Issuu on Google+

EU 5 € ♦ GB 3,5 £ ♦ USA 7 $ ♦ CH 7 CHF ♦ 40 NOK ♦ 45 SEK ♦ 500 HUF ♦ HR 20 HRK ♦ MK 200 MKD ♦ SRB 290 RSD ♦ CG 3 €

година II  број 6, 2014.  цијена 7 KM www.nacionalnarevija.com

Светлости и неимари

GRADOVI OD SNA I KAMENA ISSN 2334-850X

9 772334 850002

06


ПРИНЦИП ПРЕС СЕРБИя ◆

ГЕОПОЭТИЧЕ

СКИЙ АЛЬБОМ

СКИЙ АЛЬБОМ

Serbia

Руссk иЙ

english ◆

ГЕОПОЕТИЧКИ АЛБУМ

SeRbia ◆ geo-poetical album

ГЕОПОЭТИЧЕ

Србија

Сербия

м, ом, свидетельство назвать альбом андирует, не е в руках, можно ю вы держит ь. Она не пропаг прессКнигу, котору стремится убедит дение. Она не нтов. Она не ввести в заблуж турсобранием докуме , не старается вояжер. Она не ленное мнение продукцию комми навязывает опреде на старинное ирующий свою ипы. Она похожа адвокат, не реклам не стереот ки, арь, секрет описывающий раздвигаете занавес ыми фразами сь на поезд и ывайте журналист, рутинн когда вы садите видов. Разгляд ◆ geo-po сное путешествие, вающих за окном etical album долгое прекра глазами тех, нием проплы глазами, но и иться мелька только своими ится собираясь наслад , смотрите не The book before you could Что-то вам запомн любознательно путешествии. be called an album, testimony, может этом а , об их спокойно и ывать инаний anthology of documents. does not want to persuade. будете рассказ it кую нить воспом it does not propagate, does , который pR, кому вы потом not impose, does not spin. воссоздать тонень lawyer, blabby advertising портрет Сербии нужно будет it is not a agent. Neither is it a tourist й мозаичный сразу, для чего-то reporter, steeped into phrases в один большо the type of self-termina вас сольется and tion для called не routine. Just like on a long все люди быть, мелочные and beautiful old-fashione journey, when you sit in навсегда. туры: «Лишь d a train and open curtains останется в памяти on the window, numerous ка мировой литера глаз.» unraveling in front of you. е слова класси images will be а не скрыт от Watch them calmly and Только не забудьт мир очевиден, with curiosity, as an explorer, eyes and eyes of those to . Настоящий with взгляду your у whom you will be telling about верят первом the journey. Some of these you will remember right images away, the others you will occasionally retrieve and fine connection, and maybe restore your all of them will merge into one, into a large mosaic Serbia that you will carry portrait of forever. and do not forget the warning of one of the most ill-fortuned princes in world literature: “it is only shallow people who do not judge by appearances . The true mystery of the is the visible, not the invisible. world ”

Изванредна монографија о Србији, у одвојеним издањима на пет језика! Српски, руски, енглески, шпански, француски!

Serbia

ALBUM GÉOPOÉTIQUE

ÁLBUM GEOPOÉTICO

Este libro que tiene delante podríamos denominar un álbum, un testimonio colección de documentos. o una No quiere persuadir. No propaga, no impone, no es un portavoz, un abogado, da vueltas. No un agente publicitario parlanchín. Tampoco es un periodista turístico, abismado en palabrería y en aquella forma de auto-apagam Como en algún antiguo iento llamado la rutina. viaje largo y lindo cuando se sienta en el tren y abre de la ventana, pasarán aquí las cortinas numerosas imágenes delante de sus ojos. Mírelos con curiosidad, de forma descubridora calma y , con sus propios y con los ojos de otros a los que contará sobre ese viaje. Algunas de estas imágenes recordará instantáneamente, a otras vez en cuando renovando volverá de sus vínculos finos, y tal vez todas ellas converjan en un retrato mosaico grande en una imagen, de Serbia que llevará consigo para siempre. Y no se olvide de la advertencia de uno de los príncipes más desafortunados de literatura mundial: „Sólo la gente superficial no juzga por la apariencia. El misterio del mundo es lo visible, verdadero no lo invisible.”

Franç ais

Español ◆

Il de documents. témoignage, recueil porteappelé album, e pas. Il n’est ni e pas, il n’exagèr par e pas, il n’impos touristique, infecté ni journaliste té bavard. Il n’est beau, long voyage Comme dans un nte nommé routine. sur la fenêtre, de et écartez les rideaux ment, curieuse ez dans un train et z-les tranquillement ez nt vous. Regarde à qui vous raconter les yeux de ceux opres yeux et aux autres vous ez tout de suite, e, elles images vous retiendr subtile, et peut-êtr votre relation pour renouvellerez vous emporterez e de la Serbie que ortrait mosaïqu la littérature de princes malheureux nt d’un des plus ces. Le vrai mystère juger sur les apparen égers pour ne pas nvisible.”

SERBIA ◆ ÁLBUM GEOPOÉTICO

SERBIE

O-POÉTIQUE

Serbia

GEO-POETICAL ALBUM Exceptional monograph on Serbia, in separate editions in five languages! Serbian, Russian, English, Spanish, French!

Ср­БИ­јА­◆­ГЕ­О­ПО­Е­ТИЧ­КИ­АЛ­БУМ

The most beautiful Serbia, on the palm of your hand! Anthology of photo-documents on beauty! Give it proudly, as a gift to yourself and others, here or anywhere else in the world!

СрпСки ◆

PRINCIP PRESS

Cetinjska 6, Belgrade; Phone: +381 (11) 322 70 34 www.nacionalnarevija.com, www.turistinfosrbija.com


СРБИЈА – НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА! Лије­по­ли­це­Отаџ­би­не

Сестринско издање „Националне ревије“ у Републици Србији!

www.nacionalnarevija.com


П Р О Л О Г ЉЕ­ТО ИПАК ЧИ­НИ СВО­ЈЕ

Из­да­вач „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник Ми­шо Ву­јо­вић

Жи­вот на­ла­зи пу­те­ве

П

Уред­ник Бра­ни­слав Ма­тић Тех­нич­ки уред­ник Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић Са­рад­ни­ци Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Не­бој­ша Је­врић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић, Бо­јан Ман­дић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Зо­ран Пе­ја­ши­но­вић, Сло­бо­дан Кр­стић, Сан­дра Кља­јић, Сен­ка Три­вић, Сан­дра Јо­со­вић, Да­ја­на Ко­ро­ли­ја, Рад­ми­ла Ђе­вић, Ве­сна Ка­пор, Алек­сан­дра Глишић Мар­ке­тинг Мир­ко Ву­јо­вић, Ире­на Сто­лић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман Је­ле­на Јо­вић, Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, Ми­лен­ко Ва­си­лић Штам­па „Пор­тал“, Бе­о­град Пред­став­ни­штво за Ре­пу­бли­ку Срп­ску „Прин­цип Прес РС“ Але­ја Све­тог Са­ве 7, 78000 Ба­ња­лу­ка Тел/Факс: +387 (51) 304 360 srp­ska­@na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com Ди­ја­на Пет­ко­вић, ди­рек­тор

о­сли­је сни­је­га за Вас­крс, до­шла је по­пла­ва у ма­ју. Још јед­ на еле­мен­тар­на не­по­го­да ми­ну­ла је про­ље­тос ју­жно­сло­ вен­ским про­сто­ром, па и Срп­ском. Али ње­ни тра­го­ви, огром­на ште­та и ду­бо­ки ожиљ­ци, оста­ће још ду­го у на­шим жи­во­ти­ма. Као ис­ку­ше­ње и опо­ме­на, мје­ра ко­јом ће­мо стро­же пре­мје­ра­ ва­ти се­бе и овај сви­јет, та­ко охол а ра­њив. Но жи­вот, да­бо­ме, иде да­ље. На­ла­зи сво­је пу­те­ве, као во­да у го­ри. И ље­то, ма ко­ли­ко ки­шо­ви­то и вар­љи­во, чи­ни сво­је. Пу­но је оку­пља­ња, с по­во­дом и без. Кул­т ур­них, ме­мо­ри­јал­них, за­бав­ них, дру­штве­них и при­ват­них, или све то ујед­но. Та­ко, би­ли смо на спек­та­ку­лар­ном отва­ра­њу Ан­дрић­гра­да, о Ви­дов­да­ну, тач­но на сто­го­ди­шњи­цу Прин­ци­по­вог пуц­ња у Са­ра­је­ву 1914. Ис­пра­ти­ли смо „ОК Фест“ на Зе­лен­го­ри, у за­ ди­вљу­ју­ћим ам­би­јен­ти­ма ко­је гру­па „Ор­то­докс Келтс“ по­ре­ ди са оним из Го­спо­да­ра пр­сте­но­ва. Про­вје­ри­ли смо ка­ко се спре­ма­ју за хер­це­го­вач­ку олим­пи­ја­ду у Бра­тач­ком лу­гу крај Не­ве­си­ња. На­здра­ви­ли на „Свад­би за пам­ће­ње“ у Ба­ња­лу­ци. Ја­ха­ли ко­ње у Сем­бе­ри­ји, га­ло­пом до Мје­се­ца. По­сје­ти­ли дво­ ре Сто­ја­на Јан­ко­ви­ћа у Рав­ним Ко­та­ри­ма и Арад, ли­је­пи град на Мо­ри­шу, пун срп­ских „зна­ко­ва крај пу­та“. Чи­та­ли ље­то­пис о пр­вој си­ја­ли­ци у Ба­ња­лу­ци и срп­ским пи­сци­ма из Ду­бров­ ни­ка. Би­ли у му­зе­ји­ма и те­а­три­ма. Раз­го­ва­ра­ли са чу­ве­ним гра­ди­те­љем хра­мо­ва и са же­ном ко­ја зна ка­ко опо­ра­ви­ти се­ло. Као и уви­јек, па­жњу смо по­све­ти­ли успје­шним ком­па­ни­ја­ма и уста­но­ва­ма, јер оне, из­над ру­тин­ских опи­са „ове ка­та­стро­фе“, по­ка­зу­ју да и са­да мно­го то­га од нас за­ви­си, од на­ше сна­ге, зна­ ња и уми­је­ћа. А шта ви чи­ни­те и на­мје­ра­ва­те ово­га ље­та? 

Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“, 12/24 Loch Stre­et, 3182 St Kil­da West, VIC Је­ле­на Јан­ко­вић, ди­рек­тор

На на­слов­ној стра­ни: Ан­дрић­град (Ј. Ж. Ра­ја­чић, по фо­то­гра­фи­ји Р. Та­си­ћа) CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 008(497.6 Република Српска) ISSN 2334-850X, COBISS.SR-ID 199401228

04

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

Покровитељ издања:

ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Партнери издања:

РТС - Јавни сервис Србије

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА војводина

ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ подршку МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ СРБИЈЕ


САДРЖАЈ

Витраж 04 Про­лог 06 Хро­ни­ка

Путоказ 10 Ал­бум: По­топ и тра­го­ви 16 Сим­бо­ли: Ан­дрић­град, Прин­цип, Ви­дов­дан 24 До­га­ђај: „ОК Фест“ на Су­тје­сци 30 Игре: Олим­пи­ја­да у Бра­тач­ком лу­гу 36 Ви­је­нац: Ко­лек­тив­но вјен­ча­ње у Ба­ња­лу­ци 42 У се­длу: Ко­њич­ки спорт у Сем­бе­ри­ји 48 Све­ти­о­ни­ци: Дво­ри Сто­ја­на Јан­ко­ви­ћа 54 По­сје­та: Арад, на Мо­ри­шу

Култура 60 Ље­то­пис: Пр­ва си­ја­ли­ца у пре­сто­ни­ци 64 Pro me­mo­ria: Бо­жи­дар Ђа­ја (1850-1914) 68 За­пис: Му­зе­ји, не са­мо јед­ну ноћ 72 По­зор­ни­ца: Те­а­тар фест „Пе­тар Ко­чић“

Људи 76 Ви­ди­ци: Пе­ђа Ри­стић, гра­ди­тељ хра­мо­ва 82 При­мје­ри: Сла­ђа­на Ујић, же­на-стуб

Представљање 86 По­ну­да: „Мер­кур“, Вр­њач­ка Ба­ња 90 Свет­ко­ви­не: „Ро­шти­љи­ја­да“, Ле­ско­вац 94 Ве­зе: „М:тел“ SRPSK A  No 6  2014

05


В И Т Р А Ж

Т РАК А >> Ма­ни­фе­ста­ци­ја „Пе­тров­дан­ски да­ ни кул­т у­ре и спор­та“ оби­ље­жи­ла је и овај јул у Вла­се­ни­ци. У бо­га­том ко­ла­жном про­гра­му по­сје­ти­о­ци­ма су по­ну­ђе­не филм­ске про­јек­ци­је, из­ ло­жбе сли­ка и руч­них ра­до­ва, књи­ жев­ни су­сре­ти, кон­цер­ти из­вор­них на­род­них пје­са­ма... >> На Ли­ков­но-еко­ло­шкој ко­ло­ни­ји „Бар­да­ча – Ср­бац 2014“, одр­жа­ној по­чет­ком ју­ла у спорт­ско-ре­кре­а­ци­ о­ном цен­тру на Бар­да­чи, уче­ство­ва­ ло је два­на­ест ака­дем­ских сли­ка­ра из Срп­ске, Ср­би­је и Пољ­ске. >> Тра­ди­ци­о­нал­ним кон­цер­том на твр­ ђа­ви Ка­стел у Ба­ња­лу­ци, Дје­чи­ји хор „Врап­чи­ћи“ за­по­чео је се­ри­ју на­сту­ па у пет гра­до­ва Срп­ске. Сав при­ ход на­ми­је­њен је за об­но­ву вр­ти­ћа оште­ће­них у мај­ским по­пла­ва­ма. >> Де­се­ти фе­сти­вал „Ко­за­ра ет­но 2014“ одр­жан је по­чет­ком ју­ла у пот­ко­зар­ ском се­лу Пи­ска­ви­ца и на Тр­гу срп­ ских вла­да­ра у Ба­ња­лу­ци. >> „Сто го­ди­на по­сли­је...“ на­зив је ху­ ма­­ни­тар­ног кон­цер­та Град­ск��г там­­ бу­ра­шког ор­ке­стра Ба­ња­лу­ке и Град­ ског там­бу­ра­шког ор­ке­стра „Бран­ко Ра­ди­че­вић“ из Ру­ме, одр­жа­ног у ба­ ња­луч­ком Кул­т ур­ном цен­тру „Бан­ ски двор“ у окви­ру оби­ље­жа­ва­ња сто­го­ди­шњи­це од по­чет­ка Пр­вог свјет­ског ра­та. >> Ба­ња­луч­ка „Кон­фе­рен­ци­ја бе­ба“, сед­ма по ре­ду, одр­жа­на је у ор­га­ ни­за­ци­ји Град­ске упра­ве Ба­ња­лу­ке. При­с у­ство­вао је ве­ли­ки број ро­ди­ те­ља и де­це. >> По­во­дом сто­го­ди­шњи­це смр­ти ве­ ли­ког срп­ског ком­по­зи­то­ра Сте­ва­на

06

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

Цар у Ба­ња­лу­ци У окви­ру оби­ље­жа­ва­ња сто­го­ди­шњи­це од по­чет­ка Ве­ли­ког ра­та, у Ба­ња­лу­ци су не­дав­но пред­сјед­ник Срп­ ске Ми­ло­рад До­дик и по­моћ­ник пред­сјед­ни­ка Ру­си­је Игор Шо­го­љев све­ча­ но от­кри­ли спо­ме­ник ру­ском ца­ру Ни­ко­ла­ ју Дру­гом Ро­ма­но­ву. То је пр­ви спо­ме­ник овом све­том цар­ ском ве­ли­ко­му­че­ни­ ку у не­кој европ­ској зе­мљи (ван Ру­си­је). По­диг­нут у Бу­ле­ва­ ру ца­ра Ду­ша­на, спо­ме­ник је рад јед­ног од нај­по­зна­ти­ јих ру­ских ва­ја­ра Зу­ра­ба Це­ре­те­ли­ја, а осве­штао га је вла­ди­ка ба­ња­луч­ки Је­фрем. Ста­вља­ју­ћи се у од­бра­ну Ср­би­је, Ру­си­ја је 1914. ушла у Пр­ви свјет­ски рат, а са­мо ул­ти­ма­т ум Ни­ко­ла­ја Дру­ гог за­пад­ним са­ве­зни­ци­ма спа­сао је Срп­ску вој­ску од пот­пу­не ка­та­стро­фе на ал­бан­ској оба­ли по­чет­ком 1916.

Ве­ли­ки рат, го­ди­на пр­ва Ве­ли­ки рат 1914 – Срп­ске зе­мље и Евро­ па у пр­вој го­ди­ни ра­ та на­зив је из­ло­жбе у Му­зе­ју Ре­пу­бли­ке Срп­ске, отво­ре­не не­ дав­но по­во­дом сто­ го­ди­шњи­це тих до­ га­ђа­ја. Оства­ре­на у са­рад­њи са Исто­риј­ ским му­зе­јом Ср­би­је, Вој­ним му­зе­јом у Бе­о­гра­ду и Ар­ хи­вом Ре­пу­бли­ке Срп­ске, из­ло­жба има не­ко­ли­ко цје­ли­ на и сва­ка је у зна­ку по­себ­них фо­то­гра­фи­ја, до­ку­ме­на­та и пред­ме­та. Аутор по­став­ке је Јан­ко Вра­чар, а све­ча­ но ју је отво­рио Игор Ра­до­ји­чић, пред­сјед­ник На­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Срп­ске.


Га­ври­ло у Са­ра­је­ву Спо­ме­ник Га­ври­лу Прин­ ци­пу (1894–1918) све­ча­но је от­кри­вен у но­во­и­згра­ђе­ном Град­ском пар­ку у Ис­точ­ном Но­вом Са­ра­је­ву. Ма­ло­љет­ни при­пад­ник па­три­от­ске ор­ га­ни­за­ци­је „Мла­да Бо­сна“, пје­сник, ро­до­љуб, из­вр­ши­ лац чу­ве­ног атен­та­та на аустро­у­гар­ског пре­сто­ло­на­ сљед­ни­ка Фран­ца Фер­ди­нан­да 1914, сим­бо­лич­но се вра­ тио у град на Ми­љац­ки.

Сто­ја­но­ви­ћа Мо­крањ­ца, мје­шо­ви­ ти хор Срп­ског пје­вач­ког дру­штва „Је­дин­ство“ одр­жао је кон­церт у „Бан­ском дво­ру“. На­сту­па­ли су со­ли­сти Ра­до­ји­ца Жа­гран, Жи­ван Жи­ва­но­вић, Ла­зар Ра­до­ја и Де­јан Јан­ко­вић, под ди­ри­гент­ском па­ли­ цом Не­ма­ње Са­ви­ћа. >> Из­ло­жба умјет­нич­ких ра­до­ва на­ став­ни­ка и са­рад­ни­ка Ака­де­ми­је ли­ков­них умјет­но­сти из Тре­би­ ња, ко­ја је у са­ста­ву Уни­вер­зи­те­та у Срп­ском Са­ра­је­ву, одр­жа­на је у атри­ју­му На­род­ног му­зе­ја у Бе­о­ гра­ду.

„Га­ври­ло Прин­цип је за нас је­дан ви­јек на­да­ња. Сје­ћа­ мо се ње­га и мла­до­бо­са­на­ца с по­но­сом“, ре­као је Не­бој­ ша Рад­ма­но­вић, срп­ски члан Пред­сјед­ни­штва БиХ, от­ кри­ва­ју­ћи спо­ме­ник. Ви­сок два ме­тра, из­ли­вен у брон­зи, спо­ме­ник је рад Зо­ра­на Ку­зма­но­ви­ћа, ака­дем­ског ва­ја­ра и про­фе­со­ра Ака­де­ми­је ли­ков­них умјет­но­сти у Бе­о­гра­ду.

Бран­ко у Ха­ша­ни­ма До­на­тор­ском ве­че­ром у Бе­о­гра­ду, за­по­че­ло је при­ ку­пља­ње нов­ца за из­град­њу спо­мен-под­руч­ја по­све­ ће­ног Бран­ку Ћо­пи­ћу (1915–1984), ве­ли­ком срп­ском пи­сцу и пје­сни­ку, ча­роб­ња­ку мно­гих на­ших бо­со­но­ гих дје­тињ­ста­ва. Спо­мен-под­руч­је би­ће у Ха­ша­ни­ма, Бран­ко­вом род­ном мје­сту. Оп­шти­на Кру­па на Уни и Фон­да­ци­ја „Ба­шта сље­зо­ве бо­је“ на­ја­вљу­ју да ће у ком­плек­с у би­ти ме­мо­ри­јал­но-му­зеј­ски и из­ло­жбе­ни са­др­жа­ји, про­стор за жи­ве кул­т ур­не про­гра­ме, бу­де ли се мо­гло и је­дан ин­сти­т ут ко­ји би из­у­ча­вао пи­шчев је­ зик и је­зик срп­ ског на­ро­да ово­ га кра­ја“. Оче­ку­је се ве­ ли­ка по­др­шка ин­ сти­т у­ци­ја, ком­па­ ни­ја, по­је­ди­на­ца, на­ро­чи­то љу­ди из број­не срп­ске ди­ ја­спо­ре.

>> Ин­тер­на­ци­о­нал­ни фе­сти­вал ама­ тер­ског те­а­тра „Лак­та­ши 2014“ одр­жан је не­дав­но де­ве­ти пут. Уче­ство­ва­ло је де­вет ама­тер­ских по­зо­ри­шта из Ср­би­је, Цр­не Го­ре, Хр­ват­ске и Срп­ске. >> На­ста­вље­на су ар­хе­о­ло­шка ис­тра­ жи­ва­ња на ло­ка­ли­те­т у рим­ског гра­да у Ске­ла­ни­ма код Сре­бре­ни­ це. На ло­ка­ци­ји зе­мљо­рад­нич­ке за­дру­ге ра­ди се да­ље на објек­т у са мо­за­и­ци­ма из II и III ви­је­ка, про­ на­ђе­ним 2008. >> Око три сто­ти­не ра­до­ва сту­де­на­ та ба­ња­луч­ке Ака­де­ми­је умјет­но­ сти мо­же се ви­дје­ти на три­на­е­стој го­ди­шњој из­ло­жби ове уста­но­ве. Нај­бо­љим ауто­ри­ма уру­че­не су и при­год­не на­гра­де. >> Под­руч­је Бро­да, Дер­вен­те и Пр­ ња­во­ра има до­бру осно­ву за раз­ вој се­о­ског ту­ри­зма, за­кљу­че­но је на те­мат­ском ску­пу пред­став­ни­ка ту­ри­стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја из ових оп­шти­на. По­треб­ни су под­сти­ца­ји ло­кал­них и ре­пу­блич­ке вла­сти, као и об­у­ча­ва­ње ста­нов­ни­штва.

SRPSK A  No 6  2014

07


В И Т Р А Ж

Т РАК А >> Ако се вјен­ча­ју дје­вој­ка или мла­дић за­по­сле­ни у „Бок­си­т у“ из Ми­ли­ћа, пред­сјед­ник те ком­па­ни­је Рај­ко Ду­ кић на­гра­ди­ће их де­се­то­днев­ним брач­ним пу­то­ва­њем и по­ну­ди­ти им кум­ство. Ако су обо­је мла­де­на­ ца за­по­сле­ни у „Бок­си­т у“, сље­ду­је их пет­на­е­сто­днев­но на­град­но пут­ о­ва­ње. >> У окви­ру „Ко­тор­ва­ро­шког кул­т ур­ ног ље­та“, у га­ле­риј­ском про­сто­ ру та­мо­шње ре­но­ви­ра­не ки­но-са­ле отво­ре­на је из­ло­жба на­род­них но­ шњи и ру­ко­тво­ри­на из овог кра­ја. Тра­ја­ће два мје­се­ца. >> По­во­дом сто­го­ди­шњи­це Са­ра­јев­ског атен­та­та и из­би­ја­ња Пр­вог свјет­ског ра­та, у Ло­па­ра­ма се об­на­вља шко­ла у ко­јој је од 1910. до 1914. учи­те­ље­вао мла­до­бо­са­нац Вељ­ко Чу­бри­ло­вић. У об­но­вље­ној школ­ској згра­ди у на­се­ љу При­бој би­ће и спо­мен-по­став­ка о жи­во­т у и ра­ду овог срп­ског ро­до­ љу­ба, по­гу­бље­ног у фе­бру­а­ру 1915. због са­у­че­сни­штва у атен­та­т у. >> Два­де­сет дру­ги „Ви­дов­дан­ски пје­ снич­ки су­сре­ти“ у Со­ко­цу одр­жа­ ни су у ду­хов­ном цен­тру Ро­ма­ниј­ ске Ла­за­ри­це. Ово­го­ди­шња на­гра­да ма­ни­фе­ста­ци­је уру­че­на је Бла­го­ју Ба­ко­ви­ћу, књи­жев­ни­ку из Вр­ба­са, Ср­би­ја. >> Ме­ђу­на­род­ни ко­шар­ка­шки камп „Хи­по три по­е­на 2014“ и овог ље­та одр­жан је на Ја­хо­ри­ни. Уче­ство­ва­ло је око 500 дје­це од шест до 16 го­ди­на из Ру­си­је, Ср­би­је, Срп­ске, Цр­не Го­ ре, Ма­ке­до­ни­је, Хр­ват­ске и Тур­ске, а оку­пља­ње је отво­рио про­сла­вље­ни срп­ски ко­шар­ка­шки ас Пре­драг Да­ ни­ло­вић.

08

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

Кел­ти на Зе­лен­го­ри По­зна­та бе­о­град­ска му­зич­ка гру­па „Ор­то­докс Келтс“ сни­ми­ла је не­дав­но спот на Ор­ло­вач­ком је­зе­ру, на Зе­ лен­го­ри, у ис­точ­ној Срп­ској. Спот је за пје­сму One и на­ћи ће се на но­вом ал­бу­му ове гру­пе, ко­ји ће се по­ја­ ви­ти нај­е­сен. „При­ро­да у На­ци­о­нал­ном пар­ку ‘Су­тје­ска’ је фе­ но­ме­нал­на“, ка­же Алек­сан­дар Пе­тро­вић, Аца Сел­тик, фронт­мен „Ор­то­докс Келт­са“. „Све вре­ме имао сам ути­ сак да се кре­ћем пре­де­ли­ма из Го­спо­да­ра пр­сте­но­ва. На Зе­лен­го­ри је и леп­ше не­го на Но­вом Зе­лан­ду, пра­ва еп­ ска фан­та­сти­ка. Ам­би­јент се пот­пу­но укло­пио у те­ма­ ти­ку на­ше пе­сме и по­ру­ку ко­ју она но­си.“

Га­ле­ри­ја у Тре­би­њу У тре­бињ­ском Кул­т ур­ном цен­тру отво­ре­на је умјет­ нич­ка га­ле­ри­ја, пр­ва та­ква у овом гра­ду. У њој ће из­ла­ га­ти умјет­ни­ци из ци­је­ле Хер­це­го­ви­не и дру­гих срп­ских зе­ма­ља. „Тре­би­ње има ве­ли­ки број ква­ли­тет­них ли­ков­ них ства­ра­ла­ца и ова­ква га­ле­ри­ја би­ла нам је нео­п­ход­ на, одав­но“, ка­же Ми­љан Ву­ко­вић, ме­на­џер кул­т ур­ног про­гра­ма и ини­ци­ја­тор отва­ра­ња Га­ле­ри­је. „Би­ће то ва­жан еле­мент по­бољ­ша­ња кул­т ур­не по­ну­де Тре­би­ња, при­је све­га ква­ли­тет­них ли­ков­них са­др­жа­ја.“ Га­ле­ри­ја је отво­ре­на из­ло­жбом ра­до­ва на­став­ни­ка и са­рад­ни­ка тре­бињ­ске Ака­де­ми­је ли­ков­них умјет­но­сти.


Ср­це у по­пла­ви За из­у­зет­ну хра­брост, уми­је­ће и по­жр­тво­ва­ње, Свјет­ ска раф­тинг фе­де­ра­ци­ја и Ка­јак–ка­ну–раф­тинг са­вез БиХ до­ди­је­ли­ли су ме­да­ље раф­те­ри­ма, ро­ни­о­ци­ма, ри­ба­ ри­ма ко­ји су уче­ ство­ва­ли у спа­са­ ва­њу љу­ди то­ком ка­т а­с тро­ф ал­н их мај­ских по­пла­ва, као и њи­хо­вим клу­бо­ви­ма и ор­ га­ни­за­ци­ја­ма. „Ово је ве­ли­ ки дан за раф­те­ ре и спа­си­лач­ке еки­пе“, ре­као је Алек­сан­дар Па­стир, пред­сјед­ник Свјет­ске раф­тинг фе­де­ ра­ци­је и Ка­јак–ка­ну–раф­тинг са­ве­за БиХ. „До­бро­вољ­но смо се ор­га­ни­зо­ва­ли за по­моћ то­ком ка­та­стро­фе. Спа­си­ ли смо, сви за­јед­но, си­гур­но хи­ља­де жи­во­та и по­мо­гли у до­пре­ма­њу хра­не и во­де. Же­ли­мо сву сре­ћу љу­ди­ма ко­ји ра­де у дру­гој фа­зи: у об­но­ви.“

Ви­дов­дан на вр­ху У тра­ди­ци­о­нал­ном по­ду­хва­т у „Ви­дов­дан­ски успон на Ма­глић“, ве­ли­ка гру­па пла­ни­на­ра по­пе­ла се на овај пла­нин­ски врх (2.386 ме­та­ра), нај­ви­ши у Срп­ској и БиХ. При­сти­гли из свих ју­жно­сло­вен­ских кра­је­ва, али и дру­ гих обла­сти Евро­пе, на вр­ху су се упи­са­ли у пла­ни­нар­ску

>> Би­ста Ни­ко­ле Те­сле по­ста­вље­на је у Френ­кли­но­вом ин­сти­т у­т у у Фи­ ла­дел­фи­ји. Све­ча­но ју је от­кри­ла Жељ­ка Цви­ја­но­вић, пред­сјед­ник Вла­де Срп­ске, у окви­ру не­дав­не рад­не по­сје­те САД. >> Ме­ђу­на­род­ни на­уч­ни скуп „По­у­ке ми­ну­лог вре­ме­на“, у ор­га­ни­за­ци­ји Удру­же­ња „Срп­ско-ру­ски мост“, одр­жан је не­дав­но на Ја­хо­ри­ни. Уче­ство­ва­ли су број­ни углед­ни ­ о­зи, по­ли­ти­ исто­ри­ча­ри, со­ци­ол ко­ло­зи и дру­ги струч­ња­ци, пре­те­ жно из сло­вен­ских зе­ма­ља. >> Му­зич­ки фе­сти­вал „Је­лен Де­мо­ фест“ одр­жан је од 17. до 19. ју­ла у Ба­ња­лу­ци, на Ка­сте­лу. Умје­сто ула­ зни­ца, по­сје­ти­о­ци су пр­ве ве­че­ри оста­вља­ли књи­гу, дру­ге школ­ски при­бор, тре­ће играч­ку, а све при­ ку­пље­но би­ће до­ни­ра­но под­руч­ји­ ма по­го­ђе­ним мај­ским по­пла­ва­ма. >> На не­дав­ном је­да­на­е­стом „Би­је­ љин­ском би­је­на­лу“, у Му­зе­ју Сем­ бе­ри­је, 42 ауто­ра из­ло­жи­ло је 58 сли­ка. По­би­је­ди­ла је Ра­да Ма­рин­ ко­вић ра­дом на сви­ли „Са­њај сво­је сно­ве“. >> „Да­ни ко­сид­бе – Бал­ка­на 2014“ одр­жа­ни су не­дав­но у исто­и­ме­ном ту­ри­стич­ком цен­тру код Мр­ко­њић Гра­да. Уте­ме­љи­вач ма­ни­фе­ста­ци­је је Ла­зар Ла­ке­та, не­ка­да­шњи шам­ пи­он у руч­ном ко­ше­њу тра­ве.

књи­гу ко­ју су, за­јед­но са пла­ни­нар­ским пе­ча­том, на­шли у ли­ме­ном сан­ду­че­т у. У ак­ци­ји је уче­ство­ва­ло укуп­но око 300 пла­ни­на­ра, а на са­вла­да­ва­ње по­сљед­њег успо­на од­ва­ жи­ло се око 170 њих. Оста­ли су оста­ли у кам­пу и ужи­ва­ ли у ку­па­њу на Тр­но­вач­ком је­зе­ру. Пла­ни­нар­ски са­вез Срп­ске и Пла­ни­нар­ско дру­штво „Зе­лен­го­ра“ из Фо­че овај по­ду­хват ор­га­ни­зу­ју већ два­де­ сет јед­ну го­ди­ну за­ре­дом.

>> Алек­сан­дра Ра­до­вић, из гра­ди­шког там­бу­ра­шког са­ста­ва „Ко­зар­ски би­сер“, осво­ји­ла је спе­ци­јал­ну на­ гра­ду за нај­бо­љег во­кал­ног со­ли­ сту на не­дав­ном „Там­бу­ри­ца фе­ сту“ у Но­вом Са­ду.

