THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT
31 godinu ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 11. 8.2022. z Year XXXI No.2513
Ve}
z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50
SPORTSKI CENTAR BONIRIG
34. SRPSKI FOLKLORNI FESTIVAL u Bio je to do sada najboqe organizovan Festival srpskog folklora. Nastupilo je 48 srpskih folklornih grupa iz najve}ih gradova Australije. Episkop Siluan nas je podsetio da se snaga na{eg duha reprezentuje kroz na{e igre. Bila je to idealna prilika da boqe sagledamo na{e kulturno nasle|e i za dru`ewe na{e omladine
Strane 16, 17 i 18
Ekskluzivno
Od 300 evra do Por{ea
Srbi muslimani u sred Albanije pevaju Svetom Savi i ~uvaju zavet predaka – da ne zaborave svoj jezik!
Strana 13
Srbija je NOVAK \OKOVI] na{a majka Strana 12
STI@E U AMERIKU u Najpoznatiji Srbin u svetu, 11. septembra, kada se igra finale turnira "US open" bi}e u SAD. Tog dana postavi}emo bistu Novaka \okovi}a u "Srpskoj kulturnoj ba{ti" u Klivlendu. Obavesti}emo predsednika Xoa Bajdena da je Novak \okovi} stigao u Ameriku – ka`e Nikola Lon~ar, idejni tvorac i finansijer ovog projekta
Zahvaquju}i zadivquju}oj hrabrosti i upornosti porodice Duqevi}, koja je za ovu prosvetiteqsku misiju darivala svoju ku}u, ve} desetu godinu radi prva i jedina srpska osnovna {kola u Albaniji. Danas par stotina |aka ovde sri~e srpsku azbuku i u~i o srpskoj istoriji i tradiciji
Strana 20
Dejan Nikoli}, poznatiji na Jutjubu kao Nik Dejv, je dvadesetogodi{wak iz Srbije koji je uspeo da stigne do milionske zarade. O wegovom uspehu nedavno je pisao i "Wujork tajms"
Putopis
STAWEVI]
Manastir u kome je ro|ena Wego{eva Crna Gora
Strana 19
2
10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 11. 2022.
IZME\U DVA VIKENDA
Zati{je u pritiscima na Beograd da uvede sankcije Rusiji – {ta su razlozi Javni pozivi i pritisci na Beograd da uvede sankcije Rusiji u{li su u fazu zati{ija. Kao i izjave zvani~nika Srbije da su pod pritiskom ali da oni to nikada uraditi ne}e. Jedna od pretpostavki je da }e se pozivi obnoviti kada se formira nova Vlada. Ima i drugih obja{wena za trenutnu ti{inu. Novu Vladu, kada se jednom formira, verovatno }e sa~ekati obnovqeni pozivi da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Ipak je Evropski parlament u svojoj rezoluciji to visoko pozicionirao. No, trenutno zati{je mo`e da ima i druga obja{wewa. „Ali ja bih voleo da verujem da se radi o nekom sazrevawu obe
strane. Do{li smo u fazu kada je realno i vidjivo da pre uvo|ewa sankcija, EK mora da otvori poglavqe 31 ako `eli da ima efekat pritiska ili efekat koordinacije {to je boqe sa Beogradom u putu ka EU“, ka`e Du{an Jawi} iz Foruma za etni~ke odnose. „Me|utim, tako|e mo`emo da pretpostavimo da u samoj EU, pre svega u EK, mo`da postoji izmeweno saznawe o mogu}nostima Srbije da se pridru`i sankcijama, pre svega sankcijama u energetskom sektoru i uop{te sankcijama kojima ona ne bi zna~ajno sebe o{tetila, a za to ne bi dobila nikakakvu kompenzaciju“, izjavio je spoqnopoliti~ki analiti~ar i biv{i amabasador Dragan Biseni}.
Biseni} ka`e da se ne zna da je Evropska Unija ponudila Srbiji kompenzaciju za eventualnu {tetu koju bi pretrpela uvo|ewem sankcija, kao {to je to ura|eno prema Ma|arskoj. „Sve dok je to tako, onda ni sama Srbija prosto niti mo`e, a verovatno ne bi ni trebalo da dozvoli sebi da ‘sko~i u bunar’ prosto zato {to joj to neko drugi predla`e i neko drugi ka`e“, mi{qewa je Biseni}. Jawi} isti~e i da, po{to se otvori poglavqe 31 o spoqnoj i bezbednosnoj politici ne bi trebalo o~ekivati da bi Srbija mogla da uvede sve pakete sankcija, ve} one koji bi imali efekta. „Besmisleno je o~ekivati od Srbije da primerni paket 5 i 6
Zgrada u Beogradu koji se ti~e energetike kada ona ne upravaqa svojim energetskim sektorom – wime upravqa Rusija. To bi zapravo bilo samoubistvo Srbije i istvoremeno, na velika vrata, otvarawe {ansi za prodor Rusije preko Turske i drugih na Balkan“, ka`e Jawi}.
Ukoliko ne do|e do prave promene spoqne politike, sve }e se nakon formirawa vlade vratiti na po~etak i daqe gubqewe vremena, smatra Jawi}. A za iskazivawe solidarnosti uvo|ewem sankcija sada je kasno i taj test Srbija je pala.
Najbogatiji gra|anin Srbije zaradio 18 miliona evra u 2021. godini Gra|anin koji je poreznicima prijavio najve}e prihode ostvarene u 2021. godini, zaradio je 2,115 milijardi dinara, {to je gotovo 18 miliona evra. Ta~nije 17,99 miliona evra. A to je, svedeno na mese~ni nivo - oko 1,5 miliona evra mese~no. Kako je objavila Poreska uprava Srbije, prijavqeni prihodi za prvih sto podnosilaca poreskih prijava sa najve}im prihodima kre}u se u rasponu od oko 100 miliona dinara, do pomenutih 2,115 milijardi dinara. Podsetimo, samo godinu dana ranije, najve}i prijavqeni prihodi bili su znatno mawi, pa je tako najbogatiji gra|anin Srbije zaradio gotovo 11 miliona evra u 2020. godini. Gra|ani sa najve}im prihodima u Srbiji su – menaxeri, direktori, in`eweri, ekonomisti, pravnici, {to su naj~e{}e prijavqivana zanimawa u poreskim prijavama. Pravnik se, ina~e, prvi put u vrhu najpla}enijih profesija upravo pojavio – pro{le godine. Poreska uprava Srbije sao-
p{tila je da je primqila 34.753 prijave za utvr|ivawe godi{weg poreza na dohodak gra|ana za 2021. godinu. To je ~ak 4.463 prijave vi{e nego pro{le godine. Udeo mu{karaca u ovoj statistici se – ne smawuje. Tako je ove godine, isto kao i lane, 91 odsto prijavqenih gra|ana sa visokim primawima – mu{kog pola. U 2020. godini, udeo `ena je bio tek ne{to ve}i – 12 procenata, dok je sada devet odsto. Ovo zna~i da je me|u 34.753 prijavqenih gra|ana Srbije, koji
su zaradili vi{e od tri prose~ne srpske plate – ~ak 31.625 mu{kog pola, dok je svega 3.128 `ena. Podsetimo, obavezu prijavqivawa godi{weg poreza na dohodak, imali su gra|ani koji su u 2021. godini ostvarili dohodak
GDE DA LETUJEMO, A DA NE BUDEMO “IZDAJNICI”?
Published By PGP Publishing Pty Ltd.
Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.
utvr|ivawe godi{weg poreza na dohodak gra|ana. Najve}i broj ovih prijava podneli su gra|ani koji `ive u op{tini Novi Beograd – ukupno 5.935. Sledi centar Beograda sa podnete 5.574 prijave, pa Novi Sad sa 4.041 prijavom, dok je u Ni{u podneta 1.211 prijava. Jo{ nekoliko beogradskih op{tina bele`i zna~ajan broj podnetih poreskih prijava. Tako je na ^ukarici 1.960 gra|ana prijavilo da zara|uje vi{e od tri prose~ne plate, na Vo`dovcu 2.478, u Zemunu 2.137, a na Zvezdari 2.431. Pore|ewa radi, u Subotici ima 433 „bogata{a“, Pirotu 96, Vrawu 66, dok ih je u Zaje~aru – 330.
ma {ta mi re~e?!
Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.
Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au
ve}i od 3.268.224 dinara, odnosno ve}i od trostruke prose~ne godi{we zarade po zaposlenom ispla}ene u toj godini, prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, obja{wavaju poreznici. „Najvi{e prijava podneli su gra|ani sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Beograd – ukupno 22.978 prijava, zatim sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Novi Sad – 7.010 prijava i teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Kragujevac – 2.740 prijava“, navodi Poreska uprava Srbije. Poreska uprava Srbije obavila je listu op{tina u kojima je podneto najvi{e prijava za
GDE IH SAMO NALAZE... „Pauzu za ru~ak u Skup{tini iskoristim tako {to odem do Crkve Svetog Marka. Sama. I opet ne vaqam. Jer {ta }u ja u crkvi i u parku" (Nova poslanica Srpske napredne stranke Sta{a Stojanovi}, novo lice Srbije)
„Od izdajnika koji letuju u Hrvatskoj, gori su oni {to idu u Tursku, pod ~ijom ~izmom smo 5 vekova roptali. O nevoqnicima koji hlad tra`e me|u Bugarima, koji su nam vazda no` u le|a zabadali – ne}u tro{iti re~i. Ovi koji odo{e u Italiju, a II sv. rat ko {i{a – da se pokriju u{ima" (Nakon negodovawa Vu~i}a oko letovawa u susednoj zemqi, letovawe je prokomentarisao i biv{i predsednik Demokratske stranke Bojan Pajti})
KAKO PREDSEDNIK BRANI NEKOLIKO TONA DROGE „Nije imao 10 tona kokaina ili ne{to sli~no, ve}, koliko sam razumeo, tonu marihuane, koju su pola okru`ewa, Nemci i ostali legalizovali" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije)
MILORAD ^AVI] BI @ELEO DA SE VRATI U SRBIJU, ALI... „Pre nego {to umrem, `elim da se vratim u Srbiju, ali po{teno da mogu da `ivim i radim u struci" (Proslavqeni srpski pliva~ Milorad ^avi} izrazio je svoju veliku `equ. ^avi} je podelio fotografiju table sa Ade Ciganlije, na kojoj prolaznici mogu da upi{u {ta bi `eleli da urade pre smrti, ^avi}eva `eqa je - Srbija)
IZME\U DVA VIKENDA
^etvrtak 10. 11. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2022. 3
SRBIJA U KANXAMA KAVA^KOG KLANA:
U MUP radili za stalno, kod Zvicera honorarno Policijski inspektor i wegova supruga slu`benica Bezbednosno informativne agencije (BIA), uhap{eni zbog sumwe da su u~estvovali u {vercu kokaina, prenosu novca od droge iz Evrope u Srbiju i Crnu Goru, ali i za odavawe slu`benh tajni vo|i kava~kog klana, samo su jedan mali deo mre`e koju taj klan dr`i u bezbednosnim strukturama Srbije. Osim slu`benika UKP Daniela J. i wegove supruge, ina~e zaposlene u BIA, Du{ice J, uhap{eni su i biv{i policajac Milivoj K. (44) i F. @. (34) i svi se terete da su bili deo grupe koja je radila za kava~ki klan. Supru`nici su, navodno, bili Zvicerovi qudi u srpskim slu`bama bezbednosti, a na teret im se stavqa da su u~estvovali u {vercu velikih koli~ina kokaina iz Ju`ne Amerike u zemqe EU. Iz Holandije su u Srbiju i Crnu Goru donosili novac, po jednoj turi izme|u 1,5 i 2 miliona evra, uz proviziju od 1,5 odsto. Ipak, wihova uloga nije bila samo logisti~ka, jer su, kako se sumwa, obavqali neovla{}ene pretrage po bazama podataka UKP i BIA o istragama protiv kava~kog klana i Radoja Zvicera, a supru`nici su kontrolisali i {ta wihove kolege “imaju” o Belivuku. "Najnovije hap{ewe bra~nog para, gde mu` radi u UKP, a `ena u BIA, kao i biv{eg policajca, jo{ jednom potvr|uje teoriju da ne postoji organizovani kriminal bez u~e{}a pojedinaca iz dr`avnih struktura, pre svega policije, ali i tajne slu`be, tu`ila{tva, sudstva i politike. Ono {to je novina u oblasti kriminalistike je {to su se u Srbiji po prvi put pojavile stranke koje deluju kao kriminalne organizacije i koje su povezane sa organizovanim kriminalom", ka`e kriminolog Dobrivoje Radovanovi}. Supru`nike je na vezi dr`ao Qubo Milovi}, kolega policajac iz Crne Gore, koji je tako|e bio na platnom spisku Radoja Zvicera i trenutno se nalazi u bekstvu, zbog sumwe da je sara|ivao sa narko-kartelom iz Kotora. Daniel i Du{ica J. bili su samo posledwe dve Zvicerove krtice u srpskim slu`bama bezbednosti, koje vi{e li~e na krti~wak nego na policiju, jer se ispostavilo da su mnogi inspektori osim plate iz republi~kog buxeta, primali i koverte od kriminalaca. Wihov zadatak je bio da {tite klan i wihovu
Veliki deo dr`avnih slu`benika bezbednosti iz vrha dr`ave, sara|uje sa kriminalcima
Policijski inspektor i wegova supruga slu`benica Bezbednosno informativne agencije (BIA), uhap{eni zbog sumwe da su u~estvovali u {vercu kokaina
Viv{i inspektor SBPOK-a Bo`idar Stoli} Dijana Hrkalovi}, veza vlasti i kriminalaca Biv{i zamenik na~elnika Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala Goran Papi}
Radoje Zvicer, vo|a kartela fran{izu u Srbiji, Belivukovu grupu. evra ~lanovima Belivukovog klana Titulu najpoznatije krtica iz srp- odavao slu`bene informacije, preko ske policije mogla bi da ponese biv{a Filipa Golubovi}a, koji ih je daqe dr`avna sekretarka MUP Dijana Hr- distribuirao klanu. ^ak i posle Belikalovi} protiv koje se vodi postupak vukovog hap{ewa nastavio je saradwu zbog trgovine uticajem i tereti se da je sa klanom i preko Golubovi}a poru~io posle ubistva Vlastimira Milo{evi- Zviceru da se "Veqa i Mare dobro }a 2017. godine, za koje su bili optu`e- dr`e, da ni{ta nisu priznali". ni Belivuk i Marko Miqkovi}, ometaBiv{eg inspektora Stoli}a nije la tu`ila{tvo tako {to nije na vreme obeshrabrilo jedno hap{ewe, jer je predala jedan od telefona Veqka Be- ~im je iza{ao na slobodu, u septembru livuka. 2021. godine uhap{en u zanimqivom Taj sudski proces se pretvorio u dru{tvu. Zbog poku{aja da nateraju jedfarsu, dobrim delom zahvaquju}i po- nog vlasnika motela kod Po`arevca da jedincima iz policije, pa su na kraju im proda posao po znatno ni`oj ceni od Belivuk i Miqkovi} oslobo|eni. tr`i{ne, “pali” su Stoli}, agent BIA I biv{i zamenik na~elnika Slu`- Mla|an Klikovac (50) i nekada{wi be za borbu protiv organizovanog kri- ~lan zemunskog klana Sla|an Konstanminala Goran Papi} teretio se da je tinovi}. intervenisao da se desnoj ruki Veqka Zanimqivo je da se Bo`idar StoBelivuka vrati blindirano vozilo li} prilikom su|ewa za zloupotrebu koji mu je policija oduzela. polo`aja branio tipi~nom re~enicom Nedavno je protiv biv{eg bliskog ve}ine srpskih kriminalaca. "Policisaradnika i porodi~nog prijateqa ja me namestila", ali wegova odbrana tada{weg ministra policije Neboj{e nije ba{ urodila plodom. Stefanovi}a podignuta jo{ jedna opOdmah nakon hap{ewa Belivukovog tu`nica, kojom mu se na teret stavqa klana, privedena su i dvojica inspekda je {titio N.K. i u septembru 2020. tora SBPOK-a, osumwi~enih za pomagodine intervenisao da N.K. koji je gawe grupi - Predrag Laji}, na~elnika ~lan kriminalne grupe, ne bude uha- Odeqewa za droge SBPOK i Bojan Vap{en. Na toj optu`nici se na{ao jo{ siqevski, inspektor i v. d. {efa odsejedan stare{ina SBPOK-a Branislav ka za droge. Pandur. Wih dvojica je trebalo da pretresu Najneumornija krtica me|u poli- Belivukov stan, ali nisu znali da ih cajcima koji su hap{eni zbog veza sa snima kamera BIA, koja je zabele`ila kriminalcima, je biv{i inspektor razgovor u kom ka`u da treba da pomoSBPOK-a Bo`idar Stoli} koji je u julu gnu "bratu Veqi, da se vi{e ne mu~i". osu|en na dve godine zatvora zbog zlo- Oni su ofrqe pretresli stan i "preupotrebe polo`aja. videli" pi{toq i novac, za koji se veStoli} je, prema optu`nici, za 500 ruje da poti~e iz krivi~nog dela.
KALABI] PONOVO REHABILITOVAN!
Novo re{ewe Vi{eg suda u Vaqevu o ratnom komandantu Gorske Kraqeve garde JVO Vi{i sud u Vaqevu, u ve}u kojim je predsedavao sudija dr Dragan Obradovi}, doneo je re{ewe kojim je usvojen zahtev za rehabilitaciju Nikole Kalabi}a, ratnog komandanta Gorske kraqeve garde Jugoslovenske vojske u otaxbini. Tako je prvostepeni sud, prakti~no, jo{ jednom, doneo odluku o rehabilitaciji "desne ruke" |enerala Dragoquba Dra`e Mihailovi}a, komandanta JVO u otaxbini. Novo re{ewe ugledni sudija vaqevski, dr Obradovi}, doneo je po{to je wegova prethodna odluka poni{tena pre vi{e od ~etiri godine. Vi{i sud u Vaqevu je, kako se na-
vodi "utvrdio, posle svestranog analizirawa svake pojedinosti, da se ni{tavim od trenutka dono{ewa smatra sedam odluka Dr`avne komisije za utvr|ivawe ratnih zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a tokom Drugog svet-
skog rata, koje su donete od marta do septembra 1945, uz ~etiri odluke Zemaqske komisije za utvr|ivawe ratnih zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a tokom Drugog svetskog rata koje su bile va`e}e od aprila do oktobra 1945, a odnose se na Nikolu Kalabi}a". - Ni{tavim se smatra i re{ewe Sreskog suda u Mionici od 11. septembra 1946. kojim je Kalabi}u konfiskovana nepokretna imovina - navodi se u re{ewu sudije dr Obradovi}a. - Ni{tave su i sve pravne posledice ovih odluka. Rehabilitovano lice, Nikola Kalabi}, smatra se neosu|ivanim.
Srbija, Kolumbija ista familija Pi{e: Milenko Vasovi} Radio sam kratko u redakciji Dnevnog telegrafa, koja je bila sme{tena na ~etvrtom spratu ogromne Borbine zgrade. To zdawe i danas izlazi na dve ulice, ima vi{e ulaza i dok se nisu pojavile kamere bilo je idealno mesto za tajne kontakte. Tako u onda{wi Telegraf banu{e biv{i visoki oficir vojne obave{tajne slu`be i „neki na{ ~ovek“ koji `ivi u Amsterdamu. Prvi je do{ao kod prijateqa urednika, drugi da se `ali kako je u Holandiji jaka antisrpska propaganda. Nekoliko meseci kasnije jedan od kolega donese neki tekst u kome je prili~no uverqivo bilo ispri~ano kako deo onda{we Vojske Jugoslavije u~estvuje u isporuci ekstazija, gle ~uda, u Holandiju. I kao akteri se pomiwu upravo ona dva lika koja su „slu~ajno“ pro{la kroz zgradu Borbe. Ho}u da ka`em kako odre|eni dr`avni krugovi u Srbiji imaju vi{edecenijsko iskustvo s opijatima. I nije nikakvo ~udo {to su planta`u marihuane Jovawica „~uvali“ policajci, pripadnici BIA i vojne slu`be. Jovawica je samo jedna karika u lancu. Kad je pukla tra`i se zamena pregrupi{u se snage i posao ide daqe. Udbini „geneti~ari“ nudili su, kako ~ujem, seme marihuane jo{ nekim gazdinstvima. I ne bih smeo da se zakunem da taj biznis model nije ve} negde prekopiran. Daj bo`e da gre{im, ali mi se ~ini da te razne Udbe ni{ta drugo i ne rade nego jure protivnike re`ima i dr`e promet narkotika pod kontrolom. Ide to jedno s drugim, oni {tite vlast, a vlast ~uva wih i wihov kriminal. Kamo sre}e da ih je \in|i} posle 5. oktobra raspustio. I ova povremena hap{ewa samo su, „planirani gubici“. Nije to rezultat re{enosti dr`ave da se obra~una s tim zlom i tim bandama. Sve to neodoqivo podse}a na nekada{wu Kolumbiju: delovi policije, vojske, slu`bi i politike su biznis partneri narko mafija. Iz posla se izbacuju samo oni ~ije hap{ewe tra`i ameri~ka DEA. Tako je i kod nas pro{le nedeqe pao onaj bra~ni par, visoki slu`benici bezbednosti, koji je prenosio narko novac iz Holandije u Srbiju i Crnu Goru za klan Radoja Zvicera. Te{ko da su se policajac Danijel i wegova supruga Du{ica, agentica BIA, sami prijavili za to. Pre }e biti da im je re~eno. E kad je Europol provalio ~itavu pri~u, onda je Vulin morao da ih pohapsi. I da se pohvali, naravno. Ali niko u BIA ni u policiji ne}e biti smewen, niti otpu{ten zbog toga {to su im slu`benici deo narko klana. Ba{ kao i u slu~aju Jovawica, koja je pukim slu~ajem otkrivena. Nekada su se te veze dilera i agenta slu`bi krile, sada nema potrebe. Prosto impresionira lako}a s kojom se o tome pri~a, kao o pala~inkama s xemom. Na{i su dileri, na{a je vlast, sudovi, tu`ioci... I logi~no je da Koluvija bude u Vu~i}evoj delegaciji privrednika, i logi~no je da posle Vu~i} pita {to je taj ~ovek u pritvoru. I nema ni{ta normalnije nego da nam predsednik objasni o ~emu su pri~ali {ef BIA i vlasnik Jovawice. Da je to bio jedan „bezvezni razgovor“. Jer svuda u svetu bezvezno }askaju {ef tajne slu`be i vlasnik planta`e marihuane. To je deo bontona i onda vlasnik ispri~a kako ide biznis i pita {efa treba li mu kakva donacija. I bi donacija. [to re~e vo|a, pa nisu ubili ~oveka. Nego, imam ja pitawe za doktorku Danu Gruji~i}. Da li je uni{teno 118 buradi benzil-hlorida koje je policija zaplenila u januaru u Vla{kom Dolu. Za neupu}ene, ovo je sirovina dovoqna za pravqewe 50 tona spida koji na tr`i{tu vredi pola milijarde evra. Neka Dana priupita Vulina {ta je sa tom sirovinom. Vaqda se to ti~e i we kao predsednice Komisje za psihoaktivne kontrolisane supstance.
4
10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 11. 2022.
SRPSKA POSLA
Prvi stranac kojem je odobren privremeni boravak po osnovu srpskog porekla Aleksandar Zurovac prvi je stranac srpskog porekla kojem je, zahvaquju}i novom programu „Carta Serbica“, odobren privremeni boravak u Srbiji. Tim povodom Zurovcu je u Vladi Srbije sve~ano uru~ena zahvalnica od strane predsednice Vlade, Ane Brnabi}. Zurovac se sa porodicom vratio iz Amerike i sada, kao ameri~ki dr`avqanin, boravi u Srbiji, dok ~eka re{avawe pitawa srpskog dr`avqanstva. U me|uvremenu, ima pravo da radi, zaposli se ili zapo~ne sopstveni posao. Olak{ana procedura ne bi bila mogu}a bez programa „Carta Serbica“, koji je u saradwi sa Ministarstvom unutra{wih poslova i Generalnim sekretarijatom Vlade razvila organizacija „Ta~ka povratka“. Program je na prvom mestu namewen ~lanovima dijaspore srpskog porekla koji ne poseduju dr`avqanstvo Republike Srbije a `ele da u Srbiji `ive, rade ili se penzioni{u. Na inicijativu „Ta~ke povratka“, uvedena je olak{ana procedura za dobijawe privremenog boravka i radne dozvole za osobe srpskog porekla, tako {to se privremeni boravak odobrava na godinu dana uz mogu}nost produ`ewa. Kako je izjavio direktor Ta~ke povratka, Ivan Brkqa~, ovaj program je jo{ jedna u nizu veoma bitnih inicijativa koje za ciq imaju prevazila`ewe administrativnih prepreka prilikom povratka na{ih qudi iz inostranstva: “U direktnom razgovoru sa predstavnicima dijaspore, posebno drugom i tre}om generacijom, mapirali smo problem boravka na{ih qudi koji nemaju dr`avqanstvo Republike Srbije. „Carta Serbica“ kao program osmi{qen je ba{ za pojedince sa stranim dr`avqanstvom koji imaju srpsko poreklo a razmi{qaju da neko vreme `ive i rade ili provedu tre}e doba nakon penzionisawa u Srbiji. Oni danas mogu da se prijave za privremeni boravak po osnovu porekla i na taj na~in reguli{u svoj status.”
@IVETI
U SRBIJI Dezerteri tra`e bora~ke penzije. Tvrde da su u ratu najvi{e `ivota spasili. Aleksandar Zurovac i Ana Brnabi} Aleksandar Zurovac se zahvalio timu Ta~ke povratka na podr{ci prilikom regulisawa statusa i podelio svoje iskustvo razmi{qawa o povratku u Srbiju. “Ja sam 28 od 33 godine svog `ivota proveo u Americi, ali sam se uvek ose}ao kao da zaista pripadam u Srbiji. Nakon {to smo supruga i ja dobili decu, shvatili smo da porodi~ni `ivot `elimo da gradimo na nekom mestu koje bli`e na{oj prirodi i kulturi. Sleteli smo u Beograd 5. maja ove godine i tu je krenula na{a pri~a sa regulisawem statusa – bila je sudbina da upoznam qude iz Ta~ke povratka koji su mi objasnili ceo postupak i pomogli da danas budemo ovde.”- izjavio je vidno uzbu|en Zurovac. Predsednica Vlade po`elela je dobrodo{licu Aleksandru i wegovoj porodici i zahvalila se na pokazanom entuzijazmu: “Ovakvi primeri pokazuju kakvo bogatstvo mi imamo me|u na{im qudima u dijaspori i da kada takvi qudi odlu~e da se vrate, oni donose nova iskustva, znawe i energiju ~ine}i na{e dru{tvo prosperitetnijim. Zbog toga smo jo{ 2017. po~eli da radimo na tome da ostvarimo ~vr{}u vezu sa dijasporom, i da zaista ne{to i promenimo na boqe. Po~etkom 2020. godine smo osnovali Ta~ku povratka koja uspe{no radi ve} dve i po godine, ostvarili direktan kontakt sa preko 8000 qudi iz dijaspore od kojih su se neki vratili, neki investirali, a mnogi doprineli konkretnim
predlozima da dijaspora aktivnije u~estvuje u `ivotu u Srbiji.” Predsednica Vlade je nakon obra}awa sve~ano uru~ila zahvalnicu Aleksandru Zurovcu i ponovila da dr`imo otvorena vrata na{im qudima u dijaspori sa pozivom da ovde rade, studiraju i probaju kako izgleda `ivot u na{oj zemqi. Na koga se „Carta Serbica“ odnosi i kako to izgleda u praksi? Mogu}nost za dobijawe privremenog boravka otvorena je za osobe srpskog porekla koje su ro|ene u dijaspori ili u biv{im SFRJ republikama, kao i osobama srpskog porekla koje iz odre|enih razloga ne mogu da steknu srpsko dr`avqanstvo. Kako se dokazuje srpsko poreklo? Dostavqawem nekih od slede}ih dokumenata: l Doma}a javna isprava ili strana javna isprava kojom se mo`e utvrditi srpsko poreklo podnosioca zahteva l Kr{tenica Srpske pravoslavne crkve iz koje se mo`e utvrditi srpsko poreklo podnosioca zahteva odnosno wegovog pretka Program „Carta Serbica“ uspostavqen je na osnovu izmena Uredbe o kriterijumima za odre|ivawe kategorija stranaca i kategorijama stranaca kojima se privremeni boravak u Republici Srbiji mo`e odobriti nezavisno od osnova za odobrewe privremenog boravka, a vi{e informacija dostupno je na sajtu Ta~ke povratka. R. N.
Lo{a vest je {to na buvqim pijacama kiroprakti~ari name{taju qudima ki~mu. Dobra vest je {to nema gu`vi i ne mora da se zakazuje. Otkad su jaja poskupela na 20 dinara po komadu, sve vi{e gra|ana u svojim stanovima koko{ke ~uva kao ku}ne qubimce! Nama ni sada{wost jo{ nije stigla, a kamoli budu}nost... Stavite se u na{e cipele ako ho}ete da vidite kako je biti bosonog... U novom sazivu Skup{tine pri~a ko {ta ho}e, {to mo`e da uru{i na{u demokratiju.
Ta~no je da su {vercovali narkotike, ali su zaradu ulagali u kupovinu nekretnina. I time pomagali oporavak doma}e gra|evinske operative! Beogradski trolejbusi su vozila ispred svog vremena. Jo{ je leto, a u wima ve} radi grejawe. Odse~eni od realnosti zalepili su se za nas... Verujemo samo onima koji nas gledaju u o~i i la`u. Za dobrovoqca se prijavio na "Fejsbuku", a na "Instagramu" je zadu`io i uniformu. Srpska politika je kao ventilator. Ventilator vrti jedan isti vazduh, politika vrti jedne iste qude...
MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Ako dan ne uhvati{ za rogove, za rep ga ne}e{ uhvatiti" „Qubav je kao suza; ra|a se u o~ima, a pada na srce“ „Dok su ti roditeqi `ivi nemoj da se odseli{ negde tako daleko od wih“ Narodne poslovice
"Stalno je kulturan ~ovek }utao zbog svog vaspitawa, dok je nekulturan mislio da ga je on u}utkao"
"Od svih sila trewa, ona koja najvi{e usporava qudski napredak je neznawe - ono {to Buda naziva najve}im zlom u svetu"
Rade [erbexija
Nikola Tesla
TEMA NEDEQE
^etvrtak 10. 11. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2022. 5
KAKO JE DANAS BITI SRBIN U HRVATSKOJ
Tihi egzodus koji ne bele`e kamere
Liverpool Plaza
Dobrodošli na našu novu adresu:
Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW
St
PRESELILI SMO SE!
bilo kada mogu i oni da budu procesuirani i da zavr{e na dugogodi{woj robiji. Procesuirawe protivnika za ratne zlo~ine postalo je hrvatski brend koji izvoze u druge zemqe. Do sada su ga izvozile u zemqe regiona, a odnedavno i van regiona. I hvale se da je wihov model procesuirawa za postizawe ratnih i poratnih ciqeva, konkretno etni~kog ~i{}ewa, mnogo efikasnija od pu{aka i tenkova. I u pravu su. U Hrvatskoj je jo{ veliki greh biti Srbin i pravoslavac. Zbog toga i kod povratnika, kao i kod onih wihovih sunarodnika koji nisu ni napu{tali Hrvatsku, postoji trend pohrva}ewa i pokatoli~ewa. Pohrva}uju se odrasli da bi zadr`ali posao ili neku drugu „normalnu” privilegiju, a pokatoli~uju se deca da bi bila ravnopravna s vr{wacima katoli~ke vere. Roditeqi to ne rade iz uverewa, nego zbog izbegavawa „de~jih suza”. Mewaju se prezimena i imena koja na prvi pogled zvu~e srpski u wihove hrvatske ina~ice, a to rade sve strukture stanovni{tva. Savo [trbac
George
vine... A sve su to imali pre izgona. Uz to prevladava stara~ka populacija od kojih ve}ina nije u stawu da se brine o sebi, a kamoli o drugima. U mestima gde ima vi{e povratnika oni mla|i, jo{ uvek radno sposobni, ako nisu oti{li u EU, otvaraju stara~ke domove, {to je postao jedan od sigurnijih biznisa Srba povratnika. O tome kakve probleme imaju Srbi povratnici najboqe ilustruju izve{taji Srpskog narodnog ve}a, koje svake godine registruje etni~ki motivisane napade na Srbe na podru~ju Hrvatske. Broj takvih napada stalno raste otkad je Hrvatska u{la u EU, da bi ih pro{le godine bilo preko 500, i to samo onih {to su mediji zabele`ili, odnosno onih {to se prijavi policiji i tu`ila{tvu, ali bar dva puta je vi{e onih {to se ne prijavquju nikome. Svakom Srbinu povratniku koji je `iveo u biv{oj RSK preti opasnost od procesuirawa za ratni zlo~in. Hrvati su postali specijalisti za podvo|ewe obi~nih `ivotnih situacija pod ratne zlo~ine i na taj na~in dr`e u permanentnom strahu ostvarene i potencijalne povratnike da
St
Hrvatske oko 45, a da ih je oko 17 procenata umrlo. Kad se procenti zamene realnim brojevima, onda to zna~i da od 130.220 povratnika, koliko ih je hrvatska vlada registrovala do 2010. godine, u Hrvatskoj je `ivelo 49.513, izvan Hrvatske 58.657, a da ih je umrlo 22.146. Da li se ne{to bitno promenilo u posledwih dvanaestak godina u odnosu na iznesene brojeve? Prema podacima Dr`avnog statisti~kog zavoda RH, koji na godi{wem nivou prati migracije stanovni{tva prema svim zemqama sveta, po ulasku Hrvatske u EU doseqavawe iz Srbije je svedeno na bezna~ajne brojke, tako da ih se i po nekoliko puta vi{e odseqavalo nego doseqavalo iz Srbije. Tek u posledwih nekoliko godina broj doseqenih iz Srbije i po nekoliko puta prema{uje broj odseqenih u tu dr`avu, {to je rezultat dolaska sezonskih radnika iz Srbije u Hrvatsku. Ako zanemarimo „sezonce”, na osnovu iznesenih podataka mo`emo konstatovati da „tihi egzodus” Srba iz Hrvatske i daqe traje. Za razliku od onoga „velikog egzodusa” iz avgusta 1995, koji se protezao sve od Knina, preko Beograda, pa jednim krakom do Pri{tine, a drugim do Subotice, i koji se, poput Kineskog zida, mogao videti i iz svemira, ovaj „tihi”, ne samo da se ne vidi iz svemira nego ga ne vide ni kamere ni srpskih, ni regionalnih, ni svetskih medija. A ne vide ga zbog toga {to se de{ava svakodnevno i razli~itim prevoznim sredstvima – autobusima, vozovima, linijskim taksijima... Be`i se od zla, a ne od dobra. Prostori na kojima `ive Srbi povratnici su devastirani i neuslovni za `ivot. Jo{ mnoga mesta nemaju ni struju ni vodu, ni puteve, ni {kole, ni bolnice, ni trgo-
Macq uarie
I{~ekuju}i rezultate o u~e{}u Srba u ukupnoj populaciji u Hrvatskoj na osnovu pro{logodi{weg popisa stanovni{tva, prisetio sam se da ih je po prethodnom popisu iz 2011. bilo 4,36 procenata, {to je skoro tri puta mawe u odnosu na predratnu 1991. Do pre nekoliko godina analize mnogih demografa, ukqu~uju}i i „Veritasove”, upu}ivale su na zakqu~ak da }e na narednom desetogodi{wem popisu procenat Srba u ukupnoj populaciji doma{iti brojku od tri procenta, koja je u planovima Tu|manovog establi{menta s po~etka devedesetih pro{log veka projektovana kao granica ispod koje se za sva vremena re{ava „srpsko pitawe kao remetila~kog faktora u Hrvatskoj”. Po{to znamo da je po pro{logodi{wem popisu mawe oko 400.000 stanovnika u odnosu na 2011, {to je rezultat odlaska `iteqa Hrvatske u zemqe EU, me|u kojima ima mnogostruko vi{e Hrvata nego Srba, trenutne procene govore da }e Srba biti i daqe iznad tri procenta u ukupnoj populaciji, {to }e razo~arati mnoge „etni~ke ~istunce” u Hrvatskoj. Prisetih se i da je 2012. godine promovisana studija „Mawinski povratak u Republiku Hrvatsku – Studija otvorenog procesa”, koju je naru~io UNHCR, a ~iji su autori Milan Mesi} i Dragan Bagi}, istaknuti akademici s podru~ja migracija i dru{tvenih istra`ivawa, te profesori na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. U poglavqu „Kvantitativno istra`ivawe povratka”: prema podacima Vlade Hrvatske, 2010. godine registrovano je 130.220 povratnika srpske nacionalnosti. Autori su do{li do procene da je od registrovanih povratnika srpske nacionalnosti u RH `ivelo oko 38 procenata, izvan
stara lokacija
Moore
St
Dragi prijatelji i klijenti, Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da smo se 16. maja 2022. preselili na novu adresu. Navikli ste da nas posećujete u prostorijama u 68 Moore St. u Liverpulu, koje su bile naš dom od osnivanja BEO GROUP - a 1994. godine. Posle 28 godina došlo je vreme za promenu, koja će vam se, sigurni smo, veoma svideti. Naše nove prostorije nalaze se u Poslovno-tržnom centru Liverpool Plaza, gde ćemo biti u središtu zbivanja i bliže vama. Lokaciju menjamo, ali sve drugo ostaje kao pre: vrhunska usluga i najbolje cene za naše verne klijente. I brojevi telefona ostaju isti: 02 8781 1950 or 02 8781 1960 Vaš, BEO GROUP tim
Za više informacija kontaktirajte nas: @BeoGroup Tel: 02 8781 1950 • info@beo.com.au • beo.com.au • NEW LOCATION! Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Mon - Fri: 9-17h
YEARS •
GO
DI NA
6
10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 11. 2022.
LI^NOST U @I@I
NENSI PELOSI:
Najodaniji prijateq Tajvana „Dabogda vam Pelosijeva do{la u posetu”, nova je kletva u diplomatskim krugovima nakon „zaista korisne posete” Tajvanu najmo}nije osobe u Kongresu, prve ovog ranga jo{ od 1997. Neslanu {alu na stranu, obistinile su se procene da je wen put pretwa miru i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu. Kina je upozoravala SAD da se ne „igraju vatrom”, o {ta se Nensi Pelosi oglu{ila i zapalila region. Do{la je u Tajpej da poru~i da Amerika ne}e odustati od posve}enosti Tajvanu, koji je uzvratio da je Pelosijeva jedan od wihovih najodanijih prijateqa. Osim {to }e obustaviti uvoz poqoprivrednih proizvoda sa Tajvana, Kina je ve} kao odgovor na posetu pokrenula vojne manevre mornarice, vazduhoplovnih snaga i drugih jedinica uz kori{}ewe bojeve municije u {est zona oko „odbeglog ostrva”. Tajvan je rasporedio raketne sisteme i dr`i brodove blizu „sredwe linije” Tajvanskog moreuza. Japan je qut jer su kineski projektili pali unutar wihove ekskluzivne ekonomske zone. Solidan skor kratkog izleta „zapaqive Nensi”, za koji je Moskva upotrebila re~i „~ista provokacija”, a koji }e, ka`u prognoze, ubrzati proces reunifikacije, ukqu~uju}i
Pelosijeva je tre}a najmo}nija osoba u SAD, majka petoro dece, baka devetoro unu~adi i me|u retkim osobama ~iji se lik i delo mogu uramiti wenim opsesivnim bavqewem Kinom daqe vojne i politi~ke akcije i napade na tajvansku vojsku. „Wujork tajms” ka`e i da je ameri~ka demokratkiwa nacionalizam okrenula protiv kineskih vo|a. Navodno je bes gra|ana koji su o~ekivali konkretnu reakciju toliki da je tamo{wi politi~ki vrh postao vre}a za udarawe jer je Pelosijeva ipak do{la u Tajvan, a oni se, nakon o{trih pretwi, {epure izvode}i nekakve vojne ve`be. Vatru podgreva wujor{ki list, kao da nije dovoqna Pelosijeva – sinonim za suprotstavqawe Pekingu kao „izazovu bezbednosti i me|unarodnom poretku zasnovanom na vladavini prava”. Pelosijeva je tre}a najmo}nija osoba u SAD, majka petoro dece, baka devetoro unu~adi i me|u retkim osobama ~iji se lik i delo mogu uramiti wenim opsesivnim bavqewem Kinom. ]erka biv{eg gradona~elnika Baltimora je sa 12 godina prvi put prisustvovala konvenciji Demokratske stranke. Maltene od tada na karti sveta „udara iksi}e” du` Kine. Za javni polo`aj se kandidovala u 47. godini, kada je weno posledwe od petoro dece koju ima s mu`em Polom Pelosijem, oti{lo na studije. Od tada „slu`i demokratiji” i kao prva `ena na ~elu Predstavni~kog doma. Kada je Vrhovni sud ukinuo presudu u slu~aju „Rou protiv Vejda”, prema kojoj je pravo `ena na prekid trudno}e za{ti}eno ustavom, Pelosijeva je rekla da nakon ove odluke Amerikanci imaju mawe slobode u odnosu na wihove majke. Nadamo se da i oni koji ne `ive u SAD ne}e imati mawe slobode nakon wene posete. Najodaniji prijateq isporu~uje i Tajvanu savremeno naoru`awe, a nakon {to je Pelosijeva zapalila {ibicu, pesimisti ponovo govore o tre}em globalnom sukobu, ne misle}i na rat u Ukrajini. M. T.
INTERVJU NEDEQE
SLOBODAN VLADU[I], pisac i esejista, редовни професор u Novom Sadu
Zagreb slavi svaki traktor pakla "Oluje" Tokom svih ovih godina simbol "Oluje", ~ini mi se, za najve}i broj gra|ana Hrvatske je postao traktor, koji se koristi ~ak i kao emotikon. Iz toga se mo`e zakqu~iti da Hrvatska, slave}i "Oluju", ne slavi vojnu pobedu, nego etni~ko ~i{}ewe Srba, odnosno - s obzirom na iskustva iz NDH dovr{etak tog etni~kog ~i{}ewa. Postoje narodi koji su u svojoj istoriji proterivali ili istrebqivali pripadnike drugih naroda na teritoriji koju su videli kao svoju, ali ja ne znam nijedan narod koji to istrebqivawe slavi kao svoj najzna~ajniji nacionalni praznik. Drugi narodi se takvim stvarima ba{ i ne ponose. Zato smatram da bi za sve, ukqu~uju}i i sam hrvatski narod, bilo dobro kada bi Hrvatska prestala da u tom traktoru vidi svoj najve}i doprinos istoriji. Tako bi mogli da se stvore preduslovi za boqi odnos izme|u Srba i Hrvata. Ovako je to, na`alost, vrlo te{ko. U danima jo{ jedne godi{wice obele`avawe zlo~ina~ke akcije "Oluja", ovako govori Slobodan Vladu{i}, pisac i esejista. Docent na Odseku za srpsku kwi`evnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu za svoj prvi roman Forward dobio je nagrade "Borislav Peki}" i "Zlatni suncokret", dok je studija "Crwanski, Megalopolis" oven~ana nagradom "Isidora Sekuli}". Usledili su romani "Mi, izbrisani" i "Veliki juri{", a wegov posledwi roman "Omama", u kome se kao jedan od glavnih junaka pojavquje Milo{ Crwanski, bio je jedan od najomiqenijih protekle godine. Vladu{i}u nisu strane ni politi~ke teme, pa se u razgovoru osvr}e se i na posledwa de{avawa na Kosovu i Metohiji. - To je nastavak kontinuirane te`we Albanaca da o~iste prostor Kosova od Srba - ka`e Vladu{i}. - Tu su stvari jasne. I jasno je da mi Srbima u ju`noj srpskoj pokrajini treba da pomognemo i to ne samo onda kada su `rtve nasiqa, nego uvek: svakog dana, svakog sata, svakog minuta. I na sve na~ine. n [ta bi, prema va{em mi{qewu, trebalo najpre u~initi kako bi se odnosi Beograda i Pri{tine normalizovali? - Jedini odnos koji postoji izme|u Srbije i Kosova jeste taj da je Kosovo deo Srbije. Drugo je pitawe da li se mogu normalizovati odnosi izme|u Srbije i Albanije. Verovatno bi to bilo mogu}e, ukoliko bi se Albanija odrekla te`we da stvori Veliku Albaniju. Mislim da u tom smislu vreme nije na wihovoj strani, ali da realna opasnost da se to dogodi, postoji i daqe. U svakom slu~aju, postojawe
Velike Albanije zna~ilo bi da svaka sila koja baci pogled na Balkan, gleda da najpre zadovoqi interese Albanaca, kao najmo}nijeg i politi~ki najkoherentnijeg naroda. A to svakako nije u interesu Srbije. Dakle, dobili smo neku vrstu doma}eg zadatka da spre~imo da se tako ne{to desi. n [ta mislite da je razlog {to su teme iz novije srpske istorije, poput pogroma na Kosovu, ratova devedesetih, NATO bombardovawa, nedovoqno iskori{}ene u na{oj kwi`evnosti? - U kwi`evnosti, kao i u svim drugim delatnostima, preovla|uju mediokriteti. Neki mediokriteti mogu da budu vrlo uspe{ni, ali takav uspeh samo potvr|uje wihov mediokritetski, filistarski pogled na svet. Uspe{ni su zato {to su mediokriteti, a ne zato {to nisu. A biti mediokritet u kwi`evnosti zna~i biti ra~unxija. Po{to je auto{ovinizam oficijalna ideologija u Srbiji - jer niko ovde nije {tetio zbog auto{ovinizma, a mnogi su se, bogami, i okoristili - to zna~i da tema naciona i wegove sudbine danas nije isplativa u Srbiji. Nezainteresovanost za kolektivnu sudbinu, {to zna~i i za kolektivnu budu}nost, ti autori mahom kompenzuju zainteresovano{}u za nacionalnu penziju ili ~lanstvo u nekim nacionalnim institucijama, koje se pla}a. Po{to je to isplativo, tu svi "gra|ani sveta" postaju "nacionalisti". Dakle, nacija je "zlo", ali ne i nacionalna penzija, koja se uzgred budi re~eno, bazira na konceptu nacije koji je dobar deo tih qudi pquvao dobar deo svog `ivota. n [ta je za vas, u najkra}em, Megalopolis, osim va{a inspiracija? - Kada sam po~eo da pi{em svoju doktorsku disertaciju o Crwanskom, megalopolis sam pisao malim slovom i to je bio samo jedan od naziva za veliki grad. Postepeno, Megalopolis je postao za mene pojam koji ozna~ava ogromnu promenu koja se dogodila na Zapadu posle Hladnog rata. Primera radi, tokom Hladnog rata smatralo
KWIGA n Kakav je polo`aj srpske kwi`evnosti u odnosu na druge? - Mislim da je srpska kwi`evnost u prili~no dobrom polo`aju, a razlog je jednostavan: ovde jo{ uvek postoji tr`i{te kwiga, {to zna~i izvesna koli~ina slobode. n Nadate li se da }e ovog oktobra biti sajma kwiga u Beogradu? - Nadam se, samo ne znam da li }e nada biti dovoqna.
se da je Zapad bastion demokratije, za razliku od totalitarnog Istoka: danas se na Zapadu pi{e o postdemokratiji i neofeudalizmu; verovalo se u humani kapitalizam, a danas se pi{u kwige o posthumanizmu, dok ekonomske razlike izme|u najbogatijih i takozvanog sredweg sloja nikada nisu bile ve}e. Najzad, najve}i deo humanisti~kog kulturnog nasle|a na Zapadu se danas jednostavno odbacuje i bri{e. Zato je Zapad prestao da bude Zapad i postao je, na`alost, ne{to drugo - Megalopolis. n Postoji li mehanizam da u ovom modernom robovlasni~kom vremenu sa~uvamo li~nost? - Nije jednostovno odgovoriti na ovo pitawe u dve-tri re~enice, ali }u poku{ati: ako `elimo da budemo slobodne li~nosti, a ne robovi Megalopolisa, treba da u~inimo sve suprotno od onoga {to nam se savetuje. Primera radi, kada nam se ka`e da treba da brinemo samo o sebi, onda to zna~i da treba da {to vi{e brinemo o bli`wima. Usamqen ~ovek je, naime, bespomo}an ~ovek, a grupa me|usobno bliskih qudi jo{ uvek ima mogu}nost da za{titi sebe i ono {to im je va`no. n [ta vas je podstaklo za pisawe "Omame"? - Ako se uporede prolog i epilog "Omame", vide}e se da je pri~a zapravo sadr`aj svesti pisca u toku jednog jutarweg polusna. Taj polusan je, dakle, bio zametak "Omame". n Za{to Crwanski, a ne neki drugi pisac? - Svi veliki pisci, pa tako i Crwanski, jesu qudi svoga doba, a malo i doba ~iji dolazak naslu}uju. Kada Crwanski na jednom mestu u "Romanu o Londonu" ka`e kako London ne pripada ni Englezima koji u wemu `ive, on je vrlo dobro naslutio Megalopolis u nastanku. To je jedan od razloga za{to je Crwanski veliki pisac, a srpska kwi`evnost velika kwi`evnost. n Koliko savremeni mediji uti~u na povr{nost ~italaca? - ^italac iz 19. veka nije isti kao ~italac iz 21. veka, pa ni kwi`evnost ne mo`e da bude ista. Dana{wi ~ovek se nalazi pred ogromnim "{vedskim stolom" pri~a, slika i zvukova, i voleo bi sve da proba - ranije nije bilo tako. Otuda i povr{nost. Me|utim, na osnovu poruka mojih ~italaca mogu da zakqu~im da jo{ postoje qudi koji u mojim romanima pronalaze zna~ewa i veze koje iznena|uju i mene kao autora. Na neki na~in, ti ~itaoci su koautori mojih romana i ja sam im na tom koautorstvu zahvalan. R. N.
PLANETA
^etvrtak 10. 11. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2022. 7
Evropa na RAT ZA TAJVAN NIKAD BLI@E kolenima zbog I Kina i Amerika se pretvaraju i sada nema povratka nazad `ege i gasa Nema~ki krematorijumi strepe od mawka gasa, koji im je potreban u poslu. Francuske nuklearke na Roni i Garoni zbog vru}ine sni`avaju proizvodwu struje jer ne mogu vrelom vodom da ohlade turbine. Brisel predla`e preradu gradske kanalizacione vode za navodwavawe poqa pred `etvu. Usred nezapam}ene `ege pra}ene su{om, ledenih odnosa sa „Gaspromom”, i paprenih tro{kova za nabavku te~nog gasa (LNG), Evropska unija je u stawu opipqivog energetskog rastrojstva, zbog ~ega je cena tog energenta nastavila samo da raste. Istovremeno, ruski gas nastavio je da „kapqe” prema EU (trenutne isporuke su oko petine ugovorenih). U sveop{tem energetskom ko{maru u kom je, na primer, {irom [panije snabdevawe potro{a~a vodom no}u smaweno, uz zabranu prawa vozila i ukidawe tu{eva na pla`ama, Brisel upozorava da se treba spremiti „za najgore”. Drugim re~ima, da „ Gasprom” potpuno prekine snabdevawe EU, pre nego {to tamo napune energoskladi{ta za zimu. Mere {tedwe energije u EU po~iwu ovih dana da dobijaju groteskne oblike. Tako je zvani~ni Madrid upozorio da zimus temperatura grejawa po stanovima i radnim prostorijama ne sme biti vi{a od 19 stepeni, u protivnom, prestupnicima }e biti razrezane kazne izme|u 6.000 i 60.000 evra!
Dopisnik Bi-Bi-Si-ja iz Pekinga Stiven Mekdonel objavio je zanimqivu analizu eskalacije sukoba izme|u Kine i SAD-a zbog posete Nensi Pelosi Tajvanu. Problem sa eskalacijom je da je te{ko povu}i se. Sad kad je predsednica Predstavni~kog doma ameri~kog Kongresa uspela da poseti Tajvan, {to je ~ini najvi{e rangiranom ameri~kom zvani~nicom koja je to uradila u 25 godina, ne}e li i ostali po`eleti to da urade u budu}nosti? Sad kad je Kina pokrenula velike ve`be sa bojevom municijom tako blizu Tajvana, za{to to ne bi ponovila? Svaki put kad kineski borbeni avioni prelete blizu Tajvana u sve ve}im brojevima, postavqa se novi standard "normalnosti". Ne budu li slede}i put kineski avioni leteli tako blizu, kakvu poruku {aqe Peking? Ne tako davno, kineski plan za Tajvan ukqu~ivao je anga`man. Mladi qudi iz Kine putovali su {irom Tajvana, ostrva koje Kina smatra svojom teritorijom. Biznisi iz Tajvana otvarali su filijale {irom Kine. Kineski zvani~nici koji `ele rat potajno radosni posetom Pelosi Ali pristup Kine Tajvanu pod predsednikom Si \inpingom po-
stao je mnogo zlokobniji. Mnogo je ve}i pritisak na Tajpej, navodi dopisnik Bi-Bi-Si-ja. Oni sa militaristi~kim tendencijama u vi{im e{alonima Komunisti~ke partije Kine sigurno su tajno pozdravili posetu Nensi Pelosi Tajvanu. Naime, omogu}io im je zao{travawe odnosa i vojne igre oko Tajvana u pripremi za, kako oni vide, skori dolazak dana kada }e Kina nasilno zauzeti ostrvo. Najve}i izazov regionalnoj stabilnosti je ~iwenica da je javna pozicija svih kqu~nih aktera na Tajvanu sme{na. To je skoro kao ogromna igra u kojoj se svi pretvaraju, ali je sve te`e i te`e odr`ati tu iluziju.
I Kina i SAD se pretvaraju Kina se pretvara da je Tajvan i daqe deo wene teritorije, iako ostrvo ubira sopstvene poreze, glasa za svoju vladu, izdaje svoje paso{e i ima svoju vojsku. Amerika se pretvara da ne tretira Tajvan kao nezavisnu zemqu, iako mu prodaje napredno oru`je i povremeno {aqe svoje visoke zvani~nike u, kako se ~ini, zvani~ne posete. Sve je o~iglednije da nije potrebno mnogo da se ova povr{na predstava, osmi{qena da garantuje status kvo, potpuno raspadne. Opasnost za svet le`i u ~iwenici da u Pekingu ima onih koji bi `eleli da se to dogodi.
Komunisti~ka partija Kine decenijama je {irila sli~nu retoriku o Tajvanu kroz strogo kontrolisane medije, ali ideja o ratu sa ciqem osvajawa ostrva nikada nije bila realna. To vi{e nije slu~aj, isti~e Mekdonel. Svakim danom smo sve bli`e ratu, a sve daqe od mira Me|u sagovornicima dopisnika prisutno je uverewe da Si `eli da zauzme Tajvan u svom mandatu, {to bi mu donelo status besmrtnika, odnosno lidera koji je uspeo da ujedini domovinu. Hong Kong, grad koji je decenijama predstavqao problem za Kinu, ve} je stavio pod kontrolu Pekinga i to pre nego {to su to mnogi o~ekivali. Za par meseci Si bi trebalo da u|e u istorijskii, tre}i mandat. To bi moglo malo da smawi pritisak, navodi Mekdonel. Naime, sad kad mo`e da ostane na vlasti koliko god `eli, za razliku od ranijih lidera poput Mao Cedunga koji je bio ograni~en samo na dva mandata, Si verovatno ne}e ose}ati pritisak da {to pre napadne Tajvan. Ali, ~iwenica je da smo svakim danom sve bli`e tom danu, a sve daqe od mira, zakqu~uje se u analizi.
САЧУВАЈТЕ
ЗДРАВЉЕ
ОВЕ ЗИМЕ
Authorised and published by the Victorian Government, 1 Treasury Place, Melbourne.
Можемо да сачувамо своје здравље и здравље своје породице и пријатеља ове зиме тако што ћемо: изабрати да носимо маске у затвореним просторима увек одржавати сусрете у добро проветреним просторијама проверити да је наш вакцинални статус уредно ажуриран, а термини за вакцинацију се могу сада заказати код Вашег лекара или апотекара.
Посетите веб страницу coronavirus.vic.gov.au/serbian
Влада државе Викторије такође нуди бесплатно лечење на респираторним клиникама, уколико испуњавате услове. Medicare картица није потребна.
8
REPUBLIKA SRPSKA
10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 11. 2022.
Dodik: Dolazak NATO misije u BiH - okupacija Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik izjavio je da je inicijativa grupe ameri~kih senatora da bude donesen zakon kojim bi se osiguralo da NATO
rasporedi vojnu misiju u BiH, ukoliko Rusija bude blokirala nastavak mandata EUFOR-a u novembru ove godine, okupacija i nepotrebno dizawe tenzija.
Upitan da prokomentari{e inicijativu senatora da Amerika iskoristi svoj uticaj u NATO-u da ohrabri planirawe i podr{ku me|unarodnih vojnih snaga za odr`avawe i sigurnog okru`ewa u BiH, posebno ako Rusija blokira nastavak misije EUFOR-a na sednici Saveta bezbednosti UN-a, i da se oja~a {tab NATO-a u Sarajevu, Dodik je rekao za Srnu da niko nije osporio mandat EUFOR-a i da ova inicijativa predstavqa klasi~an primer okupacije suverene zemqe. Dodik je ponovio da je BiH stabilna i mirna. „[to se ti~e unutra{wih nemira i ugro`avawa bezbednosti, BiH je u tom pogledu stabilna. Politika Republike Srpske je jasna - mir i vojna neutralnost“, poru~io je Dodik. S. G.
U trci za predsednika Srpske 31 kandidat Centralna izborna komisija BiH objavila je kompletne liste sa imenima kandidata svih stranaka koje }e u~estvovati na predstoje}im op{tim izborima u BiH, koji su zakazani za 2. oktobar. Za funkciju predsednika Republike Srpske bori}e se 31 kandidat, a izme|u ostalih, kandidati su Milorad Dodik, predsednik SNSD-a, Jelena Trivi} (PDP), Radislav Jovi~i} (DNS), Senad Brati} (Pokret Dr`ava), Ivan Begi}, ]amil Durakovi} (nezavisni kandidat), Ne|o \uri} (SPS) i drugi. Za poziciju tri ~lana Predsedni{tva BiH u trci }e biti 10 kandidata. Iz Republike Srpske to su @eqka Cvijanovi} (SNSD), Mirko [arovi} (SDS), Nenad Ne{i} (DNS), Borislav Bijeli} (Stranka @ivot) i potpredsednik SDP-a Vojin Mijatovi}, koji je kandidat ispred koalicionog bloka Ujediweni za slobodnu Bosnu i Hercegovinu. Za ~lana Predsedni{tva iz reda bo{wa~kog naroda bori}e se Denis Be}irovi}, Bakir
Izetbegovi} te Mirsad Haxikadi}, dok }e se za mesto ~lana Predsedni{tva iz reda hrvatskog naroda boriti @eqko Kom{i} i Borjana Kri{to, prenosi RTRS.
EUFOR najavio dolazak nema~kih vojnika u BiH EUFOR je najavio dolazak nema~kog vojnog kontingenta u Bosnu i Hercegovinu, ~ime }e se broj zemaqa u~esnica u misiji EUFOR Altea pove}ati na dvadeset. Raspore|ivawe kontingenta, koji po~iwe sredinom avgusta, obavqa}e se u fazama, a maksimalno }e biti raspore|eno pedeset vojnika, saop{teno je iz EUFOR-a.
Dodaje se da }e novo osobqe predstavqati dodatni kapacitet za EUFOR i mre`u timova (LOT) koji su raspore|eni u celoj dr`avi. „Osobqe LOT timova EUFOR-a `ivi u lokalnim zajednicama i omogu}uje EUFOR-u da odr`ava pozitivne i va`ne odnose na lokalnom i regionalnom nivou. Ti timovi tako|e pru`aju priliku
gra|anima BiH da budu u kontaktu sa EUFOR-om, {to omogu}ava direktan dijalog izme|u EUFOR-a i gra|ana“, nagla{eno je u saop{tewu. Taj anga`man, kako se isti~e, jo{ je jedan pokazateq posve}enosti EU stabilnoj, prosperitetnoj i evropskoj budu}nosti svih gra|ana BiH. Nema~ki Bundestag je u julu odobrio slawe 50 vojnika u misiju EUFOR u Bosni i Hercegovini. „Predvi|eni zadaci vojnika ukqu~ivali bi podr{ku i koordinaciju obuke Oru`anih snaga BiH, pomo} u stvarawu bezbednog okru`ewa i obavqawe zadataka komandovawa, osmatrawa i podr{ke. Misija je doprinos po{tovawu Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine“, navedeno je u odluci koju je usvojio Bundestag.
Prebilovci: Se}awe na stradale Srbe u dolini Neretve U selu Prebilovci kod ^apqine obele`en je dan se}awa na oko 4.000 srpskih `rtava koje su usta{e u leto 1941. ubile u selima ovog dela Hercegovine. Samo iz Prebilovaca ubijeno je ili `ivo u jamu [urmanci ba~eno vi{e od 850 stanovnika, od ~ega ~ak 500 `ena i dece. Svetu arhijerejsku liturgiju u spomen hramu Hristovog Vaskrsewa slu`ili su mitropoliti Hrizostom i Joanikije, te episkopi Dimitrije, Metodije, Grigorije i Jovan, a uprili~ena je i dokumentarna izlo`ba autora Predraga Loza i Dragoslava Ili}a. Praznik Svetih novomu~enika, ustanovqen je i upisan u kalendar Srpske pravoslavne crkve u znak se}awa na stradale Prebilov~ane, ali na jo{ oko 3.000 Srba ovog kraja koji su 1941. godine ubijani i bacani u hercegova~ke jame.
CRNA GORA
^etvrtak 10. 11. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2022. 9
Tri scenarija za razre{ewe politi~ke krize u Crnoj Gori Posle inicijative vi{e partija predvo|enih DPS-om za izglasavawe nepovjerewa vladi Dritana Bazovi}a postoje tri scenarija za razrje{ewe trenut^etvrtak 30. maj 2019. no slo`ene politi~ke situacije u Crnoj Gori, ocjewuje profesor Savo Markovi}. Prvi je, po mi{qewu Markovi}a, da se na sjednici Skup{tine Crne Gore izglasa nepovjerewe vladi Dritana Abazovi}a na osnovu inicijative DPS, SD, SDO, LP i DUA.
„To je po meni najmawe vjerovatan scenario, koji ima najmawe {ansi, jer im nedostaje podr{ka jo{ pet poslanika. Druga je varijanta da se obnovi skup{tinska ve}ina od 30. avgusta 2020. godine i da ova vlada nastavi sa radom jo{ dvije godine”, smatra profesor. Tre}i scenario je, kako isti~e, da se resetuje ve}ina od avgusta 2020. godine i da se formira neka tehni~ka vlada koja bi pripremila lokalne a mo`da predsjedni~ke izbore. Na{ sagovornik konstatuje da je politi~ka situacija u Crnoj Gori zaista komplikovana, jer nijesu jo{ uvijek izabrani sudije Ustavnog suda, nije izabran sastav Sudskog savjeta, a dosta partija ima i primjedbe na na~in na koji je sazvana sjednica Skup{tine na kojoj bi to trebalo da se obavi. „Zbog svega toga mislim da je drugi scenario, dakle, da vlada Dritana Abazovi}a nastavi da radi
Radno vreme: 15 ~asova, ponedeqak i petak Ku}a u Kofildu Neophodan dokaz o vakcinaciji
12
TRI SCENARIJA, PRVI NAJMAWE VEROVATAN
POTREBNA ^ISTA^ICA
Pozvati Suzi na 0408359979
DRU[TVO
Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838
SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU jo{ dvije godine, najboqi, kako bi se prevazi{la politi~ka kriza u Crnoj Gori“, smatra Markovi}.
TEMEQNI UGOVOR RUTINSKA STVAR
„Najgora je opcija vlada koju podr`ava DPS ili u kojoj u~estvuje. Po meni te{ko da se i teorijski mo`e formirati vlada koja ne}e biti boqa od svih DPS vlada posledwih trideset godina”, zakqu~uje Markovi}. [to se ti~e potpisivawa Temeqnog ugovora izme|u SPC i Vlade Crne Gore, nakon kog je i DPS sa grupom partija pokrenuo inicijativu za izglasavawe nepovjerewa Abazovi}evoj vladi, Markovi} isti~e da je to rutinska stvar i da ne razumije za{to je izazvala toliku buru u javnosti. Sjednica Skup{tine Crne Gore na kojoj }e se glasati o povjerewu aktuelnoj vladi zakazana je za 19. avgust.
MELBOURNE
BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299
SYDNEY
Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539
BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains
GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633
ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344
Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma
TEROR NAD MONASIMA NA CETIWU: Svetiwa na meti komita, provociraju crkvu i vernike Crnogorski ultranacionalisti, koji su trideset godina bili prikqu~eni na crnogorski buxet, kao i dio politi~ara inspiratori su posledwih provokacija ispred Cetiwskog manastira, ka`e predsjednik Udru`ewa Kwi`evnika Crne Gore Novica
\uri} povodom ka~ewa crnogorskih zastava na spoqni zid manastira. \uri} ukazuje da su ultranacionalisti po~eli sa provokacijama nakon {to su do`ivjeli duhovni i politi~ki poraz zbog potpisivawa Temeqnog ugovora izme|u Vlade Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve.
ULTRANACIONALISTI PROVOCIRAJU JER SU DO@IVELI PORAZ
“Crnogorski ultranacionalisti poru~uju da se ne}e u lance vezati, ali su se debelo vezali za crnogorski buxet posledwih 30 godina. Oni su ti koji su sebe samoproglasili braniocima
Crne Gore i to od onih kulturnih, vaspitanih i obrazovanih qudi ~iji su se preci borili za Crnu Goru i koji su je stvorili. Crnu Goru ne mo`e ni{ta ugroziti, niti je mogu preseliti na neko drugo mjesto, ne mogu je odnijeti, jer je ona utemeqena
u Cetiwskom manastiru, on je temeq dr`avnosti Crne Gore, simboli wene dr`avnosti su pravoslavna vjera, srpski jezik i }irili~no pismo. Crna Gora je nastala na srpskom jeziku, }irilici i Mitropoliji crnogorsko primorskoj”, ka`e \uri}. \uri} ukazuje da je ~ak premijer Dritan Abazovi} u jednom trenutku djelovawe crnogorskih ultranacionalista okarakterisao fa{isti~kim.
NA MANASTIR MO@E SAMO MANASTIRSKA ZASTAVA
On podse}a da na Mitropoliji crnogorsko- primorskoj i Cetiwskom manastiru mo`e biti postavqena samo manastirska zastava, a ne zastava neke dr`a-
ve, pa ni dr`avna zastava Crne Gore. “Dr`avna zastava se postavqa ispred dr`avnih institucija i koristi se za veseqe i svadbe kako je to zakonom predvi|eno.”, ka`e \uri}. “Ko je to umislio da mo`e da stavi dr`avnu zastavu na Cetiwski manastir? Provokatori koji su htjeli da isprovociraju sve{tenstvo Cetiwskog manastira htjeli su da isprovociraju nove podjele i sukobe u Crnoj Gori, jer su oni do`ivjeli duhovni i politi~ki poraz kada je potpisan Temeqni ugovor, koji je djelimi~no regulisao odnose izme|u Mitropolije crnogorskoprimorske Srpske pravoslavne crkve i crnogorske dr`ave”, ka`e \uri}.
