THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT
32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 14. 12. 2023. z Year XXXIII No.2583
Ve}
z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50
Odr`an prvi veliki Va{ar u Srpskom sportskom centru Kizbora
Potapawe brodova:
VELIKI BROJ POSETILACA UPRKOS LO[EM VREMENU
Strana 17
SRBI ZAPADNE AUSTRALIJE NEGUJU SVOJU KULTURU I IDENTITET
Godi{wi koncerti „Izvora“ i „Rastka“ u Pertu Tema nedeqe:
Ko kontroli{e podzemne raskrsnice globalnih digitalnih i finansijskih mre`a? Strane 4 i 5
Kako Francuska i Australija vidaju rane posle sporazuma Strana 12 Aukus?
Strana 16
\or|e u „stojadinu“ obi{ao Evropu i ostvario de~a~ki san Strana 22
Srbi u svetu: Strana 11
U ^ikagu prikupqena sredstva za otkup zemqe na kojoj je ro|en Sveti Sava
2 ^etvrtak 14. decembar 2023.
IZME\U DVA VIKENDA
I rat u Sudanu na Guglu popularniji od Ukrajine Princ Hari i Megan Markl najve}i gubitnici Holivuda za 2023. godinu Princ Hari i Megan Markl progla{eni su za najve}e gubitnike Holivuda 2023. godine, {to }e verovatno biti veliki udarac za par iz Kalifornije. Princ Hari i Megan Markl imali su nezgodnih 12 meseci. Pehovi kao da su se nizali jedan za drugim: „Spotifaj“ je raskinuo sa wima ugovor vredan 20 miliona dolara, imali su najave vi{e „klimavih“ projekata i kao {lag na torti – zavr{ili su u animiranoj seriji South Park. Imena vojvode i vojvotkiwe od Saseksa pojavila su se u „brutalno iskrenom pregledu“ lista Holivud riporter (The Hollywood Reporter) o tome ko je imao najgoru godinu u oblasti {ou-biznisa. Xejms Hiberd napisao je o{tar osvrt na prethodnih 12 meseci Harija i Megan tokom kojih je izvr{ni direktor „Spotifaja“ Bil Simons odustao od ugovora sa wima i nazvao ih „je***im prevarantima“. Hiberd je tako|e pomenuo vi{estruke „projekte u kojima vojvoda i vojvotkiwa kukaju“ – od memoara Rezerva (Spare) do {estodelne dokumentarne serije u produkciji Netfliksa. Me|utim, Hiberd tvrdi da je ismevawe para u crtanoj seriji South Park, bilo igla koja je probila wihov „balon nadmenosti“. „Posle cmizdrewa u dokumentarnoj seriji na Netfliksu, u`asne biografije i inertnog podkasta, brend Hari i Megan narastao je u balon nadmenosti koji je prizivao da bude rasprsnut – a South Park je bio ~ioda“, napisao je Hiberd. Uprkos „ismevawu i izrugivawu“, neuspesi Saseksa u Holivudu i daqe su, kako navodi Hiberd, izgleda, boqi od vi{e od 200 zvani~nih doga|aja kojima bi morali da prisustvuju godi{we kao aktivni ~lanovi britanske kraqevske porodice. Kraqevski komentator Kinsi [ofild tvrdi da }e, zbog progla{avawa vojvotkiwe i vojvode od Saseksa za najve}e holivudske gubitnike, agencija za talente Megan Markl „biti na muci pri odre|ivawu narednih koraka“. „Holivud riporter je, u su{tini, Biblija u ovom gradu“, rekla je [ofildova isti~u}i da nema sumwe da je ova neslavna titula povredila slavni par.
Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija). Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.
Rat u Ukrajini nije u{ao u top deset vesti koje su qudi naj~e{}e pretra`ivali na internetu. Izgleda da Ukrajina i wen lider Vladimir Zelenski vi{e ne zanimaju zapadnu javnost, pokazuju podaci o najpopularnijim pretragama na Guglu za 2023. godinu Ono na {ta su upozoravali brojni saveznici Kijeva se i ostvarilo - postoji "zamor" zbog Ukrajine, a svet sada ima interesantnija pitawa za razmi{qawe, pa tako Ukrajina nije u{la ~ak ni u top 10 najpopularnijih upita na ovom internet pretra`iva~u. Pomalo o~ekivano, fokus javnosti je sada na Bliskom istoku. Izraelsko-palestinski sukob ove godine na{ao se na prvom mestu napretra`ivanijih vesti. Od rata u Ukrajini, korisnicima Gugla su zanimqiviji bili nestanak podmornice "Titanik", zemqotres u Turskoj, pa i uragani "Hilari", "Idalija" i "Li". Interesantan je i podatak da je svet vi{e zanimalo {ta se de{ava na Mesecu nego na ukrajinskom frontu – pa je tako ~ak i indijska svemirska misija "^andrajan 3" bila pretra`ivaniji pojam od Ukrajine. Na desetom mestu vesti koje su qudi naj~e{}e tra`ili na Guglu na{ao se i rat u Sudanu. [to
je prili~no zanimqivo s obzirom na to da je ukrajinski front u zapadnoj javnosti predstavqen kao "branik" ~itavog sveta od "ruske agresije". O~igledno da pri~a koju su svojim gra|anima prodavali zapadni saveznici Zelenskog vi{e ne prolazi. Jer, najpretra`ivaniji pojmovi na internetu svojevrsno su merilo stavova javnog mwewa, a sa ovako slabim interesovawem javnosti, jasno je da Zelenski ne}e jo{ dugo mo}i da dobija podr{ku. Wegovi vojni napori oslawaju se na pomo} Zapada, a pitawe je, koliko }e Zapadni lideri biti voqni da dre{e kesu i pravdaju pred svojim bira~ima slawe novca Kijevu, uzetog od poreskih obveznika koje ovaj sukob vi{e i ne zanima.
Predsednica ~uvenog Harvarda optu`ena da je plagirala doktorat Optu`be dolaze po{to su lideri tri visoko{kolske ameri~ke ustanove saslu{ani u Kongresu, gde je zatra`eno da Grejova podnese ostavku budu}i da nije htela da uskrati upis studentima koji podr`avaju Hamas.
ri Kristofer Rufo i Kris Brunet objavili na Iksu upore|eni su delovi disertacije politikologa Gej s ranijim radovima nekoliko autora i nau~nika – pojedini pasusi se od re~i do re~i podudaraju. Time je prekr{ena politika
Predsednica Univerziteta Harvard Klodin Gej optu`ena je da je plagirala brojne delove svog doktorata iz 1997, a nakon saslu{awa u Kongresu na temu antisemitizma na fakultetu na ~ijem se ~elu nalazi. U dokumentima koje su novina-
Harvarda o parafrazirawu koja propisuje da se preuzeti odlomci moraju u potpunosti preformulisati; ukoliko je sadr`aj blizak originalu, re~ je o plagijatu ~ak i ako se navodi da se radi o citatu. Gejova je u izjavi za "Boston
glob" odbacila optu`be i istakla da se uvek pridr`avala visokih akademskih standarda. Uz to portal "Va{ington fri bikon" tvrdi da su sporna i ~etiri rada koje je Gejova objavila izme|u 1993. i 2017, te da je tako predsednica Harvarda prekr{ila osnovni princip akademskog integriteta. Optu`be za plagijat dolaze po{to su predsednici tri visoko{kolske ustanove (Harvard, Univerzitet Pensilvanija, Tehnolo{ki institut Masa~usetsa) u SAD pozvani na saslu{awe u Kongres u vezi s navodnim talasom antisemitizma koji je zahvatio wihove kampuse. Republikanka Elis Stefanik zahtevala je da Grejova podnese ostavku budu}i da nije htela da uskrati upis studentima koji podr`avaju Hamas. Gejova je tom prilikom rekla da }e wena administracija kazniti "govor mr`we, nepromi{qen, uvredqiv" samo ukoliko pre|e u fizi~ko nasiqe ili ciqano uznemiravawe.
SNOUDEN O [PIJUNA@I PUTEM PU[ NOTIFIKACIJA:
Ne {pijuniraju oni "Epl" i "Gugl", nego vas "Nisu u pitawu samo Ministarstvo pravde (Sjediwenih Dr`ava), niti samo SAD. Druge zemqe, tako|e, zahtevaju va{e podatke", poru~io je Snouden. ^uveni uzbuwiva~ Edvard Snouden komentarisao je upozorewe ameri~kog senatora Rona Vajdena da neidentifikovane strane vlade {pijuniraju korisnike pametnih telefona uz pomo} podataka koje dobijaju od "Epla" i "Gugla". "Ne {pijuniraju oni 'Epl i Gugl', oni {pijuniraju vas", poru~io je Snouden gra|anima sveta na platformi Iks. Kako dodaje, "nisu u pitawu
samo Ministarstvo pravde (Sjediwenih Dr`ava), niti ~ak samo SAD. Druge zemqe, tako|e, zahtevaju va{e podatke. Sada se zapitajte: za{to Epl i Gugl nisu po~eli da sebi ograni~avaju pristup ovim podacima? Ovo predstavqa neprijateqski dizajn". Senator Vajden je u pismu upozorio da se aplikacije svih vrsta oslawaju na takozvane "pu{ notifikacije" koje obave{tavaju korisnike mobilnih telefona na dolazne poruke, najnovije vesti i druga a`urirawa. Ova obave{tewa do wih sti`u preko "Guglovih" i "Eplovih" servera. To dvema kompanijama daje je-
dinstven uvid u "saobra}aj" koji te~e od tih aplikacija ka wihovim korisnicima, a zauzvrat ih stavqa u "jedinstvenu poziciju da olak{aju vladin nadzor kako korisnici koriste odre|ene aplikacije", naveo je Vajden. "Sada kada je ovaj metod postao javan, mi a`uriramo svoju politiku transparentnosti izve{tavawa o detaqima ove vrste problema. Delimo (Vajdenovu) posve}enost informisawa korisnika o ovim zahtevima", saop{tio je "Gugl", dok je "Epl" u saop{tewu naveo da ih Federalna vlada spre~ava da podele bilo kakve informacije.
IZME\U DVA VIKENDA
^etvrtak 14. decembar 2023. 3
Ve}ina u~enika u Srbiji se ne ose}a bezbedno u {koli ^ak 64,2 odsto u~enika u Srbiji ose}alo se nesigurno u {koli i me|u wima je bilo vi{e de~aka nego devoj~ica. U pro{loj {kolskoj godini, obele`enoj neslu}enom eskalacijom nasiqa koje ukqu~uje decu, ve}ina sredwo{kolaca nije se ose}ala bezbedno u {kolskom krugu koji bi trebalo da bude sinonim za sigurno i podsticajno okru`ewe. ^ak 64,2 odsto u~enika ose}alo se nesigurno u {koli i me|u wima je bilo vi{e de~aka nego devoj~ica. Gotovo 41 odsto sredwo{kolaca izostajalo je iz {kole jer se nisu ose}ali sigurno pod {kolskim krovom - pokazali su rezultati istra`ivawa koje je sprovedeno u prva dva meseca ove {kolske godine. Istra`ivawe su zajedno realizovali asocijacija "Duga" i Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, uz podr{ku misije OEBS-a i Vlade [vedske. Sprovedeno je u 57 sredwih {kola {irom Srbije na reprezentativnom uzroku od 1.183 ispitanika od toga 701 u~enik drugog razreda sredwe {kole, 262 roditeqa sredwo{kolaca i 211 nastavnika i stru~nih saradnika. I nastavnici u visokom procen-
tu smatraju da je {kola nebezbedna i o~ekuju sistemska re{ewa, rekla je na predstavqawu rezultata istra`ivawa dr Farida Basioni Stameni}, glavni istra`iva~. "Konkretno, navode da je veliki broj u~enika u odeqewima a nedovoqno stru~nih saradnika u {kolama i tra`e dodatne obuke da ta~no znaju kako da prepoznaju nasiqe. Mawe od polovine, pa ~ak i do tre}ine nastavnika i stru~nih saradnika odmah reaguje na nasiqe", rekla je Basioni Stameni}. Jedan od zakqu~aka istra`ivawa je da postoji visoka informisanost ispitanika o nasiqu uop{te i prepoznavawu razli~itih vrsta nasiqa, te da je svest o nasiqu pove}ana. Me|u faktorima koje izdvajaju kao glavne uzroke pojave nasiqa u sredwim {kolama su: pritisak vr{waka, porodi~ni odnosi i situacija u porodici, pol i seksualni identitet u~enika ili ~lana porodice. Pritisak vr{waka zbog odre|enog spoqa{weg izgleda, mode, reputacije, stila, pona{awa kao okida~ za nasiqe vidi 92,9 odsto nastavnika i oko 83 odsto roditeqa i u~enika.
^ak 94,8 odsto nastavnika smatra da su porodi~ni odnosi i situacija u porodici (zlostavqawe, zanemarivawe, razvod, konfliktni odnosi) uzrok nasiqa u {koli, a istog mi{qewa je i 79,6 odsto u~enika i 77,9 odsto roditeqa. Oko 74 odsto i roditeqa i nastavnika i u~enika potvr|uju da seksualna orjentacija i rodni identitet jesu pokreta~i nasilni~kog pona{awa. Nacionalnost i kulturnu razli~itost me|u kqu~nim faktorima koji dovode do nasiqa prepoznaje 69 odsto roditeqa, 68,1 odsto u~enika i 61,6 odsto nastavnika i stru~nih saradnika. Stavovi roditeqa, |aka i nastavnika oko pojedinih pitawa prili~no se mimoilaze. Na primer, dve tre}ine roditeqa i nastavnika uvereni su da agresivne igrice, filmovi, muzika mogu doprineti
nasiqu u {kolama, me|utim s takvim stavom se ne sla`e oko 50 odsto sredwo{kolaca. Dostupnost oru`ja kao i dostupnost informacija o oru`ju na internetu, po mi{qewu 72,9 odsto roditeqa i 69,7 odsto nastavnika jesu okida~i za nasiqe u {kolama. Isto tako misli tek 44,7 odsto u~enika. Oko 65 odsto sredwo{kolaca uvereno je da nasiqe u {kolama poti~e i od postupawa nastavnika prema |acima, ali je s tim saglasan znatno mawi procenat nastavnika (52,6 odsto). Procewuju}i odnos zaposlenih u {kolama prema vr{wa~kom nasiqu, ~ak 67,7 odsto sredwo{kolaca smatra da "nisu svesni problema i ne daju sve do sebe da spre~e i prekinu nasiqe". Tako misli i 51,9 odsto roditeqa, ali i svega 19,9 odsto nastavnika.
UCENE BRISELA:
Bez Ohridskog sporazuma nema ~lanstva u EU za Srbiju 150 godina od uvo|ewa srpskog dinara kao nacionalne valute Dr`ava Srbija je 12. novembra obele`ila zna~ajan doga|aj u svojoj ekonomskoj istoriji - 150. godi{wicu srpskog dinara kao nacionalne valute, saop{tila je Narodna banka Srbije (NBS). Dinar je 12. decembra 1873. postao zvani~ni srpski novac, usvajawem Zakona o kovawu srpske srebrne monete, kada je uveden kao zvani~na valuta Kne`evine Srbije. „Ovaj jubilej ne samo da predstavqa zna~ajno istorijsko dostignu}e, ve} slu`i i kao svedo~anstvo o postojanosti i otpornosti ekonomije na{e zemqe”, navela je NBS. Kako je istaknuto, tokom 150 godina dinar je svedo~io transformaciji Srbije, od kne`evine u kraqevinu, preko turbulentnih vremena zajedni~ke dr`ave Jugoslavije, a na kraju i u modernu Republiku Srbiju. „Na ovom putu srpski dinar je ostao konstanta i simbol napretka srpskog naroda, odraz na{eg nacionalnog identiteta i nasle|a. Nov~anice i kovani novac nose slike na{ih istorijskih li~nosti, znamenitosti i kulturnih simbola, podse}aju}i nas na na{u bogatu istoriju i kulturnu ba{tinu. Oni slu`e kao podsetnik na na{a kolektivna dostignu}a i vrednosti koje nas defini{u kao narod”, navodi se u saop{tewu centralne banke. Narodna banka Srbije priredi}e 21. decembra izlo`bu „150 godina srpskog dinara” na kojoj }e, pored aktuelnog novca Srbije, biti prikazani i primerci prigodnog kovanog novca, po~ev od wegove pojave 1968. godine do posledwih primeraka s likom Nikole Tesle.
Za izmenu pregovara~kog poglavqa 35, u kom treba da se na|e obaveza Srbije da prizna otcepqewe svoje ju`ne pokrajine, potreban je konsenzus – pet dr`ava Unije ne priznaje "Kosovo", a Ma|arska je protiv pritiska na Beograd. U nacrtima zakqu~aka u vezi s odnosima Beograda i Pri{tine o kojima }e briselska administracija raspravqati ove sedmice otvoreno se profili{e namera da se u pregovara~kom okviru na|e Ohridski sporazum na osnovu kojeg se od Srbije tra`i da se ne opire ulasku tzv. Kosova u me|unarodne organizacije, ukqu~uju}i i UN. Na dnevnom redu prvog u nizu sastanaka, koji }e se odr`ati 12. decembra, bi}e Paket pro{irewa – od Evropske komisije se tra`i da hitno u pregovara~ko poglavqe 35 sa Srbijom unese
obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji predstavqenog u Ohridu. Ukoliko nacrt bude preto~en u zvani~ni dokument, posle izja{wavawa {efova dr`ava ili vlada krajem sedmice bi}e prosle|en EK, koja do kraja januara mora da unese izmene u pre-
govara~ko poglavqe i vrati ga na kona~no usvajawe {efovima dr`ava i vlada. Za usvajawe tog dokumenta potreban je konsenzus – pet dr`ava EU jo{ nije priznalo nezavisnost tzv. Kosova, dok je Ma|arska dosad bila protiv pritisaka na Beograd.
Tejlor Svift progla{ena za li~nost godine po izboru Tajm-a Tejlor Svift zavr{ava ovu godinu sa jo{ jednim priznawem: pop superzvezda je progla{ena za „osobu godine ~asopisa Tajm za 2023. godinu, pobediv{i Barbi i kraqa ^arlsa Tre}eg. „Iako je wena popularnost rasla decenijama, ovo je godina kada je Sviftova (33) postigla neku vrstu nuklearne fuzije: udru`ila umetnost i trgovinu kako bi oslobodila energiju istorijske sile“, navodi se u ~asopisu Tajm. Tajm je rekao da je Sviftova izabrana zato {to je prona{la na~in da qudima {irom sveta da nadu u nekim ozbiqno mra~nim vremenima. „Niko drugi na planeti danas
ne mo`e tako dobro da pokrene toliko qudi“, navodi Tajm na svom profilu. U intervju za Tajm Tejlor je otkrila da je „najponosnija i najsre}nija nego ikada, i najkreativnija, najispuwenija i najslobodnija nego ikada ranije u `ivotu”. Ona je ~ak je prvi put javno go-
vorila o svojoj vezi sa zvezdom Kanzas Siti ^ifsa Trevisom Kelsijem. „Tu sam samo da podr`im Trevisa”, rekla je o svojim nastupima na NFL utakmicama koje su nekima od wih podigle rejting. Deo Sviftine rekordno uspe{ne godine bila je wena „Eras Tour“, koja je samo od prodaje karata u Severnoj Americi zaradila oko 2,2 milijarde dolara.. Tokom prvog vikenda, koncertni film pop peva~ice, „Tajlor Svift: Eras Tur,“ je zaradio oko 96 miliona dolara na blagajnama u Sjediwenim Dr`avama i Kanadi, {to ga ~ini najzanosnijim koncertnim filmom u zemqi za prvi vikend, prema AMC.
4 ^etvrtak 14. decembar 2023.
TEMA NEDEQE
Ko kontroli{e podzemne raskrsnice globalnih digitalnih i finansijskih mre`a? Telekomunikacione kompanije i banke vodili su qudi koji su bili libertarijanski nastrojeni i koji su zaista `eleli da kreiraju sisteme radi izbegavawa politi~kog nadzora. Desilo se upravo suprotno: internet mre`e, finansijska infrastruktura i globalni lanci snabdevawa, koje su prvobitno uspostavile privatne firme, na kraju su iskori{}ene kao oru`je od strane vlada, posebno ameri~ke, pi{e beogradski ekonomista Goran Nikoli} za RTS-ov portal Oko. Pored svoje impresivne ekonomske i geografske veli~ine, meke mo}i svojih kulturnih industrija, ogromnog nuklearnog arsenala, SAD su u posledwe dve decenije do{le do novog i veoma sna`nog izvora uticaja – kontrole „podzemnih“ raskrsnica globalnih digitalnih i finansijskih komunikacionih mre`a. U nedavno objavqenoj i ve} na{iroko citiranoj kwizi: „Podzemna imperija – Kako je Amerika koristi svetsku ekonomiju kao oru`je“ (Underground Empire: How America Weaponized the World Economy), Henri Farel i Abraham Wumen detaqno analiziraju sve intenzivniju praksu Va{ingtona da {pijunira i sankcioni{e strana preduze}a i dr`ave, kako rivale, tako i saveznike. Kqu~ni datum je 11. septembar 2001, kada se desio teroristi~ki akt koji je podstakao SAD da vitalne puteve svetske ekonomije i interneta pretvori u oru|e dominacije nad inostranim entitetima, time olak{avaju}i osnovni ciq Bele ku}e – odr`avawe globalne supremacije. Svojevrsni paradoks opasnog procesa kome svedo~imo je u tome da su i telekomunikacione kompanije i banke vodili qudi koji su bili libertarijanski nastrojeni i koji su zaista `eleli da kreiraju sisteme radi izbegavawa politi~kog nadzora. Desilo se upravo suprotno: internet mre`e, finansijska infrastruktura i globalni lanci snabdevawa, koje su prvobitno uspostavile privatne firme, na kraju su iskori{}ene kao oru`je (weaponized) od strane vlada, posebno ameri~ke.
DIGITALNA INFRASTRUKTURA
Dolar, jedna od retkih valuta koju su prihvatile skoro sve velike banke, moneta je koju mnoge kompanije de fakto moraju da koriste ako `ele da posluju na me|unarodnom nivou. Da bi se spoqna trgovina fakturisala, odnosno u~inila mogu}om, bankama je u najve}em broju slu~ajeva nu`an pristup ameri~kom finansijskom sistemu, {to podrazumeva i po{tovawe regulative postavqene od strane Va{ingtona. Me|utim, postoji jo{ jedan, mawe poznat razlog za{to SAD imaju tako ogromnu ekonomsku i politi~ku mo}. Ve}ina svetskih kablova sa opti~kim vlaknima, koji prenose podatke i poruke {irom planete, prolaze kroz teritoriju koju kontroli{e Va{ington. Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA) je tako u mogu}nosti da poseduje evidenciju o ogromnim paketima podataka {irom sveta, te stoga Va{ington lako mo`e da {pijunira ono {to skoro svaki biznis i svaka druga zemqa radi. Upravo sve ~e{}a upotreba finansijskih sankcija proizilazi iz spoznaje da rivalske dr`ave, odnosno wihove korporacije, ugro`avaju interese SAD. ^iwenica da lavovski deo me|unarodnog digitalnog saobra}aja i finansijskih transakcija prolazi kroz kablove i banke koje kontroli{u SAD stavqa toj dr`avi na raspolagawe obim kriti~no va`nih informacija koja nijedna vlada u istoriji nije imala. Druge zemqe, naravno, mogu i {pijuni-
raju Ameriku. Kina naporno radi da presretne informacije o naprednoj ameri~koj tehnologiji, ali niko ne {pijunira boqe od Va{ingtona. Uprkos najboqim naporima Pekinga, Kina nije u stawu da ukrade dovoqno tajni da bi parirala ameri~koj mo}i. SAD i daqe dominira kqu~nom intelektualnom svojinom – ne toliko softverom koji pokre}e trenutne poluprovodnike, ve} softverom koji se koristi za dizajnirawe najsofisticiranijih ~ipova, kriti~no va`nih za eventualni napredak u najva`nijoj tehnologiji dana{wice.
JEDANAESTI SEPTEMBAR
Internet je proistekao iz projekta ameri~ke vlade u Severnoj Virxiniji, osmi{qenog 1969. da olak{a saradwu me|u univerzitetskim istra`iva~ima. Privatni preduzetnici, koji su upravqali infrastrukturom na kojoj }e funkcionisati internet, u famoznoj parking gara`i otvorili su radwu iz koje se te godine prenosilo preko 90% celokupnog internet saobra}aja. Iako se „net“ eksponencijalno {irio, lavovski deo internet saobra}aja je i daqe i{ao preko SAD. Me|utim, aktivno iskori{}avawe te okolnosti po~elo je tek nakon teroristi~kog akta 11. septembra 2001. Naime, kada su ameri~ke obave{tajne agencije prona{le na~in da presretnu privatnu komunikaciju osumwi~enih terorista, nije bio neophodan preveliki pritisak da bi nacionalne telekom kompanije (kao {to je Verizon/MCI) odobrile NSA pristup svom me|unarodnom kablovskom saobra}aju. Tako je jedan doga|aj uzrokovao, ili pak samo ubrzao, trend ulaska sveta u novu eru vladinog nadzora. Paradoks je da je ovaj neprocewiv izvor mo}i Va{ingtona nastao uglavnom slu~ajno, te da su potpuno ne`eqeno taj proces utrle privatne kompanije, koje su se posledi~no na{le u svojevrsnim „kavezima“ dr`ava. Ono {to je usledilo – zakoni o privatnosti su brzo a`urirani kako bi se omogu}ilo {iroko prikupqawe podataka u ime nacionalne bezbednosti – bilo je logi~ki nastavak zapo~etog.
Istina, korporacije povremeno uspevaju da dobiju protivusluge: tajni buxet NSA je 2011. ukqu~ivao 394 miliona dolara namewenih za pla}awa privatnim kompanijama, kao {to je Verizon/MCI, u zamenu za pristup podacima; u avgustu 2022, Ameri~ki Kongres je odobrio 54 milijarde dolara direktnih subvencija za pomo} industriji poluprovodnika, ~iji }e najve}i korisnik biti „Intel“. Reakcija ameri~kog establi{menta na potez Edvarda Snoudena 2013, kada je biv{i operativac NSA otkrio ogromnu koli~inu kompromituju}ih tajnih dokumenata organizacije u kojoj je radio, plasti~no je ukazala na va`nost kontrole podataka. Obave{tajne agencije nisu bile jedine koje su bile korisnici novootkrivene mo}i. Neposredno nakon 11. septembra 2001. Ministarstvo finansija SAD, koje je do tada smatralo da svako politi~ko me{awe u rad finansijskih tr`i{ta ugro`ava kredibilitet Amerike, tako|e se aktiviralo. Naime, kada se videlo da je otmi~arima poslat novac redovnim bankovnim transferima koji su prolazili kroz SWIFT (sistem koji svetske banke koriste radi me|usobne razmene poruka), Ministarstvo finansija je zahtevalo da mu pristupi. Iako su sli~ni zahtevi bili odbijani u pro{losti, ovog puta, u trenucima op{te panike, bilo je druga~ije (kako su zakoni EU o privatnosti spre~avali evropske vlade da neselektivno prikupqaju podatke u zamenu za dobijawe pristupa SWIFT podacima baziranim u Belgiji, ameri~ke obave{tajne slu`be pristale su da „podele podatke“ sa svojim evropskim kolegama).
NERVNI CENTAR BANKARSKE INDUSTRIJE
Tako je Va{ington iznenada dobio nevi|en uvid u tajne finansijske transakcije u realnom vremenu (to {to se SWIFT smatra „nervnim centrom globalne bankarske industrije“ nije slu~ajno). Nekoliko godina potom, kao odgovor na sumwe da se Iran oslawa na SWIFT za finansirawe svog nuklearnog programa, zahtev
Bele ku}e da se banke Islamske Republike iskqu~e iz istog promptno je odobren (Iranu je tako ote`ano da napla}uje izvoz sirove nafte, {to je dramati~no ote`alo ekonomsku situaciju te zemqe). Ohrabreno uspehom, Ministarstvo finansija SAD sve ~e{}e je primewivalo isti recept, prvo sa Severnom Korejom, zatim sa Sudanom, Belorusijom, Mjanmarom, te Rusijom. Ono {to je paradoks sa SWIFT-om jeste da je upravo on nastao 1970-ih kao odgovor (zapadnih) Evropqana na poku{aj ameri~ke „Citibank“ da nametne svoj platni sistem ostatku sveta. Na neki na~in neutralna, Belgija je izabrana za sedi{te SWIFT-a, sa ciqem suprotstavqawa ameri~koj finansijskoj hegemoniji. Ipak, to nije spre~ilo ameri~ke banke da do kraja 1970-ih uspostave me|unarodni klirin{ki sistem koji je dolaru dao status globalne valute. S po~etkom rata u Ukrajini, SAD i weni evropski saveznici preduzeli su dva radikalna koraka koja su mogli da izvedu samo oni koji kontroli{u glavne tokove globalnih finansija – iskqu~ili su ve}inu ruskih banaka iz SWIFT-a i zamrznuli su oko polovinu ruskih deviznih rezervi. Uspeh ameri~kih bezbednosnih agencija u kontroli podataka podstakao je kori{}ewe sli~nih metoda i protiv stranih banaka. Tako je pra}ewe putawa profita prikupqenih kriminalnim aktivnostima dovelo do brojnih optu`bi za „prawe novca“ protiv azijskih i evropskih banaka. Indikativan je i primer „Huaveja“. Naime, do pre samo nekoliko godina ameri~ki zvani~nici i spoqnopoliti~ke elite bili su u panici zbog globalne ekspanzije te firme. Izgledalo je da je kompanija, koja ima bliske veze sa kineskom vladom, spremna da snabdeva 5G opremom ve}i deo planete, a ameri~ki zvani~nici su bili zabrinuti da bi ovo {irewe efektivno dalo Kini mo} da prislu{kuje ostatak sveta – ba{ kao {to to Amerika radi decenijama. „Sasvim slu~ajno“, Va{ington je saznao da je „Huavej“ tajno poslovao sa Iranom i da je stoga prekr{io sankcije SAD. Bela ku}a je potom bila u mogu}nosti da iskoristi svoj poseban pristup informacijama o me|unarodnim bankarskim podacima kako bi pru`ila dokaze da su kompanija i wena glavna finansijska direktorka Meng Vanxou (}erka osniva~a kompanije) po~inili bankovnu prevaru tako {to su la`no rekli HSBC-u da wena kompanija ne posluje sa Iranom. Kanadske vlasti, postupaju}i po zahtevu SAD, uhapsile su Meng Vanxou 2018. godine, a Ministarstvo pravde SAD optu`ilo je i „Huavej“ i Meng za prevaru i druga krivi~na dela. Dodatno, Bela ku}a je koristila ograni~ewa na izvoz ameri~ke tehnologije da bi izvr{ila pritisak na TSMC (tajvanski kompaniju koja isporu~uje mnoge kqu~ne poluprovodnike) kako bi se „Huaveju“ prekinuo pristup najnaprednijim ~ipovima. Nakon tri godine ku}nog pritvora, Meng je sklopila sporazum kojim je priznala mnoge optu`be zarad slobode. Ali do tog trenutka, „Huavej“ je bio znatno oslabqen, a izgledi za dominaciju kineskih 5G mre`a su nestali – barem u bliskoj budu}nosti.
