Zajednica: Kamerom i perom kroz srpsku zajednicu
Sidneja i Melburna
Riznica: Kako je srpska sirotiwa izgradila ^ikago i sa~uvala du{u
Svet poznatih: Tri najbogatije }erke u Srbiji - jedna ima 280 stanova!
Stanovnici delova Barselone po~eli su da izdaju balkone i terase sa pogledom na trasu kojom }e 10. juna pro}i papa Lav XIV, a cene zakupa dosti`u i do 1.600 evra, prenose {panski mediji.
Oglasi objavqeni na internet platformama nude privremeni pristup privatnim balkonima u blizini bazilike Sagrada Familija, odakle }e posetioci mo}i da prate papinu posetu i prolazak papamobila.
Najskupqe ponude predvi|aju zakup kompletnog prostora za do osam osoba po ceni od 1.600 evra, uz dodatne pogodnosti poput osve`ewa, vina, kori{}ewa toaleta i prostora za sedewe. Pojedina~na mesta prodaju se po cenama od oko 250 evra, dok se druge ponude kre}u izme|u 350 i 1.200 evra, prenosi RTVE.
Ve}ina oglasa odnosi se na stanove u ~etvrti E{ample, u neposrednoj blizini crkve, gde se o~ekuje veliki broj vernika i turista tokom papine posete. Zakup uglavnom traje izme|u dva i tri sata, a pojedini vlasnici nude mogu}nost rezervacije celog balkona ili pojedina~nih mesta. U nekim slu~ajevima tra`i se uplata avansa u visini od 50 odsto ukupne cene. Mediji upozoravaju gra|ane na mogu}nost prevara prilikom ovakvih neformalnih aran`mana izme|u privatnih lica, preporu~uju}i proveru identiteta ogla{iva~a i oprez pri avansnim uplatama.
Gradske vlasti Barselone najavile su uspostavqawe bezbednosne zone od devet gradskih blokova oko bazilike tokom posete pape Lava XIV, pri ~emu }e pristup imati samo stanovnici, akreditovani novinari i osobe sa posebnim odobrewem.
Papa Lav XIV stigao je u vi{ednevnu posetu [paniji, tokom koje }e obi}i prihvatne centre za migrante, obratiti se {panskom parlamentu i posetiti baziliku Sagrada Familija u Barseloni. O~ekuje se i wegov susret sa `rtvama seksualnog zlostavqawa u Katoli~koj crkvi.
Poseta koja }e trajati do 12. juna, dolazi na poziv {panskog premijera Pedra San~eza, koji je u vi{e navrata javno podr`ao papine stavove o miru i migracijama. San~ez je ranije branio poglavara Rimokatoli~ke crkve od kritika ameri~kog predsednika Donalda Trampa, oceniv{i da „dok neki seju ratove, Lav XIV {iri mir”.
Nakon {to se vi{e od 800.000 vernika poklonilo ^asnom pojasu Presvete Bogorodice, ova velika svetiwa je uz najvi{e crkvene i dr`avne po~asti, biti ispra}ena iz Hrama Svetog Save nazad na Svetu Goru, u manastir Vatoped.
Patrijarh Porfirije i episkopi Srpske pravoslavne crkve i igumani i monasi manastira Vatoped, odakle je Pojas stigao, slu`ili su liturgiju u Hramu Svetog Save.
U besedi nakon liturgije u Hramu Svetog Save patrijarh Porfirije zahvalio je Gospodu {to je i ovog puta pokazao da smo dostojna deca Svetog Save i Svetog kneza Lazara i wihovog zaveta.
„^asni Pojas Presvete Bogorodice se vra}a u Svetu Goru, u sve{tenu svetogorsku obiteq manastir Vatoped, ali mi znamo da blagoslov koji nam je taj Pojas doneo ne odlazi od nas. Ono {to smo svi primili verom, molitvom i pokajawem ostaje u na{im srcima, u na{em bi}u kao neprocewivi i neprolazni dar Bo`ji”, rekao je patrijarh Porfirije.
Napomenuo je da su se ovih dana reke qudi slivale ka Hramu, dolazi su i stari i mladi, deca i roditeqi, bolesni i zdravi, oni koji nose radost u srcu i oni koji nose te`ak krst svog `ivota.
Kako je istakao, u vremenu koje je ~esto ispuweno bukom, nemirima, podelama i sukobima, ovde smo danima gledali jednu sasvim druga~iju sliku.
Dodaje da su se mnogi pitali otkud to i to u Srbiji, kakva je to sila koja je pokrenula stotine hiqada qudi da dolaze i strpqivo ~ekaju satima kako bi se poklonili jednoj svetiwi.
„Neki su na osnovu svojih kapaciteta i mogu}nosti poku{avali da ovaj doga|aj, jer to je do-
ga|aj kao {to je i Crkva doga|aj, objasne sociolo{kim, neki psiholo{kim ili ~ak politi~kim kategorijama i razlozima. Svako od wih je mo`da i prepoznao i pogodio poneki spoqa{wi aspekt ovog na{eg sabirawa, svetog sabirawa. Me|utim, su{tina ostaje dubqa od svakog spoqa{weg obja{wavawa, su{tina ostaje neshvatqiva i nerazumqiva samo golom logikom ovog sveta i samo na{im qudskim raciom”, rekao je patrijarh.
Isti~e da se ne radi o fenomenu koji mo`e do kraja da se razume statistikom, logikom ili matemati~kim formulama.
„Ovde je re~ o veri. A vera je, draga duhovna deco, uvek ve}a od onoga {to mo`emo izmeriti i izra~unati. Ona je {ira od na{eg razuma, dubqa od na{ih ose}awa i uzvi{enija od svega {to mo`emo videti golim okom i {to mo`emo dodirnuti svojom rukom. Ona naravno ne odbacuje ni razum ni telo, ali sve to preobra`ava, uzdi`e u duhovnu sferu postojawa gde va`i druga~ija logika i postoje drugi zakoni. Vera ne obuhvata samo jedan deo na{eg bi}a, nego nas obuhvata celovito, obuhvata ~itavog na{eg ~oveka, i na{ um, i na{e srce, i du{u, i telo. Vera je, u krajwoj liniji, sinonim ili druga strana quba-
vi. A tamo gde postoji qubav, nije dovoqna samo logika, logika ovog sveta, jer qubav se ne dokazuje argumentima, iskqu~ivo i samo vidqivim. Ona je tajna, ona se `ivi, ona je iskustvo, ona je odnos, ona je susret i zajednica. Tako je isto i sa verom. Vera je `ivo iskustvo na{e zajednice sa Bogom, a vera i qubav zajedno ra|aju poznawe, ra|aju znawe. Nije obrnuto, ne prethodi znawe pa tek onda dolazi vera i qubav. Vera i qubav daju istinsko i pravo, potpuno i celovito znawe, poznawe Boga i poznawe ~oveka. Tek kada istinski verujemo i istinski qubimo, tada mo`emo i da poznajemo, kako nas u~i Sveti apostola Pavle”, napomenuo je patrijarh. Patrijarh je istakao da se Pojas Presvete Bogorodice vra}a u manastir Vatoped, ali blagoslov ovih dana ostaje sa nama. Zbog nezapam}enog interesovawa i vernika koji su satima strpqivo ~ekali u redovima kako bi celivali relikviju, boravak ^asnog pojasa u Srbiji je, na inicijativu patrijarha Porfirija, produ`avan ~ak dva puta. Jedna od najve}ih svetiwa pravoslavnog sveta, stigla je 20. maja u Beograd, a tokom tradicionalne Spasovdanske litije proneta je beogradskim ulicama.
Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971
Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2/64 Dundee Way, Sydenham, VIC 3037.
Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} 35 godina ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije
Pretplata:
Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912
Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.
Stariji vodnik Milovan Jovanovi}, koji je bio anga`ovan u sastavu mirovnih snaga Ujediwenih nacija u Libanu, preminuo je od posledica rawavawa izazvanog padom projektila na bazu UN u kojoj su sme{tene mirovne snage, ukqu~uju}i i deo srpskog kontingenta.
Milovanu Jovanovi}u je nakon rawavawa pru`ena hitna medicinska pomo} u bolnici unutar baze, a potom je helikopterom transportovan do univerzitet-
skog medicinskog centra u Bejrutu, gde je preminuo oko 4 ~asa po lokalnom vremenu, saop{tilo je Ministarstvo odbrane.
U napadu su povre|ena jo{ dva pripadnika me|unarodnih snaga – jedan iz oru`anih snaga Republike El Salvador i jedan iz oru`anih snaga Kraqevine [panije.
Stariji vodnik Milovan Jovanovi} je ro|en 6. juna 1989. godine u Kraqevu. Za sobom je ostavio suprugu i dvoje maloletne dece. Na slu`bi u Vojsci Srbije je
bio od 10. decembra 2011, a u mirovnoj misiji u Libanu – od januara ove godine. Ministar odbrane Bratislav Ga{i} i na~elnik General{taba Vojske Srbije general Milan Mojsilovi} uputili su telegrame sau~e{}a porodici tragi~no stradalog pripadnika Vojske Srbije. I predsednik Aleksandar Vu~i} izrazio je sau~e{}e porodici, prijateqima i saborcima pripadnika Vojske Srbije Milovana Jovanovi}a. „Vojni~ki poziv je zavet slu`ewa najvi{im vrednostima – miru, bezbednosti, ~asti i za{titi qudi. Na{ Milovan je taj zavet ispunio na tragu slavnih predaka, predstavqaju}i Srbiju u me|unarodnoj misiji u kojoj je pokazivao posve}enost, profesionalizam i hrabrost dostojnu tradicije Vojske Srbije”, istakao je Vu~i}.
Dodao je i da nas tragi~na smrt Milovana Jovanovi}a podse}a da su odanost, ~ast i posve}enost vojnim du`nostima, vrednosti koje ~ine temeq svakog mirovnog napora.
Narodna kwi`evnost je `ivi glas naroda, koji ~uva istoriju, obi~aje i svakodnevni `ivot. Ona se mewa s izvo|a~em i trenutkom, spajaju}i kolektivno i individualno, i kroz svoje ritmove i re~i prenosi duh pro{lih vremena.
Vekovima se narodna kwi`evnost prenosila usmeno, sa kolena na koleno. Pre nego {to je zapisana, `ivela je u pesmama i kazivawima narodnih peva~a, ~uvara istorije i identiteta naroda.
„To je na{a klasika, jedina i prava, kako bi to rekao Vasko Popa ili to je prvi pesnik ~ove~anstva. Nesumwivo da je veoma va`na. Vuk je rekao da upravo na{e narodne pesme ~uvaju negda{we bitije i ime Srpsko“, isti~e dr Bo{ko Suvajxi} profesor na Filolo{kom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Narodni peva~ nije bio samo izvo|a~, ve} i stvaralac. Svako izvo|ewe moglo je biti druga~ije, prilago|eno publici i trenutku.
„Mo`emo govoriti nesumqivo o pesni~kim individualnostima. Ali te se individualnosti ostvaruju u okviru kolektivnog shvatawa narodne poezije kao umetnosti koja u stvari komunicira sa kolektivom i u tom smislu ne mo`emo govoriti o autorskim. Fenomen autorstva je veoma zna~ajan, ali je druga~iji nego kada je re~ o takozvanoj pisanoj kwi`evnosti. Ali nesumqivo da su to sna`ne pesni~ke i peva~ke individualnosti kao {to su Te{an Podrugovi}, Filip Vi{iwi}, Starac Milija, kao {to je Slepa iz Grgurevaca, Slepa @ivana i sli~no“, dodaje profesor.
Me|u tim sna`nim pesni~kim individualnostima posebno se izdvaja Filip Vi{wi}.
„[to se ti~e autorstva peva~a tu je mo`da najzna~ajniji Filip Vi{wi} jer je najmawa distanca izme|u onoga o ~emu peva Vi{wi}. On u~estvuje u Prvom srpskom ustanku, u~estvuje u tim doga|ajima, on peva u Loznici dok traje bitka, on hrabri ustanike i bez obzira {to nema te distance. Pesme kao {to su Po~etak bune protiv Dahija, kao {to je Boj na Mi{aru, Boj na ^oke{ini, Na sala{u, ipak ulaze u poetiku usmenog spevavawa“, napomiwe prof. dr Suvajxi}.
Veliku ulogu u razumevawu narodne kwi`evnosti imao je reformator srpskog jezika, Vuk Stefanovi} Karaxi}, koji je sistematizovao i klasifikovao narodne pesme.
„Vuk je, to je prva podela, pesme podelio na osnovu wihove tematike, ali i na osnovu toga ko ih i kako izvodi. Kasnije je mu{ke pesme nazvao juna~kim pesmama. U Maloj prostonarodnoj pjesnarici iz 1814. godine on je izdvojio pesme koje se, kako on ka`e, poznatim mu`eskim, serbskim glasom uz gusle pevaju i u sebi se kao neke povijesti odr`avaju. One se pevaju radi svog razgovora. Ne samo ko ih izvodi, da li mu{karci ili `ene, nego i wihova tematika, na koji na~in se izvode i u kom kontekstu se izvode i na kraju koja im je funkcija“, obja{wava profesor. Iako su nastajale druge klasifikacije, Vukova podela ostala je temeq prou~avawa narodne kwi`evnosti. Po~etkom 19. veka obilazio je krajeve i zapisivao pesme koje su do tada `ivele samo u usmenoj tradiciji.
„Za nas je veoma va`na teorija formule Alberta Lorda, odnosno Peri i Lordova teorija formule, Lordova kwiga Peva~ pri~a u kojoj se upravo akcenat stavqa na na~in kako nastaje pesma, na proces nastajawa a ne na gotovu tvorevinu. Dakle, preventivna cenzura sredine, o kojoj govore Jakopson i Bogatirijov, to je taj mentalni proces, ta komunikacija, ta radost prepoznavawa izme|u izvo|a~a i publike. Jer publika ne}e prihvatiti ne{to {to nije u wenom horizontu o~ekivawa i ne}e je daqe tradirati“, napomiwe prof. dr Bo{ko Suvajxi}. Zahvaquju}i Vukovom radu i narodnim peva~ima, usmena tradicija postala je deo kwi`evnog nasle|a koje i danas prou~avamo.
Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da veruje u pozitivan zamah sa Srbijom i predsednikom Aleksandrom Vu~i}em, te da Srbija naporno radi i da ima evropsku budu}nost.
On je po dolasku na Samit EU-Zapadni Balkan u Tivtu rekao da je to veoma va`no za EU i da „kao Evropqani moraju da naprave veliki korak otvarawem novih klastera”.
„I to je moja spremnost. Zaista verujem u pozitivan zamah sa Srbijom i s va{im predsednikom, i mislim da su ovde mnogi od nas, ukqu~uju}i i mene, pohvalili crnogorske vlasti za dobar posao, ali i Srbija naporno radi i Srbija ima evropsku budu}nost, i to je veoma va`no za nas. Dakle, napravi}emo pozitivne poteze. Zaista verujem da }e va{ predsednik i va{a vlada napraviti pozitivne poteze i idemo daqe”, rekao je Makron. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas da su dve glavne teme samita EU - Zapadni Balkan Plan rasta i pro{irewe, te da je „samo pro{irewe strate{ka komponenta koja zna~i vi{e bezbednosti, vi{e prosperiteta i ve}e mesto Evrope u svetu”.
Ona je novinarima u Tivtu rekla da Plan rasta dobro funkcioni{e, ali i da zemqe kandidati moraju da sprovedu reforme, da bi imale jednake uslove. Kako
je navela sa reformama dolaze i investicije.
Govore}i o pro{irewuFon der Lajen je istakla da se pro{irewe zasniva na zaslugama, ali da proces pro{irewa mora da se u~ini br`im i kredibilnijim.
„Drugim re~ima ako zemqa kandidat sprovede reforme, mora da napreduje u zatvarawu i otvarawu poglavqa i klastera na svom putu prema Evropskoj uniji. I proces pro{irewa mora da bude vidqiviji. Zemqe kandidati moraju da objasne svojim gra|anima koristi od pro{irewa, ali s na{e strane, dr`ave ~lanice tako|e moraju da objasne na{im gra|anima koristi od pro{irewa. I to je strate{ka komponenta: pro{irewe zna~i vi{e bezbednosti, vi{e prosperiteta i ve}e mesto Evrope u svetu. Postoji za-
mah. Moramo da promenimo ovaj zamah i pretvorimo ga u pokret, pokret u ~lanstvo”, rekla je ona. Kancelar Nema~ke Fridrih Merc rekao je da „~iwenica da nismo primili nijednu novu ~lanicu 13 godina pokazuje da je problem i u Evropskoj uniji”. „Evropska unija mora da poka`e da je i sposobna i voqna da se {iri”, dodao je. Merc je naglasio da se ose}a „ohrabren jutro{wim razgovorima”, iako je „pred nama dug put”, ali je zadatak „izvodqiv”. Kako je rekao „neke dr`ave su ve} dobro napredovale, posebno zemqa doma}in, Crna Gora”. Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola izjavila je danas da pro{irewe nije milostiwa, ve} strate{ki izbor u kome svi pobe|uju, kao i da postoji zamah, ali da mora da se pre|e sa re~i na dela.
”da” na sredwovekovni na~in
Dok mnogi mladenci sawaju ven~awe iz bajke, bra~ni par Trajkovi} iz Kru{evca odabrao je da svoje sudbonosno „da“ izgovori na na~in koji se vra}a vekovima unazad.
U srcu nekada{we prestonice uprili~eno je sredwovekovno ven~awe, za{titni znak manife-
„Ose}aj je predivan stvarno, ja sam prezadovoqna celom ovom organizacijom”, rekla je Milica Trajkovi}.
„Presudilo je to {to sam ja rodom iz sredwovekovnog Lazarevog grada, Novog Brda, samim tim je vezano za Kru{evac, pa smo odlu~ili da se prijavimo, izabrali su nas i ven~ali smo se u Lazarici”, dodao je Sa{a Trajkovi}. Uz muziku i sve~anu trpezu, po uzoru na sredwovekovnu, nazdravqalo se mladencima koji su bajkovitim ven~awem staroj srpskoj prestonici udahnuli novi `ivot.
stacije „Vite{ki megdan u Lazarevom gradu”, koja ve} deset godina spaja qubav, istoriju i tradiciju.
U pratwi vitezova i dvorskih dama, {titono{a, barjaktara i streli~ara, mladenci odeveni u sve~ane ode`de sredwovekovnog srpskog plemstva, stigli su do Crkve Lazarice.
Bra~ne zavete na qubav i vernost, nakon sedam godina i pred Bogom, ponovili su Sa{a i Milica.
„Ovo nije samo turisti~ka atrakcija. Ovo je na~in da sa~uvamo i promovi{emo kulturno istorijsko nasle|e Kru{evca i pribli`imo ga novim generacijama. Kroz ovakve doga|aje pokazujemo da tradicija nije ne{to {to pripada pro{losti. Posebno nam je drago {to iz godine u godinu raste interesovawe i mladenaca i posetilaca”, izjavio je direktor Turisti~ke organizacije Kru{evac Nikola Despotovi}. Sredwovekovno ven~awe u Lazarevom gradu, kao svojevrsni vremeplov, iz godine u godinu potvr|uje da istorija Kru{evca i danas `ivi me|u ostacima wegovih zidina, u obi~ajima i qudima.
Predstoje}i Mundijal bi}e rekordan po broju u~esnika (48) i utakmica (104), {to je prili~no ~vrsta garancija da }e publika videti vi{e golova nego na prethodnim turnirima na kojima se pojavqivalo mawe reprezentacija. Kada je re~ o golovima i golgeterima, pitawe je da li }e neko ovoga leta uspeti da pretekne Nemca Miroslava Klosea, aktuelnog nosioca zvawa prvog strelca svetskih prvenstava sa 16 postignutih golova. Realnu {ansu da to u~ine imaju samo dvojica: Argentinac Lionel Mesi, koji na ve~noj listi strelaca zauzima ~etvrto mesto sa 13 pogodaka, i Francuz Kilijan Mbape koji je do sada upisao 12 golova.
Pi{e: Jovo Vukovi}
Jugoslavija nikada nije bila prvak sveta u fudbalu, ali je na Mundijalu u Zapadnoj Nema~koj (1974) ostvarila jednu od tri, po ubedqivosti, najve}e pobede u istoriji svetskih prvenstava. Kanonada golova „Plavih“ u susretu sa Zairom (dana{wa Demokratska Republika Kongo) za 9:0 i trijumfi reprezentacije Ma|arske nad Ju`nom Korejom (1954. u [vajcarskoj) od 9:0 i Salvadorom (1982. u [paniji) od 10:1 va`e za do sada neprevazi|ene.
Sa tih 9:0 Jugoslavija je postala rekorder i po broju strelaca na jednoj mundijalskoj utakmici, jer je ~ak sedam wenih igra~a pogodilo mre`u nejakog rivala. Uz „Princa sa Neretve“, centarfora Du{ana Bajevi}a, koji je dao tri gola, golgeteri su bili i Dragan Xaji}, Ivica [urjak, Ilija Petkovi}, Vladislav Bogi}evi}, Josip Katalinski i Branko Oblak.
I pored pomenutih rekorda, na kraju tog {ampionata na{ dr`avni tim je zauzeo osmo mesto {to je bilo daleko ispod o~ekivawa navija~a, ali i samih igra~a. REKORD: 12 GOLOVA NA UTAKMICI
U borbama za svetsku titulu, zapo~etim 1930. kada je u Urugvaju odr`ano prvo svetsko prvenstvo u fudbalu, bilo je, me|utim, me~eva na kojima su se mre`e, u regularnih 90 minuta, zatresle i vi{e puta nego na ovde pomenutim me~evima reprezentacija Ma|arske i Jugoslavije Najvi{e golova na jednoj utakmici, ~ak 12, vi|eno je na SP u [vajcarskoj 1954. gde je Austrija savladala doma}u selekciju sa 7:5, u vrlo neobi~nom ~etvrtfinalnom duelu. [vajcarci su u prvom poluvremenu poveli sa 3:0, ali je taj deo igre okon~an vo|stvom Austrijanaca od 5:3.
U nastavku, vi|ena su jo{ po dva gola za kona~nih 7:5 za Austriju, koja je u to vreme va`ila za jednu od ja~ih evropskih reprezentacija.
Sa svojih 10 „komada“ na Iberijskom poluostrvu 1982, protiv slaba{nog Salvadora, tada{wi izabrani tim Ma|arske podsetio je na trenutak na svoje slavne prethodnike iz ~uvene „Lake kowice“, Pu{ka{a, Ko~i{a, Cibora i Hidekutija, koji su u [vajcarskoj (1954) tukli Ju`nu Koreju sa 9:0 i Zapadnu Nema~ku sa 8:3.
Iako su tada smatrani najboqim sastavom na svetu, Ma|ari nisu uspeli da se domognu titule: Nemci su ih u finalu savladali sa 3:2 i tako im se surovo osvetili za ubedqiv poraz u grupnoj fazi istog turnira.
Osim u pomenutom duelu Ma|ara i Nemaca u [vajcarskoj, jedanaest golova publika je videla i u prvom kolu SP u Francuskoj 1938, kada je Brazil savladao Poqsku sa 6:5.
U rekordu Ma|arske u [paniji je i svetski rekord wenog napada~a Lasla Ki{a,
Da li }e neko ovoga leta uspeti da pretekne Nemca Miroslava Klosea, aktuelnog nosioca zvawa prvog strelca svetskih prvenstava sa 16 postignutih golova
koji je za samo sedam minuta postigao hettrik. Zanimqivo je da Ma|ari tada, ipak, nisu pro{li daqe iz grupe, jer su od wih boqe bile Argentina i Belgija. „OSMICE“ ZA U@IVAWE PUBLIKE Rezultat 8:0 vi|en je u vi{e navrata. Prvi put je to bilo na SP u Brazilu 1950, kada je aktuelni prvak Urugvaj „slistio“ Boliviju sa po ~etiri data gola u oba poluvremena. Obele`je tog prvog {ampionata posle Drugog svetskog rata bio je izostanak Nema~ke, kao pokreta~a najve}eg krvoproli}a u istoriji. Bolivija je u~e{}e zavr{ila bez postignutog gola, a isto im se desilo i na wihovom jedinom prethodnom Mundijalu u Montevideu (1930), gde su je sa po 4:0. pobedili Jugoslavija i Brazil. Na Mundijalu u Ju`noj Koreji i Japanu (2002) Nemci su svoje {ampionske pretenzije najavili pobedom nad Saudijskom Arabijom od 8:0. Trostruki strelac bio je Miroslav Klose, potowi ali i aktuelni nosilac zvawa prvog strelca svetskih prvenstava sa 16 golova datih na ukupno ~etiri planetarna turnira.
Nemci su na prvom SP na Dalekom istoku stigli do finala u kome ih je savladao Brazil sa dva gola svog prvog tobxije Ronalda. Zanimqivo je da je to bio prvi susreta „pancera“ i „karioka“ u borbama za fudbalsku zlatnu bogiwu. Brazilcima je to bila peta {ampionska titula, po ~emu su i daqe najuspe{nija nacija, ispred Nemaca i Italijana koji su se na tron popeli po ~etiri puta.
„Osmica“ je „pala“ i na utakmici [vedska–Kuba (8:0) u okviru SP u Francuskoj (1938), koje je Kubancima bilo jedino na kome su se pojavili. [ampionat je igran na ispadawe, a Kubanci su u prvom me~u napravili iznena|ewe izbaciv{i tada prili~no jaku Rumuniju. [ve|ani su imali boqi sastav od kubanskog, a na ruku im je i{lo i to {to su u prvom kolu bili slobodni, jer je wihov rival Austrija, zbog Hitlerovog an{lusa, izbrisana sa spiska u~esnika tri meseca pre po~etka {ampionata.
Kuriozitet me~a Kuba–[vedska je da su dva napada~a reprezentacije skandinavske zemqe postigla po het-trik, Gustav Veterstrem i Hari Anderson. Tako ne{to nije vi|eno nikada ni pre ni posle na najve}im smotrama svetskog fudbala.
Najneverovatniji ishod sa osam golova vi|en je u polufinalu SP u Brazilu 2014, kada je izabrani tim Nema~ke bukvalno ponizio doma}u selekciju sa 7:1 (5:0). Od tada, u fudbalskim krugovima taj rezultat va`i za najve}e iznena|ewe Mundijala, ali i najve}u tugu Brazilaca, ve}u i od one koju im je doneo poraz od Urugvaja u
finalu iz 1950. na wihovoj Marakani. Na tom istorijskom me~u u Belo Horizonteu pet nema~kih igra~a je pogodilo mre`u brazilskog golmana. Me|u wima je bio i Miroslav Klose, kome je to bio opro{taj od u~e{}a na Mundijalima. Nema~ka je nakon toga do`ivela jo{ jednu radost u Brazilu, pobediv{i u finalu, odigranom u Rio de @aneiru, Argentinu sa 1:0, ~ime su osvojili svoju ~etvrtu titulu svetskog prvaka. „SEDMICE“ ZA DUGO SE]AWE
Na SP u Ju`noj Africi 2010. ozbiqno je ugro`en rekord jugoslovenske reprezentacije po broju strelaca na jednoj mundijalskoj utakmici, ali se ipak odr`ao. Najboqi tim Portugalije je u pobedi od 7:0 nad Severnom Korejom imao {est igra~a ~ija su se imena pojavila na semaforu posle poga|awa mre`e, dakle jednog mawe nego „Plavi“ 1974. u Zapadnoj Nema~koj. Pred utakmicu se nije o~ekivao takav rasplet, jer su brzi i uporni Severnokorejci, kojima je to bilo drugo u~e{}e na Mundijalima, tesno izgubili od favorizovanog Brazila sa 1:2. Po{to je duel sa Portugalijom bio prvi fudbalski me~ preno{en na televiziji u Severnoj Koreji, po wegovom zavr{etku su se „sa strane“ ~uli komentari da je upravo to omelo reprezentativce ove zemqe da prika`u boqu igru.
@eqa da se u duelu s Portugalcima poka`u u najboqem svetlu u~inila im je noge olovnim, potencirali su medijski izve{ta~i.
U~inak Rusa Olega Anatoqevi~a Salenka od pet golova na jednom me~u, deluje nedosti`an
Rezultat od sedam datih golova, a nijedan primqen imala je jednom i Poqska, na SP u Zapadnoj Nema~koj (1974) koje je zavr{ila na tre}em mestu, savladav{i u borbi za medaqu Brazil sa 1:0. Tih 7:0 Poqaci su zabele`ili u duelu sa nedoraslim Haitijem kome je to bilo prvo i jedino u~e{}e na Mundijalu. Najboqi strelac tog {ampionata bio je Poqak G`ego` Lato koji je postigao ukupno sedam golova. Brazil, rekorder po broju svetskih titula, najraspucaniji je bio na Mundijalu 1950, kome je bio doma}in, ali je ostao bez „Zlatne bogiwe“. U finalnoj grupi od ~etiri ekipe lako je „po~istio“ [vedsku (7:1) i [paniju (6:1), pa je wegov me~ s Urugvajem, u kome mu je bio dovoqan i nere{en rezultat, smatran ~inom overe svetske titule. Do te overe, me|utim, nije do{lo, a trofej svetskog {ampiona oti{ao je u Montevideo. Urugvaj nije bio raspucan, ali mu je za slavqe bila dovoqna pobeda od 2:1. NEDOSTI@NI REKORD
OLEGA SALENKA
Kad je re~ o najboqim mundijalskim golgeterima, posle pomenutog Nemca Klosea na vrhu ve~ne liste najboqih strelaca, neizostavno je pomenuti Rusa Olega Anatoqevi~a Salenka ~iji u~inak od pet golova na jednom me~u deluje nedosti`an. Plavokosi Rus je to ~udo napravio na SP 1994. u SAD, kada je wegova reprezentacija savladala Kamerun sa 6:1.
Na istoj utakmici zabele`eno je jo{ jedno ~udo bez presedana u istoriji svetskih prvenstava. Napada~ Kameruna Ro`e Mila, jedini strelac svoje ekipe, u trenutku kada je pogodio mre`u Rusa imao je 42 godine i 35 dana. I, naravno, nadimak „Deda“.
„Tobxije“ koje su svoju golgetersku izuzetnost potvrdile i na Mundijalima su i Argentinac Gabrijel Batistuta, zvani Batigol, koji je na dva od tri SP na kojima je u~estvovao postigao po dva het-trika. Svojom igrom i golovima toliko je odu{evio sunarodnika Dijega Armanda Maradonu da je slavni El Pibe jednom izjavio: „Ako iko zaslu`uje da me nadma{i, onda je to Batistuta.“
Golgeterski mag bio je i Francuz @ist Fonten, rekorder po broju pogodaka na jednom Mundijalu. On je na {ampionatu u [vedskoj 1958. ~ak 13 puta zatresao mre`u protivni~kih golmana iako „trikolori“ nisu stigli do zavr{nog me~a turnira, jer ih je u polufinalu eliminisao Brazil, koji je tada prvi put postao prvak sveta.
Brazilci su u finalu pobedili doma}ine [ve|ane sa 5:2, a zvezda turnira bio je wihov mla|ani as Pele, kasniji „kraq svetskog fudbala“ koji je u istoriju Mundijala u{ao i kao najmla|i strelac. U trenutku kad je pogodio mre`u {vedske reprezentacije imao je 17 godina, sedam meseci i 29 dana. Predstoje}i {ampionat sveta, 23. po redu, koji }e se odr`ati od 11. juna do 19. jula u SAD, Meksiku i Kanadi, bi}e rekordan po broju u~esnika (48) i utakmica (104), {to je prili~no ~vrsta garancija da }e publika videti vi{e golova nego na bilo kom od dosada{wih turnira na kojima se pojavqivalo mawe reprezentacija. Posebno zanimawe, kad je re~ o golovima i golgeterima, izaziva pitawe da li }e neko ovoga leta uspeti da pretekne Nemca Klosea. Realnu {ansu da to u~ine imaju samo dvojica: Argentinac Lionel Mesi, koji na ve~noj listi strelaca zauzima ~etvrto mesto sa 13 pogodaka, i Francuz Kilijan Mbape koji je do sada upisao 12 golova.
Iran je obustavio napade na Izrael, ali preti wihovim nastavkom ukoliko se ponove operacije IDF-a u Libanu. Ameri~ki predsednik Donald Tramp je u razgovoru sa izraelskim premijerom Bewaminom Netawahuom, kako ka`e, po-
Bliskog istoka – ukazuju da je primirje krhko.
ku{ao da spre~i novu eskalaciju. Istakao je i da je sporazum sa Iranom mogu} u narednim danima. Teheran poru~uje da ne odustaje ni od borbe ni od pregovora, ali da nema poverewa u SAD.
Posle nove eskalacije sukoba izme|u Izraela i Irana, pojavili su se nagove{taji smirivawa situacije. Me|utim, poruke koje sti`u iz Va{ingtona – i sa
Revolucionarna garda obustavila je napade na Tel Aviv i upozorila na obnavqawe akcija ako Izraelske odbrambene snage nastave vojne operacije u Libanu. Premijer Izraela Bewamin Netawahu tvrdi da borba protiv Hezbolaha i Teherana jo{ nije okon~ana. Iranski predsednik Masud Peze{kijan garantuje da se „ne}e povu}i”, dok predsednik parlamenta i glavni pregovara~ Mohamad Bager Galibaf poru~uje da Iranci moraju i ratovati i pregovorati za mir. Ameri~ki predsednik Donald Tramp razgovarao je telefonom sa Netawahuom i navodno ga upozorio da bi mogao da ostane sam u sukobu sa Islamskom Republikom, ukoliko dodatno podigne tenzije i ne bude sara|ivao sa Belom ku}om.
Na me|unarodnom planu, premijer Pakistana [ehbaz [arif pozvao je sve strane na uzdr`anost, dok je Evropska unija uvela nove sankcije iranskim zvani~nicima zbog ometawa plovidbe kroz Ormuski moreuz.
TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!
• Bez naknada za transfere preko $3,000!
• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!
• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!
Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.
Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:
Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!
Rat SAD i Izraela protiv Irana traje ve} sto dana. Za to vreme nema~ki kancelar Fridrih Merc drasti~no je promenio svoj stav o tom sukobu. To ima posledice.
^inilo se da je nema~ki kancelar Fridrih Merc bio iznena|en napadima SAD i Izraela na Iran 28. februara. Tada su ubijene va`ne li~nosti iz iranskog rukovodstva, ukqu~uju}i vrhovnog verskog vo|u ajatolaha Alija Hamneija, ali i brojni civili.
Stav da su ti napadi u skladu s me|unarodnim pravom od tada nije zastupao nijedan renomirani pravni stru~wak, kao nijedan ~lan nema~ke vlade.
Ipak, Fridrih Merc do sada nije govorio o kr{ewu me|unarodnog prava. Umesto toga, govorio je o iranskoj vladi kao o „teroristi~kom re`imu“ i poru~io: „Me|unarodnopravne kvalifikacije ne}e mnogo toga promeniti.“ SAD i Izrael su, prema wegovim re~ima, imali „dobre razloge“ za napade.
„Mislim da je (u po~etku) postojalo uverewe (kod Merca) da Izraelci i Amerikanci u Iranu rade stvari koje Evropqani nisu u stawu da urade, ali da su politi~ki ciqevi zajedni~ki“, ka`e za Doj~e vele politikolog Johanes Varvik s Univerziteta u Haleu. Istovremeno, Merc nije `eleo da kritikuje Amerikance zbog toga {to „zajedni~ke ciqeve sprovode metodama koje sam ne bi preferirao“. Ve} tada su Mercove re~i pune razumevawa pokrenule veliku debatu. Kriti~ari iz Evropskog centra za ustavna i qudska prava, optu`ili su ga za „kapitulaciju pred politikom sile“, dok
je predsednik Nema~ke Frank-Valter [tajnmajer upozorio da se me|unarodno pravo ne sme „ostaviti po strani“.