SRPSK A  No 6  2014

09


А Л Б У М

ВО­ДЕ СЕ ПО­ВУ­КЛЕ, ПО­ПЛА­ВЕ ЋЕ ПО­ТРА­ЈА­ТИ

 Про­ље­то­шња по­пла­ва у До­бо­ју и Шам­цу

По­у­ке из по­то­па

„Т

Фо­то­гра­фи­је: Мла­ден Бла­го­је­вић, Алек­сан­дар Ча­вић, Вла­ди­мир Сто­ја­ко­вић

10

о се до­сад не пам­ти, од­сад не за­бо­ра­вља. Мај­ски по­топ 2014. био је еле­мен­тар­на не­по­го­да ве­ли­ких раз­мје­ра.“ „Ки­ша је ли­ла као у Ру­ бљо­ву, али ско­ро се­дам­де­сет са­ти истом по­топ­ском ја­чи­ном. Ме­те­о­ро­ло­ зи су об­ја­шња­ва­ли да је то ци­клон, те ова­кав, те она­кав, али су збу­ње­но сле­га­ли ра­ме­ни­ма на пи­та­ње: за­што се не по­мје­ра да­ни­ма? На­до­шле су во­де, по­ма­ми­ле се бу­ји­це, по­пу­сти­ли на­си­пи. Гра­до­ви су па­да­ли је­дан за дру­гим...“ Пр­ви пут у исто­ри­ји Срп­ске ван­ред­но ста­ње уве­де­но је на ци­је­лој ње­ ној те­ри­то­ри­ји. По­пла­ве су ди­рект­но по­го­ди­ле 58 од­сто ста­нов­ни­штва и 40 од­сто про­сто­ра. Нај­ви­ше су стра­да­ли По­са­ви­на и Сем­бе­ри­ја, гра­до­ви Ша­мац, До­бој, Би­је­љи­на, Мо­дри­ча, Ба­ња­лу­ка... Укуп­не ште­те и гу­би­ци из­но­се 1,89 ми­ли­јар­ди КМ, плус 57,89 ми­ли­о­на КМ у Брч­ком. (Де­та­љан пре­глед до­сту­пан је у Је­дин­стве­ном ре­ги­стру ште­та Ре­пу­бли­ке Срп­ске, www.reg­ste­ta.vla­dars.net.) Не­во­ља је ве­ли­ка. То­ли­ко ве­ли­ка да смо пред њу мо­ра­ли ис­т у­ри­ти бе­дем од оног нај­бо­љег што но­си­мо у се­би. Хра­брост и ср­ча­ност, со­ли­ дар­ност и по­жр­тво­ва­ње, па­мет и до­бро­т у, зна­ње и вје­ру, љу­бав и ор­га­ ни­зо­ва­ност у ван­ред­ним при­ли­ка­ма. „Из­гле­да да не­во­ља и во­де по­не­кад по­ве­жу чвр­шће од мо­сто­ва.“ Ште­те ће би­ти от­кла­ња­не још ду­го. Али под стал­ном бу­ји­цом не­по­ треб­них ин­фор­ма­ци­ја, том „дим­ном за­вје­сом и упра­вља­ним ме­ха­ни­змом за­бо­ра­вља­ња“, бли­је­де­ће чи­ње­ни­це о по­пла­ва­ма. На­ро­чи­то онај бе­дем од нај­бо­љег у на­ма. А ва­ља­ло би да упам­ти­мо. Због све­га. „Ал­бум“ у овом из­да­њу На­ци­о­нал­не ре­ви­је то­ме по­све­ћу­је­мо. 

SRPSK A  БРОЈ 6  2014


SRPSK A  No 6  2014

11


А Л Б У М

12

/

A L B U M

SRPSK A  БРОЈ 6  2014


SRPSK A  No 6  2014

13


А Л Б У М

14

/

A L B U M

SRPSK A  БРОЈ 6  2014


SRPSK A  No 6  2014

15


С им­бо­ли СВЕ­ЧА­НО ОТВО­РЕН АН­ДРИЋ­ГРАД И ОБИ­ЉЕ­ЖЕН СТО­ТИ ПРИН­ЦИ­ПОВ ВИ­ДОВ­ДАН

У вјеч­ну сла­ву

сло­бо­де

16

SRPSK A  БРОЈ 6  2014


Био је то спек­такл до­сто­јан овог чу­де­сног гра­да, оних ко­ји­ма је по­све­ћен и оних ко­ји га по­ди­го­ше. Об­ред пам­ће­ња, без ко­јег не би мо­гло би­ти љу­ди ни на­ро­да. Ка­ме­ни град на ушћу Рза­ва у Дри­ну, у ста­ром Ви­ше­гра­ду, са­свим си­гур­но пре­ра­ста у пра­ву пре­сто­ни­цу кул­ту­ре. Ни­ко се ви­ше не из­не­на­ђу­је ка­да на овим ка­ме­ним ули­ца­ма, крај спо­ме­ни­ка Ан­дри­ћу и Ње­го­шу, пред Цр­квом све­тог Ла­за­ра Ко­сов­ског, срет­не Мо­ни­ку Бе­лу­чи, Ни­ки­ту Ми­хал­ко­ва или Од­ри Та­ту. Про­вин­ци­ја је пси­хо­ло­шка а не ге­о­граф­ска ка­те­го­ри­ја Текст и фо­то­гра­фи­је: Ра­до­је Та­сић

SRPSK A  No 6  2014

17


С им­бо­ли  Мо­за­ик по­све­ћен „Мла­дој Бо­сни“, на зи­ду би­о­ско­па „До­ли Бел“ у Ан­дрић­гра­ду Из спек­та­ку­ лар­не пред­ста­ве у Ан­дрић­гра­ду, по­во­дом сто­го­ди­шњи­це Са­ра­јев­ског атен­та­та 1914.

„Н

а Ви­дов­дан при­ре­ди­ла су срп­ска дру­штва, као сва­ке го­ди­не, те­фе­рич на Ме­за­ ли­ну. Ту, на са­став­ци­ма два­ју ре­ка, Дри­ не и Рза­ва, на зе­ле­ној ви­со­кој оба­ли, под гу­стим ора­си­ма, по­диг­ну­те су ша­тре под ко­ји­ма се крч­ми­ло пи­ће и пред ко­ ји­ма се окре­та­ла јаг­њад на ти­хој ва­три. У хла­до­ви­ни су већ по­се­да­ле по­ро­ди­це ко­је су из­не­ле ру­чак на Ма­за­лин. Ис­под ход­ни­ка од све­жег гра­ња сви­ра­ла је већ гром­ка му­зи­ка... У том тре­нут­ку, ка­да је те­фе­рич тек по­чи­њао, по­ја­ви­ли су се на иви­ци ме­ за­лин­ске рав­ни жан­дар­ми, цр­ни и бле­ шта­ви од чо­је и оруж­ја на по­днев­ној све­тло­сти. Би­ло их је ви­ше не­го обич­ но у јед­ној па­тро­ли ко­ја оби­ла­зи ва­ша­ре и те­фе­ри­че. Ишли су пра­во ка ход­ни­ку са му­зи­ком. Не­склад­но и је­дан по је­дан уму­ко­ше ин­стру­мен­ти. Ко­ло се по­ко­ле­ ба и ста­де... А жан­дар­ми су ишли да­ље, ка ша­тра­ма и по­ро­ди­ца­ма рас­т у­ре­ним у тра­ви...“ Ово су ре­че­ни­це но­бе­лов­ца Иве Ан­ дри­ћа из ро­ма­на На Дри­ни ћу­при­ја. Ври­је­ме рад­ње: 28. јун 1914. Ве­се­ље на Ме­за­ли­ну или Ја­ли­ји, ка­ко су Ви­ше­гра­ ђа­ни од вај­ка­да зва­ли ис­т у­ре­ни је­зи­чак зе­мље на ушћу два­ју ри­је­ка, пре­ки­ну­ли су аустро­у­гар­ски жан­дар­ми по­сли­је ви­ је­сти о атен­та­т у на пре­сто­ло­на­след­ни­ка Фран­ца Фер­ди­нан­да у Са­ра­је­ву. Та Ја­ли­ја је од 1983. по­ста­ла Спорт­ ски цен­тар „Ушће“. А тач­но 97 го­ди­на по­сли­је опи­са­ног до­га­ђа­ја на Ме­за­ли­ну ста­зом око спорт­ског цен­тра, оба­ла­ма ри­је­ка, ше­тао је са сво­јим при­ја­те­љем Емир Ку­сту­ри­ца, про­сла­вље­ни срп­ски ре­жи­сер и не­им ­ ар Др­вен­гра­да у Мо­крој Го­ри. Те­шко да ће ика­да би­ти од­го­нет­ ну­то ка­ко се у ње­го­вој гла­ви ро­ди­ла иде­ја да баш ту са­гра­ди град од ка­ме­на и по­све­ти га је­ди­ном срп­ском но­бе­лов­ цу, чо­вје­ку из чи­јег дје­ла го­ди­на­ма цр­пи на­дах­ну­ћа и пу­то­ка­зе. Де­це­ниј­ски сан

Па­три­јарх – На Ко­со­ву, на Ви­дов­дан, Ср­би су по­ла­га­ли сво­је жи­во­те на сво­јој зе­мљи, бра­не­ћи је. Ту тра­ди­ци­ју на­ста­ви­ли су и по­ то­њи, ни­кад не ра­ту­ју­ћи у ту­ђем дво­ри­шту – ре­као је Ње­го­ва Све­тост па­три­јарх срп­ски Ири­неј, осве­штав­ши Храм све­тог кне­за Ла­за­ра Ко­сов­ског у Ан­дрић­гра­ду. – На на­ма је да бра­ни­ мо и од­бра­ни­мо све­тле гро­бо­ве на­ших ју­на­ка, на­ше цр­кве и све­ти­ње и све оно што нам је Бог да­ро­вао и оста­вио.

18

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

Ди­он ­ и­ча­ри Ан­дрић­град се гра­ди сред­стви­ма Еми­ ра Ку­сту­ри­це у из­но­су од 51 од­сто, Вла­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске из­два­ја 24,5 од­сто, ко­ ли­ко и оп­шти­на Ви­ше­град.

да по дје­лу ве­ли­ког пи­сца сни­ми филм На Дри­ни ћу­при­ја још ни­је оства­рен, али је­сте да у Ви­ше­гра­ду из­гра­ди Ан­ дрић­град. И тач­но на сто­т у го­ди­шњи­цу од оног до­га­ђа­ја на оба­ли Ми­љац­ке у Са­ра­је­ ву 1914, у нео­бич­ном гра­ду на Дри­ни, са пет див­них ку­ла, над Ули­цом „Мла­ де Бо­сне“ за­шу­ми­ла су кри­ла ан­ђе­ла, ду­ше мла­до­бо­са­на­ца. У сцен­ском при­ ка­зу Еми­ра Ку­сту­ри­це, леб­дје­ли су ан­ ђе­ли над ауто­мо­би­лом Фран­ца Фер­ди­ нан­да, ње­го­вом жан­дар­ском прат­њом и „оду­ше­вље­ном ма­сом“. Ауто­мо­бил је бес­циљ­но лу­тао ули­ца­ма Ан­дрић­гра­да, уз упо­зо­ре­ње на ње­мач­ком: „Па­жња, па­ жња, па­жња!“ Је­дан од ар­хан­ге­ла, у ли­ку Га­ври­ла Прин­ци­па, спу­стио се на плоч­ ник, за­у­ста­вио све­ча­ну ко­ло­ну. Ру­ка му ис­пру­же­на, у њој ре­вол­вер „бра­у­нинг ФН“, мо­дел из 1910. Ду­го је гле­дао у очи ти­ра­ни­на Фер­ди­��ан­да, оног што је „у ло­ву ру­ка­ма да­вио ра­ње­не је­ле­не“. Он­да је пу­цао. За­тим се пред згра­дом Град­ске ви­јећ­ ни­це у Ан­дрић­гра­ду од­и­гра­ло су­ђе­ње атен­та­то­ри­ма, мла­до­бо­сан­ци­ма, пр­вен­ стве­но Га­ври­лу Прин­ци­пу. Би­ла је то ве­ли­чан­стве­на пред­ста­ва, у ко­јој је Ру­ долф Ци­стлер, адво­кат мла­до­бо­са­на­ца по слу­жбе­ној ду­жно­сти, до­ка­зао да се атен­та­то­ри­ма не мо­же су­ди­ти за ве­ле­ и­зда­ју јер „БиХ ни­је би­ла у са­ста­ву мо­ нар­хи­је“. Исто­риј­ски, пре­с у­да два­де­сет че­тво­ ри­ци мла­до­бо­са­на­ца из­ре­че­на је у Са­ ра­је­ву 28. ок­то­бра 1914. А у пред­ста­ви у Ан­дрић­гра­ду глав­ни ту­жи­лац, играо га је глу­мац Не­над Је­здић, на ње­ном кра­ју до­гра­био је мо­тор­ну те­сте­ру и на спек­ та­ку­ла­ран на­чин исје­као др­ве­ни сто за ко­јим су сје­дје­ли су­ди­је, по­рот­ни­ци и адво­кат. Сто је исје­чен у об­ли­ку ве­ли­ког кр­ста, ко­ји је за­па­љен и ста­вљен на ле­ђа Га­ври­ла Прин­ци­па. Овај га је сим­бо­лич­ но но­сио ули­ца­ма ка­ме­ног гра­да и по­ла­ ко, у бук­ти­њи, не­стао у бес­кра­ју, у ти­хој ви­дов­дан­ској но­ћи, ула­зе­ћи у срп­ску и свјет­ску исто­ри­ју.


SRPSK A  No 6  2014

19


С им­бо­ли

 Емир Ку­сту­ри­ца. Кон­церт ру­ског хо­ра „Алек­сан­дров“

На­кон то­ га, ве­ли­ки број љу­ди на­гр­нуо је кроз про­лаз Град­ске ви­јећ­ ни­це на Ње­го­ шев трг, на ко­ме је био кон­церт чу­ве­ног ру­ског ан­сам­бла и хо­ ра „Алек­сан­ дров“. На отво­ри­ма за про­зо­ре не­за­ вр­ше­ног хо­те­ла, у ми­стич­ном сви­је­тлу, ви­си­ли су обје­ше­ни љу­ди а на пр­си­ма им пи­са­ло: Ср­бин. Овај сцен­ски при­каз, от­кри­ва­ње мо­ за­и­ка са ли­ко­ви­ма мла­до­бо­са­на­ца на зи­ду би­о­ско­па „До­ли Бел“, про­мо­ци­је

Не­им ­ ар Емир Ку­сту­ри­ца под­сје­тио је да је ово је­ди­ни град у сви­је­ту по­све­ћен јед­ном но­бе­лов­цу. – Овај град на­пра­вљен је као нај­ја­чи ор­ган пам­ће­ња. Он ће би­ти но­ва лек­ци­ја из ре­не­сан­се, град ко­ји се пре­тва­ра у кул­ тур­но до­бро. Же­лим да чу­јем дје­цу ка­ко тр­че по овим тр­го­ ви­ма, пје­ва­ју и пра­ве фе­сти­ва­ле – ре­као је Ку­сту­ри­ца. – Да би пам­ће­ње тра­ја­ло ду­же, тре­ба га освје­жа­ва­ти. Да би бу­дућ­ност по нас би­ла до­бра, мо­ра­мо за­шти­ти­ти иден­ти­тет и има­ти осно­ ву у овом гра­ду ко­ји смо на­пра­ви­ли.

20

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

књи­га, филм­ске пред­ста­ве и бри­љант­ни кон­цер­ти би­ли су око­сни­ца цен­трал­не све­ча­но­сти оби­ље­жа­ва­ња сто­го­ди­шњи­ це од по­чет­ка Пр­вог свјет­ског ра­та, у ко­ме је стра­да­ло 1,6 ми­ли­о­на Ср­ба или 40 од­сто му­шког ста­нов­ни­штва Ср­би­је. ВИ­СО­КА КУЛ­ТУ­РА И НЕ­ПО­КО­ЛЕ­БЉИ­ВА ВJЕ­РА Тач­но три го­ди­не од ка­ко су на ушћу Рза­ва у Дри­ну, уз зву­ке Кар­ми­не Бу­ра­не у из­во­ђе­њу Бе­о­град­ске фил­хар­мо­ни­је, по­кре­ну­те гра­ђе­вин­ске ма­ши­не, опет на Ви­дов­дан, ов­дје је бле­снуо град. Град у гра­ду. – На Ви­дов­дан се у Ан­дрић­гра­ду сла­ви ри­јеч сло­бо­да – ка­же Емир Ку­сту­ ри­ца. Глав­ни ин­же­њер Ра­до­мир Сто­јић ка­ же да су у град­њи згра­да По­зо­ри­шта, Би­о­ско­па, Ан­дри­ће­вог ин­сти­т у­та, Фа­ кул­те­та ли­је­пих умјет­но­сти, сту­дент­ских до­мо­ва, хо­те­ла, Ка­ра­ван са­ра­ја, Ви­зан­тиј­ ског дво­ра, па здањâ оп­шти­не и пред­у­зе­ ћа „ХЕ на Дри­ни“, нај­зад и Хра­ма све­тог Ла­за­ра Ко­сов­ског, по­сти­за­ни свјет­ски ре­кор­ди у бр­зи­ни и ефи­ка­сно­сти. – Све гра­ђе­ви­не из­гра­ђе­не су од нај­са­вре­ме­ни­јих ма­те­ри­ја­ла, по нај­но­


ви­јим тех­но­ло­ги­ја­ма и стан­дар­ди­ма, а са­мо за храм је ко­ри­шћен ка­мен тра­ вен­тит ко­ји ни­је са на­ших про­сто­ра – ка­же Сто­јић. Ан­дрић­град ни­је ни­шта дру­го не­го обре­те­ни­је гла­ве ца­ра Ла­за­ра, ре­као је ов­дје на Ви­дов­дан пје­сник Ма­ти­ја Бећ­ ко­вић. И обре­те­ни­је по­е­зи­је Иве Ан­ дри­ћа, ко­ји је сим­бол све­ко­ли­ког ства­ ра­ла­штва. – У овом гра­ду укр­шта­ју се ви­со­ ка кул­т у­ра и не­по­ко­ле­бљи­ва ве­ра – за­ кљу­чио је Бећ­ко­вић. – Ово је град где су по­но­во збра­ће­ни Мех­мед и Ма­ка­ри­је, па­ша и па­три­јарх Срп­ске цр­кве, об­но­ ви­тељ Пећ­ке па­три­јар­ши­је ко­ја је ста­ ви­ла срп­ски на­род под је­дан кров и тај кров тра­је до да­на да­на­шњег. Ан­дрић­град је, и би­ће још ви­ше, град спо­ме­ни­ка срп­ским ве­ли­ка­ни­ма. На Тр­ гу Ни­ко­ле Те­сле до­ми­ни­ра спо­ме­ник Иви Ан­дри­ћу, по­ред ко­јег се фо­то­гра­ фи­ше хи­ља­де по­сје­ти­ла­ца днев­но. Ње­ го­шев трг, на пла­тоу ис­пред Хра­ма све­ тог Ла­за­ра Ко­сов­ског, кра­си Ње­го­шев спо­ме­ник. Пла­ни­ра­но је да се на тр­гу ис­пред Ка­ра­ван са­ра­ја по­диг­не спо­ме­ ник Мех­мед-па­ши Со­ко­ло­ви­ћу, чи­ја је за­ду­жби­на Ћу­при­ја на Дри­ни, и ње­го­ вом бра­т у Ма­ка­ри­ју, срп­ском па­три­јар­

ху. У Ан­дрић­ гра­ду би­ће и спо­ме­ник Ни­ ко­ли Те­сли... Ка­ме­ни град на ушћу Рза­ва у Дри­ну, са­свим си­гур­но, пре­ ра­ста у јед­ну од европ­ских пре­ сто­ни­ца кул­т у­ ре. Љу­ди ов­дје ви­ше ни­с у из­не­на­ђе­ни ако на сво­јим ка­ме­ним ули­ца­ма и тр­ го­ви­ма срет­ну Мо­ни­ку Бе­лу­чи, ди­рек­ то­ра Кан­ског фе­сти­ва­ла Тје­ри­ја Фре­ма, фран­цу­ску глу­ми­цу Од­ри Та­т у или пје­ ва­чи­цу За­зу. Про­вин­ци­ја је пси­хо­ло­шка а не ге­о­граф­ска ка­те­го­ри­ја. На до­бро, ли­је­по и нор­мал­но љу­ди се бр­зо и ра­до на­вик­ну. 

 Ма­ти­ја Бећ­ко­вић ме­ђу углед­ним зва­ни­ца­ма. Пре­пун Те­слин трг

Пје­сник Ака­де­мик Ма­ти­ја Бећ­ко­вић ре­као је да је скуп у Ан­дрић­ гра­ду нај­ма­сов­ни­ји, нај­љеп­ши и нај­ра­до­сни­ји са­бор у исто­ри­ ји Ви­ше­гра­да. – Обе­ле­жа­ва­мо и 100 го­ди­на од по­чет­ка Пр­вог свет­ског ра­та, огла­ше­ног пуц­њем ма­ло­лет­ног Г. П. чи­је је име и пре­зи­ ме, ка­ко је на­пи­сао Ми­лош Цр­њан­ски, са­ста­вље­но од име­на јед­ног ар­хан­ге­ла и јед­ног на­че­ла – на­гла­сио је Бећ­ко­вић.

SRPSK A  No 6  2014

21


С им­бо­ли

22

/

S Y M B O L S

SRPSK A  БРОЈ 6  2014


Сви­та­ње у Ан­дрић­гра­ду Sunrise in Andrićgrad

SRPSK A  No 6  2014

23


Д о­га­ ђ а ј

У вр­тло­гу до­брог зву­ка „ОК ФЕСТ“ У НА­ЦИ­О­НАЛ­НОМ ПАР­КУ „СУ­ТЈЕ­СКА“

24

SRPSK A  БРОЈ 6  2014


Бо­гат му­зич­ки и пра­те­ћи про­грам при­ву­као је за три да­на, од 4. до 6. ју­ла, ви­ше хи­ља­да мла­дих. На­сту­пи­ли су асо­ви, по­пут „Ор­то­докс Келт­са“ и „Пар­ти­бреј­кер­са“, као и мла­ђе сна­ге, чи­је ври­је­ме упра­во до­ла­зи. Ви­ђе­не су и не­ке зви­је­зде ре­ги­о­нал­не клуп­ске сце­не. Ути­сци по­сје­ти­ла­ца и оцје­не струч­ња­ка ука­зу­ју да ово по­ста­је ва­жан до­га­ђај на фе­сти­вал­ској ма­пи ју­жно­сло­вен­ских про­сто­ра

SRPSK A  No 6  2014

25


Д о­га­ ђ а ј

Н

а­кон успје­шне ре­а­ли­за­ци­је „Кам­па при­ја­тељ­ства“, тра­ди­ ци­о­нал­ног про­јек­та Фе­ри­јал­ног са­ве­за Ре­пу­бли­ке Срп­ске (2011, 2012, 2013), ве­ли­ког бро­ја уче­сни­ка и по­сје­ти­ ла­ца, ра­зно­вр­сног про­гра­ма и број­них по­зи­тив­них ре­ак­ци­ја, од­лу­чи­ли смо се за ко­рак ви­ше – ка­жу за На­ци­о­нал­ну ре­ ви­ју фе­ри­јал­ци Срп­ске. – Же­ље­ли смо да ор­га­ни­зу­је­мо но­ви ве­ли­ки до­га­ђај, је­дин­ствен та­кве вр­сте у ис­точ­ном ди­ је­лу Срп­ске: „ОК Фест“. Иде­ја је би­ла да тим фе­сти­ва­лом ра­зно­вр­сног са­др­жа­ја и про­гра­ма уна­при­је­ди­мо по­ло­жај мла­ дих код нас и у ши­рем ре­ги­о­ну. Да из­ о­штри­мо њи­хо­ву сви­јест, до­при­не­се­мо да се њи­хов глас ви­ше чу­је, да вра­ти­ мо мла­дост и де­ша­ва­ње у На­ци­о­нал­ни парк „Су­тје­ска“, во­де­ћу омла­дин­ску де­ сти­на­ци­ју у не­ка­да­шњој Ју­го­сла­ви­ји. Сво­јим кон­цеп­том и про­гра­мом, „ОК Фест“ има по­тен­ци­јал да у ову при­род­ну оазу вра­ти не­ка­да­шњи ве­ли­ ки број по­сје­ти­ла­ца и по­ста­не је­дан од зна­чај­ни­јих ре­ги­о­нал­них фе­сти­вал­ских до­га­ђа­ја. – По узо­ру на “Камп при­ја­тељ­ства”, “ОК Фест” је кул­т ур­но-обра­зов­на и за­ бав­на ма­ни­фе­ста­ци­ја. Про­мо­ви­ше мо­ бил­ност и раз­мје­ну ис­ку­ста­ва мла­дих из раз­ли­чи­тих ди­је­ло­ва Срп­ске, по­ди­за­ње сви­је­сти и уна­пре­ђе­ње зна­ња уче­сни­ ка. Про­мо­ви­ше­мо и ло­кал­ну ту­ри­стич­ ку по­ну­ду, при­је све­га ону ко­ја је у ве­зи са омла­дин­ским ту­ри­змом, аван­т у­ри­ стич­ким, пла­нин­ским... Уна­пре­ђу­је­мо зна­ња и вје­шти­не мла­дих у еко­ло­ги­ји  Од „Пар­ти­бреј­кер­са“ и за­шти­ти жи­вот­не сре­ди­не. Омо­гу­ћа­ до љет­њег ва­мо ве­ћем бро­ју мла­дих из Срп­ске да би­о­ско­па: Број­на по­сје­те не­ка од кул­т ур­но-исто­риј­ских и атрак­тив­на од­ре­ди­шта ко­ја су им до са­да би­ла не­ де­ша­ва­ња на до­ступ­на или не­до­вољ­но ин­те­ре­сант­на. „ОК Фе­сту“ Та­ко се ства­ра ге­не­ра­ци­ја мла­дих ко­ја је ре­ал­но упо­зна­та са кул­т ур­но-исто­ риј­ским на­сли­је­ђем и ту­ри­стич­ком по­ Фо­то­гра­фи­је: Ми­ро­слав Ми­шић, ну­дом Срп­ске. Не­кон­вен­ци­о­нал­но и за­ни­мљи­во, Бо­јан Мар­ко­вић, Ар­хи­ва Фе­ри­јал­ног ге­не­ра­циј­ски при­ла­го­ђе­но, они сти­чу са­ве­за Срп­ске зна­ња ко­ја ће им би­ти од ко­ри­сти у да­

Фил­мо­ви За­хва­љу­ју­ћи ре­ги­о­нал­ној са­рад­њи Фе­ри­јал­ног са­ве­за Срп­ ске, то­ком „ОК Фе­ста“ у љет­њем ки­ну на си­не­ма стеј­џу по­сје­ти­ о­ци­ма је би­ло омо­гу­ће­но ужи­ва­ње у ква­ли­тет­ним свјет­ским филм­ским оства­ре­њи­ма.

26

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

Спо­то­ви У скло­пу про­мо­ци­је ље­по­та и не­ про­цје­њи­ве при­род­не ври­јед­но­сти На­ ци­о­нал­ног пар­ка „Су­тје­ска“, то­ком „ОК Фе­ста“ на нај­а­трак­тив­ни­јим ов­да­шњим ло­ка­ци­ја­ма сни­мље­ни су ви­део спо­то­ви за бен­до­ве „Со­пот“ (ну­ме­ра „Бес­ко­нач­ ност“) и „Ор­то­докс Келтс“ (за њи­хов нај­ но­ви­ји сингл „One“).

љем жи­во­т у и ка­ри­је­ри. А и за­ба­вља­ју се. Цио про­је­кат спро­во­ди се у скла­ду са смјер­ни­ца­ма Омла­дин­ске по­ли­ти­ке Ре­пу­бли­ке Срп­ске 2010–2015. ЗА­РА­ЗИ­ТИ СЕ КВА­ЛИ­ТЕ­ТОМ „ОК Фест“ имао је овог ље­та бо­ гат му­зич­ки про­грам. На­сту­пи­ли су по­зна­ти бен­до­ви са ју­жно­сло­вен­ских про­сто­ра: „Ор­то­докс Келтс“, „Ате­ист Реп“, „Пар­ти­бреј­кер­си“, „Зо­стер“, „Со­ пот“, АЗ­ПА, „Ауро­ра“, „Ту­пас Ме­не“, „Grasshop­pers“, „Ис­пад“... То­ме би сва­ ка­ко тре­ба­ло до­да­ти и зви­је­зде клуп­ске сце­не: DJ G Edd, DJ El Ma­no, DJ Ti­bor & Ka­zo. И број­не пра­те­ће са­др­жа­је, на­ рав­но. Љу­би­те­љи аван­т у­ре, на при­мјер, има­ли су при­ли­ку да ужи­ва­ју у раф­тин­ гу на Та­ри и пла­ни­нар­ској шет­њи од При­је­во­ра до Тр­но­вач­ког је­зе­ра. Као уна­пре­ђе­ње кул­т ур­не са­рад­ ње, те уза­јам­не по­др­шке у про­мо­ци­ ји до­ма­ћих и ре­ги­о­нал­них фе­сти­вал­ ских до­га­ђа­ја, „ОК Фест“ ус­по­ста­вио је парт­нер­ство са ба­ња­луч­ким „Be­er Fest“, одр­жа­ним 20–22. ју­на, као и „Fresh Wa­ ve“, пла­ни­ра­ним у гра­ду на Вр­ба­с у у ав­гу­сту. Парт­нер­ство је ус­по­ста­вље­ но и са „Lo­ve­fe­stom“ из Вр­њач­ке Ба­ње, јед­ним од нај­ква­ли­тет­ни­јих му­зич­ких фе­сти­ва­ла у ре­ги­о­ну. Та­ко је одр­жа­на про­мо­ци­ја „Lo­ve­fe­sta“ на Тјен­ти­шту, у окви­ру ко­је су на­сту­пи­ли по­зна­ти мла­ ди DJ дво­јац Ca­la­ve­ra & Manya. То­ком „Lo­ve­fe­sta“ у Вр­њач­кој Ба­њи, од 7. до 9. ав­гу­ста, би­ће про­мо­ви­сан „ОК Фест“. На­сту­пи­ће и „Со­пот“, по­зна­ти бенд из Срп­ске. У про­гра­ми­ма „ОК Фе­ста“, за три не­за­бо­рав­на да­на, ужи­ва­ло је ви­ше хи­ ља­да мла­дих. Њи­хо­ви ути­сци и оцје­не струч­ња­ка ука­зу­ју да ово по­ста­је је­дан од нај­ква­ли­тет­ни­јих кул­т ур­но-за­бав­ них до­га­ђа­ја за мла­де на ју­жно­сло­вен­ ским про­сто­ри­ма. 


SRPSK A  No 6  2014

27


Д о ­г а­ђ а ј

28

SRPSK A  БРОЈ 6  2014


„Дру­жи­на пр­сте­на“ пред­ вр­хо­ви­ма Зе­лен­го­ре и Ма­гли­ћа

SRPSK A  No 6  2014

29


И гр е У БРА­ТАЧ­КОМ ЛУ­ГУ, КРАЈ НЕ­ВЕ­СИ­ЊА, СВА­КОГ АВ­ГУ­С ТА

Хер­це­го­вач­ка олим­пи­ја­да

30

SRPSK A  БРОЈ 6  2014


Ди­сци­плинâ та­мо има ви­ше не­го под Олим­пом и код Ку­бер­те­на. И сва­ки­да­шњих и нео­бич­них. Тр­ка брд­ских ко­ња, пе­ња­ње уз стуб на­ма­зан ло­јем, ју­риш у џа­ко­ви­ма, ска­ка­ње на на­ду­ва­ни ов­чи­ји ми­јех. Ту су и ра­сна гр­ла, ра­сни бор­ци и ра­сни пје­сни­ци. Лијепи људи и лијепи предјели. Ко ов­дје до­ла­зи, ни­кад ни­је ни од­ла­зио. И ни­је ва­жно са­мо уче­ство­ва­ти не­го и по­би­је­ди­ти. По­бје­де се бро­је и сла­ве, за њих се жи­ви, оне скра­ћу­ју го­ди­ну и про­ду­жа­ва­ју сје­ћа­ње Пи­ше: Не­ма­ња Те­пу­рић Фо­то­гра­фи­је: Си­ни­ша Ста­ни­шић

SRPSK A  No 6  2014

31


И г р е

 Пе­ња­ње уз стуб на­ма­зан ло­јем и скок увис

Н

е­де­ља, сре­ди­на ав­гу­ста. Ве­ли­ки облак пра­ши­не, ви­дљив са свих окол­них бр­да, ди­же се са Бра­ тач­ког лу­га, цен­трал­ног и нај­рав­ни­јег ди­је­ла Не­ве­сињ­ског по­ља. Од ра­них ју­ тар­њих ча­со­ва ко­ло­не ауто­мо­би­ла ми­ле ма­ка­дам­ским пу­те­ви­ма ка мје­сту одр­ жа­ва­ња Не­ве­сињ­ске олим­пи­ја­де, цен­ трал­ног до­га­ђа­ја у го­ди­ни у овом кра­ ју. Пр­ви сти­жу уго­сти­те­љи, про­дав­ци и сит­не за­на­тли­је ка­ко би при­пре­ми­ли сво­је те­зге и ша­то­ре за де­се­ти­не хи­ља­ да по­сје­ти­ла­ца. За њи­ма сти­жу вла­сни­ ци ко­ња са сво­јим љу­бим­ци­ма, те их, већ од ју­тра, при­пре­ма­ју за за­вр­шни и нај­зна­чај­ни­ји до­га­ђај ци­је­ле ма­ни­фе­ста­ ци­је, коњ­ске тр­ке. А за­тим, око 9 ча­со­ва, по­чи­њу да при­сти­жу и пр­ви по­сје­ти­о­ци. Они нај­за­гри­же­ни­ји, ко­ји же­ле да ви­де све, од тр­ке са ја­је­том у ка­ши­ци, ска­ка­ ња на на­ду­ван ов­чи­ји ми­јех, пе­ња­ња на стуб на­ма­зан ло­јем, до коњ­ских тр­ка. Ка­ко так­ми­че­ња још ни­с у по­че­ла, ис­ко­ ри­сте при­ли­ку да оби­ђу те­зге, на ко­је су за­на­тли­је и тр­гов­ци по­ста­ви­ли про­из­ во­де на­гра­ђе­не на сај­му пре­храм­бе­них про­из­во­да и руч­не ра­ди­но­сти одр­жа­ ном прет­ход­ног да­на на град­ској пи­ја­ци.

Нај­ви­ше од­лич­је Као члан Со­кол­ског дру­штва „Не­ве­сињ­ска пу­шка“, оку­шао се Ра­шо Ан­дрић из Бра­та­ча са су­пар­ни­ци­ма од Не­ве­си­ња, Бро­да, Те­сли­ћа, Апа­ти­на и ши­ре. Ни сам ви­ше не зна ко­ли­ко од­лич­ја са ра­зних так­ми­че­ња по­сје­ду­је. А нај­ви­ше од­лич­је му је, ве­ли, то што га су­гра­ђа­ни до­жи­вља­ва­ју као жи­ву ле­ген­ду „Не­ве­сињ­ске олим­пи­ја­де“.

