Tesla i Kara|or|evi}i

zbori: „Poput Va{ingtona, bio je sposoban i neustra{iv general koji je oslobodio svoju zemqu od ugwetavawa; poput Linkolna bio je mudar i patriotski vo|a koji je pretrpeo mu~eni{tvo.” Tesla je, pritom, verovao da }e mu~eni~ka krv kraqa Aleksandra definitivno ujediniti narode Kraqevine Jugoslavije ({to se, kao {to je dobro poznato, nije desilo). Sa druge strane, strahovao je za jedinstvo mlade dr`ave, zbog ~ega je javno podsetio sve Hrvate i Slovence na ~iwenicu da je wihova sloboda kupqena cenom srpske krvi u Prvom svetskom ratu. Kraq Aleksandar je za Teslu bio i ostao li~nost koja zaslu`uje da bude na „pijedestalu srpskih velikana” – pi{u}i pozdravno pismo Srbima u Geriju (Indijana, SAD) uo~i Drugog svetskog rata, on za kraqa Aleksandra koristi epitete „Veliki” i „Mu~enik”.

Kada je re~ o kraqu Petru Drugom Kara|or|evi}u, Tesla i prema wemu pokazuje odnos dubokog po{tovawa i izrazite odanosti, pribli`an onome koji je ukazivao kraqu Aleksandru. U jednom pismu iz 1938. godine upu}enom in`eweru Slavku

Bok{anu, Tesla kraqa Petra Drugog naziva „mladim orli}em iz gnezda velikog orla”, a Srbe u SAD javno poziva da budu odani mladom monarhu, koga naziva „zenicom u oku naroda”. On kraqa Petra Drugog veli~a u nekoliko javnih objava u SAD `ele}i mu mnoga leta. Na koncu, posledwi Teslin izlazak u javnost – ta~no pola godine pred smrt – bio je osmog jula 1942. godine u hotelu „Wujorker”. On tada, ve} prili~no ugro`enog zdravqa, izlazi u pratwi svog sestri}a, diplomate Save Kosanovi}a, da pozdravi kraqa Petra Drugog. Mladi kraq je u to vreme bio u poseti SAD, sa ciqem da od predsednika Ruzvelta izmoli vojnu pomo} za generala Dragoquba Mihailovi}a (koga je Tesla, po re~ima ~uvenog ameri~kog istra`iva~a Lelanda Andersona, smatrao za „simbol drevne srpske borbe za krst ~asni i slobodu zlatnu”). „Hrvatski glas” izve{tava o susretu mladog monarha i Tesle, navode}i kako je genijalni pronalaza~ rekao da mu je kraq svojom posetom u~inio najve}u ~ast i da }e mu to biti „najmilija uspomena”. Svoj uvodni govor kraqu Petru Drugom Tesla je zavr{io re~ima: „Ve- li~anstvo, Bog Vas blagoslovio!”. Prema Kraqevim memoarima, obojica su tokom rastanka plakala, a Tesla ga je otpratio podse}awem na zave{tawe kraqa Aleksandra: da ~uva jedinstvo naroda Kraqevine. Va`no je ovom prilikom ista}i da je Tesli bila apsolutna strana bilo kakva ideja Jugoslavije bez srpske krune na wenom ~elu – ostao je odan kraqu Petru Drugom Kara|or|evi}u i pored stalnih ube|ivawa okoline da pre|e na stranu Tita i wegovih komunista, koji su se od samog po~etka rata spremali za revolucionarni prevrat i nasilno preuzimawe vlasti. O ~vrstom Teslinom stavu prili~no argumentovano pi{e Margaret ^ejni, pozivaju}i se na hrvatskog profesora Bogdana Radicu, diplomatu Kraqevine Jugoslavije u SAD, koji je tokom rata pre{ao na Titovu stranu. Iz wene studije saznajemo da je Sava Kosanovi} bezuspe{no poku{avao da privoli svog genijalnog ujaka da se od kraqa okrene ka Titu. O svemu navedenom u svojim memoarima svedo~i i Konstantin Foti}, ambasador Kraqevine Jugoslavije u SAD, koji navodi da je svaki poku{aj da se od Nikole Tesle izvu~e bilo kakva poruka protiv Kraqa Petra Drugog bila bezuspe{na. Teslina odanost srpskoj kruni bila je do kraja `ivota odr`ana besprekorno.

Da li bi Tesla, da je danas me|u nama, od „linearne funkcije” skrenuo kao „sinusoidi” u navedenim temama? To je ve} domen pretpostavki. A ono {to mo`emo pretpostaviti jeste da bi zbog gorkog iskustva Jasenovca, Jadovna i, na kraju, „Oluje” imao krajwe rezervisan stav prema nekoj novoj jugoslovenskoj ideji. Mo`emo slobodno pretpostaviti i to da bi se i danas zalagao za {to boqe odnose Srba sa Hrvatima i Slovencima, koje je smatrao bratskim narodima. A ako }emo suditi po ogromnom po{tovawu koje je decenijama ukazivao Kara|or|evi}ima – kao i ni{ta mawem po{tovawu koje oni do dan danas ukazuju wemu – verovatno bi u na{e vreme bio i po~asni ~lan Krunskog saveta.