Issuu

RYL 1

E - M A G A Z I N E

ISSN 2406-2030

REFRESH YOUR LIFE BROJ #132, NOVEMBAR 2026.

MOLEKUL SREĆE ANĐELA ILIĆ, CRAFT COLLECTIVE ETNOLOGY FESTIVAL

PHOTO: ĐORĐE TOMIĆ E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

UVODNIK PHOTO: NN

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

MOLEKUL SREĆE Da li se sreća stvara u nama ili je pronalazimo u svetu oko sebe? Nauka je traži u hemijskim procesima našeg mozga. Filozofija je vekovima pokušava definisati. Psihologija istražuje njene obrasce, a umetnost joj daje oblik, boju i emociju. Ipak, sreća ostaje jedno od najličnijih ljudskih iskustava. Možda je pronalazimo u ljubavi, bliskosti, slobodi, stvaranju, ostvarenim snovima ili u sposobnosti da prihvatimo život čak i onda kada ne izgleda onako kako smo ga zamišljali. Možda nije stvar u tome da imamo sve što želimo, već da naučimo da prepoznamo vrednost onoga što imamo. Molekul sreće možda nema jednu hemijsku formulu. Možda je njegov najvažniji sastojak upravo naš odnos prema životu. Jer sreća nije samo ono što nam se događa. Ona je i ono što od života stvaramo. Verujem da je sreća kreacija. Nastaje iz naših misli, izbora, odluka i postupaka. Ne možemo uvek da biramo okolnosti u kojima živimo, ali možemo da učestvujemo u stvaranju života u kojem želimo da živimo. Sreća nije slučajnost. Sreća je stvaralački čin. Svakodnevno stvaram. Verujem da sreća zavisi od mene, ali ne zaboravljam da ona ne podrazumeva savršen život. Ona je smena sunca i oblaka, svetlosti i tame, uspona i padova. Ona je kontrast, ponekad i suprotnost istog osećaja. Ona je pop, ali i džez. Ne tražim život bez oblaka. Želim da umem da prepoznam sunce i onda kada se oblaci nadviju. Da prihvatim obe strane života, jer tek u njihovom susretu nastaje celina. Sreća je sposobnost

da stvaramo i onda kada se nebo menja i kada ga mi menjamo. U oktobru sam sedela u džungli i sanjala na drugom kraju sveta, na Kostarici. Central America plays by its own rules. Ispijala sam kafu u Majamiju, postavljala izložbu u Njujorku, vozila se do Paname i, između svih tih geografskih tačaka, kreirala svoje buduće korake. Da bih stigla do njih, morala sam prethodno da iskreiram i one koji su me doveli dovde. Ništa se ne događa izolovano. Sve je uzročno-posledično. Jedan izbor vodi drugom, jedan susret otvara nova vrata, a jedan san postaje početak sledeće avanture. Gledala sam da taj moj molekul svira pop, priča na engleskom, uživa u pogledu na nepregledna polja banana, smeje se sa svojom drugaricom Savkom, koja je oličenje radosti, i nastavljam svojim putem, verna sopstvenoj misiji u životu. Možda je baš to moj molekul sreće. Pokret, radoznalost, prijateljstvo, stvaranje i sloboda da svaki put iznova osmislim sopstvene korake. Mi biramo sreću. Molekul sreće je najmanji gradivni element jednog velikog, složenog ljudskog iskustva. Možda sreća nema jedan molekul. Možda je ona čitava hemijska formula našeg postojanja. Anima Mundi

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

RYL 132

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

IMPRESSUM E-MAGAZIN RYL ISSN 2406-2030

FOTOGRAFIJE:

IZDAVAČ RYL d.o.o. Beograd

Anima Mundi Unsplash.com

ART DIREKTOR

Pixabay.com

Boris Cupać GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA

Naslovnica: Anđela Ilić, Craft Collective

Miomira Medaković-Topalović (Anima Mundi)

Etnology festival

TEHNIČKA UREDNICA

Photo: Đorđe Tomić

Jelena Ademi KONTAKT LEKTORI

WEB: www.ryl.rs

AUTOR KONCEPTA MAGAZINA

MAIL: rylmagazine@gmail.com

Anima Mundi SARADNICI U OVOM BROJU: Danijela Marković Olja Brajović Zoran Imširagić Milica Ranđelović Voislav Ilić Tatjana Obradović Ivana Vrebac Jasna Lovrić Tanja Jakić Radmila Borojević Dragana Stojić Goran Ličanin Bojan Tonić Dr Bogdan Satarić Marianella Sáenz Mora

