Srpski glas 10. septembar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

29

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/

godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 10.9.2020. z Year XXIX No.2413 SA/TAS - $4.00 WA/NT/

NSW Country/ACT - $4.50

Nosilac liste Za budu}nost Crne Gore o mitingu podr{ke DPS, podelama u CG i odnosima sa Beogradom

Zdravko Krivokapi}:

Strana 17

Poseta botani~koj ba{ti u Kvinslendu

Ne}emo ponoviti gre{ke Srbije posle 5. oktobra

Strana 9

Trampova osveta Evropi Strana 5

Posle dva dana provedena u Beloj ku}i, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i predsednik vlade takozvanog Kosova Avdulah Hoti potpisali su, u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa, sporazum o unapre|ewu ekonomskih odnosa Beograda i Pri{tine. A najve}i dobitnik sporazuma je strana koja u razgovorima nije ni u~estvovala – Izrael

Sportski vremeplov:

Marijan Bene{

Tu`ni princ Srema: Sava [umanovi}, slikar

Stvarao je srcem, slikao du{om i stradao kao `rtva usta{a

Strana 20

Spektakl na otvarawu lige u bo}ama Dugo najavqivano takmi~ewe u bo}ama „Kup Mom~ila \uji}a“ po~elo je pro{log petka u Srpskom centru u Bonirigu

Strana 29

Bokser, {ampion Jugoslavije, {ampion Evrope

Imao je pesnice od ~elika i najtragi~niju sudbinu

Strana 31

2

^etvrtak 10. septembar 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Komersant: Moskva naknadno saznala detaqe Vu~i}eve posete SAD, detaqi za~udili

Upozorewe italijanskog pisca: \ukanovi} opasan sve dok kontroli{e ve}i deo policije \ukanovi} ostaje opasan sve dok uspeva da kontroli{e ve}i deo policije. Va`no je ostati hladan i kretati se postepeno, pre svega formirawem nove vlade, iskqu~ivawem DPS-a i uveravawem mawina da ne postoji opasnost od „velike Srbije“, zatim ukidawem Zakona o slobodi veroispovesti...

Ovo je mi{qewe italijanskog pisca i autora kwige „Odbrana pravoslavqa u Crnoj Gori“ Stefana Vernolea povodom rezultata parlamentarnih izbora u Crnoj Gori. „Verujem da se opozicione partije mogu izjasniti kao zadovoqne. To je prvi put da otac-gospodar dr`ave Milo \ukanovi} na ovako politi~ki jasan na~in gubi izbore, a samo glasawe ocrtava scenarije koji su donedavno bili apsolutno neo~ekivani“, ka`e Vernole.

Vernole pozdravqa potez lidera koalicije „Za budu}nost Crne Gore“ Zdravka Krivokapi}a, koji je najavquju}i kraj re`ima odmah pozvao svoje pristalice na mir.

Stefan Vernolea ukazuje da sve mere usmerene na brisawe srpskog identiteta i kulture u Crnoj Gori moraju da budu otkazane kao simboli~na nadoknada za progone pretrpqene posledwih decenija. „Va`no je ne nasedati na provokacije i izbegavati davawe \ukanovi}u izgovora za upotrebu nasiqa u ovom periodu. Uzor i sada mora da bude model mirnih verskih litija koje smo gledali posledwih meseci u Crnoj Gori. Proces promene iz doba u kojem dominiraju korupcija i prevara sada je zapo~et i ve}ina qudi `udi za tim. Neophodno je odmah otvoriti i kanal dijaloga sa vladama Beograda i Moskve. Crna Gora je potencijalni draguq zbog svojih prirodnih resursa i geografskog polo`aja i to ne zaslu`uje da bude rasprodato ostavqawem u rukama prethodne vladaju}e klase“, zakqu~uje Vernole.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas. com.au Email: info@srpskiglas.com.au

Moskva je naknadno saznala detaqe posete predsednika Aleksandra Vu~i}a Va{ingtonu, a ti detaqi su izazvali ~u|ewe u ruskom rukovodstvu, pi{e moskovski dnevnik Komersant.

List navodi da je Moskva sa ~u|ewem primila rezultate posete, kojoj je bio posve}en "sarkasti~ni" post portparolke ruskog Ministarstva spoqnih poslova Marije Zaharove na dru{tvenim mre`ama.

Dnevnik pi{e da su ~u|ewe izazvali ne samo snimci iz Va{ingtona, koliko rezultati posete srpskog predsednika koji se u Beloj ku}i sreo sa predsednikom SAD Donaldom Trampom i sa premijerom Kosova Abdulahom Hotijem.

"Potpisivawe ta~ke o uza-

o celom nizu ta~aka koje su u{le u taj sporazum, ukqu~uju}i preno{ewe ambasade u Jerusalim, priznavawe Hezbolaha za teroristi~ku organizaciju i zabranu kineskih tehnologija.

Predsednik Vu~i} je informisao Moskvu o rezultatima posete u SAD. Ali tek posle posta Marije Zaharove", navodi Komersant.

Patrijarh Irinej: Jedini dogovor koji SPC prihvata jeste onaj u kojem su Kosovo i Metohija u sastavu Srbije Jedini dogovor koji Srpska pravoslavna crkva prihvata jeste onaj u kojem su Kosovo i Metohija u sastavu Srbije”, rekao je patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, komentari{u}i pregovore koji su se prethodnih dana odvijali izme|u Beograda i Pri{tine.

“To je apsolutno stav Crkve i tu se ni{ta nije promenilo. Jo{ }emo da vidimo u kom pravcu idu pregovori izme|u srpske i albanske strane, jo{ uvek se upoznajemo sa materijom”, rekao je za na{ portal poglavar SPC, dodaju}i da, ukoliko usledi poziv, oni }e se ukqu~iti u pregovore oko Kosova.

“Ako nas neko pozove i da nam priliku, mi }emo se ukqu~iti u razgovore oko Kosova. U suprotnom }emo svakako pratiti kako se odvija proces pregovora”, rekao je Irinej.

Prema wegovim re~ima predstavnici SPC ~ekaju da ~uju kako glasi izvorni dogovor, te on li~no, kao i Crkva, podr`avaju ideju da se normalizuju odnosi izme|u Albanaca i Srba.

“To bi bilo normalno. Neophodno je uspostaviti dobar odnos izme|u ta dva naroda”, poru~io je patrijarh Irinej.

ma {ta mi re~e?!

Izviwewe {ampiona

Mo`da ipak malkice preteruje?!

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}, Neboj{a Ristivojevi}; tehni~ki urednik: Milijana Bjeli}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

„Pobeda u 1. svetskom ratu, ali uz stravi~ne `rtve. Ovaj uspeh Srbije i Vu~i}a u Va{ingtonu je jedan od najve}ih uspeha Srbije u posledwe 102 godine, od pobede 1918.

Slobodno }u re}i, da je Vu~i} za Srbiju u~inio vi{e nego bilo ko drugi u posledwe 102 godine.

Ne preterujem. @ivela Srbija!"

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

(Neboj{a Bakarec, poslanik SNS-a, o potpisivawu sporazuma u Beloj ku}i)

Redakcija u Australiji: Tamara Vuji}, Slavko Drqi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Toplica Mileti} (Adelajd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

jamnom priznavawu Kosova i Izraela u Vu~i}evom prisustvu u su{tini legalizuje aspiracije Pri{tine na samoopredeqewe.

Ruske vlasti su, sude}i po svemu, upozoravale predsednika Srbije o posledicama nekih pozicija iz va{ingtonskog sporazuma".

List navodi da u isto vreme "Beograd nije obavestio Moskvu

„Cela ova situacija me ~ini zaista tu`nim i praznim.

Proverio sam kako se ose}a linijski sudija, i prema informacijama koje sam dobio, ose}a se dobro, hvala Bogu. Weno ime ne mogu da otkrijem zbog o~uvawa wene privatnosti. Jako mi je `ao {to sam joj naneo takav stres. Nije bilo namerno.

Bilo je pogre{no. @elim da ovo neprijatno iskustvo, diskvalifikaciju sa turnira, pretvorim u va`nu `ivotnu lekciju, kako bih nastavio da rastem i razvijam se kao ~ovek, ali i teniser" (Najboqi teniser sveta Novak \okovi} izvinio se zbog incidenta na US openu)

Ako ste se pitali kako izgleda pakao... „U paklu se svako ve~e gleda izborna no} na televiziji" (Marketin{ki stru~wak, kolumnista Voja @aneti}, pratio izbore u Crnoj Gori)

Tata se slu{a puno, mama se slu{a vi{e teta Angela se slu{a najvi{e „Merkel mi je rekla da je vreme, kako sti~em s ve vi{e iskustva, da mawe pokazujem emocije.

Poku{a}u da je poslu{am" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, o razgovoru sa nema~kom kancelarkom Angelom Merkel)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 10. septembar 2020. 3

Srbija pristala da bude me|u zemqama gde }e se testirati kineska vakcina

Brat Tramp

Kineska nacionalna biotehnolo{ka grupa (CNBG) i „Sinovak biotehnolohija ltd“ saop{tili su da su se jo{ ~etiri zemqe slo`ile da se u wima testira na qudima kineska vakcina protiv virusa korona u poznoj fazi.

Srbija i Pakistan su me|u novim zemqama koje su pristale na ispitivawe vakcine u fazi 3 jer kineskim kompanijama treba {to vi{e podataka iz inostranstva za kona~no odobrewe potencijalnih vakcina, s obzirom da sve mawi broj obolelih ~ini Kinu nezadovoqavaju}im mestom za eksperimente, navodi Rojters. „Zeleno svetlo“ za masovnu upotrebu vakcine, kompanije }e dobiti ako doka`u da su lekovi bezbedni i dovoqno efikasni pomo}u podataka dobijenih testirawem na velikom broju slu~ajeva u fazi 3.

Kina je dozvolila da se dve vrste vakcina CNBG-a i jedna „Sinovakova“ testiraju na ograni~enim grupama qudi izlo`enih riziku od infekcije, poput medicinskih radnika.

U Srbiji }e se testirati obe vakcine CNBG-a, a u Pakistanu vakcina koju je razvila pekin{ka filijala u okviru programa testirawa na qudima u fazi 3, izjavio je potpredsednik CNBG-a Zang Juntao za Rojters.

Nije bilo lako bratu Siju u Pekingu, dok je gledao kako se wegov evropski brat Vu~i} pobratimi sa onim kaubojem Donaldom Trampom, a tek }emo videti koliku mu je goru{icu izazvala ta~ka sporazuma Beograda i Pri{tine kojom smo se obavezali da ne kupujemo 5G opremu od nepouzdanih dobavqa~a me|u kojima su mnogi prepoznali kineski Huavej.

O~ekuje se da }e u fazi 3 biti testirano oko 50.000 qudi u oko deset zemaqa, rekao je Zang. Ispitivawa su po~ela u Ujediwenim Arapskim Emiratima, Bahreinu, Peruu, Maroku, Argentini i Jordanu. „Strane zemqe nameravaju da naru~e 500 miliona doza CNBG-ove vakcine“, naveo je Zang. „Sinovakova“ vakcina „Korona vak“ testirana je u Brazilu i Indoneziji i dobila je odobrewe jo{ dve zemqe za testirawe u fazi 3, rekla je Helen Jang, vi{a direktorka za globalnu strategiju i razvoj poslovawa u „Sinovaku“.

Ona je odbila da navede koje su to zemqe po{to su te informacije „jo{ uvek poverqive“.

Obradovi}: Tramp zloupotrebio Srbiju i Kosovo zarad drugih ciqeva Potpisivawe sporazuma Beograda i Pri{tine u Va{ingtonu poslu`ili su Trampu vi{e za druge strate{ke ciqeve nego za Zapadni Balkan, ka`e novinar Vuka{in Obradovi}. "Srbija i Kosovo su na ovim pregovorima upotrebqeni,

sunarodnika, nisam savim siguran koliko su oni va`an faktor za budu}e izbore i to se pokazalo i na ovom sastanku. Srbija i Kosovo su na ovim pregovorima upotrebqeni, da ne ka`em zloupotrebqeni, za neke druge ciqe-

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} vrlo brutalno odbio ta~ku 10, o priznavawu Kosova da ne ka`em zloupotrebqeni, za neke druge ciqeve, a to su Bliski istok, Kina, Rusija", dodaje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i premijer Kosova Avdulah Hoti sastali su se u petak sa predsednikom SAD Donaldom Trampom u wegovom kabinetu u Beloj ku}i, gde su, prema izvorima iz Bele ku}e, potpisani dogovoreni sporazumi. Dva dana posle potpisivawa sporazuma u Va{ingtonu, i daqe su brojne dileme u vezi sa tim ko je {ta potpisao, a ko {ta dobio. Da li je sastankom u Va{ingtonu Tramp `eleo da obezbedi glasove srpske i albanske dijaspore na predstoje}im izborima u SAD? "Uz du`no po{tovawe na{ih

ve koji su strate{ki va`ni za SAD vi{e nego Zapadni Balkan, a to je Bliski istok, Kina, Rusija", navodi Obradovi}.

Kako je rekao, ovi sporazumi su poslu`ili pre svega Trampu, ali ne zbog toga {to }e pridobiti srpsku ili albansku zajednicu, ve} za mnoge duge strate{ke ciqeve koje Trampova administracija ima.

Posebno iznena|ewe u sporazumu bilo je spomiwawe Izraela i ambasada u Jerusalimu.

"Ne {to je to mene iznenadilo, nego je, sude}u po snimku, izgleda iznenadilo i predsednika Vu~i}a, i to se jasno i videlo po wegovom govoru tela, kada je pogledao dokument prili~no za~u|eno, ~ini mi se. Kakve je to rekacije u

svetu izazvalo, videlo se u reakciji Marije Zaharove koja je jednim degutantnim komentarom na Tviteru uporedila scenu filma Niske strasti i razgovora Vu~i}a i Trampa", kazao je Obradovi}.

U Crnoj Gori "ni{ta nije gotovo" Komentari{u}i odr`ane izbore u Crnoj Gori i progla{ewe pobede opozicije, Obradovi} ka`e da je jo{ u izbornoj no}i upozoravao na to da "jo{ ni{ta nije gotovo".

"Ja sam od onih koji su u izbornoj no}i kada se javila jedna vrsta trijumfalizma, naro~ito me|u pristalicama opozicije upozoravao da jo{ ni{ta nije gotovo. Zbog toga, znate, kad je neko 30 godina na vlasti, iza wega stoje razne interesne strukture, to je mnogo ozbiqnija stvar od smene vlasti...To je sistem u kojem postoje qudi koji su bili uz \ukanovi}a 30 godina, za wih je to pitawe egzistencije, a kad ka`em qudi, mislim na strukture koje su `ivele na \ukanovi}evim pobedama", kazao je Obradovi}.

Dodaje i da bi, sve i da \ukanovi} `eli da se povu~e i napravi neki dogovor sa opozicijom, te struktre, navodi Obradovi}, ne}e dozvoliti mirnu tranziciju vlasti u Crnoj Gori. "\ukanovi} ima dve godine pred sobom, a ima}e dva zadatka - da sa~iva DPS, a onda i da iskoristi programske razlike u okviru opozicione kolacije i da eventualno iskoristi ta neslagawa da bi stvar preokrenuo u svoju korist", ocewuje Obradovi}.

Pi{e: Ranko Pivqanin

Sigurno je, koliko god stamen bio, i brat Putin grizao nokte zbog qubomore ( jo{ vi{e zbog energetskog otklona Srbije od Rusije), a brat Erdogan je, videv{i da }e Srbija ambasadu u Izraelu iz Tel Aviva prebaciti u Jerusalim, u besu verovatno pocepao onaj sako {to je isti kao Vu~i}ev i sada sa imamima usagla{ava fatvu protiv balkanskog brata nevernika.

Imale su svoje razloge za qutwu i sestra Merkel i sestra fon der Lajen kojima je Tramp ukrao junake za sopstveni rijaliti pa, ko zapete pu{ke, ~ekaju ovu dvojicu da ih o tome propitaju za koji dan u Briselu. Jedino je, vaqda, razumevawe imao brat Bin Zajed koji je tako|e nedavno morao da iza|e u susret Trampu, pa je normalizovao odnose Ujediwenih arapskih emirata i Izraela. Dobro, i brat Andrej, ali on je u ovoj bratskoj pri~i najmawe bitan.

Kojoj i kakvoj bra}i se zamerio kosovski premijer Abdulah Hoti koji se obavezao na priznawe dr`ave Izraela i tretirawe pokreta Hezbolah kao teroristi~ke organizacije, tek }emo videti ali ti rodbinski odnosi se nas ne ti~u pa se wima ne}emo dubqe baviti, ali ho}emo i moramo pitawem {ta su to Vu~i} i Hoti radili u Va{ingtonu?

Koliko smo obave{teni oni su tamo i{li da se, ovaj put uz ameri~ko posredovawe, bave normalizacijom (ekonomskih) odnosa Beograda i Pri{tine, nekakav sporazum sa tim naslovom je i potpisan, ali ispada da su srpski predsednik i kosovski premijer, pre svega, re{avali bliskoisto~no pitawe. Ne bi me iznenadilo da neko od ovih novinskih surogata (Alo, Informer, Srpski Telegraf) uskoro objavi kako je, zahvaquju}i predsedniku Vu~i}u, kona~no postignut mir na Bliskom istoku. Zeri i populi end ostale kohe i ditore }e, pretpostavqam, tu zaslugu pripisati Hotiju.

Stvarno, {ta se to doga|alo u Beloj ku}i u ovih nekoliko septembarskih dana i kakav je to sporazum u kome se istovremeno pomiwu Merdare i Jerusalim, Gazivode i Hezbolah i

kako se to preko jednog ekonomskog sporazuma sa Beogradom Kosovo „priznava“ sa Izraelom, a Beograd „diverzifikuje svoje zalihe energije“ tako {to }e u tom pogledu mawe zavisiti od Rusije?

Najjednostavniji odgovor jeste da je Donald Tramp „miriteqski poduhvat“ koji bi kao trebao da kona~no normalizuje odnose Srbije i wene otcepqene pokrajine, non{alantno ubacio u svoju izbornu agendu (ili obrnuto, svejedno) ne bi li poentirao na osetqivim globalnim problemima i neuralgijama: izbacio Kinu i Rusiju sa Balkana, to jest iz Evrope, jo{ malo zategao konopac sa Iranom i dodvorio se mo}nom jevrejskom lobiju u Americi koji ima ogroman uticaj i mo`e presudno da uti~e na ameri~ke izbore. Mogu}e da su mu, ako je na{ao za shodno da se interesuje, naknadno objasnili da su Srbija i Kosovo kom{iluk wegove tazbine.

Za nas je mnogo bitnije koliko }e Vu~i}a, to jest Srbiju, ko{tati ova va{ingtonska papazjanija na koju je pristao i koja }e dovesti u pitawe odnose sa Evropom, Rusijom, Kinom i dobrim delom arapskog i nesvrstanog sveta. Ispada da smo trampili (~udne li terminolo{ke podudarnosti), koliko – toliko sigurne vrapce u ruci, za hirovitog i nepredvidivog ameri~kog goluba na grani koji nas samo mo`e iskoristiti i odbaciti. Nije slu~ajno jedan mudar ~ika rekao kako je od toga da bude{ neprijateq Amerike, jedino gore da bude{ wen prijateq.

Dakle, ako je ovo po~etak strate{kog partnerstva Srbije i SAD, kako se poku{ava predstaviti, nismo mogli izabrati gori na~in i nezgodniji momenat za takvu vrstu diplomatskog zaokreta. Vezivati se za samo jednu opciju i kandidata u predve~erje ameri~kih predsedni~kih izbora jeste potez kockarskog pogorelca koji sve `etone stavqa na crno ili crveno, pa {ta mu bog, ta~nije onaj wegov rogati i repati antipod, da.

Dodu{e, Vu~i}u ovo nije prvi put da na isti na~in hazardira kad je Amerika u pitawu. U pro{loj partiji sve je (pomiwala su se neka dva miliona dolara donacije Fondaciji familije Klinton) stavio na demokrate i Hilari Klinton i izgubio. Posle je bilo „Trampe, Srbine“. Ve} u novembru, pokaza}e se da li je opet oma{io ili }e se kuglica zaustaviti na wegovom poqu. Nadajmo se da }e ovaj put imati malo vi{e sre}e. Ko }e sad {tampati plakate „Bajdene, Srbine“.

4

SRPSKA POSLA

^etvrtak 10. septembar 2020.

SRBE PREKRSTI, PA IH ISKORISTI!

Prava srpskog naroda zadwa rupa na svirali Evrope Name}u nam da budemo Bosanci, sankcioni{u nas ako se izjasnimo kao Srbi, zabrawuju }irilicu u Hrvatskoj, a veru u Crnoj Gori pod odlaze}im re`imom... S nebrojeno problema se suo~ava srpska dijaspora u regionu. Iako Srbija ispuwava evropske standarde prema svim mawinama, Srbi su ~esto zadwa rupa na svirali ili potpuno zanemareni.

U nekim zemqama smo druga najve}a etni~ka zajednica, ali to ne zna~i da u`ivamo ista prava, ~ak ni sli~na, kao i dr`avqani te zemqe ili druge nacionalne mawine, jer nam taj status nije priznat ili nije dobro ure|en zakonom.

Prava Srba – zadwa rupa na svirali Nedavno je predsednik Zajednice srpskih klubova u Be~u Luka Markovi} osudio inicijativu dru{tva „Bosanski akademici“ kojom bi Bosanci u Austriji postali nacionalna mawina, a koju je podr`ala partija Socijalna Austrija budu}nosti, isti~u}i da bi taj status trebalo da dobiju Turci i biv{i Jugosloveni.

Srpsku zajednicu niko nije ni pitao da se izjasni o tome, iako je u toj zemqi nakon austrijske, najbrojnija, sa oko 300 hiqada qudi, od kojih pola ima austrijski, a druga polovina srpski paso{. „Problem je u tome {to neko ho}e da se deklari{e kao nacionalna mawina, a nas broji sa sobom u tu statistiku. Na osnovu nas dobijaju na masovnosti i onda tra`e prava. Time {to nas prekr{tavaju u neka nova imena, kao “biv{i Jugosloveni ili Bosanci”, ho}e da ispune ono {to `ele“, istakao je Markovi}.

Srbi u Austriji Ali, za razliku od zemaqa biv{e SFRJ, Srbi, iako u Austriji nisu nacionalna mawina, u`ivaju sva prava kao Austrijanci. Tako da na{ sagovornik smatra da im poseban status i ne treba. Jedino {to bi u ovom trenutku tra`ili je da se srpski jezik uvrsti u {kole, a ako status mawine u me|uvremenu postane potreban, Markovi} ka`e da }e ga tra`iti sami. „Jedina mawina koja je priznata u Austriji su Romi. Oni su priznati zbog svega {to je bilo u Drugom svetskom ratu, pru`ena im je ruka zbog zlodela koja je wihov narod pretrpeo“, predo~ava Markovi} i dodaje da mawine u Austriji nemaju svoje predstavnike u parlamentu, kao {to je to slu~aj u Srbiji.

S druge strane, ~lan Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Aleksandar ^otri} smatra da je za Srbe u toj zemqi boqe da budu prepoznati kao nacionalna mawina, jer bi onda ta dr`ava bila u obavezi da wihove aktivnosti finansira redovno, umesto da za sredstva konkuri{u.

Najgori status u Albaniji ^otri} se osvr}e i na situaciju u Albaniji, za koju ka`e da je jedna od zemaqa u kojoj nacionalne mawine imaju najgori status, jer ne postoji zakon koji to reguli{e. To se odra`ava i na Srbe, kojih ima izme|u 30 i 40 hiqada, prete`no na severu zemqe.

Mawine u Albaniji svoje materwe jezike ne mogu da upotrebqavaju slu`beno ni pred dr`avnim orga-

@IVETI

U SRBIJI

nima. Prava na informisawe i {kolovawe na materwem jeziku su uskra}ena, kao i ona koja mawinama pripadaju po evropskim i me|unarodnim poveqama, po~ev od mogu}nosti da se na popisima stanovni{tva tako izja{wavaju. „Svi oni su prilikom ro|ewa upisani kao Albanci. Ako se na popisu izjasne druga~ije, pla}aju velike nov~ane kazne. Imena su albanizovana, kako srpska, tako i drugih zajednica“, navodi ^otri} i dodaje da ni tamo mawine nemaju predstavnike u vlasti.

Tri udru`ewa u Albaniji okupqaju Srbe i sprovode na{e interese. Najzna~ajnije je „Mora~a-Rozafa“, koje uz pomo} Srbije poku{ava da organizuje kurseve srpskog jezika, obnovi crkveni `ivot, omogu}i deci da na{u zemqu obi|u, a starijima da se u woj le~e. [ta ko~i Srbe u Sloveniji Srbi su najbrojnija mawinska nacionalna zajednica i u Sloveniji. Prema zvani~nim podacima, u toj dr`avi `ivi oko 75 hiqada Srba. Nezvani~no, taj broj je mnogo ve}i, pa se pretpostavqa da nas ima oko 150 hiqada.

Prema navodima potpredsednika Nacionalnog saveta Srba Slovenije Danijela Igreca, srpska nacionalna zajednica va`i za najboqe integrisanu u toj zemqi. Mnogi weni pripadnici su ugledni ~lanovi slovena~kog dru{tva, uspe{ni politi~ari, nau~nici, poslovni qudi, umetnici, sportisti i akademici.

Uprkos tome, Srbi ni u Sloveniji nemaju status priznate nacionalne mawine. Za razliku od Italijana, Ma|ara i Roma, kojih je znatno mawe, slovena~ki zakoni Srbima ne garantuju individualna i kolektivna prava, poput {kolovawa na srpskom jeziku, osnivawa sopstvenih medija ili politi~kih tela i imenovawa predstavnika u dr`avnim institucijama. „Da bi Srbi u Sloveniji stekli isti status kao Slovenci u Srbiji, kojih je oko 10 puta mawe, neophodna je promena Ustava. Za tako ne{to u Sloveniji trenutno ne postoji politi~ka voqa. Zbog toga se mi, predstavnici Srba, ve} godinama borimo za usvajawe posebnog zakona, koji bi nam kao drugoj najve}oj etni~koj zajednici u zemqi priznao bar odre|ena kolektivna prava“, predo~ava nam Igrec.

On napomiwe da je prvi strate{ki korak u tom pravcu na~iwen 2019, kada je, kao krovna organizacija srpske zajednice, osnovan Savez Srba Slovenije, ~iji je ciq objediwavawe svih srpskih dru{tava i koordinacija wihovog delovawa sa svrhom o~uvawa identiteta i poboq{awa polo`aja na{eg naroda.

M. T.

 @ali se politi~ar kolegi: - Iza{lo mi je neko ~udno crvenilo po licu.

- Da nije, ne daj bo`e, stid?

 Televizor nam je kao mikrotalasna pe}.

U wemu podgrevamo me|unacionalnu mr`wu.

 Izdajem prazan nov~anik.

Odmah useqiv.

 Svetlo na kraju na{eg tunela pojeo je mrak...

 Oni koji govore istinu obmawuju javnost!

 Ceo svet izmi{qa vakcinu, pa je izmi{qamo i mi.

 Izgleda da nam je Narodna skup{tina zatvorena jer su se kom{ije `alile na buku i neprimeren re~nik posetilaca...

 Iz dana u dan doti~emo dno.

Rudarski je to posao.

 Bolujete od nepravde?

To se u Srbiji ne le~i. Jedan diktator je pao s vlasti.

Sre}om, do~ekao se na svoj nov~anik, pa se nije ugruvao mnogo.  Prodajem hirur{ke maske i ostali {kolski pribor...

 Balkanski narodi su ratni zarobqenici. Jo{ `ive u davno zavr{enim ratovima...  Svaki na{ ~lan koji bude uhva}en u kra|i plati}e danak neiskustvu!  Na{i fudbaleri ~itav me~ nisu prelazili na polovinu protivnika, jer su se sve vreme dr`ali gesla "Tu|e ne}emo, svoje ne damo!

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Ako ti neko ka`e da je glad boqa od sitosti, nemoj mu verovati“ „Boqe je neprijateqa zadr`ati van ku}e, nego ga terati iz ku}e“ „[to ne postigne{ vikom, posti}i }e{ }utawem“ Narodne poslovice

„Bog }e te uvek stavqati na razli~ita isku{ewa, ali nikad na ona kojima nisi dorastao“ Patrijarh Pavle

„Najsigurniji na~in da ~ovek propadne jeste da sebe shvata ozbiqno ili da sebi priznaje neku va`nost“ Aleksandar Tijani}

TEMA NEDEQE

Trampova osveta

^etvrtak 10. septembar 2020. 5

TRANSFER NOVCA

OBAVEŠTENJE KLIJENTIMA

Povodom novonastale situacije izazvane virusom COVID-19 preporučujemo vam da podatke o transakciji dostavite;

TELEFONOM

ONLINE

a uplatu izvršite kreditnom karticom ili preko našeg Portala www.beoexport.com.au internet bankingom (i uštedite 20% na troškovima transfera) Smanjujući broj gotovinskih uplata u glavnoj kancelariji, zajedničkim naporom sprečavamo dalje širenje virusa! I u ovim, nesigurnim vremenima, možete računati na nas!

NUDA! PO NA SEB APRIL-JUNVažiPO do 30.06.2020.

0

$

-

Na iznose od $3,000 do $10,000

-

TROŠKOVI TRANSFERA TROŠKOVI POSREDNIČKIH BANAKA

Na iznose od $10,000+ dodatna ušteda uz povoljnjiji devizni kurs!

EVROPI

u Posle dva dana provedena u Beloj ku}i, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i predsednik vlade takozvanog Kosova Avdulah Hoti potpisali su, u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa, sporazum o unapre|ewu ekonomskih odnosa Beograda i Pri{tine u A najve}i dobitnik sporazuma je strana koja u razgovorima nije ni u~estvovala – Izrael Ekonomski sporazum Beograda i Pri{ti- nije mnogo pomoglo.“ ne, postignut uz posredovawe Va{ingtona, S druge strane, napomiwe Adamovi}, naime, predvi|a i da obe strane proglase „Beograd je uspeo da izbegne zamku sklalibanski Hezbolah za teroristi~ku organi- pawa direktnog sporazuma s Pri{tinom“, zaciju, da Srbija svoju ambasadu u Izraea predvi|eni ulazak „Kosova“ u „mini lu prebaci u Jerusalim, i da „Koso[engen“ „predstavqa pozitivnu vo“, kao ve}inski muslimanska vest za Srbiju jer }e to pre sveteritorija, prizna jevrejsku ga olak{ati plasman na{e Bela ku}a je dr`avu koja }e zauzvrat robe na toj teritoriji, {to postignuti sporazum priznati samoprogla{enu je za nas va`no zato {to se proglasila za „istorijski nezavisnost na{e ju`ne ponalazimo u superiornoj ekonapredak“ u odnosima nomskoj poziciji“. krajine.

Beograda i Pri{tine STATUSNO PITAWE TRAMPOVI MOTIVI Srbija je sporazumom pre Bela ku}a je postignuti svega dobila to {to nije izgusporazum proglasila za „istobila onoliko koliko je mogla; starijski napredak“ u odnosima Beograda i Pri{tine, a to je, ocewuje tusno pitawe, koje se u prvom nacrtu sporazuma nalazilo u famoznoj ta~ki 10 u Aleksandar Pavi}, pre svega u~iweno „zbog obliku zahteva za uzajamnim priznawem, iz imixa samog Trampa ~iji svaki postupak mora da bude ocewen kao najboqi i istofinalne je verzije izba~eno.

Da li je to dovoqno da se Beograd za- rijski. [to se nas ti~e, sporazum se mo`e dovoqi sadr`inom sporazuma? Za{to je shvatiti kao istorijski zato {to je ovog Donaldu Trampu bilo va`no da, u sred puta ameri~ki pristup prema Srbiji bio svoje predizborne kampawe, odvoji vreme druga~iji nego ranije; ovo stoga {to Tramp i energiju za sklapawe dogovora Beogra- ne ose}a obavezu da vodi onu klintonida i Pri{tine? I {ta o svemu tome misli sti~ku politiku koja je skrojila mapu BalEvropska unija? kana. Zato je i izostalo ozbiqnije insistiOvo su pitawa o kojima su govorili po- rawe na uzajamnom priznawu. Kao da su to litikolog Aleksandar Pavi} i istori~ar ostavili Evropskoj uniji a oni su se, da ne Sa{a Adamovi}. bi gubili vreme, fokusirali na ekonomska „Iako jeste iznena|ewe, prisustvo pitawa o kojima je lak{e posti}i dogovor.

Izraela u postignutom sporazumu zapravo A to insistirawe na ekonomiji i Srbiji ne treba da nas ~udi jer je poznato koliko vi{e odgovara.“ su interesi ove dr`ave va`ni za adminiUkazuju}i da „nije iskqu~eno ni da }e straciju Donalda Trampa“, obja{wava Sa{a ovaj sporazum Tramp iskoristiti kao izgoAdamovi}. „O~igledan dobitak za Pri{ti- vor za budu}e povla~ewe ameri~ke vojske s nu, i gubitak za na{u stranu, predstavqa Kosmeta, {to je wegov sin Don junior i javpriznawe izraelsko priznawe samopro- no zatra`io“, Pavi} dodaje i da je „Tramp gla{ene kosovske nezavisnosti. Me|utim, sada imao jo{ jedan motiv, a to je osveta tu nezavisnost priznale su i ve}e sile od onim strukturama iz Evrope, iz Brisela i Izraela, od SAD nadaqe, pa to ipak Kosovu Berlina na prvom mestu, koje su izazvale

GARANTUJEMO VAM ZNATNU UŠTEDU

I POVOLJNIJE USLOVE OD VODEĆIH BANAKA U AUSTRALIJI!

