, savetuju}i protu Milutina da ga ispi{e sa studija. Iz te zabrinutosti za Nikolino zdravqe dolazila je o~eva ravnodu{nost prema wegovim {kolskim uspesima.

l U slede}em broju: No}ni `ivot uzeo danak, Tesla je popustio na studijama i izgubio stipendiju

1955. - U Var{avi su ugovor o osnivawu Var{avskog pakta potpisale SSSR, Albanija, Bugarska, Ma|arska, Nema~ka Demokratska Republika, Poqska, Rumunija, i ^ehoslova~ka.

1968. - Komunisti~ka vlada u ^ehoslova~koj na ~elu sa Aleksandrom Dub~ekom objavila je po~etak {irokih dru{tvenih reformi, poznatih kao „Pra{ko prole}e”. Reforme su prekinute ve} u avgustu, ulaskom sovjetskih trupa u Prag.

1992. - Glavnoj ulici u Beogradu, Ulici Mar{ala Tita, posle 47 godina promewen je naziv u Ulicu srpskih vladara. Naziv je kasnije promewen u Ulica kraqa Milana.

1998. - Umro je ameri~ki peva~ i filmski glumac Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzi~kih hitova „Stranci u no}i”, „Wujork, Wujork” i kao dobitnik Oskara za ulogu u filmu „Odavde do ve~nosti”.

1999. - U NATO bombardovawu SR Jugoslavije pogo|ena je kolona izbeglica kod sela Kori{a, na Kosovu. Poginulo je 87 qudi, me|u kojima je najve}i broj dece.

2001. - Savet NATO odobrio je povratak vojske i policije SRJ u sektor B Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici izme|u Kosova i Srbije, po~ev od 24. maja.

2003. - Posle blizu 40 godina planirawa i debata, otpo~eli su podzemni radovi na za{titi Venecije od towewa.

2008. - Britanski nacionalni arhiv objavio je vi{e od 1.000 stranica tajnih dokumenata o neidentifikovanim lete}im objektima (NLO) na britanskom nebu tokom 1970-ih i 1980-ih godina.

2009. - Evropska komisija je izrekla ameri~kom Intelu, najve}em svetskom proizvo|a~u mikroprocesora, rekordnu kaznu od 1,06 milijardi evra zbog zloupotrebe dominantnog polo`aja na tr`i{tu.

2011. - Eksperimentalni avion na solarni pogon je posle 13 sati leta sleteo u Brisel. Letelica je projekat {vajcarskog avijati~ara i lekara Bertrana Pikara, kojom je pilotirao Andre Borsberg.

2013. - Ameri~ko Ratno vazduhoplovstvo je iznad Atlantika testiralo bespilotnu letelicu „X-47B”, veli~ine borbenog aviona. Letelica moè da sle}e i pole}e s nosa~a aviona, {to zna~i da moè biti kori{}ena {irom sveta, bez potrebe da se traì dozvola drugih dràva za prelet do ciqa.

Pismo patrijarha Pavla Milo{evi}u o vra}awu proslave Savindana u srpske {kole

Dan Svetog Save slavio se u dr`avnim {kolama u Srbiji od 1842. godine, sve do 1948. kada po prvi put ni u jednoj srpskoj {koli nije odr`ana proslava Savindana.

Iz {kolskih u~ionica naprasno su, bez ikakvog dekreta ili obja{wewa javnosti, nestale ikone srpskog prosvetiteqa, a na wihovo mesto prema direktivi stavqene su fotografije Josipa Broza Tita. Napre~ac je prestalo da se i pomiwe ime Rastka Nemawi}a i svih wegovih zasluga za prosve} enost srpskog roda. Slavno ime i delo prvog na{eg arhiepiskopa besramno su zga`eni i ba~eni u zaborav.

Me|utim, posle uvo|ewa vi{estrana~ja u Srbiji po~etkom 90-ih godina pro{log veka stvorili su se uslovi da Srpska pravoslavna crkva reaguje i poku{a da ponovo vrati proslavu Savindana me|u srpske {kolarce.

Tek izabrani srpski patrijarh Pavle uputio je pismo tada{wem predsedniku Predsedni{tva Socijalisti~ke Republike Srbije Slobodanu Milo{evi}u, sa zahtevom da se u {kolama odobri proslava Svetog Save po pravoslavnom obredu.

Naime, Sveti arhijerejski si-

[TA

nod Srpske pravoslavne crkve je 13. decembra 1990. godine, posle vi{e od ~etiri decenije, na predlog svog Prosvetnog odbora uputio pismo Milo{evi}u koje je potpisao tada{wi patrijarh srpski Pavle, da ve} od slede}e godine proslavqawe Savindana 27. januara bude {kolski praznik, kao {to je to bilo godinama pre 1948. godine. Ovom prilikom, Sveti arhijerejski sinod odlu~io je da sve{tenicima skrene pa`wu, da ukoliko u {kolama ne bude ver-

SU TRA@ILI MLADI PRE POLA VEKA?

skog obreda (se~ewe kola~a i osve}ewe koqiva) ne prisustvuju proslavi, ali da pru`e svaku savetodavnu vrstu pomo}i u pripremi programa.

Tada je Slobodanu Milo{evi}u prosle|eno pismo koje je potpisao patrijarh Pavle, a koje objavqujemo u celosti.

Gospodinu Slobodanu Milo{evi}u, predsedniku Republike Srbije Po{tovani gospodine predsedni~e,

U ovome vremenu kada se Srbija, posle poluvekovnog lutawa, vra}a principu pravne dràve i vrednostima na kojima je zasnovano i weno postojawe i wena istorija, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve je odlu~io da Vas umoli za dejstvo da se dan upokojewa Svetoga Save 27/14. januar, odnosno Savindan – kako obi~no kaèmo, od 1991. godine, vrati u srpske {kole i ponovo po~ne slaviti uz verski obred (osve}ewe vodice i slavskog ìta sa rezawem slav-

skog kola~a) i uz prigodan kulturno-umetni~ki program. Smatramo da ne bi bilo humano ometati upoznavawe dece i omladine sa li~no{}u Sv. Save i verom wihovih roditeqa, kojoj je Sv. Sava bio na ~elu. Ali isto tako smatramo da evan|eoski ne bi bilo dopustivo ikoga duhovnim nasiqem „ugoniti u veru“ ili pomo}u manipulacija „`edna prevoditi preko vode“.

Sagledav{i tako slobodu koju pru`a Dr`ava i Pravoslavna crkva, deca i omladina mo}i }e da postanu nosioci onih vrednosti koje osiguravaju i op{te i pojedina~no dobro.

U nadi da }e ovi razlozi Svetog arhijerejskog sinoda biti pravilno shva}eni i kao takvi sprovedeni u `ivot, unapred Vam zahvaqujemo i sa izrazima iskrenog po{tovawa toplo Vas pozdravqamo.

AEM i patrijarh srpski Pavle

Proslava Svetog Save u srpske {kole nije vra}ena 1991. ve} naredne godine. Od 27. januara 1992. godine pa do danas, ovaj datum je praznik srpskog {kolstva i dan kada nema nastave, ve} se u {kolama {irom Srbije prire|uju sve~anosti u slavu i ~ast Svetog Save.

Ovo su bili studentski zahtevi 1968. godine (spisak)

Studentske demonstracije 1968. u{le su u legendu i i danas se ~esto pomiwu i prou~avaju. Re~ je bila o pokretu koji je zahvatio dobar deo sveta - protestovalo se zbog rata, lo{eg poloàja radnika i omladine, ekstremnog boga}ewa, ali su zahtevi imali i “lokalni karakter” koji je zavisio od dràve do dràve. To je bio slu~aj i sa Jugoslavijom.

Talas studentskog nezadovoqstva koji je tokom 1968. polako plavio svet, po~etkom juna stigao je i do Beograda. Sli~ne demonstracije istovremeno }e se odvijati i u drugim studentskim centrima Jugoslavije - Zagrebu, Sarajevu, Qubqani, Pri{tini… ali u daleko mawem obimu. Centar zbivawa bio je glavni grad. Protest je u Beogradu trajao od 2. do 9. juna (i ~uvenog Titovog “studenti su u pravu), a obele`i-

li su ga masovnost, sukob sa policijom na Novom Beogradu, ali i ogromna podr{ka koju je veliki broj tada{wih intelektualacaglumaca, kwi`evnika, profesora, pru`io studentima. [TA SU BILI ZAHTEVI STUDENATA (U BEOGRADU)?

Svoje zahteve studenti su izneli 3. juna u “Proglasu studentima i gra|anima Beograda” i “Rezoluciji studentskih demonstracija” i oni su bili ispisani na velikom belom platnu i oka~eni na zgradu rektorata u Beogradu.

EVO TIH ZAHTEVA:

1) Smatramo da je osnovni problem pojava socijalne nejednakosti u nas. U vezi s tim zahtevamo: - doslednu raspodelu prema radu, - energi~nu akciju protiv boga}ewa na ne-socijalisti~ki na~in,

- zahtevamo da socijalna struktura studenata predstavqa odraz dru{tvene strukture, - zahtevamo ukidawe svih privilegija kojih ima u na{em dru{tvu.

2) Veliki broj nezaposlenih

3) Postojawe jakih birokratskih snaga u na{em dru{tvu zahteva: - demokratizaciju svih dru{tveno-politi~kih organizacija a posebno Saveza komunista, - demokratizaciju svih sredstava informisawa i formirawa javnog mwewa,

- slobodu zbora i demonstracija. 4) Studenti su posebno ogor~eni stawem na na{im univerzitetima. Stoga se zahteva: - poboq{awe materijalnog polo`aja univerziteta, - ravnopravno u~estvovawe studenata u svim forumima gde se re{avaju bitni problemi dru{tva, a pre svega pitawa direktno ili indirektno vezana za studente, - osu|ujemo pojavu klanova i monopola na pojedinim katedrama i zahtevamo borbu protiv istih,

- zahtevamo potpunu i demokratsku reizbornost celokupnog nastavnog osobqa, - zahtevamo slobodan upis studenata”.