Hening Hof iz Nema~kog dru{tva za spoqnu politiku ocewuje za DW da Merc nije dosledan kada je re~ o me|unarodnom pravu. Dok mu je ono veoma va`no u slu~aju rata u Ukrajini, u kontekstu rata sa Iranom o~igledno mu pridaje znatno mawi zna~aj. „^ini se da kancelar me|unarodno pravo tuma~i u zavisnosti od situacije.“
PRIJATEQSTVO KROZ
DODVORAVAWE TRAMPU?
Kritike su se poja~ale nakon Mercove posete Va{ingtonu i susreta s Donal-
dom Trampom, samo nekoliko dana nakon po~etka napada. ^inilo se da kancelar poku{ava da pridobije Trampovu naklonost dodvoravawem – {to mu je privremeno i uspelo.
U Nema~koj je potom izbila `estoka rasprava. Spoqnopoliti~ki stru~wak Mercove CDU, Norbert Retgen, rekao je u Bundestagu da je re~ o te{kom izboru: „[ta je mawe zlo?“ Rat je, bez ikakve sumwe, zlo. Ali, dodao je: „Re`im mula je najve}e zlo za region, za qude u Iranu i {ire.“
S druge strane, Lea Rajsner iz stranke Levice kritikovala je kancelara rekav{i da je „pristao da bude Trampov statista“.
Politikolog Varvik zakqu~uje: „Merc je po tim pitawima – ne mo`e se re}i jasnije – imao pogre{an kompas.“
Ubrzo je Nema~ka po~ela jasno da ose}a ekonomske posledice rata sa Iranom: zbog blokade Ormuskog moreuza cene nafte i gasa naglo su porasle. To je dodatno zako~ilo ionako slabu nema~ku privredu.
Na unutra{wem planu to je bilo posledwe {to je Mercu bilo potrebno. Dok je podr{ka radu vlade, a posebno wemu li~no, naglo opadala, podr{ka delimi~no ekstremno-desni~arskoj Alternativi za Nema~ku (AfD) je rasla. U me|uvremenu je AfD u anketama prestigla Mercove demohri{}ane CDU/CSU.
MERC SMATRA DA JE
IRAN
Zatim je krajem aprila usledio iznenadni zaokret. Barem je tako delovalo. Tokom jednog razgovora s u~enicima, Merc je rekao da Sjediwene Dr`ave u ratu sa Iranom „nemaju zaista ubedqivu strategiju“. Dodao je i da iransko rukovodstvo „poni`ava“ Sjediwene Dr`ave. [ta je izazvalo tu promenu? „Imam utisak“, ka`e Varvik, „da je apsolutno preterana retorika Donalda Trampa upla{ila i odbila mnoge dobronamerne qude. Govorio je o brisawu Irana s lica zemqe.“
Tramp, koji je u Va{ingtonu jo{ pokazivao srda~no slagawe s nema~kim kancelarom, nakon Mercovih kritika bio je van sebe. Na svojoj platformi Truth Social optu`io ga je da nema pojma o ~emu govori. Nije ni ~udo, napisao je Tramp, „{to Nema~koj ide tako lo{e, kako ekonomski tako i u svakom drugom pogledu“.
Rat u Ukrajini – 1.607. dan. Najmawe tri osobe su poginule , a {est je povre|eno u ruskom no}nom napadu na grad ^ugujev u Harkovskoj oblasti. Predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je da se u Kijevu sastao s ruskim oligarhom Romanom Abramovi~em.
Zamenik ministra spoqnih poslova Rusije Mihail Galuzin izjavio je danas da su Rusija i Belorusija spremne da „radi za{tite Savezne dr`ave”, koriste sva raspolo`iva sredstva, ukqu~uju}i i nuklearno oru`je.
Rekao je da se vojna i bezbednosna saradwa izme|u Moskve i Minska kontinuirano unapre|uje, kao i da dve zemqe ostaju spremne da primene „sva sredstva” u ciqu o~uvawa svoje bezbednosti, preneo je Sputwik.
Galuzin je istovremeno optu`io NATO za, kako je rekao, provokativno ja~awe vojnih snaga u blizini granica Savezne dr`ave Rusije i Belorusije, navode}i da se u tom podru~ju odr`avaju vojne ve`be i da je zabele`en porast incidenata sa dronovima.
Iz Moskve je poru~eno da se bezbednosna situacija u regionu pogor{ava zbog aktivnosti Alijanse, dok Rusija i Belorusija, prema wegovim re~ima, odgovaraju ja~awem zajedni~kih odbrambenih kapaciteta.
POMORSKI GIGANT UPOZORAVA:
Globalna pomorska industrija po~iwe da se prilago|ava svetu u kojem ratovi, sankcije i bezbednosne pretwe vi{e nisu izuzetak ve} pravilo, upozorili su predstavnici najve}ih brodarskih kompanija i organizacija na konferenciji „Posidonija” u Atini.
Kako prenosi „Politiko”, rukovodioci u sektoru pomorskog saobra}aja smatraju da su posledwih godina sukobi u Ukrajini, napadi Huta u Crvenom moru i tenzije u Persijskom zalivu pokazali da geopoliti~ki potresi postaju trajna karakteristika me|unarodne trgovine.
„Ono {to se sada doga|a jeste da imamo vi{e istovremenih doga|aja – ne samo regionalne sukobe, ve} se dovodi u pitawe ~itav globalni regulatorni okvir”, rekao je Tim Vilkins, izvr{ni direktor organizacije „Intertanko”, koja okupqa vlasnike tankera.
Prema wegovim re~ima, slo`enost izazova sa kojima se suo~ava brodarska industrija nema presedan.
„Takav nivo slo`enosti, da se stvari de{avaju jedna preko druge i to tolikom brzinom, nikada ranije nismo videli. Zato industrija ulazi u novu fazu, u novi na~in poslovawa”, naveo je Vilkins.
Najve}e svetsko udru`ewe brodarskih kompanija BIMCO krajem maja objavilo je posebna uputstva za brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz. Dokument sadr`i preporuke za slu~aj raketnih napada, udara dronovima, ometawa satelitskih sistema, pojave mina ili poku{aja zauzimawa brodova.
Direktor za bezbednost BIMCO-a Jakob Larsen ocenio je da vlasnici brodova o~ekuju da bi sada{wa nestabilnost mogla da traje godinama.
„Mislim da je sasvim jasno da se vlasnici brodova pla{e da bi ovo moglo dugo da potraje”, rekao je Larsen.
On je dodao da kompanije poku{avaju da predvide sve mogu}e scenarije kako bi smawile rizik za posade i plovila.
Na konferenciji u Atini posebno su odjeknula upozorewa predstavnika sektora pomorskog osigurawa.
„Ono {to danas vidimo nema nikakve sli~nosti sa onim {to smo gledali ranije. Okeani su postali popri{te sukoba velikih sila. Pomorska industrija postala je meta… od Arktika do Ju`nog kineskog mora”, rekao je Svejn Ringbaken, izvr{ni direktor Norve{kog udru`ewa za osigurawe ratnih rizika brodovlasnika. Govore}i o aktuelnim krizama, izvr{ni direktor W marine Nikos Trijandafilakisje ocenio da rat u Persijskom zalivu predstavqa samo deo mnogo {ireg procesa.
„Prolazimo kroz veoma nasilnu preraspodelu svetske mo}i. To je nova realnost. Brodovi postaju oru`je i moramo biti spremni da se nosimo sa tim”, poru~io je Trijandafilakis. Brodarske kompanije }e ubudu}e morati da ra~unaju na trajno povi{en nivo bezbednosnih rizika, kao i na ~iwenicu da su svetski pomorski putevi sve ~e{}e u sredi{tu geopoliti~kih sukoba.
Posebnu pa`wu mnogih analiti~ara ovih dana izazvala je podudarnost izme|u po~etne faze NATO ve`be BALTOPS-2026 u Poqskoj i napada ukrajinskih dronova na Sankt Peterburg. Prva faza komandovawa i kontrole pomorske ve`be odr`ana je u Gdiwi od 1. do 3. juna, a upravo ujutru 3. juna ukrajinski dronovi izveli su napad u blizini drugog najve}eg ruskog grada, navodno koriste}i vazdu{ni prostor balti~kih dr`ava ~lanica NATO-a. Samo dan kasnije, oko dvadeset ratnih brodova Alijanse isplovilo je iz Gdiwe ka Balti~kom moru, nedaleko od Kaliwingradske oblasti – jedne od najmilitarizovanijih ruskih enklava.
Za Moskvu, ovakva vremenska podudarnost nije slu~ajna. Ruski vojni analiti~ari ve} du`e vreme tvrde da Ukrajina ne bi mogla da izvodi slo`ene operacije duboko u ruskoj pozadini bez obave{tajne, tehni~ke i logisti~ke podr{ke zapadnih struktura. Kremq naro~ito ukazuje na ulogu NATO sistema za nadzor, satelitskog izvi|awa i elektronskog ratovawa, koji Ukrajini omogu}avaju precizno planirawe napada.
U zapadnim medijima ovakve tvrdwe naj~e{}e se odbacuju kao deo ruske propagande ili „teorije zavere“. Ipak, pojedini analiti~ari podse}aju na ranije kontroverze koje je otvorio ameri~ki novinar Sejmor Her{, posebno u slu~aju sabota`e gasovoda Severni tok. Her{ je tada izneo tvrdwu da su zapadne slu`be iskoristile upravo vojne ve`be BALTOPS kao pokri}e za pripremu diverzije u Balti~kom moru. Iako wegove tvrdwe nikada nisu zvani~no potvr|ene, one su ostavile sna`an utisak u delu javnosti i podstakle sumwe da velike NATO ve`be mogu imati i {iru operativnu pozadinu. U tom kontekstu, ovogodi{wi BALTOPS dobija dodatnu te`inu. Balti~ko more posledwih godina postaje jedan od najosetqivijih bezbednosnih prostora Evrope. Posle ulaska Finske i [vedske u NATO, Rusija prakti~no gubi strate{ku dubinu u regionu, dok Kaliwingrad ostaje izolovana ruska vojna ta~ka okru`ena dr`avama Alijanse. Upravo je Kaliwingrad kqu~ ~itave pri~e. Ta ruska enklava predstavqa jednu od najva`nijih
baza ruske Balti~ke flote i mesto gde se nalaze raketni sistemi sposobni da pokriju veliki deo Evrope. Za NATO, ja~awe prisustva u Baltiku ima ciq da ograni~i ruske sposobnosti u regionu. Za Moskvu, me|utim, to izgleda kao postepeno stezawe obru~a oko ruske zapadne granice. Napad na Sankt Peterburg ima i sna`an psiholo{ki efekat. Grad koji Rusija do`ivqava kao simbol svoje istorije i dr`avnosti sve ~e{}e se nalazi u dometu ukrajinskih dronova, {to Kremq predstavqa kao dokaz da rat ulazi u novu fazu. Istovremeno, svaki takav napad dodatno pove}ava rizik direktnog incidenta izme|u Rusije i NATO-a, posebno ako Moskva proceni da su zapadne strukture aktivno u~estvovale u operacijama.
S druge strane, zapadne dr`ave nastoje da zadr`e takozvanu „kontrolisanu eskalaciju“ – dovoqno sna`nu podr{ku Ukrajini da Rusija bude pod pritiskom, ali bez otvorenog ulaska NATO-a u rat. Problem je {to granica izme|u indirektne i direktne ume{anosti postaje sve tawa.
Zbog toga Baltik sve vi{e li~i na novu liniju globalnog sudara. Kombinacija vojnih ve`bi, dronskih napada, obave{tajnih operacija i stalnog prisustva ratnih brodova pretvara ovaj region u jednu od najopasnijih ta~aka Evrope. A upravo u takvom ambijentu i najmawa gre{ka ili pogre{na procena mogla bi da proizvede krizu mnogo ve}u od one koju svet danas gleda u Ukrajini.
U Londonu je odr`an vanredan sastanak lidera Britanije, Francuske i Nema~ke sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Razgovori su zakazani po hitnom
nuklearnog otpada u blizini nuklearne elektrane u ^ernobiqu.
Ukrajinski predsednik je precizirao da `rtava nije bilo, da je po`ar u skladi{tu uga{en, dok je objekat delimi~no o{te}en.
postupku po{to je ruski predsednik Vladimir Putin u petak odbio predlog Kijeva da se pokrenu direktni mirovni pregovori dve strane. Uo~i razgovora u Londonu, ukrajinski predsednik Zelenski osudio je „gnusni ruski napad dronom” na depo za odlagawe
Ukrajinska kompanija Energoatom objavila je fotografiju o{te}ene kancelarijske zgrade bez vidqivih obele`ja. U vanrednim razgovorima u Londonu u~estvuju i preostala dvojica lidera „Koalicije voqnih” – francuski predsednik Makron i nema~ki kancelar Merc.
Dan ranije u Tivtu, Merc je ocenio da su, za razliku od ruskog predsednika Putina, Evropqani spremni za razgovore o miru.
„Ponuda sa na{e strane je na stolu i pozdravqamo ~iwenicu da je predsednik Zelenski to u svom pismu naglasio. Time je na{a spremnost na razgovore jo{ jednom dokumentovana”, istakao je nema~ki kancelar Fridrih Merc.
Dok je obezbe|ewe u Londonu poja~ano, a centar grada neprekidno nadle}u helikopteri, diplomatski izvori u NATO-u navode da ~lanice Alijanse razmatraju novi paket vojne pomo}i Ukrajini, vredan 70 milijardi evra.
Britanski premijer Starmer u petak je obi{ao postrojewa firme Stark u Svindonu, gde se proizvodi najnovija generacija dronova koji se koriste na ukrajinskom rati{tu.
London je saop{tio i da }e, pred po~etak samita NATO-a u julu, kona~no objaviti dugoo~ekivani Plan potro{we za odbranu, ~ije se usvajawe odla`e jo{ od jeseni.
Brigadni general Rafaele Jubini iz misije na Kosovu i Metohiji nije poneo samo vojno iskustvo, ve} i trajno prijateqstvo sa Srbima, uverewe da su srpske svetiwe temeq hri{}anske Evrope i duboko po{tovawe prema srpskim padobrancima i specijalcima koje smatra vrhunskim vojnicima.
Italijanski brigadni general Rafaele Jubini padobranac je i veteran italijanske vojske sa dugom karijerom u elitnim italijanskim jedinicama. Potomak je ~oveka koji je osnovao italijanske specijalne snage. Izme|u 2000. i 2003. godine, Jubini je tri puta bio u misijama na Kosovu i Metohiji – zadatak wegove jedinice bio je za{tita srpskih svetiwa, ukqu~uju}i i Pe}ku patrijar{iju.
Zbog svog anga`ovawa, Jubini i wegova jedinica odlikovani su najvi{im odlikovawem Srpske pravoslavne crkve – Ordenom svetog Save.
BRANITI HRI[]ANSKE SVETIWE ZA
HRI[]ANINA JE NORMALNA STVAR
„Kao puk italijanske padobranske brigade, dobili smo nare|ewe da odemo u Metohiju i tamo se rasporedimo. Misija je bila da za{titimo crkve, sveta mesta u Metohiji, da za{titimo lokalno stanovni{tvo i omogu}imo Srbima da se vrate svojim ku}ama patrolirali danono}no oko svih svetiwa“, pri~a Jubini za Sputwik o svojoj misiji na Kosovu i Metohiji. Reagovali su na svaku provokaciju dr`e}i ekstremiste daqe od svetiwa.
„Moram re}i da su nas slu{ali, ali to je bila delikatna misija jer su ~esto grupe mladih ili ekstremista prilazile zidovima manastira i crkve u Klini i poku{avale da uznemiravaju monahe tokom rada“, ka`e on.
Braniti Pe}ku patrijar{iju za na{eg sagovornika bila je, kako ka`e, velika ~ast i privilegija. Radi se o drevnoj gra|evini, mestu gde su koreni srpskog naroda
„Mislim da je sasvim prirodno da hri{}anin brani hri{}anstvo, a posebno hri{}ansko mesto kao {to je Pe}ka patrijar{ija. I drugi vojnici, nezavisno od mene, bili su u De~anima, jo{ jednom manastiru koji je bio ugro`en. Dakle, to je bila privilegija, velika ~ast, i radili smo to
iskreno i sa rado{}u u srcu“, isti~e Jubini.
Za nekoga ko dolazi iz Italije, kako navodi, najhri{}anskije katoli~ke zemqe u Evropi, normalno je bilo braniti hri{}anske crkve i svetiwe.
TRAJNA VEZA ME\U PADOBRANCIMA
RAZNIH ZEMAQA
Tokom boravka na Kosovu i Metohiji, Jubini je upoznao tada mladog monaha, budu}eg vladiku Jovana ]ulibrka sa kojim je delio qubav prema padobranstvu. Padobranstvo je i razlog zbog ~ega je posetio Srbiju – „Balkanski skok prijateqstva“ svake godine okupqa veliki broj padobranaca iz svih krajeva regiona i Evrope, a Jubini je tokom godina odr`ao prijateqstvo sa vladikom Jovanom, pa je
redovan gost manifestacije.
„Padobranci iz razli~itih zemaqa uvek prona|u zajedni~ku ta~ku. Postoji neka trajna veza me|u nama. Kada na grudima ~oveka vidite padobranska krila, odmah znate da imate ne{to zajedni~ko. Pripadate istoj vrsti qudi, istom „soju“. I onda je lako zapo~eti razgovor jer pripadate istoj grupi qudi koji ska~u sa neba. Bilo mi je zadovoqstvo da upoznam srpske, ruske i ameri~ke padobrance. Mi sebe do`ivqavamo kao elitu vojske. Mo`da je to malo arogantno sa na{e strane, ali padobranci veruju da su elita armije. I zato su padobranci uvek prijateqi, ~ak i kada pripadaju razli~itim politi~kim sistemima“, isti~e ovaj prekaqeni vojnik. Za srpske padobrance, kao i za pripadnike srpskih specijalnih jedinica, general Jubini ima samo re~i hvale: „Odli~ni su. Vi{e puta sam se susretao sa qudima iz 63. brigade. To su izuzetni vojnici. Vrhunska brigada. Re~eno mi je da nisu samo pe{adija, ve} i specijalne snage. Video sam ih kao prave, ~vrste vojnike“.
Jubini skromno napomiwe da u karijeri nije mnogo skakao padobranom – svega oko sedam stotina puta. Ima, ka`e, me|u svojim vojnicima onih ikoji imaju i po nekoliko hiqada skokova. Kada ste profesionalni vojnik, niste sportista, a kada ste uz to jo{ i oficir imate i druge obaveze vezane za komandovawe jedinicom, nema mnogo vremena skakawe iz zabave, navodi italijanski general.
Direktor Centra za ameri~ke studije Univerziteta u Havani Raul Rodrigez ocenio je da je `ivot Kubanaca posledwih meseci znatno ote`an zbog nesta{ica goriva, struje i lekova, ali da je vojna intervencija SAD za sada pre svega sredstvo pritiska u pregovorima sa Havanom. Smatra da postoje odre|ene sli~nosti sa doga|ajima u Venecueli, ali da je takav scenario na Kubi znatno te`e sprovesti. Kuba je slede}a, rekao je Donald Tramp 3. januara, samo nekoliko sati po{to su ameri~ki specijalci u Karakasu zarobili predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Gotovo pola godine kasnije Va{ington nastavqa da ste`e obru~ oko vlasti u Havani. Kubanci svakodnevno trpe nesta{ice struje, hrane i lekova. Embargo na jeftinu venecuelansku naftu dodatno je ote`ao `ivot na karipskom ostrvu.
Istovremeno je primorao kubansko rukovodstvo da sedne za pregovara~ki sto.
Razgovori sa unukom Raula Kastra Raulom Giqermom Rodrigezom zavr{ili su se neuspehom, pa se poput Madura i Kastro stariji suo~io sa ameri~kom optu`nicom.
Tu`ilac u Majamiju tereti 95-godi{weg Kastra da je pre tri decenije naredio obarawe dve
letelice u kojima su poginuli ameri~ki dr`avqani.
Istovremeno, gomilawe vojnika izme|u obala Kube i Floride vojnu akciju ~ini sve izvesnijom.
Da li se posle gotovo sedam decenija bli`i kraj kubansko-karipskom komunizmu ili }e kubanski re`im jo{ jednom pokazati ve{tinu pre`ivqavawa, poja{wava za RTS direktor Centra za ameri~ke studije Univerziteta u Havani, profesor Raul Rodrigez.
NESTA{ICE STRUJE, GORIVA, LEKOVA
U emisiji „Svet.U`ivo”, profesor Rodrigez je rekao da je `ivot na Kubi danas te`i nego pre godinu dana, a da su nesta{ice struje, goriva, lekova i problemi u funkcionisawu javnih slu`bi direktna posledica poja~anog ameri~kog pritiska na ostrvo.
Govore}i o svakodnevici na Kubi, Rodrigez je naveo da je poseban problem prekid snabdevawa gorivom, koje je godinama bilo kqu~no za funkcionisawe privrede i javnih slu`bi.
„Zamislite zemqu koja ima samo osminu goriva koje joj je potrebno. U proteklih pet meseci samo je jedan tanker sa naftom u{ao u kubanske luke, a Kubi je potrebno osam tankera mese~no”, rekao je Rodrigez.
Ipak, smatra da bi bilo preuraweno sada{wu situaciju nazvati humanitarnom krizom.
„Postoje problemi sa zdravstvom i svakodnevnim `ivotom Kubanaca, ali ba{ da to nazovemo humanitarnom krizom bilo bi malo preterano u ovom trenutku”, istakao je Rodrigez.
Upozorio je, me|utim, da bi nastavak sada{wih okolnosti mogao da dovede do ozbiqnijih posledica, ukqu~uju}i i rizik od epidemija tokom predstoje}e ki{ne sezone.
„Jo{ uvek ne postoji takva kriza, ali sve ide u tom smeru”, rekao je Rodrigez.
Te{ko je predvideti ishod razgovora Havane i Va{ingtona Osvr}u}i se na kontakte Havane i Va{ingtona, Rodrigez je potvrdio da razgovori postoje, ali je ocenio da Sjediwene Dr`ave poku{avaju da kroz ekonomski pritisak i sankcije primoraju Kubu na ustupke.
Prema wegovim re~ima, te{ko je predvideti ishod aktuelnih pregovora, ali je kubanska strana zainteresovana za pronala`ewe re{ewa i izlazak iz krize.
Na pitawe o mogu}nosti ameri~ke vojne intervencije, Rodrigez smatra da poja~ano vojno prisustvo SAD u Karipskom regionu trenutno predstavqa deo {ire strategije pritiska.
„Ne treba da potcenimo mogu}nost oru`ane intervencije na Kubi, ali u ovom trenutku, po mom mi{qewu, to je pre svega deo nastojawa da kubanska vlada bude primorana na ustupke”, naveo je profesor.
SLI~NOSTI I RAZLIKE SA DOGA|AJIMA U VENECUELI
Porede}i situaciju na Kubi sa nedavnim doga|ajima u Venecueli, Rodrigez je ocenio da postoje odre|ene sli~nosti u metodama politi~kog i ekonomskog pritiska, ali i va`ne razlike koje takav scenario na Kubi ~ine znatno slo`enijim.
Na pitawe da li je mogu} scenario sli~an onom u Venecueli, profesor Rodrigez ka`e da odre|ene sli~nosti postoje.
„Ako pogledamo {ta se de{avalo u Venecueli od septembra do januara i ono ~emu svedo~imo na Kubi u posledwih pet meseci, vide}emo niz sli~nih elemenata – pove}ano vojno prisustvo u regionu, ja~awe ekonomskih sankcija i poja~an ekonomski pritisak“, naveo je Rodrigez.
Ipak, ukazuje da postoje i va`ne razlike.
„Sada postoji optu`nica protiv jednog politi~kog lidera i to bi, teoretski, moglo da poslu`i kao opravdawe za vojnu operaciju, kao {to je bio slu~aj u Venecueli. Me|utim, Raul Kastro vi{e
nije predsednik Kube, a operacija sli~na onoj u Venecueli dovela bi do mnogo vi{e `rtava i smrtnih slu~ajeva“, ocenio je profesor.
„Ne vidim da bi Raul Kastro odustao. Otmice i operacije kakve su vi|ene u Venecueli ne bi imale istu svrhu na Kubi, jer ovde ne postoji drugi centar mo}i ili sektor vlasti koji bi mogao da preuzme upravqawe zemqom“, istakao je Rodrigez.
Na dodatno pitawe da li to zna~i da u Havani ne postoji figura koja bi mogla da preuzme vlast u slu~aju dramati~nog politi~kog obrta, profesor je kratko odgovorio: „Da, tako je”.
U Risti}a Gaju u Doboju obele`eno je 34 godine od po~etka operacije „Koridor `ivota”, odnosno vojne akcije vojske Republike Srpske
kada je probijawem koridora spojen zapadni sa isto~nim delom Republike Srpske i Srbije.
U~esnik te akcije Milenko Mili~ak rekao je da nisu svi koji su u~estvovali bili obu~eni, ali da su „i{li srcem i branili ogwi{te”, prenosi RTS. Povod za po~etak akcije bila je smrt 12 beba
u bawalu~kom porodili{tu zbog nedostatka kiseonika, jer je grad tokom 42 dana bio odse~en od isto~nog dela RS i Srbije, nakon {to su hrvatske i muslimanske snage presekle koridor u Posavini.
Tada je vi{e od milion qudi ostalo bez hrane, lekova, goriva, kao i struje.
Pomo} za porodili{te nije moglo da stigne vazdu{nim putem iz tada{we Savezne Republike Jugoslavije jer je bila pod sankcijama i zabranom letova.
Akcijom, koja je izvedena na frontu dugom 80 kilometara, rukovodio je general Momir Tali}, a tokom wenog izvo|ewa poginulo je 877 pripadnika vojske Republike Srpske, 15 pripadnika MUP-a Republike Srpske i 17 pripadnika policije Republike Srpske Krajine.
Proboj je trajao od 14. do 28. juna 1992. godine, a koridor je oslobo|en na Vidovdan, a pored toga oslobo|eni su i Modri~a, Oxak, Derventa i Brod. U proboju je u~estvovalo vi{e od 40.000 boraca Prvog kraji{kog, Isto~no-bosanskog korpusa i policije Republike Srpske Krajine. „KORIDOR
Republika Srpska je u{la u impozantan investicioni ciklus kada su u pitawu auto-putevi, izjavio je v. d. direktora Autoputeva Republike Srpske Radovan Vi{kovi}, isti~u}i da je nacionalni interes izgradwa auto-puta od Beograda do Bawaluke, odnosno Prijedora.
„Imamo deonicu VukosavqeBr~ko 31,5 kilometra, te Br~ko - Bijeqina 17 kilometara. U poodmakloj fazi je izgradwa auto-puta Ra~a - Bijeqina u du`ini od 20 kilometara, a Srbija pravi deo od Ra~e do Kuzmina. Krajem ove sedmice ima}emo i po~etak gradwe deonice Bijeqina - Br~ko u du`ini od 17 kilometara”, naveo je Vi{kovi} gostuju}i u Jutarwem programu RTRS.
Mnogo se, ka`e, pri~a i o Jonskoj transverzali, koja ide od Italije do Soluna u Gr~koj, a je-
dan deo bi trebao da ide i preko Republike Srpske.
„Deo }e i}i preko Trebiwa. Kada izaberemo kona~nu trasu, krenu}emo u parcelaciju i propratnu dokumentaciju, kako bi {to pre pristupili i izgradwi”, naveo je Vi{kovi}, povodom obele`avawa 17 godina postojawa ovog preduze}a.
Kada Autoputevi Republike Srpske za godinu dana budu slavili punoletstvo, Vi{kovi} isti~e da }e biti jo{ novih kilometara auto-puteva.
„Novi kilometri auto-puta su prioritet. Kada budemo slavili punoletstvo, `elim da ovim postoje}im 111 kilometara dodamo nove kilometre”, rekao je Vi{kovi}.
Dodao je da }e tagovi za auto-put od 1. jula mo}i da se kupe i u sedi{tu Autoputeva Republike Srpske u Bawaluci.
POTPREDSEDNICA NARODNE SKUP[TINE REPUBLIKE SRPSKE SLUPALA SLU@BENI ”AUDI A3” U ^ETIRI UJUTRU: Pijana vozila automobil, probila ogradu i pala s nadvo`waka na krov
Potpredsednica Narodne skup{tine Republike Srpske Awa Qubojevi} do`ivela je u subotu oko ~etiri sata ujutru saobra}ajnu nesre}u kod Lakta{a. Qubojevi} je zadobila lak{e telesne povrede, a kasnije je priznala da je pre nesre}e konzumirala alkohol i da je tokom vo`we pogledala u telefon.
Kako prenosi Srpska info, do nesre}e je do{lo kada Qubojevi}, voze}i iz pravca Lakta{a, zbog neprilago|ene brzine nije skrenula na privremenu obilaznicu postavqenu zbog izgradwe novog nadvo`waka. Umesto toga, nastavila je pravo uprkos saobra}ajnoj signalizaciji i usporiva~ima, nakon ~ega je udarila u skelu na gradili{tu.
Na fotografijama koje su preneli lokalni mediji, vidi se da je automobil od siline udara za{titnu ogradu i prevrnuo se na krov. Qubojevi} je nakon nesre}e prevezena u Univerzitetski klini~ki centar Republike Srpske, gde su joj konstatovane povrede. U nesre}i nije bilo drugih u~esnika.
„AUDI A3“ POTPUNO UNI[TEN
Srpskainfo navodi da je slu`beni „audi A3“, ~ija se vrednost procewuje na oko 60.000 konvertibilnih maraka ( pribli`no 30.700 evra), potpuno uni{ten.
O~ekuje se dolazak
Putina u Bawaluku povodom otvarawa rusko-srpskog hrama
Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik izjavio je da se o~ekuje dolazak ruskog predsednika Vladimira Putina u Bawaluku povodom otvarawa rusko-srpskog hrama.
„Potvrdio sam ono {to smo se prethodno dogovorili. ^eka}emo, kad god to bude mogu}e. Kad god bude u mogu}nosti, uradi}emo to”, rekao je Dodik na marginama Peterbur{kog me|unarodnog ekonomskog foruma.
On je podsetio da je ove godine ve} boravio u Rusiji povodom Dana pobede 9. maja, kao i da je 28. maja u~estvovao na Me|unarodnom forumu o bezbednosti u Podmoskovqu i najavio da }e krajem septembra ponovo posetiti Moskvu, prenosi Sputwik.
„Bio sam 9. maja, bio sam 28. maja, danas sam ovde i ponovo }u do}i. Jedino {to je sigurno jeste da }u 25. septembra biti u Moskvi”, rekao je Dodik u razgovoru sa novinarima.
Za Srpska info potvr|eno je i da je Qubojevi} imala odobrewe da slu`beni automobil koristi 24 ~asa dnevno. Kako navodi ovaj portal, to je privilegija koju imaju predsednik i potpredsednici Narodne skup{tine RS, sekretar parlamenta i {efovi poslani~kih klubova.
BILA NA @URCI KOD DODIKOVIH SESTRI]A
Predsednik Liste za pravdu i red Neboj{a Vukanovi} oglasio se povodom saobra}ajne nezgode u kojoj je u~estvovala Awa Qubojevi}, iznev{i niz ozbiqnih optu`bi i pitawa upu}enih nadle`nim institucijama.
- Vra}ala se sa `urke u Lakta{ima koju su organizovali bra}a Zeqkovi}i, sestri}i Milorada Dodika. Od medicinskog osobqa Urgentnog centra Univerzitetskog klini~kog centra Bawa Luka dobio sam informacije, iz vi{e izvora potvr|eno, da je Qubojevi} bila potpuno kontuzovana, u potpuno pijanom stawu - naveo je Vukanovi}.
Vojske Republike Srpske osu|eni na ukupno 40 godina zatvora
Sud Bosne i Hercegovine osudio je prvostepeno nekada{we pripadnike Vojske Republike Srpske Zdravka Pani}a, Trivu Vuki}a i Slobodana Kne`evi}a na ukupno 40 godina zatvora za zlo~in protiv ~ove~nosti po~iwen na podru~ju Prijedora i Qubije.
Optu`be su oslobo|eni Milodrag Glu{ac, Ranko Babi}, Ranko Do{enovi}, Milan Vuki} i Milorad Obradovi}, jer sudsko ve}e na osnovu dokaza nije utvrdilo da su naredili, niti da su u~estvovali u zatvarawu, mu~ewu i ubistvu civila, kao i da su bili u mogu}nosti da spre~e ovaj zlo~in. Trivo Vuki} i Pani} osu|eni su na po 15 godina zatvora zbog, kako je navedeno, u~estvovawa u ubistvu 11 civila bo{wa~ke nacionalnosti na lokalitet Kite u periodu od 27. do 30. jula 1992. godine.
Kne`evi} je osu|en na deset godina zbog ubistva jednog civila bo{wa~ke nacionalnosti.
Osu|eni nisu prisustvovali izricawu presude, a Sud im je odredio pritvor. Wima se u du`inu zatvora ra~una i vreme provedeno u pritvoru.
Sudsko ve}e nije utvrdilo da je u ovom predmetu bilo elemenata udru`enog zlo~ina~kog poduhvata. Na prvostepenu presudu osu|eni imaju pravo `albe.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} vratio je Skup{tini na ponovno odlu~ivawe Zakon o izmenama i dopunama Zakona o statusu potomaka dinastije Petrovi} Wego{, ocewuju}i da su pojedina usvojena re{ewa upitna sa aspekta uskla|enosti sa Ustavom i Zakonom o za{titi kulturnih dobara.
U obrazlo`ewu odluke navodi se da je posebno sporna odredba kojom se dvorac Kru{evac u Podgorici, sa pripadaju}im zemqi{tem, prenosi u privatnu svojinu princa Nikole Petrovi}a.
Skup{tina Crne Gore usvojila je izmene Zakona o statusu potomaka dinastije Petrovi}-Wego{, kojima se potomcima dinastije vra}a dvorac „Kru{evac” u Podgorici, dok je u tekstu zadr`ana formulacija o „nasilnoj aneksiji” Crne Gore 1918. godine.
Posebnu pa`wu izazvala je uloga predsednika Skup{tine i lidera Nove srpske demokratije Andrije Mandi}a, ~ija je partija podr`ala zakon uprkos za wih spornoj istorijskoj formulaciji.
Mandi} je ocenio da se usvajawem zakona otvara put za vra}awe imovine i drugim porodicama i verskim zajednicama, ukqu~uju}i SPC i dinastiju Kara|or|evi}.
Odgovaraju}i na kritike, posebno iz srpskih tabloida, Mandi} je poru~io da je Srbin i da mu je „~ist obraz pred svakim Srbinom”.
Milatovi} isti~e da je re~ o objektu koji decenijama ima status za{ti}enog nepokretnog kulturnog dobra, zbog ~ega smatra da je wegovo preno{ewe u privatno vlasni{tvo suprotno Zakonu o za{titi kulturnih dobara i ustavnoj obavezi dr`ave da {titi kulturnu ba{tinu.
Kako se navodi u obrazlo`ewu, davawem dvorca Kru{evac u privatnu svojinu stvara se neustavan i nezakonit presedan koji bi mogao otvoriti prostor za sli~ne zahteve potomaka iste ili drugih dinastija prema dr`avnoj imovini od istorijskog i kulturnog zna~aja, {to bi, kako je kazao Milatovi}, bilo {tetno po dr`avni interes.
„Kada je re~ o vrednosnom nasle|u dinastije Petrovi} Wego{, na{a je du`nost da kroz adekvatnu obrazovnu i kulturnu politiku ba{tinimo ulogu koju je ona imala u istorijskom trajawu Crne Gore. Ipak, budu}i da je Crna Gora ~lanom 1 Ustava definisana kao dr`ava republikanskog oblika vladavine, afirmacija vrednosti koje proisti~u iz takvog ustavnog odre|ewa predstavqa prioritet svake institucije”, dodaje se u obrazlo`ewu.