02 8781

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Pon - Pet 9-17h Sub 9-12h

SInce 1994

propast sastanka Vu~i}a i Ha{ima Ta~ija i Kina, polaze}i od sopstvenih interesa, koji je u Beloj ku}i trebalo da bude odr`an ~vrsto stoje na stanovi{tu da je Kosovo deo Srbije u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta 27. juna.“ „Povratak Trampove administracije bezbednosti UN.“ u pregovara~ki proces olak{ava na{u LO[A STRANA SPORAZUMA borbu protiv nastojawa Berlina da nam Imaju}i to u vidu, nije te{ko zakqu~iti nametne me|usobno priznawe. Jer, od ta- da su, po na{e interese, u va{ingtonskom kvog zahteva su Tramp i wegov izaslanik sporazumu najnepovoqnije dve ta~ke koje se Ri~ard Grenel lako odustali, pokazuju}i implicitno odnose na reme}ewe na{e sada to pitawe ne smatraju toliko va`nim,“ radwe s Rusijom i Kinom; jedna govori o posmatra Sa{a Adamovi}. trebi za diversifikacijom u snabdevawu RAZJEDIWENI ZAPAD energentima, druga o zabrani za „nepouzda„Za razliku od Hilari Klinton ili Xoa ne dobavqa~e“ opreme za 5G mre`u. Istini Bajdena, Tramp na Evropsku uniju ne gleda za voqu, treba primetiti i da u ovom konkao na partnera ve} kao na konkurenta, i tekstu ni Rusija ni Kina nisu spomenute to za Srbiju predstavqa veliku priliku eksplicitno, {to nam ostavqa prostor da ve} i zato {to automatski relaksira na{u tuma~ewa ovih odredbi budu kreativna, to poziciju na pregovorima u Briselu,“ prime- jest, uskla|ena s na{im interesima. }uje Aleksandar Pavi}. „Tako|e, po„Izostavqawem konkretnih stizawem ovog sporazuma Trampu meta“, ka`e Aleksandar Pavi}, smo omogu}ili da postigne po„dobili smo prostor za bitku Za razliku od bedu koju je `eleo, i nadam se oko tuma~ewa ovih odredHilari Klinton ili da je na{a strana umela to bi, i to je wihov najboqi da mu stavi do znawa kako bi deo. S druge strane, me|uXoa Bajdena, Tramp na nam se on za to revan{irao Evropsku uniju ne gleda kao tim, otvorena su i vrata u nekoj budu}oj prilici. Ba{ za jo{ ve}i pritisak, jer }e na partnera ve} kao na kao {to bi trebalo da iskou budu}nosti Amerikanci konkurenta ristimo i ovaj rivalitet koji je da se pozivaju na ovaj sporazum i da nam obja{wavaju {ta nastao u odnosima SAD i EU, koji to zapravo treba da zna~i. Tako|e, nesumwivo umawuje pritisak Zapada za izbalansiranost na{e spoqnopoliti~ke na na{u zemqu.“ „Za{to bi Trampova administracija pozicije nije dobro ni to {to smo zauzeli re{avala problem Kosmeta na na~in koji jednu – izraelsku – stranu u sporu na Blibi odgovarao Evropskoj uniji? Zar Trampu skom istoku. Time smo se zamerili Iranu, odgovara stabilna i prosperitetna Evrop- koji ne priznaje samoprogla{enu nezaviska unija koja na ekonomskom planu pravi snost Kosova, a posredno i Rusima i Kineprobleme Sjediwenim Dr`avama? A imaju- zima koji s Iranom ~ine trougao nosilaca }i u vidu i kako se Grenel pona{ao na pozi- budu}eg evroazijskog spajawa. A pitawe je ciji ameri~kog ambasadora u Nema~koj, zai- {ta mi zauzvrat dobijamo od Izraela za sta je te{ko poverovati da sada{wa admi- ovoliku na{u velikodu{nost u odnosu na nistracija ima ijedan razlog da priska~e wegove interese.“ „Mo`da smo dobili upravo to {to u ovom u pomo} Evropskoj uniji povodom Kosova i Metohije“, saglasan je Sa{a Adamovi}, koji sporazumu nema uzajamnog priznawa Beoobja{wava: „Ova razjediwenost Zapada, grada i Pri{tine. Tim pre {to smo ba{ na uz relativno opadawe wegove mo}i usled ovom slu~aju mogli da vidimo koliki uticaj ja~awa Rusije i Kine, olak{ava i na{u bor- Izrael ima na politiku Sjediwenih Dr`abu za odbranu Kosova. Tim pre {to i Rusija va,“ zakqu~uje Sa{a Adamovi}.

R. N.

6

^etvrtak 10. septembar 2020.

u LI^NOST U @I@I

MIOMIR KORA]

Srpski superarheolog Vest da je Ministarstvo kulture namenilo samo 700.000 dinara za istra`ivawa na arheolo{kom lokalitetu Viminacijum izaziva ose}aj gor~ine.

Tim arheologa na ~elu sa dr Miomirom Kora}em godinama nas iznena|uje va`nim otkri}ima, a od Viminacijuma je napravqen lokalitet koji zadovoqava sve svetske standarde.

Dr Kora} sa svojim timom godinama radi na popularizaciji arheologije i upozorava javnost na va`nost ~uvawa i negovawa kulturnog nasle|a…

– Sve {to bi se ulo`ilo u nas dobilo bi svoju verifikaciju i vratilo bi se. Mi imamo u proteklih par godina preko 300 zlatnih predmeta koje smo na{li na Viminacijumu, koji bi svakako obogatili funduse i dr`ave i muzeja, prema tome mi smo uvek isplativa kategorija, izjavio je Kora} pre nekoliko dana.

Kad se pro~ita ovakva izjava jednog od vode}ih srpskih arheologa, postavqa se pitawe imaju li oni koji su u ovoj dr`avi zadu`eni za vo|ewe i osmi{qawe kulturne politike i strategije u glavi ideju o tome {ta su istorija, kultura uop{te, a pogotovo koliko su va`ni za identitet naroda. Kad

U razvijenom svetu kome `elimo da pripadamo vrhunski arheolozi su zvezde. Po muzejima Britanije, Francuske, [panije pravi se biznis od vekovima kradenih i {vercovanih arheolo{kih eksponata, kolonijalne sile su pusto{ile sve {to su mogle, qudi stoje u dugim redovima da te eksponate vide wih slu{ate, ~ujete samo pri~u o tome koliko im je stalo do kulture.

U razvijenom svetu kome `elimo da pripadamo vrhunski arheolozi su zvezde. Po muzejima Britanije, Francuske i Nema~ke i [panije pravi se biznis od vekovima kradenih i {vercovanih arheolo{kih eksponata, kolonijalne sile su pusto{ile sve {to su mogle, qudi stoje u kilometarskim redovima da te eksponate vide, a ova dr`ava nema novca da pomogne istra`ivawa na{ih vrhunskih stru~waka koji su poput dr Kora}a ~itav `ivot posvetili ozbiqnom radu i istra`ivawu na dobrobit celog dru{tva.

To je kulturno blago Srbije koje pripada svim wenim gra|anima. Da bi se ono temeqno istra`ilo potreban je novac i dr`ava mora da na|e.

Miomir Kora} je ro|en 1951. u Gwilanu jer se tamo poslom zatekao wegov otac koji je bio oficir ali se bavio ekonomijom.

Rastao je uz tri starije sestre, a osnovnu {kolu zavr{avao u Kragujevcu. Drugu gimnaziju i potom arheologiju zavr{io je u Beogradu na Filozofskom fakultetu, gde je i doktorirao 1996. On i supruga Ana, filolo{kiwa, postali su roditeqi prvi put jo{ na studijama. Imaju sina Vawu i }erku Ninu i unuke.

M. T.

INTERVJU NEDEQE

Bo`idar \urovi}, istaknuti pozori{ni rediteq, profesor glume na FSU

Ova vlast nema svest o svom neznawu Bo`idar \urovi} (60) je diplomirao pozori{nu re`iju na Pozori{noj akademiji u Pragu 1988. godine. Stalni je rediteq Narodnog pozori{ta u Beogradu, bio je direktor Drame, a potom i upravnik Narodnog pozori{ta. Od 2012. kada je, pre isteka mandata, smewen sa mesta upravnika, \urovi}u je do danas pre}utno zabrawen rediteqski rad iako su wegove predstave u red najdugove~nijih predstava Narodnog pozori{ta ("Zagonetne varijacije", "Tu{na nedeqa", "Sabirni centar", "Bal pod maskama"...).

Redovni je profesor glume na Fakultetu savremenih umetnosti. Re`irao je u pozori{tima Praga, Beograda, Novog Sada, [apca, Kijeva, Kragujevca... i bio selektor i umetni~ki direktor nekoliko pozori{nih festivala u Srbiji. Bavi se i operskom i radio re`ijom, i prevodi sa ~e{kog i slova~kog jezika. n Ako su za opstanak nacije od presudnog zna~aja obrazovawe, zdravstvo i kultura, kakvu budu}nost mo`e da o~ekuje na{a nacija?

- Zdravstvo, obrazovawe i kultura su temeqi svake nacije, a i slika i prilika dr`ave. Dok ozbiqne i ure|ene dr`ave bri`qivo i posve}eno brinu, ula`u ogromna finansijska sredstva i tako modernizuju i unapre|uju pomenute segmente, mi nedopustivo malo ula`emo u zdravstvo, edukaciju i standard na{ih lekara, uspe{no {tancujemo fakultetske diplome i doktorate, robujemo tradiciji, a ne prou~avamo je, dok kulturu smatramo nu`nim zlom i tako temeqno i studiozno potkopavamo temeqe nacije i dr`ave. Tako da je budu}nost nacije nevesela. n Ovom zemqom rukovode qudi sa sumwivim diplomama i falsifikovanim doktoratima. Kakve }e posledice, ti neobrazovani qudi, skloni prevarama, ostaviti po naredne generacije u Srbiji?

- Dan kada je Tomislav Nikoli}, biv{i predsednik Srbije - koji bi trebalo da bude moralni uzor svakom gra|aninu - dobio falsifikovanu diplomu i neka`weno, bez zakonskih posledica nastavio da obavqa javnu funkciju, i ne samo u simboli~nom smislu se mo`e smatrati po~etkom kraja ozbiqnog {kolovawa i obrazovawa u na{oj zemqi. Sve, mnogobrojne la`ne diplome i mno{tvo sumwivih, i argumentovano i nedvosmisleno dokazano, plagijatorskih doktorata su prirodna posledica tog sramnog i, svakog moralnog ~oveka, nedostojnog ~ina. Danas - nakon te, o~ito, decenijski duge epidemije kojoj se ne nazire kraj i za koju ne tra`imo „vakcinu“, a koja je dugoro~no znatno opasnija od postoje}e - retko koji javni funkcioner ima regularnu diplomu ste~enu na iole ozbiqnom uni-

verzitetu... Bizarna je ~iwenica da ima i onih nosioca javnih funkcija koji ~ak i ne znaju na kom su fakultetu diplomirali. n Kakvu poruku su poslali mla|im generacijama, ti qudi koji sa la`nim diplomama vode zemqu?

- Mladim qudima, budu}im studentima aktuelna vlast, svesno ili nesvesno, pre}utno i nedvosmisleno {aqe poruku: zamenite indeks ~lanskim kartama, a birana diploma }e blagovremeno sti}i ili studirajte i emigrirajte. n Za{to smo dozvolili da nam ponavqa~i uni{tavaju budu}nost?

- Neretko se pitamo da li svaki narod ima vlast koju zaslu`uje? Ho}u da verujem da mi zaslu`ujemo boqu vlast, ali mi se ~ini da je ovoj koalicionoj vlasti nekom ~udnom, nekom Bo`jom pravdom, s pravom dopalo da dovr{i proces, koji su zapo~eli wihovi politi~ki roditeqi, a za koji snose istorijsku odgovornost.

Srpsko dru{tvo je podeqeno, iscrpqeno, apati~no, politi~ki zaga|eno i naglo ostarelo. Veliki broj mladih, {kolovanih i radno sposobnih qudi se glavom bez obzira razbe`ao po svetu… n Mnogi se vi{e nikada ne}e ni vratiti.

- Cvet i budu}nost na{e zemqe sve mawe stanuje na ovoj adresi. Ostao je prazan prostor koji su popunili partijski vernici i "ponavqa~i". A oni su veoma skromnog obrazovawa i pameti, ali vrlo samouvereni, uporni, nezdravo ambiciozni, nezasiti vlasti i privilegija kojima se mo`da nisu ni nadali, a za koje misle da }e ve~no trajati.

@IVIMO U DUBOKO KORUMPIRANOM DRU[TVU n Koja Vas je kriminalna afera, u kojoj su upleteni predstavnici vlasti, najvi{e zgrozila i zaprepastila?

- @ivimo u duboko korumpiranom dru{tvu, kome su kriminalne afere svojstvene i prirodne, i sami smo vremenom oguglali i na wih navikli.

Jedna afera drugu susti`e, a mi se krstimo i levom i desnom rukom, neveruju}i da se pod okriqem dr`ave, mimo svakog zakona, no}u, nenajavqeno ru{e delovi grada, finansijski podsti~u i gaje planta`e droge, po ni`im od proizvodnih cena prodaje naoru`awe probranim pojedincima, koji ga potom prodaju po znatno ve}im cenama, a, recimo „Kru{ik“ ide u bankrot. Do iznemoglosti mo`emo nabrajati afere i finansijske malverzacije, a koliko li smo nepodop{tina i skandala zaboravili...

n Imaju li oni svest o svom neznawu?

- Na na{u nesre}u oni nemaju svest o svom neznawu i nesposobnosti, a veoma su nemilosrdni prema onima koji znaju i umeju... U`asni rezultati wihove vlasti su vidqivi golim okom, posledice }e dugo trajati, a istinske razmere te bahate i koruptivne vlasti }e se tek sagledati kada odu sa vlasti. Ostavi}e za sobom do sada nevi|enu pusto{. n Proteklih meseci se pokazalo da su interesi politike va`niji i od zdravqa qudi. Da li Vas je i koliko, zabolela neeti~nost pojedinih lekara iz Kriznog {taba?

- Pandemija Covid-19 je savremena planetarna kuga kojoj ne znamo ni poreklo ni lek. Na{a vlast je, kako samo ona ume, nespremna, sa omalova`avawem i potcewivawem do~ekala ovu nevidqivu i `ivotno opasnu po{ast. Ako je i{ta na ovom svetu sveto, onda bi trebalo da budu bolest i smrt. Na`alost, na{em sveznaju}em vlastodr`itequ je sveta samo wegova vlast pa je - po op{tem uverewu javnosti - zahvaquju}i neoprostivom podani{tvu odre|enih ~lanova kriznog {taba pandemiju zloupotrebio u politi~ke svrhe. Krizni {tab je s pravom izgubio poverewe gra|ana i wihove preporuke nisu imale, a ni sada nemaju, adekvatan odziv u dru{tvu. n Vlast se brutalno obra~unala s omladinom na nedavnim protestima.

Me|utim, s kriminalcima i korupcijom u sopstvenim redovima nema nameru da se obra~una, zbog ~ega nam je i blokiran put ka EU. [ta ova vlast planira da napravi od Srbije?

- Nesporno je da na{a zemqa nije istinski demokratska zemqa, da je zemqa u kojoj su obesmi{qene sve dr`avne institucije i da je apsolutna vlast u rukama samo jednog ~oveka - Aleksandra Vu~i}a, predsednika Srbije, koji je mimo Ustava prigrabio i izvr{nu i zakonodavnu vlast, oteo dr`avu od svog naroda i tako stvorio gotovo privatnu, autoritarnu dr`avu prvoga reda. Takva dr`ava je daleko od nezaobilaznih principa evropske demokratije i Evropske unije.

Me|unarodna zajednica i EU vidqivo zatvaraju vrata Srbiji, a zarad svojih politi~kih interesa diplomatski, poluotvorenih o~iju gledaju bezakowe, korupciju abnormalnih srazmera, {irewe straha i brutalno prebijawe nedu`nih gra|ana. Ovaj re`im nije u mogu}nosti da se obra~una sa sve ve}im kriminalom i korupcijom jer bi morao da se obra~una sa samim sobom. Nastavi}e sve `e{}e da se obra~unava sa svojim aktivnim neistomi{qenicima, kojih je sve vi{e i vi{e.

R. N.

PLANETA

^etvrtak 10. septembar 2020. 7

Broj zara`enih koronavirusom u svetu pre{ao je miliona qudi

27

Od po~etka pandemije do danas zara`eno je 27.005.196 qudi, od ~ega je najvi{e u SAD vi{e od 6,4 miliona.

Do sada je preminulo 882.359 obolelih od posledice infekcije kovidom-19.

Aktivnih slu~ajeva u svetu je ne{to vi{e od sedam miliona, a ukupno se do sada oporavilo 19.103.268 obolelih.

Pored SAD, pandemija je najvi{e pogodila Bra-

zil i Indiju u kojima je obolelo vi{e od ~etiri miliona qudi.

Rusija je i daqe ~etvrta u svetu i prva u Evropi po broju zara`enih koronavirusom.

Dobili sina i usvojili ~etvoro dece, posle par nedeqa stigle vesti: „^estitamo, nosite ~etvorke!“ Par iz SAD-a, Maksin i Xejk Jang imali su sina pre nego {to su odlu~ili da usvoje jo{ ~etvoro dece. Zatim je Maksin ostala trudna i nisu ni mogli da sawaju koliko }e wihova porodica imati ~lanova.

Saznali su da }e dobiti ~etvorke, {to je ukupno devetoro dece mla|e od 10 godina.

- Nisam mislila da bih mogla da zatrudnim, a da nije re~ o vantelesnoj oplodwi, kao {to je bio slu~aj s prvim sinom.

Se}am se da sam Xejku poslala poruku jer sam bila u {oku - ispri~ala je Maksin.

Iako su ih obradovale vesti, istovremeno su bili i vrlo zabrinuti.

- Lekari su se zabrinuli za bebe, a mi za ostalu decu, jer je u sedmo~lanu porodicu do{lo jo{ ~etvoro dece- rekla je Maksin.

Maksin je bebe rodila 31. jula ove godine, u 32. nedeqi trudno}e, pa su sve bebe na intenzivnoj nezi. Kad je par prvi put saznao za trudno}u,

Xejkova mama pokrenula je kampawu kako bi pomogla da se prikupi novac za ovu porodicu. Detaqno opisuju}i wihovo porodi~no putovawe, otkrila je kako je Maksin oduvek `elela da usvoji dete i sawala je o velikoj porodici sa usvojenom i biolo{kom decom. Wihova pri~a sa usvajawem zapo~ela je 2017. godine, godinu dana nakon ven~awa.

- Usvojili su bra}u i sestre od 4, 2 i 11 meseci, a nakon nekoliko meseci, i wihovu novoro|enu sestru. Susreli su se s mnogim izazovima i problemima - napisala je Xejkova majka i dodala da je Maksin imala i nekoliko poba~aja, pre nego je ostala trudna sa sinom Henrijem u oktobru 2018.

U decembru slede}e godine i slu`beno su usvojili svoje ~etvoro dece - samo nekoliko nedeqa pre nego {to su saznali da je Maksin ponovno trudna. ^etiri nedeqe od ro|ewa, novoro|en~ad su dobro, iako su i daqe u bolnici.

Slavni francuski glumac @erar Depardje se krstio u pravoslavnom hramu u Parizu Slavni francuski glumac i ruski dr`avqanin @erar Depardje primio je kr{tewe u pravoslavnu veru u hramu Svetog Aleksandra Nevskog u Parizu.

"U na{em hramu u petak uve~e kr{ten je @erar Depardje", rekao je predstavnik hrama i naveo da su ceremoniji prisustvovali bliski prijateqi umetnika.

Predstavnik hrama odbio je da ka`e koje je ime Depardje dobio na kr{tewu.

"To je bio neo~ekivan doga|aj, ali veoma prijatan", rekao je on.

Depardje (71) glumio je u 200 filmova, ukqu~uju}i i rusko-francuski film o Grigoriju Raspu}inu, igranom u pozori{tu.

Dobitnik je brojnih nagrada, Zlatnog globusa, priznawa na Venecijanskom i Moskovskom me|unarodnom filmskom festivalu.

Francuski glumac dobio je rusko dr`avqanstvo u januaru 2013. godine, a predsednik Rusije Vladimir Putin objasnio je tada odluku o dodeqivawu glumcu ruskog dr`avqanstva, zaslugama Depardjea ruskoj kulturi.

8 ^etvrtak 10. septembar septembar2020.

2020. ^etvrtak 10.

REPUBLIKA SRPSKA REPUBLIKA SRPSKA

KORISTE MIGRANTE DA PROTERAJU SRBE:

Situacija se pogor{ala, Linta tra`i zatvarawe centra u Lipi Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta smatra da bo{wa~ke vlasti u Sarajevu i Biha}u koriste migrante kao sredstvo da se proteraju malobrojni Srbi i otme wihova imovina.

Situacija se dodatno pogor{ala kada je vlast u Biha}u u aprilu napravila migrantski kamp u srpskom selu Lipa, 30 kilometara od Biha}a, u kome se nalazi vi{e od 1.500 migranata koji su u stalnom pokretu, naveo je Linta u saop{tewu.

On ka`e da u srpskim povratni~kim selima na podru~ju Bosanskog Petrovca i Grahova migranti provaquju u ku}e i napadaju povratnike, policija ne ~ini ni{ta da za{titi Srbe i imovinu, a malobrojni Srbi su ugro`eni i u op{tinama Sanski Most, Bosanska Krupa i Drvar.

- Jedino pravo re{ewe za srpske povratnike u navedenim op{tinama jeste da se zatvori migra-

ADVOKATSKA KANCELARIJA

MARKOTI]

PRIVATNA KRIVI^NA ODBRANA BARRISTERS & SOLICITORS

BESPLATNE PO^ETNE KONSULTACIJE (03) 9602 1112 law@markotichlawyers.com.au www.markotichlawyers.com.au

l Vo`wa u alkoholisanom stawu l Odbrana kod svih prekr{aja tokom vo`we l Ukidawe ili suspenzija voza~ke dozvole l Optu`be za napad l Optu`be za upotrebu narkotika l Porodi~no nasiqe l Procedure prilikom intervencije l Kr{ewe postupka prilikom intervencije

Iskustvo ste~eno nakon 20 godina rada sa zadovoqnim klijentima na sudovima {irom Australije; Ne pru`amo besplatnu pravnu pomo}

ntski centar Lipa, da se obezbedi kontrola kretawa migranata, da policija za{titi Srbe i wihovu imovinu i da vlast u Sarajevu po~ne da radi na povratku migranata u zemqe porijekla - naveo je Linta.

Kolo srpskih sestara u Ugqeviku dostojno ~uva tradiciju od 1903. godine Kad se samo malo vratimo u pro{lost, na davnu 1903. godinu kada je, na Veliku Gospojinu, na Kolarcu, prestonom srpskom gradu Beogradu, odr`ana Osniva~ka skup{tina udru`ewa koje je kr{teno imenom „Kolo srpskih sestara“, koje je okupilo oko tri hiqade divnih `ena, posve}enih svim srcem svome rodu, svojoj otaxbini i veri, shvatamo jo{ boqe koliki je zna~aj na{ih majki, sestara i baka bio i ostao u na{im `ivotima i u na{em dru{tvu, ka`e Vasilije Peri}, na~elnik op{tine Ugqevik, ina~e

potpredsednik Eparhijskog upravnog odbora Eparhije SPC, o radu ove humanitarne i kulturne organizacije, koja je vredna i agilna, ponovo, i u RS i ugqevi~kom kraju.

- Na{e majke su nas zadojile qubavqu, onom iskonskom koja se, koja se nigde ne mo`e da nau~i, ko-

ja se prenosi voqenom ~edu, iz dubine maj~inog srca. Ne ka`e xabe sveti vladika Nikolaj Velimirovi} da je „majka bi}e najsli~nije Bogu“ - ka`e Peri}.

- Zato, danas, treba da se setimo i prve predsednice Kola srpskih sestara Savke Suboti}, velikog borca za nacionalna prava Srba u Vojvodini toga doba, ali i wenih prvih saradnica tada izabrane potpredsednice, Delfe Ivani}, i sekretarice Nade`de Petrovi}, koja je bila, ne samo slikarka i veliki humanitarac u Kolu srpskih sestrara, ve} i rodoqubiva div dama, koja je, kao dobrovoqac, zbriwavala srpske rawene junake u Prvom balkanskom ratu i na po~etku Velikog rata da bi, na kraju, umrla od posledica uslovima u kojima je delovala od tada{we neizle~ive bolesti.

I ~iwenice, isti~e Peri}, „da je veliki Branislav Nu{i}, ~uveni pisac, komediograf kome i danas nema ravna, bio kum Kola srpskih sestara, svedo~i da su umne, dobre, pravdoqubive, rodoqubive Srpkiwe, jo{ od doba pre Majke Jevrosime do dana{wih dana bile i ostale stubovi i na{ih ogwi{ta i na{e otaxbine“.

- I {to da ne budemo ponosni na ~iwenicu da je jedna od najomiqenijih svetica, za{titnica `ena, Sveta Petka Paraskeva, kako je pisao na{ znameniti vladika Nikolaj Velimirovi}.

S. G.

KRAJI[NIK I DAQE NA APARATIMA:

Wegov sin trenutno stabilno

Prvi predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske Mom~ilo Kraji{nik prikqu~en je na aparate za mehani~ku ventilaciju i sve daqe prognoze su neizvesne, izjavio je direktor Univerzitetskog klini~kog centra Republike Srpske Vlado \aji}. \aji} je rekao da je Kraji{nik hospitalizovan u Klinici intenzivne medicine za nehirur{ke grane zbog infekcije novim korona virusom i obostrane upale plu}a.

Kraji{nik je 30. avgusta primqen na Kliniku intenzivne medicine UKC-a.

Iz UKC-a su naveli da je zdravstveno stawe Kraji{nikovog sina Wego{a, koji je 3. septembra primqen u ovu zdravstenu ustanovu zbog virusa korona, trenutno stabilno.

- Obavqene su sve neophodne dijagnosti~ke procedure, te se ordiniraju lekovi u skladu sa protokolima - naveli su iz UKC-a.

O@IVELO SELO FILIPA VI[WI]A:

Gorwa Trnova kod Ugqevika se razvija sve br`e @ivopisno selo Gorwa Trnova, kod Ugqevika, mesto je kom je, za kilometar bli`a Loznica, u Srbiji, nego „mati~na“ op{tina, a ba{ je, vekovima, poznata {to su weni me{tani, sa Srbima iz Srbije, bili u rodbinskim vezama ili ne, `iveli kao najslo`nija bra}a.

Tako je bilo kad se vojevalo od srpskih ustanaka, koje je sjajno opevao u pesmama, ~uveni narodni guslar i peva~, „srski Homer“, Filip Vi{wi}, ro|en ba{ u ovom selu, ina~e veliki prijateq, saradnik, saborac, Jadranina, iz Tr{i}a, iz lozni~kog kraja, Vuka Stefanovi}a Karaxi}a, ova na{e pismenosti i kulture i sakupqa~a na{eg nacionalnog i

kulturnog blaga.

Ostalo je je zabele`eno da je ~uveni Vuk prvi put kad je bio sa Filipom u wegovoj rodwoj Gorwoj

Trnovi primetio: - Ovde je sve gorwe, i vi{e, i lep{e, i zanimqiviji, pa nije ~udo, pobro, {to nam se, ov|e, i

ti takva qudina rodi.

Filip je proslavio selo, me{tani su ga uvek slavili, u zvezde uzdizali, a to komunisti~ko doba nije bilo ba{ po`eqno. Zato je selo, posledwe, u ovom delu RS i BiH dobilo i asfalt i druge dobrobiti savremenog `ivota.

Goran Stevanovi}, predsednik Mesne zajednice, ka`e da je selo po~elo da se razvija, uvo|ewem vi{epartijskog sistema, „a prosperitet je usledio od dolaska Vasilija Peri}a za ~elo op{tine Ugqevik, koju su decenijama dr`ali tvrdi i kruti komunisti, me|u kojima i oni koji su skoro bili precrtali ovo lepo mesto, selo vrednih, marqivih i pametnih qudi.

Zato na~elnika do~ekuju, kako ka`e, kao doma}ina, a ne kao gosta, a na wegovu inicijatiju, upravo, zavr{ena je izgradwa potpornog zida i odvodnih kanala, posla vrednog oko 30 hiqada KM. - Svaki ve}i posao doprino je da qudi, ovde, ostanu da `ive ka`e Peri}. - Ni{ta nema od pri~e i pri~awa, nego uspeh sti`e kada zajedno zasu~emo rukave, {to redovno ~inimo, a ovda{wi qudi su se pokazali i vrednim i rodoqubivim i umnim, dostojni potomci na{eg Filipa. Klizi{te je ugro`avalo Dom kulture i spomenik Filipu Vi{wi}i i poginulim borcima odbrambenog rata.

Sada vi{e nema brige.

krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro-

sta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.

Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija.

On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu.

R. N.

CRNA GORA

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija - BiH ^etvrtak 10. septembar 2020. 9 maksimalno 40 kilograma

NOSILAC LISTE ZA BUDU]NOST CRNE GORE O MITINGU PODR[KE DPS, PODELAMA U CG I ODNOSIMA SA BEOGRADOM

Zdravko Krivokapi}: Ne}emo ponoviti gre{ke Srbije posle 5. oktobra

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Uprkos tome {to Milo \ukanovi}, predsednik Crne Gore i DPS-a, pred zapadnim diplomatama i medijima najavquje da }e prihvatiti narodnu voqu i predati vlast, konkretno ipak poku{ava da destabilizuje dru{tvo i na taj na~in sprije~i verifikaciju narodne voqe…

– Lako je ~itqiv rukopis wegovih provokatora na Sjeveru, te u inscenirawu sukoba u Podgorici.

Milo \ukanovi} je organizovao i dva mitinga, na kojima su ponovqene besmislice o ugro`enosti Crne Gore, a sa posledweg mitinga upu}ene su i poruke mr`we, pjevale se, vjerovali ili ne, usta{ke pjesme. Ipak, Bogu hvala, nije bilo incidenata“, ka`e Zdravko Krivokapi}, nosilac liste Za budu}nost Crne Gore, komentari{u}i miting koji su u nedequ organizovale pristalice DPS i predsednika Crne Gore. n Najavili ste {to skorije formirawe ekspertske vlade, ali mogu li se, ipak, tokom pregovora oko vlade dogoditi neki neo~ekivani obrti?

– Ja vjerujem da su stvari u vezi sa formirawem nove vlade jasne.

Verujem da }e na{i partneri iz Demokrata i URA odr`ati rije~.

Stoga, neo~ekivane obrte bih u startu iskqu~io. Pred Crnom Gorom je veoma te`ak period, jer se decenijama proma{ene ekonomske i razvojne politike DPS-a dodao globalni potres, pandemija virusa kovid 19.

Crna Gora je prakti~no ostala bez turisti~ke sezone, a turizam u strukturi na{eg GDP iznosi oko 25 odsto, {to je najve}i udio u Evropi. Stoga, smatram da je jedna nadstrana~ka, vi ste je nazvali ekspertska vlada, u ovom momentu najboqe re{ewe, ne samo sa sa stanovi{ta kompromisa me|u politi~kim subjektima koji konstitui{u novu ve}inu, ve} i ozbiqnih izazova

koji su pred nama u narednih godinu, dvije. n Mogu li i mawine da budu deo budu}e vlade, obzirom da su se neke od wih ve} izjasnile da ne}e u~estvovati u Vladi koja je prosrpski orijentisana.

Da li je ta~no da }e vlada biti prosrpski orijentisana i da ste pod uticajem Srbije?

– Budu}a vlada je otvorena ne za neke, ve} za sve mawinske narode. U~e{}e wihovih predstavnika u novoj vladi smatram potrebnim.

Vlada u kojoj }u ja u~estvovati mo`e da bude samo procrnogorska i posve}ena interesima dr`ave Crne Gore. Pri~e o velikom uticaju Srbije na budu}u vladu su budala{tine koje {iri odlaze}i re`im i poturaju wihovi analiti~ari. Stoga, li~no me iznena|uje da ste vi, kao ozbiqan list, takvim stvarima pridali zna~aja.

GA[EWE GENERATORA PODELA U CRNOJ GORI n Kako }ete pomiriti Crnu Goru zava|enu me|usobno i podeqenu, {to se videlo i na mitingu u Podgorici?

– Kada ugasite generator podjela i razdora koji je instalirao DPS i u~inite napor da se Crna Gora gradi kao dr`ava u kojoj }e svi gra|ani, bez obzira na vjersku, nacionalnu i politi~ku pripadnost biti ravnopravni ~lanovi dru{tva, lako }e do}i do pomirewa Crne Gore. n Za kratko vreme postali ste najpopularniji ~ovek u Crnoj Gori. Koji je recept za uspeh?

– U svemu {to sam radio u `ivotu trudio sam se da dam sve od sebe da postignem najboqi rezultat. Tako sam pristupio i politici.

n Da li }ete Vi biti novi premijer i odakle Vi u zrelim godinama u politici?

– U politiku sam formalno u{ao nakon usvajawa Zakona o slobodi vjeroispovjesti. Slo`i}u se sa Vama – u zrelim godinama – ali to ne vidim kao nedostatak.

Veliki broj uspje{nih politi~ara u Evropi, na konkretan anga`man odlu~ila se tek nakon pune profesionalne i dru{tvene afirmacije. Narednih dana o~ekujem da }emo definisati osnovne kriterijume na kojima }e biti formirana nova vlada. To je preduslov da bi se daqe krenulo ka personalnim re{ewima. n Nameravate li da izvu~ete pouku iz pona{awa srpske opozicije koja je nakon 5. oktobra do{la na vlast na krilima nezadovoqstva naroda i uspela da izneveri ta o~ekivawa gra|ana?

– Gra|ani Crne Gore, koji su vi{e od 30 godina ~ekali pad re`ima imaju velika o~ekivawa od budu}e vlade. Ne samo na primjeru Srbije, ve} i druge zemqe u kojima se desilo sli~no. Treba izvu}i primjere i ne dozvoliti da se gre{ke, u specifi~nim uslovima Crne Gore, ponove. n Obzirom da odnosi Srbije i Crne Gore posledwih godina nisu na nekom zavidnom nivou, a DPS je ~esto optu`ivao vlasti u Beogradu da se me{aju u unutra{wa pitawa suverene Crne Gore, da li }e ne{to mewati u budu}nosti prema Srbiji?

– Ponovio bih ono {to sam vam rekao u prethodnom pitawu, optu`be o mije{awu Srbije u unutra{wa pitawa dr`ave Crne Gore su obi~ne budala{tine koje {iri odlaze}i re`im. Te{ko mo`ete na}i jedan konkretan primjer koji bi potkrijepio ove tvrdwe, dok sa druge strane imate niz primjera mije{awa u unutra{wa pitawa dr`ave Srbije

od strane \ukanovi}evog re`ima, po~ev od priznawa Kosova, pa do glasawa protiv interesa Srbije u vi{e me|unarodnih organizacija. Srbija i Crna Gora su dvije najbli`e dr`ave, geografski, kulturolo{ki i istorijski. Na{i odnosi se moraju normalizovati i to je `eqa velike ve}ine gra|ana Crne Gore. n Postoji li mogu}nost preispitivawa priznawa nezavisnosti Kosova , odnosno povla~ewa tog priznawa?

– Pred novom vladom su ozbiqni izazovi. Sa jedne strane treba obezbijediti opstanak naroda i dr`ave u uslovima propale turisti~ke sezone, a sa druge po~eti demonta`u sistema koji je decenijama dr`ao Crnu Goru zarobqenom.

Razumijem koliko je pitawe Kosova i Metohije va`no ne samo za gra|ane Srbije, ve} i za gra|ane Crne Gore. Podsjeti}u da je odlaze}i premijer Du{ko Markovi} prije nekoliko godina izjavio da je 85 odsto gra|ana Crne Gore bilo protiv priznawa ju`ne srpske pokrajine.

Me|utim, pred novom vladom je mnogo va`nijih pitawa i razmatrawe povla~ewa priznawa Kosova za sada nije prioritet. Tako|e, nedavno potpisani sporazum u Va{ingtonu, wegova verifikacija i primjena ima}e svakako uticaj i na dr`avnu politiku Crne Gore. n Posledwih godina odnosi sa Rusijom nisu bili na zavidnom nivou , mogu li se i tu o~ekivati neke promene?

– Ruska Federacija, predstavqa na{u bratsku zemqu i velikog istorijskog prijateqa.