Ovim zahtevima koji su se u su{tini svodili na demokratizaciju dru{tva i re{avawe socijalnih i ekonomskih pitawa, a pre svega nezaposlenosti, studenti su kasnije dodali jo{ dvada zbog prebijawa studenata budu smeweni gradski, savezni i republi~ki policijski {efovi, kao i da niko ne odgovara zbog u~e{}a u protestima.

Vlast je 1968. godine, kao i danas, ~uvala vlast brutalnom silom

KATOLKIWA KRENULA POD OSTROG POSLE O^EVE

SMRTI DA SE POMOLI ZA BOLESNU MAJKU:

”Kad sam ugledala

manastir, plakala sam kao ki{a”

Proslavio se 12. maja praznik posve}en Svetom Vasiliju Ostro{kom, ~udotvorcu, koji je veoma po{tovan u pravoslavnoj veri i na{oj tradiciji, a mole mu se pripadnici raznih veroispovesti, {to }e pokazati i ova pri~a.

Sveti Vasilije Ostro{ki obele`ava se kao veliki praznik u na{em narodu, a ovi obi~aji prenose se od davnina. Veliki broj vernika posetio je Ostrog, manastir nadomak Nik{i}a, sme{ten u okomitoj steni.

Pod Ostrog se jednom prilikom uputila i `ena katoli~ke veroispovesti koja je ispri~ala:

„Volela bih ovo da podelim sa vama. Mnogo puta sam videla oglase u kojima agencije nude put u manastire, izme|u ostalog i u manastir Svetog Vasilija Ostro{kog. Mnogo sam ~ula o wemu. Privla~ila me je ideja da odem jednom tamo, onda smo saznali da moja mama ima zakr~ewe krvnog suda na vratu i da joj treba operacija. Rekli su da je operacija rizi~na i da mo`e do}i i do infarkta. Jedva da sam nau~ila da `ivim sa tim {to mog tate vi{e nema, kad jo{ i ovo…”.

Kako je dodala, bila je najve}a podr{ka koju je wenu majka imala, uz tetku i tetkinu porodicu.

„Poèlela sam da odem na Ostrog i da Svetog Vasilija zamolim da, ako je Boìja voqa, moja mama ne ide na operaciju, jer ja stvarno nisam imala snage to da podnesem... da ga zamolim da bude zdrava, i da mi je jo{ ne uzima. îni mi se da uvek gubim qude oko sebe, one koje volim. Ja nisam imala snage da prolazim kroz tako ne{to, moj tata je umro iznenada, gotovo da nije ni bio bolestan, do posledweg dana svog ìvota je radio… I tako, zove moja sestra da po|em sa wom na more i da moèmo da odemo u taj manastir kao ho}u”. „KOME JE SU\ENO I DATO, TAJ ]E STI]I TAMO”

U nastavku je navela: „Moja sestra nije znala da ja èlim ve} odavno da odem tamo, ve} je htela zbog wene }erkice da to uradimo, jer je devoj~ica ro|ena na taj praznik, na dan Svetog Vasilija. Znala sam da idu tamo qudi svih vera, bilo je katolika, pravoslavaca, videla sam muslimane… ûla sam pri~e o ovom svecu, o tome da je u~inio mnoga ~uda, èlela sam da u~ini ~udo i u mom ìvotu.

Stigli smo na more, za nedequ smo se dogovorili da }emo oti}i u manastir. Oslawam se uglavnom na sebe, tako da je ~udno {to sam prepustila sestri da ona navije sat da zvoni, a da ne navijem i ja za svaki slu~aj, a nisam.

Sat nije zvonio, ona se ~udila tome, jer ga je navila , i nije se to jo{ nikad desilo ranije. Trebalo je da autobus stigne u sedam, ~ini mi se, iz Herceg Novog. ^ula sam samo nervozno: ‚Ustaj’, ne znam kako, ali stigli smo na autobus”.

Istakla je da su se sestra, sestri~ina i ona spremile za pet minuta. „Toliko o tome {to kaù: ‚Kome je su|eno i dato, taj }e sti}i tamo’. Posle mi je sestra rekla da je wu pti~ica probudila… Ni pre, a ni posle, pti~ice na na{em prozoru nije bilo, samo tog jutra… Dok smo putovali, po~ela sam da pla~em. îm sam ugledala manastir, i kako smo se pribliàvali, plakala sam, ne znam za{to. Nisam mogla da zaustavim suze… To me je pro{lo kada sam u{la u manastir, bilo je sve u redu…Nisam znala pravoslavne obi~aje, pona{awe u crkvi, ali sve je dobro pro{lo… Osetila sam neopisiv mir…”. „MAJKA NIJE OTI[LA NA OPERACIJU”

Pomolila se za svoju majku. „Moja mama je sada sa mnom, rekli su joj da oblik zakr~ewa krvnog suda koji ima nije opasan toliko i da po{to se nije mewao ve} dve godine, ne mora na operaciju… Lekar koji je toliko insistirao na operaciji, promenio je mi{qewe iz korena…

Sada moja mama uzima lekove i dobro je. Shvatila sam da Isus zaista dozvoqava neke situacije koje nam se ne svi|aju, da nas pribliì sebi, ali nikad ne}e dati vi{e nego {to moèmo podneti. Hvala ti Isuse moj, hvala ti Sveti Vasilije”, poru~ila je na kraju. Kako je navela, molila se tada i da wena qubavna veza ponovo zaìvi, {to se i desilo. Ali se kasnije ispostavilo da taj emotivan odnos nije dobar za wu i sve je to posmatrala kao deo Bo`jeg plana.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ovo je sedmica kada }ete prese}i ono {to vas ve} dugo zamara. Na poslu re{avate problem koji svi guraju pod tepih i ispada da ste jedini imali dobar instinkt. Pare sti`u kroz dodatni anga`man ili star dogovor. Zauzeti spu{taju loptu i biraju mir umesto drame, dok slobodni ulaze u zanimqivu pri~u sa osobom koju su do sada jedva prime}ivali. Energije imate vi{e nego ranije.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Stvari kona~no dolaze na svoje mesto, posebno kada su novac i posao u pitawu. Neko traì va{ savet jer delujete stabilnije od svih ostalih. Mogu}a je kupovina za dom ili promena detaqa u prostoru koja vam ba{ popravqa raspoloèwe. Zauzeti uìvaju u malim, ne`nim trenucima, dok slobodni upoznaju osobu kroz hranu, umetnost ili potpuno slu~ajan susret. Telo traì vi{e sna.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Sve vam ide lak{e nego ina~e, posebno razgovori, pregovori i papirologija. Na poslu uspevate da izvu~ete maksimum uz minimum stresa, a jedan poziv ili poruka mewaju tok nedeqe. Zauzeti kona~no ose}aju da ih partner stvarno slu{a, dok slobodni ulaze u flert koji iznena|uju}e brzo postaje ozbiqan. Neko vas osvaja humorom i mozgom, ne izgledom. Glava tra`i malo mawe haosa.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Nedeqa puna emocija, ali onih lepih i umiruju}ih. Na poslu uspevate da izbegnete neprijatan sukob i to vam ~uva energiju. Vra}a vam se ne{to {to ste otpisali, mo`da neki kontakt, prilika ili stara ideja. Zauzeti `ele vi{e intime i mawe qudi oko sebe, dok slobodni ulaze u pri~u koja kre}e ~udno, a zavr{ava se dubokim povezivawem. Prijaju vam voda, odmor i povla~ewe iz gu`ve.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Svi vas prime}uju, ali ovog puta bez va{eg truda da se istaknete. Na poslu re{avate situaciju koju drugi nisu umeli da smire. Mogu} kompliment ili ponuda koja vam di`e ego. Zauzeti dobijaju vi{e pa`we i divqewa od partnera, dok slobodni lako mogu da se zaqube u nekoga harizmati~nog. Mogu}a promena imixa ili garderobe. Ne preterujte sa kasnim odlascima na spavawe.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Kona~no uvodite red tamo gde je dugo vladao haos. Posao tra`i preciznost, ali ovog puta uspevate sve da re{ite bez rasprava i tenzije. Jedna poruka ili razgovor mewaju mi{qewe o osobi sa kojom ste bili u sva|i. Zauzeti pokazuju qubav kroz sitnice i konkretnu pomo}, dok slobodni po~iwu da gledaju druga~ije nekoga ko im je delovao “previ{e obi~an”. Organizam tra`i vi{e odmora.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Qudi vam se vra}aju jer pored vas ose}aju mir. Na poslu uspevate da smirite tenziju izme|u dve strane i zbog toga dobijate dodatne poene. Mogu}a kupovina garderobe ili detaqa za stan koji potpuno mewa atmosferu. Zauzeti o`ivqavaju vezu i bliskost kroz razgovore i zajedni~ke trenutke, dok slobodni upoznaju osobu koja deluje elegantno i rezervisano, ali krije ozbiqnu strast.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Ovo je nedeqa kada jasno vidite ko {ta igra. Na poslu vas intuicija ne vara i ba{ zahvaquju}i tome dolazite do dobre finansijske prilike. Zavr{avate ne{to veliko i ose}ate ogromno olak{awe. Zauzeti vra}aju strast u odnos, posebno kroz promenu rutine ili kratko putovawe, dok slobodni privla~e osobu koju su smatrali nedosti`nom. Magneti~ni ste i qudi to ose}aju.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Pokre}e vas nova ideja, plan puta ili razgovor sa osobom koja vam otvara druga~iji pogled na `ivot. Na poslu briqirate u situacijama gde treba brzo da se reaguje i misli nekoliko koraka unapred. Zauzeti sa partnerom planiraju ne{to novo, dok slobodni upoznaju nekoga na potpuno neplaniranom mestu. Hemija se pojavquje odmah. Vi{e kretawa i ne{to dinami~nija nedeqa za vas.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Ambicije malo popu{taju, ali glava kona~no dolazi na svoje mesto. Na poslu dobijate potvrdu da se trud isplatio, makar kroz mawi bonus ili priznawe. Neko tra`i va{ savet jer delujete sigurnije nego ina~e. Zauzeti postaju ne`niji i otvoreniji nego {to partner o~ekuje, dok slobodni prime}uju osobu mla|eg duha koja ih ozbiqno intrigira. Organizmu prija mawe vra}awa u pro{lost.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Postaje vam jasno da ne morate svima da obja{wavate sebe. Na poslu imate dobru ideju ili prakti~no re{ewe koja vam {tede vreme i `ivce. Jedan razgovor sa prijateqem mewa pogled na va`nu situaciju. Zauzeti u`ivaju u opu{tenom odnosu bez pritiska, dok slobodni ulaze u neobi~an flert preko poruka ili zajedni~kog interesovawa. Vi{e vremena provedite van rutine.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Kreativnost vam radi punom snagom i lako dolazite do re{ewa koja drugima ne padaju na pamet. Posao donosi priznawe za talenat ili ideju koju ste dugo dr`ali po strani. Zauzeti grade dubqu bliskost sa vi{e poverewa, dok slobodni do`ivqavaju emotivan susret koji deluje filmski. Intuicija vas vodi pravo, zato ne ignori{ite unutra{wi ose}aj. Zdravqe osetqivo na emocije.