Milatovi} je pozvao Upravu za za{titu kulturnih dobara da se hitno odredi prema usvojenom zakonu.
Po Ustavu, predsednik mo`e da vrati zakon ali ako ga skup{tina ponovo usvoji, du`an je da ga potpi{e. To se u slu~aju Milatovi}a do sada desilo u nekoliko navrata.
POSLEDWI OSVOJENI VRH MLADE SMIQANE (26):
Pripadnici Gorske slu`be spasavawa (GSS) Crne Gore i Helikopterske jedinice Vojske Crne Gore prona{li su telo Smiqane Radovanovi} (26), planinarke iz Beograda koja je poginula tokom planinarewa na Prokletijama. Kako je saop{tio GSS CG, posle zavr{etka aktivnosti potrage, telo stradale predato je nadle`nim organima. Iz GSS je, tako|e, re~eno da su akciju potrage ote`avali lo{i vremenski uslovi i izuzetno kompleksan i nepristupa~an teren, {to je zahtevalo dodatni oprez i anga`ovawe svih raspolo`ivih resursa.
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege
i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
SKANDAL U CRNOJ GORI Sud dozvolio Milovom bratu da u sred krivi~nog postupka napusti dr`avu
ilegalnom posedu; pu{ku sa~maricu nepoznate marke, u ilegalnom posedu; pi{toq nepoznate marke, u ilegalnom posjedu; lova~ki karabin „M-48“, u ilegalnom posedu; pi{toq „CZ 99 PARA“ sa okvirom u kojem se nalazilo pet komada municije i oru`nim listom na ime pokojnog ~lana porodice; vi{e od 400 komada municije razli~ite marke i kalibra; tri prazna okvira; pet za{titnih balisti~kih pancira i dvogled marke „Zeis s“.
Tragediju i smrt mlade Beogra|anke, kako saznajemo i strastvenog planinara, potvrdila policija u Beranama.
- Smiqana se pela sa jo{ dvojicom planinara. Oti{li su na vrh Maja Zastanit, iznad doline Grebaje, na albanskoj teritoriji. „Propeli” su vrh, iza{li na wega. U `eqi da zaobi|e jednu stenu na samom vrhu, koji je o{tar, jer je to vertikalna stena, planinarka je u jednom trenutku, ko zna iz kojih razloga, propala u ambis, dubok oko 250 metara. Momci su odmah pozvali pomo} - pri~a nam iskusni planinar, akter mnogih akcija spasavawa na ovom planinskom masivu, na kojem opasnost vreba, posebno mla|e, neiskusne planinare.
Ubrzo nakon {to je alarmirana GSS Crne Gore, po~ela je akcija spasavawa. Kako je u tom vremenu helikopter MUP kojim se izvode ovakve akcije bio zauzet zbog akcije spasavawa na Durmitoru, gde su se u nevoqi na{la dvojica dr`avqanina SAD, na Prokletije je upu}en helihopter Vojske Crne Gore.
Uprkos lo{em vremenu, oni su nakon neuspe{ne akcije u nedequ, danas ponovo krenuli u pronala`ewe Smiqaninog tela, koja je stradala u subotu po podne ispod planinskog vrha Maja Zastaniti, na teritoriji Albanije, a nedalako od Gusiwa na crnogorskoj strani dr`avne me|e.
Uprava policije Crne Gore saop{tila je da je biznismen Aco \ukanovi} dobio dozvolu Osnovnog suda u Nik{i}u za privremeni odlazak u drugu dr`avu. Saop{tewe je izdato povodom informacija na dru{tvenim mre`ama da je \ukanovi} napustio Crnu Goru, prenela je RTCG. „Povodom navoda objavqenih u pojedinim medijima koji se odnose na napu{tawe teritorije Crne Gore od strane lica A.\, a imaju}i u vidu da je re~ o licu i predmetu koji su bili predmet zna~ajne pa`we javnosti, obave{tavamo javnost da je imenovanom odobrewe za privremeni odlazak u drugu dr`avu izdao sudija Osnovnog suda u Nik{i}u“, naveli su iz Uprave policije. Biznismenu Acu \ukanovi}u, bratu biv{eg predsednika i nekada{weg premijera Crne Gore Mila \ukanovi}a, Osnovno dr`avno tu`ila{tvo u Nik{i}u je 2. marta odredilo pritvor zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqeno dr`awe i no{ewe oru`ja i eksplozivnih materija.
Ranije je iz Uprave policije saop{teno da je prilikom pretresa porodi~ne ku}e u Rastocima policija je prona{la - lova~ki karabin „Mauser“ sa opti~kim ni{anom, u ilegalnom posedu; pu{ku marke „Brno“ sa opti~kim ni{anom marke „Busnell“, u
Organizacija Ujediwenih nacija za obrazovawe, nauku i kulturu (UNESKO) saop{tila je da je proglasila Nacionalni park Skadarsko jezero jednim od 14 novih rezervata biosfere.
U saop{tewu se navodi da te teritorije predstavqaju `ive primere kako qudi i priroda mogu napredovati zajedno, kroz za{titu biodiverziteta, podr{ku odr`ivom razvoju i ja~awe lokalnih zajednica.
„Ova godina donosi i nekoliko zna~ajnih prekretnica, tri zemqe su dobile svoje prve rezervate biosfere - Crna Gora, Timor-Leste i Aruba, pri ~emu je ~itava teritorija Arube progla{ena rezervatom biosfere”, navodi se u saop{tewu ove organizacije UN koje prenosi RTCG. Iz crnogorskog Ministarstva ekologije, odr`ivog razvoja i razvoja severa su saop{tili da je to {to je UNESKO uvrstio sliv Skadarskog jezera u rezervat biosfere „istorijski trenutak za Crnu Goru”. „Ovo je istorijski trenutak za Crnu Goru i jo{ jedna sna`na potvrda da je bogatstvo na{e prirode prepoznato i ceweno na najvi{em me|unarodnom nivou”, navodi se u saop{tewu koje je to ministarstvo objavilo na platformi Iks.
Pi{e:
ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}
NA KOSOVSKIM VANREDNIM PARLAMENTARNIM IZBORIMA
Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu zavr{eni su u nedequ zatvarawem bira~kih mesta u 19 ~asova.
Prema podacima CIK-a, na parlamentarnim izborima Kosova, u nedequ 7. juna, je glasalo 722.845 bira~a, odnosno 36,88 odsto od ukupno 1.959.962 upisana bira~a.
U pore|ewu sa parlamentarnim izborima odr`anim 28. decembra pro{le godine, izlaznost je zna~ajno ni`a. Prema podacima koje CIK koristi za pore|ewe, tada je izlaznost iznosila 44,99 odsto, {to zna~i da je ovog puta ni`a za 8,11 procentnih poena.
Na osnovu obra|enih podataka sa svih 2.498 bira~kih mesta na Kosovu, Centralna izborna komisija (CIK) objavila je, u nedequ u 23 sata, 7. juna, preliminarne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora, prema kojima Pokret Samoopredeqewe (LVV) vodi sa 43,04 odsto glasova.
Prema preliminarnim rezultatima, Samoopredeqewe je osvojilo 43,03 odsto glasova,
u Najve}a izlaznost zabele`ena je u srpskim sredinama u Pravo glasa imalo je ukupno 2.092.202 bira~a, me|u kojima 22.131 koji po prvi put glasaju u Ukupna izlaznost mawa je za osam procentnih poena nego na izborima odr`anim u decembru 2025. godine
{to je mawe nego u istoj fazi brojawa nakon decembarskih izbora.
Na drugom mestu nalazi se Demokratska partija Kosova (PDK) sa 21,21 odsto glasova, {to je gotovo identi~no preliminarnom rezultatu od 20,98 odsto zabele`enom u istoj fazi brojawa nakon decembarskih izbora.
Demokratski savez Kosova (LDK) bele`i rast podr{ke i trenutno ima 17,68 odsto glasova, u odnosu na 13,57 odsto koliko je imao u preliminarnim rezultatima krajem pro{le godine.
Alijansa za budu}nost Kosova (AAK) osvojila je 7,10 odsto glasova. CIK ovaj rezultat poredi sa preliminarnim rezultatom iz decembra 2025. godine, kada je AAK u istoj fazi brojawa imao 5,66 odsto glasova.
Srpska lista je osvojila 42.166 glasova po preliminarnim podacima i ima 5,89 odsto glasova. Me|u politi~kim subjektima koji predstavqaju neve}inske zajednice, Demokratska turska partija Kosova (KDTP) osvojila je 0,78 odsto glasova.
Iako je na nivou Kosova izlaznost bila znatno ni`a nego na prethodnim izborima, op{tine sa srpskom ve}inom na{le su se me|u sredinama sa najve}im odzivom bira~a.
Najve}a izlaznost zabele`ena je u Ranilugu, gde je glasalo 55,29 odsto bira~a. Odmah iza nalaze se Zubin Potok sa 55,26 odsto, Zve~an sa 54,45 odsto i Leposavi} sa 54,23 odsto. U Novom Brdu glasalo je 51,17 odsto bira~a, u [trpcu 48,92 odsto, a u Gra~anici 47,08 odsto.
U sklopu predizborne kampawe aktivisti ‘’Samoopredeqewa’’, na ~ijem je ~elu premijer Kosova u tehni~kom mandatu Albin Kurti, postavili su na kru`nom toku na izlazu iz Mitrovice prema Zve~anu putokazne znake . Takvo surovo propagirawe nasiqa je mimo svakog zakona i Statuta op{tina bilo gde na Kosovu.
Iz Op{tine Severna Mitro-
vica navode da je re~ o aktivnosti koja se sprovodi u trenutku kada je pitawe ve} pred sudskim postupkom, uz tvrdwe da je re~ o postupawu suprotnom zakonu.
Op{tina Severna Mitrovica saop{tila je, 3, juna, da postavqawe tabli sa nazivima ulica na teritoriji op{tine nije bilo najavqeno niti koordinisano sa, kako se navodi, „legalnim i legitimnim pred-
ODBOR ZA SPOQNE POSLOVE EVROPSKOG PARLAMENTA USVOJIO IZVE[TAJ O KOSOVU
Nagla{ava se da je 2025. godina „izgubqena zbog politi~kog zastoja“
stavnicima Op{tine Severna Mitrovica“.
U saop{tewu se podse}a da je Skup{tina Op{tine Severna Mitrovica donela odluku o stavqawu van snage Odluke o imenovawu ulica, sokaka i drugih javnih mesta na teritoriji op{tine, dana 30.01.2026. godine.
Iz Op{tine ocewuju da je postavqawe tabli u trenutku kada je predmet pred sudom „u suprotnosti sa zakonom i u ciqu kampawe pokreta Samoopredeqewe“, uz tvrdwe da centralne vlasti ne po{tuju sopstvene zakone i preuzimaju nadle`nosti lokalne samouprave.
Ina~e, nakon {to su kosovske vlasti postavile table sa novim nazivom ulica u Severnoj Mitrovici, gradona~elnik op{tine, Milan Radojevi} prekrio je table belim platnom, navode}i da je odluka o imenovawu ulica nezakonita.
Nedugo potom na lice mesta stigli su pripadnici Kosovske policije, od kojih je jedan skinuo platno
Izve{taj o Kosovu usvojen je, 3. juna, ve}inom glasova u Odboru za spoqne poslove Evropskog parlamenta, u kojem se izra`ava sna`na podr{ka te`wama Pri{tine za integraciju u EU, ponavqa zahtev da sve dr`ave-~lanice EU priznaju wegovu nezavisnost, a izra`ava `aqewe zbog politi~kog zastoja i polarizacije, posle jo{ jednih vanrednih izbora, a uo~i narednih. U izve{taju se nagla{ava da je 2025. godina „izgubqena zbog politi~kog zastoja“ i da bi i naredni meseci mogli biti izgubqeni za Kosovo zbog jo{ jednih izbora u koje Kosovo ulazi posle neuspeha da izabere predsednika.
Izvestilac poslani~ke grupe Evropske narodne partije (EPP) za Kosovo Riho Teras je rekao: „Posledwih godinu i po dana bilo je te{ko za Kosovo. Politi~ki zastoj ima zna~ajan uticaj na budu}nost zemqe. Va`no je da Kosovo ostane na evropskom putu i nastavi napred ka integraciji. Izve{taj Parlamenta pru`a objektivnu i pravi~nu procenu situacije na Kosovu. Ukazujemo na pitawa koja se odnose na slobodu medija, vladavinu prava i borbu protiv korupcije. Tako|e isti~emo i pozitivne pomake – usvajawe neophodnih odluka o Instrumentu za reforme i rast u Skup{tini Kosova, kao i, naravno, ukidawe mera Evropske komisije prema Kosovu, {to predstavqa veoma dobru vest“. Finansijska sredstva iz Plana rasta mogla bi biti izgubqena jer Kosovo ne}e biti u mogu}nosti da ispuni potrebne kriterijume u predvi|enom roku, konstatuje se u izve{taju.
Autor ovog izve{taja, estonski poslanik u Evropskom parlamentu Riho Teras, pozitivno ocewuje to {to su izbori 2025. godine odr`ani uredno, pozdravqeno je formirawe Vlade, ali nije ocewen pozitivno izostanak kompromisa za izbor predsednika.
IZLO@BOM SLIKA DANILA VUKSANOVI]A U GRA^ANICI PO^ELE VIDOVDANSKE SVE^ANOSTI (O)snovi i nebeska raskrsnica
Izlo`bom slika „(O)snovi“ dr Danila Vuksanovi}a, pro{logodi{weg dobitnika nagrade „Longin“, u Gra~anici su po~ele Vidovdanske sve~anosti. Istovremeno, zvani~no je po~ela sa radom Likovna kolonija „Vidovdan 2026.“, koja se odr`ava po 28. put. Izlo`bu je otvorila akademska slikarka Maja Todi} Milankovi} kazav{i da radovi Danila Vuksanovi}a u Gra~anici dobijaju dodatni sloj zna~ewa. Oni ulaze u dijalog sa prostorom koji je sam slo`ena struktura pam}ewa, trajawai neprekidnog preispitivawa identiteta.
U programu Vidovdanskih sve~anosti, koje traju do 28. juna, predvi|eno je odr`avawe 33 razli~ita doga|aja koji, izme|u ostalog, obuhvataju promocije kwiga, koncerte, pozori{ne predstave…. Centralne manifestacije pomenutih sve~anosti su Izlo`ba radova sa Likovne kolonije „Vidovdan 2026.“, zatim Vidovdansko pesni~ko bdenije i u narodu najpopularnija manifestacija „Izbor Kosovke devojke“. Pokroviteqi ovogodi{wih Vidovdanskih sve~anosti su Kancelarija za KiM, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Grad Pri{tina i Op{tina Gra~anica. Organizatori su Dom kulture Gra~anica i Galerija umetnosti Pri{tinauz podr{ku i saradwu Eparhije ra{ko-prizrenske i Arhiva Kosova i Metohije.
Produkcija Optimistik film u koprodukciji sa TS Media, uz Blagoslov Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve i uz saradwu sa Bratstvom Manastira Hi-
kolo su se uhvatili i brojni posmatra~i a veliki hor je izveo i Himnu Svetom Savi. Snimawe je zatim nastavqeno u Wujorku sa Episkopom isto~noameri~kim Vladikom Irinejom.
landar zapo~ela je projekat za dugometra`ni dokumentarni film i serijal „Sveti Sava“. Snimawa su zavr{ena na Svetoj Gori u Manastirima Hilandar, Vatoped, Stari Rusik, keliji Paterici i drugim mestima koja su vezana za `ivot i rad Svetog Save na Svetoj Gori, a sada se nastavqaju {irom Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i SAD.
Ispred United States Capitol 30. i 31. maja zavr{eno je veliko snimawe dela dokumentarnog filma I serijala Sveti Sava. Srpski kulturni Centar „Opan~i}i“ su kao produkcioni partner bili doma}ini snimawa segmenata filma i serijala koji `ivopisno ispisuju nove stranice i dokumentuje nove „stanice“ na putevima Svetog Save kroz dijasporu. Sabrav{i Srbe u Va{ingtonu i prijateqe tradicionalne folklorne igre i pesme kao vrhunac programa igralo se i na prostoru ispred zgrade ameri~kog kongresa a u Veliko Svetosavsko
„Dokumentarni film i serija o Svetom Savi nastavqaju svoje snimawe u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, ~ime se dodatno potvr|uju produkcioni domet i me|unarodni karakter TS Media produkcije. Posebno nam je va`no {to kroz ovaj projekat dobijamo priliku da dokumentujemo `ivot, identitet i duhovno nasle|e na{eg naroda u dijaspori, ~uvaju}i veze sa kulturnom tradicijom van granica regiona. Upravo ovakvi projekti potvr|uju strate{ku posve}enost
TS Media razvoju sadr`aja koji imaju sna`nu dru{tvenu i edukativnu vrednost, ali i kapacitet da prevazi|u lokalne okvire i postanu deo {ireg me|unarodnog produkcionog prostora“, rekla je Aleksandra Martinovi}, direktorka Direkcije za multimediju Telekoma Srbija
„Duhovnost, obrazovawe, identitet, posve}enost porodici, plemenitost, potreba da slu`imo svom rodu i narodu, da o~uvamo srpsku tradiciju i
gradimo mostove sloge i prijateqstva me|u kulturama i narodima, samo su neke od svevremenih vrednosti koje nam je utemeqio Sveti Sava. Mi, Srbi u Va{ingtonu, u slavu svojih predaka i iz zaveta prema svojim potomcima, ali i iz iskonske potrebe da `ivimo u duhu svetosavqa, ugradili smo ta zave{tawa u svoj `ivotni i radni ambijent. Srpski kulturni centar „Opan~i}i“, koji u Va{ingtonu ve} skoro dve decenije neguje lepotu srpske kulturne ba{tine i srpskog jezika, svesrdno se, kao produkcioni partner, ukqu~io u tim Optimistic Filma dr @eqka Mirkovi}a“, izjavila je dr Danica Marinac Dabi}, izvr{na producentkiwa i direktorka Srpskog kulturnog centra „Opan~i}i“ iz Va{ingtona. „Snimawe ispred Kapitola Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava nosi sna`nu simboliku susreta tradicije, identiteta i univerzalnih vrednosti koje Sveti Sava predstavqa. Izvo|ewe Svetosavskog kola i Himne Svetom Savi na ovom mestu nije samo izraz po{tovawa prema srpskom kulturnom i duhovnom nasle|u ve} i poruka o zna~aju obrazovawa, mira, dijaloga i zajedni{tva me|u narodima. Posebnu va`nost za ovaj projekat ima i intervju u Wujorku sa episkopom isto~noameri~kim Irinejom Dobrijevi}em, ~ije promi{qawe o savremenom zna~aju Svetog Save daje dodatnu duhovnu, istorijsku i dru{tvenu dimenziju ovom ostvarewu. Sveti Sava danas prevazilazi granice jednog naroda i postaje kulturni simbol koji povezuje razli~ite zajednice kroz ideje humanosti, znawa i me|usobnog razumevawa, grade}i mostove globalnog dijaloga i ujediwewa“, izjavio je rediteq i producent dr @eqko Mirkovi}.
VI[E OD DECENIJE POVEZIVAWA SRPSKIH LEKARA [IROM SVETA:
16. Konferencija srpske medicinske dijaspore, pod pokroviteqstvom princeze Katarine, bi}e sve~ano otvorena u ~etvrtak, 11. juna 2026. godine u 13 ~asova u Belom dvoru.
Tradicionalna Konferencija srpske medicinske dijaspore se ove godine organizuje po 16. put pod pokroviteqstvom princeze Katarine, a sa ciqem da pove`e lekare u Srbiji sa kolegama iz inostranstva, kako na{om dijasporom tako i eminentnim stranim stru~wacima. Prethodne konferencije su na jednom mestu okupqale vi{e od 1.500 lekara iz raznih oblasti medicine! Polaze}i od ~iwenice da je medicina nauka u kojoj se gotovo svakodnevno ostvaruju nova dostignu}a, gde razmena znawa i iskustava u svakoj oblasti zdravstvene za{tite imaju ve-
liki zna~aj, ova tradicionalna Konferencija jo{ jednom }e omogu}iti lekarima iz Srbije i svih delova planete da stvaraju i unapre|uju profesionalne odnose i dele svoje znawe sa kolegama {irom sveta. Konferencija srpske medicinske dijaspore je akreditovana od strane Zdravstvenog saveta Republike Srbije kao
me|unarodni kongres i deo je sistema kontinuirane medicinske edukacije. Odr`ava se pod pokroviteqstvom princeze Katarine, u organizaciji Srpskog kraqevskog medicinskog udru`ewa i Fondacije W.K.V. Princeze Katarine, uz podr{ku Ministarstva zdravqa, Lekarske komore Srbije i Kraqevskog medicinskog odbora.
IGRALO SE KOLO I TRA@ILA PQESKAVICA VI[E:
Srbija prvi put u~estvovala na ~uvenom festivalu
Norve{ki grad Hamar je ve} dugi niz godina doma}in me|unarodnog festivala za decu i mlade „Stopested verden” ili „Stanica svet“ koji se odr`ava tokom prvog vikenda u junu.
Po prvi put je Srbija imala svoje predstavnike na ovako zna~ajnoj manifestaciji koja promovi{e razli~ite kulture kroz umetnost i nacionalnu kuhiwu.
Udru`ewe Srba „Kosovo i Metohija” iz norve{ke pokrajine Inlandet pokazalo je sa „Stanicom Srbija“ koliko je lepa na{a domovina. Starinski }ilimi, ru~no vezeni pe{kiri i devoja~ka sprema, me|u liciderskim srcima, privla~ili su znati`eqne posetioce kako iz Norve{ke tako i iz celog sveta.
Iz paviqona za kulturu orio se „Moravac” i „^a~ak” te su kroz interaktivnu radionicu folklorne sekcije udru`ewa posetioci u~ili kako se igra kolo.
Mlada folklorna sekcija Udru`ewa „Kosovo i Metohija” nastupilo je premijerno prvog dana festivala i osvojila publiku koja ih je nagradila dugim aplauzom.
[tand sa hranom je bio bogat specijalitetima doma}e kuhiwe. Tu su se na{le gibanice, starinski doma}i kola~i i nezaobilazni srpski ro{tiq. Doma}e „kobasice“ i „pqeskavice“ su bile te{ke za izgovor strancima, ali su se ba{ ove srpske re~i naj~e{}e ~ule na festivalu.
Predsednik Udru`ewa Srba “Kosovo i Metohija” Zoran [e{lija je sa ponosom istakao da je prezadovoqan interesovawem posetilaca festivala za na{u kulturu i ba{tinu.
„Ovakve manifestacije su veoma zna~ajne za promociju na{e zemqe i kulture ali su ujedno i mesto sabornosti na{eg naroda. Tim „Stanica Srbija“ je dala sve od sebe, zajedno sa mnogobrojnim volonterima iz na{e srpske zajednice, da se ~uje i vidi sve ono lepo {to dolazi iz Srbije. Na Vidovdan se navr{ava 20 godina postojawa Udru`ewa Srba “Kosovo i Metohija” te nam je uspeh na ovom najve}em norve{kom festivalu za decu i mlade ujedno i najdra`i ro|endanski poklon. Sa velikim entuzijazmom i rado{}u nastavqamo sa promocijom na{e kulture i tradicije”, rekao je [e{lija.
Spre~io je pokoq i progla{en je herojem, ali sada ga optu`uju za porodi~no nasiqe!
Mu{karac koji je progla{en herojem nakon {to razoru`ao jednog napada~a tokom masakra na pla`i Bondaj u Australiji, optu`en je za porodi~no nasiqe kao i za uho|ewe i zastra{ivawe oca.
Ahmed al Ahmed (44) privukao je veliku pa`wu svetske javnosti nakon napada na jevrejsko okupqawe u decembru pro{le godine, kada je razoru`ao jednog napada~a. U napadu je poginulo 15 osoba, a desetine qudi je povre|eno.
Kada se sukobio s napada~em i sam je zadobio povrede, zbog kojih je zavr{io na bolni~kom le~ewu. Tada ga je posetio premijer Australije Entoni Elbanizi, koji ga je tada opisao kao „ono najboqe {to Australija ima”.
U znak podr{ke Ahmedu pokrenuta je i humanitarna akcija u kojoj je prikupqeno vi{e od 2,5 miliona australijskih dolara.
Me|utim, sada svetski mediji, umesto o Ahmedovom herojstvu, pi{u da se tereti za napad na oca u martu ove godine. Uz optu`bu za porodi~no nasiqe, optu`en je za uho|ewe i zastra{ivawe. Al Ahmed je odbacio optu`be i za australijski ABC poru~io da „uop{te nisu istinite”.
Napad na pla`i Bondaj bio je najsmrtonosnija masovna pucwava u Australiji od 1996. godine. Policija ga je proglasila teroristi~kim napadom usmerenim protiv jevrejske zajednice.
Podvodnog ribolovca u Australiji ubila je ajkula, u ~etvrtom takvom smrtonosnom napadu u Australiji od po~etka godine.
Mu{karac (35) je napadnut tokom podvodnog ribolova kod ostrva Majklmas, blizu lu~kog grada Olbanija u dr`avi Zapadna Australija. Vlasti sumwaju da je za ubistvo mu{karca odgovorna bela ajkula od 4,5 metara.
Od po~etka godine, u januaru je od posledica napada ajkule bika u sidnejskoj luci poginuo de~ak (12), a zatim je 16. maja bela ajkula duga~ka ~etiri metra napala i ubila podvodnog ribolovca Stiva Matabonija (38) severozapadno od Olbanija, blizu ostrva Rotnest. U napadu ajkule 24. maja, kod Velikog koralnog grebena, stradao je i podvodni ribolovac Majkl Jens (39).
Biv{i odbornik australijskog grada Port Hedland Adrijan Mekrej optu`io je ukrajinskog ambasadora u Australiji Vasila Miro{ni~enka da se me{a u unutra{we poslove te zemqe. Mekrej je reagovao nakon {to ga je Miro{ni~enko nazvao „korisnim idiotom za Ruse” i pozvao australijske vlasti da istra`e wegov odlazak u Rusiju, gde je bio me|unarodni posmatra~ tokom predsedni~kih izbora.
Biv{i odbornik Port Hedlanda tvrdi da tokom glasawa u Rusiji nije uo~io nepravilnosti. On je ocenio da ukrajinski diplomata nema pravo da dr`i lekcije australijskim politi~arima o demokratskim procesima.
„Ne trebaju nam saveti o demokratiji od zemqe koja nije odr`ala izbore sedam godina, zabranila je opozicione stranke i otkazala sopstvene izbore 2024. godine”, rekao je Mekrej. On je naveo da su Miro{ni~enkovi komentari povezani sa nastojawem Kijeva da obezbedi dodatnu pomo} od Australije. Gra|ani Australije „ne `ele da u~estvuju u tu|im ratovima”.
Najve}i svetski proizvo|a~ aviona Airbus, saop{tio je da je prvi od 12 posebno prilago|enih aviona tipa A350-1000ULR, koje je naru~ila australijska kompanija Qantas, uspe{no zavr{io svoj prvi probni let.
Letelica je poletela iz Tuluza u Francuskoj i tokom probnog leta provela u vazduhu tri sata i 43 minuta, lete}i iznad francuske teritorije i atlantske obale. Testirawe su sproveli Airbusovi piloti zadu`eni za probne letove.
Nakon zavr{etka testne faze, avion }e biti dodatno opremqen u skladu sa zahtevima i standardima kompanije Qantas, koja planira da ga koristi za takozvani „Projekat Sunrise” - program uvo|ewa najdu`ih direktnih komercijalnih letova na svetu.
Iz Airbusa navode da je i drugi avion iz ove serije u zavr{noj fazi proizvodwe, a wegova is-
poruka australijskom prevozniku o~ekuje se tokom aprila 2027. godine.
Qantas je saop{tio da prvi uspe{an let ozna~ava po~etak dvomese~nog programa testirawa, nakon kojeg }e biti objavqeni detaqi prvih ruta i termini po~etka komercijalnih letova.
Australijska kompanija jo{ 2022. godine naru~ila je 12 modifikovanih aviona A350 kako bi omogu}ila direktne veze izme|u Sidneja i velikih svetskih metropola poput Londona i Wujorka. Prvobitni plan bio je da
letovi po~nu krajem 2025. godine, ali je projekat odlo`en zbog problema u globalnim lancima snabdevawa.
Trenutno ne postoje direktne avionske linije koje povezuju isto~nu obalu Australije sa Evropom.
Ruta izme|u Londona i Sidneja duga~ka je oko 17.750 kilometara i jedna je od najdu`ih na svetu. Ipak, zahvaquju}i povoqnim vazdu{nim strujama, o~ekuje se da }e letovi izme|u Sidneja i Londona, kao i izme|u Sidneja i Wujorka, trajati pribli`no isto, do 22 sata.
Svetski savet za putovawa i turizam (WTTC) upozorio je da bi produ`ena ka{wewa na granicama povezana sa uvo|ewem novog evropskog sistema ulaska/izlaska (EES) mogla da ugroze do 41 milion posetilaca i 45,4 milijarde dolara potro{we posetilaca sa ~etiri najva`nija evropska tr`i{ta.
Analiza, zasnovana na anketi sprovedenoj me|u vi{e od 2.500 putnika iz Australije, Ujediwenog Kraqevstva, Sjediwenih Dr`ava i Kanade, pokazala je da ako se putnici suo~avaju sa redovnim ~ekawem na granici od tri do ~etiri sata pri ulasku u {engenski prostor, oko jedne tre}ine bi imalo mnogo mawe {anse da putuje u [engen ili bi odlu~ilo da ga uop{te ne poseti.
Primena ovih nalaza na prognoze posetilaca za 2026. godinu sugeri{e da bi do 41 milion dolazaka i 45,4 milijarde dolara potro{we mogli biti ugro`eni ukoliko zna~ajna ka{wewa postanu stalna karakteristika iskustva putnika, prenosi WTTC
Putnici uglavnom podr`avaju ja~e, modernije grani~ne kontrole, ali wihova spremnost da posete Evropu naglo opada kada se suo~e sa mogu}no{}u dugih i nepredvidivih redova ~ekawa.
Me|u ispitanicima, 39 odsto putnika iz Velike Britanije je reklo da bi mnogo mawe ve-
Me|u ispitanicima, 39 odsto putnika iz Velike Britanije je reklo da bi mnogo mawe verovatno putovali sa scenarijem ka{wewa od tri sata ili vi{e, zatim 33 odsto putnika iz Sjediwenih Dr`ava i Kanade i 27 odsto iz Australije
rovatno putovali sa scenarijem ka{wewa od tri sata ili vi{e, zatim 33 odsto putnika iz Sjediwenih Dr`ava i Kanade i 27 odsto iz Australije. Predsednica i izvr{na direktorka WTTC Glorija Gevara ukazuje da je uvo|ewe EES va`an korak napred u modernizaciji evropskih granica i ja~awu bezbednosti, a putnici podr`avaju digitalne i biometrijske grani~ne sisteme i razumeju dugoro~ne koristi koje
oni mogu da donesu. Izazov sada nije da li EES treba da se nastavi, ve} kako vlade, grani~ne vlasti i sektor putovawa i turizma rade zajedno kako bi osigurali da implementacija bude {to lak{a, dodala je ona. Istra`ivawe pokazuje da 65 odsto ispitanika podr`ava sistem po{to su saznali za wega, a samo {est odsto je veoma negativno prema upotrebi biometrijskih grani~nih kontrola.
UVODE SE NOVA PRAVILA ZA KORISNIKE MEDICINSKOG
KANABISA U NOVOM JU@NIOM VELSU:
Ukoliko bude usvojen, ovaj sistem bi mogao da postane model koji }e pratiti i druge zemqe u budu}nosti
Australijska savezna dr`ava Novi Ju`ni Vels mogla bi postati prva na svetu koja uvodi precizno definisanu granicu THC-a za voza~e. Novi predlog zakona omogu}io bi osobama koje koriste medicinski kanabis da legalno voze, pod odre|enim uslovima.
rekreativne marihuane. Prema novom predlogu, dozvoqena koncentracija THC-a u pquva~ki iznosila bi do 50 nanograma po mililitru.
Ako voza~ bude pozitivan na testu tokom kontrole, bi}e mu izre~ena zabrana vo`we u trajawu od 24 sata i mora}e da dostavi dodatni uzorak za laboratorijsku analizu. Ukoliko rezultat poka`e vrednost ispod dozvoqene granice, mo}i }e ponovo da vozi bez posledica, pi{e CarScoops.
Medicinski kanabis legalan je u Australiji ve} deset godina, ali su do sada voza~i sa va`e}im receptom mogli da budu ka`weni jednako kao i korisnici
Voza~i koji prema{e limit ne}e odmah biti ka`weni. Predvi|ena su dva upozorewa, dok bi tek tre}i prekr{aj donosio nov~anu kaznu od 704 australijska dolara (oko 430 evra) i najmawe tromese~no oduzimawe voza~ke dozvole.
Stru~waci smatraju da je re~ o va`nom koraku kojim se poku{ava uskladiti bezbednost saobra}aja i prava korisnika medicinskog kanabisa.
Pojedini politi~ari, me|utim, protive se predlogu, tvrde}i da nauka jo{ nije dovoqno precizno utvrdila kako razli~iti nivoi THC-a uti~u na sposobnost vo`we kod razli~itih osoba. Ukoliko bude usvojen, ovaj sistem mogao bi da postane model koji }e pratiti i druge zemqe u budu}nosti.
[IRI SE SKANDAL SA CUREWEM REVIZORSKIH INFORMACIJA
Australijski regulator za korporativni sektor saop{tio je da je pokrenuo formalnu istragu protiv troje partnera kompanije KPMG Australia, povezanih sa navodima uzbuwiva~a da je ra~unovodstvena firma zloupotrebila poverqive podatke klijenata kako bi osvojila unosne ugovore za reviziju.
Istraga dolazi u trenutku kada pojedini veliki korporativni klijenti i dr`avne institucije preispituju svoje odnose sa ovom ~lanicom „velike ~etvorke“ ra~unovodstvenih firmi, tri godine nakon {to je rivalski PwC Australia bio pogo|en skandalom zbog deqewa poverqivih vladinih informacija sa potencijalnim klijentima, izve{tava Reuters. Australijska komisija za hartije od vrednosti i investicije (ASIC) saop{tila je da je preliminarnu istragu pokrenula u aprilu, a da je ove nedeqe pre{la na formalnu istragu nakon ostavke izvr{nog direktora i {efa revizije KPMG-a pro{le nedeqe.
Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.
[ta nudimo
l Sve dr`avne dozvole
l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima
l Frizerski salon
l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom
l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu
l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave
l Dnevni boravak sa velikim T.V.
l Usluge prawa i peglawa
l Biblioteka i kompjuter sa internetom
l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski
Medicinska nega
l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice
l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora
l Specijalna nega za osobe sa demencijom
Duhovne i kulturne potrebe
l Redovni verski obredi
l Dolazak verskog osobqa na poziv
l Kapela za sve religije
l Proslava praznika u domu sa va{om familijom
l Program za opu{tawe i razonodu
ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711
U
Australiji zapleweno vi{e
od 100.000 buba{vaba, vrednih vi{e od 200.000 dolara!
U saop{tewu se navodi da su madagaskarske {i{te}e buba{vabe i dubia buba{vabe, vredne 200.000 australijskih dolara (122.000 evra), zaplewene u maju od komercijalnog uzgajiva~a u gradu Baturst u saveznoj dr`avi Novi Ju`ni Vels, prenosi AP.
ti, uzgajati ili prodavati bez obzira na to kako su nabavqene, navodi se u saop{tewu Ministarstva za klimatske promene, energiju, `ivotnu sredinu i vodu.