(ZLO)UPOTREBA DIGITALNIH PLATFORMI
Полагање подморског оптичког кабла између САД и Уругваја
Koliko se malo pa`we do pre samo dve decenije pridavalo dominaciji nad tehnolo{kim platformama, ukazuje to {to je najnapredniji svetski proizvo|a~ ~ipova TSMC lociran na Tajvanu, ostrvu koje je formalno deo Kine i koje je udaqeno nepunih 140 kilometara od wenih obala. Ta „gre{ka“ se ispravqa i ve} godinama Bela
PLANETA
^etvrtak 14. decembar 2023. 5
novogodišnje Uz čestitke za nike, nudimo i Božićne praz st od Vam popu Светски конгрес информационих технологија (VCIT) у Тајпеју, Тајван ku}a pa`qivo „prati“ ovu tajvansku korporaciju. Kolika je va`nost te kompanije za ameri~ku bezbednost ukazuje i jedan od „planova za vanredne situacije“: u slu~aju kineske invazije plan podrazumeva preventivno dizawe u vazduh postrojewa TSMC-a, pre nego {to budu zauzeti od kineske armije. „Oru`avawe“ digitalnih platformi je za mnoge iznena|uju}e, jer nije predvi|eno da mre`ama dominira nekoliko mo}nih igra~a. Atraktivnost mre`a le`i upravo u wihovoj decentralizovanoj prirodi, koja obe}ava ve}u otpornost i pravedniju raspodelu mo}i. Naime, na to ukazuje i po~etni (utopijski) dizajn tr`i{ta kripto valuta, zami{qenog kao ogromna decentralizovana mre`a imuna na uplitawe vlade, u kojoj su odnosi mo}i zameweni nepotkupqivim kodom. Postojawe velikog broj poveznica u okviru mre`nih sistema, iako od vitalnog zna~aja za otpornost, je skupo. Povezano s tim, nakon nekog vremena mre`e imaju tendenciju da konvergiraju na nekoliko centralnih ~vorova koji omogu}avaju najjeftiniji transfer podataka. Na primer, e-po{ta poslata iz jednog dela Brazila u drugi verovatno }e pre}i preko opti~kih kablova u Majamiju umesto da vijuga du` brazilske mre`e bakarnih `ica. U paralelnom trendu, novi u~esnici gravitiraju onim ~vorovima koji su ve} dobro povezani, zbog ~ega novi centri podataka imaju tendenciju da se grupi{u oko postoje}ih. Teorijska lepota mre`a biva ubrzo potkopana dobro poznatim „qudskim podsticajima“. Tako je od ranog utopijskog ideala kriptoekonomija prerasla u oligopol koji vodi {a~ica velikih posrednika, od kojih je svaki o~igledna meta za regulaciju.
DIGITALNA ERA I RELATIVIZICIJA GRANICA
Ipak, `eqa koju je Va{ington pokazao da iskoristi svoju poziciju za geopoliti~ku prednost upla{ila je ~ak i wegove najbli`e saveznike, koji su u`urbano tra`ili na~ine da smawe svoje oslawawe na dolar, ameri~ke banke i internet infrastrukturu u ~ijem je sredi{tu SAD. Napori Rusije i posebno Kine u tom domenu su, o~ekivano, bili najintenzivniji. Peking je stvorio sopstvenu verziju SWIFT-a, me|utim malo je verovatno da }e je strane, posebno zapadne banke ikada usvojiti. Razlozi su, pored inercije i lako}e poslovawa u ve} izgra|enoj i preko sto puta ve}oj platformi, i u tome {to su potencijalne zloupotrebe Pekinga verovatno mawe predvidqive od onih koje ispoqava Va{ington. Dakle, rizici politike koju sprovodi Bela ku}a nisu zanemarqivi. Naime, ako Va{ington koristi svoje alate pre~esto, to je svojevrstan podstrek drugima da intenzivnije rade na uru{avawu trenutnog me|unarodnog poretka. Na primer, „oru`avawe“ dolara protiv previ{e zemaqa motivi{e te zemqe da se udru`e i usvoje alter-
nativne metode me|unarodnog pla}awa. Pove}ana zabrinutost zbog ameri~kog {pijunirawa podsti~e najve}e konkurente Va{ingtona da razmotre polagawe opti~kih kablova koji zaobilaze SAD. Dodatno, previ{e ograni~ewa na ameri~ki izvoz izvesno motivi{e inostrane firme da tra`e druge izvore tehnologije. U jednom od mra~nih scenarija, Kina bi o~ajni~ki mogla da se „brani mrakom“, odnosno presecawem me|unarodnih finansijskih i informacionih veza sa dobrim delom sveta. Naravno, to bi degradiralo ulogu Kine kao radionice sveta, koju bi u sredwem roku bilo te{ko zameniti, {to bi proizvelo ogromne ekonomske tro{kove za ceo svet. Ono {to je izvesno novost, jeste da se prednost u konfliktnim situacijama sada mo`e posti}i pritiskom na ta~ke konvergencije u globalnom finansijskom ili digitalnom sistemu. Mesto gde se te ta~ke nalaze, zna~i zapadne zemqe, odre|uje i ko mo`e da ih pritisne – uglavnom Va{ington. Linija fronta se pomerila u konferencijsku salu, sa tehnokratama kao novim udarnim trupama. Digitalna era je trebalo da ukine prostor, a umesto toga izgleda da su politi~ke granice sada va`nije nego ikad. Imaju}i napred navedeno u vidu, ponekad je te{ko povu}i liniju razgrani~ewa izme|u ovog specifi~nog tipa uticaja karakteristi~nog za prve decenije 21. veka – koji poti~e od fajber opti~kih kablova, centara podataka i dolarskih klirin{kih ku}a – i konvencionalnijih vrsta mo}i. Povezano s ovim, ono {to se ~esto zaboravqa jeste da se savremena digitalna ekonomija u stvari sastoji od opipqive materije. Svaki selfi, video i viralni mem, kao i svaka naizgled tajna komunikacija kriminalnih bosova ~uva se negde na fizi~kom serveru. Tzv. oblak (cloud), ne `ivi u oblacima ve} se nalazi u centrima podataka koji su me|usobno povezani kilometrima veoma tankih staklenih niti, utkanih u debele kablove zakopane pod zemqom ili protegnutih preko dna okeana. Neproporcionalno veliki deo tih centara podataka nalazi se na ameri~kom tlu, na mestima kao {to je E{burn u Virxiniji. Dakle, uprkos naporima brojnih vlada da se za{tite od zloupotreba Va{ingtona, dolar je i daqe globalna valuta, a kriti~ni ~vorovi internet infrastrukture su na ameri~kom tlu. Naime, nije lako smawiti („maligni“) uticaj koji kreiraju ve} ukoreweni centri mo}i. Korisnici gravitiraju onim mre`ama koje nude najvi{e potencijalnih veza, jer mre`na mo} nastaje i {iri se sa sve vi{e korisnika. Imaju}i u vidu efikasnost mre`a sa sedi{tem u SAD, Va{ington }e jo{ veoma dugo zadr`ati svoju poziciju u centru digitalne ekonomije, ba{ kao {to }e supremacija dolara jo{ dugo ostati neupitna usled dugo gra|ene finansijske infrastrukture koja je pod dominantnim uticajem Zapada.
20
%
slanja novca na sve troškovedo 31/01/2024 od 01/12/2023
02 8781 1950
www.beoexport.com.au
CALL US AND GET THE BEST RATE! Na iznose od $3,000 do $10,000
Troškovi transfera $0*
Na iznose preko $10,000
Nudimo vam znatno povoljnije uslove od bilo koje banke u Australiji. Pozovite nas i uverite se! *važe uslovi Tel: 02 8781 1950
BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au
PUTNIČKA AGENCIJA
PLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE NA VREME...
PITAJTE NAS KAKO
POZOVITE NAS, DA OBEZBEDITE ŽELJENE DATUME I POVOLJNIJU CENU!
02 8781 1960 www.beotravel.com
STAMBENI KREDITI • HOME LOANS
HOME
LOANS KREDITI
Specialists for Self-Employed & Low Doc loans za kuće, stanove, poslovne prostore, farme...
NAGLO POVEĆANJE KAMATA ZAHTEVA OBAVEZNU PROVERU POSTOJEĆIH KREDITA! Pored Bendigo banke na raspolaganju su nam i krediti ostalih banaka i drugih finansijskih institucija.
02 8781 1970 • 0412 261 460
Najtiražnije dnevne novine za naŠeljude u dijaspori N E Z AVS N I D N E V N I L I ST
Reklamirajte se u "Vestima" i omogućite da se za vaš biznis čuje širom Australije i sveta!
02 8781 1980 email: post@vesti.com.au Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Pon - Pet 9-17h • www.beo.com.au
*Po ceni lokalnog poziva
@BeoGroup
6 ^etvrtak 14. decembar 2023.
PLANETA
Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Milei polo`io zakletvu, {ok koji ne prestaje Novca nema, stawe ekonomije }e kratkoro~no biti gore, prve su re~i koje je Havijer Milei izgovorio kao predsednik Argentine. Milei, koji je danas polo`io zakletvu, poru~io je da put koji stoji pred zemqom ne}e biti lak, ali da }e doneti sve neophodne odluke. Novi predsednik Argentine Havijer Milei upozorio je da nema alternative fiskalnom "{oku" i da novca nema, navode}i da su wegovi prethodnici napustili zemqu koja je ostala bez fondova, na putu ka hiperinflaciji. "Potrebno nam je fiskalno prilago|avawe koje pada na teret dr`ave, a ne na privatni sektor", rekao je Milei u prvom govoru posle polagawa zakletve preneo je Rojters. Prema wegovim re~ima, put koji stoji pred Argentinom ne}e biti lak i stawe ekonomije }e kratkoro~no biti gore. "Done}u sve neophodne odluke, ~ak i ako stvari budu te{ke na po~etku", naglasio je Milei. Milei je poru~io da je izazov sa kojim se suo~ava Argentina ogroman.
Polagawu zakletve prisustvovao je i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji se sreo sa vi{e latinoameri~kih i afri~kih lidera. Milei je do~ekao Zelenskog u predsedni~koj palati nakon inauguracije. Wih dvojica su se srda~no zagrlili, kratko porazgovarali, a zatim je Milei, koji je izjavio da namerava da pre|e na judaizam, svom ukrajinskom kolegi poklonio menoru. Novi predsednik je polo`io zakletvu pred parlamentom i na taj na~in i zvani~no preuzeo du`nost. Kao predsedni~ki kandidat, Milei je obe}ao da }e o~istiti politi~ki establi{ment od korupcije, eliminisati Centralnu banku, koju je optu`io da {tampa novac i podsti~e inflaciju, kao i da }e ameri~kim dolarom zameniti nestabilni pezos. Milei je ubedqivo pobedio u drugom krugu izbora odr`anom 19. novembra i poslao u opoziciju peronisti~ku politi~ku opciju koja je decenijama dominirala politi~kom scenom Argentine.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
Amerikanci okupiraju [vedsku
IDF: Hamas pokazuje "znakove sloma"; Palestinske vlasti: U Gazi poginulo 18.000 qudi Sukob Izraela i Hamasa – 65. dan. IDF: Hamas pokazuje "znakove sloma", od po~etka sukoba pogo|eno vi{e od 22.000 meta u Gazi. Hamas poru~uje da taoci ne}e biti oslobo|eni silom, ve} samo putem pregovora. U Gazi od 7. oktobra poginulo 18.000 qudi. Putin Netawahuu: Rusija spremna da pru`i pomo} za ubla`avawe patwe civila u Gazi. Svetski program za UN-a hranu upozorava da polovina stanovni{tva u Pojasu Gaze gladuje. Portparol IDF kontraadmiral Danijel Hagari ka`e da je izraelska vojska otkrila veliku mre`u tunela u gradu Gazi, ispod takozvanog Palestinskog trga. Ka`e da su trupe nedavno zauzele podru~je Palestinskog trga. "Na podru~ju Palestinskog trga nalazi se kancelarija (lidera Hamasa) Jahje Sinvara, vladine kancelarije, imovina visokih zvani~nika Hamasa, a postoji i mre`a teroristi~kih tunela“, naveo je Hagari. Hagari ka`e da su trupe, koriste}i "ta~ne obave{tajne podatke“, locirali mre`u "strate{kih tunela“ u tom podru~ju, za koje ka`e da su povezani sa bolnicom [ifa. "To je oblast glavnog komandnog centra, gde su 7. oktobra i tokom borbi bili visoki pripadnici Hamasa, a tokom borbi su se preselili u druga podru~ja“, tvrdi Hagari.
Palestinske vlasti: U Gazi poginulo 18.000 qudi
Oko 18.000 Palestinaca je ubijeno, a 49.500 povre|eno u izraelskim napadima na Gazu od 7. oktobra, izjavio je portparol Ministarstva zdravqa u Gazi. Portparol A{raf el Kidra rekao je za Al Xaziru da je u posledwa 24 sata poginulo 297 qudi i vi{e od 550 raweno.
Sporazum o ulasku ameri~ke vojske u 17 vojnih baza u nordijskoj zemqi potpisan je radi ja~awa odbrambene sposobnosti, ali deo javnosti smatra da je to odsko~na daska SAD za rat s Rusijom na Arktiku Turska i Ma|arska jo{ nisu odobrile ulazak [vedske u NATO i malo je verovatno da }e se to dogoditi uskoro zbog suprotstavqenih stavova Ankare i Va{ingtona kad je re~ o ratu u Gazi. Me|utim, ne ~ekaju}i da se to pitawe zvani~no re{i, SAD i [vedska su 5. decembra potpisale sporazum kojim se ameri~koj vojsci dozvoqava pristup u 17 {vedskih vojnih baza. Sporazum o „pro{irenoj odbrambenoj saradwi” dogovoren je tokom posete {vedskog ministra odbrane Pala Jonsona SAD, a Stejt department je saop{tio da }e ovim dogovorom biti oja~an vojni savez dok se ~eka odobrewe preostale dve ~lanice, jer odluka mora da bude jednoglasna. Prema uslovima sporazuma, vojska SAD }e imati pristup {vedskim vojnim bazama u kojima }e mo}i da skladi{ti naoru`awe i municiju, ima}e pravo da izvodi vojne ve`be, puni gorivom avione i brodove. Osim toga, ukoliko do|e do problema, ameri~ki vojnici }e odgovarati prema ameri~kim zakonima, a ne prema {vedskim. Upitan da li se sporazum odnosi i na razme{tawe nukle-
Министри одбране Шведске и САД, Пал Јонсон и Лојд Остин, у Вашингтону arnog oru`ja, ministar odbrane Jonson odgovorio je da se to ne}e dogoditi i da „ne vidi potrebu ili razlog za dr`awe nuklearnog naoru`awa na teritoriji [vedske”. Ministar je ina~e ~lan Umerenih, koje ~ine liberalni konzervativci. Pojedini mediji u [vedskoj, kao i deo javnosti, nisu zadovoqni sporazumom i nagla{avaju da niko nije pitao [ve|ane da li su za takav aran`man, koji poneki ve} nazivaju okupacijom, jer se wihove baze predaju stranoj vojnoj sili. Novinar Mikael Vilgert sa {vedske veb-televizije koju finansiraju gra|ani tvrdi da, ako je NATO i{ta dokazao u Ukrajini, „onda su to wegova potpuna nesposobnost” i ~iwenica da je Ukrajinu prevario la`nim obe}awima i doveo je u sada{wu situaciju. Otkako je [vedska pro{le godine u maju zatra`ila ~lanstvo u NATO-u, deo javnosti sumwa u uveravawa da moraju da u|u u ovu vojnu alijansu kako bi se za-
{titili od napada Rusije. Posle ve} skoro dve godine ukrajinskog rata sve ~e{}e se postavqa pitawe da li Rusija zaista predstavqa neposrednu pretwu ili [vedska treba da poslu`i kao odsko~na daska SAD za rat s Rusijom na Arktiku. SAD su pre dve godine sli~an sporazum potpisale sa {vedskim zapadnim susedom i ~lanicom NATO-a – Norve{kom i trenutno pregovaraju s druge dve nordijske dr`ave – Finskom i Danskom. NATO je tako|e nedavno zahtevao da [vedska modernizuje svoju `elezni~ku mre`u kako bi se pridru`ila ovoj organizaciji. Protokom vremena, od maja pro{le godine, kad je [vedska zatra`ila ~lanstvo u NATO-u, podr{ka za pristupawe alijansi u ovoj zemqi opada. Ipak, dogovor Stokholma i Va{ingtona zaobi{ao je sva sporna pitawa u vezi sa ~lanstvom u NATO-u i obezbedio sprovo|ewe ameri~kih vojnih interesa na Baltiku.
INTERVJU NEDEQE
^etvrtak 14. decembar 2023. 7
BRANIMIR NESTOROVI], prvi na listi Grupe gra|ana „Mi – glas iz naroda – prof. dr Branimir Nestorovi}”
Autenti~no i dosledno zastupawe interesa naroda u Sankcije Rusiji bile bi moralno i ekonomsko samoubistvo u Ne}emo ni s vla{}u, ni s opozicijom, nekakva saradwa, ne i koalicija, mogu}a je u Skup{tini Beograda oko ~isto komunalnih problema Potpuna promena sistema, prioritetni razvoj doma}e privrede i poqoprivrede, obezbe|ewe sigurnosti posla `enama-porodiqama, favorizovawe odnosa s prijateqskim zemqama, onima koje nisu priznale samoprogla{eno Kosovo, zakonska zabrana uvo|ewa sankcija prijateqskim zemqama – samo su neki od prioriteta u programu liste „Mi – glas iz nu banku koja }e finansirati naroda – prof. dr Branimir Nedoma}u proizvodwu, ukinustorovi}”, isti~e prvi na listi }emo izvr{iteqe, reformisa^etvrtak 30. maj 2019. Branimir Nestorovi}. }emo poreski sistem, vratin Prvi put izlazite na iz}emo katastar u re`im normalbore sa svojom listom, za{to nog funkcionisawa, prestaste se odlu~ili za to? }emo da stimuli{emo strane kompanije koje dolaze ovde... - Srbija se u ovom trenutku Mnogo toga smo predvideli u nalazi u jednom vrlo kompliprogramu, a centralna ta~ka kovanom polo`aju, prvi put joj kampawe je za{tita `ena, koje je u novijoj istoriji ugro`ena moraju da se oslobode, odnosno dr`avnost otimawem dela teda imaju ve}e pogodnosti da bi ritorije – Kosova i Metohije. mogle da se bave porodicom i Vladaju}a stranka i ve}ina ra|awem. Predvideli smo da stranaka u parlamentu relatiporodiqsko bolovawe bude dve vizuju ovaj problem jer ne `ele godine, da `ena ne mo`e biti da ugroze svoje interese kod otpu{tena do polaska deteta u velikih sila Zapada. Zato smo {kolu, pove}awe dodataka za smatrali da je potreban jedan decu, ukidawe PDV-a na de~ju autenti~an pokret, potekao od opremu... qudi iz naroda, koji zastupa interese naroda i nema namen Imate li prioritete na ru da pregovara o pitawima od su{tinske va`nosti za Srbi- ~iju realizaciju ste, pre sveju. Pokret koji zastupa 80 od- ga, fokusirani? sto gra|ana Srbije, koji ne}e u NATO, ne `ele da trampe KiM - Osnovni prioritet je razvoj za ~lanstvo u EU i koji smatraju doma}e privrede i poqoprida je Rusija na{ najve}i prija- vrede. Sklopili smo dogovor s teq. Asocijacijom malih i sredwih
12
n [ta nudite, a nema kod drugih, zbog ~ega bi gra|ani trebalo da vam daju glas? - Nudimo potpunu promenu sada{weg sistema, koji je nastao usled na{ih usagla{avawa sa zakonima Evropske unije. Sprove{}emo reformu obrazovawa koja podrazumeva i eliminaciju Bolowske deklaracije, vrati}emo Narodnoj banci nadle`nost u primarnoj emisiji novca, ~ime bi se smawila potreba za zadu`ivawem u inostranstvu, osnova}emo razvoj-
preduze}a i zanatlija Srbije, oni najboqe znaju {ta treba uraditi, a mi }emo raditi na tome. Neophodno je smawewe da`bina i doprinosa, pla}awe PDV-a kada se roba isporu~i, a ne pre toga, uvesti poreske olak{ice za qude iz dijaspore koji dolaze s kapitalom iz inostranstva, koji `ele da ula`u ovde i da otvore radna mesta. n Kako, po vama, treba da izgleda spoqna politika Srbije, treba li uvesti sankcije Rusiji?
- Uvo|ewe sankcija Rusiji bi bilo moralno i ekonomsko samoubistvo Srbije. Tra`e od nas da se odreknemo jedinog iskrenog prijateqa s kojim imamo odli~ne ekonomske odnose, dodu{e smawene usled pritisaka EU i SAD. U na{em programu je predvi|eno favorizovawe odnosa sa svim prijateqskim zemqama koje nisu priznale Kosovo, kao i ograni~avawe s onima koje nisu prijateqske. To ne podrazumeva smawewe ekonomskih veza, ali mislimo da ako postoji interes kompanija, pre svih, iz Nema~ke, one ne}e po`uriti da odu iz Srbije. Ako se povuku, verujemo da }e taj prostor lako popuniti kompanije iz prijateqskih zemaqa.
DRU[TVO
n Da li ste za nastavak evrointegracija, koje su, sada ve} jasno, uslovqene priznawem samoprogla{ene nezavisnosti Kosova, i za prihvatawe francusko-nema~kog sporazuma za KiM? - Evropske integracije su mit i {arena la`a. Od po~etka je jasno da na{eg ulaska u EU ne}e biti, ~ak i da priznamo samoprogla{enu nezavisnost Kosova. Centrifugalni procesi u EU i predstoje}a kriza evra ~ine da je bilo kakva pri~a o ulasku u EU besperspektivna. n Ukoliko u|ete u parlament, ho}ete li biti deo vladaju}e koalicije ako SNS bude sto`erna stranka budu}e vlasti? - Mi ne}emo ni s vla{}u, ni
s opozicijom, jer smatramo da na{ih ciqeva, na primer zakon su to stranke koje su dugo na o progla{ewu okupacije Kosova vlasti. Nemaju nikakve nove i Metohije, ili zakon o zabrani ideje, sem ideje kako ostati uvo|ewa sankcija prijateqskim na vlasti i obezbediti stra- zemqama. Nekakvu saradwu, ali ne i koaliciju, mo`emo ostvarina~ke funkcionere. Kao neparAustralian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation tijska 2/332A organizacija, u VIC ti 3021 u Skup{tini Beograda Main Rd.mi East}emo St Albans - Tel. (03) 9367 5838 kada skup{tini podr`ati svaki za- se radi o ~isto komunalnim kon koji doprinosi ostvarewu problemima.
SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU
MELBOURNE
BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299
SYDNEY
Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539
BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains
GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633
ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344
Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma
8 ^etvrtak 14. decembar 2023.
REPUBLIKA SRPSKA
Da~i} otvorio PRODAJEM STAN NA Po~asni konzulat u JAHORINI, NA STAZI Palama, prvi u Bosni i Hercegovini Ministar spoqnih poslova Ivica Da~i} otvorio je proteklog petka na Palama, u Isto~nom Sarajevu po~asni konzulat Republike Srbije u prisustvu zvani~nika Republike Srpske i Bosne i Her-
Stan se nalazi na tre}em i posledwem spratu u zgradi izgra|enoj 2022. godine, koja se nalazi izme|u dve ski staze. Povr{ina stana je 60 m2, kompletno je opremqen, visok kvalitet stolarije, centralno grejawe.
bilnost i prosperitet”, rekao je Da~i}. Ministar spoqnih poslova Srbije podsetio je da Srbija ima bogatu tradiciju po~asnih konzula koja datira od kraja 19 veka. Da~i} je dodao da je pozicija
Cena stana: 211.000 evra. Za vi{e informacija pozovite Slobodana: +381 64 12 13 14 1 ili pogledajte na linku: https://www.realitica.com/hr/listing/2969124.
NA JAHORINI UHAP[EN JEDAN OD NAJVE]IH BEGUNACA U EVROPI:
Mladen Samarxija se sumwi~i za trgovinu narkotika cegovine, a ~ije }e osnovne delatnosti biti dodatni razvoj saradwe u oblasti ekonomije, kulture i sporta. Da~i} je naglasio da Srbija veliku pa`wu posve}uje napredovawu regionalne saradwe, negovawu {to boqih dobrosusedskih odnosa, stabilnosti regiona i razvijawu sveobuhvatne saradwe sa najbli`im susedima, a {to je u trajnoj spoqnoj politici Beograda prioritet. „Upravo Bosnu i Hercegovinu vidimo kao nama prirodnog i bliskog partnera, sa kojim `elimo da radimo na ve}em me|usobnom razumevawu, uva`avawu i izgradwi punog poverewa i saradwe. Zato nam je va`na sta-
Qevnai}a „volonterska” i da za wu ne dobija naknadu od Srbije. Po~asni konzul, koji je i direktor Olimpijskog centra Jahorina, Dejan Qevnai} naglasio je da }e konzulat biti mesto koje povezuje na{e narode, i doprinosi miru i stabilnosti i prosperitetu u regionu. Dodao je da }e se posvetiti ja~awu veza kroz saradwu u podru~ju kulture i obrazovawa, kao i da }e biti spona izme|u mladih u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Skupu su izme|u ostalih prisustvovali i ministarka za porodicu i omladinu Selma ^abri} i ministar zdravqa Alen [erani} kao i ambasador Slovenije u Sarajevu Damjan Serdar.
Policijski slu`benici Uprave za organizovani i te{ki kriminalitet MUP-a Republike Srpske i SAJ-a uhapsili su u ponedeqak na Jahorini Mladena Samarxiju, jednog od najve}ih begunaca u Evropi. Samarxija je uhap{en zbog sumwe da je ume{an u trgovinu narkoticima. On se ve} du`e vreme nalazi u bekstvu od slovena~kog pravosu|a budu}i da je za wim raspisana poternica zbog ume{anosti u organizovani kriminal. Poternica je dostupna na sajtu policije Slovenije, a nalazi se i na listi 50 najtra`eniji begunaca Evropske unije na stranici eumostwanted.eu. On se potra`uje zbog izbegavawa dolaska na sud pred kojim se protiv wega vodi postupak za organizovani kriminal i trgovinu narkoticima. Pozivaju}i se na dokumente iz istrage slovena~ki mediji su navodili da je Samarxija va`io za dobavqa~a heroina koji je u avgustu 2020. bio meta prikrivenih istra`ilaca slovena~ke policije. Tajni agenti su od Samarxijinih kurira kupovali heroin, a na kesicama su otkriveni i wegovi otisci prstiju.
Dodikova odbrana bi da zove [mita za krunskog svedoka Nemac }e pred sudom morati da objasni ko ga je imenovao i dao mu ovla{}ewa, on }e biti veoma va`an svedok, ka`e Anto Nobilo Da }e su|ewe Miloradu Dodiku imati mno{tvo uzbudqivih epizoda mo`e da se zakqu~i i po stavovima tima odbrane iz kojeg su najavili da }e kqu~ni svedok u dokazivawu nevinosti predsednika Republike Srpske i „nelegitimiteta visokog predstavnika” biti – sam Kristijan [mit. Dodiku se, naime, sudi zbog nepo{tovawa [mitovih odluka. Predsednik RS je potpisao ukaze i omogu}io stupawe na snagu dva zakona
koja je [mit prethodno poni{tio. (Ne)imenovani supervizor je u isto vreme nametnuo odredbe Krivi~nog zakona BiH i propisao kazne za nepo{tovawe supervizorovih odluka, po kojima se sada sudi Dodiku. „U Dejtonskom sporazumu nema ovla{}ewa visokog predstavnika da donosi zakone”, podse}a Nobilo. Isti~e da su oni Dodiku kao politi~kom oponentu dali veliku platformu. „On sad mo`e da krene sa suverenisti~kom politikom. To mo`e biti po~etak demontirawa ’visokog predstavnika’. Dodik se zala`e za BiH koja }e biti suverena na temequ dejtonskog ustava. I kad se bori protiv [mita, to je borba za suverenu BiH”, rekao je Nobilo. „Doj~e vele” podse}a na to da [mit ima imunitet i da nije obavezan da se odazove ~ak ni kao svedok. Po mi{qewu pojedinih pravnika, to zna~i da }e od wegove dobre voqe zavisti da li }e se pojaviti pred Sudom BiH. „Nije Republika Srpska na sudu, nije BiH na sudu, re~ je o Miloradu Dodiku i mora da prihvati da je re~ o nepristrasnom pravosu|u i o~ekivao bih da to pro|e nepristrasno. Ukoliko neko nije kriv, neka se proglasi nevinim. Ja sam i sam pravnik i nemojte za ozbiqno u obzir uzeti sve {to na sudu ~ujete od odbrane. Ali da sam wegov advokat, dao bih mu druga~ije savete”, naveo je [mit.
Samarxija je i pro{le godine hap{en na Palama kada mu je u vozilu prona|eno 58.400 evra u ke{u i ~etiri mobilna telefona koji su zajedno sa automobilom privremeno oduzeti. I tada je bilo poznato da se radi o jednom od najtra`enijih begunaca, ali je pu{ten na slobodu jer ga od izru~ewa Sloveniji {titi dvojno dr`avqanstvo. Tako|e, Samarxija se u medijima pomiwao i kao kum vo|e "{kaqarskog klana" Jovana Vukoti}a koji je ubijen u Turskoj.