KINA PREDSTAVILA NAJVE]I SVETSKI TERETNI

Predstavqen je revolucionarni teretni brod koji koristi „misterioznu nuklearnu tehnologiju” koju je Zapad napustio pre nekoliko decenija. Bez potrebe za dopuwavawem goriva godinama, ovaj tihi div mogao bi da promeni globalnu trgovinu i energetsku dominaciju. Kina je predstavila koncept onoga {to bi mogao da postane najnapredniji svetski teretni brod na nuklearni pogon, brod za 14.000 kontejnera koji ne koristi uranijum, ve} torijum, radioaktivni metal koji se dugo smatra ~istijom i sigurnijom nuklearnom alternativom.

Reaktor u wegovoj sr`i je sistem rastopqene soli koji radi na toplotnoj snazi od 200 megavata, istoj kao ona koju koriste nuklearne podmornice klase Seawolf ameri~ke mornarice.

Pogonski sistem broda, koji je detaqno predstavio Hu Keyi, glavni in`ewer u Jiangnan Shipbuilding Group, odra`ava {iru strategiju preskakawa zapadne brodarske i energetske infrastrukture ulagawem u nuklearne tehnologije na bazi torijuma. Ovi napori se poklapaju sa agresivnim nastojawima Kine za energetsku nezavisnost i pomorsku dominaciju.

Teretni brod na torijum nije samo nau~no dostignu}e, to je strate{ki signal. Ako se realizuje,

mogao bi drasti~no smawiti ugqeni~ni otisak pomorskog tereta, eliminisati potrebu za redovnim dopuwavawem goriva i omogu}iti dugoro~ne, autonomne operacije na okeanu.

Ovaj modularni reaktor radi na atmosferskom pritisku i ne zahteva vodu za hla|ewe, ~ime se elimini{e potreba za glomaznim sistemima podr{ke i zna~ajno smawuju akusti~ni i toplotni potpisi. Reaktorski modul ima 10-godi{wi zatvoreni operativni vek. Nakon tog perioda, uklawa se i zamewuje umesto da se puni gorivom na licu mesta.

[ta je prva stvar koju kardiolozi gledaju u nalazima pacijenata

„Redovne analize krvi kqu~ne su za svakoga ko ima dijagnostikovan kardiovaskularni problem ili uzima lekove za holesterol”, kaè dr Bredli Server, interventni kardiolog i glavni medicinski direktor kompanije Vital Solution. „Va`no je da znate kolikom ste riziku izloèni, ali i da proverite da li su lekovi koje uzimate delotvorni.” Nalazi tako|e mogu pomo}i da prilagodite ìvotne navike i tako podrìte zdravqe srca. DVE KQU^NE VREDNOSTI U NALAZIMA

Kada dr Server pregleda krvne nalaze pacijenta, prvo se fokusira na LDL holesterol i trigliceride. To mu poma`e da informi{e pacijente i podstakne ih na korake ka boqem zdravqu.

„Holesterol je zna~ajan promenqiv faktor rizika za razvoj koronarne bolesti srca”, ka`e on. „Poznavawe nivoa holesterola omogu}ava procenu li~nog rizika i olak{ava ranu intervenciju, ~ime se potencijalno mogu spre~iti ili ubla`iti budu}e komplikacije.”

Koronarna bolest srca razvija se kada se u arterijama koje snabdevaju srce krvqu nakupqa plak, koji mo`e da ih suzi ili blokira. Me|utim, ne}ete znati

RECEPT

PITA SA SIROM I TIKVICAMA

POTREBNO JE:

n 1 pakovawe kore za pitu n 500 g sira n 4 jajeta n 1 rendana tikvica

n 5 g soli

n 50 ml uqa

PRIPREMA:

Priprema fila: Sir izgwe~iti sa viqu{kom, pa dodati jaja, so, uqe. Dobro izme{ati. Na kraju dodati izrendanu i od vi{ka te~nosti oce|enu tikvicu. Ponovo prome{ati da se tikvica ravnomerno rasporedi u filu.

Priprema pite: Pakovawe kora koje sam koristila imalo je 19 tankih kora. Na svaku koru staviti supenu ka{iku fila, presaviti krajeve i kra}om stranom uviti u tanak rolat. Rolate pore|ati u ve}i pleh i premazati sa uqem. Pitu pe}i na 200 stepeni, 30 minuta.

Pita je odli~nog ukusa. Tikvica joj daje poseban ukus.

koliki je va{ rizik dok ne uradite krvne analize i sa lekarom razgovarate o svojim nivoima LDL-a i triglicerida.

„Najboqi na~in za sni`avawe holesterola jeste da prvo znate svoj nivo i ciqnu vrednost”, ka`e dr Server. „To se utvr|uje odlaskom kod lekara op{te prakse i razgovorom o va{im li~nim rizicima.” U zavisnosti od toga odre|uje se i koliko ~esto treba proveravati vrednosti u krvi.

„U~estalost testirawa zavisi od rizika od komplikacija. Ako imate dijabetes, poznatu koronarnu bolest srca ili ~lanove porodice sa ozbiqno povi{enim vrednostima, poznavawe va{ih rezultata je kqu~no kako bi se izbegle dodatne komplikacije”, obja{wava dr Server.

[TA JE LDL HOLESTEROL?

LDL ili lipoprotein niske gustine obi~no se naziva lo{im holesterolom, obja{wava dr Server. Dodaje da LDL holesterol mo`e da se talo`i na unutra{wim zidovima arterija.

„Vremenom se te naslage hole-

sterola zadebqavaju i okruùju kalcijumom. Taj proces naziva se ateroskleroza. Ako se to dogodi u koronarnim arterijama, moè dovesti do bolova u grudima ili pove}ati rizik od sr~anog udara”, upozorava. Ovakvo nakupqawe moè se dogoditi i u vratu ili mozgu, {to pove}ava rizik od mo`danog udara.

Dr Server navodi da ciqne vrednosti LDL-a treba da budu:

• ispod 130 mg/dl za op{tu populaciju niskog rizika

• ispod 100 mg/dl za pacijente sa umerenim rizikom

• ispod 70 mg/dl za visokorizi~ne pacijente

• ispod 55 mg/dl za osobe sa ve-

oma visokim rizikom

„Veoma visok rizik defini{e se prisustvom poznate koronarne bolesti srca i dijabetesa, bolesti bubrega ili aktivnog pu{ewa”, obja{wava dr Server. [TA SU TRIGLICERIDI?

„Trigliceridi su masti u krvi koje nam govore vi{e o va{oj ishrani u posledwa 24 sata”, ka`e dr Server. Obja{wava da su trigliceridi promenqivi i brzo se mewaju u zavisnosti od toga {ta ste jeli.

Visoki trigliceridi mogu dovesti do akutnih problema poput pankreatitisa, upozorava on. Zato je, prema dr Serveru i Ameri~kom udru`ewu za srce, ide-

Odmor je vi{e od spavawa - sedam dimenzija oporavka

Stru~waci za mentalno zdravqe definisali su sedam vrsta odmora koje su nam svima potrebne.

Fizi~ki odmor ukqu~uje i pasivne oblike poput spavawa, ali i aktivne, kao {to su joga ili istezawe.

Mentalni odmor podrazumeva pauze tokom dana koje mozgu omogu}avaju da se uti{a.

Senzorni odmor je odmor od buke, notifikacija i jakog svetla ekrana.

Kreativni odmor budi na{u inspiraciju kroz u`ivawe u prirodi ili umetnosti.

Emocionalni odmor daje nam prostor da slobodno izrazimo ose}awa, dok je dru{tveni odmor vreme provedeno sa qudima koji nas ispuwavaju pozitivnom energijom.

Duhovni odmor povezuje nas

sa ose}ajem svrhe i pripadnosti. ^esto se ose}amo iscrpqeno jer nam nedostaje jedna ili vi{e ovih dimenzija.

PRAKTI^NI KORACI

ZA DUBOKI OPORAVAK

Le~ewe disregulisanog nervnog sistema postepen je proces u kojem telu poma`emo da ponovo po~ne da se ose}a sigurno.