ZA[TO NIKO NIJE KA^IO ZASTAVE NA KATOLI^KE SVETIWE
On konstatuje da je potpisivawe Temeqnih ugovora sa drugim vjerskim zajednicama prolazilo mimo javnosti, da nakon tih ugovora niko nije krenuo da dr`avne zastave ka~i na katoli~ke i islamske svetiwe. “Mitropolija crnogorsko-primorska je najbrojnije vjerska zajednica u Crnoj Gori, ona je ujedno i utemeqiteq crnogorske dr`ave, a Petrovi}i su Crnu Goru vaskrsli u dr`avnom, kulturnom i politi~kom smislu. Mislim da }e svaki umjereni crnogorski suverenista po~eti da bje`i od ultranacionalista, od onih koji DPS i SDP poistovje}uju sa crnogorskom dr`avom”, ka`e \uri}. R. N.
Odr`an pomen za `rtve „Oluje“ u Ostrogu U Gorwem manastiru Ostrog odr`an je pomen za stradale u vojnoj akciji „Oluja“, a slu`io ga je protojerej-stavrofor Darko Peji}. Parastos `rtvama, uz blagoslov mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, kao i prethodnih godina organizovao je Srpski nacionalni savet Crne Gore. Protojerej Peji} je u prigodnoj besedi kazao da je na{a crkva pravoslavna i sveta i zato {to ~uva vekovno pam}ewe, opra{ta, ali ne zaboravqa, prenele su „Srpske novine“ u Crnoj Gori. „Svaki put kada padnemo nije samo po sebi stra{no sve dok ustajemo. Sveti qudi, a to su qudi Crkve najvi{e smetaju onima koji su u ovozemaqskom i ovovekovnom blatu, a ti isti imaju potrebu da i druge, po{to sami ne}e da iza|u iz blata, svuku u blato. Jedino nas iz blata mo`e izvu}i onaj koji je iznad blata, a to su sveti, ~estiti i pobo`ni“, kazao je Peji} i zahvalio Srpskom nacionalnom savetu Crne Gore koji se, kako isti~e, trudi i zajedno sa svojom crkvom opomiwe i pamti. Predsednik Srpskog nacionalnog saveta Mom~ilo Vuksanovi} podsetio je na re~i patrijarha Porfirija da moramo da se klawamo i pamtimo na{e `rtve – da pamtimo, ali da ne zlopamtimo. „Za budu}e generacije moramo da ostavimo nauk da im se to ne bi de{avalo, kao {to se to u prethodnom vremenu mnogo puta de{avalo srpskom narodu. Mi smo opredeqeni da sa na{im sunarodnicima u Srbiji i Republici Srpskoj ~uvamo tradiciju, istoriju i kulturu, i da budemo sa wima i u voqi i u nevoqi“, kazao je Vuksanovi}.
10
KOSOVO I METOHIJA
10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 11. 2022.
U ZNAK SE]AWA NA MITROPOLITA CRNOGORSKO-PRIMORSKOG AMFILOHIJA RADOVI]A I PRVIH POVRATNIKA U OSOJANU KOD ISTOKA
Ure|uje: Zoran Vla{kovi}
Drugi po redu „\edov sabor“ posve}en bla`enopo~iv{em mitropolitu Amfilohiju Radovi}u, (7. januar 1938 — 30. oktobar 2020), a povodom najve}eg i najuspe{nijeg povratka Srba na KiM nakon proterivawa 1999. godine, 13. avgusta 2001. godine, za koje je on zaslu`an, odr`an je 6. i 7. avgusta u Osojanu u op{tini Istok. Mitropolit Amfilohije jedan je od najzaslu`nijih za povratak u Osojane kod Istoka, koji je u prvim danima bio sa povratnicima da ih ohrabri i podr`i – svojim primerom, qubavqu i molitvama. S obzirom na to, da je, kako se zna, on obnovio i osnovao mnoge sabore u razli~itim krajevima Srbije, tako su i narod u Osojanu, Eparhija ra{ko-prizrenska i institucije kulture odlu~ili da se ustanovi sabor koji }e nositi wegovo ime. „\edov sabor“ je otvoren 6. avgusta uve~e, kada je prire|eno kwi`evno ve~e. U~esnici prvog dana bili su Ratko Popovi}, Novica Sovrli}, Dragomir Kosti}, Aleksandar Dun|e-
Odr`an drugi "\edov sabor" 6. i 7. avgusta Друго ''Ђедов сабор'' у Осојану
Блаженопочивши Амфилохије са повратницима у Осојану 13. августа 2001. године
Сабор је завршен Културно-уметничким наступом КУД „Копаоник“ из Лепосавића
PRVI SRPSKI POVRATNICI STIGLI U OSOJANE Порука из највећег повратничког села у Метохији - Осојане rin, Viktor Popovi} i narodni guslar Stanko Axi}. Drugog dana sabora, u nedequ 7. avgusta, slu`ena je sveta liturgija sa po~etkom u 8 sati a nakon toga odr`ana je beseda
NE PRODAJTE NASLE\ENU DEDOVINU Drugog dana ''\edovog sabora'' vladika ra{ko-prizrenski Teodosije podsetio je da je prilikom povratka Srba, upokojeni mitropolit Amfilohije Radovi} u Osojanu slu`io liturgiju na praznik svetih Makaveja, i to na pragu spaqene i poru{ene {kole. - Mi Srbi `ivimo zahvaquju}i zavetima koji su uspostavili na{i preci sa Gospodom. Sveti Sava, sveti knez Lazar a rekao bih u novije vreme na{ mitropolit Amfilohije, koji je slu`ewem liturgije dao zavet povratnicima da budu istrajni, da budu hrabri, da budu svoji na svome, ovde u svojoj dedovini, o~evini", poru~io je vladika na saboru u Osojanu. Kazao je da su mitropolitive molitve dr`ale povratnike sve ovo vreme i da se mo`e re}i da je Osojane primer odr`ivog i uspe{nog opstanka, ne samo za Osojane ve} i za celo Kosovo i Metohiju. - Zauzeo se za me|usobnu qubav da bi mogli, i mi u na{em vremenu istrajati na bo`ijem putu, ostati svoji na svome, sa~uvati zemqu predaka na{ih, ne da ~inimo ono {to neki ~ine, za kesu srebrnika, za pregr{ novaca da prodaju ono {to se ne prodaje. Ne mo`e se prodati ono nasle|eno, dedovina svoja, nema to cene i zato kao i uvek poru~ujem da otrpimo malo a onda sa nadom u Boga on }e u~initi da i za nas bude dobro, - poru~io je vladika Teodosije.
vladike Teodosija, obra}awe predstavnika mitropolije crnogorsko-primorske kao i obra} awe predsednika Privremenog organa op{tine Istok, Koste Belo{evi}a. Sabor je zavr{en Kulturno-umetni~kim nastupom KUD „Kopaonik“, programom „Starosrpski izvori“, uz izvo|ewe pesama narodnih guslara na stihove mitropolita Amfilohija. Sabor su organizovali Eparhija ra{ko-prizrenska, Parohija osojanska, Dom kulture „Gra~anica“ iz Gra~anice, Privremeni organ Op{tine Istok, KUD „Kopaonik“ Leposavi}, Dom kulture „Sveti Sava“ Istok Savez amatera Kosova i Metohije i Kulturni centar “Dragica @arkovi}” iz Kosovske Mitrovice. Manifestacija “\edov sabor” je organizovana uz podr{ku Ministarstva kulture i informisawa i Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije. \or|e Laku{i}, umetni~ki direktor i koreograf KUD ,,Kopaonik'', koji je na ovom mestu od wegovog osnivawa, 1998. godine,
Nakon dve godine izbegli~kog `ivota po kolektivnim centrima u unutra{wosti Srbije prva grupa Srba povratnika vratila se na svoja razru{ena ogwi{ta u Metohiji. U no}i izme|u 12. i 13. avgusta 2001 godine u organizaciji UNHCR-a, UNMIK-a i KFOR-a vratilo se u selo Osojane 54 wegovih `iteqa koji su ve} dve godine `iveli kao raseqena lica u unutra{wosti Srbije. Pro{lo je dvadeset jedna godina od po~etka povratka Srba u Osojane, sela sa najvi{e povratnika u op{tinama Klina i Istok. Ve}ina povratnika je ostala, ali za mlade nema mnogo perspektive, jer ako ne na|u posao, alternativu tra`e u centralnoj Srbiji ili van we. U osojanu su obnovili {kolu, crkvu, dobili su po{tu. Formirane su nove porodice. Danas je u Osojanu vi{e desetina mali{ana. U Osojanu je 350 qudi, od preko 1.000 `iteqa pre sukoba 1999. godine. U ~itavoj op{tini Istok pre rata bilo je oko devet hiqada Srba. U op{tini Istok danas `ivi u 18 povratni~kim sela oko 650 Srba povratnika. Ima oko 150 qudi koji su zaposleni, koji dobijaju platu od Republike Srbije, koji rade u srpskim ustanovama Dom zdravqa, osnovna {kola, sredwa {kola, lokalna samouprava. a koji je ujedno i predsednik Saveza ammatera Kosova i Metohije, ka`e , ''da je ovo bila prilika i da je na paravi na~in prezentovana na{a kulturna vrednost''. - Ciq nam je bio da smo, sa svim ostalim u~esnicima doprineli da ova manifestacija protekne po planu , kroz predstavqawe srpske tradicije i kulture, tradicionlnih instrumenata, vokalnih solista, grupa
peva~a i ansambala. Sam smisao da starosrpske izvore podvedemo pod jedan ovakav sabor, koji nosi naziv "\edov sabor", a posve}en je bla`enopo~iv{em mitropolitu Amfilohiju Radovi}u, je od velikog zna~aja za ~uvawe se}awa na wega, koji je mnogo u~inio za narod ovoga kraja, ali i da o~uvamo na{u srpsku kulturnu ba{tinu i identitet na ovim prostorima, - kazao je Laku{i}.
Krajem pro{le nedeqe na administrativnoj liniji KiM sa Srbijom
GENERAL MOJSILOVI] POSETIO KOPNENE ZONE BEZBEDNOSTI Nakon {to je u petak, 5. avgusta obi{ao baze „Tabalije“ i „Rudnica“ u Kopnenoj zoni bezbednosti, na~elnik General{taba Vojske Srbije general Milan Mojsilovi}, posetio je u subotu i pripadnike Vojske Srbije koji zadatke izvr{avaju u zoni odgovornosti baze „Mr~e“. Mojsilovi} se, li~no uverio u odli~nu osposobqenost vojnika i stare{ina Druge brigade kopnene vojske, u ~ijoj je odgovornosti baza „Mr~e“, za realizaciju zadataka na kontroli Kopnene zone bezbednosti i obezbe|ewu linije sa KiM-om, navodi se u saop{tewu. Mojsilovi} je dan ranije obi{ao i baze „Tabalije“ i „Rudnica“ u Kopnenoj zoni bezbednosti, a prethodno je i baze „Merdare“ i „Veliki trn“ obi{ao i zamenik na~elnika General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Petar Cvetkovi}.
Чланови КУД ''Извор'' са децом из Метохије којима су уручили новчану помоћ
HUMANITARNA MISIJA KUD ''IZVOR'' IZ PARIZA
Nov~ana pomo} za decu iz Metohije Mladi ~lanovi KUD ''Izvor'' iz Pariza uru~ili su, u nedequ 31. jula, posle Liturgije u Visokim De~anima nov~anu pomo} za ~etrdesetoro dece iz vi{e povratni~kih metohijskih sela. ^lanovi KUD ''Izvor'' su razgovarali sa mona{tvom Visokih De~ana a onda su posetili i druge manastire na Kosovu i Metohiji.
SRBI IZ HRVATSKE
^etvrtak 10. 11. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2022. 11
^ak i struja zaobilazi srpska sela Te{ko je me|u preostalim Srbima u Hrvatskoj na}i sagovornika voqnog da javno govori o bolnoj i jo{ vrlo delikatnoj temi kao {to je „Oluja”, a ta ti{ina i suzdr`anost i najboqe ilustruju wihov polo`aj Peti avgust u Hrvatskoj je dr`avni praznik pod nazivom „Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih braniteqa”. Iako je euforija povodom ove godi{wice neznatno splasnula otkako je zavladala pandemija virusa korona, slavqe je i daqe intenzivno, a ni emocije se ne sti{avaju. Kako se ose}aju Srbi u Hrvatskoj za vreme obele`avawa „Oluje”? U izvitoperenom sistemu vrednosti, gde je hrabrost uop{te se javno deklarisati kao Srbin ili Srpkiwa, a kamoli govoriti o temama za koje ne postoje ni spremnost ni zrelost da se sagledaju sa razli~itih aspekata, te{ko je artikulisati ovu poziciju. Te{ko je me|u preostalim Srbima u Hrvatskoj na}i sagovornika voqnog da javno govori o bolnoj i jo{ vrlo delikatnoj temi kao {to je „Oluja”, a ta ti{ina i suzdr`anost i najboqe ilustruju wihov polo`aj. Dva su razli~ita ~itawa ovog istorijskog doga|aja, pa tako i obele`avawa „Oluje”. Srbi u Hrvatskoj nalaze se izme|u. S jedne strane, `ale sa svojim sunarodnicima koji su u danima za vreme i nakon „Oluje” izgubili `ivote mahom na ku}nim pragovima i saose}aju sa svima koji su ostali bez domova i bez zavi~aja. S druge strane, saose}aju sa svojim sugra|anima hrvatske nacionalnosti koji su u nemaloj meri stradali u ratnim de{avawima devedesetih godina pro{log veka. Istorija se surovo poigrala s qudima koji su najve}u tragediju, biblijskih razmera, na svojoj ko`i osetili tokom Drugog svetskog rata, da bi se na wima prelomili i sukobi devedesetih. I da bi nakon svega, u miru, ponovo bili `rtve jedne agresivne politike nametawa kolektivne krivice. Srbi u Hrvatskoj mo`da su i jedini koji iskreno saose}aju sa stradawima onog drugog, bez velikih, pateti~nih re~i i diplomatskih floskula. Iskustvo egzodusa koji su pro{li ne dozvoqava im luksuz pojednostavqenog gledawa na bolne istorijske teme. Oni najiskrenije ose}aju stradawa svojih sugra|ana hrvatske nacionalnosti, s kojima dele isto par~e neba, dobro i zlo. Ne dozvoqava im to, dodu{e, ni vrlo intenzivna hrvatska politika negovawa kulta „domovinskog rata”. Me|utim, qudsko dostojanstvo ne dozvoqava im da dele euforiju povodom slavqewa najtragi~nijeg doga|aja za srpski narod nakon Drugog svetskog rata. ^ak i ako uzmemo da ovo slavqe ne predstavqa „ples na tu|im grobovima”, ve} da je zaista slavqe kojim se obele`ava kraj ratnih sukoba, te{ko je mirno ga posmatrati ako se s najvi{ih dr`avnih nivoa sa govornice ~uju poruke da je „Oluja” bila „~ista kao suza” i ako su simboli jedne zlo~ina~ke ideologije, kakva je usta{ka, na ulicama tog dana normalnost koja se toleri{e. „Ne talasaj, pusti, moglo je da bude i gore”, tako ose}aj Srba iz Hrvatske dok svedo~e slavqeni~kom zanosu opisuje politi~ki analiti~ar @arko Puhovski i napomiwe da se ne mo`e re}i da li je ta suzdr`anost objektivna ili nije, ve} da se radi prosto o politi~koj ~iwenici. Razumqiv je i otpor prema tabloidnom, jednostranom pristupu ovoj temi, kakav ~esto dolazi iz Srbije. To je, u svom maniru, mo`da najboqe rezimirao Milorad Pupovac na komemoraciji koju Srpsko narodno ve}e zajedno sa organizacijama za za{titu qudskih prava organizuje za sve one koji su izgubili `ivote, svoje bli`we, domove i zavi~aj tokom i nakon „Oluje”.
„Upravo ovde treba re}i da jedni govore da je ’Oluja’ ~ista kao suza, a drugi liju suze nad sudbinom qudi ~iju su sudbinu odredili upravo qudi bez suza s jedne i druge strane, iz jedne i druge zemqe”, izjavio je Milorad Pupovac na komemoraciji u Deringaju, selu u op{tini Gra~ac, koja je u „Oluji” imala preko stotinu `rtava. Srpsko narodno ve}e iz Zagreba svake godine na drugoj lokaciji obele`ava stradawe iz leta 1995. s namerom da time uka`e na teritorijalnu rasprostrawenost doga|awa uzrokovanih ovom akcijom, ali i na stravi~ne posledice rata na svim opustelim prostorima koje su nekad ve}inski naseqavali Srbi, ili sintagmom koju SNV naj~e{}e (ne slu~ajno) koristi – „hrvatski gra|ani srpske nacionalnosti”. „Kako podnosim vrele dane i vrela se}awa, pitate me? Svakog 4. avgusta setim se tog petka ujutro i topovske paqbe koja me probudila. Od tog trenutka sve {to smo kasnije radili i {to radimo odre|eno je wime. A sad trpim ne{to lak{e; novine odavno ne kupujem, portale pa`qivo biram i, {to je najva`nije, HTV vi{e ne gledam. @ivimo svako u svom svetu u ove vrele dane.” Tako odgovara ^edomir Vi{wi}, dugogodi{wi predsednik Srpskog kulturnog dru{tva „Prosvjeta” i biv{i pomo}nik ministra za kulturu Republike Hrvatske, ~ovek koji va`i za jednog od najboqih poznavalaca prilika u kojima su kroz istoriju Srbi egzistirali na prostoru dana{we Hrvatske. Wegov pomalo rezignirani odmak od ~itave pri~e dobro opisuje poziciju i mnogih wegovih sunarodnika. Samo {to je on jedan od retkih koji }e i takav, distanciran, stav javno izre}i. „To je {izofrena pozicija, jednostavno re~eno. To izgleda kao 1991, dok negde
9. OBROVA^KO - BUKOVA^KI SABOR U SIDNEJU Povodom manastirske slave"Velika Gospojina" u manastiru Krupa (op{tina Obrovac, Dalmacija) organizujemo
"9.OBROVA^KO-BUKOVA^KI SABOR" u nedequ, 28. avgusta sa po~etkom u 12 ~asova, na crkvenom imawu u Rosmoru u Sidneju. (962 Bringelly Rd, Rossmore NSW 2557) Pozivamo sve na{e sugra|ane, wihove prijateqe, kao i sve qude dobre voqe da nam se pridru`e i uveli~aju ovo na{e saborovawe. Uz bogat kulturno-zabavni program i doma}e specijalitete, posebna atrakcija je pe~eni vo na ra`wu. Organizovan je turnir u bacawu kamena, bu}ama, kao i dvorac za skakawe za decu, a zabavqa}e vas Slav~e Dini} i Radmila Misi}.
Ulaz slobodan. DOBRO NAM DO[LI!!! INFO: PEKO–0450504844 JOVO: 0401200531 MI[O: 0421768902 "ORGANIZACIONI ODBOR" koja nemaju struju. I to ne zato {to su na kraju neke linije, nego zato {to dalekovod napravi obilaznicu oko dva srpska sela, a nije i{ao kra}im putem i toga je bilo”, govori @arko Puhovski. „I tu se sad me{a ono {to je najgore za te qude, kojih ima
Grafiti mr`we ispisani u blizini Osnovne {kole "Savski gaj" u Zagrebu traje bombardovawe i qudi sede u podrumu, a jedan sused ka`e drugom: ’Gadno tuku ovi va{i danas.’ A ovaj je zajedno s wim u podrumu i na wega jednako mo`e pasti granata, ona ne}e razlikovati etni~ki na kog }e pasti. Od onda se vu~e ta {izofrena pozicija, koja je u gradovima mawe zao{trena. Pritisak na Srbe u gradovima devedesetih je bio takav da su mawe-vi{e bili ne toliko fizi~ki koliko socijalnim pritiskom naterani da odu. Tu se ne radi o onima koji su bili pod fizi~kim pritiskom mada je tako|e bilo i napada. Danas su oni koji su ostali Zagrep~ani, Zagrep~anke, Osije~ani... U mawim mestima, gde je bilo podeqeno stanovni{tvo i gde se videlo koja sela su bila opusto{ena u leto 1995, te traume su pove}e. I to }e trajati jako dugo, to se kod nas prenosi u pri~ama, pesmama itd. To }e trajati tako dugo dok jo{ ima sela
malo, ali su jako jadni – egzistencijska nevoqa sa ovom transgeneracijskom tradicijom iz 1995, ili ~ak iz 1941. I ti su qudi doista o{te}eni”, dodaje. „Gradsko stanovni{tvo se mawe-vi{e socijalizovalo, pod pritiskom, ali se socijalizovalo. Veliki deo srpskih porodica se zapravo jo{ pre rata poku{avao svesno ili nesvesno amalgamirati i najve} i deo srpskog stanovni{tva se ’uglavio’ u maticu i to bi i{lo i mnogo daqe da nije bilo rata. Ja verujem da postotak Srba ne bi bio ve}i u Hrvatskoj jer je prosto postojao taj pritisak, pogotovo zato {to je vera gubila smisao, a zapravo je najve}a srpsko-hrvatska razlika bila u veri. To je bila mawe-vi{e prirodna asimilacija koja je ratom prekinuta jer je po~elo ispitivawe korena, koje je oteralo u Srbe qude koji to politi~ki nisu bili. To je
kompleksna situacija”, smatra Puhovski. „Nekoliko hiqada qudi je danas na o{trici diskriminacije u 20–30 sela po Hrvatskoj, oni su `rtve. Ovo drugo su nelagodnosti koje nikome ne `elimo, ali postoje razlike izme|u egzistencijske oskudice, ugro`enosti i nelagodnosti”, smatra Puhovski. Kako god da nazovemo taj ose}aj, nelagodno{}u ili ne~im drugim, proslava „Oluje” svakako da ga podgreva. Ose}aj koji je te{ko razumeti nekome ko nije osetio klimu u dru{tvu u kojem je vrhunac „hrabrosti” ne skrivati svoje srpsko poreklo. Bosiqka Jawi} iz Bio~i}a nadomak Drni{a jedna je od „hrabrijih”. Iako u poodmaklim godinama, jo{ je aktivna u lokalnoj sredini, u gradu Drni{u je ve}nica ispred srpske nacionalne mawine i predsednica je mesnog odbora Bio~i}. Na na{e pitawe odgovara drugim, kratkim i jezgrovitim pitawem: „Za{to da obele`avam ’Oluju’, zato {to je moj narod oti{ao?” „Kad se zavr{io Drugi svetski rat, bila je poharana cela Evropa. Osam godina nakon zavr{etka Drugog svetskog rata, u moje selo do{la je struja, izgra|en je Dom kulture. A pogledajte danas koliko je godina pro{lo od rata i euforija ne prestaje, ovo je stra{no. Ako sam ja sre}na i slavim, a neko ne slavi – hajde da vidimo mo`emo li svi da slavimo ili ne slavimo”, komentari{e. „Oti{lo je sve i {ta }e biti sutra? Ja sam osamdesetogodi{wakiwa, u mom selu je jo{ koliko takvih i {ta }e biti sutra? Ne misli niko {ta }e biti za 10–20 godina sa ovim krajevima, niko ne misli o budu}nosti. Samo misle na ono {to je bilo. Nije lepo to {to se desilo, ali jedanput je vi{e dosta tih proslava. Ja vi{e `alim za ovim krajevima i koliko }e nas biti sutra, za nekoliko godina. Qudi ~ine kraj, zemqu, dr`avu, qudi, a ako ne bude nas – kakva }e biti ta dr`ava kad nema qudi”, pita se na{a sagovornica. S. G.
12
^etvrtak 11. 2022. 10. avgust decembar 2020.
DRU[TVO
Ekskluzivno
NOVAK \OKOVI] STI@E U AMERIKU
Pi{e: Marko Lopu{ina
- Svetskom prvaku u tenisu Novaku \okovi}u je zabraweno da u~estvuje na turniru "US open". Mi u Teslinoj nau~noj fondaciji smo odlu~ili da Novak \okovi}, najpoznatiji Srbin u svetu 11. septembra, kada se igra finale ovog turnira, bude u Americi. Tog dana postavi}emo bistu Novaka \okovi}a u "Srpskoj kulturnoj ba{ti" u Klivlendu. Pozva}emo ameri~ke medije da obaveste Xoa Bajdena, predsednika SAD da je Novak \okovi} stigao u Ameriku
u Najpoznatiji Srbin u svetu, 11. septembra, kada se igra finale turnira "US open" bi}e u SAD. Tog dana postavi}emo bistu Novaka \okovi}a u "Srpskoj kulturnoj ba{ti" u Klivlendu. Obavesti}emo predsednika Xoa Bajdena da je Novak \okovi} stigao u Ameriku – ka`e Nikola Lon~ar, idejni tvorac i finansijer ovog projekta – pun optimizma govori Nikola Lon~ar, idejni tvorac i finansijer ovog projekta. Lon~ar je predsednik TNF, koja ima 12.000 ~lanova {irom sveta. U anketi sa ~lanovima i prijateqima, Lon~ar je do{ao do odluke da na ovom spomeniku u Klivlendu budu ispisane re~i samog Novaka \okovi}a o wegovoj i srpskoj najve}oj pobedi: “Kada je NATO uni{tavao moju zemqu Srbiju bez pravnog osnova 1999. godine bio sam dete. Zarekao sam
se da }u taj isti svet pobediti na na{ na~in. I evo me danas da kao {ampion sveta u tenisu ka`em to uni{tavawe nije porazilo moj srpski narod i nije nam slomqen duh. I daqe smo radosni qudi. To je na{a pobeda” - Novak \okovi}, 11. septembar 2022. godine Klivlend Bista svetskog {ampiona je rad vajara Bojana Mikuli}a iz Bawa Luke. Model u gipsu koji je uradio upravo se nalazi u livnici. Izliven lik Novaka \okovi}a u bronzi iz Srbije }e otputovati za SAD. Mikuli} je saradnik Tesline nau~ne fondacije iz Filadelfije, za koju je uradio desetak bisti srpskog genija Nikole Tesle. Ove biste su postavqene u SAD preko Srbije do Turske. Interesantno je da je bista srpskog genija ukradena 2014. godine iz Srpske kulturne ba{te i da }e ove godine TNF postaviti novu bistu Nikole Tesle u Klivlendu. Od 1923. godine u Klivlendu postoji "Park nacija" sa kulturnim ba{tama 120 dr`ava. Iz toliko zemaqa sveta i nacija su stanovnici ovog grada, nekad poznatog po automobilskoj i ~eli~noj industriji. Izme|u dva svetska rata je postojala i "Jugoslovenska kulturna ba{ta", koja je imala jedan spomenik Svetoga Save. Posle raspada SFRJ ova ba{ta je predata Sloveniji, a Srbija je dobila svoj deo parka. Od 2008. godine postoji "Srpska kulturna ba{ta", u kojoj su postavqene skulpture kraqa Petra I Kara|or|evi}a, Petra II Petrovi}a Wego{a, patrijarha Pavla, Nikole Tesle, Mihajla Idvorskog Pupina, Milutina Milankovi}a, Mileve Mari}, Vuka
Stefanovi}a Karaxi}a, Stevana Stojanovi}a Mokrawca, Nade`de Petrovi} i Desanke Maksimovi}. - U ovom me|unarodnom klivlendskom vrtu na{a "Srpska kulturna ba{ta" je najlep{a. Pored cve}a i srpske trave na travwaku, ovde su spomenici i biste jedanaest srpskih velikana, ali i svetskih li~nosti, koje su obele`ile istoriju ~ove~anstvaka`e Aleks Ma~eski, osniva~ i glavni donator ovog srpskog parka, po~asni konzul Srbije u dr`avi Ohajo. Posledwa me|u velikanima postavqena je u julu mesecu pro{le godine, bista pesnikiwe Desanke Maksimovi}. Na postamentu biste je izme|u ostalog zapisano da "wen rad nagla{ava pra{tawe, saose}ajnost i qubav", {to je u saglasju sa krilaticom svih kulturnih ba{ti - "Mir kroz uzajamno razumevawe". Da bi se obezbedila sredstva za oboga}ivawe i odr`avawe ba{te, Ma~eski svake godine organizuje donatorski "Srpski golf izlet". Tako je i bilo i dan pre otkrivawa Desankine biste. - Mi na donatorskoj ve~eri i dobrotvornim prilozima sakupimo u na{ fonda za srpsku ba{tu
oko 12.000 dolara. Kako biste budu i skupqe nego {to mi imamo para, onda ~ekamo i godinu i po dana dok ne sakupimo dovoqno dolara, da mo`emo da finansiramo izradu nove biste - otkriva nam Aleks Ma~eski, ina~e, biv{i izdava~, predsednik i glavni izvr{ni direktora lista "Plejn dilera", koji je devedesetih jedini u SAD objavqivao istinu o srpskom narodu. Srpska kulturna ba{ta u Klivlendu je srpski muzej na otvorenom. Bilo je predloga da spomenik dobije sveti Nikolaj Velimirovi}, koji je radio na formirawu Srpske pravoslavne crkve u SAD. Me|utim, vladike SPC u Americi nikako da nam daju blagoslov za ovaj poduhvat. Ima predloga da bistu u Srpskoj kulturnoj ba{ti u Klivlednu dobije i \or|e [agi}, prvi srpski doseqenik u SAD davne 1814. godine. [agi} je osniva~ prve srpske crkve Sveti Sava u Xeksonu. Wegova bista }e biti postavqena posle spomenika najpoznatijim Srbima na svetu – Nikoli Tesli i Novaku \okovi}u. Tesla ima 33 spomenika i bisti u dvadeset dr`ava sveta. A Novak \okovi} }e imati samo dve biste.
Srbija na 61. mestu po vojnoj snazi, odmah iza we Hrvatska Prema godi{wem izve{taju „Global Fajrpauer”, u kome se procewuje vojna snaga svake zemqe, Kosovo se nalazi na 140 mestu od 142 zemqe koje su uzete u razmatrawe. U godi{wem izve{taju procewuju se zemqe u rasponu od raznovrsnosti oru`ja i raspolo`ivog qudstva, do geografske lokacije i finansijske mo}i, kako bi se odredilo koje nacije dominiraju svetom po vojnoj mo}i. Prilikom procene koristi se vi{e od 50 faktora, prenosi Kosovo onlajn pisawe Albanijan posta. Prve na rang listi su SAD, a slede Rusi-
ja, Kina i Indija, a u prvih 10 nalaze se i Japan, Ju`na Koreja, Francuska, Velika Britanija, Pakistan i Brazil. Turska i Iran su pozicionirani na 13. odnosno 14. mesto, prenosi Beta. Srbija ima najve}u vojnu snagu u regionu – nalazi se na 61. mestu. Oceweno je i da ima tendenciju porasta vojne mo}i. Odmah iza Srbije je Hrvatska, koja je na 62. i Bugarska na 67. mestu. Crna Gora je na 132. mestu, Severna Makedonija na 135. Vojne snage Albanije su na 115. mestu. S. G.
LEPA SRBIJA
^etvrtak avgust 2020. 2022. 13 ^etvrtak 10. 11. decembar
OD 300 EVRA DO POR[EA: O Dejanu je pisao i "Wujork Tajms", a on otkriva kako se radom obogatio
Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo Dejan je krenuo iz jako skromnog doma i radom i dobrim idejama je do{ao do luksuza
Dejan Nikoli}, poznatiji na Jutjubu kao Nik Dejv, je dvadesetogodi{wak iz Srbije uspeo je da od brawa jagoda stigne do milionske zarade. O wegovom uspehu nedavno je pisao "Wujork tajms", a on otkriva da nije uvek `iveo onako kako `ivi sada - okru`en luksuzom. Dejan se bavi Jutjub automatizacijom, {to je na~in zarade bez pokazivawa lica i bez snimawa videa kamerom. Ukratko, umesto da osoba snima videe i na taj na~in zara|uje od Jutjuba, postoji na~in da se video produkcija „autsorsuje“ (outsource) na tim qudi koji }e to uraditi. „Recimo, zaposlimo scenaristu (scriptwriter), voice-over artista i video editora da ‘sklope’ Jutjub video – tako ne{to mo`e ko{tati ukupno oko 60 dolara po videu, {to je jednokratni tro{ak, dok mi u pozadini od tog videa mo`emo zaraditi od reklama, sponzora, promovisawa proizvoda i tako daqe. Video klipove koje objavimo danas – mogu ostati na Jutjubu narednih 10-20 godina i potencijalno biti izvor pasivnog prihoda“, pri~a Nikoli}.
EVO ODAKLE JE PO^EO
Nikoli} je odrastao u malom gradu u Srbiji sa nezaposlenim roditeqima, a `iveli su od socijalne pomo}i. "S obirom na to da je socijalna pomo} bila mala, od trinaeste godine sam se trudio da na razne na~ine zaradim novac kako bih pomogao mami da plati ra~une i hranu. Bavio sam se frilensingom, brawem jagoda, prodajom starih stvari na buvqaku i sli~no", pri~a Dejan. Oduvek je znao da na Jutjubu mo`e lepo
da se zaradi, ali je bio stidqivo dete i nije govorio engleski, te je pokrenuo kanal na kojem nije snimao samog sebe, takozvani automatizovani kanal. Nikoli} ka`e da je u taj Jutjub kanal ulo`io posledwi novac koji je imao, {to se nakon pet meseci pokazalo uspe{nim. "Nastavio sam da ula`em, napokon skupio hrabrosti da pokrenem kanal na kojem }u ja biti ispred kamere, investirao u ~asove engleskog, podigao sam svoj li~ni brend na engleskom, napravio kurs, i nastavio da skaliram svoj biznis. I iskreno, nikada, ni u najlu|im snovima, nisam sawao da }e ovako dobro ispasti", ka`e on. Nikoli} obja{wava da je wegov ciq bio skroman - `eleo je da zaradi po 300 evra svakog meseca, kako bi pomogao mami i tati i plati rentu za stan starijem bratu za studije u Beogradu.