Crnogorci gaje velike simpatije prema ruskom narodu. Kako pokazuju istra`ivawa javnog mwewa ta osje}awa su ostala netaknuta uprkos agresivnoj antiruskoj poli-

tici aktuelnog re`ima.

Mi smo u obavezi da popravimo na{e politi~ke odnose sa Rusijom, kao i sa Srbijom, te intenziviramo i izgradimo nove mostove saradwe u ekonomskoj i kulturnoj sferi. Za nas bi bilo veoma va`no da se obnovi redovni avio-saobra}aj sa Rusijom i stvore uslovi za nesmetane posjete ruskih turista. n [ta }e biti prvi koraci vlade, ukoliko je formirate, da li }e to biti novi zakon o slobodi veroispovesti, ili }e to mo`da biti zakon o poreklu imovine?

– Novi zakon o slobodi vjeroispovjesti, koji }e se donijeti aktivnim dijalogom i uz u~e{}e svih vjerskih zajednica je nesporan na{im budu}im koalicionim partnerima.

Zakon o porijeklu imovine, koga smo obe}ali u predizbornoj kampawi tako|e. Prvi koraci vlade bi}e stvarawe uslova za opstanak naroda i dr`ave u narednom te{kom periodu i demonta`a sistema koji je ovu zemqu zarobio. n S obzirom da Milu \ukanovi}u predsedni~ki mandat traje jo{ tri godine, postavqa se pitawe kako }e funkcionisati kohabitacija wega i nove vlade i postoji li mogu}nost da tra`ite vanredne predsedni~ke izbore?

– Prioritet je izbor nove vlade. Milo \ukanovi} je do`ivio izborni debakl. Lista koja je u nazivu nosila wegovo ime osvojila je svega 35 odsto glasova.

Stoga, da je odgovoran politi~ar sam bi podnio ostavku, inicirao vanredne predsjedni~ke izbore i neposredno provjerio svoj politi~ki kredibilitet. Ipak, imaju}i u vidu wegovu politi~ku li~nost, takav rasplet ne o~ekujem.

S. G.

10 ^etvrtak 10. septembar septembar2020.

2020. ^etvrtak 10.

Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

HARADINAJ: Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

O~ekujem priznawe Vatikana Lider Alijanse za budu}nost Kosova Ramu{ Haradinaj kazao je da je Kosovo sporazumom u Va{ingtonu napravilo veliki korak napred.

Kao i da se nada da }e nakon uzajamnog priznawa sa Izraelom, i Vatikan priznati pri{tinske institucije.

Haradinaj je naveo i da o~ekuje da Evropska unija poka`e istu posve}enost i ozbiqnost, „kako bi se olak{ao proces priznavawa Kosova od svojih dr`ava“.

Ramu{ Haradinaj „Na{e molitve su tako|e upu}ene papi Frawi, sa nadom da }e uskoro Sveta stolica priznati na{e Kosovo kao nezavisnu i suverenu dr`avu“, ka`e Haradinaj.

Sporazumima koje su potpisali Beograd i Pri{tina u Beloj ku}i dve strane su se obavezale da, izme|u ostalog, Kosovo ne}e tra`iti ~lanstvo u me|unarodnim organizacijama u roku od godinu dana, dok Srbija u istom periodu ne}e slati zahteve dr`avama ili me|unarodnim organizacijama da ne priznaju Kosovo, kao i da }e obustaviti kampawu za povla~ewe priznawa.

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

[TA SE DOGOVORILO U BELOJ KU]I IZME\U BEOGRADA I PRI[TINE

Potpisan {iroki ekonomski sporazum Ameri~ki predsednik Donald Tramp, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i „premijer Kosova“ Avdulah Hoti potpisali su u petak, 4. septembra u Beloj ku}i ekonomski sporazum.

Predstavnici Srbije i Kosova potpisali su svako po jedan zasebni sporazum, koji su u velikoj meri isti, ali se razlikuju u posledwoj ta~ki. Objavqen sporazum u celosti Srbija (Beograd) i Kosovo (Pri{tina) saglasili su da }e napredovati u ekonomskoj normalizaciji pristaju}i na slede}e: z Obe strane }e primeniti sporazum o autoputu Beograd-Pri{tina koji je prethodno potpisan 14. februara 2020. z Obe strane }e primeniti `elezni~ki sporazum Beograd-Pri{tina koji je prethodno potpisan 14. februara 2020.

Pored toga, obe strane }e se obavezati na zajedni~ku studiju izvodqivosti o opcijama za povezivawe `elezni~ke infrastrukture Beograd-Pri{tina sa lukom na Jadranu. z Kosovo (Pri{tina) i Srbija (Beograd) sara|iva}e sa Ameri~kom korporacijom za me|unarodno finansirawe razvoja i EKSIM na memorandumima o razumevawu radi operacionalizacije slede}eg: - Autoput Mira - @elezni~ka veza izme|u Pri{tine i Merdara @elezni~ka veza izme|u Ni{a i Pri{tine Obezbe|ivawe finansija za podr{ku zajmova potrebnih za mala i sredwa preduze}a - Dodatni bilateralni projekti. - Stalno prisustvo Ameri~ke razvojne agencije u Beogradu, Srbija. z Obe strane }e otvoriti i operacionalizovati objekat zajedni~kog prelaza Merdare. z Obe strane }e se pridru`iti „mini-{engenskoj zoni“, koju su Srbija, Albanija i Severna Makedonija najavile u oktobru 2019. godine, i u potpunosti iskoristiti wene beneficije. z Obe strane }e me|usobno priznati diplome i stru~ne uverewa. z Obe strane }e se slo`iti da sara|uju sa Ministarstvom energetike SAD i drugim odgovaraju}im pravnim licima ameri~ke vlade na studiji izvodqivosti za potrebe deqewa jezera Gazivode kao pouzdanog snabdevawa vodom i energijom. z Obe strane }e diverzifikovati svoje zalihe energije. z Obe strane }e zabraniti upotrebu 5G opreme koju isporu~uju nepouzdani dobavqa~i u svojim komunikacionim mre`ama. Tamo gde je takva oprema ve} prisutna, obe strane se obavezuju na blagovremeno uklawawe i druge napore za posredovawe. z Obe strane }e pove}ati avionski pregled putnika, me|usobnu razmenu informacija i u okviru {ire ameri~ke saradwe na Balkanu i obaveza}e se na tehnolo{ke nadogradwe za borbu protiv ilegalnih aktivnosti primenom i operacionalizacijom sistema za proveru i informisawe koje obezbje|uju SAD, ukqu~uju}i RIBE, APIS, ATS-G i SRTP. z Obe strane se obavezuju da }e {tititi i promovisati slobodu veroispovesti, ukqu~uju}i obnovqawe me|uverske komunikacije, za{titu verskih lokaliteta i sprovo|ewe

Sa potpisivawa ekonomskog sporazuma u Beloj ku}i sudskih odluka koje se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu, i nastavak restitucije jevrejske imovine bez naslednika iz vremena Holokausta. z Obe strane se obavezuju da }e ubrzati napore na pronala`ewu i identifikovawu ostataka nestalih osoba. Obe strane se obavezuju da }e identifikovati i primeniti dugoro~na, trajna re{ewa za izbeglice i interno raseqena lica. Obe strane se obavezuju da }e utvrditi kontakt osobu koja }e predvoditi ove napore u okviru svojih vladinih ministarstava i koordinisati izme|u Beograda i Pri{tine, i obezbedi}e godi{we a`urirawe broja re{enih i nere{enih slu~ajeva. z Obe strane }e sara|ivati sa 69 zemaqa koje kriminalizuju homoseksualnost kako bi se zalo`ile za dekriminalizaciju.

z Obe strane se obavezuju da }e u celini odrediti Hezbolah kao teroristi~ku organizaciju i u potpunosti sprovesti mere za ograni~avawe poslovawa i finansijskih aktivnosti Hezbolah u svojim jurisdikcijama. z Kosovo (Pri{tina) }e se slo`iti da primeni jednogodi{wi moratorijum kojim se tra`i novo ~lanstvo u me|unarodnim organizacijama. Srbija (Beograd) saglasi}e se sa jednogodi{wim moratorijumom u kampawi za nepriznavawe i uzdr`a}e se od formalnog ili neformalnog zahteva od bilo koje nacije ili me|unarodne organizacije da ne prizna Kosovo (Pri{tinu) kao nezavisnu dr`avu. Oba sporazuma o prestanku stupaju na snagu odmah. z Kosovo (Pri{tina) i Izrael se sla`u da se me|usobno priznaju.

\URI]: Do{li smo sa papirima na koje cela Srbija mo`e da bude ponosna

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko \uri} ka`e da je Beograd ju~e uspeo da do|e do situacije da po~ne da pregovara sa Pri{tinom, koja nije navikla da pregovara, „nego da im drugi zavr{e posao“.

Marko \uri}, jedan od ~lanova delegacije Srbije koja je postigla sporazum u Va{ingtonu, rekao je da je zadovoqan i ponosan onim {to je potpisano. „Doneli smo u Srbiju ovim sporazumom tri i po milijarde dolara novih investicija u pruge, `eleznice i puteve, nismo priznali nezavisnost Kosova {to je pri{tinska delegacija mesecima najavqivala kao ciq razgovora, za Gazivode smo obezbedili da elektri~na energija koju do sada nismo mogli da povla~imo u centralnu Srbiju - da mo`emo da radimo studiju izvodqivosti da se i to radi“, naveo je \uri}.

Vrlo je zna~ajno, kako je dodao, to {to je Pri{tina preuzela obavezu da se prikqu~i „mini [engen“ i {irom otvori vrata za srpsku robu i srpsko tr`i{te.

Dodao je da Pri{tina preuzela obavezu da po{tuje sudske presude za manastire. Dodao je i da je otvarawe kancelarije ameri~ke razvojne agencije signal stranim investitorima. „Ovde je polazna ta~ka bila pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova. Mi

smo do{li sa papirima na koje cela Srbija mo`e da se ponosi“, istakao je \uri}.

Predsednik Vu~i} je odoleo velikim pritiscima, ka`e direktor Kancelarije za KiM. „Nije svejedno kada vam predsed- Marko \uri} nik Tramp i predstavnici najmo}nije sila sveta zahtevaju ne{to, kada vr{e pritisak“, ukazao je \uri}. „Uspeli smo da do|emo do situacije da po~nemo da pregovaramo sa Pri{tinom, a Pri{tina nije navikla da pregovara, nego da im drugi zavr{e posao. Ako ho}ete da ocenite sporazum, pogledajte reakcije Pri{tine i {ta ka`u albanski politi~ari koji ka`u da ovim nisu ostvareni ciqevi koji oni mesecima najavquju“, naveo je \uri}.

Istakao je i da je mnogo „kockica“ moralo da se sklopi da se predsednik Srbije sastane sa predsednikom SAD, a da delegacija Pri{tine stoji pred vratima i da nema bilateralni sastanak.

Turska razo~arana odlukom Kosova da otvori ambasadu u Jerusalimu Tursko Ministarstvo spoqnih poslova osudilo je odluku samoprogla{ene republike Kosovo da otvori svoju ambasadu u gradu Jerusalimu, rekav{i da bi taj „razo~araju}i“ potez prekr{io me|unarodno pravo. „Iz objava predsednika Ha{ima Ta~ija, premijera Hotija i kosovske ministarke spoqnih poslova Melize HaradinajStubla na dru{tvenim medijima podrazumeva se da je, pored uzajamnog priznavawa Kosova i Izraela, Kosovo tako|e preuzelo obavezu da otvori ambasadu u Jerusalimu. Razo~aravaju}e je {to kosovske vlasti uop{te razmatraju takav korak, koji bi predstavqao o~igledno kr{ewe me|unarodnog prava”, navodi se u saop{tewu za {tampu.

Podsetiv{i kako je upravo Turska bila me|u prvim zemqama koje su priznale

nezavisnost Kosova i kako je podr`avala priznavawe Kosova na me|unarodnoj sceni, u saop{tewu iz Ankare se navodi da takav proces ne treba nastavqati na kr{ewu me|unarodnog prava i patwi palestinskog naroda ~ija je zemqa okupirana.

Brojne odluke UN navode kako je re{ewe bliskoisto~ne krize mogu}e jedino uspostavom nezavisne palestinske dr`ave na granicama iz 1967. godine i sa Isto~nim Jerusalemom kao glavnim gradom, zakqu~uje tursko Ministarstvo.

Obostrano priznawe Izraela i tzv.

Kosova i otvarawe kosovske ambasade u Jerusalimu predvi|eno je sporazumom o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Pri{tine koji su u petak u Va{ingtonu potpisali predsednik SAD Donald Tramp i kosovski premijer Avdulah Hoti.

SRBI IZ HRVATSKE

^etvrtak 10. septembar 2020. 11

E U DOWEM KARINU S RETKIM POVRATNICIMA I „TURISTIMA“, KOJI SAMO LETI OBILAZE SVOJA IMAWA, NEKADA PORODI^NE KU]E, A SADA – VIKENDICE

Svega ima, samo nema qudi

Na tom podru~ju zaista imate sve. Od Velebita koji se, kao granica sjeverne Dalmacije, uzdi`e iznad tog predjela, te Zrmawe koja prolazi kroz Bukovicu, pa sve do rijeke Kari{nice koja se ulijeva u Karinsko more. Za svega 25 minuta vo`we automobilom mo`ete do}i do obale, odnosno, do Biograda i Pako{tana, mjesta koja se qeti pretvaraju u bu~ne turisti~ke oaze. Pola sata vo`we dijeli vas }i i od Zadra, centra `upanije. No prije svega, osim zanimqivog geografskog polo`aja, podru~je je to inikoje nudi – mir. ani- Unato~ tome, mjesta Dowi i graGorwi Karin, dobrim dijelom gotivdine su prazna, a za`ive tek preko qeta kada se ku}e napune onima da m sekoji tu imaju vikendice. Srbi tu rga-najvi{e dolaze preko qeta, ostae saju mjesec dana, a onda se vra}aju i zasvojim drugim domovima. I daqe lnogje vi{e onih koji dolaze povremeaci-no, nego onih koji su se vratili za pri-stalno. `a-POVRATNICA NAKON VI[E naOD DVE DECENIJE Jedna od potowih je Ika Kukau davica, 81-godi{wakiwa koja se iz Stani{i}a u Vojvodini, preko programa UNHCR-a, nakon izbjegli{tva vratila u svoj zavi~aj u listopadu pro{le godine. Sada `ivi u Dowem Karinu. „Otkad sam do{la, dobro mi je ovdje. Ovo je moj rodni kraj, tu sam dobar dio `ivota `ivjela i radila. Kao mlada radila sam u Pridrazi, tu u Karinu, u poqima u Nadinskom blatu. Sve do rata radila sam i u manastiru, sa ~asnim sestrama“, pri~a Ika. U Stani{i}u je `ivjela s ne}akiwom, i sve do unazad par godina, bez problema radila u poqu. „Nikada kod doktora nisam i{la! Odnio me vrag ako jesam… [to }e mi? Jednog dana su nam eta do{li u ku}u, ne{to popisivati. ka- Pitali su me: ‘Ima{ li lijekova?’.

Rekoh: ‘[to }e mi, ne treba meni da to!’“ , a SIMBOL DUHOVNOSTI ego I SVEDOK TRAJAWA da I PROPADAWA riIkina ku}a nalazi se u Dowem oji Karinu, koji, za razliku od Gorweg oji Karina, jo{ nema razvijenu vodoalo vodnu mre`u. Osim infrastrukta- turnih razlika, ta se dva mjesta ija razlikuju i administrativno. Mjebi- sto Dowi Karin pripada Benkovcu, a Gorwi Karin – Obrovcu.

Dva mjesta, koja se nalaze na desetak kilometara od Benkovca, dijeli rijeka Kari{nica koja se ulijeva u Karinsko more. Negdje na granici ta dva naseqa nalazi se i nekoliko poluuru{enih objekata koji su me|u lokalnim stanovni{tvom poznati kao „Desni~ine ku}e“. Rije~ je o vikendici koju je 50-ih godina izgradila obiteq Desnica iz Obrovca. U woj smo, na poluuru{enim zidovima, zabiqe`ili i ostatke ikone koja je izra|ena po uzoru na ~uvenu fresku Belog an|ela iz manastira Mile{eva. Jedan od najbitnijih simbola pravoslavqa i duhovnosti me|u Srbima, ali i vrijedno kulturno naslije|e koje je pod Uneskovom za{titom, stoji tako izgrebano i i{arano na praznim zidovima ove oronule gra|evine

u

Baka Ika Kukavica ispred svoje ku}e Automobili sa beogradskim tablicama ~esto su na podru~ju Karinskog mora

Usta{ke poruke na zidovima uru{enih ku}a i svjedo~i da je nekada me|u tim istim zidovima bilo onih koji to naslije|e ba{tine. „Desni~ine ku}e“ sada su predmet spora na sudu. Nasqednici koji sada `ive u Londonu nedavno su se ukwi`ili na tu zemqu, a s lokalnim vlastima se spore jer je na tom podru~ju nelegalno napravqen put. Prostor oko ku}e sada slu`i kao parkirali{te. Na ve}ini automobila stoje tablice beogradskih registracija.

Qude, koji se dolaze tu okupati, na zidovima propalog objekta do~ekuju usta{ki simboli te veliki grafit koji {aqe uvredqivu poruku – „Pla`a za pse“.

Unato~ tome, Srbi koji ovdje dolaze dobro se osje}aju. Ka`u nam to kupa~i, me|u kojima je i Dragana Jovanovi}, 48- godi{wakiwa iz Beograda ~iji je djed iz Karina. „Dolazim tu od 1974. godine.

Tokom rata nisam dolazila, i sad sam opet po~ela, od 2009. godine.

Karin obo`avam. Deda je tu 67. godine napravio vikendicu i oduvek sam volela tu dolaziti. Karin je specifi~no mesto, navi{e mi se dopada priroda. More nije zaga|eno jer ovo je oduvek bio sto~arski kraj i u blizini nije bilo velikih fabrika. Tu imamo planinu, reku, more, buru…“, pri~a Dragana koja je na qetovawe u zavi~aj svoga djeda do{la sa svojom sestrom.

NAJBOQE JE NA SVOME Unato~ prirodnim qepotama, u tom se kraju te{ko `ivi. Primjerice, stanovnici Doweg Karina, iako spadaju pod Benkovac, nemaju niti jednu autobusnu liniju koja bi ih povezala s tim gradom. Jedna je

to od stvari koje nam pri~a Rajko Kukavica, 67-godi{wak koji je 12 godina, od 2007. pa sve do lani, bio gradski vije}nik Samostalne demokratske srpske stranke i predsjednik Vije}a srpske nacionalne mawine Grada Benkovca.

Kukavica se u Dowi Karin za stalno vratio 2003. godine. „Znao sam gdje dolazim i da tu nismo najpo`eqniji, ali rekoh sebi: boqe da sam tu gdje me ne vole previ{e, nego tamo gdje me tek tako – trpe“, ka`e Rajko.

U vi{e od deset godina sta`a zalagao se za rje{avawe probleme Srba na benkova~kom podru~ju.

Bilo ih je mnogo, a veliki dio wih jo{ uvijek nije rije{en.

BEZ PERSPEKTIVE ZA MLADE Nemawa Dubroja do{ao je u Karin 2005. godine. Nakon zavr{etka gimnazije u Benkovcu, upisao se na Gra|evinski fakultet u Zagrebu. „Mislim da qudi ovdje nemaju perspektivu ve} `equ za odlaskom na podru~ja koja nude ambicioznije `ivote, a sam Karin je mjesto privla~nije za odmor i mir nego za uspje{nu karijeru“, ka`e Nemawa.

Ka`e kako je odrastawe u Dowem Karinu bilo mirno upravo zbog nedostatka mlade`i. „Karinu nedostaje qudi, osobito mladih. [to se ti~e povratka u Karin jo{ nisam donio neku promi{qenu odluku, ali ne bih `elio biti predaleko“, zakqu~uje Nemawa, koji je, poput drugih na{ih sugovornika, tako|er privr`en rodnom kraju.

Karin Dowi i Gorwi mjesta su u kojima je prije rata vi{e od 90 posto ~inila srpska populacija.

Prema zadwem popisu stanovni{tva iz 2011. godine, Dowi Karin ima 173 stanovnika, a Gorwi Karin 1104 stanovnika. Koliko qudi sada `ivi na tom podru~ju, pokazat }e novi popis koji }e se provesti 2021. godine, ali je sasvim izvjesno da }e te brojke biti zna~ajno mawe.

S. G.

Srbi u Puli – ~uvawe identiteta na krajwem zapadu Hrvatske U Istri postoji veoma aktivna srpska zajednica, a dobar deo Srba `ivi u Puli. Svoj identitet neguju u okviru srpskih institucija kao i kroz Srpsku pravoslavnu crkvu.

Sem morskom obalom i bogatom arhitekturom koja poti~e iz vremena starih Rimqana, ovaj grad poznat je i po mnogim kulturnim de{avawima. Neke od wih organizuje i tamo{wa srpska zajednica, a svakako najpoznatija manifestacija su Dani srpske kulture u Istri, a koju organizuje Zajednica Srba u Istri.

– Ve} 30 godina sam u Zajednici. Ina~e sam iz Kraqeva, a u Pulu sam do{ao 1982. godine. @ivot Srba u Puli je sli~an kao i u ostatku Hrvatske. Te{ko se qudi zapo{qavaju, kako ve}inski narod, tako i ostali pripadnici nacionalnih mawina. Nedostaje radnih mesta pa qudi idu u inostranstvo, pogotovo mladi. Trudimo se da se ne asimiliramo nego da na{a zajednica opstane ovde i da Srbima pru`amo pomo} bilo koje vrste, pogotovo pravnu – pri~a o `ivotu Srba u Puli predsednik Zajednice Srba Istre Miomir Jeremi}.

Srpska pravoslavna crkva je va`an faktor na ovom podru~ju jer je mesto sabrawa srpskog naroda, pogotovo na velike praznike. Nekoliko minuta hoda od glavnog pulskog trga Portarata nalazi se gra|evina koja je klasifikovana kao spomenik kulture nulte kategorije Republike Hrvatske, nekada{wa ranohri{}anska gr~ka crkva, a sada crkva Svetog Nikole.

Pulsku parohiju ~ine uglavnom Srbi koji su u ovaj istarski grad do{li {ezdesetih godina pro{log veka jer je Pula bila vojni grad, ali i industrijski centar zbog brodogradili{ta Uqanik. U Peroju danas postoji otprilike 50 porodica koji primaju sve{tenika i koji su izvorni potomci Perojaca iz sredine 17.veka.

Prema popisu iz 2011. godine grad Pula broji 57.460 stanovnika, a Srbi su sa 6 odsto ili 3.454 stanovnika najve}a nacionalna mawina.

M. T.

12 ^etvrtak 10. septembar septembar2020.

2020. ^etvrtak 10.

DRU[TVO DRU[TVO

Manastir podignut pre Nemawi}a bio je sredi{te episkopije, arheolozi tu prona{li pravo blago Na brdu iznad reke Lim, pored lekovitih izvora tople vode sme{ten je manastir posve}en Svetom Nikoli Mirlikijskom koji se ubraja me|u najstarije srpske svetiwe u Ra{koj oblasti.

Jo{ uvek nema ta~nih saznawa ko je i kad podigao ovu pravoslavnu bogomoqu, ali je sasvim sigurno da je ona postojala i pre vladarske loze Nemawi}a. „Manastirski kompleks ~ine tri crkve posve}ene Svetom Nikoli, Uspewu presvete Bogoridice i Svetom Iliji, {to se sre}e samo jo{ u Pe}koj patrijar{iji, koja ima ~etiri crkve. Obnavqali su ga kraq Uro{ Prvi i Stefan De~anski, a o wemu se starala i vlastelinska porodica Vojinovi}, bio je wihov mauzolej i imao je u svom sklopu bolnicu i {kolu“, rekao je iguman Teofil.

Ova svetiwa poznata je i kao manastir Svetog Nikole u Dabru, a u hijerarhiji srpske crkve pripada joj peto mesto.

Od samog svog nastanka, kroz vekove bio je duhovni centar Srba nastawenih u ovom kraju. „U wemu je 1219. Godine Sveti Sava uspostavio jednu od prvih episkopija osa-

mostaqene Srpske pravoslavne Crkve i za prvog episkopa postavio Hristofora, svog najboqeg u~enika iz Hilandara. Sama ~iwenica da je manastir Sveti Nikola bio centar Dabarske eparhije dovoqno govori o wegovom zna~aju u to doba. Me|u razlozima se pomiwe to {to je ovaj manastir iz prednemawi}kog doba, zatim i

to {to se nalazio u pograni~nim delu“, ka`e iguman Teofil.

Manastir je bio i sredwovekovni centar pismenosti jer je ovde otkriven luksuzni pisarski srebrni pribor koji se sastoji od dva stila za pera i mastionice sa o~uvanim okamewenim mastilom.

Pre ~etiri godine u sklopu arheolo{-

kih istra`ivawa ispred oltara crkve Uspewa presvete Bogorodice otkriveno je 40 crkvenih predmeta od sdrebra i zlata. Stru~waci najvrednijim predmetima prona|enim u manastiru svakako smatraju ripide od pozla}enog srebra, koje je manastiru daravao Makarije Sokolovi}, prvi patrijarh 1557. godine obnovqene Pe}ke patrijar{ije.

Kako se mo`e pro~itati u istorijskim spisima on je ~esto boravio u ovom manastiru zbog zdravqa, ali i zbog toga {to su se upravo na tom mestu re{avala bitna pitawa za tada{wu srpsku crkvu.

Na Ilindan 1875. godine kod ovog manastira doneta je odluka da se organizuje op{tenarodni ustanak. Napravqen je dogovor o u~e{}u naroda Polimqa i starovla{kog kraja i utvr|eno je da ustanak po~ne na Veliku Gospojinu.

Ustanici su pora`eni, a Turci su tada manastir prvo pretvorili u magacin, a u porti su napravili kasarnu. Ipak, veruju}i narod nije odustao od svoje svetiwe, pa je manastir kasnije ponovo obnovqen.

[ta treba da znate o Jerusalimu pre otvarawa na{e ambasade

Ambasada Srbije u Tel Avivu

Srbija je postala prva evropska zemqa koja }e svoju ambasadu preseliti u Jerusalim i tako sledi primer SAD koje su to u~inile 2018. godine Srbija }e preseliti ambasadu u Jerusalim, dok }e Kosovo uspostaviti diplomatske odnose sa Izraelom. Ameri~ki predsednik Donald Tramp je na Tviteru napisao da o~ekuje da }e i druge islamske i arapske zemqe slediti primer Kosova, koji je u sklopu sporazuma prihvatio da prizna Izrael, a izraelski premijer Bewamin Netawahu je odmah javio se raduje {to }e Srbija prva evropska zemqa koja sledi primer SAD i {to }e Kosovo sa prete`no muslimanskim stanovni{tvom uspostaviti diplomatske odnose sa Izraelom.

Otvarawe ameri~ke ambasade u Jerusalimu 2018. godine je izazvalo sna`nu osudu u svetu i poja~alo tenzije izme|u SAD i Irana. Preme{tawe srpske ambasade tako|e je izazvalo o{tre kritike, a mnogi isti~u da Srbija na taj na~in kr{i me|unarodni konsenzus prema kojem ambasade treba da budu u Tel Avivu.

Ve}i deo me|unarodne zajednice ne priznaje zvani~no Jerusalim kao glavni grad Izraela i smatra da takvo priznawe mora biti deo re{ewa decenijskog sukoba sa Palestincima po modelu dve dr`ave u kojem }e isto~ni Jerusalim biti glavni grad budu}e palestinske dr`ave.

Jerusalim je prili~no komplikovan grad, a ovo su najva`nije stvari koje treba znati o wemu.

SVE JE PO^ELO U TEL AVIVU Generalna skup{tina Ujediwenih Nacija donela je dvotre}inskom ve}inom 1947. plan podele Palestine na dve dr`ave, jevrejsku i arapsku, po kojem je Jerusalim „korpus separatum“ (zasebni legalni i politi~ki status razli~it od okru`ewa, ali bez punog suvereniteta, i pod upravom UN).

Jevreji su prihvatili plan, ali su ga Palestinski Arapi odbacili, tra`e}i celu zemqu za sebe i najavquju}i da }e se „Jevreji podaviti u moru“ (drugim re~ima, da }e po~initi etni~ko ~i{}ewe i genocid).

DIPLOMATSKI MANEVRI

Tako je po~eo rat u kom su se sve okolne arapske zemqe okomile na usamqeni Izrael, i iz koga je Izrael iza{ao kao veliki pobednik. Usput, okupirao je i anektirao mnoge teritorije koje su trebale da budu deo palestinske dr`ave, a Arapi su ili pobegli ili proterani (drugim re~ima, desilo im se ono {to su planirali za Jevreje).

^IJI JE JERUSALIM? Izrael je potom pripojio Zapadni Jerusalim, dok je Jordan okupirao Isto~ni.

Par godina kasnije Izrael je objavio da je Jerusalim wegov nedeqivi deo, a Jordan je anektirao svoj sektor. Izraelu niko nije priznavao suverenitet na bilo kojim delom Svetog grada, dok su Jordanu na wihovom delu to priznavali Velika Britanija i Pakistan. [estodnevni rat 1967. doneo je ponovqeni ishod: sve arapske zemqe Bliskog istoka bile su protiv usamqenog Izraela, koji je pobedio i usput okupirao Golansku visoravan (deo Sirije), Sinajsko poluostrvo (deo Egipta) i ostatak Palestine koji je bio deo Jordana. Ukqu~uju}i i Isto~ni Jerusalim.

Od tada na Zapadnoj obali grade jevrejska naseqa koja ceo svet vidi kao nelegalna, dok se u me|uvremenu Jordan formalno odrekao svih pretenzija ka tom tlu u korist budu}e palestinske dr`ave.

Pozicija Ujediwenih nacija je takva

da oni vide Isto~ni Jerusalim kao okupiranu palestinsku teritoriju, i ne odustaju od toga da ~itav grad treba da bude prestonica i jedne i druge dr`ave. [to se Izraela ti~e, ~itav Jerusalim je wihov. Nakon [estodnevnog rata pro{irili su jurisdikciju na Isto~ni Jerusalim i obavestili UN da to nije aneksija ve} administrativna integracija, ali je Savet bezbednosti osudio ovaj potez.

Jula 1980. Kneset je proglasio da je „Jerusalim, ~itav i ujediwen, prestonica Izraela“. Savez bezbednosti je i ovaj zakon proglasio ni{tavnim.

KO @IVI U JERUSALIMU? Jerusalim je najve}i grad u Izraelu i broji oko 900.000 stanovnika, odnosno oko 10 odsto ukupnog stanovni{tva Izraela.

Jevreji ~ine oko 63 odsto stanovni{tva grada, a Palestinci oko 38 odsto.

Iako se broj~ani odnos ove dve grupe mewao s godinama, stru~waci navode da su Jevreji najve}a verska zajednica u Jerusalimu posledwih 150 godina.

Po{to je Izrael nakon [estodnevnog rata 1967. godine pro{irio jurisdikciju na Isto~ni Jerusalim, granice grada su pro{irene i na tom podru~ju su izgra|ena nova jevrejska naseqa, mada ~itav svet tu teritoriju smatra okupiranom. Sada oko 200.000 Izraelaca `ivi u tim naseqima, a Palestinaca je najmawe oko 320.000.

[ezdesetih i sedamdesetih godina, oko 18 stranih ambasada nalazilo se u Jerusalimu, a uglavnom su to bila predstavni{tva afri~kih i latinoameri~kih zemaqa. Me|u posledwima koje su napustile grad 2006. godine bile su Kostarika i El Salvador, kada su ambasade preba~ene u Tel Aviv.

Ipak, posle otvarawa ameri~ke ambasade u Jerusalimu, odre|eni broj drugih zemaqa tako|e je odlu~io da vrati predstavni{tva u Jerusalim.

Srbija je, ipak, prva evropska dr`ava koja je donela ovakvu odluku.

RAT BEZ KRAJA Samo dan po{to su SAD otvorile svoju ambasadu u Jerusalimu 2018, Palestinci su obele`ili 70. godi{wicu Nakbe, odnosno „katastrofe“; 1948. godine je stotine Palestinaca proterano iz svojih domova u dana{wi Izrael i postalo izbegli~ki narod.

Do kraja 1949. godine, oko 40 palestinskih sela u oblasti Jerusalima je ispra`weno i ostalo bez svojih stanovnika.

Oko 45.000 Palestinaca je izgubilo svoje domove na zapadnoj strani grada i mnogi od wih isti~u da „i danas `ive tu Nakbu“.

EKONOMSKI RASCEP Oko 76 odsto palestinskog stanovni{tva u Isto~nom Jerusalimu `ivi ispod granice siroma{tva, dok je me|u jevrejskim stanovni{tvom taj procenat 23 odsto. U arapskim podru~jima je prose~an mese~ni prihod po osobi ni`i ~ak 40 odsto od istog prihoda u jevrejskim oblastima.

S. G.

LEPA SRBIJA

^etvrtak 10. septembar 2020. 13

ZA NEKOGA JE HAOTI^NO, A NAMA JE RUTINA Milena i Aleksandar iz Novog Sada imaju petoro dece, ovo je wihov kqu~ uspeha "Kad sam bila mala, pri~ala sam da `elim petoro dece. Moj otac dolazi iz porodice gde ih je petoro dece i jedna wegova sestra ima isto toliko. Al' uvek sam imala osmi{qena dva imena, jer nekako ~ak i kao

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

- Obaveze u ku}i se re{avaju u hodu, a trudimo se da deo osnovnih preuzimaju i klinci, u skladu sa svojim godinama. Imamo neizmernu sre}u da su nam roditeqi `ivi, podosta vitalni i u istom gradu,

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pru`awem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pru`iti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu `ivota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

dete prihvatite da je dvoje taj prihvatqiv broj."

Pri~a Milena Kosti} (39) iz Novog Sada, koja je sa suprugom Aleksandrom ostvarila svoj san - da postane mama petoro dece.

Wihovu petorku ~ine Katarina Lara (10), Nikolaj (8), Anastasija (6), Lav (4) i Irina (2). Ipak, otkriva nam da su prvobitno planirali troje dece.

- Kako je ono tre}e bilo stvarno za sve pohvale, ohrabrili smo se da po`elimo i ~etvrto. Za peto se ~esto {alimo da ne znamo {ta nas je motivisalo - kroz osmeh pri~a Milena.

Supruga je upoznala u gimnazijskoj klupi, ali, kako ka`e, nije re~ o sredwo{kolskoj romansi.

- Qubav je do{la u stvari pravim upoznavawem pet godina po zavr{etku {kole. ^vrsto verujem da za sve postoji vreme i razlog. Posle pet godina zabavqawa, do{ao je brak, a zimus smo proslavili prvu deceniju braka - isti~e Milena.

Smatra da roditeqi, bilo jednog ili petoro dece, moraju da funkcioni{u kao tim, te pomo} supruga ne izostaje.

te u situacijama stani-pani mo`emo da se oslonimo na wih. Svakako, trudimo se da to budu ba{ posebne okolnosti i da nema zloupotrebe - ka`e ona.