Ciq je svesno aktivirati parasimpati~ki nervni sistem, prirodnu ko~nicu na{eg tela, kako bismo u{li u stawe dubokog

Brokoli i karfiol izgledaju kao bliski ro|aci – i jesu. Obe biqke pripadaju porodici kupuswa~a, poznatoj po bogatom nutritivnom sastavu i jediwewima koja poma`u u borbi protiv bolesti. Ali kada se na|u jedan pored drugog na tawiru, name}e se pitawe: koji je zapravo boqi?

Obe namirnice imaju malo kalorija i bogate su vitaminima, ali brokoli ipak blago predwa~i po ukupnoj nutritivnoj gustini. Sadr`i vi{e vitamina C, vitamina K, gvo`|a i kalijuma. Jedna {oqa brokolija mo`e da obezbedi vi{e od 100 odsto dnevnih potreba za vitaminom C.

odmora koje omogu}ava }elijsku obnovu.

UMIRITE SISTEM IZNUTRA

Jedan od najbrìh na~ina za smirivawe sistema jeste namerno disawe. Polagan udah kroz nos, zadràvawe daha, a potom jo{ duì izdah kroz usta signaliziraju mozgu da je opasnost pro{la. Blag pokret, poput {etwe, plesa ili istezawa, pomaè sagorevawe hormona stresa.

Posebno su korisne takozvane

alno dr`ati nivo triglicerida ispod 150 mg/dl. KAKO KONTROLISATI HOLESTEROL

Osim LDL-a i triglicerida, dr Server podsti~e qude da znaju i nivo HDL-a, odnosno „dobrog holesterola”.

„Poèqne vrednosti HDL-a za mu{karce su vi{e od 40 mg/dl, a za ène vi{e od 50 mg/dl. Svaka vrednost iznad 60 mg/dl smatra se za{titnom i pomaè u smawewu rizika od koronarne bolesti srca”, navodi.

Kada znate svoje brojke, mo`ete preduzeti korake za sni`avawe LDL-a i triglicerida. Dr Server pacijentima sa povi{enim vrednostima daje nekoliko saveta. Pre svega, dajte prioritet fizi~koj aktivnosti.

Vaàn deo kontrole holesterola jeste i ishrana, pa bi trebalo ograni~iti unos zasi}enih masti. One se nalaze u hrani poput peciva, crvenog i prera|enog mesa. Tako|e, pove}ajte unos vlakana. Ishrana bogata vlaknima moè pomo}i u odràvawu nivoa holesterola pod kontrolom. Ponekad ishrana i fizi~ka aktivnost nisu dovoqne. U tim slu~ajevima, kaè dr Server, mo`da je najboqe zapo~eti terapiju lekovima za sniàvawe holesterola.

kontemplativne prakse - meditacija, joga, tai ~i ili boravak u prirodi - koje umiruju um i telo. Noviji pristupi, kao {to je NSDR (Non-Sleep Deep Rest), vode osobu kroz audio-skriptu koja podsti~e duboku relaksaciju bez spavawa i dokazano poboq{ava raspolo`ewe i koncentraciju. STVORITE SIGURNO OKRU@EWE

Ograni~ite prekomernu stimulaciju. Pravite kratke pauze od ekrana tokom dana, prigu{ite svetla uve~e ili jednostavno sedite nekoliko minuta u ti{ini. Kada osetite da vas preplavquje anksioznost, tehnike uzemqewa mogu vas vratiti u sada{wi trenutak. Poku{ajte da imenujete pet stvari koje vidite, ~etiri koje mo`ete da dodirnete, tri koje ~ujete, dve koje miri{ete i jednu koju mo`ete da okusite. Ova ve`ba preusmerava pa`wu na va{a ~ula i umiruje nervni sistem. Ne zaboravite na va`nost kvalitetnog sna i povezanosti sa qudima kojima verujete.

Karfiol, s druge strane, nikako nije slabiji izbor. Sadr`i dobru koli~inu vitamina B6, folata i vlakana. Wegova najve}a prednost je svestranost – lako upija ukuse i uklapa se u veliki broj jela. Obe vrste povr}a bogate su antioksidansima, ali brokoli sadr`i vi{e jediwewa poput sulforafana, koji je prou~avan zbog mogu}e uloge u smawewu upala. Brokoli je detaqnije prou~avan zbog uloge u prevenciji bolesti.

Istra`ivawa koja podr`ava Nacionalni institut za rak ukazuju na koristi kupuswa~a.

Karfiol tako|e sadr`i sli~na jediwewa, ali u ne{to mawim koncentracijama. Ipak,

doprinosi ukupnom unosu antioksidanasa i ne treba ga zanemariti.

Za ja~awe imuniteta i unos hranqivih materija: Brokoli je boqi izbor zbog ve}eg sadr`aja vitamina.

Za mr{avqewe ili dijete sa malo ugqenih hidrata: Karfiol je pogodniji zbog maweg broja kalorija i prilagodqivosti.

Za lak{e varewe: Zavisi od osobe. Nekima vi{e prija karfiol, dok drugi boqe podnose pravilno pripremqen brokoli.

Za decu ili izbirqive osobe: Blag ukus karfiola ~esto olak{ava wegovo ukqu~ivawe u obroke.

VI]A

IME PEVA^A MONTENA

SEOSKA PODRU^JA

POJAVANA VODI, TALAS

MELODIJE, NAPEVI

SRPSKA GLUMICA NASLICI MERA^ EL. OTPORA, OMOMETAR

SKANDINAVKA UKR[TENICA

TANTALA JAGODI^ASTO VO]E

OZNAKAZA TONU DUG KRIVI NO@

SIMBOL SUMPORA NAVLA^ITI, NAMICATI VELIKOMU^ENIK

IME GLUMICE MIMIJE VRLOSNA@ANJAK, PRODAVAC PARFEMA

14. I 7. SLOVO AZBUKE POLUDRAGI KAMEN ODAGNATI, NAJURITI

HVALOSPEV, PANEGIRIK (LAT.)

BROJ U RAZLOMKU, IMENILAC

UZVIK ZA VABQEWE ]URAKA STO^NA HRANAIZ SILOSA PRIHOD OD IMOVINE

@ENE KOJE IZRA\UJU ^ARAPE ^ASOVI

VRSTA LOVA^KIH PASA PTI^ARA

HELENSKI GOVORNIK IZ ATINE TVR\AVA (ITAL.) SUPROTNI VEZNIK GR^KO OSTRVO SPLETKA

(SKR.) PROIZVODWAUQA STRUJAWE VAZDUHA DUHOVI TIPOLOGIJA

OZNAKAZA GRAM @ETELAC

LANAC BENZINSKIH PUMPI FRANC. DRAMATI^AR, BUR@OA SIDRO, ANKER INIC. GLUMCA[ERBEXIJE

LI^NA ZAMENICA VOZILO NA [INAMA OZNAKAZA POLUPRE^NIK

RIBA PUNA IKRE REKAU ENGLESKOJ

IKRA[, VORF

SILA@A, ^ARAPARE, SETERI, STR, ANIN, KOTVA, TI, TRAMVAJ,

AMETIST, ELOGIJA, OR, VETAR, DUSI, IMENITEQ, G, ]UR,

KEMAL, ATARI, VAL, T, ARIJE, S, NATICATI, IVET, SILAN, QE,

VODORAVNO: MOTOR, IMELE, RM, TA,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Posebno spremqeno jelo, 2. Tetke - Sledbenici u umetnosti, 3. ^e{ki pisac Brezina - Gqivice, bu|, plesan, 4. Simbol nobelijuma - Crvenilo ko`e - Nota solmizacije, 5. Natkonobari (nem.) - Za~inska i lekovita biqka, komora~, 6. Radioaktivni hemijski element - Neodeveni, 7. No}ne ptice, sove - Apsolutni superlativ - Oznaka za jug, 8. Simbol azota - Zubi kutwaci - Ime glumice Sofrenovi}, 9. Bilo ~im - Rano izjutra, 10. Mesarska sekira - Isto~wa~ka dvokolica, 11. Susedna slova - Zekasta koza - Inicijali pisca Fransoa, 12. Mesto kod Malog Zvornika - Male kade, 13. Vulkanska grotla - Seosko podru~je, 14. Prelaz te~nosti u gasovito stawe.

USPRAVNO: 1. Vrsta sportistkiwe, 2. Atletska takmi~ewa u pet disciplina - ^a|ave kolibe, potleu{ice, uxerice, 3. Gle, vidi - Pustiwak, isposnik - Poklon, 4. Torbe, zembiqi - Premazati namazati, 5. VeznikUranov satelit - Oblik tla (geogr.), 6. Staroslovensko slovo - Stupawe unutra - Jezero u Irskoj, 7. Inicijali pisca Pu{kina - Ime glumice Dragi~evi} - Skupoceni dragi kamen, ahat, 8. Muzi~ar Nikola Kosti} - Glavni grad Albanije - Prvi vokal, 9. Stare{ine manastira - Mesto kod Zrewanina, 10. Re~ni pravac - Suva tropska oblast - Spilbergov filmski vanzemaqac, 11. Poznavalac vina - Nabacivawe, 12. Strahovlada - Skandal.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: SPECIJALITET, TETE, EPIGONI, OTOKAR, MUKOR, NO, ERITEM, LA, OBERI, ANASON, TORIJUM, NAGI, EJE, ELATIV, J, N, MOLARI, ANA, I^IM, ZARANA, SATARA, ARABA, E\, ZEKANA, AF, RADAQ, KADICE, KRATERI, ATAR, AERIFIKACIJA

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

Baka Prase i Dara Bubamara {okirali tvrdwama o svojim mese~nim zaradama

Jutjuber Bogdan Ili}, poznatiji kao Baka Prase, tokom jednog ukqu~ewa u`ivo ugostio je peva~icu Daru Bubamaru.