A EVO I DOKLE JE STIGAO
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
zdravo i trudim se da napredujem svaki dan kako li~no tako i poslovno". Kako isti~e, u`iva u svom poslu i svim
Ipak, tokom 2021. godine zaradio je 1,4 miliona dolara, {to je oko 115.000 mese~no, a do polovine ove godine je ve} zaradio milion dolara. Biznis koji je sam zapo~eo, kurs o preduzetni{tvu, ~ini 70 odsto wegovih prihoda, a ko{ta 995 dolara. Nikoli} u svojim videima daje savete gledaocima, kako i oni mogu da zarade.
"Ako }e moja pri~a inspirisati makar jednu osobu koja ovo ~ita, onda definitivno vredi", zakqu~uje Nikoli}
projektima, tako da mu je plan da tako i nastavi. @eli da nadogra|uje svoj biznis, pro{iri svoj brend i podigne najve}u edukativnu platofrmu za onlajn biznis - OnlineBusinessAcademy.com da bi, kako ka`e, vr{io pozitivan uticaj na {to vi{e qudi {irom sveta.
PA@WA SVETSKIH MEDIJA
Iako mlad, Nikoli} je privukao pa`wu svetskih medija - ni mawe, ni vi{e ~uvenog "Wujork tajmsa". On za ponavqa da je u detiwstvu bio izuteno skroman i stidqiv, te da mu pa`wa svetskih medija u po~etku nije prijala. A onda je shvatio da tu pa`wu mo`e da iskoristi "pametno". "Ako }e moja pri~a inspirisati makar jednu osobu koja ovo ~ita, onda definitivno vredi", zakqu~uje Nikoli}. R. N.
KOJI JE RECEPT ZA USPEH?
"Iz mog li~nog primera - radim jako, jako puno", ka`e Dejan i dodaje: "Ne postoji trenutak kada ne razmi{qam o poslu, propu{tam dosta nekih stvari koje su normalne kod mladih, edukujem se svakodnevno, treniram, jedem
116 uuu KAKO JE LEPA BRENA POLOMILA RUKU BOBI @IVOJINOVI]U:
Zami{qam kako mu tr~im u zagrqaj, ska~em i... Jedan od najskladnijih parova na estradi ve} na po~etku qubavi imao je veliki izazov. Najve}a folk zvezda stare Jugoslavije Lepa Brena otkrila da je Slobodanu @ivojinovi}u mogla da upropasti karijeru dok je bio na vrhuncu slave. Lepa Brena je otkrila da je umalo polomila ruku nekada{wem teniseru i to na jednom od prvih sastanaka.
- Dogovorili smo se da se na|emo u Novom Sadu. Ja sam krenula na mesto susreta, stojim na semaforu i vidim wega s druge strane kako ~eka i {iri ruke. Zami{qam kako mu tr~im u zagrqaj, ska~em, vrtimo se tako kao na filmu, samo usporeno. I ja se stvarno zaletim ka wemu, sko~im mu u zagrqaj , ali mi padnemo i Boba povredi ruku - prisetila se peva~ica. Boba ka`e da nije o~ekavao da je Brena
toliko te{ka. - Mislim da nikada br`e nisam vozio i stigao do Novog Sada kao tada, zbog tog na{eg susreta. Sve sam mogao da podignem, ali je ona bila nekako te{ka, pa nisam ba{ mogao da je dr`im. R. N. lll U slede}em broju: Kako je trener Du{ko Vujo{evi} do krvi zavodio disciplinu
14
10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 11. 2022.
AUSTRALIJA
Skriveni poreski raj Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn
Australijski poreski sistem je oduvek izazivao kontroverzi zbog nekih svojih specifi~nosti. Dok se bogati i oni koji zara|uju iznad proseka `ale na veoma visoke personalne takse, ve} godinama unazad slu{amo kako mnogi milioneri potpuno legalno ne pla}aju ni cent poreza. Najnoviji podaci koje je Austra-
dru{tva, smatra se da je potpuno opravdano da oni koji zara|uju vi{e, bi trebalo da plate i vi{e poreza. Po va`e}oj skali oni koji zara|uju vi{e od 180.000 dolara godi{we, moraju da poreskoj upravi uplate i do 45 odsto od svoje ukupne zarade. Ve}ina Australijanaca koji zara|uju prose~nu godi{wu zaradu ili mawe od toga pozdravqaju ovaj sistem. Ipak u praksi stvari su potpuno druga~ije i jedan poreski obveznik mo`e na ime svojih godi{wih tro{kova smawiti poresku osnovicu na mnogo mawu krajwu cifru, {to automatski rezultira i u visini
legalno povukli ~ak 165 miliona dolara! Za ATO ta ~iwenica uglavnom nije sumwiva, dok se na primer gra|anima koji zara|uju prose~no, i ukoliko su na osnovu takse potra`ivali vi{e od 3.000 dolara, {aqu prijateqska upozorewa da jo{ jednom dodatno provere svoje prihode jer su navodno mnogo potra`ivali. I ovaj podatak pokazuje da je Australija, uprkos prividnoj ekonomskoj jednakosti, postala zemqa kontrasta. Laburisti~ka partija, koja je trenutno na vlasti na federalnom nivou, ~esto verbalno kritikuje bogate koji legalno izbegavaju pla}awe po-
Preminula Olivija Wuton Xon, legendarna australijska peva~ica i zvezda filma "Briqantin" Publika }e je pamtiti po ulozi Sendi Olson u filmu Briqantin gde joj je partner bio Xon Travolta Australijska peva~ica i glumica Olivija Wuton Xon, poznata po ulozi Sendi Olson u filmu Briqantin preminula je u 73. godini. „Olivija Wuton Xon preminula je ponedeqak ujutru 8. avgusta na ran~u u ju`noj Kaliforniji okru`ena porodicom i prijateqima", objavqeno je na zvani~noj Instagram stranici ove peva~ice i glumice. Publika }e je pamtiti po ulozi u filmu Briqantin iz 1978. u kojem joj je partner bio Xon Travolta. Travolta je na Instagramu napisao da je „sve `ivote u~inila boqim".„Tvoj uticaj je bio neve-
rovatan. Volim te mnogo. Vide}emo te ponovo i bi}emo ponovo zajedno. „Tvoj od prvog trenutka kad sam te ugledao i zauvek. Tvoj Deni, tvoj Xon", glasila je wegova poruka. Wen suprug Xon Isterling zamolio je obo`avaoce da po{tuju privatnost porodice koja prolazi kroz bolan i te`ak period. „Olivija je simbol pobede i nade ve} 30 godina koliko dugo traje wena borba sa rakom dojke." „Wena vizija i pionirski poduhvati sa medicinom baziranom na biqkama u borbi protiv raka dojke nastavi}e se kroz Fondaciju Olivije Wutn Xon, koja }e i daqe biti posve}ena poduhvatu iskorewivawa raka", napisao je Isterling u objavi. On je pozvao da umesto kupovine cve}a, oni koji to `ele, uplate novac fondaciji wegove preminule supruge.
NA PRODAJU
lijska poreska uprava (ATO) nedavno objavila, dodu{e za finansijsku 2019-20 godinu, donosi neke potpuno neverovatne ~iwenice. ^ak 60 Australijanaca koji su u toj godini zaradili vi{e od milion dolara nije platilo niti jedan dolar poreza! Naravno, nije re~ ni o kakvom izbegavawu poreza ve} potpuno legalnim poreskim prijavama, koje su skoro uvek u skladu sa va`e}im propisima. Ovaj podatak je ponovo uzburkao javnost, iako tu nema ni~eg novog, jer se to mawe ili vi{e de{ava svake godine. Mnogi gra|ani koji mukotrpno zara|uju svoju godi{wu prose~nu platu se zato pitaju, kako je to mogu}e? Kako mo`e biti legalno ne platiti porez na zara|enih milion dolara, dok na primer na prijavqenih 80.000 dolara godi{we plate, za ogromnu ve}inu qudi minimalni porez }e biti vi{e od ~etvrtine te zarade. Gledano i sa pravne i eti~ke strane progresivni sistem oporezivawa, kakav je u dana{wem obliku na snazi u Australiji jo{ od osamdesetih godina pro{log veka, je potpuno ispravan. U skladu sa modernim tekovinama savremenog australijskog
poreza koji treba platiti. I {to je jo{ va`nije, bogati poreski obveznici vrlo ~esto prijavquju i gubitke, {to je uglavnom posledica navodno lo{eg investirawa. Ti gubici, koji mogu biti i ve}i od godi{wih zarada, im daju za pravo da ne pla}aju porez i nekoliko godina za redom. Sve ove ~iwenice te{ko poga|aju obi~an svet. Zato mnogi s pravom veruju da je australijski progresivni poreski sistem, bez obzira na notu pravi~nosti koju nosi u sebi, pravqen za elitu i da ipak vi{e odgovara bogatima nego ve}ini prose~nih. Najnovija analiza koju je objavio ugledni Australijski institut, ukqu~ila je poreske prijave vi{e od 15 miliona Australijanaca. Pomenutih 60 bogata{a, koji legalno nisu platili ni jedan cent poreza, su prose~no zaradili po tri i po miliona dolara u finansijskoj 2019-20 godini. Wihova prose~na potra`ivawa prema poreskoj upravi u tro{kovima bila je oko 250.000 dolara. Neki od wih su imali ~ak vi{e od 114 miliona dolara raznih donacija {to ih automatski osloba|a pla}awa poreza. Svih 60 milionera su ukupno na ime potra`ivawa od poreske uprave
reza. U praksi ~ak ni laburisti nemaju voqe da eventualno promene propise koji bi smawili ovakve mogu}nosti. Iz prostog razloga {to su i ti bogati uglavnom i wihovi donatori, kada se pribli`i politi~ka kampawa. Realno je i uvek pametno ne qutiti mnogo one, od kojih zavisi wihov budu}i izbor u parlamentu. Zato se s pravom mo`e re}i da su politi~ari i ve}i licemeri od pomenutih bogata{a, koji na kraju krajeva samo koriste neke potpuno legalne mogu}nosti, koje im aktuelni poreski sistem pru`a. Nema sumwe da i Australija, kao brojna egzoti~na ostrva {irom sveta, sve vi{e postaje skriveni ali pravi poreski raj za mnoge doma}e milionere. Sve izgleda jo{ uvek funkcioni{e po onoj narodnoj: „sve je u redu dok su vuci siti i sve ovce na broju“. U ovom na{em slu~aju to bi zna~ilo: za`muri}emo i na oba oka (ATO) ako treba, jer u pitawu je ipak samo 60 poreskih obveznika, sve dok ovih ostalih 15 miliona regularno i bezpogovorno izmiruje svoje poreske obaveze. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28
DVA GROBNA MESTA (PARCELE) Prodajem dve srpske grobne parcele na Rukvud grobqu u Sidneju Rookwood Cemetery, Sydney NSW Zone: H Section: Serbian Lawn 1 Allotments 266 & 267
Dva grobna mesta jedno pored drugog {to je jako te{ko na}i! Cena: 12 000 dolara po mestu Informacije: Viki 0438291393
ZAJEDNICA
KANBERA: POMEN KRAJI[KIM SRBIMA STRADALIM U ZLO^INA^KOJ AKCIJI OLUJA
U ~etvrtak, 4. avgusta u crkvi Sv.Save u Kanberi slu`en je pomen kraji{kim Srbima stradalim u hrvatskoj zlo~ina~koj akciji „Oluja“. Pomen je slu`io otac Ilija Dragosavqevi} uz, ne veliki broj na{eg naroda, po{to je ove godine vreme pomena promeweno, pa je umesto nave~e slu`en u 10 ~asova ujutro, tako da ve}ina na{ih qudi nije mogla prisustvovati zbog radnih obaveza. Nije bitno koliko qudi je prisutno, najbitnije je da je on slu`en i da je obele`eno se}awe na sve one koji su nevini stradali u usta{koj zlo~ina~koj akciji Oluja, koja je zapo~ela ~etvrtog avgusta i trajala je, kako neki ka`u, ~etiri dana. Nije samo ~etiri dana, ona traje i danas, jer se Srbima ne dozvoqava povratak i daqe se hapse, oduzima im se imovina i nemaju nikakva qudska prava. U ovoj akciji najvi{e su stradali civili, deca, ve}ina stradalih su bili preko {ezdeset godina starosti, a me|u wima veliki broj `ena. U Hrvatskoj vlada besmisleni la`ni mit koji je potvr|en sramnom „Deklaracijom o domovinskom ratu“ a koja ka`e da su Srbija i Srbi izvr{ili agresiju na Hrvatsku, a da je Hrvatska vodila oslobodila~ki, pravedni rat. Svi dobro znaju da je to la` i da je glavni krivac za rat u Hrvatskoj „prousta{ki“ re`im
^etvrtak 10. 11. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2022. 15
OPA! BATO u Night Cat-u u Melburnu petak, 19. avgust od 20 – 23h
Ako volite srpsku trubu i truba~ku muziku uop{te, pridru`ite nam se u „Night Cat“-u (137-141 Johnson St. Fitzroy) i do|ite pre 20 ~asova da ~ujete ono {to se samo mo`e ~uti u Gu~i na Draga~evskom saboru truba~a. Sabor u malom gradu Gu~i u centralnoj Srbiji je posledwi deo takmi~ewa za najboqi truba~ki orkestar sa prostora biv{e Jugoslavije, koji se odr`ava otprilike u ovo doba godine.
„DO\ITE I PROSLAVITE NA[ MELOS SA NAMA“ – Du{an, OPA! Bato. Cena karata je 30 dolara preko vebsajta Night Cat Frawe Tu|mana, koji je izvr{io agresiju na Srbe u Hrvatskoj, a Srbi u Krajini su vodili odbrambeni rat. Hrvati ovaj dan slave kao dan pobede, dan domovinske zahvalnosti i dan hrvatskih braniteqa. Narod koji nema slavnih bitaka, zato slave „Oluju“ i „Bqesak“, kao najve}e wihove bitke, slave progon i ubijawe svojih gra|ana. Ali nisu Hrvati uop{te vredni da ih mi pomiwemo i oni su za nas neva`ni. Imamo mi ne{to {to je mnogo va`nije, a to je da nikada ne zaboravimo i da se uvek se}amo i obele`avamo, kako ~etvrti avgust, i stradawe kraji{kih Srba, tako da se se}amo i obele`avamo sve datume i stradawe srpskog naroda od postanka. Poga~u za parastos je pravila Dragana Joki} koja je tada i sama
bila dete u koloni, a `ito Jelka Danilovi}. Jelka svake godine organizuje ovaj pomen, jer je wezin suprug stradao kao vojnik RSK-e. Wegove kosti je li~no ona prona{la deset godina kasnije u gudurama Velebita o ~emu je jedini pisao na{ Srpski Glas i veliko im hvala na tome. Neka je Ve~ni spomen svoj na{oj bra}i i sestrama nevino postradalim u zlo~ina~koj operaciji Oluja. Da zaboravimo nikad ne smemo, a da oprostimo nemamo pravo u ime one de~ice, `ena i staraca koji su nevini stradali, samo zato {to su bili Srbi. I neka je ve~ni spomen svim Srbima stradalim od Kosova do dana{weg dana! Grozdana Dragi~evi}Todorinovi}
Slava kola srpskih sestara „Majka Angelina“ U nedequ, 7. avgusta, u manastiru Sv. Save u Ilajnu, Kolo srpskih sestara "Majka Angelina" proslavilo je svoju za{titnicu, Prepodobnu mati Angelinu srpsku. Doma}ica ovogodi{we slave bila je sestra Marija Luki} sa svojom porodicom. Svetu Liturgiju, kao i osve}ewe slavskog `ita i kola~a obavili su na{ arhimandrit manastira Sv. Save otac Lazar, zajedno sa protom Drajom. Slavski kola~ za idu}u godinu prihvatila je sestra Slavica Peura~a, zajedno sa svojom sestrom Zoricom Antonijevi}. Izvanredno pripremqen slavski ru~ak od strane doma}ica za ovu i slede}u godinu, a uz pomo} na{eg kuvara Milije, poslu`en je u velikoj mana-
stirskoj sali. Porodica Luki} se pokazala kao izvanredan doma}in, doniraju}i ve}inu sredstava za slavski ru~ak. Goste su zabavqali na{i
divni muzi~ki umetnici, Ne|o, Miroslav i Aco. U ime manastira Sv. Save i na{eg Kola srpskih sestara, zahvaqujemo se svim na{im dragim gostima
koji su nas podr`ali i uveli~ali ovaj, za sve nas blagosloven i predivan dan! Koristimo ovu priliku da pozdravimo na{eg voqenog i
dragog igumana oca Teodora koji nam je mnogo nedostajao ovog dana, ali znamo da je u svojim molitvama uvek uz sve nas kao {to se i mi molimo za wega! @iveli na mnogaja qeta! Slavica Peura~a
16
^etvrtak 2020. ^etvrtak 10. 11. decembar avgust 2022.
ZAJEDNICA ZAJEDNICA
SPORTSKI CENTAR BONIRIG
34. Festival srpskog Bio je to do sada najboqe organizovan Festival srpskog folklora. Nastupilo je 48 srpskih folklornih grupa iz najve}ih gradova Australije. Episkop Siluan nas je podsetio da se snaga na{eg duha reprezentuje kroz na{e igre. Bila je to idealna prilika da boqe sagledamo na{e kulturno nasle|e i za dru`ewe na{e omladine
Јован Павасовић
Његово преосвештенство Епископ Силуан
Председника Српског центра Бонириг Чедо Јешић
Амбасадор републике Србије у Аустралији Раде Стефановић
Posle tri godine pauze odr`an je 34. Festival srpskog folklora 6. i 7. avgusta ove godine u Srpskom sportskom centru u Bonirigu. I pored dosta novina, festival je zadr`ao sve ono {to ga je krasilo godinama a to su narodne igre, muzika, pesme, obi~aji i no{we sa teritorija gde `ivi srpski narod. U subotu su radili {atori sa srpskom muzikom. Slu`eno je pi}e i srpski specijaliteti. U nedequ je nastupilo 48 srpskih folklornih grupa iz: Sidneja, Vologonga, Brizbejna, Melburna, Adelejda i Kanbere. Prikazane su igre iz: [umadije, Kosova, Lepenice, Takova, Gru`e, Leskovca, Lepenice, Crnore~ja, Crne Trave, Kobi{nice, Pirotskog kraja, Jasenice, Dinarskih krajeva, Lev~a, Obrenovca, Dimitrovgrada, Buxaka, Bosiqgrada, Kosovskog pomoravqa, Isakova i ostalih delova Srbije. Odigrane su i vesele {opske igre, vla{ke igre, u`i~ko, Kolubarac i de~ije igre. Grupe su igrale u koreografijama: Stanka Dimitrijevi}a, Aleksandra Popovi}a, Rajka Dobre, Jovane Bogovac, Du{ana Bulatovi}a, Du{ice Davidovi}, Gorana Nikoli}a, Darije Pendo, Marijane \uki}, Nikole Trifkovi}a, Dimitrija Petkovi}a, Janka Dimitrijevi}a, Darka Andreskog, Gerija Dosona (Gary Dawson), Dejana Milisavqevi}a, Aleksandara Brankovi}a, Qiqe Nikoli}, Dragomira Vukovi}a, Bo`ane Pa{i}, Radana Reqi}a, Milo{a Vulovi}a, Nikole Jovi}a, Miroslava Vukovi}a, Desanke \or|evi}, Zvezdana \uri}a i Sini{e Firlovi}a. Umetni~ki rukovodioci su bili: Natalija Tormasi, Marija Mawkovi}, Stanko Dimitrijevi} i Geri Doson. Geri Doson je Australijanac. Toliko je zavoleo srpski folklor da je uporno ve`bao i postao koreograf. U dvanaest sati je po~ela ceremonija zvani~nog otvarawa festivala. Ceremoniji su prisustvovali: Lana Pani} (Dia Le MP - Fowler Office), Mihailo Mijatovi} (Councillor of Fairfield City Council), Milovan Karaj~i} (Councillor of Fairfield City Council), Jovan Pavasovi} iz Pokreta srpskih ~etnika, Nena Borak, Sini{a Kos ispred Belih orlova, Ana Nikolau (Anne Nicolou, St. Sava College), Stiv Kamper (Steve Kamper, MP Member of Rockdale), Tawa Mihailuk (Tania Mihailuk, MP Member for Bankstown), ^edomir Je{i} (Predsednik Srpskog centra Bonirig), ambasador Republike Srbije u Kanberi g. Rade Stefanovi}, Lou Amato (Lou Amato MLC, Representing Multicultural NSW Minister), Majkl An|elkovi} (Michael Andjelkovic, BSC Community Liasion Officer), Episkop Siluan sa sve{tenstvom, Frenk Karbone (Major Frank Carbone, Fairfield city Council) i Dej Li (Dai Le MP). Episkop Siluan je o~itao molitvu. Odsvirana je australijska i srpska himna. Nena Borak je proglasila festival otvorenim rekav{i da je Srbija ve~na ako su joj deca verna. Ta velika qubav prema svojoj kulturi i narodu iskazana je i tokom folklornog festivala.
Гости испред киоска са
Уважени гости за почасним столом
Омладина у великом шатору
Дочек Епископа Силуана и почасних гостију Gostima su se obratili: ^edo Je{i}, Lou Amato, Jovan Pavasovi}, Frenk Karbone, Dej Li i Episkop Siluan. Svi govornici su izrazili svoje odu{evqewe dobrom organizacijom festivala, zahvalili se organizatorima i volonterima za ulo`eni trud i brojnim sponzorima festivala. Govorilo se o na{im velikanima: Nikoli Tesli, Milevi Mari}, Novaku \okovi}u, o na{oj kulturi ali i o na{im
vrednim qudima koji su radili i rade na izgradwi ove velike i lepe zemqe. Poseta je bila iznad svih o~ekivawa. [tandovi sa srpskom robom i specijalitetima radili su celi dan. Deca su provodila svoje vreme u velikom zabavnom parku. Ispod glavnog {atora goste je zabavqao orkestar Dragana Vujadinovi}a sa lokalnim peva~ima. Igralo se kolo do kasno u no}. Doma}in festivala bio je Jovo
ФГ Опленац ветерана и певачких група из Аделејда
^ubrilo. Program su gori} i Aleksandar Nikola Mastilo nam je rekao: - Prvi lijom do{ao na fes sam organizacijom, p folklornih grupa, m lim {to je ponu|eno se ose}amo ovde me ^estitam organizat su sve ovo pripremi pornim radom. Vawa Ku`et iz u Hanting“: - Ovo je d ganizovan festival jem posetilaca me| omladine. To je ve pandemije i moram Na kraju programa i vredne nagrade. Ovom prilikom mo iskrene ~esti Srpskog centra Bon i wegovoj supruzi J kovi}, Neboj{i Bo Roq i svima ostal na organizaciji fe ma i na{oj divnoj o odu{evila svojim na I ovog puta goste Pavasovi}. Vladika sutan na festival i pozdravio prisut je istakao da treba prvi kolex u Sidneju kolexe u Melburnu, gradovima. Gary Dowson je liko je zavoleo srp uporno ve`bao i po molbu voditeqa iza zdravio prisutne i ma Srbiji. Dobio je v Videli smo igre grada i Svrqiga i ca, Ni{a, Lepenic
ZAJEDNICA ZAJEDNICA
^etvrtak 10.11. decembar 2020. 17 ^etvrtak avgust 2022.
g folklora Срби воле трубу
а српском робом
u vodili Milan GliStanojevi}. ovi} iz Melburna i put sam sa famistival. Odu{evqen posetom, nastupima muzikom i svim ostao. Izuzetno prijatno e|u svojim narodom. torima i svima koji ili za nas svojim na-
udru`ewa „Zastava do sada najboqe orl sa najve}im bro|u kojima je najvi{e eliki korak nakon mo tako nastaviti. izvu~ene su brojne i
`elimo da uputiitke: Predsedniku nirig ^edi Je{i}u Jalandi, Tawi Zupogi}evi}, Nastasiji lima koji su radili estivala, sponzoriomladini koja nas je astupima. e je pozdravio Jovan a Siluan je bio prilu sa sve{tenstvom tne goste. Vladika a da zavr{imo na{ u i da gradimo na{e , Adelaidu i drugim
Australijanac. Topski folklor da je ostao koreograf. Na a{ao je na binu i popri~ao im o posetaveliki aplauz. re iz okoline Beoiz: Gru`e, Leskovce, Gorwe P~iwe,
Jasenice, Bujanovca, Timo~ke Krajine, Obrenovca, Gwilana, Bosiqgradskog Kraji{ta, Toplice, Centralne Srbije, Vranskog Poqa, [umadije, Dimitrovgrada, Crnore~ja, Timoka i Bele Palanke kao i: de~ije igre, loza vinova, igrale se delije, vla{ke igre, srpsko kolo, srpski splet i opet devoja~ku peva~ku grupu. Svi izvo|a~i su bili odli~ni. Naprosto su se takmi~ili ko }e vi{e aplauza dobiti. Sala je bila prepuna a organizacija festivala na visokom nivou. Oko centra su bili postavqeni {tandovi i {atori. Posle 3 godine pauze, bez ikakvih de{avawa, sigurni smo da nas o~ekuje uspe{an festival. @elimo da se zahvalimo na podr{ci mnogobrojnim sponzorima i svim folklornim grupama koje su prihvatile poziv za u~e{}e. Spremni smo da ugostimo mnoge grupe iz razli~itih delova Australije. Uveli smo dosta novina ali i zadr`ali su{tinu festivala koji prikazuje narodne igre, muziku, pesme, obi~aje i no{we sa teritorija gde `ivi srpski narod. @elimo da najavimo da po ulasku na festival, ako ste ~lan kluba, automatski ulazite u igru da postanete sre}an dobitnik 2 povratne karte do Beograda. @eleli smo da ovogodi{wi festival bude poseban i verujemo da }e to i biti. Obezbedili smo veoma bogatu lutriju gde }e prva nagrada biti pla}en put za 2 osobe na svetsko prvenstvo u fudbalu u Dohi, 3 grupne utakmice tima Srbije i 10 no}ewa. Vrednost nagrade iznosi skoro $22,000. Ove godine, kao kruna prijateqstva dve organizacije, na{a folklorna grupa “Ravna Gora” je udru`ila snage sa vode}im ansamblom KUD Kara|or|e. Gospodin Stanko Dimitrijevi} - koreograf Srpskog centra Bonirig i gospodin Aleksandar
ФГ Никола Тесла из Еленоре Хајтс
Popovi} - koreograf KUD Kara|or|e su vrednim radom spremili zajedni~ku koreografiju sa kojom }e zatvoriti festival. ^edomir Je{i}: - Izuzetno mi je drago {to je grupa mladih qudi koji, iako `ive van domovine, nisu zaboravili odakle su potekli, nisu zaboravili svoje korene i ovo }e biti jedan predivan vikend da obele`imo ono {to srpski narod najvi{e krasi a to je na{a kulturna ba{tina koju nikada ne smemo zaboraviti i uvek je treba negovati. Bi}e to fantasti~na prilika za dru`ewe zabavu na{e omladine iz svih delova Australije. Pripremqena je i veoma bogata lutrija i druga iznena|ewa. Festival je otvorilo Wegovo preosve{tenstvo vladika Siluan. Me|u gostima su bili i ugledni predstavnici na{e i {ire australske zajednice, koji su nam uvek pomagali kad nam je bilo potrebno. Posle himne i o~e na{pre{lo se na zvani~ni dio programa. Gostima se obratio predsednik Srpskih ~etnika “Ravna Gora” Jovan Pavasovi}. Pavasovi} je pozdravio vladiku Siluana i prisutno sve{tenstvo, Generalnog konzula republike Srbije Branka Rado{evi}a, Nikolu Lali}a (State Member for Cabramatta ), Philip Ruddock-a (Mayor of Hornsby City Councle, former Immigration Minister in Howard Gov), Frank Carbone-a (Mayor of Fairfield City Council), Joe Molluso FCC i Del Bennett-a FCC (Councilors), Aleksa Glumca (Rep Chris Hayes Federal Member for Fowler, Tiewan trip), Nellu Hall (Concillor Strathfield Council) kao i srpske politi~are Michael Andjelkovica i Milana Maksimovi}a. Pavasovi} je naglasio da je na otvarawu prisutno 320 gostiju a da se preko vikenda o~ekuje preko 7.000 posetilaca i folklorne grupe iz Kvinslanda,
ФГ Младо срце ЦО Св. Никола Вајкол
ФГ Шумадија, Кизборо
ФГ Свети Сава из Канбере
ФГ Равна Гора ЦО Св. Јован Крститељ Дапто Adelaida, Kambere, Melburna, Vulongonga i Sidneja. On se posebno zahvalio Philip Ruddock-u {to je pomogao nastawivawe Srba iz Krajine u Australiji za vreme rata u biv{oj Jugoslaviji. Pavasovi} je govorio o dugoro~nom
programu izgradwe na slobodnom placu uz Srpski centar o ~emu }emo vas obavestiti u jednom od narednih brojeva Srpskog Glasa. Predsednik Srpskog sportskog centra Benirig, Neboj{a Bogi}evi} je govorio i o teku}oj renovaciji kluba u vrednosti od $300 hiqada. Zahvalio se svim donatorima i radnicima a posebno Miloradu Boraku i Milenku Baji}u na velikoj pomo}i. Rekao je i da }e druga faza renovacije biti zavr{ena slede}e godine u vrednosti od 1.2 miliona dolara. Tako|e se zahvalio i volonterima, koji su mnogo radili da bi ovaj festival bio, videlo se, ve} od prvog dana tako uspe{an. Svoj doprinos ovome dali su i Bonnyrigg White Eagles i Bonnyrigg Juniors.
Nastavak na 18. strani u
18
10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 11. 2022.
u Nastavak sa 17. strane Bogi}evi} se zahvalio svim sponzorima a posebno Transform formwork Contractors, Aleksu Todorovi}u (Pro Floor), Milanu O`egovi}u (Mini Crete), Aleksu Manojlovi}u (Sydney Hoist & Scaffolding), Neni Borak (Borak &Co) kao i Duletu Rsovcu koji je osnovao ovaj festival. On je pohvalio rad menaxera kluba Dragice Zeqkovi} rekav{i da je ona bila glavna u organizaciji festivala. Dragica
je radila sa svojim timom celo ve~e u toku otvarawa festivala. Nikola Jugovi}, predsednik kluba White Eagles je rekao da klub okupqa preko 700 dece. On je posebno istakao da su glavni problemi uslovi za trening. Zahvalio se klubu i roditeqima na podr{ci. Frank Carbone je naglasio da trebamo biti ponosni na ono {to su nam prethodne generacije ostavile, da budemo zajedno da znamo gde smo i gde `elimo biti i da budemo ponosni na ono {to jesmo.
Никола Мастиловић из Мелбурна са фамилијом
КУД Карађорђе
Извођачки ансамбл Св. Кнеза Лазара из Александрије
Заједнички наступ група Равне Горе СЦ Бонириг и КУД Карађорђе
Гости ЦО Св. Јован Крститељ из Дапта
ZAJEDNICA Nikola Lali} je rakao da nam je ova zemqa dala sve {to trebamo, da nam je omogu}ila {kolovawe na fakultetima, poslove i mogu}nosti da u~estvujemo u politi~kom `ivotu. Povodom polemike oko abortusa rekao je da svako ima pravo na `ivot pa i ono nevino dete u utrobi majke. Mi bi smo dodali da treba ~uvati svoju nero|enu decu kao i ro|enu i ~uvati se greha, koji bi nas ve~no pratio i terao nam tugu i suze za `ivota. Philip Ruddock je kazao da ga je obradovao poziv na festival. Govorio je o svojoj poseti Beogradu i Krajini o razru{enim ku}ama i te{ko}ama u kojima su qudi `iveli i da se trudio da pomogne unesre}enima. Naglasio je otvorenost Australije za qude iz celog sveta iz svih zemaqa i svih religija rekav{i da ostavimo razlike i da napred idemo zajedno. Prikazan je i film o kolexu Svetog Save. Videli smo da je dosta ura|eno ali i da jo{ mnogo toga treba zavr{iti. Vladika Siluan je govorio o proslavi 800 godina postojawa srpske crkve i 70 rada srpske crkve u Australiji i Novom Zelandu. On je rekao da smo za ovih 70 godina na ovim prostorima izgradili 49 crkava i da je vreme da krenemo napred i vidimo {ta treba da uradimo za narednih 70 godina. Vladika je pozvao sve Srbe da posete kolex i da vide {ta je ura|eno i {ta jo{ treba uraditi. Govorio je o stradawu Srba u prethodnim ratovima a posebno o wih 1300 koji su stradali od fa{ista. Se}aju}i se wih, 1300 srpskih familija sa donaciom od po 1000 dolara pomoglo bi da se zavr{i na{ prvi kolex. Dakle za zavr{etak je potrebno 1.3 miliona dolara. U kolexu }emo obrazovati na{u decu a on }e imati svetosavski kodeks. Vladika je apelovao da budemo slo`ni kao narod, da odr`imo sebe i svoju kulturu i da time obogatimo ovu zemqu. Pozvao je sve da do|u na proslavu u subotu, 7. septembra. Ima}emo i gosta iz Hilandara a i goste iz drugih dr`ava. Opet povodom polemike o arbotusu vladika je istakao da svako ima pravo na `ivot pa i ona deca u utrobi majke bez obzira na pol i na materijalne te{ko}e roditeqa. Vladika je proglasio festival otvorenim. Nastupile su grupe: “Ravna Gora” iz Srpskog centra sa igrama iz Crnore~ja, KUD “Kara|or|e” sa igrama iz Bosiqgradskog kraja, “Sveti Sava” iz Mone Vala sa igrama iz Glamo~a i ponovo “Ravna Gora” sa igrama iz Toplice kao i zajedni~ka grupa C[O. Na zadovoqstvo svih devoja~ka peva~ka grupa “Sveti Sava” otpevala je nekoliko srpskih pesama. Sa dve srpske pesme predstavio se Ilija Davidovi} pobednik takmi~ewa pod nazivom “I MI IMAMO TALENAT”. Goste je zabavqala grupa Marsala na engleskom i srpskom jeziku. Program su izvanredno vodili Milica Paji} i BorisMitrovi}. Boris je nedavno do{ao iz Srbije. Studira film i glumu u klasi Kevin Jackson-a. Izvu~ena je bogata lutrija.