Kako izgleda jedan wihov dan?

- Haoti~no za nekog sa strane, verujem.

Nama, jednostavno, svakodnevica. Kad startuje kolektiv, to obi~no zna~i da pre podne mogu da se posvetim obavezama koje imam, odr`im konsultacije, sastanke i sli~no. Posle podne je rezervisano za koordinisawe sa mu`em izme|u dece i wihovih van{kolskih aktivnosti i ~esto iz ku}e iza|em oko pet, a vratim se oko osam.

Ve~e, kad legnu, koristim da dovr{im ako imam zaostalo (a naj~e{}e ima) i pi{em tekstove - ka`e Milena.

Ranije joj se ~inilo da nema slobodnog vremena, ali je skupila hrabrost da prizna da u mnogim situacijama nije potra`ila pomo} zbog one uobi~ajene roditeqske gri`e savesti.

- S time se deset godina borim, kao verovatno i svaki roditeq. Al' roditeq treba da ima svoje li~ne granice i dete to treba da shvati. Uostalom, kakvi smo

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

wima uzor ako nikad ni{ta ne u~inimo za sebe? A deca najpre u~e posmatrawem nas, a mawe pri~om - podse}a na{a sagovornica.

Isti~e da je najve}i izazov u velikim porodicama provo|ewe vremena sa svakim detetom pojedina~no.

- Zatim, shvatawe i prihvatawe da se razlikuju karakterno i po temperamentu, i da {ablonsko vaspitawe ne mo`e (a i ne treba) svima wima da odgovara. Ono {to je meni bilo uo~qivo je {to sam tek vremenom shvatila potrebu za re|awem prioriteta, {to dnevnih, {to `ivotnih.

Time mi se ~ini da tek sad, sa wih petoro,

~inim svoj dan efikasnijim no kad ih je bilo mawe - ka`e ona.

O tome {ta je najlep{e {to sa sobom nosi velika porodica, Milena isti~e da se deca br`e u~e empatiji, a na kraju se sve svodi na jedno - puno srce qubavi, ne`nosti i ponosa.

- Svako ima svoju meru. Nebitno da li je to jedno, dvoje, petoro. Volim da mislim da uvidom u na{u svakodnevicu, najvi{e na dru{tvenim mre`ama, mo`emo da prenesemo koliko se li~no ose}amo sre}nim osobama {to ih imamo toliko. Mo`da, stvarno mo`da, nekome i to bude inspiracija - poru~uje Milena.

M. T.

16 uuu Kako je Bata @ivojinovi} uzeo nagradu Pavlu Vuisi}u:

Nepoznata pri~a o najve}em gluma~kom priznawu Pri~a o Pavlu Vuisi}u i nagradi koja nosi wegov ime i va`i za jednu od najpresti`nijih u svetu glume, krije i jednu malo poznatu anegdotu.

Ta nagrada se, naime, pre nego {to je dobila ime po Vuisi}u nazivala “Slavica”, po prvom doma}em igranom filmu posle Drugog svetskog rata.

Ustanovqena je jo{ 1981. godine, a od 1994. nosi ime Paje Vuisi}a.

Pavlova supruga Mirjana Sula Vuisi} svojevremeno je

ispri~ala da Vuisi} deceniju ranije, kada je i sam postao

laureat tu nagradu nipo{to nije `eleo da primi.

Pavle Vuisi} i ^kaqa u ~uvenim "Kamionxijama"

Te{kom mukom se ta nagrada na{la u wegovom stanu.

“Nije podnosio nagrade. Pisao im je da im ne padne na pamet da wemu dodele nagradu.

Postoji ta pri~a da mu je Bata @ivojinovi} ‘uzeo Slavicu’. On je zahvalio i ostavio nagradu u Udru`ewu, a nagrada je nestala.

A onda se, vaqda, otkrilo da je Bata @ivojinovi} uzeo ‘Slavicu’. Hteli su da je stave u sef da ne bi opet nestala, ali nisu imali dovoqno veliki sef. I onda su mene anga`ovali da je uzmem.

‘Pa kako ja da je uzmem ako on ne}e’, rekla sam im, ali su me nagovorili. Ja uzmem to, teglim ku}i tu prete{ku nagradu u cegeru i nisam znala {ta }u sa wom. I onda sam mu govorila da je ‘Slavica’ jako dobra stvar, da mi treba za noge kad kucam da mogu da odmorim noge. O}utao je na to i tako je ‘Slavica’ ostala”, rekla nam je Mirjana Vuisi}.

R. N. lll U slede}em broju: Kako je pro{ao poku{aj mar{ala da slu{a Bijelo dugme

}

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

14

Kaqewe Ane Brnabi} Li~ni stav Brano Mi}unovi}, 14

^etvrtak 10. septembar 2020.

DRU[TVO

posledwi garant Milove vlasti IZBORI U CRNOJ GORI I SRPSKA Kontroverzni crnogorski biznismen Branislav Brano Mi}unovi} nedavno je javno podr`ao Demokratsku partiju socijalista (DPS) Mila \ukanovi}a pojaviv{i se na „Patriotskom skupu“ pristalica ove partije na Cetiwu.

Naime, samo tri dana kasnije, u nedequ uve~e, 6. septembra, organizovan je jo{ jedan “Patriotski skup” na Trgu nezavisnosti u Podgorici, koji je, prema procenama policije, okupio oko 50.000 qudi. Naime, skup na Cetiwu bio je samo uvod u ono {to se kasnije de{avalo u Podgorici.

Zvani~no jo{ nije saop{teno ko je organizator ovih skupova, ali se spekuli{e da iza wih stoji upravo Brano Mi}unovi}, ali i brojni kontroverzni biznismeni. Stoje oni qudi, koji su neometano obavqali svoje poslove, pa i one za koje se javnost u Crnoj Gori ve} decenijama pita kako nisu dospeli pod policijsku lupu, dok je dugih 30 godina vlast dr`ao Milo \ukanovi}.

Jedan od lidera Demokratskog fronta i pobedni~ke koalicije na parlamentarnim izborima, “Za budu}nost Crne Gore”, Milan Kne`evi}, za Nova.rs ka`e da je bilo neophodno da Milo padne kako bi qudi poput Mi}unovi}a izbili na povr{inu.

“Izgleda je bilo potrebno da Milo \ukanovi} padne na dno, da bi Brano Mi}unovi} isplivao na povr{inu. Toliko vole Crnu Goru da jo{ uvek ne znamo ko je formalni organizator ovog “patriotskog” piknika uz Tompsonove pesme, 30 evra za gorivo i po sendvi~ iz ‘Volija’. Zato se nedostatku Mila \ukanovi}a, na traktorima sliprivu~e Srba glasa~e.

Ona, zapravo, sausobom i nema nameru ni da je qubiteqi kaju sa novim izbornog poraza, {to Mi}unovi} jeste odra|uje darovani svakako i ve} potroostavqa, ni ‘junacima’ da je poklawa a ni {eni mandat. I ga, kojim sluje deli. uda odevnoj kombinaciji reprezentacije Zimbabvea.

A ako mo`da }e svima ~ajem, zadr`i ili dobije neku sa takvim baga`om bitiIjasnije kad po~nu da se„nesrerazotkrivaju tajni stomilionski ra~uni i drugu va`nu to sigurno }ne politi~ke princeze“na{eg i pre-propadawa, poslovi sivih eminencija ~ija funkciju, je Brano Mi}unovi} ne}emo`da biti na osnovu podr{ke kodsednikovog fikusa koji narod, Onda jedna od vode}ih personifikacija. u sendvi~ stave i kiju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a sele krastavce i majonez” ka`e Kne`evi}. milo{}u onog razli~itim koji kampawu odraba{ miri{e, Ana se mediji na{la uu regionu Koijene Nik{i}anin koga nazivaju imeni|uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamma, izme|u ostalih i „bogom i batinom“ svega na Balkanu? pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao stranku. Wu ne bira narod, nego Za neke, Brano Mi}unovi} je „ponos Crne Gore“ o ~emu svedo~i bosa po trwu koje ni~e na dnu ko- Vu~i}. irita stranica na Fejsbuku, koja nosi upravo ovaj naziv, dok je za druge I da rezultat napredwaka na isu{enih staroplaninskih kriminalac i “gospodar Crne Gore”, bez ~ijeg se odobrewa mo`e predstoje}im izborimanezavisi reka. zavr{iti nijedan ozbiqniji sivoj zoni.

Naime, u Crnoj Gori wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda,posao ne uod postoji izreka „nema kraqa nema sebih o|elepe Brano pita”. sa,sad uzeo pare na kladioakumulira politi~ki kapital zaTita, I pored brojnih zvani~no nijeidokazano da bi je nici, nikada a \ilas kompanija predstoje}e izborespekulacija, - da ima takMi}unovi} bilo {ta do nauspe{an i pomalo misteriozan bizniodavno odustali od bojkota. vu ulogu, vaqda bi drugo bila na Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da smen.

a

a, i

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avaKao {to ve} svi znamo nedavlaca. I umesto da je tamo re{eta no su u Crnoj Gori parGordana Uzelac iliodr`ani neko sli~an lamentarni izborizasreli i ujediwena na visini zadatka, je neopozicija odnela pobedu. to ki dave`ijekoji nemaju pre~a I posje zaista za pohvalu jer mislim la nego brane reke po Staroj plada jeikrajwe vreme bilo da se nini pitaju gluposti. tako i da diktator Te ne{to gde su desi nestale na{e reke? kao{ta {tojejesaMilo \ukanovi} poTe, zakonom koji je obesle predsednik trideset godina ode godine? sa vla}ao pre dve sti. Jer od onog trenutka kada je („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te,iznate li da se ovde za la`ima prevarom odvojio Crnu jedan danSrbije qudima dedovina Goru od i otme napravio sebi i upi{e na ivestitora mini hiprivatnu dr`avu Montenegro za drocentrala?

Te, znate li{ta da se sve to vreme jedino dobro je qudima vodenice uradio u ru{e Montenegru, to ije upada da se im se uobogatio ku}e i tako redom. dobro on i wegovi najKakokako nema reka,tako a otkud ova bli`i ro|aci i partijbujica {to se na mene sru~ila, ski drugovi. Meni je li~no jako mora da se pitala sirota Ana, drago {to se desila pobeda opodok je smi{qala kakav-takav odzicije, jer }e se Crna Gora opet govor krpeqima. Da je ovo konvratiti onoj staroj Wego{evoj C. ferencija za {tampu pa da se naGori i tradicionalnim vrednostima. Putem kojim je vodio \ukanovi}, to je bio put propasti, od samog odvajawa od Srbije, priznawa la`ne dr`ave Kosovo, ulazak u NATO, hrvatizacija i {iptarizacija i na kraju onaj nakaradni zakon o veroispoPlaninski masiv Stolovi kovestima i udar na SPC. Koliko ji se sa ju`ne strane izdi`e pogod da je \ukanovi} lukav polivi{e Kraqeva, manastira @i~e, ti~ar ali ima jedna stvar koju Mataru{ke Bawe, sredwovekovnije shvatio a to je da je C. Goru nog grada Magli~a i Ibarske klistvorilo pravoslavqe da ona sure, od minulog vikendai prepozne mo`e opstati kao anti-pravonatqiv je po jo{ jednoj nesvakislavna zemqa.

Ne}u daqe da vas da{woj atrakciji - pravoslavnom zamaram i pri~am o tome po{to krstu visokom ~ak 33 metara! je svima jasno sve.

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaqOvde je moj li~ni stav o Dritanu Abazovi}u, lideru stranke ”Crno na bijelo”, o na{oj srpskoj opijenosti i silnim pohvalama na wegov ra~un. Svedoci smo da su se ovih dana sve dru{tvene mre`e, mediji kako pisani tako i elektronski, u Srbiji, R. Srpskoj, C. Gori, usijali od pisawa i pri~a o ovom ~oveku. Da se razumemo, nemam ja ni{ta protiv wega kao jednog mladog obrazovanog ~oveka, jer ~itavom regionu trebaju mladi i novi qudi neoptere}eni pro{lo{}u, i daj Bo`e da sve bude tako kako on pri~a, jer sve wegove dosada{we izjave

qutim i odem, ali gde da be`im pred narodom? [ta }e re}i predsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da ka`e ono wegovo „Gde be`iiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i deluju sasvim razumno. Ali ipak mislim da bi mi Srbi sa tim silnim pohvalama trebali malo stati na ko~nicu i sa~ekati, da se formira nova vlada u Crnoj Gori, da po~nu da rade, da ostvaruju rezultate u radu i da se uverimo da ovo {to Abazovi} pri~a skih godina pri~e. i svojevrsni znak nisu prazne Srbi toliko prepoznavawa „pravoslavne teidu i pretetuju sa pohvalama, ~ak ritorije“ postavqen je na Usovii Matija Be}kovi} re~e pre neki ci, najvi{em vrhu ove planine, dan kad bi Abazovi} do{ao u Bena nadmorskoj visini od 1.375 ograd, kako bi ga srpska omladimetara. Inicijator i nosilac na nosila na rukama. Ne bi wega ovog projekta ~ija je ideja nastasrpska omladina ni je bilo ko drula jo{ 2007. godine Planinargi nosio na rukama jer Srbi nesko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ maju razloga za tako ne{to.

Koiz Kraqeva, a finasiran je isliko puta donacijama se na{ narodi zanosio kqu~ivo dobroi hvalio na{im politi~arima pa nisu nikoga nosili na rukama i na`alost za kratko vreme posle izbora i dolaska na vlast i neispuwewa skoro ni{ta od onog {to su obe}avali u predizbornoj kampawi, narod je postajao razo~aran.

ulep{anih istina, gde su joj neki qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili vre}u iz koje je zapahnuo opori vow korupcije, otima~ine i pohlepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora.

I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike.

Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu.

Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda.

Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli ~ovek koji se sa 19 godina ispisao iz pravoslavqa i pre{ao u islam. Kako su ga Srbi uzdizali, Ivane Srbine, brate Ivane, navija za Zvezdu. Evo vidite kako mo`e musliman i srpstvo, sutradan on ka`e da Republiku Srpsku treba ukinuti, to nije revoqnim prilozima pojedinaca, kao ni Bakir Izetbegovi}.

Ovainstitucija, javnih preduze}a i kvih primera na`alost imamo qudi iz dijaspore. na hiqade i hiqade i zato ne - Predstoji nam da uradimo treba toliko `uriti sa pohvaosvetqewe i neke mawe poslove lama, treba sa~ekati. Koliko na ure|ewu. O~ekujem da i to bugod da Abazovi} pri~a razumno i de zavr{eno u kratkom roku. Naono toga {to usledi}e je nama drago ~uti, ali kon i osve}ewe kripak ka`e da se Srbija sta. Tada }emo mo}i da me{ala ka`emo i uticala na izbore u Crnoj Gori, da smo uspe{no okon~ali ovaj da C. Gora nije kompenzacija za zna~ajan, ali i ni malo lak proKosovo i Metohiju, da ne}e pojekat - ka`e Milutini Vukosavqestati~lan nikakva Srpska Sparta. Da vi}, Odbora za postavqawe je sporazum iz Va{ingtona indikrsta na Stolovima. rektno priznawe KiM, i planski da u SrNajvi{i vrh Usovica je izabran kako bi se ovajjo{ krst, u biji i R. Srpskoj postoji uvek zavisnosti od vremenskih priratna retorika iz devedesetih. lika, i sa~itam okolnih planiI dokvideo sve ovo i gledam, na Jastrepca, Kopaonikakako i Rusamo jedno razmi{qam: je dnika, pa ~ak i sa Prokletija. na{ narod lakoveran i naivan.

On }enarode podse}ati genera-u Zato moj naredne srpski, pamet cije su u okolini Kraqeva glavuda i qubav u srca prema sebi nastale srpskerodu, svetiwe, srei svom srpskom ne nasedajdwovekovni manastiri @i~a i te na ni~ije slatke pri~e, sa~eStudenica, ali }e i svedo~iti o kajte da vreme poka`e svoje. @istradawu vojnika srpske vojske vela Srbija i sve srpske zemqe! poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa Grozdana u Prvom Dragi~evi}-Todorinovi} svetskom ratu.

R. N.

OPIJENOST DRITANOM ABAZOVI]EM

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

Zato mislim da je prerano ovoliko hvaliti i uzdizati Abazovi}a. Nave{}u samo jedan nedavni primer velikih srpskih pohvala, kad je sestri} Ru`ice Soki}, Abdulah Numan - Ivan Trifunovi}, do{ao na ~elo islamske zajednice Srbije,

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

}

eki etne ili ori pohako-

nivetku, utan oba-

reomeica a da ~no kanako r i

ena ana sopoda. vlafuner je eli

^etvrtak ^etvrtak10.

10.septembar septembar 2020.

2020. 15

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

U susret lokalnim izborima z Uz sva uva`avawa i po{tovawe mera vlade Viktorije, koje se donose za situaciju u kojoj smo se na{li od "kovida 19", susreli smo se sa velikim `ivotnim promenama. Ipak, u susret nam dolaze lokalni izbori, gde su nominovane kandidatkiwe iz na{e zajednice za op{tinu Brimbenk (Brimbank): Katarina Nikoli} i Ranka Ra{i} sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli.

I sa takvim baga`om „nesre}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka.

Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}.

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota.

Ranko Pivqanin

Ranka Ra{i}:

a

aca, a i

imo ove buNakremo ovaj proqeawe

Katarina Nikoli}:

Kandidatkiwa je stanovnik op{tine Brimbenk, gde je zavr{ila osnovnu i sredwu {kolu, a potom je nastavila studije za medije i komunikacije i internacionalnu politiku na Univerzitetu Melburn. Na istom Univerzitetu je magistrirala Internacionalnu Politiku. Ste~enim sposobnostima i svojim znawem, Katarina `eli da pomogne i unapredi rad op{tine Brimbenk. Kandidat je na teritoriji Harvester Ward - Derrimut, Ardeer, Albion, Sunshine, Sunshine North, Sunshine West i Brooklyn. Svoju kandidaturu finansira samostalno. Glasawe za ski kandidate }e se obaviti putem po{te tokom oktobra. Hvala na podr{ci kandidatu iz na{e zajednice. st, u Odobreno: Katarina Nikoli}; PO BOX 286, Sunshine, Vic, 3020 prianiRuija. eraeva srea i ti o ske ima vom R. N.

Lokalni izbori se bli`e pa sam ovom prilikom htela da vas obavestim da se kandidujem za op{tinu Brimbenk, na teritoriji Taylors Ward: Taylors Lakes, Keilor Downs, Keilor Lodge, Keilor North, Delahey, Sydenham i neki delovi Hillside.

Ja sam jedna od kandidata za predstoje}e izbore. Iz Srbije sam do{la za Australiju sa porodicom u Melburn, u op{tinu Brimbenk, u kojoj i danas `ivim.

Sa mojom kandidaturom `elim da poboq{am: programe za roditeqe sa malom decom i programe za mlade. @elim da obratim pa`wu na penzionere i wihove potrebe u ovoj op{tini. Jako je va`no da se pove}a usluga i pristupnost programa za mentalno zdravqe. Pandemija korona virusa je uticala na sve stanovnike op{tine, a najvi{e na privatne biznise. Po{to sam i sama vlasnica malog biznisa `elim da se zalo`im za podr{ku i pove}avawe lokalne ekonomije i zaposlenosti.

Odobreno: Dawn Clark, 100/5 Kayak Course, Delahey, VIC, 3037

IMIGRACIONI AGENT DANIJELA STOJANOVI]:

Korisne informacije o uslovima ostanka Obavqawe sahrana ili dobijawa australijske vize po obi~ajima Srpske u vreme pandemije Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Korona virusa Borislav Popovi} 0405200602 Imigracioni agent Danijela StojanoEmail: info@slavicorthodoxfunerals.com.au vi} donosi na{im ~itaocima par vrednih informacija o uslovima ostanka ili dobijawa australijske vize u vreme pandemije Korona virusa. Danijela je u ovom poslu ve} 11 godina i ima kancelarije u Melburnu, Sidneju i Pertu, a u planu je otvarawe kancelarije i na Gold Koustu. Svakog petka u 20 ~asova na svom Fejsbuk profilu u`ivo odgovara na sva pitawa vezana za vize potrebne za ulazak u Australiju.

1. Turisti~ka viza

Svi oni koji su u Australiju do{li sa turisti~kim vizama mogu da produ`e boravak u zemqi pod uslovom da ispuwavaju uslove za slede}u vizu i da nemaju „condition 8503 koji zabrawuje produ`ewe boravka.

Ipak, i sa turisti~kom vizom koja sadr`i ovaj uslov postoji opcija da se ova oznaka izbri{e kako bi se viza mogla daqe produ`avati.

2. 408 „COVID” viza

Ovo je viza za qude koji nemaju drugu opciju. Treba uzeti u obzir slede}e: z Qudi koji imaju tra`eno zanimawe

za vreme pandemije mogu aplicirati da rade. z Oni koji nemaju struku koja je tra`ena tako|e mogu aplicirati s tim da postoji {ansa da dobiju „condition 8503” i ne}e mo}i raditi na tu vizu

3. „Bridging Visa E” Mo`e se dobiti pravo na rad ukoliko poka`ete da ste u finansijskoj krizi ali kad napustite dr`avu velike su {anse da }e osoba imati 3 godine zabrane ulaska u zemqu.

Nova informacija: Postoji 17 javno tra`enih zanimawa od ekonomskog zna~aja za dr`avu i nosioci istih mogu do}i u Australiju bez obzira {to su granice zatvorene.

Australijski dr`avqani koji `ele da putuju na prostore biv{e Jugoslavije moraju da apliciraju za dozvolu jer su granice zatvorene. Podrazumeva se da isti moraju da imaju dobre razloge zbog kojih je neophodno da li~no budu u drugoj dr`avi.

Savetujemo sve one kojima viza isti~e u skorije vreme da se informi{u i ne rizikuju da ostanu u zemqi ilegalno ukoliko nisu u mogu}nosti da napuste dr`avu na vreme. Qudi koji imaju roditeqe, partnere ili decu u Australiji ili van Australije ve} sada treba da se informi{u o na~inu dolaska jer procedure zahtevaju dosta vremena.

Imigracioni agent Danijela Stojanovi} MARN: 0958278 Melbourne +31 8732 9781 83-85 Unitt Street, Melton, Vic Sydney +02 7966 4269 Level 32, 101 Miller Street, North Sydney, NSW Perth +08 Level 28, 140 St George Terrace, Perth, WA

16 ^etvrtak 10. septembar 2020. ^etvrtak septembar 16 ^etvrtak 10.

5. mart 2020. 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Vlado Radovanovi} AUTOBIOGRAFIJA: (3) ”OD ^OBAN^ETA, [EGRTA I RATNIKA, DO ADVOKATA” Vlado Radovanovi} je ro|en u selu Brijest, u podno`ju Majevice, 1926. godine.

U Australiju je stigao po zavr{etku gra|anskog rata u Bosni i Hercegovini, 1995.

Bio je poznati advokat i ugledni ~lan srpske zajednice. Preminuo je u Melburnu 2. jula ove godine. U nekoliko narednih brojeva Srpski glas }e objaviti delove iz wegove autobiografije, koju je napisao pred kraj `ivota

Drugi svjetski rat na Majevici Kada sam se zbog usta{ko-wema~ke okupacije Tuzle prevremeno vratio sa zanata ku}i, nekada vesela i raspjevana Majevica utonula je u muklu ti{inu i i{~ekivawe nekog zla. Po~ela su hap{ewa, sprovo|ewe u Tuzlu i Br~ko, prebijawa, zatvarawa a neki qudi su i nestali. U generalnom pretresu ku}a {irom Majevice oduzeto je ilegalno oru`je, a pod prijetwom smrti nare|ena je predaja zaostalog oru`ja biv{e jugoslovenske vojske.

Kada je ‘oru`ni~ka postaja’ iz Lopara poslala poziv svim Srbima sa Majevice od 15 do 60 godina da do|u ‘na regrutaciju’, narod su na domaku Lopara presrela dva rezervna oficira jugoslovenske vojske, koji su se odmetnuli u {umu, i objasnili im prave namjere okupacione vlasti - slawe u logor i ubistva na savskom mostu u Br~kom. Narod se odmah vratio ku}i i po~eo da krije u pojatama i kolibama. U isto vrijeme su muslimani iz muslimanskih sela dobili oru`je od Paveli}a, sa obe}awem da }e postati begovi.

Kada su lokalni Srbi saznali da muslimani spremaju napad na wihova sela, spontano su se okupili, nose}i najraznovrsnije hladno oru`je: kose, vile, roguqe, bajonete vezane za kolac, spremaju}i se da brane svoj `ivot i svoja ogwi{ta. Moj otac je iz {tale iskopao sakriveno oru`je: dva karabina, deset bombi i sanduk municije. Jedan karabin je zadr`ao za sebe, drugi je dao rezervnom naredniku \or|iju Tomi}u, a bombe su podijeqene najhrabrijim.

Otac je u `urbi u borbu oti{ao u bijeloj haqini, pa je majka, boje}i se da }e tako biti laka meta neprijatequ, poslala brata Stjepu, uz kojeg sam po{ao i ja, da mu odnese drugu odje}u. Brat me je spre~avao da idem sa wim, kao i majka i baka, ali ja sam istrajao, jer sam kao ~ar{ijsko dijete `elio da vidim rat u`ivo. Ustanici su brzo zauzeli polo`aje u srpskom selu Rasto{nici, koje je bilo napadnuto i gdje su po~ele da gore ku}e. Kada smo prilazili mjestu borbe, pucwava koja je dolazila sa polo`aja fa{ista sjekla je grane sa bukava i

Vlado sa bra}om i sestrom

hrastova, a strahovita pra{ina se dizala sa druma gdje su padali meci. Bri`ni otac se naqutio kad je vidio da sam i ja do{ao na ovako opasno mjesto, ali je brzo morao da se vrati na polo`aj gdje je vrlo uspje{no ga|ao neprijateqa.

Brat i ja smo ostali sa narodom, koji je ~vrsto odlu~io da se bori do kraja, kao na Kosovu. Oni su se hrabro borili uprkos vrlo oskudnom naoru`awu, ali pla{e}i neprijateqe gromkim povicima ‘uraaa’ iz vi{e hiqada grla. U toj bici najbli`e neprijatequ, na nepunih 200 metara, bio je hrabri Spasoje Peri}, zvani Ribi}, koji je najvi{e doprinio da se zaustavi neprijateqski napad. On je bio prvi ustanik u sjeveroisto~noj Bosni koji je opalio pu{ku, {to se la`no pripisuje drugima. Vrlo brzo je postao legenda me|u srpskim ustanicima, ali je iz skromnosti odbio zahtjeve mje{tana da bude vo|a ustanka. Me|utim, u svim borbama je bio me|u prvima na polo`aju i wegov povik ‘Ovde Ribac!’ tjerao je fa{iste u bijeg.

Pri kraju dana braniocima je ponestalo municije, ali pomo} je brzo stigla iz srpskih sela oko Tuzle i Zvornika, pa je uspje{no odbijen veliki napad neprijateqa iz pravca Zvornika i Sapne. Potom je nastalo zati{je, pa se moj otac, kao i ostali stariji seqani, povukao ku}i da obra|uje imawe i hrani porodicu, predaju}i oru`je mla|ima koji su se smjewivali na stra`ama.

Usred vihora ustanka protiv okupatora na Majevici, ali i velikih me|unacionalnih sukoba, dogodila se mojoj porodici i meni veli-

ka tragedija - ubistvo mog oca. O~ev susjed, pijanica i kavgaxija, fizi~ki ‘herkules’, nanosio je {tetu na o~evoj wivi i fizi~ki mu prijetio, ~ak i da }e ga ubiti. Kad mu se jednom prilikom otac odlu~no suprotstavio, rekav{i da }e braniti svoj posjed i `ivot oru`jem, pokazuju}i na svoju lova~ku pu{ku oka~enu na granu, razbojnik se privremeno smirio. Kad je po~eo ustanak, susjed se formalno pridru`io ustanicima, ali nikada nije i{ao u borbu, nego se kin|urio oru`jem, pijan~io i bludni~io.

Krajem 1941., sad ve} omasovqeni ustanici su hrabro branili srpska sela od usta{kih napada iz sela Koraja, ali je u ustani~kom protivnapadu bilo i odmazde nad nevinim qudima. Kada su vinovnici nudili mom ocu robu opqa~kanu od trgovaca koje je on kao lovac poznavao, on je rekao da oni nisu fa{isti i da }e pqa~ka{i kada se rat zavr{i odgovarati pred narodnim sudom. Kad je susjed razbojnik ~uo za to, ponio se kao odmetnik koji nikome ne odgovara, preuzeo ulogu i sudije i xelata i jedne ve~eri, sa uperenom cevi karabina, izveo oca iz ku}e, i pod vrbom pored Prelove rje~ice natjerao ga da sjedne i rekao „Ti `ali{ Turke … i ja te osu|ujem na smrt.“ Mi uku}ani, koji smo svi i{li za wima, poku{ali smo da im pri|emo bli`e, ali nas je razbojnik odbio pu{~anom cijevi, repetirao karabin sa dum-dum metkom i na mjestu ubio na{eg oca. „Joj moja |eco, moja sirotiwo“ bile su o~eve zadwe rije~i.

Glasno naricawe ~itave porodice posle o~eve smrti odjekivalo je Majevicom… Ujutru je najhrabriji ustanik Spasoje Ribi} zaplakao kao dijete kad je u{ao u ku}u i stoje}i ispod o~evih nogu skinuo kapu, prekrstio se i rekao „Jao, jao… {to ubi ovakvog Srbina? Sti}i }e te kazna...“ Ubica je uskoro te{ko rawen u borbi protiv usta{a, u koju je oti{ao od srama, prezren od mje{tana zbog kukavi~luka. Pogo|en u stomak granatom iz usta{kog baca~a, patio se mjesec dana bez qekarske pomo}i i umro u velikim mukama.

Komunisti su se u na{em kraju pojavili tek krajem 1941. godine, na Vukosavcima kod Lopara, na ~elu sa Cvijetinom Mijatovi}em - Majom. Mada jo{ dijete, ja sam se pridru`io ustanku i prvo obavqao kurirske poslove: prenosio poruke, nabavqao osnovne namirnice za ustanike, podsticao vi|enije Srbe na prikupqawe skrivenog oru`ja i municije i informacija o kretawu i namjerama fa{ista. Mali pi{toq, koji sam ponekad nosio, li~no mi je poklonio legendarni prvi ustanik Spasoje Peri} - Ribi}. Na okupirane teritorije sam i{ao sa la`nom propusnicom, u seqa~kom odijelu.

Jednom prilikom mi je u centru Tuzle usta{ki starje{ina dugo provjeravao propusnicu i malo je trebalo da me uhapse i po{aqu u Jasenovac.

Kao partizan sam stupio u Majevi~ki odred kojim je komandovao narodni heroj Jovo Radovanovi} - Jova{, ali ne pod uticajem komunista, ve} zbog pro-ruskog vaspitawa, kao i ve}ina Slovena. Vaspitan sam da je Rusija ‘matu{ka svih Slovena’, da nikada nije svoj ‘ma~’ uperila protiv nas, nego je uvijek bila na na{oj strani. Upravo u to vrijeme bila je zavr{ena Moskovska bitka, koja je bila prva savezni~ka pobjeda u Drugom svjetskom ratu.

Kao borac sam 1942. godine u~estvovao u borbi protiv ‘Crne Legije’, usta{a Jure Franceti}a, koji su krenuli da pokore Majevicu. U jednodnevnoj borbi sa nadmo}nijim neprijateqem koji je krenuo od Zvornika ustanici su uspjeli ne samo da odbrane Majevicu, nego su krajem dana izvr{ili protivnapad, tjeraju}i neprijateqa do pred sam Zvornik.

Kao mitraqezac i bomba{ u~estvovao sam u oslobo|ewu Bijeqine 1944. godine. Najve}e borbe smo vodili 1944. i 1945. protiv wema~ke grupacije ‘Jug’ koja se povla~ila preko Sarajeva, Vlasenice i dolinom Drine na zapad, pod komandom poznatog Hitlerovog feldmar{ala Aleksandra Lera, Austrijanca koji je komandovao bombardovawem Beograda 6. aprila 1941. godine.

Ali, jedna od najopasnijih situacija po moj `ivot desila se ispred moje ku}e jedne jesewe ve~eri 1943. godine. Partizanska zasjeda, postavqena za nekog opasnog neprijateqa, gre{kom je otvorila mitraqesku vatru na mene sa 15-20 metara udaqenosti dok sam prelazio brvno, i ja sam se samo ~udom spasio skokom u vodu.

U aprilu 1945. upu}en sam u tek formiranu podoficirsku trupnu {kolu u Sarajevu, koju sam zavr{io kao drugi u rangu, dobio ~in mla|eg vodnika i vratio se u jedinicu. Me|utim, krajem 1947. godine sam zatra`io demobilizaciju sa obrazlo`ewem da moram da budem bli`e porodici jer se stariji brat aktivirao u vojsci.

Kada je 1945. rat zavr{en javili su nam da je umro na{ brat Drago, koji je bio 1930. godi{te. Prehladio je desnu nogu i dobio tuberkulozu kosti. On je kao dijete ostao gluvo-nijem od posledica upale mozga, pa sam ja uz pomo} ruku vodio sa wim svakakve razgovore. Bio je najqep{i od svih nas.

U slede}em broju: Mladost, zrelost, advokatski dani

Poset ba{ti ba{t

Ako je ~oveku potreban izgovor da ot negde i potra`i svet pun spektakularni rodnih ~uda i neobi~nih qudi za kojima to i neumorno tragamo i mi, jedno od ti prona}i }e na zale|u sun~ane obale Kvi da, u mestu Maleni (Maleny). Ova prelepa va i bezbedna sredina odi{e seoskim, teqskim i kom{ijskim duhom {to je nesu ~ini pogodnom za porodi~ni `ivot i harmoni~no `ive qudi svih profesion profila, od zanatlija do vrhunskih inte alaca. U toj idili~noj sredini `ivi i jun {e pri~e, gospodin Frank [ip (Frank Sh Iz Malenija se pru`a pogled na po planine Glas Haus (Glass House) koje s idealna lokacija za snimawe nekoliko tih filmova. Na ove planine su se dose li farmeri iz Evrope koji su sa sobom d fudbalsku loptu, te je stoga nogomet po do danas ostao, najomiqeniji sport lok stanovni{tva a fudbalska igrali{ta li su iskqu~ivo svojim sredstvima.