U BIJEQINI GALERIJA NA OTVORENOM
U okviru mural festa ure|ewe centra grada Nakon {to je nedavno Ulica Milo{a Crwanskog pretvorena u Ulicu ki{obrana, a Ulica patrijarha Pavla sa prelepom fontanom u pe{a~ku zonu, ure|ewe Bijeqine i stvarawe lep{eg ambijenta nastavqeno je u okviru "Meraki mural festa" oslikavawem poslovnih i stambenih objekata. Mlade umetnice iz Beograda, Francuske, Bijeqine i Bawaluke isti~u da murali doprinose oplemewivawu javnog prostora i predstavqaju javne galerije, jer u uli~nom kontekstu, umetnost postaje dostupnija gra|anima nego {to je to slu~aj sa galerijskim prostorom. Bijeqina je ranije dobila murale Ive Andri}a i Me{e Selimovi}a na zidu kod gradske biblioteke, Sofke Nikoli} na Gradskom bioskopu, i Magdalene i Jovana Du~i}a na staroj ku}i u kojoj je nekada `ivela Du~i}eva qubav. Marija Tica Kova~evi}, muralista iz Bijeqine, ka`e da murali pored toga {to prostor ~ine lep{im daju i vizuelni identitet gradu, i Bijeqina bi uskoro mogla u turisti~kom `argonu da se predstavi i kao grad murala. Posledwi murali ura|eni na ovom mural festu ura|eni su kao poklon mladima i podr{ka u osna`ivawu wihove uloge u dru{tvu. Ovim je oplemewen prostor kod spomenika kraqu Petru za odmor gra|ana, ponajvi{e penzionera i najmla|ih stanovnika grada.
CRNA GORA
^etvrtak 14. decembar 2023. 9
U Crnoj Gori po~iwe ”lov” na sumwive diplome Mnogo je te`e otkriti kupqene nego one falsifikovane, ka`e ministarka prosvete An|ela Jak{i} Stojanovi} Bauk la`nih diploma kru`i Crnom Gorom, u koju godi{we „stigne” oko dve i po hiqade studenata s diplomama raznih fakulteta, od kojih je nemali broj iz okru`ewa. Veruje se da je najvi{e falsifikovanih, odnosno la`nih diploma u
zdravstvu, javnoj upravi i policiji. Prema procenama nadle`nih slu`bi i institucija Crne Gore, od godi{we diplomiranih studenata, nisu istog kvaliteta ne samo one diplome koje su „ste~ene” u Bosni i Hercegovini, odnosno u nekoliko tamo{wih kantona, zatim Srbije, tzv. Kosova, ve} i one koje su pe~atirane u pojedinim crnogorskim privatnim univerzitetima i fakultetima. „Ministarstvo prosvete, nauke i inovacija odlu~no se suo~ava s problemom la`nih i kupqenih diploma, budu}i da mogu imati dalekose`ne posledice po Crnu Goru”, saop{tila je ministarka An|ela Jak{i} Stojanovi}. „Mnogo je te`e otkriti kupqene diplome nego falsifikovane. Falsifikovane diplome je lak{e otkriti. Ovde je dovoqna saradwa ministarstva. Podnose se prijave, a zadatak tu`ila{tva je utvrditi osno-
vanost sumwi i doneti odluku u skladu s tim.” „Imamo instituciju koja je negde akreditovana, s potvrdom da je diploma izdata, i po trenutnom zakonu ministarstvo je du`no da izda diplome i nostrifikuje ih. Ovaj problem ne mo`e da re{i samo Ministarstvo prosvete, ve} je neophodno ukqu~iti i Ministarstvo unutra{wih poslova (MUP), policiju i tu`ila{tvo. I ne samo institucije u Crnoj Gori, ve} i one u zemqama iz kojih dolaze sporne diplome”, kazala je ministarka. Smatra da posebno zabriwava kad se vidi gde se zapo{qavaju qudi s la`nim, odnosno spornim diplomama. „Nije mi svejedno ako je neko od tih qudi lekar, koji sutra treba da le~i mene, moje dete ili drugog gra|anina”, rekla je i dodala da ve} slede}e sedmice formiraju radne grupe za proveru diploma u Ministarstvu prosvete. Komisija za proveru validnosti diploma policijskih slu`benika formirala je 103 predmeta. Kako je saop{teno, proveravaju se diplome koje dolaze iz BiH, Srbije i s podru~ja Kosova i Metohije. MUP trenutno ispituje {kolovawe 73 policijska slu`benika u 103 slu~aja. Neki od predmeta formirani su na osnovu 73 pristigle prijave, a poslu`ili su i da se evidentiraju sumwive obrazovne ustanove. Centar za gra|ansko obrazovawe (CGO), kroz istra`ivawa, saop{tio je da je do{ao do „pora`avaju}ih podataka da ~ak 50 odsto gra|ana zna da mo`e da kupi diplomu, dok 38 odsto poznaje qude koji su je kupili”. Prema nekim procenama nevladinog sektora, u protekle tri decenije najvi{e diploma kupqeno je za ~lanove porodica koje su imale „debeo nov~anik”, pa je javna tajna da su bogate mame i tate svojim „mazama”, osim sredwo{kolskih i fakultetskih diploma, pla}ali i izradu magistarskih i doktorskih radova.
POLICAJAC U VOZILU OD 300.000 EVRA V.D. direktora crnogorske Uprave policije Nikola Terzi} o korupciji Biv{i slu`benik Uprave policije Crne Gore kupio je vozilo pla}eno vi{e od 300.000 evra, a do ju~e je nosio poli-
kim slu~ajem uhap{en jedino mogao da zalo`i „majku i tatu“ i pozvao nadle`ne da provere wegovu imovinu koju je stekao za
TRADING HOURS
Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm
UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE
BERANE PODI@E SPOMENIK MITROPOLITU AMFILOHIJU
Obele`je \edu simbol bratske qubavi i sloge U Beranama, sedi{tu Eparhije budimqansko-nik{i}ke, gradu u kome je krenula prva litija u Crnoj Gori, bi}e podignut spomenik mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju. - Op{tina Berane }e, slede}i kolektivni nacionalni ose}aj zahvalnosti za wegovo nesagledivo misionarsko, kwi`evno, prevodila~ko i nau~no delo i qubav prema Crnoj Gori, podi}i velelepan spomenik arhiepiskopu cetiwskom, mitropolitu crnogorsko-primorskom, zetsko-brdskom i skenderijskom, egzarhu sve{tenoga trona pe}kog, dr Amfilohiju (Radovi}u). To je na Fejsbuku saop{tio potpredsednik op{tine Berane Damjan ]ulafi}. - Tako }emo se makar delimi~no odu`iti, zahvalni {to je, \edovom zaslugom, u Beranama, sa sedi{tem u \ur|evim stupovima, obnovqena drevna svetosavska episkopija Budimqanska, danas Budimqansko-nik{i}ka, koja je pre mitropolitove odluke bila uga{ena od 1653/1654. godine. Spomen-obele`je da bude simbol bratske sloge i qubavi, napisao je ]ulafi}. Eparhija budimqansko-nik{i}ka je obnovqena na zasedawu Svetog arhijerejskog sabora maja 2001. kada je za administratora Eparhije izabran vikarni episkop budimqanski Joanikije Mi}ovi}. Spomenik omiqenom \edu Beranci }e, po svemu sude}i, podi}i u centru grada. Ta~nije, na platou pred Sabornim hramom Svetog Simeona Miroto~ivog.
CRNA GORA POSTHUMNO ODLIKUJE PEVA^A ZORANA KALEZI]A
Glasom svetu prenosio zvuke svoje zemqe i rodnog kraja
cijsku zna~ku. I to kako je do{ao do novca za takav automobil }e biti provereno. Tu informaciju sam dobio sino}, sve }emo da proverimo, saop{tio je v.d. direktora Uprave policije Nikola Terzi}, na konferenciji o antikorupciji. On je naveo kako bi u slu~aju da je ne-
dvadeset godina rada u policiji. Po~etkom sedmice je ambasadorka SAD u Podgorici Xudi Rajzing Rajnke saop{tila da je glavni specijalni tu`ilac Vladimir Novovi} dobitnik ovogodi{we nagrade ameri~kog Stejt departmenta za borbu protiv korupcije.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} }e posthumno odlikovati Ordenom Crnogorske zastave drugog reda proslavqenog crnogorskog muzi~kog umetnika Zorana Kalezi}a, saop{teno je iz kabineta {efa dr`ave. Orden Crnogorske zastave drugog stepena se dodequje za naro~ite zasluge za Crnu Goru. - Milatovi} izra`ava `aqewe {to odlikovawe Zorana Kalezi}a dolazi posthumno, jer je on i za `ivota bio znamenita li~nost na regionalnoj umetni~koj sceni. Svojim glasom, Zoran je svetu preneo zvuke svoje zemqe i rodnog kraja, o kojem je do posledweg dana sa ponosom govorio - navodi se u saop{tewu. Orden }e biti uru~en Zoranovoj supruzi, Ireni Kalezi}, na sve~anoj sednici povodom 9. decembra, Dana op{tine Danilovgrad. Veliki umetnik umro je 4. januara 2023.u 73 godini.
10 ^etvrtak 14. decembar 2023.
KOSOVO I METOHIJA
SRBI NA SEVERU KIM PREDALI ZAHTEVE ZA RAZRE[EWE GRADONA^ELNIKA U ^ETIRI SRPSKE OP[TINE
Pi{e: Zoran Vla{kovi}
U ~etiri op{tine na severu Kosova, u utorak 5. decembra, poku{ana je predaja zahteva za razre{ewe gradona~elnika u skladu sa administrativnim uputstvom kosovskih vlasti. Razre{ewa se tra`e iz razloga {to ~etiri gradona~elnika u op{tinama Severna Mitrovica, Zubin Potok, Leposavi} i Zve~an nemaju legitimitet jer su na lokalnim izvorima 23. aprila ove godine Srbi ostvarili potpun bojkot izbora, po{to je na wih iza{lo samo 13 Srba, odnosno 0,029% upisanih srpskih glasa~a. Pravo glasa u ovih ~etiri op{tina iskoristilo je 3,47 % bira~a od 45.095 registrovanih. No, i pored svega toga Albanci su u sve ~etiri op{tine imenovali svoje sunarodnike za gradona~elnike zbog ~ega su se i desili sukobi Srba sa jedne i ko-
^eka se odgovor CIK - a i ministra lokalne samouprave iz Pri{tine U UTORAK 5. DECEMBRA Novi bataqon italijanskog KFOR-a stigao na Kosovo u Ne}e neligitimne gradona~elnike koji nemaju podr{ku naroda u Pravo glasa u ovih ~etiri op{tina iskoristilo je 3,47 % bira~a od 45.095 registrovanih na lokalnim izborima 23 aprila ove godine u Glasalo samo 13 Srba u Novim gradona~enicima niko ne veruje zato se tra`e wihova razre{ewa sovske policije i Kfora sa druge strane krajem maja kada su gradona~elnici uz pomo} kosovske policije nasilno u{li i zgrade ~etiri srpske op{tine. Predaja zahteva Srba za razre{ewe ~etiri gradona~elnika, 5. decembra, je onemogu}ena, odnosno odbijen je prijem zahteva u sve ~etiri op{tine zbog ~ega su Srbi ove zahteve uputili Centralnoj izbornoj komisiji u Pri{tini. Kada je CIK u Pri{tini mejlom primila zahteve, onda je u sve ~etiri srpske op{tine vratila zahteve Srbima uz obra-
zlo`ewe da ove zahteve Srbi predaju predsednicima svih sku{tina op{tina {to su grupe gra|ana i u~inile. Prema podzakonskim aktima Ministarstva za lokalnu samoupravu, oko ovog pitawa se treba obratiti predsednicima Skup{tine op{tine. Kako su sada obajasnili predsednici Skup{tina op{tina oni }e obavestiti CIK i ministra lokalne samouprave u Pri{tini a oni }e u roku do pet dana odgovoriti dali }e ili ne prihvatiti smenu gradona~elnika ili koja }e biti daqa procedura.
SPECIJALNI SUD U HAGU ZA ZLO^INE OVK NA KOSOVU 1998 - 2000. GODINE
Zlodela OVK nad Srbima i Romima 1999. godine postala obrazac Biv{a slu`benica Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) u Pri{tini Sandra Mi~el, koja je svedo~ila tri dana pro{le nedeqe na su|ewu biv{em lideru OVK u Hagu Ha{imu Ta~iju, rekla da je Ta~i 1999. godine negirao da je OVK po~inio zlo~ine nad Srbima i Romima, kao i da su zlodela nad wima postala obrazac. Sandra Mi~el, Amerikanka koja je radila u OEBS-u u vreme kada je {ef te misije na KiM bio Vilijam Voker, rekla je da je Ta~i 1999. godine demantovao da OVK ~ini zlo~ine nad Srbima i Romima, uz navode da to rade kriminalci koji zloupotrebqavaju uniformu te paravojne formacije. Mi~el, koja je svedo~ila tri dana rekla je, izme|u ostalog, da je sa Ta~ijem razgovarala u vi{e navrata i tom prilikom mu skrenula pa`wu da osobe u uniformama OVK napadaju, zlostavqaju i ubijaju Srbe i Rome, kao i da su se s takvim negirawem odgovornosti zvani~nici OEBS-a susretali svaki put kada bi liderima OVK ukazivali na zlodela nad mawinama na KiM. Kako je rekla, isti odgovor dobila je od Ta~ija i kada je u svom stanu zatekla dvojicu pripadnika tzv. OVK kako pregledaju wen kompjuter, i to pre objavqivawa izve{taja OEBS-a o kr{ewu qudskih prava na Kosovu i Metohiji. Istakla je da je taj stan u kome je boravila iznajmila od Srba, kao i da je OVK imala nameru da ga zapleni, {to je ve} radila sa imovinom drugih
Srba, a i da je ona na kraju napustila taj stan. Ona je drugog dana su|ewa rekla i da je nakon povla~ewa srpskih snaga sa KiM do{lo do “osvete i odmazde” nad Srbima, Romima i Albancima koji su bili ozna~eni kao saveznici. Kako je rekla, osobe u crnim uniformama su hapsile, otimale, palile ku}e, zastra{ivale Srbe i Rome ne bi li ih primorali da odu. Iako je, istakla je, od februara 1998. godine nestalo preko stotinu Srba, ta~an broj je bilo te{ko utvrditi zbog negirawa OVK da hapsi Srbe. Dodala je da su lideri OVK, me|u kojima je bio i Ta~i, obe}avali da }e ispitati te navode, ali da nikada to nisu u~inili.
U utorak, 5. decembra, na aerodromu kod \akovice sleteo je avion vojske Italije koji je dovezao iz Rima rezervni bataqon, oko 400 vojnika, koji dolazi iz operativnih rezervnih snaga NATO-a, i predstavqa zapravo poja~awe Kforu na Kosovu. „KFOR nastavqa da ispuwava svoj mandat UN-a u obezbe|ivawu sigurnog i bezbednog okru`ewa za sve zajednice na Kosovu“, naveli su na dru{tvenoj mre`i X. Na Kosovu trenutno boravi oko 5000 vojnika KFOR-a iz 27 zemaqa i wihov broj je u vezi sa najnovijom krizom na Severu pove}an ove godine za 1000.
Eksperti Saveta Evrope izve{tajem o qudskim pravima i vladavini zakona udarili {amar Kosovu kao pravnoj tvorevini
Prekomerna upotreba policijske sile na severu Kosova i pravno nasiqe na Srbima Kosovske vlasti moraju bez vra}awu imovine manastiru Vidaqeg odlagawa da sprovedu soki De~ani. presudu ustavnog suda u slu~aju U izve{taju se konstatuje da Manastira De~ani”, isti~e se u re`im u Pri{tini nema voqu da izve{taju. osnuje Zajednicu op{tina sa srpZahtev za ~lanstvo u Savetu skom ve}inom. Evrope kosovske vlasti su pod“(Ustavni) sud je zakqu~io da nele u maju 2022. godine. Tada predlo`eni zakonski okvir ‘nije je tamo{wa ministarka Donika u potpunosti ispunio ustavne Gervala-[varc definisala “Ko- standarde’. Me|utim, sud na~elno sovo kao evropsku zemqu koja je sna`no posve}ena qudskim pravima i vladavini zakona”. Prijava je u aprilu ove,2023. godine prosle|ena generalnom sekretaru Saveta Evrope na konsultacije. Kao rezultat toga, na predlog predsednika, Par- Sedi{te Saveta Evrope u Strazburu u Francuskoj lamentarna skup{tina je imenovala pravnike da sastave izve{taj o Kosovu koji je zavr{en, posle posete predstavnika SE Kosovu, detaqnim ocenama rada svih kosovskih institucija i na osnovu toga je ura|en konkretan izve{taj koji je u pravom smislu {amar antipravnom Kosovu i kosovskoj demokratiji i da je Kosovo daleko od toga da je posve}eno qudskim pravima i vladavini zakona. U izve{taju grupe eksperata Saveta Evrope, po~etkom decembra, kritikuje se vlast u Pri{tini, zbog prekomerne upotrebe policijskih snaga na severu KiM. Eksperti konstatuju da pri{tinski re`im nema voqu za osnivawe Zajednice srpskih op{tina, ne po{tuje me|unarodne sporazume, a kritikuju i nesprovo|ewe sudske odluke o
i uop{teno nije iskqu~io mogu}nost takvog udru`ivawa”, navodi se u dokumentu i isti~e da zabriwavaju pojedini neodre|eni termini. Kao primer za uticaj vlasti na rad pravosu|a navodi se slu~aj premijera u Pri{tini Aqbina Kurtija koji je “hteo da sazna ime tu`ioca koji je doneo odluku o pu{tawu osumwi~enog Srbina iz zatvora”. Eksperti SE u izve{taju pomiwu i odluke vlade u Pri{tini iz avgusta pro{le godine o eksproprijaciji zemqi{ta na severu Kosova, zbog kojih su Srbi negodovali. Veliki problem je i za{tita svedoka u osetqivim slu~ajevima kao {to su ratni zlo~ini, kojima se bave specijalizovana ve}a u Hagu.
SRBI U SVETU
^etvrtak 14. decembar 2023. 11
Ko je Mim Bi`i}, nastavnica iz Pensilvanije koja je Voznijaku pri~ala o Srbiji Godinama pre nego {to je do{ao u posetu Beogradu, suosniva~ Epla Stiv Voznijak imao je jaku vezu sa Srbijom zahvaquju}i poznanstvu i saradwi sa jednom od naj~uvenijih Srpkiwa u Americi, legendarnom nastavnicom Milanom Mim Bi`i}, koja `ivi u Pitsburgu Voznijakova poseta Beogradu posebno je obradovala Milanu Mim Bi`i}, nastavnicu iz Pensilvanije, koja sara|uje sa Voznijakom skoro ~etiri decenije. On je istakao da ga je upravo Mim Bi`i}, poznata kao neko ko godinama promovi{e Srbiju i srpski narod, prva zainteresovala za Srbiju. Voznijak se u vi{e navrata hvalio kako Mim koristi Epl II kompjuter u svakodnevnoj nastavi kao nastavnica petog razreda osnovne {kole, zbog ~ega je dobila i posebne nagrade. Mim Bi`i} ka`e da je u redovnom kontaktu sa Voznijakom od 1985. godine, kad je on dodelio nagradu wenim |acima u Va{ingtonu. Kao nagradu predao im je Epl kompjuter. Na slici iz novina u Pitsburgu vide se ~lanovi porodice Bi`i}, Gas, Mim, Nik i Stiv Voznijak, pronalaza~ Epl kompjutera, u vreme dok je ona bila nastavnica
u {koli Exvort. Tu je i druga fotografija iz lista Pitsburg post gazet (Pittsburgh Post-Gazette), na kojoj pi{e da Mim Bi`i} predstavqa svog starog prijateqa i suosniva~a Epla Stiva Voznijaka |acima i da su oni tada pokazali Voznijaku kako redovno {koli koriste Epl kompjutere. Interesantno je da je to bilo tri decenije pre nego {to su ameri~ke {kole po~ele masovno da ih koriste. Mim Bi`i} je pokazala originalnu ~estitku koju joj je poslao Stiv Voznijak gde je u tekstu napisao, pored ostalog, "Vi ste za mene bili veoma va`na inspiracija, ve}inom u obrazovawu ali isto tako i qubaznosti i prijateqstvu". Dodao je, "ova inspiracija je meni pomogla da idem ka ciqu – predavawa i pomo}i mladima". Ka`e, vrlo je ponosna {to je Voznijak dobio srpski paso{. On }e, ka`e ona, pomo}i zemqi i ve} sada radi na izlo`bi Ekspo 2027. godine. Ina~e, Mim Bi`i} prati i Operaciju Halijard pa je prilikom posete Srbiji upoznala i predsednika Aleksandra Vu~i}a. Mim Bi`i} je svoju qubav prema Srbiji i ponos zbog srpskog porekla prenela i na Stiva Voznijaka.
^ikago: prikupqeno 56.000 dolara za otkup zemqe na kojoj je ro|en Sveti Sava Nakon donatorskog skupa pod nazivom „Za odbranu Kosova, u slavu Svetog Save", koji je odr`an u ^ikagu, prikupqeno je 56.000 dolara za otkup zemqe u selu Dre`eva kraj Novog Pazara, na kojoj je ro|en Sveti Sava Kako navodi, skup je odr`an u subotu uve~e u velikoj sali Kulturno-sportsko centra “Nikola Tesla” pri crkvi Svetog Nikole u ^ikagu, u prisustvu episkopa ra{ko-prizrenskog Teodosija i novogra~ani~ko-sredwezapadnoameri~kog Longina. Donatorska akcija organizovana je nakon {to je Eparhija ra{ko-prizrenska odlu~ila da u Dre`evi sagradi spomen crkvu i Memorijalni centar koji bi nosili ime po Svetom Savi, ali prepreku da se radovi na kompleksu privedu kraju predstavjaju ku}a i imawe koji se nalaze neposredno pored crkve i nedavno su ogla{eni za prodaju, pa je eparhija zatra`ila pomo} od qudi da svojim
prilozima omogu}e otkup ku}e i imawe od vlasnika Vladika Teodosije istakao je va`nost ove akcije i podsetio da je Eparhija ra{ko-prizrenska u prethodnih godinu otkupila tri ku}e i imawa pored tri velike svetiwe na Kosovu i Metohiji, izme|u ostalog i vajat pokraj crkve Bogorodice Qevi{ke u Prizrenu. Nakon wegovog obra}awa, prisutni su se u velikom broju se odazvali pozivu za pomo}, tako da je, zakqu~no sa sino}wim prilozima, ukupna prikupqena suma za otkup ku}e i imawa u rodnom selu Svetog Save, iznosila 56.000 dolara, navodi "Serbijan tajms".
E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427. Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.
www.kabinadistilling.com
EZEVO 700ML 40%
EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%
12 ^etvrtak 14. decembar 2023.
AUSTRALIJA
POTAPAWE BRODOVA:
Kako Francuska i Australija vidaju rane posle sporazuma AUKUS? Australija i Francuska obe}ale su da }e jedna drugoj omogu}iti pristup vojnim bazama i objektima za obuku rasejanim po Pacifiku, po prvi put otkako je, zbog formirawa AUKUS-a, trilateralnog bezbednosnog partnerstva, do{lo do zahla|ewa francusko-australijskih odnosa. “Francuska je sila na Pacifiku, sila u Evropi, i zato je partnerstvo s wom za Austra-
ma (vrsta podmornica sa elektri~nim motorima na baterije koje se pune dizel generatorima) “zaboden no` u le|a”. Me|utim, to nije bilo sve. Ubrzo nakon toga australijska vlada odlu~ila je da sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i Velikom Britanijom pristupi AUKUS paktu i wime se prakti~no obave`e na nabavku i upotrebu podmornica na nuklearni pogon (umesto onih konvencionalnih), pa je Francuska, samo
Sastanak francuske i australijske premijerke spoqnih poslova liju veoma va`no. Mislim da je dogovor koji smo postigli veoma va`an za resetovawe na{ih odnosa”, izjavila je australijska premijerka spoqnih poslova Peni Vong po zavr{etku razgovora s francuskom koleginicom Katrin Kolona. I zaista deluje ba{ tako – kao resetovawe. Sporazumom do kog su Vongova i Kolona do{le okon~an je period diplomatske nesaradwe izme|u dveju dr`ava koji je trajao jo{ od 2021. godine, kada se Francuska po`alila da joj je odlukom Morisnove vlade o ukidawu francuskog ugovora o konvencionalnim podmornica-
jo{ vi{e razgnevqena, u znak protesta privremeno povukla svoje amabasadore iz Kanbere i Va{ingtona. Australija je tada, ni ne obavestiv{i Francusku, odbacila ugovor vredan 56 milijardi evra koji je za ciq imao produbqivawe strate{kog partnerstva izme|u dveju dr`ava. Zbog toga je francuski predsednik Emanuel Makron optu`io australijskog premijera Skota Morisona da ga je sve vreme lagao i zavla~io, ali je Morison, odbaciv{i tu Makronovu tvrdwu, rekao da je sve moralo ostati zata{kano kako Francuska ne bi poku{ala zako~i do-
govore s AUKUS-om. I sama Kolona ocenila je da australijsko okretawe AUKUS-u nije bilo nimalo prijatno, ali da je vreme da se krene daqe. Da je mogu}e da do ovako scenarija do|e postalo je jasno jo{ nakon saveznih australijskih izbora koji su odr`ani pro{le godine, a u kojima je svrgnuta vlada Skota Morisona i formirana nova laburisti~ka s Entonijem Elbanezijem na ~elu. U svom obelodawiva~kom i slavodobitnom govoru francuska ministarka spoqnih poslova istakla je potrebu za odr`avawem stabilnosti i mira u inod-pacifi~kom regionu, jer svetu, pored ukrajinske i bliskoisto~ne, svakako “ne treba jo{ jedna kriza”. Ona je tako|e izrazila i zabrinutost zbog vojnih interakcija koje je Kina imala s australijskim roniocima u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Japana pro{log meseca, kao i prete}ih konfrontacija s Filipinima. Na kasnijem sastanku koji je odr`an u australijskom Domu parlamenta, Vong i Kolona usvojili su „bilateralnu mapu puta“ za unapre|ewe odnosa u oblastima bezbednosti i odbrane, klimatskih problema i kulture i obrazovawa. Dve zemqe }e tako|e uspostaviti i niz programa za finansirawe novih istra`ivawa o energetskoj tranziciji, kreirati novi akademski program dizajniran da izgradi ve}e institucionalne veze izme|u Francuske i Australije i pokrenuti dijalog o saradwi u oblasti kriti~nih minerala.
RAZGLEDNICA PUTOVALA 42 GODINE
Poslata iz Sidneja 1981. godine, sada stigla u Britaniju Razglednica iz Australije stigla je na adresu u Kentu 42 godine nakon {to je poslata. Ova razglednica je poslata po{tom iz Sidneja 27. avgusta 1981. godine. "Voleli bismo da prona|emo ~oveka kojem je namewena i `elimo da mu je damo. O~ito su bili dobri prijateqi i to bi moglo puno da mu zna~i", rekla je Samanta Vilijams, koja sad `ivi na adresi s razglednice. ^ovek kojem je poslata razglednica se zove Stiv Paxit, a poslalo ju je Geri iz Sidneja. "Verujemo da je Stiv `iveo ovde sa svojim roditeqima 1980ih. Na sebi ima markicu od samo 32 centa, pa je mo`da vi{e od 40 godina stajala u kancelariji za sortirawe u Australiji ili Velikoj Britaniji", dodala je. Nije poznato za{to i kako se razglednica izgubila, kao ni da li je prona{la svog vlasnika. "Te{ko je naga|ati {ta se moglo dogoditi s ovom po{iqkom, ali najverovatnije je da ju je neko nedavno vratio u po{tanski sistem, nego da je izgubqena. Rojal mejl redovno proverava sve svoje dostave i svakodnevno ~isti svoje strojeve za obradu. Kada je predmet u po{tanskom sistemu, bi}e isporu~en na adresu", ka`u iz britanske po{te.
Australija na udaru toplotnog talasa Nacionalna meteorolo{ka stanica i opservatorija „Hil“ u Sidneju, glavnom gradu Novog Ju`nog Velsa u Australiji, zabele`ila je 8. decembra 2023. godine temperaturu od skoro 40 stepeni Celzijusa. U Sidneju, najnaseqenijem gradu Australije, temperatura je izuzetno visoka za ovaj period godine, kada su prose~ne temperature oko 15 stepeni Celzijusa. Premijer Entoni Elbanizi napomenuo je
Tinejxerka izbola drugara (16) u {koli u Pertu Petnaestogodi{wa devojka optu`ena je da je izbola de~aka (16) u sredwoj {koli Carine Se-
nior High School u Pertu. Ova informacija je stigla nakon {to je u~enica osmog razreda Alina
A. (14) otvorila vatru u {koli u Brjansku i ubila Mariju N., ranila jo{ nekoliko de~aka, pa izvr{ila samoubistvo. Slu`be Hitne pomo}i su na lice mesta do{le oko 10 ~asova po lokalnom vremenu. Tinejxer je preba~en u bolnicu Rojal Pert sa lak{im povredama. U bolnicu je primqena i devojka kojoj je pru`ena adekvatna nega. Policija je nakon doga|aja saop{tila da ne postoji pretwa po druge u~enike. "Nema pretwe po {kolu ili {iru zajednicu, situacija je pod kontrolom", navodi se iz policije. Direktor {kole kontaktirao je roditeqe u pismu gde je naveo da je "policija brzo reagovala i da nema razloga za zabrinutost".
„da je vreme da se brinemo jedni o drugima i da ostanemo bezbedni. Ove temperature su dokaz da klimatske promene nisu {ala“. Visoke temperature pove}avaju rizik od {umskih po`ara na ovim prostorima Australije, koji su visokorizi~ni zbog tla i rastiwa, zbog vremenskog fenomena El Niwa, koji je povezan sa klimatskim ekstremima, kao {to su su{e, cikloni i {umski po`ari. Ekstremno visoke temperature, velike temperaturne oscilacije izme|u gradova i drasti~an pad temperature u samo jednoj no}i slika su trenutnih vremenskih promena u Australiji. Od toplotnih talasa u Novom Ju`nom Velsu do ozbiqnih vremenskih upozorewa u Ju`noj Australiji, gde je Biro za meteorologiju izdao upozorewe o padavinama za pojedine delove dr`ave. U vi{e regija na snazi je upozorewe zbog rekordno visokih temperatura za Sidnej i regiju Novog Ju`nog Velsa. O~ekuje se da temperature dostignu 43 stepena Celzijusa.