Wihov razgovor brzo je privukao pa`wu zbog tema o zaradi i privatnom `ivotu. Na samom po~etku lajva, Baka je otkrio da je peva~ica navodno imala poseban uslov za gostovawe.

„Dara Bubamara je tra`ila 50.000 evra da do|e u lajv”, rekao je Ili} na po~etku i dodao:

„Dara me je podr`ala kada sam tek po~iwao, a sada je vreme da je podr`im wu. Mi smo se upoznali pre sedam godina na ro|endanu u Novom Sadu”.

Wih dvoje su potom razgovarali o poslovnim anga`manima, nastupima i reklamama, nakon ~ega je Dara bez ustru~avawa govorila o svojim mese~nim zaradama.

„Zavisi i od toga koliko imam reklamnih kampawa, tezgi, oko 120.000 evra, a mo`da i malo mawe”, tvrdi peva~ica.

Baka Prase se na to nadovezao i otkrio koliko novca on mese~no zaradi. „600.000 evra, tu negde, zavisi od meseca do meseca”, tvrdio je on, na {ta mu je Dara rekla: „Svaka ti ~ast”.

TAWA BO[KOVI] OTKRILA DA JE MALTRETIRALA KOLEGE:

”Tukla sam ih po hodnicima pozori{ta”

Tawa Bo{kovi} je svojevremeno priznala da je u mladosti bila prili~no temperamentna, te da se kaje zbog nekih svojih postupaka. Naime, Tawa Bo{kovi} je istakla da je umela da maltretira qude sa kojima je sara|ivala, ali da ju je danas sramota zbog toga.

„Istina je da sam hodnicima pozori{ta vijala i tukla balerine, jer nisu htele da ve`baju onoliko koliko sam ja mislila da bi trebalo da ve`baju. I dan-danas me je sramota zbog toga. Jako me je sramota. To nimalo nije simpati~no, uop{te. To je bio bezobrazluk prve vrste sa moje strane. Ja sam nemogu}a jedna osoba bila”, rekla je ona, prenosi „Blic” i dodala:

„@ao mi je, izviwavam se svim onim divnim devojkama koje sam kiwila, a koje su mi, u stvari, mnogo qubavi dale. Od wih sam mnogo nau~ila. Bile su dobre, bile su tolerantne na ovu besnu a`daju, kakva sam ja bila u mladosti, znate”.

Tawa je otkrila i u kom trenutku se promenila.

„Kad sam rodila decu, tad sam videla Boga. Zaista sam ga videla. Tad sam shvatila da ni{ta ne mogu bez wega. Sve {to sam poku{ala bez wega sam proma{ila. Za velike grehove sam kriva, shvatila sam, bio je posledwi momenat da po~nem da se kajem, ina~e }u uni{titi i ono {to mi je gospod podario na starawe, svoju decu”, istakla je ona i zakqu~ila:

„Ozbiqno sam se zapitala {ta sve vi{e definitivno i nikad ne smem, i {ta isto tako definitivno moram. To je zaista prelomni momenat bio. Mnogo sam lutala”.

ZAHAR PRIMQEN U DOM ZDRAVQA:

”Obavqen je pregled, a on je tra`io...”

Poznati kompozitor Milutin Popovi} Zahar zatraìo je medicinsku pomo} u jednom privatnom Domu zdravqa. Zahar se javio u ovu ustanovu nakon {to se povredio, kako je rekao, prilikom pada. Izvor koji se na{ao na licu mesta kaè da je bio zabrinut i s podlivima na licu. Sa muzi~arom je bila i jedna ènska osoba.

- Do{ao je do privatnog Doma zdravqa, ~uo sam kada je rekao da je pao. Obavqen je pregled, a on je tra`io da bude sme{ten u bolnicu, ali su mu oni objasnili da kod wih ne postoji ta mogu}nost i da se wihova bolnica nalazi na drugoj adresi, koja je u blizini - rekao je izvor, za Blic. Milutin Popovi} Zahar se za sada nije ogla{avao o ovoj situaciji.

IVANI PETERS OTKAZAN KONCERT U RUMI:

„Nismo

podobni da sviramo u Kulturnom centru”

Ivana Peters obja vila je na svom Instagram profilu video u kom se obratila pratiocem saop{tewem da je planirani koncert u Rumi otkazan.

„Kulturni centar u Rumi nam je otkazao nastup jer smo nepodobni da do|emo i sviramo u Kulturnom centru, ali po{to ionako sami organizu jemo koncerte, potrudi}emo se da na|emo drugi prostor jer - nema nazad”, kazala je peva~ica.

Ona je u opisu videa napisala: „Ruma, na}i }emo re{ewe, a mo`ete i vi da date predloge.” Podsetimo, Ivana zvani~no vi{e nije deo grupe Tap 011, a kako je izvor blizak na{oj redakciji nedavno izjavio ona je iz sastava izba~ena:

„Ivana je krenula svoju karijeru, a Tap je zamolila da naprave pauzu i da je podr`e. Predlog je bio da narednih godinu dana ona radi solo kako bi weni projekti za`iveli, to im je saop{tila u januaru ove godine. Me|utim, wene kolege iz Tapa su se naqutile, ~ak su Ivani poslali i upozorewe

MAJA OXAKLIJEVSKA BILA

UBE\ENA DA IMA RAK

„Kosa mi je potpuno opala”

Peva~ica Maja Oxaklijevska otvoreno je govorila o svom zdravqu. Kako je ispri~ala, pre ~etiri godine joj je skroz opala kosa i mislila je da ima rak.

Maja Oxaklijevska je oti{la kod lekara, a kako su joj tada rekli, opadawe kose je bila posledica stresa koji je imala.

„Pre ~etiri godine desilo se da mi je potpuno opala kosa, mislila sam da imam neki skriveni rak. Oti{la sam kod lekara i uradila sve pretrage. Rekli su da su svi parametri odgovaraju}i i da je sve u redu”.

„Me|utim, s moje glave su otpadali pramenovi. Zamislite, od duge kose ostali su samo patrqci. Bila sam sigurna da imam rak, ali su mi objasnili da je to najverovatnije posledica stresa. Kad narod ka`e da sve ide iz glave, zaista je tako. Sve zavisi kako }ete posmatrati odre|ene stvari”, rekla je Oxaklijevska.

Podsetimo, Maja se prethodnih godina posvetila unuku Luki koji `ivi sa autizmom. U jednom periodu svakodnevno se brinula o wemu, a on se sada nalazi u domu gde dobija svakodnevnu negu, a peva~ica ga redovno pose}uje.

„I sad ja vodim brigu o unuku. Nije to snaga, to je qubav. Qubav pokre}e svaki atom u telu; ja bih s wim na kraj sveta”, rekla je Maja.

pred tu`bu da ne sme da peva pesme Tap- na svojim nastupima”, pri~a na{ izvor i dodaje:

„Na dru{tvenim mreàma qudi komentri{u da je ona prodala Tap i zeznula wih, a pri~a je potpuno druga~ija. Ona je samo po{teno traìla da je podrè, kao {to je Negativ wu podrào sad da proba svoju karijeru, tako je ona zamolila i wih da se napravi pauza, mogli su da na|u novu peva~icu, ali nije lepo {to su je izbacili iz grupe potpuno. Jo{ su svi oni iza{li iz Viber grupe u kojoj su se dogovarali za sve, samo je Ivana ostala u toj grupi.”

Izvor je kazao i da se Ivana ose}a izdano od strane kolega koje je pre svega smatrala prijateqima.

„Ona se pre svega razo~arala kao ~ovek u wih. Nikada nije postojao neki ve}i problem do sada. ^ak nisu imali ni ugovor, sve se zavr{avalo usmenim dogovorom jer su pre svega bili prijateqi i poznaju se vi{e od 30 godina.”

Glumac se iz Beograda preselio u Hrvatsku, u`iva sa 20 godina mla|om `enom

Poznati glumac Dragan Marinkovi} Maca promenio je `ivot iz korena i nedavno se iz Srbije preselio u Hrvatsku.

Zajedno sa suprugom Jovanom, po zanimawu frizerkom, nastanio se u Istri, prekoputa ostrva Brioni. Glumac, koji je nedavno postao haxija, potpuno se okrenuo zdravom i duhovnom `ivotu, a obala mora postala mu je nova baza iz koje putuje na svoje {irom regiona i sveta rasprodate predstave.

Maca i wegova supruga Jovana preporodili su se otkako su se preselili blizu Briona, te sada ìve samo nekoliko minuta od plaè. Me{tani su glumca odli~no prihvatili, a iz Istre ~esto putuju i u susednu Italiju, koju oboje vole. O povratku u Srbiju i luksuznom imawu koje je pre toga uredio u Batajnici, Maca trenutno ne razmi{qa. Posvetio se molitvama, zdravijoj ishrani, a odlazak u Jerusalim gde je dobio zvawe haxije, dao je posebnu dra` wegovom ìvotu, pi{e Kurir.

Glumac isti~e da mu je odnos sa suprugom najve}a inspiracija. Iako je nakon posledweg razvoda obe}ao da se vi{e ne}e `eniti, sudbina ga je demantovala – sa Jovanom je uplovio u bra~ne vode posle samo nekoliko meseci veze. Maca ne krije da mu je sada najve}i san da on i Jovana pro{ire porodicu, a posebno bi se obradovao }erkici sa kojom bi {etao pored mora.

O svom iznenadnom ven~awu sa Jovanom, glumac je jednom prilikom izjavio:

- Ja sam se mojom Jovanom o`enio za vrlo kratak vremenski period. Mi smo po~eli da se zabavqamo 8. septembra, a 14. januara smo obavili ven~awe. Na wen ro|endan sam je po~astio, to je woj zna~ilo, taj papir... Meni taj papir nije ni{ta zna~io. Sad mi je predivan `ivot.”