Tako je proteklo prvo ve~e srpskog folklornog festivala. Prvi dan festivala je bio izvanredno organizovan. Qubazno osobqe na
~elu sa Dragicom Zeqkovi} doma}inski je poslu`ilo sve goste. Folklorne grupe su dale sve od sebe i pobrale burne aplauze.
ФГ Дрина из Вилавонга
ФГ Авала ЦО Св. Сава, Еленора Хајтс
Славен Банић, Марко Калапаћ, Немања Спаић, Бранко Богуновић и Вања Кужет из Заставе Хантинг
Оркестар Драгана Вујадиновића
Гости Српског центра из Бризбејна
PUTOPIS Postoje mesta koja nikog ne ostavqaju ravnodu{nim. Jedno od takvih je manastir Stawevi}i, koji se nalazi u podno`ju lov}enskih padina, iznad budvanskog sela Pobori. Nakon 680 godina od osnivawa, Stawevi}i opet postaju va`an duhovni i svetovni centar Crne Gore. Mla|e generacije malo znaju o ovoj svetiwi, iako je skoro 150 godina predstavqala prestonicu Crne Gore Petrovi}a. U Stawevi}ima je Wego{ napisao filozofsko-riligijski spjev „Lu~a mikrokozma“, a Vuk Stefanovi} Karaxi} sakupqao narodno blago. Do Stawevi}a je danas lako do}i, nalazi se 18 kilmetara od Budve, put je asfaltiran i u dobrom stawu. Pre 4 godine privedena je kraju obnova manastira zahvaquju}i Mitropoliji, Op{tini Budva i donatorima iz Budve i drugih krajeva. Tim povodom obele`en je jubilej - 680 godina od osnivawa ove svetiwe i obavqeno veliko osve}ewe.
^etvrtak 10. 11. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2022. 19
Stawevi}i MANASTIR U KOME JE RO\ENA WEGO[EVA CRNA GORA
STAWEVI]I KROZ ISTORIJU - OSNIVAWE
Komunikacija izme|u Stare Crne Gore i Primorja od davnina se ostvarivala preko ovog manastira. Prema predawu, manastir je osnovao, jo{ u prvoj polovini XIV veka, ugledni plemi} Nikola Stawevi}. Kao veliki dobrotvor i obnoviteq manastira spomiwe se i vojvoda \ur|e \ura{kovi} Crnojevi} (|ed zetskog kneza Ivana Crnojevi}a, osniva~a Cetiwskog manastira). Vojvoda \ur|e podigao je na na brdu pred manastirom utvr|ewe i crkvu posve}enu Svetom velikomu~eniku Georgiju, ~iji su ostaci sa~uvani do na{ih dana, a na prostoru manastira svoj dvorac. Krajem XV i po~etkom XVI veka, prodirawem turske vojske, manastir je napu{ten i skoro ~itav jedan vek zapustio, a u XVII veku se vodi kao metoh manastira Sv. Petke u Podmainima.
Pre obnove: Fotografija manastira Stawevi}i napravqena 1990.g odine
STAWEVI]I U DOBA AUSTRO-UGARSKE VLADAVINE
STAWEVI]I U DOBA PETROVI]A
Novi `ivot manastir zapo~iwe u vreme mitropolita Danila I Petrovi}a Wego{a (1697-1735). Po~etkom XVIII veka, posle razarawa Cetiwskog manastira od strane venecijanske i odmah zatim i turske vojske, vladika Danilo se 1714. godine seli u Stawevi}ki manastir, kada uz obnovu otpo~iwe i wegov novi `ivot. Prilikom svog desetogodi{weg boravka u manastiru, vladika Danilo je, od nov~ane pomo}i dobijene od Rusije, obnovio manastirski konak i crkvu posve}enu Sv. Trojici. Obnovu dovr{ava vladika Sava koji je osve{tao manastirsku crkvu 1736, o ~emu svedo~i zapis u Qetopisu Cetiwskog manastira. Sa svojim sinovcem vladikom Vasilijem, vladika Sava je uticao da manastir od ovog vremena do`ivi veliki duhovni preporod i procvat. O visini umetni~kog dometa manastira, u to vreme, svedo~e dve glavne ikone sa ikonostasa manastirske crkve, Svete Trojice i Presvete Bogorodice, koje je uradio znameniti ikonopisac jeromonah Maksim Tujkovi} 1738. U manastir Stawevi}e, kod vladike Save, dolazile su mnoge znamenite li~nosti, a me|u wima 1764. i Dositej Obradovi}, veliki srpski prosvetiteq. Nedugo zatim, venecijanska vojska je opqa~kala i razorila manastir, ali ga je vredni vladika Sava 1770. obnovio. U obnovqenom manastiru otvorio je i {kolu za opismewavawe kalu|era i sve{tenika koju je poha|ao i Petar I Petrovi} Wego{. Mitropolit Sava upokojio se 26. februara 1781. u manastiru Stawevi}i gde je bio i sahrawen a kasnije su wegove mo{ti prenesene u Cetiwski manastir. U vreme mitropolita Petra I Petrovi}a Wego{a (1784 – 1830) – Svetog Petra Cetiwskog, manastir je bio jedan od glavnih duhovnih i narodnih centara. Sveti Petar je u wemu boravio od 17901809. U Stawevi}ima je kao duhovni i narodni vo|a, napisao veliki broj poslanica sve{tenstvu i narodu Crne Gore, Brda i
Ustupio manastir da sa~uva dr`avu: Petar II Petrovi} Wego{ Primorja, od kojih je 29 sa~uvano do na{ih dana. Pod svodovima ovog manastira Sveti Petar je sa narodnim predstavnicima sro~io i uobli~io prvi dio „Stege“ zakonika od 16 ~lanova i objavio ga narodu na praznik Preobra`ewa Gospodweg, 19/6. avgusta 1798. To je bila objava prvog Zakonika u na{em narodu posle sredwovekovnog perioda. I mitropolit Petar II Petrovi} Wego{ (1830 – 1851) je u po~etku svoje slu`be ~esto boravio u Stawevi}ima. Tu je napisao i svoj znameniti spev „Lu~a Mikrokozma“ i imao susrete sa uglednim qudima iz Primorja i drugih strana, me|u kojima je bio i Vuk Karaxi} (1835). Pritisnut istorijskim neda}ama i silom diplomatije Habsbur{ke (Austro-Ugarske) monarhije, 1839. ustupio je manastire Stawevi}e i Podostrog pod wenu vlast. Od novca koji je mu je Austrija isplatila za ova dva manastira i wihov zemqi{ni posed, podigao je 1839. novi dom za mitropolite – Biqardu na Cetiwu. Zapis |akona Save Plamenca, pisan u Stawevi}ima 1788. godine, na jednoj ruskoj {tampanoj kwizi koja se danas ~uva u Cetiwskom manastiru, govori da su sve pokretne stvari iz Stawevi}a, prilikom wegovog ustupawa Austriji, prenesene u druga verska sredi{ta.
Nakon 680 godina od osnivawa, Stawevi}i opet postaju va`an duhovni i svetovni centar Crne Gore
Austrijska vlast je od 1839. pretvorila manastir Stawevi}e u pograni~nu karaulu sa 20 vojnika a manastirski objekti, crkva i konak, dozidani su i stavqeni u funkciju fortifikacijskog objekta. Prilikom Bokeqskog ustanka protiv austrijske vlasti 1869. doma}e stanovni{tvo (Pobori, Maini i Grbqani) minirali su i razru{ili Stawevi}ko utvr|ewe, paze}i da ne strada crkva Sv. Trojice,tako da je ona ostala najboqe o~uvani deo manastirskog utvr|ewa. U takvom stawu bio je biv{i manastirski kompleks slede}ih 120 godina. Zemqotres 1979. godine te{ko je o{tetio ionako ruiniranu gra|evinu. Dolaskom i stupawem u mitropolitsku slu`bu vladike Amfilohija, decembra 1990. godine, otpo~iwe obnova duhovnog i crkvenog `ivota u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj sa vi{e stotina bogoslu`benih objekata, me|u kojima i Stawevi}i.
OBNOVA MANASTIRA SVETE TROJICE
Posle obnove: Ovako danas izgleda manastir
Savremena obnova manastira otpo~ela je 1994. imenovawem jeromonaha Dimitrija Blagojevi}a koji je deset godina vodio obnovu manastira, sve do prerane smrti, 2004. godine. Wegov rad nastavio je vrijedni jeromonah Jefrem Dabanovi}, ~ijom je zaslugom uz Bo`iju pomo} i nesebi~nu `rtvu i trud mona{kog bratstva, pomognutom od ~estitih qudi, stru~waka i dobri~initeqa, obnova privedena kraju. Uporedo sa obnovom manastira obnavqa se i bogoslu`beni `ivot ove svetiwe kroz svakodnevno nedeqno i prazni~no bogoslu`ewe a posebno je sve~ana proslava manastirske slave Troji~indan. Od 1997. bratija Stawevi}a, na \ur|evdan, 6. maja vr{i bogoslu`ewe me|u sa~uvanim zidinama Crkve Svetog \or|a ju`no od ostataka tvr|ave. Crkva je tako|e obnovqena a osve{tao je uo~i Velike Gospojine, 27. avgusta 2017. Mitropolit crnogorsko-primorski g. Amfilohije. M. T.
20
10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 11. 2022.
SRBI U SVETU
SRBIJA JE NA[A MAJKA:
Srbi muslimani usred Albanije pevaju Svetom Savi i ~uvaju zavet predaka – da ne zaborave svoj jezik! U gradu Fieru, albanskoj Toskani, punoj maslina i vinograda, `ivi pet hiqada Srba, od koji par hiqada muslimanske veroispovesti! Da, dobro ste ~uli, Srbi muslimani – tako se izja{wavaju. I takvih ima u vi{e mesta Albanije, posebno u Skadru, gde je re~ uglavnom o porodicama poreklom iz Podgorice i wene okoline. A ovi u Fieru su poreklom iz Sanxaka, doselili se na albansku obalu 1924. godine. Zahvaquju}i zadivquju}oj hrabrosti i upornosti porodice Duqevi}, ve} desetu godinu radi prva i jedina srpska osnovna {kola u “zemqi orlova”. Za ovu prosvetiteqsku misiju, doma}in Ekrem Duqevi} darovao je svoju ku}u. Preuredio je za potrebe {kole u kojoj danas par stotina |aka sri~e srpsku azbuku. U~e o srpskoj istoriji i tradiciji. Nastavu za u~enike od prvog do ~etvrtog razreda izvode u~iteqi koji dolaze iz Skadra i Tirane, a anga`ovano je i {est ^uvaju jezik i tradiciju: U~enici srpske {kole u Ret Libof{i, Albanija voza~a koji dovoze |ake iz susedla, zastave i table {kole, do Doma}ini obja{wavaju da su nih mesta. pretwe smr}u mojoj deci od prise u ove krajeve doselili pre – Otac moga oca ostavio nam je amanet da sa~uvamo srpski je- padnika Crveno-crne alijanse. skoro sto godina iz okoline Nozik. Polovinom septembra 2010. Bili smo prinu|eni da tokom vog Pazara, Sjenice i Tutina. godine, kada smo po~eli, bio je odr`avawa nastave, ali i no}u, Wihovi preci su, u stvari, muto kurs srpskog jezika i trebalo dr`imo stra`e pod oru`jem – slimani srpskog porekla, ~iji se je da ga dr`imo u vreme vikenda. ka`e Ekrem, i dodaje da je sada potomci danas izja{wavaju kao Interesovawe je, me|utim, bilo situacija neuporedivo boqa za- Srbi i ~esto deci daju srpska ogromno i sada imamo prvu osnov- hvaquju}i ve}em razumevawu al- imena. U celom okrugu Fier ima ~ak 2000 srpskih porodica. nu {kolu sa ~etiri, a naredne banske dr`ave. {kolske godine sa pet razreda, koju poha|a 213 u~enika – pri~a Ekrem Duqevi}, koji je i predsednik “Jedinstva”, Udru`ewa Srba u Albaniji. Nisu ba{ svi u Ret Libof{i, selu sa oko 420 srpskih ku}a, na periferiji Fiera, blagonaklono gledali na to {to se u dvori{tu Duqevi}a, pred ulaznim vratima {kole, vijori srpska zastava. Najpre se krenulo sa poku{ajem podmi}ivawa roditeqa da decu ne {aqu u {kolu. Ucewivani su i u~iteqi. Kada to nije urodilo plodom, pre{lo se na otvorene pretwe, ~ak i smr}u, ~lanovima Udru`ewe Srba "Jedinstvo": familije Duqevi}. Oko 5000 Srba `ivi na prostoru – Bilo je svakojakih pritisagrada Fiera i okoline ka, od skidawa srpskih simbo-
– Planiramo da podignemo novu {kolsku zgradu. Ura|en je projekat i o svemu smo obavestili na{u ambasadu. O~ekujemo pomo} mati~ne dr`ave – ka`e Duqevi}. – Za sada nam je Beograd pomogao slawem dela uxbenika, i stipendirawem par Mi volimo Srbiju: Srbi iz ovog dela Albanije i pored desetina na{ih stu- pretwi Albanaca nisu odustali od ideje da imaju svoju {kolu kad nosio ime Svete Trojice. denata na beogradOvaj manastir je sagra|en 1282. skom univerzitetu. U lepo ure|enoj u~ionici, godine. U wemu se nalazi preleoki}enoj srpskim zastavama, pa freska Svetog Save. Veruje se prvi ~as po~iwe {kolskom hi- da je u wemu krunisan \or| Kamnom “Sveti Sava”. U~enici striot Skenderbeg. Danas u ovaj manastir, za pokazuju sveske sa obra|enim svaki zna~ajniji pravoslavni gradivom ispisane na srpskom jeziku, }irilicom i latinicom, praznik, dolaze kako muslimacrte`e sa izlo`be. Na ~asove, ni srpskog porekla iz ovog sela, kako reko{e, dolaze s velikom tako i Albanci pravoslavci iz voqom, jer `ele da {to boqe okolnih mesta. - Mi idemo i u crkvu i u xamiju ovladaju srpskim jezikom. Da steknu znawa o istoriji i kul- – ka`e starina Ismet Duqevi}, turi svojih predaka. Nastavnik koji je poklonio livadu na kojoj Kozma Dima na tabli ispisuje }e se graditi nova srpska {kola. SRBIJA JE NA[A MAJKA, a |aci – Muslimani smo po veri, ali moramo da po{tujemo i veru svoga prate i ~itaju u glas. Selo Ret Libof{a je u op{ti- jih predaka. Otac mi je u amanet ni Libof{a, koja pripada obla- ostavio da ~uvamo srpski jezik sti Fier. Ova oblast je poznata i se}awe na Srbiju odakle smo po anti~kom gradu Apolonija gde do{li pre skoro 100 godina. je jedno kratko vreme boravio Tako mi deci dajemo i pravoslavCiceron, slavni rimski orator. na i muslimanska imena, pa se A na brdu iznad sela, nalazi se moji sinovi zovu: Ismet, Quban, M. T. manastir Ardrenica koji je ne- Golub, Xevahir i Mirko. Grade novu {kolu: Porodica Duqevi} poklonila zemqu za izgradwu
^etvrtak 10. 11. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2022. 21
AUSTRALIJA
RUSIJA UPOZORAVA:
RENTON FAMILY TRUST Postoji opasnost od raspore|ivawa nuklearnog Aged Care Daje kvalitetnu oru`ja u Australiji uslugu od 1970. godine Problem partnerstva AUKUS (izme|u SAD, Velike Britanije i Australije) je u tome {to na teritoriji nenuklearne Australije mo`e biti raspore|eno nuklearno oru`je, izjavio je zamenik direktora Odeqewa za ne{irewe i kontrolu naoru`awa pri Ministarstvu spoqnih poslova Rusije Igor Vi{nevecki.
„Problem je {to je u okviru partnerstva predvi|ena izgradwa vojne infrastrukture nuklearnih dr`ava na teritoriji nenuklearne dr`ave. Postoji verovatno}a da u budu}nosti u Australiji mo`e biti raspore|eno nuklearno oru`je, ali bez wegovog formalnog prebacivawa pod kontrolu Kanbere po analogiji sa Belgijom, Nema~kom, Italijom, Holandijom i Turskom“, rekao je Vi{nevecki. Generalno, ima mnogo pitawa za AUKUS, a u~esnici u partnerstvu }e morati da odgovore na wih, naglasio je diplomata. Vi{nevecki sumwa da }e SAD, Velika Britanija i Australija omogu}iti inspektorima Me|unarodne agencije za nuklearnu energiju potpuni pristup nuklearnim
elektranama podmornica koje }e biti isporu~ene Kanberi, a koje su pandan podmornica koje koriste dr`ave nuklearne „petorke“. Po re~ima Vi{neveckog, postoji mogu}nost nuklearnog testirawa u Severnoj Koreji, obavqaju se radovi na poligonu Phungeri, ali Rusija na svim me|unarod-
nim platformama apeluje na zemqe da se situacija ne pogor{ava i da se reaguje proporcionalno. „Rusija ne priznaje Severnu Koreju za nuklearnu dr`avu, kao ni bilo koju drugu zemqu koja nije priznata kao takva u skladu sa Sporazumom o ne{irewu nuklearnog naoru`awa. Apelujemo na denuklearizaciju Korejskog poluostrva {to je pre mogu}e“, rekao je on. Tako|e je istakao da su poku{aji sankcionog pritiska na Severnu Koreju iscrpqeni, te da je o~igledno da Pjongjang ne}e napraviti jednostrane ustupke. Vi{nevecki je dodao da se Rusija zala`e za stvarawe uslova za obnavqawe pregovora o nuklearnom problemu Korejskog poluostrva, ali da to, o~igled-
Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711
no, ne ulazi u planove Va{ingtona koji, zajedni~kim vojnim ve`bama sa Seulom, prakti~no tera Pjongjang da da razvija nuklearno oru`je u ciqu za{tite svog suvereniteta. Na vojnoj paradi povodom 90. godi{wice osnivawa vojske Severne Koreje, lider Kim Xong Un je obe}ao da }e ubrzati razvoj nuklearnog oru`ja i koristiti ga ako budu ugro`eni fundamentalni interesi
zemqe. Australija, SAD i Velika Britanija su 15. septembra sklopile bezbednosni pakt AUKUS, kojim }e Kanbera dobiti tehnologiju da izgradi osam podmornica na nuklearni pogon. Australija je nakon ulaska u pakt odustala od kupovine podmornica od Francuske, zbog ~ega je Pariz optu`io Kanberu zbog la`i i povukao ambasadore iz Va{ingtona i Kanbere.
NOVI UDAR NA TR@I[TE GASA
Australija signalizira da bi mogla da smawi izvoz TPG Azijsko - pacifi~kom tr`i{tu gasa preti novi udar nakon {to je Australija, veliki proizvo|a~ prirodnog gasa, signalizirala da bi mogla da smawi izvoz te~nog prirodnog gasa (TPG), u vreme kad se ovaj region bori sa ograni~enim isporukama, visokim cenama i konkurencijom evropskih kupaca. Australija razmatra smawemje prodaje u inostranstvu u korist doma}e potro{we po{to procewuje da }e imati mawak doma}e ponude slede}e godine, izve{tava CNBC. Budu}i da globalni energetski protekcionizam postaje sve ve}i, Australijska komisija za konkurenciju i za{titu potro{a~a pozvala je pro{le nedeqe Kanberu da za{titi doma}e tr`i{te gasa i ograni~i izvoz TPG-a, po{to se predvi|a da bi isto~na obala zemqe mogla da se suo~i s mawkom od 56
petaxula gasa u 2023. Mesecima se azijsko-pacifi~ki region bori s konkurencijom evropskih kupaca goriva koji `ele da nadoknade ograni~ene isporuke ruskog gasa. Ve}inu gasa koji se koristi na isto~noj obali Australije proizvode kompanije koje su
tako|e izvoznici TPG-a u azijsko-pacifi~ki region i druge zemqe. Mada se ve}ina prodaje TPG-a kupcima u inostranstvu odvija na bazi dugoro~nih ugovora, australijski proizvo|a~i tako|e prodaju ovaj energent i na spot tr`i{tu. Zemqe koje
nemaju mogu}nost da sklope dugoro~ne ugovore prinu|ene su da kupuju gas na spot tr`i{tu, gde su cene znatno vi{e. Australijsko udru`ewe za proizvodwu i istra`ivawe nafte je, ipak, donekle smirilo uznemirenost na tr`i{tima, navode}i da uprkos upozorewu
A^C-a zemqa ima vi{e nego dovoqno gasa za slede}u godinu. Me|utim, ukoliko mehanizam ograni~ewa izvoza bude pokrenut, nove pritiske u pogledu snabdevawa i cena oseti}e najve}i kupci TPG-a u regionu, poput Japana i Ju`ne Koreje, kao i novoprido{li uvo`nici TPG-a kao {to su Filipini, ka`u analiti~ari. Cene TPG-a su porasle za skoro 80 posto u odnosu na period pre po~etka rata u Ukrajini, prema indeksu cena kompa nije Plats JKM. Od aprila nije bilo spot tenderske prodaje iz tri glavna izvozna postrojewa TPG-a na isto~noj obali Australije, {to ukazuje na usporavawe prodaje inostranstvu, izjavio je Kenet Fu, regionalni menaxer iz S&P Global Market Intelidzensa za azijsko pacifi~ki region (APAC).
22
10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 11. 2022.
SVET POZNATIH
Dodelom nagrada zavr{en 61. Sabor truba~a u Gu~i, popijeno 300 tona piva i pojedeno 40 .000 porcija kupusa Reke qudi i kolone automobila su se tokom celog finalnog dana slivale u Gu~u, a stadion na glavnoj pozornici bio je mali da primi sve zaqubqenike u trubu. Zvuk prangija ozna~io je zvani~an po~etak tre}eg dana manifestacije, a finalno takmi~ewe truba~a simboli~nog naziva „Sa Ov~ara i Kablara“ po~elo je u 18 sati uz intonirawe himne i podizawe saborske zastave. Dragica Radosavqevi} Cakana, Ana Bekuta i Sne`ana \uri{i}, proslavqene dame doma}e narodne muzike iza{le su na scenu nakon takmi~ewa orkestara i odu{evile publiku, koja je zajedno sa wima pevala gotovo dva sata. One su, pored svojih pesama, izvodile neke od najpoznatijih izvornih numera. Proslavqeni truba~i i ambasadori Gu~e, Boban i Marko Markovi}, omiqeni su gosti Draga~evskog sabora truba~a dugi niz godina, a wihov nastup nije izostao ni na ovogodi{woj manifestaciji. Ve} na prve taktove atmosfera je eksplodirala, a wihov nastup dugo }e se prepri~avati. Savr{en zvuk i tonovi sa glavne pozornice na stadionu prolamali su se Gu~om. Pre nastupa Bobana i Marka Markovi}a uprili~eno je progla{ewe pobednika 61. Draga~evskog sabora truba~a, koji su u pono} odr`ali pobedni~ki koncert, ~ime je Sabor i zvani~no zavr{en. Pose}enost na ovogodi{wem Saboru bila je rekordna u odnosu na prethodnih pet godina. Kroz malu varo{ za pet dana prodefilovalo je nekoliko desetina hiqada sabora{a, koji su u Gu~u dolazili bukvalno iz svih krajeva sveta, pa ~ak i iz Australije, Portugalije i Francuske, a tradicionalno najvi{e stranaca je bilo iz Slovenije. Ugostiteqi su, uglavnom, zadovoqni pazarima. A, kako i ne bi, kada se, prema nekim procenama, u Gu~i u vreme saborovawa popilo vi{e od 300 tona piva, pojelo oko 3.500 jagwadi i prasadi. Oko 40.000 porcija svadbarskog kupusa iz zemqanog lonca slistili su sabora{i, a broj pojedenih pqeskavica meri se desetinama hiqada. Mo`da bi i ove cifre bile vi{e da su cene bile skromnije, i da se cenovnici nisu bukvalno mewali iz sata u sat. Tako su u jednom momentu - u subotu uve~e, kada je bila najve}a gu`va, cene sko~ile toliko da je porcija kupusa iza{la na 700 dinara, kilogram jagwetine skoro 4.000, a pivo ~ak 600 dinara. Prva truba 61. Draga~evskog sabora truba~a je Elvis Bajramovi} iz
Bojnika, dok je titulu najboqeg orkestra poneo orkestar Bojana Krsti}a iz Vladi~inog Hana. Najizvornije je muzicirao orkestar Marka Trnavca iz Mr{eqa, dok je trubu publike, po oceni `irija publike, zaslu`io Dragan Pavlovi} iz orkestra „Draga~evske trube“ iz Gu~e. Oni su u konkurenciji od 16 orkestara posledweg dana Sabora osvojili najpresti`nije nagrade. Nagradu Druga truba ove godine osvojio je Vladimir Ivanovi}, koji predvodi istoimeni truba~ki orkestar iz Zagu`awa, a Tre}a truba je Kristijan Trajkovi} iz orkestra Kristijana Trajkovi}a iz Vrawa. U kategoriji orkestara, drugo mesto zauzeo je je truba~ki orkestar Sini{e Stankovi}a iz Zagu`awa, dok se na tre}em mestu na{ao orkestar Stefana Mladenovi}a iz Vrawa. Orkestar @eqka Stefanovi}a i Aleksandra Petronijevi}a iz Ariqa osvojili su nagradu za najboqe odsviranu narodnu pesmu, a izvodili su numeru „Moj Milane“. Za najboqeg bubwara progla{en je Emanuel Ze}irovi} iz orkestra Isidora Ze}irovi}a iz Bojnika. Najboqi tenorista je Milo{ Mom~ilovi} iz orkestra Danijela Jokanovi}a iz [ida. Stefan Ibrahimovi} iz vrawskog orkestra Stefana Mladenovi}a, najboqi je basista. Stru~ni `iri je ocenio da je orkestar „Timo~ki veseqaci“ iz Kwa`evca najboqe odsvirao kolo, dok je pesmu najboqe odsvirao orkestar @eqka Stefanovi}a i Aleksandra Petronijevi}a iz Ariqa. M. T.
RAZVEO SAM SE SA SUZAMA U O^IMA KO[TUNICA NA KONCERTU BORE ^ORBE:
Peva~ ga pozdravqao s bine
Peva~ Bora ^orba odr`ao je nastup u Vaqevu, u okviru Vaqevskog letweg festivala - Te{warske ve~eri, a me|u prisutnima je bio i posledwi predsednik Savezne Republike Jugoslavije i biv{i predsednik Vlade Republike Srbije, Vojislav Ko{tunica. Bora ^orba je u jednom trenutku pevao za okupqenu publiku, a u jednom trenutku je sa bine pozdravio Ko{tunicu. „Veliki pozdrav za mog prijateqa Ko{tunicu“, rekao je Bora sa scene. Wih dvojica su i imali prilike da pri~aju u bekstejxu. Ovo je ina~e jedno od retkih javnih pojavqivawa Vojislava Ko{tunice koji se povukao iz javnosti.
Ne}e mo}i da saberu sve {to imamo
Peva~ica odgovorila svima onima koji zaviruju u wen xep. Peva~ica Lepa Brena nedavno je odr`ala spektakularan koncert u Rumuniji, a pred isti je medijima govorila o raznim temama. Osvrnula se i na to {to je ~esto svuda glavna tema weno bogatstvo o kom kada se govori, spomiwu se neverovatno brojke, Ona je priznala da li je to nervira. "Ja da sam razmi{qala o tome u posledwih 40 godina ja bih zavr{ila na klinici za mentalno problemati~ne osobe. Medijima dozvoqavate da zadiru u va{ xep do nekih granica. Ali oni to ni sami ne mogu da saberu, pa ja to gledam kao neki vid zabave za wih", rekla je Brena medijima. Kako je istakla, sve {to imaju kroz godine }e se samo umno`avati, budu}i da su pokrenuli porodi~ne biznise, ali i da su weni i Bobini sinovi ve} odrasli momci koji, tako|e, zara|uju. "Tek ne}e mo}i da saberu! (smeh). Radi se puno i pametno se ula`e. Na{a deca su porasla, to su sad mu{karci koji se tako|e bave biznisom i na to sam izuzetno ponosna", istakla je peva~ica.
MALAGURSKI U SARAJEVU:
Mima Karaxi} iskreno o braku
Glumca ceo `ivot prati epitet "ve~itog ne`ewe", a malo je poznato da je ipak izgovorio sudbonosno "da". Mima Karaxi} se 1992. godine ven~ao sa diplomiranom studentkiwom glume Sun~icom \uri}, a kum mu je bio kolega @arko Lau{evi}. - Pre svega, jako sam dugo neo`ewen i kao samac kome je, po nekim standardima na ovim prostorima, ve} odavno vreme da se `eni, normalno je da sam privla~io pa`wu medija. Drugo, ~ovek sam koji voli da izlazi, da se dru`i, qubiteq
LEPA BRENA PROGOVORILA O BOGATSTVU:
sam vina, pa me qudi ~esto sretnu na atraktivnim festivalima i u restoranima, a na takvim mestima nikada niste sami. Ta etiketa 've~itog ne`ewe' me uporno prati, ali to je besmisleno jer sam se ja jednom prilikom o`enio - ispri~ao je glumac. Ven~awe Mime Karaxi}a i Sun~ice trajalo je dva dana, kako su mediji tada pisali, a glumac je priznao da je to bila jedna od najboqih pozori{nih `urki. Mnoge anegdote vezane za taj doga|aj i danas se prepri~avaju. - Muci Dra{ki}, tada{wi upravnik Ateqea 212, u kome smo slavili svadbu, do{ao je da mi ~estita i rekao 'Odli~na `urka, zakuni se da }e{ napraviti jo{ boqu kada se bude{ razvodio'. Nisam ga poslu{ao jer je razvod uvek tu`na stvar i meni je pao sa suzama u o~ima, ali sam tada shvatio {ta je hteo da mi ka`e. Mima retko za medije govori o svom braku, a objasnio je i za{to. - Bio sam u braku sa jednom divnom `enom sa kojom sam 1992. godine imao svadbu za pam}ewe. Mnogima je bilo ~udno {to o tome nisam govorio, a moj rezon je taj da ona kao osoba koja nije javna li~nost i koja je posle mene zasnovala novi `ivot nije du`na da nailazi na bilo kakve informacije o sebi u medijima koje bi iznosio wen biv{i mu`. Na`alost brak Mime Karaxi}a i Sun~ice nije potrajao, ali glumac nije izgubio veru u qubav i isti~e da je nakon razvoda jo{ nekoliko puta iskreno voleo. - Imao sam tu sre}u da sam nekoliko puta u `ivotu do`iveo tu veliku i pravu qubav. Nije mi bio potreban papir da bih im pokazao da ih stvarno volim, prosto smatrao sam da to ne bi te qubavi u~inilo ve}im i boqim - rekao je Mima. S. G.
Snima film „Republika Srpska: Borba za slobodu“
Rediteq Boris Malagurski priprema svoj novi film. On u ovom gradu snima kadrove za svoj predstoje}i dokumentarni film „Republika Srpska; Borba za slobodu“. Delovi dokumentarca snimqeni su u Sarajevu, Mostaru, Travniku i drugim gradovima Bosne i Hercegovine. "Odli~an dan za snimawe u Sarajevu — film 'Republika Srpska: Borba za slobodu' objasni}e istorijski zna~aj ovog grada za na{ narod, turbulentna de{avawa koja su uzrokovala stradawa za sve gra|ane Sarajeva i tragi~nu sudbinu sarajevskih Srba, od kojih je 120.000 proterano. Podr`ite film donacijom na linku u opisu profila kako bismo ga uspe{no zavr{ili i osvestili svet", naveo je.
LITERARNA STRANA
^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 11. avgust 2020. 2022.23 23
VAWA MITI:
Grad PAULO KOEQO
Kraqevstvo ovoga sveta Jednom je najmo}niji kraq pozvao starog pustiwaka da poseti wegov dvor. - Zavidim takvom svecu kakav ste vi, koji se zadovoqava sa tako malo rekao je kraq pustiwaku. - Zavidim Va{em Veli~anstvu, koje se zadovoqava sa jo{ mawe nego {to sam ja - odgovorio je pustiwak. - Kako mo`e{ da ka`e{ tako ne{to, ako cela ova dr`ava pripada meni? re~e uvre|eni kraq. - Upravo iz tog razloga. Imam muziku nebeskih sfera, imam reke i planine celog sveta, imam Mesec i Sunce, jer imam Boga u du{i. Vi sa druge strane, va{e veli~anstvo, imate samo ovo carstvo.
Hoda{ po svom gradu, ali ne poznaje{ ga. Poznavati grad zna~i poznavati qude, videti im du{u. Ti to ne vidi{. „@urim!“ misli{ gurnuv{i na ulici ~oveka bez noge. On pada. Boli ga pad, boli ga du{a {to nije mogao da se skloni. Boli ga sopstvena nemo}. Ti to ne zna{. Nastavio si daqe ne trude}i se da stane{ i vidi{ o~i koje te gledaju. „Imam svojih problema“ govori{ dok gleda{ svet kako se ru{i, dok qudi ginu. Da, ima{. Imali su ih i oni. Imali su `ivot, sad ga nemaju. Mo`e{ biti slede}i koji se ne}e vratiti ku}i. Misli o tome. „Prona|i posao!“ vi~e{ na prosjaka koji te moli za dinar. Mo`da nema posla, osvrni se, ovo je Srbija! Nisu svi sre}ni kao ti. Pogledaj kost koja se ocrtava ispod tanke tkanine koju nosi na sebi. Nije birao takav `ivot. Ti svoj
jesi. On je ~ovek kao i ti. Pomozi mu. Mo`da ba{ sutra izgubi{ sve, zato bar danas podeli sa drugim. „Vidi kako si prqav, be`i!“ govori{ de~aku koji ti je pri{ao da zamoli za par~e hleba, za hleb koji ti svakog dana baca{. Prqav je, ali ima ~istu du{u. Takav je jer nema gde da se okupa, a ti se quti{ kad nema tople vode. Ti }e{ imati tu vodu. On ne}e. Tra`i hranu. Nahrani ga hlebom, a ne ru`nim re~ima. Wegova prqav{tina je spoqa. Ne dozvoli da ti bude{ prqav iznutra.