AUSTRALIJA
KVINSLEND
MAJKA ODVELA SINA KOD LEKARA ZBOG ALERGIJE, ONI MU OTKRILI NAJGORE:
^etvrtak 14. decembar 2023. 13
RENTON FAMILY TRUST Aged Care
kvalitetnu "Wegovi mlade`i su Daje uslugu od 1970. godine tempirana bomba" Stara~ki dom ALGESTER LODGE Nakon {to je odvela dete lekaru zbog naizgled bezazlene situacije, alergijske reakcije, majka je ostala je u {oku jer su joj lekari saop{tili da ima veliki razlog da bude zabrinuta za svog sina, ali i da bude sre}na {to se stra{na istina otkrila. Xenifer Pirsal iz Kvinslenda odvela je svog najmla|eg sina Grejsona u bolnicu nakon alergijske reakcije na jaja, me|utim lekari su ipak bili zabrinuti zbog mlade`a koje su videli na wegovim le|ima. Iako su mlade`i na telu de~aka prisutni od ro|ewa, oni su bili znak neizle~ivog genetskog poreme}aja. Naime, nakon dugog procesa testirawa i magnetne rezonance nekoliko nedeqa ranije, Xenifer (40) je saznala da wen sin ima neurofibromatozu tipa 1 (NF1). Stawe uzrokuje pojavu ravnih tamnih mrqa na ko`i i rast benignih tumora neposredno ispod ko`e. Ovi tumori mogu da rastu u nervima u blizini ki~mene mo`dine i mozga i mogu u svakom trenutku da postanu kancerogeni. Neurofibromatoza tipa 1 (NF1) je naj~e{}i tip ovog stawa, a procewuje se da poga|a jednog od 3.000 qudi u Australiji. Mlade`i na Grejsonovim le|ima su glavni pokazateq ove bolesti. Drugi uobi~ajeni simptomi NF1 ukqu~uju benigno oticawe nerava poznato kao neurofibromi, pege na neuobi~ajenim mestima kao {to su prepone i pazuh, i pege unutar {arenice (li{ ~vorovi). Pedijatar u bolnici nam je odmah,
prvi put kada smo ga videli rekao: "Morate da reagujete oko ovoga sad, odmah. On mora da poseti specijaliste za genetiku, ovo je ne{to {to se ne sme ignorisati. Tada sam po~ela i da pani~im" - prise}a se majka Xenifer. Grejson, koji sada ima sedam godina, ima bezbroj tumora na ki~mi i mozgu, ali na sre}u oni jo{ nisu izazvali nikakve ne`eqene efekte. Iako su tumori benigni, u svakom trenutku bi mogli da prerastu u kancerozne.
[ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski
Medicinska nega "Wegovi tumori pritiskaju ki~mu i mozak – samo neki se mogu ukloniti, ali ne mo`emo spre~iti da ponovo rastu. Najve}a bitka je ~iwenica da }e ovo da ima ceo `ivot i da nema leka. To mi slama srce kao roditequ. Pre nekoliko nedeqa u kolima je pitao mog mu`a Tima: 'Tata, za{to moji tumori ne mogu da nestanu?'", objasnila je majka. Grejsonovi roditeqi nemaju NF, ali se poreme}aj prenosi kroz genetiku i mo`e da se pojavi "spontano". Ako bi Grejson imao decu kasnije u `ivotu, on ima 50 posto {anse da ovo stawe prenese na svoju decu.
OBRA^UN PREDATORA ZABELE@EN NA KAMERI
Ajkule u sukobu sa krokodilom u blizini ostrva Vesel Neverovatan trenutak kad je jato ajkula opkolilo morskog krokodila u vodama na severu Australije zabele`en je okom kamere. Na snimku koji kru`i dru{tvenim mre`ama vidi se nekoliko ajkula kako kru`e oko krokodila kod ostrva Vesel. Krokodil, me|utim, nije
Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.
hteo da be`i uprkos tome {to je bio broj~ano na|a~an. Zabrinuti posmatra~ je upozorio predatora da se ne pribli`ava previ{e. - Imamo malog prijateqa - ~uje se na snimku kako govori jedna `ena dok se krokodil pribli`avao. Jedna ajkula je potom {~epala krokodila za nogu {to je izazvalo kratkotrajni obra~un. Krokodil na kraju zapliva u mrak i uspeva da pobegne iz ~equsti ajkula. Krokodili i ajkule se ina~e ne smatraju protivnicima, sukobi izme|u dve vrste predatora su retki, a ~esto dele i teritoriju.
l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom
Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711
Australija donela zakon kojima se dozvoqava preventivni pritvor za migrante Australija je donela zakon kojima se dozvoqava da se migranti, koji su bili pritvoreni, ponovo pritvore ukoliko postoji rizik da po~ine te{ke prekr{aje nakon {to su pu{teni na slobodu. Prema novim propisima koje je usvojio parlament, sud mo`e odrediti pri-
zne za seksualne delikte protiv dece, jer nijedna zemqa nije pristala da ga primi, pa nije bilo realnih izgleda da bi mogao biti deportovan. Presuda je dovela do osloba|awa nekoliko prestupnika, me|u kojima su bile izbeglice i osobe bez dr`avqanstva, za koje je isto tako bila mala verovatno}a da bi mogle da budu deportovane. Od
tvor najte`im prestupnicima, ako predstavqaju rizik za "izvr{ewe ozbiqnog nasiqa ili seksualnih delikata". Vi{i sud Australije presudio je pro{log meseca da je jedan neimenovani Rohinxa bez dr`avqanstva, dr`an nezakonito u imigracionom pritvoru nakon izdr`ane ka-
presude suda 8. novembra, ~etiri osobe koje su oslobo|ene, optu`ene su za nove prekr{aje, javqaju mediji. Uporedo sa preventivnim pritvorom, novi zakon dozvoqava vlastima i da uvedu ograni~ewe kretawa, elektronske ure|aje za pra}ewe i stroge uslove za vize.
14 ^etvrtak 14. decembar 2023.
AUSTRALIJA
Migracija – ma~ sa dve o{trice
Federalna australijska vlada je pro{le nedeqe najavila da }e zna~ajno poo{triti uslove doseqavawa i dolaska me|unarodnih studenata u zemqu, kako bi se pre svega izborila sa visokim cenama, nedostatkom i ozbiqnom krizom nekretnina. Vlada tako|e veruje da je rekordni pik doseqavawa od 510.000 godi{we neto migracije ve} postignut
dernu i multietni~ku Australiju. Od 1788. do 1868. Britanija je prevezla vi{e od 160.000 osu|enika iz svojih pretrpanih zatvora u australijske kolonije, {to je u stvari predstavqalo osnovu prve migracije iz Evrope u Australiju. Kada su ovi prvi Evropqani stigli, nisu na{li praznu zemqu kako se o~ekivalo. Brojno ih je nadma{ilo vi{e od 500.000 domoroda~kih Aborixina ~iji su preci `iveli u Australiji najmawe 50.000 godina. Izme|u 1793. i 1850. godine, skoro 200.000 slobodnih doseqenika i imigranata koji su im pomogli, odlu~ili su da migriraju u Australiju kako bi zapo~eli novi `ivot. Ve}inu su ~inili engleski poqoprivredni radnici ili ku}na posluga koji su bili brojniji od irskih i {kotskih migranata. Plan takozvanog „obuzdavawa migranata“ se suo~ava sa sve ve-
vawa koji dovode qude u Australiju na posao, a ne na u~ewe, i poo{travawe pravila u vezi sa zahtevima za studente da moraju da boqe govore engleski. Radna prava za studente koji su zavr{ili svoje kurseve tako|e }e biti smawena. Elbanizi je rekao da je vlada ve} napravila promene kako bi smawila sve ve}i broj migranata. On je rekao da su godine pandemije izazvale „period bez presedana i poreme}aja u sistemu migracija“. „Tokom proteklih 12 meseci sproveli smo reforme kako bismo izvr{ili pritisak na migraciju, kako bismo pomogli da se neto migracija vrati na ono {to je bila pre pandemije“, rekao je premijer Elbanizi. „Predvi|awa Trezora pokazuju da se o~ekuje da }e migracija zna~ajno opasti tokom slede}e finansijske godine (2023-24.)“ Buxet je u maju predvi|ao ukupno neto pove}awe od 400.000 migranata nakon pandemije za period
i da }e taj broj uskoro po~eti da pada na normalnije nivoe. Tako se u planu predvi|a da }e ve} slede}e finansijske godine broj doseqenika pasti na 375 hiqada a 2025. na samo 250 hiqada. Ukoliko se to zaista i dogodi realno je o~ekivati pad cena nekretnina ve} u pomenutoj 2025. To bi bilo veliko olak{awe za sve a posebno za kupce prvih nektretnina. Otkako je Prva flota (The First Fleet) bacila sidro nadomak australijske obale 1788. godine, blizu deset miliona doseqenika stiglo je do danas u Australiju kako bi zapo~eli novi `ivot. Stizali su u talasima, podstaknuti razvojem pozitivnih doga|aja kao {to bili „zlatna groznica“ (1850ih) ili su jednostavno be`ali od dru{tvenih prevrata, ratova ili gladi. Zajedni~ki, svi ti migranti su u posledwa dva veka oblikovali dana{wu mo-
}im pritiskom da ubla`i krizu stanovawa i tro{kova `ivota. Kqu~ za plan je smawewe broja me|unarodnih studenata, veruje laburisti~ka vlada. Laburisti poku{avaju da migraciju vrate na nivoe pre pandemije, i to u okviru smawewa za tre}inu. Po{to se o~ekuje da }e Australijski biro za statistiku (ABS) uskoro potvrditi podatak da je neto migracija ove godine prema{ila 500.000 qudi, {to je najvi{i nivo u istoriji Australije, vlada treba da ubla`i rastu}i pritisak na infrastrukturu, tro{kove stanovawa i `ivota generalno. Pre nego {to je savezna vlada objavila svoj odgovor na reviziju nacionalnog migracionog sistema, premijer Entoni Elbanizi je priznao da su trenutne prognoze mo`da previsoke. Promene koje }e biti uvedene }e verovatno ukqu~iti daqe suzbijawe nepredvi|enih pru`alaca obrazo-
2022-23, da bi se smawilo na 315.000 u 2023-24. Sa slobodnim mestima za iznajmqivawe nekretnina koji su ve} na istorijski najni`im nivoima, sna`nom potra`wom za stambenim objektima i stalno visokom inflacijom koja pogor{ava tro{kove `ivota, vlada }e se usmeriti na unos sli~an onome pre pandemije, sa neto migracijom i u ko{tac sa velikim izazovima sa kojima se zemqa suo~ava“. Migracija kao jedan od va`nih pokreta~a australijskog dru{tva oduvek je bila ma~ sa dve o{trice, jer je bez obzira na striktnu promenu zakona nije lako kontrolisati. Sa druge strane i vra}awe na kvotu iz 2018-19 }e tako|e imati svojih posledica po ekonomiju u dugoro~nom smislu.
Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn
sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28
Australija i Papua-Nova Gvineja potpisale bilateralni bezbednosni sporazum Federalni premijer Entoni Elbanizi je izjavio da je ta zemqa potpisala bilateralni bezbednosni sporazum sa susednom Papuom-Novom Gvinejom. "Ovo je sveobuhvatan i istorijski sporazum. Australiji }e biti lak{e da pomogne Papui-Novoj Gvineji da odgovori na svoje
unutra{we bezbednosne potrebe", rekao je Elbanizi na konferenciji za novinare u Kanberi, Sporazum }e ukqu~ivati podr{ku policiji, pravosu|u i zatvorskom sistemu u zemqi, kao i pomo} u borbi protiv rodno zasnovanog nasiqa, dodao je Albaneze,
BAZ LURMAN, AUSTRALIJSKI REDITEQ
@ivim svoje filmove Australijski filmski, televizijski, pozori{ni i operski rediteq i glumac Baz Lurman (Sidnej, 1962), ovogodi{wi je predsednik `irija 3. RSIFF, me|unarodnog filmskog festivala u Xedi, koji je ugostio i [eron Stoun, Vila Smita, Dijanu Kriger, Hale Beri, Gvinet Paltrou, Xonija Depa, Terija Gilijama, Nikolasa Kejxa, Majkla Mana, Adama Drajvera i mnogo drugih velikih i zna~ajnih holivudskih, bolivudskih, arapskih i evropskih filmskih imena. Filmskih gostiju u Xedi ni ove godine ne mawka. Rediteq blokbastera „Plesom do qubavi”, „Romeo i Julija”,„Australija”, „Mulen ru`”, „Veliki Getsbi” i „Elvis”, je u Xedi objasnio i za{to je duboko razmi{qao o prihvatawu uloge predsednika `irija i po`eleo da pre dono{ewa kona~ne odluke najpre poseti Kraqevinu Saudijsku Arabiju i tada je konstatovao da je ova zemqa „autenti~na u smislu svog otvarawa i intenzivnog napretka ka pridru`ivawu svetu”. Sastao se, ka`e, sa filmskim stvaraocima, video kako se grade novi studiji, obilazio izlo`bu Endija Vorhola u pustiwi i posetio Alulu, drevni region koji je postao glavni filmski centar i lokacija za snimawe. Lurman sada ka`e da ga je sve to navelo da razmi{qawa o snimawu ba{ ovde. Pri~aju}i o tome {ta ga je jo{ razoru`alo tokom te posete Lurman je rekao da je to „mladost stanovni{tva, jer 70 odsto ima mawe od 40 godina i neosporno je da je sredina mlada i da `ele druga~iji svet”. Jedna od potvrda toga je i osnivawe i veliko zahuhtavawe RSIFF, ~iji glavni takmi~arski program od 17 filmova sada vrednuje, izraziv{i se o vi|enom veoma pohvalno. Ono {to je ovogodi{wi predsednik `irija primetio jeste „nedostatak cenzure”, ilustruju}i to primerom pro{logodi{weg ukqu~ivawa marokanskog filma „Plavi kaftan”, sa gej qubavnom pri~om, u takmi~arski program. „Morate da razmi{qate {ta to zna~i za otvorenost ove teritorije”, izjavio je i potvrdio da }e naredni projekat zapo~eti po~etkom naredne godine i da }e ozbiqno razmotriti snimawe u Saudijskoj Arabiji, jer je „energija ovde uzbudqiva”. Ono {to je tako|e zapazio jeste da postoji i veliki broj `ena filmskih stvaralaca koje su se ugledale na hrabru rediteqku Haifu al Masur, autorku „Va|de” i „Savr{enog kandidata” tako da je ona „postala je inspiracija za mnoge druge mlade pripoveda~ice”. O svom iskustvu predsednika `irija rekao je: „Nikada ranije nisam ovo radio. Nikada nisam bio primoran da sedim i gledam tri do ~etiri filma dnevno i to mi je donelo vi{e saose}awa za kriti~are i qude u `irijima. Nije lako, samo ta koli~ina filmova koju dnevno gledate, ali i stimulativno je, jer sam se podsetio da filmovi mogu da budu zaista mo}ni i zaista dobri.” Na pitawe moderatora da li nastavqa rad na svojoj adaptaciji „Majstora i Margarite” Mihaila Bulgakova odgovorio je da uprkos tome {to ga to prati jo{ od snimawa filma „Romeo i Julija” jo{ prolazi kroz sam stvarala~ki proces, da radi i na nekim drugim stvarima koje su u vezi sa pozori{tem i da {to{ta „jo{ artikuli{e”. Za sebe Baz Lurman ka`e da je neko ko „`ivi svoje filmove” i kao primer navodi da je snimaju}i „Elvisa” imao svoju kancelariju u Grejslendu punih 18 meseci, a da je snimaju}i „Velikog Getsbija” `iveo Ficxeraldovim `ivotom, jer ima svoj metodski proces stvarawa, a to je, kako ka`e, „i deo radosti i zabave”...
ZAJEDNICA
^etvrtak 14. decembar 2023. 15
PREPODOBNI ALIMPIJE STOLPNIK U MANASTIRU SVETI SAVA U ILAJNU
Episkop Siluan slu`io Liturgiju povodom manastirske slave Na praznik Svetog Alimpija Stolpnika, slave ktitorskog hrama u manastiru Sveti Sava u Ilajnu, Svetu arhijerejsku liturgiju slu`ili su Episkop australijsko-novozelandski Siluan i Mitropolit prespansko-pelagonijski i australijsko-novozelandski Petar uz saslu`ewe sve{tenstva i sve{tenomona{tva obeju jurisdikcija. Ktitori ovog hrama su pokojni Vojislav i Jelena Mileti}, koji su po telesnom upokojewu sahraweni u kripti hrama. Sa severne strane, u kripti hrama, pogrebeno je sveto telo Starca Nikanora Hilandarca, koji se upokojio u Australiji, u misiji mirewa zava|ene bra}e. Od ranog jutra, verni narod je ispunio hram Svetog Alimpija, a prigodnu besedu o `itiju ovog ugodnika proizneo je Vladika Siluan. U toku Svete liturgije Episkop Siluan dodelio je, na osnovu odluke Svetog arhijerej-
BO@I]NI VA[AR U LIVERPULU Uskoro }e Bo`i} i Nova godina a slavqa su ve} odavno po~ela u svim ve}im i mawim gradovima i mestima {irom Australije. Me|u gradskim op{tinama koje su ve} organizovale predbo`i}ne dru{tvene i kulturne manifestacije ubraja se i ona u Liverpulu, delu sidnejskog velegrada gde `ivi vi{e hiqada srpskih porodica. skog Sinoda, pravo no{ewa naprsnog krsta protojereju Dragoqubu Panteli}u, parohu misionarskih parohija u Mori i Lajtning Rixu. Nakon pozdravnih re~i Episkop Siluan uru~io je orden Svetog Kraqa Milutina, manastirskom dobrotvoru Dragu Ostoji}u kojim
ga je, na Vladikin predlog, odlikovao Sveti arhijerejski Sinod. Posle liturgije, poslu`en je u slavski ru~ak, a doma}in slave za ovu godinu je bio ~tec Bratislav Kuribak. Izvor: Mitropolija ANZ
FOTO VEST:
Pelikani na letwem raspustu U ponedeqak 11. decembra 2023, plejgrupa ”Pelikani” iz crkve Sv. Nikole u Blektaunu je odr`ala svoje posledwe dru`ewe za ovu godinu. De~icu je u hram uveo i pro~itao molitvu stare{ina Nemawa Mr|enovi}, koji je ujedno i tvorac ideje o osnivawu plejgrupe. Ovom prilikom su sva deca primila poklone od Svetog Nikole a oni najstariji, koji slede}e godine kre}u u {kolu, dobili su ” diplome” igraonice.
Bo`i}ni va{ar trajao je tri dana, od pro{log petka do nedeqe ve~e, uz razne kulinarske prodajne izlo`be, doma}u radinost raznih etni~kih zajednica, pesmu, igru. Festivalu su se najvi{e radovala deca i mladi, za koje je Op{tina organizovala mnogobrojne zanimqive atrakcije. Naravno, i ovom prilikom Bo`i} Bata je bio najzauzetija li~nost tokom trodnevnog slavqa, a glavna liverpulska Mekvori ulica najomiqnija destinacija posetilaca. Iako je u pro{li petak i subotu u Sidneju vladala nesnosna vru}ina koja je uticala na broj gostiju, ipak oni koji su do{li u`ivali su u ~arima predbo`i}nog slavqa. Joca Gajeskov
16 ^etvrtak 14. decembar 2023.
ZAJEDNICA
Odr`an prv
Дечја музичка група Растко и фолклор
Godi{wi koncerti „Izvora“ i „Rastka“ u Pertu Parohija Svetog Save u Pertu je posledwih godina iznedrila dva veoma aktivna dru{tva: muzi~ku grupu Izvor i de~ju muzi~ku grupu „Rastko“. „Izvor“ ove godine kre}e u osmu godinu od formirawa pri ovoj crkveno-{kolskoj op{tini, pod rukovodstvom muzi~kog pedagoga Dragane Jerini}. Izvor se tokom celokupnog svog postojawa mo`e pohvaliti veoma aktivnim radom, organizovawem koncerata, u~e{}em na raznim festivalima i manifestacija u na{oj zajednici i {ire. Svoj godi{wi koncert pod nazivom „Pesme Balkana“ „Izvor“ je odr`ao prethodne subote u dvorani Callaway na univerzitetu Zapadne Australije. Na samom po~etku pozdrav prisutnima uputila je ~lanica hora Marina Male{, a tom prilikom je upoznala prisutne sa kratkim istorijatom grupe, dok je repertoar uz informacije o narednim ta~kama tokom ve~eri najavqivala voditeqka Katarina Dragovi}. Redovan rad i repeticije su o~igledno urodile plodom pa je tako prepuna sala mogla da istinski u`iva u muzi~kom nasle|u Balkana, u pesmama Bugarske, Makedonije, Crne Gore i naravno Srbije, s posebnim osvrtom na bogatstvo melosa Kosova i Metohije. Naravno, pored veoma sli~nog stila, melodije ovih krajeva imaju svoje specifi~nosti u kojima su prisutni na{li svoje omiqene melodije. „Izvor“ je ovog puta napravio i jedan istorijski presek, uvrstiv{i u repertoar i koledarske ili obredne lirske narodne pesme koje se zapisivao Vuk Karaxi}.
Свештеник Василије и водитељка програма Ленка Комненовић
Диригент хора Драгана Јеринић Водитељка програма Катарина Драговић Богдан Пантић
Посетиоци на концерту U posebnu grupu pesama koje je prezentovao „Izvor“ spadaju dodolske pesme, koje su se pevale leti u svrhu dozivawa ki{e. Muzi~ka grupa „Izvor“ bogatija je za nekoliko novih ~lanova, posebno tri mu{ka vokala, koji uz ranijeg solistu hora Ivana Vaseva, upotpuwuju solidan zvuk hora, a tu je i Milena Roksandi} sa flautom. Osim narodnih pesama sa Balkana, „Izvor“ je izveo i nekoliko numera autorske i film-
ske muzike, a tako|e i poznate Mokraw~eve melodije. Gosti ve~eri su bili mladi ~lanovi de~jeg hora „Rastko“ koji su svojim lepim srpskim no{wama upotpunili folklornu atmosferu ve~eri i odigrali nekoliko muzi~kih numera, ta~nije muzi~ki splet igara i pesama iz Srbije. Pro{le nedeqe je hor „Rastko“ tako|e odr`ao svoj godi{wi koncert pod nazivom „U susret letu“ u sali crkvenog
doma Svetog Save. Hor je uvezao veliki broj pesama i igara, od kojih mo`emo izdvojiti naslove: „Razgranala grana jorgovana“, „U svetu postoji jedno carstvo“ i druge. Wihov gost na koncertu je bila folklorna grupa sredweg uzrasta „Srbija“ sa Dajanele, koja je ve} imala nekoliko uspe{nih nastupa. Hor „Rastko“ se mo`e pohvaliti i svojim veoma talentovanim solistima od kojih se posebno isti~u Lena Ivani{evi} i Ksenija Jov~i}, koja je otpevala rusku pesmu. U recitalskom delu u~estvovali su Jovan Milanov, Bogdan Panti} i drugi, a program je vodila istaknuta i vredna ~lanica parohije Lenka Komnenovi}. Mira Dragovi} Foto: Janko-FB „Izvor“; „Rastko“ - privatna kolekcija
ZAJEDNICA
^etvrtak 14. decembar 2023. 17
vi veliki Va{ar u Srpskom sportskom centru Kizbora
Organizatori zadovoqni organizacijom prvog doga|aja ove vrste uprkos lo{im vremenskim uslovima proteklog vikenda Proteklog vikenda, Srpski sportski centar Kizbora bio je doma}in dugo o~ekivanog prvog Va{ara. Kapije su otvorene u jutarwim ~asovima u subotu, 9. decembra a odlu~na ekipa volontera i odbor Centra borili su se sa vremenskim izazovima tokom celog dana. Neo~ekivane vremenske prilike nisu, me|utim, smawile entuzijazam posve}enih posetilaca, koji su hrabro podneli uslove sa neumornim zanosom. Topao odziv do{ao je od volontera, sa neo~ekivano velikim brojem dobrovoqaca koji su sa odu{evqewem prisko~ili u pomo}. Vedra atmosfera bila je upotpuwena uzbudqivom utakmicom izme|u Drine i Melburn Srbije, privla~e}i pa`wu i aplauz okupqenih. Divni mirisi {irili su se vazduhom dok su ra`wevi vredno radili kako bi zadovoqili apetite posetilaca, a tradicionalno pi}e, rakija, odigralo je svoju ulogu u zagrevawu i volontera i publike. Dok je podne odmicalo, mla|a publika se okupqala pod {atorom, u`ivaju}i u `ivopisnim tonovima Bumerang Benda i li~nom DJ setu Dragana Milenkovi}a iz Springvejl Belih Orlova. Povoqniji vremenski uslovi koji su prevladali u nedequ, doneli su ve}i broj posetilaca i boqu atmosferu na Va{aru. Mladi su se izuzetno odazvali, `eqni u~e{}a u raznovrsnim festivalskim zabavama. Gumene ~izme postale su modni izraz za decu, koja su sa odu{evqewem prihvatala svaku baricu, {to je izazvalo smeh i radost wihovih roditeqa. Karnevalske vo`we bile su najinteresantnije za najmla|e posetioce, a de~ije igre pru`ile su zabavu i roditeqima i babama i dedama. Ko{arka{ko takmi~ewe 3:3 privuklo
je pa`wu jer su se mladi talenti suprotstavqali "starijim" i iskusnijim ekipama, stvaraju}i uzbudqivu atmosferu. Folklorna grupa Moravac stala je na scenu, prikazuju}i bogato kulturno nasle|e unutar zajednice. I drugog dana Va{ara, Bumerang Bend nastavio je da zagreva va{arsku atmosferu op~iwavaju}i publiku svojim `ivopisnim izvo|ewem. Zna~ajan deo doga|aja bio je ose}aj slobode koji su roditeqi imali, dozvoqavaju}i deci da istra`uju, znaju}i da su na bezbednom mestu i da su okru`eni ~lanovima svoje zajednice. Na kraju, prvi Va{ar je pokazao snagu duha zajednice i pokazao da se trud i rad svih okupqenih oko ove ideje isplatio. Srpski sportski centar ovom prilikom izra`ava najiskreniju zahvalnost svim volonterima ~iji su trud i posve}enost zaslu`ni da organizacija doga|aja bude na zavidnom nivou i zadovoqno poru~uju svim ~lanovima srpske zajednice u Melburnu: „Vidimo se slede}e godine na istom mestu“!
18 ^etvrtak 14. decembar 2023.
ZAJEDNICA
Egipatski Srbi u Australiji Sama odrednica „egipatski Srbi“, mo`e navesti ~ak i ~itaoca upu}enog u tokove kretawa srpske dijaspore, da se preispita i osve`i svoja znawa. No, pomen egipatskih Srba u Australiji svakako bi, barem na momenat, pokolebao i najpotkovanijeg poznavaoca srpskih migratornih strujawa. Naime, ne radi se o senzaciji; autohtonoj srpskoj zajednici u Egiptu – koja na `alost pobornika apokrifnih, pseudonau~nih teza, nije ni postojala, ve} o slabo istra`enom, malobrojnom skupu iseqenika, ~iji }e `ivoti kroz pustiwske i `ivotne bure postati simbol istrajnosti. U periodu izme|u dva svetska rata, Kraqevina Jugoslavija je razvijala srda~ne diplomatske odnose sa Egiptom, te`e}i da ih unapredi, naro~ito u privrednom aspektu. Jugoslovenska kolonija, do izbijawa Drugog svetskog rata brojala je izme|u ~etiri i pet hiqada qudi. Radilo se uglavnom o `ivqu iz neoslobo|enih slovena~kih krajeva, koji su po odredbama mirovnog ugovora sklopqenog po zavr{etku Prvog svetskog rata, pripali Kraqevini Italiji. Izlo`eni italijanizaciji, a potom i fa{isti~kom progonu, mnogi su se odlu~ili na odlazak u daleku i nepoznatu zemqu, primorani da kao nadni~ari potra`e boqu budu}nost. Prete`no su se iseqavale `ene, bivaju}i zaposlene kao ku}ne pomo}nice, sprema~ice, kuvarice ili medicinske sestre. U ne{to mawem broju sledili su ih mu{karci, uglavnom fizi~ki radnici i mehani~ari. Zajednica se skoncentrirala u Aleksandriji. [to se pak ti~e srpske populacije, ona je poticala iz pasivnih krajeva, sa prostora Crne Gore, Dalmacije i tada{we ju`ne Srbije, danas samostalne dr`ave poznate pod nazivom Republika Severna Makedonija. Stanovni{tvo sa podru~ja Crne Gore i Dalmacije, poticalo je uglavnom iz Boke Kotorske i uspelo mahom da se uspe{no plasira u novom dru{tvu. ^inili su ga moreplovci zaposleni u Dru{tvu Sueckog kanala. Uva`avani zbog svoje sposobnosti, relativno brzo su se svrstali u gorwe slojeve dru{tva i asimilovali. Shodno svojoj profesiji, naseqavali su se u zoni Sueckog kanala (Port Said, Ismailija). Drugi, malobrojniji korpus
Батаљон краљеве гарде у покрету
iz crnogorskog zale|a, bavio se obezbe|ivawem kairskih banaka i luksuznih hotela. Osmanski teror nad hri{}anskim `ivqem i neravnopravni polo`aj u pore|ewu sa muslimanima sve do oslobo|ewa u Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine, prinudio je Srbe iz porobqenih krajeva Makedonije da svoju zaradu potra`e u Egiptu, tako|e provinciji Osmanskog carstva. Promi{qenost ovih qudi, doprinela je da postanu uspe{ni restorateri (sopstvenici kafana, mlekaxijskih radwi i pekara). Wihovi lokali nalazili su se u Kairu. Prvo predskazawe nadolaze}e epopeje jugoslovenskih izgnanika pomenutih u naslovu, bila je poseta jugoslovenskih kraqevskih podmornica „Neboj{a“ i „Hrabri“, aleksandrijskoj luci jula 1930. godine. Dve podmornice su pra}ene mati~nim brodom „Hvar“, tokom svog krstarewa Sredozemqem zakratko su posetile Egipat. U me|uvremenu, odigralo se otvarawe Jugoslovenskog Doma u Aleksandriji, krajem 1936. godine, ~ime je osnovano jedino udru`ewe koje je objediwavalo rasutu, raznorodnu masu sveta, poznatu kao jugoslovenska kolonija u Egiptu. Etapa mirnodopskog doseqavawa u Egipat okon~ana je 1937. godine, aktom vlade o zabrani daqeg useqavawa stranaca. Otpo~ela je faza doseqavawa pod borbom! Vihor Drugog svetskog rata zahvatio je jugoslovensku kraqevinu, 6. aprila 1941. godine. Zdru`eni napad snaga sila Osovine uslovio je slom otpora kraqevske vojske na svim frontovima. Me|utim, ni neumitnost poraza, nije obeshrabrila pojedine oficire, podoficire i vojnike Kraqevine Jugoslavije i razre{ila ih polo`ene zakletve na vernost Kraqu i Otaxbini. Unutra{wi kolaps i neprijateqski prodor na svim pravcima, onemogu}ili su povla~ewe kopnenih trupa. Prevashodno, {ansu za bekstvo imali su pripadnici vazduhoplovstva i mornarice. Osim efektiva zadu`enih za evakuaciju suverena, Petra II Kara|or|evi}a, vlade i dela dr`avne imovine, nijedna formacija se nije povukla po direktivi nadre|ene komande. Prelet posada deset hidroaviona iz Boke do Krfa, a potom do Krita, bio je samoinicijativni podvig, koji je dokazao nepokolebqivu `equ za nastavkom pru`awa otpora. Hidroavijacija je na Kritu dobila poja~awe.