32

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

Док тра­је цјен­ка­ње на те­зга­ма, про­ сјек го­ди­на ме­ђу по­сје­ти­о­ци­ма ла­га­но опа­да. Са­да су ту и так­ми­ча­ри. Жив­ну­ће и им­про­ви­зо­ва­на спорт­ска аре­на са хи­ по­дро­мом, по­ста­вље­на на­с у­прот те­зги и ша­то­ра. Са цен­трал­не би­не, у кру­гу аре­не, у два­на­ест ча­со­ва глас офи­ци­јел­ног во­ ди­те­ља над­гла­ша­ва му­зи­ку из ша­то­ра, по­зи­ва­ју­ћи про­фе­си­о­нал­не спор­ти­сте и ама­те­ре да се при­ја­ве за так­ми­че­ња. И он­да кре­ће. Из ма­се по­сма­тра­ча нај­при­је се чу­је бо­дре­ње, док тра­ју над­ме­та­ња у ско­ко­ ви­ма у вис и даљ. Уз сал­ве сми­је­ха пра­ те се за­ни­мљи­ва рје­ше­ња так­ми­ча­ра да до­ђу до од­лич­ја у тр­ци са ја­је­том у ка­ши­ци и тр­ци у џа­ку. А ка­да сми­јех озбиљ­но при­при­је­ти да над­ја­ча де­ци­ бе­ле са раз­гла­са, сва­ки ис­ку­сни­ји по­ сје­ти­лац зна да је у то­ку так­ми­че­ње у ска­ка­њу на на­ду­ван ов­чи­ји ми­јех. Циљ так­ми­че­ња је да се ми­јех про­би­је. А ка­ ко је то ве­о­ма те­шко учи­ни­ти, дру­ги кри­те­ри­јум је атрак­тив­ност ско­ка. Та­ ко на­ста­ју вра­то­ло­ми­је ко­је ма­ме сил­ни сми­јех. У го­то­во сва­кој од ових тр­ка, а на­ро­ чи­то у пе­ња­њу на стуб од пет­на­ест ме­ та­ра, на­ма­зан ло­јем, већ го­ди­на­ма је не­ над­ма­шан Ра­шо Ан­дрић из се­ла Бра­тач. – Сре­ћом, па је олим­пи­ја­да у ав­гу­сту, а не у про­ље­ће. Ина­че, не знам ка­ко би мај­ка ис­ку­пи­ла до­вољ­но ја­ја за Вас­крс – при­ча Ра­шо. – На де­се­ти­не бих по­ло­мио тре­ни­ра­ју­ћи за тр­ку с ја­је­том у ка­ши­ци. Ту је бит­но тр­ча­ти на пр­сти­ма, ина­че не­ ма­те шан­се.


И СМИ­ЈЕХ ЈЕ ВА­ЖНА ДИ­СЦИ­ПЛИ­НА Ни­је Ра­шо ште­дио ни џа­ко­ве. Мно­го их се по­де­ра­ло да би он био спре­ман за тр­ку у џа­ку. – Ро­ди­те­љи се љу­ти­ли, на­ро­чи­то отац, али све би за­бо­ра­вио ка­да би ме, не скри­ва­ју­ћи по­нос, ви­дио на по­бјед­ нич­ком по­сто­љу. Оми­ље­на ди­сци­пли­на му је пе­ња­ње уз стуб на­ма­зан ло­јем. – Тре­ње при ус­пи­ња­њу је то­ли­ко да не мо­же­те про­ћи без озбиљ­них огре­ бо­ти­на. Та ди­сци­пли­на се сма­тра нај­те­ жом. У по­след­њих пет­на­ест го­ди­на, ја сам у њој по­би­је­дио ви­ше од де­сет пу­та. Мо­жда ми је и због то­га нај­дра­жа. Ка­да на­ви­ја­ње по­ста­не озбиљ­ни­је, знак је да је по­че­ло так­ми­че­ње у тра­ди­ ци­о­нал­ним ди­сци­пли­на­ма: ба­ца­ње ка­ ме­на с ра­ме­на, по­те­за­ње кли­па и ко­но­па. И код на­ви­ја­ча и код так­ми­ча­ра ис­пли­ ва­ва ри­вал­ство ме­ђу су­сјед­ним хер­це­ го­вач­ким оп­шти­на­ма. У но­ви­је ври­је­ме при­је­те да ће пре­у­зе­ти при­мат и го­сти из Ср­би­је, Цр­не Го­ре, као и дру­гих кра­ је­ва Срп­ске. Ове ди­сци­пли­не су ствар пре­сти­жа и ви­ше од игре. Не­ри­јет­ко су се за њих при­ја­вљи­ва­ли и др­жав­ни пр­ ва­ци у ба­ца­њу ку­гле и уче­сни­ци олим­ пи­ја­де, оне пра­ве, Ку­бер­те­но­ве. Ако и има оних ко­ји су до­тад дан ра­ ди­је про­во­ди­ли ис­под ша­то­ра, уз иће и пи­ће, или на оба­ли обли­жње ри­је­ке у хла­ду вр­ба, ка­да се на­ја­ви по­че­так коњ­ ских тр­ка сви по­гле­ди се усмје­ре ка јед­ ном мје­сту, ка старт­ној ма­ши­ни им­про­ ви­зо­ва­ног хи­по­дро­ма.

Пр­ва је „ма­ла тр­ка“ бо­сан­ско-брд­ских ко­ња. Ри­јет­ки хер­це­го­вач­ки до­ма­ћи­ни ко­ји још уви­јек др­же ко­ње је­ди­ни су за­ слу­жни што се тр­ке, око ко­јих су ис­пле­ те­не све дру­ге игре, још уви­јек одр­жа­ва­ју. Кад их уз­ја­ше ка­кав кра­ка­ти Хер­це­го­вац, џо­кеј-ама­тер, ма­ли и сна­жни ко­њи из­гле­ да­ју као да има­ју пар но­гу ви­шка. На­ду да ће тра­ди­ци­ја га­је­ња ко­ња у Не­ве­си­њу би­ти на­ста­вље­на да­је све ве­ ћи број арап­ских ко­ња. Не­ки од њих уз­ га­ја­ју се по­себ­но за „сред­њу тр­ку“ у ко­ јој уче­ству­је ова ра­са. – При­је до­ла­ска ме­ха­ни­за­ци­је, ни­је би­ло ку­ће ко­ја ни­је по­сје­до­ва­ла ко­ња – при­ча Сте­ван Те­ле­ти­на из Шу­ри­ћа, по­ крај Не­ве­си­ња, за­љу­бље­ник у ко­ње. – На­ бав­ком трак­то­ра и ком­бај­на по­тре­ба за ко­њи­ма је пре­ста­ла, али је оста­ла љу­бав пре­ма њи­ма и же­ља да јед­но­га и по­сје­ ду­јем. Усло­ви су се, ко­нач­но, сте­кли 2007. го­ди­не, ка­да сам у Ро­га­ти­ци, ер­ге­ла „Бо­ ри­ке“, ку­пио пр­вог ко­ња, ара­па. До­шао је све­га два и по мје­се­ца уочи олим­пи­ја­де, крат­ко смо тре­ни­ра­ли и у��е­ли тре­ће мје­ сто. Од та­да се ре­дов­но са тр­ка вра­ћа­мо са ме­да­ља­ма. Ка­сни­је сам на­ба­вио још јед­но арап­ско гр­ло, у Рав­ним Ко­та­ри­ма.

 „Трка с јајетом у кашици“ и једна од коњских трка

Хи­по­дром Иако су раз­не не­во­ље при­ти­сле, Сте­ван Те­ле­ти­на из Шу­ ри­ћа је оп­ти­ми­ста. Ви­зи­о­нар­ски раз­ми­шља о из­град­њи хи­по­ дро­ма и фор­ми­ра­њу ко­њич­ког клу­ба – На­пи­сао сам на­црт ста­ту­та ко­њич­ког клу­ба и по­ди­је­лио га за­љу­бље­ни­ци­ма у ове пле­ме­ни­те жи­во­ти­ње – ка­же. – На­дам се да ће­мо, за по­че­так, ус­пје­ти у то­ме. А он­да, ако мо­гућ­но­сти до­зво­ле, да се до­ђе и до сред­ста­ва за из­град­њу хи­по­дро­ма. SRPSK A  No 6  2014

33


И гр е

 Скок на на­ду­ва­ни ов­чи­ји ми­јех

А од при­је дви­је го­ди­не у шта­ли су и два од­ра­сла гр­ла „ен­гле­за“, ку­пље­на за тр­ку пу­но­крв­них ко­ња, и јед­но ждри­је­бе. ДА НЕ БЈЕ­ШЕ КО­ЊА

 Не­што се мо­ра и пре­за­ло­га­ји­ти: Са­јам пре­храм­бе­них про­из­во­да и руч­них ра­ди­но­сти

34

Шлаг на тор­т у је тр­ка пу­но­крв­них ко­ ња. Они ма­ме по­гле­де и ко­мен­та­ре још мно­го при­је. А ка­да кре­ну, на тре­ну­так све за­ни­је­ми. Ужи­ва­ње је гле­да­ти те пле­ ме­ни­те жи­во­ти­ње у га­ло­пу, два кру­га по по­љу, пу­них 1.600 ме­та­ра. Не­ду­го на­кон „ве­ли­ке тр­ке“ пра­ши­ на се по­но­во ди­же из­над Бра­тач­ког лу­га. Они исти ауто­мо­би­ли, са­да у обр­ну­том смје­ру, но­се Не­ве­сињ­це и њи­хо­ве го­сте, пу­не анег­до­та и ути­са­ка. По­бјед­ни­ци ће се још ма­ло за­др­жа­ти, да и под ша­то­ри­ ма ис­пу­не тра­ди­ци­ју: да дио за­ра­ђе­ног нов­ца оста­ве на ча­шћа­ва­ње кон­ку­рен­ ци­је и при­ја­те­ља. И та­ко већ 140 го­ди­на, зва­нич­но. А не­зва­нич­но, ко ће зна­ти. Ту, у Бра­тач­ком лу­гу, осам ки­ло­ме­ та­ра од Не­ве­си­ња, пoчело је као скром­ но над­ме­та­ње не­ве­сињ­ских се­ља­ка ко је ја­чи, бр­жи, спрет­ни­ји. И, нај­ва­жни­је, ко има бо­љег ко­ња. Пре­ма јед­ној при­ чи, так­ми­че­ње је би­ло са­мо из­го­вор за оку­пља­ње на­род­них пр­ва­ка у ври­је­ме осман­лиј­ске оку­па­ци­је. Не­ки сто­га по­ че­так ма­ни­фе­ста­ци­је ве­зу­ју за 1875. и чу­ве­ну „Не­ве­сињ­ску пу­шку“. „Коњ­ске тр­ке“, ка­ко су пр­во на­зи­ва­ ли ово так­ми­че­ње, над­жи­вје­ле су тур­ску ца­ре­ви­ну, Аустро-Угар­ску, обе Ју­го­сла­ ви­је, пре­жи­вје­ле свјет­ске ра­то­ве. Да­нас „Не­ве­сињ­ска олим­пи­ја­да“ има обо­га­ћен про­грам и про­те­же се на се­дам да­на так­ SRPSK A  БРОЈ 6  2014

ми­че­ња у ра­зно­вр­сним ди­сци­пли­на­ма. Ње­ни ор­га­ни­за­то­ри, оп­шти­на Не­ве­си­ ње, во­ле ре­ћи ка­ко има ви­ше ди­сци­пли­ на од мо­дер­них олим­пиј­ских ига­ра. Мо­ гућ­ност да се бо­ре за од­лич­ја и нов­ча­не на­гра­де има­ју фуд­ба­ле­ри, ко­шар­ка­ши, ри­ба­ри, сто­но­те­ни­се­ри, ша­хи­сти, атле­ ти­ча­ри, па чак и они они ко­ји се во­де из­ ре­ком да „ум ца­ру­је, сна­га кла­де ва­ља“ (већ де­се­так го­ди­на дио олим­пи­ја­де је и „Олим­пиј­ски квиз“). Олим­пи­ја­да је и кул­т ур­ни до­га­ђај. Тра­ди­ци­ја је да се про­мо­ви­шу књи­ге, одр­жа­ва­ју из­ло­жбе, кон­цер­ти, сај­мо­ви, так­ми­че мла­ди гу­сла­ри. При­ли­ку до­би­ју и вла­сни­ци па­са да на из­ло­жби по­ка­жу сво­је љу­бим­це. Не­ве­сињ­ски лов­ци и ри­ бо­лов­ци, го­ди­на­ма, ча­сте ри­бљом чор­ бом и ко­тли­ћем са ме­сом од ди­вља­чи. – Као и свих ових го­ди­на, оп­шти­на Не­ве­си­ње тру­ди се да одр­жи и уна­при­је­ ди ову ма­ни­фе­ста­ци­ју – ка­же Јо­ван Ва­си­ ље­вић, пред­сјед­ник Скуп­шти­не оп­шти­не и члан Ор­га­ни­за­ци­о­ног од­бо­ра „Не­ве­ сињ­ске олим­пи­ја­де“. – По­но­сни смо што има­мо ова­кав до­га­ђај, од кул­т ур­ног, исто­риј­ског и ту­ри­стич­ког зна­ча­ја. Же­ ли­мо да га ње­гу­је­мо и одр­жа­ва­мо. Пред­ ви­ђе­на су за то сред­ства у бу­џе­т у, а тру­ ди­мо се да при­ву­че­мо и спон­зо­ре. Же­ља нам је да „Олим­пи­ја­да“ у бу­дућ­но­сти бу­ де са­мо­о­др­жив про­је­кат, ко­ји ће уве­ћа­ти оп­штин­ски бу­џет. У ме­ђу­вре­ме­ну, док се ор­га­ни­за­то­ри и так­ми­ча­ри ври­јед­но при­пре­ма­ју, Не­ ве­сињ­ци и дру­ги Хер­це­гов­ци, ра­с у­ти ши­ром сви­је­та, пла­ни­ра­ју сво­је од­мо­ре та­ко да у ав­гу­сту по­но­во бу­ду на Бра­тач­ ком лу­гу. 


SRPSK A  No 6  2014

35


В и­ј е­н а ц

36

SRPSK A  БРОЈ 6  2014


У сла­ву жи­во­та ТРЕ­ЋЕ КО­ЛЕК­ТИВ­НО ВЈЕН­ЧА­ЊЕ „СВАД­БА ЗА ПАМ­ЋЕ­ЊЕ“ У БА­ЊА­ЛУ­ЦИ

и на­де

Љу­бав и ра­дост, по­ро­ди­ца и по­том­ство, здра­ви љу­ди и здра­во дру­штво – то су ври­јед­но­сти ко­је про­мо­ви­ше и на ко­ји­ма се за­сни­ва ова ли­је­па ма­ни­фе­ста­ци­ја. До са­да је око че­тр­де­сет па­ро­ва кроз ове ве­се­ле две­ри сту­пи­ло у за­јед­нич­ки жи­вот. Већ је ор­га­ни­зо­ва­на и пр­ва жур­ка за њи­хо­ве бе­бе, а до­го­ди­не ће на тој жур­ци гу­жва би­ти још ве­ћа

И

ма­ли су же­љу да сво­је вјен­ча­ње учи­не дру­га­чи­јим. На до­са­да­ шње три ма­ни­фе­ста­ци­је „Свад­ба за пам­ће­ње“, на три ко­лек­тив­на вјен­ча­ ња, у брак је сту­пи­ло око че­тр­де­сет па­ ро­ва. И ове го­ди­не би­ло је низ но­ви­на. Пр­ви пут је цен­трал­на све­ча­ност одр­ жа­на у Дје­чи­јем по­зо­ри­шту Ре­пу­бли­ке Срп­ске, гдје су мла­ден­ци има­ли и сво­је сцен­ске тач­ке. Но­ви­на су би­ле и ула­зни­ це, а дио при­хо­да на­ми­је­њен је за дје­цу и бе­бе по­го­ђе­не по­пла­ва­ма, па је ма­ни­фе­ ста­ци­ја по­ред кул­т ур­ног и умјет­нич­ког до­би­ла и ху­ма­ни­тар­ни ка­рак­тер. – „Свад­ба  за пам­ће­ње“ про­мо­ви­ше љу­бав и ра­дост жи­во­та. По­др­жа­ва по­ро­ ди­цу као нај­ва­жни­ји стуб дру­штве­не за­ јед­ни­це и по­том­ство као пре­с уд­но за њен оп­ста­нак – ка­же Оли­ве­ра Рат­ко­вић, ди­

Пи­ше: Сенка Тривић рек­тор­ка ма­ни­фе­ста­ци­је. – Па­ро­ви мо­гу би­ти из Срп­ске и ино­стран­ства, је­ди­ни услов је да при­хва­та­ју ове ври­јед­но­сти. Ма­ни­фе­ста­ци­ја има сим­бо­лич­ку и прак­ тич­ну ва­жност за град и Ре­пу­бли­ку, као и за на­ше су­гра­ђа­не, на­ро­чи­то оне мла­де. КРЕ­А­ТИВ­НО И ВЕ­СЕ­ЛО   Од 174 при­ја­вље­на па­ра, де­сет је до­ би­ло при­ли­ку да на ори­ги­на­лан на­чин уве­ли­ча­ју све­ча­ни чин сту­па­ња у брак.

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва ма­ни­фе­ста­ци­је „Свад­ба за пам­ће­ње“

За Бог­да­ну Сред­ства при­ку­пље­на на вјен­ча­њу до­ни­ра­на су ма­лој Бог­ да­ни из Че­лин­ца. Ње­на по­ро­ди­ца, по­го­ђе­на по­пла­вом, у не­ за­вид­ној је ма­те­ри­јал­ној си­ту­а­ци­ји, а дје­вој­чи­ца има озбиљ­ них здрав­стве­них про­бле­ма и по­моћ јој је нео­п­ход­на. SRPSK A  No 6  2014

37


В и­ ј е­н а ц

Ма­ло џез, ма­ло кол­це Ве­се­ље су укра­си­ли на­сту­пи ма­ли­ша­на из пле­сног сту­ди­ја „Си­ти џез“. А чла­но­ви кул­тур­но-умјет­нич­ких дру­шта­ва „Ве­се­ лин Ма­сле­ша” и „Све­ти Са­ва“ но­шња­ма и игром до­ни­је­ли су дух из­вор­не на­род­не тра­ди­ци­је, под­сје­тив­ши на ље­по­ту не­ ка­да­шњих свад­бар­ских све­ча­но­сти.

– Мој су­пруг Алек­сан­дар и ја ла­ко смо од­лу­чи­ли  да бу­де­мо дио ово­го­ди­ шњег ко­лек­тив­ног вјен­ча­ња. При­ја­ву смо по­пу­ни­ли чим се по­ја­ви­ла – ка­же Дрин­ка Сте­ван­дић. – Же­ље­ли смо дру­ га­чи­је вјен­ча­ње, ко­је ће­мо пам­ти­ти ци­ је­лог жи­во­та. Да бу­де са­мо на­ше, а ипак да га по­ди­је­ли­мо са што ви­ше при­ја­те­ ља. До­жи­вље­но је пре­ва­зи­шло сва на­ша оче­ки­ва­ња.  Дру­же­ња, плес, но­ва при­ја­ тељ­ства, но­ве иде­је за на­ше при­ват­не за­ ба­ве на­кон це­ре­мо­ни­је, пла­но­ви за пу­ то­ва­ња. И са­ма це­ре­мо­ни­ја вјен­ча­ња је из­у­зет­на: ра­дост то­ли­ко мла­дих па­ро­ва, по­зи­тив­на енер­ги­ја и на­да... Би­ло је тре­ме. Ука­зи­ва­ли су на то, ка­ же, и озно­је­ни дла­но­ви док се ста­вља­ју бур­ме. – Ви­дим по сним­ци­ма да је би­ло мно­ го фо­то­ре­пор­те­ра, али ја их, при­зна­јем, уоп­ште ни­сам при­мје­ћи­ва­ла. Спон­зо­ ри су би­ли ко­рект­ни, уви­јек има­ли ли­ јеп при­је­длог ви­ше шта иза­бра­ти, ка­ко се при­пре­ми­ти. Са стра­не се бо­ље ви­ди. Свим мла­дим па­ро­ви­ма ко­ји пла­ни­ра­ју вјен­ча­ње са­вје­то­ва­ла бих да се при­ја­ве. Не­ће се по­ка­ја­ти, си­гур­но. Шет­ња гра­дом, ба­ца­ње и хва­та­ње би­дер­ма­је­ра ис­пред Град­ске упра­ве, кок­тел...

38

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

– Би­ло је до­ста дир­љи­вих тре­ну­та­ка тог да­на, али ми би­смо из­дво­ји­ли два. Ка­да смо у Дје­чи­јем по­зо­ри­шту раз­мје­ њи­ва­ли бур­ме и тре­ну­так пр­вог пле­са – при­ча нам Иво­на Ра­ду­ло­вић. Окол­но­сти, на­ро­чи­то про­ле­то­шње по­пла­ве, са­мо су до­дат­но оте­жа­ва­ле ор­ га­ни­за­то­ри­ма. Без по­др­шке спон­зо­ра, као и ло­кал­них и ре­пу­блич­ких вла­сти, ма­ни­фе­ста­ци­ју не би би­ло мо­гу­ће ор­га­ ни­зо­ва­ти. – Про­бле­ма је би­ло, пре све­га фи­ нан­сиј­ских, али ма­ни­фе­ста­ци­ја је пот­ пу­но оправ­да­ла свој на­зив – до­да­је Оли­ве­ра Рат­ко­вић. – Баш ка­ко смо обе­ ћа­ли, би­ли смо кре­а­тив­ни и дру­га­чи­ји. Пре­за­до­вољ­ни су и мла­ден­ци и број­ни по­сје­ти­о­ци. Алек­сан­дар и Го­ран­ка Ву­ко­брат свој­у де­се­то­го­ди­шњу ве­зу кру­ни­са­ли су баш ова­ко. И био је то, ка­жу, пун по­ го­дак. – Ис­ку­ства и осје­ћа­ња су ве­о­ма по­зи­ тив­ни. На­у­чи­ли смо да игра­мо вал­цер и ко­ло, упо­зна­ли но­ве љу­де, би­ли смо уче­ сни­ци у јед­ној ли­је­пој ��ред­ста­ви. Има­ли смо кок­тел, до­би­ли по­клон­чи­ће, ве­се­ли­ ли се – опи­с у­је Алек­сан­дар. ВРИ­ЈЕ­МЕ ЈЕ ЗА БЕ­БЕ Ве­ли­ка је то сре­ћа, али и од­го­вор­ ност, по­себ­но у вре­ме­ну кад је скло­пље­ них бра­ко­ва све ма­ње и на­та­ли­тет па­да. Отуд на­гла­сак ко­лек­тив­ног вјен­ча­ња на по­др­шци по­ро­ди­ци и по­том­ству. – „Свад­ба  за пам­ће­ње“ је им­пулс у бор­би за на­та­ли­тет. Јед­на од на­ших глав­них по­ру­ка и је­сте: „Ври­је­ме је за бе­бе“ – об­ја­шња­ва Оли­ве­ра Рат­ко­вић. Од па­ро­ва ко­ји су се у прет­ход­них три го­ди­не вјен­ча­ли на овој ма­ни­фе­ста­ ци­ји до са­да је ро­ђе­но око два­де­сет бе­ ба, а још пет их упра­во оче­ку­је при­но­ве. Са­став­ни дио ко­лек­тив­ног вјен­ча­ња је и ве­ли­ка дје­чи­ја жур­ка „Бе­би на дар“, на ко­јој су ак­те­ри  мла­ден­ци  из прет­ход­не го­ди­не ко­ји су у ме­ђу­вре­ме­ну до­би­ли при­но­ве. – На­да­мо се да ће ово­го­ди­шњих де­ сет па­ро­ва 21. јун пам­ти­ти као нај­љеп­ ши дан у жи­во­т у. Ор­га­ни­за­ци­о­ни од­бор по­ча­ство­ван је што је био уз мла­ден­це и ис­пра­тио их на пут за­јед­нич­ке ра­до­сти. Тру­ди­ће­мо се да ова кул­т ур­но-умјет­ нич­ка ма­ни­фе­ста­ци­ја по­ста­не тра­ди­ци­ о­нал­но оби­љеж­је Ба­ња­лу­ке. s


SRPSK A  No 6  2014

39


В и­ ј е­н а ц

40

SRPSK A  БРОЈ 6  2014


SRPSK A  No 6  2014

41


У

с е ­длу

Га­лоп до Мје­се­ца

РА­СНИ КО­ЊИ ОПЕТ У СЕМ­БЕР­СКОЈ РАВ­НИ­ЦИ, О ЈА­ХА­ЧИ­МА ДА И НЕ ГО­ВО­РИ­МО

42

SRPSK A  БРОЈ 6  2014


Ду­га је тра­ди­ци­ја уз­га­ја­ња ко­ња и ор­га­ни­зо­ва­ња тр­ка у Сем­бе­ри­ји. Пр­ва ко­њич­ка тр­ка по ме­ђу­на­род­ним пра­ви­ли­ма одр­жа­на је 1897, а 1900. сем­бер­ско гр­ло по­бје­ди­ло је у Са­ра­је­ву она нај­бо­ља из аустро­у­гар­ских шта­ла. Да­нас Сем­бер­ци пла­ни­ра­ју да на Об­ри­је­жу из­гра­де ве­ли­ки спорт­ско-ре­кре­а­тив­ни ком­плекс са хи­по­дро­мом. И сне­ва­ју по­бје­ду на бу­ду­ћем срп­ском ко­њич­ком дер­би­ју Текст и фо­то­гра­фи­је: Је­ле­на Бо­дул

SRPSK A  No 6  2014

43


У

с е ­длу

С

 Не­ки од број­них тро­фе­ја уз­га­ји­вач­ни­це „Ин­тер­гај“

а­во Мо­јић, пе­де­сет­че­тво­ро­го­ди­ шњак из Срем­ске Ми­тро­ви­це, про­вео је у ко­њич­ком спор­т у че­ тр­де­сет го­ди­на. Да­нас тре­ни­ра тр­кач­ке ко­ње у уз­га­ји­вач­ни­ци „Ин­тер­гај“ у Би­ је­љи­ни и са­ња да до­че­ка и с њи­ма осво­ ји бар је­дан срп­ски дер­би. Сва­ка зе­мља, ка­же, има свој дер­би. По­бјед­ник те тр­ ке над тр­ка­ма нај­бо­љи је коњ те го­ди­не у зе­мљи. Сва­ком по­бје­дом, ври­јед­ност ових ра­сних жи­во­ти­ња вр­то­гла­во се пе­ ње, до ми­ли­он­ских из­но­са. На­да се да ће и Ре­пу­бли­ка Срп­ска уско­ро ор­га­ни­зо­ва­ти свој дер­би, баш у Би­је­љи­ни, ко­ја има тра­ ди­ци­ју ко­њич­ког спор­ та и иде­а­лан те­рен за из­град­њу мо­дер­ног хи­ по­дро­ма. – За че­тр­де­сет го­ди­ на у се­длу по­ло­мио сам све ко­сти, мно­ге и не­ко­ ли­ко пу­та. Ви­ше су ми зу­ба из­би­ли ко­њи не­го што су их из­ва­ди­ли зу­ ба­ри. Али ври­је­ди­ло је! Тај ми­нут и по ле­та по ста­зи, тај осје­ћај сло­бо­ де и по­бје­де, то је сва­ки пут као да си сле­тио на Мје­сец, као да си осво­ јио сви­јет! – об­ја­шња­ ва Мо­јић. И ма­ло му је ри­је­чи да опи­ше ту ље­по­т у не­го нам, све по­ска­ку­ју­ћи, и ру­ка­ма до­ча­ра­ва тај „га­лоп до Мје­се­ца“. Ми­лу­је тре­нер мла­ дог Бер­не­ра, ен­гле­ског пу­но­крв­ног ко­ња. Тек је ку­пљен на аук­ци­ји у Ба­ден Ба­де­ну, у Ње­ мач­кој, и пр­ви пут је­зди по сем­бер­ској рав­ни­ци. По прх­ком сни­је­гу, ко­ји је ми­ ну­ле зи­ме са­мо на не­ко­ли­ко да­на оби­ је­лио кра­јо­лик из­ме­ђу ри­је­ка Дри­не и Са­ве, пр­ви пут оста­ју ути­сну­ти ње­го­ви тра­го­ви.

Ти­ту­ле Ко­њи из уз­га­ји­вач­ни­це „Ин­тер­гај“ уче­ству­ју на тр­ка­ма у Срп­ској, Фе­де­ра­ци­ји и Ср­би­ји. Осво­ји­ли су до са­да два дер­би­ ја БиХ, „Тр­ку шам­пи­о­на“ у Бе­о­гра­ду, Зоб­на­тич­ке ко­њич­ке игре и де­се­ти­не тр­ка у ре­ги­ји.

44

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

На ис­тој аук­ци­ји ку­пље­на је и Ил­да, још јед­но ен­гле­ско пу­но­крв­но гр­ло, ко­ја дам­ски пи­то­мо ка­ска ку­да тре­нер по­же­ ли. Зим­ски тре­нинг, ка­же Мо­јић, тра­је је­дан сат днев­но, а ко­њи се при­пре­ма­ју за нај­ви­ше дви­је тр­ке у дру­гој по­ло­ви­ни го­ди­не. Уз­га­ји­вач и вла­сник ових спорт­ских ко­ња је би­је­љин­ски би­зни­смен Сло­бо­ дан Јо­ва­но­вић. Ње­гов пр­ви тр­кач­ки коњ Принц има 14 го­ди­на и у за­слу­же­ној је пен­зи­ји. Са­мо га још га­зда ја­ше. Кроз ову уз­га­ји­вач­ни­цу про­шла су број­на тро­феј­на гр­ла: Пла­мен, Син­га­


пур, Принц Се­чан­ски, По­сеј­дон, Па­ ли­сад... На­гра­де са тр­ка у зе­мљи и на Бал­ка­ну кра­се ви­три­не Пан­си­о­на за ко­ње ко­ји се на­ла­зи уз „Сем­бер­ски са­ лаш“, уго­сти­тељ­ски обје­кат на прав­цу од Бо­га­ти­ћа ка Би­је­љи­ни, уре­ђен у ет­но сти­лу. На са­ла­шу је ор­га­ни­зо­ва­на шко­ла ја­ ха­ња, ре­кре­а­тив­но ја­ха­ње за дје­цу и за од­ра­сле, као и во­жња фи­ја­ке­ром кроз Сем­бе­ри­ју, чак и зи­ми, на сан­ка­ма ко­је ву­ку ли­пи­ца­не­ри. Мје­шта­ни Дво­ро­ва, на­се­ља при­клад­ ног име­на за ен­гле­ске пу­но­крв­не ко­ње на са­ла­шу, на­ви­кли су на ове љу­бим­це те­шке и по 500 ки­ло­гра­ма. Ко­њи по­кат­ кад до­ка­ска­ју до тр­жних цен­та­ра у око­ ли­ни и мир­но се огле­да­ју у из­ло­зи­ма.

Не пла­ше се ко­њи љу­ди, а ни љу­ди ових пре­кра­сних жи­во­ти­ња што су кроз вје­ ко­ве би­ли по­моћ те­жа­ци­ма и ин­спи­ра­ ци­ја умјет­ни­ци­ма.   ХИ­ПО­ДРОМ У БИ­ЈЕ­ЉИ­НИ   Би­је­љин­ски за­љу­бље­ни­ци у ко­њич­ ки спорт ка­жу да би за уре­ђе­ње већ по­ сто­је­ћег хи­по­дро­ма у гра­ду тре­ба­ло око 140.000 кон­вер­ти­бил­них ма­ра­ка. На по­вр­ши­ни од 30 хек­та­ра у на­се­љу Об­ри­јеж пла­ни­ра­на је из­град­ња спорт­ ско-ре­кре­а­тив­ног  ком­плек­са у ко­ме би се на­ла­зи­ла ста­за за тр­ке, ко­њич­ки му­зеј, ре­сто­ран и  игра­ли­шта  за дје­цу,  спорт­ ски те­ре­ни, као и ки­ло­ме­три пје­шач­ ких и би­ци­кли­стич­ких ста­за. Овај крај SRPSK A  No 6  2014

 Је­дан тре­нинг ми­ну­ле зи­ме

45


У

с е ­длу

има при­род­но бла­го уз­ви­ше­ње и са три стра­не бо­га­то је об­ра­стао шу­мом. Про­стор  хи­по­дро­ма, на са­мо три ки­ло­ме­тра  од цен­тра гра­да  са го­то­во 120.000 ста­нов­ни­ка, мо­гао би по­ста­ти ту­ри­стич­ка атрак­ци­ја ре­ги­о­на. Пре­ма план­ској до­ку­мен­та­ци­ји Ко­њич­ког клу­ ба „Сем­бе­ри­ја“, ло­ка­ци­ја је по­год­на за одр­жа­ва­ње свих вр­ста ма­ни­фе­ста­ци­ја на отво­ре­ном, на про­сто­ру ко­ји мо­же да уго­сти око 50.000 по­сје­ти­ла­ца. Се­кре­тар Ко­њич­ког клу­ба Ђо­јо Кр­ стић ка­же да ће Би­је­љи­на ове го­ди­не

46

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

има­ти два тр­кач­ка да­на, у ма­ју и већ тра­ ди­ци­о­нал­но у ав­гу­сту, на Све­тог Пан­те­ леј­мо­на, кр­сну сла­ву гра­да. – Сем­бе­ри­ја има ду­гу тра­ди­ци­ју уз­га­ ја­ња ко­ња. Ви­ше је од сто­ти­ну нас за­љу­ бље­ни­ка у тр­ке и на­сто­ји­мо да овом нај­ ста­ри­јем спор­т у у кра­ју вра­ти­мо сла­ву, по­пу­лар­ност и ма­сов­ност – ка­же Кр­стић. Про­шле го­ди­не тр­ка­ло се, ка­же, око 50 гр­ла из Срп­ске, Фе­де­ра­ци­је и Ср­би­је. – У Би­је­љи­ни има де­се­так ра­сних тр­ кач­ких ко­ња и још нај­ма­ње 50 па­рад­них ли­пи­ца­не­ра, рад­них ко­ња и по­ни­ја. Са


 Че­ка­ју­ћи срп­ски дер­би: Мо­дер­на шта­ла на сем­бер­ском са­ла­шу у Дво­ро­ви­ма

го­сти­ма из ре­ги­је, то је до­вољ­но за ор­ га­ни­зо­ва­ње ква­ли­тет­них коњ­ских тр­ка, ко­ји­ма се по­пу­ла­ри­шу спорт и дру­же­ње, ту­ри­зам и тра­ди­ци­ја овог на­ро­да и ове зе­мље – сма­тра Кр­стић.   СЈЕ­ЋА­ЊЕ АР­ХИ­ВА   Због из­у­зет­но­сти ге­о­граф­ског под­ руч­ја,  сем­бер­ски ко­њи би­ли су по­зна­ ти и из­ван Бал­ка­на. Тра­ди­ци­ја уз­го­ја арап­ских ко­ња у БиХ је ви­ше­вје­ков­на, а аутох­то­не па­сми­не по­са­вац и бо­сан­ско­

брд­ски коњ по­ка­зи­ва­ле су из­у­зет­не ре­ зул­та­те у ра­ду на има­њи­ма. Уво­ђе­њем ме­ха­ни­за­ци­је  у по­љо­при­ вре­ду  и оса­вре­ме­ња­ва­њем тран­спор­та, од­гој и др­жа­ње ко­ња по­ста­ли су не­кон­ ку­рент­ни. Број гр­ла ко­ња се од 1970. го­ ди­не стал­но сма­њу­је, иако раз­вој ко­њи­ чар­ства мо­же да по­диг­не ту­ри­стич­ку по­ну­ду ре­ги­је и зе­мље на европ­ски ни­во. Пре­ма до­ступ­ној ар­хив­ској гра­ђи, пр­ви  ко­њич­ки клуб  у Би­је­љи­ни  осно­ ван  је  1931. го­ди­не. Пр­ва зва­нич­на ко­ њич­ка тр­ка  по ме­ђу­на­род­ним пра­ви­ ли­ма одр­жа­на је у овом гра­ду још 1897. го­ди­не, а 1900. го­ди­не у Са­ра­је­ву је гр­ло из Сем­бе­ри­је по­би­је­ди­ло  нај­бо­ља гр­ла из аустро­у­гар­ских шта­ла. У но­ви­је ври­је­ме тр­ке ко­ња и смо­ тра фи­ја­ке­ра одр­жа­ва­ју се у Би­је­љи­ни у ав­гу­сту. 