Siner

na korak od obarawa rekorda

Novaka \okovi}a, ”samleo” rivala u Rimu

Najboqi teniser planete, Janik Siner, nastavqa svoju surovu dominaciju svetskim tenisom.

Italijan je u tre}em kolu Mastersa u Rimu bukvalno „pomeo“ sa terena Alekseja Popirina rezultatom 6:2, 6:0, a za ovaj podvig bilo mu je potrebno svega 65 minuta vrhunske igre.

Ovim trijumfom Siner je ispisao nove stranice istorije i stao uz rame Novaku \okovi}u kao jedini igra~ koji je uspeo da ostvari 25 uzastopnih pobeda na ATP Masters 1000 turnirima na samom po~etku sezone. Podse}amo, Italijan ove godine jo{ uvek ne zna za poraz na turnirima ove kategorije, po{to je prethodno osvojio pehare u Parizu, Indijan Velsu, Majamiju i Monte Karlu. Pobeda nad Popirinom bila je Sinerova 30. vezana na Mastersima (ra~unaju}i i kraj pro{le sezone), ~ime se izjedna~io na drugom mestu ve~ne liste. Sada mu nedostaje samo jedan trijumf kako bi stigao apsolutnog rekordera Novaka \okovi}a, koji je 2011. godine vezao 31 pobedu.

Ukoliko Siner nastavi ovaj neverovatan niz i podigne trofej u „Ve~nom gradu“, mogao bi da uradi ne{to {to je do sada po{lo za rukom samo srpskom asu – da kompletira „Zlatni Masters“ (osvajawe svih devet razli~itih turnira iz serije 1000 tokom karijere).

ME\EDOVI] [OKIRAN:

”Ja najboqi srpski teniser?”

Hamad Me|edovi}, srpski teniser, nije razumeo pitawe novinara u Rimu, pa je u prvi mah bio {okiran zbog onoga {to je ~uo.

Me|edovi} je pobedio Marijana Navonea sa 4:6, 6:3, 6:4 i time se plasirao u osminu finala mastersa u Rimu.

Hamad Me|edovi} je posle me~a odgovarao na pitawa novinara, a jedno u prvi mah nije razumeo.

„Vi ste najboqi srpski teniser u Rimu u posledwe tri godine. Kako se ose}ate tim povodom?”

Ovako je glasilo pitawe za Hamada Me|edovi}a, kome se u~inilo da je ~uo konstantaciju da je najboqi srpski teniser uop{te, pa je bio {okiran, {to je i sam naglasio.

„Ja najboqi srpski teniser? [okirali ste me isprva, u~inilo mi se da ste rekli da sam najboqi srpski teniser. Lep je ose}aj biti u mojoj ko`i trenutno, ose}am se veoma ponosno {to sam prvi put u osmini finala i imam priliku da se borim za ~etvrtfinale. Voleo bih da su i drugi srpski teniseri boqe pro{li na turniru, ali su neki imali zaista neugodne protivnike. I nadam se da }e ve} na slede}em turniru biti uspe{niji. Nisam znao da sam postao drugi teniser po uspe{nosti trenutno iz Srbije – ali to je svakako lepo ~uti”, odgovorio je Hamas.

Me|edovi} se poklonio Novaku \okovi}u, najboqem srpskom teniseru i najtrofejnijem u istoriji grend slemova (24 titule).

„Sa Novakom je moj odnos sjajan i smatram ga, ne samo za najboqeg tenisera, ve} i sportistu svih vremena. On je moj veliki prijateq, uzor, mentor… ^ovek koji uvek sa nama deli sva svoja iskustva i izlazi nam u susret po svim na{im pitawima. Sjajno je imati ga uz sebe.”

@eqko Obradovi} zida vilu sa bazenom na Dediwu

@eqko Obradovi}, ~uveni ko{arka{ki trener koji je do nedavno vodio Ko{arka{ki klub Partizan, gradi vilu sa bazenom u elitnom nasequ Beograda, na Dediwu. Vrednost najavqenih radova prelazi 140,4 miliona dinara ili oko 1,2 miliona evra.

U delu Beograda poznatom po skupocnim nekretninama, u kojem brojni biznismeni i politi~ari poseduju vile, uglavnom opasane visokim ogradama, daleko od o~iju javnosti, po svemu sude}i i ~uveni trener uskoro }e sagraditi luksuzni objekat.

Naime, krajem 2025. Obradovi} je prijavio po~etak radova na Dediwu, a gradi stambeni objekat, za koji je sredinom pro{le godine dobio gra|evinsku dozvolu. Re~ je o jednospratnoj vili, koja }e, prema dostupnim podacima, imati oko 1.300 kvadrata, ~etiri gara`na mesta, kao i bazen du`ine 15 metara.

Vrednost ove gra|evine u predra~unu iznosi oko 1,2 miliona evra, a prema planiranim radovima, pomenuta vila trebalo bi

\OAN

PEWAROJA, TRENER PARTIZANA:

„Nisam pozvao @eqka iz jednog razloga”

\oan Pewaroja, {panski trener, dobio je jedan od najte`ih mogu}ih zadataka u modernoj ko{arci.

Ne samo da je zamenio @eqka Obradovi}a, {to je samo po sebi dovoqno te`ak posao i neugodne cipele za popuniti, ve} je to uradio na klupi Partizana, kluba koji Obradovi} voli kao i svaki navija~ crno-belih.

Pewaroja je do{ao u delikatnom trenutku, a onda uspeo da u|e i u seriju pobeda sa timom ih Humske. Posle nekoliko meseci odlu~io je da objasni zbog ~ega se jo{ uvek nije video i sastao sa Obradovi}em.

„Jo{ uvek ne, ali planiram. Kada sam stigao, nisam `eleo dodatne informacije ni sa jedne strane, `eleo sam da se fokusiram na svoj posao i svoju ideju. Sa @eqkom imam dobar odnos, ali se jo{ nismo sreli. Uskoro }emo sigurno razgovarati”, ispri~ao je Pewaroja.

Pojasnio je {ta ga je iznenadilo u Srbiji, iako se spremao za to.

Poentirao je re~enicom.

„Zato sam i rekao kada sam stigao da verovatno u tom trenutku nije postojao te`i klub za preuzimawe od Partizana“.

da bude zavr{ena krajem 2028. godine. Obradovi}u je, po podacima o gra|evinskoj dozvoli, prethodno odobreno da sru{i porodi~nu stambenu zgradu, a na postoje}oj parceli, koja se prostore na 1.376 kvadrata, trebalo bi da bude izgra|ena nova ku}a.

Na ovom mestu sada se nalazi objekat od 340 kvadrata u kojem je {estosobni porodi~ni stan i jedna garaà. Podse}amo, Obradovi} se posledwi put na{ao u ìì javnosti kada je u novembru 2025.

podneo ostavku na mesto trenera Ko{arka{kog kluba Partizan, a nakon lo{ih rezultata koje je postigao sa tim klubom. Iako su ga grobari molili da ostane, on nije promenio svoju prvobitnu odluku i odlu~io je da usred sezone napusti crno-bele usled svih problema sa kojima se suo~io. Obradovi} je jedan od najuspe{nijih ko{arka{kih trenera u Evropi, a rekorder je po broju osvojenih evroliga. Posledwi put, za trenera u KK Partizan imenovan je u junu 2021, a iz kluba je oti{ao ~etiri godine kasnije.

Dobio ponudu da igra za 30 miliona po sezoni, `ena zapretila da }e se razvesti ako je

prihvati

Belgijski ~uvar mreè Tibo Kurtoa na{ao se u ìì javnosti, ali ovoga puta ne zbog svojih bravura na golu, ve} zbog porodi~ne drame koja bi mogla da mu odredi daqu karijeru.

Iako je pred belgijskim golmanom ponuda koja se dobija jednom u `ivotu, na putu ka Saudijskoj Arabiji ispre~io se ultimatum wegove supruge.

Uo~i posledweg „El Klasika”, svetom je odjeknula vest da je saudijski prvoliga{ Al-Kadsija poslao Kurtoi ponudu te{ku neverovatnih 30 miliona evra po sezoni. Pore|ewa radi, Belgijanac trenutno u Real Madridu zara|uje oko osam miliona evra, {to zna~i da bi mu odlazak na Bliski istok doneo skoro ~etvorostruko ve}a primawa. Ipak, astronomska cifra nije bila dovoqan argument za wegovu suprugu, izraelsku manekenku Mi{el Gerzig.

Ona je otvoreno zapretila razvodom ukoliko Tibo odlu~i da prihvati ugovor i preseli porodicu u Saudijsku Arabiju. Mi{el navodno ne `eli ni da razmatra `ivot u toj zemqi i insistira na ostanku u Evropi, bez obzira na to {to bi ovakav ugovor finansijski obezbedio wihove potomke za nekoliko generacija unapred.

Ova situacija dodatno komplikuje Kurtoin status na „Santjago Bernabeu”, s obzirom na to da ulazi u posledwu godinu ugovora sa Realom. Spekuli{e se da je Belgijanac bio veoma zainteresovan za selidbu, delom zbog novca, a delom zbog navodnih tenzija unutar svla~ionice aktuelnog {ampiona Evrope.

Podse}awa radi, Kurtoa je u Madrid stigao 2018. godine iz ^elsija u transferu vrednom 35 miliona evra. Za osam godina u klubu postao je jedan od stubova tima i osvojio ~ak 14 trofeja, ali ~ini se da }e o wegovom slede}em koraku vi{e odlu~ivati porodi~ni mir nego sportske ambicije ili stawe na bankovnom ra~unu.