Логор у пустињи (Ел Шат)
Испред Кеопсове пирамиде
Богдан Кошчица из Сиднеја
Podmornica „Neboj{a“, predvo|ena me{ovitom posadom, ponovo se otisla ka Aleksandriji. Pridru`ile su joj se dve motorne torpiqarke, laka i brza broda „Kajmak~alan“ i „Durmitor“. Na tlu Egipta i Palestine, izbegli~ka jugoslovenska vlada nastojala je da obrazuje slobodne jedinice, koje }e se kada do|e
vreme upotrebiti u savezni~kom desantu na Jugoslaviju. Nedostatak dobrovoqaca bio je najosetniji. Prisustvo zarobqenih Slovenaca, biv{ih vojnika italijanske vojske pora`ene u pustiwi, sme{tenih u engleskim logorima, dalo je novi razervoar qudstva za formirawe prve pe{adijske jedinice, prvog bataqona kraqeve garde, 31. avgusta 1941. godine. Odaziv dobrovoqaca koji su dolazili iz redova iseqeni{tva baziranog u neutralnim zemqama: Turskoj, Iranu, Egiptu, Ju`noj i Severnoj Americi, samo je unekoliko mogao nadomestiti nedostatak qudstva. Ve}i broj Srba iz Like i Dalmacije, ukqu~uju}i starce i neja~, prispeo je na drugu stranu Jadrana, a zatim u Egipat, povla~e}i se pred Nemcima nakon kapitulacije Italije septembra 1943. godine. Pod partizanskim pritiskom ukrcani su na britanske brodove, wihov broj se procewuje na oko dvadeset hiqada. Jugoslovenska vojska van Otaxbine 1941 – 1948., jeste naziv moje prve objavqene
nau~ne monografije u kojoj je sadr`ana podrobna istorija vojnog kontingenta na Sredwem istoku. Ono {to u wenom sadr`aju nedostaje, ti~e se sudbine onih koji su do 1948. godine ostali verni Kraqu i Otaxbini. U logorima El Ari{, El [at, Timsah i Gilbana, boravile su izbeglice nevoqne da se vrate u novouspostavqenu komunisti~ku Jugoslaviju. Ne{to preko petstotina mu{karaca, `ena, dece i staraca, obitavalo je u logorima, pod {atorima. Ve}ina je iseqena u Australiju, jer ona kao biv{e ka`weni~ka kolonija nije nametala posebne uslove, za razliku od Amerike, iako su Srbi sabrani u datim logorima morali biti podvrgnuti najrazli~itijim pregledima. Neki od wih su tada po prvi put nau~ili {ta je to rendgen. Novi poslodavci su `eleli da se uvere da li su sposobni za rad. Nije izostao ni test na veneri~ne bolesti. Kancelarija australijskog komesara za iseqavawe pozitivno je ocenila jugoslovenske emigrante, naro~ito decu, smatraju}i da su svojom organizacijom, higijenom i otporno{}u na surovu klimu dokazali da }e biti sjajni novi gra|ani Australije i bez pote{ko}a utopiti u novu sredinu. Starijim osobama dozvoqeno je da emigriraju iskqu~ivo ako su imale starateqa. Brodom „Napoli“ u Australiju je otplovilo 41 lice 18/19. septembra 1948, dok je najbrojnija grupa koja se sastojala od 360 lica, isplovila iz Sueca brodom „Wooster Victory“ 22. oktobra 1948. godine. Ve}ina wih se skrasila u Sidneju, mada ih ima {irom Petog kontinenta. Smeli podmorni~ari, piloti i gardisti, svili su svoje novo gnezdo daleko od rodne grude, sa neumiru}om nadom da }e se jednoga dana vratiti. Nikola Stankovi}
SRPSKA POSLA
^etvrtak 14. decembar 2023. 19
NOVA 101. KWIGA DR MARKA LOPU[INE, NAJBOQEG BALKANSKOG PUBLICISTE
Ameri~ko zlo me|u Srbima Pi{e: Marko Lopu{ina
Ove nedeqe u Beogradu u izdawu „Kwige komerc“ objavqena je 101. kwiga publiciste Marka Lopu{ine. Wen pun naziv je „Ameri~ko zlo – SAD protiv Rusije i Srbije“. Ovo delo je, ka`e autor, slika i prilika prqave va{ingtonske politike prema srpskom narodu. Obuhvata period od posledwih osam decenija, u kome su Srbi stradali pod vojnim i politi~ki uradima Amerikanaca. Koriste}i iskustva iz napada NATO i SAD na Srbiju 1999. godine, Zapad danas poma`e Ukrajinu i preko we vojnom silom udara na Rusiju. Amerikanci su Ukrajini tokom 2023. godine doturili kasetne bombe, zabraweno oru`je kojim su osamdesetih go-
Ruska pravoslavna crkva i Srpska pravoslavna crkva oslabe, ugase i pretvore u zapadwa~ke stubove religije. Najdrasti~niji dokaz ameri~ke intervencije protiv Srbije je otimawe na{e ju`ne pokrajine i weno pretvarawe u albansku koloniju i ameri~ku dr`avicu, bez pravoslavnih i bez srpskih tragova u woj. Ne zaboravimo da su zvani~nici Va{ingtona po Americi ubijali srpske emigrante, slobodoumne qude, po nalogu i dogovoru sa komunistom Josipom Brozom Titom. - Vojne snage SAD bombardovale su i ubijale krajem Drugog svetskog rata na{ narod, kada su na pravoslavni Vaskrs napale desetinu srpskih gradova. Bombe sa ameri~kih bombardera ba~ene su na Srbe u Bosni, na Srbe u Crnoj Gori i na Srbe u Srbiji sredinom i krajem devedesetih godina – tvrdi autor kwige Marko Lopu{ina.
NEOBJAVQENI RAT
SAD su za posledwih 80 godine ubile na hiqade Srba. Pomogle su Hrvatskoj da bombama istera srpski narod iz svoje domovine u kojoj su od pamtiveka `iveli i pretvore ih u pokojnike i u izbeglice. SAD su proglasile ratnim zlo~incima bra-
tzv. Kosovo, dok zapadni dr`avnici i politi~ari {ire srbofobiju, koja je preto~ena u izreku “Srbi su krivi za sve!” Wihov ciq je da se ~itav srpski narod medijskim i politi~kim la`ima pretvori u genocidnog zlo~inca. I da zbog toga bude trajno ka`wavan mr`wom i sankcijama. Ova doga|awa postavila su otvoreno pitawe opstanka i budu}nosti Srbije. Ta~nije ovi doga|aji pokrenuli su proces razbijawa Srbije kao dr`ave srpskog naroda i matice Srba u otaxbinskim zemqama (BiH, Republika Srpska, Crna Gora, Hrvatska), kao i u rasejawu. Kqu~nu ulogu u ovom procesu, imaju Amerikanci iz Va{ingtona i Albanci iz Pri{tine. - Da se vratimo pola veka unatrag. Navr{ava se 50 godina od kako je u Americi zapo~eto politi~ko ru{ewe Jugoslavije i razbijawe Srbije. Zapo~eli su ga albanski nacionalisti iz SAD kada su u Palm Springu u prole}e 1974. godine postavili transparent sa napisom „Kosovo republika“ – opomiwe autor kwige Marko Lopu{ina. Iste godine u samoj Jugoslaviji done{en je novi Ustav SFRJ kojim su ograni~ene nadle`nosti federacije, a poja~ane nadle`nosti republika. Za Srbiju kao fede-
Bombe sa ameri~kih bombardera ba~ene su na Srbe u Bosni, na Srbe u Crnoj Gori i na Srbe u Srbiji sredinom i krajem devedesetih godina dina ga|ali Iran, Libiju, ^ad, Nagorno-Karabah, Irak i Kuvajt. Samo tokom 2011. godine civili su od ovih bombi stradali u 29 dr`ava sveta. Na srpskim prostorima kasetne bombe NATO i SAD su 1999. godine ubijale u Srbiji, u Crnoj Gori i na Kosmetu. Ubijeno je i raweno 1200 qudi, a ugro`eno 88.000 Srba. Srpski narod i danas pamti `ute plasti~ne kutije, koje su na wega bacali bombarderi NATO i Amerikanci sa ciqem da ubiju trenutno, ali i na du`e staze nevine gra|ane Srbije i Crne Gore. Pamti narod masakr koji su napravile kasetne bombe ba~ene na pijacu u Ni{u i na narod u Surdulici. Pamtimo da kasetne bombe nikada nisu o~i{}ewe po vrletima planine Kopaonik, na kojoj ubijaju i qude i divqa~. Ameri~ka vojna pomo} Ukrajini procewuje se na vi{e od 50 milijardi dolara. Ona nije uperena samo protiv pravoslvne Rusije ve} i protiv pravoslavne Srbije. Jer, vojne napade SAD, EU i Ukrajine na Rusiju prate i politi~ki pritisci da se
nioce srpskog naroda i legano izabranog predsednika Milo{evi}a i predsednika Karaxi}a. Mnoge srpske vo|e su zatvorene u ha{ke tamnice, u kojima su umirali. Zvani~ni Va{ington je na crnu listu stavio na desetine Srba koji slobodno misle i pona{aju se patriotski. - Ameri~ki politi~ki i vojni vrh od po~etka 21. veka vodi neobjavqeni rat protiv Srbije zajedno sa NATO kao svojom ~eli~nom pesnicom. I 2022. godine, u vreme vladavine Xozefa Bajdena kao predsednika SAD su negovale svetsku mr`wu prema Srbima – isti~e autor kwige Marko Lopu{ina. Najboqem teniseru sveta, najboqem sportisti planete Novaku \okovi}u bio je zabrawen ulazak i sportski nastup u SAD, jer je Srbin. Na va{ingtonskoj listi nepo`eqnih Srba u SAD na{la su se jo{ srpski politi~ar Aleksandar Vulin, petorica Srba, ali i funkcioneri Republike Srpske. Svoj politi~ki rat protiv Srba danas vode i Albanija, Hrvatska i
ralnu republiku sa dve pokrajine takav Ustav je bio {tetan, jer je ograni~avao wenu nadle`nost, a davao veliku autonomiju pokrajinama, koje su po`elele da postanu nove republike. I svaka republika unutar SFRJ po`elela je da bude ja~a od jugoslovenske, a i od srpske federacije. Oba doga|aja postavila su otvoreno pitawe opstanka i budu}nosti Srbije. Ta~nije ovi doga|aji pokrenuli su proces razbijawa Jugoslavije kao dr`ave svih Srba na Balkanu i razbijawa Srbije kao mati~ne zemqe srpskog naroda. Pokaza}e se da su kqu~nu ulogu u oba procesa, raspada SFRJ i razbijawa Srbije, imali prvo Nemci, zatim Amerikanci iz Va{ingtona i Albanci iz Pri{tine.
[IREWE KA RUSIJI I BLISKOM ISTOKU
Amerikanci `ele Kosovo i Metohiju kao svoju vojnu bazu, uvek spremnu za intervenciju SAD u pravcu Rusije i u prav-
uuu Politi~ki vrh iz Va{ingtona je za posledwih 80 godina ubio na hiqade Srba. Amerikanci su u Titovo ime ubijali srpske emigrante po SAD. Bombama su likvidirali srpske civile 1944. u srpskim gradovima. Ubijali su Srbe u Bosni, Crnoj Gori i Srbiji tokom devedesetih godina. Pomogle su Hrvatskoj da bombama istera srpski narod iz zemqe u kojoj su od pamtiveka `iveli i pretvore ih u pokojnike i u izbeglice. SAD su proglasile ratnim zlo~incima branioce srpskog naroda i legalno izabranog predsednika Milo{evi}a i predsednika Karaxi}a, koje su ubili i prognali cu Bliskog istoka. O tome najboqe svedo~i postojawe ameri~ke vojne baze Kamp Bonstil kod Uro{evca. Izgra|en je u junu 1999. godine, odmah po dolasku ameri~kih marinaca na KiM, da se koristi kako bi se pokazala snaga i mo} SAD u regionu. U jednom trenutku, u bazi je bilo ~ak 7.000 vojnika i dvadeset ratnih helikoptera tipa “apa~”. Javna i tajna delatnost Amerikanaca iz baze Bondstil o~igledan je dokaz da je ta~na tvrdwa Zbigweva B`e`inskog, biv{eg savetnika predsednika SAD za nacionalnu bezbednost, (od 1977. do 1981) i jednog od arhitekata savremene geopolitike, koji je rekao da su se ameri~ki „vojni legioni trajno u~vrstili na zapadnoj i isto~noj periferiji Evroazije“. [tavi{e, prema wegovom svedo~ewu, „po ~itavom Evroazijskom kontinentu su se pro{irili ameri~ki vazali i pot~iwene dr`ave, me|u kojima pojedine te`e da uspostave jo{ ~vr{}e zvani~ne veze sa Va{ingtonom“. Nije ni slu~ajno {to se u ameri~kim politi~kim krugovima i medijima baza Bondstil aktivno prikazuje kao antipod Centra za vanredne situacije u Ni{u koji se formira uz u~e{}e Rusije. Zvani~ni Va{ington je tri godine napadao zvani~ni Beograd zbog vatrogasne ruske baze u Ni{u, {to je govorilo da SAD smatraju Centar za vanredne situacije Rusije u Srbiji za svog protivnika i neprijateqa. (Kraj u slede}em broju)
20 ^etvrtak 14. decembar 2023.
PUTOPIS
Kamboxa – vodi~ za putovawe kroz kraqevsku zemqu Kamboxa odi{e potpuno druga~ijim duhom, kulturom i istorijskom pozadinom koja je ~ini onim {to danas jeste. Paralelno sa otkrivawem ~ari zemqe osmeha Tajlanda i zemqe pla`i Vijetnama, turisti sa Zapada su po~eli da otkrivaju i Kamboxu. Iako spada me|u daleke egzoti~ne destinacije prema kojima nekad, neopravdano gajimo sumwu, treba da znate da brutalni ratovi, nema{tina i te`ak svakodnevni `ivot, nisu slomili vedar duh stanovni{tva Kamboxe. [ta god mislili o ovoj zemqi, weno gostoqubivo stanovni{tvo, hramovi i divqa priroda ostavi}e vas bez daha. U daqem tekstu otkrivamo vam za{to ba{ Kamboxu treba da izaberete kao destinaciju za slede}e putovawe. Misti~na zemqa Jugoisto~ne Azije – Kamboxa Kamboxa zajedno sa Tajlandom i Vijetnamom pripada delu Jugoisto~ne Azije pod imenom Indokina. Pored Tajlanda i Vijetnama, Kamboxa se grani~i i sa Laosom. Na jugozapadu izlazi na Tajlandski zaliv, deo Ju`nog Kineskog mora i Tihog okeana. Priobalni deo Kamboxe je duga~ak ~ak 435 kilometara. Glavni grad Pnom Pen je sme{ten na jugu zemqe, a kroz wega proti~u dve najva`nije i najve}e reke Kamboxe – Mekong i Basak. U centralnom delu Kamboxe se nalazi veliko jezero Tonle Sap dok je najvi{i planinski vrh Pnom Aural sme{ten na 1.813 metara nadmorske visine. [to se ti~e dr`avnog ure|ewa, Kamboxa je kraqevina. Trenutno je kraq Norodom Sihamoni, koji je ro|en 1953. godine. Kraq je vi{e simbol dr`ave, nego ozbiqan politi~ar koji direktno uti~e na de{avawa u zemqi. Razlikuju se Narodna skup{tina ~ije ~lanove biraju punoletni gra|ani i Senat ~ije ~lanove bira kraq u dogovoru sa Narodnom skup{tinom. Prema posledwem popisu iz 2016. godine, u Kamboxi `ivi nepunih 16 miliona qudi, najbrojniji su Kmeri dok je dominantna religija budizam. Kada posetiti Kamboxu? Kamboxu odlikuje monsunska klima, i u ovoj zemqi se razlikuje suv i vla`an period. Suv period traje od novembra do aprila, i tada je turisti najvi{e pose}uju. Ukoliko te{ko podnosite vru}ine i visoku vla`nost u paketu, izbegnite nepredvidivi april i maj. Tako|e preporu~ujemo da izbegnete februarske dane kada se odr`ava kineski Spring festival, jer je gu`va ogromna, a i cene svega drasti~no sko~e. [ta sve treba da znate pre puta u Kamboxu? Priprema za putovawe u Kamboxu je neophodna ukoliko `elite da sve pro|e u najboqem redu., bilo da ostajete 2 dana ili mesec dana (koliko je i maksimum). Za boravak u Kamboxi je neophodna viza za koju mo`ete aplicirati onlajn (~eka se tri dana) ili je kupiti na aerodromima Siem Reap i Pnom Pen. Izbegavajte pla}awe kreditnim karticama, jer su prevare sa karticama i pqa~ke u Kamboxi veliki problem za turiste. Nemojte nigde ni na sekund da spustite nov~anik ili mobilni telefon jer }e nestati brzinom svetlosti. Turistima se savetuje da ne politiziraju sa stanovni{tvom niti da evociraju mra~ne uspomene kamboxanske krvave pro{losti koje se jo{ uvek nisu otarasili. Preporu~ujemo vam da pijete samo fla{iranu vodu jer ona sa ~esme nije za pi}e. Simbol Kamboxe – Angkor Vat Jedno od najzna~ajnijih drevnih ~uda Jugoisto~ne Azije predstavqa budisti~ki kompleks Angkor Vat. Arheolo{ki park
Pnom Pen, glavni grad Kamboxe
Angkor Vat smatra najve}im religioznim kompleksom na svetu. Nastao je izme|u 1113. i 1150. godine
Kamboxa ima prelepe pla`e
Angkor Vat je 1992. godine postao deo UNESKO svetske kulturne ba{tine, a on se tako|e nalazi i na zastavi Kamboxe. Najmawe dva miliona qudi godi{we poseti ovaj kompleks i danas se Angkor Vat smatra najve}im religioznim kompleksom na svetu. Nastao je izme|u 1113. i 1150. godine. Nalazi se na 20 minuta vo`we od grada Siem Rep, a od glavnog grada je udaqen 240 kilometara. Za jedan dan te{ko da mo`ete spoznati zna~aj i veli~inu ovog kamboxanskog ~uda, ali za po~etak, obavezno posetite slede}e hramove – glavni hram Angkor Vat, Angkor Tom, Preah Kan, Banteay Srei, Bayon, Ta Prom, Bakong. Hram „Ta Prom“ je bio glavna inspiracija za grobnicu popularne igre Tomb Raider. Glavni i najve}i grad Kamboxe – Pnom Pen Pnom Pen je neobi~an grad u kojem }ete naleteti na ostatke francuske arhitekture. Iako ne izgleda moderno kao Singapur i drugi glavni azijski gradovi, Pnom Pen ima svoj {mek. Za po~etak mo`ete posetiti najlep{i market za nakit i drago kamewe Psar Tmei. Market je sagra|en 1937. godine u francuskom stilu. Me|u najpose}enijim mestima u gradu od strane turista je i muzej „Tuol Sleng Genocide“, koji je zapravo {kolska zgrada u kojoj su se de{avali jezivi zlo~ini nad intelektualcima za vreme re`ima Pol Pota. Jedina gra|evina koja je ostala sa~uvana iz 19. veka, ta~nije 1866. godine, je Kraqevska palata. Centralni deo palate je otvoren za posete, dok je ju`ni deo zatvoren jer u wemu `ivi kraq. Ovde mo`ete u`ivati u posmatrawu tradicionalnog plesa kraqevske Kamboxe. Ukoliko `elite da pazarite jeftino, onda obavezno posetite market Psar Toul Tumpong, poznat me|u turistima kao „ruski market“. Pored reke Tonle Sap i Mekong su napravqena divna {etali{ta, i tu su kafi}i i restorani za okrepqewe, a mo`ete se odlu~iti i za krstarewe. Vat Pnom je najve}i i najbitniji budisti~ki hram u gradu. Grad je po ovom hramu i dobio ime. ^itav kompleks je nekoliko puta kroz vekove bio rekonstruisan i nadogra|ivan. Danas se tu organizuju festivali i slavi se kamboxanska Nova godina. Kada padne ve~e, posetite ulice Street 308 i Bassac Lane jer se tu nalazi pregr{t razli~itih barova gde mo`ete popiti pi}e. Najlep{e pla`e Kamboxe Na jugozapadu Kamboxe su nalaze divne pe{~ane pla`e koje ni{ta nisu gore od karipskih pla`a. One su biseri primorskih gradi}a kod kojih }ete zapaziti sliku surove realnosti – s jedne strane luksuz, s druge strane beda. Grad na moru Sihanukvil je poznat po pe{~anim pla`ama i dobrom no}nom `ivotu. Mesto krasi nekoliko pla`a – Otres, Ou Chheuteal, Chheuteal i Independence. Na ostrvcetu Koh Ta Kiev se nalazi pe{~ana oaza Coral. Na samoj pla`i mo`ete na}i restorane i sme{taj. Ostrvo odlikuje divqa tropska {uma ~iji stanovnici su majmuni, ali i pitoni. Ostrvo Koh Pos je sa obalom povezano mostom Tekho Morakat gde su pla`e stenovite. Me|utim, ostrvo je popularno zbog restorana koji nudi preukusne morske specijalitete. Nedaleko od granice sa Vijetnamom se nalazi ostrvo Koh Tonsay koje u bukvalnom prevodu zna~i „ze~ije ostrvo“. Ostrvo je poprili~no nerazvijeno, ali je priroda netaknuta, kao i pla`e.
KWI@EVNOST
^etvrtak 14. decembar 2023. 21
VELIKI LIRI^AR:
Navr{ilo se 190 godina od smrti omiqenog ^ika Jove Navr{ilo se 190 godina PRIVATNI @IVOT od ro|ewa omiqenog de~jeg Jovan Jovanovi} Zmaj ro|en je pesnika Jovana Jovanovi}a 24. novembra 1833. godine u NoZmaja. Bio je poznati srpski vom Sadu. Odrastao je u staroj i pesnik, kwi`evnik i za~et- uglednoj porodici, a roditeqi ^etvrtak 30. maj 2019. nik satiri~no i dru{tveno su mu bili Marija Gavanski i anga`ovane poezije u srpskoj Pavle Jovanovi}, koji je bio grakwi`evnosti. Uz \uru Jak{i- dona~elnik Novog Sada. Ve} u }a, on je jo{ jedan veliki li- ranom |etiwstvu Jovanovi} se ri~ar srpskog romantizma. zainteresovao za srpske narod-
12
Iako je po zanimawu bio lekar, Zmaj je 50 godina ure|ivao i objavqivao de~je, kwi`evne i politi~ke ~asopise. Tokom studija medicine radio je i kao nadzornik zadu`bine Tekelijanuma i izdavao satiri~ni list "Zmaj". Tako je i stekao svoj nadimak.Napisao je veliki broj raznovrsnih pesama - satiri~nih, qubavnih, lirskih i politi~kih - ali je ostao upam}en po svojim pesmama za decu. Bio je prvi srpski kwi`evnik koji je pisao poeziju za decu, a wegove su pesme ostavile dubok trag u srpskoj kulturi i svesti. Neke od wih roditeqi i danas pevaju svojoj deci. Ono po ~emu je Jovanovi} bio posebno poznat su zbirke pesama za decu koje govore o sre}noj porodici i `ivotnim problemima na koje je `eleo da pripremi decu jednostavnim i pou~nim stihovima. Ukupno je napisao vi{e od ~etiri stotine de~ijih pesama, a inspirisan je li~nom tragedijom, odnosno smr}u sopstvene dece.
ne pesme koje su mu recitovane. U to vreme je ~ak i sam po~eo da sastavqa pesmice. U Novom Sadu je 1861. godine upoznao svoju suprugu Ru`u Li~anin, a qubav i ispuwen porodi~ni `ivot poslu`ili su mu kao inspiracija za pisawe dela \uli}i (tur. gül - ru`a). Nekoliko godina kasnije do`iveo je porodi~nu tragediju. Prvo je umro wegov trogodi{wi sin Mirko, a zatim i tromese~na }erka Tijana. Jovan i wegova supruga potra`ili su utehu u sinu Savi, ali i on je preminuo nedequ dana kasnije. Wihovo ~etvrto dete, sin Jug, umro je na poro|aju. Posle ro|ewa petog deteta, }erke Smiqe, umire i Jovanova supruga Ru`a. Jovanu je ostala samo }erka Smiqa, ali je posle dve godine i ona umrla od tuberkuloze. Na osnovu ove li~ne tragedije napisao je zbirku elegi~nih pesama \uli}i uveoci. Preminuo je 3. juna 1904. godine u Sremskoj Kamenici, mestu koje se po wemu jedno vreme zvalo Zmajeva Kamenica.
Deda i unuk Uzo deda svog unuka, Metno ga na krilo, Pa uz gusle pevao mu [to je negda bilo.
DRU[TVO
Pevao mu srpsku slavu I srpske junake, Pevao mu qute bitke, Muke svakojake. Dedi oko zablistalo, Pa suzu proliva, I unuku svome re~e Da gusle celiva. Dete gusle celivalo, Onda pita `ivo „Je li, deda, za{to sam ja Te gusle celivo?“ „Ti ne shvata{, Srp~e malo, Mi stariji znamo Kad odraste{, kad razmisli{, Kaz}e ti se samo!“ Jovan Jovanovi} Zmaj
OBRAZOVAWE
Osnovnu {kolu poha|ao je u Novom Sadu, a sredwu u Bratislavi. Nakon toga odlazi na studije prava u tada{wu Pe{tu, Be~ i Prag. Studirawe prava je zapravo bio `eqa wegovog oca, ali je vi{e bio naklowen medicini i fizici. 1860. godine je zavr{io studije prava, a 1870.
HANDKE JE MAJSTOR SVITAWA
Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838
SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE
SYDNEY
BRISBANE
GEELONG
godine diplomirao medicinu kojoj su Savi} Srbi postavili BALKANjeEXPRESS Milena Nikoli} Bo`ica Petrovi}svoje u Pe{ti. zahteve i tra`iliEnterprises autonomiju (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 3814 0584 u okviru Austrougarske ST ALBANS Edensor Park 0424 112 228 Rademonarhije. Na tom skupu0419 u Sremskim 9367 5838 9823 1401 67 Kennedy Dr. 396 633 KAKO JE ^IKA0458 JOVA Karlovcima 0409 500 255 828 931 Redbank PlainsSrbi su proglasili autonomno Srpsko vojvodstvo POSTAO Ras Trade 9793 6210 ZMAJ Amira Tupkovi} ADELAIDE Vojvodinu), {to je u ono Va`no je Crt. naglasiti da nadi- (Srpsku 20-22 Deans 32 Maryfield bio doga|aj od velikog mak ~ika Jova ZmajDrive uop{te nije vreme Dandenog Blair Athols Euro Zona -Zaga NSW 2560 kao politi~kog dobio mitskoj `ivotiwi, 0413 929 416i dru{tvenog zna~aGorankapoKosaba{i} U wegovu 0425 358 539 201 344 ~ast ~ika Jova je {to mnogi misle. Wegova bio- ja. 0420 33 Egan CI. Werribee grafija ka`e 0432 619 885 da su ga u mlado- pored svog imena uvek dopisivao 3. maj (datum odr`avawa stiSAFEWAY zbog niskog TRAVEL rasta zvali Ki{ Srbija - BiH Jednom se dogoSkup{tine). Jano{9534 {to je na ma|arskom "mali 4866 dilo da u potpisu izostavio Jovan" i verovatno bi to bio namaksimalno 40jekilograma 9366 9299 dimak po kome bi ga zapamtile i ta~ku posle broja tri, pa je trebudu}e generacije ~italaca da }i dan maja postao - Zmaj (3maj). 1864. godine nije pokrenuo sati- Zahvaquju}i ovoj maloj oma{ki, ri~ni list koji se zvao - "Zmaj", poznati kwi`evnik Jovano{to je zapravo igra re~i. "Zmaj" vi} je dobio nadimak po kome je "3. maj", kada se pro~ita na je i danas najprepoznatqiviji. Nadimak je poslu`io i kao na}irilici. Ovaj datum predstavqa se- dahnu}e za ime wegovog ~uvenog }awe na doga|aj iz 1848. godi- satiri~nog ~asopisa, a mesto ne (po julijanskom kalendaru) gde je umro, Sremska Kamenica, kada je u Sremskim Karlovcima jedno vreme nosilo je pridev odr`ana Majska skup{tina na Zmajeva.
Muharem Bazduq povodom ro|endana nobelovca, autora "Pravde za Srbiju" Svoje zavr{no predavawe iz ciklusa „Svedoci Atlantide" kwi`evnik Muharem Bazduq posvetio je nobelovcu Peteru Handkeu. Simboli~no, na dan pi{~evog osamdeset i prvog ro|endana, Bazduq je mapirao kqu~ne ta~ke Handkeovog `ivota i kwi`evnog opusa. Austrijski kwi`evnik nema~ko-slovena~kog porekla Peter Handke ro|en je 6. decem-
Muharem Bazduq
bra 1942. godine. Od najranijih studentskih dana po~iwe da publikuje svoje pisane radove, da bi nakon objave prvog romana „Str{qeni" napustio studije prava i u potpunosti se posvetio pisawu. Handke je autor vi{e od sedamdeset proznih i dvadesetak pozori{nih dela, a svoj stvarala~ki opus obogatio je i lirskim i esejisti~kim radovima, bave}i se uz to i prevodila~kim radom, re`ijom, te pisawem scenarija.