we are social

Darko Petkovski AUTORI: Prof. dr Ioanna Batsialou

Refresh your life

RYL_MAGAZINE

Vladislav Đujić Miljan Suknović Goga Grubješić

REDAKCIJA NE ODGOVARA ZA SADRŽAJ OGLASA! REDAKCIJA I IZDAVAČ NE ODGOVARAJU ZA SADRŽAJ I ISTINITOST TEKSTOVA I REKLAMNIH PORUKA. REDAKCIJA I IZDAVAČ NE ODGOVARAJU ZA ŠTAMPARSKE I NENAMERNE GREŠKE. REDAKCIJA NIJE OBAVEZNA DA VRAĆA I ODGOVARA NA PRIMLJENE RUKOPISE, FOTOGRAFIJE I ELEKTRONSKU POŠTU. TEKSTOVI I FOTOGRAFIJE SE OBJAVLJUJU ISKLJUČIVO BEZ NOVČANE NAKNADE.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

LIČNOSTI U OVOM BROJU

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

VOISLAV ILIĆ

BOJAN TONIĆ

GOGA GRUBJEŠIĆ

MILICA RANĐELOVIĆ

TATJANA JAKIĆ

MILJAN SUKNOVIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR MEMORIES

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

SREĆA IMA MIRIS

PHOTO: BOJAN TONIĆ

PIŠE: BOJAN TONIĆ, WINE EXPERT IN MARKETING

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Kada bi sreća zaista bila molekul, verovatno bismo odavno pronašli način da je proizvedemo, upakujemo i prodamo. Ali sreća ima jednu nezgodnu osobinu — najčešće se pojavi onda kada prestanemo da je tražimo. Ponekad je dovoljan samo jedan miris. I odjednom, bez ikakve najave, više niste tu gde ste bili pre nekoliko sekundi. Vratili ste se dvadeset, trideset, možda i četrdeset godina unazad. Na neko mesto koje možda više ne postoji. Među ljude koji možda više nisu tu. U jedno popodne koje ste gotovo zaboravili, a koje je, izgleda, sve vreme živelo negde u vama. I najčudnije od svega — ne sećate se datuma. Ne znate ni koji je bio dan. Ali sećate se svetlosti, vazduha, nečijeg glasa. I tačno znate kako ste se tada osećali. Srećno. Možda je upravo to moj molekul sreće. Postoji jedno selo u Bosni, Simići i Gornja Trebeuša, nedaleko od Travnika. Tamo sam kao dečak, sa svojih pet ili šest godina, upoznavao svet na način na koji ga deca jedino i mogu upoznati — bez plana, bez straha od sutrašnjice i bez potrebe da bilo šta traje duže od tog dana. I danas mogu da vidim brdo na kojem sam se sankao. Ono je sada zaraslo, promenilo se, gotovo da više ne liči na ono iz mog detinjstva. Ali kada stanem ispred njega, u mojoj glavi sve je isto. Sneg, sanke, brzina, dečja graja. Čak i trenutak kada sam prvi put razbio glavu. Zanimljivo je kako i takva uspomena može da izmami osmeh. Pamtim miris podruma u staroj kući. Onaj specifičan miris hladnoće, vlage i vremena. Pamtim miris sira u kaci. Ne znam da li bih danas umeo da opišem taj miris, ali bih ga među hiljadu drugih sigurno prepoznao. Miris hleba i domaćeg džema od šljiva. I onda shvatim nešto neobično. Kuće se menjaju, ljudi odlaze, godine

prolaze, ali neki mirisi kao da odbijaju da ostare. A onda me sećanje odvede na Kosovo, na drugi deo mog detinjstva. Na Sitnicu, gde sam kao dečak provodio gotovo čitave letnje raspuste pecajući ribu. I danas mogu da prizovem pojedine trenutke izvlačenja ribe. Uzbuđenje, iščekivanje, vodu koja se pomera. Onaj osećaj da se upravo događa nešto neverovatno važno, iako je u pitanju samo jedna mala riba. Ali tada je to bio čitav svet. Pamtim miris reke. Miris štale. Miris hleba. I onaj miris pasulja koji se kuva i koji vas probudi pre nego što iko izgovori vaše ime. Pamtim paradajz i krastavac u salati. Ne zbog njihovog ukusa, već zato što me i danas, čim osetim taj miris, vrate za sto ispod starog duda, gde smo zajedno ručali. Pamtim i gugutku. Njen zvuk ujutru. Miris vazduha kada otvorite oči i znate da vas čeka još jedan beskrajno dug letnji dan. Bez telefona, bez rasporeda, bez obaveza. Samo život koji se događa. I ono što me posebno fascinira jeste da je taj miris jutra, kada se vratim na isto mesto, i danas gotovo isti. Možda upravo zbog toga volim da ustajem i trčim ujutru jer tražim sve to i to je nešto što me pokreće. Jutarnja rosa, miris košene trave i fudbalskog terena i period mog života kada sam bio potpuno slobodan. Kao da je neko uspeo da sačuva jedan mali deo mog detinjstva, netaknut. Danas, kada razmišljam o tim trenucima, shvatam da tada nisam znao da sam srećan. Nisam imao potrebu da to definišem, zabeležim ili sačuvam. Jednostavno sam živeo. Možda je upravo u tome najveća tajna sreće. Dok nam se događa, često je i ne primećujemo. Tek mnogo godina kasnije shvatimo koliko su neki sasvim obični dani bili dragoceni. A onda odrastemo. Promene se mesta, ljudi, gradovi. Promene se naše želje, ambicije i način na koji gledamo