Na putu do sun~ane obale i Malenija tavili smo se na kratko ispred proda me{ovite robe jer nam je pa`wu privuka nsparent sa natpisom: Prodajemo mleko mile! Upoznati sa ~iwenicom da se ar beduini zakliwu u lekovita svojstva ka mleka i wegove blagorodne mo}i a i nau tako|e tvrde da kamiqe mleko poseduje bakterijska svojstva, poma`e pri le~ew ma~nih i intestinalnih problema, umaw vo holesterola u krvi i ja~a imunitet, lili smo da u novonastaloj borbi protiv ne virusa i ja~awa imuniteta, kamiqe ne bi bilo na odmet. Ali, po{to su neki odrasli na kozijem ili kravqem mleku bili vi~ni da probaju kamiqe, odlu~il da mlekom od kamile ~astimo kolegini bornika zdrave ishrane i uop{te zdrav vota. Za kamiqe mleko se slobodno mo }i da je izuzetno skupo a mo`da je razlo osim {to poseduje lekovita svojstava, i ako je kamila „dobre voqe“, najvi{e {t je 7 litara mleka dnevno za razliku od pske krave koja daje izme|u 25 do 40 lit Dok je na{a novinarka u`ivala u de ciji ovog „belog zlata“, to jest ispijala qe mleko, kod ostalih se stvorila neo

ZAJEDNICA ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Frank [ip sa reporterkom srpskog glasa i partnerkom Xenifer

ta botani~koj ti u Kvinslendu

tputuje ih pria ve~iih ~uda inslena zdra, prijaumwivo u kojoj nalnih elektunak nahipp). oznate su bile poznaeqavadoneli ostao i kalnog gradi-

a, zausavnice ao trao od karapski amiqeg u~nici e antiwu stowuje nipomisv koromleko od nas i nisu li smo icu, povog `io`e reog tome i to da to daje d evrotara. egustaa kamiodoqi-

^etvrtak 10.

17 ^etvrtak 10.septembar septembar 2020. 17 ^etvrtak 5. mart 2020.

2020.

Vlasnik botani~ke ba{te Frank [ip

va `eqa da umesto da joj se pridru`imo, „skoknemo“ do kraqa Ludviga, nema~kog restorana i utopimo svoj „kukavi~luk“ u pozama{noj krigli nema~kog piva, vinu ili {napsu.

Po`urili smo zatim da {to pre stignemo do sun~ane obale to jest Malenija, gde nas je o~ekivao susret sa na{im turisti~kim vodi~em i sagovornikom Krisom, ~ovekom veselog i vedrog duha, punog smisla za humor i koji je u svako vreme spreman da pomogne, {to su odlike dobrog ~oveka.

Kada je re~ o dobrim i velikim qudima, uputili smo se u ~uvenu botani~ku ba{tu u Maleniju, koja je nezaobilazna destinacija posetilaca ne samo iz Australije ve} iz celog sveta, gde nam je srda~an prijem i dobrodo{licu po`eleo ~ovek velikog formata, vlasnik botani~ke ba{te, gospodin Frank [ip. Uprkos brojnim poslovnim obavezama i prezauzetosti, ovaj sasvim jednostavan ~ovek koji zra~i pozitivnom energijom, toplinom i ~ovekoqub-

qem proveo je sa nama i svojom partnerkom Xenifer nekoliko sati u obilasku botani~ke ba{te za tu priliku specijalno namewenim vozilom jer je bilo nemogu}e pe{ice obi}i 110 hektara poseda od kojih je 18 hektara botani~ke ba{te bilo pro{arano sa vi{e od 1000 razli~itih vrsta prekrasnog cve}a i rastiwa.

Iz razgovora sa gospodinom Frankom do{li smo do saznawa da je do pre 6 godina celokupni prostor bio zanemaren, zapu{ten i zarastao u korov {to je li~ilo na `alostan prizor. Svojim samopregornim radom, zalagawem i ulagawima gospodin [ip je botani~ku ba{tu transformisao u pravi mali raj na zemqi, gde svakodnevno dolaze posetioci da upijaju mir i spokoj i u`ivaju u rasko{i {arolikog cve}a, {umoru vodopada i mno{tvu zanimqivih sadr`aja. Gospodin [ip je pasionirani qubiteq prirode, `ivotiwa i ptica. Za ptice naro~ito, stvorio je veliki pregra|eni prostor u kome se nalazi oko 700 egzoti~nih ptica iz svih krajeva sveta. Na tim prostorima ptice slobodno lete i spu{taju se na ramena, ruke i glave posetilaca, neki pla{e}i ih se, dok su drugi potpuno i opu{teno u`ivali u nesvakida{wem i nezaboravnom bliskom kontaktu i dru`ewu sa novoste~enim „pernatim“ prijateqima.

Gospodin Frank nas je zatim odveo na „tajno“ mesto, za koje za sada znamo samo mi, i tamo otkrio detaqe veli~anstvenog projekta koji }e na sveop{tu radost posetilaca ugledati svetlost dana u bliskoj budu}nosti. Qudi koji svojom genijalno{}u stvaraju i ostavqaju iza sebe dobra i trajna dela, mogu se s pravom nazvati velikim qudima a ta dela }e i kada wih ne bude bilo, ostati da govore mnogo o wima.

Zauzvrat, najve}a nagrada za sve {to je u `ivotu u~inio i ~ini, za Franka [ipa su vesela i sre}na lica posetilaca a pogotovo dece, za koju je osmislio ~arobni kutak ukra{en skulpturama junaka iz bajke u kome se deca bezbri`no zabavqaju i u`ivaju.

I za kraj, ne preostaje nam ni{a drugo osim da ka`emo da je gospodin Frank [ip ~ovek pun qubavi i dobrote i koji pleni svojim optimizmom, drugim re~ima: radi ono {to voli i voli ono {to radi.

Za Srpski Glas: Jelena Nedeqkovi}

18 ^etvrtak 10. septembar septembar2020.

2020. ^etvrtak 10.

ZAJEDNICA DRU[TVO

Hramovna Slava i osve}ewe Parohijskog doma na Centralnoj Obali Srpski Glas ve} du`i vremenski period obave{tava svoje ~itaoce da Misionarska parohija „Sabor Srba Svetiteqa“ na Centralnoj Obali, bele`i vidan uspon u organizaciji i razvoju u posledwe tri godine.

Sa postavqawem za paroha prote Dragana Sara~evi}a, do{lo je do pravog preporoda, kada je Vladika Siluan u ciqu unapre|ewa `ivota i rada parohije, preporu~io Parohijskom Savetu da se bogoslu`ewa odr`avaju umesto jednom, dva puta u mesecu, kao i da se Sveta Liturgija i propisana bogoslu`ewa slu`e na sve velike i zna~ajne praznike.

Projekt obnove bogoslu`benog prostora i izgradwe Parohijskog doma, koga je Parohijski savet podneo na odobrewe Episkopu i Savetu Mitropolije, odobren je posle godi{we skup{tine 2018. godine, kada su planirani radovi i po~eli. Imali smo prilike da izve{tavamo o obnovi Svetog hrama i bogoslu`benog prostora.

Sveti hram je u potpunosti obnovqen i osve}en krajem pro{le godine. Ovih dana se izgradwom parohijskog doma, sa neophodnim prostorijama i salom skromnih dimenzija, privodi kraju kompletna realizacija ovog velikog projekta Parohijskog Saveta. O~ekuje se da }e Parohijski dom skromne veli~ine, u potpunosti zadovoqiti potrebe ove Misionarske parohije.

Svedoci smo da je se Parohijski savet izuzetno trudio u prethodnom periodu, zahvaquju}i ~emu su postigli prili~no zavidan uspeh. Tako }e ovih dana zavr{etkom radova na Parohijskom domu, biti kompletiran ceo predvi|en projekt. U toku radova, pored parohijana, ovoj maloj zajednici, pritekli su u pomo} svojim donacijama, mnogi prijateqi i biznismeni iz

Sidneja. Renovirawem bogoslu`benog prostora, parohija je dobila jo{ dve nove prostorije u kojima su sme{tene parohijska kancelarija i ostava pristojnih dimenzija. Na Parohijskom domu veliki deo planiranog posla je ve} obavqen. Fotografija u prilogu pokazuje da su postavqena i sva vrata, koja su u staklu. Kuriozitet ovog projekta jeste da }e cela sala izgledati kao jedna sun~ana dvorana, sa puno prirodne svetlosti. O tome nam prota Sara~evi} poja{wava: „Prilikom svake sve~anosti, bez obzira {to }emo se nalaziti u sali, ima}emo ose}aj kao da smo napoqu u prirodi. Zavr{etak radova se poklopio sa na{om hramovnom slavom, pa }emo ovo slavqe iskoristiti i za osve}ewe Parohijskog doma, kada }e nas ovoga puta, svojom kanonskom posetom udostojiti i preosve}eni Vladika Siluan.“ Pored ovog poja{wewa, upitali smo protu Sara~evi}a da nas u najkra}im crtama upozna sa predvi|enim programom Hramovne slave i osve}ewa novosagra|enog Parohijskog doma.

- Proslava }e se odr`ati u subotu 12. septembra. Po~e}e u 10 ~asova, Svetom Arhijerejskom Liturgijom koju }e slu`iti Vladika Siluan uz saslu`ewe prisutnog sve{tenstva sidnejskog namesni{tva. Na Liturgiji }e odgovarati hor Sabornog Hrama iz Kabramate, pod upravom Darije Gali}. Posle Svete Liturgije, vladika }e prvo osvetiti dve nove ikone na severnim i ju`nim dverima Ikonostasa, koje su kasnije postavqene. Ove ikone su poklon jednog od najve}ih na{ih izografa, g. Rada

Protojerej Dragan Sara~evi}

Sari}a iz Beograda, koji oslikava Kriptu Hrama Svetog Save. Posle sve~ane slavske litije, obavi}e se osve}ewe slavskog znamewa i se~ewe slavskog kola~a. Na kraju sve~anosti, vladika }e osvetiti novosagra|eni Parohijski dom. Imaju}i u vidu vanrednu situaciju vezanu za pandemiju, nismo smeli da rizikujemo, pa smo odustali od prvobitnog plana, da ove godine Hramovnu slavu prvi put proslavimo u novom parohijskom domu. I ovoga puta su nam u susret iza{la bra}a Grci, na{i neposredni susedi, tako da }emo u wihovoj crkvenoj Sali poslu`iti sve~ani Slavski ru~ak, gde }emo imati i dovoqno prostora da se prilagodimo merama koje je propisala vlada. Uputili smo pozive svim Crkvenim op{tinama sidnejskog na-

TE[KA SUDBINA ZORICE MILO[EVI] IZ IVAWICE

Maj~inska je tuga pregolema Da `ivot mo`e biti surov i nepravedan, na svojoj ko`i je itekako osetila Zorica Milo{evi}, majka iz Ivawice, koja se hrabro bori da opstane i pre`ivi sve neda}e koje su joj se de{avale i koje je jo{ prate. Po`rtvovana majka, koja je uvek `ivela samo za svoje sinove, izgubila je dve najte`e bitke, svoja dva sina Gorana i Zorana, a sada bije jo{ jednu te{ku bitku da u `ivotu odr`i svoje tre}e ~edo, 33 godi{weg Igora i da {to du`e bude uz wega i pru`i mu veru da }e jednoga dana, sve biti boqe. I sama bolesna, gubi snagu,ali ne i nadu da na ovom svetu ima i qudi koji bi joj pomogli da „stane na svoje noge“.

- Od kako za sebe znam, samo me tuga i sirotiwa prate. Ro|ena sam kao prvo, nevoqeno dete, u zaba~enom selu ispod planine Javor. Putovala sam do {kole u oba pravca 14 kilometara. Kad do|em ku}i, pojedem par~e hleba i sira i radim dok se vidi, posle uz fewer u~im. Posle osnovne {kole htela sam daqe da se {kolujem, ali mi nisu dali, poslali me kod strica, gde sam nastavila da se patim, pro{la svakakvu torturu. Tu mi se rodio i prvi sin, a potom i drugi. Mla|i sin Zoran se razboleo sa 6 godina. Nije izdr`ao te`ak meningitis, izgubih ga. Nigde nikoga da mi pomogne, moj prvi suprug je preminuo posle godinu dana braka - pri~a Zorica o svom te{kom `ivotu Wene muke su se nizale jedna za drugom. Sa 18 godina `ivota i drugi sin Goran se razboleo - leukemija ga je oborila.

Nije ni Zorana prebolela, a po~ela je bor-

Majstori Jovan [tekovi} i Stanimir Jovanovi} mesni{tva, kao i svim na{im ~lanovima i parohijanima. Planirali smo da specijalnim zahvalnicama, koje }e li~no svakom pojedncu dodeliti vladika Siluan, odamo priznawe svima koji su dali svoj doprinos u realizaciji celog projekta, vezanog kako za renovirawe bogoslu`benog prostora, tako i za podizawe Parohijskog doma. Iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim i Srpskom Glasu na a`urnosti u informisawu, kao i da pozovem sve verne i qude dobre voqe, koji `ele i imaju mogu}nosti da nam toga dana budu dragi gosti.

S. G.

SVAKA POMO] JE DOBRODO[LA - Znam da je svuda u svetu sada te{ko zbog korone i da su mnogi qudi ostali bez posla, ali ako bi iko bio u mogu}nosti bilo kako i bilo koliko da nam pomogne, ja bih im do neba bila zahvalna nada se Zorica da }e qudi dobrog srca razumeti wenu muku.

Svi koji su u mogu}nosti da pomognu ovoj napa}enoj majci i wenom sinu, ovo je wihiva adresa: Javorska 57, RS 32250 Ivawica.

Kontakt telefon je 060/3244405 Wihov `iro ra~un je: 155-340018294405-22, IBAN RS35 155343118019978211.

Za uplate u AUD: Kommerz bank AG Frankfurt Swift: COBADEFF

ba za wenog Gogija, kako su ga svi zvali.

Novca nigde, a lekovi skupi. Zorica je grcala godinama kako bi Goranu obezbedila skupe spasonosne ampule leka. Doktori su davali Goranu sve po pet dana `ivota, ali je wegova voqa za `ivotom bila ja~a.

Hrabrio je i majku i mla|eg brata Igora, koji se rodio u me|uvremenu. Napustio ih je posle tri i po godine te{ke borbe.

- Moj voqeni Goran je umro sa posledwim re~ima: Volim te Zokac, ti si moja mila majka. Sekiram se zbog tebe i Igora, {ta }e biti sa vama kada nikoga nemate. Rekla sam mu neka bude kako Bog `eli i oti{ao je Bogu. Ostali smo Igor i ja da `ivimo `ivot sa neprebolnim ranama - pri~a Zorica

SIROTIWO I BOGU SI TE[KA Samo {to je sahranila Gorana, bolest je ponovo zakucala na vrata wihovog tu`-

nog doma. Sin Igor je oboleo od skolioze, koja je brzo napredovala i operacija je bila neizbe`na. Zorici su doktori objasnili da je najboqe da se ugrade Titanijumski implantati i time }e problem re{iti.

- Tako sam i uradila. Pozajmila sam tri hiqade evra na kamatu i operacija je ura|ena. Posle nekog vremena Igor je imao nesnosne bolove, zbog ~ega ga odvodim kod drugih lekara da ~ujem drugo mi{qewe i tu otkrivam, nakon magnetne rezonance, da su implantati od ner|aju}eg ~elika, da su se od{rafili i napravili veliko o{te}ewe. Igor je operisan po drugi put, ali ni to nije donelo olak{awe, bolest sve vi{e napreduje i Igor je sada invalid, noge ga ve} izdaju - pri~a Zorica.

Igoru je potrebna i tre}a operacija, za koju je opet potrebno dosta novca, pregleda i odlazaka u Beograd. Zorica, koja je

radila 28 godina u firmi „Ina“ je ostala bez posla, a sada zbog korone, cela Ivawica je stala i nema gde da se obrati ni za posao, ni za pomo}.

- Brinem se kako }emo Igor i ja pre`iveti. Sama sam bolesna, srce mi pliva u vodi, radi samo 35 odsto, jetra mi je stradala, imam cistu na bubregu, anginu pektoris, ne mogu ni da nabrojim {ta me je sve sna{lo. A sirotiwa i ~emer sve oko mene.

Dugujemo i Bogu i narodu. Struju ho}e da nam iskqu~e, a zbog nemogu}nosti da pla}am grobna mesta prete mi da }e mi oba sina iz groba iskopati - zavr{ava Zorica svoju tu`nu pri~u.

U staroj oronuloj ku}i, koja proki{wava na sve strane, svoju `ivotnu bitku nastavqaju sami Igor i Zorica, koji su jedno drugom jedina uteha i podr{ka u ovom te{kom vremenu.

Sawa Miri} - [aki}

^etvrtak ^etvrtak10.

10.septembar septembar 2020.

2020. 19

PUTOPIS

U PRESTONICI SRPSKIH CRKAVA I MANASTIRA, PE]KOJ PATRIJAR[IJI

g o n v a sl k o d e v S A L U K SAHAT e tvr|ave

Vekovi i molitve u bodqikavoj `ici Na 70 kilometara dugom putu od Kosovske Mitrovice do Pe}i i drevnog trona srpskih episkopa i patrijarha u Metohiji, prestonice i majke srpskih crkava i manastira, Pe}ke patrijar{ije nema srpskih sela pored puta. Iako ima 40 - tak povratni~kih mesta u op{tinama Klina i Istok, kroz koje prolazi put za Pe}, sela su udaqenija od ovog puta.

Nema ni putokaza za manastir ali najboqi orjentir gde po~iva svetiwa je na zapadu vidqiva kamenita Rugovska klisura pa se nije te{ko orjentisati i kako do}i do velike srpske svetiwe.

Putokazi za manastir su ukloweni ili su na wima prefarbani natpisi ovog manastira, koji kada je gra|en, nije bilo Albanca u Metohiji. Uklawawe svega srpskog u Metohiji, ali i na ~itavom Kosmetu, traje decenijama a naro~ito od 1999. godine.

Danono}na za{tita

Srpska sakralna gra|evina u kojoj se najdu`e bele`i i ~uva srpska istorija i vekovi danas boluje rawena u osami. Ispred ulaza u srpsku ogra|enu duhovnu oazu policija svakog legitimi{e ko ulazi u manastir.

I sada je, po~ev od juna 1999. godine, Pe}ka patrijar{ija u bodqikavoj `ici i pod za{titom kosovske policije. Slovena~ki i italijanski Kfor su ~uvali svetiwu do 19. avgusta 2013. godine, kada je Kosovska policija preuzela ulogu za{tite manastira.

Sklad ure|enog zelenila i cve}a pored zidina starih gra|evina unutar duhovne oaze o~aravaju.

- Mi smo po~etkom marta zakqu~ali manastirsku kapiju i od tada nismo dozvolili nikome da u|e u portu manastira. Bogu hvala ni jedna od 18 monahiwa nije imala simptome koje izaziva koronavirus ka`e je igumanija Haritina.

- Liturgije se svakodnevno odr`avaju.

Svakodnevno ~itamo molitve za lekare koji se bore za na{e `ivote, kao i za sve obolele i u Srbiji i na celoj planeti. Moramo svi da budemo strpqivi i disciplinovani dok ne pro|e ova po{ast. Ja sam u Patrijar{iji ve} 60 godina i ove godine

Pe}ka patrijar{ija: Uvek u cve}u i zelenilu

vremena Beogradsk

Igumanija Haritina ispred zvonika u Pe}koj patrijar{iji

PATRIJARHU DVA MANDATA

prvi put je bilo da u Pe}koj patrijar{iji za Vaskrs nije bilo vernika, - ka`e igumanija Haritina koja je na ovom mestu od 29. aprila 2018. godine.

- U svojih 77 decenija postojawa patrijar{ija je bila mnogo puta pqa~ana, paqena i obnavqana. Zapamtila je ona, zajedno sa {am - dudom, koji je ovde zasadio Arhiepiskop Sava II uzev{i ga u Siriji na povratku iz Jerusalima, oko 1269. godine, mnogo istorije, zapamtila je i 45 krunisawa srpskih episkopa i patrijarha, se}a se i kada su okupatori zatvarali kowe u crkvi... i jo{ mnoga toga lo{eg ali i dobrog. Ona je srpski kamen temeqac istorije i ~uvar budu}nosti srpskog naroda - svedo~i istoriju igumanija Haritina u osmoj deceniji `ivota.

Ro|ena je u selu Izbenice u op{tini Varvarin, Rasinskom okrugu. U Pe}koj Patrijar{iji je od 1962. godine.

Na mestu gde se danas nalazi manastir Pe}ka patrijar{ija, je jo{ za `ivota Svetoga Save, osnovan metoh manastira @i~e.

Arhiepiskop Arsenije, istorija svedo~i, naslednik Svetoga Save, podigao je na ovom mestu crkvu Svetih apostola, oko 1230. godine. Crkva je `ivopisana oko 1250. godine.

Korona zaustavila vernike

A o tome u kakvom se okru`ewu danas nalaze igumanija Haritina ka`e da i da-

Freske svedo~e vekove

z Od 13. jula 2006. godine drevni tron srpskih episkopa i patrijarha je na listi Svetske kulturne ba{tine UNESKO - a z Slovena~ki i italijanski Kfor su ~uvali svetiwu do 19. avgusta 2013. godine, kada je Kosovska policija, jedinica za obezbe|ewe objekata kulturnog i verskog nasle|a, preuzela ulogu obezbe|ewa manastira Poklon ruskog predsednika V .V. Putina: Ikona Hrista Spasiteqa iz 17. veka na{la je mesto u Dokumentacionom centru SPC u Pe}koj patrijar{iji

PODRE\ENOST PATRIJARHU Iako se nalazi na tlu Kosova i Metohije Pe}ka patrijar{ija nije u sastavu Ra{ko - prizrenske eparhije, ve} je direktno podre|ena patrijarhu u Beogradu. Patrijarhov vikar predstavqa i zastupa patrijarha u Pe}koj patrijar{iji i pred me|unarodnom zajednicoim na Kosovu i Metohiji.

I danas u tituli poglavara Srpske pravoslavne crkve stoji da je arhiepiskop pe}ki, mitropolit beogradsko karlova~ki i patrijarh srpski. Patrijarh Irinej je ovde ustoli~en kao 45 srpski patrijarh 3. oktobra 2010. godine.

Sveti Jefrem je jedini srpski patrijarh u dva mandata 1375 - 1382. i 1388 - 1400. godine. Patrijarh Jefrem je poznati de~anski i patrijar{ijski isposnik i patrijarh koji je krunisao kneza Lazara za cara 1382. godine. Patrijarh Jefrem je pred polazak srpske vojske u Kosovsku bitku pri~estio kosovske junake u Samodre`i crkvi kod Vu~itrna.

Mo{ti Svetog patrijarha Jefrema koji je krunisao kneza Lazara i pri~estio u Samodre`i Kosovske junake

nas stari Pe}anci tajno daju priloge za svetiwu. Neki nas sretnu, pozdrave i ka`u: „Mi smo stari Pe}anci. Ovo {to je do{lo, to nismo mi.“ - veli Haritina. Pri~a o revnosnim italijanskim vojnicima koji su ih ~uvali i marta 2004. godine sigurno za{titili.

Pre deset godina iznad manastira, pored kojeg prolazi put za sela iza Rugovske klisure, je nadogra|en zid kao ja~i vid za{tite od nedobronamernika.

Mona{ko sestrimstvo u Pe}koj patrijar{iji, sa prosekom od 75 godina, je najstarije u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Za wih, kako vele, najte`e je to {to je malo vernika koji pose}uju maticu i prestonicu srpske crke, i da je tome svemu krivac novostvorena dr`ava Kosovo’’ i apsolutna nesigurnost ’’Srba u Metohiji.

No, i u takvom okru`ewu vernici dolaze a najvi{e je povratnika iz metohijskih op{tina Klina, Istok i Pe}, 40 - tak povratni~kih sela.

- Moje srce ih zove i na{e mona{ke molitve ih prizivaju da se vrate na na{e Kosovo i Metohiju, da napune plodnu Metohiju.

Svima nam je te{ko, ali lak{e }emo sve nevoqe prebroditi, kada smo zajedno. Da se zajedno izborimo za na{e svetiwe i zemqu otaca. Nad celim prostorom Kosova i Metohija je oreol, to je sveta zemqa, a metoh Hilandarski - jeste cela Metohija. Bilo bi dobro da bude opet velikih sabora koje je svetiwa okupqala... - govori Haritina.

- U Pe}koj patrijar{iji je toliko duhovne i qudske veli~ine, koja je zadu`ila ceo rod, koje nema nigde na svetu. Mi to ~uvamo i ~uvale smo svojim `ivotima. Pitam se ponekad, ko koga {titi, pre bih rekla da na{i sveti oci, koji ovde po~ivaju, {tite nas. I na{a Bogorodica pe}ka i Danilo Drugi, Arsenije prvi, i Sava Tre}i, arhiepiskop Nikodim, Makarije Sokolovi}… patrijarh Pajsije, patrijarh Jefrem… duga~ak je spisak znamenitih iz na{eg eoda, - veli Haritina.

Tekst i fotografije: Zoran Vla{kovi}

20

RIZNICA

^etvrtak 10. septembar 2020.

TU@NI PRINC SREMA:

Stvarao je srcem, slikao du{om i stradao kao `rtva besmislenog zlo~ina usta{a i pored toga {to ga takva vrsta poslova nije zanimala, [umanovi} krajwe ozbiqno posvetio biznisu i da mu je to godilo.

Zavi~aj je blagotvorno uticao na umetnika. Po~eo je da u~i engleski, poha|ao je ~asove igrawa, posetio izlo`bu francuskog slikarstva 19. veka, koja je gostovala u Narodnom muzeju u Beogradu i neprekidno slikao. Svoju veliku izlo`bu imao je u septembru 1939. godine na Novom univerzitetu u Beogradu na kojoj je izlo`io 410 slika i ona je do`ivela veliki uspeh. Jedno vreme je delovalo kao da }e se za umetnika na kraju imak sve dobro zavr{iti.

A onda je do{ao rat…

Tog 30. avgusta 1942. u Sremskoj Mitrovici usta{e su streqale oko 150 [i|ana srpske nacionalnosti, me|u wima i 46-godi{weg slikara Savu [umanovi}a. Tako je tragi~no i napre~ac zavr{en `ivot svestranog slikara, neverovatno obrazovanog pojedinca i jednog od najve}ih me|uratnih umetnika Srbije.

Slikar ispred svog vremena

Sava [umanovi} ro|en je 22. januara 1896. u Vinkovcima, gde mu je otac radio kao {umarski in`ewer. Kada je imao ~etiri godine porodica se preselila u [id, grad za koji }e Sava ostati sudbinski vezan do kraja `ivota.

Sava je odrastao u imu}nijoj gra|anskoj porodici onog vremena i, kako je bio jedinac, primio je najboqe mogu}e obrazovawe.

Usprotivio se o~evoj `eqi da Velika gospojina, 28. postane advokat i 1914. u Zagrebu upisao Vi{u {kolu imao mnogo razumevawa za avgust 1942. godine bio je tu`an za umjetnost i obrt. Wu mladog umetnika. Tu je je ~etiri godine kaza sedam dana i no}i dan u [idu. Oko 150 Srba, vi|enijih snije i zavr{io i od intenzivnog rada naqudi, ali i zanatlija i seqaka, vlasti NDH tada po~eo javno da slikao “Pijanu la|u”, izla`e svoja dela. delo koje je izlo`io okupile su jo{ u 6 ujutru na gradskom trgu.

Jeseni 1920. na salonu nezaviOdatle su utovarivani u kamione i odvo|eni Sava je oti{ao u snih pola`u}i u Pariz i iznajmio wega velike nade nekuda u nepoznatom pravcu. Bio je to posledwi ateqe na Monparsamo da bi ga kriput da ih je iko od [i|ana video. Nakon nasu. U~iteq mu je ti~ari “do~ekali bio slavni Andre na no`”.

Iscrpqen stra{nog mu~ewa, streqani su dva dana Lot, istaknuti likovradom, Sava je jako kasnije. Me|u wima se nalazio i veliki ni pedagog i kubista. te{ko podneo negatiMo`e se opravdano revan prijem. srpski slikar - Sava [umanovi} }i da je ovaj slikarski jeUmoran od te{kih zik Sava [umanovi} doneo uslova `ivota, rada i lo{ih u Srbiju i da wegova dela ostakritika vratio se u [id 1928. i ju najreprezentativniji primer po~eo da slika sremske pejza`e. doma}eg kubisti~kog slikarstva.

Wegovu samostalnu izlo`bu u BeBalkanska sredina nije bila ogradu kriti~ari su veoma pozispremna za ovaj novi talas umet- kakav je bio, iz protesta je po~eo tivno ocenili, a novac od prodaje nosti. Nakon povratka u domovi- da se potpisuje na svojim delima slika omogu}io mu je da ponovo nu, [umanovi}eva dela nai{la su francuskom transkripcijom. ode u Pariz gde su u ovom periodu Razo~aran, ponovo je oti{ao u nastale slike – “Luksembur{ki na veliku kritiku i odbacivawe javnosti, a on, mlad i ambiciozan Pariz, ali ni “grad svetlosti” nije park“, “Crveni }ilim“, “Most na

Umetnik bez groba i spomenika Seni“… Bio je to wegov posledwi boravak u gradu koji ga je znatnom delom oblikovao.

[id kao lek

Ponovo priteran uza zid, Sava se 1930. vratio na jedino mesto na kojem je znao da }e biti prihva}en – rodni [id. Bio je vidno slomqen, a zabele`eno je i da je po povratku jedno vreme boravio na beogradskoj klinici Dr Stankovi}a. Bolnica, sa svom dokumentacijom, potpuno je uni{tena u bombardovawu za vreme Drugog svetskog rata, te nisu sa~uvani podaci o [umanovi}evoj dijagnozi i le~ewu.

Nakon toga, Sava [umanovi} sve vreme provodi u zavi~aju slikaju}i i trajno, osim aktova, svi wegovi motivi postaju [id i Srem.

Otac mu umire 1937. godine i Sava preuzima vo|ewe porodi~nog imawa. Me{tani su pri~ali da se

Godine 1942. nakon kapitulacije Jugoslavije [id ulazi u sastav Nezavisne Dr`ave Hrvatske. ]irilica postaje zabraweno pismo, a Sada iz protesta nastavqa da slika, ali ne potpisuje svoja dela ve} samo ozna~ava godinu nastanka.

U jednoj besmislenoj akciji, na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine, usta{e hapse oko 150 vi|enijih Srba iz [ida i kamionima odvode u zatvor u Sremskoj Mitrovici. Pokupqen je i Sava [umanovi}.

Doga|aji nakon toga nikada nisu do kraja rasvetqeni. Zna se da su uhap{eni mu~eni i nakon toga streqani, verovatno 30. avgusta, pa se ovaj datum uzima kao dan smrti slavnog slikara.

Savu je naqivela majka. Do kraja `ivota nije uspela da prona|e posmrtne ostatke svog sina jedinca. Sava [umanovi} zauvek je ostao kraj svojih sugra|ana u masovnim grobnicama u Sremskoj Mitrovici i wegovo telo nikad nije identifikovano.

M. T.

ZATO^NICI, SRPSKI VITEZOVI KOJE SMO POTPUNO ZABORAVILI:

Od wih su nastale turske Delije i poqski Husari, a Milo{ Obili} bio je jedan od wih O svakodnevnom `ivotu u sredwem veku na ovim prostorima se veoma malo zna. Dok su vite{ki turniri u zemqama Zapadne Evrope u{li u legende, a megdanxije koje su na wima osvajale slavu postali sastavni deo pesama i mitova, kod nas skoro da i nema pisanih tragova.

Zato i ne ~udi {to su u zaborav oti{li i Zato~nici - srpski vitezovi.

- Zato~nici su bili posebni vitezovi koji su se borili za slavu. Wih nije zanimalo ni bogatstvo, ni politi~ki ciqevi, ni za koga, a ni zbog ~ega se bore. Oni su `eleli samo da doka`u da su najboqi pri~a Aleksandar Te{i}, kwi`evnik i jedan od prvih koji su progovorili o ovom delu srpske tradicije.

Re~ je o tradiciji staroj najmawe 6 vekova!

Najkra}e, zato~nici su bili srpski samuraji! Ne samo da su delili isti istorijski period ve} ih je bilo {irom sveta.

U Nema~koj su se zvali Riteri, u Engleskoj ^empioni (odatle izraz „{ampion“), u Francuskoj [evalije Blan - beli vitez, u [paniji Kampeador… Ipak, naziv koji su ovi srpski zato~nici dobili u Turskoj mnogima je i danas poznat.

- Kada su na{i zato~nici oti{li u slu`bu kod Turaka oni su im dali naziv Delije i taj termin se zadr`ao do dana{wih dana. Bili su veliki ratnici i proslavili su nas van granica Srbije, a mi smo im se odu`ili tako {to smo ih zaboravili pri~a Te{i} ~ija se posledwa kwiga upravo zove „Vitez zato~nik“. Problem le`i u tome, nagla{ava sagovornik, {to se srpski sredwovekovni izvori uglavnom svode na

crkvene spise u kojima nema pomena o zato~nicima. Neki konkretniji tragovi nalaze se u epskim narodnim pesmama.

Najpoznatiji opis zato~nika dao je francuski putopisac iz 16. veka Nikola de Nikol koga je istori~ar Radovan Samarqi} preveo na srpski jezik. Na oko dve strane on je opisao ove neobi~ne srpske ratnike.

- Zato~nici su nastali od klasni~nih megdanxija, koji su borbu shvatili kao profesiju. Wih je karakterisalo to da su bili vrsni borci koji su se kitili orlovim perjem. Me|utim, da bi to mogli da urade morali su u dvoboju da pobede 10 drugih, da budu najboqi - obja{wava Aleksandar Te{i}.

Kada se srpska dr`ava raspala krajem 15. veka padom Smedereva, ve}ina zato~nika je pre{la u ilegalu i postali su

drumski razbojnici, pa su dobili naziv gusari. Oni su se tako ra{irili i stigli do Ugarske, ~ak i Poqske.

- U Poqskoj su bili inspiracija za wihovu laku kowicu - legendarne husare. Ovo }e vam re}i svaki ozbiqniji istori~ar u toj zemqi. Gde god da odete na strane sajtove na kojima se raspravqa o Delijama i Husarima vide}ete da svi priznaju da oni vode poreklo sa na{ih prostora, da smo im mi bili uzor - obja{wava Te{i}.

Kao i wihovo zanimawe, i imena ovih hrabrih srpskih boraca izgubqena su u istoriji. Ima indicija da je legendarni Milo{ Obili} bio jedan od wih.

R. N.

AUSTRALIJA

Australijanci o~ekuju prve doze vakcine u januaru Australijske vlasti su najavile da o~ekuju prve koli~ine vakcine protiv kovida -19 u januaru.

Premijer Skot Morison je obelodanio da je vlada postigla sporazum o proizvodwi dve vakcine sa kompanijom CSL Ltd .

Prva je ona koju je razvila rivalska farmaceutska kompanija Astra Zeneca u saradwi sa Univerzitetom Oksford, a druga koju je u svojim laboratorijama samostalno razvila kompanija CSL Ltd u saradwi sa Univerzitetom Kvinslend.

"Australiji je potrebno malo nade. Danas smo napravili zna~ajan iskorak u pravcu boqe za{tite zdravqa na{ih sugra|ana i borbe protiv korona virusa", izjavio je

Morison.

Ministar zdravstva Greg Hant izjavio je da su tokom testirawa obe vakcine pokazale potencijal da omogu}e "dugogodi{wu za{titu".

Premijer je izrazio o~ekivawe da }e kompanija CSL isporu~iti oko 3,8 miliona doza vakcine po licenci Astra Zenece, kao i da }e dr`ava nabavqati lekove od kompanije CSL ukoliko testirawa poka`u da su efikasni.