Ци­је­на Ме­на­џер уз­га­ји­вач­ни­це Бран­ко Со­фре­нић ка­же да одр­жа­ ва­ње јед­ног тр­кач­ког ко­ња ко­шта око 1.500 КМ мје­сеч­но. Сва­ ко гр­ло по­је­де днев­но 10 ки­ло­гра­ма зо­би, по­ла ба­ле дје­те­ли­ не, ма­ло мр­кве и ја­бу­ка, су­вог гро­жђа, пре­пе­лич­јих ја­ја, ме­да и ви­та­ми­на ко­ји се до­да­ју хра­ни. SRPSK A  No 6  2014

47


С в е ­ти­о­ н и­ ц и

48

/

L i g h t h ous e s

SRPSK A  БРОЈ 6  2014


У сре­ди­шту Рав­них Ко­та­ра ДВО­РИ ЈАН­КО­ВИ­ЋА У ИСЛА­МУ ГРЧ­КОМ

Ку­лу и утвр­ђе­не дво­ре до­био је 1670. од Ве­не­ци­је чу­ве­ни срп­ски ускок Сто­јан Ј��н­ко­вић за за­слу­ге у бор­би про­тив Ту­ра­ка. Од XVI­II вије­ка ту је срп­ски про­свје­ти­тељ­ски и кул­тур­ни цен­тар, са вријед­ном би­бли­о­те­ком, умјет­нич­ком збир­ком, ко­лек­ци­јом ико­на и цр­кве­них књи­га, доц­ни­је и шко­лом. Ту је учи­те­ље­вао Си­мо Ма­та­вуљ, ту жи­вјео, пи­сао и са­хра­њен Вла­дан Де­сни­ца. У на­па­ду на Кра­ји­ну у по­сљед­њем ра­ту ком­плекс је ра­зо­рен, али је ве­ћи дио збир­ки са­чу­ван. И мо­гао би, на­кон об­но­ве ко­ја је у то­ку, опет би­ти до­сту­пан јав­но­сти

Пи­ше: Сан­дра Кља­јић

Н

а мје­сту гдје су се ви­је­ко­ви­ма до­ди­ри­ва­ле три ре­ли­ги­је и дви­ је ци­ви­ли­за­ци­је, смје­њи­ва­ли бур­ни исто­риј­ски до­га­ђа­ји, у пи­то­реск­ ном рав­но­ко­тар­ском се­лу нео­бич­ног име­на, не­да­ле­ко од За­дра и Бен­ков­ца, већ ско­ро 350 го­ди­на по­но­сно сто­ји Ку­ ла Јан­ко­ви­ћа.

Дво­ри Јан­ко­ви­ћа или Ку­ла Јан­ко­вић Сто­ја­на, ка­ко је још на­зи­ва­ју, у овом је не­мир­ном кра­ју де­це­ни­ја­ма је би­ла сје­ ди­ште кул­т ур­них и про­све­ти­тељ­ских ври­јед­но­сти, под кул­т ур­ним ути­ца­ји­ма и са за­па­да и са пра­во­слав­ног ис­то­ка. Ви­је­ко­ви­ма је и дом број­них зна­ме­ни­ тих љу­ди – од ле­ген­дар­ног ју­на­ка, ускоч­ SRPSK A  No 6  2014

Фо­то­гра­фи­је: Сан­дра Кља­јић и Ар­хи­ва по­ро­ди­це Де­сни­ца

49


С в е ­ти­о­ н и­ ц и

 Урош Де­сни­ца са по­сје­ти­о­ци­ма Дворâ Јан­ко­ви­ћа

ког сер­да­ра Сто­ја­на Јан­ко­ви­ћа до чу­ве­ ног пи­сца Вла­да­на Де­сни­це. Ком­плекс у се­лу Ислам Грч­ки, ко­ ји је већ три и по ви­је­ка у вла­сни­штву по­ро­ди­ца Јан­ко­вић–Де­сни­ца, не­мо­гу­ће је за­о­би­ћи при­ли­ком по­сје­те овом кра­ ју. Ку­лу Јан­ко­ви­ћа чи­ни склоп згра­да нео­бич­не ар­хи­тек­т у­ре, са ве­ли­ким дво­ ри­штем опа­са­ним зи­ди­на­ма, тик по­ред глав­ног пу­та, а у бли­зи­ни, ван зи­ди­на, на­ла­зи се и сред­њо­вје­ков­на ро­ма­нич­ка Цр­ква Све­тог Ђор­ђа у ко­јој је, по вла­ сти­тој же­љи, са­хра­њен Вла­дан Де­сни­ца. Ис­под Ку­ле на­ла­зи се про­стра­на ку­ хи­ња, а ис­под ње там­ни­ца и јед­на про­ сто­ри­ја скри­ве­ног ула­за. Тре­нут­но је од збир­ки за по­сје­ти­о­це до­ступ­на Ет­но­ граф­ска, у свом ори­ги­нал­ном про­сто­ру – „Ста­рој ку­хи­њи“. У Исла­му Грч­ком го­то­во да не­ма ста­нов­ни­ка ко­ји не мо­же да вам ис­при­

Ма­та­вуљ Пр­ви учи­тељ у шко­ли ко­ју је у Исла­му Грч­ком осно­вао зад­ њи Јан­ко­вић, Или­ја Де­де, био је Си­мо Ма­та­вуљ. Овај ка­сни­је по­зна­ти пи­сац у Ку­ли Сто­ја­на Јан­ко­ви­ћа про­во­дио је мно­ге да­не. У скло­пу „Отво­ре­них да­на Ку­ле Јан­ко­ви­ћа“ го­ди­не 2013. от­кри­ве­на је Ма­та­ву­ље­ва би­ста, ко­ја се до про­те­клог ра­та на­ ла­зи­ла ис­пред се­о­ске шко­ле на­зва­не по ње­му. Жи­вот уз Или­ју Јан­ко­ви­ћа ве­о­ма је ути­цао на Ма­та­ву­ља и ње­гов рад. Ислам Грч­ки, Ку­ла Јан­ко­ви­ћа и сам Или­ја Јан­ко­вић опи­са­ни су у ње­го­вим дје­ли­ма.

50

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

ча све о исто­ри­ја­т у Ку­ле, о Јан­ко­ви­ћи­ма и Де­сни­ца­ма. Не­ма ни оно­га ко­ји не­ће с по­но­сом на­гла­си­ти да по­том­ци Сто­ ја­на Јан­ко­ви­ћа, дје­ца Вла­да­на Де­сни­це На­та­ша, Ол­га, Јелена и Урош, вра­ћа­ју ста­ри сјај Ку­ли ко­ја је стра­да­ла у про­ те­клом ра­т у. – За­хва­љу­ју­ћи њи­ма ље­ти нам до­ла­зе љу­ди из ци­је­лог сви­је­та. Та­да ово на­ше пу­сто се­ло ожи­ви. Има­ју ве­ли­ке пла­но­ ве за Ку­лу – при­ча­ју ста­нов­ни­ци Исла­ма Грч­ког. СТА­РА И НО­ВА УСКОЧ­КА ВРЕ­МЕ­НА А при­ча о Ку­ли по­чи­ње још у дав­ном XVI ви­је­ку, ка­да је мле­тач­ко-тур­ска гра­ ни­ца би­ла пред са­мим вра­ти­ма За­дра, а низ ото­ман­ских утвр­ђе­ња про­те­зао се од Зе­му­ни­ка до Но­ви­гра­да. Нај­ве­ће се зва­ло Sedd-i-islam, што зна­чи бе­дем Исла­ма, па по ње­му у XVI­II ви­је­ку име до­би­ја­ју се­ла Ислам Грч­ки и су­сјед­ни Ислам Ла­тин­ски. Овај про­стор у то ври­је­ме био је ја­ко упо­ри­ште уско­ка, ко­ји су се на стра­ни Мле­ча­на бо­ри­ли про­тив Осман­ли­ја то­ ком Кан­диј­ског и Мо­реј­ског ра­та. У XVII ви­је­ку у бор­ба­ма су се по­себ­но ис­та­кли Јан­ко Ми­тро­вић и ње­го­ва три си­на Сто­ јан, За­ви­ша и Или­ја. Ка­ко се по­ка­зао у рат­ним по­хо­ди­ма и од­бра­ни Ко­та­ра, Сто­јан Јан­ко­вић до­би­ја 1670. го­ди­не од


Мле­тач­ке ре­пу­бли­ке ти­т у­лу сер­да­ра или ви­те­за Све­тог Мар­ка (ca­va­li­e­re di S. Mar­co). Уз ти­т у­лу му је да­то и има­ње с утвр­ђе­њем у Исла­му Грч­ком. Та­ко Ку­ла по­ста­је вла­сни­штво Јан­ко­ви­ћа. У XVI­II ви­је­ку, по­сли­је по­вла­че­ња Осман­ског цар­ства, Ку­ла Јан­ко­ви­ћа би­ ла је мје­сто про­све­ти­тељ­ског ути­ца­ја – у њој се ства­ра би­бли­о­те­ка, ску­пља­ју збир­ ке умјет­нич­ких пред­ме­та, ико­на, цр­кве­ них књи­га и ли­т ур­гиј­ских пред­ме­та... У XIX ви­је­ку Или­ја Де­де-Јан­ко­вић, Сто­ја­нов по­то­мак, отва­ра шко­лу у Исла­ му, пи­ше пје­сме, пу­то­пи­се, фи­ло­зоф­ске и по­ли­тич­ке рас­пра­ве, углав­ном на ита­ ли­јан­ском је­зи­ку, али и дра­му на ло­кал­ ном срп­ском нар­јеч­ју. Уда­јом Или­ји­не кће­ри Ол­ге за Вла­ ди­ми­ра Де­сни­цу у дру­гој по­ло­ви­ни XIX ви­је­ка Ку­ла пре­ла­зи у на­сље­ђе по­ро­ди­ це Де­сни­ца. И чла­но­ви ове по­ро­ди­це на­ста­вља­ју да ње­гу­ју кул­т ур­не и про­ свје­ти­тељ­ске ври­јед­но­сти, у че­му су се по­себ­но ис­та­кли у XIX ви­је­ку Вла­ди­мир Де­сни­ца, а у XX бра­ћа Урош и Бо­шко Де­сни­ца. A Вла­дан Де­сни­ца је ов­дје на­ пи­сао не­ке од сво­јих нај­вред­ни­јих дје­ ла, па и ди­је­ло­ве ро­ма­на Про­ље­ћа Ива­на Га­ле­ба. Од 1991. ов­дје се, као и три ви­је­ка ра­ ни­је, отва­ра пр­ва ли­ни­ја фрон­та. Ку­ла je гра­на­ти­ра­на, а на­кон ра­та за­па­ље­на и го­то­во уни­ште­на до те­ме­ља.

– Ве­ли­ки дио ком­плек­са ве­о­ма је оште­ћен. Сви кро­во­ви, осим згра­де Ма­га­зи­на, и сви др­ве­ни по­до­ви и ме­ђу­ спрат­не кон­струк­ци­је би­ли су уни­ште­ ни у по­жа­ру. Ипак, ди­је­ло­ви објек­та ко­је је За­вод за за­шти­т у спо­ме­ни­ка у За­дру об­но­вио од 1989–1991. го­ди­не оста­ли су у ре­ла­тив­но до­бром ста­њу, као и цр­ кви­ца Све­тог Ђор­ђа ко­ја је пре­тр­пје­ла ма­ња оште­ће­ња. Од не­про­цје­њи­ве ва­ жно­сти је то да је ве­ли­ки дио нај­ври­ јед­ни­јег ин­вен­та­ра Ку­ле Јан­ко­ви­ћа са­ чу­ван, ма­да је и дан да­нас рас­пр­шен на ра­зним ло­ка­ци­ја­ма – при­ча Урош Де­сни­ца. Го­ди­не 2002. за­по­чи­ње об­но­ва ком­ плек­са и од та­да је ура­ђен огро­ман по­сао. – Ре­ал­но је оче­ки­ва­ти пу­ну об­но­ву, уре­ђе­ње и функ­ци­о­нал­ност Ку­ле у на­ ред­не три го­ди­не, од­но­сно до 2017, ка­ да ће се оби­ље­жи­ти 50 го­ди­на од смр­ти Вла­да­на Де­сни­це – при­ча Урош Де­сни­ца.

 Уну­тра­ шњост Ку­ле Јан­ко­ви­ћа у Исла­му Грч­ком

Би­ље­шке јед­ног пи­сца „И та­ко, час у пје­снич­ком за­но­су због успо­ме­на ко­је ми се чи­ња­ху ју­че­ра­шње, час об­у­зет жа­ло­шћу гле­да­ју­ћи ја­ву око се­ бе, сти­гох на Ислам. Кад кро­за су­тон угле­дах Јан­ко­ви­ћа дво­ре, кад по­ми­слих да ћу жи­вје­ти бли­зу то­га ср­ца ци­је­ле ко­тар­ске про­шло­сти, по­ред по­шљед­њег по­том­ка Јан­ко­вић Сто­ја­на, сав про­тр­нух од ми­ли­не и од сје­те. (...) Сју­тра­дан се увје­рих да су сви усло­ви за жи­вот мно­го по­год­ни­ји не­го што сам се мо­гао на­да­ти.“ (Си­мо Ма­та­вуљ, у „Би­ље­шка­ма јед­ног пи­сца“)

SRPSK A  No 6  2014

51


С в е ­ти­о­ н и­ ц и  Сто­јан Јан­ко­вић (око 1635—1687), уље на плат­ну

ЈОШ ЈЕ­ДАН ПО­ВРА­ТАК У ЖИ­ВОТ Вла­сни­ци Ку­ле то­ком три ви­је­ка ску­пи­ли су ви­ше дра­го­цје­них збир­ки. Из­ме­ђу оста­лог, че­тр­де­се­так ико­на из пе­ри­о­да од XVI до XVI­II ви­је­ка, ста­ро оруж­је, би­бли­о­те­ку са чак 5.000 књи­га на ра­зним је­зи­ци­ма, ар­хе­о­ло­шку збир­ ку, збир­ку рим­ског нов­ца, рим­ског ста­ кла, бо­га­т у ет­но­граф­ску збир­ку, ли­је­пе при­мјер­ке на­мје­шта­ја, сли­ка, ста­рих ка­ та­стар­ских и ге­о­граф­ских ка­ра­та... Ту су би­ле и по­је­ди­нач­не ар­хи­ве Или­је Де­ де Јан­ко­ви­ћа и Уро­ша Де­сни­це. – Нај­ври­јед­ни­ји ди­је­ло­ви ин­вен­та­ра пре­жи­вје­ли су рат­на ра­за­ра­ња. Та­ко је збир­ка ико­на у пот­пу­но­сти са­чу­ва­на, а ди­је­лом и збир­ка са­крал­них пред­ме­та. Са­чу­ва­на је и збир­ка ста­рог оруж­ја ко­ ја се на­ла­зи у Хр­ват­ском исто­риј­ском му­зе­ју. Ар­хе­о­ло­шка збир­ка ди­је­лом је не­ста­ла, а суд­би­на збир­ке рим­ског ста­ кла је не­по­зна­та. Би­бли­о­те­ка је са­чу­ва­ на, као и до­ку­мен­та­ци­ја о Ку­ли – ка­же Урош Де­сни­ца. Је­дин­стве­не за­слу­ге у спа­са­ва­њу ве­ли­ког ди­је­ла збир­ки те ар­хи­ва и би­ бли­о­те­ке има Ми­ло­рад Са­вић, ку­стос Бен­ко­вач­ког му­зе­ја до 1995. Сав ври­јед­ ни­ји ин­вен­тар из Ку­ле Јан­ко­ви­ћа пр­во је пре­се­лио у Бен­ко­вач­ки му­зеј, а по­том ње­гов ве­ћи дио у Бе­о­град, у де­по Му­зе­ја Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве. – Све што је би­ло оста­ло у Ку­ли из­ гор­је­ло је ску­па с кро­во­ви­ма Ку­ле. Ве­ћи дио ин­вен­та­ра ко­ји је остао у Бен­ко­вач­ ком му­зе­ју, осим ет­но­граф­ске збир­ке ко­ју је при­хва­тио Му­зеј у Би­о­гра­ду, био је по­кра­ден по­сли­је ра­та у де­се­так уза­ стоп­них про­ва­ла – ка­же Урош Де­сни­ца. Вла­дан Де­сни­ца је же­лио да ври­јед­ но­сти и ље­по­те Ку­ле бу­ду до­ступ­не сви­ ма, па је пе­де­се­тих и ше­зде­се­тих го­ди­на про­шлог ви­је­ка отво­рио за јав­ност нај­ ста­ри­ји дио ком­плек­са. Ње­го­ви на­сљед­ ни­ци на­ста­вља­ју ту за­ми­сао. – На­мје­ра нам је да се ве­ћи дио објек­та уре­ди и отво­ри за јав­ност, па

Пје­сме Сто­јан је опје­ван у чу­ве­ним срп­ским на­род­ним еп­ским пје­ сма­ма. Пје­сма „Же­нид­ба Јан­ко­вић Сто­ја­на“ на­дах­ну­ла је слав­ ног Фран­цу­за Ла­мар­ти­на да на­пи­ше пје­сму „Пад ан­ђе­ла“. Нај­ по­зна­ти­ја пје­сма „Роп­ство Јан­ко­вић Сто­ја­на“ опи­су­је ње­гов би­јег из ца­ри­град­ске там­ни­це и по­вра­так у Рав­не Ко­та­ре.

52

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

Ју­нак Сто­ја­на Јан­ко­ви­ћа Тур­ци су за­ро­би­ли и од­ве­ли у там­ни­цу у Ца­ри­гра­ду, али је че­тр­на­ест мје­се­ци ка­сни­је по­бје­гао. То што је по­слат у там­ни­цу чак у Ца­ри­град, на­во­де исто­ри­ча­ри, го­во­ри да је сма­ тран за из­у­зет­но зна­чај­ну лич­ност. За­би­ ље­же­но је да је у јед­ном рат­ном по­хо­ду имао под со­бом 5.000 пје­ша­ка и 1.500 ко­ ња­ни­ка. По­ги­нуо је 23. ав­гу­ста 1687, а пре­да­ ње ка­же да је са­хра­њен у цр­кви у на­се­љу Бу­дим, бли­зу Исла­ма.

под­сти­че­мо и по­ма­же­мо сва­ку ини­ци­ ја­ти­ву ко­ја во­ди об­но­ви и ре­ви­та­ли­за­ ци­ји Ку­ле Јан­ко­ви­ћа – ка­же Урош Де­ сни­ца. Та­ко, у го­то­во са­свим сру­ше­ном ком­ плек­су и се­лу прак­тич­но без ста­нов­ни­ ка у сеп­тем­бру 2005. оби­ље­же­на је 100. го­ди­шњи­ца ро­ђе­ња Вла­да­на Де­сни­це. При­с у­ство­ва­ли су мно­ги књи­жев­ни струч­ња­ци и умјет­ни­ци, али и ве­лик број ра­се­ље­них ста­нов­ни­ка Исла­ма Грч­ ког и су­сјед­них се­ла. Ве­ћи­на је по пр­ви пут од ра­та до­шла у се­ло, па се овај до­ га­ђај и да­нас пре­при­ча­ва. Већ сље­де­ће го­ди­не ов­дје је одр­жан дио кул­т ур­но-на­уч­ног ску­па „Де­сни­чи­ ни су­сре­ти 2006“, а по пр­ви пут до­ла­зе во­лон­те­ри ко­ји ће на­ред­них не­ко­ли­ко го­ди­на ра­ди­ти на уре­ђе­њу ком­плек­са. Од 2007. ор­га­ни­зу­ју се и љет­не шко­ ле на ен­гле­ском и фран­цу­ском је­зи­ку о кул­т ур­ној ба­шти­ни, по­себ­но Сје­вер­не Дал­ма­ци­је. Ове го­ди­не одр­жа­ва­ју се Фе­сти­вал кул­т у­ре и сно­ва, „Да­ни Ку­ле“, из­ло­ жбе... – Од 2008. по­сје­ти­ле су нас број­не лич­но­сти из кул­т у­ре, на­у­ке, ви­со­ког обра­зо­ва­ња и по­ли­ти­ке. Раз­го­ва­ра­ли смо и о мо­гућ­но­сти­ма за убр­за­ва­ње об­ но­ве, на­чи­ни­ма ре­ви­та­ли­за­ци­је Ку­ле Јан­ко­ви­ћа, као и о мо­гу­ћим бу­ду­ћим са­ др­жа­ји­ма и ак­тив­но­сти­ма – ка­же Урош Де­сни­ца. На­гла­ша­ва да им је при­о­ри­тет об­но­ ва и ре­ви­та­ли­за­ци­ја жи­во­та у Ку­ли. – Об­но­вље­ну Ку­лу ви­дим као цен­тар на­уч­них, обра­зов­них, кул­т ур­них и раз­ вој­них про­је­ка­та. Же­ли­мо да ова ври­ јед­на кул­т ур­на ба­шти­на слу­жи за оп­ ште до­бро и за раз­вој овог кра­ја, баш као не­ка­да – за­кљу­чу­је Урош Де­сни­ца. 


SRPSK A  No 6  2014

53


П о­с ј е ­та Срп­ска Цр­ква све­тих апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла на Срп­ском тр­гу, да­нас нај­ста­ри­је са­чу­ва­но зда­ње у Ара­ду (из 1702)

54

SRPSK A  БРОЈ 6  2014


У злат­ном

АРАД, НА МО­РИ­ШУ, ВА­РОШ ДУ­ГОГ ПАМ­ЋЕ­ЊА И СВИЈЕ­ТЛИХ ХО­РИ­ЗО­НА­ТА

срп­ском огле­да­лу На ша­ву из­ме­ђу обла­сти Кри­ша­на и Ба­на­та, на­до­мак ру­мун­ско-ма­ђар­ске гра­ни­це, у овај град упле­те­не су кул­тур­не и исто­риј­ске ни­ти мно­гих на­ро­да. Да­нас, по­слије све­га, та­мо има још ма­ло Ср­ба и мно­го срп­ских тра­го­ва. Срп­ски ље­то­пис у Ара­ду ис­пи­си­ва­ли су Те­ке­ли­је, Та­ба­ко­ви­ћи, Алек­си­ћи, Те­нец­ки, Та­па­ви­це, Ив­ко­ви­ћи... Сли­ка­ри, пи­сци, тр­гов­ци, до­бро­тво­ри, не­и­ма­ри, рат­ни­ци... И са­да, ако од Бу­ле­ва­ра Ре­во­лу­ци­је кре­не­те ули­цом Са­ве Те­ке­ли­је ка Срп­ском тр­гу, по­но­во ће­те до­жи­вје­ти и схва­ти­ти мно­го то­га

Текст и фо­то­гра­фи­је: Ми­о­драг Гру­бач­ки

Г

е­о­гра­фи­ја ка­же да је Арад ло­ци­ран на крај­њем за­па­ду Ру­му­ни­је, да је уда­љен све­га два­де­се­так ки­ло­ме­ та­ра од ма­ђар­ске гра­ни­це, а чи­та­вих 550 од пре­сто­ни­це, Бу­ку­ре­шта, и да, пре­ма по­сљед­њем по­пи­с у ста­нов­ни­штва, у ње­

му жи­ви око 170 хи­ља­да ста­нов­ни­ка, што га чи­ни три­на­е­стим по ве­ли­чи­ни гра­дом у тој зе­мљи. Кроз град про­ти­че рије­ка Мо­риш, де­сна при­то­ка Ти­се. Низ­ вод­но од Ара­да, код мје­ста Над­лак, Мо­ риш је дије­лом и гра­нич­на рије­ка две­ју SRPSK A  No 6  2014

 Град­ска ку­ћа у Ара­ду

55


П о­с ј е ­та

 Срп­ска па­ла­та на Срп­ском тр­гу, гра­ди­тељ Ми­лан Емил Та­ба­ко­вић (1860–1946) Гроб Са­ве Те­ке­ли­је у Цр­кви све­тих апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла

др­жа­ва, по­том на­ста­вља ма­ђар­ском те­ ри­то­ри­јом, све до ушћа код Се­ге­ди­на. Мо­риш чи­ни и при­род­ну гра­ни­цу исто­ риј­ских по­кра­ји­на, па та­ко сје­вер­ни дио Ара­да при­па­да обла­сти Кри­ша­на, а ју­ жни дио Ба­на­т у. Исто­ри­ја о Ара­ду при­по­вје­да знат­но ши­ре, за­ди­ру­ћи до 1156. го­ди­не, ка­да се ово мје­сто пр­ви пут по­ми­ње у са­чу­ва­ним до­ку­мен­ти­ма. У вр­тло­зи­ма че­стих смје­ на осва­ја­ча и осло­бо­ди­ла­ца, стра­те­шки по­ло­жај у По­мо­риш­ју на­ме­тао му је суд­ би­ну вој­ног и гра­ни­чар­ског утвр­ђе­ња. У на­сто­ја­њи­ма да обез­бје­ди чвр­сту од­ бра­ну пре­ма Ото­ман­ском цар­ству, беч­ки двор фор­ми­рао је 1701. го­ди­не По­ти­скопо­мо­ри­шку гра­ни­цу. Цен­тар По­мо­ри­ шке гра­ни­це био је упра­во у Ара­ду. Но­ви­ја исто­ри­ја биље­жи до­га­ђа­је из ре­во­лу­ци­о­нар­не 1849. го­ди­не. Ше­стог ок­то­бра у арад­ској твр­ђа­ви обје­ше­но је три­на­ест ге­не­ра­ла ма­ђар­ске вој­ске, ме­ђу њи­ма и Ср­бин Јо­ван Да­мја­нић и Киш Ер­не, по­рије­клом из јер­мен­ске вла­ сте­лин­ске по­ро­ди­це на­ста­ње­не у се­лу Еле­мир, на­до­мак Зре­ња­ни­на. По­смрт­ни оста­ци Ки­ша Ер­неа не­што ка­сни­је су и пре­није­ти у Еле­мир и са­хра­ње­ни у по­ ро­дич­ној крип­ти у та­мо­шњој ка­то­лич­ кој цр­кви.

Дје­да и унук Ико­но­стас Цр­кве све­тих апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла, на Срп­ ском тр­гу, ура­дио је Ни­ко­ла Алек­сић, још је­дан зна­ме­ни­ти Ср­бин чи­је је по­рије­кло и ства­ра­ла­штво ве­за­но за овај град. Ње­го­ве ра­до­ве об­но­вио је унук му Сте­ван, та­ко­ђе умјет­нич­ ки из­да­нак Алек­си­ћа ко­ји се, с ве­ли­ким успје­хом, по­све­тио сли­кар­ству.

56

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

На­кон што је 1918. го­ди­не, по рас­па­ду Аустро­у­гар­ске мо­нар­хи­је, остао у Ру­му­ ни­ји, Арад гу­би пре­те­жно ма­ђар­ски ка­ рак­тер. Да­нас ве­ћи­ну чи­не Ру­му­ни, око 13 од­сто је ма­ђар­ског ста­нов­ни­штва, а ме­ђу број­ним ма­њи­на­ма су и Ср­би, њих око шест сто­ти­на у са­мом гра­ду и не­ што ви­ше од 1.100 у Арад­ској жу­па­ни­ји. По бро­ју Ср­ба у овом гра­ду те­шко би се мо­гао на­слу­ти­ти зна­чај ко­ји су не­ка­ да ов­дје има­ли. Ипак, њи­хо­ви тра­го­ви, ­ и­ла­зне сто­пе срп­ске ду­хов­но­сти, не­за­об умјет­но­сти и гра­ди­тељ­ства, трај­но су ути­сну­ти у тки­во Ара­да. Свје­до­чан­ство о то­ме нај­ви­ше је при­с ут­но у са­мом цен­тру гра­да, по­себ­но ка­да се са Бу­ле­ ва­ра Ре­во­лу­ци­је, нај­ши­рег, ули­цом Са­ве Те­ке­ли­је кре­не ка Срп­ском тр­гу... Са­ва (По­по­вић) Те­ке­ли­ја (1761–1842), је­дан од нај­ум­ни­јих Ср­ба на кра­ју XVIII и у пр­вој по­ло­ви­ни XIX вије­ка, увр­шћен је ме­ђу нај­зна­ме­ни­ти­је исто­риј­ске лич­ но­сти Ара­да, што до­ка­зу­је по­ме­ну­та ули­ца, али и ве­ли­ки пор­трет на са­мом ула­зу у Град­ски му­зеј. Овај пле­мић, пи­ сац, прав­ник и до­бро­твор, до­жи­вот­ни пред­сјед­ник Ма­ти­це срп­ске, сво­јом за­ ду­жби­ном „Те­ке­ли­ја­нум“ у Бу­дим­пе­шти омо­гу­ћио је шко­ло­ва­ње ве­ћег бро­ја Ср­ ба у Угар­ској и до­при­нео оп­штем кул­ тур­ном уз­ди­за­њу свог на­ро­да. ОКО СРП­СКОГ ТР­ГА Са­ва Те­ке­ли­ја са­хра­њен је у уну­тра­ шњо­сти Цр­кве све­тих апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла, на Срп­ском тр­гу, гра­ђе­ви­ни по­диг­ну­тој да­ле­ке 1702. го­ди­не, да­нас нај­ста­ри­јем са­чу­ва­ном објек­т у у Ара­ду.


Храм је, на­кон во­је­ва­ња уз аустриј­ску вој­ску про­тив Ту­ра­ка и на­се­ља­ва­ња у Ара­ду, по­ди­гао обер­ка­пе­тан Јо­ван Те­ ке­ли­ја, пра­дјед Са­вин. Те­ке­ли­је, гра­ни­ чар­ска по­ро­ди­ца По­по­вић ко­ја је сте­кла плем­ство и ово зва­ње, би­ли су вла­сни­ци и упра­ви­те­љи цр­кве све док им се ни­је уга­си­ла му­шка ло­за, 1844. го­ди­не.  На­с у­прот овој цр­кви, Срп­ски трг за­ тва­ра „Срп­ска па­ла­та“, гра­ди­те­ља Ми­ ла­на Еми­ла Та­ба­ко­ви­ћа (1860–1946), при­пад­ни­ка ста­ре срп­ске ба­нат­ске пле­ мић­ке по­ро­ди­це Та­ба­ко­вић. Емил је у Ара­ду оства­рио зна­чај­на гра­ди­тељ­ска дје­ла, од ко­јих се во­лу­ме­ном ис­ти­че ри­ мо­ка­то­лич­ка Ка­те­дра­ла све­тог Ан­т у­на, на већ по­ме­ну­том Бу­ле­ва­ру Ре­во­лу­ци­је. Гра­д кра­се и ње­го­ва Тр­го­вач­ка шко­ла, Нај­ма­но­ва и Фел­де­со­ва па­ла­та, Ми­но­ рит­ска цр­ква, Па­ла­та Арад­ско-ча­над­ске же­ле­знич­ке ди­рек­ци­је. Ње­го­ви си­но­ви, Ђор­ђе и Иван, пр­ви та­ко­ђе ар­хи­тект, дру­ги сли­кар, ро­ђе­ни у Ара­ду, пре­ми­ ну­ли у Но­вом Са­ду (Ђор­ђе), од­но­сно Бе­о­гра­ду (Иван), оста­ви­ли су сна­жан умјет­нич­ки пе­чат и на срп­ским про­сто­ ри­ма. При по­ме­ну ви­ђе­ни­јих арад­ских Ср­ ба не сме се за­бо­ра­ви­ти ни по­ро­ди­ца Те­нец­ки и њен нај­зна­чај­ни­ји при­пад­ник Сте­фан, ба­рок­ни сли­кар-ико­но­пи­сац. О до­ме­ти­ма и стре­мље­њи­ма Ара­да нај­у­пе­ча­тљи­ви­је свје­до­чи по­ме­ну­ти Бу­ ле­вар Ре­во­лу­ци­је. Дуж ње­га по­диг­ну­те су па­ла­те ка­квим би се по­но­си­ле и знат­ но ве­ће ва­ро­ши. При­мје­тан је ути­цај нео­ре­не­сан­се, нео­кла­си­ци­зма и се­це­си­ је, гра­ди­тељ­ских сти­ло­ва до­бро ускла­ ђе­них на по­те­зу од Град­ске ку­ће, пре­ко

по­ме­ну­те Ка­те­дра­ле све­тог Ан­т у­на, до Те­а­тра „Јо­ан Сла­ви­ћи“ и Тр­га Аврам Јан­ку, ко­јим до­ми­ни­ра Спо­ме­ник хе­ро­ ји­ма Ара­да. Овај трг ожи­вља­ва дух про­ ху­ја­лих вре­ме­на не са­мо за­хва­љу­ју­ћи зда­њи­ма ко­ја га окру­жу­ју, већ и по­себ­ ним на­чи­ном обиље­жа­ва­ња зна­чај­них град­ских да­т у­ма и до­га­ђа­ја. Тр­гом та­да па­ра­ди­ра­ју ко­ња­ни­ци и ко­чи­је, пра­ће­ни блех-му­зи­ком, ево­ци­ра­ју­ћи успо­ме­не на до­ба пре­ви­ра­ња, бор­би за на­ци­о­нал­но осло­бо­ђе­ње и вје­чи­те те­жње за сло­бо­ дом и на­прет­ком.