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

na svet. Ali taj nevidljivi mehanizam u nama nastavlja da radi. Samo dobije neke nove mirise. Danas to može biti parfem, dodir, glas jedne drage osobe. Dovoljan je jedan slučajan susret, neko prođe pored mene, i odjednom se otvori čitav jedan period života. Ne samo lice, već mesta na kojima smo bili, putovanja, razgovori, muzika koju smo slušali. Čak i sitnice za koje nisam znao da ih pamtim. I nije važno što neki ljudi više nisu deo naše svakodnevice. Postoje osobe koje iz našeg života odu, ali iz naših čula nikada. Nekada je dovoljna pesma. Nekada ulica. Nekada pogled sa terase nekog hotela ili miris mora u određenom delu dana. I sve se vrati. Ono što mi je posebno lepo u tim trenucima jeste želja da tu sreću ponovo podelim. Baš sa osobom sa kojom sam je nekada doživeo. Pošalješ poruku, sliku samo da još više pojačaš tu sreću. Jer neke uspomene nisu samo naše. One pripadaju i ljudima koji su ih zajedno sa nama stvarali. Možda zato i verujem da sreća nikada nije bila samo u mestima na koja smo odlazili, već u ljudima sa kojima smo tamo bili. A vino? Vino u mom životu ima posebno mesto. Ne samo zato što se njime profesionalno bavim, već zato što sam kroz godine naučio koliko jedna čaša može da bude povezana sa ljudima, atmosferom i uspomenama. Postoje boce koje pamtim mnogo bolje nego njihovu berbu, sortu ili cenu. Pamtim gde sam ih otvorio. Sa kim. Kakvo je bilo veče. O čemu smo razgovarali. Koja je muzika svirala. Ponekad čak i svetlost koja je padala na sto. I kada ponovo otvorim isto vino, ne tražim nužno isti ukus. Tražim onaj trenutak. Možda se zato toliko trudim da kroz vino ljudima približim doživljaj, a ne samo proizvod. Jer verujem da ono najbolje što nam vino može pružiti nije zapisano na etiketi. Ono se događa između ljudi. Često danas govorimo o sreći kao o nečemu što tek treba da dostignemo. Kada ostvarimo

neki cilj. Kada kupimo nešto što želimo. Kada otputujemo negde. Kada budemo imali više vremena. Stalno je pomeramo nekoliko koraka ispred sebe. A možda je ona mnogo bliže nego što mislimo. Možda se krije u nedeljnom ručku, mirisu sveže pokošene trave, staroj pesmi koju nismo čuli godinama. U nečijem zagrljaju. U smehu za stolom. U onom trenutku kada pogledamo oko sebe i shvatimo da nam baš ništa više nije potrebno. Ne mislim da sreća mora uvek da bude velika, glasna i spektakularna. Naprotiv. Sve više verujem da su njeni najvažniji oblici gotovo neprimetni dok traju. I zato danas pokušavam da ih prepoznam malo ranije. Da ne čekam dvadeset godina kako bih shvatio da je neki običan dan zapravo bio jedan od najlepših. Da zastanem. Pogledam. Udahnem. Da zapamtim ljude za stolom, ne samo fotografiju tog stola. Da čujem razgovor, ne samo muziku u pozadini. Da uživam u vinu, ali još više u društvu sa kojim ga delim. Jer jednog dana možda će baš neki miris, neki zvuk ili jedna otvorena boca vratiti čitavo to veče. I ponovo ću biti srećan. Ne zato što mogu da vratim vreme, već zato što sam imao sreću da ga živim. Ako me danas neko pita šta je moj molekul sreće, neću mu govoriti o hemijskim formulama. Reći ću mu da je to miris domaćeg hleba Baba Rose u Bosni. Zvuk gugutke na Kosovu. Pasulj koji se kuva u rano jutro. Jedan stari dud. Miris parfema i osmeh i glas koji me vrati nekome. Čaša vina koja me podseti na veče koje bih rado ponovio. Sve ono što ne može da se kupi, a vredi više od svega što posedujemo. Jer možda sreća i nije trenutak koji želimo da traje zauvek. Možda je sreća trenutak koji u nama zauvek ostane.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: BOJAN TONIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: ETNOLOGY FESTIVAL E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ONA, ŽENA ZMAJ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ŽENA SA VIZIJOM ČUVARKA TRADICIJU I AUTORKA ETNOLOGY FESTIVALA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJE: ĐORĐE TOMIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