Ukoliko obe vakcine pro|u sva klini~ka testirawa, Australija }e izdvojiti oko 1,7 milijardi australijskih dolara za ukupno 85 miliona doza, rekao je australijski premijer.

Melburn ostaje i daqe zakqu~an zbog koronavirusa Australijski zvani~nici produ`ili su strogu blokadu drugog najve}eg grada u zemqi Melburna za jo{ dve nedeqe, navode}i da novi slu~ajevi zaraze koronavirusom nisu opali dovoqno da spre~e novi skok. Prema ranijima najavama, stanovnici Melburnea trebalo je tokom pro{log vikenda da iza|u iz strogog {estonedeqnog karantina, ali }e ograni~ewa biti produ`ena. “Ako se prebrzo otvorimo, velika je verovatno}a da se zapravo uop{te ne otvorimo – tek zapo~iwemo tre}i talas“, rekao je premijer australijske dr`ave Viktorija Danijel Endrus.

Tokom protesta 5. septembra zbog zakqu~avawa Melburna policija je optu`ila jednog demonstranta za napad na policajca koji je dobio posekotine po glavi.

Policija je saop{tila da je jo{ sedam osoba optu`eno za kr{ewe mera ograni~ewa za suzbijawe {irewa COVID-19 na protestu u Svetili{tu se} awa i Albert Parku gde se okupilo oko 200 qudi.

Policija je nov~ano kaznila vi{e od 160 demonstranata zbog kr{ewa

mera zakqu~avawa ili neno{ewa maski.

Od posledica koronavirusa u Australiji je ukupno umrlo 73 obolelih.

Deo Australije jo{ od jula ponovo je pod re`imom strogih mera karantina zbog naglog porasta broja obolelih od covida-19 u saveznoj dr`avi Viktoriji.

Zbog opasnosti da bi se epidemija mogla preliti u druge savezne dr`ave, koje za sada stoje puno boqe, vlasti su se 8. jula odlu~ile na uvo|ewe {estonedeqnih strogih mera u Melburnu i susednom Mi~el [ireu.

Zatvarawe na {est nedeqa preporu~ili su

australijski stru~waci zato {to je to period koje pokriva tri `ivotna ciklusa virusa SARS-CoV-2, koji traje oko 14 dana. Taj period trebao bi da omogu}i da se pokrije vremensko zaostajawe izme|u trenutka izlagawa virusu i dobijawa pozitivnog nalaza testa.

Nakon {to bla`e mere zatvarawa nisu uspele da obuzdaju drugi talas, u Viktoriji je 2. avgusta progla{eno vanredno stawe, mere su postro`ene, a u Melburnu je ~ak uveden policijski ~as koji je na snazi od 20 sati uve~e do 5 ujutro. Stroge mere izme|u ostalog podrazumevaju da oko milion stanovnika Melburna mora da ostaje kod ku}e.

Petomilionski glavni grad Viktorije, najmawe, ali najgu{}e naseqene dr`ave na istoku Australije, krenuo je u zatvarawe radwi, fabrika i drugih neesencijalnih poslova.

Dr`ava }e osobama kojima je preporu~ena izolacija, a kojima je isteklo 14-dnevno bolovawe, isplatiti 1500 australijskih dolara.

Donedavno, Australija je bila zna~ajno uspe{nija u upravqawu pandemijom od ve}ine zemaqa sveta.

^etvrtak 10. septembar 2020. 21

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Najve}i pad australijske ekonomije od tridesetih godina pro{log veka Australijska ekonomija pretrpela je najve}i kvartalni pad od Velike depresije zbog pandemije, a podaci koji su objavqeni potvr|uju da zemqa do`ivqava prvu recesiju u posledwih 28 godina.

sti procewuju da je trenutni pad najgori od 1930-ih godina kada je Australija postala jedna od najte`e pogo|enih zemaqa na svetu tokom velike ekonomske krize.

Ekonomija je u junu pala za sedam odsto, {to je najve}i privredni pad od 1959. godine otkako se vodi evidencija.

Slede}i veliki pad od dva odsto zabele`en je u junu 1974. godine, ekonomi-

U kombinaciji sa mawim padom od 0,3 odsto u martovskom kvartalu, ispuwena je definicija tehni~ke recesije pad bruto nacionalnog dohotka tokom dva uzastopna kvartala.

22 ^etvrtak ^etvrtak 10.

10.septembar septembar2020.

2020.

22

SVET SVETPOZNATIH POZNATIH

@IKA JELI]:

Rokenrol ne mo`e da se zatre, koliko god se neko trudio Vi{e od pola veka ih ima. Trajniji su od svog toponima. Jednostavno, aksiom za rokenrol. Oni su „JU grupa“. Dragi, Petar i na{ sagovornik @ika Jeli}.

Koji je recept za ovoliko trajawe benda?

- Qubav, posve}enost, disciplina i naravno upornost. A moj `ivot je rokenrol - nikad predvidiv, slobodan i bez trke za parama.

Da li ste se vi i grupa umorili?

- Verovatno se ose}a neki lagani zamor, ali kada je re~ o koncertima, toga nema. Svaki na{ koncert kao da nam je prvi.

Koje biste pesme izdvojili?

- Najboqi odgovor na sve to bi dala publika, koja zajedno sa nama peva pesme koje su joj drage. Na primer „Crni leptir“, „^udna {uma“, „Zlatna jabuka“, „Odlazim“, „Mornar“... Naravno tu je i splet pesama inspirisanih kosovskim melosom.

Godi{wica osnivawa benda je 29. novembra.

- U planu je bio veliki koncert, ali ne verujemo da }e ga biti zbog ove situacije sa koronom. Spremamo monografiju povodom pedeset godina grupe, izlo`bu fotografija na{ih posledwih pet godina, a snimqen je i film o nama. Za sada smo planirali mawi koncert zatvorenog tipa. Na{a proslava }e se pro{iriti na celu idu}u godinu. Ako Bog da, slede}eg leta bismo imali veliki koncert na otvorenom.

Koliko vam je ovo doba korone bilo inspiracija za nove pesme?

- Petar, Dragi i ja imali smo vremena da se posvetimo komponovawu. Sigurno }emo ovih pedeset godina rada obele`iti i novim kompozicijama.

Nekada je rokenrol „igrala cela Jugoslavija“.

- Tako ka`e pesma Giletovog „Orgazma“. I dandanas stojim iza toga, samo {to se sada rokenrol igra po regionima. Rokenrol ne mo`e da se zatre, koliko god se neko trudio.

Turbulentna su vremena. Da li ste nekad pomi{qali da promenite ime grupi?

- Ma kakvi. Nije nam padalo na pamet. Uvek smo

BOJAN PERI]:

Kapetan i daqe putuje

se smejali i {alili na ra~un nekih qudi koji su to predlagali. Nikad nismo dovodili u pitawe naziv, i on ostaje dokle god grupa postoji.

Poznati ste i kao bajker. U kakvoj su vezi motori i rokenrol?

- U tesnoj. I rokenrol i motori povezuju se sa slobodom. Nikad tu vrstu slobode nisam osetio u automobilu. Posle na{eg razgovora sedam na motor i kre}em u rodno selo, [umarice kod Kraqeva.

Tamo me ~eka brat Dragi.

Postali ste i deda jednoj devoj~ici.

- Jesam. Starija }erka Ana rodila je }erkicu Harli, a po{to mi se zet Australijanac preziva Grant, ta kombinacija lepo zvu~i. Tako|e i od mla|e }erke Tamare krajem oktobra o~ekujemo prinovu.

S. G.

PO^AST PEVA^ICI U DOBOJU:

Ulica po Silvani Armenuli} Nove nazive dobile su tri ulice u Doboju, a jedna od wih po poznatoj peva~ici narodnih pesama Silvani Armenuli}, koja je tragi~no nastradala u saobra}ajnoj nesre}i 1976. godine Ulice u gradu na tri reke dobili su i nobelovac Ivo Andri} i Makedonac Goran Nikoli}, koji je u proteklom otaxbinskom ratu poginuo u odbrani Doboja.

Inicijativa da jedna ulica bude nazvana po Silvani pokrenuta je u februaru od Socijalisti~ke partije u ovom gradu.

Ozvani~io ju je u formi predloga prethodni gradona~elnik Doboja i sada{wi poslanik u Parlamentu BiH Obren Petrovi}.

Ina~e, Silvana je ro|ena 1939. u Doboju kao Zilha Barjaktarevi}.

I {estu sezonu }e ~vrsto kora~ati kroz „Vojnu akademiju“. Ne samo zbog ove TV serije, Bojan Peri} je svrstan u stroj na{ih najpopularnijih mladih glumaca. Oba{ka i velikih partizanovaca.

Objavqeno je da je zavr{en scenario za {esti nastavak „Akademije“.

- Zasada ni{ta konkretno ne znam o tome. Ali mi je veoma drago da postoji interesovawe za jo{ jedan nastavak.

Kako tuma~ite veliku gledanost ove serije?

- Mlada publika je u woj prona{la sebe. Re~ je o stvarnim `ivotima i svakodnevnim problemima mladih qudi. Dugove~nost te serije bila je garantovana jo{ od prvih epizoda. To znam sada.

Po~eli ste kao kadet, i dogurali do kapetana. Da li o~ekujete unapre|ewe i u novoj sezoni?

- Pravo da vam ka`em, kako je krenulo, ja o~ekujem i vojnu penziju.

Snimali ste i nove „Kamionxije“.

- To je pogled na „Kamionxije“ iz dana{we perspektive, i o~ekujem da i ova serija bude veliki hit. Igrao sam malu ulogu, ali u velikim projektima ne postoje male uloge.

Da li se se}ate Paje i Jareta, koje su tuma~ili Paja Vuisi} i ^kaqa?

- Kako da ne? Bili su sjajni, kao i uvek, ali sam siguran da }e i wihovi naslednici, Nenad Jezdi} i Tihomir Stani}, ostaviti fantasti~an utisak.

Igrali ste i u TV seriji „Drim tim“, fudbalskoj pri~i o ekipi sastavqenoj od jedanaest sinova.

- I tu sam imao malu ulogu, ali meni veoma simpati~nu. Drago mi je {to me je Dejan Ze~evi} pozvao da u~estvujem, jer neizmerno volim fudbal.

Veliki ste navija~ Partizana. [ta je sa crno-belim „drim timom“?

- To {to im je sada nedostajalo, ne}e im faliti na slede}im utakmicama, nadam se. Bitno je da smo pro{li u narednu fazu kvalifikacija za Ligu Evrope.

Te{ko je igrati bez vernih navija~a.

- Sport bez publike je kao i pozori{te bez publike. Fudbal se ipak igra za navija~e, i nadam se da }e ovo {to pre pro}i, i da }e se publika vratiti na stadion.

Volite da pose}ujete egzoti~na mesta u svetu.

- Ovog leta nisam nigde bio, ali po~etkom godine, kada je sve ovo po~elo, bio sam na Karibima. Posle mnogo peripetija jedva sam se vratio u Beograd. Bio mi je otkazivan let za letom.

M. T.

BRUKA U CENTRU BEOGRADA!

Ukradena spomen-plo~a Bate @ivojinovi}a!

„JA^I SMO OD SRBIJE...“ Peva~ica Jadranka Barjaktarovi} na{la se na meti osuda skandalom koji je izazvala na Milovom nastupu u Podgorici.

Na dru{tvenim mre`ama se pojavio snimak na kojem ona pesmu Mitra Mitiri}a „Ne mo`e nam niko ni{ta“, otpevala sa izmewenim tekstom pa se holom gde je nastupala orilo „Ne mo`e nam niko ni{ta, ja~i smo od Srbije“.

Nakon {to se snimak pojavio na dru{tvenim mre`ama, nai{ao je na `estoku osudu, gde se izme|u ostalog apeluje da se Jadranki zabrane nastupi u Srbiji. Jadranka ina~e ve} godinama `ivi i radi na relaciji Srbija-Crna Gora, a javnosti je postala poznata kao takmi~arka muzi~kog takmi~ewa iz Srbije „Zvezde Granda“.

Ovaj skandal upravo zbog svega toga je, na dru{tvenim mre`ama, poprimio jo{ ve}e razmere u kojima se poru~uje peva~ici da seje mr`wu umesto da pesmom uvesaqava.

Jadranka Barjaktarovi} nastupom u Crnoj Gori izazvala burne reakcije i pozive da joj se zabrane nastupi u Srbiji

Sa zgrade u Mile{evskoj ulici na Vra~aru u Beogradu, u kojoj je odrasla i `ivela filmska legenda Velimir Bata @ivojinovi}, nepoznate osobe skinule su spomen-plo~u koja je tu postavqena pre tri godine u ~ast velikog glumca.

Plo~u (ali i mural sa Batinim likom u blizini Beogradskog dramskog) je postavio Batin vi{edecenijski prijateq Radoslav Lale Vujadinovi} koji ka`e da je tu`an i razo~aran zbog ovog doga|aja.

- Stanujem u neposrednoj blizini i stalno prolazim tuda. Odmah sam primetio da je spomen-plo~a nestala. Ne znam kome je ona smetala? Ako ne po{tujemo svoje velikane, kako onda o~ekujemo da nas neko po{tuje - ka`e Vujadinovi} koji je i autor kwige „Valter pre Valtera“.

On obja{wava da su Batini roditeqi kupili stan u toj zgradi jo{ 1948. i prise}a se da su se kao klinci igrali ispred we.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. septembar 2020. 23

ANTON PAVLOVI^ ^EHOV

Meku{ac JOVAN DU^I]

Povratak (Kad moj prah) Kad moj prah, Tvor~e, mirno pre|e U grumen gline u`e`ene, Tad ne}e vi{e biti me|e Izme|u tebe i izme| mene.

Kad svr{i ropstvo dva na~ela Duha i tela, zla i dobra, Pa{}e tad uza svih po~ela U zadwoj berbi koju obrah.

I postaju}i bezobli~an, Na povratku svom starom putu – Tebi }u biti opet sli~an, I prvom danu i minutu.

Nose} u {aci pregr{t sunca, U zenicama neba komad, Si}i }e najzad sa vrhunca Taj astralni i ve~ni nomad!

Kao u sjaju novog dana, Dirnuta krilom vetra blaga, Gran~ica mirte zawihana Ne ostaviv{i nigde traga.

Pre neki dan pozvao sam u kabinet guvernantu moje dece, Juliju Vasiqevnu. Trebalo je da joj platim.

- Sedite, Julija Vasiqevna! – rekoh joj. – Dajte da se obra~unamo.

Vama je novac,sigurno, potreban, a vi ste tako fini pa ne}ete sami da tra`ite... Dogovorili smo se po trideset rubaqa mese~no.

- Po ~etrdeset...

- Ne, po trideset! Imam zapisano. Uvek sam guvernantama pla}ao po trideset. Kod nas ste proveli dva meseca.

- Dva meseca i pet dana...

- Ta~no dva meseca. Tako kod mene pi{e. Zna~i, sleduje vam {ezdeset rubaqa.

Oduzme se deset nedeqa, nedeqom niste s Koqom u~ili, nego samo {etali. I tri praznika.

Julija Vasiqevna pocrvene i po~e da ~upka karner, ali ni re~i!

- Tri praznika – prema tome, mawe dvanaest rubaqa. ^etiri dana je Koqa bio bolestan i nije bilo ~asova.

Radili ste samo sa Bajrom. Tri dana su vas boleli zubi i moja `ena vam je dozvolila da ne dr`ite ~asove po podne.

Dvanaest i sedam su devetnaest. Oduzmimo. Ostaje, hm, ~etrdeset jedna rubqa. Ta~no?

Levo oko Julije Vasiqevne pocrvene i ovla`i se. Zadrhta joj brada. Ona se nervozno zaka{qa, za{mrkta, ali ni re~i!...

- Uo~i Nove godine razbili ste {oqu za ~aj s tawiri}em.

Mawe dve rubqe. [oqa je skupqa, porodi~na je, bog s vama! [ta nam sve nije propalo! Zatim se zbog va{e nemarnosti Koqa popeo na drvo i iscepao kaputi}. Deset mawe. Zbog va{e nepa`we je i sobarica ukrala Varjine cipele. Vi morate o svemu da vodite ra~una. Zato primate platu. Prema tome, dakle, jo{ pet rubaqa mawe. Desetog januara ste od mene uzeli deset rubaqa...

- Nisam uzimala! - pro{aputa Juluja Vasiqevna.

- Ali imam zapisano!

- Pa neka. Dobro.

- Kad se od ~etrdeset jedan oduzme dvadeset sedam ostaje ~etrnaest.

Oba oka se napuni{e suzama. Na dugom lepom nosi}u pojavio se znoj. Jadna devoj~ica!

- Uzela sam samo jednom – re~e ona drhtavim glasom. – Od va{e supruge uzela sam tri rubqe. Vi{e nisam uzimala.

- Jel? Pazi, molim te, to kod mene nije zapisano! ^etrnaest mawe tri, ostaje jedanaest. Evo vam va{ novac, draga! Tri, tri, tri, jedan i jedan. Izvolite!

I ja joj dadoh jedanaest rubaqa. Ona ih uze i drhtavim prsti}ima gurne ih u xep.

- Mersi – pro{apta.

Sko~ih i po~eh da {etam po sobi. Obuzeo me bes.

- Na ~emu mersi? - upitah.

- Na novcu.

- Pa ja sam vas pokrao, do |avola, opqa~kao! Ama, ukrao sam vam! Na ~emu onda mersi?

- Na drugim mestima mi uop{te nisu pla}ali...

- Nisu pla}ali? Pametno! Na{alio sam se s vama, dao sam vam surovu lekciju. Da}u vam svih va{ih osamdeset! Evo u koverti su spremqene za vas! Ali zar se mo`e biti takav pekmez? Za{to se ne bunite? Za{to }utite? Zar se na ovome svetu mo`e `iveti da se ne poka`u zubi? Zar se mo`e biti takav meku{ac.

Ona se kiselo osmehnu i ja na wenom licu pro~itah: „Mo`e!“ Zamolio sam je za opro{taj zbog surove lekcije i dao joj, na weno veliko ~u|ewe, svih osamdeset. Boja`qivo se zahvalila i iza{la. Pogledah za wom i pomislih: lako je biti silan u ovome svetu!”

RE^I SLAVNOG NOBELOVCA KOJE BI SVAKO TREBALO DA ^UJE:

Zaraziti nekog ~ekawem, to je najsigurniji na~in vladawa wime!

Ivo Andri} je, vi{e nego drugi, ose}ao i razumeo pojam torture onih koji imaju mo} i vlast nad nemo}nima.

O tome je umeo itekako slikovito, a opet jasno da pi{e. Zaraziti nekoga ~ekawem, pisao je Andri}, to je najsigurniji na~in vladawa wime, to zna~i u~initi ga nepokretnim i bezopasnim.

Neka ove wegove misli budu nauk za generacije koje dolaze, kada ve} nama nisu.

"I tako, prihvativ{i pre}utno uslove `ivota koje vam va{ neprijateq postavqa, `ivite kako on ho}e; upravo, i ne `ivite nego strpqivo ~ekate, sve dok se sav va{ `ivot, zajedno sa svim onim {to ste o~ekivali, ne pretvori u strpqewe i beskrajno ~ekawe, {to

zna~i da ste prihvatili rajinski na~in `ivota, a to je isto {to i put dobrovoqne propasti za sebe i svoje potomstvo.

Da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim ~ekawem koje vas odr`ava u `ivotu i polagano ubija. Uvenu}ete i nestati kao {to su uvenuli i nestali toliki preci i narodi u Osmanskom Carstvu, pre vas na isti ili sli~an na~in.

Nisu ni primetili da su sa puta istinskog `ivota neosetno preba~eni na mrtvi kolosek ~ekawa bez kraja i ciqa. Ne ose}aju to svoje ~ekawe kao teret ni kao poni`ewe, jer su se i sami pretvorili u ~ekawe.

Zaraziti nekog ~ekawem, to je najsigurniji na~in vladawa wime, to zna~i u~initi ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek, i ta obmana ~ekawa tvr|a je od svakog zatvora i ja~a od najja~ih bukagija, jer se, sa mnogo sre}e i ve{tine, iz zatvora mo`e pobe}i i okova se mo`e ~ovek osloboditi, ali te obmane(!) – nikad ni doveka.

Sve {to jeste i {to znate, umete i mo`ete, stavqeno je u slu`bu toga ~ekawa bez kraja i bez ikakvog izgleda na ostvarewe. Jednima vek pro|e u mu~nom i uzaludnom ~ekawu, a drugi dobiju i bez najmaweg ~ekawa sve {to `ele i ~emu se nadaju."

Slo`i}ete se da ove, mo`da te{ke re~i za ~uti, mogu primeniti na mnoge odnose i situacije u `ivotu i da "manipulacija" stalnog "~ekawa da se ne{to desi i promeni", a to isto se nikada ne de{ava, dok mi ~ekamo i ~ekamo...prili~no je frustriraju}a.

НАРОДНЕ ШАЉИВЕ ПРИЧЕ

Ako ste~e pamet, ne}e se o`eniti Jedan otac htio da o`eni sina vrlo mlada, no je htio da ~uje savjet od jednoga svog najmilijeg prijateqa, te po|e k wemu, i re~e mu: [ta bi ti sjetovao, moj po bogu brate, bih li o`enio, ove jeseni mog jedinka sina?

Ja, da sam tobom, - odgovori mu - ne bih ni jo{ za koju godinu, dok dajbudi ste~e malo vi{e snage, a i pameti.

- Ti si ~ovjek lud; - odgovori mu otac - bolan, ja ga ba{ zato i `enim doklen je premlad i lud, jer ako moj sin ste~e pameti, ne}e se nikad o`eniti.

24

FEQTON

^etvrtak 10. septembar 2020.

[PIJUNA@A - TAJNOVITI ZANAT Marko Lopu{ina (8)

[pijuna`a Umetnost obmane, ve{tina profesionalnih traga~a za skrivenim informacijama i qudima, koja ume da bude i zlo neslu}enih razmera.

U wenom centru je ~ovek, koji poku{ava da na sve mogu}e na~ine do|e do strogo poverqivih podataka. Na na{im balkanskim prostorima {pijuna`a nikada nije bila cewena kao ve{tina, pa je zato tajni agent naj~e{}e pogrdno nazivan uhoda, dostavqa~, cinkaro{, dou{nik, potkaziva~ ili {pijun~ina

Ivan Popov je ~etni~ku komandu obave{tavao o ja~ini i pomerawu nema~kih trupa [ef kontraobave{tajne ~etni~ke grupe u Beogradu major Bo`a Rankovi} Dolovac je preko svoje agenture kontrolisao i privatni `ivot dr Ivana Popova.

Imao je podatke i o wegovim vezama u inostranstvu.

U arhivu Slu`be dr`avne bezbednosti sa~uvan je Dolov~ev izve{taj o obave{tajnim aktivnostima dr Popova.

- Sastanak sa svojim agentima Eskulap (pseudonim dr Ivana Popova) odr`ava u jednom stanu u Ulici kraqa Milutina broj 54, prvi sprat, telefon 29425. Ovde se dru{tvo zadr`ava i posle po~etka policijskog ~asa i produ`ava sa terevenkama uz obavezno u~e{}e `ena, koje su po pravilu samo devojke, i to mla|e i lep{e. Stan je ranije pripadao Bogdanu Bodi Mihailovi}u, koga je Eskulap pre izvesnog vremena poslao u London.

Ina~e, taj put Bode Mihailovi}a je jedan neuspeli poku{aj Eskulapa i Nemaca.

Svako od wih imao je sa Bodom svoj plan koji je propao.

Eskulap, prema jednoj verziji koju i sam protura, imao je nameru da preko Bode omogu}i izvesnu zlatnu transakciju za ra~un na{e organizacije, o ~emu je tobo` upoznat i na{ glavni {tab. U stvari, poznaju}i Eskulapova, pre bi se moglo poverovati da je iz cele te transakcije trebalo da on li~no iza|e kao najve}i korisnik, {to bi nesumwivo i bilo, jer je on veoma spretan i iskusan u takvim mahinacijama.

Nemci su, me|utim, sa Bodom i wegovim odlaskom u Englesku imali nameru da ga, uzgredno, upotrebe kao svog obave{tajnog organa, a s druge strane, {to je bilo va`nije, i oni su hteli da poku{aju obezbe|ewe izvesne materijalne rezerve u Londonu za ra~un nekih visokih nema~kih li~nosti. Eskulap je to znao, pa je `eleo da iz toga

Nema~ke okupacione trupe u Beogradu 1941. godine izvu~e sve {to bi se moglo, zbog ~ega je sa samim Bodom vodio razgovore u tom duhu i stvarao neki plan, ~ime je ovu stvar neobi~no zamrsio, da je najzad morala propasti u korist Engleza. Boda je, naime, preko Carigrada oti{ao za Kairo, gde je odmah prihva}en od strane Intelixens servisa i verno mu slu`i za "kost i kvartir".

Dolovac daqe u izve{taju iznosi pretpostavku da su brat Nade Suboti~ki i dr Milan [ija~ki, istaknuti ~etni~ki funkcioneri, dobili zadatak od dr Ivana Popova "da ga po svaku cenu dovedu i omogu}e mu li~ni kontakt sa ^i~om (Dra`om Mihailovi}em), i da ga kod wega reklamiraju, mo`da i jo{ ne{to ... vide}emo".

Samarxi}, hroni~ar ~etni~kog pokreta, ka`e da je o {pijunskom radu dr Ivana Popova govorio i naslednik majora Bo`e Rankovi}a Dolovca, {ef obave{tajne slu`be komande ~etni~ke

grupe beogradskih korpusa, major Radomir Milinkovi} Xek, koji je tako|e odr`avao {pijunsku vezu sa doktorom.

Milinkovi} u svojoj izjavi o dr Ivanu Popovu tvrdi da je on u nema~ku obave{tajnu slu`bu u{ao preko me|unarodne masonerije, posredstvom nema~kog brodovlasnika iz Hamburga Jepsena.

O {pijunskim podacima koje je dr Ivan Popov davao tokom 1944. godine Milinkovi}u, kada je sa wim bio povezan, u ovoj izjavi Milinkovi}a pi{e slede}e: "Po svome zaista visokom polo`aju, sude}i po zvu~nosti titule, Popov je bio u mogu}nosti da daje vrlo dobre podatke, ali sve do neposredno pred sam svoj odlazak - odnosno bekstvo, on je izbegavao da pru`i ne{to {to bi zbiqa bilo veliko u vojni~kom ili politi~kom pogledu ... Do wegovog odlaska iz zemqe Popovqevi podaci svodili su se na: obave{tavawa o trupnim transporti-

DOSTAVQAWE PODATAKA U LONDON

O saradwi Bo`e Rankovi}a Dolovca i dr Popova, major Radomir Milinkovi} je izjavio: "Dolovac se u svom kontraobave{tajnom radu u znatnoj meri oslawao na dr Ivana Popova Eskulapa, koji je jo{ imao pseudonime Lala i Hans.

Dr Popov je u stvari bio u slu`bi Intelixens servisa, te je uspeo da zauzme jedno od rukovode}ih mesta nema~ke vojne obave{tajne slu`be. Popov je bio povezan i sa obave{tajnom slu`bom organizacije Dra`e Mihailovi}a u Beogradu, ali svakako samo zato da bi se ovom organizacijom, odnosno Vrhovnom komandom, koristio za dostavqawe podataka Intelixens servisu u London."

ma; psihoza u Nema~koj; stawe radni{tva; netrpeqivost izme|u vojnih vlasti - Vermahta i Gestapoa; dislokacije pojedinih va`nijih nema~kih trupa i ustanova, wihov stav, ja~ina i namena. Svi navedeni podaci dostavqani su najhitnije u Vrhovnu komandu Dra`e Mihailovi}a, odakle su specijalnom {ifrom oda{iqani radiotelegrafskim putem generalu Vilsonu, tada{wem savezni~kom komandantu za Sredozemqe i Bliski istok."

Popov je uspe{no izbegavao hap{ewe Gestapoa, daqe navodi Milinkovi}, i ka`e da je pre odlaska za Englesku dao podatke o "mre`i nema~ke obave{tajne slu`be za Jugoistok sa naslonom na Tursku", kao i podatke o nema~kim {pijunskim slu`bama u Beogradu.

U novembru 1943. godine Ivan Popov je poku{ao da preko Dolovca prenese Dra`i Mihailovi}u jednu poruku engleskog ministarstva spoqnih poslova. U izve{taju ~etni~kog komandanta Beograda Aleksandra Sa{e Mihailovi}a Dra`i o ovome ka`e se da je Lala (jo{ jedan od {pijunskih pseudonima Ivana Popova) po povratku iz Nema~ke preneo Dolovcu slede}e saop{tewe: "Lala je prilikom svoga boravka u Parizu do{ao u vezu sa jednim ~lanom Forin ofisa. Ovaj mu je rekao da je `eqa Forin ofisa da se iz Srbije upute autoritativni i na peru jaki qudi koji }e biti u stawu da brane ideju jugoslovenstva nasuprot velikosrpskoj ideji."

U vezi s ovim projektom Sa{a Mihailovi} dostavqa Dra`i, dva dana kasnije, slede}e obave{tewe: "Izve{tavamo da je dr Popov stupio u vezu sa Forin ofisom preko organizacije Sili, koja je predstavnik masona u svetu."

Do slawa ovih qudi u Englesku nije do{lo, jer se sa tim nije slo`ila vrhovna ~etni~ka komanda i sam Dra`a Mihailovi}. lll U slede}em broju: Potraga Udbe za zlatom i ratnom arhivom |enerala Dra`e Mihailovi}a

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

10. septembar

1526. - Turski sultan Sulejman II Veli~anstveni, posle pobede nad Ma|arima na Moha~kom poqu, zauzeo je Budim koji je postao sedi{te Budimskog pa{aluka, provincije Otomanskog carstva u narednih 150 godina.

1906. - Iza{ao je prvi broj humoristi~ko-satiri~nog lista "[aba~ka ~ivija". List je izlazio do 1909.

1919. - U dvorcu Sen @ermen kod Pariza predstavnici Austrije, pobedni~kih sila u Prvom svetskom ratu i dr`ava naslednica Austro-Ugarske potpisali su mirovni ugovor kojim je formalno prestala da postoji austrougarska monarhija. Priznate su novonastale dr`ave me|u kojima i Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Mirovnim ugovorom Austriji je zabraweno da se ujedini sa Nema~kom.

1939. - Kanada je objavila rat Nema~koj, ~ime je sukob u Evropi prerastao u svetski rat. Kanadske jedinice su se u Drugom svetskom ratu borile u sastavu britanske armije.

1942. - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu napalo Diseldorf sa 476 aviona, koji su izbacili 100.000 bombi na taj nema~ki grad.

1967. - Gra|ani Gibraltara odbacili su na referendumu pripajawe Gibraltara [paniji i opredelili se da ostanu pod britanskom upravom.

1976. - U sudaru putni~kih aviona "Trajdent" britanske kompanije "Briti{ ervejz" i "DC-9" jugoslovenske kompanije JAT severno od Zagreba, poginulo je svih 176 qudi u oba aviona.

1981. - Slika "Gernika" Pabla Pikasa vra}ena je u [paniju. Naslikana 1937, posle nacisti~kog bombardovawa baskijskog mesta Gernika u [panskom gra|anskom ratu, "Gernika" je od 1939. bila u Wujorku. Prema Pikasovom zavetu, slika nije mogla biti vra}ena dok se u [paniji ponovo ne uspostavi demokratska dr`ava.

1995. - Tokom vazdu{ne operacije protiv bosanskih Srba, NATO je, sa ameri~kog broda "Normandija" u Jadranskom moru, krstare}im raketama "tomahavk" po~eo da ga|a protivvazdu{na postrojewa u okolini Bawaluke.

2000. - U sukobima pristalica razli~itih politi~kih opcija tokom lokalnih izbora u Makedoniji raweno je nekoliko desetina qudi.

Napetost izme|u etni~kih Albanaca i Makedonaca eskalirala je u prole}e 2001. u sukobe koji su zemqu doveli na ivicu gra|anskog rata.

2003. - [vedska ministarka spoqnih poslova Ana Lind izbodena je no`em u trgova~kom centru u Stokholmu usled ~ega je preminula dan kasnije. Ubica Mijailo Mijailovi} osu|en je marta 2004. na do`ivotnu robiju. Vi{i sud u Stokholmu preina~io je presudu i doneo odluku da je Mijailovi} mentalno bolestan i da ga treba uputiti na le~ewe.

2010. - Preminuo je jedan od velikana moderne glume Rade Markovi}. Na filmu je odigrao 81 ulogu, u televizijskim dramama, serijama i drugim emisijama 62 uloge, u~estvovao je u 186 radio drame, a na pozori{nim scenama ostvario je ukupno 96 uloga.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

Pokrajina uru~ila {kolsku opremu |acima u Vukovaru koji poha|aju nastavu na srpskom jeziku i }irili~nom pismu Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, me|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu uru~io je {kolsku opremu vrednu 3,4 miliona dinara u~enicima koji u Vukovarsko-srijemskoj i Osje~ko-barawskoj `upaniji poha|aju nastavu na srpskom jeziku i }irili~nom pismu.

Sredstvima Pokrajinske vlade, preko Fonda za pru`awe pomo}i izbeglim, prognanim i raseqenim licima, obezbe|ene su radne sveske svim osnovcima, kao i {kolske torbe za sve prvake koji }e u predstoje}oj {kolskoj godini poha|ati nastavu na srpskom jeziku i }iril~nom pismu. "^ast mi je da vam danas po`elim uspe{nu i produktivnu {kolsku godinu, a posebno polaznicima prvih razreda koji u ovoj izazovnoj situaciji otvaraju jedno novo poglavqe. Na tom putu im `elim mnogo sre}e i radosti koje on sa sobom nosi", istakao je podsekretar Neboj{a Vojnovi} i naglasio da }e Pokrajinska vlada, kao i druge pokrajinske institucije, uvek biti oslonac i podr{ka srpkom narodu van granica mati~ne zemqe.

Predsednik Zajedni~kog ve}a op{tina Vukovar Sr|an Jeremi} zahvalio je na dosada{woj uspe{noj i kontinuiranoj saradwi i nesebi~noj podr{ci koju Pokrajinska vlada pru`a srpskoj zajednici u Republici Hrvatskoj, jer bi, kako je istakao, opstanak i ostanak srpskog naroda na svojim ogwi{tima bez toga bio neostvariv i nemogu}.

M. T.

^etvrtak 10. septembar 2020. 25

10 DU@NOSTI SRPSKIH \AKA IZ 1910. GODINE:

Deca su se vaspitavala da, pre svega, budu dobri qudi Deset du`nosti |aka objavqene su u Politici 19. avgusta iz 1910. godine.

Pred po~etak {kolske godine trebalo ih je sve upamtiti, i {to je najva`nije usvojiti i primeniti. ^itaju}i ove zapovesti ne mo`emo da se ne zapitamo gde je nestalo vaspitawe duha, ~ove~nosti i plemenitosti u srpskim {kolama?!

Prenosimo vam svih 10 du`nosti srpskih |aka: 1. [kola je mala dr`ava: Budi dobar gra|anin u toj svojoj dr`avi, pa da {to vaqano uradi{ za svoju veliku otaxbinu.