 Срп­ска шко­ла у Фен­ла­ку, 25 ки­ло­ме­та­ра ис­точ­но од Ара­да

ДРУК­ЧИ­ЈА ИС­КУ­ШЕ­ЊА МА­ЊИН­СКИХ ЗА­ЈЕД­НИ­ЦА Прије од­ла­ска из Ара­да у обли­жње на­ се­ље Фен­лак, тре­ба свра­ти­ти до уре­ђе­ног ше­та­ли­шта уз Мо­риш, на ком се за­вр­ша­ ва пи­то­ма и зе­ле­на Зре­ња­нин­ска ули­ца, на­зва­на та­ко у част гра­да по­бра­ти­ма у срп­ском дије­лу Ба­на­та. Ви­ше­де­це­ниј­ ска са­рад­ња двије ва­ро­ши, ко­је гра­ни­ца одав­но не дије­ли већ спа­ја, баш као и за­ јед­нич­ка при­пад­ност Ба­на­т у, озва­ни­че­на је пот­пи­си­ва­њем По­ве­ље о бра­ти­мље­њу 2002. го­ди­не, упра­во у Ара­ду.

Бра­ћа Та­ба­ко­ви­ћи Ђор­ђе Та­ба­ко­вић је нај­ве­ће име но­во­сад­ске мо­дер­не ар­ хи­тек­ту­ре. Иза ње­га су у овом гра­ду оста­ле гра­ђе­ви­не по­ пут Та­нур­џи­ће­ве и Клај­но­ве па­ла­те, Со­кол­ског до­ма, хо­те­ла „Парк“, згра­де „Цр­ве­ног кр­ста“. А Иван Та­ба­ко­вић члан је Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умјет­ но­сти, је­дан од осни­ва­ча сли­кар­ских гру­па „Зе­мља“ и „Ше­сто­ ри­ца“, до­бит­ник број­них умјет­нич­ких и дру­штве­них при­зна­ња у Србији.

SRPSK A  No 6  2014

57


П о­с ј е ­та

 Ри­је­ка Мо­риш и хо­тел „Парк“ у Ара­ду

 Трг Авра­ма Јан­куа Про­сла­ва Да­на Ара­да

При­ја­те­љи се на сва­ком ко­ра­ку сре­ћу и у Фен­ла­ку, 25 ки­ло­ме­та­ра ис­точ­но од Ара­да. У овом се­лу, ко­је има око 2.500 ста­нов­ни­ка, жи­ви и 280 Ср­ба, у јед­ној од сво­јих ком­пакт­ни­јих за­јед­ни­ца у ру­ мун­ском По­мо­риш­ју. У Фен­ла­ку по­сто­ ји и одје­ље­ње че­тво­ро­го­ди­шње основ­не шко­ле на срп­ском је­зи­ку, на жа­лост, са све ма­ње ђа­ка. Не­да­ле­ко од шко­ле по­ диг­нут је и је­дан од нај­љеп­ших и нај­ве­ ћих пра­во­слав­них хра­мо­ва ру­мун­ског Ба­на­та – Храм Ро­жде­ства Бо­го­ро­ди­це. Зи­дан је 1900–1901. го­ди­не пре­ма на­цр­т у ар­хи­тек­те Мом­чи­ла Та­па­ви­це, у об­ли­ку ла­ђе, са три тор­ња, од ко­јих сре­ди­шњи пре­ма­шу­је два­де­сет ме­та­ра. Ико­но­стас је осли­ка­ла но­во­сад­ска ра­ди­о­ни­ца Ив­ ко­вић. Фен­лак, као и дру­га на­се­ља у око­ли­ни Ара­да у ко­ји­ма још има Ср­ба,

Ше­сто­кра­ка твр­ђа­ва Арад­ска твр­ђа­ва, је­дан од сим­бо­ла овог гра­да, да­нас је мје­сто ко­је ра­до по­хо­де и Ара­ђа­ни и њи­хо­ви го­сти. По­диг­ну­ та уну­тар рјеч­ног ме­ан­дра, има об­лик пра­вил­не ше­сто­кра­ке звије­зде. Са­гра­ђе­на је у пе­ри­о­ду од 1763. до 1783. го­ди­не, по на­ре­ђе­њу ца­ри­це Ма­ри­је Те­ре­зи­је.

58

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

не­ми­нов­но под­лије­же аси­ми­ла­ци­ји, док је пре­о­ста­ло срп­ско ста­нов­ни­штво све ста­ри­је. Упр­кос мно­го по­вољ­ни­јој дру­ штве­ној кли­ми за ис­ка­зи­ва­ње на­ци­о­ нал­не при­пад­но­сти не­го што је то био слу­чај у не­ким ра­ни­јим пе­ри­о­ди­ма ру­ мун­ске исто­ри­је, при­пад­ни­ци ма­њи­на, не са­мо срп­ске, свје­сни су да их је све ма­ње и да мо­ра­ју би­ти још ор­га­ни­зо­ ва­ни­ји и сло­жни­ји ка­ко би ње­го­ва­ли и очу­ва­ли сво­је за­јед­ни­це. Та­кав за­кљу­чак не­ми­нов­но је при­с у­тан при ра­стан­ку са Ср­би­ма из Фен­ла­ка.   По­вра­так у Арад по­нов­ни је су­срет с мо­дер­ним сред­њо­ев­ роп­ским гра­дом, бо­га­тог гра­ди­тељ­ског на­слије­ђа и лу­ цид­но ре­а­ли­зо­ва­ним ар­хи­тек­тон­ским и про­стор­ним рје­ше­њи­ма. Пре­пли­ћу се ста­ра и но­ва зда­ња, у ши­ро­ке бу­ле­ва­ре ута­па­ју се шар­мант­не уске ули­це, а про­ стра­не оба­ле Мо­ри­ша пре­тво­ре­не су у ше­та­ли­шта, пар­ко­ве, спорт­ске цен­тре, град­ско ку­па­ли­ште... При­ја­тан је осје­ ћај ше­та­ти овим гра­дом, уз са­зна­ње да су дио ње­го­вог исто­риј­ског, гра­ди­тељ­ ског и кул­т ур­ног ље­то­пи­са ис­пи­си­ва­ли и Ср­би, што Арад пам­ти и на че­му им је за­хва­лан до да­на­шњих да­на. 


SRPSK A  No 6  2014

59


Љ е ­то­пис

свје­тлост

СТО ПЕТ­НА­ЕСТ ГО­ДИ­НА ОД ПР­ВЕ СИ­ЈА­ЛИ­ЦЕ У БА­ЊА­ЛУ­ЦИ

И би

Тра­пи­сти, ри­мо­ка­то­лич­ки мо­на­шки ред, у Ба­ња­лу­ку су до­шли 1869. и за­сно­ва­ли ма­на­стир Ма­ри­је Зви­је­зде. Из­гра­ди­ли су пив­ни­цу, за­по­че­ли про­из­вод­њу чу­ве­ног си­ра, отво­ри­ли за­нат­ске шко­ле, штам­па­ри­ју, бол­ни­цу. Го­ди­не 1899, 27. мар­та, из њи­хо­ве хи­дро­е­лек­тра­не „Де­ли­ба­ши­но се­ло“ на Вр­ба­су по­те­к ла је стру­ја ко­ја ће убр­зо осви­је­тли­ти и њих и град. Ме­ђу пр­ви­ма на Бал­ка­ну Пи­ше: Са­ндра Јо­со­вић

 Из­град­ња пр­ве бра­не на Вр­ба­су, у XIX ви­је­ку

60

У

пра­во ове 2014. на­вр­ши­ло се 115 го­ди­на од па­ље­ња пр­ве си­ја­ли­це у Ба­ња­лу­ци. Да­ле­ке 1899, 27. мар­ та, би­ла је то јед­на од пр­вих елек­трич­ них си­ја­ли­ца на Бал­ка­ну. Хро­ни­ча­ри ка­ жу да је у За­греб сти­гла тек осам го­ди­на ка­сни­је, 1907. Пр­во сви­је­тло упа­ли­ли су тра­пи­сти, ре­дов­ни­ци са­мо­ста­на Ма­ри­ја Зви­је­зда, ко­ји су у Ба­ња­лу­ку до­шли 21. ју­на 1869. У гра­ду на Вр­ба­с у из­гра­ди­ли су пив­ ни­цу, чу­ве­ну си­ра­ну, за­нат­ске шко­ле, штам­па­ри­је, бол­ни­цу. Би­ли су пи­о­ни­ри SRPSK A  БРОЈ 6  2014

у мно­го че­му, па и у из­град­њи пр­ве хи­ дро­е­лек­тра­не ов­дје. Ка­ко сто­ји у ар­хив­ским спи­си­ма, ве­ ли­ки млин на Вр­ба­с у из­гра­дио је у пе­ ри­о­ду од 1871. до 1874. го­ди­не Франц Пфа­нер, ре­дов­ник и осни­вач Ма­ри­је Зви­је­зде. „... За си­гур­ност мли­на по­диг­ну­та је на оба­ли Вр­ба­са бра­на, и с њом спо­је­на по­себ­на стру­га­ра. Го­ди­не 1873. по­диг­ ну­та је по­себ­на пи­ла­на на обал­ном зи­ ду код мли­на. Сви су ови ра­до­ви би­ли за­вр­ше­ни до Ус­кр­са 1874. С пи­ла­ном је


би­ла спо­је­на си­саљ­ка на по­гон во­де­ним ко­лом за до­вод во­де у са­мо­стан, врт и пи­ва­ру“, за­пи­сао је Б. Га­вра­но­вић. У спи­си­ма ко­ји сли­је­де на­во­ди се да ре­дов­ник Бо­на­вен­т у­ра Ба­и­ер 1893. го­ди­не по­ста­вља ве­ли­ко ко­ло на Вр­ба­ су ко­је по­кре­ће ин­ду­стриј­ске објек­те, али елек­трич­но сви­је­тло се не по­ми­ње све до 1899. Те го­ди­не на­ба­вље­на је пр­ ва пар­на ма­ши­на од 50 коњ­ских сна­га. Ка­да су уви­дје­ли да она не за­до­во­ља­ва по­тре­бе мли­на, пи­ва­ре и сук­на­ре, тра­ пи­сти гра­де пр­ву хи­дро­цен­тра­лу: „... У пи­ва­ри, твор­ни­ци сук­на и мли­ ну по­ја­чан је по­гон пар­ним стро­јем, а ка­ко ни овај ни­је за­до­во­ља­вао, са­гра­дио је опат на Вр­ба­с у кон­цем 1899. го­ди­не тур­би­не од 60 коњ­ских си­ла. За то је мо­ рао Вр­бас ра­ди ви­шег па­да би­ти за­гра­ ђен бра­ном. Са­мо­стан је 27. ожуј­ка 1899, го­ди­не до­био сво­ју елек­трич­ну ра­свје­т у, а по­сли­је 1902. го­ди­не до­би­ле су је од ње­га и не­ке ку­ће у Ба­ња­лу­ци...“, на­во­ди Б. Га­вра­но­вић. Та­ко, зва­нич­но пр­ви из­вор елек­ трич­не енер­ги­је на под­руч­ју Ба­ња­лу­ке је хи­дро­е­лек­тра­на на Вр­ба­с у „Де­ли­ба­ ши­но се­ло“. Исте го­ди­не град­ска упра­ ва у Ба­ња­лу­ци из­гра­ди­ла је пр­ву мре­

жу за ра­свје­т у до­ма­ћин­ста­ва и јав­ну ра­свје­т у у цен­тру гра­да.

 Ма­на­стир тра­пи­ста у Ба­ња­лу­ци, да­нас

ПИ­ОН ­ ИР­СКО ДО­БА ЕЛЕК­ТРИ­ФИ­КА­ЦИ­ЈЕ „... Бе­тон­ске ра­до­ве за но­ву цен­тра­ лу и бра­ну из­во­ди­ли су струч­ња­ци из Бе­ча. Тур­би­ну и њи­хо­ву мон­та­жу из­ве­ ли су струч­ња­ци из Бу­дим­пе­ште. На­ кон то­га, 20. VI 1902. го­ди­не до­би­ше елек­трич­ну ра­свје­т у обје же­ље­знич­ке ста­ни­це, она у гра­ду и на Пред­гра­ђу, а не­што ка­сни­је и дру­ге слу­жбе­не про­ сто­ри­је у гра­ду и гра­ђа­ни...“ на­во­ди се у члан­ку Н. За­мо­ле.

Мо­ли и ра­ди Тра­пи­сти су кон­тем­пла­ти­ван ред у Ри­мо­ка­то­лич­кој цр­ кви ко­ји слу­жи Бо­гу и бра­ћи љу­ди­ма ћут­њом, мо­ли­твом и фи­зич­ким ра­дом, пре­ма ге­слу све­тог Бе­не­дик­та: „Мо­ли и ра­ ди.“ На­ди­мак „тра­пи­сти“ до­би­ли су по ре­форм­ском по­кре­ту ко­ји је за­по­чео у XVII ви­је­ку у фран­цу­ском ци­стер­цит­ском са­мо­ста­ну No­tre Da­me de La Trap­pe. Жен­ска гра­на ре­да има 72 са­мо­ста­на, нај­ви­ше у Евро­пи. Го­ди­не 1869. гру­па тра­пи­ ста до­шла је у Ба­ња­лу­ку и осно­ва­ла са­мо­стан Ма­ри­ја Зви­ је­зда. Да­нас у овом са­мо­ста­ну жи­ве два бра­та, по­сљед­њи тра­пи­сти на Бал­ка­ну.

SRPSK A  No 6  2014

61


Љ е­т о­п и с

Ра­свје­та из 1878. У мо­но­гра­фи­ји Све­то­за­ра Гла­моч­ли­је, о сто­го­ди­шњи­ци елек­три­фи­ка­ци­је на овом под­руч­ју, по­ми­ње се мо­гућ­ност да је си­ја­ли­ца на овом под­руч­ју упа­ље­на још ра­ни­је, 1878. ��ла­ моч­ли­ја, на­и­ме, на­во­ди из­у­зет­но ин­те­ре­сан­тан чла­нак ко­ји је на­пи­сао Н. За­мо­ла на осно­ву ље­то­пи­са тра­пи­ста: „... Про­на­шли смо до­ку­мент у ко­ме сто­ји да су тра­пи­сти скло­пи­ли уго­вор о ку­по­ви­ни зе­мљи­шта у Де­ли­ба­ши­ном Се­лу, из­ме­ђу 15. и 30. свиб­ња 1869. го­ди­не, а де­вет го­ди­на по­сли­је то­га на­пра­ви­ли елек­трич­ну ра­свје­ту, уве­ли елек­трич­ну стру­ју у сво­је по­го­не и раз­не ра­ди­о­ни­це, као што су млин, пи­ва­ра и си­ра­ра...“ То би зна­чи­ло, на­во­ди Гла­моч­ли­ја, да је ко­ри­шће­ње елек­ трич­не енер­ги­је ов­дје по­че­ло још при­је Те­сли­ног од­ла­ска у Аме­ри­ку 1884.

 Ба­ња­лу­ка је да­нас мо­де­ран, ли­је­по осви­је­тљен град

62

На мол­бу гра­ђа­на, елек­тра­на је уско­ ро про­ши­ре­на, а млин пре­у­ре­ђен. Од ку­ће до ку­ће, си­ја­ли­це се по­ла­ко па­ле Ба­ња­лу­ком. „... Упра­ва са­мо­ста­на са­гра­ди­ла је 1910. го­ди­не но­ви млин с по­све мо­дер­ ним уре­ђа­јем, с ка­па­ци­те­том од 2,5 ва­ го­на, а елек­тра­на је до­би­ла но­ве тур­би­не од 300 коњ­ских си­ла. По­што је у про­ље­ ће 1913. го­ди­не Вр­бас про­био др­ве­ну бра­ну, од­мах се по­че­ла гра­ди­ти но­ва од бе­то­на, ко­ја је до­вр­ше­на у ље­то 1914. го­ ди­не...“ пи­ше Б. Га­вра­но­вић.

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

Због не­мо­гућ­но­сти ефи­ка­сног пре­ но­са елек­трич­не енер­ги­је у то ври­је­ме (јед­но­смјер­на стру­ја, ни­зак на­пон, ве­ ли­ка уда­ље­ност...), освје­тљен је са­мо је­ дан дио гра­да и то на­кон 1910. го­ди­не, ка­да је про­ши­рен ка­па­ци­тет елек­тра­не уград­њом дви­је тур­би­не по 300 коњ­ ских сна­га. Хи­дро­е­лек­тра­на „Де­ли­ба­ши­но се­ ло“ је ду­го би­ла је­ди­ни снаб­дје­вач гра­ да стру­јом, све до 1922. го­ди­не, ка­да је у Ба­ња­лу­ци из­гра­ђе­на Тер­мо­е­лек­тра­на „Ла­уш“, ко­ја је спа­да­ла у елек­тра­не ве­ ћег ка­па­ци­те­та у БиХ. Град­ња на­пон­ ских во­до­ва и тран­сфор­ма­тор­ских ста­ ни­ца ши­ри­ла се од елек­тра­на ка цен­тру Ба­ња­лу­ке. Ско­ро у исто ври­је­ме на­пра­ вље­не су и пр­ве тра­фо-ста­ни­це. Да­нас, пред­у­зе­ће „Елек­тро­кра­ји­на“ по­сје­ду­је око 4.000 тра­фо-ста­ни­ца и снаб­ди­је­ва 248.000 по­тро­ша­ча. Сто пет­на­ест го­ди­на ка­сни­је, жи­вот без стру­је је го­то­во не­за­ми­слив. Ја­чи­ на пр­ве си­ја­ли­це, ко­ја је за­си­ја­ла тог 27. мар­та 1899. го­ди­не, би­ла је тек не­ја­ки од­сјај про­сјеч­не ба­те­риј­ске лам­пе. Ипак, упра­во је ње­на свје­тлост упи­са­ла Ба­ња­ лу­ку ме­ђу гра­до­ве ко­ји су по не­че­му ме­ ђу пр­ви­ма на Бал­ка­ну. 


SRPSK A  No 6  2014

63


P r o

64

m e ­mo­ r i a

SRPSK A  БРОЈ 6  2014


Тај див­ни стра­шни свијет СРП­СКИ ДУ­БРОВ­НИК: БО­ЖИ­ДАР ЂА­ЈА (1850-1914), КЊИ­ЖЕВ­НИК И ПО­МО­РАЦ

Пре­пло­вио је оке­а­не и за­по­вје­дао на че­ти­ри је­зи­ка. Је­дрио на ту­ђим и сво­јим бро­до­ви­ма. Као ка­пе­тан бро­да „Де­ли­град“, по­мо­гао је раз­вој рјеч­ног бро­дар­ства у Ср­би­ји. Знао је да је за­бо­рав об­лик смр­ти. Ње­го­во ше­сток­њиж­је „На­ши по­мор­ци“, от­ме­на до­ку­мен­тар­на и по­е­тич­на про­за, чу­ва се у Ар­хи­ву СА­НУ. Ње­гов брат Јо­ван био је углед­ни књи­жев­ник и пре­во­ди­лац у Бе­о­гра­ду, а син Иван тре­ћи Ср­бин у Фран­цу­ској ака­де­ми­ји на­у­ка (по­слије Ру­ђе­ра Бо­шко­ви­ћа и Јо­ва­на Цви­ји­ћа) Пи­ше: Здрав­ко Кр­ста­но­вић

П

о­мо­рац и књи­жев­ник Бо­жи­дар Ђа­ја ро­ђен је 24. ма­ја 1850. у Ду­ бров­ни­ку. Отац Иво, по­мо­рац, по­том тр­го­вац, ро­дом из се­ла Мра­вин­ ца; мај­ка Пе­тру­ње­ла, ро­ђе­на Гр­гу­ре­вић, из тр­го­вач­ке по­ро­ди­це у Мо­ко­ши­ци. Бо­жи­дар је основ­ну шко­лу по­ха­ђао у род­ном гра­ду и по­ма­гао оцу у тр­го­ви­ ни. Као ше­сна­е­сто­го­ди­шњак укр­цао се, у Тр­сту, на брод јед­ног свог стри­ца као „ма­ли“. Пло­вио је два­на­ест го­ди­на ду­

бро­вач­ким и пе­ље­шким је­дре­ња­ци­ма,  Бо­жи­дар Ђа­ја у мла­ђим да­ни­ма про­шао сва зва­ња, од „ма­ло­га“ до за­по­ и доц­ни­је са вјед­ни­ка. по­ро­ди­цом Ис­пи­те за по­руч­ни­ка и ка­пе­та­на ду­ ге пло­вид­бе по­ла­гао је у Ду­бров­ни­ку, по­ сљед­њи 1873. Го­ди­не 1878. по­ста­је за­по­ вјед­ник ду­бро­вач­ког бар­ка „Срећ­ни“, из­гра­ђе­ног у Ри­је­ци 1871, но­си­во­сти 565 то­на, ко­ји је био вла­сни­штво Бо­жи­ да­ро­вог оца Ива­на и уја­ка Гр­гу­ра. Овим бро­дом срећ­но је пло­вио и по­сло­вао, а на SRPSK A  No 6  2014

65


P r o

m e ­mo­ r i a

 Бо­жи­дар у свом Но­ву го­ди­ну 1881. при­спио је у фран­цу­ вр­ту и са су­пру­гом ску лу­ку Он­флер, са то­ва­ром жи­та. Ту се упо­знао са си­но­ви­цом јед­ног бро­до­вла­ сни­ка, Дел­фи­ном Оже, ко­јом се уско­ро оже­нио. Брод „Срећ­ни“ до­вео је у Ду­бров­ ник и пре­дао бро­до­вла­сни­ци­ма. На­ста­ нио се у Авру, гдје му је та­шта по­сје­до­ва­ ла ма­ну­фак­тур­ну рад­њу у ко­ју је сту­пио као ор­так. Раз­и­шли су се, па је Бо­жи­дар по­том ра­дио као по­мор­ско-тр­го­вач­ки по­сред­ник, али ни­је имао успје­ха. Вра­ћа се свом за­на­т у. Ку­пио је барк „Ni­co­lo G.“ и 1887. го­ди­не, са те­ре­том угље­на, за­пло­вио ка за­пад­ној Афри­ци, а ода­тле на Ан­ти­ле. Та­мо, на остр­ву Ха­и­ти, узео је то­вар за Ен­гле­ску. У то ври­је­ме је­ дре­ња­ци­ма су да­ни би­ли од­бро­ја­ни, по­ сло­ви би­ва­ју све сла­би­ји. По­сли­је ду­гог пу­то­ва­ња, ка­пе­та­ну Бо­жи ни­је се ис­пла­ ти­ло да по­пра­вља свој ста­ри брод. На­пу­ шта га у Гла­зго­ву, гдје је 19. ју­ла 1888. пре­ шао у ру­ке ен­гле­ског бро­до­вла­сни­ка. Ка­пе­тан Бо­жо од­лу­чу­је да се из Авра  Сли­ке из бе­о­град­ског ал­бу­ма исе­ли у Ар­ген­ти­ну, али баш та­да, сти­ца­ по­ро­ди­це Ђа­ја јем окол­но­сти, ус­по­ста­вља ве­зу са сво­јим

Дје­ца Бо­жи­дар је, са су­пру­гом Дел­фи­ном, имао че­тво­ро дје­це: Ива­на, Ро­бер­та (ко­ји је млад умро), Алек­сан­дра и Ол­гу. Иван Ђа­ја (Авр, 21. јул 1884 – Бе­о­град, 1. ок­то­бар 1957) јед­на је од нај­зна­чај­ни­јих лич­но­сти ко­је је срп­ски на­род дао у мо­дер­ним вре­ме­ни­ма. Био је на­уч­ник свјет­ског угле­да, рек­тор Бе­ог­ рад­ ског уни­вер­зи­те­та, члан Срп­ске кра­љев­ске ака­де­ми­је, Фран­ цу­ске ака­де­ми­је на­у­ка и по­ча­сни док­тор Сор­бо­не, као тре­ћи Ср­бин са тим зва­њем (по­сли­је Ру­ђе­ра Бо­шко­ви­ћа и Јо­ва­на Цви­ ји­ћа). Био је и сја­јан пи­сац, ње­го­ва ме­ди­та­тив­на про­за при­па­да вр­хо­ви­ма срп­ске књи­жев­но­сти. Дру­ги Бо­жи­да­ров син, Алек­ сан­дар, агро­ном, аутор ни­за струч­них дје­ла, био је на­уч­ни са­ вет­ник у СА­НУ.

66

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

бра­том Јо­ва­ном. Тај углед­ни срп­ски по­ ли­ти­чар, књи­жев­ник, но­ви­нар и пре­во­ ди­лац (пре­во­дио Та­ци­та, Мон­те­ња, Игоа, Ман­ци­ни­ја), жи­вио је у Бе­о­гра­ду. Бо­жо при­хва­та бра­то­вљев по­зив да до­ђе у Ср­би­ју, гдје у мар­ту 1890. пре­у­зи­ма за­ по­вјед­ни­штво па­ро­бро­да „Де­ли­град“ од ка­пе­та­на Мар­ка Ђу­ри­ћа, ко­ји је Ду­на­ вом пло­вио пе­де­сет го­ди­на. На пред­лог но­вог за­по­вјед­ни­ка, „Де­ли­град“, до­тле ре­мор­кер, пре­у­де­шен је у пут­нич­ки па­ ро­брод. Ви­ше ни­је сво­ји­на др­жа­ве, ула­ зи у са­став но­во­о­сно­ва­ног ак­ци­о­нар­ ског пред­у­зе­ћа „Пр­во кра­љев­ско срп­ско па­ро­бро­дар­ско дру­штво“. По­ли­тич­ки и при­вред­ни кру­го­ви у Ср­би­ји уви­ђа­ју да рјеч­но бро­дар­ство тре­ба раз­ви­ти, гра­де се и ку­пу­ју но­ви па­ро­бро­ди. Бо­жи­дар Ђа­ја остао је у Бе­о­гра­ду до 1911, а он­да од­ла­зи у Беч са сво­јом дру­ гом су­пру­гом, Аном фон Зигл. Го­во­рио је ита­ли­јан­ски, фран­цу­ски и ен­гле­ ски. Са­ра­ђи­вао у Тр­го­вин­ског гла­сни­ку (1906-1907) и Ср­ђу (1908). Од­ли­ко­ван Та­ков­ским кр­стом. Ка­пи­тал­но дје­ло Бо­жи­да­ра Ђа­је На­ши по­мор­ци са­чу­ва­ но је као цје­ли­на за­хва­љу­ју­ћи ње­го­вој уну­ци, Ол­ги­ној ћер­ки, го­спо­ђи Еми­ри Жив­ко­вић. Пр­ве три књи­ге ше­сток­ њиж­ја На­ши по­мор­ци об­ја­вље­не су у из­да­њу За­ду­жби­не Или­је М. Ко­лар­ца: Ма­ли (1903), Мла­дић (1904), Ти­му­њер (1909). Пре­о­ста­ле три књи­ге – Но­стро­ мо, Ка­пе­тан и Ста­рост – оста­ле су у ру­ ко­пи­су. Го­спо­ђа Еми­ра, ко­ја се са љу­ба­ вљу ста­ра­ла о за­о­став­шти­ни свог дје­да, по­ку­ша­ла је да на­ђе из­да­ва­ча, али ни­је би­ло ра­зу­ми­је­ва­ња. По­слу­ша­ла је наш са­вјет и ори­ги­нал ру­ко­пи­са по­ну­ди­ла Ар­хи­ву СА­НУ; ру­ко­пис је от­ку­пљен.


ОПИС ЖИ­ВО­ТА СР­БИ­НА СА МО­РА Још дав­не 1935. он­да­шњи ди­рек­тор По­мор­ске шко­ле у Ко­то­ру, Ми­лош Ли­ по­вац, по­ну­дио је сплит­ском удру­же­њу „Ја­дран­ска стра­жа“ да штам­па Ђа­ји­не На­ше по­мор­це, али по­ну­да ни­је при­хва­ће­ на. Иг­ња­ти­је Зло­ко­вић у свом ра­ду „Је­дан за­бо­ра­вље­ни по­мор­ски бе­ле­трист“ (Го­ди­ шњак По­мор­ског му­зе­ја у Ко­то­ру, XX, 1972) оци­је­нио је Ђа­ји­ну про­зу као дра­го­цје­ну и ис­та­као по­тре­бу да се об­ја­ви, али ше­сток­ њиж­је се ни до да­нас ни­је по­ја­ви­ло. Пр­ве три књи­ге (пр­во­бит­но рђа­ во од­штам­па­не, с мно­штвом гре­ша­ка) пот­пи­сник ових ре­до­ва при­ре­дио је за штам­пу. Још по­сто­ји на­да да ће се Ђа­ји­ но ше­сток­њиж­је у бли­ској бу­дућ­но­сти, ипак, на­ћи пред чи­та­о­ци­ма. Сва­ка књи­га ше­сток­њиж­ја је по­себ­на а, исто­вре­ме­ но, све за­јед­но чи­не цје­ли­ну. Те­шко их је жан­ров­ски од­ре­ди­ти. Ри­јеч је о шти­ву са свим еле­мен­ти­ма ро­ма­на, али и о сво­је­ вр­сној ауто­би­о­гра­фи­ји и пу­то­пи­су свјет­ ског пут­ни­ка. У крат­ком Пред­го­во­ру, на по­чет­ку пр­ве књи­ге, Бо­жи­дар Ђа­ја ка­же: „Же­љан да Ср­бин с коп­на за­ви­ри у жи­вот Ср­би­на по­мор­ца, те да мо­же оце­ ни­ти бра­та мо­ре­плов­ца, ре­ших се да опи­шем жи­вот на­ших по­мо­ра­ца, с ко­јим сам до­бро упо­знат, про­вев­ши два­де­сет и че­ти­ри го­ди­не на сла­ној во­ди, те се на­дам да ће мо­је пот­пу­но по­зна­ва­ње пред­ме­та на­кна­ди­ти оно што мо­је сла­бо пе­ро не бу­де уме­ло укра­си­ти.“ За Ђа­ји­но пе­ро све се мо­же ре­ћи, осим да је сла­бо. Не са­мо по­је­ди­не стра­ ни­це, не­го и чи­та­ва по­гла­вља На­ших по­мо­ра­ца има­ју ви­со­ку па и ан­то­ло­гиј­ ску ври­јед­ност. Ова про­за је го­ле­ма жи­ва сли­ка у ко­јој је ухва­ћен, у мно­гим об­ли­ци­ ма, не са­мо те­жак, пун ис­ку­ше­ња, жи­вот срп­ских по­мо­ра­ца на бро­ду, не­го и љу­ди и оби­ча­ји у ве­ли­ким свјет­ским лу­ка­ма. Пи­сац је не­пот­ку­пљи­ви свје­док, по­тан­ ко от­кри­ва сву су­ро­вост го­спо­да­ра у он­ да­шњим ко­ло­ни­ја­ма, под­вла­че­ћи да би чо­вјек чо­вје­ку тре­ба­ло да бу­де брат, а не вук. С дру­ге, пак, стра­не, Ђа­ји­но шти­во не оску­дје­ва у ху­мо­ру и лир­ским то­но­ ви­ма. Сви­јет је стра­шан, али и ди­ван, на­ кон свих ис­ку­ста­ва, као да нам по­ру­чу­је пи­сац. На ње­го­вој тр­пе­зи сва­ко мо­же да на­ђе оно што му од­го­ва­ра – од до­ку­мен­ та до по­е­зи­је. Умро је у Хин­тер­бри­лу, код Бе­ча, 3. ок­ то­бра 1914.  SRPSK A  No 6  2014

67


З а­пис

са­мо ноћ

КА­КО ЈЕ МЕ­ЂУ­НА­РОД­НА МУ­ЗЕЈ­СКА СВЕТ­КО­ВИ­НА ПРО­ТЕ­КЛА У СРП­СКОЈ

Не јед­на

Ја­сно је као дан да је то бла­го­род­на ноћ. И да би је тре­ба­ло пре­ли­ти на ци­је­лу го­ди­ну. Му­зеј Срп­ске био је пун дје­це. Кр­ста­ри­ла су кроз „На­род­ни бу­квар“ и ис­тра­жи­ва­ла „Ка­ме­ни сви­јет леденог до­ба“. Би­ла ви­ле и ај­ду­ци. Не­ки Ба­ња­лу­ча­ни из­ло­жи­ли су пред су­гра­ђа­ни­ма сво­је нај­ври­јед­ни­је при­ват­не ко­лек­ци­је. Све је пре­кри­ва­ла нај­пле­ме­ни­ти­ја му­зи­ка. А Бран­ко Ћо­пић, на брон­за­ној стра­жи пред на­ци­о­нал­ном би­бли­о­те­ком, сми­је­шио се Пи­ше: Алек­сан­дра Гли­шић

68

SRPSK A  БРОЈ 6  2014


Р

и­је­чи тре­ба мје­ри­ти, а не бро­ја­ ти. Ова по­сло­ви­ца до­че­ку­је нас на ула­зу у Му­зеј Срп­ске, гдје за­ти­че­ мо број­не ба­ња­луч­ке ма­ли­ша­не ко­ји ра­ до­зна­ло ли­ста­ју На­род­ни бу­квар је­зде­ћи кроз ме­ђу­на­род­ну „Ноћ му­зе­ја“ (ове го­ ди­не, због по­пла­ва, на про­гра­му у ју­ну). Вла­ди­мир Ђу­ка­но­вић, ку­стос ет­но­лог из на­ци­о­нал­ног му­зе­ја Срп­ске, смје­стио је из­ме­ђу ко­ри­ца ове књи­ге по­сло­ви­це и крат­ке за­пи­се о пред­ме­ти­ма из не­ка­да­ шњег на­род­ног жи­во­та, као сво­је­вр­стан вре­ме­плов. Док се гру­пи­ца дје­ча­ка так­ми­чи ко зна ви­ше ри­је­чи из овог бу­ква­ра, оста­так дру­жи­не од­ла­зи до скулп­т у­ре не­ан­дер­ тал­ца, цен­трал­не фи­гу­ре из­ло­жбе Ка­ме­ ни сви­јет ле­де­ног до­ба ку­сто­са ар­хе­ол­ о­га Ива­не Пан­џић. Као да је иза­шао са стра­ ни­ца уџ­бе­ни­ка исто­ри­је овај хе­рој и сим­ бол про­шлих вре­ме­на при­вла­чи па­жњу свих по­сје­ти­ла­ца. По­ку­ша­ва­мо да се про­ би­је­мо до пе­ћи­не, ко­ја је дио исте по­став­ ке, али то је ско­ро не­мо­гу­ће због ри­је­ке ма­лих и ве­ли­ких по­сје­ти­ла­ца ко­ји хр­ле пре­ма не­ан­дер­тал­цу. Они нај­мла­ђи не­по­ вјер­љи­во гле­да­ју у бра­да­тог чо­вје­чуљ­ка и скри­ва­ју се иза сво­је ста­ри­је прат­ње. Дје­цу кроз стал­ну по­став­ку во­ди Ни­џо Ра­до­зна­лац са РТРС-а, а сви је­два

че­ка­ју да ви­дје ка­ко је жи­вио го­спо­дин Ка­мен­ко. За­ро­бље­ни на пу­т у пре­ма пе­ ћин­ској по­ро­ди­ци од кар­то­на, оба­сја­ној свје­тло­шћу вје­штач­ке али увјер­љи­ве ва­ тре, мал­чи­це смо и у про­мо­ци­ји На­род­ ног бу­ква­ра. – Ако си ти Ра­ви­јој­ла, ја сам хај­дук – ка­же по­но­сни дје­чак сво­јој вр­шња­ки­њи ли­ста­ју­ћи жи­во­пи­сне стра­ни­це књи­ге. Оста­ла дје­ца са за­ни­ма­њем по­на­вља­ ју ри­је­чи, од ко­јих су не­ке пр­ви пут чу­ли (ам, во­ди­јер, ва­ри­ћак, ве­ри­ге...), и чу­де се че­му те спра­ве за­пра­во слу­же. Ко­нач­но сти­же­мо на улаз пе­ћи­не, али и та­мо мо­ра­мо би­ти ве­о­ма стр­пљи­ ви. Из­ло­жба о ка­ме­ном сви­је­т у ле­де­ног до­ба на­ста­ла је за­хва­љу­ју­ћи ду­гим ис­ тра­жи­ва­њи­ма ко­је је тим до­ма­ћих ар­ хе­о­ло­га, за­јед­но са ко­ле­га­ма са Кем­бриџ уни­вер­зи­те­та, ра­дио на под­руч­ју сје­ве­ ро­за­пад­не Срп­ске.