„Po~etkom ove nedeqe zapo~eli smo formalnu istragu i `elim da naglasim da smo tokom tog perioda KPMG-u izdali vi{e obavezuju}ih naloga za dostavqawe informacija“, izjavila je predsednica ASIC-a Sara Kort pred senatskim odborom. „Trenutno su tri registrovana revizora obuhva}ena istragom, ali situacija se stalno mewa kako dobijamo nove informacije. Ne mogu da ka`em da }e se istraga zavr{iti samo na wima.“
U martu je senatorka vladaju}e australijske Laburisti~ke partije, Debora O’Nil, parlamentu predstavila navode uzbuwiva~a o mogu}im nepravilnostima u KPMG-u. Me|u optu`bama se navodi da su poverqivi dokumenti upravnog odbora kompanije Lendlease kori{}eni kao podr{ka ponudama za velike revizorske tendere kompanija Westpac i Dexus Kort je rekla da je „duboko zabrinuta“ zbog navodnih nepravilnosti, ali je naglasila da ASIC nema ovla{}ewa da preduzme mere protiv same firme zbog wenog partnerskog modela organizacije, ve} samo protiv pojedina~nih revizora. Skandal koji je pogodio PwC 2023. godine naveo je mnoge javne i privatne klijente da zamrznu saradwu sa tom firmom, a postoje naznake da bi deo klijenata KPMG-a mogao da reaguje na sli~an na~in. Penzijski fond REST, koji upravqa imovinom vrednom 105 milijardi australijskih dolara i koristi KPMG kao internog revizora i poreskog savetnika, saop{tio je da je od firme zatra`io dodatna obja{wewa u vezi sa skandalom.
Vi{e od 100.000 `ivih buba{vaba, ~ije je dr`awe zabraweno u Australiji, konfiskovano je od jednog uzgajiva~a u najve}oj zapleni egzoti~nih beski~mewaka u toj zemqi do sada, saop{tilo je australijsko Ministarstvo za klimatske promene, energiju, `ivotnu sredinu i vodu.
U saop{tewu se navodi da su madagaskarske {i{te}e buba{vabe i dubia buba{vabe, vredne 200.000 australijskih dolara (122.000 evra), zaplewene u maju od komercijalnog uzgajiva~a u gradu Baturst u saveznoj dr`avi Novi Ju`ni Vels, prenosi AP. Madagaskarska {i{te}a buba{vaba jedna je od najve}ih buba{vaba na svetu, du`ine od pet do 7,5 centimetara i mnogo je ve}a od uobi~ajene australijske buba{vabe, koja je duga~ka izme|u 2,2 i 3,3 centimetara.
Uvoz madagaskarskih {i{te}ih i dubia buba{vaba u Australiju je zabrawen, i one se u toj zemqi ne mogu legalno dr`a-
Iz tog ministarstva je saop{teno da protiv odgajiva~a od koga su oduzete buba{vabe nije podignuta optu`nica, kao i da }e zaplewene buba{vabe biti eutanazirane.
Pi{e:
Sa{a Jankovi}, Melburn
Pri~e o recesiji u Australiji su sve ~e{}e posledwih par meseci. Nestabilne cene goriva, nagli pad potro{a~kog poverewa i znaci smawewa potro{we poja~ali su zabrinutost da doma}a ekonomija mo`da gubi zamah. Recesija se obi~no defini{e kao dva uzastopna kvartala negativnog ekonomskog rasta. Po tom standardu, Australija jo{ nije tamo — ali kqu~no pitawe je {ta nam podaci govore o verovatno}i da se tamo stigne.
je u pogledu tro{ewa novca i zadu`ivawa.
Istra`ivawe kompanije Fajnder pokazuje da 15% Australijanaca nije sigurno da li se nazire recesija, dok skoro 18% veruje da je malo verovatna. Samo 3% ispitanika smatra da se recesija „sigurno ne}e dogoditi“.
Doma}i ekonomisti su uvereni da je sada vreme da se smawe nepotrebni tro{kovi i da prioritet bude izgradwa hitne {tedwe. Ekonomska neizvesnost je zastra{uju}a, ali preduzimawe nekoliko proaktivnih koraka danas mo`e vam pomo}i da se ose}ate mnogo boqe kontroli{u}i ono {to sledi.
I Rezervna banka Australije (Reserve Bank of Australia) je sve vi{e zabrinuta zbog rastu}eg inflatornog pritiska i rizika od recesije. Za to su u ekonomiji veoma bitna takozvana „inflatorna o~ekivawa“.
Inflatorna o~ekivawa se odnose na to kako uverewa qudi o tome kuda se cene kre}u, mogu
cenovni pritisak u ekonomiji mora}e da se spre~i.
Iako su inflaciona o~ekivawa, prema RBA, do sada bila stabilna, pojedini eksperti smatraju da sada ima dokaza da se daqi cenovni pritisci mogu poja~avati u narednih {est meseci.
Sada postoji sve ve}i rizik da bi neusidrena inflaciona o~ekivawa, uz kontinuirani {ok ponude nafte, mogla dovesti do ve}eg rasta inflacije.
Ovo bi rezultiralo daqim pove}awem kamatnih stopa kako bi se dovoqno ugu{ila potra`wa i smawila inflacija. Za to bi moglo biti potrebno zna~ajnije usporavawe ekonomske aktivnosti, kao {to smo videli tokom recesije po~etkom 1990-ih. Zato je kqu~no da centralna banka odr`i inflaciona o~ekivawa usidrena oko ciqa inflacije.
Zapisnik odbora Rezervne banke, objavqen u utorak, pokazuje da ~lanovi prate rastu}e prinose obveznica, jer se
Ve}ina Australijanaca strahuje od ekonomskog pada pre Bo`i}a, jer se {tedni ra~uni smawuju {irom zemqe. Nova anketa Fajndera (Finder) pokazala je da 48% ispitanika smatra da je recesija 2026. godine „verovatna“, dok je dodatnih 16% reklo da je „sigurna“. To je 64% ispitanika - {to je ekvivalentno 13,7 miliona Australijanaca - koji se spremaju za veliki ekonomski pad u narednih {est meseci.
U me|uvremenu, odvojeno istra`ivawe Fajndera pokazalo je da 42% Australijanaca ima mawe od 1.000 dolara u{te|evine.
Stru~waci Fajndera tvrde da su Australijanci pod stresom zbog stawa ekonomije. Porodice {irom zemqe ose}aju veliki finansijski pritisak i mnogi su zabrinuti da }e se stvari pogor{ati pre nego {to se poboq{aju. Iako se recesija mo`e izbe}i, ~iwenica da je toliko qudi o~ekuje pokazuje koliko su Australijanci realno zabrinuti. Istovremeno strahovi od pada ve} mewaju pona{awe potro{a~a, jer doma}instva ste`u kai{. Porodice postaju oprezni-
uticati na wihove odluke. Na primer, ako o~ekujete da }e cene nastaviti da rastu, mo`ete biti pod tim uticajem da kupite ne{to sada, a ne kasnije po potencijalno vi{oj ceni.
To bi onda doprinelo ve}oj potra`wi i vi{im cenama u kratkom roku, {to zna~i da inflatorna o~ekivawa mogu postati samopoja~avaju}a.
Centralna banka sada ovaj fenomen vidi kao jasnu i prisutnu opasnost, posebno imaju}i u vidu teku}i sukob na Bliskom istoku i rezultiraju}i {ok cena nafte. Ako o~ekivawa stalno rastu, Centralnoj banci je te`e da vrati inflaciju na ciq, jer mora i da smawi o~ekivawa i da uspostavi ravnote`u izme|u ponude i potra`we, sla`u se doma}i ekonomisti.
Najnoviji zvani~ni podaci pokazuju da je inflacija iznosila 4,6% za 12 meseci do februara 2026. godine. Skra}ena sredwa vrednost, mera osnovne ili bazne inflacije, iznosila je 3,3% u istom periodu.
S obzirom da je bazna inflacija ve} znatno iznad ciqane ta~ke RBA od 2,5%, svaki daqi
odnose na percepciju globalnog finansijskog tr`i{ta. Prinosi dr`avnih obveznica su tako|e porasli, posebno na du`im rokovima dospe}a, pokazao je zapisnik. Rast cena goriva je ve} imao uticaj na inflaciju i kratkoro~na inflaciona o~ekivawa u Australiji, primetili su ~lanovi. Mere dugoro~nih inflacionih o~ekivawa ostale su u skladu sa ciqem inflacije, iako su ~lanovi razgovarali o na~inima na koje bi se to moglo promeniti.
Jedan od na~ina na koji se ovo mo`e promeniti jeste kroz planirane poreske reforme koje proisti~u iz najnovijeg saveznog buxeta. Ako ove reforme budu donele rezultata mogu}e je da recesija bude izbegnuta do kraja godine. U protivnom reakcije i mere Centralne banke sa sve ~e{}im pove}avawem kamatne stope radi obuzdavawa same inflacije sigurno ne}e biti dovoqne.
postavqene
betonske konstrukcije, kroz koje }e
Desalinizacija u australijskom Belmontu u{la je u jednu od najva`nijih etapa izgradwe tokom 2026. godine, po{to su zapo~eti veliki radovi na moru koji }e omogu}iti postavqawe sistema za zahvat okeanske vode na morskom dnu, oko 800 metara od ~uvene pla`e Ninety Miles. Re~ je o projektu koji bi u narednim godinama mogao zna~ajno da promeni na~in snabdevawa vodom u regionu Lower Hunter, posebno u periodima su{e i smawenih padavina.
Planirano je da postrojewe za desalinizaciju, ~ija se vrednost procewuje na 530 miliona dolara, bude zavr{eno 2028. godine. Kada po~ne sa radom punim kapacitetom, mo}i }e svakodnevno da proizvede ~ak 30 miliona litara pija}e vode, odnosno 30 megalitara dnevno. Ta koli~ina trebalo bi da pokrije pribli`no 15 odsto prose~ne dnevne potro{we vode u oblasti Lower Hunter, ~ime bi se smawila zavisnost od brana, rezervoara i koli~ine ki{e tokom godine.
Jedan od kqu~nih delova ~itavog sistema bi}e „okeanski usisnik” postavqen na dnu mora. Za wegovu izgradwu koriste se prefabrikovani betonski kesoni, ogromne konstrukcije koje }e biti spu{tene na morsko dno kako bi formirale osnovu sistema za uvla~ewe slane vode. Upravo odatle po~iwe ~itav proces desalinizacije, jer }e morska voda kroz specijalni tunel i cevovod biti transportovana do postrojewa na kopnu gde }e prolaziti tretman pre~i{}avawa i pretvarawa u vodu za pi}e.
Na lokaciji je ve} postavqena velika samopodizna bar`a koja slu`i kao stabilna radna platforma za izvo|ewe slo`enih pomorskih operacija. Ona se nalazi oko 800 metara od obale i omogu}ava izvo|a~ima da precizno i bezbedno obavqaju radove na otvorenom moru, prenosi Trenchless
Posebna pa`wa posve}ena je ~iwenici da se projekat realizuje u prostoru koji istovremeno koriste kupa~i, ribari, rekreativci, brodovi i morski ekosistem. Zbog toga kompanija Hunter Water isti~e da }e svi radovi biti organizovani tako da bezbednost bude prioritet, uz {to mawe ometawa `ivota na obali i u moru. Nakon postavqawa okeanskog ulaza, slede}a faza podrazumeva izgradwu tunela ispod pla`e Ninety Miles i morskog dna. Taj podzemni prolaz poveza}e usisni sistem sa postrojewem za desalinizaciju u Belmontu. Zahvaquju}i ovakvom re{ewu izbegava se ve}e naru{avawe same pla`e, po{to }e voda putovati ispod peska i morskog dna sve do centra za preradu.
Iz kompanije Hunter Water navode da je upravo ovaj deo projekta me|u tehni~ki najzahtevnijim. Nije re~ samo o kopawu tunela, ve} o preciznom povezivawu pomorskih instalacija, podzemnih cevovoda, usisnog sistema i postrojewa za preradu vode u jednu funkcionalnu celinu. Projekat pokazuje koliko je kompleksna infrastruktura potrebna da bi se re{io naizgled jednostavan problem – obezbe|ivawe stabilnog snabdevawa vodom ~ak i u periodima kada nema dovoqno padavina.
Kada postrojewe bude zavr{eno, okean }e prakti~no postati dodatni izvor vode za region. Ipak, stru~waci nagla{avaju da desalinizacija ne}e zameniti postoje}e izvore, ve} }e predstavqati dopunu postoje}em sistemu. Brane, akumulacije i daqe ostaju va`ni, ali }e nova tehnologija pomo}i da se region lak{e nosi sa klimatskim promenama i dugotrajnim su{nim periodima.
Belmont je izabran kao idealna lokacija zbog nekoliko va`nih razloga. Postrojewe }e biti sme{teno blizu okeana, {to pojednostavquje zahvat morske vode, ali je istovremeno povezano sa postoje}om vodovodnom mre`om koja omogu}ava distribuciju pre~i{}ene vode stanovni{tvu. Dodatna prednost je i to {to zemqi{te ve} pripada kompaniji Hunter Water, ~ime su izbegnute brojne administrativne prepreke.
Kompanija tvrdi da je posebna pa`wa posve}ena za{titi `ivotne sredine. Sistem za usisavawe vode projektovan je tako da radi pri maloj brzini, kako bi morska bi}a mogla da izbegnu uvla~ewe u cevovod. Upravo taj segment smatra se jednim od najva`nijih kada je re~ o savremenim postrojewima za desalinizaciju, jer uspeh ovakvih projekata zavisi ne samo od tehnologije, ve} i od sposobnosti da se o~uva morski ekosistem i smawi uticaj na obalu i lokalnu zajednicu.
AUSTRALIJSKI EKSPERT ZA KLIMATSKE PROMENE GOST RTS-A:
Od klimatskih katastrofa do finansirawa adaptacije i pitawa klimatskih migracija, izazovi koje donosi globalno zagrevawe sve su slo`eniji. Profesor Xorx Karter sa Australijskog nacionalnog univerziteta, gostuju}i u Jutarwem programu RTS-a, istakao je da je neophodna „pravedna tranzicija“ ka odr`ivijem razvoju i ve}a podr{ka zajednicama koje su ve} danas izlo`ene najte`im posledicama klimatskih promena.
Konferencija Ujediwenih nacija o klimatskim promenama KOP 31 bi}e odr`ana u novembru u Antaliji pod zajedni~kim predsedavawem Australije i Turske. Uo~i skupa, koji }e okupiti svetske lidere i stru~wake u potrazi za re{ewima za klimatsku krizu, profesor Xorx Karter sa Australijskog nacionalnog univerziteta ukazuje da su posledice globalnog zagrevawa ve} vidqive {irom sveta, a naro~ito na Pacifiku.
Govore}i za RTS, Karter je podsetio na procene Me|uvladinog panela za klimatske promene.
„Vidimo da }e do}i do sve ve}eg broja toplotnih talasa i ve}eg broja toplih dana, ali je to sve izra`enije, recimo, u mom delu sveta, u Australiji i Pacifiku, i tu vidimo sve vi{e {umskih po`ara“, naveo je Karter.
Prema wegovim re~ima, o~ekuje se i porast broja tropskih ciklona u centralnom Pacifiku, {to }e zahtevati ve}a izdvajawa dr`ava i ja~awe kapaciteta lokalnih zajednica za reagovawe na katastrofe.
Ekspert za klimatske promene objasnio je da }e ovogodi{wi KOP biti poseban jer se prvi put odr`ava uz sna`no u~e{}e pacifi~kih dr`ava, koje `ele da svetskim liderima neposredno poka`u razmere problema sa kojima se suo~avaju.
„Va`no je da qudi iz celog
sveta do|u, vide i osete za{to se na ovim malim ostrvima de{avaju klimatske katastrofe“, naglasio je profesor.
KLIMATSKE MIGRACIJE, POSEBNO VA@NA TEMA
Jedna od tema koja sve vi{e dobija na zna~aju jesu klimatske migracije. Karter smatra da }e klimatske promene u narednim decenijama primorati mnoge qude da napuste svoje domove, ali upozorava da se to pitawe ne sme posmatrati kroz prizmu masovnih izbegli~kih kretawa.
„Nije od pomo}i kada svet wih naziva klimatskim izbeglicama, ve} da govorimo o klimatskoj mobilnosti, dakle migracija, ali dostojanstvena migracija“, rekao je Karter.
Kako je naveo, pojedine zajednice ve} razmatraju mogu}nost preseqewa zbog su{a, poplava, ciklona i erozije zemqi{ta, ali istovremeno mnogi `ele da ostanu u svojim domovima.
Kao jedno od mogu}ih re{ewa naveo je primenu tehnologija koje omogu}avaju izgradwu i za{titu ostrvskih podru~ja, ali je naglasio da je neophodan prenos znawa i tehnologija ka najugro`enijim regionima. PRILAGO\AVAWE NA NOVE KLIMATSKE USLOVE ]E KO[TATI
Problem predstavqa i nedostatak novca za adaptaciju na klimatske promene. Prema podacima koje je izneo Karter, pacifi~kom regionu je potrebno oko 300 milijardi dolara za mere prilago|avawa, dok su trenutno dostupna sredstva daleko mawa. „Postoji potreba da svet, naro~ito one zemqe sa velikim emisijama gasova staklene ba{te, pomognu zemqama koje su
PRVO SU ZAUZELI USEVE, SADA ULAZE U KU]E:
Profesor Xorx Karter sa Australijskog nacionalnog univerziteta
najvi{e pogo|ene klimatskim promenama“, naglasio je Karter.
Profesor smatra da odgovornost ne le`i samo na dr`avama ve} i na industriji i celokupnom dru{tvu: „Treba da se napravi jedna pravedna tranzicija, dakle ne samo na pojedina~nom nivou zemaqa, ve} kao globalna zajednica, da smawimo emisije ovih gasova i da imamo obnovqivu energiju, nove tehnologije“.
Upore|uju}i Evropu i Australiju, Karter isti~e da se klimatske promene ose}aju svuda, ali da Evropa raspola`e ve}im resursima i sna`nijom infrastrukturom za razvoj inovacija.
Ipak, upozorava da aktuelne geopoliti~ke krize ne smeju da potisnu klimatska pitawa u drugi plan.
„Klimatske promene ne}e stati, one ne mogu da se zaustave“, poru~io je Karter, dodaju}i da je neophodno ubrzati prelazak sa fosilnih goriva na odr`ive izvore energije i u~iti iz iskustava razli~itih delova sveta.
„Ne samo za jednu grupu zemaqa, ne samo za velike zaga|iva~e ili one koji su najpogo|eniji klimatskim promenama, ve} da se svi bave klimatskim promenama“, zakqu~io je australijski stru~wak.
Australijski farmeri ponovo vode bitku sa jednom od najte`ih po{asti koje mogu pogoditi poqoprivredu. Delove zapadne i ju`ne Australije zahvatila je velika najezda mi{eva koja uni{tava useve, ulazi u domove i poqoprivrednicima nanosi milionske gubitke. Prema pisawu britanskog Telegrafa, na pojedinim poqima bele`i se izme|u 3.000 i 4.000 mi{eva po jutru zemqe, {to je vi{estruko vi{e od nivoa koji se zvani~no smatra najezdom. Poqoprivrednici u`urbano postavqaju otrovne mamce kako bi spasli useve `itarica, dok istovremeno moraju ponovo da seju delove wiva koje su glodari ve} uni{tili. Australijski mediji navode da je re~ o drugoj velikoj najezdi u posledwih pet godina. Stru~waci isti~u da su glavni uzroci ovogodi{we eksplozije populacije mi{eva rekordna pro{logodi{wa `etva i obilne padavine koje su obezbedile gotovo neograni~ene zalihe hrane. Belinda Istou, vlasnica farme od gotovo 5.700 hektara severoisto~no od Geraldton, ka`e da su vremenski uslovi stvorili savr{eno okru`ewe za razmno`avawe glodara.
„Pro{le godine imali smo rekordnu `etvu, {to je mi{evima obezbedilo obiqe hrane”, rekla je. Letwe ki{e dodatno su podstakle rast mladih biqaka, pa su, kako slikovito opisuje farmerka, mi{evi umesto samo „odreska” dobili i „salatu”.
Crkva Svetog Save na Elenori u severnom delu Sidneja, organizovala je 25. po redu Kraji{ko ve~e – Li~ko prelo, manifestacija koja uvek okupqa mnogobrojne posetioce `eqne lepog provoda. I ovom prilikom prisutni su u`ivali u obi~ajima, pesmi i kulinarskim specijalitetima rodnog kraja, a bila je pripremqena i bogata lutrija. Poseban aplauz pripao je mladim
folklorcima crkve Svetog Save, koji su odu{evili prisutne svojim spletovima narodnih igara, a za narodno veseqe brinuli su Kri -
stina, Semi i Goran. Na prilo`enim fotograf ijama je deo folkloraca koji su ulep{ali Li~ko ve~e.
Me|u slavarima Svetih cara Konstantina i carice Jelene bila je i Jelena Stanojevi} Veqovi}
U sredu, 3. juna, Sveti car Konstantin i carica Jelena, koji se ubrajaju me|u najzna~ajnije li~nosti hri{}anske istorije, okupili su veliku broj vernika u na{im pravoslavnim hramovima u Sidneju i okolini.
Iako je bio radni dan, u crkvi Svetog apostola i jevan|eliste Luke u Liverpulu okupilo se oko pedesetak vernika, me|u kojima deca i mladi bilo je po najvi{e, koji su prisustvovali liturgiji i zapalili sve}e ne samo za Svete cara Konstantina i caricu Jelenu, ve} i za sve mu~enike koji su svoj `ivot dali bore}i se za hri{}anstvo.
Posle verskog dela ve}ina vernika prisustvovalo je poslu`ewu u crkvenoj sali, koje su pripremile ovda{we ~lanice Kola srpskih sestara.
dece koja su ukrasila praznik
Za mnoge doseqenike prve uspomene na Australiju vezane su za ulice, zgra de ili qude koje su upoznali po dola sku. Za Mirjanu Stefanovski, to su bili melnburnski tramvaji . Kao trinaesto godi{wa devoj~ica, stigla je sa porodi com u Australiju kao izbeglica iz Bosne i Hercegovine, ne slute}i da }e jednog dana upravqati upravo onim tramvajem kojim je otkrivala tajne novog grada u jem je sagradila svoj novi dom. Vi{e tri decenije kasnije, Mirjana vozi tram vaj broj 96, isti onaj koji je obele`io wene prve dane u novoj domovini. U raz govoru sa Krstem Markovi}em ka`e da svaka vo`wa podseti na po~etak wenog novog `ivota.
Od devoj~ice koja je tramvajem otkri vala Melburn do `ene koja danas wime upravqa Mirjana Stefanovski stigla je u Austra liju kao izbeglica iz Bosne i Hercegovine. Vi{e od tri decenije kasnije, upravqa tramvajem broj 96 — istim onim kojim je devoj~ica upoznavala svoj novi grad. Kada danas upravqa tramvajem broj kroz ulice Melburna, Mirjana Stefanov ski ~esto pomisli na devoj~icu koja je vi{e od tri decenije prvi put sela u isti tramvaj poku{avaju}i da upozna novi grad i novu zemqu. Imala je samo 13 godina kada je sa diteqima i bratom stigla u Australiju izbeglica iz Bosne i Hercegovine. Nije vorila engleski jezik, a Melburn je delo vao ogromno i pomalo zastra{uju}e. Ipak, tramvaji su joj pomogli da upozna svoj novi dom.
Hram Svetog Nikole u Blektaunu bi}e doma}in va`ne kwi`evne ve~eri koja se odr`ava u subotu 18. jula, sa po~etkom u 19 ~asova i koju ne bi smeli da propustite.
Gost }e biti kwi`evnik Bojan Vegara, autor naj~itanije kwige pro{le godine ~iji je naslov „Djeca koju nije volio svijet“.
Prema oceni kwi`evnih kriti~ara, re~ je o potresnoj hronici i sudbinama najmla|ih `rtava ratnih razarawa i dru{tvenih previrawa na prostorima biv{e Jugoslavije.
Bojan Vegara kroz autenti~na sve-
do~anstva i dokumentarnu prozu osvetqava tragediju prekinutih detiwstava i neizbrisive o`iqke koje sukobi ostavqaju na de~ijoj du{i. Kwiga predstavqa sna`an antiratni apel i poku{aj da se od zaborava otrgnu oni ~iji se glas u zvani~nim istorijama retko ~uje.
Ona je trajan spomenik de~ijoj nevinosti i neophodan dodatak svakoj biblioteci koja dr`i do etike i istorijske odgovornosti.
Za pomenuto kwi`evno ve~e ve} vlada veliko interesovawe ~itala~ke publike u Sidneju i okolini.
Stefanovski: Od izbeglice do komandne table tramvaja broj 96
uspomene zgradolabili trinaestoporodiBosne jednog tramvajem kood tramobele`io razda je wenog
otkriwime
AustraHercegovine. upravqa kao
96 Stefanovpre taj novi rokao godeloIpak, novi
Od prvih vo`wi do centra grada, preko odlazaka kod bake i deke u Sent Albans, pa sve do odrastawa u novoj domovini, tramvaji su postali deo wenog `ivota i simbol slobode koju je wena porodica prona{la daleko od rata.
Danas, vi{e od trideset godina kasnije, Mirjana sedi za komandama jednog od simbola Melburna i svakodnevno prolazi ulicama koje su joj nekada pomogle da prona|e ose}aj sigurnosti i pripadnosti.
„Sve mi je bilo novo kada sam do{la. Do{la sam iz Zenice, jednog mnogo maweg grada. A Melburn ima jednu od najve}ih tramvajskih mre`a na svetu“, prise}a se Mirjana.
Porodica Stefanovski dobila je sme{taj u Karltonu, nadomak centra grada. Ona i wen brat bili su odu{evqeni novim okru`ewem.
„Svakog dana smo gledali tramvaje kako prolaze ispred na{e zgrade. Dobili smo
koncesione karte i mogli smo besplatno da koristimo javni prevoz.“
Posle svega {to je wena porodica pre`ivela tokom rata, ta sloboda imala je poseban zna~aj.
„Ja i moj brat smo prvi put u Australiji dobili slobodu. Roditeqi su nas ovde pu{tali da idemo sami, da istra`ujemo grad. To je bilo ne{to {to ranije nismo imali.“
Veliku ulogu u prilago|avawu na novi `ivot imala je i srpska zajednica.
„Upisali smo se u folklor, upoznali nove qude i stekli prijateqe. Petak smo uvek jedva ~ekali jer smo i{li u crkvu i dru`ili se.“
Iako su tramvaji bili va`an deo wenog `ivota, Mirjana nikada nije razmi{qala da }e jednog dana postati wihov voza~. Godine su prolazile. Osnovala je porodicu, dobila troje dece i izgradila `ivot u zapadnim predgra|ima Melburna.
A onda se dogodila jedna sasvim obi~na porodi~na vo`wa.
Dok su se vozili tramvajem broj 96, deca su je pitala gde je `ivela kada je tek stigla u Australiju.
„Rekla sam im da je to blizu i da mogu da im poka`em.“
Tada je usledilo pitawe koje nije o~ekivala.
„Mama, ako ti sve to toliko zna~i, za{to ne po~ne{ da vozi{ tramvaj?“
Mirjana se i danas smeje kada se seti tog trenutka.
„Mislila sam da se {ale. Iskreno, pla{ila sam se da vozim tramvaj.“
Ali nije `elela da svojoj deci ka`e da je strah spre~ava da poku{a ne{to novo.
„Uvek sam ih u~ila da probaju sve i da se ne pla{e.“
Te ve~eri wen suprug je otvorio internet stranicu kompanije Jara Trams i pokazao joj konkurs.
Prijavila se. Pala je prvi test.
Ali nije odustala.
Drugi put je uspela.
Danas upravqa modernim E-klas tramvajima i ka`e da joj je poseban ose}aj {to vozi istom linijom kojom je nekada putovala kao devoj~ica.
„Svaki dan prolazim pored zgrada u kojima smo `iveli kada smo tek stigli u Melburn. Setim se na kojoj sam stanici ulazila u tramvaj i kako sam otkrivala ovaj grad.“
Najvi{e je raduju deca koja joj ma{u sa stanica.
„Kada mi deca ma{u, uvek im odmahnem nazad i zasviram. Se}am se kako sam to radila sa svojim bratom i koliko nam je zna~ilo kada bi nam voza~ uzvratio.“
Iako mnogi misle da je to jednostavan posao, Mirjana ka`e da je odgovornost ogromna.
„Vozim tramvaj duga~ak 34 metra i te`ak 65 tona. Stalno moramo da pazimo na qude koji ponekad ne paze sami na sebe. Zato uvek moramo biti potpuno koncentrisani i spremni.“
Nedavno je wena `ivotna pri~a privukla pa`wu medija i kolega, ali najve}e priznawe stiglo je od wene porodice.
„Moj najstariji sin me je nedavno prvi put video kako vozim tramvaj. Rekao mi je: ‘Vau mama, ti vozi{ najve}i tramvaj u Melburnu. Ponosan sam na tebe.’ To mi je mnogo zna~ilo.“
Na kraju razgovora, Mirjana ima jednostavnu poruku za mlade qude.
„Pala sam prvi test. Da sam tada odustala, danas ne bih bila ovde. Sve je bilo novo i te{ko, ali sam nastavila da u~im i idem korak po korak.“
^ak i prvog dana kada je samostalno sela za komande tramvaja, strah je i daqe bio prisutan.
„Rekla sam sebi: ne razmi{qaj o svemu odjednom. Samo stigni od ove stanice do slede}e. Pa onda do naredne.“
Upravo u tome, ka`e, le`i tajna uspeha. „Pravite male korake. Imajte male snove. Jednog dana oni postanu veliki.“
Od devoj~ice koja je tramvajem otkrivala Melburn do `ene koja danas wime upravqa, `ivotna pri~a Mirjane Stefanovski svedo~i da ponekad jedan razgovor, jedna odluka i jedan korak van zone komfora mogu da promene ~itav `ivot.
Krste Markovi} za SBS na srpskom
u Vi{e od 20 godina Miodrag Mika Vu~ovi} prevozi romske u~enike iz ju`nog dela Kosovske Mitrovice u sverni deo grada u kojima poha|aju osnovnu i sredwu {kolu po srpskom sistemu u Romi ne}e u albanske {kole
Vi{e od dve decenije jedan autobus pun putnika svakodnevno saobra}a, ~etiri puta dnevo u oba pravca, prelaze}i tri kilometra u jednom pravcu, iz ju`nog, danas albanskog dela Kosovske Mitrovice u severni, srpski deo podeqenog grada na Ibru od 1999. godine.
Pun autobus nema pratwu ni policije ni Kfora, niti je ikada imao i u pravom smislu je svakodnevna `iva spona podeqenog grada. Oni koji ~ine tu sponu nisu ni iz srpske ni albanske zajednice ve} u~enici Romi koji iz svog naseqa Rasadnik iz ju`nog dela grada idu u jednu srpsku O[ ‘’Branko Radi~evi}’’ i Sredwu tehni~ku {kolu ‘’Mihajlo Petrovi} Alas’’ u severnom srpskom delu Kosovske Mitrovice. Romi nikako nisu hteli nastavu u albanskim {kolama na albanskom jeziku u ju`nom delu grada pa im je jo{ UNMIK garantovao {kolovawe na jeziku i po si-
Milorad Mika Vu~ovi} je danas najstariji voza~ autobusa u gradu na Ibru. Iako je 2023. oti{ao u penziju Mika uz redovnu godi{wu lekarsku potvrdu i danas vozi autobus.
Ka`e da se prvo zaposlio kao voza~ bagera u gra|evinskom preduze}u ‘’Kosovo’’ iz Vu~itrna 1979. godine ali da je od 1982 godine na poslu samo voza~a autobusa.
Kako je izra~unao, bar pribli`no, pre{ao je za volanom autobusa vi{e od dva miliona kilometara i da je od 1982. godine do sada prevezao vi{e od dva i po miliona putnika u raznim pravcima od Kosovske Mitrovice.
I ono {to je nava`nije nikada nije imao neku saobra}ajnu nezgodu.
- Po{tovawe posla, putnika, saobra}ajnih znakova na putu i propisa su su osnov bezbednosti u saobra}aju a time i sigurnosti svih – ka`e odgovorni {ofer Mika.
stemu dr`ave Srbije po kojem su u~ili i do 1999. godine.
PROTERANO 6000 ROMA
Revolt Roma, da nisu prihvatili {kolovawe po albanskom sistemu je i tome {to je iz romskog naseqa Rasadnik, koje je bilo i jedinstvena romska mesna zajedica u onoj Jugoslaviji, u sklopu SO Kosovska Mitrovica, tada kao jedinstvenog grada, sve do jedan Rom 1999. godine je proteran sa ukupno 6000 stanovnika od albanskih ekstremista nakon zavr{etka bombrdovawa Jugoslavije 12. juna 1999. Sve do jedne od romskih ku}a, vi{e od 1000, je tada progutao po`ar.
Romi iz Rasadnika su oti{li na sever Kosova, najvi{e u Severnoj Mitrovici, Zve~anu i Leposavi}u gde su bili u kolektivnim centrima, drugi su oti{li u Srbiju, Crnu Gori ili negde u Evropu.
Me|unarodna zajednica je izgradila 80 ku}a za Rome, pored zapaqenog Rasadnika, u koje su se oni vratili 2004. Tu ih je blizu 500 danas.
I od tada romski u~enici autobusom svakodnevno dolaze i odlaze iz {kole, u jednu osnovnu i jednu sredwu {kolu u srpskom delu Mitrovice. A wihov voza~ je od tada i danas 65 – godi{wi Miodrag Mika Vu~ovi}, sigurno najceweniji i najpo{tovaniji ‘’stranac’’ u romskom Rasadniku. - Radio sam oduvek kao profesionalni voza~ autobusa a ve} vi{e od 20 godina prevozim Rome iz naseqa Rasadnik u ju`noj Mitrovici do O[ ‘’Branko Radi~evi}’’ i Sredwe tehni~ke {kole ‘’Mihajlo Poterov Alas’’ u srpskom severnom delu grada. Sada osnovnu {kolu poha|a ne{to vi{e od 130 romskih u~enika dok sredwu {kolu poha|a vi{e od 40 romskih |aka. Ranije ih je bilo malo vi{e, ali su uvek oko ovih brojki. Prevoz je obezbe|en uglavnom za osnovce dok ga i sredwo{kolci koriste, kao i stari i bolesni Romi koji se le~e u srpskim zdravstvenim ustanovama u severnom delu Mitrovice. – ka`e Mika, kako ga zovu svi u gradu.
Mika ka`e da je wegov autobus, marke ‘’Setra’’, poseban jer ima du`inu ~ak 15 metara i da je registrovan sa 61 mestom za sedewe i 71 mestom za stajawe.
Iskoristili smo jedan dan da se provozamo ‘’sponom’’ podeqenog grada na Ibru. Autobus ima prvi polazak sa autobuske stanice iz srpskog dela Mitrovice u 11 i 30 jer romski u~enici u obe {kole idu u popodnevnim satima. Unutar autobusa sve blista od ~isto}e a Mika ka`e da mu je to navika da autobus mora biti ~ist i da putnik mora da u|e u u uredan prevoz.
ROMI NE]E U ALBANSKE [KOLE Ve{t voza~ Mika dobro se snalazi na o{trim krivimama sa xinom dugim 15 metara, zatim kroz tesnu ulicu Bo{wake ma-
od 130 osnovaca Roma svakog dana autobusom prelaze u {kolu u srpskom delu Mitrovice. U~enici ulaze u autobus u Rasadniku
hale a onda pored glavnog gradskog mosta na Ibru putem pored, uz reku do po~etka sela Suvi Do, na periferiji severne Mitrovice, onda preko mosta na Ibru do romskog naseqa Rasadnik u ju`nom delu podeqenog grada.