2. Pomisli, da ima{ primati veliko nasle|e, i budi zahvalan svima plemenitima, koji su ti ga zave{tali, svima velikim qudima, koji su radom svoga `ivota stvorili i za tebe neprolazne stvari.

3. Nau~i se u malome biti veran, da jednom bude{ mogao biti u velikome; u~i se stoqwem redu, koji }e ti pomo}i za unu-

tarwu vaqanost.

4. Te`i za istinito{}u; nemoj samo po formi da ispuwava{ svoje du`nosti i ne budi zadovoqan spoqnim uspehom.

Nemoj u~iti drugima za qubav, nego misli na sebe samog i {ta bi ti hteo da vredi{.

5. Nemoj lagati, ni kao robovi, koji nemaju smelosti za istinu, ni kao pritvorice, koji ho}e da se izviju u visinu, niti kao varalice u re~ima, koji pozajmqeno izdaju za svoje. Tako isto ne sme{ biti dvoli~an: da se izdaje{ za smirenoga pred svojim roditeqima, a drzak i neuqudan pred svojim u~iteqima i drugovima.

6. Budi dobar drug me|u svojim parwacima, pouzdan i veran; ali ne dopu{taj nijednom drugu, koji je gori od tebe, da tobom ovlada. Ne staraj se, da druge u u~ewu preti~e{ samo iz ta{tog ~astoqubqa, ali pazi, da sve uradi{, {to tvoja snaga od tebe tra`i.

7. Ne zloupotrebqavaj svoju ja~inu pre-

ma slabima i ne budi ohol prema si}u{nima; znaj, da se ve} i u mladim godinama mo`e dati dokaza o velikom srcu.

8. Gledaj, da bude{ vaqan i u svima mla|anim igrama i da ostane{ ~io i veseo kroz sve mlado doba tvoje. Qubi prirodu sa svima stvorewima i ne daj da ti ikakav sobni rad pomuti u`ivawe u tome.

9. Ne kloni duhom, ako si {to pogre{io i morao kaznu otrpeti; otpo~ni ~ilo snova, pa }e{ brzo mo}i utrti sve tragove minuloga. Ne daj da se nepoverewe useli u tebe i ne misli ni{ta zlo o tvojim nastavnicima; naprotiv, budi vazda ube|en, da su oni samo tvoji prijateqi.

10. ^ini {to dobro dragovoqno pored tvoga obaveznog rada, da bi i docnije spadao me| one, {to sami sebi postavqaju ciqeve, a ne me|u polu robove, koji rade samo {to im se nalo`i.

[TA LI ]E LIJEPA NA[A RE]I NA OVO?

Hrvatska polisa osigurawa iz 1909. godine na }irilici U Zagrebu se po~etkom 20. veka pisalo }irilicom. Mnogi natpisi u samom gradu su bili ispisani }irilicom, mada je Zagreb bio sastavni deo Austrougarske monarhije.

Nakon reforme srpskog prosvetiteqa Vuka Karaxi}a kada je narodni jezik standardizovan i uveden kao kwi`evni, srpski jezik i }irili~no pismo su postali ujedno i jezik i pismo Hrvata.

Qudevit Gaj je otvoreno, kao i mnogi drugi, ilirski jezik smatrao srpskim: „Ta n. p. sav svet znade i priznaje, da smo mi kwi`evnost ilirsku podigli i uveli, nu nama jo{ niti izdaleka nije na um palo ikada tvarditi, da to nije serbski ve} ilirski jezik, pa~e ponosimo se i hvalimo Bogu Velikomu {to mi Hervati s bratjom Serbqima sada jedan kwi`evni jezik imamo.

TIHOMIR STANI]:

U Pe}koj patrijar{iji sam po~eo da pi{em }irilicom Proslavqeni glumac Tihomir Stani} otkrio nam je da je na Kosovo prvi put do{ao tek 1995. godine, kada je snimao seriju “Kraj dinastije Obrenovi}”, sa svojom partnerkom u filmu glumicom Qiqanom Blagojevi}.

“Ose}awe nekog stida i fascinacija u Pe}koj patrijar{iji, u De~anima, to je na mene delovalo tako ~udno. Na primer desilo se ba{ u Pe}koj patrijar{iji, deca su nas ~ekala da delimo autograme i Qiqa mi ka`e - {ta se ti folira{, otkad ti pi{e{ }irilicom? Ja ka`em, molim!

Tada sam po~eo da pi{em }irilicu, i dan danas se potpisujem i pi{em }irilicom, ali ba{ tu podsvesno uop{te nisam znao, nisam to namerno uradio. E od tada sam bio mnogo puta i od tada deci pri~am o Kosovu”, rekao je Stani}.

26

MOZAIK

^etvrtak 10. septembar 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: U obavezi ste da re{avate situacije kojima se, do sada, niste bavili. Podr{ka vam sti`e od pretpostavqenih, ali vi to do`ivqavate kao pritisak i preterano zatrpavawe poslom. QUBAV: Prija vam intima s voqenom osobom. Ipak, istovremeno vas vu~e izazov da izvan svog privatnog ambijenta ne propustite nijedan dru{tveni doga|aj na koji ste pozvani. ZDRAVQE: Bolovi u grlu.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Vreme je za prakti~ne aktivnosti i nove ideje koje odmah mo`ete da sprovedete u delo.

Na radnom mestu trpite pritisak s kojim se, zasad, uspe{no nosite. QUBAV: Skloni ste da du`e vreme provodite u samo}i. Ako imate partnera, sre}om, on }e imati razumevawe za va{e }utawe, a ako nemate, mogu}e je uspostavqawe kontakta s osobom koja je na neki na~in neobi~na. ZDRAVQE: Pazite plu}a.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Intenzivirawe svih odnosa mo`e biti prezahtevno za va{u psihu, pa i to preti da rezultira nekontrolisanim izlivom besa kojem ste, ovih dana, skloni. QUBAV: Imate ose}aj da ne{to u va{oj vezi nije u redu. Sumwe navla~e tamni oblak na poqe va{e qubavi, pa utehu mo`da potra`ite u avanturi koja je, osim {to je strastvena, istovremeno i kratkotrajna. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Mnogima }e ovaj period doneti unapre|ewe kojim }e se ponositi. Ipak, ukoliko brzopleto postupite mo`ete napraviti pogre{an izbor i time propustiti sve {to vam se nudi. QUBAV: Nepovoqni aspekti koji opisuju va{ qubavni `ivot ovih dana nagove{tavaju punu dinamiku u odnosu s partnerom, ali istovremeno i te{ko re{ive probleme. ZDRAVQE: Alergije.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Dobar je trenutak da reorganizujete svoj rad, bilo da je re~ o li~nom presabirawu ili preraspodeli obaveza kojom biste deo svog tereta prebacili na osobe sa kojima sara|ujete. QUBAV: Puni ste pozitivnih vibracija, pa s lako}om prelazite preko mana koje ste te{ko prevazilazili. Zna~ajno puwewe qubavnih baterija koje }e vam biti potrebne u narednom periodu. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Budite pa`qivi u komunikaciji, mogu}i su nesporazumi, naro~ito na mestima gde su osobe koje su u situaciji da o vama odlu~uju. QUBAV: Pravi je trenutak za ulep{avawe, mada iz vas i bez toga sija energija romantike, kao da ste iza{li iz neke bajke. Neki od vas su zaista zaqubqeni, a oni koji su slobodni prepu{teni su ma{ti i i{~ekivawu radosnog susreta. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: U komunikaciji ste brzi i vispreni, sve funkcioni{e kako treba, ali rezultati izostaju.

Finansijska pitawa vas optere}uju. Na tom poqu nema drugog re{ewa nego da strpqivo sa~ekate da se ovaj naporan period zavr{i. QUBAV: Na poqu qubavi odvija se te{ka borba. Ne{to vam ne dozvoqava da odustanete od svojih stavova, a i druga strana se sli~no pona{a. ZDRAVQE: Nesanica.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Mnogo toga ne sagledavate na pravi na~in, izlo`eni ste prevarama, zakulisnim radwama i lo{im namerama qudi koji su u prilici da odlu~uju o vama. QUBAV: U izgledu je sukob oko zajedni~kih finansija. Voqena osoba mo`e burno odreagovati na ono {to smatra da je nepotrebno tro{karewe novca. Istovremeno, va{ dru{tveni `ivot je u uzlaznoj putawi. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Finansije vas brinu, ali ne vi{e nego {to je to za vas, u ovom periodu, uobi~ajeno. O~ekujte poziv od osobe iz pro{losti. Ona vam prenosi informacije koje }e vam biti bitne u budu}nosti.

QUBAV: Razgovor ne te~e u oba smera, kao da pri~ate sami sa sobom. To vas frustrira pa je, ukoliko se ne zaustavite na vreme, mogu}a sva|a koju }ete kasnije te{ko prevazi}i. ZDRAVQE: Bronhitis.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Zbuweni ste jer izostaje podr{ka na koju ste ra~unali. Osim toga, ukoliko ovih dana krenete na put budite spremni na komplikacije.

QUBAV: Osetqivi ste na lo{e raspolo`ewe u bliskom okru`ewu, pa to mo`e proizvesti prolaznu napetost. Ubrzo tenzija slabi, harmonija se uspostavqa, pa mo`ete da pa`wu usmerite na druge aktivnosti. ZDRAVQE: Budite umereni s hranom.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Puni ste energije i vitalnosti. Imate jak autoritet i samopouzdawe pa s lako}om uti~ete na okolinu. Mo`ete dobiti priznawe, u znak pa`we za va{ pre|a{wi trud. QUBAV: Izvesna je diskusija s voqenom osobom, a ako ne budete dovoqno strpqivi, dinami~an razgovor preti da preraste u `u~nu sva|u iz koje je raskid jedino re{ewe. Povucite se na vreme. ZDRAVQE: Pripazite na ishranu.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: U `ivot vam ulaze interesantni i uticajni qudi, ali pazite da ih svojom potrebom da ih zadivite ne odbijete od sebe. Vodite ra~una o tome kome {ta pri~ate. QUBAV: Okru`uju vas qudi koji su ukqu~eni u zakulisne radwe, a me|u wima je i osoba suprotnog pola koja vas potajno privla~i.

Izvesni su tajni razgovori, dopisivawa, ~ak i prolazna avantura. ZDRAVQE: Problemi sa `elucem.

ROSA DABI] (1937 - 2020) Ro|ena 18. februara 1937. u Ro`anstvu, ^ajetina, Srbija.

Preminula 23. avgusta 2020. u Melburnu.

Sahrana }e se obaviti u Alin Potoku, ^ajetina, Srbija.

Draga nano i majko, ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

O`alo{}eni: Unuci Marko, Ivana, Tijana i Nenad, }erka Rada, sin Tomislav i ostala rodbina.

Laka ti zemqa i ve~na pamjat.

Orkestar "[korpioni"

NA PUTU KROZ SRBIJU

Truba me|u {qivama Najveseliji bera~i {qiva u bla~kom kraju sa trubom su obi{li svet

U nezvani~noj prestonici {qive – Blacu, tamo gde je na po-

Sini{a Demirovi}

vr{ini od preko 6000 hektara zasa|eno preko 2,5 miliona stabala {qiva, berba ovog vo}a u punom je jeku. A upravo ova berba osta}e upam}ena po najveselijim bera~ima koje je bla~ki kraj ikada imao.

Me{tane sela Popove kraj

Perica Kamberovi}

Blaca iznenada je po~eo da budi zvuk trube. A to nije bila bilo ~ija truba... To je bila truba velikih majstora ovog instrumenta koji su postali kolateralna {teta korone. Truba je wihov `ivot, za wu se `ivi i od we se `ivi. Zahvaquju}i ovom instrumentu obi{li su svet, ali usled pandemije izazvane korona virusom, truba je prestala da im donosi zaradu pa su do iste poku{ali da do|u me|u {qivama bla~kog kraja.

Trube orkestra [korpioni iz Vladi~inog Hana za~ule su se me|u dva i po miliona stabala {qiva bla~kog kraja. Po prvi put u ulozi bera~a {qiva, truba~i su postali najveseliji bera~i ovog vo}a.

Wihov dan po~iwe i zavr{ava se sa trubom sa kojom su po{li i u berbu {qiva.

- Svirali smo sa Goranom Bre-

Orkestar "[korpioni" u berbi {qiva govi}em, Sawom Ili}em i Balkanikom, Sini{i Mihajlovi}u na svadbi, isti~e {ef orkestra [korpioni, Sini{a Demirovi} koji je igrao i jednu od uloga u filmu Gu~a.

- Zima ide, svirke su stale, pa smo trenutno ovde u potrazi za zaradom do{li da beremo {qive, saznajemo od Sini{e Demirovi}a koji isti~e da su se u berbi {qiva odli~no sna{li.

Neuporedivo je pri~ati da li je truba ili {qiva ta koja im je donela ve}u zaradu, ali lepo je videti kako izgleda jedan radni dan sa wima. Uz pesmu i zvuke trube koja lepo zvu~i i me|u {qivama. A kada se radni dan u berbi {qiva zavr{i oni uzimaju svoje instrumente i uve`bavaju nove i stare numere sa kojima }e ponovo krenuti „na put oko sveta“ kada ova pandemija pro|e.

Me|u wima smo upoznali i mladog i veoma talentovanog truba~a Pericu Kamberovi}a koji je zavr{io muzi~ku {kolu, paralelno i sredwu medicinsku u Vrawu a koji ima dva velika ciqa – da postane najboqi truba~ a u isto vreme i doktor jer mu je `eqa da upi{e medicinski fakultet.

- Velika je qubav prema trubi, isti~e ovaj mladi i perspektivni truba~ kojeg smo tako|e upoznali u berbi {qiva u bla~kom kraju.

Ako ni po ~emu drugom, ovogodi{wa berba {qiva u bla~kom kraju osta}e upam}ena po tome {to su me|u bera~ima bila velika truba~ka imena ~uvenog orkestra [korpioni iz Vladi~inog Hana.

Mi im `elimo da {to pre nastave tamo gde su sa trubom stali i da ovi veliki umetnici ponovo sa trubom obi|u svet.

Tekst i foto: Gorica [egovi}

ZDRAVQE IZME\U DVA VIKENDA Razlozi zbog zbog kojih kojih Razlozi treba treba da da znate znate svoju svoju krvnu krvnu grupu grupu Krvna grupa je nasledna i nepromenqiva karakteristika qudi. Ona mo`e da uti~e na ceo va{ `ivot, ali mnogi qudi ipak ne znaju koja su krvna grupa. Za{to bi to trebalo da se promeni, odnosno za{to bi trebalo da znate koja ste krvna grupa, otkrivamo vam u nastavku. z Krvna grupa daje dubqi uvid u va{u genetiku Poznavawe krvne grupe mo`e da vam pomogne u razumevawu toga kako va{e telo reaguje na odre|enu hranu, mo`e da vam otkrije kojim bolestima ste skloni, kako reagujete na stres, kako starite i jo{ mnogo toga. z Krvna grupa poma`e u odre|ivawu najzdravijeg na~ina ishrane Antigeni (molekuli koji podsti~u stvarawe antitela, odnosno imunu reakciju u organizmu) va{e krvne grupe ne nalaze se samo u krvi. Oni su ra{ireni po celom organizmu, naro~ito u delovima tela koji su u interakciji s okolinom.

To ukqu~uje probavni sistem, od usta do debelog creva, kao i disajne puteve i plu}a.

DOMA]A KUJNA

Da li se de{ava da vam je stalno previ{e toplo iako brojke na termometru pokazuju da temperatura i nije ba{ visoka? Ili danima malo jedete a ipak dobijate na te`ini?

Mo`da vas prati ose}aj konstantnog umora uz ~este promene u nivou energije i raspolo`ewa? A mo`da je situacija obrnuta: dinami~ni ste (i previ{e), sr~ani puls vam je konstantno ubrzan, jedete i vi{e nego obilno, a gubite na te`ini? Bilo kako bilo, ovo su samo neki od znakova koji govore da je vreme da proverite u kakvom je stawu va{a {titna `lezda.

[ta je {titna `lezda?

[titna `lezda (tiroida, {titasta `lezda) je najve}a `lezda sa unutra{wim lu~ewem (endokrina `lezda) u qudskom organizmu. Kod zdravih osoba wena te`ina je izme|u 20 i 40 grama.

Nalazi se na predwoj strani vrata i po svom obliku podse}a na leptira i pokre}e se pri gutawu.

Hormoni {titne `lezde

[titna `lezda lu~i dva hormona: tiroksin (T4) i tironin (T3) koji reguli{u }elijski metabolizam - proces u kojem dolazi do modifikacije hemijskih jediwewa u }elijama. Mo`e se re}i da rad svake }elije u na{em organizmu zavisi upravo od ovih hormona a samim tim i od pravilnog rada {titne `lezde.

Lepeza delovawa hormona {titne `lezde je zaista {iroka: Uti~u na rast i sazrevawe tela, pove}avaju osnovnu potro{wu kiseonika, kontroli{u telesnu temperaturu. Imaju i kqu~nu ulogu u razvoju nervnog sistema, podsti~u budnost, pove}avaju osetqivost na razli~ite stimulanse, uti~u na ose}aj gladi, pam}ewe i sposobnost u~ewa, kao i na emocionalnu ravnote`u.

Hormoni {titne `lezde imaju va`nu ulogu i u funkcionisawu reproduktivnih organa mu{karaca i `ena, kao i na odr`avawe trudno}e… I to nije sve - ali dovoqno da vam do~aramo kolika je va`nost pravilnog rada {titne `lezde.

A kada {titna `lezda ne radi" kako treba… " Kada se rad ovako suptilne

Posni recept

Pile}i paprika{ sa krompirom Potrebno je: 1 pile 1 kg krompira 1 dl uqa 1 {argarepa 1 paradajz 1 ka{i~ina paradajza iz tube 2 glavice crnog luka 1 paprika aleva paprika per{unov list mleveni biber so

`lezde poremeti, nastaju poreme}aji koji imaju negativan uticaja na kompletan organizam.

Uzroci poreme}aja rada {titne `lezde su razli~iti, ~esto bez poznatog uzroka, pa }emo se u nastavku teksta baviti nekim od naj~e{}ih oboqewa i stawa. z Hipertireoza - Ubrzan rad {titne `lezde Hipertireoza je stawe uzrokovano veoma visokim nivoom hormona {titne `lezde u krvotoku.

U tom slu~aju, `lezda je naj~e{}e cela uve}ana, a oboleli se `ale na nervozu, uznemirenost, emocionalnu nestabilnost, nesanicu, preterano znojewe celog tela i dlanova, kao i lupawe i preskakawe srca. Krvni pritisak je blago povi{en, javqa se gubitak te`ine uz pove}an apetit i u~estalo pra`wewe creva. ^esto je prisutna i slabost mi{i}a i ote`ano disawe. Kod `ena se javqa poreme}aj menstrualnog ciklusa, ko`a je

Ure|uje: Daniel Poletan

Priprema: Priprema: O~i{}eno pile ise}i na komade i oprati.

Na zagrejanom uqu ili masti propr`iti sitno iseckan crni luk, dodati na kolutove ise~enu {argarenu, ise~enu papriku, meso, posoliti po ukusu, sipati pola ~a{e vode i dinstati uz povremeno dolivawe vode.

Kada je meso upola kuvano dodati ka{i~icu paradajza iz tube, malo aleve paprike, o~i{}en i na kocke ise~en krompir, naliti pola litra vode i sve zajedno kuvati dok ne bude gotovo. Kuvan paprika{ skinuti sa vatre, ume{ati pola ka{i~ice sitno iseckanog per{unovog lista i malo mlevenog bibera.

Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Postoji nekoliko vrsta so~iva, a najlekovitije je ono crveno. Wena zrnca bogata su vitalnim hrawivim sastojcima poput proteina, ugqenih hidrata i vlakana, kao i vitaminima i mineralima kao {to su magnezijum, gvo`|e, cink, folat, fosfor, kalijum, bakar i vitamini grupe B. Ova `itarica se preporu~uje svima onima koji poku{avaju da skinu kilograme, jer jedna ka{ika sadr`i svega 14 kalorija, a osim toga, bogata je vlaknima i povoqno uti~e na metabolizam i ubrazava proces varewa i daje ose}aj sitosti.

So~ivo }e vam pomo}i kada je u pitawu prevencija, ali i le~ewe mnogih ~estih bolesti dana{wice: Sni`ava holesterol, ~uva zdravqe srca i smawuje rizik od kardiovaskularnih

^etvrtak ^etvrtak10.

10.septembar septembar2020.

2020. 27 27

[TITNA @LEZDA

STRES I [TITNA @LEZDA Kada je re~ o bilo kojoj vrsti oboqewa, a posebno kada se radi o {titnoj `lezdi, stres predstavqa faktor koji mo`e ozbiqno ugroziti wen rad. Ve}ina qudi danas `ivi izuzetno brzim tempom `ivota i ne posve}uje dovoqno pa`we sebi i svom zdravqu. Zato je vrlo va`no da pored mnogobrojnih poslovnih i privatnih obaveza, odvojiti vreme za dovoqno kvalitetnog sna i za opu{tawe.

Kako nas {titi i {ta kada posustane topla i vla`na, kosa tanka, prore|ena i sklona opadawu. Nekada je prisutno podrhtavawe prstiju i jezika.

Hipertireoza (ubrzan rad {titne `lezde) se mo`e javiti u bilo kom `ivotnom dobu, ali naj~e{}e se javqa kod `ena izme|u 20 i 50 godina. Posledwih godina prime}en je porast broja obolelih i me|u mu{karcima.

Ima vi{e razlog zbog kojih mo`e nastati poja~ano izlu~ivawe hormona {titne `lezde. Recimo, jedan od uzroka mo`e biti ~vori} ili vi{e ~vori}a u samoj {titnoj `lezdi koji stimuli{u stvarawe ve}e koli~ine hormona. Ovaj vi{ak hormona uti~e na ostale `lezde i organe i dovodi do gore spomenutih simptoma. z Hipotireoza - Usporen rad {titne `lezde Iako se hipotireoza javqa kod velikog broja qudi, veoma ~esto pro|e nedijagnostifikovana. Za razliku od hipertireoze, hipotireoza predstavqa sistemski poreme}aj izazvan smawewem/nedostatkom tireoidnih hormona.

Gotovo pet posto svetske populacije pati od hipotireoze i to uglavnom `ene starosti od 35. do 50. godine. Usporen rad {titne `lezde mo`e da bude izazvan atrofijom

Ha{imoto

Posledwih decenija sve ~e{}e se dijagnostifikuje Ha{imoto tireoiditis. [ta se krije iza ove egzoti~ne" dijagnoze? Ni{ta drugo do jedan "poseban vid oboqewa {titne `lezde gde tiroida mo`e biti pove}ana, a hipotireoza napreduje sporo, godinama, jer se funkcionalna podru~ja u samoj {titnoj `lezdi postepeno uni{tavaju.

Ukoliko usporen rad {titne `lezde ostane neprepoznat du`i vremenski period, imuni sistem }e biti u disbalansu, pa postoji rizik da se razviju i druge autoimune bolesti.

Ina~e, ovo oboqewe - Ha{imoto tireoditis - je dobilo ime po japanskom lekaru i nau~niku Hakaru Ha{imotou koji ga je prvi

{titne `lezde, koja mo`e biti rezultat hroni~nog limfocitnog tireoiditisa (Hashimoto tireoiditis).

Drugi uzrok hipotireoze nastaje posle le~ewa hipertireoze radioaktivnim jodom ili usled hirur{kih zahvata otklawawa dela {titne `lezde, ili uzimawa lekova koji uti~u na metabolizam joda.

Osoba sa sni`enom funkcijom {titne `lezde ima sni`enu telesnu temperaturu, spore pokrete, sni`en puls, sporo varewe, usporen govor, sporo razmi{qawe, lo{e pam}ewe i lo{e raspolo`ewe…

U velikom broju slu~ajeva nema jasno izra`enih simptoma. U ranom stadijumu javqaju se napetost, nervoza, nesanica, dok su u odmaklom prisutni umor, malaksalost, promuklost, opstipacija, pove}ana telesna te`ina uz smawen apetit, smaweno znojewe.

Oboleli su spori, podbulog lica bez mimike, bledo`u}kaste boje ko`e, hladne i perutave ko`e, grube kose, hrapavog glasa, oteklih ruku i nogu.

I hipertireoza i hipotireoza se dijagnostikuju ciqanom analizom krvi na osnovu ~ijih nalaza se otkriva prekomerno ili pak nedovoqno lu~ewe odre|enih hormona {titne `lezde.

S. G. opisao 1912. godine. Sama bolest ima pet faza od kojih prve dve gotovo da ne mogu da se primete. Tek u tre}em, subklini~kom stadijumu, {titna `lezda polako po~iwe da gubi sposobnost sinteze hormona.

U ~etvrtom stadijumu ve}i deo {titne `lezde je razoren i laboratorijski testovi pokazuju zna~ajan pad proizvodwe hormona T3 i T4. Tek u ovoj fazi naj~e{}e se dijagnostikuje Ha{imoto tireoiditis i tada po~iwe le~ewe. U petom stadijumu javqaju se i druge autoimune bolesti kao {to su celijakija, psorijaza, Sjogren sindrom, reumatoidni artritis, lupus, multipla skleroza itd.

Ha{imoto ~esto uzrokuje i anemiju, nisku temperaturu tela, nizak puls i usporen rad srca.

Le~ewe biqem So~ivo bolesti, stabilizuje nivo {e}era u krvi, efikasno protiv anemije, blagotvorno deluje na bubrege i mokra}ni sistem i izbacuje toksine.

Da bi telo pravilno funkcionisalo potrebno je s vremena na vreme uraditi detoks i osloboditi se nakupqenih toksina. So~ivo je vrlo mo}no i kada se radi o izbacivawu {tetnih materija i o~uvawu

zdravqa bubrega. Redovnom primenom se drasti~no smawuje rizik od bubre`nih bolesti.

Pored navedenog, so~ivo je posebno cewena namirnica, jer: zzz poma`e protiv nadimawa i gr~eva zzz prirodni je laksativ zzz daje vitalnost i energiju zzz uti~e pozitivno na imunolo{ki sastav zzz poma`e u iska{qavawu zzz pove}ava proizvodwu maj~inog mleka zzz neguje i pro~i{}ava ko`u zzz ima nizak glikemijski indeks

28 ^etvrtak 10. septembar septembar2020.

2020. ^etvrtak 10.

ENIGMATIKA IZME\U ZDRAVQE DVA VIKENDA

NEPER

AMERI^KI GLUMAC, ALEK

KRIPTON

GRAD NA POSLATI ISTOKU NA VI[E UKRAJINE MESTA

VELIKA FRANREKA U CUSKA SIBIRU PEVA^ICA, ISPOSNISILVI CI (GR^.)

DOTRAJALA STVAR, STARUDIJA

SRPSKA GLUMICA

^UVAR KRAVA

NEMA^KI PISAC, ERIH MARIJA

RA[IRIVAWE ^AR[AVA AMPER

STANOVNIK PORTORIKA BELGIJA

POND

Sr Gl pski as

NEMA^KI BIV[I BIV[I SRPSKO MAWI FUDBALSKI AMERI^KI NEMA^KI @ENSKO VARNICA GRAD, TRENER, ATLETI^AR, FUDBALER, IME VARO[ICA FOGTS XESI FILIP

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 TERAWE INATA

PODVR]I SE HIRUR[KOM ZAHVATU

BILO KO REKA KOJA VIJUGA TAMAN KOLIKO TREBA (NEM.) FR. PEVA^, MONTAN

REOMIR BILIJARSKI [TAP, TAK

SRPSKI RE@ISER, NA SLICI POVR[INA

TUNIS

VRSTA MORSKE RIBE

TIPKA, DIRKA VOLUMEN

Sr Gl pski as

NAPASAWE STOKE

VESNA ODMILA

VIJATI NEKOG SPU[TAWE NIVOA MORA

FR. RE@ISERKA, VARDA OTPACI OD DRVETA PRVI SRPSKI PATRIJARH OBMANA, VARKA

OBIM

AUSTRIJA MESTO U ISTRI KOD PAZINA RE^NI I MORSKI QUSKAR

PO^ETAK TRKE

Doma}a kujna

Skandinavka 1: VODORAVNO P, BOLDVIN, KR, OB, IKO, EVA RAS, KRAVAR, KNAP, REMARK, RAZASTIRAWE, TN, GORAN MARKOVI], R, ISPA[A, TASTER, VEKI, VITLATI, AWES, O, JOANIKIJE, A, START, AVA, @T, ER, SIRENE, OMI, KIRK, AMARILIS, AKT, SKICIRAWE

8, I 22. SLOVO AZBUKE ITALIJAN. PEVA^ICA ]INKVETI

GLUMICA GARDNER EMILI, KRA]E

ZVU^NA NAPRAVA (MN.) MORSKI GREBEN

ERBIJUM

MERE ZA OTPOR EL. STRUJE IRIDIJUM UKRASNA ZEQASTA BIQKA SEVER

AMERI^KI GLUMAC, DAGLAS ZVANI^NI DOKUMENT

PRAVQEWE SKICE

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 DE^JI VOJNIK PESNIK, NAORU@AN KRIPTON JOVAN AUTOMAJOVANOVI] TOM

KOJI OKVIR ONAJ VAJA U ZA SLIKU PLASTICI

AMPER

PAR^E TKANINE KOJOM SE NE[TO KRPI

MINERAL KRA\A, DODAVATI 14. SLOVO PRONA\EN KAO OTIMA^I- DOPUNU U PUSTIAZBUKE NA WI NE^EMU ATAKAMI

28. I 3.

SLOVO AZBUKE

GLAVNI SAVEZNA GRAD AMERI^KA GVINEJE DR@AVA

FOLK PEVA^ICA SA SLIKE ARGON SO HLOROVODONI^NE KISELINE

VELIKA ZIDNA SLIKA (FRANC.)

recept

PRISVOJNA ZAMENICA BIV[A @ENA MARLONA BRANDA

SULUDA, LUDA VRSTA PTICE PEVA^ICE

LAGANA ^ORBA

ASTATIN

VREMENPOTREBNO SKI PRILOG

NOBELI-JUM KOJI IMA UKUS [E]ERA KALAJ

JE:

n 3 krompira,

PSE]I LAVE@ LI^NA ZAMENICA

n 1GDE {argarepa, LOKACIJA NEKO BORAVI, n BORAVI[TE 200 g boranije, VRSTA UKUSNOG VO]A

n malo gra{ka, crni luk, ~ena belog luka, n 3 supene ka{ike uqa, IZAZVATI NEKOGA n malo origana, ATANASIFRANC. JE, KRA]E n soli po ukusu, GLUMAC, ALEN n ka{i~ica aleveISPUNITI paprike

SRPSKI LEGENDARNI GLUMAC, @IGON

n1 PRAVILA PONA[AWA n2 GRA\ANA

BIZMUT

PRIPREMA:

ju. Na ugr

Sr Gl pski as

ORU@ANE SNAGE, VOJSKA

1 2 3 4 5 6 7

TERET

ISKRCAVAWE ROBE GRAD U KINI SLOVAKIWA (POKR.) RIBONUKLEINSKA KISELINA

BALON VAZDUHOM SVEDOK NA VEN^AWU

UZICAOqu{tite ZA i iseckajte VEZIVAWE GA]A (TUR.) krompir, {argarepu i boraniNEVERNIK (TUR.)

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

TANTAL RADIJUM

NOVA VARO[

PREVI[E VELIK INICIJALI PISCA ANDRI]A

INVALIDI IZ RATA JUG SRPSKI POP PEVA^

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

TRAGEDIJA AMERI^KI KISELINE SRPSKI VILIJAMA GLUMAC, PESNIK, (HEM.) [EKSPIRA BRUS MILAN

Skandinavka 2: VODORAVNO ZAKRPA, PQA^KA, MURAL, AR, TVOJ, AT, MAHNITA, NO, JO[, SLADAK, AV, MESTO BORAVKA, JAVNI RED I MIR, ATA, ^IKATI, ISTOVAR, BI, NADUVATI, TOTICA, U^KUR, TA, PREVELIK, KAUR, RATNI INVALID, ARMIJA, IVANKO ROSI] Ukr{tenica: VODORAVNO PRVI SVETSKI RAT, RIO, KARAKALA, O, OLT, OTOMAN, GRM, GAS, LIZALICA, B, R[, LAKIRATI, TO, E, PERAJARI, ERL, SU[TINA, I, SRNA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Veliki sukob naroda u 20. veku, 2. Reka ({pan.) - Staro-rimski car - Simbol kiseonika, 3. Leva pritoka Dunava u Rumuniji - Vrsta le`aja (tur.) - @bun, 4. Plin - Vrsta de~je poslastice - Auto-oznaka za Belgiju, 5. Dvadeseto i trideseto slovo azbuke - Mazati lakom - Pokazna zamenica, 6. Oznaka za energiju - Morske `ivotiwe sa perajima Engleska plemi}ka titula, 7. Bitna osobina ne~ega - Sastavni veznik - @enka srnda}a.

USPRAVNO: 1. Napredak (lat.), 2. Insekt s rilicom, rili~ar - Simbol urana, 3. Australijska glumica, Naomi - Devetnaesto i trideseto slovo azbuke, 4. Tre}i vokal - Letewe, 5. Brazilski fudbalski trener, Luis Felipe, 6. Papska dr`ava u Rimu, 7. Razarawe tla (lat.), 8. Srpska manekenka Paunovi}, 9. Brojne matemati~ke veli~ine, 10. Nameravati, smerati, 11. Auto-oznaka za Izrael - Oznaka za kiri - Simbol sumpora, 12. Mr{av kow, kquse - Simbol erbijuma, 13. Oznaka za amper - Oznaka za reomir - Bodqa, 14. Vrsta igre na sre}u.

,

A,

SPORT

^etvrtak 10. septembar 2020. 29

ORLOVI BLEDI PROTIV TURSKE:

Zreli su za remont Tanko je ovo. Nemamo igru.

Bilo je mnogo lo{e. Ne mo`emo gol da damo. ]uti, dobro je... izvukosmo se.

Ako je neko u va{em okru`ewu imao druga~iji komentar od pomenutih, a zanimalo ga je {ta je bilo na utakmici Srbija - Turska (0:0), onda taj nije gledao isti me~. Fudbalska reprezentacija je u me~u bez golova drugom kola Lige nacija remizirala sa rivalom sa kojim tradicionalno dobro uzlazi na kraj. Ali splet okolnosti i o~igledno lo{ih stvari u~inio je da na ovoj utakmici "orlovi" otkinu samo bod.

Paradoksalno, sla|i bod...

Jer, igrali smo od 27. minuta bez raspolo`enog, ali povre|enog Lazovi}a, sa prose~nim Ga}inovi}em. Igrali smo od 50. minuta bez opravdano iskqu~enog kapitena Kolarova, koji }e imati pravo da nastupa protiv Norve{ke. Na kraju samo bod u me~u bez golova, u kojem beloruski sudija nije video penal nad Tadi}em i na me~u u kojem se kao na

tacni videlo da su se na{i s loptom dru`ili tek u Staroj Pazovi na okupqawu.