Ра­ди­о­ни­ца Ци­је­ло ври­је­ме док тра­ју про­гра­ми мла­де на­де ли­ков­не умјет­но­сти ства­ра­ју но­ве сли­ке. Ма­ла ко­ло­ни­ја ор­га­ни­зо­ва­на је спе­ци­јал­но за ову ноћ, а сва дје­ла оста­ју као по­клон Му­ зе­ју Срп­ске. Сту­ден­ти Ли­ков­ног од­сје­ка ба­ња­луч­ке Ака­де­ми­је умјет­но­сти ра­зним тех­ни­ка­ма сли­ка­ју на те­му „Ноћ му­зе­ја“.

SRPSK A  No 6  2014

69


З а­п и с

Чо­вјеч­ност До­ку­мен­та­ри­ста на­ци­о­нал­ног му­зе­ја Ни­ко­ла За­го­рац, је­ дан од ор­га­ни­за­то­ра ма­ни­фе­ста­ци­је, под­сје­ћа да сви гра­ђа­ни мо­гу да до­не­су књи­ге ко­је ће би­ти по­кло­ње­не би­бли­о­те­ка­ма угро­же­ним у по­пла­ва­ма. А у са­рад­њи са Спе­ци­јал­ном би­бли­ о­те­ком за сли­је­па и сла­бо­ви­да ли­ца РС отво­ре­на је и так­тил­на из­ло­жба, са нат­пи­си­ма на Бра­је­вом пи­сму, ка­ко би и ове осо­ бе мо­гле уче­ство­ва­ти у про­гра­ми­ма.

НО­ВИ КУЛ­ТУР­НИ ОБРА­СЦИ

 Од­ра­ста­ње ­ са кул­ту­ром: ­ Нај­мла­ђи ­ Ба­ња­лу­ча­ни ­ у Му­зе­ју Срп­ске

70

Кроз стал­ну из­ло­жбу кли­зе ме­ло­ди­је и звон­ки гла­со­ви ба­ња­луч­ких му­зи­ча­ра. За му­зич­ко-пле­сни про­грам за­ду­же­ни су уче­ни­ци сред­њих шко­ла. На­сту­па­ју и ис­ку­сни умјет­ни­ци, опер­ска пје­ва­чи­ца Ма­ја Ма­ној­ло­вић До­бри­је­вић и пи­ја­ни­ ста Ар­сен Чар­кић. Кла­вир, ги­та­ру, тру­бу, хар­мо­ни­ку сви­ра­ју уче­ни­ци Сред­ње му­зич­ке шко­ ле „Вла­до Ми­ло­ше­вић“ и Ме­ди­цин­ске шко­ле. На­сту­па и ком­пле­тан бенд Ка­ то­лич­ког школ­ског цен­тра. Гим­на­зи­јал­ ци има­ју ви­део пре­зен­та­ци­је. Сту­ден­ти Ака­де­ми­је умјет­но­сти и кон­цеп­т у­а­ли­ сти на­сту­па­ју у тре­ћем ди­је­лу про­гра­ ма, ко­ји за­тва­ра Ал­берт Бо­јан Са­вић џез му­зи­ком. Пу­бли­ка их па­жљи­во слу­ша, на­гра­ди бур­ним апла­у­зом. – Де­ве­ти пут смо на овој ма­ни­фе­ста­ ци­ји у Ре­пу­бли­ци Срп­ској – ка­же Го­ран Му­таб­џи­ја, ми­ни­стар кул­т у­ре Срп­ске, ука­зу­ју­ћи на зна­чај „Но­ћи му­зе­ја“. – Му­ зеј РС је ин­сти­т у­ци­ја са ко­јом гра­ди­ мо но­ве кул­т ур­не обра­сце и по­тре­бе, с ци­љем да они бу­ду пре­по­зна­тљи­ви у европ­ском окви­ру. Ди­рек­тор ове ин­сти­т у­ци­је На­да Пу­ ва­чић ка­же да је по­но­сна на гру­пу кре­ а­тив­них и спо­соб­них мла­дих љу­ди из

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

Му­зе­ја ко­ји су се мак­си­мал­но по­тру­ди­ ли да у „Но­ћи му­зе­ја“ све бу­де ка­ко је за­ми­шље­но. – Ова ма­ни­фе­ста­ци­ја се мо­ра ње­го­ ва­ти. За­и­ста сам осје­ти­ла сре­ћу ка­да ми је је­дан ро­ди­тељ при­шао и ре­као ка­ко је ње­го­во ди­је­те у Му­зе­ју би­ло при­је де­сет да­на, и опет је по­же­ље­ло да до­ђе – ка­же Пу­ва­чи­ће­ва. – Та дје­ца су пу­бли­ка ко­ ја ће за де­сет го­ди­на зна­ти шта је пра­ ва умјет­нич­ка ври­јед­ност. Ка­да оду у сви­јет, осје­ти­ће по­тре­бу да ви­де не­што за­и­ста ли­је­по. Ова­ко се код њих ства­ра укус, осје­ћај за естет­ско, бу­ди се кре­а­ тив­ни по­тен­ци­ја­ли и из њих се из­вла­чи оно нај­бо­ље. КО­ЛЕК­ЦИ­ЈЕ И КО­НЕК­ЦИ­ЈЕ Љу­ди се ти­ска­ју, же­ле да не про­пу­сте ни­шта од про­гра­ма. Не­ки Ба­ња­лу­ча­ни из­ло­жи­ли су при­ват­не ко­лек­ци­је, сход­ но ово­го­ди­шњој те­ми Ме­ђу­на­род­ног да­на му­зе­ја: Му­зеј­ске ко­лек­ци­је ства­ра­ ју ко­нек­ци­је. Фо­то­а­па­ра­ти, ста­ри ет­но пред­ме­ти, љуп­ке фи­гу­ре од ке­ра­ми­ке ис­при­ча­ли су, без ри­је­чи, са­гу о исто­ри­ ји овог гра­да. Ни­на Ста­на­ре­вић и њен отац Мар­ко, ве­ли­ки за­љу­бље­ни­ци у фо­то­гра­фи­ју, из­ ло­жи­ли су дио сво­је ко­лек­ци­је. – Ов­дје је из­ло­жен дје­лић на­ше збир­ ке ко­ју чи­ни 120 фо­то­а­па­ра­та. Ва­жно нам је што смо ту, јер не зна­мо ка­да би­ смо има­ли дру­гу при­ли­ку да из­ла­же­мо – ка­же је Ста­на­ре­ви­ће­ва. Ни­ко од уче­сни­ка и го­сти­ју у овој ку­ ћи исто­ри­је ни­је оти­шао а да прет­ход­но ни­је по­слао раз­глед­ни­цу из „Но­ћи му­ зе­ја“. На ин­фо-пул­т у „По­ште Срп­ске“ омо­гу­ће­но је бес­плат­но сла­ње раз­глед­ ни­ца са мо­ти­ви­ма Му­зе­ја РС. Стр­пљи­ во че­ка­мо на ред, ис­пи­с у­је­мо по­здра­ве при­ја­те­љи­ма, ша­ље­мо по­ру­ке с пе­ча­том умјет­но­сти. Упра­во та­да и пр­ви сун­че­ви зра­ци про­би­ја­ју се кроз ход­ник. Ја­сно је као дан да је ово до­бра ноћ и да се не би тре­ба­ло за­у­ста­ви­ти на њој. Ова­ко би тре­ба­ло да је уви­јек или вр­ло че­сто, не са­мо је­дан дан, јед­ну ноћ. Оба­сја­ном ста­зом од­ла­зи­мо са овог на­ро­чи­тог ча­са исто­ри­је. Убр­зо на­и­ла­ зи­мо на спо­ме­ник Бран­ку Ћо­пи­ћу, ту „брон­за­ну стра­жу“ ис­пред на­ци­о­нал­не би­бли­о­те­ке. Сун­це се пре­ли­је­ва у на­руч­ ју нај­ве­ћег и нај­ве­дри­јег пи­сца Бо­сан­ске Кра­ји­не. Он се сми­је­ши. 


SRPSK A  No 6  2014

71


П о­зор­ н и­ ц а

СЕ­ДАМ­НА­Е­С ТИ ТЕ­А­ТАР ФЕСТ „ПЕ­ТАР КО­ЧИЋ“ У БА­ЊА­ЛУ­ЦИ И ЊЕ­ГО­ВИ ОД­ЈЕ­ЦИ

Зна­мо се од­не­куд, чо­вје­че Шест да­на и то­ли­ко пред­ста­ва, пет гра­до­ва, мно­го љу­ди. По­твр­ђе­на је ста­ра ка­тар­зич­на моћ по­зо­ри­шта, као и ве­ли­ка љу­бав Ба­ња­лу­ча­на пре­ма ње­му. Су­зе и сми­јех, ра­до­сти и ту­ге, на­си­ље и са­ми­лост, вјеч­на дра­ма људ­ског под ка­пом не­бе­ском. Те­а­тар омо­гу­ћа­ва да сво­ју по­зи­ци­ју са­гле­да­мо кроз очи дру­гих и да не учи­мо са­мо на сво­јим гре­шка­ма. А то уоп­ште ни­је ма­ло Пи­ше: Ва­ња Во­ји­но­вић

72

С

ва­ког ју­на храм бо­ги­ње Та­ли­је у Ба­ња­лу­ци вр­ви од по­сје­ти­ла­ца. Мје­се­ци­ма уна­при­јед пу­бли­ка се рас­пи­ти­ва­ла о пред­ста­ва­ма ко­је ће у ју­ ну би­ти игра­не на Те­тар фе­сту „Пе­тар Ко­чић“ и на­сто­ја­ла да на ври­је­ме на­ба­ви кар­те. На­ја­ва да ће ма­ни­фе­ста­ци­ја би­ти

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

у зна­ку 150. го­ди­шњи­це ро­ђе­ња Бра­ ни­сла­ва Ну­ши­ћа, нај­ве­ћег срп­ског ко­ ме­ди­о­гра­фа, до­дат­но је за­ин­те­ре­со­ва­ла пу­бли­ку. А у град на Вр­ба­с у сти­гли су по­зо­ри­шни ства­ра­о­ци из Бе­о­гра­да, Кра­ гу­јев­ца, За­гре­ба, Зе­ни­це. По­себ­но оп­ти­ ми­стич­ну но­т у све­му дао је ве­ли­ки број


мла­дих љу­ди, ме­ђу ко­ји­ма су и сту­ден­ти ба­ња­луч­ке Ака­де­ми­је умјет­но­сти. Драж фе­сти­ва­ла ове го­ди­не би­ла је и у то­ме што је за­вје­с у по­ди­гао драм­ски кла­сик Хен­рик Иб­зен и ње­го­ва Лут­ки­ на ку­ћа / Но­ра, са ком­плет­ном до­ма­ћом глу­мач­ком по­ста­вом, у ре­жи­ји Не­бој­ ше Бра­ди­ћа, ко­ји је при­чу смје­стио у XXI ви­јек. У уло­зи Но­ре би­ла је Сан­дра Љу­бо­је­вић, а Но­ри­ног му­жа Тор­вал­да Бо­рис Ша­ви­ја. И оста­ли глум­ци су сво­ јим бра­ву­ра­ма ма­ми­ли апла­у­зе, а по­ себ­но дје­ца Ана Вре­ћо и Урош Ша­та­ра. При­ча о ју­на­ки­њи као са­вре­ме­ној же­ни за­ро­бље­ној у злат­ном ка­ве­зу сна­жно је дје­ло­ва­ла. Ва­ђе­не су и ма­ра­ми­це из тор­би­ца. – Осје­ћа­ла сам по­себ­ну од­го­вор­ност за ову пред­ста­ву, јер сам све ври­је­ме на сце­ни. Уз по­моћ ко­ле­га ко­је су ура­ди­ле ве­ли­ки по­сао успје­ла сам да ужи­вам у игри, у Иб­зе­ну и у сво­јој Но­ри – ка­же Сан­дра Љу­бо­је­вић. У глу­мач­кој еки­пи су и Зла­тан Ви­ до­вић, Љу­би­ша Са­ва­но­вић, Сње­жа­на Шти­кић и Ма­ја Ко­лун­џи­ја–Зо­рое. На сце­ни се по­ја­вљу­је још дво­је ма­ли­ша­на, Ан­дри­ја Пур­ко­вић и За­ра Шур­лан. Пред­ста­ва до­ма­ћи­на, На­род­ног по­ зо­ри­шта Срп­ске, из етич­ких раз­ло­га ни­је би­ла у так­ми­чар­ском про­гра­му, па је пра­ва так­ми­чар­ска тр­ка по­че­ла дру­ ге ве­че­ри, ка­да је игран Ча­роб­њак На­ род­ног по­зо­ри­шта из Сом­бо­ра. Ина­че, у се­лек­ци­ји је би­ло шест пред­ста­ва, а у част на­гра­ђе­них на­сту­па­ли су глум­ци Кња­жев­ско-серб­ског те­а­тра из Кра­гу­ јев­ца из­во­де­ћи Пре­ва­ран­те у сук­њи. За на­гра­де су се бо­ри­ли и Ми­стер До­лар На­род­ног по­зо­ри­шта из Су­бо­ти­це, Ро­ ђен­дан го­спо­ди­на Ну­ши­ћа „Зве­зда­ра те­

Књи­ге У пра­те­ћем про­гра­му фе­сти­ва­ла про­мо­ви­са­на је књи­га „Кад је свет имао бр­ко­ве“ Ане Рад­ми­ло­вић и но­ви број ча­со­ пи­са за по­зо­ри­шну умјет­ност „Сце­на“. Пред­ста­вље­на је и мо­ но­гра­фи­ја „Краљ“ Ани­те Па­нић, по­све­ће­на ве­ли­ка­ну срп­ског глу­ми­шта Пе­тру Кра­љу, као и књи­га „Киш као Киш“ ба­ња­луч­ ког књи­жев­ни­ка Ми­лен­ка Сто­ји­чи­ћа.

а­тра“, Глу­ха свад­ба Бо­сан­ског на­род­ног по­зо­ри­шта из Зе­ни­це, Тр­пе­ле Бе­о­град­ ског драм­ског по­зо­ри­шта, Чу­до у По­ско­ ко­вој Дра­ги Са­ти­рич­ког ка­за­ли­шта „Ке­ рем­пух“ из За­гре­ба. Ци­је­на по­је­ди­нач­не ула­зни­це би­ла је 20, а па­ке­та ула­зни­ца 100 ма­ра­ка. (У па­кет ни­је би­ла укљу­че­на пред­ста­ва Но­ра, јер је рас­про­да­та при­је пре­ми­је­ре, али је­с у Пре­ва­ран­ти у сук­њи аме­рич­ког пи­сца Ке­на Лу­дви­га, у ре­жи­ ји Ми­ли­ћа Јо­ва­но­ви­ћа.) Ча­роб­њак Фе­до­ра Ши­ли­ја у ре­жи­ји Бо­ри­са Ли­је­ше­ви­ћа го­во­ри о жи­во­т у и ства­ра­ла­штву ве­ли­ког ње­мач­ког пи­сца То­ма­са Ма­на, а у глав­ној уло­зи је Са­ша Тор­ла­ко­вић. Ли­ко­ве Јо­ха­на Вол­фган­га Ге­теа и Се­мју­е­ла Фи­ше­ра до­ча­рао је глу­ мац Све­то­зар Цвет­ко­вић. У глу­мач­кој еки­пи су и Ра­до­је Чу­пић, Та­тја­на Шан­ та–Тор­ла­ко­вић и Мар­ко Мар­ко­вић. – Са­ма чи­ње­ни­ца да се То­мас Ман од­у­пи­рао моћ­ном на­ци­зму упу­ћу­је нас да се за­пи­та­мо ка­кве су на­ше од­лу­ке у пре­лом­ним тре­ну­ци­ма жи­во­та – ка­же Са­ша Тор­ла­ко­вић. БРА­НИ­СЛА­ВУ ЗА РО­ЂЕН­ДАН Сцен­ски хла­дан туш за фе­сти­вал­ску пу­бли­ку до­ни­је­ла је дра­ма Тр­пе­ле Бе­о­ град­ског драм­ског по­зо­ри­шта, у ре­жи­ји

SRPSK A  No 6  2014

 И кван­ти­тет и ква­ли­тет: Ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње пу­бли­ке

 Пу­на са­ла На­род­ног по­зо­ри­шта У па­у­зи: Ми­ни­стар кул­ту­ре и ди­рек­тор на­ци­о­нал­ног те­а­тра у пу­бли­ци

73


П о­зор­ н и­ ц а

Уза­јам­ност Кар­та ви­ше тра­же­на је и за пред­ста­ву „Чу­до у По­ско­ко­вој дра­ги“ Са­ти­рич­ког ка­за­ли­шта „Ке­рем­пух“ из За­гре­ба. Ко­мад Ан­те То­ми­ћа на сце­ни је ожи­вио Кре­ши­мир До­лен­чић. – Пу­бли­ка је би­ла фан­та­стич­на. Ви­ше од ово­га што смо да­ нас до­би­ли ни­смо мо­гли ни по­же­ље­ти – оду­ше­вље­на је глу­ ми­ца Ана Ма­рас ко­ја упе­ча­тљи­во игра ко­но­ба­ри­цу Ло­вор­ку из Спли­та.

 Сце­не из пред­ста­ва „Ча­роб­њак“ и „Тр­пе­ле“

74

Бо­ба­на Скер­ли­ћа, ко­ји је пи­сао и текст за­јед­но са Ми­ле­ном Де­по­ло. Пу­бли­ка је сто­је­ћи по­здра­ви­ла глу­мач­ку еки­пу ко­ја је свој за­да­так од­ра­ди­ла пре­ци­зно, али са жа­ром. При­ча о на­си­љу над же­на­ма на­ ста­ла је на осно­ву аутен­тич­них ис­по­ви­је­ сти жр­та­ва. Основ­на гра­ђа би­ли су тран­ скрип­ти ин­тер­вјуа же­на из Ср­би­је ко­је су уби­ле сво­је парт­не­ре-зло­ста­вља­че. На сце­ни се смје­њу­је пе­де­се­так ли­ко­ ва ко­је ту­ма­че Ми­ли­ца За­рић, Сла­ђа­на Вла­јо­вић, На­та­ша Мар­ко­вић, Ми­ле­на Па­вло­вић–Чу­чи­ло­вић, Ја­дран­ка Се­лец, Да­ни­ца Ри­стов­ски и Па­у­ли­на Ма­нов. Че­твр­те так­ми­чар­ске ве­че­ри пу­бли­ ку је че­као ко­мад Глу­ха свад­ба Бо­сан­ ског на­род­ног по­зо­ри­шта. Ре­ди­тељ­ка Лај­ла Ка­ик­чи­ја драм­ски пред­ло­жак је про­на­шла у ру­мун­ском фил­му Нун­та му­та Хо­ра­ци­уа Ма­ла­е­леа. Ипак, ра­де­ћи на дра­ма­ти­за­ци­ји за Ха­са­ном Џа­фи­ћем, при­чу је то­ли­ко из­ми­је­ни­ла да су је мо­ ра­ли пот­пи­са­ти као аутор­ски рад. Рад­ња пра­ти дви­је по­ро­ди­це раз­ли­чи­тих по­гле­ да на сви­јет ко­је су по­би­је­ди­ле раз­ли­ке и при­хва­ти­ле од­лу­ку да по­ста­ну јед­но, а спо­ји­ла их је љу­бав њи­хо­ве дје­це.

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

– На сцен­ском по­кре­т у ра­ди­ли смо два мје­се­ца. Сва­ка пред­ста­ва је не­ки но­ви иза­зов, а сви ко­ји се ба­ве по­зо­ри­ штем мо­ра­ју има­ти хра­бро­сти да се су­ о­че са оним што сви­јет но­си – ка­же глу­ ми­ца Са­би­на Ку­ле­но­вић. Пра­ва по­ма­ма за ула­зни­ца­ма на­сту­ пи­ла је пе­те и ше­сте ве­че­ри, за пред­ста­ ве Ми­стер до­лар и Ро­ђен­дан го­спо­ди­на Ну­ши­ћа. Мно­ги су се раз­о­ча­ра­ни вра­ ти­ли са би­ле­тар­ни­це јер ни­с у успје­ли да ку­пе кар­т у за ко­мад ра­ђен по тек­сту слав­ног ко­ме­ди­о­гра­фа и за по­зо­ри­шну вер­зи­ју ње­го­ве при­ват­не за­ба­ве. А они ко­ји су успје­ли би­ли су оду­ше­вље­ни сцен­ским из­ра­зом Бра­ни­сла­ва Ле­чи­ћа у уло­зи Бра­ни­сла­ва Ну­ши­ћа. Глу­мач­ ким шар­мом пу­бли­ку је осво­јио и Дра­ ган Пе­тро­вић Пе­ле, као и ње­го­ве мла­ де ко­ле­ге Та­ма­ра Дра­ги­че­вић и Пе­тар Бен­чи­на. МАН И ДРУ­ГИ ЧА­РОБ­ЊА­ЦИ Нај­ви­ше уз­бу­ђе­ња би­ло је, на­рав­но, по­сљед­ње ве­че­ри, ка­да су про­гла­ше­ни по­бјед­ни­ци. Жи­ри у са­ста­ву Се­ли­мир Ра­ду­ло­вић, Лу­ка Кец­ман и Не­ма­ња Ран­ ко­вић све од­лу­ке до­нио је јед­но­гла­сно. (Се­лек­тор је био Жељ­ко Стје­па­но­вић.) Пред­ста­ва Ча­роб­њак Фе­до­ра Ши­ ли­ја, у ре­жи­ји Бо­ри­са Ли­је­ше­ви­ћа, про­гла­ше­на је за нај­бо­љу. „Овај ко­ мад На­род­ног по­зо­ри­шта из Сом­бо­ра од­ли­ку­је из­у­зе­тан склад ко­лек­тив­не игре, вр­х ун­ско глу­мач­ко уми­је­ће, ја­сна и пер­фект­на ре­ди­тељ­ска по­е­ти­ка ко­ја је у ап­со­лут­ном скла­ду са сце­но­граф­


ским и ко­сти­мо­граф­ским рје­ше­њи­ма“, обра­зло­жио је Жи­ри. На­гра­да „Ко­чи­ће­ва књи­га“ за нај­бо­ љи драм­ски текст до­ди­је­ље­на је Ду­ша­ну Ко­ва­че­ви­ћу за Ро­ђен­дан го­спо­ди­на Ну­ ши­ћа у ре­жи­ји Не­бој­ше Бра­ди­ћа и из­ во­ђе­њу бе­о­град­ског „Зве­зда­ра те­а­тра“. „Ду­шан Ко­ва­че­вић је нај­вје­ро­до­ стој­ни­ји на­ста­вљач Ну­ши­ће­ве дра­ма­ тур­ги­је. По­себ­ним драм­ским сним­ком ње­го­вог 60. ро­ђен­да­на овје­ко­вје­чио је пи­сца ко­ји пред­ста­вља европ­ски кључ срп­ске драм­ске књи­жев­но­сти“, на­во­ди Жи­ри. За нај­бо­љег ре­ди­те­ља на фе­сти­ва­лу про­гла­шен је Бо­рис Ли­је­ше­вић. „Ство­ рив­ши пра­зан про­стор на сце­ни, ого­ лив­ши га до кра­ја, отва­ра сце­ну за глу­ мач­ку игру из сна и ја­ве, ко­ју је во­дио пре­ци­зним по­те­зи­ма, и та­ко ожи­вио ча­ роб­ни сви­јет То­ма­са Ма­на.“ Са­ша Тор­ла­ко­вић за уло­гу То­ма­са Ма­на у Ча­роб­ња­к�� и Дра­ган Пе­тро­вић за Спа­со­ја у Ро­ђен­да­ну го­спо­ди­на Ну­ши­ ћа рав­но­прав­но су по­ди­је­ли­ли на­гра­ду за нај­бо­љу му­шку уло­гу. „Сво­јом игром оправ­да­ли су одав­но из­ре­че­ну син­таг­му о Ње­го­вом Ве­ли­чан­ству Глум­цу, ко­ји је то за­то што сво­јом глу­мом уз­ви­с у­је овај

по­зив до бо­жан­ских ви­си­на, пред ко­ји­ ма чо­вјек мо­ра да оста­не ни­јем.“ Ком­плет­ном ан­сам­блу пред­ста­ве Тр­ пе­ле Ми­ле­не Де­по­ло и Бо­ба­на Скер­ли­ ћа, у про­дук­ци­ји Бе­о­град­ског драм­ског по­зо­ри­шта, при­па­ла је на­гра­да за нај­бо­ љу жен­ску уло­гу. Свих се­дам глу­ми­ца, по­ме­ну­ли смо их, игра­ју Же­ну. „Из­у­зет­ ним глу­мач­ким сред­стви­ма, кон­тро­ли­ са­ном екс­пре­си­јом у игри, при­је све­га, њих се­дам је до­ча­ра­ло лик ком­плек­сне же­не спрем­не на ру­ше­ње све­га по­сто­ је­ћег, до соп­стве­не тра­ге­ди­је, са­мо да би се са­чу­вао уоби­ча­је­ни од­нос пре­ма по­ро­ди­ци, схва­та­њу бра­ка и уло­ге же­не у ње­му.“ За­ни­мљи­во, Жи­ри ни­је до­ди­је­лио на­ гра­де за сце­но­гра­фи­ју, ко­сти­мо­гра­фи­ју, му­зи­ку. „По­себ­но смо за­до­вољ­ни што смо има­ли ве­ли­ких му­ка да, из­ме­ђу од­ лич­них пред­ста­ва, рас­пра­вља­мо о по­је­ ди­но­сти­ма и спе­ци­фич­но­сти­ма ко­је су их из­дво­ји­ле за на­гра­де. Чи­ста ср­ца и са­ свим си­гур­ни кон­ста­т у­је­мо да ово­го­ди­ шњи ре­пер­то­ар фе­сти­ва­ла ни­је за­о­ста­ јао за прет­ход­ним... У сви­је­т у ко­ји нас на­во­ди да по­вје­ру­је­мо да је сва­ко од нас крив пред сви­ма, због свих и због све­га, то је при­лич­но утје­шно.“  SRPSK A  No 6  2014

 До­дје­ла на­гра­да на ово­го­ди­шњем Те­а­тар фе­сту

75


В и­ди­ ц и

76

/

Ho r i z o n s

SRPSK A  БРОЈ 6  2014


АР­ХИ­ТЕК­ТА ДР ПРЕ­ДРАГ РИ­С ТИЋ, ЈЕ­ДАН ОД НАЈ­ВЕ­ЋИХ ЖИ­ВИХ СРП­СКИХ ГРА­ДИ­ТЕ­ЉА

Ду­бо­ка је тај­на не­и­мар­ска Има 83 го­ди­не, али је, ве­ли, још ра­но да го­во­ри о Бе­ог­ра­ђа­ни­ма сво­јим вр­шња­ци­ма. Не­и­мар­ство по­чи­ва на ге­о­ме­триј­ском зна­ку, пра­пи­сме­но­сти ко­ја у се­би чу­ва тво­рач­ко об­ја­вље­ње. По­треб­на је твр­да вје­ра да се про­зре у очи­глед­но. Ма­те­ма­ти­ка слу­жи да се гра­ђе­ви­на не сру­ши. Цр­кве­но зда­ње је об­лик мо­ли­тве. На­род ко­ји има име и кул­ту­ру у ве­зи је са не­бе­си­ма. Је­ди­но сто­ка, чи­ји се круг за­тва­ра у кла­ни­ци а не у Вас­кр­се­њу, мо­же да бу­де за­до­вољ­на са­мо ти­ме што је си­та. Мно­го нас по­сла че­ка прије не­го што се вра­ти­мо на сво­је Ко­со­во

Пи­ше: Ма­ја Ра­до­нић

А

р­хи­тек­тон­ски фа­кул­тет за­вр­шио је у род­ном Бе­о­гра­ду (1956), док­ то­ри­рао у Гра­цу (1980). Пре­да­ ва­ња и из­ло­жбе имао у Бе­чу, Ри­му, Па­ ри­зу, То­рон­т у, Сид­не­ју... Био про­фе­сор на Ака­де­ми­ји СПЦ за кон­зер­ва­ци­ју. По ње­го­вим про­јек­ти­ма са­гра­ђе­но је или об­но­вље­но сто­ти­нак хра­мо­ва у свим срп­ским зе­мља­ма и ди­ја­спо­ри. Мно­ги од њих су но­ви не­за­о­би­ла­зни сим­бо­ли, по­пут Хер­це­го­вач­ке Гра­ча­ни­це у Тре­ би­њу или Хра­ма Хри­сто­вог Вас­кр­се­ња у Под­го­ри­ци. Ва­ља до­да­ти број­на јав­на зда­ња, твр­ђа­ве, објек­те на­род­ног гра­ди­ тељ­ства, кул­т ур­но-исто­риј­ске цје­ли­не. Ис­ка­зао се и на фил­му, те­ле­ви­зи­ји, при­ па­дао „Ме­ди­а­ли“. Ви­ше­стру­ко од­ли­ко­ ван и на­гра­ђи­ван, у Ср­би­ји, Српској и ино­стран­ству. Од стра­них је­зи­ка, го­во­ ри ен­гле­ски, ње­мач­ки и ру­ски. Ко­ли­ко Вас је по­ро­дич­но по­рије­кло об­ ли­ко­ва­ло и ори­јен­ти­са­ло у жи­во­т у и ства­ра­ла­штву? Мо­је опре­де­ље­ње jе пред­о­дре­ђе­но ве­ро­ват­но још пре мог ро­ђе­ња, за­то што сам че­твр­та ге­не­ра­ци­ја ди­пло­ми­ра­них ар­хи­те­ка­та у мо­јој по­ро­ди­ци по мај­ци, ро­ђе­ној Та­ба­ко­вић, из Ара­да, да­нас у Ру­му­ни­ји. И мој отац био је ин­же­њер,

ра­дио цен­трал­но гре­ја­ње, па сам вр­ло че­сто ње­му цр­тао пла­но­ве ин­ста­ла­ци­ја у згра­да­ма. Нај­зад, у том не­за­вр­ше­ном лан­цу на­сле­ђу­је ме син Са­ва и из­гле­да да ме до­бро пре­ва­зи­ла­зи. Да­нас углав­ ном ра­ди­мо за­јед­но, же­сто­ко. Сва­ка част из­у­зе­ци­ма, ме­ђу­тим, ове ве­шти­не, да би се би­ло успе­шно, тре­ба од­га­ја­ти ге­не­ра­ци­ја­ма. И у Ва­шој бе­о­град­ској ге­не­ра­ци­ји би­ло је низ оних ко­ји су доц­ни­је би­ли ва­жни ства­ра­о­ци. Ко­га од њих се нај­ра­ди­је сје­ ћа­те и ка­ко? Иако имам 83 го­ди­не, још је ра­но да го­во­рим о мо­јим вр­шња­ци­ма Бе­о­гра­ђа­ ни­ма. Ве­ћи­на њих је по­мр­ла, па се осе­ ћам по­ма­ло крив што ја још ни­сам. У тој ге­не­ра­ци­ји пре­о­вла­ђу­ју умет­ни­ци, сли­ ка­ри, ба­ле­ри­не, има и ин­же­ње­ра, прав­ ни­ка, књи­жев­ни­ка, али има и по­не­ка про­па­ли­ца. За­то ми је не­згод­но да го­во­ рим о сво­јој ге­не­ра­ци­ји. Ви­ше во­лим да при­чам о сво­јим иде­а­ли­зо­ва­ним пре­ци­ ма и на­ро­чи­то о иде­а­ли­зо­ва­ним уну­ци­ ма. Осе­ћам за­јед­ни­штво са њи­ма. То­ком пу­то­ва­ња по свије­т у, у ко­јим сли­ка­ма сте пам­ти­ли сво­ју зе­мљу и шта Вам је од ње нај­ви­ше не­до­ста­ја­ло? SRPSK A  No 6  2014

 Пре­драг Ри­стић ис­пред пор­тре­та сво­је мај­ке, уља на плат­ну ко­је је у ње­ним мла­дим да­ни­ма на­сли­као Иван Та­ба­ко­вић (1898–1977). Ка­сни­је чу­ве­ни срп­ски сли­кар, Ри­сти­ћев ујак, тим пор­тре­том је кон­ку­ри­сао на Ака­де­ми­ју

Фо­то­гра­фи­је: Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић и ар­хи­ва са­го­вор­ни­ка

77


В и­ди­ ц и

 У свом ате­љеу и (на мо­ни­то­ру) ис­пред но­вог Хра­ма Хри­сто­вог Ваз­не­се­ња у Под­го­ри­ци, ко­ји је про­јек­то­вао

Мо­жда ба­нал­но, али исти­ни­то: не­до­ ста­ја­ли су ми ро­штиљ, па­при­ке, па­ра­ дајз, гро­жђе и бо­за, пи­ће мог де­тињ­ства. У Ен­гле­ској ми се чи­ни­ло, ре­ци­мо, да тра­ва не­ма исту зе­ле­ну бо­ју као код нас, ни не­бо пла­ву. У Аустра­ли­ји сам био го­ то­во са­свим из­гу­бљен, јер ни­сам пре­по­ зна­вао ни јед­ну зве­зду на не­бу, а и сун­ це ми из­ла­зи­ло на­о­пач­ке. Још као де­чак пра­вио сам те­ле­скоп и пре­по­зна­вао сва са­зве­жђа.