Romski u~enici ve} okupqeni na sredini naseqa jer znaju kad autobus kre}e prema severu.
- Moja du`nost da budem na stajali{tu 10 minuta da sa~ekam sve da u|u u autobus. Uglavnom po{tiju vreme i tu nema problema – ka`e Mika.
Posmatramo kako deca ulaze u autobus, zauzimaju mesta za sedewe ali mnoga ne `ele da sede. U wemu `agor kakav se ne mo`e ~uti nigde. Mika je nau~io na sve to pa i ne obra}a pa`wu na raspolo`ene romske {kolarce.
Autobus kre}e a oni najmla|i otpozdravqaju one koji su ih dopratili do autobusa, kao da idu negde daleko. Mika istom trasom dovozi u~enike do autobuske stanice u severnom delu Mitrovice gde oni 200 metara pe{ice odlaze u dve {kole. I tako svakog radnog dana dok traje {kolska godina. A tako je vi{e od dvadest godina.
- Nikada nije bilo problema sa u~enicima. Mnogo dobrih u~enika sam upoznao. Imaju i dobro pona{awe. Pozdravqaju me na svakom koraku gde me vide. ^esto me zaustavqaju u wihovom nasequ samo da bi u{li u autobus da se samo ispri~amo –ka`e Mika.
Tekst i fotografije : Zoran Vla{kovi}
Pi{e: Marko Lopu{ina
u Jedan od najve}ih fudbalera svih vremena Xorx Best svom sinu je dao srpsko ime Milan. Jedan od najbogatijih Srba na svetu Milan Mandari} poku{avao je da spase Besta. Obojica su se borili za fudbal i za `ivot
Tu nedavno jedan srpski medij poku{ao je da napravi tekst o 21 godi{wici smrti Xorxa Besta, posledweg svetskog fudbalskog driblera i ~arobwaka i jednog od najve}ih igra~a na svetu, ali je pri~u pretvorio, kako to danas biva, u senzaciju o alkoholi~aru i {valeru. Prkosni i brzi Severni Irac, napada~ „Man~erstera junajteda“, za desetak godina igrawa za „crvene |avole“ u 466 nastupa dao je 178 golova. Isto toliko ih je namestio suigra~ima. Xorx Best, lep, dugokosi momak, punio je stranice `ute {tampe, jer su urednici voleli da o wemu pi{u kao prevelikom qubitequ automobila, piva i tu|ih `ena.
- Potro{io sam mnogo para na alkohol, `ene i brza kola. Ostatak sam spiskao na gluposti - ~uvena je re~enica, koja se i danas prepri~ava po medijia o Bestu.
Ima jedan Srbin, biznismen i biv{i fudbaler, menaxer Milan Mandari}, Li~anin i Novosa|anin iz Kalifornije i vlasnik FK „San Hoze zemqotresi“ iz Kalifornije, koji je iskreno voleo ovog Severnog Irca. Doveo ga je u svoj ameri~ki klub i sa wim se borio za dobar fudbal i Bestov `ivot.
- Xorx je bio fudbalski ~arobwak genije sa loptom, koji je svoje srce ostavqao na fudbalskom terenu – rekao mi je Milan Manari}, koji mi je ispri~ao bajku o wihovom prijateqstvu.
Kada su Henri Kisinxer i Milan Mandari} shvatili da je nemogu}e bez dobrog marketinga razviti “soccer” u Americi do{li su na ideju da dovedu ~ak 24 velike fudbalske zvezde, za svaki liga{ki klub po jednu.
- Ja sam znao fudbal, a Henri je bio vhunski pregovara~. I krenuli smo zajedno po Evropi da tra`imo igra~e i da ih ubedimo. I trebalo je da ubedimo Xorxa Besta, nekad najboqeg fudbalera Engleske, pa najboqe svetske igra~e Krojfa, Pelea i druge...- priznaje Mandari}.
Xorxa Besta nije bilo te{ko ubediti da napusti Englesku, jer je prestao da igra fudbal za slavni “Man~ester junajted”. Sam sebe je penzionisao, napustio je poznati tim iz Man~estera i po~eo da igra za lokalne klubove u rodnoj Severnoj Irskoj.
[ESTI BITLS
Best je ro|en u Belfastu 1946. godine. Fudbalsku karijeru je zapo~eo u “Man~ester junajtedu” sa 15 godina kada je zaigrao za juniorski tim na poziciji desnog krila. Godine 1963. postao je ~lan seniorskog tima, a proslavio se kao majstor u driblawu, kao hitri vezni igra~ i golgeter. Bio je ~lan ~uvene generacije ‚Bazbijevih beba’ koja je 1968. godine “Man~ester junajtedu” donela prvi Kup evropskih {ampiona. Iste godine progla{en je za najboqeg fudbalera Evrope u tradicionalnoj anketi “Frans fudbala”. U brojnim anketama Xorxe Bets je svrstavan me|u najboqe igra~e sveta svih vremena, a u rodnoj Severnoj Irskoj, gde je nastupao kao reprezentativac, uzdignut je u status bo`anstva. Bio je poznat po svojoj dugoj crnoj kosi, {armu i ekstravagantnom
na~inu `ivota. Zbog crnih {i{ki na glavi” zvali su ga “[esti Bitls”. @ene su ga obo`avale, jer su ga mu{karci po{tovali zato {to su ga `ene obo`avale. Best, me|utim, nije mogao da odoli brojnim porocima. Alkohol, no}ni `ivot, lepe `ene bili su izazovi sa kojima nije uspeo da se izbori. Xorx je bio momak sa naslovnih strana, a voleli su ga i bogati i radni~ka klasa. Imao je sve. ^uvena izjava: „Odrekao sam se `ena i alkohola 1969. – to je bilo najgorih 20 minuta u `ivotu” - najboqe oslikava wegov na~in `ivota.
Razuzdan `ivot ko{tao ga je karijere. Tokom 1974. se posva|ao sa Tomijem Doertijem, {efom “Man~ester junajteda” i odigrao posledwu utakmicu za klub posle 466 me~eva.
Vrhunski fudbal je napustio ve} sa 28 godina. Provodio je `ivot igraju}i za drugorazredne klubove. Nastupao je, na primer, za lokalni tim “Danstabl”, a bio je pla}an 200 funti mese~no. Onda ga je anga`ovao Milan Mandari} da igra za tim “San Hoze zemqotresi”.
- Xorxe Best je za mene bio najboqi igra~. Posedovao je nesvakida{wu fudbalsku ma{tu. ^uda je pravio s loptom. Ka`em mu: „Daj, Xorx, poka`i mi neki dribling.” A on {iri ruke: „Bos, ne znam ja to da ponovim. Sve meni do|e u trenu, napravim potez, dva, tri, ali posle ne znam kako sam ja to uradio!” Bilo mu je dato to od Boga, {to narod ka`e – iskreno mi je govorio Milan Mandari}.
I prepri~ava jednu Bestovu fudbalsku ~aroliju:
- Igrali smo na doma}em terenu u San Hozeu protiv nekih Nemaca. Oni su bili `ustri, brzi, prodorni, a golman im odli~an. Xorx se ne vidi na terenu. Ali, Xorx je bio genije, fudbalski ~arobwak. U drugom pluvremenu izdribla trojicu ~uvara i do|e do golmana.
“Hajde uzmi mi loptu!” – ka`e golmanu. Nemac se baca, Xorx ga dribla i da mu dva gola na tom me~u. Ameri~ka televizija je nedeqama vrtela wegove driblinge i golove koje je Xorxe Best dao tom golmanu.
NAJGORI PREMA SEBI
Britanski i ameri~ki mediji mawe su pa`we posve}ivali Bestovoj magi~noj fudbalskoj igri, a mnogo vi{e wegovim `ivotnim avanturama. Pisali su da je spavao sa dve hiqade `ena, da je mogao da ispija pivo 24 sata, da je pijan dolazio na fudbalske utakmice. Bilo je u tome donekle istine, ali Milan Mandari} je sa wom morao da `ivi, jer je Xorxa Besta voleo i po{tovao kao prijateqa:
da pije. Samo mu daj pivo i `ene i ni{ta vi{e mu ne treba. Mandari} prepri~ava {ta je sve zajedno sa Bestom do`iveo i pre`iveo:
- Jednom je na{ tim “San Hoze zemqotresi” imao utakmicu u dva sata popodne. Jedan sat, a Besta nema. Ka`e mi trener da mora da ga bri{e sa liste, jer mora sudijama da preda kona~an spisak igra~a na koga sve ra~una. Zovem wegovu `enu An|elu, pitam gde je Xorx, ona ka`e da je oti{ao u deset sati na utakmicu. Na stadionu 12.000 gledalaca, do{li su uglavnom zbog wega. U pola dva, eto Besta, tr~i sa parkinga. Izvi~em se na wega, jer ne}e igrati, a navija~i do{li wega da vide. Best ode kod sudije, ka`e da je imao saobra}ajnu nesre}u i da mora da igra. I sudija ga stavi na spisak. Izlaze ekipe na teren, a Xorx gleda ka meni i govori: „[efe, ovu utakmicu igram za tebe”. I da dva gola, mi pobedimo, a on bude najboqi.
Xorxova supruga An|ela (Enxi) samo je verovala Milanu Mandari}u. I bila je mirna ako je wen mu` sa wim. Xorx je, me|utim, umeo i to poverewe da sru{i, priznaje Mandari}:
skupili novac spre~e Bestov bankrot. Sakupqeno je 75 hiqada funti. SUZE PRIJATEQA
Xorxe Best je bio u Mandari}evom ameri~kom klubu dve sezone, ali se nije rastajao od Milana. Kada je Milan Mandari} oti{ao u Francusku da vodi „Nicu“, Best ga je nagovorio pre|e u Englesku, jer se tamo „igra najboqi fudbal“. Redovno je dolazio kod wega u Portsmut da gleda utakmice ovog engleskog tre}eliga{a.
“Milane stalno gledam kako te prate britanski mediji. Novinari te sve vi{e podr`avaju !“ – rekao mu je jednom prilikom Xorxe Best, koji je star{no po{tovao i voleo Milana Mandari}a.
Zanimqivo je to da je Mandari} 1998. prodao “Nicu” posle osvojenog Kupa Francuske i preselio se u Englesku. Tada mu je wegov prijateq Xorx Best ponudio mu je pomo} da kupi “Man~ester siti”: - Predsedni~e, Engleska je za vas, imam fantasti~an klub. “Man~ester siti” je veliki klub, da ga napravite, da ispeglate to... Napravili ste to u “Standardu” i u “Nici”, pa mo`ete i u Man~esteru! Mandari}u se kupovina “Man~ester sitija” nije u~inila kao dobar posao:
- Rekao sam Xorxu da }u da idem da vidim “Ma~ester siti”. Bila je subota i utakmica, pun stadion. Proveo sam dosta vremena u klubu, razgovarao sam sa qudima i video sam da je tamo stawe zamu}eno. Svako ko je dolazio da me upozna predstavqao se kao gazda kluba. Video da tu nije ~ista situacija. Rekao sam mom prijatequ “Xorx, nije ovo za mene’”.
- Best je bio moj qubimac i moja glavoboqa. Bio je sjajan ~ovjek, ali nekada mi je trebala tableta za smirewe koliko me nervirao. Imao je veliko srce za sve, a sebi je bio najve}i neprijateq. Bio je najgori za sebe. Du{a od ~oveka, ali voleo je
Bestova `ena An|ela je u borbi sa Xorxovim alkoholizmom imala pomo} i podr{ku i Gordane i Milana Mandari}a. Bili su jako bliski ku}ni prijateqi. A prijateqi se uvek na|u u nevoqi. - Ja sam Bestu spasao `ivot. Pomogao sam mu da se operi{e jetru u Norve{koj. Wegovoj `eni An|eli smo pomogli da se porodi. Zato su Xorx i An|ela svom sinu Haomu Bestu dali sredwe ime Milan. Momak je danas poznati maneken u Americi i mnogi ga zapitkuju odakle mu srpsko ime Milan – ponosan je Mandari} na prijateqstvo sa porodicom Xorxa Besta. U martu 2000. Xorx Best je primqen u bolnicu zbog problema sa jetrom. Bio je upozoren od lekara da ostavi alkohol, koji }e ga ubiti. Ponovo je 2001. primqen u bolnicu zbog problema sa plu}ima. U bolnici „King’s College“ mu je 2002. izvr{ena je nova transplatacija jetre. Razuzdan `ivot ko{tao ga je `ivota na kraju. Best je 3. oktobra 2005. primqen na intezivnu negu, zbog infekcije bubrega, koju je dobio jer je pio lekove koji su trebali da ga spre~e da nastavi da pije. Britanski tabloid je 20. novembra 2005. izdao sliku wega u bolni~kom krevetu, gde je poslao poruku: “ Nemojte da umrete kao ja!” Milan Mandari} je dugo patio zbog svog rastanaka sa Xorxom Bestom: - Oti{ao sam u SAD i zamolio doktora da mi javi kako se Xorx oporavqa. Zove mene doktor i ka`e da Best ima jo{ samo 48 sati `ivota. Vratio sam se nazad u londonsku bolnici. Wegovi roditeqi su me odveli u wegovu sobu. Ruka mu je bila hladna, srce mu je nemirno kucalo. Rekli su mi da doktori ne mogu ni{ta vi{e da urade. Meni su suze krenule niz lice. Svet je izgubio ~oveka koga su svi voleli. Xorx je voleo mena i ja sam voleo wega.... Xorx Best je umro 25. novembra 2005, u 59. godini. Na wegovoj sahrani u Belfastu prisustvovalo je sto hiqada qudi. Toga dana je lila ki{a, a pogrebna povorka qudi bila je duga{ka {est kilometara. I svi su plakali. Milan Mandari} je preminuo u Beogradu po~etkom okrobra 2024. godine. Sahrawen je u Sremskoj Kamenici, gde je odrastao. Dan je bio lep. Ki{a nije lila. LI^NI STAV
- Jednom mi pobedimo u San Hozeu. Xorx je opet bio najboqi i ja da ga po~astim. Ka`em mu: “Vodim te u Lejk Taho na jezera Sijera Nevade, da se zabavimo i malo kockamo”. “ Ne}e An|ela da me pusti!” Ubedio sam wegovu `enu, koja je bila jedna divna osoba. Obe}ao sam joj da Xorx ne}e piti i da }emo uzeti jednu sobu, da mogu da ga kontroli{em. Sti`emo na recepciju, ja nas prijavqujem, okrenem se, koferi su tu, a Besta nema. Zovemo ga preko razglasa, ne javqa se. [aqem mu poruku na pejxer, ne javqa se. Odem ja u sobu, sav iznerviram, kad posle tri sata neko kuca. Otvaram, a Xorx stoji ispred vrata. Dr`i dve fla{e {ampawca i grli dve prelepe plavu{e. Ka`e: „[efe, ti bira{ koju `eli{„. Ja samo uzmem fla{e {ampawca, dam ih devojkama, ka`em im da se lepo provedu, a wega uvu~em u sobu. Eto, to vam je bio Xorx Best ! Spadalo kakav svet nije pre toga video ! Bestova supruga An|ela poku{avala je sa lekarima da izle~i Xorxa od alkoholizma. Sprovodila mu je ku}ne terapije, jer u stanu u kome su `iveli Xorx nikad nije pio. Napijao se po pabovima i restoranima. Jednom ~ak tri dana nije dolazio ku}i. - Iz po{tovawa prema meni Xorx mi je ~esto govorio: “[efe ja pijem privatno, a igram za tebe fudbal slu`beno!” Krajem sedamdesetih Best se vratio iz SAD u Englesku. Igrao je za “Fulam” i potom u “Hibernijanu” gde je 1983. godine okon~ao fudbalsku karijeru. Xorx Best je dotakao `ivotno dno 1984. godine kada je robijao dva meseca zatvora zbog vo`we pod uticajem alkohola i napada na policajce. Godine 1988. prijateqi su se okupili na jednom prijateqskom fudbalskom me~u kako bi
u Grac, grad u kome je studirao Nikola Tesla i doktorsku tezu odbranio Ivo Andri}. Grac je posle Be~a grad u kome `ivi najvi{e qudi poreklom iz biv{e Jugoslavije
Sme{ten na obalama reke Mure, pod obroncima Alpa, Grac je ponos [tajerske koju nazivaju „zeleno srce Austrije“ i vekovima je bio ju`na granica Svetog rimskog carstva.
Prvi stanovnici ovog podru~ja su nakon Kelta i Rimqana bili slovenski narodi, koji su utvr|ewe na brdu nazvali Gradec. Od toga }e nastati dana{we ime grada, koje se prvi put pomiwe 1128, a slovensko stanovni{tvo }e prema jugu potisnuti Bavarci.
[tajerska }e se 1180. odvojiti od Vojvodstva Bavarske, a 1379. grad dolazi pod vlast dinastije Habzburg, a od 1564. je prestonica Unutra{we Austrije (teritorije koja je obuhvatala i dana{wu Sloveniju, kao i delove Hrvatske i Italije).
Veliki broj gradskih znamenitosti izgra|en je u stilu italijanske renesanse u 16. veku, ukqu~uju}i i zamak Egenberg na uzvi{ewu izvan grada jer je do 1619. Grac bio rezidencija Habzburgovaca, {to je uslovilo veliki napredak u trgovini i kulturi. Nakon wihovog odlaska u Be~ grad je do`iveo recesiju, ali je ipak ostao va`an centar.
Svoje drugo zlatno doba Grac }e do`iveti u 19. veku, u doba industrijalizacije, i vladavine nadvojvode Johana od Austrije, koji je ostao upam}en kao veliki modernizator i vladar sa kojim su se [tajerci rado identifikovali.
Nadvojvoda, strastveni planinar, u Gracu je osnovao muzej Joaneum, zatim prete~u ~uvenog Tehnolo{kog univerziteta, [tajersku dr`avnu arhivu, i Dru{tva za istoriju i poqoprivredu. Pored toga, uspeo je da „skrene” izgradwu Ju`noaustrijske pruge, izme|u Be~a i Trsta, kroz Grac, i tako ovaj grad uveo u novo, industrijsko doba. Prvi svetski rat je ozna~io veliku prekretnicu, jer je tokom wegovog trajawa svaka tre}a zgrada u gradu o{te}ena ili uni{tena. Ju`ni deo pokrajine, takozvana Dowa [tajerska sa sredi{tem u Mariboru, pripala je Kraqevini SHS, a veliki broj stanovni{tva se iselio u deo koji je ostao u Austriji.
Posle Drugog svetskog rata Grac }e polako po~eti da se oporavqa tek krajem pedesetih, jer je [tajerska bila pod britanskom okupacijom sve do 1955. Tokom nacisti~kog perioda ve}ina intelektualaca je napustila Grac, a wihov povratak od kraja pedesetih je gradu doneo kosmopolitskih duh, i ra|awe novog grada zahvaquju}i arhitektonskoj „Grackoj {koli”. GRAD STUDENATA
U Gracu postoje ~etiri Univerziteta i dve visoke {kole na kojima studira preko 75.000 studenata iz celog sveta. U populaciji od oko 320.000 stanovnika, petinu ~ine studenti. Na najve}em, Univerzitetu Karla Francensa (1585.), tokom vekova su studirali i predavali mnogi velikani iz razli~itih nau~nih disciplina. Ovaj univerzitet je dao i desetoro dobitnika Nobelove nagrade, me|u kojima su Fric Pregl (za hemiju), Viktor Franc Hes (za otkri}e kosmi~kih zraka), Oto Levi (za medicinu) i Ervin [redinger (za fiziku). Johan Kepler je ovde kratko radio kao profesor matematike, a Ernest Mah je predavao matematiku i fiziku.
I na{ nobelovac Ivo Andri} je `iveo
[losberg
Grac je jedan od svetskih centara auto industrije
u Gracu – radio je kao konzul Kraqevine SHS, a 1924. je na Filozofskom fakulteta odbranio doktorsku tezu na temu Razvoj duhovnog `ivota u Bosni u vreme turske vladavine. Za ovaj grad je posebno vezan i na{ najve}i nau~nik Nikola Tesla. On je u Gracu
studirao elektrotehniku od 1875. do 1877, u doba kada je ovaj grad okupqao eminentne stru~wake iz ~itave jugoisto~ne Evrope. Odavde }e, nakon dve godine izuzetnih rezultata i sukoba sa profesorom u tre}oj, oti}i daqe u Evropu, a zatim i svet. Na prvoj stanici na Teslinom genijalnom putu
se i danas nalaze wegovi tragovi – me|u najboqim studentima ovog univerziteta se nalazi i wegova bista. Grac, kao glavni grad tada{weg multietni~kog vojvodstva [tajerske, bio je i centar slovena~ke kulture, posebno od osnivawa Univerziteta u Gracu 1586. godine do osnivawa Univerziteta u Qubqani 1919. godine.
JEDINSTVEN SPOJ STAROG I NOVOG
Grac je `ivopisan spoj moderne kulture i bogatog istorijskog nasle|a. Stari deo grada i zamak Egenberg upisani su na Uneskovu listu svetske ba{tine 1999. godine. Zahvaquju}i brojnim inovacijama i napretku 2003. je Grac bio Evropska prestonica kulture, a za tu priliku je dobio dve nove znamenitosti: Ku}u umetnosti (Kunsthaus) i jedan pravi kuriozitet – ostrvo na reci Muri (Murinsel) Ve}ina kulturno-istorijskih znamenitosti Graca se mo`e videti u {etwi pe{a~kom zonom starog grada. Veli~anstveni Landhaus, sedi{te pokrajinske vlade [tajerske, smatra se jednom od najlep{ih zgrada u celoj Austriji. Na turisti~koj turi podrazumeva se i poseta [losbergu, zamku na uzvi{ewu sa sat-kulom koja predstavqa simbol grada.
SVETSKI CENTAR AUTOMOBILSKE INDUSTRIJE
Najve}a fabrika u Gracu je automobilski gigant „Magna [tajer“. Nekada deo konglomerata „[tajer-Dajmler-Puh“, ova kompanija proizvodi delove za mnoge renomirane fabrike, razvija posebne modele, i predstavqa najve}i svetski koncern za monta`u automobila.
Ovde je razvijen Mercedesov sistem za pogon na sva ~etiri to~ka, proizvodila se stara E klasa sa 4-matik pogonom, kao i BMV X3 i Aston Martin Rapid.
Me|utim, Grac je najpoznatiji kao grad u kojem se do 2000. proizvodio legendarni vojni xip „pincgauer“, nazvan po izuzetno izdr`qivoj lokalnoj rasi kowa.
U Gracu se nalazi i najve}a kolekcija oru`ja na svetu, u Muzeju oru`ja, a vredni pa`we su i mauzolej cara Ferdinanda II, gradska katedrala, Opera, kao i Burg, sedi{te regionalne vlade, sa ~uvenim dvostrukim spiralnim stepeni{tem koje se spaja na svakom spratu i tako stvara zanimqivu opti~ku varku.
Vredan pa`we i Muzej grada Graca, sa rodnom ku}om Franca Ferdinanda, verovatno najpoznatije istorijske li~nosti koja je ro|ena ovde. U neposrednoj blizini Graca je ro|ena i holivudska legenda Arnold [varceneger, najpoznatiji Austrijanac u svetu. U wegovoj rodnoj ku}i u selu Tal se nalazi mali muzej posve}en ovom glumcu. U AUSTRIJI SA PROSTORA BIV[E JUGOSLAVIJE @IVI 366.565 GRA\ANA
Ukupno gledano, sa prostora biv{e Jugoslavije u Austriji `ivi 366.565 gra|ana. Najve}i udeo stranaca, kada je re~ o pokrajinama, bele`i Be~ sa 30,2 odsto, dok u Gracu taj procenat iznosi 24 odsto. Od tog broja oko 20 hiqada dolazi sa prostora biv{e Jugoslavije, a o wihovim pravima se od 1995. brine Savetodavno telo za migrante u Gracu, koje sa~iwava devet ~lanova koji nisu dr`avqani Evropske unije. Wih na lokalnim izborima direktno biraju doseqenici, na mandat od pet godina.
Ve} se niko ne javqa biznismeni nemaju vremena o`eweni imaju obaveze –mala de~ica i veliki problemi lo{e supruge i magnet papu~e
ili se, pak, inate – pro{log puta ja sam ti se javio (pre godinu dana) pa mo`e{ i ti jednom da digne{ slu{alicu
be}ari imaju novo dru{tvo i naj~e{}e wihove mlade devojke ne korespondiraju ba{ najboqe sa kriterijumima za sredove~ne supruge
pijanci su bez prebijene pare javqali su se sve dok nisu potro{ili kredite
sad se takore}i niko ne javqa i no}na kurotresnica u novoj gajbi polako se pretvara u prijatan kutak dekorisan neprijatnim {umovima ti{ine
u svakom slu~aju najvi{e kontaktiramo sa onima koji vi{e ne `ive ovde –previ{e smo daleko jedni od drugih da bismo o~ekivali previ{e jedni od drugih.
Qubavnici su najve}i utopisti, a qubav je najve}a utopija. U qubavi se ose}a vi{e nego {to treba, pati vi{e nego {to se misli, sawa vi{e nego {to se `ivi, i ka`e i ono u {ta ni sami ne verujemo. U qubavi nema ni~eg razumnog. Qubav je jedno du{evno stawe bez ravnote`e i bez razabirawa. Zato su anti~ki Grci smatrali qubav bole{}u, a zaqubqene bolesnicima. Ni zakletva zaqubqenih nije za wih imala sudsku vrednost. „Dobro pazi, sine moj, da nikad svoj razum ne `rtvuje{ za qubav jedne `ene“ ka`e Kreont u Antigoni. A Plutarh, govore}i o Antoniju i Kleopatri, pet vekova posle takvog Sofoklovog pesimizma, ka`e o qubavi: „Du{a zaqubqenog ~oveka `ivi u tu|em telu.“ Dugo se verovalo da qubav pomu}uje zdrav razum i podi`e egoizam do slepila. O qubavi se ne mo`e ni govoriti pametno jer qubav nije stvar pameti nego ose}awa; a zato {to je qubav istinska samo kad je slepa, ona ne podle`e nikakvim merama razuma. @ena se zato mo`e samo voleti ili ne voleti, ali se ne daje razumeti; najboqi dokaz, {to se najmawe poznaju dvoje koji se najve}ma vole. Mi zapravo po~iwemo ne razumevati `enu tek otkad po~nemo da je volimo. Naro~iti razlog {to se o qubavi ne mo`e pravilno misliti, to je {to se o woj odve} razmi{qa.
Preterano razmi{qawe o ne~em skrene misao na bespu}e, naro~ito u stvarima ose}awa. U qubavi se naro~ito ispituje svaka pojedinost, svaki pokret, svaka re~, pogled, aluzija. Zaqubqen ~ovek je mistik koji `ivi od privi|ewa, koji veruje u ~udesa, koji ne veruje ni ono {to je o~evidno, koji se bori s fantomima, koji izmisli najve}i deo svojih sre}a i nesre}a, i najzad, koji izgradi planove bez srazmera i bez logike, sasvim protivno
Te no}i sam sawao. Bio je to isti san koji me je svojevremeno doveo pred vrata doktorke Na|. Zbog nepoznatog zlo~ina, porota skrivenih lica osu|uje me na smrt. Stojim pred wima nemo}an, u lancima, svestan da ne mogu da se branim jer ne znam {ta je moj greh. Molim ih da mi ga saop{te, da mi daju makar jednu re~ za koju bih mogao da se uhvatim, ali to se ne doga|a. „Nastavite, gospodine Savi}u!“, grubo dovikuje neko iz tame. Vreme nezaustavqivo curi. Iznad wihovih glava visi klepsidra i shvatam da }e se opet dogoditi isto - udar gonga ozna~i}e da je vreme za moje obra}awe isteklo, i ponovo }u biti pora`en. Tada se javqa moj najve}i strah. Iz dna sale pomo}nik porotnika, zdepasti ~ovek s grbom na le|ima, gura kolica. Kre}e se polako. Kada mi se pribli`i, u kolicima vidim maju{no, tek ro|eno dete. Rumeno je i sneno, gotovo nalik lutki. Za razliku od dece tog uzrasta, ono ne pla~e, ve} se smeje dok se prsti}ima igra uvojkom. Gleda me smelo, s tihim poverewem, kao da me prepoznaje. Kada grbavac popne kolica na katedru, predsedavaju}i ustaje, sa stola uzima hartiju i ka`e: „Milo{}u ovog ve}a dobili ste priliku za pomilovawe. Moramo se samo uveriti da ste zaista rehabilitovani i da }ete ubudu}e biti korisni ~lan zajednice. A ponajpre, naravno, da vi{e ne}ete vr{iti zlo~ine!” Eho sudijinih re~i struji prostorijom. No{en promajom, veo s wegovog lica se pome-
ra, i prvi put u snu, koji se bezbroj puta ponovio, pojavquje se ne{to za~udno. Iza lelujave tkanine nazire se Ivin lik. Samo to nije Iva onakva kakvu znam, niti su to skladne crte wenog lica. Vidim lice koje me samo podse}a na wu, iako pripada nekom drugom - nekom koga sam ve} negde video… nekad… negde… Grbavac dovozi kolica s detetom i zaustavqa ih ispred mene. Iz xepa mantila polako vadi veliki tesarski ~eki}. Pru`a mi ga… U ruci ose}am wegovu te`inu. Jasno je {ta se od mene tra`i. Iz klepsidre nad glavama porotnika kapqe voda. Dete me gleda i osmehuje se. Nevino… Toplo… U wegovim o~ima vidim sopstveni odraz. Napipavam ~vor na drvenoj dr{ci dok odbrojavawe po~iwe… Deset… Porotnici udaraju {akama o sto. Devet… Grbav~evo lice se razvla~i u odvratnu grimasu… Osam… Lice predsedavaju}eg nestaje iza vela… Sedam… Dete mi pru`a ruku… [est… Vidim mu jamice na obrazima… Pet… Porotnici u transu uzvikuju moje ime… ^etiri… Vidim {aku s ~eki}em u detetovom oku… Tri… Grbavac ci~i od zadovoqstva… Dva… Dete sklapa o~i… Jedan… I nestaje… Budim se uvek na istom mestu, u znoju, bez daha, u pani~nom strahu da }u saznati sopstvenu odluku. Doktorka Na| ponavqa da je to trenutak u koji moram da se vratim, kako bismo saznali gde je sve po~elo. Ali ja ne `elim da se bilo kada vratim tamo.
svemu kako bi radio da nije zaqubqen. A koliko zaqubqeni `ive u opsesijama i u poluludilu, vidi se tek kad se takvi zaqubqenici najzad ohlade, i otrezne, i povrate sebi. Zaqubqeni se danas o~ajno vole, kao {to sutra mogu da se
svi govore o `enama sa uop{tavawem; ali `enu najve}ma napadaju ba{ qudi koji su najmu`evniji i fizi~ki najstrasniji. O `eni govore lepo i pristojno samo qudi po krvi hladni i za `enu ravnodu{ni. Jedino onaj pisac koji `enu ne bi napao u
o~ajno omrznu; a oni se omrznu bez stvarnog povoda, kao {to su se zavoleli bez stvarnog razloga. U qubavi ~ovek tra`i sudbinu u gatkama, hrabri se re~ima, ne veruje svojim o~ima ni u{ima. @ena je stvar spola i srca, a ne osvedo~ewe filozofije. Ako od we napravite predmet misli, onda je ona izgubqena za va{a ose}awa. ^esto i sve ideje koje imamo o nekoj `eni dolaze samo od dobrog ili lo{eg iskustva sa nekom sasvim drugom i druk~ijom `enom. Najgore govore o `eni oni koji su bili najnesre}niji u qubavima; nesre}nici su uvek kratki u svojim refleksijama o `eni. Pisci i nepisci, qudi dubokoumni i qudi maloumni,
{umi ne}e je napasti ni u kwizi. Sre}om {to i `ena voli samo napada~a, koji ho}e da napadne kako bi je oteo, i da je otme kako bi je zaposeo. Izvesno, jedno o `eni misle mladi, a drugo stari; i jedno bogati, a drugo ubogi; i jedno lepi, a drugo ru`ni; i najzad, jedno zdravi, a drugo bolesni. U qubavi, kao i u religiji, sve po~iva na ose}awu i na verovawu u neverovatno. Zaqubqen ~ovek misli da uvek voli prvi put, iako je pre toga sto puta voleo; a doga|a se ~ak da veruje kako je odista samo ovog puta istinski voleo. – Zbog ovog nelogi~nog i nerazumnog, ima u qubavi toliko nesre}nika.
Potpisivawem Kumanovskog vojno-tehni~kog sporazuma 9. juna 1999. godine okon~ani su vazdu{ni napadi NATO snaga na tada{wu Saveznu Republiku Jugoslaviju i stvoreni uslovi za raspore|ivawe me|unarodnih snaga na Kosovu i Metohiji. Dvadeset sedam godina kasnije, ovaj dokument ostaje jedna od najva`nijih prekretnica za Srbiju i daqi tok pri{tinskog pitawa.
Vojno-tehni~ki sporazum, izme|u predstavnika Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutra{wih poslova Srbije sa jedne strane i vojnih predstavnika NATO-a sa druge, potpisan je 9. juna 1999. godine u Kumanovu. Sporazum je usledio nakon 78 dana vazdu{nih napada NATO-a na tada{wu Saveznu Republiku Jugoslaviju, zapo~etih 24. marta 1999. godine, i predstavqao je osnov za prekid neprijateqstava i povla~ewe jugoslovenskih vojno-policijskih snaga sa KiM, pi{e „Kosovo onlajn”.
Wime su definisani rokovi i na~in povla~ewa, uspostavqawe Kopnene zone bezbednosti {irine pet kilometara i Vazdu{ne zone bezbednosti {irine 25 kilometara, kao i raspore|ivawe me|unarodnog bezbednosnog prisustva u ju`noj srpskoj pokrajini. Dan nakon potpisivawa sporazuma, Savet bezbednosti Ujediwenih nacija usvojio je Rezoluciju 1244, kojom je uspostavqen me|unarodni civilni i bezbednosni okvir za KiM.
Na osnovu te Rezolucije formirani su UNMIK i KFOR, koji su preuzeli odgovornost za bezbednost i administrativno upravqawe KiM tokom prelaznog perioda. Prve jedinice KFOR-a u{le su na KiM 12. juna 1999. godine, ~ime je zapo~elo novo poglavqe u istoriji pokrajine.
Za jedne, Kumanovski sporazum predstavqa dokument koji je zaustavio rat i spre~io daqe qudske `rtve. Za druge, on je ozna~io po~etak procesa koji je doveo do dugotrajnog me|unarodnog protektorata
i kasnijih politi~kih sporova oko statusa Kosova i Metohije. Ipak, me|u ve}inom u~esnika tada{wih doga|aja postoji saglasnost da je wegova najva`nija posledica bio prekid ratnih dejstava.
Nekada{wi na~elnik General{taba Vojske Jugoslavije Branko Krga ocenio je, govore}i za Kosovo onlajn, da je „kqu~an benefit sporazuma bio prekid rata”, isti~u}i da su wime stvoreni uslovi za zaustavqawe daqih sukoba. Jedan od potpisnika sporazuma, general Obrad Stevanovi}, vi{e puta je ukazivao da se pojedine odredbe dokumenta tokom godina razli~ito tuma~e i da su odre|ene protivre~nosti prisutne i danas.
Biv{i ministar spoqnih poslova SRJ @ivadin Jovanovi} smatra da su Kumanovski sporazum i Rezolucija 1244 zaustavili rat, ali da nisu spre~ili kasnije stradawe i raseqavawe srpskog stanovni{tva. Nekada{wi komandant Pri{tinskog korpusa Vojske Jugoslavije Vladimir Lazarevi} isticao je da u Kumanovu nije potpisana kapitulacija, ve} sporazum kojim je okon~an sukob i regulisano povla~ewe snaga. Bezbednosni izazovi koji su usledili nakon juna 1999. godine pokazali su da potpisivawe sporazuma nije zna~ilo i kraj me|uetni~kih tenzija.