- Ima detaqa u na{oj igri o kojima }emo morati debelo da se zamislimo. Potrebno je da se u igri preuzme mnogo vi{e odgovornosti, da sve linije tima funkcioni{u mnogo boqe. Moderni fudbal je jasan. Napad po~iwe od dobre odbrane i obrnuto - vi{e nego samokriti~an je bio Du{an Tadi} koji je od 50. minuta i iskqu~ewa Kolarova poneo kapitensku traku oko ruke.

Uspeo je selektor Qubi{a Tumbakovi} mo`da dan pre utakmice da zavara trag kada je na zvani~nu konferenciju za novinare doveo standarnog prvog golmana Marka Dmitrovi}a, a u nedequ uve~e me|u stative stavio nesigurnog Predraga Rajkovi}a. Ideja da se prome{aju karte, da Nemawa Radowi} po~ne duel sa Turcima, da "klinci" Pavlovi} i Milenkovi} budu stubovi odbrane, pokazala

se kao dobra, jer pomenuta trojica su jo{ i dobro radila svoj posao. Ali u veznom redu i u {picu napada je - {kripalo.

Ne mo`e Mitrovi} sve, treba po{teno re}i.

Ali ne mo`e ni sam.

- Upozoravali smo na ~iwenicu da ova grupa igra~a nema dovoqno treninga u nogama. Nismo primili gol posle du`e vremena, na`alost, nismo ga ni dali.

Na{ kona~ni ciq je dobra igra i pobeda u Oslu protiv Norve{ke 8. oktobra - najavquje selektor Qubi{a Tumbakovi}.

Do 8. oktobra i duela godine protiv Norve`ana ostalo je ta~no jo{ mesec dana. Tumbakovi} je video svoj tim sada i slede}i put vide}e ih tada, kada }e pred wim i ekipom biti ogroman ulog. Bi}e wegova selekcija do tada mo`da i remontovana, ali bi}e i Norve`ani, koji su na startu Lige nacija razo~arali kod ku}e protiv Austrijanaca (1:2).

O lo{em izdawu protiv Turske pri~aju zasad samo akteri.

Verovali ili ne, kontaktirana su dvojica biv{ih selektora Srbije i dvojica fudbalskih trenerskih veterana koji bi imali {ta da ka`u. Po{tuju}i wihov lik i delo i ne otkrivaju}i wihov identitet, sa `aqewem vam

prenosimo wihove, skoro "prekopirane" izjave: - Nemojte mene. Imam sva{ta da ka`em, ali mislim da ne bi bilo u redu u ovom trenutku.

Do neke boqe prilike i mo`da do pobede u Oslu. Tada }e verovatno u redu da stoje svi oni koji }e da nas hvale.

N. R.

Sportski vremeplov Marijan Bene{, bokser. [ampion Jugoslavije, {ampion Evrope. Najopasniji ~ovek u dr`avi

Imao je pesnice od ~elika i najtragi~niju sudbinu!

L,

Godina je 1973. U studio Jugoslovenske Radio Televizije (JRT) ulazi omawi, brz, pomalo nervozan, atletski gra|en tip sa zulufima, karakteristi~nim za Balkan tog perioda. Posle par re~i razmewenih sa organizatorima i najave ~uvene Milene Dravi}, izlazi na pozornicu na kojoj ga ~ekaju Dragan Nikoli}, Marko Markovi} i Dragan UR, Nikitovi}.

Marijan Bene{, bokser. [ampion Jugoslavije, {ampion Evrope. Najopasniji ~ovek A, u dr`avi. Pesnice od ~elika, voqa od ~elika, o~i od ~elika.

Crnim, prodornim pogledom meri prelepu Milenu, dok joj recituje pesmu. Pesmu koju je sam napisao, jednu od mnogih u koje je utkao svoju prelepu balkansku du{u. Donose mu flautu, daje mu je u ruke Dragan Nikoli}. Uzima je i svira rutinski neku laganu u izvedbi koje se ne bi postideo AN, melodiju, ni majstor na ovom instrumentu. Publika je uzbu|ena, kao i cela jugoslovenska nacija, koja gleda odu{evqeno. Ponosni su na svog Ponosni su na svoju dr`avu, u , {ampiona. kojoj bokserski {ampioni {armiraju, pi{u divne pesme i sviraju flautu.

Nekih 47 godina kasnije, vremena su se promenila, a najve}a promena je {to Marijana vi{e nema me|u nama.

Na dan 4. septembra pre dve godine, Marijan Bene{ (67) je preminuo u svojoj kuStauna-}i u Bawa Luci i oti{ao zauvek u legendu. staOsta}e samo pri~a o wemu, a ta pri~a para to idu{u... eni- Sad imamo 6 ili 7 dr`ava, mo`da i cema -lih 8, ko kako broji, bokseri nam nisu vi{e Sas-u svetskom vrhu, daleko smo od toga, a pesme pi{u samo "luzeri". Naravno, u "pesme" ne ubrajamo ovo |ubre koje nam kvari decu ri-ve} ~etvrt veka. Nakon 46 godina, "opasni De-momci" ne pi{u pesme, nego ubijaju, siluju, ete-ucewuju, iznu|uju... Neki u|u i u poneki riPap-jaliti. ane- A svi ti "opasni momci" usrali bi se u Na-ga}e, bukvalno, kada bi stali na crtu Maria zajanu Bene{u, na "ferku". Svi Zemunci, [ijaer-ni, Arkani, Kristijani, Gi{ke... Tri klase je qa,to ispod Marijana, kad je re~ o ume}u borbe.

Deset klasa ispod kad je re~ o ~ojstvu.

Marijan, sa svojih 67 godina, pobe|en je ~ovek. Nema jedno oko, te{ko je povre|en posle saobra}ajne nesre}e, oni koji je najvi{e voleo nestali su na tragi~an na~in, ono {to je najvi{e voleo, ta ~arobna Jugoslavija, ubijena je i silovana. Svi su ga izdali, ba{ kao i zemqu u kojoj je bio idol, uzor.

Marijan Bene{ je ro|en u Beogradu 11.06.1951. godine, od oca Josipa Bene{a i majke Marije Vuki}, prosvetnih radnika.

Voleo je muziku, vredno je ve`bao flautu i klavir. Uporedo je trenirao boks. Ve} kao mladi} udarao je jako. Mnogo jako. "Umesto pesnica ima pegle", govorili su.

Boksuje za "Slaviju" iz Bawaluke. Bio je prvak Mediterana, Balkana, Jugoslavije, Evrope... Slava, mo}, a onda tragedija, niotkuda. Oboqeva od `utice, karijera mu je zavr{ena, ka`u lekari. Svi "prijateqi" ga ostavqaju. Kome treba biv{i bokser?

Svakome drugome bi ovde bio kraj, ali ne i Marijanu. Najja~e srce na Balkanu pobe|uje bolest i vra}a se boksu, ja~i nego ikad. Odlazi u profesionalce. Re|a pobedu za pobedom, nokaut za nokautom. Nema br`eg, opasnijeg, `e{}eg. Pla{e ga se. Ne zna {ta zna~i "nazad". Ide i udara dok ne

pogodi u bradu. Postaje profesionalni prvak Evrope! Alen Delon ga zove, ho}e da mu bude menaxer!

Marijan ne}e. Voli svoju Bawaluku, voli svoju zemqu. Tamo napoqu bokseri ne sviraju flautu i ne pi{u pesme. Tamo su roba, ma{ine za pravqewe para. ^ovek iz Jugoslavije to ne razume. On razume `ivot, drugove, kafanu... Ne razume prodaju du{e.

Sr~anost u ringu ga, me|utim, ko{ta mnogo. Ne zna nazad, nale}e na pesnice. Oko mu je te{ko povre|eno, stradalo je. Ide na operaciju. Ne vidi, a opet boksuje. Poluslep.

Posle par godina, ponovo isti protivnik, Tores, koji mu je te{ko povredio oko.

Opet ga udara palcem, u isto oko. Marijan je izgubio vid u ringu, u {estoj rundi. Izgubio je oko, zauvek. Ali morao je da dobije ovaj me~. U paklenom bolu, izubijao je protivnika i pobedio.

Krio je od sveta da ne vidi na jedno oko.

Borio se i daqe, ve{to je krio svoj nedostatak. Lomio je 26 kostiju u ringu. Od udaraca su mu uni{tene glasne `ice.

Ali to je bilo ni{ta u pore|ewu sa paklom koji ga je ~ekao van ringa.

- Ja sam Hrvat, i Bosanac, i Srbin - govorio je Bene{.

Do{ao je rat, i prodali su ga, uni{tili su ga Srbi, Bosanci i Hrvati. Sve biv{i Jugosloveni, koji su se preko no}i pretvorili u ove koje smo pomenuli.

Marijan je ostao Jugosloven, zato je i najebao.

- Ja sam ~ovekoqubac, volim qude. Nacionalnost me ne interesuje - govorio je Marijan i pisao sebi presudu koja ga je ~ekala u vremenu ludila.

Za Hrvate je postao "~etnik", za Srbe je bio "usta{a". Vodili su ga da kopa rovove za vojsku republike Srpske, posle su ga odveli u logor.

Proteran je iz Bawaluke, svog grada, jer nije bio Srbin.

Ivicu, ro|enog brata kojeg je voleo vi{e od sebe, ubili su mu 1992. godine.

Telo Ivice Bene{a nikada nije prona|eno.

Bra}a Antun Bene{ i Josip Bene{ umiru

od tuge za bratom Ivicom.

Kakve zveri ubijaju druge zato {to su druge vere, ili zato {to nemaju veru?

Ostao je samo brat Marijan, slep, nem i tu`an dokle pogled jednog oka se`e.

- Ja sve velike Srbe i velike Hrvate nazivam fa{istima - govorio je posle Bene{.

Zaradio je u karijeri 6 miliona maraka.

Sve je potro{io. Na gluposti, na pametne stvari, ali najvi{e poma`u}i drugima. Sve je potro{io. Kad je ostao bez para, niko nije hteo da mu pomogne. Jer kome treba slepi i nemi bokser koji svira flautu i pi{e pesme?

Jednom se u svom kafi}u u Bawaluci potukao 12 puta za jedan dan. Dolazili su Bosanci da se biju jer Bosanci su Bosanci.

Naravno, dobijali su uredno po tintari.

Nije prvak Evrope {ala. A posle zajedno na pivo.

- Upoznao sam Tita. I ponosan sam na to - govori.

Kad su ga predstavili Josipu Brozu, mar{al je rekao: “A ti si onaj mali {to onako opasno bije?”

Bene{, mangup, mu je uzvratio: “Niste ni vi, dru`e Tito, mnogo vi{i.”

A Tito da umre od smeha.

Bene{, simbol biv{e dr`ave i wenog raspada. Bokser, najja~i, vitez koji pi{e pesme i svira na flauti. Ubijen u pojam, izdan, prevaren.

Kad je po~eo rat, de{avalo se da mu do|e olo{, stavi pi{toq na glavu i pita ga "ko je sad ja~i, a?"

Kakva slika. Puzavci, qigavci, qudska `abokre~ina do~ekala je svojih pet minuta, pa je krenula da le~i komplekse na vi{em genu, na boqem od sebe. Krmad, gomila krmadi, na lava.

- Re{avao sam to bene{ovski - otkriva Marijan. U prevodu, ko god je to uradio, dobio je {tos u glavu, nemilosrdno i brzo. I potres mozga, slomqeno ne{to, i sve {to ide s tim. Pesnica {ampiona uvek je br`a od prsta olo{a na obara~u.

Ovako kako je Marijan radio, tako }e se i u na{im `ivotima desiti. Vide}ete.

Jer mora.

N. R.

30

SPORT

^etvrtak 10. septembar 2020.

Одушевљење у Бониригу након Kадрићевог еврогола

Честитке Питерсону након водећег гола

Kadri}eva magija za novu pobedu u Jedan bod je delio Bele orlove iz Boniriga i Spartanse iz Blektauna na tabeli Druge premijer lige (NPL 2) i u najavi je bio neizvestan me~.

Me|utim efikasnost Pitersona i Kadri}a doneli su rutinsku pobedu od 2:0 srpskom timu Prekid sezona, te skra}eni format takmi~ewa od samo 10 prvenstvenih kola, imali su udela u tome da Orlovi izgube kontinuitet otkako se od jula liga nastavila. Tako je u pretpro{lom kolu na{ tim odigrao najlo{iju partiju i do`iveo poraz od Xetsa. Me|utim, pro{le subote prikazali su jednu od najlep{ih fudbalskih predstava vi|enih u Bonirigu u posledwe vreme.

Bez oklevawa nakon desetak minuta igre Orlovi su umalo poveli kada je Eron Piterson pogodio pre~ku. Isti igra~ je ubrzo imao jo{ jednu {ansu kada je glavom iz neposredne blizine poslao loptu preko pre~ke.

Potom je usledio jo{ jedan talas napada orlova. Ejdn Taouilijev {ut je bio izblokiran, a Piterson je odbitak poslao po zemqi, ali ipak nedovoqno jako da bi savladao golmana Spartansa.

U 25. minutu napada~ Blektauna izbio je pred golmana Hronopoluosa. Me|utim, bek Robert Eremugo sustigao je protivni~kog fudbalera nakon velike jurwave i izbio loptu u posledwem trenutku.

Ovaj po`rtvovan start mladog fudbalera dodatno je podigao samopouzdawe na{eg tima.

Terensku inicijativu Orlovi su krunisali golom u 28. minutu.

Asmir Kadri} je nabacio sa de-

ROBERT EREMUGO POTPISAO DVOGODI[WI UGOVOR Rezervista (igra~ tima ispod 20 godina) Robert Eremugo u drugom kolu teku}e sezone protiv Tigrova zamenio je povre|enog Xeka Kjupersa. Nakon prili~no nesigurnog debija i nekoliko utakmica privikavawa, mladi bek je naprosto briqirao na me~evima sa Rejdersima, Wukaslom, a vrhunac je bila Eremugova fenomenalna partija pro{le subote protiv Потпис је пао: Роберт Еремуго са Blektauna. Wegov naтренером Вејном О'Салiвеном predak prepoznao je stru~ni {tab Orlova i pro{log vikenda i ponudio mladom defanzivcu prvi preofesionalan ugovor. Tako }e Eremugo braniti boje Boniriga do 2022, {to svakako uliva samopouzdawe za sve poklonike srpskog kluba. sne strane, a Piterson glavom pogodio mre`u gostiju i doveo na{ tim u vo|stvo od 1:0.

Ritam u prvom poluvremenu se nastavio uz {anse na obe strane. U 32. minutu Hronopoluos je odbranio {ut glavom iz neposredne blizine. Sa druge strane Miler je uposlio Taouilija, koji {utira kroz noge protivni~kog igra~a, golman Blektaun blokira {ut, a odbijenu loptu Piterson silovito {aqe na tribine.

Na izmaku poluvremena, gosti su iz jo{ jedne prilike glavom

poslali loptu preko na{eg gola.

Drugo poluvreme u potpunosti je pripalo na{em timu, dok Spartansi nisu uputili niti jedan {ut u okvir gola. Asmir Kadri} je tokom cele ve~eri briqirao, a svoju dominantu partiju krunisao je prelepim golom u 52. minitu. Kadri} je sa desne strane Blektaunovog gola, na nekih 25 metara uputio neodbrawiv udarac u gorwi levi ugao nemo}nog golmana tima iz Blektauna.

Usledila je ekstaza i slavqe na stadionu u Bonirigu i veliko slavqe Kadri}a i sa-

TABELA NAKON 8. KOLA 1. Central koust (ak.)

8 5

2

1 17

2. Severni Tigrovi FK

8 5

1

2 16

3. Spirit FK

7 5

0

2 15

4. Bonirig Beli orlovi 7 4

1

2 13

5. Blektaun Spartans

7 2

3

2 9

6. St Xorx FK

7 2

3

2 9

7. SD Rejders

8 2

2

4 8

8. St Xorx Siti

8 2

1

4 7

9. Wukastl Xets (ak.)

6 2

0

5 6

10.Hakoa Sidnej

7 1

2

3 5

11.Hils junajted

6 1

1

4 4

REZULTATI 8. KOLA NPL 2 NOVOG JU@NOG VELSA Beli orlovi - Blektaun Spartans Hakoa - St Xorx siti SD Rejders - Central Koust (akademija) Spirit - Wukastl Xets (akademija) St Xorx - Tigrovi

igra~a.

U 65. Minutu Piterson je propustio izgledanu {ansu da povisi vo|stvo na{eg tima. Pet minuta pre kraja me~a Kadri} je po ko zna koji put odu{evio publiku u Centru kada ja primio loptu od Pitersona, pa ga uposlio povratnim pasom. Piterson ipak nije uspeo da realizuje ovu predivnu akciju i ostalo je 2:0.

Slede}e subote Bonirig gostuje kod Hils junajteda. Utakmica se igra na Lili Homs stadionu u Blektaunu sa po~etkom u 19 ~asova nave~e. S. G.

Kapitenova podr{ka mladom Eremugu

Детаљ са суботњег меча

Славље након Дивљановићевог гола

2:0 2:1 1:3 2:1 0:3

Лука Гулић гестикулише да је само лакша повреда у питању

SPORT

^etvrtak 10. septembar 2020. 31

Spektakl na otvarawu lige u bo}ama

Фокус на свако ваљање Ерупција одушевљења након Допуђевог победоносног поена

TABELA NAKON 1. KOLA

''Буковица'' са тимском јакном

Dugo najavqivano takmi~ewe u bo}ama ''Kup Mom~ila \uji}a'' napokon je po~elo pro{log petka u Centru u Bonirigu. Vredni pro-organizatori tokom popodneva ovi-~istili su bo}a~ke terene, ne bi inu-li tereni bili potpuno spremni o koza dugo o~ekivane me~eve. Ki{a ku ukoja se obru{ila na Zapadani u odSidnej u popodnevnim satima rat-umalo da nije pokvarila otvanijerawe turnira. Me|utim, pozitivivnuna energija i entuzijazam koji su vladali me|u igra~ima kao da su go-oterali oblake i taman u pet poUta-podne ki{a je prestala i omogu}iomsla da se prvo kolo ipak odigra. ~et- Najavqen derbi izme|u JanS. G.kovi} Stojana i Krajine Ekspres

REZULTATI 1. KOLA

1. SV. ILIJA KA[I]

1 1 0

20 3

2. BUKOVICA

1 1 0

9

3

3. BRKAJLIJE

1 1 0

4

3

4. BURA

1 1 0

3

3

5. JANKOVI] STOJAN 1 1 0

1

3

6. DINARA

0 0 0

0

0

7. RSK STABAW

0 0 0

0

0

8. JOJA

1 0 0

-3 0

9. KRAJINA EKSPRES

1 0 0

-1 0

10.GAGI]I

1 0 0

-4 0

11.HAJDUK VEQKO

1 0 0

-9 0

12.ZEMUNIK GORWI

1 0 0 -20 0

u potpunosti je ispunio o~ekivawa. Ovo je bila visokokvalitetna partija bo}awa. To je bio me~ u kojem nije bilo prostora ni za najmawu gre{ku. Najboqi primer su bila izbijawa Branislava Lacmanovi}a, koji jednostavno nije znao da proma{i.

Lacmanovi}eva Krajina Ekspres je imala vo|stvo od 20:13 i trebao joj je samo 'punat' (bod), da okon~aju me~. Me|utim, tada je usledila prava drama. Nakon nekoliko razmena strana Jankovi} Stojan je 'punat po punat' stigao do 17 poena. Uvaqali su puleni Pe|e Dopu|a jo{ jedan punat, a do tada besprekorni Lacmanovi} iz dva poku{aja nije uspeo da izbi-

Jankovi} Stojan - Krajina Ekspres Sv. Ilija Ka{i} - Zemunik Gorwi Brkajlije - Gagi}i Bukovica - Hajduk Veqko Bura - Joja Dinara- RSK Stabaw

21:20 21:1 21:17 21:12 21:18 12*:6

11/9/20 PETAK - DRUGO KOLO TEREN ''MOM^ILA \UJI]A'' 17:30 Dinara – Gagi}i 18:30 Jankovi} Stojan – Zemunik 19:30 Bura – Hajduk Veqko 20:30 Sv. Ilija Ka{i} - Brkajlije

TEREN ''KRAJINA''

17:00 Bukovica - RSK Stabaw 18:00 Krajina Ekspres - Joja

je bo}u. U tim momentima ekipa Jankovi} Stojana imala je ~etiri bo}e u ruci. Dereta je uvaqao dva puta i izjedna~io na 20:20.

Tada je na scenu stupio Predrag Dopu|, koji je proma{io prvo vaqawe. Me|utim, sa zadwom bo}om uvaqao je milimetarski precizno za 21:20 i oteo pobedu iz naru~ja Krajine. Usledila je erupcija slavqa i ~estitke Krajine. Slu~ajnim posetiocima scene slavqe delovale su kao da se nalaze na fudbalskim terenima, a ne na bu}a~kom igrali{tu gde

Orlovi nadomak duple titule Pro{le srede pobe|eni su ferfildski PATS-i sa 4:2, nakon gr~evite borbe. Zatim u nedequ na red je do{ao duel sa Bulsima, jo{ jednom ekipom iz susednog

Жесток Дуел Зорана Колунџића и Милорада Чубрила са играчем Булса

Ferfilda. Najboqi igra~ Premijer lige, Milenko Divqanovi} u prvih pola sata igre u dva navrata zatresao je mre`u Bulsa. Nakon vo|stva od 2:0 i dominacije na

Детаљ са меча Крајина Експрес и Јанковић Стојан

terenu, stekao se dojam da je utakmica re{ena. Me|utim, golgeter Divqanovi} pred kraj poluvremena neoprezno i bez ikakve potrebe dobio prvi, a zatim i drugi `uti karton i napuustio Славен Милић je teren. Terenska пробија кроз Булсе nadmo} na terenu dala je vetar u le|a Bulsima. Me|utim, spretna realizacija Alekse donela je Orlovima vo|stvo od 3:0. Me|utim tek tada je krenula bura na terenu. Gosti iz Ferfilda igrali su agresivno, sevali su kartoni na sve strane. Jedan neoprezan start napada~a

Детаљ са отварања турнира obi~no vlada mirna atmosfera.

Ostatak ve~eri je protekao u povremenim prekidima zbog ki{e. Od ostalih me~eva vaqa ista}i pobedu iskusnih ''Brkajlija'' protiv najmla|e ekipe na turniru ''Gagi}a'' od 21:17. Ekipa ''Sv. Ilija Ka{i}'' demolirala je ekipu ''Zemunika'', koja se o~igledno navikavala na uvete pokislog terena. Radovan Stegwai} je pri rezultatu od 18:18, preciznim iz-

Sidnejski Orlovi (FC Eagles Sydney) na pragu su osvajawa prvenstva Premijer lige Bulsa umalo da nije ozbiqnije povredio srpskog golmana Du{ka Lavrwu. Naime, igra~ Bulsa 'ostavio' je kopa~ku na grudima Lavrwe, ostala je ogrebotina i oba igra~a su dobila po `uti karton.

Bulsov igra~ zbog grubog faula, a Lavrwa zvog protesta. Gosti su do kraja uspeli da smawe na 3:1, {to je i bio kona~an rezultat. Jo{ nekoliko varnica na kraju me~a, ali po sre}u za oba tima sve je pro{lo bez suspenzija i kazni.

Dvostrukim pobedama protiv ferfildskih ekipa Orlovi su se izdvojili na vrhu tabele i sad aimaju ~etiri boda prednosti nad drugoplasiranim Kondorsima.

Vaqa napomenuti da je i Rezer-

bijawem doneo ekipi ''Bure'' tri velika boda protiv ekipe ''Joje.''

Jedini me~ koji nije zavr{en je duel izme|u Dinare i RSK Stabwa. Zbog ki{e me~ je prekinut pri rezultatu 12:6 za Dinaru.

Turnir se nastavqa slede}eg petka i ako je suditi po drami vi|enoj u prvom kolu, poklonike bo}awa tek o~ekuju nova uzbu|ewa narednih sedmica na terenima u Bonirigu.

S. G.

DISTRIKT PREMIJER LIGA - TABELA 1. FK Orlovi Sidnej

14 9 3 2 20 30

2. Vestern Kondors

14 7 5 2 13 26

3. Kemps Krik jtd.

13 7 4 2 13 25

4. Liverpul Olimpik

16 6 7 3

5. FK Bosi Liverpul

15 6 3 6 -8 21

6. Ferfild PATS

14 4 7 3

7. Sidnej junajted jun.

15 2 7 6 -10 13

8. Ferfild Buls

15 2 8 5 -12 13

9. FK Beograd

14 2 4 8 -7 10

10. Murbenks Sports

14 1 4 9 -15 6

5

1

25

19

vni tim Orlova remijem sa Bulsima ostao u igri da osvoji svoj rang takmi~ewa na kraju regularnog dela prvenstva, jer su nakon remija od 1:1 ostali na bod mawe od lidera Bulsa. Me|utim po{to Orlovi imaju utakmicu mawe, pred wima je velika {ansa da u preostala ~etiri me~a obezbede osvajawe regularnog dela prvenstva.

S. G.

Povreda Kataija za veliku Zvezdinu brigu THURSDAY  ^ETVRTAK 10. 9. 2020.

VELIKI \OKOVI]EV PRIJATEQ O DISKVALIFIKACIJI:

Sve je po pravilima, izbacili bi bilo koga, pa i Federera i Nadala Selektor Dejvis kup reprezentacije Srbije Nenad Zimowi} izneo je svoje mi{qewe o diskvalifikaciji Novaka \okovi} a na Ju-Es openu.

Kao neko ko se nalazi na ATP turu ve} vi{e decenija mo`da je Ziki prava adresa za razgovor na temu incident na Ju-Es openu.

Veliki \okovi}ev prijateq ka`e da je sve ura|eno po pravilima. Iako mnogi ne misle tako, Zimowi} tvrdi da bi bio izba~en bilo ko! n Kako komentari{ete Nova-

kovo izbacivawe sa turnira?

- Najve}e nezadovoqstvo i razo~arewe su kod Novaka. Sticaj lo{ih okolnosti, nesre}a, namestilo se da se tako dogodi.

On nije udario jako, ali je pogodio u grlo. Ona nije gledala, nije se sklonila, a da jeste mo`da bi dobio samo opomenu'', po~iwe pri~u Zimowi}. n Da li je morala ba{ diskvalifikacija, zar ne postoji neka bla`a kazna?

- To je odluka supervizora. On nije imao drugu opciju osim dis-

AUSTRALIJSKI NOVINAR:

Novak }e pristigli vagon kritika uzeti kao gorivo ka svom ciqu i preticawu Federera Novak \okovi} je u~inio sve da bude na Ju Es openu ove godine, a na Grend slemu u Wujorku je kao zahvalnost dobio diskvalifikaciju.

Po pravilima opravdanu, po okolnostima diskutabilnu. Jedan od onih koji se posle ovog doga|aja posvetio razmatrawu svega {to je prethodilo i {to se mo`e destiti bio je australijski novinar Fil Luton.

On pi{e da su \okovi}evu „opsesija sobom i narcisoidnost dugo bili ma~ sa dve o{trice“, ali napomiwe i da je “odnos prema wemu spoqa, hranio ono unutar wega“.

- Umesto da vidi nekoga koga do`ivqavaju kao sportsko "trinaesto prase", koje o~ajni~ki `eli da ga prihvate i van sportskog terena, on vidi modernog xina sa jednim fokusom, koji je uspeo uprkos konstantnim kritikama - pi{e Luton.

Novinar brani srpskog tenisera da nije lo{a osoba i tvrdi da je ova wegova situacija na Ju Es openu savr{ena metafora za 2020. godinu. Od marta do sada Novak \okovi} se na{ao na meti zbog javnosti zbog organizovawa Adrija tura u Beogradu i Zadru, kada su se gostuju}i teniseri, pa na kraju i on i wegova supruga, zarazili virusom korona. Pre toga je ume{an u pri~u oko vakcinacije, a sada mu se dogodila i diskvalifikacija sa prvog Grend slema organizovanog uprkos pandemiji. \okovi} se posle odstrawivawa sa turnira odmah izvinio zbog incidenta, a Luton staje u wegovu odbranu tvrde}i da je briga za sudiju bila iskrena i da to pokazuje reakcija odmah posle pogotka.

- \okovi}a gledaju kao "lo{eg momka", {to se posmatra kao jedan od razloga za wegov izlazak iz Udru`ewa tenisera ~iji je bio predsednik.

Mekinro ka`e "da je pritisak po~eo da dopire do Novaka i vide}emo kako }e to podneti".

- Istina je da }e to podneti bez da trepne i sve }e to pretvoriti u svoju prednost. \okovi} }e nesumwivo iskoristiti taj pristigli vagon kritika kao gorivo na putu ka svom ciqu da prestigne rekord Roxera Federera sa 20 Grend slem titula. Kada se to desi, a ho}e, \okovi} }e mo}i da odgovori svojim anti-fanovima samo pokazivawem na ve~nu listu, to je najbr`i odgovor - zakqu~io je Luton.

kvalifikacije. Pravilo je striktno i va`i za sve, ve} je bilo takvih slu~ajeva'', dodaje nekada najboqi dubl teniser sveta. n A {ta je sa Novakovom namerom? Bilo je slu~ajno, zar nije to moglo da ubla`i kaznu?

- Niko ne pita da li je ili nije bilo namerno. Henmana su izbacili sa Vimbldona iako je Englez, zato {to je pogodio devoj~icu koja skupqa lopte. Nema milosti.

Turniru ne ide u prilog da diskvalifikuje dobrog igra~a, ali druga opcija nije postojala'', ka`e selektor srpskog Dejvis kup tima.

Zimowi} tvrdi da se situacije kao {to je Novakova de{avaju bez obzira na poreklo, plasman i ostale sitnice koje mnogi vide kao {ansu da se promene pravila.

- Desilo se Agasiju, kada je psovao. Mekinro je izba~en na Australijan Openu. To su igra~i koji su bili najboqi na svetu''. n Kako se sada ose}a \okovi}?

- ^ovek shvati kakve su posledice kada mu se to desi. Glupa situacija. Kraj prvog seta, nije iskoristio tri set lopte, pretrpeo brejk, povredio ruku... Frustracija se gomilala i desilo se ne{to glupo'', zakqu~uje Zimowi}. n Za Novaka se zna da je mentalno jak, kako }e ovo uticati na karijeru?

- Uspevao je da na razne probleme i nepravde odgovori kako treba. Verujem da }e i sada na}i na~in da bude ja~i. dobro je reagovao u poruci koju je poslao'', ka`e iskusni teniser.

Crveno-beli zavr{ili mini-pripreme u Sremu, peh na kraju pokvario svima raspolo`ewe Povreda Aleksandra Kataija, na pretposledwem treningu pred povratak u Beograd iz Srema, pokvarila je svima raspolo`ewe u Crvenoj zvezdi. Najboqi igra~ ekipe osetio je bol u nozi, snimak je pokazao da je potrebno mirovawe od nekoliko dana i izvesno je da ne}e u petak igrati protiv ^ukari~kog.

U Crvenoj zvezdi se nadaju da }e Katai biti spreman za sudar sa Omonijom 16. septembra, ali wegovo u~e{}e je pod upitnikom. Ve}e su {anse da se na|e na terenu, me|utim, sve do po~etka naredne sedmice ~eka}e se detaqnija procena. [ampion }e biti drasti~no oslabqen u narednom kolu prvenstva Srbije, na te{kom gostovawu ^ukari~kom, ali u ovom trenutku je najbitnije da Ben i Katai budu spremni za presudnu utakmicu kvalifikacija, vrednu plasmana u grupnu fazu UEFA takmi~ewa.

Lola Smiqani}: Sale Stanojevi} je spreman na sve Najva`nije nam je da osvojimo titulu – ne brine Lolu minus {est u odnosu na Crvenu zvezdu Milan Smiqani} je uz golmana Vladimira Stojkovi}a i Lazara Markovi}a igra~ koga je novi {ef stru~nog {taba Aleksandar Stanojevi} trenirao u prvom mandatu u Partizanu, od polovine aprila 2010. do kraja 2011.

Popularni Lola nije sada u prvom planu i formi kao pre deset godina kad se vratio iz inostranstva u Humsku, ali svakako je kompetentan da prokomentari{e dolazak novog trenera i savetuje saigra~e kako da se pona{aju kod Stanojevi}a.

– Znam da je novi {ef spreman na sve, kakav je i {ta tra`i. Ima igra~a, wima }e biti potrebno malo vremena da shvate {ta `eli od nas. Vidim da su svi moji saigra~i `eqni rada i da slu{aju trenera. U ovom momentu nam je preko potrebno da svi budemo kao jedan – smatra Smiqani}.

Te{ko je napraviti paralelu izme|u 2010. i 2020. Prvi Stanojevi}ev dolazak na klupu crno-belih obele`io je skok na prvo mesto posle samo dva kola, kasnije i ulazak u Ligu {ampiona.

Parni vaqak je trenutno u nezahvalnoj poziciji u prvenstvu jer je za {est kola napravio {est bodova minusa. Jedini saveznik Partizana je vreme.

– Mnogo pomiwana 2010. bila je jedna od najuspe{nijih godina u istoriji Partizana. Vidi se dosta novina u radu Stanojevi}a.

Rekao sam saigra~ima da on insistira da ga igra~i po{tuju, {to mi stariji znamo, ~ak je to pre{lo u strahopo{tovawe. Nas trojica `elimo da poka`emo ostalima da bi trebalo da ispo{tuju sve {efove zahteve... n I za kraj, mo`da i najbitnije pitawe. Da li bi svi, ali ba{ svi, bili ovako ka`weni?

- Da, 100 odsto. Nema tu govora,

i Rafael Nadal i Roxer Federer bi bili diskvalifikovani'', tvrdi Nenad Zimowi}.

N. R.

FEDERER I NADAL SLAVE IZBACIVAWE \OKOVI]A:

Reakcija dvojice tenisera postala hit na dru{tvenim mre`ama [okantno izbacivawe Novaka \okovi}a sa Ju-Es opena u ~etvrtom kolu zato {to je udario lopticu u besu i nenamerno u vrat pogodio linijsku sudiju, tema je dana u svetu, pa tako i na dru{tvenim mre`ama.

Wima, osim fotografija sudije, ta~nije wenog zaprepa{}enog izraza lica dominiraju snimci i posebno jedan GIF na kojem su nasmejani Rafael Nadal i Roxer Federer.

Aluzija je jasna; wih dvojica imaju najvi{e razloga za slavqe zato {to \okovi} ostaje bez savr{ene prilike da im se pribli`i na prva dva mesta po broju osvojenih gren slemova.

Federer (39) ih ima 20, Nadal (34) je na 19, a \okovi} (33) je ovom diskvalifikacijom ostao na 17 najve}ih turnira.

Nije to jedini razlog za{to je ovaj snimka hit. Trojka najve}ih nedavno se podelila na \okovi}a sa jedne te Nadala i Federera sa druge strane. \okovi} je osnovao novu uniju profesionalnih igra~a, kao konkurentsku Savetu igra~a koji je pod ATP-om.

Nadal i Federer su odbili da mu se pridru`e i kritikovali su ovu podelu koje je \okovi} inicirao.