Нај­ви­ши срп­ски до­мет – Сво­је­вре­ме­но сам ра­дио пла­но­ве за об­но­ву при­зрен­ ских Све­тих Ар­хан­ђе­ла, Но­вог Бр­да, Бањ­ске, Хво­сна... Из­ра­ дио сам из­во­ђач­ке про­јек­те, на­шли су се и кти­то­ри до­вољ­но моћ­ни да то оства­ре, али све је па­ло због бо­ле­сне су­је­те и ти­хе ате­и­стич­ке оп­струк­ци­је. Све­ти Ар­хан­ђе­ли код При­зре­на, за­ду­жби­на ца­ра Ду­ша­на, нај­ве­ћи су срп­ски гра­ди­тељ­ски до­мет ика­да, јед­но од срп­ских чу­да. Ако то де­ло не об­но­ви­мо, Ср­би не­ће зна­ти ко су. Иако су нам сру­ши­ли то на­ше нај­ве­ће умет­нич­ко, по­ли­тич­ко, ду­хов­но и ар­хи­тек­тон­ско де­ло, мо­ра­ло је оста­ти до­вољ­но ма­те­ри­јал­ них тра­го­ва од та­квог гран­ди­о­зног де­ла, све­то­та­јин­ски за­пис у те­ме­љи­ма ко­ји су под зе­мљом, до­ста раз­не­тог ма­те­ри­ја­ла по око­ли­ни. Имао сам го­то­во ре­ше­ње за ре­ком­по­зи­ци­ју Све­ тих Ар­хан­ге­ла, али је тај по­ду­хват угу­шен. За­сад. Ипак, но­ва цр­ква у Убу из­гра­ђе­на је у том ду­ху.

78

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

КИЧ ЈЕ ГРИЈЕХ ПРЕ­МА СВЕ­ТОМ ДУ­ХУ Ве­ли­ка је тај­на не­им ­ ар­с тва, а по­го­то­ву гра­ди­те­ља хра­мо­ва. Ка­ко је до­жи­вља­ва­ те Ви, по чи­јим су про­јек­ти­ма по­диг­ну­ те то­ли­ке цр­кве? То је вр­ло те­шко об­ја­сни­ти. Па ипак, од­го­вор је крај­ње јед­но­ста­ван и кра­так: то је Све­та Тај­на. То је је­дан ге­о­ме­триј­ ски знак, јед­на пра­пи­сме­ност ко­ја у се­ би са­др­жи пра­ви­ло. Не­ко­ме је да­то да га раз­у­ме и без упут­ства ка­ко се то чи­ та. По­треб­на му је са­мо твр­да ве­ра да про­зре у очи­глед­но. Ме­ни лич­но дог­ма уоп­ште не сме­та; на­про­тив, она је те­мељ мом сло­бод­ном гра­ди­тељ­ском ства­ра­ла­ штву, гра­нич­ник да не на­чи­ним кич, што је нео­про­стив грех пре­ма Све­том Ду­ху. Ма­те­ма­ти­ка ми слу­жи да се оно што гра­ дим не сру­ши. Не мо­же јед­но без дру­гог. Кад има­те ку­по­лу на ква­драт­ној осно­ви, на при­мер, има­те че­ти­ри пан­дан­ти­фа, ко­ји чи­не раз­ва­љен гроб вас­кр­слог Хри­ ста. Цр­ква је, код нас, део мо­ли­тве. Ко­је од сво­јих цр­кве­но-не­им ­ ар­ских по­ду­ хва­та сма­тра­те нај­ва­жни­јим у сво­јој „са­ крал­ној ге­о­гра­фи­ји срп­ских про­сто­ра“?


Сви су нео­п­ход­ни да би се са­ста­вио је­дан це­ло­вит мо­за­ик. Тек та­да мо­же­мо до­би­ти сли­ку ко смо. Чо­век је смрт­но би­ће, али љу­ди, од­но­сно на­род, ко­ји има сво­је име и кул­т у­ру, у ве­зи је са не­бе­си­ ма. За чо­ве­ка је ва­жни­ји онај ак­си­ом ко­ ји му је угра­ђен ро­ђе­њем, за ко­ји зна сам по се­би, не­го све оно што учи у шко­ли. Да­кле, не сма­трам да је ср­бо­ва­ње, или оно кад се ка­же да смо не­бе­ски на­род, за под­смех и ше­га­че­ње. Је­ди­но сто­ка, чи­ји се круг за­тва­ра у кла­ни­ци а не у Вас­кр­ се­њу и на не­бе­си­ма, мо­же да бу­де за­до­ вољ­на са­мо ти­ме што је си­та, од да­нас до су­тра. Ме­ђу Ва­шим из­ве­де­ним хра­мо­ви­ма, чак че­тр­на­ест њих је у ру­бри­ци „по­ру­ше­не, оште­ће­не или по­кра­де­не цр­кве у ра­т у 1991-1995.“ Ка­кав је осје­ћај не­и­ма­ра чи­ ја је гра­ђе­ви­на сру­ше­на? Жи­ве ли не­гдје по­ру­ше­не цр­кве? Ко су ти ру­ши­о­ци цр­ ка­ва и ол­та­ра? Мо­је цр­кве ни­с у са­мо мо­је не­го и на­ше, ни­кле из пра­ха оних пра­да­ле­ких пре­да­ка од ко­јих но��си­мо мо­жда са­мо по­ко­је зрн­це ге­на. Стал­но об­ја­шња­вам: не зи­дам ни­шта но­во, са­мо по­ку­ша­вам

да за­це­лим ра­не и по­пу­ним ру­пе у на­ шој не­срећ­ној по­ве­сти у ко­јој нам је ви­ ше ру­ше­но не­го што је то про­сеч­но у дру­гим на­ро­ди­ма. Да би­смо се на Стра­ шном су­ду, рав­но­прав­но са оста­лим на­ро­ди­ма, пред­ста­ви­ли свим сво­јим де­ли­ма, без об­зи­ра да ли су тре­нут­но сру­ше­на или по ко зна ко­ји пут об­но­ вље­на. Цр­ква у Сла­вон­ском Бро­ду, на при­мер, ру­ше­на је два­пут, 1941. и 1992. Скре­ћем Вам па­жњу и на наш про­је­кат Цр­кве Хри­сто­вог Гро­ба у кра­те­ру ми­ни­ ра­не цр­кве у Пре­би­лов­ци­ма, Хер­це­го­ ви­на. Ума­њен, има све ка­рак­те­ри­сти­ке све­ти­ња у Је­ру­са­ли­му, срп­ски Јад Ва­ шем. Град­ња ће нај­зад по­че­ти, не ра­ди осве­те, већ да би не­ви­не жр­тве нај­ве­ћег и нај­бе­сти­јал­ни­јег зло­чи­на у Пр­вом и Дру­гом свет­ском ра­т у, као и у тре­ћем, до­ма­ћем, мо­гле до­стој­но да до­че­ка­ју оп­ ште Вас­кр­се­ње.

 Хер­це­го­вач­ка Гра­ча­ни­ца, на Цр­кви­ни у Тре­би­њу, је­дан од мно­гих хра­мо­ва са­гра­ђе­них по про­јек­ту Пре­дра­га Ри­сти­ћа

НЕ­С ХВА­ЋЕ­НА ГЕ­О­МЕ­ТРИ­ЈА ЛЕ­ПЕН­СКОГ ВИ­РА Док­то­ри­ра­ли сте на Уни­вер­зи­те­т у у Гра­цу 1980, од­бра­нив­ши те­зу „Ре­кон­ струк­ци­је пра­и­сто­риј­ске ар­хи­тек­т у­ре SRPSK A  No 6  2014

79


В и­ди­ ц и

Док се не вра­ти­мо – По­што ће на­ше ка­пи­тал­не за­ду­жби­не на Ко­со­ву би­ти не­ при­сту­пач­не не­зна­но ко­ли­ко ду­го још, или су већ пот­пу­но по­ру­ше­не, мо­ја иде­ја је да у истом ду­ху из­гра­ди­мо хра­мо­ве у дру­гим на­шим кра­је­ви­ма. Не ко­пи­је, не­го ре­пли­ке. Да у на­ ро­ду, та­ко, стал­но одр­жа­ва­мо пам­ће­ње — док се, кад-тад, не вра­ти­мо на Ко­со­во и не об­но­ви­мо на­ше за­ду­жби­не in si­tu. Та­ко се ре­пли­ка по­ру­ше­не цр­кве у Му­шу­ти­шту са­да гра­ди у Гор­њем До­бри­ћу код Ло­зни­це. Та­ко­ђе, и Хер­це­го­вач­ка Гра­ча­ ни­ца, на Цр­кви­ни у Тре­би­њу, про­јек­то­ва­на је у истом ду­ху као и и ори­ги­нал­на Гра­ча­ни­ца на Ко­со­ву, хва­ла Бо­гу не­по­ру­ше­на. Не­ки у пр­вом тре­нут­ку по­ми­сле да је то бу­квал­на ко­пи­ја, али, очи­глед­но, ни­је. И да­нас се сви­ра 250 го­ди­на ста­ра Ба­хо­ва му­зи­ка, и то бо­ље не­го у до­ба Ба­ха. Шта би би­ло у ба­шти­ни жи­ве свет­ске кул­ту­ре да се то не чи­ни? Да­кле, не­ка од­звон ко­ сов­ских и ме­то­хиј­ских зво­на бру­ји свим на­шим про­сто­ри­ма и на­ма са­ми­ма!

 Срп­ски Јад Ва­шем: Ма­ке­та Цр­кве Хри­сто­вог гро­ба у Пре­би­лов­ци­ма, у Хер­це­го­ви­ни, мје­сту јед­ног од нај­у­жа­сни­јих хр­ват­ских зло­чи­на у Дру­гом свјет­ском ра­ту. Град­ња ове цр­кве по­че­ла је 2010, у кра­те­ру пре­ђа­шње, ми­ни­ра­не 1990-их

Ле­пен­ског ви­ра“. По­с то­ји ли у срп­ској кул­т у­ри да­нас до­вољ­на свијест о ва­ жно­сти Ле­пен­ског ви­ра и Вин­че? На жа­лост, не­за­вр­ше­ни сту­ден­ти би­ли су по­ста­вље­ни као цр­та­чи (али и уд­ба­шки кон­тро­ло­ри) то­ком ар­хе­ол ­ о­ шких ис­ко­па­ва­ња на Ле­пен­ском ви­ру. Они су у ис­тра­жи­ва­њи­ма по­гре­шно усме­ри­ли др Сре­јо­ви­ћа, ко­ме је ма­те­ ма­ти­ка та­ко­ђе би­ла сла­ба стра­на. Та ка­та­стро­фал­на ге­о­ме­триј­ска по­став­ка од­у­зе­ла је овом ар­хе­о­ло­шком от­кри­ћу на пра­вом зна­ча­ју за свет­ску кул­т ур­ну ба­шти­ну, до­ве­ла је до ве­ли­ке ма­те­ри­ јал­не ште­те и оду­го­вла­че­ња. На жа­лост, ни­с у пре­по­зна­ли чак ни про­сту сред­ њо­школ­ску ге­о­ме­три­ју, па су оце­ни­ли да је об­лик тра­пез а не кру­жни исе­чак. Пре­ма тој по­гре­шној оце­ни из­вр­ши­ли су ско­ро сва ис­ко­па­ва­ња. Ти­ме су на­чи­ ни­ли ма­са­кр у на­уч­ном до­ка­зном ма­те­ ри­ја­лу, уни­штив­ши те­ме ге­ом ­ е­триј­ског раз­ме­ра­ва­ња. На­се­ље се на­ла­зи­ло на хр­ба­т у гре­бе­на, а пре­се­ље­но је у ува­лу. Пре­се­ље­ни ори­ги­на­ли би­ли су под­ло­ка­ ни и по­ла­ко кли­зи­ли, па тех­нич­ки ни­је би­ло мо­гу­ће зи­да­ти чвр­сто би­ло ка­кав му­зеј. Ни оно што је ових го­ди­на не­ка­ ко из­гра­ђе­но ни­је не­ки три­јумф. Проф. Де­ро­ко оце­нио је да је пре­се­ље­ње Ле­ пен­ског ви­ра нај­ве­ћа на­уч­на ка­та­стро­ фа ХХ ве­ка. За­то је кул­т у­ра Ле­пен­ског ви­ра 40 го­ди­на би­ла ван свет­ских то­ко­ ва и ни­је мо­гла би­ти увр­шће­на на ли­сту свет­ске ба­шти­не. По­сле мо­је из­ло­жбе  Не­и­мар у ре­кон­струк­ци­је ле­пен­ске ку­ће-ша­то­ра хра­му: Да ли су и об­ја­вље­не књи­ге (ко­ја је вол­шеб­но то су­зе у очи­ма ста­рог мај­сто­ра? не­ста­ла из свих би­бли­о­те­ка), до­био сам

80

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

од др Сре­јо­ви­ћа увре­дљи­ве оце­не и мо­ рао сам да по­тра­жим сре­ћу у ино­стран­ ству. Та­ко сам на Уни­вер­зи­те­т у у Гра­цу, где сам био го­сту­ју­ћи про­фе­сор, с нај­ ви­шом оце­ном од­бра­нио и ди­сер­та­ци­ ју, ко­ри­сте­ћи опет сво­је основ­но зна­ње ге­о­ме­три­је. Мо­ја за­кључ­на те­за, не са­мо о ар­хи­тек­т у­ри већ и о ре­ли­ги­ји и Све­ тој Тај­ни Ле­пен­ског ви­ра, мо­ра још са­мо ма­ло да при­че­ка. Три књи­жи­це у проб­ ном ти­ра­жу већ су иза­шле. Је­дан од Ва­ших не­из­ве­де­них про­је­ка­ та је и уре­ђе­ње оба­ла Са­ве и Ду­на­ва. Ка­ква је Ва­ша ве­за са бе­о­град­ским ре­ка­ма? Ка­да су нам кон­фи­ско­ва­ли оче­ву ку­ ћу, и чим су от­плу­та­ли ле­ше­ви из Ја­ се­нов­ца, од­мет­нуо сам се у не­кон­тро­ ли­са­ну ди­вљу при­ро­ду на­ших ре­ка. Да бих имао не­ку не­ку сло­бо­ди­цу. На Ади сам из­гра­дио ку­ћи­цу на др­ве­т у. Био сам спор­ти­ста, па је та мо­ја ку­ћи­ца би­ла је­ди­на свла­чи­о­ни­ца „Цр­ве­не зве­ зде“, пре­сти­жног пли­вач­ког клу­ба. Нај­ леп­ши сан на ја­ви имао сам кад во­зим ча­мац по по­пла­вље­ној Ади. Ку­ћи­ца на др­ве­т у би­ла је увек пу­на омла­ди­не, али, не ле­зи вра­же, ни­је би­ла под кон­тро­ лом ко­му­ни­ста. Власт је до­не­ла ре­ше­ње да се ку­ћи­ца сру­ши, јер се „у њој оку­ пља омла­ди­на ко­ја сво­јим из­гле­дом и по­на­ша­њем не од­го­ва­ра ли­ку Ти­то­вог омла­дин­ца“. Та­да сам се са др­ве­та спу­ стио на сплав и пре­ме­стио, прав­но, на дру­гу ло­ка­ци­ју. За­по­чео сам но­ву бор­ бу за сво­је ме­сто под сун­цем. Са Пе­ром Ву­че­ти­ћем осно­вао сам ши­ро­ко Дру­ штво љу­би­те­ља Са­ве и Ду­на­ва, ко­је по­ сто­ји и да­нас. Го­ди­не 1982, у име Дру­штва, бра­нио сам у Ур­ба­ни­стич­ком за­во­ду свој ела­ бо­рат о уре­ђе­њу оба­ла Са­ве и Ду­на­ва. За­ла­гао сам се, по­ред оста­лог, за ку­ћи­це на во­ди и со­је­ни­це, за оба­ле утвр­ђе­не кре­са­ним вр­ба­ма. Он­да­шњи ди­рек­тор За­во­да оце­нио је да се бо­рим за „ве­ли­ ко­срп­ску бур­жо­а­зи­ју у про­па­да­њу“ и „да то ру­гло од ку­ћи­ца тре­ба укло­ни­ти из гра­да“. Да­нас љу­би­те­љи Са­ве и Ду­ на­ва из на­шег Дру­штва др­же уред­но остр­во Аду Ме­ђи­цу, а ни­ко ко је био у Бе­о­гра­ду ни­је про­пу­стио да по­се­ти не­ ки од сто­ти­не ње­го­вих спла­во­ва. А онај бив­ши ди­рек­тор Ур­ба­ни­стич­ког за­во­да са­да је про­фе­сор на при­ват­ном уни­вер­ зи­те­т у. 


SRPSK A  No 6  2014

81


П ри­м ј е ­ри

82

/

e x ampl e s

SRPSK A  БРОЈ 6  2014


СЛА­ЂА­НА УЈИЋ, ИЗ ГУ­ЧЕ­ВА КОД РО­ГА­ТИ­ЦЕ, ДО­БИТ­НИ­ЦА ВИ­СО­КЕ МЕ­ЂУ­НА­РОД­НЕ НА­ГРА­ДЕ ЗА ЖЕН­СКУ КРЕ­А­ТИВ­НОСТ

Же­на као стуб опо­рав­ка се­ла Зна­ла је да се не­ће ни­ко дру­ги ла­ти­ти ње­ног и по­сла оних ко­ји жи­ве око ње. И да се се­ло не мо­же по­кре­ну­ти и бра­ни­ти при­год­ним фра­за­ма. Осно­ва­ла је Удру­же­ње же­на „Сноп“ и кроз ње­га успје­шно оства­ри­ла већ пет­на­е­стак ве­ли­ких по­ду­хва­та. Об­но­вље­ни су шко­ла и во­до­вод, на­ба­вље­ни пла­сте­ни­ци, опре­мље­на ткач­ка ра­ди­о­ни­ца, обез­бје­ђен при­ход за мно­ге же­не и њи­хо­ве по­ро­ди­це, уче­ству­је се у из­ра­ди Стра­те­ги­је раз­во­ја се­ла Срп­ске... И ако ни­је из­бли­за, тај сви­је­тли низ, ето, ви­дио се из ве­ли­ке да­љи­не

В

р­хов­на свјет­ска жен­ска фон­да­ци­ ја од 1994. до­дје­љу­је  ме­ђу­на­род­ну „На­гра­ду за жен­ску кре­а­тив­ност у ру­рал­ном жи­во­т у“.  У про­те­клих 19 го­ ди­на, до­ди­је­ље­но је ви­ше од 300 на­гра­ да же­на­ма и жен­ским ор­га­ни­за­ци­ја­ма ши­ром сви­је­та ко­је су по­кре­ну­ле ства­ри са мр­тве тач­ке у сво­јим се­о­ским сре­ди­ на­ма и пре­да­но ра­ди­ле на то­ме да же­не на се­лу има­ју при­ступ обра­зо­ва­њу, еко­ ном­ском раз­во­ју, по­сје­до­ва­њу зе­мље и уче­ство­ва­њу у про­це­с у до­но­ше­ња од­лу­ ка, хра­бро ру­ше­ћи ду­бо­ко уса­ђе­не сте­ ре­о­ти­пе о уло­зи и мје­сту же­не на се­лу. Сла­ђа­на Ујић из се­ла Гу­че­ва, на­до­мак Ро­га­ти­це, пр­ва је до­бит­ни­ца овог пре­ сти­жног при­зна­ња ко­ја до­ла­зи из Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. Пред­сјед­ни­ца Удру­же­ња же­на „Сноп“ из Ро­га­ти­це и ми­ни­стар­ка за ру­рал­ни раз­вој у Ал­тер­на­тив­ној вла­ди БиХ сво­ јим лич­ним при­мје­ром, енер­ги­јом и до­ стиг­ну­ћи­ма до­ка­за­ла је да се во­љом и сна­гом ства­ри мје­ња­ју. Од 2005. го­ди­не, ка­да је осно­ва­ла Удру­же­ње „Сноп“, за­јед­но са оста­лим чла­ни­ца­ма успје­шно је оства­ри­ла пет­ на­е­стак ве­ли­ких по­ду­хва­та. Та­ко је, из­ме­ђу оста­лог, омо­гу­ћи­ла адап­та­ци­ ју се­о­ске шко­ле и во­до­во­да, на­бав­ку 14 пла­сте­ни­ка и обез­бје­ђи­ва­ње при­хо­да за

Пи­ше: Са­ња Ма­рин­ко­вић же­не и чла­но­ве њи­хо­вих до­ма­ћин­ста­ва, на­бав­ку три ткач­ка стро­ја и по­кре­та­ње ткач­ке ра­ди­о­ни­це. Ме­ђу број­ним до­ стиг­ну­ћи­ма „Сно­па“ из­два­ја се уче­шће у из­ра­ди Стра­те­ги­је ру­рал­ног раз­во­ја Ре­пу­бли­ке Срп­ске, Стра­те­ги­је ру­рал­ ног раз­во­ја под­руч­ја ЛАГ-а „Де­ве­так“, као и до­при­нос у ра­ду мре­же „Про­грес“ (удру­же­ња же­на са се­ла). Вра­ћа­ње жи­во­та се­лу, те еко­ном­ско, кул­т ур­но, обра­зов­но и дру­штве­но-по­ ли­тич­ко осна­жи­ва­ње же­на ко­је жи­ве на се­лу, ње­на су ми­си­ја. Пре­пре­ке на том пу­т у успје­шно по­бје­ђу­је, али ис­ти­че да уви­јек мо­же бо­ље. ПРО­ТИВ СИ­РО­МА­ШТВА НА СЕ­ЛУ – Ово при­зна­ње пр­ви пут сти­же у БиХ , па имам раз­ло­га да бу­дем срећ­на. Ни­сам срећ­на са­мо због лич­ног при­зна­

Фотографије: Марија Вулетић

Има пер­спек­ти­ве Иако је жи­вот на се­лу те­жак, Ујић­ка не сма­тра да не­ма пер­ спек­ти­ве за мла­дог чо­вје­ка. На­гла­ша­ва да тре­ба мно­го во­ље на свим ни­во­и­ма гдје се кре­и­ра и од­ре­ђу­је курс дру­штва. – Мој муж и ја смо сво­ју јед­ну кћер­ку упи­са­ли на По­љо­при­ вред­ни фа­кул­тет. Же­ли­мо да је шко­лу­је­мо не да не би ра­ди­ла, већ да би зна­ла ра­ди­ти. Бу­дућ­ност сво­га дје­те­та ори­јен­ти­ше­ мо ка се­лу и жи­во­ту у ње­му.

SRPSK A  No 6  2014

83


П ри­м ј е ­ри ња, већ се ра­ду­јем што је да­то за кон­цепт ко­ји сам фор­си­ра­ла све ове го­ди­не. То је кон­цепт ис­ти­ца­ња уло­ге и зна­ча­ја же­на у раз­во­ју се­о­ских за­јед­ни­ца. За­го­ва­ра­ла сам и по­све­ћи­ва­ње ви­ше па­жње се­о­ ским пи­та­њи­ма у на­шем дру­штву, при том стал­ но го­во­ре­ћи о ма­лим по­ро­дич­ним га­здин­стви­ма и њи­хо­вој по­себ­ној а за­не­ма­ре­ној уло­зи – ка­же Сла­ђа­на Ујић. Вр­ло че­сто, ка­же, од за­јед­ни­це за­ви­си хо­ће ли се мо­ћи бо­ље, од то­га ко­ли­ко она ствар­но же­ли да при­зи­ва код нас оно нај­бо­ље. – Члан­ство мо­је ор­га­ни­за­ци­је је мо­ти­ви­са­но, же­не вје­ру­ју у ово што ра­ди­мо. Сто­је­ћи ис­пред њих, све ври­је­ме сам иза се­бе има­ла сна­гу и вје­тар у ле­ђа. При­зна­ње ко­је је уру­че­но ме­ни је при­зна­ ње сви­ма њи­ма, ја сам их са­мо пред­ста­вља­ла – ис­ ти­че Ујић­ка. Удру­же­ње же­на „Сноп“ већ сво­јим име­ном под­сје­ћа на ону по­уч­ну при­чу о не­са­ло­ми­во­сти у за­јед­ни­штву, као и на сноп жи­та, хљеб. То име чи­не и по­чет­на сло­ва ри­је­чи сна­га, на­да, оп­ти­ми­ зам, про­грес. Чла­ни­це удру­же­ња упра­во се на­дом, сна­гом и оп­ти­ми­змом во­де у бор­би про­тив број­ них про­бле­ма. – Про­блем свих про­бле­ма је си­ро­ма­штво. Ру­ рал­но си­ро­ма­штво. Шта све но­си тај фе­но­мен? Оно о че­му го­во­ре мно­ге ор­га­ни­за­ци­је ко­је се ба­ве пи­та­њи­ма же­на: од на­си­ља, еко­ном­ске за­ви­ сно­сти до со­ци­јал­не ис­кљу­че­но­сти же­на. Све је то у се­лу мно­го из­ра­же­ни­је – по­ја­шња­ва Ујић­ка. Ис­ти­че и да је сте­ре­о­тип о мје­сту и уло­зи же­не из­у­зет­но из­ра­жен у ру­рал­ним за­јед­ни­ца­ма. Али не­до­стат­ке жи­во­та на се­лу, на­спрам оног у гра­ду, не при­мје­ћу­је: – Се­ло је из­вор на­ше тра­ди­ци­је, кул­т у­ре и иден­ти­те­та. По­ро­ди­ца, као је­ди­на нео­скр­на­вље­ на ин­сти­т у­ци­ја и све­ти­ња сва­ке на­ци­је, у се­лу је нај­же­шће бра­ње­на и са­чу­ва­на. И се­бе у том се­лу ви­дим као не­ког чи­ји је за­да­так да бу­де ту и жи­ ви жи­вот, са свим оним што он до­но­си и од­но­ си. За­то не же­лим да ка­жем да по­сто­ји не­до­ста­так жи­вље­ња на се­лу. Све што ра­дим усмје­ре­но је на по­бољ­ша­ње тих усло­ва, ка­ко би сви љу­ди та­мо жи­вје­ли за­то што во­ле, а не за­то што мо­ра­ју. Сви

И ста­ри­ји од мла­ђих уче Удру­же­ње „Сноп“ бро­ји пре­ко 20 ак­тив­них чла­ ни­ца. Ни­су са­мо мје­штан­ке се­ла Гу­че­во, гдје је сје­ ди­ште ор­га­ни­за­ци­је, већ и из дру­гих се­ла и са­мог гра­да. Нај­мла­ђа чла­ни­ца има 23 го­ди­не, а нај­ста­ри­ ја 65. Сла­ђа­на Ујић по­себ­но је по­но­сна на дје­вој­ке ко­је по­др­жа­ва­ју ак­тив­но­сти удру­же­ња. У мно­гим би се ства­ри­ма, ка­же, и ста­ри­ји мо­гли по­сти­дје­ти пред њи­хо­вим ста­вом и од­бра­ном тра­ди­ци­о­нал­ них ври­јед­но­сти се­ла.

84

SRPSK A  БРОЈ 6  2014


ми, по­је­ди­нач­но, мо­ра­мо на­ла­зи­ти рје­ше­ња за оно што нам се на­шло као про­блем на жи­вот­ном пу­т у. Ни­ко то не­ће за нас ура­ди­ти. ЗА ПО­РО­ДИЧ­НЕ ВРИ­ЈЕД­НО­С ТИ Ро­ђе­на у Ро­га­ти­ци, Сла­ђа­на је дје­тињ­ство про­ве­ла у Бо­ри­ка­ма, „пре­див­ном се­лу 18 ки­ло­ме­ та­ра уда­ље­ном од гра­да“. Глав­на во­ди­ља у ње­ном жи­во­т у упра­во су ври­јед­но­сти ко­је је по­ни­је­ла из по­ро­ди­це у ко­јој је ро­ђе­на. – Ин­т у­и­ци­ја, ко­ја нас во­ди кроз жи­вот и ри­ јет­ко гри­је­ши, има кли­цу у дје­тињ­ству и пр­вим спо­зна­ја­ма. Мо­је пр­ве ра­до­сти ве­зу­ју се за се­ло. Мар­ги­на­ли­зо­ва­њем се­о­ских про­сто­ра од стра­ не дру­штве­не за­јед­ни­це, мно­го се то­га про­ми­ је­ни­ло. Бу­ђе­њу сви­је­сти о зна­ча­ју се­о­ских за­јед­ни­ ца, сто­га, по­све­ти­ла је ве­ли­ки дио свог жи­во­та. Шко­ло­ва­ње је пре­ки­ну­ла због уда­је. Иако је у том пе­ри­о­ду то би­ла је­ди­на пра­ва од­лу­ка, ипак је има­ла и не­га­тив­не по­сље­ди­це. Ка­да је схва­ти­ ла да оне ути­чу и на ње­ну дје­цу, рје­ши­ла је да их са­ма мо­ра от­кла­ња­ти. – Од­лу­чи­ла сам да мно­го ра­дим на се­би и да не до­зво­лим да ме ври­је­ме пре­га­зи. Схва­ти­ла сам да мо­је про­бле­ме ни­ко дру­ги не­ће и не мо­же рје­ ша­ва­ти, а да бих зна­ла ка­ко ћу их са­ма ри­је­шти­ ти, мно­го сам мо­ра­ла да учим и не­фор­мал­но се обра­зу­јем на раз­не на­чи­не – при­ча Ујић­ка. На том пу­т у по­ро­ди­ца јој је нај­ве­ћа по­др­шка. – По­но­сна сам на сво­ју по­ро­ди­цу. На сво­је кће­ри ко­је су из­ра­сле у љу­де ка­кве сам ја же­ље­ла. На му­жа ко­ји ми је по­др­шка у све­му. На све­кра ко­ји ме ра­зу­ми­је и по­др­жа­ва. На то што смо и у до­бру и злу по­ро­ди­ца. Што вје­ру­је­мо у исте ври­ јед­но­сти и што ста­ме­но но­си­мо те­рет ов­да­шњег жи­во­та. За њих, на­гра­да ко­ја јој је не­дав­но до­дје­ље­на ни­је би­ла из­не­на­ђе­ње: – Са­мо они зна­ју ка­кав је био мој пут, ко­ли­ко не­про­спа­ва­них но­ћи, не­ра­зу­ми­је­ва­ња, од­с у­ства по­др­шке та­мо гдје ни­је смје­ла из­о­ста­ти. Свје­сни ко­ли­ко је ово при­зна­ње за­слу­же­но, они су за­ јед­но са мном и раз­о­ча­ра­ни што оним чи­ме сам сти­гла до при­зна­ња ни­сам за­слу­жи­ла по­др­шку за­јед­ни­це ка­да је у пи­та­њу мо­ја лич­на ег­зи­стен­ ци­ја – ка­же Ујић­ка. Због ње­не од­лу­ке да се бо­ри за по­зи­тив­не про­мје­не у дру­штву по­ро­ди­ца је мно­го тр­пје­ла и тр­пи, али по­др­шка не из­о­ста­је. Сла­ђа­ни­на ми­си­ ја се на­ста­вља, а свој рад по­ре­ди са ра­дом пар­не ма­ши­не: – Пар­на ма­ши­на се по­кре­ће са­мо он­да ка­да па­ро­ме­тар по­ка­зу­је да је во­да за­гре­ја­на на 100 од­сто. Мла­ком во­дом то ни­је мо­гу­ће. Та­ко је и у овом по­слу.  SRPSK A  No 6  2014

85


П о н уда

За бу­ђе­ње здра­вља „МЕР­КУР“ ОД ПРО­ЉЕ­ТОС БИТ­НО ПРО­ШИ­РИО УСЛУГЕ

Број­не мо­гућ­но­сти ко­је ну­ди ова углед­на уста­но­ва од са­да су до­ступ­не свим го­сти­ма и ста­нов­ни­ци­ма Вр­њач­ке Ба­ње, без об­зи­ра на то да ли су смје­ште­ни у не­ком од „Мер­ку­ро­вих“ обје­ка­та. Про­це­ду­ре су то­ли­ко јед­но­став­не да их, за­пра­во, и не­ма. „Мер­кур“ је овим још ви­ше по­стао бањ­ски, а Ба­ња још пре­по­зна­тљи­ви­ја по „Мер­ку­ру“

Пи­ше: Љи­ља­на Ре­бро­ња

86

SRPSK A  БРОЈ 6  2014


С

ве ба­ње у Ср­би­ји, па и Вр­њач­ка, по­че­ле су да ра­сту из во­де, ље­ко­ ви­те и бла­го­род­не, во­де из са­мог ср­ца зе­мље, и да се сви­ја­ју око спе­ци­ јал­них бол­ни­ца, ко­је су пре­по­зна­тљи­ во сре­ди­ште њи­хо­вих по­ну­да. Та­ко се и ције­ла Вр­њач­ка Ба­ња сви­ла око „Мер­ку­ ра“, сво­је спе­ци­јал­не бол­ни­це, јед­ног од нај­ја­чих и нај­пре­по­зна­тљи­ви­јих сту­бо­ва та­мо­шње ту­ри­стич­ке ин­фра­струк­т у­ре. Јер „Мер­кур“ ни­је са­мо са­вре­ме­но опре­мље­но и ме­ђу­на­род­но при­зна­то ље­чи­ли­ште, у ко­јем удру­же­но дје­лу­ју ље­ка­ри и при­род­ни ље­ко­ви­ти фак­то­ри, по­сти­жу­ћи од­лич­не ре­зул­та­те у ди­јаг­ но­сти­ци и лије­че­њу бо­ле­сти  ор­га­на за ва­ре­ње, ко­шта­но-зглоб­ног си­сте­ма, као и у пре­вен­ци­ји и лије­че­њу ди­ја­бе­те­са. „Мер­кур“ је, у ства­ри, сјај­но мје­сто и за све оне ко­ји тра­га­ју за ре­лак­са­ци­јом, пот­пу­ним опу­шта­њем и ре­ви­та­ли­за­ци­ јом, као и за пре­вен­тив­ним фи­зич­ким ак­тив­но­сти­ма. Мје­сто у ко­јем се на мно­ го чу­де­сних на­чи­на бу­ди здра­вље. Вел­ нес цен­тар „Fons ro­ma­nus“, Аква цен­

тар „Wa­ter­fall“ и Пе­ло­ид цен­тар „Li­mus Ro­ma­nus“ от­кри­ће, са­свим си­гур­но, у сва­ком ко им се пре­пу­сти јед­ног но­вог хе­до­ни­сту, ко­нач­но про­бу­ђе­ног из ду­го­ го­ди­шњег сна. Упра­во у „Мер­ку­ру“ бањ­

Ме­ди­цин­ске услу­ге Од ме­ди­цин­ских услу­га, свим го­сти­ма Вр­њач­ке Ба­ње у „Мер­ку­ру“ су до­ступ­ни: Пре­гле­ди ле­ка­ра спе­ци­ја­ли­ста и суб­спе­ци­ја­ли­ста (ен­до­ кри­но­ло­га, га­стро­ен­те­ро­ло­га, кар­ди­о­ло­га, спе­ци­ја­ли­сте ис­ хра­не, фи­зи­ја­тра, не­у­роп­си­хи­ја­тра, ги­не­ко­ло­га, оф­тал­мо­ло­га, уро­ло­га, ин­тер­ни­сте, спе­ци­ја­ли­сте ме­ди­ци­не ра­да и ме­ди­ ци­не спор­та, ди­ја­бе­то­ло­га и ље­ка­ра оп­ште прак­се). Све ла­ бо­ра­то­риј­ске ана­ли­зе. Ви­со­ко­спе­ци­ја­ли­стич­ки пре­гле­ди и ди­јаг­но­сти­ка – ЕКГ, ди­јаг­но­сти­ка ул­тра­зву­ком, ен­до­скоп­ска ди­јаг­но­сти­ка (га­стро­ско­пи­ја и ко­ло­но­ско­пи­ја), ис­пи­ти­ва­ње хор­мо­на, ЕМНГ-пре­гле­ди, ком­пју­те­ри­зо­ва­на ер­го­ме­три­ја, ко­лор до­плер и мје­ре­ње гу­сти­не ко­шта­не ма­се на апа­ра­ту за осте­о­ден­зи­то­ме­три­ју. Фи­зи­кал­не те­ра­пи­је (те­ра­пи­ја ул­ тра­зву­ком, елек­тро­те­ра­пи­ја, ди­ја­ди­на­мич­ке стру­је, ин­тер­фе­ рент­не стру­је, маг­нет­на те­ра­пи­ја, хи­дро-те­ра­пи­ја, па­ра­фи­ноте­ра­пи­ја, ки­не­зи-те­ра­пи­ја, ла­сер, те­ра­пи­ја пе­ло­и­дом). Бал­нео те­ра­пи­је (пи­је­ње, ку­па­ње, ин­ха­ли­ра­ње, оро­ша­ва­ње и кли­зме тер­мо­ми­не­рал­ном во­дом). SRPSK A  No 6  2014

87


П о н уда

ски го­сти увијек из­но­ва осје­те и да до­ћи у Ба­њу не зна­чи са­мо ше­та­ти про­ме­на­ дом и пре­див­ним бањ­ским вр­то­ви­ма, по­сје­ћи­ва­ти све­ча­но­сти и кул­т ур­но ље­ то, већ зна­чи пр­вен­стве­но до­ћи по здра­ вље ко­је по­ти­че ди­рект­но из при­ро­де. ПРА­ВА МА­ЛА РЕ­ВО­ЛУ­ЦИ­ЈА „Мер­кур“ је за­ни­мљив по мо­за­ику раз­ли­чи­тих ин­спи­ра­тив­них мо­гућ­но­сти. Он је и атрак­ти­ван хо­тел, са бо­га­том ре­ сто­ран­ском по­ну­дом, и цен­тар кон­гре­сни, вел­нес, спа, фит­нес... Све је у „Мер­ку­ру“ при­ла­го­ђе­но они­ма ко­ји у Вр­њач­ку Ба­ њу до­ђу во­ђе­ни по­тре­бом да на­ђу лијек, или же­љом да вра­те енер­ги­ју и осмијех, па мо­жда и да се за­љу­бе! И то не ва­жи са­ мо за оне ко­ји су од­сје­ли у „Мер­ку­ру“, па већ на осно­ву то­га има­ју мно­штво по­год­ но­сти. Као дру­штве­но од­го­вор­на уста­но­ ва, „Мер­кур“ овог про­ље­ћа и ље­та отва­ра сво­ја вра­та и свим го­сти­ма Вр­њач­ке Ба­

88

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

Све услу­ге Свим го­сти­ма Вр­њач­ке Ба­ње, без об­ зи­ра да ли су смје­ште­ни у „Мер­ку­ро­вим“ објек­ти­ма, у овој спе­ци­јал­ној бол­ни­ци са­да су на рас­по­ла­га­њу: ме­ди­цин­ске услу­ге, услу­ге Вел­нес цен­тра „Fons ro­ ma­nus“, Аква цен­тра „Wa­ter­fall“ и Пе­ло­ид цен­тра „Li­mus Ro­ma­nus“, Бал­нео цен­тра „Fons me­di­cus“. Про­це­ду­ре су то­ли­ко јед­ но­став­не да их, за­пра­во, и не­ма.