Upoznaj svet. Gledaj. Prona|i toplinu u o~ima de~aka na ulici. Vole}e{ sebe vi{e. Malo ti treba. Veruj. Veruj u druge. Izmi{qaj pri~e, izmi{qaj wihove `ivote. Neka budu dobri u tvojoj glavi, bi}e{ i ti boqi. Seti se ~oveka koji je pao na ulici. Mo`da je izgubio nogu u ratu, mo`da je poznati ratni junak. Mo`da i nije. Nije ni va`no. Neva`no je ako postoji neko, koliko god naizgled mali, za koga je on heroj, ~iji je ~itav svet. Misli o tome kako si ga gurnuo. Sru{io si ne~iji svet. Ispravi to. Budi i ti heroj. Upoznaj qude, upoznaj svoj grad.
ZVONIMIR HAXI @. JOVI]
Molitva Ka`u neki, da nisam POETA. A ja pesme svakog dana pi{em; Drugi zbore:"Nisi patriota!" Svojom krvqu, krv krvnika bri{em. Tre}i ka`u: "Veruje{ u Boga! Zaostao na magarcu kaska{; Nebom kojim lete avioni I na javi i u snu kora~a{!" A ja ipak verujem u Boga, Idem, tr~im, s' `ivotom se jurim; Mle~nim putem zvezde da pozlatim Crnim vrancem kad Nebom projurim.
ME[A SELIMOVI]:
Dervi{ i smrt (odlomci) „Nikad ~ovek ne smije misliti da je siguran, ni da je umrlo ono {to je pro{lo. Ali za{to se budi kada mi je najmawe potrebna? Nije ona va`na, ta daleka, sje}awe na wu zamjewuje skrivenu misao da je sve moglo biti druk~ije, pa i ovo {to me boli. Odlazi, sjenko, ni{ta nije moglo biti druk~ije, i na{lo bi se ne{to drugo da boli. Ne mo`e biti druk~ije, pa da bude boqe u qudskom `ivotu.“ ________________________________________ „Kakva je to {teta i kakvo ~udo {to ~ovjek ne osje}a ni najneposredniju opasnost koja mu prijeti.“ ________________________________________ „Nismo znali mnogo jedan o drugome, iako smo `ivjeli zajedno, jer nikad nismo razgovarali o sebi, i nikad potpuno, ve} o onome {to nam je zajedni~ko. I to je dobro. Li~ne stvari su suvi{e tanane, mutne, nekorisne i treba ih ostaviti sebi ako ne mo`emo da ih ugu{imo. Na~in razgovora me|u nama sveden je uglavnom na op{te, poznate re~enice, kojima su slu`ili i drugi prije nas, zato {to su sigurne, provjerene, zato {to ~uvaju od iznena|ewa i nesporazuma. Li~na boja je poezija, mogu}nost iskrivqewa, proizvoqnost. A iza}i iz kruga op{te misli, zna~i posumwati u wu. Zato smo se poznavali samo po onome {to nije va`no ili {to je u nama jednako. Drugim re~ima, nismo se poznavali, niti je to potrebno. Poznavati se, zna~ilo bi znati ono {to ne treba.“ ________________________________________ „Idi od mene, odvratna nemo}i, zavara{ me la`nim slikama rastere}ewa, koje nisu ~ak ni `eqe.“ ________________________________________ „Wegovo lice ni{ta nije govorilo, nije odavalo ni srxbu ni razumijevawe, iz wegovih usta mogla je da iza|e i osuda i blagost. Docnije sam se nesigurno prisje}ao da sam tada mislio kako je u stra{nom polo`aju svako ko moli: nu`no malen, ni{tavan, pod tu|om nogom, kriv, poni`en, ugro`en od tu|eg hira, `eqan slu~ajne dobre voqe, podlo`an tu|oj mo}i, ni{ta od wega ne zavisi, ~ak ni izraz straha ili mr`we koji ga mo`e upropastiti.“ ________________________________________
„Odgovorio sam o{tro, jer sam bio suvi{e napregnut, nesposoban da obuzdam nerazmi{qene porive. Sve {to se tada u~ini, obi~no je {tetno: to je oblik glupog juna{tva, samoubila~ki prkos bez svrhe, koji ne traje dugo i ostavqa nezadovoqstvo sobom. I zaka{welo naknadno razmi{qawe koje ni~emu ne slu`i.“ ________________________________________ „ …mislio sam da sam zaboravio, ali ni{ta se izgleda ne zaboravqa, sve se vra}a iz zakqu~anih pretinaca, iz mraka tobo`weg zaborava, i sve je na{e {to smo mislili da je ve} ni~ije, ne treba nam a stoji pred nama, svjetluca svojom biv{im postojawem, podsje}aju}i nas i rawavaju}i. I svete}i se zbog izdaje. Kasno je, sje}awa, uzalud se javqate, beskorisne su va{e nemo}ne utjehe i podsje}awa na ono {to je moglo da bude, jer {to nije bilo, nije ni moglo da bude. A uvijek izgleda lijepo ono {to se nije ostvarilo. Vi ste varka koja ra|a nezadovoqstvo, varka koju ne mogu i na `elim da otjeram, jer me razoru`ava i tihom tugom brani od patwe.“ ________________________________________ „ …pamti, nesre}a je {to kod nas niko ne misli da je na pravom mjestu, i svako svakome je mogu}i suparnik; qudi preziru one koji ne uspiju, a mrze one koji se uspnu iznad wih: navikni se na prezir ako `eli{ mir, ili na mr`wu ako pristane{ na borbu. Ali ne ulazi u okr{aj ako nisi siguran da }e{ oboriti protivnika. Ne upiri prstom na tu|e nepo{tewe ako nisi dovoqno jak da to ne mora{ dokazivati“. ________________________________________ „Sve je mogu}e, sve je nadomak ruke, samo se ~ovjek ne smije predati. Te{ko je dok se ne odlu~i{, tada sve prepreke izgledaju neprelazne, sve te{ko}e nesavladive. Ali kad se otkine{ od sebe neodlu~nog, kad pobijedi{ svoju malodu{nost, otvore se pred tobom neslu}eni putevi, i svijet vi{e nije sku~en ni pun pretwi.“ ________________________________________ „Svakome bi trebalo odrediti da putuje, s vremena na vrijeme. ^ak i vi{e: da nikad ne zastane du`e nego {to je neophodno. ^ovjek nije drvo, i vezanost je wegova nesre}a, oduzima mu hrabrost, umawuje sigur-
nost. Ve`u}i se za jedno mjesto, ~ovjek prihvata sve uslove, ~ak i nepovoqne, i sâm sebe pla{i neizvjesno{}u koja ga ~eka. Promjena mu li~i na napu{tawe, na gubitak ulo`enog, neko drugi }e zaposjesti wegov osvojeni prostor, i on }e po~iwati iznova. Ukopavawe je pravi po~etak starewa, jer je ~ovjek mlad sve dok se ne boji da zapo~iwe. Ostaju}i, ~ovjek trpi ili napada. Odlaze}i, ~uva slobodu, spreman je da promijeni mesto i nametnute uslove.“
24
FEQTON
10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 11. 2022.
DOGODILO SE NA DANA[WI DAN
uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije hilandarsku hrisovuqu po kojoj je ta svetiwa data "da bude Srbima na poklon ve~ni" uuu Zbog bolesti brata kraqa Stefana Prvoven~anog Sava je re{avao gotovo sve politi~ke probleme mlade srpske dr`ave uuu Kako je Sava uspeo da osujeti uspostavqawe latinsko-ugarskog saveza i srpske dr`ave uuu Na koji na~in je Sava uspeo da obezbedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti
11. avgust
1456. - Umro je ugarski vojskovo|a Jano{ Huwadi. Kao erdeqski vojvoda uspe{no je ratovao protiv Turaka, a 1456. doprineo je razbijawu turske opsade Beograda. Neposredno posle toga umro je od kuge u Zemunu. U srpskim narodnim pesmama spomiwe se kao Sibiwanin Janko. 1919. - Umro je ameri~ki industrijalac {kotskog porekla Endru Karnegi, koji je veliko bogatstvo ulo`io u dobrotvorne svrhe, ve}inom u osnivawe javnih biblioteka u SAD i Velikoj Britaniji. Karnegijeva zadu`bina je 1926. sa 100.000 dolara pomogla izgradwu Univerzitetske biblioteke u Beogradu.
Sveti Sava kao svetovni diplomata Pi{e: Nikola Morav~evi}
(10)
SRBIJA DOBIJA PRVOG KRAQA:
Stefan Nemawa II je krunisan i po katoli~kom i po pravoslavnom obredu Neki od srpskih istori~ara su odluci Stefana Nemawe II da primi krunu od pape Honorija III videli izvesne indikacije razdora izme|u Nemawi}a bra}e, zbog ~ega je Sava oti{ao na Svetu Goru 1217. godine, ali znaju}i koliko harmonije je u svemu bilo izme|u wih, mnogo logi~nije je pretpostaviti da su oni imali pre}utno razumevawe o svemu {to je pred wima u oba hri{}anska tabora, jer je i Savi moralo biti jasno da jedino preko papske krune wegov brat mo`e da svojoj vlasti obezbedi svetovni legitimitet koji bi prekinuo teritorijalne pretenzije susednih katoli~kih vladara. A po{to je posle dobijene papske kru- Obred progla{ewa za kraqa Stefana Prvoven~anog ne uspostavqenoj dr`avi Srbiji jo{ jedino bilo potrebno da se na neki na~in smire. Kona~no razre{ewe tog te{kog dokopa i validne potvrde potpune du- vlasteosko-gra|anskog haosa u Ugarskoj hovne nezavisnosti svoje pravoslavne je bio dr`avni sabor 1222. godine, na crkve, Sava je odgovornost za to revno- kome je doneta Zlatna bula, koju je kraq sno preuzeo na sebe, svestan da }e `eqe- Andra{ pod `estokim pritiskom ugarni uspeh u tome biti zavr{ni ~in kiklop- skog plemstva morao da prihvati. Tim ske dr`avni~ke apoteoze wegovog oca, o dokumentom je po prvi put u toj zemqi ~ijoj svetovnoj i svetiteqskoj slavi je on kraqevska vlast postala tako ograni~ena da on ubudu}e nije vi{e mogao da bio prvi i najposve}eniji propovednik. Pla{e}i se neprilika sa papom, bilo {ta pokrene bez prethodnog odougarski kraq Andra{ na jesen 1217. go- brewa nametnutog Saveta wegovih mo}dine kona~no kre}e u V krsta{ki rat nih velmo`a-magnata. Za Srbiju je sve ovo bilo zna~ajno i sre}no sti`e u Palestinu, gde ostaje samo tri meseca. Iako tamo nije imao zato {to je papa Honorije III po odlasku nikakvih borbenih sukoba sa never- ugarskog kraqa Andra{a u krsta{ki nicima, a Jerusalima nije ni video, pohod u septembru 1217. godine poslao lo{e vesti o velikom porastu vlasteo- kraqevsku krunu srpskom velikom sko-gra|anskih nemira u Ugarskoj i neu- `upanu Stefanu Nemawi II. I od tog kruspeo poku{aj nekih wegovih plemi}a kr- nisawa pa nadaqe srpski veliki `upan sta{a da ga otruju su ga ubrzo ubedili da je zvani~no poneo skra}enu titulu mora da tamo ostavi svoju vojsku i da se Stefana Prvoven~anog, {to je pogre{no {to pre vrati u svoju prestonicu. On pri ostalo u upotrebi i do dan-danas. Wegosvom povratku nije imao mnogo sre}e, jer vo kr{teno ime je Nemawa II i po tome je je prvo neko vreme pao u zarobqeni{tvo posle krunisawa wegovo puno ime bilo bugarskog cara Ivana Asena II, a potom kraq Stefan Nemawa II Prvoven~ani i ga je kod ku}e do~ekala i pobuna wego- tako je u ovom spisu i predstavqen. Me|utim, o samom ~inu wegovog vog sina Bele, oko ~ega je papa Honorije uskoro potom morao pismeno da oboji- kraqevskog krunisawa jo{ uvek postoji ci zapreti da }e ih prokleti ako se ne velika razlika izme|u podataka u za-
PUT KA DUHOVNOJ NEZAVISNOSTI Kada je kona~no dugogodi{wa dilema kako da zemqa Srbija bude priznata kao punopravno kraqevstvo akcijom pape Honorija III bila privedena kraju, preostalo je bilo jo{ samo da mla|i brat novog srpskog kraqa, atoski monah i arhimandrit Sava na|e na~ina kako da se ta nova svetovna nezavisnost Srbije dodatno u~vrsti i potvrdom wene duhovne nezavisnosti od jurisdikcije pravoslavne arhiepiskopije u Ohridu, koja je u to vreme pripadala Epirskoj despotovini Teodora Komnina. I zato se Sava 1217. godine vratio u Hilandar da tamo u ti{ini svoje karejske isposnice do|e do nadahnu}a kojim putem da se prevazi|e i ta posledwa prepreka ostvarewu i mirskog i mona{kog `ivotnog napora wegovog oca Stefana Nemawe da od te{kom mukom ujediwene Srbije stvori sna`nu i svetovno i duhovno op{tepriznatu nezavisnu evropsku dr`avu.
1935. - U Nema~koj su po~ele masovne demonstracije nacista protiv Jevreja. 1954. - Formalnim progla{wem mirovnog sporazuma, u Indokini je okon~an rat koji su vi{e od sedam godina protiv francuske kolonijalne vlasti vodili Vijetnam, Laos i Kamboxa. Francuska i SAD su potom u Savetu bezbednosti UN vetom spre~ile prijem Severnog i Ju`nog Vijetnama u svetsku organizaciju. 1960. - Afri~ka dr`ava ^ad stekla je nezavisnost od Francuske. 1990. - Partija Slobodnih demokrata (FDP) zapadnonema~kog ministra inostranih poslova Hansa Ditriha Gen{era ujedinila se sa isto~nonema~kim liberalima, formiraju}i prvu svenema~ku politi~ku partiju od podele Nema~ke posle Drugog svetskog rata. 1999. - Potpuno pomra~ewe Sunca videlo se u delovima Evrope, Bliskog istoka i Azije. Videlo se i iz Srbije.
padnim pisanim izvorima i u opisima doma}ih pisaca nemawi}kih @itija, te bi bilo korisno razmotriti ovde i to. Prvi va`an zapadni pisani izvor koji je sa~uvan je bele{ka mleta~kog vicedu`da Andrije Dandola, sina notorno beskrupuloznog du`da Enrika Dandola, u kojoj se pomiwe ven~awe Andrijine k}eri Ane sa srpskim velikim `upanom Stefanom Nemawom II i kasnije wegovo kraqevsko krunisawe od strane poslanika pape Honorija III. Drugi zna~ajan zapadni izvor je bele{ka splitskog arhi|akona Tome u kojoj on, pi{u}i o odlasku ugarskog kraqa Andra{a preko Splita u krsta{ki rat, pomiwe da je u isto vreme kroz taj grad pro{lo i poslanstvo srpskog velikog `upana papi u potrazi kraqevske krune, i da je rimski pontif ubrzo potom ispunio tu srpsku molbu. Sa druge strane, me|utim, obojica ponaj~e{}e citiranih doma}ih pisaca nemawi}kih @itija, Domentijan Hilandarac i Teodosije iznose da je arhiepiskop Sava na srpskom vlasteoskom saboru u @i~i 1120. godine po pravoslavnom obredu krunisao svoga brata papskom krunom i Domentijanov detaqni opis tog rituala je veoma upe~atqiv. A po{to ni zapadni ni doma}i izvori ne pomiwu da bi po tome Stefan Nemawa II morao biti krunisan dva puta, ova zbrka se jedino mo`e objasniti time da je prvi, katoli~ki ritual krunisawa od strane papinog izaslanika 1217. godine verovatno obavqen samo na dvoru pred veoma malim brojem prisutnih dostojanstvenika. lll U slede}em broju: Opstanak Srba je garantovala autokefalnost
2000. - Ma|arski zarobqenik iz II svetskog rata Andra{ Tama{ (75), koji je bio zatvoren u ruskoj psihijatrijskoj bolnici i zaboravqen 50 godina, vratio se u domovinu. 2003. - NATO je preuzeo komandu nad 5.000 vojnika me|unarodnih mirovnih snaga u Kabulu (Avganistan). To je prva akcija Alijanse izvan Evrope od osnivawa NATO 1949. godine. 2006. - U tajfunu Saomai, najsna`nijem koji je pogodio Kinu u proteklih 50 godina, poginulo je 436 osoba. 2014. - Ameri~ki glumac Robin Vilijams izvr{io je samoubistvo. Dobitnik je Oskara za epizodnu ulogu u filmu "Dobri Vil Hanting" iz 1997, nagra|en s pet Zlatnih globusa i dva Emija. Poznat je i po filmovima "Dobro jutro, Vijetname", "Gospo|a Dautfajer" i "Dru{tvo mrtvih pesnika". 2016. - Srbija je dobila drugu po redu vladu sa premijerom Aleksandrom Vu~i}em na ~elu, sa ~etiri potpredsednika koji obavqaju i du`nost ministara, ukupno 16 resora i tri ministra bez portfeqa. Vlada ima osam novih ministara u odnosu na prethodnu vladu. 2020. - Prva vakcina protiv korona virusa u svetu registrovana je u Rusiji pod nazivom "Sputwik V". Svetska zdravstvena organizacija je oprezno reagovala na vest da je Rusija registrovala vakcinu i podsetila da su neophodne rigorozne procedure za odobrewe bilo koje vakcine.
RIZNICA
^etvrtak 10. 11. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2022. 25
FILMSKI @IVOT POSLEDWEG KRAQA JUGOSLAVIJE:
O`enio pogre{nu, ludo voleo tu|u `enu, s porocima oti{ao u smrt! (2) ^ini se da ne postoji tragi~nija li~nost iz novije na{e istorije nego {to je kraq Petar II Kara|or|evi}, koji je imao 11 godina kada je postao kraq, a 21 kada je izgubio vlast
Aleksandra Kara|or|evi} bila je posledwa jugoslovenska kraqica, supruga kraqa Petra II Kara|or|evi}a. Ro|ena je 25. marta 1921. godine u kraqevskoj rezidenciji Taitoi (15 km od Atine), pet meseci nakon smrti svoga oca koji je nasledio gr~ki tron nakon {to je wegov otac, Aleksandrin deda, Konstantin I Gr~ki, zba~en i proteran.
POSLEDWA KRAQICA JUGOSLAVIJE
Kraqa Petra II Kara|or|evi}a je upoznala aprila 1942. u Londonu na ~ajanci u Klubu savezni~kih oficira. 20. marta 1944. udala se za jugoslovenskog kraqa Petra II Kara|or|evi}a. Kraqica Aleksandra rodila je samo jedno dete — princa Aleksandra Kara|or|evi}a. Kao vladarka, nikada nije kro~ila na tlo Jugoslavije, zemqe ~ija je bila kraqica. Vinston ^er~il, iako je podr`avao brak predstavnika jugoslovenske i gr~ke kraqevske dinastije, tako|e se protivio kraqevim namerama. Ministri Juraj Krwevi}, Juraj [utej i Miha Krek su bili neutralni. Sa druge strane, Dragoqub Mihailovi} je podr`avao kraqevu nameru, pa je juna i jula 1943. prikupqao potpise jugoslovenskih gra|ana koji su se slagali sa kraqevom odlukom. Svadba je odr`ana u martu 1944. u jugoslovenskoj ambasadi u Velikoj Britaniji. Me|u zvanicama je bilo samo 19 Jugoslovena, a me|u wima Trifunovi}ev naslednik Bo`idar Puri} i Mihailovi}ev izaslanik major Vojislav Luka~evi}, kome je kraq do-
Ven~awe kraqa Petra II Kara|or|evi}a i kraqice Aleksandre je odr`ano u martu 1944. u jugoslovenskoj ambasadi u Velikoj Britaniji delio zvawe a|utanta. Kraqev kum bio je britanski kraq Xorx V.
KAKO SU SE SAVEZNICI UME[ALI PRSTE I POMRSILI SVE KONCE
Zvani~na pri~a ide da je kraq Petar II prvo podr`avao pokret pukovnika, a posle i armijskog generala Dragoquba Mihailovi}a, a kada su se saveznici okrenuli ka partizanskom pokretu, kraq Petar II je, pod pritiskom, pozvao svoje pristalice da stupe u NOVJ. Po sporazumu Tita i Ivana [uba{i}a iz 1944. godine, kraq je marta 1945. preneo ovla{}ewa na Tro~lano namesni{tvo. Evo {ta se ta~no de{avalo. ^er~il je 13. aprila 1944. informisao kraqa Petra II da }e, ukoliko ne ukloni Mihailovi}a iz emigrantske vlade, Velika Britanija po~eti da tretira jugoslovenskog kraqa i wegovu vladu kao saradnike Osovine. Kraq Petar II je 29. avgusta 1944. godine doneo ukaz kojim se general Dragoqub Mihailovi} razre{ava du`nosti na~elnika [taba vrhovne komande u okupiranoj Jugoslaviji i stavqa na raspolagawe ministru vojske, mornarice i vazduhoplovstva.
Pod pritiskom Britanaca, kraq Petar II je septembra 1944. pozvao ~etnike pod komandom generala Mihailovi}a da se stave pod komandu komunisti~kih odreda Josipa Broza Tita, a one koji to odbiju je osudio kao izdajnike koji “zloupotrebqavaju ime kraqa i autoritet krune“. Beograd je 1944. je bio oslobo|en od Nemaca i odmah se postavilo pitawe legitimiteta kraqevske vlasti. Dogovorom “Tito-[uba{i}” i pristankom kraqa Petra II je i to re{eno. Formirana je prelazna vlada na ~elu sa dr [uba{i}em. Ukazom kraqa Petra II smewen je general Mihajilovi} sa mesta ministra vojske i mornarice i na wegovo mesto postavqen mar{al Josip Broz Tito. [uba{i} se sastao sa Titom u Beogradu i po~etkom novembra 1944. i do{lo je do novog sporazuma. Prema tom sporazumu, kraq ne bi smeo da se vrati u zemqu do odr`avawa plebiscita o o~uvawu monarhije. Ni kraq ni emigrantski politi~ari nisu hteli da prihvate sporazum “Tito-[uba{i}“. Oslawaju}i se na ameri~ku podr{ku, kraq Petar II nije hteo da potvrdi
sporazum i smenio je [uba{i}a u januaru 1945. Sa druge strane, Sovjetski Savez i Velika Britanije su bile za taj sporazum. Zato je ^er~il naterao kraqa Petra II da prihvati sporazum. Na Krimskoj konferenciji je donesena odluka da se podr`i zajedni~ka vlada, posle ~ega je kraq Petar II popustio. Privremena vlada je stvorena, a na wenom ~elu su bili Tito i [uba{i}, kao ministar inostranih poslova. Vlada je dobila me|unarodno priznawe. Josip Broz Tito je kraqu Petru II ukinuo apana`u u leto 1945. godine, ~ime je zadao prvi udarac wegovom, ina~e, neprihva}enom braku. Kraq Petar II je jedno vreme putovao s jugoslovenskim paso{em, o ~emu su jugoslovenske diplomate depe{ama izve{tavale Beograd. U trenutku smrti, kraq Petar II je, navodno, imao i stari jugoslovenski paso{, koji je sam sebi izdao, ali on nije prona|en.
DA LI JE KRAQ IKAD ABDICIRAO?
U novembru 1945. je monarhija ukinuta referendumom, a Jugoslavija je postala jednopartijska dr`ava pod vla{}u Komunisti~ke partije. Kraqevu odluku o odricawu od svojih ingerencija i prenosu istih na namesni{tvo i vladu neki istori~ari smatraju abdikacijom. Me|utim… Da li je ba{ tako? U izgnanstvu kraq Petar II je prvo `iveo u Londonu sa svojom suprugom i sinom Aleksandrom, ro|enim 1945. Da bi Aleksandar, kao naslednik prestola, bio ro|en na jugoslavenskom tlu, tada{wi britanski premijer Vinston ^er~il proglasio je apartman broj 212 londonskog hotela “Claridges” jugoslovenskom teritorijom. Zapravo, kraq Petar II nikada nije abdicirao. Tako tvrde pojedini istori~ari. U egzilu, kraq Petar II je `iveo u Londonu sa svojom suprugom i sinom, a posledwe godine `ivota proveo je u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. (Kraj u slede}em broju)
ALBANAC KOJI JE RATOVAO "RAME UZ RAME" SA SRBIMA NA SOLUNSKOM FRONTU:
Ko je bio Esad-pa{a Toptani? Ve}ina qudi je ~ula za srpsko vojni~ko grobqe Zejtenlik u Solunu, me|utim, podjednako va`no ali nedovoqno spomiwano je i ono u pariskom predgra|u Tiju. Na wemu se izme|u 756 pravoslavnih krstova, nalazi i jedan polumesec koji krije pri~u o jednom od najve}ih albanskih politi~ara 20. veka. Esad-pa{a poti~e iz jedne od uglednijih albanskih zemqoradni~kih porodica, Toptani. Obrazovawe je stekao na Vojnoj akademiji u Sen-Siru, nakon ~ega je postao {ef garde posledweg turskog sultana Abdula Hamida II. Wegov `ivot verovatno ne bi imao isti tok, da 23. aprila 1913. godine nije rukovodio turskom vojskom prilikom opsade na Skadru, kada je bio opkoqen od strane srpske i crnogorske vojske. Kada je u znak predaje srpskom generalu Petru Bojovi}u pru`io sabqu, on mu je sabqu vratio i ponudio da zajedno sa svojom vojskom napusti Skadar. Doga|aji koji su usledili govo-
re da on ovaj ~in nikada nije zaboravio.
SRBIJA JE IMALA PRIJATEQA NA KOG JE MOGLA DA RA^UNA
Ubrzo postaje ministar unutra{wih poslova Albanije i suprostavqa se nema~kom knezu Vilhelmu fon Vidu koji je odbijao da zemqu koja je pripadala Turcima podeli albanskim zemqoposednicima. Iz istog razloga, Esad-pa{a je nakon izbijana Velikog rata zauzeo stranu protiv Nema~ke i Aurstro-Ugarske, {to ga je dovelo u nezavidnu situaciju. Trenutak koji je dodatno ote`ao okolnosti je potpisivawe Ni{kog sporazuma 17. septembra 1914. godine, kada je zajedno sa Nikolom Pa{i}em dogovorio zajedni~ko osnivawe vojnih i politi~kih institucija. Wegovi polit~ki protivnici su re{ili da do realizacije dogovora ne sme da do|e, stoga su po~etkom 1915. godine opkolili Esad-pa{u u Dra~u. Oni su
od wega zahtevali da objavi rat Srbiji. Tada je Srbija, na ~elu sa predsednikom vlade Nikolom Pa{i}em odlu~ila da interveni{e. Bilo o~igledno da Srbija ne mo`e da ra~una na pomo} saveznika u Srbiji, pa je vlada odlu~ila da za svoju vojsku osigura izlaz na Jadran. Vi{e od 20.000 srpskih vojnika poslato je u sredi{ta pobune, Elbasan i Tiranu, sredinom 1915. godine, kako bi pomogli Esad-pa{i.
PRVI SVETSKI RATI I BORBA SA SRPSKIM VOJNICIMA
Tokom Prvog svetskog rata, on je zauzeo srpsku stranu i omogu}io na{im vojnicima da se povuku preko Albanije. Wegova `andarmerija je pomagala koliko je mogla, obezbe|uju}i sigurne prolaze, sme{taj i hranu. Ostalo je zabele`eno da je izdao i naredbu da se srpski dinar prima kao sredstvo pla}awa. Wegove jedinice su ~ak ulazile i u otvorene sukobe sa al-
banskim odredima koji su napadali izbeglice i srpsku vojsku. Istori~ari sugeri{u da je za vreme wegove mo}i i uticaja u sredi{woj Albaniji, srpska vojka mogla slobodno da se kre}e. Prema nekim procenama od ukupno 220.000 vojnika, koji su krenuli preko Albanije ka Krfu, 70.000 wih nije stiglo na ciq. Mnogi danas smatraju da bi ovaj broj bio daleko ve}i da nije bilo Esad-pa{e. Me|utim, on je vrlo brzo morao i sam da napusti Albaniju. Zajedno sa svojim jedinicama stigao je u Solun, gde se pridru`io Srbima i zajedno sa wima u~estvovao na Solunskom frontu. Nakon pobede i zajedni~kih borbi u osloba|awu, on je zajedno sa predstavnicima Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca oti{ao na Mirovnu konferenciju u Parizu. Krajem aprila 1919. godine je podneo i Memorandum o Albaniji, nakon ~ega je usledila borba za me|unarodno priznavawe wegove legitimne vlasti, dok su ga
Esad-pa{u mnogi Albanci danas smatraju izdajnikom, dok se u Srbiji smatra prijateqem wegove pristalice u domovini na sednici Narodne skup{tine proglasile za kraqa. Delovalo je kao da je plan sporveden u delo, me|utim prilikom priprema za povrtak iz Pariza 13. juna 1920. godine, na wega je wegov politi~ki neprijateq Avni Rustemi izvr{io atentat. Nekoliko dana kasnije je sahrawen na srpskom vojni~kom grobqu Tije u predgra|u Pariza. Danas ga u wegovoj domovini mnogi smatraju izdajnikom, dok u Srbiji jedna ulica u Beogradu nosi ime po ~oveku koji je srpski narod smatrao prijateqima, Esad Pa{ina. R. N.
26
MOZAIK
10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 11. 2022.
НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП
SE]AWE
l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO - Hteli vi to ili ne, morate da se prilago|avate novonastalim okolnostima. Merkur u Devici donosi vam poboq{awe situacije na poslu, ali su finansije problem. Nije iskqu~eno da }ete dobiti novu poslovnu ponudu. QUBAV - Pred vama je nedeqa u kojoj vas o~ekuje vi{e provoda i zabave. Bi}ete opu{teniji, jo{ ako odete na odmor, period }e biti zabavan. ZDRAVQE - Slabije.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO - Venera u Lavu donosi vam olak{awe slede}e nedeqe, tako da }ete sa lako}om zavr{avati sve obaveze. Ima}ete mo}nu podr{ku prijateqa, koji mogu da vam pomognu da ostvarite neki poslovni ili privatni ciq. QUBAV - Venera u Lavu ukazuje da treba da negujete prijateqstvo sa jednom osobom jer iz toga mo`e da se dogodi qubav. Prijaju vam osobe u znaku Lava. ZDRAVQE - Boqe.
U ovu nedequ, 14. avgusta 2022. godine navr{ava se 20 godina od smrti na{e, nikad pre`aqene, majke, bake i prabake
l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO - Treba da budete strpqivi ako `elite bilo {ta da ostvarite. Lako }ete ulaziti u sukobe zbog najmawih sitnica, pa je potrebno da budete smireni dok ne pro|e lo{ period. QUBAV - Susret sa osobom koja je atraktivna, ambiciozna i mo`da ~ak i poznata javnosti. Ukoliko ste u braku, problemi se ni`u danima, pa ni naredne nedeqe ne}e biti druga~ije. ZDRAVQE - Slabije do 20. avgusta.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO - Stalno se nalazite u situacijama koje vam donose tenziju, a prinu|eni ste da donosite odluke u trenutku. Mogu}a je iznenadna promena posla. Imate velike ambicije. QUBAV - Venera u Lavu donosi vam flert preko posla. Jedna ambiciozna osoba poku{a}e da skrene va{u pa`wu. Ukoliko ste u braku ili du`oj vezi, pred vama je stresan period do 20. avgusta. ZDRAVQE - Slabije.