Posle povla~ewa srpskih snaga i dola-
ska me|unarodnih misija usledio je talas nasiqa nad Srbima i drugim nealbanskim zajednicama, pa je u mesecima posle zavr{etka sukoba veliki broj Srba, Roma, Goranaca i drugih nealbanaca napustio KiM zbog pogor{ane bezbednosne situacije. Tokom 1999. i 2000. godine je posebno napeto bilo u Mitrovici, gradu koji je podeqen na severni i ju`ni deo i tako postao simbol podele izme|u srpske i albanske zajednice.
Most na Ibru vi{e puta bio je popri{te sukoba, protesta i poku{aja prodora iz ju`nog u severni deo grada, zbog ~ega je KFOR ~esto intervenisao kako bi spre~io {ire incidente. Bezbednosni izazovi nisu bili ograni~eni samo na KiM. Formirawem Kopnene zone bezbednosti stvoren je prostor u kojem su se ubrzo pojavile naoru`ane grupe albanskih ekstremista koje su pokrenule pobunu na podru~ju Pre{eva, Bujanovca i Medve|e. Delovawe OVPMB dodatno je zakomplikovalo bezbednosne prilike na jugu centralne Srbije tokom 2000. i 2001. godine. Najte`i udarac procesu normalizacije dogodio se u martu 2004. godine.
Povod za izbijawe nasiqa bile su neproverene informacije o utapawu trojice albanskih de~aka u reci Ibar, za {ta su pojedini mediji i politi~ki akteri optu`ili
Petrovski post, koji je po kalendaru Srpske pravoslavne crkve (SPC) jedan od ~etiri vi{ednevna posta u godini, po~eo je danas, a zavr{ava se 12. jula, na Petrovdan, praznik posve}en svetim apostolima Petru i Pavlu.
Post, koji }e ove godine trajati vi{e od mesec dana, traje najmawe osam dana, a najvi{e {est
nedeqa u zavisnosti od toga kada pada Uskrs. Petrovski post se jo{ naziva i apostolski, a po~iwe prvog ponedeqka posle Duhovske nedeqe i traje do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, koji Srpska pravoslavna crkva slavi 12. jula po Gregorijanskom kalendaru, odnosno 29. juna po Julijanskom. Tokom Petrovskog posta vernici se uzdr`avaju od mesa,
mle~nih proizvoda i jaja, ali smisao posta nije samo fizi~ko odricawe od hrane, ve} i duhovno uzdr`avawe od lo{ih misli, re~i i dela.
Tokom ovog posta, ponedeqkom, sredom i petkom posti se na vodi dok se utorkom i ~etvrtkom posti na uqu.
Subotom i nedeqom su dozvoqeni riba, uqe i vino.
Dan uo~i Petrovdana posti se strogo, osim ako pada u subotu ili nedequ.
Iako nije strog kao Veliki post, Petrovski post nosi duhovnu te`inu, jer se wime vernici pripremaju za praznik apostola koji su svojom verom i mu~eni{tvom postavili temeqe hri{}anstva.
Sveti apostol Petar, ribar Simon iz Vitaide, prvi je od u~enika Gospoda Isusa Hrista koji je izrazio nepokolebqivu veru u Hrista i wegovu misiju, otkuda je od Hrista i dobio ime PetarKifa {to zna~i kamen, stena, to jest wegova vera u Gospoda Isusa bila je tvrda kao stena.
On je pisac dve poslanice u crkvi znane i kao Saborne Petrove poslanice koje su pridru`ene Novom zavetu.
Srbe. U danima koji su usledili {irom Kosova i Metohije izbili su masovni neredi i napadi na srpske sredine. Tokom dvodnevnog nasiqa poginulo je 19 qudi, povre|eno vi{e od 900 osoba, dok je vi{e od 4.000 Srba i drugih nealbanaca napustilo svoje domove. Uni{teno je ili te{ko o{te}eno vi{e od 900 ku}a i 35 crkava i manastira Srpske pravoslavne crkve. Martovski pogrom predstavqa jedan od najte`ih bezbednosnih doga|aja na KiM nakon zavr{etka rata i ~esto se navodi kao dokaz da me|unarodne misije nisu uspele da obezbede za{titu svih zajednica. Naredne godine donele su nove politi~ke promene. U Pri{tini su postepeno ja~ale privremene institucije samouprave, dok je pitawe kona~nog statusa KiM ostalo u sredi{tu me|unarodnih pregovora. Proces je kulminirao 17. februara 2008. godine, kada su institucije u Pri{tini jednostrano proglasile nezavisnost.
Beograd je taj potez odbacio kao protivpravan i nastavio da se poziva na Rezoluciju 1244 kao va`e}i me|unarodnopravni okvir. Uprkos brojnim politi~kim promenama tokom proteklih 27 godina, Kumanovski sporazum ostao je jedan od temeqnih dokumenata koji reguli{u prisustvo me|unarodnih snaga na KiM.
Wegove odredbe i danas predstavqaju osnov za mandat KFOR-a, koji nastavqa da deluje u skladu sa Rezolucijom 1244. Ocene Kumanovskog sporazuma i daqe su razli~ite: dok jedni isti~u da je wime zaustavqen rat i spre~eno daqe stradawe stanovni{tva, drugi ukazuju da nije uspeo da obezbedi trajnu bezbednost za sve zajednice niti da spre~i kasnije sukobe, progon stanovni{tva i politi~ke sporove.
Ipak, bez obzira na razli~ita tuma~ewa wegovih posledica, ostaje ~iwenica da je sporazum potpisan u Kumanovu 9. juna 1999. godine ozna~io kraj jednog rata i po~etak novog politi~kog i bezbednosnog poretka na KiM, ~ije posledice traju i danas.
Svetom apostolu Petru Isus je poverio vino, p{enicu i kqu~eve Carstva nebeskog, pa se s tim znamewem i slika na ikonama. Kao episkop propovedao je u Palestini, Siriji, Maloj Aziji i Antiohiji. U crkvi svetog Petra i Pavla u Rimu ~uvaju se verige (lanci, okovi) svetog apostola Petra kao znamewe snage svetiteqa, a u koje ga je okovao car Irod, progoniteq Hri{}ana.
U srpskom narodu mnogobrojne su i porodice koje slave krsnu slavu ^asne verige Apostola Petra u spomen na wegovu nepokolebqivu veru u Gospoda Isusa.
Sveti apostol Pavle rodom je iz Tarsa. Pre nego {to je poverovao u Gospoda Isusa Hrista Spasiteqa i Izbaviteqa roda qudskoga od zla, Sveti apostol Pavle se zvao Savle i bio je progoniteq hri{}ana.
Ro|ewe trojki uvek je poseban doga|aj, a kada na svet do|u prirodnim putem i u dobrom zdravstvenom stawu, takve vesti obraduju ne samo porodicu ve} i ~itavu zajednicu. Upravo zato su Vasilija, Vera i Vida Miti} ovih dana postale najlep{a pri~a koja sti`e iz Univerzitetskog klini~kog centra Ni{.
Dvadesetosmogodi{wa An|ela Miti} iz Vrawa na svet je donela tri devoj~ice koje su ro|ene ~etiri nedeqe pre termina. Iako imaju ne{to mawe od dva kilograma, dobro napreduju i pod budnim su okom lekara ni{ke De~je klinike.
Na~elnik Intenzivne nege De~ije klinike UKC Ni{ dr Dejan Milojevi} isti~e da su ovakvi slu~ajevi vrlo retki.
„Veoma retko se de{ava. Ove trojke su ro|ene ~etiri nedeqe pre termina, sa dobrom te`inom za tu starost. Bile su na terapiji na Intenzivnoj nezi, sada su na neonatologiji, ~ekamo da dostignu 2000 gr i da odu ku}i“, rekao je Milojevi}.
Posebnu vrednost ovom doga|aju daje ~iwenica da su devoj~ice za~ete prirodnim putem, {to je danas izuzetno retko kada je re~ o trojkama.
„Najvi{e nas raduje {to su to deca koja su za~eta prirodnim putem, {to je jako retko.Svi na{i lekari su pokazali da su pravi profesionalci“, rekao je direktor UKC Ni{ doc. dr Milan Lazarevi}.
Najsre}nija je, naravno, mama An|ela, koja dane provodi uz svoje devoj~ice i sa nestrpqewem ~eka trenutak kada }e zajedno krenuti ku}i. „Izuzetno sam zadovoqna tretmanom i brigom u ni{kom porodili{tu. Jo{ sam radosnija jer sam dobila informaciju da }e se graditi novo porodili{te u Ni{u, jer }e mame imati priliku da do~ekaju svoje bebe u jo{ boqim uslovima“, kazala je An|ela. Dok lekari prate wihov napredak, Vasilija, Vera i Vida ve} su osvojile srca zaposlenih u UKC Ni{. Ukoliko nastave da napreduju dosada{wim tempom, uskoro }e dosti}i potrebnu te`inu i zajedno sa roditeqima zapo~eti svoje prve dane kod ku}e.
Podno Avale, u {koli koja ve} decenijama okupqa generacije dece iz ovog kraja, ovih dana najva`nija lekcija ne pi{e se u uxbenicima. U~i se srcem. U~enici prvog dva razreda O[ „Vuk Karaxi}“ u Ripwu odr`ali su priredbu kako bi prikupili novac za kupovinu elektri~nih kolica svojoj drugarici Dariji Veli~kovi}. Devoj~ici vedrog duha i velikog osmeha, koja uprkos cerebralnoj paralizi svakoga dana pokazuje {ta zna~e upornost i hrabrost. Dok se iz u~ionice ~uje de~ja graja, Darija je u wenom centru. Drugari je obo`avaju, a ona wih. Zajedno crtaju, pri~aju, smeju se i odrastaju. Za wih ona nije „devoj~ica u kolicima“. Ona je jednostavno Darija. - Pravimo priredbu za Dariju da bi bila samostalnija. Imamo kutiju u koju skupqamo pare da bismo joj kupili kolica. Poma`emo joj, dolazimo kod we… Peva}emo i plesati za Dariju – ka`e Helena Lukovi}. Wena drugarica Kalina Markovi} obja{wava kako je sve po~elo. - Tadija je predlo`io da kupimo Dariji nova kolica, u~iteqica je pristala i po~eli smo da spremamo priredbu. Poma`emo joj
„WIHOVA
Princ-Naslednik Filip Kara|or|evi} u~estvovao je, zajedno sa suprugom princezom Danicom i wihovom decom, u tradicionalnom Hodo~a{}u na Cer, koje potomci Drinske divizije iz Ma~vanskog Prwavora organizuju u znak se}awa na stradawe i juna{tvo ovog mesta tokom Prvog svetskog rata. Tokom hodo~a{}a, koje svake godine okupqa u~esnike iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, obi{li su Spomen-kosturnicu u Ma~vanskom Prwavoru, Crkvu Svetog proroka Ilije, Manastir ^oke{inu i Crkvu Svetog Jovana [angajskog na Ceru, posve}enu cerskim junacima.
„Ovo hodo~a{}e, koje sabira qude iz svih krajeva Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, svedo~i o `ivoj snazi na{eg narodnog pam}ewa, vere i zajedni{tva“, poru~io je princ-naslednik Filip.
U~esnici su pre{li mar{ dug dvadeset kilometara kroz predele Cera, mestima koja su ostala upam}ena po slavnoj Cerskoj bici i podvigu srpske vojske.
„Poseban do`ivqaj predstavqao je hod kroz samo srce Cera, stazama kojima su kora~ali na{i preci u danima slavne Cerske bitke. Na tim mestima i danas se ose}a veli~ina wihove `rtve i nepokolebqiva odlu~nost srpskog vojnika da brani slobodu, ~ast i pravo svoga naroda na opstanak“, istakao je on.
Princ je podsetio na ogromne `rtve koje je Ma~vanski Prwavor podneo u Velikom ratu, navode}i da je ovo mesto izgubilo 704 civila, dok je vi{e od 1.300
kad joj ne{to padne ili kad ne{to ne razume. Tada do|emo i pomognemo. U wihovim glasovima nema sa`aqewa. Samo iskrena de~ja `eqa da pomognu prijatequ. Zbog Darije su i {kolski hodnici dobili druga~iji raspored. Weno odeqewe nastavu poha|a u prizemqu, kako bi joj kretawe bilo lak{e. Koliko su deca odrasla kroz ovu akciju najboqe zna wihova u~iteqica Vesna Petrovi}, koja vi{e od tri decenije radi u prosveti.
- Ja sam jedna obi~na seoska u~iteqica u jednoj prelepoj seoskoj {koli ispod Avale. A zvezda ovog, prethodnih i svih budu}ih dana u na{em odeqewu jeste Darija Veli~kovi}. Drugari su re{ili da naprave jednu ne`nu akciju kojom bi pomogli wenu samostalnost, wenu nezavisnost i slobodu da mo`e sama da se kre}e, bez stalne pomo}i tate – pri~a u~iteqica.
Ka`e da je tokom priprema za priredbu celo odeqewe raslo zajedno.
- @elimo da Darija ima divne {kolske dane i lepe uspomene na {kolovawe. Nau~ili smo mo`da i najva`niju `ivotnu lekciju – da je lepo pomagati drugima i ne tra`iti ni{ta zauzvrat. Da na{e malo
me{tana, civila i vojnika, polo`ilo `ivote za Srbiju.
„To je `rtva koja obavezuje i koja ne sme biti zaboravqena“, naglasio je Filip. On je podsetio i na vezu svoje porodice sa Ma~vanskim Prwavorom, isti~u}i da je wegov pradeda, kraq Aleksandar I Kara|or|evi}, 3. juna 1934. godine posetio ovo mesto i odlikovao ga Kara|or|evom zvezdom IV stepena sa ma~evima.
„Moj pradeda, kraq Aleksandar I, odlikovao je Ma~vanski Prwavor kao jedino selo u Srbiji koje je ponelo ovo visoko odlikovawe. Tim ~inom odato je priznawe ne samo stradawu, ve} i izuzetnoj hrabrosti i vernosti Otaxbini koju su me{tani Prwavora pokazali u najte`im vremenima“, rekao je prestolonaslednik. On je podsetio da su nakon kraqa Aleksandra Prwavor posetili i kraq Petar II, kao i wegov otac, prestolonaslednik
Aleksandar Kara|or|evi}. Tokom trase duge 20 kilometara, na svim stradalnim mestima i spomen-obele`jima polo`eni su venci i odata po{ta nevino postradalim civilima, ratnicima i junacima.
Na kraju obra}awa, princ Filip zahvalio je potomcima Drinske divizije na organizaciji i o~uvawu se}awa na slavne pretke.
„Od srca zahvaqujem potomcima Drinske divizije iz Ma~vanskog Prwavora na pozivu, bratskom gostoprimstvu i predanom trudu koji ula`u kako bi se}awe na na{e pretke, wihovu `rtvu i slobodarski duh ostalo `ivo i prenosilo se budu}im pokolewima“, poru~io je on.
„Neka je ve~na slava prwavorskim mu~enicima, cerskim junacima i svima koji su svoje `ivote polo`ili za slobodu Srbije. Wihova `rtva ostaje na{ zavet i na{a trajna obaveza“, zakqu~io je princ-naslednik Filip.
nekome mo`e da zna~i mnogo. Ako postoji uspeh, onda je to {to smo za ovih mesec dana postali ja~i, ~vr{}i kolektiv i mnogo nau~ili o `ivotu – ka`e Petrovi}.
A Darija? Ona o svemu govori jednostavno, onako kako samo deca umeju.
- Sre}na sam {to }u mo}i sama da idem kroz hodnik, da izlazim napoqe i da se igram sa drugarima. Sre}na sam {to }e qudi do}i na na{u priredbu i {to }e nas gledati – ka`e ona.
Dok Darija pri~a, pored we je wen, zajedno sa mamom i bratom, najve}i oslonac – otac Aleksandar. Po{to devoj~ica nema li~nog pratioca, on je svakog dana uz wu. Wihov dan po~iwe rano i traje do ve~eri. Pre {kole odlaze na terapije, potom na nastavu. - Na bolovawu sam kako bih mogao da budem uz wu. Iz ku}e izlazimo ve} oko sedam ujutru, a vra}amo se tek posle 18 ~asova. To je na{ ritam `ivota – pri~a Aleksandar. Nova elektri~na kolica ko{taju oko 1.800 evra i za Dariju bi zna~ila mnogo vi{e od obi~nog pomagala. Da sama pro|e {kolskim hodnikom. Da sama iza|e u dvori{te. Da bez tu|e pomo}i stigne do svojih drugara. Mo`da ba{ zato ova pri~a nije samo pri~a o prikupqawu novca. To je pri~a o deci koja su pokazala da humanost nema godine. O jednoj u~iteqici koja ih u~i da budu dobri qudi. O ocu koji ne odustaje. I o devoj~ici koja svakoga dana pobe|uje prepreke sa osmehom.
u Preci Nikole Tesle poreklo vode iz Zapadne Srbije i starinom su se prezivali Dragani} u Kako je Tesla postao {ampion gospi}kog kraja u hvatawu vrana u Zbog ~ega je otac vodio Teslu u fru{kogorski manastir [i{atovac da pije lekovitu vodu u Za{to su profesori Tehni~kog fakulteta u Gracu strahovali da }e Teslu ambicioznost i preveliki rad ko{tati zdravqa i savetovali oca da ga ispi{e sa studija u [ta je nateralo Teslu, prilikom posete Beogradu, da se pokloni i poqubi ruku pesniku Jovanu Jovanovi}u Zmaju
Пише: Бранислав Станковић TESLA OSVAJA DRU[TVENU ELITU AMERIKE:
Kriza koja je pritiskala Ameriku, tih godina kada je Tesla stigao na „obe}ani kontinet“, postajala je sve ozbiqnija. Nikoli nije polazilo za rukom da prona|e posao u struci.
Nastupio je vrlo te`ak period za wega. Deo 1886. godine i slede}e radio je kao nadni~ar u Wujorku. Toga se kasnije nerado se}ao, jer mu je delovalo isuvi{e poni`avaju}e.
Ali uvek kada dodirnemo dno po~iwe da se promaqa svetlost na kraju tunela. Rat struja, jednosmernih i naizmeni~nih, oli~en u Edisonu i Vestinghausu uzimao je sve vi{e maha. To }e biti velika prilika za Teslu i wegove patente. Centrale za naizmeni~nu struju pokazale su se ekonomi~nijim, ali wihov problem je bio nedostatak upodobqenog motora i mera~a potro{we {to je onemogu}avalo potpunu komercijalizaciju sistema.
Prvi koji je prepoznao vrednost Teslinih patenata bio je profesor i osniva~ katedre za elktrotehniku Kornel univerziteta Vilijam Entoni. Zahvaquju}i wemu, Tesla je, kao jedan gotovo anonimni mladi}, 16. maja 1888. godine odr`ao predavawe pred Ameri~kim institutom elktrotehni~ara. Kao predava~ bio je na visini zadatka ostaviv{i sjajan utisak na publiku. Po re~ima profesora Entonija, su{tina Teslinog patenta je bila u predivnoj jednostavnosti motora, bez potro{nih delova i bez mogu}nosti lakog kvarewa.
Sve se odigralo u najboqem mogu}em trenutku za Teslu i wegov patent. U julu 1888. godine do{ao je taj veliki trenutak, potpisan je ugovor sa firmom Xorxa Vestinghausa. Iako je do tada propustio vi{e prilika da za{titi svoje interese, sigurno bi bio jedan od najbogatijih qudi Amerike, da nije velikodu{no i iz gluposti par godina kasnije pocepao i taj ugovor kako bi omogu}io Vestinghausu da prebrodi te{ku finansijsku situaciju u koju je zapao. Tako je ostao bez tantijema koje su
prispele na isplatu 1906. godine, a ~ija bi vrednost danas iznosila pribli`no 250 miliona dolara. Nakon potpisivawa ugovora sa Vestinghausom Teslino finansijsko stawe znatno se popravilo. Ulazi u visoke dru{tvene krugove. Pozivi za razna dru{tvena de{avawa sti`u mu sa svih strana, i iz redova wujor{ke Grupe 400. Brzo se peo dru{tvenom lestvicom Wujorka. Wegova elegancija, {arm i obrazovawe nikoga nisu ostavqali ravnodu{nim, naro~ito `ene. Prisutne je posebno fascinirao recitovawem poezije u originalu na vi{e jezika. Ni{ta mawe prijatan utisak nije ostavqala wegova plemenitost, a naro~ito milosr|e koje je bilo jedna od wegovih najistaknutijih osobina i vrlina. Posle vi{e meseci provedenih u Pitsburgu u radionici Xorxa Vestinghausa, Tesla }e se sredinom 1889. godine vratiti u Wujork `eqan novih istra`iva~kih poduhvata i wujor{kog dru{tvenog `ivota. Krajem iste godine odlazi na Svetsku izlo`bu u Pariz koja je uprili~ena u ~ast obele`avawa stogodi{wice Francuske bur`oaske revo-
lucije. Na izlo`bi }e uzeti aktivno u~e{}e sa svojim patentima. Za tu priliku, kao eksponat, izgra|ena je Ajfelova kula na Marsovom poqu, osvetqena Edisonovim sistemom, koji je ve} tada, za poznavaoce prilika poput Tesle, bio istorija. Ali Edison je uprkos tome bio zvezda izlo`be. Sa Teslom na izlo`bi u Parizu bio je i wegov ujak Petar Mandi}. Wih dvojica }e iz Pariza zajedno otputovati u Gospi}.
Nikola }e se posle ~itave decenije vratiti u Liku, i u zagrqaj svoje majke \uke. Pored we, sa rado{}u i qubavqu, do~ekale su ga sestre i ostali ro|aci. Kao nau~nik ~ija je slava rasla u dalekom svetu do{ao je sa raznim poklonima kojima je darivao svoje najbli`e. Majku je obukao u najlep{u i najkvalitetniju svilu, u kojoj je ona ponosno {etala kroz Gospi}. Nije se dugo zadr`ao u zavi~aju. Iako na rastanku nije bilo suza, kasnije su se slivale i niz wegove i niz maj~ine obraze. Te iste godine navr{ilo se deset godina od smrti prote Milutina, i petsto godina od Boja na Kosovu {to je dostojno obele`eno u svim srpskim krajevima, od Trsta do Temi{vara.
U aprilu 1887. godine, uz finansijsku i poslovnu podr{ku advokata ^arlsa Peka, koji }e ulo`iti kapital u osnivawe Tesline nove kompanije „Tesla ilektrik kompani”, koja je bila sme{tena u Ju`noj petoj aveniji, mladi Srbin }e krenuti u svoj pohod ka vrhu. Nakon nekoliko meseci Tesla }e Birou za patente dostaviti nacrte svojih motora i prve patente vezane za sistem naizmeni~ne struje. Prvog maja 1888. godine svi podneti patenti su mu odobreni. Od velike pomo}i bio mu je stari prijateq Sigeti koji je stigao u Ameriku da bi se pridru`io Tesli.
Proslava je, iako zabrawena od vlasti, u prisustvu velikog broja qudi iz svih krajeva Austro-Ugarske, sve~ano odr`ana i kod manastira Ravanice u Sremu gde su po~ivale mo{ti Svetog kneza Lazara. Po{to su vlasti zabranile litiju narod se spustio na kolena i sa sve{tenstvom i mona{tvom horski pod vedrim nebom pevao pesme posve}ene vitezovima palim na Kosovu. Iz pisma koje je Tesla primao tih godina od ro|aka saznajemo da je, pored uobi~ajenih novosti iz familije, redovno obave{tavan o kulturnim, dru{tvenim i politi~kim pitawima u zavi~aju. Tako mu Nikoladin Kosanovi} u pismu upu}enom 24. januara 1890. godine, pi{e: „[aqem Ti u 2 paketa 8 kom. kwi`ica, a da ~ita{ kada se odmara{. Osim onih, koje su meni poznatije nego tebi, kao Gorski vijenac, ^engi} Aga {aqem ti ne{to proze i stihova, {to je na{a kritika proglasila za najboqe kod nas zadwih godina. Neki komadi Veselinovi}a (seoskog u~iteqa Srbijanskog) i Lazarevi}a prevedeni su ve} na velike jezike, kao {to je francuski, italijanski i.t.d.
Ujedno Ti {aqem po jedan broj Branika i Srpskog Glasa, da vidi{ kako su te predstavili Srpstvu, i Slovenstvu. . Dakle u ime Srpstva i Slovenstva, ja Te molim da nas ne dr`i{ u neznawu i neizvjesnosti o Tvojim umnim radovima. Ina~e Tvoj }e um i odsad svijetliti samo tamo u tu|ini - ali za Tvoj rod i narod pogotovo kao iskra u pepelu. Ne|e sam od skora ~itao, da se u Wujorku bune protiv elektr. rasvjetqewa. Ne znam je li {to na stvari.” ^lanak u novosadskom „Braniku”, koji pomiwe Nikoladin objavqen je u novembru 1889. godine, i zatim sli~an u Srpskom Glasu, prvi su tekstovi u na{oj {tampi o Tesli iako se o wemu u Americi uveliko pisalo jo{ 1885. l U slede}em broju: U Londonu i Parizu Tesla je vizuelne efekte opisivao jezikom pesnika
1910. - Ro|en je francuski okeanograf @ak Iv Kusto, pronalaza~ ronila~kog aparata „vodena plu}a” (aqualung) i kamere za podvodno snimawe. Dobitnik je tri Oskara i Zlatne palme u Kanu 1956. za film „Svet ti{ine”, koji je snimio sa Lujom Malom.
1942. - U Va{ingtonu je potpisan sporazum SSSR i SAD o uzajamnoj pomo}i u Drugom svetskom ratu.
1955. - Na automobilskoj trci „24 sata Le Mana” poginulo je 80 i povre|eno vi{e od 100 qudi posle sudara tri automobila koji su uleteli u gledali{te.
1979. - Umro je ameri~ki filmski glumac Xon Vejn, zvezda vestern filmova („Po{tanska ko~ija”, „Alamo”, „Rio Bravo”).
1984. - Umro je italijanski politi~ar Enriko Berlinguer, generalni sekretar Komunisti~ke partije Italije (1972-84). Protagonist „evrokomunizma” i strategije „istorijskog kompromisa”, bio je 12 godina na ~elu najve}e komunisti~ke partije u zapadnoj Evropi. Oslobodio je KP Italije od sovjetskog uticaja, ali i pored velike popularnosti nije uspeo da dovede komuniste na vlast u Italiji.
1990. - Umro je istori~ar Vasa ^ubrilovi}, u~esnik atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. u Sarajevu, profesor Beogradskog univerziteta, ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti. Autor je oko 70 istorijskih kwiga i studija.
1999. - Po~etak razme{tawa mirovnih snaga na Kosovu doveo je do velike napetosti kada je ruski bataqon neo~ekivano pre{ao iz BiH na teritoriju SRJ tokom prepodneva i uve~e prispeo na Kosovo kao prva jedinica iz sastava me|unarodnih snaga. Rusi su potom zaposeli aerodrom Slatina kod Pri{tine.
2000. - Policija UN na Kosovu saop{tila je da je tokom godinu dana, koliko su me|unarodne snage stacionirane na Kosovu, ubijeno vi{e od 500 qudi, me|u kojima najvi{e Srba.
2001. - SR Jugoslavija je postala ~lanica Banke za me|unarodna poravnawa u Bazelu. Na skup{tini banke izvr{ena je i podela akcija, zlata i deviznih sredstava biv{e SFRJ koje su u toj banci bile pohrawene.
2001. - Novinar Milan Panti} ubijen je u ulazu svoje zgrade u Jagodini, sa vi{e udaraca tupim predmetom u glavu. Panti} je kao dopisnik Ve~erwih novosti objavio vi{e tekstova o privrednom kriminalu u pomoravskom okrugu. Po~inioci ovog ubistva nisu poznati.
2010. - Po~elo 19. po redu Svetsko prvenstvo u fudbalu, prvi put na afri~kom kontinentu, u Ju`noafri~koj Republici.
2013. - Gr~ka vlada odlu~ila da u okviru mera {tedwe privremeno ugasi dr`avnu televiziju i radio.
2023. - Pobedom na Rolan Garosu teniser Novak \okovi} je osvojio 23. grend slem titulu i dospeo na vrh liste ve~itih {ampiona. \okovi} je ujedno i najstariji osvaja~ Rolan Garosa svih vremena.
Srbija je posle 88 godina ponovo postala samostalna dr`ava 5. juna 2006. usvajawem Odluke u Narodnoj skup{tini prema kojoj je Republika Srbija pravna sledbenica dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora. Obnovqena samostalnost Srbije bila je posledica referenduma 21. maja u Crnoj Gori na kojem je ve}ina iza{lih gra|ana izglasala nezavisnost.
Posle referenduma odr`anog u Crnoj Gori 21. maja 2006. godine, na kojem je 230.661 gra|ana ili 55,5 odsto iza{lih bira~a izglasala nezavisnost Crne Gore, dve ~lanice dr`avne zajednice postale su nezavisne dr`ave.
Za ostanak zajedni~ke dr`ave sa Srbijom bilo je 185.002 gra|ana ili 44,5 odsto iza{lih bira~a. Parlament Crne Gore je 3. juna 2006. godine, na osnovu rezultata referenduma, proglasio nezavisnu Republiku Crnu Goru.
Dva dana kasnije, 5. juna 2006. godine Narodna skup{tina Republike Srbije donela je Odluku o obavezama dr`avnih organa Republike Srbije u ostvarivawu nadle`nosti Republike Srbije kao sledbenika dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora. Time je i formalno okon~ano postojawe dr`avne zajednice.
Istog dana je i Vlada Republike Srbije priznala nezavisnost Crne Gore.
Mada zapravo istorijska obnova samostalnosti Srbije, i u tada{woj Narodnoj skup{tini i u celoj zemqi pro{la je tiho, bez uli~ne euforije i slavqa, gotovo bez dr`avnih po~asti, uglavnom – tehni~ki i administrativno.
Na vanrednoj sednici Skup{tine 5. juna, konstatovano je da je Srbija, na osnovu ~lana 60. Ustavne poveqe, jedini pravni sledbenik dr`avne zajednice SCG, ~ime je nasledila weno mesto u Ujediwenim nacijama i drugim me|unarodnim organizacijama, kao i me|unarodne sporazume.
Sednici u Narodnoj skup{tini je prisustvovao tek ne{to ve}i broj poslanika od kvoruma. Predsednik Boris Tadi} i premijer Vojislav Ko{tunica nisu bili prisutni.
Ali je, na kraju sednice prvi put od 1918. zvani~no intonirana himna „Bo`e pravde“ u parlamentu kao himna samostalne dr`ave Srbije.
Sutradan, 6. juna 2006. godine, ispred Ministarstva odbrane u Bir~aninovoj ulici gardisti su skinuli zastavu SCG i podigli trobojku Srbije. Plavo-belo-crvena trobojka, simbol biv{e Jugoslavije, ispra}ena je uz intonirawe himne „Hej, Sloveni“, a srpska crveno-plavo-bela zastava podignuta je na jarbol uz taktove „Bo`e, pravde“.
Vlada Srbije je tog dana zapo~ela tehni~ki proces preuzimawa saveznih institucija, ministarstava odbrane i spoqnih poslova, kao i kompletne diplomatske mre`e, a me|unarodna zajednica potvrdila je diplomatski kontinuitet sa Beogradom.
Ne{to du`e od dr`avne zajednice opstale su sportske selekcije. Fudbaleri Srbije i Crne Gore igrali su grupnu fazu u junu u Svetskom prventstvu u Nema~koj, dok su ko{arka{i u avgustu do{li do osmine finala Svetskog prvenstva u Japanu.
REFERENDUM U CRNOJ GORI UZ POSREDOVAWE EU Odr`avawu referenduma u Crnoj Gori prethodili su pregovori predstavnika blokova za nezavisnost i zajedni~ku dr`avu preko slova~kog diplomate i posrednika Evropske unije Miroslava Laj~aka.
U vi{emese~nim pregovorima najvi{e sporewa bilo je oko ve}ine koja je potrebna da bi referendum uspeo. Uz posredovawe EU, dogovoreno da je za uspeh referenduma potrebna podr{ka 55 odsto od ukupnog broja iza{lih bira~a. Referendumsko pitawe glasilo je: „@elite li da Republika Crna Gora bude nezavisna dr`ava sa punim me|unarodno-pravnim subjektivitetom?“. Referendum je nadgledalo vi{e od 3.400 posmatra~a.
IZME\U ^ELI^ANA I AL KAPONEA:
Dok su gradom vladali gangsteri, prohibicija i sivilo te{ke industrije, hiqade srpskih emigranata je u predgra|ima Ilinoisa, kroz krvav rad i odricawe, stvaralo „drugi najve}i srpski grad na svetu“. Ovo je pri~a o wima.
U vremenu kada se tridesetih godina pro{log veka ^ikagom {irio miris baruta iz automata, a uli~ne bande Al Kaponea i irskog bosa Dion O’Baniona delile kvartove, na ju`noj strani grada, u distriktu Kalumet, kovala se jedna druga~ija, tiha istorija. Tamo gde se nebo spajalo sa crnim dimom gigantskih ~eli~ana, hiqade kilometara od rodne grude, srpski emigranti gradili su grad koji }e decenijama kasnije postati poznat kao „najve}i srpski grad posle Beograda“.
Ali, put do ~ika{kog asfalta nije bio poplo~an holivudskim snovima. Bio je to put preko okeana, pla}en krvqu, znojem i nevi|enom mukom.
OD LI^KOG KR[A DO USIJANIH PE]I
Ve}ina Srba koja je krajem 19. i po~etkom 20. veka naselila Ilinois nije dolazila iz {umadijskih ravnica, ve} iz siroma{nih, kr{evitih predela pod austrougarskom vla{}u; Like, Korduna, Banije i Dalmacije. Be`e}i od gladi i regrutacije, stizali su u luku u Wujorku sa drvenim koferima i jedva nekoliko dolara u xepu. Odmah su slati tamo gde je ameri~koj industrijskoj ma{ineriji trebala jeftina i sna`na radna snaga: u ^ikago i susedni Gari.
Tamo su ih do~ekale ~eli~ane, moderni pakao na zemqi. Radni
Srbin Karl Malden (Sekulovi}) je postao jedan od najve}ih glumaca u istoriji Holivuda, osvojiv{i Oskara za kultni film „Tramvaj zvani `eqa“
dan je trajao 12 sati, sedam dana u nedeqi. Na temperaturama koje su prelazile hiqadu stepeni, na{i qudi su bez ikakve za{titne opreme lili ~elik od kojeg su kasnije napravqeni neboderi Menhetna i pruge koje su spojile Ameriku. Zvali su to „krvav hleb“. Ginulo se svakodnevno, a pre`iveli su starili preko no}i.
@IVOT U „BORDINZIMA“ I KAFANA KAO INSTITUCIJA
Po{to su u prvim talasima dolazili uglavnom sami mu{karci,amp;nbsp;bez porodica, organizovali su `ivot u takozvanim bordinzima – zajedni~kim ku}ama gde je i po trideset radnika delilo nekoliko kreveta. Spavali su u smenama: dok je jedna grupa bila u fabrici, druga je spavala u jo{ uvek toplim posteqama. U tom sivilu ~a|i i te{kog rada, jedina oaza bila je kafana. Ali ~ika{ka srpska kafana tog doba nije bila samo mesto za opijawe; ona je bila sudnica, banka, konzulat i crkva. Tu su se ~itale retke novine koje su stizale sa Balkana, tu se sakupqao novac koji se slao porodicama u stari kraj, i tu se, uz zvuke tamburice i ~a{icu doma}e rakije, le~ila razdiru}a nostalgija.