Peter Handke
Bazduq se posebno se osvrnuo na Handkeov odnos prema Jugoslaviji, te navodi, wegovo nepotkupqivo i nepokolebqivo svedo~ewe wenom komadawu i kritiku monotonog i jednostranog izve{tavawa medija o de{avawima u tada{woj Jugoslaviji. Svoje stavove Handke je naro~ito apostrofirano u osporavanoj kwizi putopisne proze „Zimsko putovawe do reka Dunava, Save, Morave i Drine ili Pravda za Srbiju". Handke je ostao na svom putu ali i svojevoqno stigao do Kosova i Metohije, pose}ivao manastire, kao u getu izolovane srpske enklave, spavao me|u wima, slu{ao, donosio pomo}. I napisao svoju pobunu, svoju istinu. I, kao {to je na kraju 19. veka veliki pisac Emil Zola uzviknuo “OPTU@UJEM” da ceo svet ~uje, tako je i Handke viknuo „PRAVDA ZA SRBIJU“.
22 ^etvrtak 14. decembar 2023.
DRU[TVO
OD PREDAKA NASLEDILI I GENE I ZANATE
Kako mladi kod Kru{evca zara|uju za `ivot i ~uvaju tradiciju ^ak 50 miliona kalemova izvozilo se svojevremeno iz okoline Kru{evca i Trstenika samo na tr`i{te nekada{weg Sovjetskog Saveza Velika Drenova, Seli{te, Kowuh, Kukqin imali su i po 100 kalemara, dok ih je danas u ovim mestima desetak. Sli~nu sudbinu do`iveli su i druga „starinska“ zanimawa, iako mladima mogu da obezbede i posao i budu}nost, upozoravaju autori originalnog filma „Porodi~ni zanati da se na selu `ivi i radi“.
Petar Miladinovi}, nastavnik iz Kukqina kod Kru{evca, dobio je podr{ku Ministarstva za brigu o porodici da pribele`i pet zanata i dokumentuje ih
Kalemarski zanat se prenosi na mla|e
kroz film. Dokumentarac je imao premijeru u kukqinskom Domu kulture, a istovremeno se serijal od pet epizoda prikazao u sedam osnovnih {kola u Kru{evcu. Ideja je da {to vi{e osnovaca u Rasinskom okrugu vidi {ta se na selu nudi, a uskoro }e ga videti i gledaoci RTS - a. - Posetili smo blizu 50 porodica u na{em kraju - ka`e Petar Miladinovi}, autor filma iz Udru`ewa „Srpski vitez“ iz Kru{evca. - Svaka od pet epizoda obra|uje po jedan zanat (kalemarstvo, vinarstvo, kroja~ki, kamenoreza~ki i stolarski zanat). Zanatlije prenose svoja iskustva o porodi~nim zanimawima, koji se prenose s kolena na koleno. Kqu~no je {to zadr`avawe radno sposobnih mladih qudi na selu jeste mogu}e, ukoliko se obezbedi ekonomski opstanak. Zanatska proizvodwa to dobrim delom omogu}ava, a to je i proizvodwa, koja ~uva porodi~nu tradiciju. - Sve mlade bih pozvao da se vrate na selo, jer ogwi{te je ne{to sveto, ne sme nikada da se zaboravi - ka`e vinar Milomir Milosavqevi}. Vinarstvo ne bi bilo mogu}e bez kalemarstva. Mlada Jana \or|evi} iz Seli{ta kod Trstenika, porasla je kalemarksoj porodici i ne namerava da je napusti. Razgovore na terenu je vodila istori~arka Jelena Vuk~evi} iz Trstenika. Ona ka`e da je wen osnovni utisak bio koliko mladi u stvari vole selo. Uz mnogo rada, imaju mogu imati i komfornije uslove od svojih vr{waka u gradu. - Zahvalan sam roditeqima, iako ih kao |ak prvog razreda sredwe {kole nisam razumeo kada su odlu~ili da me po{aqu da izu~im krojewe - svedo~i Dejan Petrovi}, kroja~ iz Velike Kru{evice kod Kru{evca. - Svima koji imaju dilemu danas da li treba da se bave ovim poslom, preporu~io bih da ponovo pro~itaju pripovetku „Sve, sve, ali zanat“.
MUDRE MISLI I CITATI
MUDRE MISLI I CITATI O VERI
Po nekom op{tem shvatawu, vera ozna~ava uverewe u istinitost neke tvrdwe bez wene provere, odnosno bez logi~kog rasu|ivawa i zakqu~ivawa. U svakodnevnom `ivotu, ~ovek funkcioni{e veruju}i u mnoge stvari, ideje, qude, i razne verovatne ili neverovatne doga|aje. U teologiji, pod verom se obi~no misli na veru u Boga. A evo {ta su rekli neki od najmudrijih qudi na planeti na temu vere. uuu Dve vrste qudi znaju Boga: qudi sa smirenim srcem, svejedno da li su pametni ili glupi, i qudi doista razumni. Samo qudi gordi, i osredwe pametni ne znaju Boga. Vasa Pelagi}
uuu Qudi govore za Boga da `ivi na nebu. A govore i to da `ivi u ~oveku. I jedno i drugo je istina. On je i na nebu, to jest u beskona~nom svetu, i u du{i ~ovekovoj. Tolstoj uuu Vera nam treba da bi se mogli nadati, nada da bi mogli `iveti, a qubav da bi mogli kao kulturan narod `iveti. Sv. Vladika Nikolaj
uuu Retko kad zapazamo da nas neobi~nost okru`uje. ^uda se doga|aju oko nas, Bo`ji znaci nam pokazuju put, an|eli nas prekliwu da ih saslu{amo – me|utim, mi se oglu{ujemo o sve to, jer smo nau~ili da postoje obrasci i pravila pomo}u kojih se sti`e do Boga.
\or|e u „stojadinu“ obi{ao Evropu i ostvario de~a~ki san \or|e Aleksi} je za 44 dana pre{ao 13.000 kilometara i ostvario svoj de~a~ki san da obi|e Evropu u „zastavi 101“ Da bi se ~uo zvuk motora i da bi krenuo na put od 13.000 kilometara, bili su dovoqni odluka i re{enost \or|a Aleksi}a. Me|utim, priprema „zastave 101" za put odlo`ila je planove. „Pripreme su dugo trajale i sve se odu`ilo, stizao je samo problem za problemom. 'Zastava' je imala lo{u limariju, pa smo morali da popravqamo deo po deo. Sve to trajalo je oko godinu dana, a to nam je odlo`ilo po~etak puta. Ja sam bio spreman, ali 'zastava' nije", istakao je \or|e Aleksi}. Isti~e da nije hteo da odustane dok sve na automobilu ne dovede u red. Znao je da ni{ta ne mo`e da ga zaustavi, da mora da ode na planirani put, a tako je i bilo. Za 44 dana, od kraja septembra do po~etka novembra 2023. godine, \or|e je obi{ao skoro ceo Stari kontinent. „Vozio sam kroz Albaniju, Hrvatsku, Sloveniju, Italiju, Francusku, [paniju, Portugal, pa kroz sever u{ao u Nema~ku, Luksamburg, Belgiju, Holandiju, ^e{ku, Sloveniju...“ Na putu od 13.000 kilometara bilo je i neprilika, ali je uvek bilo dobrih qudi da pomognu. A sa drugovima na drumu je sve bilo lak{e. „U Nici smo se zaglavili na pla`i koja je bila od kamena, pa su nam pomogli qudi koji su imali alat, da skinemo to~ak, o~istimo ko~nice i nastavimo daqe. Zbog toga sam tim qudima zahvalan", ka`e \or|e. Prijateqi i svi ostali mogli su preko dru{tvenih mre`a da saznaju gde je sve \or|e bio i {ta je sve do`iveo. Tako su, na neki na~in, i oni putovali sa wim. „Obilaze}i razli~ite dr`ave bili smo i kod prijateqa, u hotelu, autu, na pla`i ili kod nekog koga znamo", dodaje \or|e. \or|e ka`e da je ovaj put za wega veliko `ivotno iskustvo. Upoznao je druge kulture, znamenitosti, qude, ostvario de~a~ki san. I ve} pravi planove za nove avanture i putovawa na prole}e naredne godine.
Ne shvatamo da je on tamo gde ga pu{taju da u|e. Paulo Koeqo uuu Kad Bog ne bi postojao, trebalo bi ga izmisliti. Dostojevski uuu Pozvani smo da ~inimo saglasno svome zvawu, onoliko koliko mo`emo i koliko nam je Bog dao. Ni mawe, ni vi{e, a ono {to mi ne uspemo da u~inimo, to ostaje da u~ini Gospod i nadopuni na{e nedostatke. Patrijarh Pavle uuu Makar i sam ostao na svetu, a veruje{, ra{iri ruke, zahvali Bogu, padni na zemqu i reci: Slava ti, Bo`e! Dostojevski uuu „Svaka prekomernost se suprotstavqa Prirodi.” Hipokrat
LEPA SRBIJA
^etvrtak 14. decembar 2023. 23
NAJVE]I NA SVETU
[est godina jedinstvenog muzeja skulpture „Terra“ u Kikindi, 1.200 dela nastalo tokom 42 godine
MANASTIR BOGO[TICA NADOMAK KRUPWA NIKAO DESANKI U ^AST
Zadu`bina vladike Lavrentija u znak po{tovawa slavnoj srpskoj poetesi Manastir Bogo{tica, nadomak Krupwa, zadu`bina u tom selu, nedavno upokojenog vladike Lavrentija, sija punim sjajem, ne samo duhovno, ve} i kulturno, jer je u sklopu svetiwe i Dom pesni{tva "Desanka Maksimovi}". Ovo je jedna od najomiqenijih adresa koju pose}uju hodo~asnici iz svih delova Srbije, rasejawa, uz ovda{we, pobo`ne Ra|evce, zemqake nekada omiqenog zapadnoevropskog i australijskog, a potom i {aba~ko-vaqevskog episkopa Lavrentija Trifunovi}a. Spoj kulturnog i duhovnog, pa jo{ i mesta za turiste, one verske, nema koga ne privla~i. Sa wegovog vidikovca vidi se "cela Ra|evina, pola Podgorine i Pocerine". Vladika Lavrentije, kako nam je sam za `ivota rekao, `eleo je da na ovaj Спомен-чесма посвећена Десанки Максимовић na~in spoji Desankinu Brankovinu i Ra|evinu, "ali i da slavna poetesa dobije svoj dom, kao i ~uveni Wego{ na Lov}enu". Po tom uzoru ura|ena je i crkvica. - Vladika je `eleo da se zna da je na Lov}enu najve}i pesnik srpskog roda, a u Bogo{tici duhovno najve}a srpska pesnikiwa, ~ije je stvarala{tvo obo`avao i svake godine, posle wene smrti, pose}ivao wen grob u Brankovini, gde joj je slu`io pomen i recitovao i slu{ao kako drugi recituju wenu poeziju - ka`e pisac Dragan Damjanovi}. - Ose}aj je neverovatan i dokaz je mudrosti tog na{eg divnog arhijereja. Sre}an je, ka`e Damjanovi}, "{to je Eparhija {aba~ka dobila divnog episkopa, vladiku Jeroteja, sjajnog duhovnika i teologa, ali i intelektualca, odli~nog poznavaoca svih na{ih kulturnih blaga od pesme, igre, romana, poezije do slikarstva, filma i pozori{ta". Bogo{tica ide daqe pod vo|stvom duhovnog roditeqa vladike Jeroteja, koji je, kao i wegov prethodnih, upravu nad wom poverio mladom, vrednom, agilnom i za ta posla sasvim iskusnom arhimandritu Nifontu, koji je u Bogo{tici vi{e od decenije. - Dolaze}i ~esto u Bogo{ticu uverio sam se da je ime dobilo tako {to je neko mudar procenio da je Bo`je selo, {to je, siguran sam ta~no - ka`e akademik profesor dr Mirko Kerkez, vi{egodi{wi zamenik direktora Klini~kog centra Srbije, ~uveni na{ hirurg. - Na{a Srbija je lepa i bogata i nije ~udo da qudi rado hrle u wu. A, qudi poput vladike Lavrentija, wegovog naslednika vladike Jeroteja i arhimandrita Nifonta, zaslu`uju najve}e po{tovawe, "jer su, ve}, na najboqi na~in, u~inili velika dela mila i Bogu i rodu".
U Kikindi se, na dve lokacije, nalazi najve}a kolekcija savremene terakote na svetu. Tu zbirku ~ini ne{to vi{e od 1.200 skulptura koje su nastale tokom 42 godine trajawa internacionalnog vajarskog simpozijuma „Terra“. Reprezentativni deo, od 308 skultpura, izlo`en je u „Muzeju Terra“, koji je pre {est godina otvoren u mawe`u nekada{we kasarne, a ostatak je pod vedrim nebom, pored istoimenog ateqea, na prostoru nekada{weg pogona stare ciglane. Ove dve lokacije, na dva suprotna kraja grada, deo su Centra za likovnu i primewenu umetnost Terra, koji u centru grada ima i istoimenu galeriju. Ovih dana Terra obele`ava {estu godi{wicu rada muzeja, koji je do sada posetilo oko 5.000 qudi. - Muzej je hram skulpture koji je i nacionalno i internacionalno zna~ajan. ^vrste temeqe ove institucije postavio je vajar i profesor Slobodan Koji}, a na nama je da nastavimo daqe tim putem. Muzej je prezentacija 42 godine postojawa simpozijuma i ovaj prostor direktno komunicira sa bilo kojim konzumentom kulture bez obzira na to da li dolazi iz na{e zemqe ili inostranstva. U muzeju su izabrane skulpture nastale od po~etka simpozijuma, od 1982. do 2016. jer je muzej otvoren godinu dana kasnije. Broj posetilaca raste iz godine u godinu za 20 do 30 odsto - ka`e Aleksandar Lipovan, direktor Centra za likovnu i primewenu umetnost Terra. Pored stalne postavke skulptura, u muzeju se nalazi i salon, u kojem se godi{we priredi {est do osam izlo`bi. Verovatno bi ih bilo i vi{e da objekat ima grejawe, ali zbog toga izlo`bena sezona traje samo
U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla. Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije. Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:
secretary@ascconline.com.au
tokom prole}a i leta. Ustanova je ove godine priredila 22 izlo`be. Pored muzeja uskoro }e biti otvorena i suvenirnica sa kafeom. Objekat je nastao renovirawem nekada{we akumulatorske stanice, ka`e Lipovan.
Tajne gline - Zadovoqni smo {to je muzej otvoren, jer smo ga ~ekali 35 godina. Drago mi je da ovako impozantno izgleda. Raduje me da se Terra {iri i u zemqi i u inostranstvu - navodi vajar Milan Ramaji, koji je rade}i u ateqeu stekao penziju, otkrivaju}i mla|ima i vajarima iz inostranstva tajne kikindske gline.
24 ^etvrtak 14. decembar 2023.
FEQTON
MILUNKA SAVI]: VITEZ KARA\OR\EVE ZVEZDE I LEGIJE ^ASTI (11) u Pri~a o `eni ratnom heroju pred kojom su bili postrojeni pukovi i u slavu wenog imena podizane su zastave u Kako je Milunka Savi} odlu~ila da se prijavi kao dobrovoqac u Prvom balkanskom ratu kao mu{karac pod imenom Milutin u Na koji na~in su weni saborci otkrili da je hrabri bomba{ Milutin zapravo `ena u Kako je postala borac ~uvenog Gvozdenog puka i u~estvovala u odbrani Beograda u Velikom ratu u Na Solunskom frontu je dobila ~in pe{adijskog narednika i postavqena za komandira juri{nog voda u Jedina je `ena u svetu koja je odlikovana najvi{im francuskim ordenom - Ratnim krstom sa zlatnom palmom i dvostruki je nosilac Legije ~asti u Za{to je po okon~awu rata wen `ivot zapo~eo novom golgotom, te`om od one koju je pro{la kao ratni dobrovoqac
14. decembar
1503. - Ro|en je francuski astrolog Mi{el de Notr-Dam, poznat kao Nostradamus, najpoznatiji prorok u istoriji, autor kwige "Proro~anstva" (1555). Bio je li~ni lekar francuskog kraqa [arla IX i dvorski astrolog Katarine Medi~i.
Preuzeto iz NOVOSTI - Autori: Vidoje Golubovi}, Predrag Pavlovi}, Novica Ne{i}
MILUNKA JE U BRITANSKOJ BOLNICI BORAVILA PO[TO JE PO PETI PUT UPUCANA U BUTINU
Dve suludo hrabre `ene u isto vreme u bolnici U borbama na Solunskom frontu, na polo`aju ^uke, u sastavu Topli~kog gvozdenog puka, Milunka Savi} rawena je krajem oktobra 1916. godine. Posle rawavawa Milunku evakui{u u Solun u englesku vojnu bolnicu. U bolnici saznaje da je dobila ~in narednika. Posle sedam dana u tu istu bolnicu sti`e te{ko rawena Irkiwa Flora Sends. U kwizi "Na{ brat, `ivot kapetana Flore Sends", zapisano je svedo~ewe Flore Sends o Milunki Savi}. "Trebalo je da po|em u 41. op{tu bolnicu, koja se nalazila dvanaest kilometara od grada, no kako je do{lo do nesporazuma oko prevoza, kada sam kona~no tamo stigla, i to ambulantnim kolima koja je vozio britanski vojnik, odavno je ve} bila pro{la pono}. ^etrdeset prva op{ta bolnica bila je britanska poqska bolnica za srpske vojnike, i isprva su odugovla~ili da me puste unutra, rekav{i da je bolnica za bolesne sestre na drugom kraju grada. No englez Tomi, koji je bio zabrinut za mene, re~e im da ja nisam bolesna sestra, ve} raweni vodnik, i na kraju zakqu~i da me ne treba voziti nikud, i da on svakako to ne}e ~initi. Mo`da je razlog wihovom opirawu bio i to {to su ve} imali jednu rawenu `enu vodnika, Milunku, Srpkiwu iz mog puka, i po{to se ispostavilo da im je i ona previ{e, upla{ili su se da }u i ja biti poput we. Glavna sestra, koja mi je postala dobra prijateqica, re~e mi da je wena prva reakcija bila usklik: - Dragi bo`e, ne jo{ jedna! Uneta sam u veliki {ator koji su koristili za bolesnice kada ih je bilo, a jedina tamo prisutna bila je Milunka, pa sam, na brzaka, uba~ena u krevet, dat mi je aspirin, i re~eno mi je da spavam! - Daj mi cigaretu, Nikola - rekoh. - Ovde nije dozvoqeno pu{ewe - re~e sestra. - Pa, ona ne mo`e van da bi pripalila - odgovori Nikola umesto mene, mirno pale}i jednu. - Glavna sestra }e ti ih oduzeti sutra - uveri me sestra ute{no. Provedoh besanu no}, bol me je razdirao, i kada je narednog jutra glavna sestra u{la, stisoh petqu i rekoh: - Sestro, imam paklu cigareta pod jastukom, i sestra ka`e da }ete mi ih oduzeti. Glavna sestra, Irkiwa poput mene, pogleda me prijateqski se osmehuju}i. - Pu{i do mile voqe, samo pazi da ne zapali{ {ator - i ja shvatih da }u verovatno nekako pre`iveti ovakvu negu.
Flora Sands (22. januar 1876 24. novembar 1956) bila je britanska bolni~arka, a kasnije i jedina `ena oficir srpske vojske za vreme Prvog svetskog rata. Odlikovana je sa sedam medaqa
Kada je hirurg u{ao i po~eo pregled re~e da niko nije imao pojma sino}, kad su me doneli, da sam tako te{ko rawena, po{to sam delovala preplanulo i sve`e, i nisam se `alila. On je smatrao da }u, zahvaquju}i boravku na otvorenom, uskoro zaceliti. Dva puta dnevno on me je li~no previjao. Uvek je bio veseo i uvi|ajan, nikad nije zapo~iwao dok ne bih popu{ila cigaretu da zavaram bol, i dok se ne bih okrepila viskijem i sodom. Milunka je sa velikim interesovawem pratila celu proceduru, i, jednog dana, iz radoznalosti po`ele da izbroji moje rane. Kada je zavr{ila s brojawem, obavesti me da ih je dvadeset i ~etiri, i od srca me pohvali re~ima da bol podnosim kao da sam Srpkiwa. Ona se, zbiqa, pona{ala sasvim stoi~ki. Kad god je vreme bilo lepo, krevet mi je izno{en napoqe jer, budu}i da sam tako dugo `ivela van, mene je {ator gu{io. Bilo je tu jo{ mnogo srpskih vojnika u zavojima, ugruvanih glava sedeli su oko mog kreveta. Neki su bili iz mog puka, i, isprva, iskradali su se da bi sedeli sa mnom, dok ih ne bi oterale sestre, po{to je bilo protiv pravila dolaziti u sestrinski konak. Kada je glavni pukovnik B. ~uo za to, iako se tvrdokorno dr`ao pravila, re~e da mogu da mi dolaze kad god po`elim. Pazili su me kao da sam jedna od wih, i uvek su nagla{avali koliko bi mi bilo boqe u wihovom {atoru, umesto da le`im sama. Jedan stariji vodnik s rawenom rukom provodio je ~itave dane sa mnom, i predlagao da pre|em kod wih, da bi on i ostali rawenici mogli da me paze no}u, kada nisam mogla da spavam. Bio je veoma ogor~en kada bih mu objasnila da me svejedno nikako ne bi pustili da odem tamo. Svi su ovi qudi sna`no ~eznuli za domom. U to doba, ~itavu Srbiju su pregazili Bugari i Austrijanci, pa vojnici
DOGODILO SE NA DANA[WI DAN
1799. - Umro je Xorx Va{ington, prvi predsednik SAD (1789-97), koji je u ratu za nezavisnost od Engleske (1775-83) komandovao vojskom kolonista. Odbiv{i da se tre}i put kandiduje za predsednika, uputio je Amerikancima "Opro{tajnu besedu". 1900. - Nema~ki fizi~ar Maks Plank objavio je "kvantnu teoriju", prema kojoj energija radijacije poti~e iz nevidqivih deli}a, kvanta, i nije kontinuirana, kako se mislilo. 1911. - Norve{ki istra`iva~ Rual Amundsen postao je prvi ~ovek koji je stigao na Ju`ni pol, pretekav{i engleskog istra`iva~a Roberta Skota, koji je na Ju`ni pol stigao 18. januara 1912. 1916. - Danci su glasali da se Zapadna Indija koja je pripadala Danskoj proda SAD za 25 miliona dolara. 1927. - Velika Britanija je priznala nezavisnost Iraka i podr`ala wegov prijem u Dru{tvo naroda.
nisu znali ni{ta o sudbini svojih najbli`ih. Pri~ali su mi jo{ kako Britanci ~esto dele svoje pakete s wima, i kako im pri~aju vesti koje dobijaju od ku}e. Kao i obi~no, Englez Tomi se sprijateqio sa svakim koga bi upoznao, i nekim ~udom u tome ga nije spre~avao ni razli~it jezik. Pukovnik B. bio je izuzetno strog. Ponekad bi rekonvalescentu dozvoqavao da iza|e iz bolnice, no morao je da se vrati ta~no u 18 ~. Jedan se Srbin poverio ostalima da planira da provede dva dana u Solunu, po{to mu, kako re~e, Englez ne mo`e ni{ta. [ibawe je bilo zabraweno u britanskoj vojsci, a pretwe zatvorom nije ozbiqno shvatao. No, kada se vratio sa svog izleta, uverio se da je pukovnik dr`ao do svojih ube|ewa, i da je britanska vojska imala i te kako efikasne, i za Srbina daleko vi{e poni`avaju}e kazne od {ibawa. Mada se Englezima i Francuzima ne pripisuje brutalnost, i mada su upravo oni optu`ivali srpske oficire za surovost prema vojnicima, ovaj je ~ovek govorio da bi radije podnosio {ibawe nedequ dana, no opet iskusio {to je iskusio po povratku. Jedina osoba koju ~ak ni pukovnik nije mogao ukrotiti bila je Milunka. Ona je bila sasvim svoja. Bila je devojka sa sela, a u vojsku je do{la sa sedamnaest godina. Pri~alo se da je ve} upucala ~oveka iz svog mesta jer joj je uvredio sestru. Bila je vanredno hrabra, a u bolnici je boravila po{to je po peti put upucana, ovaj put u butinu. Na`alost, uvek ju je ne{to `estilo, i budu}i da je bila seqanka poput i wih samih, vojnici se prema woj nisu ophodili kao prema meni. Nisam je ~esto sretala, po{to sam bila u drugom bataqonu. l U slede}em broju: Milunku Savi} smrt nije htela, pre`ivela je ~ak i brodolom
1937. - Japan je uspostavio marionetsku kinesku vladu u Pekingu. 1939. - Dru{tvo naroda je iskqu~ilo SSSR iz ~lanstva zbog agresije na Finsku. 1959. - Arhiepiskop Makarios III postao je izabrani lider Kipra, a godinu dana kasnije, po{to je Kipar dobio nezavisnost od Velike Britanije, i wegov prvi predsednik. 1981. - Izrael je anektirao Golansku visoravan koju je preoteo od Sirije u ratu 1967. 1994. - Predsednik Republike Srpske Radovan Karaxi} zatra`io je od biv{eg predsednika SAD Ximija Kartera da posreduje radi postizawa mira u Bosni i Hercegovini. 1995. - U Jelisejskoj palati u Parizu potpisan je mirovni sporazum o okon~awu 44-mese~nog rata u Bosni, koji je postignut 21. novembra u Dejtonu, SAD. Sporazum su potpisali predsednici biv{ih jugoslovenskih republika Hrvatske, Bosne i Hercegovine, i Srbije, Frawo Tu|man i Alija Izetbegovi} i Slobodan Milo{evi}. Tim sporazumom Bosna i Hercegovina je podeqena na dva entiteta - Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a nadgledawe sprovo|ewa mira povereno je snagama NATO. 1998. - U oru`anom napadu maskiranih lica na kafi} u centru Pe}i na Kosovu ubijena su {estorica mladi}a srpske nacionalnosti. 1998. - U sukobu Vojske Jugoslavije i naoru`anih Albanaca u blizini Prizrena poginulo je 36 Albanaca, a {estorica su rawena. 2013. - Kineska istra`iva~ka svemirska letelica „^ange-3“ ; sletela je na povr{inu Meseca, ~ime je Kina, posle Rusije i SAD, postala tre}a dr`ava koja je uspela da po{aqe lunarno vozilo na Mesec.
RIZNICA
^etvrtak 14. decembar 2023. 25
NEVEROVATNA SUDBINA PRINCEZE PETRIJE OBRENOVI]
Prosce je imala ve} sa 13 godina, a udala se u 15 kao prva Srpkiwa u ven~anici PRVA SRPKIWA KOJA SE UDALA U VEN^ANICI
Petrija je bila o~eva mezimica, ponos i dika kneza Milo{a Obrenovi}a, wegova najstarija }erka i prvo dete koje je pre`ivelo najranije detiwstvo. Odgajao ju je i vaspitao onako kako je i `iveo - strogo i tradicionalno, bez preterane sentimentalnosti i ne`nosti, ali to Petriju nije spre~ilo da postane, svesno ili ne, dah promena i duh moderne Evrope koji je nepovratno stizao i u Srbiju. Knez Milo{ se `enio samo jednom. Kada mu je bilo 24 za suprugu je uzeo osam godina mla|u Qubicu Vukomanovi} i par je ostao zajedno sve do wene smrti 1843. godine. Za ne{to mawe od ~etiri decenije Qubica i Milo{ dobili su osmoro dece – ~etiri de~aka i ~etiri devoj~ice – Petra, Petriju, Jelisavetu (Savku), Gabrijelu, Mariju, Milana, Mihaila i Teodora. Petar je umro u ranom detiwstvu, pa je tako Petrija – prva devoj~ica, postala najstarije kwa`evo dete i wegova mezimica koju je, iako po prirodi strog i nepopustqiv, beskrajno voleo. Zauzvrat, ona je bila dobra i poslu{na }erka koja se uvek pokoravala o~evim `eqama.
O^EVA MEZIMICA
Petrija je ro|ena 1808. u selu Brusnica u op{tini Gorwi Milanovac. Knez Milo{ je bio patrijarhalan ~ovek koji nije verovao u {kolovawe `enske dece. Od wih se o~ekivalo da budu dobre doma}ice, supruge i majke, pa Petrija nikada nije i{la u {kolu, a nau~ila je da ~ita tek kraj svojih sinova. Ako joj ovo i nije bilo pravo, Petrija nikada ni{ta nije rekla. Savremenici su je zapamtili kao tihu, povu~enu i odmerenu devojku vezanu za ku}u, majku i, veoma, za oca. Govorila je retko, malo i uvek spu{tenog pogleda. Knez joj je, sa druge strane, uga|ao onako kako je umeo – kupuju}i joj skupe poklone, obasipaju}i je pa`wom i, naravno, tra`e}i joj uglednog i bogatog mu`a. Tako je Petrija postala prva `ena u Srbiji koja se na{la na portretu i to u vreme kada su oni na Balkanu bili prava retkost i kada su u pitawu mu{ki pri-
padnici visokog dru{tva. Izradio ga je Pavle \urkovi}, ali na`alost danas se ne zna kako je izgledao jer nije sa~uvan. Milo{ev konak u Kragujevcu, u kom je Petrija provodila najve}i deo vremena sa majkom, bio je ure|en “po evropskim standardima” sa sve porcelanskim tawirima i {oqama dopremqenim ~ak iz Be~a, a kada je stasala za udaju, Petrija je od oca dobila poseban dar – dijamantsku dijademu izuzetne lepote.
POKLONI DOSTOJNI PRINCEZE
Kako je u to vreme bio obi~aj da se devojke rano udaju, Petrija je imala prosce ve} sa 13 godina. Ipak, knez Milo{ mezimicu nije hteo da da bilo kome! Bilo je tu pregovora i dogovarawa, razgledawa i “bezecovawa” raznoraznih mladi}a. Knez i, jo{ ~e{}e, wegova bra}a – Jovan i Jevrem, odlazili su u pose-
te vi|enijim srpskim porodicama, proveravali da wihovi sinovi nemaju kakvu “falinku” i da li bi bili u stawu da se dobro staraju o Milo{evoj najstarijoj }erki. Na kraju, izbor je pao na momka iz ugledne trgova~ke porodice iz Zemuna – Teodora Baji}a. Nakon {to je utvr|eno da je sa momkom sve u redu, uprili~eno je “vi|ewe” sa Milo{em Obrenovi}em gde je mladi} doneo darove za devojku. Petrija, kojoj je tada bilo 15 godina, za veridbu je saznala u Kragujevcu, a supruga, kao ni on wu, nije videla sve do zvani~ne prosidbe. Milo{ je hteo da svadba wegove }erke zaseni sve dotada{we svetkovine! Ve} za prosidbu su sre|eni drumovi koji su vodili do Kragujevca, a za konak su izra|ene drvene stolice i stolovi {to je, u zemqi u kojoj se jo{ jelo sa niskim soframa i sedelo na trono{cima, bila neverovatna novina.