ње. И то је пра­ва ма­ла ре­во­лу­ци­ја у овој ба­њи. Ко­рак због ко­јег ће „Мер­кур“ још ви­ше по­ста­ти бањ­ски, а Ба­ња још пре­по­ зна­тљи­ви­ја по „Мер­ку­ру“. Та­ко ће од са­да и они ко­ји ни­с у смје­ ште­ни у „Мер­ку­ро­вим“ објек­ти­ма мо­ ћи да ко­ри­сте све услу­ге ове уста­но­ве, укљу­чу­ју­ћи и ме­ди­цин­ске, по ко­мер­ци­ јал­ним ције­на­ма, као и не­што по­вољ­ни­је пре­ко „Мер­ку­ро­вих“ парт­не­ра (обје­ка­та са ко­ји­ма Мер­кур има са­рад­њу), и то по вр­ло јед­но­став­ној про­це­ду­ри: упла­том ди­рект­но на бла­гај­ни. Ка­ко се го­ди­на­ма раз­ви­јао и ши­рио, ин­ве­сти­рао, обо­га­ћи­вао сво­је услу­ге, на­ ба­вљао мо­дер­ну опре­му за ди­јаг­но­сти­ку и лије­че­ње, упо­ре­до са ула­га­њи­ма у љу­ де и њи­хо­во струч­но зна­ње – „Мер­кур“ има ве­ли­ку и до­бро де­фи­ни­са­ну по­ну­ ду за тр­жи­ште. Нај­зад, ни­је у па­пи­ри­ ма а мо­жда је мно­го ва­жни­је: они ко­ји у „Мер­ку­ру“ по­тра­же парт­не­ра у сво­јој бор­би за здра­вље и бо­љи ква­ли­тет жи­ во­та до­би­ће, по­врх све­га, не­што нео­че­ ки­ва­но. При­ја­те­ља до кра­ја! 


17 А Н И Д ГО

са Вама


С в е т­ к о­ви­ н е

„РО­ШТИ­ЉИ­ЈА­ДА“ И КАР­НЕ­ВАЛ ОСТА­ЈУ ГЛАВ­НИ БРЕН­ДО­ВИ ЛЕ­СКО­ВАЧ­КОГ ТУ­РИ­ЗМА

За­чи­ње­но пра­вим Ју­гом Уми­је­ће се пре­но­си с ге­не­ра­ци­је на ге­не­ра­ци­ју. Ме­со мо­ра да бу­де нај­ква­ли­тет­ни­је, пе­че се на ћу­мур. Ће­вап­чи­ћи тре­ба да ска­ку­ћу на ска­ри, пље­ска­ви­ца да је соч­на као зре­ла кај­си­ја, а вје­ша­ли­ца би­је­ла и ме­ка као па­мук. Оста­ло от­кри­ва­те са­ми. На „Ро­шти­љи­ја­ду“ сва­ке го­ди­не до­ђе ви­ше од 500.000 љу­ди. А Кар­не­вал је игра, ве­ли­ки го­ди­шњи ри­ту­ал, ша­рен и дво­сми­слен. Ма­ске се по­сли­је но­се са­мо као су­ве­нир и успо­ме­на

Л

е­ско­вац. Град па­на­ђу­ра и ва­ша­ра, град са нај­ви­ше за­на­та, град гур­ ман­ских спе­ци­ја­ли­те­та, тек­сти­ла, са­јам­ски град, град ко­зме­ти­ке, до Дру­гог свјет­ског ра­та је­дан од нај­ве­ћих у Ср­би­ ји. Уз све дру­ге ње­го­ве ста­ре сим­бо­ле, да­нас је пре­по­зна­тљив и по „Ро­шти­љи­ ја­ди“ и Кар­не­ва­лу. Тра­ди­ци­ја ле­ско­вач­ког ро­шти­ља ду­ га је ви­ше од два ви­је­ка. Пу­то­пи­сци још

90

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

у XVI­II ви­је­ку по­ми­њу ће­вап­чи­ће као из­ван­ред­не гур­ман­лу­ке ко­је су про­ба­ли у Ле­сков­цу. Нај­бо­ље их је спре­мао ме­сар и ка­фе­џи­ја Ди­ми­три­је Ми­та Гли­го­ри­је­ вић, дје­да кра­ља ле­ско­вач­ког ро­шти­ља Ми­о­дра­га Гли­го­ри­је­ви­ћа Бу­ре­та. Мај­ сто­ри­је Дра­ги­ја Бу­ре­та иза­зи­ва­ле су ди­ вље­ње и по­што­ва­ње ши­ром сви­је­та, на број­ним ме­ђу­на­род­ним ку­ли­нар­ским из­ло­жба­ма: у Мин­хе­ну, Франк­фур­т у,


Бе­чу, Стре­зи, на свјет­ским из­ло­жба­ма у Бри­се­лу и Мон­тре­а­лу. Бу­ре­то­ве спе­ци­ ја­ли­те­те про­ба­ле су мно­ге по­зна­те лич­ но­сти, др­жав­ни­ци, ди­пло­ма­те, а ме­ђу њи­ма и бри­тан­ска кра­љи­ца, Бре­жњев, Кар­тер, Ник­сон... За­нат је пе­као у по­ ро­дич­ној ће­ваб­џи­ни­ци „Бу­ре“ ко­ја је уви­јек би­ла пу­на, а пра­ви­ла је са­мо ће­ вап­чи­ће, ра­жњи­ће и ко­ба­си­це. Пи­ће се у њој ни­је слу­жи­ло, већ се до­но­си­ло из дру­гих ка­фа­на. У то ври­је­ме град је био по­знат по те­фе­ри­чу, ноћ­ном жи­во­т у у 105 ка­фа­на, хо­те­ла, ба­шти и вин­ских по­дру­ма. У са­ве­знич­ком бом­бар­до­ва­њу, на кра­љев ро­ђен­дан 1944. го­ди­не, по­ред Бу­ре­то­ве ће­ваб­џи­ни­це, уни­ште­на је ве­ ћи­на ка­фа­на и сви хо­те­ли. Тај­на ле­ско­вач­ког ро­шти­ља чу­ва се и пре­но­си са ге­не­ра­ци­је на ге­не­ра­ци­ју. Два по­зна­та еле­мен­та су из­бор нај­ква­ ли­тет­ни­јег ме­са и пе­че­ње на ћу­му­ру. Ће­вап­чи­ћи мо­ра да ска­ку­ћу на ска­ри, пље­ска­ви­ца да је соч­на као зре­ла кај­си­ ја, а вје­ша­ли­ца би­је­ла и ме­ка као па­мук. Од 1965. до 1969. го­ди­не ра­ди­ла је чу­ве­на ле­ско­вач­ка шко­ла ро­шти­ља (ка­ сни­је по­но­во ус­по­ста­вље­на). Из ње и ду­ге тра­ди­ци­је ле­ско­вач­ког уго­сти­тељ­ ства, по иде­ји упра­во Дра­гог Бу­ре­та, ро­ ди­ла се ле­ско­вач­ка „Ро­шти­љи­ја­да“. Пр­ ва је одр­жа­на баш те да­ле­ке 1965, али је по­сли­је са­мо дви­је го­ди­не уга­ше­на. По­но­во је за­жи­вје­ла 1989. У пр­вих де­сет го­ди­на на­кон об­но­ве, тер­ми­ни одр­жа­ва­

ња су че­сто ми­је­ња­ни. Због вре­мен­ских при­ли­ка, од по­ло­ви­не ок­то­бра по­мје­ра­ ни су ка ље­т у, па ће ју­би­лар­на, два­де­сет пе­та, ове го­ди­не по­че­ти 25. ав­гу­ста. Све са­вре­ме­не „Ро­шти­љи­ја­де“ одр­жа­ва­не су на про­сто­ру глав­ног ле­ско­вач­ког Бу­ле­ ва­ра осло­бо­ђе­ња, по­пу­лар­не Ши­ро­ке чар­ши­је, уз уче­шће 20 до 30 уго­сти­те­ ља са око 40 штан­до­ва и ба­шти. Осно­ ва по­ну­де су, на­рав­но, спе­ци­ја­ли­те­ти са ро­шти­ља: ће­вап­чи­ћи, пље­ска­ви­це, ко­ба­си­це, вје­ша­ли­це... По­сљед­њих го­ ди­на, до­ла­ском уче­сни­ка из дру­гих кра­ је­ва Ср­би­је и из Срп­ске, по­ја­ви­ли су се и спе­ци­ја­ли­те­ти ко­ји ни­с у ка­рак­те­ри­ стич­ни за југ Ср­би­је. Тра­ди­ци­о­нал­на су и так­ми­че­ња уче­ ни­ка уго­сти­тељ­ских шко­ла Ср­би­је и мај­сто­ра у спре­ма­њу спе­ци­ја­ли­те­та са ро­шти­ља. „Ро­шти­љи­ја­ду“ пра­те број­ни кул­т ур­но-за­бав­ни про­гра­ми, се­ми­на­ри,

Нај­ве­ћа на сви­је­ту Ле­ско­вач­ку „Ро­шти­љи­ја­ду“, ње­на так­ми­че­ња и пра­те­ће про­гра­ме, сва­ке го­ди­не по­сје­ти пре­ко по­ла ми­ли­о­на до­ма­ћих и стра­них го­сти­ју. Нај­ве­ће ин­те­ре­со­ва­ње по­бу­ђу­је так­ми­че­ње у пра­вље­њу нај­ве­ће пље­ска­ви­це на сви­је­ту. Ре­корд се оба­ра го­то­во сва­ке го­ди­не. По­сљед­њи зва­нич­ни је из 2013, ка­да је на­пра­вље­на пље­ска­ви­ца од 55 ки­ло­гра­ма ро­штиљ­ског ме­ са, преч­ни­ка 147 цен­ти­ме­та­ра и два цен­ти­ме­тра де­бљи­не. На так­ми­че­њу за нај­ве­ћу пље­ска­ви­цу „из ру­ке“, го­ди­не 2013. на­ пра­вље­на је ре­корд­на од три ки­ло­гра­ма ме­са, преч­ни­ка 37 цен­ти­ме­та­ра.

SRPSK A  No 6  2014

91


С в е т­ к о­ви­ н е

Но­ви­ца Од 2000. го­ди­не ово так­ми­че­ње но­си на­зив „Ме­мо­ри­ јал Но­ви­це Стан­ко­ви­ћа Ша­по­ње“, по мај­сто­ру ро­шти­ља ко­ји је чак шест пу­та оба­рао соп­стве­ни ре­корд, а три пу­та за­ре­ дом по­бје­ђи­вао на так­ми­че­њу у пра­вље­њу пље­ска­ви­це „на до­хват из ру­ку“. По­сљед­њи пут је Но­ви­ца на­пра­вио нај­ве­ћу пље­ска­ви­цу по­чет­ком 1999. у Мо­скви. Стра­дао је то­ком бом­ бар­до­ва­ња Ср­би­је од стра­не Се­ве­ро­ат­ лант­ског пак­та, го­ди­не 1999, на Ко­со­ву.

са­вје­то­ва­ња, из­ло­жбе, сај­мо­ви... Не­за­о­би­ ла­зни су и кон­цер­ти блех му­зи­ча­ра, ко­ји су та­ко­ђе бренд Ле­сков­ца и ју­га Ср­би­је. СУ­ЗЕ И СМИ­ЈЕХ КАР­НЕ­ВАЛ­СКИХ МА­СКИ Из­ме­ђу два свјет­ска ра­та у Ле­сков­цу се жи­вје­ло ин­тен­зив­ним дру­штве­ним жи­во­том. Игран­ке и ча­јан­ке, со­а­реи и дан­синг ве­че­ри, ве­ли­ки го­ди­шњи ба­ло­ ви, ма­скен­ба­ли и кар­не­ва­ли. Бо­га­ти и до­ко­ни Ле­сков­ча­ни, при­је свих чла­но­ви со­кол­ског дру­штва „Мо��­ чи­ло“, на По­кла­де 1929. ор­га­ни­зо­ва­ли су кар­не­вал. У Ле­ско­вач­ком гла­сни­ку из тог до­ба пи­ше: „Цео град је био на но­га­ма да ви­ди ша­ре­не ко­сти­ме и ма­ски­ра­на ли­ца... По­вор­ка се кре­ће по утвр­ђе­ном про­гра­ му кроз го­то­во све ле­ско­вач­ке ули­це.“ И та­ко све до 1939. У сед­ми­ци из­ме­ ђу Ме­сних и Бе­лих по­кла­да, пред ус­кр­ шњи пост, чла­но­ви дру­штва „Тра­ди­ци­ја“ при­ре­ђи­ва­ли су кар­не­вал. У ље­то­пи­с у се на­во­ди да су се ове ма­ни­фе­ста­ци­је за­вр­ ша­ва­ле „свад­бе­ним ве­се­љем на ули­ца­ ма гра­да“. Био је Ле­ско­вац у то ври­је­ме

92

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

је­дан од ри­јет­ких гра­до­ва у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји у ко­ји­ма су ор­га­ни­зо­ва­ни кар­не­ва­ли. Али до­ла­зи­ле су го­ди­не и иде­о­ло­ги­је ко­је ће ба­ци­ти у за­бо­рав ова ро­ман­тич­на вре­ме­на. Го­ди­не 2001. у Ле­сков­цу је на­ста­ла пр­ ва ма­жо­рет­ска гру­па у Ср­би­ји, с иде­јом да бу­де за­ме­так об­но­ве ле­ско­вач­ког кар­ не­ва­ла. Кар­не­вал је об­но­вљен 2006. Три го­ди­не но­сио је на­зив Кар­не­вал „Ро­шти­ љи­ја­де“ и ор­га­ни­зо­ван као ње­на пра­те­ћа ма­ни­фе­ста­ци­ја. Од 2009. зо­ве се Ле­ско­ вач­ки кар­не­вал, а та­да је ова ва­рош при­ мље­на и у Фе­де­ра­ци­ју европ­ских кар­не­ вал­ских гра­до­ва. Ле­ско­вач­ки кар­не­вал спа­ја ет­но и са­вре­ме­не кар­не­вал­ске тен­ ден­ци­је. Нај­ду­жи је у Ср­би­ји, а по бро­ју ди­рект­них кар­не­вал­ских при­ред­би нај­ ве­ћи у окру­же­њу. Де­ве­ти Ле­ско­вач­ки кар­не­вал ор­га­ ни­зо­ван је од 7. до 12. ју­ла 2014. То­ком шест кар­не­вал­ских ве­че­ри би­ло је чак ше­сна­ест кар­не­вал­ских при­ред­би и три­ де­се­так пра­те­ћих про­гра­ма (кон­це­ра­та, пред­ста­ва за дје­цу и од­ра­сле, ли­ков­них ра­ди­о­ни­ца и из­ло­жби, ме­ђу­на­род­них ра­ди­о­ни­ца за из­ра­ду кар­не­вал­ских ма­ ски, ре­ви­ја мо­де...). Цен­трал­на ма­ни­фе­ста­ци­ја – Ме­ђу­ на­род­на кар­не­вал­ска по­вор­ка, са ва­тро­ ме­том и кар­не­вал­ским ба­лом – одр­жа­на је, као и уви­јек, у су­бо­т у. Уче­ство­ва­ло је пре­ко 1.500 љу­ди, у пе­де­се­так кар­не­вал­ ских гру­па, од ко­јих је ви­ше од по­ло­ви­ не из ино­стран­ства. Кар­не­вал­ске да­не ис­пра­ти ви­ше од 70.000 по­сма­тра­ча, уз број­не зва­нич­ни­ке, при­вред­ни­ке, ди­ пло­ма­те... 


е њ а ч н е ј в ј а Н Освојите

ПРИЈАВИТЕ СЕ! 051 348 420 najvjencanje@atvbl.com fb najvjencanje ATV


В е ­з е

Ху­ма­ност је хра­брост „М:ТЕЛ“ УЗОР ДРУ­ШТВЕ­НЕ ОД­ГО­ВОР­НО­С ТИ И СО­ЛИ­ДАР­НО­С ТИ

По­слије мај­ских по­пла­ва, еле­мен­тар­не не­по­го­де ве­ли­ких раз­мје­ра, ова ком­па­ни­ја је се­ри­јом ху­ма­ни­тар­них ак­ци­ја по­но­во по­ка­за­ла да чвр­сто сто­ји уз сво­ју дру­штве­ну за­јед­ни­цу, сво­је ко­ри­сни­ке и за­по­сле­не. У „М:те­лу“ се При­ја­тељ­ство и Ху­ма­ност пи­шу ве­ли­ким сло­ви­ма

94

SRPSK A  БРОЈ 6  2014


М

ај ове го­ди­не оста­ће нам уре­ зан у сје­ћа­њу по стра­шним по­пла­ва­ма ко­је су по­го­ди­ле на­шу и зе­мље ре­ги­о­на. Ка­да је ве­ћи дио БиХ за­хва­ти­ла та еле­мен­тар­на не­по­го­да огром­них раз­мје­ра, ком­па­ни­ја „М:тел“ је све сна­ге усмје­ри­ла да одр­жи функ­ ци­о­ни­са­ње сво­јих ка­па­ци­те­та, јер је ко­ му­ни­ка­ци­ја у под­руч­ји­ма за­хва­ће­ним по­пла­ва­ма по­ста­ла дра­ма­тич­но ва­жно пи­та­ње. За­по­сле­ни у ком­па­ни­ји чи­ни­ ли су огром­не на­по­ре да си­стем функ­ ци­о­ни­ше и по­ред то­га што су мно­ги ка­па­ци­те­ти оште­ће­ни и по­пла­вље­ни. Мно­ги­ма од њих лич­на имо­ви­на би­ла је угро­же­на у по­пла­ва­ма, не­ки су оста­ ли и без сво­јих до­мо­ва, али су одр­жа­ва­ ње ко­му­ни­ка­ци­ја сма­тра­ли сво­јим при­ мар­ним за­дат­ком. Исто­вре­ме­но, ком­па­ни­ја „М:тел“ се од по­чет­ка укљу­чи­ла у по­ма­га­ње угро­ же­ном ста­нов­ни­штву и по­ста­ла ва­жна ка­ри­ка у ху­ма­ни­тар­ним ак­ци­ја­ма ши­ ром зе­мље. Истог да­на ка­да је про­гла­ше­но ван­ ред­но ста­ње у ви­ше гра­до­ва и на­се­ље­ них мје­ста у БиХ, „М:тел“ је ак­ти­ви­рао крат­ки ху­ма­ни­тар­ни број 1458. Јед­ним по­зи­вом на тај број ко­ри­сни­ци мо­бил­ не и фик­сне мре­же ове ком­па­ни­је мо­гу да до­ни­ра­ју 1 КМ за угро­же­не у по­пла­ ва­ма. Већ пр­вог би­ло је ви­ше од сто­ти­ ну хи­ља­да по­зи­ва. Ху­ма­ни­тар­ни број ће би­ти ак­ти­ван и у на­ред­ном пе­ри­о­ду, а сав при­ход би­ће усмје­рен за по­моћ угро­же­ни­ма. Та­ко­ђе, за­по­сле­ни у Кол цен­тру ком­па­ни­је „М:тел“ да­ни­ма су при­ма­ли по­зи­ве из по­пла­вље­них под­руч­ја, по­ ма­жу­ћи љу­ди­ма у не­во­љи. Оба­вје­шта­ ва­ли су Ци­вил­ну за­шти­т у о то­ме гдје је по­треб­но спа­си­ти чо­вје­ка од бу­ји­це, спа­ја­ли по­ро­ди­це, пру­жа­ли нај­бит­ни­је ин­фор­ма­ци­је у том тре­нут­ку. – На­ши опе­ра­те­ри су у пр­вим да­ни­ ма по­пла­ва има­ли три пу­та ви­ше по­зи­ ва, али, на жа­лост, не оних уоби­ча­је­них, ка­да ко­ри­сник тра­жи не­ку услу­гу, број те­ле­фо­на или не­ку дру­гу ин­фор­ма­ци­ју. Би­ли су бр­зи по­сред­ни­ци из­ме­ђу нај­у­ гро­же­ни­јих љу­ди и слу­жби за спа­са­ва­ ње. У сва­ком тре­нут­ку би­ли су спрем­ни да учи­не све ка­ко би ус­по­ста­ви­ли ко­ му­ни­ка­ци­ју из­ме­ђу чла­но­ва по­ро­ди­ца, при­ку­пља­ли ин­фор­ма­ци­је о не­ста­лим ли­ци­ма и про­сље­ђи­ва­ли их на пра­ву адре­с у – ка­же Вин­ка Лон­чар, кон­тро­

По­моћ и ко­ле­га­ма У „М:те­лу“ је у то­ку и ве­ли­ка ак­ци­ја „Бу­ди­мо ху­ма­ни – по­мо­ зи­мо ко­ле­га­ма“, јер је и ве­ли­ки број за­по­сле­них у ком­па­ни­ји по­го­ђен по­пла­ва­ма. При­ја­тељ­ство, ху­ма­ност и со­ли­дар­ност се од­у­ви­јек ње­гу­ју у овом ко­лек­ти­ву. За­по­сле­ни ће на­ред­них мје­ се­ци из­два­ја­ти сред­ства из лич­них при­ма­ња и по­мо­ћи ко­ле­га­ ма да са­ни­ра­ју ште­ту, те да се што при­је вра­те у сво­је до­мо­ве и на­ста­ве нор­ма­лан жи­вот.

лор­ка у Кол цен­тру ком­па­ни­је „М:тел“. До­да­је да је по­но­сна на сво­је ко­ле­ге опе­ра­те­ре ко­ји су у те­шким тре­ну­ци­ ма по­ка­за­ли ка­ко тре­ба би­ти ху­ман и по­жр­тво­ван. На бро­је­ве те­ле­фо­на овог цен­тра за са­мо три да­на сти­гло је пре­ко 114.000 по­зи­ва. ОНИ МИ­СЛЕ НА НАС Бу­ду­ћи да су дру­штве­не мре­же  то­ ком еле­мен­тар­них не­по­го­да би­ле нај­ бр­жи на­чин ко­му­ни­ка­ци­је и ши­ре­ња ви­је­сти, „М:тел“ је сво­јим ко­ри­сни­ци­ ма обез­би­је­дио бес­плат­но ко­ри­шће­ње ових мре­жа пу­тем мо­бил­ног ин­тер­не­ та и то на те­ри­то­ри­ји ци­је­ле БиХ, с ци­ љем спа­ја­ња љу­ди у угро­же­ним под­руч­ ји­ма и ши­ре­ња ин­фор­ма­ци­ја о по­мо­ћи. Пр­вом у ни­зу ху­ма­них ак­ци­ја, хит­ ном до­на­ци­јом од 100.000 КМ за угро­ же­не од по­пла­ва, те ку­по­ви­ном ду­ше­ка, ја­сту­ка, ће­ба­ди и по­сте­љи­на за угро­ же­не по­ро­ди­це у ври­јед­но­сти од 50.000 КМ, „М:тел“ се ак­тив­но укљу­чио у по­ моћ нај­у­гро­же­ни­ји­ма. Та­ко­ђе, омо­гу­ћио је бес­плат­не по­ зи­ве на бро­је­ве те­ле­фо­на Ин­сти­т у­та за јав­но здрав­ство Срп­ске у Ба­ња­лу­ ци, пу­тем ко­јих гра­ђа­ни по­пла­вље­них под­руч­ја мо­гу да са­зна­ју све о по­ступ­ку дез­ин­фек­ци­је, дез­ин­сек­ци­је и де­ра­ти­ за­ци­је, да до­би­ју струч­не са­вје­те и епи­ де­ми­о­ло­шку по­моћ. Свим ко­ри­сни­ци­ ма омо­гу­ће­ни су бес­плат­ни по­зи­ви ка свим хит­ним слу­жба­ма, као и пре­ма бро­је­ви­ма за тра­же­ње не­ста­лих и за ин­фор­ма­ци­је о по­пла­ва­ма. Ак­ти­ви­ран је и бес­пла­тан СОС број те­ле­фо­на 051 / 303-303 за све ста­нов­ни­ ке угро­же­не по­пла­ва­ма у Ре­ пу­бли­ци Срп­ској ко­ји­ма је по­ треб­на пси­хо­со­ци­јал­на по­моћ и по­др­шка. Нај­у­гро­же­ни­јим при­вред­ни­ци­ма и њи­хо­вим SRPSK A  No 6  2014

 По­сред­ством ху­ма­ни­тар­ног бро­ја 1458, за по­моћ угро­же­ни­ма у по­пла­ва­ма, при­ку­пље­на су ве­ли­ка сред­ства

95


В е ­з е по­слов­ним гру­па­ма обез­би­је­ђен је до­ во­љан број мо­бил­них те­ле­фо­на по сим­ бо­лич­ној ци­је­ни од 1 КМ, ка­ко би одр­ жа­ли ко­му­ни­ка­ци­ју и у овим те­шким усло­ви­ма. Од 10. ју­на 2014. по­слов­ни ко­ри­сни­ ци „М:те­ла“ мо­гу по по­вољ­ни­јим усло­ ви­ма да са фик­сне ло­ка­ци­је пу­тем мо­ бил­не мре­же ко­ри­сте услу­гу при­сту­па ин­тер­не­т у (Of ­fi­ce­net), као и па­кет услу­ га фик­сне те­ле­фо­ни­је и при­сту­па ин­ тер­не­т у (Of ­fi­ce­li­ne плус). За сва под­руч­ ја у ко­ји­ма је фик­сна мре­жа у пре­ки­ду, „М:тел“ је омо­гу­ћио ове услу­ге пу­тем мо­бил­не мре­же, а сву нео­п­ход­ну опре­ му усту­па на ко­ри­шће­ње без на­док­на­де и без уго­вор­ног ве­зи­ва­ња.  И у ван­ред­ним Ко­ри­сни­ци „М:те­ло­ве“ фик­сне те­ при­ли­ка­ма ле­фо­ни­је, Open па­ке­та или ин­тер­не­та да­но­ноћ­но на услу­зи гра­ђа­ни­ма: на под­руч­ју До­бо­ја, Би­је­љи­не, Брч­ког, Шам­ца, Звор­ни­ка, Ба­ња­лу­ке, При­је­до­ Кол цен­тар Ту­злан­ског и Зе­нич­ког кан­то­на мо­ ра, ком­па­ни­је „М:тел“

96

SRPSK A  БРОЈ 6  2014

гу да под­не­с у за­хтјев за при­вре­ме­ни пре­кид пру­жа­ња услу­ге. То ће им би­ти одо­бре­но у тра­ја­њу од три мје­се­ца, без на­кна­де, од­но­сно без пла­ћа­ња прет­пла­ те. На­кон ис­те­ка пе­ри­од ­ а при­вре­ме­ног за­мр­за­ва­ња, услу­га ће би­ти ауто­мат­ски ак­ти­ви­ра­на. Уко­ли­ко тех­нич­ки усло­ви не бу­ду ис­пу­ње­ни на­кон три мје­се­ца, по за­хтје­ву ко­ри­сни­ка би­ће одо­брен пр��­ вре­ме­ни пре­кид пру­жа­ња услу­ге на до­ дат­на три мје­се­ца. Мно­ги од за­по­сле­них у „М:те­лу“ су од­мах на­кон не­по­го­де за­с у­ка­ли ру­ка­ве, по­ма­жу­ћи у чи­шће­њу по­пла­вље­них ку­ ћа, до­ни­ра­њу нај­по­треб­ни­јих на­мир­ни­ ца за по­пла­вље­не. Ак­тив до­бро­вољ­них да­ва­ла­ца кр­ви у овој ком­па­ни­ји на­пра­ вио је план сво­је по­мо­ћи бол­ни­ца­ма. Со­ли­дар­ност чи­ни ову ком­па­ни­ју на­лик на ве­ли­ку по­ро­ди­цу, ко­ја се уви­ јек во­ди по­зи­тив­ним ври­јед­но­сти­ма, и у жи­во­т у и у по­слу. 


english ◆

­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­

­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­

­ ­ ­ ­ ­ ­

­ ­

Español ◆

Ср­БИ­јА­◆­ГЕ­О­ПО­Е­ТИЧ­КИ­АЛ­БУМ

СрпСки ◆


„G

uinot Institut Paris“ је више од 35 година водећа свјетска кућа у области професионалне козметике. Заједничким радом и сарадњом врхунских свјетских научника и козметичара, те сталним праћењем потреба и жеља клијената, развила је сигуран начин за успјешно бављење љепотом. Кључ тог успијеха је у врхунским третманима, уз коришћење производа који су резултат највише технологије, као и у искључивој посвећености салонској њези, високим стандардима при школовању и тренингу терапеута, те стеченом имиџу кроз рекламне кампање и спонзорисање врхунских спортских догађаја. У веома јакој конкуренцији „Guinot“ успијева да очува мјесто лидера кроз сталне иновације, од којих се издваја уношење „ћелијског медијума“ у препарате са чак 56 активних састојака за регенерацију ћелија: 21 амино киселина, 17 витамина и 16 минерала. „Guinot“ је освојио повјерење клијената широм свијета брзо видљивим и дуготрајним резултатима примјењених третмана. Зато су међу корисницима ове козметике и „вјечно младе“ свјетске звијезде, попут Хали Бери, Кајли Миног, Шарлиз Терон, Шерон Стоун, Кетрин Данев, Изабеле Ађани, а од мушкараца Мела Гибсона, Џорџа Клунија и Ричарда Гира. Ипак, ову козметику на врху држи прије свега вјерност клијента као што је енглеска краљица Елизабета. Данас сваки познатији центар који се бави љепотом има и „Guinot“ кабинет као гаранцију квалитета за захтјевну клијентелу. Више од 11.000 ауторизованих „Guinot beauty“ салона, клиника и спа-центара широм свијета, са професионалним beauty терапеутима, гаранција су квалитета и постојаности бренда. Добродошли!

Најтраженији третмани  ХИДРАДЕРМИЈА

 AROMATIC

 ХИДРАДЕРМИЈА ЛИФТ

 BEAUTE NEUVE

 TECHNI SPA

 LIFTOSOME

ЦЕНТАР ЗА ЊЕГУ И ОБЛИКОВАЊЕ ЛИЦА И ТИЈЕЛА Николе Пашића 1, 78000 Бањалука Тел.: 051 347 940; Факс: 051 347 942; Моб.: 065 593 569 glocon@teol.net, www.guinot.rs

Велепродаја и малопродаја козметичких препарата и шминке. Увозник за БиХ: GLOCON d.o.o, Бањалука


БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА



Srpska broj 6 srpski