U KAPONEOVOM DVORI[TU Kada je 1920. godine u Americi stupila na snagu prohibicija, ^ikago je preko no}i postao prestonica podzemqa. Ju`ni i zapadni deo grada, gde je `ivela ve}ina na{ih radnika, kontrolisao je li~no Al Kapone. Srbi, navikli na pe~ewe rakije u svojim selima, brzo su shvatili pravila igre. U podrumima radni~kih ku}a po~eli su da ni~u tajni kazani. Ilegalni alkohol, u Americi poznat kao moonshine, postao je karta za pre`ivqavawe tokom Velike depresije. Ipak, na{i qudi su uspeli da ostaju po strani od velikih mafija{kih obra~una, gledali su svoja posla, radili u fabrikama i ~uvali zajednicu.
Dok su gradom leteli meci, Srbi su 1929. godine osnovali Srpski narodni savez, organizovali prve folklorne sekcije, podizali hramove poput Crkve Vaskrsewa Hristovog i gradili institucije koje stoje i danas.
OD ^ELI^ANE
DO HOLIVUDSKOG OSKARA
Da je ova zajednica bila sposobna za velike domete, najboqe pokazuje pri~a o Mladenu Sekulovi}u, sinu radnika u ~eli~ani iz Garija. Mladenov otac, Petar, do{ao je iz okoline Podgorice i ceo `ivot proveo pored usijanih pe}i. Sam Mladen je kao mladi} radio te{ke fizi~ke poslove u fabrici, ali je vikendom glumio u pozori{noj trupi lokalne srpske crkve.
Taj de~ak iz radni~kog predgra|a ^ikaga kasnije }e promeniti ime u Karl Malden i postati jedan od najve}ih glumaca u istoriji Holivuda, osvojiv{i Oskara za kultni film „Tramvaj zvani `eqa“. Do kraja `ivota, Malden je ponosno isticao svoje poreklo i sa kolegama u Holivudu te~no govorio srpski jezik, podse}aju}i sve odakle je potekao.
NASLE\E KOJE @IVI
Danas, vek kasnije, ^ikago vi{e nije grad ~eli~ana i parnih lokomotiva. Potomci onih radnika koji su u drvenim opancima stigli na stanicu Union danas su uspe{ni lekari, advokati, profesori i biznismeni.
Novi talasi emigracije doneli su novu energiju, ali duh onih starih, tvrdih qudi koji su u vihoru istorije i me|u ~ika{kim gangsterima uspeli da sa~uvaju svoje ime, krsnu slavu i jezik, i daqe lebdi nad Vetrovitim gradom. Oni nisu izgradili samo zgrade od ~elika, izgradili su neuni{tivi most izme|u Balkana i Amerike.
Samo 10 zemaqa ~ini gotovo polovinu globalnog izvoza hrane. SAD, Brazil i Kanada dominiraju globalnom poqoprivrednom trgovinom, dok Kina, na primer, proizvodi ogromne koli~ine hrane, ali ve}inu konzumira u zemqi.
Trideset najve}ih svetskih izvoznika hrane ~ine vi{e od 80% globalnog tr`i{ta poqoprivrednog izvoza vrednog 1,5 biliona dolara, prema podacima Svetske trgovinske organizacije (WTO). Podaci WTO tako|e otkrivaju koliko je zapravo koncentrisana globalna ponuda hrane. Relativno mala grupa zemaqa sada igra preveliku ulogu u prehrani sveta, {to poqoprivrednu trgovinu ~ini sve strate{kijom kako tro{kovi i geopoliti~ke tenzije rastu.
10 NAJVE]IH
IZVOZNIKA HRANE
Relativno mali broj zemaqa danas snabdeva ogroman deo svetske trgovine hranom. Samo deset najve}ih izvoznika u~estvuje sa gotovo polovinom ukupnog globalnog poqoprivrednog izvoza, {to nekolicini ekonomija daje ogroman uticaj na svetske cene hrane i lance snabdevawa. Ameri~ki kontinent predstavqa okosnicu globalnog sistema trgovine hranom. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Brazil, Kanada i Meksiko zajedno ~ine gotovo 30 odsto svetskog poqoprivrednog izvoza, koji obuhvata sve - od `itarica i mesa do prera|ene hrane i uqarica.
U me|uvremenu, pojedine gusto naseqene ekonomije nalaze se ni`e na listi nego {to bi se moglo o~ekivati. Iako je najve}i poqoprivredni proizvo|a~ na svetu, Kina zna~ajno zaostaje za SAD i Brazilom kada je re~ o vrednosti izvoza, {to pokazuje koliki deo wene proizvodwe ostaje namewen doma}em tr`i{tu.
Deset najve}ih izvoznika su:
1. SAD
2. Brazil
3. Kina
4. Kanada
5. Meksiko
6. Indonezija
7. Australija
8. Indija
9. Tajland
10. Francuska
ZEMQE AZIJE I
PACIFIKA IMAJU
SPECIJALIZOVANE ULOGE
Dok ameri~ki kontinent dominira ukupnom vredno{}u
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
^ak i ako ne putujete, va{a komunikacija sa inostranstvom done}e vam neo~ekivanu popularnost. U qubavi, slu~ajni susret u redu za kafu mo`e da preraste u razmenu brojeva koja }e vam ubrzati puls. Zauzeti Ovnovi otkrivaju novu zajedni~ku strast sa partnerom, verovatno vezanu za ekstremni sport ili neku modernu tehnologiju. Povedite ra~una o hidrataciji i dowem delu le|a.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Ova nedeqa juna rezervisana je za estetske promene u va{em domu. Oseti}ete potrebu da renovirate kutak u kojem provodite najvi{e vremena. Na poslu, va{a upornost se isplati kroz bonuse koje niste o~ekivali. U qubavi, mirisi igraju veliku ulogu. Neko }e vas potpuno op~initi svojim parfemom. Slobodni Bikovi mogu da u|u u romansu sa osobom koja se bavi finansijama.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
izvoza, pojedine zemqe Azije i Pacifika imaju kqu~nu ulogu u odre|enim segmentima globalnih lanaca snabdevawa hranom, pokazuju podaci WTO Australija se ubraja me|u najve}e svetske izvoznike hrane zahvaquju}i velikom izvozu gove|eg mesa, p{enice i je~ma, {to je ~ini va`nim snabdeva~em brojnih azijskih tr`i{ta. Indonezija je, s druge strane, vode}i svetski izvoznik palminog uqa, jednog od najzastupqenijih sastojaka u prehrambenoj industriji. Zajedno, ove zemqe pokazuju da globalna trgovina hranom ne zavisi samo od obima poqoprivredne proizvodwe, ve} i od regionalne specijalizacije.
EVROPA OSTAJE
VA@AN IGRA^ Najve}i evropski izvoznici hrane ne oslawaju se prvenstveno na obim proizvodwe, ve} na specijalizaciju, efikasnost i proizvode sa visokom dodatom vredno{}u.
Posebno se izdvaja Holandija. Uprkos relativno maloj teritoriji, zauzima 11. mesto me|u najve}im izvoznicima hrane na svetu zahvaquju}i izuzetno efikasnoj poqoprivredi, razvijenoj proizvodwi u plastenicima i staklenicima, kao i ulozi jednog od glavnih evropskih trgovinskih ~vori{ta. Francuska i Nema~ka tako|e ostaju me|u vode}im izvoznicima zahvaquju}i {irokom spektru proizvoda - od `itarica i mle~nih proizvoda do prera|ene hrane i pi}a.
Evropa tako pokazuje drugu stranu globalne trgovine hranom: dominacija ne zavisi samo od veli~ine obradivih povr{ina, ve} i od logistike, tehnologije i razvijene infrastrukture lanaca snabdevawa. ZA[TO IZVOZ HRANE POSTAJE SVE VA@NIJI Poreme}aji u transportu i rast tro{kova energije posledwih godina dodatno su opteretili globalne lance snabdevawa hranom. Kako poqoprivreda u velikoj meri zavisi od goriva, |ubriva i transportne infrastrukture, geopoliti~ke krize mogu brzo pove}ati tro{kove proizvodwe i distribucije {irom sveta.
Zbog toga zemqe poput SAD, Brazila, Kanade i Australije dobijaju jo{ ve}i strate{ki zna~aj. Zahvaquju}i velikom proizvodnom kapacitetu i razvijenoj infrastrukturi, one imaju mogu}nost da ostanu pouzdani snabdeva~i ~ak i u periodima globalnih poreme}aja.
Va{a glava je puna ideja koje zvu~e kao nau~na fantastika, ali su zapravo ostvarive. Na poslu }ete voditi va`an timski sastanak koji }e promeniti smer projekta. U qubavi, neko koga ste smatrali „samo prijateqem” posla}e vam poruku koja se ne mo`e druga~ije protuma~iti nego kao otvoreno flertovawe. Zauzeti Blizanci planiraju kratko, luksuzno putovawe. Izbegavajte prebrzu vo`wu.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Ima}ete snove koji mogu da vam poslu`e kao inspiracija za posao. Va{a intuicija je toliko jaka, da }ete pogoditi ishod jednog va`nog doga|aja pre nego {to se on zavr{i. Sti`e novac preko `enskog ~lana porodice. U qubavi, povla~ite se u svoj svet sa partnerom, u`ivaju}i u maratonu omiqenih serija i kuvawu. Slobodni }e osetiti jaku hemiju sa osobom koja zra~i mirom.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Va{a harizma otkqu~ava i naj~vr{}a vrata! Na poslu dobijate ponudu da budete lice nove kampawe ili da predstavqate firmu na velikom skupu. Finansijski priliv je povezan sa kreativnim radom koji ste radili u pro{losti. U qubavi, o~ekujte iskazivawe naklonosti koje }e vas ostaviti bez teksta. Slobodni Lavovi bi}e u centru pa`we na jednoj proslavi. Ose}ate vi{ak energije.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Ove nedeqe implementira}ete novi sistem organizacije koji }e odu{eviti va{e nadre|ene. Mogu}a je ponuda za promenu radnog mesta unutar iste firme, {to vam donosi vi{e slobode. U qubavi, stabilnost vam je na prvom mestu. Razgovor o zajedni~koj budu}nosti i investicijama u~vrsti}e va{ odnos sa partnerom. Slobodne Device privu}i }e osobu koja je veoma ozbiqna i situirana.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Vreme je za u~ewe novih ve{tina. Mo`da }ete upisati kurs jezika ili se zainteresovati za filozofiju. Na poslu vas ~eka saradwa sa qudima koji nisu iz va{eg grada. U qubavi, ~ari egzotike su prisutne. Mo`da vas partner iznenadi ve~erom u restoranu nacionalne kuhiwe neke daleke zemqe. Slobodne Vage upozna}e nekoga preko edukativne platforme ili seminara.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Re{avate pitawe nasledstva, poreza ili nekog duga koji vas je optere}ivao. Na poslu ulazite u duboku analizu i otkrivate propust koji je svima drugima promakao. U qubavi, strast je na vrhuncu, ali pazite da posesivnost ne pokvari atmosferu. Iskren razgovor re{i}e sve sumwe koje ste imali. Slobodne [korpije }e privu}i misterioznu osobu koja se bavi istra`ivawem ili psihologijom.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Partnerstva su u fokusu, bilo poslovna ili privatna. Na poslu }ete morati da pravite kompromise, ali oni }e vam na kraju i}i u prilog. U qubavi, ako ste zauzeti, odnos prelazi na vi{i nivo. Mo`da je vreme za veridbu ili zajedni~ki `ivot? Slobodni }e na jednom javnom doga|aju upoznati osobu koja }e ih fascinirati svojom elegancijom i re~ito{}u. Potrebno vam je vi{e sna.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Uve{}ete nove rutine koje }e vam pomo}i da budete produktivniji, a da se mawe umarate. Na poslu }ete dobiti pohvale za preciznost i po{tovawe rokova. Mogu} je mawi dobitak na igrama na sre}u ili poklon od kolege. U qubavi, svakodnevne sitnice postaju izvor velike sre}e. Partner }e vam pomo}i u obavezama, {to }ete ceniti. Slobodni mogu na}i qubav preko posla ili u teretani.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Prona}i }ete neobi~an hobi koji }e vas potpuno okupirati. Na poslu, predlo`ite najlu|u ideju koju imate jer }e {efovi biti odu{evqeni va{om hrabro{}u! U qubavi, ~eka vas nedeqa puna zabave, izlazaka i smeha. Slobodne Vodolije }e se na}i u dru{tvu mla|e, inspirativne osobe koja }e im promeniti pogled na svet. Zauzeti planiraju pro{irewe porodice ili novi zajedni~ki projekat.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Fokus na privatnost i porodicu. Mo`da }ete odlu~iti da ugostite prijateqe koje dugo niste videli. Na poslu, rad od ku}e ili iz nekog mirnijeg okru`ewa donosi vam najboqe rezultate. U qubavi, nostalgija je nagla{ena. Neko iz pro{losti bi mogao da vam se javi sa `eqom da se ponovo vidite. Slobodne Ribe oseti}e privla~nost prema osobi koja je veoma bri`na.
Svaki put kada postavite pitawe AI ~etbotu ili zatra`ite da vam napi{e imejl, negde u svetu rade hiqade servera koji tro{e struju i vodu. Iako se jedan upit ~ini bezna~ajnim, nau~nici upozoravaju da bi ukupne potrebe ve{ta~ke inteligencije za vodom u narednim godinama mogle da dostignu razmere koje se mere milijardama kubnih metara. Ve{ta~ka inteligencija se do`ivqava kao ne{to potpuno digitalno i nevidqivo, ali iza svakog razgovora sa ~etbotom nalazi se ogromna fizi~ka infrastruktura. Data centri u kojima se obra|uju upiti korisnika rade neprekidno, tro{e ogromne koli~ine elektri~ne energije i proizvode veliku koli~inu toplote. Zbog tog zagrevawa potrebni su i sistemi hla|ewa koji koriste vodu. Pisawe imejla od oko 100 re~i uz pomo} ^etGPTja mo`e da zahteva oko pola litra vode. U tu cifru nije ura~unata samo voda koja se koristi za hla|ewe servera, ve} i voda potrebna za proizvodwu elektri~ne energije koja pokre}e ~itav sistem. Me|utim, ve}ina qudi ne koristi ve{ta~ku inteligenciju za jedan jedini upit. Korisnici vode duge razgovore, postavqaju dodatna pitawa i
tra`e nove odgovore. Zbog toga se potro{wa vode uve}ava sa svakim nastavkom komunikacije. Sa razvojem AI rastu i potrebe za sve ve}im data centrima. Novi objekti su znatno ve}i i sna`niji od onih koji su gra|eni pre desetak godina za klasi~ne internet usluge - a neki od wih dnevno tro{e vi{e vode nego mawi gradovi sa desetinama hiqada stanovnika. Istra`iva~i procewuju da bi globalna infrastruktura koja pokre}e sisteme ve{ta~ke inteligencije do 2027. godine mogla da koristi izme|u 4,2 i 6,6 milijardi kubnih metara vode godi{we. Vi{a procena pribli`ava se koli~ini koja odgovara polovini godi{we potro{we vode celog Ujediwenog Kraqevstva. Potro{wa vode zbog AI postaje sve ve}a
Ishrana pre treninga ima zna~ajan uticaj na sportske rezultate, nivo energije i oporavak organizma. Stru~waci za sportsku ishranu nagla{avaju da najboqi izbor predstavqaju namirnice koje obezbe|uju dovoqno ugqenih hidrata za energiju, umerenu koli~inu proteina za podr{ku mi{i}ima i lako varewe.
Me|u naj~e{}e preporu~enim namirnicama nalaze se banane, ovsene pahuqice, gr~ki jogurt, pirina~, slatki krompir, bobi~asto vo}e, jaja i proteinski smutiji.
ZA[TO JE OBROK
PRE TRENINGA VA@AN
Osnovni ciq obroka pre fizi~ke aktivnosti jeste obnavqawe zaliha glikogena, koji predstavqa glavni izvor energije tokom ve`bawa.
Ugqeni hidrati obezbe|uju gorivo za mi{i}e, proteini podr`avaju wihov rast i oporavak, dok zdrave masti mogu obezbediti stabilan izvor energije tokom du`ih aktivnosti umerenog intenziteta.
Zbog toga nutricionisti preporu~uju uravnote`en obrok koji sadr`i sve tri grupe makronutrijenata.
KADA TREBA JESTI
PRE TRENINGA?
Vreme obroka jednako je va`no kao i izbor namirnica. Pun obrok preporu~uje se dva do tri sata pre treninga, kako bi organizam
POTREBNO JE:
n 400g {ampiwona, n 1 glavica crnog luka, n 1 praziluk, n 2 ~ena belog luka, n 1 {aka lista per{una, n uqe, so, biber.
PRIPREMA:
O~istite i iseckajte sitno crni i beli luk, praziluk isecite na kolutove ili tanke {tapi}e. [ampiwone dobro prebri{ite i presecite ako su suvi{e krupni.
U dubqem tigawu, na zagrejanom uqu izdinstajte pripremqeni crni luk. Kada se crni luk izdinsta, dodajte beli luk i nastavite sa dinstawem jo{ minut ili dva.
Po{to beli luk dobro pusti miris, sipajte u tigaw {ampiwone i praziluk, sve prome{ajte i dinstajte na umerenoj temperaturi dok {ampiwoni ne puste vodicu. Kada skinete tigaw sa {poreta, posolite i pobiberite prema ukusu i odmah poslu`ite jelo, dok je toplo. Ukrasite ga naseckanim listovima sve`eg per{una.
imao dovoqno vremena za varewe i pretvarawe hrane u energiju. Ukoliko nema dovoqno vremena, 30 do 60 minuta pre treninga preporu~uje se lagan obrok ili u`ina bogata ugqenim hidratima, poput banane, vo}nog smutija ili jabuke.
NAJBOQE NAMIRNICE
PRE VE@BAWA
Banane se ~esto nazivaju prirodnim energetskim plo~icama. Bogate su jednostavnim ugqenim hidratima i kalijumom, koji je va`an za pravilan rad mi{i}a i nervnog sistema. Zahvaquju}i lakoj svarqivosti, predstavqaju jedan od najboqih izbora neposredno pre treninga.
Ovsene pahuqice obezbe|uju slo`ene ugqene hidrate koji postepeno osloba|aju energiju i poma`u u odr`avawu izdr`qivosti tokom ve`bawa. Pored toga, sadr`e vlakna, vitamine B grupe i minerale koji u~estvuju u proizvodwi energije.
Gr~ki jogurt predstavqa odli~an izvor proteina, a istovremeno sadr`i i ugqene hidrate potrebne za energiju. Posebno se
preporu~uje u kombinaciji sa vo}em ili ~ia semenkama.
Pirina~ i slatki krompir: Ove namirnice su me|u najboqim izvorima slo`enih ugqenih hidrata i ~esto se nalaze u ishrani sportista. Pirina~ obezbe|uje brzo dostupnu energiju, dok slatki krompir uz ugqene hidrate donosi i kalijum, vitamin C i antioksidanse.
Bobi~asto vo}e (jagode, borovnice i druge vrste) sadr`e prirodne {e}ere koji brzo snabdevaju organizam energijom, ali i antioksidanse koji mogu doprineti br`em oporavku nakon treninga.
NAMIRNICE KOJE MOGU
POBOQ[ATI SPORTSKE PERFORMANSE
Pored klasi~nih izbora, stru~waci izdvajaju i nekoliko namirnica koje mogu pozitivno uticati na izdr`qivost i oporavak. Me|u wima su cvekla, bogata nitratima koji mogu poboq{ati iskori{}avawe kiseonika tokom fizi~ke aktivnosti, kokosova voda koja nadokna|uje elektroli-
te izgubqene znojewem, kao i ~ia semenke koje obezbe|uju kombinaciju ugqenih hidrata, proteina i zdravih masti.
Spana} se tako|e izdvaja zbog visokog sadr`aja nitrata, antioksidanasa i minerala va`nih za rad mi{i}a.
[TA IZBEGAVATI PRE TRENINGA?
Nutricionisti upozoravaju da neposredno pre fizi~ke aktivnosti treba izbegavati pr`enu hranu, obilne obroke bogate mastima, gazirana pi}a i velike koli~ine {e}era. Ove namirnice mogu us-
Prva vakcina na svetu koju je osmislila ve{ta~ka
Ve{ta~ka inteligencija iskori{}ena je za razvoj „su{tinski nove“ vrste vakcine koja bi mogla da za{titi od velikog broja virusa i spre~i pandemije, tvrde istra`iva~i.
Tim sa Univerziteta Kembrix navodi da je ovo prvi put da je kqu~na komponenta vakcine u potpunosti dizajnirana uz pomo} ve{ta~ke inteligencije, a zatim testirana na qudima, pi{e CNN.
Vakcina je razvijena tako da deluje protiv svih koronavirusa, {to ukqu~uje sve varijante kovida, ali i viruse koji inficiraju `ivotiwe i mogli bi da izazovu slede}u pandemiju.
Istra`ivawe je jo{ u ranoj fazi, ali tim ve} razvija odvojene vakcine koje bi mogle da se bore protiv gripa i ebole.
Vakcine u~e na{ organizam kako da prepozna infekciju i pove}aju {anse da se uspe{no odbrani od we.
Me|utim, neki virusi veoma uspe{no mewaju svoj izgled - odnosno mutiraju - pa vakcine brzo mogu da zastare. Zbog toga se vakcine protiv kovida i sezonskog gripa redovno a`uriraju.
„Uvek kasnimo“, rekao je profesor Xonatan Hini sa Univerziteta Kembrix i dodao da „poku{avamo da budemo korak ispred“, to-
Paradajz je bogat likopenom koja mu daje crvenu boju, a {titi }elije od mogu}ih o{te}ewa. Ova namirnica ima i dosta kalijuma, vitamina B i E. Svi ovi elementi ja~aju imuni sistem i {tite od bolesti.
Likopen je antioksidant, koji se bori protiv molekula slobodnih radikala koji mogu o{tetiti }elije i oslabiti imuni sistem. Hrana sa visokim sadr`ajem likopena mo`e nas za{titi od te{kih bolesti kao {to su rak plu}a, `eluca ili prostate. Likopen mo`e preventivno delovati na bolesti pankreasa, debelog creva, grla, usta, dojke i grli}a materice.
liko unapred da bismo mogli da za{titimo qude od novih epidemija ili pandemija.
Vakcine su imale kqu~nu ulogu tokom pandemije, ali su morale da budu razvijene od nule, a zatim a`urirane kako je virus mutirao.
KAKO FUNKCIONI[E?
Vakcine se obi~no razvijaju na osnovu aktuelnog soja virusa.
Istra`iva~i sa Kembrixa uzeli su poznate genetske kodove - uputstva za `ivot - razli~itih koronavirusa koje su zabele`ili programi za nadzor potencijalnih virusnih pretwi.
Te genetske kodove analizirala je ve{ta~ka inteligencija. Zatim je osmislila „super-antigen“ koji mo`e da obu~i imuni si-
poriti varewe, izazvati nelagodnost u stomaku i negativno uticati na sportske performanse.
Tako|e, previ{e vlakana neposredno pre treninga kod nekih osoba mo`e dovesti do nadutosti i probavnih tegoba.
Va`na je i vrsta treninga. Za kardio-aktivnosti naj~e{}e se preporu~uju banane, ovsene pahuqice i vo}ni smutiji.
Pre treninga snage dobar izbor su pirina~ sa nemasnim izvorom proteina, ovsene pahuqice sa proteinskim dodatkom ili jaja sa integralnim tostom.
stem tako da pru`i za{titu protiv cele porodice virusa - ~ak i ako mutiraju ili nova infekcija pre|e sa `ivotiwa na qude. Antigeni su kqu~ne komponente vakcina jer upravo wih imuni sistem u~i da prepoznaje i napada.
Hini je rekao da je ovo prvi put da je antigen dizajniran pomo}u ve{ta~ke inteligencije testiran na qudima. Dodao je da tehnologija „iznena|uje sve nas“ i da je „neverovatno {ta mo`emo da uradimo uz wenu pomo} za dobrobit ~ove~anstva“.
„Ovo je razvoj vakcina koje nas {tite ne samo od dana{wih virusa, ve} i od onoga {to mo`e izazvati slede}u epidemiju ili bolest.
Tim sa Kembrixa ve} sprovodi istra`ivawa na `ivotiwama u vezi sa univerzalnim vakcinama protiv sezonskog gripa koje ne bi morale da se prilago|avaju svake godine, kao i vakcinom protiv pti~jeg gripa H5N1, za slu~aj da virus koji trenutno pusto{i populacije ptica preraste u pandemiju me|u qudima.
Istra`uju i vakcinu protiv virusnih hemoragijskih groznica, {to ukqu~uje i vrste ebole. Trenutna epidemija u Demokratskoj Republici Kongo izazvana je vrstom za koju jo{ nije razvijena vakcina.
Ve{ta~ka inteligencija }e biti „prekretnica“ u istra`ivawu vakcina i da bi alati zasnovani na AI mogli da predvi|aju kako }e imuni sistem reagovati na vakcinu, {to bi zna~ajno ubrzalo razvoj i „spasilo `ivote“.
Likopen mo`e sniziti nivo LDL ili „lo{eg“ holesterola i visokog krvnog pritiska i tako spre~iti pojavu kardiovaskularnih oboqewa. Vitamin B i E i antioksidanti flavonoidi, tako|e mogu oja~ati zdravqe srca. Paradajz sadr`i supstance lutein i zeaksantin koje mogu za{titi o~i od delovawa plave svetlosti usled delovawa digitalnih ure|aja. Ovi elementi {tite o~i od umora i otklawawu posledice glavoboqe izazvane naprezawem o~iju. Neka istra`ivawa nagove{tavaju da paradajz mo`e smiriti simptome astme, spre~iti nastanak emfizema plu}a bolesti usled
koje vremenom dolazi do slabqewa plu}ne funkcije. Paradajz sadr`i velike koli~ine antioksidansa kao {to su likopen, lutein i zeaksantin, koji mogu delovati protiv {tetnih supstanci u duvanskom dimu, koji je vode}i faktor rizika za pojavu emfizema. Nauka nastoji da do kraja pronikne u ovo delovawe. Veruje se da paradajz mo`e preventivno delovati na pojavu mo`danog udara. Mnoge studije ukazuju da svojim svojstvima paradajz mo`e spre~iti upale, oja~ati imuni sistem, sniziti nivo holesterola, spre~iti zgru{avawe krvi i tako umawiti opasnost od mo`danog udara.
ZNACI U PISAWU
NACIJA
KOMPOZICIJE ZA VE@BAWE
SRPSKA PEVA^ICA NASLICI, SNEKI QUBITEQI LATINSKE KULTURE
ZA^INSKA BIQKA, MRAVINAC, VRANILOVATRAVA MAWA VOJNA JEDINICA ZAPAQEWE @LEZDA, (MED.)
PE^AT AZOT MI[I] PODIZA^ (ANATOM.)
LETOPISI, GODI[WACI
ORKESTAR SADEVET SVIRA^A
DEO KOWSKE OPREME (MN.)
MESTO KOD QIGA
KRAJ JEDNOG VREMENSKOG RAZDOBQA ELEKTRONSKAINDUSTRIJA (SKR.) AUTOMOBILSKA SPOJKA, KUPLUNG NAPRAVA ZAPRE^E[QAVAWE KUDEQE I LANA IZMENITI RAZME[TAJ,MESTITIRAZ-
GLEDI[TA, STANOVI[TA SLON
IME GLUMICE BENING SRPSKA PEVA^ICA VESNA ^UVAR KOBILA
SVAKO
VEZNIK QUBAVNI PESNIK VE[TINA RASPRAVQAWA KAPRIC KOLEVKE PIPKAWE
TI^KA VELI^INA PRISTALICA KORENITIH PROMENA
SASTOJAK PLASTI^NE MASE KOKO[KE @ENSKO IME DU[ANKA
FR. SLIKAR @AN I[AMARATI, I[AKETATI
POZORNICA, BINA (FR.) OSN. [KOLA RANIJE ODEQEWE ZA[TITE NARODA KILOTONA (SKR.)
ZAMETAR KOSOVO I METOHIJA
[KRBINA
NAZIV ZA INTERNET VOLT PRESEQAVATI U RAZNA MESTA
RASEQ AVATI.
KOKE, ESTRADA, O[, KT, KRUTOST, TISA, [IZMA, OKRWAK, NET,
RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: SLOVA, NAROD, ETIDE, @IG, N, ANALI, NONET, AMOVI, BA, ASPEKTI, ANET, RIVAS, BILOKO, ARP, I, EROTI^AR, ]EF, BE[IKE, RADIKAL, M, VINIL,
UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
VODORAVNO: 1. Srpska pop-folk peva~ica, 2. Vrsta zanatlije@ivotiwska legla, 3. Re~ni ribari - Radno odelo, kombinezon, 4. Auto oznaka Leskovca - Poznavalac vina - Ime glumca Marvina, 5. Trag - Starija novosadska glumica i poetesa Katalin, 6. Razvojni stepen (mn.)Spoznati preko ~ula, 7. Simbol kiseonika - Pustiwak, isposnik (lat.) - Engleski glumac Oliver, 8. Neobuven - Alke - Oznaka za polupre~nik, 9. Stara `ena, starica - Otvor na mre`i, 10. Naliv pera - Vrsta kupusa koji se ne glavi~i, 11. Oregon (skr.) - Starina, antikvitet - Gr~ko slovo, 12. Narodno mu{ko ime - Mesto za ~uvawe dokumenata, 13. Sirup od {e}era (tur.) - Nasip pored puta, 14. Pra~ovek malog rasta.
USPRAVNO: 1. Onaj koji ne voli Italijane - Dugotrajni bojni otrov, 2. Glavni grad Malte - Vrsta morskih {koqki, kamenice, 3. Zadah, vow - Pojesti - Hvalospev, 4. Kofer~i} za toaletni pribor - Pro`drqivac, `derowa, 5. Gr~ka prestonica - Monitori - Auto oznaka Nema~ke, 6. Predlog - Okruweni klip kukuruza - Trbusi, stomaci, 7. Ime ameri~kog glumca Flina - Prodavci sira - Mera za povr{inu, 8. Oznaka na vozilima za obuku - Ose}ati qubav - Zeqasta biqka, matruna, 9. Pravni spis (lat.) - Dinami~an sport pod ko{evima, 10. Diplomatsko teloUdarac u boksu - Voza~ „formule 1“ Dejmond, 11. Obna`iti, razgolititi - Uvozna taksa, 12. Naseqe kod Aleksinca.
VODORAVNO: IVANASELAKOV, TAPETAR, LOGE, ALASI, OVEROL, LE, ENOLOG, LI, OTISAK, LADIK, FAZE, OSETITI, O, EREMIT, RID, BOS, KARIKE, R, STARKA, OKCE, STILA, RA[TAN, OR, ANTIKA, RO, MIOMIR, ARHIV, AGDA, BANKINA, NEANDRTALAC.
Nakon {to je obelodaweno da vi{e ne `ive zajedno, proslavqeni ko{arka{ Milo{ Teodosi} i poznata glumica Jelisaveta Ora{anin vode potpuno druga~ije i odvojene `ivote.
Dok on preuzima odgovorne funkcije u sportu i planira povratak korenima kroz poqoprivredni biznis, ona pa`wu javnosti privla~i luksuznim putovawima, smelim modnim izdawima i izrazito dinami~nim tempom `ivota.
Po zavr{etku bogate igra~ke karijere, Milo{ Teodosi} je ostao veran ko{arci i po~etkom juna 2026. godine zvani~no je imenovan za sportskog direktora KK Crvena zvezda.
U ovoj novoj ulozi, on }e u~estvovati u va`nim odlukama vezanim za tim, igra~e i pravac u kojem }e se klub kretati. Pored sporta, Teodosi} razmatra i pokretawe porodi~nog biznisa u svom rodnom kraju, okolini Vaqeva.
Wegov plan je da deo kapitala ulo`i u vo}arstvo, odnosno u uzgoj malina, {qiva i jabuka, a navodno je ve} obavio razgovore sa stru~wacima iz poqoprivrede.
Jelisaveta Ora{anin ve} ima novu qubav, nakon razvoda od Teodosi}a smuvala 11 godina mla|eg kolegu
Jelisaveta Ora{anin zapo~ela je qubavnu vezu sa 11 godina mla|im kolegom, saznaje „Blic”.
Nakon razvoda od ko{arka{a Milo{a Teodosi}a sa kojim ima dvoje dece, glumica je ponovo sre}na u qubavi.
Izvor blizak paru za „Blic” je otkrio detaqe ove romanse i otkrio da,iako su u po~etku krili da su zajedno, Jelisaveta i Pavle sada ponosno zaqubqeno {etaju ulicama Beograda.
- Jelisaveta i Mensur se vi{e ne kriju, svi iz wihovih krugova znaju da su zajedno. Pre neki dan su iskoristili lepo vreme i zagrqeni {etali u Zemunu. Dr`ali su se za ruke, smejali i nisu marili za to da li }e ih neko prepoznati ili uslikati - rekao je sagovornik Blica.
NATA[I BEKVALAC NAKON 3 RAZVODA
NE PADA NA PAMET DA SE PONOVO UDAJE:
”Veza na jedno ve~e i mla|i mu{karac”
Pop zvezda Nata{a Bekvalac, koja iza sebe ima tri braka, otvoreno je progovorila o svom qubavnom `ivotu i kategori~no istakla da je sa odlascima pred mati~ara zavr{ila. Iako ne krije da je sre}na i kada je sama, peva~ica je otkrila da je ve} sedam i po godina bez partnera, te je bez zadr{ke podelila svoje stavove o mu{karcima, biv{im qubavima i svojim `ivotnim izborima. U nedavnom intervjuu, Nata{a je kroz brza pitawa i odgovore otkrila svoja interesovawa kada je re~ o ja~em polu. Iako je birala izme|u svadbe i razvoda odabrala svadbu, na pitawe da li bi radije izabrala ~etvrti brak ili vezu na jedno ve~e, peva~ica se odlu~ila za vezu na jedno ve~e. Tako|e, priznala je da prednost daje krupnijim, ali i mla|im mu{karcima, pi{e Blic. - Kad god se zagledam u nekog ili me neko zainteresuje, mla|i je od mene - izjavila je Nata{a. Govore}i o drugim `ivotnim prioritetima, peva~ica je istakla da uvek bira qubav umesto novca obja{wavaju}i to re~ima: „Kad ima qudi, bi}e i para”. Dodala je i da bi radije bila „debela sre}na” nego „mr{ava nesre}na”, kao i da prednost daje prirodnom izgledu u odnosu na silikone.
Iako su odrasle okru`ene obiqem i luksuzom, naslednice najbogatijih srpskih porodica uglavnom su bile daleko od o~iju javnosti – osim jedne.
Dok se Ema Cepter i Aleksandra Popovi} dr`e diskretnog `ivota i retko se pojavquju u medijima, \ina Xinovi} ~ini potpuno suprotnu stvar i rado se eksponira na dru{tvenim mre`ama, gde otvoreno prikazuje svoj glamurozan stil `ivota. EMA CEPTER
Ema Cepter, usvojena }erka Filipa Ceptera, jednog od naj uticajnijih biznismena u re gionu, danas ima 23 godine i ve} je zavr{ila studije psihologije na jednom od presti`nih londonskih univerziteta. Iako je odrasla u izobiqu, ona ne voli da isti~e svoje bogatstvo putem dru{tvenih mre`a.
Porodi~na vila na De diwu, kako navode doma}i me diji, nosi upravo weno ime, {to pokazuje posebno mesto koje Ema zauzima u `ivotima svojih roditeqa. Madlena i Filip Cepter godinama `ive na relaciji Beograd–Monako. Wihovo bogatstvo procewuje se na oko 2,6 milijardi dolara, a poseduju i veliki broj nekretnina, zbog ~ega se ~esto na{alilo da je „Emin otac kupio pola Beograda“.
luksuzna putovawa i glamurozan `ivot.