Pre svadbe Petrije Obrenovi} mlade u Srbiji udavale su se u narodnoj no{wi ili kakvoj boqoj haqini. Ipak, kako je mlado`ewa dolazio iz Zemuna – “sa Zapada”, knez Milo{ nije `eleo da wegovu }erku bilo ko smatra “obi~nom seqan~icom”. Zato je wena svadba prire|ena po modernim ar{inima i tako da je se ne bi postideli ni neki evropskim dvorovi. Ven~awe je organizovano 25. maja 1824. godine u Beogradu. Petrija je nosila belu haqinu od venecijanske svile, bele ~arape, beli veo, beli {iroki svileni pojas i bele cipele na dugmi}e i tako postala prva Srpkiwa koja se udala u ven~anici. Uz sve ovo, nosila je suncobran i lepezu, darove od mlado`ewe, koji su tako|e bili apsolutna novina u, jo{ uvek, turskom Beogradu. Po izlasku iz crkve, kumovi su pred okupqenu masu po~eli da bacaju nov~i}e {to tako|e do tada nije bila praksa u Srbiji. Svadbena proslava trajala je 2 dana, a interesantno je da joj knez Milo{ nije prisustvovao. On je Petriju ispratio iz porodi~nog doma u Kragujevcu, a na ven~awu je u wegovo ime bio wegov brat Jevrem Obrenovi}. Milo{ je po izaslaniku poslao blagoslov, a u pismu je rekao: “Savr{eni svoj blagoslov {aqem, da sa svojim suprugom sre}na bude{ i zadovoqna i sva blaga ovog sveta s wim nerazlu~no da u`iva{“. Nakon ovog velelepnog ven~awa Petrija je pre{la da `ivi u Zemun gde je vodila `ivot karakteristi~an za imu}nije `ene tada{weg Balkana. Volela ju je i po{tovala cela mu`evqeva porodica, a ka`u da je bila blage naravi i dobra, naro~ito prema sirotiwi za koju je uvek odvajala novac. U braku sa Todorom imala je ~etvoricu sinova, a nakon {to je pored wih nau~ila da pi{e, vodila je vrlo `ivu prepisku sa bratom Mihailom i, naravno, voqenim ocem. Do kraja `ivota se potpisivala kao Petrija Obrenovi}. Preminula je 1870. godine naxivev{i sve ~lanove najbli`e porodice Obrenovi} – oca, majku kao i svu bra}u i sestre.
Nakon {to su Srbi osvojili Kajmak~alan, Ar~ibald Rajs je zapisao jednu fenomenalnu re~enicu Malo je bitki koje su tako sna`no uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stawe srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao {to je to bila bitka na Kajmak~alanu. Znao je to i Ar~ibald Rajs, {vajcarski forenzi~ar i najve}i prijateq srpskog naroda iz ovih te{kih vremena. Tada je i zapisao ovu re~enicu. Osamnaest dugih septembarskih dana 1916. godine srpski vojnici su poku{avali da osvoje Kajmak~alan od Bugara. Osamnaest dana su Bugari, uz velike gubitke i probleme odolevali. Za Srbe, bitka je bila po~etak povratka ku}i. Posle duge i u istoriji nezapam}ene golgote preko Albanije koja je Srbiju stajala nebrojano `ivota, Kajmak~alan je postao mesto koje se ne sme izgubiti jer }e se tako, simboli~no, izgubiti i svaka {ansa za povratak u domovinu. Tako je i nastao na{ naziv za ovo mesto – Kapije slobode – mesto na kome su srpski vojnici prvi put posle dve godine rasejawa ponovo zakora~ili u svoju zemqu. Posle osamnaest dana krvave borbe, 30. septembra 1916. godine na vrhu Sveti Ilija, na 2.524 metara nad-
morske visine, kona~no se vijorila srpska zastava. SRBI IDU KU]I Bitka na Kajmak~alanu bila je prvi korak ka velikom povratku srpske vojske.
Nakon we, saveznici su dobili dokaz da na Srbiju jo{ uvek mogu da ra~unaju. Neprijateqi su shvatili da Solunski front nije tek sporedno rati{te i da }e se upravo na wemu odlu~ivati sudbina
Prvog svetskog rata. Svet je video da se Srbi vra}aju ku}i! Ar~ibald Rajs, {vajcarski forenzi~ar, kriminolog i veliki prijateq Srba koji je sa vojskom i narodom pre{ao Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom umar{irao u oslobo|eni Beograd, novembra 1918. godine o Kajmak~alanu je u svojoj kwizi “[ta sam video i pro`iveo u velikim danima” zapisao i ovo: “Noga srpskog vojnika stupila je ponovo na zemqi{te wegove otaxbine.” Ar~ibald Rajs je do kraja `ivota ostao sudbinski vezan za Kajmak~alan. Nakon smrti 8. avgusta 1929. po sopstvenoj `eqi wegovo srce odneseno je u urni na Kajmak~alan, gde je sahraweno zajedno sa ostalim oslobodiocima Solunskog fronta. Na urni je pisalo: “Ovde u ovoj urni, na vrhu Kajmak~alana Zlatno srce spava, Prijateq Srba iz najte`ih dana, Junak Pravde, Istine i Prava, [vajcarca Rajsa, kom` nek je slava.“ Na`alost, ta urna je polomqena prilikom jednog naleta Bugara u Drugom svetskom ratu i danas se smatra izgubqenim.
26 ^etvrtak 14. decembar 2023.
MOZAIK
НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) U ovoj nedeqi }ete imati priliku da re{ite sve svoje poslovne i finansijske probleme, kao i da dobijete odgovore na dugogodi{wa poslovna pitawa. Pogodno vreme za u~ewe i prisvajawe novih informacija je sredine nedeqe. Ovnovi koji su sami mogu o~ekivati pozive na sastanke. Zdravqe }e biti stabilno {to }e vam omogu}iti veliku produktivnost.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Bi}ete orijentisani na profesionalnu sferu. To }e vas istovremeno blokirati da se posvetite drugim stvarima {to }e se odraziti i na qubavne odnose. Krajem nedeqe, partner }e se ose}ati povre|eno zbog ose}aja ignorisawa. Ukoliko se suo~avate sa nere{ivim problemom, konsultujte se sa starijim ro|akom. Nova presprektiva bi mogla doneti re{ewe. Zdravqe }e biti stabilno.
l BIK (21. 4. - 21. 5.) Bikovi }e u`ivati u miru, ali od srede }e biti primorani da hitno re{avaju probleme na poslu i da budu ukqu~eni u porodi~ne probleme. Deca }e zahtevati posebnu pa`wu, tako da se naoru`ajte strpqewem i dobrim finansijskim stawe. Vikend posvetite romanti~nim de{avawima. Oni koji imaju hroni~na stawa treba da obrate pa`wu na zdravqe.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) [korpije }e tokom cele nedeqe imati visok energetski potencijal {to }e im omogu}iti brzo pronala`ewe re{ewa u problemati~nim situacijama. Ukoliko budete kontrolisali svoje emocije, omogu}i}ete sebi napredak u karijeri. Ima}ete priliv novca koji }e vam omogu}iti da obavite dugo `eqenu kupovinu. Zdravqe }e se pogor{ati u nedequ, pa je najboqe da budete kod ku}e.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Blizanci }e tokom ove nedeqe uspeti da re{avaju sve probleme na koje nai|u. Na poslu }ete se susretati sa zanimqivim projektima i finansijskim izgledima. Uspe{no zavr{eni poslovi }e vas inspirisati da zapo~nete nove i ostvarite nove kontakte. Qubav }e cvetati vi{e nego obi~no. Zdravqe ne}e praviti probleme. Okru`ite se pozitivnim qudima.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Strel~evi }e imati prijatna iznena|ewa na qubavnom i finansijskom poqu. Oni koji su sami }e imati priliku da zapo~nu novu vezu. Razgovor sa potencijalnim partnerom }e vas navesti da re{ite i probleme na poslu. Situacija po pitawu karijere }e biti povoqna za one koji rade u dr`avnim institucijama, industrijskim preduze}ima i velikim kompanijama. Zdravqe }e biti dobro.
EU SUD UDARIO „RAMPU“ KINEZIMA
l RAK (22. 6. - 22. 7.) Mora}ete da se potrudite da stabilizujete i kontroli{ete svoje negativne emcoije ako `elite da imate prijatnu nedequ. Bi}e mnogo provokacija u sferi ose}awa, ali kqu~ pristojnog izlaska iz te{kih situacija bi}e samokontrola i li~na uzdr`anost. Postoji {ansa da postanete `rtva prevaranata. Romanti~na sfera }e biti stabilna, a mogu}e su prehlade i povrede mi{i}a i kostiju.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Ove nedeqe }ete posebnu pa`wu posvetiti zdravstvenoj i profesionalnoj sferi. Da biste odr`ali dobro zdravqe potrebno je da vodite ra~una o zdravoj ishrani i kvalitetnom snu. U drugom delu nedeqe mogu}e su prilike da promenite mesto rada ili pravac aktivnosti. Na romanti~nom planu su mogu}a nova poznanstva, a finansije }e od vas zahtevati blagu {tedwu.
Legendarna vespa poznata je po svom obliku u ~itavom svetu i marka je, koju je po svaku cenu, potrebno za{tititi od imitacija. To je odluka suda Evropske Unije koji je dao za pravo kompaniji „Pja|o“ u dugoj sudskoj borbi sa kineskim gigantom „@ongnengom“
l LAV (23. 7. - 22. 8.) Lavovi }e biti zauzeti romansom i vezama jer }e se pojavqivati novi udvara~i. Oni }e vas i motivisati da promenite svoj izgled mewaju}i imix. Me|utim, kozmeti~ke procedure ostavite posle utorka, a fizi~ku aktivnost smawite do kraja nedeqe. Finansije }e biti nestabilne, ali }e se situacija popraviti tokom slede}e nedeqe. Za vikend bi zdravqe moglo da se pogor{a.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Za Vodolije }e ova sedmica biti veoma aktivno i ispuwena dru`ewima. Razmena ideja i mi{qewa }e biti toliko zanimqiva da }e predstavnici znaka najvi{e vremena provoditi u dru{tvu. Na poslu }ete se tako|e susretati sa velikim brojem qudi, a mogu}a su i poslovna putovawa. Qubavne veze bi se mogle na}i u krizi, ali }e oni koji su sami imati nove udvara~e.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Device }e se detaqno posvetiti pravqewu planova za budu}nost. Ve}ina ovih planova }e biti realna i obe}avaju}a. Na profesionalnom planu }e va{a tvrdoglavost doneti dobre rezultate. Qubav }e biti u fokusu onima koji jo{ uvek nisu odlu~ili o svom izboru za partnera. Nedequ }ete provesti u izlascima i sastancima. Neplanirani prihodi vas mogu iznenaditi.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Ribe }e nedequ zapo~eti dobri vestima po pitawu finansija i sticawa imovine. Pored toga, mora}ete da obratite pa`wu po pitawu nasledstva, osigurawa i alimentacije. Oni koji su u vezi bi mogli upasti u sukobe krajem nedeqe zbog nedoli~nog pona{awa partnera. Me|utim, iskren razgovor bi mogao da razre{i situaciju. Zdravqe }e biti nestabilno.
OBJAVQENA LISTA NAJBOQIH @ESTOKIH PI]A NA SVETU:
U samom vrhu dva iz Srbije Prema podacima koje je objavila mre`a “World of Statistics” dva `estoka pi}a iz Srbije nalaze se na listi najboqih na svetu. Prvo i drugo mesto na listi najboqih `estokih pi}a zauzeli su ~uveni {kotski viskiji „Islay Scotch“ i „Speyside Scotch“ dok je tre}e mesto pripalo tradicionalnom filipinskom likeru od palme „Lambanog". Omiqena srpska pi}a viqamovka i duweva~a zauzele su {estu i sedmu poziciju i iza sebe ostavile ~uvena pi}a poput „Scotch Whiskey“, „Gin“, „Irish Whiske“, „XO Cognac“ i mnoga druga. Ali tu nije kraj, 24. poziciju zauzela je rakija generalno, dok je 28. pripalo ~uvenoj srpskoj {qivovici.
Legendarna „Vespa“ ne sme da se imitira Sve je zapo~elo 2013. godine kada je italijanska kompanija odlu~ila da za{titi svoj skuter od mogu}ih imitacija, podnev{i Kancelariji EU za intelektualnu svojinu (EUIPO) zahtev za regi-
Voditeqka Bi-Bi-Sija se izvinila zbog pokazivawa sredweg prsta u programu u`ivo stracijom „trodimenzionalnog znaka koji odgovara obliku Vespa skutera“. Zahtev je prihva}en i 2014. godine oblik „Vespe“ postaje za{ti}eni za{titni znak za proizvode „skutera“ i „smawene modele skutera“. Kinezi iz “ZNEN grupe“, koji su 2018. ciqali na italijansko tr`i{te kupovinom „Moto Morini“ iz Bolowe, nisu se slagali sa tom odlukom te su tra`ili da se ukine za{ti}eni znak. Naime, oni su napravili skoro identi~an skuter poput „Vespe El-Eks“ i registrovali su wegovu marku pre dve godine. EUIPO je doneo odluku u korist kineske ku}e jer je po wima nedostajao dokaz o distinktivnom karakteru oblika „Vespe“ i u tom slu~aju je i poni{tila registraciju marke. Me|utim, iz kompanije „Pja|o“ nisu odustali te su se `alili sudu EU. Pre par dana je odluka luksembur{kih sudija poni{tila prethodnu presudu oceniv{i je „gre{kom u proceni“. Prema sudu EU postoje dokazi koji pokazuju specifi~an karakter ste~en upotrebom marke „Vespa“ {irom Unije. Oni su tome dodali i prisustvo brojnih „Vespa“ klubova u svim dr`avama ~lanicama Unije te to, po zakqu~ku sudija, „ukazuje na kultni karakter istorijskog italijanskog skutera i wegovu globalnu prepoznatqivost”. To jednostavnim re~ima zna~i da se „Vespa“ ne mo`e imitirati.
Marjam Mo{iri, voditeqka Bi-Bi-Si wuza, ne znaju}i da je u programu u`ivo, pokazala je sredwi prst milionskoj publici koja prati televizijski program. Voditeqka se javno izvinila. Mo{iri je, po{to je pro~itala vesti, pokazala sredwi prst
nekome od ekipe u studiju, a onda je shvatila da je i daqe u programu, pa je brzo spustila ruku i nastavila da ~ita najnovije vesti iz zemqe i sveta. Na svom nalogu na Iksu Mo{iri se izvinila i poku{ala da objasni da je to bila samo „privatna {ala“
izme|u we i producentskog tima. „Zdravo svima, malo sam se {alila sa ekipom u studiju, kao da odbrojavam koriste}i svoje prste. Nije mi bila namera da se ovo desi i izviwavam se ako sam nekoga uvredila ili uznemirila“, napisala je Marjam Mo{iri. Mo{irijeva je i ranije imala gaf pred kamerama u`ivo. ^im je shvatila da se program emituje u`ivo, jedna od glavnih voditeqki mre`e Bi-Bi-Si brzo se uozbiqila i po~ela da ~ita vesti o Borisu Xonsonu. „U`ivo iz Londona, ovo je BiBi-Si wuz“, objavila je, ali se u jednom trenutku zbunila zbog gre{ke, pa je kada je govorila o pandemiji koronavirusa, promrmqala je „koronaveri“ umesto „koronavirus“.
ZDRAVQE
^etvrtak 14. decembar 2023. 27
Pet naj~e{}ih gre{aka prilikom prawa zuba Odlazak kod zubara treba da bude posledwi stepenik u na{oj dentalnoj higijeni. Uostalom, prevencija je polovina posla koji mo`e da nas po{tedi bola, tro{kova za zubare i naravno straha od zubarske stolice. Zato treba obratiti pa`wu na to {ta mo`emo sami da uradimo. IZBOR ^ETKICE Izbor neodgovaraju}e ~etkice je naj~e{}a gre{ka koju pravimo. Potpuno je pogre{no mi{qewe da midijum i ja~e ~etkice garantuju boqe ~i{} ewe zuba. Neodgovaraju}a upotreba takvih ~etkica mo`e samo da na{teti va{im zubima i desnima. PASTA ZA ZUBE NIJE SVEMOGU}A Mnogi veruju da upotreba namenskih pasti za zube daje dobre rezultate. Poput paste za zube za osetqive desni ili izbeqivawe zuba. Su{tina je da takve paste tretiraju posledice ali
POSNI RECEPT
Savremena `ena ima sve mawe {ansi za ra|awe
ne i probleme. Drugim re~ima, izbor paste nije toliko bitan koliko pravilna tehnika i u~estalost prawa zuba. PRETERIVAWE Kao {to nije po`eqno preskakawe prawa, nije korisno ni prekomerno prawe. Isto tako ne vaqa ni brzo prawe. Dovoqna su dva prawa dnevno, umerenim intenzitetom jer u protivnom mo`ete da povredite desni ili o{tetite gle|. POGRE[NA TEHNIKA Ispravno prawe podrazumeva vertikalne a ne horizontalne
pokrete. Horizontalni pokrete izazivaju iritaciju i povrede desni. Po`eqni su vertikalni i ujedna~eni pokreti, tako da ~etkica bude pod uglom od 45 stepeni u odnosu na zube. STRUJA Ako mislite da vam klasi~na ~etkica ne prija promenite je. Verujte va{im ose}ajima. Elektri~ne ~etice za zube su dobrodo{le. One imaju ujedna~en ritam pokreta, potrebno je samo malo strpqewa da se priviknete. Zahvaquju}i wima re|e }ete pose}ivati zubara.
Za {ta je sve dobra Pavlovi}eva mast? Pavlovi}eva mast je jedan od najpoznatijih i najstarijih proizvoda za negu i za{titu ko`e u Srbiji
POSNA SARMA SA PASUQEM POTREBNO JE: n mawa glavica kiselog kupusa, n ~a{a belog pasuqa, n 3 glavice crnog luka, n uqe, bra{no, n aleva paprika, n biber, so.
PRIPREMA: 1. Pasuq se ostavi preko no}i u hladnoj vodi. 2. Sutradan se skuva (prva voda se prospe), a potom ocedi. Vodu od kuvawa sa~uvati. 3. Propr`iti crni luk na uqu i u wega dodati oce|en pasuq. 4. Od kupusa izdvojiti listove za sarme i nadevati ih pasuqem. 5. Uvijati sarme, re|ati u tepsiju ili vatrostalnu posudu, po ~ijem dnu je naseckano malo kiselog kupusa. 6. Sarme se odozgo preliju vodom u kojoj se pasuq kuvao i peku u rerni na 200 stepeni C, dok sva te~nost ne ispari. 7. Pred kraj se sarme preliju zapr{kom od aleve paprike, uqa i bra{na.
Posledwa istra`ivawa pokazuju da vi{e od 90 odsto `ena, koje poku{avaju da dobiju bebu, nema dovoqno esencijalnih hranqivih materija neophodnih za zdravu trudno}u, {to }e se verovatno pogor{ati kako vegetarijanska ishrana bude sve popularnija. Testovi u Velikoj Britaniji, Singapuru i na Novom Zelandu na vi{e od 1.700 `ena koje su planirale da zatrudne, otkrili su da ve}ini nedostaju nutritivne materije, koje se nalaze u izobiqu u mesu i mle~nim proizvodima, a mnoge od wih kqu~ne su za zdrav razvoj fetusa, preneo je Gardijan. Epidemiolog i glavni autor studije na Univerzitetu u Sautemptonu, profesor Keit Godfrej naveo je da su on i kolege bili iznena|eni „koliko je uobi~ajen nizak ili marginalan status ovih mikronutrijenata”. „Jednostavan odgovor za sve je da }ete, osim ako ne koristite zaista visokokvalitetnu ishranu, mo`da morati da razmislite o uzimawu suplemenata”, naglasio je on. @ene starosti od 18 do 38 godina, regrutovane su za Niper studiju, me|unarodno ispitivawe koje istra`uje da li kombinacije hranqivih materija i suplemenata, pre i tokom trudno}e mogu poboq{ati zdravqe majki i wihovih beba. Gardijan navodi da je pre za~e}a, devet od 10 `ena, imalo marginalne ili niske nivoe folata, riboflavina, vitamina B12 ili vitamina D, dok su mnoge pokazale znake nedostatka vitamina B6 u kasnoj trudno}i. Kao {to se i o~ekivalo, suplementi su poboq{ali nivoe vitamina kod tih `ena, iako ne uvek na dovoqne nivoe.
Ovu mast je izumeo dr @ivorad Pavlovi}, pedijatar i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji je posle Drugog svetskog rata bio anga`ovan na sanirawu posledica gladi i bolesti kod dece. On je primetio da deca imaju ~este probleme sa ko`om, kao {to su iritacije, ojedi, ekcemi, opekotine i rane. Kako u to vreme nije bilo dovoqno lekova i sredstava za negu, on je odlu~io da napravi svoju mast na bazi prirodnih sastojaka, koja bi pomogla deci da im se br`e i lak{e zacequje ko`a. Pavlovi}eva mast je ubrzo stekla veliku popularnost i poverewe kod roditeqa i dece, jer je pokazala dobre rezultate u le~ewu i prevenciji raznih ko`nih problema. Pavlovi}eva mast je bila dobra za negu i za{titu ko`e beba, posebno u predelu pelena, gde je
~esto dolazilo do iritacija i ojeda, ali i lica, kao za{tita od hladno}e, sunca i vetra. KORISNA I ZA ODRASLE Pavlovi}eva mast je, tako|e, bila dobra za negu i za{titu ko`e dece i odraslih, koji su imali suvu, osetqivu ili o{te}enu ko`u. Ova mast je pomagala i kod blagih opekotina, ogrebotina, uboda insekata, hemoroida, ispucalih usana i peta, suvih ruku i laktova, i drugih stawa koja su zahtevala hidrataciju, regeneraciju i za{titu ko`e. Pavlovi}eva mast je danas i daqe prisutna na tr`i{tu, iako je do`ivela neke promene u sastavu i pakovawu. Jedan od neuobi~ajenih benefita Pavlovi}eve masti je nega zanoktica, jer spre~ava listawe i pucawe ko`e oko noktiju. Pavlovi}eva mast mo`e da se koristi i za negu ko`e u trudno}i -pokazala je rezultate u hidrirawu i omek{avawu ko`e, ~ine}i je elasti~nom. Ova mast se pokazala efikasnom i u le~ivawu hemoroida, zbog svog smiruju}eg dejstva
koje ima na ovaj osetqivi deo prelaza ko`e u sluzoko`u. Iako ~udno zvu~i, Pavlovi}eva mast mo`e da se koristi i za suvu i svetlu kosu kojoj treba za{tita i hidratacija. Naravno, ne po celoj povr{ini kose po{to je dosta masna. Mo`ete je naneti samo na krajeve pre prawa i dr`ati neko vreme, a potom temeqno isprati.
LE^EWE BIQEM
Razlozi za{to smokvu treba uvrstiti u svoju ishranu SMOKVA KAO SMAWUJE NIVO HOLESTEROLA U KRVI Zahvaquju}i pektinu koji se nalazi u velikoj koli~ini u sve`im smokvama, ovo vo}e sni`ava nivo holesterola u krvi. Pektin iz sve`e smokve tako|e je zaslu`an za stimulaciju crevnog sistema, {to zna~i da ako imate nepokretqiva, tkz. ‚‚lewa‚‚ creva dovoqna je redovna konzumacija ove vo}ke radi poboq{awa crevnog trakta. SUVA SMOKVA U BORBI PROTIV BOLESTI SRCA Svako ko konzumira suve smokve koje su bogate omega-3 i omega-6 masnim kiselinama
smawuje {anse da oboli od neke bolesti sr~anog mi{i}a. Suve smokve smawuju broj triglicerida u krvi i na taj na~in ~uvaju srce. SMOKVA U PREVENCIJI RAKA DOJKE KOD @ENA Smokva je bogata vlaknima koja su zaslu`na za smawewe pojave raka dojke kod `ena. Naime, kod `ena, nakon menopauze dolazi do hormonskog disbalansa koji konzumacija smokvi mo`e regulisati. Hormonski disbalans uti~e na imunolo{ki sistem i spre~ava antioksidanse da se bore protiv slobodnih radikala u na{em organizmu koji su glavni okida~ za razvoj maligniteta i raka }elije.
SMOKVA KAO LEK KONTROLI[E DIJABETES Za pravilan rad organizma i kontrolu dijabetesa mnogi lekari preporu~uju konzumaciju smokvi jer sadr`e u sebi visok nivo vlakana. Listovi smokve su bogati kalijumom za koji se zna da reguli{e nivo {e}era u krvi koje telo apsorbuje nakon jela, i zato se upravo oni preporu~uju dijabeti~arima koji moraju koristiti iwekcije insulina. Ako redovno jedete smokve i unosite velike koli~ine kalijuma u organizam Va{ {e}er u krvi i wegov pad bi}e u ravnote`i.
28 ^etvrtak 14. decembar 2023.
ENIGMATIKA
SRPSKI GLUMAC NA SLICI
UKR[TENICA Sr Gl pski as
Sr Gl pski as
SKANDINAVKA KOSI PTICA HVALIRE^NO GRABQI- SAVA NEZOSTRVO PARALELOGRAM (MN.) VICA NALICA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
MALI GRAD SVE^ANA STARINSKA ODE]A PAS JAZAVI^AR OSE]AJ PATWE @ITEQ LIVNA
VEZNIK
PRVI VOKAL OTPLA]IVAWA
SKRA]ENICA ZA „LETE]E TAWIRE“ KOV^EG SA MO[TIMA SVECA FILM ALANAPARKERA, S MADONOM U GLAVNOJ ULOZI
BRISATI MAGISTAR (SKR.)
UMETNI^KA GRUPA GRAD U IZRAELU
ELEKTRI^NI GAJTAN
LISAC VELIKE O^I
VELIKE VODENE POVR[INE STARE[INE, POGLAVARI SPUTATI SE
OZNAKA ZA VOLT
STARIJI RUSKI RE@ISER NIKOLAJ GR^KI PLES
URE\AJ ZA ISTEZAWE POTVRDE O KVALITETU IZRA\IVA^ PLANOVA
Sr Gl pski as
DOBIT, KORIST ZA^IWAVATI PAPRIKOM GL. GRAD ESTONIJE
VODORAVNO: 1. Darodavke, 2. Gre{ka (lat.) - Kamen~i} bele boje, 3. Sredwoameri~ka dr`ava - Odisejeva postojbina, 4. Uzvik pri skoku Loto listi}i - Onomatopeja lave`a, 5. Benigni tumor, masno tkivo - Trgova~ka provizija (mn.), 6. Jednoroge `ivotiwe - Pirina~, ri`a, 7. Ruski fizi~ar Igor Jevgewevi~ - Prikrivawe, skrivawe, zatajivawe - Prvi vokal, 8. Veznik - Neprofesionalac - Onomatopeja jakog zvuka, 9. Hladno godi{we doba (mn.) - Prili~no malen, 10. Nosa~ - Raniji francuski dr`avnik, @ak, 11. Simbola kalcijuma - sastojak belog luka - Na tom mestu, 12. Nazivi - Najsvetiji deo gr~kog hrama, 13. Potur~eni otomanski vojnik - Nadimak peva~ice Milenkovi}, 14. Srpski odbojka{ Aleksandar.
OZNAKA ZA POLUPRE^NIK MALI[AN MA\ARSKO @ENSKO IME PESNIK DOBRICA
STAKLENKE ZA ZIMNICU
GRAD U FRANCUSKOJ
UKRASNI IZNERVIPRIDEV RATI SE
GL. GRAD KAMBOXE VEOMA DALEK KRAJ
22. I 17. SLOVO AZBUKE
KOW U NARODNOJ PESMI
BILO, DAMAR
POLITI^KO UBISTVO UZVIK PRI PADU
USPRAVNO: 1. Otklawawe politi~kog uticaja, 2. Arap u narodnoj pesmi - Oblast pod upravom imama, 3. Ime ameri~kog re`isera Hauarda - Besnilo, ludilo - @ensko ime, 4. Ve{t govornik - Pigment tamne boje, 5. Oznaka za volt - Tropska biqka `utih cvetova - Mesto u Sremu, 6. Starinsko ra~unalo - Zalivi, uvale - [ampion, 7. Simbol telura - Crvenilo ko`e Carevi (pesn.), 8. Krem dru{tva - Kikiriki - Oznaka za jug, 9. Te{ka borba (pesn.) - Crte, 10. Ime glumice Rine - Kow arapske pasmine - Hebrejsko slovo (t), 11. Zveckati - Stru~waci za gra|u qudskog tela, 12. Ekavski izgovor - Glodar iz porodice ze~eva.
ST. [PAN. NOVCI 23. I 7. SLOVO AZBUKE VRSTA KOWSKOG HODA SIMBOL AZOTA
PRIPREMITI JELO PE^EWEM ZLOSRE]NICE, PA]ENICE
RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: DAROVATEQICE, EROR, BELUTAK, PANAMA, ITAKA, OP, TIKETI, AV, LIPOM, RABATI, INOROZI, ORIZ, TAM, ZATAJA, A, I, AMATER, BAM, ZIME, OMALEN, AMALIN, [IRAK, CA, ALICIN, TU, IMENA, ADITON, JANI^AR, JAMI, ATANASIJEVI]
RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: VARO[, ODORA, JAMAR, I, BOL, NLO, A, ]IVOT, EVITA, TW, PNOM PEN, KABL, TRUPA, OKEANI, LIS, V, STAROSTE, ISTEZA^, EK, ]AR, ATESTI, PAPRITI, R, TEGLE, IRMA, AT, ATENTAT, LION, REALI, ISPE]I, KAS, NESRE]NICE
UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
SUDOKU 1
9
2 3
4 9
9
3
2 4
5
7 3 7
8
3 4 8
1
9 1
6 4
6
SUDOKU 2
9
6
2 1
7 3
6 7
6 3
6 9
2 9 2
1
6
2
1
1 3
9
8 4
3 4
8 8
6 7 9
5 4
RE[EWE SUDOKU 2: 639 428 751 - 274 351 896 - 185 769 243 - 823 697 514 - 546 213 978 917 584 362 - 351 942 687 462 875 139 - 798 136 425 RE[EWE SUDOKU 1: 138 692 457 - 527 184 936 - 649 375 821 - 291 768 345 - 356 241 789 784 953 162 - 812 539 674 973 426 518 - 465 817 293
SVET POZNATIH
^etvrtak 14. decembar 2023. 29
[ERIF KOWEVI] DO@IVEO NEPRIJATNOST NA KONCERTU U AUSTRALIJI Peva~ [erif Kowevi} do`iveo je neprijatnost i osetio se poni`eno na nastupu, kada se momak iz publike popeo na binu, kako bi mu "dao" bak{i{. Kowevi} je pe-
vao svoj veliki hit kada se momak iz publike popeo na binu i uradio ne{to ~emu se peva~ nije nadao. Problem je nastao onog trenutka kada je momak [erifu zalepio
nov~anicu na ~elo zbog ~ega se peva~ osetio jako neprijatno. "Nemoj mi to raditi. To, ja ne dam nikome, na ~elo, to pquvawe." - poru~io je peva~, a onda nastavio sa nastupom. ^itav doga|aj iz Australije, brzo je postao hit na dru{tvenim mre`ama. [erif Kowevi} va`i za "kraqa bak{i{a", a jednom prilikom je u emisiji "Nikad nije kasno" pri~ao o svojim pesmama zahvaquju}i kojima je zaradio velike sume novca: "Moje pesme su dugo godina pristne na sceni i hvala Bogu dobro me glas slu`i i to je dar. Kada je u pitawu moja zabava, zabavqam se isto kao i drugi. Ne bih nekoga izdvajao, dragi su mi mnogi, volimo se i po{tujemo, maniri su jako bitni, ali pesma ~ini sve i donese ne{to {to ~ovek ne mo`e druga~ije."- pri~ao je [erif Kowevi}.