POZOVI

MARKA ZA TROFEJE Nikoli}evo trenersko nasle|e nezaustavqivo

raste

Atina gori, a `uto-crni deo gr~ke prestonice slavi svoju 14. titulu {ampiona.

Iako pre po~etka sezone AEK nije svrstan ni me|u prva dva favorita, srpski stru~wak Marko Nikoli} (46) uspeo je da u svojoj debitantskoj godini skine mo}ni Olimpijakos sa trona i donese pehar dva kola pre kraja plej-ofa.

Nepisano fudbalsko pravilo jo{ jednom je dobilo potvrdu –ako su vam potrebni pehari i instant uspeh, adresa je jasna: pozovite Marka Nikoli}a.

Dolazak u AEK u junu 2025. godine, na insistirawe sportskog direktora Havijera Ribalte, po~eo je beskompromisno. Marios Ilijopulos, novi vlasnik kluba, platio je CSKA otkupnu klauzulu od 600.000 evra, a Nikoli} je odmah po zavr{etku priprema u Holandiji povukao radikalne poteze. Iz tima su odstrawena ~etiri zvu~na imena, ukqu~uju}i kapitena Damjana [imanskog, ~ime je poslata jasna poruka da niko nema garantovano mesto. Umesto wih, stvoren je mo}an tim sa izraènim srpskim {mekom. Kqu~ni potez bilo je dovo|ewe Luke Jovi}a bez obe{te}ewa iz Milana. Jovi} je pod Nikoli}evim vo|stvom doìveo renesansu karijere, postigav{i 16 prvenstvenih golova i profilisav{i se u najubojitijeg napada~a lige. Sredina terena je zabetonirana dolaskom slobodnog igra}a Marka Gruji}a iz Porta, dok je Mijat Ga}inovi} na krilu donosio neophodnu trka~ku i takti~ku {irinu. Klimaks {ampionske trke dogodio se 10. maja 2026. na dupke punoj „Alvin areni” pred 30.000 navija~a u gradskom derbiju protiv Panatinaikosa. AEK-u je bila potrebna pobeda, uz kiks Olimpijakosa protiv PAOK-a da bi matemati~ki re{io pitawe prvaka. PAO je rano poveo, a na stadionu „Karaiskakis” Olimpijakos je imao prednost. Ipak, u drugom poluvremenu usledila je drama dostojna filmskog scenarija. PAOK je izjedna~io na 1:1, {to je dalo krila Nikoli}evim izabranicima. Usledila je totalna ofanziva, izjedna~ewe, a onda i istorijski 93. minut. Jovi} je u te{kom duelu uspeo da zagradi dvojicu protivni~kih {topera, lopta se odbila do @oao Marija koji je zakucao u mreù za 2:1 i potpuni delirijum na tribinama. Jovi} je igrao do 96. minuta, a posledwi zvi`duk nema~kog sudije Harma Osmersa ozna~io je po~etak neopisivog slavqa – AEK je postao {ampion po 14. put. Nakon me~a, igra~i su na konferenciji za medije polili Nikoli}a vodom, a on nije skrivao suze radosnice. „Ovo su najsre}niji dani u mojoj karijeri. Titula sa AEK-om je potpuno jedinstvena”, izjavio je Nikoli}, posebno zahvaliv{i vlasniku Ilijopulosu, Ribalti, Kostasu i celom stru~nom {tabu od 60-70 qudi koji svakodnevno rade u trening centru Spata. Nikoli}ev uspeh u Atini nije slu~ajan, ve} nastavak neverovatnog niza u pet razli~itih zemaqa. Gde god je radio, srpski strateg je punio klupske vitrine. Sve je po~elo u domovini, kada je sa Partizanom u sezoni 2016/17. osvojio istorijsku duplu krunu uz epski niz od 37 utakmica bez poraza. Bila je to i posledwa titula prvaka crno-belih koji od wegovog odlaska idu silaznom putawom. Usledila je Ma|arska, gde je na klupi Videotona prekinuo dominaciju rivala uzev{i prvenstvo (2018) i Kup (2019). Svoju reputaciju „specijaliste za trofeje” potvrdio je u Rusiji, osvojiv{i nacionalni Kup sa dva razli~ita moskovska kluba – najpre sa Lokomotivom 2021, a potom i sa CSKA Moskvom 2025. godine. Izme|u dve ruske epizode, Nikoli} je stigao da pokori i Bliski istok, podigav{i sa [abab Al Ahlijem Superkup u Ujediwenim arapskim emiratima krajem 2023. u ubedqivoj pobedi od 6:2 protiv [arxe.

DON^I] [OKIRAO, PRVI PUT ODBIO

DA IGRA ZA SLOVENIJU ”Ovo mi je sad prioritet”

Luka Don~i} je po prvi put u karijeri odlu~io da uzme slobodno leto, ta~nije da ne nastupa za reprezentaciju Slovenije. Slovena~ki as je nakon metle koju su Lejkersi do`iveli od Oklahome obelodanio svoju odluku. Prioritet svih prioriteta je sada porodica, pa po prvi put ne}e igrati za reprezentaciju.

„Volim svoje }erke vi{e od svega i one }e uvek biti na prvom mestu u mom `ivotu. Dok sada nastavqam da radim na zajedni~kom starateqstvu nad svojim }erkama, bio sam primoran da donesem te{ku odluku izme|u putovawa i igrawa za reprezentaciju Slovenije i toga da ovo leto provedem sa wima. Na`alost, proteklih meseci bilo mi je izuzetno te{ko da ih vi|am”, objasnio je Luka.

„Dao sam sve od sebe predstavqaju}i Sloveniju i razo~aran sam {to ovog leta ne}u mo}i da igram za svoju zemqu. Ali trenutno su moje }erke i moje obaveze kao oca moj prioritet”, dodao je.

ZVEZDA ]E IMATI NIKADA LAK[I PUT DO LIGE [AMPIONA:

Iznena|ewa {irom Evrope napravila haos

Revija iznena|ewa izmamila je osmehe na licima u Qutice Bogdana. Crvena zvezda bi mogla potencijalno da ima mnogo lak{i put.

Crvena zvezda }e i naredne sezone morati kroz kvalifikacije do Lige {ampiona. Iako je postojala teorijska {ansa da direktno izbori mesto u grupnoj fazi, osvajawem titule [ahtjora u Ukrajini postalo je jasno da crveno-beli kre}u od drugog kola kvalifikacija i da }e morati da elimini{u ~ak tri rivala kako bi stigli do elite.

Kako se sezona bli`i kraju, sve su glasnije pri~e o potencijalnim protivnicima Zvezde na evropskom putu, a utisak je da bi tim iz Beograda mogao da ima povoqniji `reb nego prethodnih godina. Bar kada se pogledaju imena mogu}ih rivala.

Evropsku sezonu obele`io je veliki broj iznena|uju}ih {ampiona {irom kontinenta, {to }e direktno uticati i na kvalifikacije za Ligu {ampiona. Zbog

klubova sa slabijim koeficijentima do}i }e do promena unutar {e{ira, pa bi Crvena zvezda mogla da izbegne najte`e protivnike.

Tako je Viking prekinuo dominaciju Bode Glimta u Norve{koj, dok je Orhus stigao do titule u Danskoj prvi put posle ~etiri decenije. [vajcarski Tun je iz druge lige do{ao do {ampionskog pehara, Levski je sru{io Ludogorec u Bugarskoj, a Mjelbi je napravio senzaciju u [vedskoj. Titulu u Azerbejxanu osvojio je Sabah, dok su \er i LASK nadomak trofeja u Ma|arskoj i Austriji. Veliko iznena|ewe mogu}e je i u [kotskoj, gde je Harts blizu prekida dominacije Seltika i Renxersa.

Crvena zvezda }e kvalifikacije po~eti od drugog kola, gde bi potencijalni rivali mogli da budu: Vikingur, Kajrat, Univerzitatea, Riga, Ki Klaksvik, Flora Talin, Larne, Petrokub, Wu Sejnts, Orhus, Tun i Mjelbi.

U tre}em kolu kvalifikacija konkurenciji bi trebalo da se pridru`e i [amrok, KuPS, Hapoel Ber [eva, Linkoln i Borac iz Bawaluke.

Kada je re~ o plej-ofu, Zvezda bi zahvaquju}i raspletu {irom Evrope mogla da izbegne AEK iz Atine, koji bi se na{ao me|u povla{}enim timovima. Me|u potencijalnim rivalima trenutno izdvajaju Ceqe, Omonija, LASK, Harts i Viking.

Euforija drma BiH: Barbarez objavio spisak igra~a za Mundijal

Reprezentacija Bosne i Hercegovine igra}e ovog leta na Svetskom prvenstvu u fudbalu u SAD-u, Kanadi i Meksiku zbog ~ega vlada velika euforija u celoj zemqi.

Sergej Barbarez je sa „zmajevima” napravio veli-

ki uspeh i eliminisao Italiju, pa sada na Mundijalu u grupi B protiv [vajcarske, Kanade i Katara `eli da ode i korak daqe.

Sergej Barbarez je objavio i spisak kandidata za Svetsko prvenstvo, a tu su ve} dobro poznata imena.

Ovo je spisak selekcije BiH. Golmani: Nikola Vasiq, Martin Zlomisli}, Osman Haxiki}; Odbrana: Amar Dedi}, Nikola Kati}, Stjepan Radeqi}, Nidal ^elik, Nihad Mujaki}, Tarik Muharemovi}, Sead Kola{inac; Vezni red: Amir Haxiahmetovi}, Ivan [uwi}, Bewamin Tahirovi}, Xenis Burni}, Armin Gigovi}, Ermin Mahmi}, Ivan Ba{i}, Amar Memi}, Kerim Alajbegovi}, Esmir Bajraktarevi}; Napad: Samed Ba`dar, Jovo Luki}, Haris Tabakovi}, Ermedin Demirovi}, Edin Xeko. Barbarez je uru~io i pretpozive onima koji }e ~ekati dodatnu {ansu ukoliko neko „ispadne”: Tarik Kari}, Mladen Jurkas, Arjan Mali}, Emir Kari}, Jusuf Gazibegovi}, Ifet \akovac, Dario [ari}, Amer Gojak i Haris Hajradinovi}.