RADOJKE @IVKOVI]
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO - Nedeqa koja je pred vama donosi vam nove pregovore. Ima}ete veliku mo} ube|ivawa, a ujedno dobiti i priliku za kra}e putovawe. QUBAV - Retrogradni Jupiter donosi vam povratak stare qubavi. Nedeqa je lepa za romanti~na dopisivawa, pa }ete flertovati preko aplikacija. Na osnovu dopisivawa bi}ete potpuno odu{evqeni jednom osobom. ZDRAVQE - Problemi sa varewem.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO - Period je odli~an za usavr{avawe i u~ewe novih stvari koji }e vas unaprediti u karijeri. @ele}ete promenu posla ili profesionalnog usmerewa i nije iskqu~eno da }e se to dogoditi. QUBAV - Merkur u Devici donosi vam qubav preko posla. Slobodni Strel~evi flertova}e sa ambicioznom osobom koju znaju preko poslovnih kontakata. ZDRAVQE - Slabije.
l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO - U narednom periodu imate priliku da zaradite dodatni novac na osnovu honorarnih projekata. Merkur u Devici donosi odli~ne pregovore, pa }ete ~uti dobre vesti. QUBAV - Ako ste u braku, ima}ete brige oko dece. U svakom slu~aju planirana romansa ne}e i}i tokom koji ste zamislili. Odnos sa jednom osobom protuma~ili ste kao ne{to vi{e od prijateqstva. ZDRAVQE - Dobro.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO - Ovo je odli~na nedeqa da nau~ite ne{to novo o poslu koji radite. Ukoliko `elite da usavr{ite jezik, sada je prava prilika. QUBAV - Ukoliko ste u vezi, Mars i Uran u Biku donose vam krizu i iznenadni raskid odnosa. Retrogradni Saturn donosi vam povratak stare qubavi. Mo`ete da o~ekujete poziv iz pro{losti, ali povratak na staro nije dobro re{ewe. ZDRAVQE - Dobro.
l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO - Ima}ete sukobe mi{qewa na poslu i po`ele}ete da mewate profesiju. Ukoliko imate poslovnog partnera, pun Mesec u Vodoliji 12. avgusta mo`e da vam donese velike promene. QUBAV - Emotivni `ivot vam trpi zbog posla. Venera u va{em znaku donosi vam priliku da osvojite bilo koga ko vam se dopada, ali bez obzira na to bi}ete optere}eni problemima. ZDRAVQE - Osetqivo.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO - Mars i Uran u Biku donose vam iznenadne preokrete koji vam ne}e odgovarati. Sunce i Venera u Lavu ukazuju da popravqate svoj imix ali ipak imate previ{e problema koji vas optere}uju. QUBAV - Sunce u Lavu stvara vam tenzije, pa }ete imati problema ako ste u braku ili du`oj vezi. Velika emotivna transformacija, mnogo toga }e vam se razjasniti. ZDRAVQE - Slabije.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO - Pripremite se za turbulencije. To mo`e da bude iznenadni poreokret. Retrogradni Saturn vra}a vas na stare poslovne probleme, tako da ste pronu|eni da razmi{qate i o pro{losti. QUBAV - Tajna qubav i susreti iza zatvorenih vrata. Ma{ta}ete o nekome ko vam nije dostupan. Ako ste u braku, partner }e smatrati da ste previ{e analiti~ni za wegove pojmove. ZDRAVQE - Boqe.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO - Venera i Sunce u Lavu donosi vam povoqnu nedequ za posao. Ipak, zbog Marsa i Urana u tre}em poqu bi}ete prinu|eni da reagujete u momentu, a mnoge situacije }e vas iznenaditi. QUBAV - Merkur u Devici donosi vam susret sa mladolikom osobom koja je poznata {iroj javnosti. To je neko ko je kreativan i promi{qen, pa }e vas zaintrigirati svojom pojavom. ZDRAVQE - Boqe.
NEMAR KOJI NEMA OPRAVDAWE:
Zbog ovog natpisa se Vuk Karaxi} okre}e u grobu! Dru{tvenim mre`ama ve} neko vreme kru`i fotografija koja pokazuje zapravo koliko daleko nemar mo`e da ode. Gre{ke u bilo kom poslu vi|amo na svakom koraku, neke su jednostavno neizbe`ne, za neke je ipak te{ko na}i opravdawe. U svemu se izdvaja jedna tabla za ulicu u Srbiji koja privla~i veliku pa`wu. Da sve bude gore, na toj tabli je gre{ka – pravopisna – u prezimenu Vuka Karaxi}a, reformatora srpskog jezika i pravopisa. I tako umesto – ulica Vuka Karaxi}a, na tabli pi{e – ulica Vuka Kara|i}a. Pritom, sve je uredno navdeno i }irilicom i latinicom, odno-
sno, gre{ka je stoi~ki opstala na oba pisma. Otuda su srpski tvitera{i u
pitawe doveli stru~nost onih koji table postavqaju. R. N.
30. marta 2022. godine navr{ilo se 90 godina od wenog prvog nastupa na Radio Beogradu, a 24. avgusta navr{ava se 99 godina od wenog ro|ewa. Sa ponosom i qubavqu se}amo se we i wenog dela. Sin Slobodan, snaja Sne`ana, unuci Aleksandar i Marija i praunuci Ana i Milan iz Sidneja.
ZBOG QUBAVI DO[LA U SRBIJU, NAU^ILA JEZIK I RAZVILA BIZNIS:
Lepa Liz mewala Australiju za Zlatibor i nije se pokajala! Sigurnost Australije, Elizabet Duong, poreklom Vijetnamka, mewala je za lepote Srbije. Ova dvadesetsedmogodi{wa devojka nije se libila da pre skoro tri godine spakuje kofere i do|e u Beograd zbog qubavi i kako bi nau~ila srpski jezik. Na prvi pogled ostala je fascinirana na{om zemqom i odlu~ila da u woj ostane zauvek, pa ~ak i kad je wena romanti~na pri~a zavr{ena. Jezik je vrlo brzo savladala i tu prepreku uspe{no prevazi{la. – Kad smo raskinuli, ostala je qubav, ali prema Srbiji. Zato sam odu~ila da ostanem. Ovde su qudi najqubazniji na svetu, imaju odli~an humor. Sve mi odgovara. U Australiji samo rade i najva`niji im je novac. Tek kad odu u penziju oni po~nu da putuju, da `ive. Ovde je potpuno druga~ije, Srbi u`ivaju u svakom momentu. Qudi u Australiji to ne razumeju – ka`e Liz. Samo izuzetno hrabri qudi imaju smelosti da spakuju kofere i presele se na drugi kraj sveta iako tamo nikoga ne poznaju. Me|utim, kao da ta avantura sama po sebi za Liz nije bila dovoqna, ve} je ova devojka odlu~ila da kupi “vespu” i wom obi|e biv{u Jugoslaviju. Put od Beogarada do Crne Gore u oba pravca pre{la je upravo na tom malom motoru. – Qudi su me za~u|eno gledali kad bi moju vespu od 50 kubika ugledali na putu. Mnogi od wih su mi davali podr{ku iz automobila. Sme{no je bilo i kad sam stigla a granicu, carinici nisu verovali da sam krenula iz Beograda. Bilo mi je potrebno dva dana i ukupno oko deset sati u jednom pravcu da stignem na odre-
di{te. Po{to nisam mogla zbog male kubika`e na auto-put i{la sam od Beograda preko Vaqeva i daqe prema Zlatiboru. Tu sam prespavala, a zatim put nastavila daqe ka Crnoj Gori – rekla je ova neverovatna Vijetnamka. Nakon {to je nau~ila jezik Liz je u Srbiji razvila i svoj sopstveni biznis. Bavi se video monta`om i digitalnim medijima, a kako nije vezana za jednu kompaniju i striktno radno vreme wena kakcelarija mo`e biti ~itav svet. Me|utim, ona je kao digitalni nomad, {to je posledwih godina sve popularnije kod mladih, birala da Srbija bude wen dom. – Imam posao koji volim i koji me inspiri{e, a jo{ sam sre}nija ujutru kad ustanem i znam da mogu da ga radim odakle god po`elim. Srbija mo`e mnogo toga da ponudi digitalnim nomadima, skoro svi odli~no znaju engleski jezik, sve je moderno i ide u korak sa svetom. Odu{evqena sam inovacionim centrom na Zlatiboru koji zaista pru`a odli~ne uslove za digitalne nomade poput mene – ka`e Liz. M. T.
ZDRAVQE Prof dr Tomislav Jovanovi} isti~e da je voda najva`niji sastojak na{eg organizma. „@ivot zapo~iwe u vodi, zavr{ava u vodi. Koli~ina vode u oganizmu je procentualno u odnosu na telesnu masu ravna procentu vode na zemqinoj kugli. Za sredwu `votnu dob to je oko 60 odsto“, ka`e on. Dr Jovanovi} nagla{ava da je voda neophodna zarad „odr`avawa funkcije `ivota“. „Nijedna funkcija u organizmu se ne mo`e obaviti bez prisustva vode. Voda je kao kohezioni faktor. Faktor integriteta i normalnih funkcija. Za sve oblike transporta, za odr`avawe telesne temperature, za funkciju bubrega, mozga, srca i svih vitalnih organa“, isti~e on. Odr`avawe konstantne koli~ine vode je osnovni razlog unosa. Voda se unosi na dva na~ina. „Najvi{e putem hrane i pijewem vode. Koli~ina vode koja se unosi wenim pijewem odre|ena je mahanizmom `e|i i aktom pijewa, a na osnovu prethodnog gubitka vode. Postoji elativna ravnote`a izme|u ovih slo`enih
Doma}a kujna
RECEPT
[PAGETE SA TIKVICAMA I KA^KAVAQEM POTREBNO JE: n 350 g {pageta n so n 1 crni luk n 6 malih tikvica n 4 ka{ike maslinovog uqa n 2 ~en belog luka n sok od jednog limuna n 1 ka{i~ica suvog biqnog za~ina n rendani ka~kavaq
PRIPREMA: [pagete skuvati u kipu}oj posoqenoj vodi. Za to vreme isecite crni luk. Tikvice isecite na tanke kolutove. Na zagrejanom uqu u tigawu propr`ite crni luk da postane staklast. Dodajte tikvice i sve zajedno propr`ite uz me{awe. Zatim dodajte izgwe~eni beli luk, limunov sok i suvi biqni za~in. Ume{ajte kuvane i oce|ene {pagete. Jelo sklonite sa {poreta i poslu`ite posuto rendanim ka~kavaqem.
^etvrtak 10. 11. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2022. 27
ZNA^AJ VODE ZA ORGANIZAM
Koliko unositi i posledice ako to ne ~inimo dovoqno neuronskih mehanizama“, ka`e dr Jovanovi}. Dodaje da ako je gubitak vode iz organizma ve}i od unosa putem hrane gubitak, vode se mora nadoknaditi wenim pijewem. Ako u organizam ne unosimo dovoqno vode, dr Jovanovi} ka`e da nastaje niz poreme}aja koji ne mogu biti kompezoveni sa vodom koja nastaje u toku metaboli~kih aktivnosti i koja se naziva endogena voda u obimu oko 700ml. Gubitak vode izme|u 7 i 10 odsto mo`e biti fatalan, dodaje on. S druge strane, doktor nagl{ava da se mo`e i pretarati sa unosom vode. „Unos vode zna~ajno iznad ose}aja `e|i dovodi prvo do gastrointerstinalnih problema, a onda do sna`ne bubre`ne stimualacije radi ubrzane eleminacije vi{ka putem mokra}e. Ako meha-
nizmi eliminacije ne uspeju da izbace vi{kove vode uz nastavak wenog unosa no`e se fatalno zavr{iti“, upozorava on. Nedovoqna koli~ina pija}e vode je problem savremenog ~ove~anstva. Na `alost, zna~ajan broj stanovnika na Zemqi je prinu|en da koristi i zdavstveno neispravnu vodu {to dovodi do te{kih posledica. Sve je mawe i vodovodske vode koja prevazilazi karakteristike tehni~ke vode. Iz tih razloga, a i jo{ niza prakti~nih koji prate savremeno ~ove~anstvo, orijentisani smo na upotrebu fla{iranih voda. „U razvijenim zemqama koli~ina vode koju popije svaki wen stanovnik je izme|u 200 i 300 litara godi{we. Na{ prosek je zna~ajno mawi, oko 70 litara. Postoji niz opavdanih i, na `alost,
Od ranog detiwstva qudi u~e o glavnim principima brige o sebi. Svako razume koliko je va`no redovno prati ruke i prati zube. A koliko gre{imo prilikom odr`avawa li~ne higijene? Lice peremo nakon telesne aktivnosti, a ne pre Stru~waci smatraju da je va`nije umiti se pre bavqewa telesnom aktivno{}u. Boqe je unapred isprati svu {minku ili prqav{tinu i onda ne}ete morati da brinete o ~isto}i ko`e nakon ve`bawa onako kako biste to morali da se niste umili pre. Ako to ne u~inite, onda je boqe ne brisati oznojno lice nakon treninga – ina~e rizikujete za~epqewe pora. Dovoqno je ne`no tapkati ko`u pamu~nim pe{kirom. Uvek po~iwemo da peremo zube na istom mestu Kada stalno peremo zube na istom mestu, najvi{e pa`we posve}ujemo zubima koji su prvi oprani. Zubi koje peremo posledwe privla~e mawe pa`we jer nam ta radwa dosadi pre nego {to do|emo do zadwih zubi. Zbog toga stomatolozi savetuju da se ne navikavate na isti obrazac ~etkawa i uvek zapo~nete prawe zubi na razli~itim zubima kako biste ih ravnomernije ~etkali. Se~emo mokre nokte Mokri nokti su mek{i od suvih, pa se wihovo se~ewe mo`e ~initi lak{im. Ali, u stvari, ova metoda donosi vi{e neprijat-
drugih bizarnih razloga. Za sada iz razloga nedovoqne i prave informisanosti, cene, obim pakovawa i ~esto neutemeqene reklamne poruke“, ka`e on. Govore}i o tome na {ta treba obratiti pa`wu priliko odabira fla{iranih voda, dr Jovanovi} isti~e da to prevashodno treba da bude voda koju smo ve} koristili i ona koja brzo utoquje `e|.
Naj~e{}e higijenske gre{ke
nosti, jer se nokti savijaju, a rez se se mo`e pretvoriti u „krvavi obra~un“. Neravne ivice noktiju mogu da se zaka~e za ode}u, {to mo`e da o{teti i jedno i drugo, ali mogu i ozbiqno da ogrebu. Zato je boqe se}i nokte kada su suvi. Uzdamo se u efikasnost vla`nih maramica Antibakterijske maramice ubijaju bakterije, ali samo na ~istim rukama. Ako je ko`a prekrivena prqav{tinom ili masno}om, al-
Glog – prirodna podr{ka srcu Crveni glog (Crategus oxyacantha) je granati grm visine do pet metara, prekriven trnovima. Listovi su sme{teni na duga~koj dr{ci, ovalnog su oblika i imaju tri re`wa. Plod je ovalna crvena bobica, na kojoj se nalaze ~a{i~ni listi}i, i nosi po par semena. Period sazrevawa je od septembra do oktobra. SASTAV: Plod gloga (Crataegi fructus) OSOBINE: Plod gloga sadr`i kardiotoni~ne amine, glukozide, oligomerne procijanidine, flavonoide, tanine, saponine, fosfornu kiselinu, mineralne soli kalijuma, kalcijuma, natrijuma i fruktozu. Aktivni sastojci ploda gloga povoqno deluju na prokr-
„Voda koja nije tehnolo{ki prethodno obra|ena ili u koju nisu dodavani sastojci. Zna~i da bude naturalna. Posebno obratiti pa`wu na bocu od kog je materijala sa jasno ispisanim podacima o wenom poreklu, mineralo{kom sastavu, pH vrednosti, vremenu puwewa boce i na~inu wihovog ~uvawa, zakqu~uje dr Tomislav Jovanovi}. M. T.
vqenost sr~anog mi{i}a, snagu sr~ane kontrakcije, harmonizovawe sr~anog ritma i normalizovawe krvnog pritiska. ^AJ OD PLODA GLOGA: je prijatan osve`avaju}i napitak ~ija se upotreba preporu~uje: kod ose}aja pritiska i gu{ewa u predelu srca, u prevenciji povi{enog krvnog pritiska kao i kod bla`ih oblika oslabqenog srca posle prele`anih infektivnih bolesti. OGRANI^EWA U UPOTREBI: Upotreba ~aja od ploda gloga ne preporu~uje se tokom trudno}e i dojewa kao ni deci mla|oj
kohol u maramicama ne}e mo}i da prodre u ko`u. Redovno prawe ruku u ovom slu~aju }e biti pouzdanije. De~je maramice uop{te ne sadr`e dovoqno alkohola da uklone viruse i bakterije. Previ{e su{imo telo nakon tu{irawa Stru~waci ne savetuju brisawe nakon tu{irawa. Pe{kirom uklawamo mrtve }elije koje {tite ko`u. Umesto toga, najboqe je pri~ekati da se ko`a sama osu{i ili je ne`no tapkati pe{kirom. Stavqamo previ{e paste na ~etkicu za zube Stomatolozi se ne sla`u da {to vi{e paste za zube koristimo, to je prawe zuba boqe. Prawe s puno paste za zube mo`e da dovede do fluoroze kod dece. To je o{te}ewe zubne gle|i prouzrokovano vi{kom fluorida, koji s godinama mo`e da oboji zube i u~ini ih sklonijima karijesu. Fluoroza poga|a uglavnom decu. Ali ipak, kori{}ewe previ{e paste za zube s abrazivnim ~esticama u kombinaciji s jakim trqawem mo`e da prouzrokuje slabqewe zubne gle|i. Sve ove probleme mo`ete izbe}i ako pri svakoj upotrebi koristite pastu za zube u koli~ini veli~ine zrna gra{ka.
od 12 godina. N E @ E Q E N I EFEKTI: aktivni sastojci ploda gloga mogu uticati na metabolizam odre|enih lekova, stoga preporu~ujemo da se o upotrebi ovog ~aja uz redovnu terapiju, posavetujete sa lekarem ili farmaceutom. NA~IN PRIPREME I UPOTREBE ~AJA: Jednu kafenu ka{i~icu usitwenog ploda gloga preliti sa 150 ml kqu~ale vode, sud poklopiti, ostaviti da odstoji 15-30 minuta. Procediti i piti tri puta dnevno.
28 ^etvrtak 11. avgust avgust2022. 2022. 10. decembar 2020. ^etvrtak 11.
ENIGMATIKA
GUTQAJ, SRK
UBIRAWE
ZAPAD
PEVA^ IZ HRVATSKE, PRONA]I RAHIMOVSKI
ARGON
JEDAN DETERXENT ZA POSU\E
O[AMU]EAMERI^KA NOST, OMAMQE- GLUMICA NOST
Sr Gl pski as
Sr Gl pski as
SKANDINAVKA 1
ISTORIJSKA OBLASTU ANADOLIJI NAPUQSKI PLES
RUBIDIJUM
UKRASNI CRTE@, ORNAMENT ZEMQI[NE KWIGE
FOLK PEVA^, MILE IZVR[NI KOMITET ABDERI]ANIN
UZVIK PRI JURI[U
Sr Gl pski as Sr Gl pski as
KELVIN
AMERCIJUM UVODILAC INOVACIJA POGONSKI URE\AJ JEDAN PLEMI] (MN.)
GORKA MATERIJA ARGENTIN. FUDBALER ARIJEL
RADIJUM RASPAD, PROPAST
TEMPERATURA NAJVE]I REKA U KINESKI FILOZOF AUSTRIJI
REOMIR MILOSRDNA @ENA, SAMARITANKA
VERNA DOMA]A @IVOTIWA OP[IRNO
CRNOGORSKA PEVA^ICA
U^ESNIK SIWSKE ALKE
AMERI^KA GLUMICA, MEG PIROT
RIZMA KOJE SU VELIKE [IRINE KICO[I, FI]FIRI]I (MA\) PRVI I TRE]I VOKAL
RAD, POSAO POVRATNA ZAMENICA
SRPSKA POP PEVA^ICA SA SLIKE PRIJATAN VAZDUH (GR^.) KOJI JE PO ESTETICI, LEP OTILIJA KRA]E
BIV[I ENGLESKI FUDBALER [IRER
ENGLESKI GLUMAC, ^ARLS DAMA U [AHU (SKR.)
VELIKI BOGATA[ (IZRAZ) NEPER
BIV[I SRPSKI FUDBALER, MIHAJL
Skandinavka 1: VODORAVNO R, SUZANA TOT, PAS, RB, KARAMANIJA, KITI], [ARA, AM, URA, IK, MA[INA, T, RA, AMARIN, R, RABOTA, IRO[I, ALEKSANDRA RADOVI], ALAN, ESTETSKI, KARA, UKOSO, TERETI, LOTON, RAC, TRULI GAZDA, OKK, ARENA, RATARI, [IREA
PEVA^ICA, RAFAELA GRAD U AVGANISTANU TOVARI RADIJUS
U KOSOM PRAVCU
OMLADINSKI KO[ARKA[KI KLUB ISTOK
SPORTSKO BORILI[TE
BIV[I ITALIJANSKI FUDBALER, GAETANO
ZEMQORADNICI
Sr Gl pski as
SKANDINAVKA 2 KLOPKA
ATANASIJA ODSUSTVO KRA]E IDEJA
IN\IJA
LEVA BOG PRITOKA GR^KI VETRA TISE U (MIT.) BANATU
LOPOV, LUPE@ (TUR.)
ITALIJA
PRIBADA^A RUDARSKO [PANSKI FUDBALTOPIONI- SKI RATNA KLUB ^ARSKI REZERVA IZ BASEN (SKR.) MADRIDA
28. SLOVO AZBUKE TEREN, ZEMQI[TE
ONAJ KOJI IMA ZNAWE O NE^EMU
ZA^INITI BIBEROM SPORTSKI REKVIZITI STANOVNICA VU^ITRNA
GR^KI PESNIK SOFRONIOS KASNI DEO NO]I AKADEMSKA TITULA (MN.)
SREDSTVO ZA PODMAZIVAWE, MAZIVO
9. I 24. SLOVO AZBUKE MESTO KOD NOVOG SADA
NAZIV SEQACI (POKR.(
KELVIN
STAROSLOVENSKO SLOVO IZRA@EN RE^IMA 28. I 10. SLOVO AZBUKE OPRAVKA MA[INA
AMERI^KI PISAC, XON
LITAR VRSTA @ENSKOG KUPA]EG KOSTIMA NITON LEVCI
28. I 23. SLOVO AZBUKE
Sr Gl pski as
STAROGR^. ASTRONOM I MATEMATI^AR NI[
NEMA^KA ELEKTROINDUSTRIJA SRPSKI GLUMAC SA SLIKE GRAM
SUMRAK VRSTA KOWSKOG HODA
ENERGIJA
Sr Gl pski as
ROVATI
1 2 3 4 5 6 7
NESPOKOJSTVO
NAPUSTITI PROSTORIJU, IZA]I
[ABAC
UDUBQEWE U ZIDU (FRANC.) OSU[EN
OSTRVO U LAMAN[U FRANC. FIZI^AR @AN BAPTISTA
TROPSKA BIQKA HALOGENI HEMIJSKI ELEMENT
SAVETI, VE]A (LAT.) 6. SLOVO AZBUKE
ELEKTRON
SRPSKI RE@ISER ISTOK
BELGIJA METAR JEDAN ANTIBIOTIK (MED.)
RE[EWA IZ OVOG BROJA:
SLAGAWE STIHOVA U PESMI, SLIK
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
JEDNO]ELIJSKA PRA@IVOTIWA
Skandinavka 2: VODORAVNO ^, ZABIBERITI, RR, ATENEOS, LOPTE, MAZ, GLUVO DOBA, K, IME, ZU, AZ, L, APDAJK, ^I, NT, AEG, ARISTARH, VOJIN ]ETKOVI], NI[A, GERNSI, MRA^AK, SEZAM, BIOT, KONZILIJUMI, E, E, SR\AN KARANOVI], B, RITI, STANICID, RIMA Ukr{tenica: VODORAVNO UPIS, SS, BOKASA, MARINKOVA BARA, IVANKA LUKATELI, TINA, MAKARANIN, IQ, KRINOLINA, D, SOK, SJATITI SE, ENIGMA, ANI], PK
UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Ubele`avawe, ukwi`ewe - Dva ista slova - Dr`avnik Centralnoafri~ke Republike, @an-Bedel, 2. Deo Beograda, 3. Na{a biv{a balerina, 4. Folk peva~ica Ivanovi} - Stanovnik Makarske, 5. Deseto i ~etrnaesto slovo azbuke - [iroka `enska haqina - Dama u {ahu (skr.), 6. Slatka te~nost iz vo}a - Skupiti se na jednom mestu, 7. Zagonetka (gr~.) - Na{ biv{i fudbaler, Darko - Pliva~ki klub (skr.). USPRAVNO: 1. Oprati svoje lice, 2. Gra|evina za specijalne namene, 3. Dr`ava u Aziji - Auto-oznaka za Kikindu, 4. Sin odmila - Oznaka za gram, 5. Auto-oznaka za Nik{i} - Republika San Marino (skr.), 6. [kolska klupa, 7. Rudnik soli, 8. Na{ glumac i maneken Brajovi}, 9. Trgovac robom na malo (turc.), 10. Skuvati u vodi, 11. Srpski junak i major, Mihailo (1840-87), 12. Rt na Ogwenoj Zemqi, 13. Mesto na Dugom otoku Juna~ki spev, epos, 14. Oznaka za amper - Velika reka u Aziji - Oznaka za kelvin.
,
,
ZANIMQIVOSTI Tokom kasnog sredweg veka, Evropa se suo~ava sa vojnom silom kakvu nije videla jo{ od vremena Rimskog carstva. Wihova jedinstvenost se ogledala u na~inu na koji su birani da postanu sultanovi lojalni vojnici, a politi~ka mo} koju su vremenom stekli je na kraju dovela do raspu{tawa ove elitne jedinice poznate pod imenom - jani~ari.
JEDINSTVEN "STIL @IVOTA"
Pored toga {to su smatrani posebnom vrstom borbene jedinice unutar carstva i li~nom sultanovom gardom, oni su imali i odre|enu politi~ku mo}. Stoga su pripadnici ovog korpusa u`ivali niz privilegija, kao {to su poseban status u osmanskom dru{tvu, plate, pokloni iz palate, pa ~ak i politi~ki uticaj. Wihov polo`aj se veoma razlikovao od drugih robova prikupqenih kroz osmanski dev{irme sistem, jer su jani~ari u`ivali status "slobodnih" qudi i smatrani su "sultanovim sinovima". Najboqi borci su obi~no bili nagra|ivani napredovawem u vojnim ~inovima, a ponekad i politi~kim polo`ajem. Kako bi bili u mogu}nosti da steknu ove privilegije prvo su morali da pre|u u islam, kao i da obe}aju da }e provesti `ivot u celibatu i apsolutnu lojalnost sultanu. Smatrani su krunom Otomanskog carstva, koja je pobe|ivala hri{}anske neprijateqe. Jednom kada bi osmanske vlasti uzele dete, obrezivali su ga i preobratili u islam, potom bi prolazili intenzivnu obuku kako bi postali deo jani~ara. Jedinica je bila posebno poznata po svojim streli~arskim ve{tinama, ali su wihovi vojnici tako|e bili dobro upu}eni i u borbu "prsa u prsa". Wihove lake uniforme i tanka se~iva omogu}avali su im da spretno manevri{u oko svojih protivnika, koji su obi~no nosili te`e oklope i posedovali
^etvrtak 10. 11. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2022. 29
KAKO NASTAJU?
BILI SU TOLIKO MO]NI DA SE I SULTAN PLA[IO WIHOVOG PREVRTAWA KAZANA:
Kakve povlastice su dobijali jani~ari? Dankom u krvi je popuwen odred elitne vojne jedinice, koja je od kraja sredweg veka sejala strah po Evropi debqe i te`e ma~eve. Pored velike uloge u padu Carigrada 1453. godine, jani~ari su u istoriji ostali upam}eni nakon Moha~ke bitke iz 1526. godine, u kojoj su uni{tili celu ugarsku kowicu i ubili ma|arskog kraqa Lajo{a II, na ~elu sa Sulejmanom Veli~anstvenim.
"TAJNA VEZA" SA HRANOM
@ivot jani~ara nije ukqu~ivao samo krvave bitke. Kada se otomanski jani~ari nisu borili protiv neprijateqa na frontu, bili su poznati po tome da
su se okupqali u kafanama ili oko lonca za kuvawe u logoru. A prema nekim izvorima, kazan je igrao i proro~ku ulogu u istoriji jani~ara. Pojedini autori tvrde da se jani~arski korpus nazivao "oxak", {to je zna~ilo "ogwi{te", dok su titule u wihovim redovima izvedene iz termina koji su se odnosili na kuvawe. Na primer, pojam ~orba~ı ili "kuvar supe" odnosio se na wihove narednike, a as~i ili "kuvar" na oficire ni`eg ranga. Jelo iz kazana je predstavqao brz na~in da se stvori veza
me|u vojnicima. Zato su dobijali obiqe hrane iz sultanove palate, me|u kojima se nalazio i pilav sa mesom, kao i supa i puding od {afrana. Tokom svetog meseca Ramazana, trupe bi napravile red do dvorske kuhiwe u kojoj bi dobijale slatki{e kao poklone od sultana. Tokom vremena ~in "prihvatawa hrane od sultana" postao je simbol vernosti jawi~ara, dok je odbijawem, jedinica slala jasnu poruku nezadovoqstva i po~etka pobune. Prevrtawe kotla bio je oblik reakcije, prilika da se iska`e
Istorija elitne vojne jedinice datira iz 14. veka, kada je Osmansko carstvo vladalo velikim delovima Bliskog istoka, severne Afrike i odre|enim delovima Evrope. Tre}i vladar carstva i unuk osniva~a - sultan Murat I, koji je vladao od 1362. godine sve do Kosovskog boja koji se dogodio 1389. godine, je tokom vladavine oformio jedinicu. Wene redove su tokom istorije uglavnom ~inili hri{}anski mladi}i iz srpskih, bugarskih i albanskih porodica, kao i ratni zarobqenici, {to je bila praksa koju supreuzeli od Memluka. Obi~no su birani de~aci starosti izme|u 7 i 10 godina, ali starosna granica je mogla da varira prema trenutnim potrebama. mo}, ali i predstava pred autoritetom i narodom kako smatraju mnogi istori~ari.
NAGLI PAD
Uprkos broj~anom rastu pripadnika jedinice tokom vekova, wihova borbena snaga je opala nakon popu{tawa kriterijuma prilikom odabira ~lanova. Doga|aj koji je doveo do kona~nog pada se odigrao 1826. godine za vreme sultana Mahmuda II. Koji je `eleo da sprovede promene i modernizuje vojsku, {to su jani~ari odbili. Da bi verbalizovali svoj protest, jani~ari su 15. juna prevrnuli sultanove kotlove, signaliziraju}i da se sprema pobuna. Ipak, sultan je bio korak ispred. Pripremio je sna`nu artiqeriju koja je zapucala na jani~arske kasarne i re{io da zarobi sve pre`ivele. Pre`iveli su nakon toga ili prognani ili pogubqeni, {to je ozna~ilo kraj jani~ara.
IZGLEDA EGZOTI^NO, ALI SU POSETE ZABRAWENE:
Ovo je najopasnije ostrvo na svetu, gde vas na svakom metru ~eka zmija
Ostrvo zmija nije imaginarna lokacija iz no}nih mora ili horor filmova, ve} mesto koje qudi zaista tako zovu. TI stvarno Ostrvo zmija je lokalno poznato i pod nazivom Ilha de Queimada Grande, a udaqeno je oko 30 kilometara od obale brazilskog Sao Paula. Iz vazduha ostrvo izgleda zapawuju}e lepo - na wemu vlada obiqe zelene Dvavegetacije, ima uzbudqivu stenovitu li-obalu, okupano suncem i okru`eno je kriba-stalno ~istim morem. Ma- Ali ideja surferskog raja i egzoti~ne ro-lokacije za odmor brzo pada u vodu - jer tkaostvo zmija nije taj naziv dobilo zaZa-hvaquju}i svom obliku, ve} zato {to je li-dom najsmrtonosnijim zmijama na svetu, kojih je tamo doslovno na hiqade. Na a zaZemqi ne postoji mesto na kom je kona zacentracija zmija otrovnica ve}a - isti~u na-nau~nici. Budu}i da povr{ina ostrva ol-iznosi tek 0,45 kilometra kvadratnih kenra~unica je jasna, tamo ne samo da }ete va-sigurno videti zmiju, ve} }ete videti 87),stotine wih, odnosno jednu zmiju na svaki ku -metar zemqe. eka Nije ~udno kad ka`emo da qudi tamo ne `ive, a jedini dokaz qudskog posto-
jawa je svetionik izgra|en kako bi se izbegli brodolomi. Neko je morao izgraditi svetionik i upravqati wime, a prema nau~nicima Smitsonijana, tokom ranih 1900-ih na ostrvu je `iveo ~ovek zadu`en za taj posao. Prema predawu, posledwi svetioni~ar i wegova porodica nisu pre`iveli, jer su navodno zmije u{le u wihov dom kroz otvorene prozore. Druga stra{na pri~a govori o ribaru ~iji se ~amac nasukao na obale ostrva. Dok je poku{avao da ubere banane, zmije su ga zasko~ile s drveta. Zbog ogromne populacije otrovnica brazilska vlada zabranila odlazak na ostvo. Izuzeci se prave za nau~nike i istra`iva~ke timove, a dozvole podrazumevaju da sa wima ide de`urni lekar, kao i da nose za{titna odela. Kad je ne{to retko i tako opasno, uvek se na|e neko ko je voqan da proba "zabraweno vo}e". Iz tog razloga postoji i crno tr`i{te za ture koje vode na ostrvo, kao i crno tr`i{te za nabavku zlatnih zmija. Cena jedne zmije se navodno kre}e od 10 do 30 hiqada dolara. Zlatne zmije, vrsta qutica, ~iji otrov otapa meso, ostale su zarobqene na ostr-
vu kada se podigao nivo mora i odvojio ostrvo od kopna. Prirodna selekcija u kontekstu evolucije omogu}ile su da se zmije prilagode svom novom domu, do{lo je do porasta u populaciji jer nisu imale prirodnih neprijateqa, a s druge strane imale su pregr{t hrane. Omiqene su im ptice. Kada ujedu ~oveka va`no je znati da otrov zlatne zmije doslovno otapa qudsko meso na mestu ugriza i da je ~ak pet puta ja~i od otrova wihovog ro|aka s kopna. Smrtonosna vrsta koja se lokalno naziva Ilha de Queimada Grande poprili~no je nepoznata, a razlog le`i u tome {to joj je ovo ostrvo jedini dom. Zlatnu je boje, a
glava joj je u obliku kopqa. Ta je porodica zmija odgovorna za oko 90 svih smrtnih slu~ajeva ugriza u Brazilu. Na primer, ako vas ugrize, negde na kontinentalnom delu Brazila i ne primite lek, smrtnost iznosi oko 10 posto. ^ak i sa protivotrovom {anse za smrt iznose oko 3 posto, a simptomi ukqu~uju prestanak rada bubrega, krvarewe u mozgu, krvarewe u crevima i nekrozu mi{i}nog tkiva. Sada zamislite {to radi pet puta ja~i otrov zmije sa ostrva. "S ovim zmijama re~ je o izuzetno bolnoj smrti", obja{wava biolog Brajan Fraj, jedan od malobrojnih istra`iva~a koji su se usudili da posete ostrvo. "U svakom slu~aju umre}ete vri{te}i", dodaje Fraj.