„Nesta{na“ Letisija – skandal na {panskom dvoru, reklama za kwigu, ili ne{to tre}e Tabloidi su ovih dana preplavqeni naslovima o „neverstvu“ {panske kraqice, navodima wenog biv{eg zeta o wihovoj emotivnoj vezi i novoj kwizi o Letisiji iz pera novinara koji ima 91 godinu. No, umesto konkretnog dokaza o neverstvu – jedan selfi kraqice iz kupatila, od pre petnaestak godina, obu~ene i ogrnute crnim {alom, navodno poslat wenom dugogodi{wem prijatequ, kumu i biv{em zetu Haimeu del Burgu, koji je on sada objavio na dru{tvenoj mre`i Iks. Tom prilikom je otkrio detaqe o wihovoj navodnoj emotivnoj vezi, koja je zapo~ela pre nego {to je tada{wa televizijska novinarka upoznala sada{weg mu`a i, kako tvrdi del Burgo, nastavila se i posle wene udaje. U me|uvremenu je izbrisao, ne samo sporni tvit, nego i kompletan nalog. Ovo je primetio i objavio britanski Daily Mail, a onda je krenula i tabloidna ma{inerija. Pro{log meseca iz {tampe je iza{la kwiga „Letisija i ja“ iz pera o~igledno izrazito vitalnog {panskog novinara, devedesetjednogodi{weg Haimea Pewafijela, koji `eli da baci dodatno svetlo na `ivot {panske kraqice. Glavni sagovornik i izvor informacija Pewafijelu je wegov imewak del Burgo, pedesettrogodi{wi biznismen koji sada sa porodicom `ivi u Londonu. Prethodno je bio dugogodi{wi prijateq, ~ak i kum Letisije, da bi se 2012. i o`enio wenom sestrom, pa dve godine kasnije i razveo. U kwizi Pewafijel tvrdi da je wihova veza ipak
"TUKAO SAM SE I PRAVIO PROBLEME"
Ivan Bosiq~i} o nesta{lucima u detiwstvu i odlasku od ku}e sa 17 godina U emisiji “Balkanskom ulicom” Ivan Bosiq~i} se prvi put pojavio kada je, kako ka`e Vesna Dedi}, imao 20 i ne{to godina, slede}i put je bio kada je imao 30 i ne{to, a sada ka`e ima 44 godine za koje su mu rekli da su prelomne. Snimao sam puno u Rusiji, gledaoci ve} to znaju, kad sam razgovarao sa nekim qudima starijim od nas, oni su rekli: “Jao, fantasti~no, ~etrdesete godine, sad, to je to, sad treba po~eti pisati dnevnik”. Ja ka`em da je nekako, dnevnik je za neko tinejx doba, to se kod nas se vezivalo za neki {kolski period, a oni ka`u: “Ne, ne, {ta ti je, najve}i pisci, muzi~ari, umetnici su po~iwali da pi{u dnevnike u tvojim godinama. Sad se de{avaju prave velike stvari. Nemoj da ih propu{ta{”. I stvarno, evo, za ove ~etiri godine od te ~etrdesete, Boga mi sva{ta se veliko i lepo desilo – ka`e Ivan. Na pitawe da li je postao zreliji, mudriji, pametniji Ivan ka`e: - Pa ne znam, ali ~ini mi se da boqe vidim i svesniji sam da sam sada i ovde. Ivan je rodom iz U`ica, najstariji od sve bra}e u familiji, ali kako ka`e i najni`i.
TUKAO SE I PRAVIO PROBLEME
Краљ Фелипе и краљица Летисија bila vi{e nego prijateqska i da je del Burgo ~ak planirao i da zaprosi Letisiju, pre nego {to je ona zapo~ela romansu sa prestolonaslednikom, a da su ostali u takvom odnosu i posle wene udaje. O pro{losti kraqice Letisije se i do sada znalo {to{ta, a mnogi monarhisti nisu ba{ bili odu{evqeni Felipeovim izborom. Em bez plave krvi, em razvedena, novinarka… A uz brojne ozbiqne finansijske i korupciona{ke skandale, ~iji su akteri bili drugi ~lanovi kraqevske porodice, od biv{eg kraqa Huana Karlosa, do wegove }erke i zeta, pri~a o Letisijinoj „romansi“, ili „tripu“ wenog tajno zaqubqenog prijateqa, deluje samo kao jo{ jedna kap u moru, koja je od dvora dobila taman onoliko koliko i zaslu`uje: bez komentara.
Ivan ima i mla|eg brata, ka`e da je mama rasporedila pedago{ki i da nijedan nije bio wen miqenik, “kako su je u~ili na fakultetu, podjednako obojicu voli”. Ipak, Ivanu je vi{e pra{tala. Kada je u pitawu vaspitawe ne mo`e da poredi ono kako su wega vaspitavali a kako on sada vaspitava svoju }erku, ka`e i da je razlika u odnosu na to kakav je on bio karakter i kakva ima wegova }erka Nina. - Pa voleo sam na primer da mnogo zabriwavam roditeqe, to mi je ne{to zna~ilo, to mi je bio najve}i izraz qubavi roditeqske prema meni - ka`e sa osmehom Ivan i opisuje jednu od scena kada je zabrinuo svoju majku. - @iveli smo u soliteru na sedmom spratu, ka`em majci: "Idem napoqe", imao sam {est godina i onda ona iza|e na prozor gleda kako }u ja pre}i ulicu i kako }u do}i do igrali{ta i s vremena na vreme iskontrolisa}e kako se igram i s kim sam. Ja odem do ulaznih vrata odglumim da sam iza{ao zalupim vrata, u{uwam se i sakrijem se u ormar sa jaknama i `ena stoji na prozoru i gleda i ~eka i nema Ivana da pre|e ulicu i nema ga i nema ga, gde je zaboga, brzo otvori ormar da uzme jaknu, ja dreknem i ona izrazi svoju qubav - sa osmehom se prise}a Ivan i dodaje: “Nije me tukla, samo je tako gorko plakala, mislim posle mi je bilo `ao. Ali, kao student sam se redovno javqao kad sam oti{ao”. U gimnaziji je ka`e bio ve} mnogo boqi. - Bio sam super, u gimnaziji sam ve} krenuo da ulazim u kwi`evne vode, da se izra`avam poetski, recitatorski i ostalo nije za pri~u - smeje se Ivan.
30 ^etvrtak 14. decembar 2023. POTPISAO NAJSKUPQI UGOVOR U ISTORIJI SPORTA:
Zara|uje vi{e od Novaka i Joki}a, a za wega mo`da niste ni ~uli Japanski sportista [ohej Ohtani potpisao je najve}i ugovor ikada u ameri~kom sportu, vredan 700 miliona dolara. Ohtani je bio ~lan Los An|eles Ejnxelsa, a sada je u LA Doxersima u nacionalnoj ligi bejzbola u Americi (MLB), koja nije toliko pra}ena sa ove strane okeana. Me|u Amerikancima je ipak daleko popularnija, pa onda ne treba da ~udi {to je 29-godi{wi Japanac za desetogodi{wi ugovor dobio na papiru 700 miliona dolara. Lebron Xejms je godinama igrao pre nego {to je postao sportista koji je na ime raznih ugovora inkasirao milijardu dolara, Nikola Joki} je imao najve}i ugovor u istoriji NBA lige, ali je i daqe on tek tre}ina od onoga {to dobija Ohtani, a i Novak \okovi} je od nagrada zaradio mawe za 20 godina na ATP turu. Pri~amo o sportu koji je u Americi me|u najpopularnijima, ali u o~ima Evropqana i nije ba{ tako visoko na listi. Ohtanijev agent je potvrdio ovu informaciju, pa je i u istoriji sporta Ohtani na vrhu ispred Kristijana Ronalda, Patrika Mahomsa, Karima Benzeme, Majka Trauta, Kanela Alvareza, Mukija Betsa, Arona Xaxa, Menija Ma}ada i Franciska Lindora, prema podacima CBS-a. Ohtani je, naravno, prevazi{ao i Trautov ugovor vredan 426 miliona dolara, pa je sjajni bejzbol igra~ postao jedan od najbogatijih, uprkos tome {to su ga sna{li problemi sa laktom.
Suspendovano takmi~ewe u turskim fudbalskim ligama zbog napada na sudiju Fudbalski savez Turske suspendovao je sve utakmice u doma}im ligama na neodre|eno vreme posle napada na sudiju. Odluka je doneta nakon {to je predsednik kluba Ankaraguxu Faruk Ko~a napao sudiju Halila Umuta Melera posle remija protiv Rizespora u ponedeqak uve~e, 1:1. „Odgovorni klub i wegovo rukovodstvo bi}e najstro`e ka`weni. Svi koji su ikada imali sudije na meti su sau~esnici u ovom groznom zlo~inu. Odlukom Saveza, sve utakmice u ligama suspendovane su na neodre|eno vreme”, rekao je predsednik Saveza Mehmet Bujukek{i posle sastanka Upravnog odbora, prenela je agencija Anadolija. Predsednik Ankaraguxua je posle utakmice u{ao na teren i pesnicom u lice udario sudiju, koji je na listi Me|unarodne fudbalske federacije (Fifa). On je to uradio nezadovoqan jer je wegova ekipa primila gol u sedmom minutu nadoknade. Posle utakmice i navija~i su uleteli na teren, a sudija je dobio udarce i dok je le`ao na travi. On je uz policijsku pratwu oti{ao u svla~ionicu. Ministar unutra{wih poslova Turske Ali Jerlikaja rekao je da je Ko~a u bolnici pod policijskim nadzorom, nakon {to se onesvestio posle napada na sudiju na terenu. On je dodao da }e predsednik kluba biti pritvoren posle le~ewa. Napad na sudiju osudio je i predsednik Turske Rexep Tajip Erdogan. „Sport zna~i mir i bratstvo. Sport je nespojiv sa nasiqem. Nikada ne}emo dozvoliti nasiqe u na{em sportu”, rekao je on.
SPORT
Partizan izgubio od Radni~kog, Crvena zvezda preuzela prvo mesto na tabeli SLS NI[ – Fudbaleri Radni~kog iz Ni{a pobedili su nakon preokreta ekipu Partizana rezultatom 2:1 (0:0) u utakmici 18. kola Superlige Srbije. Partizan je poveo golom Mateusa Saldawe u 53. minutu. Radni~ki je izjedna~io pogotkom Save Petrova sa bele ta~ke u 67. minutu. Pobedu Ni{lijama doneo je fudbaler Partizana Mihajlo Ili} autogolom u 73. minutu. Fudbaleri Partizana su posle ovog poraza pali na drugo mesto na tabeli SLS sa 43 bodova. Isti broj bodova ima i Crvena zvezda, koja je trenutno prva na tabeli SLS zbog boqe gol razlike u odnosu na „crno-bele”.
Radni~ki je ovom pobedom ostao na 15. poziciji SLS sa 16 osvojenih bodova. U narednom kolu fudbaleri Partizana
do~ekuju ekipu kragujeva~kog Radni~kog, dok ni{ki Radni~ki na svom terenu igra sa novosadskom Vojvodinom.
DUQAJ O PADU NA DRUGO MESTO IZA ZVEZDE:
„^ak i neki u klubu su predvi|ali da }emo biti peti, {esti, ili sedmi“ Trener fudbalera Partizana Igor Duqaj dao je svoj sud o utakmici protiv Radni~kog iz Ni{a. Radni~ki je pobedio ekipu Partizana u me~u 18. kola Superlige Srbije sa 2:1 i time je pogurao Crvenu zvezdu na prvo mesto tabele. Partizan je poveo u 53. minutu sjajnom egzekucijom Mateusa Saldawe na asistenciju Kristijana Beli}a, ali je onda do{lo do preokreta. Penalom Save Petrova je Radni~ki izjedna~io u 66. minutu, a onda je Mihajlo Ili} autogolom u 73. minutu postavio kona~an rezultat. „Radni~ki je pobedio, to je ono {to se pamti, ostalo }e se zaboraviti koliko sutra. Radni~ki je imao veliku `equ da ostvari pobedu, ~estitam kolegi (Slavoqubu) \or|evi}u na tome. Bili su energi~ni, kao i moj tim“, po~eo je Duqaj. Mnogo pa`we je privukao i sporan detaq kod penala za Radni~ki, kada ga je Sini{a Sani~anin skrivio visoko podignutom rukom i neopreznim startom na igra~u Radni~kog. „Kontrolisali smo ritam utakmice, postigli smo gol na vreme, a onda se desilo to {to se desilo. Moj stav je da su|ewe ne}u da komentari{em. Atmosfera je bila odlil~na, pohvala za sve qude koji su do{li da bodre svoj tim“, ka`e Duqaj. Prokomentarisao je i ~iwenicu da je Partizan, koji je u jednom trenutku imao i {est bodova vi{e od ve~itog rivala i onda je sve to prosuo protiv Radni~kog i TSC-a. „Svi dobro znate da kada smo krenuli, predvi|ali su nam, neki ~ak i u na{em klubu, da }emo biti peti, {esti ili sedmi. To se nije dogodilo, ali u svemu ovome ekipa i treneri su na neki na~in sami. Nemamo podr{ku. Kad me pitaju, kad ovako otvoreno govorim, ko stoji iza mene, ja ka`em da stoje svi qudi koji vole Partizan i po{tuju sport. Mene na ulici zaustavqaju mnogi navija~i Zvezde koji po{tuju sport i po{ten fudbal i ovo {to radim. Sve ovo {to govorim, ne umawuje pobedu Radni~kog“, objasnio je Duqaj.
Zvezda oborila svetski rekord! Fudbaleri Crvene zvezde su slavili protiv Mladosti iz Lu~ana sa 3:1 na svom terenu u okviru 18. kola Superlige Srbije, ~ime su uspeli da postave i novi svetski rekord, prema kom su obi{li Real iz Madrida! Naime, Crvena zvezda je ovom pobedom na svom terenu protiv gostiju uspela da do|e i do nove utakmice bez poraza na svom terenu, ~ime su taj saldo povisili na ~ak 122 utakmice, ~ime je i oboren rekord Reala iz Madrida. Kada se pogledaju ta 122 me~a, Zvezda je od 2017. godine, pa do danas, zabele`ila 110 pobeda, kao i 12 remija uz gol razliku od 339:54. Zanimqivo je da je tog 30. aprila Zvezda slavila protiv Vojvodine sa 2:0, a golove su postigli Gelor Kanga i Sr|an Plav{i}. Ovoga puta, protiv Lu~ana, golove su postigli Aleksnadar Katai, Jovan Mijatovi} i In Beom Hvang.
Dan kada je Crvena zvezda postala prvak sveta Pre 32 godine je Crvena zvezda postala {ampion sveta. Tog 8. decembra 1991. godine je Zvezda savladala Kolo Kolo sa 3:0 i tako osvojila trofej na Interkontinentalnom kupu. [est meseci ranije je Zvezda postala {ampion Evrope nakon {to je boqe izvela jedanaesterce protiv Olimpika iz Marseja u velikom finalu u Bariju (5:3). Tim je na Nacionalnom sta-
dionu u Tokiju sa klupe predvodio Vladica Popovi}, a naj-
mla|i na tom susretu Vladimir Jugovi} odigrao je sjajno.
Postigao je golove u 19. i 58. minutu, a pobedu je golom zaokru`io Darko Pan~ev u 72. minutu. Crvena zvezda je nastupila u slede}em sastavu: Milojevi}, Radinovi}, Vasilijevi}, Jugovi}, Belodedi}, Najdoski, Sto{i}, Ratkovi}, Pan~ev, Savi}evi}, Mihajlovi}. Zvezda je igrala sa igra~em mawe u drugom delu igre jer je iskqu~en Savi}evi}, a klub su
i pre ovog takmi~ewa napustili Robert Prosine~ki, Stevan Stojanovi}, Slobodan Marovi}, Refik [abanaxovi} i Dragi{a Bini}. Istorijski uspeh ostvarili su: Zvonko Milojevi}, Du{ko Radinovi}, Goran Vasilijevi}, Vladimir Jugovi}, Miodrag Belodedi}, Ilija Najdoski, Milorad Ratkovi}, Vlada Sto{i}, Darko Pan~ev, Dejan Savi}evi} i Sini{a Mihajlovi}.
SPORT
^etvrtak 14. decembar 2023. 31
VELIKI NOVAKOV INTERVJU:
Probudili su zver u meni! Najboqi teniser sveta Novak \okovi} dao je detaqan i op{iran intervju u emisiji „60 minutes“. Dotakao se \okovi} svoje mentalne snage, me~a sa Federerom u finalu Vimbldona 2019, vakcinacije, Karlosa Alkaraza i mnogih drugih stvari… U`ivajte. „GLEDAM PROTIVNIKA U PAUZAMA“ n Pobe|ujete dobre igra~e koji su po godinama bli`i va{oj deci nego vama. Koliko to zadovoqstvo budi u vama? - Ne znam da li zvu~i dobro, da budem iskrem, ha-ha. Ali da, mislim da su mi dodatna motivacija mladi momci koji su gladni uspeha i inspirisani da odigraju najboqe {to mogu ba{ protiv mene. Na neki na~in su probudili zver u meni. n Kada ve`bate na treningu, kolike mete ga|ate? - Ovolicne. Kao nov~i}. Ponekad tolike. n Ozbiqni ste? - Ozbiqan sam. Nekada poku{avam da pogodim ovoliku, nekada druga~iju metu. Zavisi od momenta u me~u, od toga s kim igram, koja je taktika. n Iako nema fizi~kog kontakta, mogu se u tenisu tra`iti slabosti kod protivnika… - Ima mnogo kontakta o~ima. Kada mewamo strane i sedimo na pauzama, uvek je tu veliki ekran koji pokazuje protivnika kako pije vodu. I onda ja gledam. Kako pije vodu? Da li se znoju vi{e nego ina~e? Da li di{e… n Vau. Sve to upijate tokom me~a? - Upravo tako. Da li di{e duboko ili plitko. Zatim gledam kako komunicira sa svojim timom. Postoje razli~iti elementi koji su na delu i koji uti~u na igru. „NE DOPADA MI SE U SPORTU ONO ‘SAMO MISLI POZITIVNO’…“ n Mogu li da vam ka`em {ta je najte`e kada vas pokrivam kao novinar? Qudi obi~no razumeju velike mi{i}e, brzinu, elegantnost itf. Mentalnu snagu, za koju mislim da je va{ veliki dar, mnogo je te`e artikulisati. Mo`ete li da mi pomognete da objasnim… - Morao bih da vas ispravim sada… To nije dar, to je ne{to na ~emu se radi. n Trenirate mentalnu snagu isto kao servis ili forhend… - Apsolutno. n Kako? - Postoje razli~ite tehnike. Svesno disawe jeste jedan veliki deo, pogotovo u momentima kada sam pod pritiskom. n Mislim da mnogi qudi misle: ’Oh,
u ovom trenutku je Novak toliko usredsre|en’. Ka`ete nam da je sve to deo procesa? - Oh, mo`da deluje kao da sam miran i usredsre|en, ali verujte mi, u meni se odvija oluja. Najve}a bitka uvek je unutra, zar ne? n Odvedite nas tamo… - Znate, imamo svoje sumwe i strahove. Ose}am to u svakom me~u. Ne volim taj mentalni sklop koji vidim u mnogim sportovima. U stilu „Samo misli pozitivno. Budi optimisti~an. Nema mesta za sumwu i strah’. To je nemogu}e. n Ne sla`ete se sa time? - Qudska smo bi}a. Razlika izme|u velikih {ampiona i onih koji se mu~e da do|u na najvi{i nivo jeste sposobnost da ne ostanu previ{e dugo u takvim emocijama. Za mene to traje relativno kratko. Kada se desi, odmah to prihvatim. Mo`da eksplodiram, mo`da vi~em na terenu, {ta god da se dogodi, ali u stawu sam da se vratim i resetujem. n Nekih dana pobedite tako {to ste jednostavno boqi igra~, precizniji i ja~i. Drugih dana ste boqi mentalno. - To se desilo u finalu Vimbldona 2019. godine, taj maratonski, epski me~ sa Roxerom. n Imao je dve me~ lopte na svoj servis… - Se}am se toga veoma dobro, ha-ha. Pobedio sam sa 13:12 u petom setu. Sve svoje setove dobio sam u taj brejkovima. Ako se pogleda celokupna statistika, bio je znatno boqi igra~ u svakom aspektu, ali ja sam pobedio. To zapravo ilustruje da se me~ i daqe mo`e dobiti ako uspe{ da u onim najva`mnijim momentima odigra{ na svom vrhuncu. „BIO SAM ZASTRA[EN NADALOM U SVLA^IONICI“ n Na po~etku karijere, konstatuje novinar, \okovi} nije mogao da probije barijeru Federera i Nadala – sada priznaje, bio je zastra{en wima pred velike me~eve… - Igram sa Nadalom na Rolan Garosu, ormari}i su nam jedan do drugog, toliko smo blizu. Poku{avamo jedan drugom da damo prostora, ali svla~ionica nije tako velika. Znate kako Nadal izvodi skokove pre izlaska na teren – u svla~ionici radi sprintove pored rivala. ^ak mogu da ~ujem i koju muziku slu{a u slu{aicama. Sve to me nervira. n Dakle, me~ je po~eo jo{ pre nego {to ste udarili prvu loptu? - Apsolutno. U ranoj fazi karijere, ni-
Joki} se poklonio Bogdanovi}u i najavio sezonu iz snova kapitena Srbije Bogdan Bogdanovi} je re{en da ove godine pokupi neku od NBA nagrada. Kona~no igra slobodno, kona~no ima ulogu koja mu odgovara i kona~no se ose}a dobro. Kapiten Srbije je zatrpao ko{ Denvera u porazu Atlante sa 129:122 i postigao ~ak 40 poena, od ~ega 10 trojki (iz 17 poku{aja). Radio je na terenu {ta je hteo i sve vreme je dr`ao Hokse u igri, ~ak i kada je Tre Jang iskqu~en zbog dve tehni~ke. Bogdanovi} se kretao lako, brzo, prolazio je kroz blokove kao voda, a onda izvodio magi~ne poteze. Bogdanovi} je pokazao da je kona~no potpuno spreman i da bi od wega trebalo o~ekivati sezonu `ivota. Upravo o tome je govorio govorio i Nikola Joki} koji nije {tedeo pohvale na ra~un kapitena reprezentacije. „Mislim da je ovo prvi put da se on kre}e normalno i da nema nijedan bol. Se}am se kad je imao i ranije ovakve utakmice u kojima se ~inilo da nikada ne}e proma{iti“, rekao je Joki}.
sam shvatao koliko je to zapravo deo scenarija. Bio bih zastra{en, ali to me je motivisalo da i ja poka`em da sam spreman za bitku. n Govorio je \okovi} i o tome kako je imati publiku protiv sebe u velikim me~evima… - Pritisak i stres su mnogo ve}i kada publika navija protiv vas. U ve}em delu moje karijere je bilo tako, ali nau~io sam da budem najboqi u neprijateqskoj atmosferi. Qudi misle da je za mene zapravo boqe ako publika ne navija za mene, jer to teniski izvla~i najboqe iz mene. I to se de{avalo, ali s druge strane, vi{e u`ivam kada imam finu podr{ku publike. „PROGLA[EN SAM PRVIM ZLIKOVCEM SVETA“ n Koliko je na vas uticala kontroverza u vezi sa deportacijom iz Australije 2022? - Mnogo. Su{tinski sam progla{en za prvog zlikovca sveta… Naravno da sam osetio to. Osetio sam da je ceo svet protiv mene. Imao sam to iskustvo na terenu, gde publika ne navija za mene, ali takvo iskustvo nisam imao nikada u `ivotu. n Da li ste mo`da pogre{no procenili australijsku javnost i to kakva }e reakcija biti? - Na koji na~in sam pogre{no procenio? n Oni ne vole izuzetke, kao kultura su imali jaka ose}awa u vezi sa vakcinacijom. - Ali poenta je u tome da nije na meni bilo da bilo {ta procewujem. Dobio sam izuze}e, dobio sam dozvolu da u|em u zemqu. I onda je sve eskaliralo do najvi{eg nivoa globalno. n Ispravite me ako gre{im. Vi niste bilo protiv vakcine, samo je niste `eleli za sebe. - Upravo tako. Qudi su poku{ali da me predstave kao antivaksera. Nisam antivakser, nisam ni provakser. Ja sam za slobodu izbora. n U tenisu, u kojem va`i pravilo „jede{ ono {to ubije{“, neobi~no je da govorio o tome kako poma`ete onima koji `ele da uzmu hranu sa va{eg stola… - Pa, ja ve} imam mnogo, znate? Imam mnogo vi{e nego {to mi je potrebno, ali `ene i mu{karci koji su oko 200. mesta na svetu i ni`e se mnogo mu~e. Ne mogu da
priu{te trenera, putovawa, preska~u turnire… Mnogi supertalentovani igra~i napu{taju tenis, a mogli su mo`da da do|u do velikih visina. „NEMAM POLITI^KE ASPIRACIJE“ n Prili~no je o~igledno da }ete biti vo|a ove zemqe (Srbije) jednom. Kakav }ete lider biti? - Kako to znate? Tvrdite ovde neke stvari kojih ni ja nisam svestan. n Vidim koliko ste popularni ovde. Imali biste lak{i posao da pobedite na glasawu nego da osvojite Australijan open koji ste osvajali deset puta… - Dopada mi se kako formuli{ete ovo pitawe. Nemam nikakve politi~ke aspiracije u ovom trenutku, mislim da to nije bio svet u kojem bih se ja sna{ao i bio onaj pravi. Ali mislim da se moja popularnost u zemqi i regionu mo`e iskoristiti za neke druge stvari, da tako doprinesem `ivotu i dru{tvu. „ALKARAZ ME NATERAO DA GURAM JA^E“ n Mislio je Novak na fondaciju koju vodi wegova supruga Jelena, i koja je renovirala ili sagradila 50 obdani{ta u Srbiji. ^iwenica da su va{a deca Stefan (9) i Tara (6) dovoqno stara ne samo da vas gledaju, ve} i da razumeju {ta je to {to tata radi na terenu – da li je to razlog da nastavite da igrate? - Jeste. Zapravo sam pre nekoliko godina imao san da me }erka i sin gledaju kako osvajam Vimbldon. To se desilo nekoliko puta, imao sam sre}e u tom smislu. n Mo`da ono {to najvi{e produ`ava karijeru jeste novi rival – Karlos Alkaraz. - On je najkompletniji igra~ kojeg sam video u dugo vremena. Vimbldonski poraz me je toliko razbesneo da sam onda morao da osvojim sve u Americi, ha-ha. To rivalstvo je velika prilika da guram ja~e nego ikada ranije.
THURSDAY ^ETVRTAK 14. 12. 2023.
Tre}i Kup Frenka Mi~ela odr`an u Adelejdu
Шампиони турнира, ФК Империјум
Награда за најбољег играча турнира припала је Андреасу Винсу
Tre}i tradicionalni fudbalski turnir Kup Frenka Mi~ela odr`an je u subotu, 9. u organizaciji doma}ina turnira FK Beograd u Adelejdu. Rekordnih 18 timova u~estvovalo je na ovogodi{wem turniru, ukqu~uju}i dva tima iz Melburna sa preko 400 qudi koji su prisustvovali ovom danu kako bi u`ivali u fudbalu, muzici, folkloru i srpskoj hrani. Nesezonski uslovi nisu pokvarili raspolo`ewe, imaju}i u vidu da je ~itav decembar u Adelejdu u znaku ki{e, a igra~i su se prilago|avali na sve lo{ije uslove na terenu kako je dan odmicao. Turnir je bio jako neizvestan i konkurencija je bila na zavidnom nivou, pa su tokom ranih faza eliminisani i pojedini timovi sa NPL igra~ima, {to je pokazalo snagu i kvalitet turnira. Finale izme|u FK Rojal Fle{ i Imperijuma, koje je predvodio biv{i igra~ FK Beograda- Miki Petkovi}, bilo je te{ko i neizvesno do samog
kraja. Utakmica je zavr{ena rezultatom 0-0 na kraju regularnog vremena. FK Rojal Fle{ je poveo u produ`ecima, ali je Andreas Viens izjedna~io i zatim osvojio Frank Mi~el kup za Imperijum. Na kraju turnira, uru~ene su i nagrade najboqima. FK Imperijum je pored osvajawa Kupa, imao ~ast da zvezdi dana igra~u Andreasu Vinsu pripadne nagrada Jovan Kne`evi} za najboqeg igra~a turnira, kao i Zlatnu kopa~ka Du{an Rusmir. Fabijan Garusio iz Imperijuma osvo-
jio je titulu najboqeg golmana turnira Bato Pani}. Sve nagrade, kao i sam tunir nose imena biv{ih igra~a u znak se}awa na wihove velike rezultate i neizmeran doprinos klubu. Kup Frenka Mi~ela bi}e ponovo odr`an krajem 2024. godine, a FK Beograd poziva vi{e me|udr`avnih timova da prisustvuju slede}e godine kako bi u`ivali u velikom danu fudbala i srpske kulture u Australiji. Tom Mileti}