THURSDAY l ^ETVRTAK 14. 5. 2026.

VATEPOLISTI ODBILI

Srpski vaterpolisti su otvoreno pokazali nezadovoqstvo zbog najnovijeg SNS kadra u Vaterpolo savezu Srbije i javno su poru~ili da su te{ka srca odlu~ili da ne igraju za reprezentaciju.

Dok god je Slobodan Soro predsednik VSS ne}emo imati najboqe vaterpoliste u bazenu. Potpisnici ovog pisma su Nikola Jak{i}, Radoslav Filipovi}, Du{an Mandi}, Strahiwa Ra{ovi}, Sava Ran|elovi}, \or|e Lazi}, Radomir Dra{ovi}, Nemawa Vico, Nikola Dedovi}, Petar Jak{i} i Viktor Ra{ovi}. Evo i obja{wewa vaterpolista.

„Po{tovani, Kao dugogodi{wi reprezentativci, aktuelni evropski trostruki olimpijski {ampioni smatramo da je neophodno da se oglasimo povodom najnovijih de{avawa u na{em Savezu. Novi predsednik Saveza, Slobodan Soro je u vi{e navrata kroz svoje izjave poku{ao da diskredituje i omalova`i sve na{e uspehe posledwih nekoliko godina.

Na{e zlatne medaqe ni najmawe nisu bile odraz trenutne inspiracije, kao {to to navodi Slobodan Soro, ve} godine velikih odricawa, trenirawa, zajedni{tva I borbe.

Tako|e, podsetili bismo javnost da je nekolicina igra~a iz aktuelnog sastava reprezentacije ve} bila izlo`ena nesportskim potezima od strane Slobodana Sora i wegovog tima qudi u VK Novi Beograd, od zabrane trenirawa, izbacivawa iz kluba, nedozvoqavawa igrawa za re-

prezentaciju itd. Smatramo da su i tada svi ti postupci u~iweni kako bi se na{tetilo na{oj reprezentaciji, na{em zajedni{tvu kako bi se spre~io daqi napredak srpskog reprezentativnog vaterpola”, po~ela je objava, ali je to bilo daleko od kraja.

„Na{ tim kao najtrofenija reprezentacija Srbije zaslu`uje predsednika Saveza dostojnog svega onoga za {ta smo se borili sve ove godine, nekoga ko {titi na{e interese, zalagati se za nas, vrednovati sve osvojeno i podsta}i daqe osvajawe trofeja.

Ponosni smo na sve {to smo ostvarili sa kapicom Srbije - na svaku utakmicu, svaku pobedu, ali i na svaki te`ak trenutak koji nas je u~inio ja~ima kao tim. Kao aktuelni evropski i trostruki olimpijski {ampioni, verujemo da smo svojim rezultatima jasno pokazali ko smo i {ta predstavqamo.

Posledwih deset godina vaterpola u Srbiji nesumwivo predstavqa jedan od najtrofejnijih perioda u istoriji na{eg sporta.

Tokom ~itave na{e karijere vodili smo se principima po{tovawa, dostojanstva I fer-pleja.

To po{tovawe smo pokazivali prema svima, pa i prema Slobodanu Soro, dana{wem predsedniku Saveza, i u periodu kada je nastupao za reprezentaciju Brazila i igrao protiv Srbije na najve}im takmi~ewima.

Svedoci smo da je i tada ulagao maksimalne napore da zaustavi put reprezentacije Srbije ka najve}im uspesima, ali isto tako i da u tome nije uspeo - {to potvr|uju rezultati koje smo zajedno ostvarili na radost cele na{e nacije”, navode daqe vaterpolisti.

Nastavqaju u istom tonu.

„Nakon mnogo razmi{qawa i me|usobnih razgovora, doneli smo jednoglasnu_odluku da se povu~emo iz igrawa za vaterpolo reprezentaciju Srbije dokle god je na wenom ~elu Slobodan Soro kao i wegov tim qudi.

Ova odluka je bila veoma te{ka, jer je igrawe za reprezentaciju za nas uvek predstavqalo najve}u ~ast i privilegiju I san svakog mladog sportiste. |pak, smatramo da je nephodno da mi li~no podignemo glas protiv svih onih koji `ele da diskredituju I uni{te te{ko ste~ene uspehe vaterpolo reprezentacije zarad svojih li~nih interesa.

Takve osobe ne smeju biti na ~elu najtrofenije reprezentacije u Srbiji!

Apelujemo na javnu podr{ku biv{ih I sada{wih sportista, qudi Iz sveta vaterpola, I svih onih kojima je stalo da vaterpolo savez ne ode u ruke onih koji iz svog li~nog nezadovoqstva i hira `ele da obezvrede pro{lost, a uni{te budu}nost na{eg najtrofenijeg sporta”, stajalo je u objavi vaterpolista.

Lindzi Von na{la 11 godina mla|eg de~ka

Lindzi Von (41), legendarna ameri~ka skija{ica, upustila se u vezu sa 11 godina mla|im kolegom, Matjeom Beletom. Nekoliko meseci nakon {to je

Lindzi Von do`ivela te`ak pad na Zimskim Olimpijskim igrama u Milanu i Kortini, magazin „People” objavio je informaciju da je pomenuta skija{ica prona{la

Kapiten Sokerusa Met Rajan i Grem Arnold (desno) u vreme dok je bio selektor Australije

POZNATI RIVALI AUSTRALIJE NA KUPU AZIJE:

Sokerusi protiv svog doskora{weg u~iteqa

@rebom u Rijadu fudbalska reprezentacija Australije odre|ena je za nosioca Grupe D u kojoj }e odmeriti snage sa Singapurom, Taxikistanom i Irakom, koji sa klupe predvodi dugogodi{wi selektor Sokerusa Grem Arnold. Kup Azije po~iwe 7. januara 2027. u Saudijskoj Arabiji.

Fudbalska reprezentacija Australije igra}e na Kupu Azije u Grupi D, protiv selekcija Taxikistana, Irana i Singapura, odlu~eno je `rebom u Rijadu.

Sokerusi po~iwu takmi~ewe 9. januara duelom sa Singapurom, zatim sledi me~ protiv najve}eg konkurenta u grupi Iraka 14. januara, a u posledwem kolu rival je Taxikistan.

Bi}e ovo prvi put da }e fudbaleri Australije igrati protiv svog doskora{weg selektora Grema Arnolda, koji u posledwe dve godine s uspehom vodi selekciju Iraka.

Pre Kupa Azije u Saudijskoj Arabiji, i Australija i Irak u~estvova}e na Svetskom prvenstvu u Meksiku, SAD i Kanadi, koje se odr`ava od 12. juna do 20. jula ove godine. SBS na srpskom

Jamal nadma{io ono {to je Kristijano Ronaldo uradio za devet sezona

Lamin Jamal nastavqa da pomera granice svetskog fudbala, a nova titula Barselone donela mu je dostignu}e kojim se malo koji igra~ mo`e pohvaliti u tim godinama.

Iako je fini{ sezone ispratio van terena zbog povrede, ovaj 18-godi{wak je po tre}i put u karijeri postao {ampion [panije, nakon {to su Katalonci trijumfom u „El klasiku” i zvani~no postali nedosti`ni na vrhu tabele.

Povodom novog uspeha Barselone, italijanska „Gazeta delo sport” izvukla je podatak koji je odmah izazvao lavinu komentara – Jamal je po broju titula u Primeri ve} sada nadma{io Kristijana Ronalda.

11 godina mla|eg de~ka. Lindzi Von i Matje Belet su se nedavno zbli`ili i zajedni~ko vreme uglavnom provode u Wujorku. Linzi Von se jo{ uvek nije zvani~no ogla{avala ovim povodom. Matje Belet, ro|en je 23. aprila 1996. godine u Nici, ina~e je uspe{an francuski reprezentativac u skijawu koji se u Svetskom kupu takmi~i u brzim disciplinama – spustu i superveleslalomu. Najve}i uspeh u profesionalnoj karijeri ostvario je 2021. godine kada je osvojio drugo mesto u superveleslalomu u austrijskom Zalbah-Hinterglemu.

Iako je pore|ewe sa jednim od najve}ih igra~a svih vremena u statisti~kom smislu jo{ uvek rano, brojke u {panskom prvenstvu govore slede}e: Lamin Jamal: [ampion [panije postao je 2023, 2025. i 2026. godine. Sa samo 18 godina, on ve} ima tri {ampionska prstena u jednoj od najja~ih liga sveta.

Kristijano Ronaldo: Tokom devet godina provedenih u Real Madridu, Portugalac je Primeru osvojio „samo” dva puta – 2012. i 2017. godine.

Naravno, niko ne osporava mitski status koji Ronaldo u`iva na „Santjago Bernabeuu”. Do odlaska u Juventus, Portugalac je osvojio ~etiri Lige {ampiona, dva Superkupa Evrope i tri titule klupskog prvaka sveta, uz neverovatnih 450 golova na 438 nastupa. Ipak, ~iwenica da je jedan tinejxer uspeo da za tri sezone nadma{i Ronaldov liga{ki skor iz skoro ~itave decenije, dovoqno govori o dominaciji Barselone u posledwih nekoliko godina. Jamal je postao novi simbol „Blaugrane”, a navija~i se nadaju da }e povreda biti samo kratka pauza pred nastavak pisawa istorije.