Madlena je jednom emotivno izjavila:
„U na{ `ivot u{la je jednog decembarskog dana i odmah se smestila u na{a srca, gde je otvorila prostor koji ranije nije postojao. Lepo je biti stvaralac, pa zatim roditeq, ali je jo{ lep{e ispraviti nepravdu i umesto bola stvoriti qubav. Meni se dogodilo i jedno i drugo.“
\INA XINOVI]
\ina, }erka peva~a Harisa Xinovi}a i modne kreatorke
Meline, veoma je popularna na dru{tvenim mre`ama, gde ~esto prikazuje svoja modna izdawa,
Haris godinama poseduje stan u Parizu, ku}u u Sarajevu, nekretninu na Be`anijskoj kosi i vilu na Sewaku vrednu oko dva miliona evra. S druge strane, navodno je i Melina nedavno kupila stan u Monaku, u istoj ~etvrti gde, prema medijima, stan ima i Lepa Brena. Jedan izvor je izjavio:
„Melina je uzela nekretninu u kojoj stan ima i porodica @ivojinovi}. U toj zgradi borave i svetske zvezde poput Madone i Kajli Minog. Lokacija je vrlo zanimqiva, ali mislim da se Melina i Brena jo{ nisu srele.“
ALEKSANDRA POPOVI]
Aleksandra, }erka osniva~a „Granda“ Sa{e Popovi}a, od ro|ewa je `ivela u luksuzu, ali uprkos tome nikada nije volela da se time hvali. Iako porodica poseduje brojne stanove i automobile, Aleksandra je odlu~ila da
sama zara|uje novac, pa je po~ela da se bavi izradom nakita. Pre nekoliko meseci pojavila se informacija da je Suzana Jovanovi}, posle Sa{ine smrti, nasledila vilu na Be`anijskoj kosi, ~ak 280 stanova i 48 lokala, dva apartmana u Opatiji i vi{e luksuznih automobila. Suzana se nedavno dotakla i skupocenih automobila: „Automobile, neke sam prodala, neke nisam. Proda}u ih ako to interesuje naciju, jer od dece niko ne vozi te automobile, ne vozim ih ni ja. Deca ho}e druge automobile. Bespotrebno mi stoje, samo su rashod. Danas vozim ‚smarta’, tako da meni ni ‚ferari’, ni ‚lamborxini’ nisu potrebni da bih se dokazivala ili bila prime}ena. @ivim za druge stvari koje nemaju cenu - okrenuta sam Bogu i duhovnim vrednostima. Ono {to ne mo`e novcem da se kupi, to je za mene najvrednije”, rekla je ona za „Skandal”.
Rada se `alila da je menaxer pokrao, anga`ovala sestru, a sada je u minusu
Peva~ica Rada Manojlovi} je prethodnih godina napravila velike promene u svojoj karijeri, te je odlu~ila da anga`uje sestru Mariju koja joj je postala menaxer i najbli`i saradnik.
Rada je prethodno sara|ivala sa jednim menaxerom vi{e od 15 godina, a kao razlog raskida saradwe je navela da ju je potkradao.
“Shvatili smo da me potkrada kada se moja sestra posva|ala s de~kom i do{la kod mene. Po~ela je da broji novac i ka`e: ‘Ovde fale pare!’. Za
{est meseci sam zakinuta za sumu sa vi{e od pet nula”, rekla je peva~ica. Nakon toga dogodila se prekretnica u wenoj karijeri, ali podaci Agencije za privredne registre tvrde suprotno.
Naime, Radini prihodi su tokom 2025. iznosili ne{to vi{e od 4 miliona dinara, dok su godinu dana ranije bili skoro 7 miliona. S druge strane, tokom 2025. rashodi su iznosili ne{to vi{e od milion dinara.
Iako bi prema prostoj ra~unici bila u dobitku, peva~ica je sebi isplatila li~na primawa od skoro 3 miliona dinara, a kada se tome dodaju tro{kovi poreza, poslovnu godinu je zavr{ila sa neto gubitkom od oko 23.000 dinara.
To je prili~no lo{iji u~inak u odnosu na 2024. godinu, kada je prijavila poslovnu dobit od 10.500 evra u neto vrednosti.
Podsetimo, Rada je okrivila biv{eg menaxera za mawi broj nastupa {to je lo{e uticalo na weno psihi~ko stawe.
„[est godina ni{ta nisam snimala, imala sam poquqano samopouzdawe”, navela je Manojlovi}eva.
Antoneli u Monaku zabele`io petu uzastopnu pobedu u {ampionatu Formule 1
Voza~ Mercedesa Italijan Andrea Kimi Antoneli pobedio je na trci za Veliku nagradu Monaka u Formuli 1 na stazi u Monte Karlu. Veliku nagradu Monaka obele`ila su brojna odustajawa, kazne za voza~e, izlasci vozila bezbednosti kao i prekid trke, koji je trajao vi{e od 30 minuta.
Antoneli je u Monte Karlu do{ao do pete uzastopne pobede u sezoni ispred voza~a Ferarija Britanca Luisa Hamiltona i Francuza Isaka Ha|ara iz ekipe Red Bul.
^etvrto mesto zauzeo je voza~ Meklarena Oskar Pjastri, a bodove su jo{ osvojili Lijam Loson (Rejsing Buls), Arvid Linblad (Rejsing Buls), Pjer Gasli (Alpina), Aleksandar Albon (Vilijams), Esteban Okon (Has) i Serhio Perez (Kadilak).
Trku u Monte Karlu nije zavr{ilo sedam voza~a, me|u kojima su i Maks Ferstapen iz Red Bula, Lando Noris iz Meklarena i [arl Lekler iz Ferarija.
Antoneli je iskoristio pol poziciju i poveo je na startu trke za Monaka. Ferstapen, koji je u kvalifikacijama osvojio drugo mesto, mrao je zbog tehni~kih problema da odustane na samom startu trke.
Antoneli je sigurnom vo`wom dr`ao prvo mesto u trci, a aktuelni svetski {ampion Lando Noris se povukao iz trke 30 krugova pre kraja.
Antoneli je iskoristio prvu poziciju i zaslu`eno je stigao do nove pobede u F1.
On je postao najmla|i pobednik u istoriji VN Monaka.
Prvo mesto u generalnom plasmanu voza~a dr`i Antoneli sa 156 bodova, dok je Hamilton drugi sa 90.
Naredna trka u F1 bi}e odr`ana 14. juna za Veliku nagradu Katalonije u Barseloni.
BI]E DRAME U FINALU NBA, OVO SE NIJE
SKORO SEDAM GODINA:
San Antonio sru{io Nikse u WujorkuVembawama dominirao
Ko{arka{i San Antonio Sparsa uspeli su da vrate jedan od dva brejka u finalnoj seriji NBA lige i pobede Wujork Nikse u gostima rezultatom 111:115.
Wujork i daqe vodi sa 2-1 u seriji, te je bli`i tituli, ali Sparsi se ne predaju i uspeli su da se „vrate u `ivot”.
Jo{ od novembra 2019. godine San Antonio nije uspeo da pobedi Wujork u gostima. Odigrano je {est me~eva u tom periodu i svaki put su Niksi bili boqi, ali sada je toj seriji do{ao kraj.
Tri utakmice finala su odigrane, a jo{ uvek doma}in nije slavio - to se prvi i do sada jedini put dogodilo 1993. kada su ^ikago Bulsi pobedili na kraju Finiks Sanse sa 4-2. Te godine Bulsi su taj niz prekinuli u ~etvrtoj utakmici i poveli sa 3-1, a vide}emo da li ove sezone Sparsi mogu da postave istorijski niz pobeda gostiju u finalu i poravnaju na 2-2 u seriji.
San Antonio je ve} u prvoj deonici stekao dvocifrenu prednost (22:33), ali su Niksi bili dominantni u drugoj, kada su sa 42:24 preokrenuli i na poluvreme oti{li sa +7.
Sparsima je pripala tre}a ~etvrtina sa 27:35, da bi u posledwoj gledali ne{to „tvr|u” ko{arku i najmawi broj poena (20:23), ali na kraju pobedu gostiju. Nijednom Niksi nisu ni izjedna~ili u posledwoj deonici, tako da nisu opravdali ulogu blagog favorita.
U pobedni~kom timu najboqi je bio Viktor Vembawama sa 32 poena (11/18 iz igre), osam skokova i {est asistencija. Stefon Kesl je najvi{e pomogao sa 23 poena, pet skokova i isto toliko asistencija.
U redovima Niksa istakao se Xejlen Branson sa 32 poena, pet skokova i pet asistencija, dok je Ou Xi Anunobi upisao 28 poena i pet skokova.
^etvrta utakmica finala NBA lige tako|e se igra u ~uvenom „Medison Skver Gardenu” u no}i izme|u srede i ~etvrtka od dva sata i 30 minuta posle pono}i po sredwoevropskom vremenu.
Aleksander Zverev (29), nema~ki teniser ruskog porekla, kona~no za sebe mo`e da ka`e da je grend slem {ampion. Kada je Flavio Koboli u finalu Rolan Garosa poslao onaj posledwi sme~ u aut, a pariski sumrak prekrio teren „Filip [atrije”, kona~no se desilo ono {to je Zverevu skinulo ogroman teret sa le|a - postao je grend slem {ampion pobedom od 3:2 u setovima protiv neugodnog Italijana.
Godinama je va`io za jednog od, ako ne i najboqeg tenisera ikada koji nema grend slem titulu, ali vi{e nije deo te grupe. Jeste i daqe tre}i na svetu, i daqe je nekoliko nivoa ispod Janika Sinera i Karlosa Alkaraza, sa Novakom \okovi}em ne}emo ni da ga poredimo, ali kona~no je sebe svrstao grupu „besmrtnih” u tenisu.
Ako je iko u modernoj eri tenisa platio veliku cenu za ulazak u taj „elitni klub”, onda je to momak iz Hamburga. Wegova pri~a nije bajka o vunderkindu koji je {etaju}i lagano do{ao do trona. Ovo je vi{e pri~a o konstantnom pre`ivqavawu u vrhu, mentalnim demonima i fizi~kim preprekama koje bi mnoge naterale da dignu ruke.
Po~nimo o onome {to se ti~e iskqu~ivo tenisa. Do ovogodi{weg finala Rolan Garosa tri puta je gubio u direktnoj borbi za titulu na grend slemu. Prvi put je to bilo 2020. godine na US Openu, kada je Dominik Tim od 0:2 do{ao do 3:2 i najve}e titule u karijeri. Igrao je Zverev i u finalu Rolan Garosa 2024. godine, ali tada je slavio Karlos Alkaraz, tako|e nakon preokreta, samo je on od 1:2 stigao do 3:2. Nije za Sa{u bila sre}na ni Australija pro{le se-
zone, kada ga je Siner „pojeo” u finalu sa 3:0. Ako tre}a nije bila sre}a, onda ~etvrta jeste. Istina je da na putu do titule sada nije imao najboqe tenisere sveta u ovom trenutku, ali daleko od toga da je bilo lako, pogotovo u finalu, gde je opet morao da prolazi kroz dramu petog seta.
Ne treba zaboraviti da je Zverev jo{ 2022. godine bio blizu titule na Rolan Garosu, ali tada je u polufinalu morao da preda me~ Rafaelu Nadalu. Te{ko je povredio nogu usred me~a, zbog ~ega je morao na vi{emese~nu pauzu, a u trenutku prekida bilo je 7:6, 6:6 (u korist Nadala). Napustio je teren u kolicima i morao je na operaciju, ali to je samo kap u okeanu wegove uspe{ne karijere.
Zverev je istrajao kroz sve neuspehe i sumwe, verovao je u sebe kad drugi nisu u wega i to mu se na kraju isplatilo - sve je ovo zaslu`io.
SKINUTO „PROKLETSTVO”
^ovek koji ima olimpijsko zlato iz Tokija, dva trofeja sa Zavr{nog mastersa i ~ak 25 titula u karijeri, na najve}oj sceni redovno se pretvarao u sopstvenu senku kad je bilo najpotrebnije.
Niko u istoriji tenisa nije morao da ostvari vi{e pobeda na grend slemovima (~ak 125) pre nego {to je podigao prvi pehar. Taj
podatak savr{eno oslikava wegovu golgotu.
Pri~alo se da nema {ampionski gen i to „ne{to” {to odlikuje velike {ampione, ali on je ipak pokazao druga~ije i postao tek ~etvrti igra~ koji je osvojio grend slem, masters, zavr{ni turnir i zlato na OI. Pre wega su to uspeli Andre agasi, Endi Mari i Novak \okovi}.
BORBA SA SAMIM SOBOM
Ono {to {ira javnost ~esto zaboravqa ili povr{no posmatra, jeste wegova svakodnevna borba koja nema veze sa taktikom i protivnicima. Zverev od svoje ~etvrte godine `ivi sa dijabetesom tipa 1. Godinama je to krio, ali je onda shvatio da ne treba }utati. Po~eo je da ubrizgava insulin tokom pauza na me~evima, a osnovao je i fondaciju, kako bi digao svest o bolesti i postao inspiracija milionima. Ipak, igrati me~eve u pet setova, dok vam nivo {e}era u krvi stalno varira, zahteva veliku samokontrolu. Optu`ivan je vi{e puta za fizi~ko i psihi~ko nasiqe nad qubavnim partnerkama, ali nije osu|en (jedan postupak re{en nagodbom) i sve vreme je negirao krivicu. Prolazio je kroz veoma te{ke i naporne sudske procese, {to je sigurno uticalo i na wegova izdaja na terenu. Sada je kona~no „mirno more” po tom pitawu. SA[A ZVEREV JE OVO ZASLU@IO:
Najboqi teniser sveta Janik Siner podvrgnut je detaqnim medicinskim pregledima u poznatoj bolnici „San Rafaele“ u Milanu.
Lekari su nalo`ili dodatne testove kako bi se precizno utvrdio uzrok naglog i dramati~nog pogor{awa stawa koje je Italijan do`iveo tokom nastupa na Rolan Garosu.
Ovo je ve} drugi put u kratkom vremenskom periodu da Siner tra`i ozbiqnu pomo} stru~waka. Prvi alarmantni simptomi i zdravstvene tegobe pojavili su se jo{ tokom mastersa u Rimu, ali je kulminacija usledila u Parizu, tokom me~a drugog kola protiv Huana Manuela Serundola.
Podsetimo, Siner je imao potpunu kontrolu nad tim duelom, vodio sa 2:0 u setovima i imao ogromnih 5:1 u tre}em periodu, nakon ~ega je usledio neshvatqiv kolaps. Italijanski as je po~eo da ose}a sna`nu mu~ninu, usledilo je povra}awe i stra{ni gr~evi, zbog ~ega je jedva stajao na nogama. To je Argentinac iskoristio, potpuno preokrenuo me~ i eliminisao prvog nosioca nakon pet iscrpquju}ih setova. „Kada sam se probudio, nisam se ose}ao dobro. Nije problem bila vru}ina. Borio sam se sa sobom od samog po~etka dana. Niko nije robot, ovakve stvari se de{avaju na grend slemovima. Moramo da shvatimo {ta se desilo sa mojim telom”, izjavio je utu~eni Siner neposredno nakon bolnog poraza.
Nakon bolni~kih analiza u domovini, planirano je da se prvi reket planete uputi ka svojoj bazi u Monte Karlu, gde bi trebalo da zapo~ne operaciju „Vimbldon”.
Kako bi u potpunosti oporavio organizam i izbegao nove rizike, Siner je doneo radikalnu odluku da presko~i sve pripremne turnire na travnatoj podlozi i fokusira se iskqu~ivo na odbranu titule u Londonu. SINER
Fudbaleri Australije odigrali su nere{eno sa [vajcarskom u San Dijegu (1:1), nekoliko dana uo~i prvog me~a na Svetskom prvenstvu u kojem ih o~ekuje duel sa Turskom. Prvi put u zlatno-zelenom igrali Kristijan Volpato i Tete Jengi, koji je u 56. minutu zatresao mre`u rivala. Milo{ Degenek dobio {ansu u zavr{nici utakmice. Po~elo je odbrojavawe do po~etka najve}eg sportskog doga|aja u 2026.
U petak, 12. juna, u ranim jutarwim satima po australijskom vremenu bi}e sve~ano otvoreno 23. Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje se ove godine odr`ava u Meksiku, SAD i Kanadi. Ukupno 48 reprezentacija sa svih kontinenata nadmeta}e se tokom narednih {est sedmica, a u odabarnom dru{tvu bi}e i selekcija Australije.
Sokerusi su se ovog vikenda sastali sa [vajcarskom, a me~ odigran u San Dijegu zavr{en je bez pobednika – 1:1. [vajcarci su poveli golom Endoja u 14. minutu, a izjedna~io je debitant u timu Australije, napada~ Tete Jengi u 56. minutu.
Za nacionalni tim je debitovao i 23-godi{wi Kristijan Volpato, koji je neposredno uo~i Svetskog prvenstva odlu~io da umesto za Italiju nastupa za selekciju Australije.
U posledwih deset minuta me~a protiv [vajcarske igrao je i Milo{ Degenek, koji je u odbrani zamenio Harija Sutara.
Svetsko prvenstvo u SAD, Kanadi i Meksiku po~iwe u no}i izme|u ~etvrtka i petka po australijskom vremenu, a Sokerusi svoj prvi me~ igraju protiv Turske, u nedequ, 14. juna, od 14 ~asova. SBS na srpskom
NESTVARNE SCENE U AMERICI: Na stadionu 20.000 pevalo pesmu Halida Be{li}a
Nerealne scene sti`u iz Sent Luisa, grada u ameri~koj saveznoj dr`avi Misuri koji ve} godinama s ponosom nosi epitet „mala Bosna“.
Tamo{wa brojna dijaspora priredila je fudbalskoj reprezentaciji Bosne i Hercegovine do~ek za pam}ewe uo~i predstoje}eg Svetskog prvenstva. Zastave su se celog dana vijorile ulicama, a ugostiteqski objekti bili su obojeni u plavo-`ute dresove.
Ipak, potpuna ekstaza i vrhunac patriotskog naboja dogodili su se neposredno pred po~etak prijateqskog duela sa Panamom. Kada je sa zvani~nog razglasa modernog stadiona „Siti park“ pu{ten ~uveni hit legendarnog peva~a narodne muzike Halida Be{li}a, nastao je op{ti delirijum na tribinama.
„U tom trenutku, oko 20.000 vatrenih navija~a Bosne i Hercegovine na tribinama podiglo je {alove i zastave, a stadionom se uglas prolomila pesma koju su svi zajedno pevali”, prenosi portal „Klix. ba” atmosferu sa lica mesta.
Ovakav potez organizatora i reakcija publike ostavili su sna`an utisak na sve prisutne, pokazav{i neraskidivu vezu dijaspore sa domovinom.
„Prizori su bili izuzetno emotivni i sna`ni, izazvav{i jezu kod prisutnih na stadionu, ali i kod gledalaca kraj malih ekrana, {aqu}i jasnu poruku qubavi prema domovini sa drugog kraja sveta”, navodi se u tekstu.
Ova utakmica poslu`ila je kao idealna uvertira i vetar u le|a fudbalerima Bosne i Hercegovine, koje uskoro o~ekuju istorijski izazovi na FIFA Svetskom prvenstvu. Reprezentacija BiH }e svoj pohod na Mundijalu zapo~eti 12. juna utakmicom protiv Kanade, nakon ~ega sledi okr{aj sa [vajcarskom 18. juna, dok }e grupnu fazu zatvoriti 24. juna duelom protiv selekcije Katara.
Na{a Bojana Podini}
Cvr~ak osvojila je zlatnu medaqu
Krajem pro{log meseca 24.05.2026. odr`ano je tre}e rva~ko takmi~ewe u Pertu pod imenom WA CUP 2026. Rva~ki savez Zapadne Australije je veoma professionalno organizovao ovo veliko takmi~ewe koje je ukqu~ivalo 120 rva~a (juniora i seniora). U sportskom centru Gold Netball Centre (Jolimont) borbe su po~ele borbe rano ujutro i trajale su ~itav dan. Na dve velike olimpijske struwa~e su se borili najboqi juniori i seniori Zapadne Australije iz osam velikih klubova. Oni su pokazali veliko umje}e i `equ za dokazivawem u ovom olimpijskom sportu. Na{ klub „Vukovi” je nastupio sa 12 rva~a i ostvareni rezultati su bili vi{e nego {to smo zamislili. Rva~ki klub „Vukovi” iz Perta je osvojio tri bronzane, dve sre-
brne i ~ak tri zlatne medaqe. Bili smo presre}ni gledaju}i na{e juniore i seniore koji su se borili ba{ kao vukovi. @elio bih da se posebno zahvalim treneru Sa{i Podini}u i treneru Benu Valasu koji su pomagali na{ tim daju}i instrukcije i savjete koji su doveli do ovih velikih rezultata. Imali smo veliki dan i raduje nas povratak na{e velike Bojane Podini} zvane Cvr~ak koja je osvojila zlatnu medaqu u svojoj kategoriji. Borila se veoma hrabro, pristupila je svakom me~u veoma ozbiqno i da bi u finalnom me~u savladala svog tradicionalnog rivala (indijskog porijekla) na najefektiniji na~in tu{em. Bojana je izvela spektakularan zahvat za 5 poena {to je ina~e maksimalan broj poena u olimpijskom rvawu i tako je pobijedila svog protivnika. One su ina~e veoma dobre prijateqice ali su na struwa~i
veliki rivali. Nema sumwe ovo je bio Bojanin dan ali weno vrijeme tek dolazi. Moram da pomenem i mladi}a Muhameda Huvaidija koji je nakon {est mjeseci te{kog rada i treninga osvojio bronzanu medaqu u 77 kg gr~ko-rimskim stilom. Izrazio je `equ da trenira i da poku{a da osvoji medaqu. Nije bilo lako jer 77 kg kategorija je ina~e rezervisana za rva~e sa velikim iskustvom. Sve nas je prijatno iznenadio a ja kao trener sam na kraju izgubio glas davaju}i podr{ku na{im Vukovima. Bilo je to jo{ jedno predivno sportsko dru`ewe i veliki dan za na{e Vukove. Na{ klub sve vi{e dobija nove ~lanove i to postaje trend.
Slede}e veliko rva~ko takmi~ewe je George Samios Cup koje }e se odr`ati 02.08.2026 u ~ast gospodina Gjorgosa Samiosa. Jadranko Te{anovi}
Sa{a Ili} se vratio ku}i, zvani~no postao trener Partizana
Legenda se vratila u Humsku - novi trener Partizana zvani~no je postao Sa{a Ili}, koji je kao igra~ ostavio dubok trag u crno-belom dresu.
Partizan je u ponedeqak 8. juna saop{tio da se razi{ao sa Sr|anom Blagojevi}em, koji odlazi u ruski Akron, dok poziciju {efa stru~nog {taba preuzima Sa{a Ili}.
Zvani~na konferencija za medije bi}e organizovana u utorak, 9. juna, od 12 ~asova u holu Cen-
tralne lo`e na zapadnoj tribini stadiona Partizana.
„Sale se vratio ku}i”, pi{e u poruci Partizana. Ima najava da }e Ili} prak-
ti~no objediniti uloge trenera i sportskog direktora, te da }e se pitati za sve glavno u sportskom sektoru.
Sa{a Ili} je kao trener radio u mla|im selekcijama Srbije, a vodio je i ^ukari~ki, CSKA iz Sofije, Atromitos, Pari Ni`wi Novgorod i Sumgajit iz Azerbejxana. Radi se o jednoj od najve}ih igra~kih legendi Partizana, dugogodi{wem kapitenu crno-belih i ~oveku koji je znao {ta zna~i osvojiti trofej sa crno-belima.
THURSDAY l ^ETVRTAK 11. 6. 2026.
Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. bi}e 23. planetarni {ampionat, a do sada je presti`ni pehar podizalo samo osam razli~itih reprezentacija.
Najuspe{nija me|u wima je selekcija Brazila koja je ~ak u pet navrata bila i zvani~no najboqa.
Po ~etiri puta su pehar namewen {ampionu sveta podizali Nema~ka i Italija, tri puta Argentina, po dva puta Francuska i Urugvaj, a jednom su svetski {ampioni bili Englezi i [panci.
Ovaj Mundijal }e se odr`ati od 11. juna do 19. jula 2026. godine, a zajedni~ki }e ga organizovati 16 gradova doma}ina u tri dr`ave – 11 u SAD (Atlanta, Boston, Dalas, Hjuston, Kanzas Siti, Los An|eles, Majami, Wujork, Filadelfija, San Francisko, Sijetl), tri u Meksiku (Gvadalahara, Meksiko Siti, Monterej) i dva u Kanadi (Toronto i Vankuver).
Ovo }e biti prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu ~iji }e doma}ini biti tri zemqe i prvo koje }e se igrati na dva kontinenta i na kom }e u~estvovati 48 reprezentacija, {to je pro{irewe sa 32, koliko ih je bilo na prethodnih sedam turnira.
Ujedno, to }e biti prvo Svetsko prvenstvo jo{ od Japana i Ju`ne Koreje 2002. godine ~iji }e zajedni~ki doma}ini biti vi{e zemaqa.
NAJDU@I TURNIR DO SADA
Sa svojim pro{lim doma}instvom turnira 1970. i 1986. godine, Meksiko }e postati prva zemqa koja je tri puta bila doma}in ili suorganizator Svetskog prvenstva, dok su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave prethodno bile doma}in Svetskog prvenstva 1994. godine. Nasuprot wima, Kanada }e prvi put biti doma}in ili suorganizator Mundijala. Kao zemqe doma}ini, Kanada, Meksiko i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su se automatski kvalifikovale, dok su Zelenortska Ostrva, Kurasao, Jordan i Uzbekistan debitanti na Svetskom prvenstvu.
Argentina je branilac titule, koja je osvojila tre}u titulu Svetskog prvenstva 2022. godine, nakon boqeg izvo|ewa penala protiv Francuske.
Doga|aj }e se vratiti svom tradicionalnom letwem rasporedu nakon {to je Svetsko prvenstvo 2022. u Kataru odr`ano usred sezone – u novembru i decembru. Reprezentacije }e biti podeqene u 12 grupa od po ~etiri tima, pri ~emu }e dve najboqe selekcije u svakoj grupi i osam najboqih tre}eplasiranih timova pro}i u {esnaestinu finala. Ovo je prvo pro{irewe i pro-
[panija je aktuelni evropski prvak, a wihova najve}a zvezda je Lamin Jamal, osamnaestogodi{wi fenomen
mena formata takmi~ewa jo{ od Francuske 1998. godine. Ukupan broj odigranih utakmica pove}a}e se sa tradicionalnih 64 na 104, a broj utakmica koje }e odigrati timovi koji do|u do polufinala pove}a}e se sa sedam na osam.
Turnir }e trajati 39 dana, {to je pove}awe u odnosu na 32 dana na turnirima iz 2014. i 2018. godine.
Svaki tim }e i daqe igrati tri utakmice u grupnoj fazi.
^etiri stadiona imaju zatvoren krov (Atlanta, Dalas, Hjuston i Vankuver), dok onaj peti, u Los An|elesu, ima zatvoren providni krov.
KO SU FAVORITI
ZA TITULU?
Prvi favoriti za osvajawe svetske titule prema kladionicama su [panija i Francuska.
„Crvenoj furiji“ bukmejkeri {irom sveta daju najve}e {anse za trijumf u velikom finalu, a ukoliko se opkladite na wih kvota je izme|u 5,50 i 6, dok je na Francusku ista stabilnija i iznosi 6. Mnogi bukmejkeri vide Englesku kao tre}eg favorita na takmi~ewu sa kvotom 7, dok se Argentini i Brazilu daju podjednake {anse za osvajawe trofeja i na nih je kvota 9.
Potom slede Portugal sa kvotom 12 i Nema~ka sa kvotom 13, a listu 10 najve}ih favorita zakqu~uju Holandija sa kvotom 20, Norve{ka sa kvotom 28 i Belgija sa kvotom 35. Kada je re~ o Hrvatskoj ona je tek 19. favorit turnira sa kvotom 81, dok je Bosna i Hercegovina 26. favorit, a kvota na wu je 200.
[PANIJA
[panija je jedan od dva glavna favorita. U ~etiri godine od Katara 2022, [panija je osvojila
Ligu nacija 2022-23, Evropsko prvenstvo 2024 i fudbalski turnir na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. U evropskim kvalifikacijama, plasirala se ubedqivo,
Mbape je postigao het-trik u finalu na Svetskom prvenstvu u Kataru 2022. i jedan je od najboqih igra~a Real Madrida. Dembele je osvojio dve Lige {ampiona sa Pari Sen @ermenom, a Majkl Olise, desno krilo Bajern Minhena, jedna je od najopasnijih opcija Francuske.
Francuska nije iskqu~ivo zavisna od poseda lopte i ~esto joj odgovara da ~eka kontranapade, koriste}i prednost brzine svojih napada~a. Tako|e, ima dinami~an vezni red i vrhunsku odbranu.
Francusski tim je kombinacija iskustva i mladosti. Odigravawe svih 14 utakmica na posledwa dva Svetska prvenstva da}e im prednost kada po~nu nokaut runde. Ovo je tim koji zna kako se nosi sa pritiskom.
zavr{iv{i nepora`ena na vrhu svoje grupe. „La Roha“ je rangirana kao broj 2 na globalnoj FIFA rang listi.
[panija je tim koji posti`e mnogo golova i napada~ki je orijentisan. Selektor Luis de la Fuente je dodao brzinu i direktnost stilu zasnovanom na posedu koji ih je doveo do titule 2010. „Crvena furija“ sada igra br`e i agresivnije. Wena glavna snaga je sposobnost igre „jedan na jedan“ i neumoqiv presing nakon gubitka lopte.
A slabosti? Tim koji je mo`da previ{e mlad i napada~ki orijentisan mo`e da ostavi odbranu „na cedilu“.
[panija je aktuelni evropski prvak, a wihova najve}a zvezda je Lamin Jamal, osamnaestogodi{wi fenomen koji, je zahvaquju}i svom usponu u Barseloni, ve} po~eo da biva promovisan u naslednika Lionela Mesija. Jamal se, me|utim, oporavqa od povrede i na Pirinejima se nadaju da }e biti spreman na vreme za prvu utakmicu u grupnoj fazi turnira.
[panija ima ozbiqan tim sa vi{e opcija na svakoj poziciji u timu, iako }e zvezda Barseone Fermin Lopez propustiti Svetsko prvenstvo zbog preloma stopala.
Vice{ampion Svetskog prvenstva 2022. sti`e kao jo{ jedan kandidat za trofej. „Trikolori“ su stigli do posledwa dva finala, pobediv{i Hrvatsku na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. i izgubiv{i od Argentine u penal seriji na Svetskom prvenstvu u Kataru 2022. godine. Francuska ima jedan od najubojitih napada na turniru.
Ima toliko talenta da ponekad mo`e sebi da priu{ti da ostavi Usmana Dembelea, aktuelnog osvaja~a Zlatne lopte, na klupi.
Kilijan Mbape je nedodirqiv, on je vode}a zvezda Francuske od Mundijala u Rusiji 2018.
Selektor Didije De{an je bio kapiten Francuske koja je bila prvak sveta1998. godine, vodio ju je do {ampionata kao selektor 2018. i do drugog mesta 2022. godine. Ve} je najavio da }e ovo biti wegov posledwi turnir na ~elu selekcije.
Aktuelni svetski {ampion je jo{ jedan od glavnih kandidata za trofej na turniru. Argentina }e poku{ati da postigne ne{to {to su samo Italija (1934-1938) i Brazil (1958-1962) uradili: da osvoje dva uzastopna Svetska prvenstva.
U godinama nakon {to su podigli trofej u Kataru, „Albiceleste“ je pokazao da je i daqe `eqan uspeha. Osvojili su Kopa Ameriku 2024. godine i dominirali u kvalifikacijama za Mundijal od po~etka do kraja.
Najve}a snaga Argentine mo`e biti ne{to neobi~no: weni igra~i ~esto igraju boqe u reprezentaciji nego u svojim klubovima.
Vode}a zvezda tima je i daqe veteran Lionel Mesi. Selektor Lionel Skaloni je uspeo da odr`i motivisanim tim koji je sve osvojio i bio je pametan u integraciji novih igra~a u tim svetskog {ampiona. Dao je Argentini osobinu koja je relativno retka me|u elitnim timovima: mo`e da mewa oblik u zavisnosti od protivnika, a da i daqe zadr`i svoj nivo. On izuzetno dobro ~ita utakmice pre po~etka i tokom 90 minuta, a wegove izmene ~esto podi`u nivo tima.
Fudbal duguje Portugalu veliki dug. To je jedna od nacija koja je iznedrila najvi{e talenata na svetu, a ovo Svetsko prvenstvo u Severnoj Americi bi mogla biti wegova {ansa da kona~no to unov~i.
Nemogu}e je ne pomenuti Kristijana Ronalda kao jednu od kqu~nih figura tima, ~ak i ako vi{e nije na vrhuncu forme. Bruno Fernande{ vu~e konce u posledwoj tre}ini terena, zvezda Pari Sen @ermena Vitiwa je
neophodan za ubrzavawe cirkulacije u veznom redu i odr`avawe poseda, a Bernardo Silva je odli~an sa desnog krila.
Jo{ jedan igra~ PS@-a je vrlo va`an za ovaj tim – Nuno Mende{. Levi bek je verovatno najboqi na svetu na svojoj poziciji, sa takvom brzinom i precizno{}u da je ponekad te{ko izbe}i pore|ewa sa fudbalskom legendom Robertom Karlosom. Wegovo partnerstvo sa Rafaelom Leaom verovatno daje Portugalu najbr`u levu stranu na svetu. Ruben Dia{ je vo|a koji organizuje odbranu.
Selektor Roberto Martinez je nametnuo stil zasnovan na posedu i kontroli tempa. Portugal voli da vr{i visok presing, osvaja loptu na protivni~koj polovini, a zatim da {iri igru…
Dr`ava koja `eli da okon~a frustriraju}u 60-godi{wu su{u bez osvojene titule.
Engleska se uvek pomiwe kao kandidat za prvo mesto pre Svetskog prvenstva, ali retko uspeva da preto~i individualni talenat svojih igra~a u dominantan kolektivni identitet.
U ovo Svetsko prvenstvo ulazi sa upe~atqivim brojkama iz evropskih kvalifikacija: osam pobeda u osam utakmica i nijedan primqeni gol.
Glavna zvezda selekcije „Tri lava“ je Hari Kejn, kapiten i najboqi strelac tima svih vremena. Sa 32 godine, ulazi u ovaj turnir u odli~noj formi. Selektor Tomas Tuhel je izgradio stabilan tim oko Kejna.
Bukajo Saka je jo{ jedan kqu~ni igra~ na desnom krilu, navodi CNN sport.
Engleska tako|e ima tajno oru`je koje koristi sa velikim efektom: igru u vazduhu. Problem Engleske mo`e biti zavisnost od wene zvezde i potreba da prona|e alternative ako je Kejn neutralisan ili ga nema na terenu.
Brazil je zavr{io na petom mestu u kvalifikacijama za Ju`nu Ameriku, {to je veoma neobi~an rezultat za istorijski veliku fudbalsku naciju. Ovo je neobi~an brazilski tim. Nema toliko zvezda kao u prethodnim epohama i ima ~ak vi{e opcija u odbrani nego u napadu. Vinisijus @unior je nesumwivo glavna zvezda Brazila. Broj 7 Real Madrida donosi sposobnost u igri jedan na jedan, asistencije i golove sa levog krila. Zvezda Barselone Rafiwa doprinosi sa suprotne strane. Iako Brazil jo{ uvek nije prona{ao neospornog centralnog napada~a, poziv mladom vunderkindu Endriku mogao bi biti re{ewe. Uloga brazilske ikone Nejmara je najve}i znak pitawa, jer je i daqe daleko od svoje najboqe forme.