30
10. avgust decembar 2020. ^etvrtak 11. 2022.
SPORT
OGLASILI SE ^ELNICI JU-ES OPENA!
Poznata situacija oko Novaka \okovi}a Ilija Stolica, trener Partizana
Partizanovim mukama nema kraja, sad prete ^ukari~ki i Vojvodina Glavoboqe, problemi... Fudbaleri Partizana su u sezonu 2022/2023 u{li blago re~eno lo{e, nakon pet odigranih utakmica (~etiri u Superligi, jedna u Evropi) imaju samo jednu pobedu i mnogo ranije nego {to su to `eleli do{li su do utakmica koje su prakti~no „biti ili ne biti“. Trka za {ampionsku titulu je svedena na domen teorije (prerano je re}i da je zavr{ena, ali Zvezda ima sedam bodova vi{ka), u Evropi je neophodno napraviti preokret protiv AEK-a – dodu{e, olak{avaju}a okolnost je to {to }e revan{ biti odigran u Beogradu. No, da nevoqa ne ide sama potrudila su se i dva rivala sa doma}e scene - Vojvodina i ^ukari~ki. U momentu kad ekipa Ilije Stolice muku mu~i da bi uhvatila kakav-takav ritam, iz Novog Sada i sa Banovog brda sti`u po crno-bele zabriwavaju}i signali zbog kojih je pod znakom pitawa, bar na osnovu uzorka od prvih pet kola, i samo mesto koje vodi u kvalifikacije za Ligu {ampiona (naredne sezone {ampion Srbije }e u elitno takmi~ewe, dok }e drugoplasirana ekipa u kvalifikacije). Ekipa sa stadiona "Kara|or|e" je, uz Crvenu zvezdu, jedina nepora`ena. Na ~etiri susreta Novosa|ani su postigli sedam golova, wihova mre`a se nijednom nije zatresla, remizirali su bez golova protiv Spartaka, dok su protiv gradskog rivala Mladosti (4:0) i Radni~kog u Kragujevcu (2:0) odigrali odli~ne utakmice i pokazali da se nalaze u naletu. Dobro "u{timovana" ekipa ~ija prva zvezda je Veqko Simi} nije pokazala slabe ta~ke dosad, pa su apetiti u "srpskoj Atini" sa razlogom porasli i postoji vera da mogu do druge pozicije, jer te{ko da i Novosa|ani mogu da pariraju Crvenoj zvezdi na du`e staze, iako su u ovom momentu najozbiqniji takmac. Za to vreme, ^ukari~ki je imao jedan kiks, i to na otvarawu sezone protiv TSC-a (4:1), nakon ~ega se razigrao pre svega napada~ Muhamed Badamosi, koji je pogodio gol Novog Pazara u drugom kolu, zatim je bio strelac dva puta protiv Mladosti u Novom Sadu, da bi protiv Spartaka na Banovom brdu postigao vode}i pogodak i trasirao put svom timu ka trijumfu. Nakon pet odigranih kola, Vojvodina, uz isti broj me~eva kao i Partizan, ima pet bodova vi{e. ^ukari~ki, uz me~ vi{e od tima iz Humske, ima isti broj bodova kao i Crvena zvezda (12), i nalazi se na deobi prve pozicije. A da to nije slu~ajno pokazali su i protiv Tventea. Jesu primili tri gola od holandskog tima, ali su imali dovoqno prilika da me~ zavr{e i pobedom, dok je posebno za pohvalu to {to su u pojedinim trenucima diktirali de{avawa na terenu. Dakle, kvalitet je tu - i to poprili~an. Do kraja prvog dela sezone izabranike Ilije Stolice o~ekuje ipak i jedna olak{avaju}a okolnost - pored toga {to su doma}ini Crvenoj zvezdi u 9. kolu, crno-beli }e na svom terenu do~ekati i Vojvodinu (13. kolo) i ^ukari~ki (15. kolo). No, lo{a strana toga jeste ~iwenica da }e tim iz Humske u drugom delu sezone utakmice protiv tri, iz ove perspektive, najve}a takmaca, odigrati na gostuju}em terenu. I dok me|u navija~ima Partizana postoji nada da ni ^ukari~ki ni Vojvodina nisu ipak toliko kvalitetni da nastave sa serijom pobeda, pitawe koje se samo name}e, na osnovu dosada{weg toka sezone, jeste - da li to va`i i za crno-bele? Jer Partizan nije samo razo~arao u prve ~etiri utakmice, ve} je iz utakmice u utakmicu pokazivao neke boqke koje bi, ukoliko ne budu re{ene u najkra}em mogu}em roku, mogle da budu ozbiqan kamen spoticawa. Do kraja sezone pred timom iz Humske su jo{ 33 utakmice, dovoqno da se popravi utisak i stvari vrate na mesto gde ih o~ekuju navija~i. U suprotnom, ako kriza potraje, ~ini se da su Vojvodina i ^ukari~ki re{eni da je maksimalno iskoriste. S. G.
Ostalo je jo{ petnaestak dana do po~etka Ju-Es opena, posledweg gren slema u sezoni. Novak \okovi} i daqe ~eka kona~ne vesti oko ulaska u Wujork, a ~itava Amerika se digla zbog politike koju sprovode tamo{we vasti. Organizatori Ju-Es opena su se jo{ jednom oglasili kako bi se ogradili od slu~aja "\okovi}" i tako jo{ jednom svima stavili do znawa da od wih ni{ta ne zavisi. - Mi nemamo nikakvo pravo odlu~ivawa ko mo`e da
igra, a ko ne, kada je u pitawu vakcina. Mi }emo po{tovati svaku odluku Vlade Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u vezi dozvole ulaska u zemqu - poru~ili su organizatori. Drugim re~ima, ako Novak dobije zeleno svetlo od politi~kog vrha zemqe, mo`e da u~estvuje. Ju-Es open se ni{ta ne pita u vezi sa wegovim igrawem. Tre}eg avgusta je bilo vi{e od 200.000 zara`enih u Americi, a bele`i se oko 400 smrti dnevno.
„MAMA, TATA, BI]U BOQA OD NOVAKA“: Mia je tenisko ~udo, `eli sve grend slemove Jedna od glavnih odlika velikih {ampiona je obi~no bila istrajnost, upornost, pa ~ak i tvdoglavost. Nisu odustajali od svojih ciqeva {ta god da im se de{avalo, a opet, relativno rano su postajali pravi profesionalci. ^uvena je pri~a kako je Novak \okovi} do{ao sa ~etiri godina na prvi trening kod Jelene Gen~i} sa uredno spakovanom torbom. Ve} tada je sve uradio to posledweg detaqa. Bilo da je ovo pri~a zaista istinita (Novak je kasnije priznao da je mama Dijana spakovala torbu, ali da je on dirigovao {ta da stavi, ~ak i jednu
bananu), zaista pokazuje re{enost jednog deteta da ostvari svoj san. Od tada je pro{lo gotovo 30 godina, ali se jo{ jednom pojavio taj generacijski talenat. Ovog puta u konkurenciji devojaka. Mia Risti} je ubedqivo osvojila Evropsko prvenstvo do 16 godina, slavila je na svih {est me~eva, nije izgubila nijedan set, a u ~ak ~etiri susreta je uni{tila rivalke sa 6:1, 6:1 Prvakiwe Evrope do 16 godina su bile @astin Enan, Simona Halep, ali i Sara Soribe{ Tormo, Darija Kasatkina, Elena Ribakina je bila finalistkiwa, kao i Iga [vjontek koju je Olga Danilovi} 2016. godine savladala sa 6:3, 6:1, {to dovoqno govori o tome kakva je prekretnica u karijeri ovaj turnir. Mia Risti} je trenutno gimnazijalka, a }erka uglednih hirurga iz Bora obja{wava kako je shvatila da se zaqubila u tenis. "Po~ela sam da treniram tenis sa {est godina kada sam videla Novaka \okovi}a na televiziji. Rekla sam roditeqima 'Mama, tata, ho}u da budem
kao on, mo`da i boqa od wega'", zapo~ela je Mia. Istakla je da je do{la na Evropsko prvenstvo sa namerom da ga osvoji, pa smo poku{ali da otkrijemo koja je tajna tog samopouzdawa. "Verujem u sebe, da mogu da uspem u tome. Znam da }u jednoga dana biti boqa od Novaka \okovi}a, ne znam koja je tajna stvarno, ali verujem u sebe da }u postati prvi reket sveta, kao {to je verovao i Novak, verujem da }u osvojiti sve grend slem titule po vi{e puta i da }u doneti zlatnu medaqu Srbiji sa Olimpijskih igara", rekla je samouvereno. Kako je redovan |ak ima mnogo obaveza koje mora da obavi svakog dana. "Idem redovno u {kolu, u gimnaziju "Bora Stankovi}" u Boru. Svaki dan mi je prepun, ili u~im ili treniram." Kako opisuje sebe kao teniserku? Nije `elela da izdvoji nijedan element igre, ve} samo jednu jedinu stvar - rad. "Vrlo sam vredna, marqiva, mnogo radim i vidim da se taj trud isplati..." Slu{ao je tata Dejan razgovor sa strane, a onda otkrio jo{ neke tajne sastojke devoj~ice koja je bila prvak Srbije do 10, 12, 14 i 16 godina koja je do sada odigrala devet ITF turnira za juniorke i osvojila {est. "Promenila se ishrana, trenira se na pravilni na~in, ukqu~ili smo nove metode i videli smo da te metode koristi \okovi}. Od ishrane, principa rada, nema ni~eg tre}eg, nego se vidi {ta telo mo`e da izdr`i, da se pravilno trenira, da se sve to isprati. Treninzi su po ~etiri, {est, pa i osam sati dnevno i telo ponekada ho}e da posustane, uspevamo da odr`avamo telo u odli~noj formi i to daje dobre rezultate", pojasnio je Dejan Risti}. Zatim se osvrnuo i na one stvari koje se ne vide na terenu, ali su ti potezi iza kulisa uvek kqu~ni. Roditeqska podr{ka je izuzetno bitna. "Ko nije polo`io ispit na fakultetu, ne mo`e da oseti te`inu izlaska na me~, zato je bitno da mozak bude na toj frekvenfenciji. Sre}a {to ima roditeqe koji su u tome 24 sata dnevno, da se brinu o treningu, da se isprati ishrana. Ipak, ona zna da mo`e da ima sjajne rezultate i da obezbedi sebi odli~nu budu}nost." Za sada se najboqe ose}a na crvenoj {qaci, preko nedeqe trenira u Boru, a svakog vikenda dolazi u Beograd gde trenira sa trenerom Vladimirom Jovanovi}em iz TK "Setnet". "Omiqena podloga mi je {qaka jer od malena igram na {qaci, ali sam pro{le godine osvojila doma}e prvenstvo do 16 godina na brzoj podlozi, pa mi ide da igram i na betonu. Nikada do sada nisam igrala na travi, pa bih volela da probam", rekla je Mia koja je u ekipnom situaciji sa Srbijom stigla u finalu gde je nakon prave drame slavila ^e{ka sa 2:1. N. R.
Bo
SPORT
^etvrtak 10. 11. decembar ^etvrtak avgust 2020. 2022. 31
Skandal: Pe{i} precrtao Teodosi}a za Evrobasket
ANGELINA TOPI]:
Na putu ka magi~noj granici od dva metra Angelina Topi} (17) ispra}ena je u Kali kao ve} vi|ena osvaja~ica neke od medaqa u skoku uvis na Svetskom prvenstvu za atleti~ar(k)e do 20 leta i nije „pala“ ispod lestvice o~ekivawa ostatka svoje porodice – sa ~ak tri seniorska nacionalna rekorda jedinstvene u svetu „kraqice sportova“, Srpskog atletskog saveza i atletskih stru~waka, ~ije projekcije ka`u da }e beogradska sredwo{kolka imati i grandioznu seniorsku karijeru. – Mrzim patetiku i ono „bronza zlatnog sjaja“, ali ovaj put to jeste tako. Posle ju~era{wih muka ovo je neverovatno. Jer si ti neverovatna – napisao je wen otac i trener, legendarni Dragutin Topi}, na dru{tvenim mre`ama, ponosan ne samo na to {to se wegova naslednica sa presko~enih 1,93 metara „ukotvila“ izme|u Karmen Brus (195) i Brit Virman (1,93, iz mawe poku{aja) ve} i zbog toga {to je uop{te htela i mogla da iza|e na zaleti{te, nakon trovawa hotelskom hranom gro na{e ekspedicije. Vlasnik najvi{eg skoka u istoriji srpske atletike, osvaja~ vi{e dva evropska zlata i {estostruki u~enik Olimpijskih igara, sa 15. mesta na svetskoj skaka~a svih vremena, ranije je umeo da ka`e da je }erka dr`avne rekorderke u troskoku, Biqane Topi}, „bogomdana za atletiku, ali da nema ni{ta protiv ni da unuka profesora na Filolo{kom fakultetu krene akademskim stopama dede i babe“, za {ta tako|e ima jake predispozicije. Da je „pametnija od wega, ali se jo{ ne snalazi sa medijima, pa retke intervjue daje u inostranstvu i na engleskom, jer su strani novinari strpqiviji“, da su Angelinina vredno}a, fokus, posve}enost… „san svakog trenera“, ali da on i supruga ne dopu{taju da wihova ambicija bude ve}a od wene. Vukovac O[ „Strahiwa Banovi}“, na{a najmla|a seniorska rekorderka i jedna od najboqe rangiranih skaka~ica uvis na planeti ove sezone `eli, pak, „stalno da napreduje“, „bez trkawa sa roditeqima“, jer od wih tra`i i dobija samo inspiraciju, podr{ku i oslonac. – Tata je uvek zadovoqan, koliko god da sko~im – rekla je svojevremeno glavna vedeta Top jump kluba, u vlasni{tvu wenog trenera Dragutina Topi}a, a posle silaska sa tre}eg mesta pobedni~kog postoqa juniorskog SP u Kolumbiji je u prvi plan stavila preostale ovosezonske obaveze. – Veoma sam zadovoqna ovom medaqom, kao i zlatnom sa prvenstva Evrope. Sada se okre}em Svetskom {ampionatu za seniorke u Minhenu – ima ciq Angelina, ~iji je potencijal toliki da ve} sada ima kondicionog trenera, fizioterapeuta, nutricionistu i sponzore, SAS i Olimpijski komitet Srbije uz sebe. Na putu ka magi~noj granici od dva metra, za po~etak. N. R.
Selektor Srbije Svetislav Pe{i} precrtao je Milo{a Teodosi}a sa spiska reprezentacije. Kapiten Srbije ne}e igrati na Evrobasketu, a ni u kvalifikacionim me~evima za Svetsko prvenstvo 2023. Ova odluka nije bila o~ekivana, s obzirom na to koliko je Teodosi} prethodnih meseci zna~io Virtusu na putu povratka u Evroligu. Teo je posledwih godina bio sklon povredama, a od boravka u Los An|eles Klipersima i povrede plantarne fascije, vi{e puta je bio van terena. Svejedno, Teo je bio kqu~ni deo gotovo svakog reprezentativnog tima od 2009. naovamo kada ga je Du{an Ivkovi} profilisao kao lidera ekipe. Vaqevac je bio i deo gotovo svih ve}ih reprezentativnih uspeva zakqu~no sa srebrom u Rio de @aneiru na Olimpijskim igrama. Zbog povreda je propu{tao
Vasilije Mici} i Milo{ Teodosi} Evrobasket (srebro) i Mundobasket 2019 (peto mesto), pa ga ve} dugo nismo videli u akciji u dresu Srbije. "Orlovi" su po~eli sa pripremama prvog avgusta, borave u Staroj Pazovi u centru Fudbalskog saveza Srbije i sredinom avgusta imaju pripremne me~eve.
Izme|u ostalih tu }e se sastati i sa Slovenijom, dok ih krajem meseca (25. i 28. avgusta) ~ekaju me~evi sa Gr~kom i Turskom u kvalifikacijama za Mundobasket. Nakon toga sledi glavno takmi~ewe ove godine, Evropsko prvenstvo, ~iju }e grupnu fazu Srbija igrati u Pragu. S. G.
MISTERIJA PE[I]EVE ODLUKE:
^eka se obrazlo`ewe ~udnog poteza Kao grom iz vedrog neba odjeknula je nezvani~na informacija da je selektor Srbije Svetislav Pe{i} izbrisao Milo{a Teodosi}a sa spiska reprezentativaca za predstoje}e kvalifikacione utakmice za Svetsko prvenstvo i Evrobasket od 1. do 18. septembra! Jo{ uvek nije bilo zvani~ne potvrde Ko{arka{kog saveza Srbije, koja bi svakako morala da sadr`i i obrazlo`ewe krajwe iznena|uju}e odluke da dugogodi{wi kapiten otpadne iz kruga kandidata ve} u ranoj fazi priprema nacionalnog tima. Zasad nema nagove{taja da se radi o povredi zbog koje bi 35-godi{wi veteran bio primoran da odstupi iz nacionalnog tima, u kojem je debitovao jo{ 2007. na Evropskom prvenstvu u [paniji pod vo|stvom tada{weg selektora Zorana Moke Slavni}a. Ko{arka{ki motivi su krajwe upitni, imaju}i u vidu da je Teo i u poznim igra~kim godinama za sobom ostavio odli~nu klupsku sezonu u bolowskom Virtusu. Osvojio je Evrokup i bio MVP finalne utakmice ovog takmi~ewa, u kojoj su Bolowezi trijumfom nad Bursom izborili povratak u Evroligu. Teodosi}eve zasluge za uspon reprezentacije u posledwih 15 godina su nemerqivo velike, a odnos prema nacionalnom dresu za primer. Propu{tao je takmi~ewa iskqu~ivo zbog povreda, i to evropska prvenstva 2013. u Sloveniji i 2017. u Turskoj, kao i Mundobasket u Kini 2019. Bio je najboqi igra~ na EP 2009. u Poqskoj, kada je Srbija osvojila srebro, odnosno prvu medaqu kao samostalna dr`ava. Jedan od antologijskih trenutaka na{e bliske ko{arka{ke pro{losti je wegova pobedni~ka trojka pro-
tiv [panije na SP 2014. godine, na kojem su "orlovi" tako|e iskovali srebro, kao i magi~ne asistencije iz duela sa Amerikancima na OI u Riju 2016. Teova privr`enost nacionalnom timu nikad se nije dovodila pod sumwu. I tokom prethodne klupske sezone stavio se na raspolagawe Pe{i}u za kvalifikacione utakmice sa Letonijom i Belgijom. Nema dileme da }e selektor uskoro obavestiti javnost o razlozima zbog kojih je odlu~io da izostavi iz tima najiskusnijeg reprezentativca Srbije. "Orlovi" su trenutno u sportskom centru u Staroj Pazovi, gde se pripremaju za kvalifikacione utakmice za SP sa Gr~kom u "[tark areni" 25. septembra i sa Turskom u Istanbulu tri dana kasnije, posle kojih ih o~ekuje nastup na Evropskom prvenstvu u Pragu i Berlinu. N. R.
Bomba u Italiji: Kosti} kod Vlahovi}a, Juventus spojio „paklen“ tandem Transfer sagi kona~no do{ao kraj Reprezentativac Srbije Filip Kosti} posta}e novi fudbaler Juventusa, objavio je najpoznatiji fudbalski insajder Fabricio Romano. Prema pisawu Romana, Ajntraht iz Frankfurta, klub za koji je nastupao Kosti}, je potvrdio da Srbin ne}e putovati sa timom na me~ UEFA Superkupa protiv Real Madrida. Kosti} je spreman da se pri-
dru`i Juventusu sa kojim }e potpisati vi{egodi{wi ugovor u Torinu. Dugo je trajala polemika oko toga da li }e Kosti} ostati u Frankfurtu, a osim Juventusa za wega je bio zainteresovan i Vest Hem, koji je ~ak slao i zvani~ne ponude. Ipak, srpski krilni igra~ je odlu~io da pre|e u "staru damu", sa kojom je ostalo da sredi jo{ zavr{ne detaqe oko ugovora. Kosti} }e se tako pridru`iti Du{anu Vlahovi}u, koji je zimus
poja~ao Juventus i odmah postao prva figura u napadu tima. Jo{ uvek nije poznato koliko }e transfer biti vredan, ali se procewuje da }e cena biti oko 20 miliona evra. Kosti} je bio u Frankfurtu od 2018. godine, odigrao je 172 me~a i upisao 33 gola uz 64 asistencije. Pro{le sezone osvojio je Ligu Evrope, a pamti}e se wegova utakmica protiv Barselone kada je postigao dva gola i imao asistenciju u ~etvrtfinalu.
Ovi koji danas pretenduju na pehar {ampiona Evrope, oni tro{e milijardu evra na igra~e
THURSDAY ^ETVRTAK 11. 8. 2022.
ZVEZDAN TERZI]:
Gradimo novu Marakanu, na istom mestu Kada je do{ao u klub 2014. godine, Crvena zvezda nije imala struje, vode... @ivela je od istorije i stare slave.. Na mapi Evrope gotovo da se nije ni videla, a uspeh godinama unazad, usled Partizanove dominacije, bio bi osvajawe Kupa Srbije i plasman u neko kolo kvalifikacija za Ligu Evrope. Danas, otkad je Zvezdan Terzi} pre vi{e od osam godina postao generalni direktor kluba, Crvena zvezda je osvojila {est titula prvaka Srbije i uve}ala {anse za sedmu. Dva puta zaredom je osvajala duplu krunu. Obezbedila je {estu grupnu fazu u Evropi - tre}u u Ligi {ampiona ili ~etvrtu u Ligi Evrope. Do~ekala je tri prole}a u Evropi, od toga i jedan plasman u osminu finala. Ovo su samo vidqivi rezultati, a stawe se, ka`u, poboq{alo i na bankovnom ra~unu, na poqu infrastrukture, u vidu ugleda kluba u Evropi… Sve to je povod za intervju sa Zvezdanom Terzi}em. n Ne mo`emo da ne po~nemo razgovor od najaktuelnijeg. A ovo najaktuelnije se podudara i sa rezultatski najboqim startom sezone u istoriji kluba. Mnogi ka`u - ovo je najmo}nija Zvezda u 21. veku, pa i u {iroj istoriji. Kako vi do`ivqavate ovaj start sezone - 4:0, 2:1, 5:0, 6:0, 5:0? - Ovo je nama nekako postalo ve} i normalno. Crvena zvezda je jako porasla kao klub, sve smo boqi kao tim. Drago mi je {to narod prepoznaje da je Zvezda na dobrom putu. Ali to je zato jer smo imali ~vrstu veru u sebe i da mo`emo da uspravimo Zvezdu. Nismo poklekli kada su nam besumu~no nabrajali pet igra~a koji se nisu sna{li u Zvezdi, kada su relativizovali time ~ak i Ligu {ampiona, kada su nam proricali finansijski slom, ponavqali mantru o dugu koji nismo mi napravili, tra`ili svaku gre{ku. Ostali smo dosledni i uporni i sada se vidi ko je bio u pravu. Digli smo se sa 210. pozicije UEFA liste do 30. mesta i izgradili ogromno po{tovawe u Evropi. Vidqivo je svakome sada kakav
tim, kakvog trenera i kakav menaxment ima Crvena zvezda. Ponosan sam. Mi se ne}emo zadovoqiti trenutnim uspesima, jednostavno imamo obavezu prema armiji navija~a da iz godine u godinu osvajamo {ampionsku titulu i budemo dominantni i konkurentni i na evropskoj sceni. Crvena zvezda nije ista 2022. i 2018. godine kada smo se prvi put plasirali u Ligu {ampiona. Ovo danas je mnogo mo}nija Zvezda, br`a, ~vr{}a, organizovanija. Nekad je bilo nezamislivo da Zvezda iz godine u godine bude sve boqa. Bila je sve slabija i slabija zato {to su prodavani najboqi igra~i da bi klub `iveo. Ali ako prodajete najboqe igra~e onda jedete sopstvenu supstancu, obezbe|ujete pare za `ivot kluba, ali je tim sve slabiji i slabiji. Mi smo napravili jedan zaokret u politici vo|ewa kluba kada sam do{ao 2014. godine. Bio sam svestan da je samo dobar igra~ garant pravqewa dobrog tima, a dobar tim pravi dobre rezultate. Dobar rezultat onda generi{e velike prihode! po~eo je Terzi}. n Nema zvezda{a koji nije zadovoqan timom i igrom. I svi isti~u - poja~awa su pun pogodak, najboqa od onih 2017. godine. Bukari, Kvanga, Pe{i}, Milunovi}, Mitrovi}, Azarov… - Da bi bili jo{ konkurentniji, da bi narod bio zadovoqan ekipom, moramo ulagati u igra~e. Ove
godine smo ulo`ili osam miliona evra samo u ulazne transfere. Ja sam na okupqawu najavio da }emo ove godine investirati vi{e nego ikad, jer sam video jednu ogromnu {ansu. Pre svega povla{}eni smo u tre}oj i ~etvrtoj rundi kvalifikacija, {to zna~i da imamo otvoren put u Ligu {ampiona. I {ampion Srbije ove godine ide direktno u Ligu {ampiona. Rekao sam da ne smemo da propustimo ovakvu {ansu. Vidim da mediji pi{u dva miliona evra, ali mi smo Bukarija platili tri miliona evra. Malog Kangvu smo platili 1,5 miliona evra. Milion evra smo platili [iqu Pe{i}a. To je pet i po miliona evra. Stefana Mitrovi}a smo platili 600.000 evra, to je 6,1 milion evra. Pa Milunovi}, Azarov… Puno smo investirali u ovaj tim i nisu slu~ajno ovakvi rezultati. Izuzetno dobro pla}amo na{e igra~e i oni su zadovoqni. Sve su to kockice koje moraju da se slo`e u mozaiku da bi se na kraju rezultat napravio. n Kolika je zasluga trenera svih ovih godina. Stavi}emo akcenat na Stankovi}a koji obara brojne rekorde, ali koliki udeo u dana{wim uspesima i Milojevi}, Bo`ovi}, koji su stvorili kostur ekipe. - Svi oni su ostavili trag na klupi Zvezde. Pa i Nenad Lalatovi}, koji je do{ao u najgore vreme, kad u klubu nije bilo struje, vode. Me|utim, u vreme Lalatovi}a je lansirano pet na{ih kli-
Pore|ewa s generacijom iz Barija n Neumesto je porediti generacije, ali da li je na vidiku repriza uspeha iz Barija, koliko god to delovalo nerealno. Za{to to pitam - onaj tim iz Barija se isto gradio godinama, kao ovaj. Po~eo da ga stvara [ekularac, nastavio Qupko. Ovaj tim je na zdrave noge postavio Milojevi}, nastavio Stankovi}. Goleada je bila i 1990-91, goleaga je i sada. - Navija~i mogu da upore|uju timove, ali ja se trudim da napravim odr`iv sistem. I napravili smo. Zvezda mo`e sama sebe da finansira, to smo obezbedili kontinuiranim uspesima. Zato mi je va`no da ovaj tim bude kvalitetan, da narod bude ponosan na stadionu i kraj TV ekrana. Nisu slu~ajno sada ta pore|ewa s generacijom iz Barija, mada svako vreme donosi neki novi fudbal.
n Kad ve} Zvezda napreduje iz godine u godinu, je l biste mogli da se usudite da ka`ete - “za vreme mog mandata osvoji}emo Ligu {ampiona, kad-tad”?! - Biznis i menaxment u fudbalu imaju svoje specifi~nosti i tu se mora{ rukovoditi posebnim pravilima. I ostao sam dosledan svojim principima, to sam gurao sve ove godine i rezultati su tu. Moramo da imamo ciqeve i snove, to nam niko ne mo`e oduzeti. Naravno da je situacija u Evropi mnogo druga~ija od one 1991. Veliki je jaz, bogati su postali jo{ bogatiji, siroma{ni su jo{ siroma{niji, velika je razlika. Primera radi, Bajern danas generi{e oko milijardu evra, a Zvezda tu negde oko 40 miliona. Ovolika razlika je bila nezamisliva 90-tih godina. Kad sam do{ao, Zvezda je bila sposobna da prihoduje 10 miliona evra. Mi smo sada na 40 miliona evra prihoda. Ovi koji danas pretenduju na pehar {ampiona Evrope, oni tro{e milijardu na igra~e. Real, Barselona, Liverpul, Man~ester siti, Bajern… Ogromna je razlika izme|u wih i nas. Zvezda mo`e mnogo, ali je veliki raskorak izme|u Lige {ampiona I Lige Evrope. Negde sportski, realno, Zvezda na osnovu svog buxeta i stawa pripada gorwem nivou lige Evrope ili dowem nivou Lige {ampiona. Mislim da je jako te{ko da ne{to napravimo u Ligi {ampiona, ali ako nastavimo s ovako pametnom politikom mo`emo do}i do ~etvrtfinala ili polufinala Lige Evrope. Uostalom, blizu smo bili i pro{le sezone. Zvezda je prvo do{la do finala Kupa UEFA, pa onda osvojila Kup {ampiona. Svo to vreme Xaji} je bio u klubu. Tim primerom se vodim, ali - korak po korak. Svako gradi svoj put. naca od kojih je Zvezda zaradila 16, 17 miliona evra. Upravo je to bila finansijska injekcija koja je pokrenula daqi rast Crvene zvezde. Lalatovi} je ostavio odli~an trag, pa Grof Bo`ovi} koji je pobegao Partizanu 32 boda, o Milojevi}u da ne govorimo – dve Lige {ampiona. U wegovo vreme stvorena je osnova u igra~kom kadru koji je i dan danas prisutan i jak. Stankovi} je bio veliki evropski igra~, a u Zvezdi }e kao trener napraviti isto tako veliku karijeru kao {to je imao igra~ku u Italiji. On posle Zvezde mo`e da vodi bilo koji veliki evropski klub n Najavili ste izgradwu trena`nog centra u Sur~inu, Zvezda kupuje 25 hektara zemqe kod aerodroma. Kada se to o~ekuje i da li se pla{ite reakcije javnosti {to izme{tate terene? - Na{e stru~ne slu`be uveliko rade na projektu novog trening kampa. On je neminovan da bi se Crvena zvezda razvijala kao ozbiqan klub. Napravi}emo devet novih terena sa svim prate}im sadr`ajima da bi se ceo trena`ni proces preselio tamo. To bi bio jedan kosmi~ki brod i nau~ni centar za proizvodwu fudbalera. Jedan veliki predsednik Real Madrida je rekao “mi smo ovde da donosimo hrabre odluke”. Ja da sam slu{ao {ta ka`e ulica ili svaki onaj foruma{ kraj tastature, Crvena zvezda danas ne bi bila ovde. Ako vodite ozbiqnu instituciju, ne mogu da vas poremeti neki glasovi sa strane. Da postoji neko boqi, on bi ve} sedeo ovde umesto nas. Poslovno govore}i, previ{e je ovo skup kvadratni metar da bi se {utirala lopta oko Marakane. Marakana }e uvek ostati stadion, stadion ne}e mewati namenu ni lokaciju. Ali imati sedam pomo}nih terena na ovakvoj lokaciji, to je luksuz koji sebi mogu da dozvole samo neodgovorni qudi. Svuda u svetu je tako. Real Madrid je imao terene pored Santjago Bernabeua, pa ih je izmestio. Svi veliki klubovi u Evropi su to u~ini. To }emo u~initi i mi, to }e doneti novi podsticaj za razvoj velike Crvene zvezde. Mi smo ovde vlasnici 16,5 hektara zemqe i pri~amo o tome kao o nekom kapitalu, a ne dobijamo ni{ta. Zapravo, imamo samo ras-
hode u iznosu od 250 hiqada evra koliko pla}amo porez na imovinu gradu Beogradu. Stadion je napravqen 1963, naslowen je sa sve ~etiri tribine na zemqu tako da nemamo ni jedan jedini kvadratni metar poslovnog ili stambenog prostora na najskupqoj lokaciji u Beogradu. n Nije tajna da }e Marakana dobiti prate}e objekte u vidu tr`nog centra i ostalih objekata koji donose prihod. Ali {ta }e biti sa samim stadionom – je l to nagove{tavate izgradwu novog stadiona na istom mestu? - Jo{ nije precizirano koji sadr`aji }e se graditi oko stadiona. To }e usaglasiti stru~ni i nadle`ni organi. Marakana je stadion koji budi lepa se}awa, stadion s tradicijom, ali i Arsenal je imao ~uveni Hajberi, bio je vezan za emociju i tradiciju, pa je napravio novi moderan stadion. Zvezda mora da ima novi stadion na sada{woj lokaciji ako `elimo da se razvijamo i idemo u korak sa modernim svetom. Navija~i mogu da ostaju u pro{losti, mi koji vodimo klub moramo da gledamo u budu}nost. Mi se posle utakmice ne veselimo, to mo`da traje 15 minuta, mi ve} razmi{qamo {ta donosi sutra. Navija~i trebaju da se vesele, ne mi. Na nama je da obezbedimo uslove da Crvena zvezda iz dana u dan bude sve ja~a i mo}nija. n Kada se o~ekuje izgradwa novog stadiona na istom mestu? - Nije to tako jednostavno. Treba da se mewa plan detaqe regulacije, projekti, drugi planovi. Ne bih zeleo da govorim o rokovima ali moramo da pripremimo tu dokumentaciju, jer od toga se po~iwe, pa mozda i neko tek posle nas zavr{i posao. Mi ovde nista nismo na{li po pitawu dokumentacije. Mnogo spornih vlasnika na zemqi{tu, pojedine tribine stadiona ~ak nisu bile legalizovane, tereni nisu bili legalizovani. Op{ti je haos bio u pravnoj slu`bi, ali smo uradili veliku stvar da pripremimo ideju i novi projekat. Prethodnica svega ovoga je da izgradimo trena`ni kamp u blizini aerodroma, da obezbedimo nesmetan `ivot klubu tamo dok se ovde gradi stadion. A verovatno }e se graditi faza po faza i za to vreme bi se igrale utakmice. S. G.