VOĐENA ISTANČANIM OSEĆAJEM ZA ESTETIKU I VEROM DA NASLEĐE DOBIJA PUNI SMISAO TEK KADA NASTAVI DA ŽIVI KROZ NOVE GENERACIJE, GORDANA GOGA GRUBJEŠIĆ GRADI MOST IZMEĐU TRADICIJE I SAVREMENOSTI. STILISTKINJA, KREATIVNA PRODUCENTKINJA I OSNIVAČICA MEĐUNARODNOG FESTIVALA ETNOLOGY FEST, ONA U NARODNIM NOŠNJAMA, ORNAMENTIMA I TRADICIONALNIM ZANATIMA PREPOZNAJE NEISCRPAN IZVOR UMETNIČKE INSPIRACIJE I AUTENTIČNOG IDENTITETA. ROĐENA U KESTENKU NA KORDUNU, NAKON STUDIJA EKONOMIJE U ZAGREBU, 1991. GODINE DOLAZI U BEOGRAD, GDE ZAPOČINJE RAD NA TREĆEM KANALU RTS-A (3K). ISKUSTVO U MODNOJ INDUSTRIJI I MEDIJIMA OBLIKOVALO JE NJEN SENZIBILITET ZA ESTETIKU, STIL I VIZUELNO PRIPOVEDANJE. IZ FASCINACIJE NARODNIM NOŠNJAMA I NJIHOVOM UMETNIČKOM VREDNOŠĆU RAZVILA JE KONCEPT ETHNO COUTURE, KROZ KOJI TRADICIJU PREVODI U SAVREMENI MODNI IZRAZ. KAO AUTORKA ETNOLOGY FESTA, STVORILA JE MEĐUNARODNU PLATFORMU KOJA POVEZUJE KULTURE, UMETNIKE, DIZAJNERE I ZANATLIJE, PROMOVIŠUĆI NEMATERIJALNO KULTURNO NASLEĐE I KULTURNU DIPLOMATIJU.

POSEBNO MESTO U NJENOM RADU ZAUZIMAJU ŽENE KOJE SVOJIM ZNANJEM I RUKAMA ČUVAJU TRADICIONALNE ZANATE. NJENA MISIJA JE DA NJIHOV TALENAT UČINI VIDLJIVIM, A NJIHOVO UMEĆE POVEŽE SA SAVREMENIM STVARALAŠTVOM. JER ZA GOGU GRUBJEŠIĆ TRADICIJA NIJE USPOMENA KOJU TREBA SAČUVATI POD STAKLOM, VEĆ ŽIVA INSPIRACIJA KOJA, U DODIRU SA NOVIM IDEJAMA, DOBIJA BUDUĆNOST.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ETNOLOGY FEST JE OVE GODINE PROSLAVIO DESETI ROĐENDAN. DA LI SE SEĆAŠ ISKRE KOJA JE U TEBI ZAPALILA IDEJU KOJU RAZVIJAŠ SVE OVE GODINE? Naravno! Bila je to 2010. godina, kada sam u Sava centru prisustvovala svom prvom koncertu Nacionalnog ansambla „Kolo“. Uživala sam u njihovoj spektakularnoj igri, ali moj pogled bio je fasciniran narodnim nošnjama koje bi tokom brzih i atraktivnih koreografija bljesnule, a zatim nestajale sa scene. A ja sam želela da ih bolje vidim! I baš tada sam rekla sebi: „Ja ću napraviti nešto gde će u fokusu biti narodne nošnje.“ I jesam! Ubrzo sam u Studentskom kulturnom centru (SKC) organizovala modnu reviju „Ethno Couture Serbia“, na kojoj smo, uz savremenu produkciju i profesionalne manekene, predstavili upravo te nošnje, deo bogatog fundusa našeg Nacionalnog ansambla „Kolo“. To je ujedno bio početak moje predivne saradnje sa ansamblom koji mi je i danas neiscrpan izvor inspiracije. Revija je bila originalna i uspešna, a taj pilot-projekat podstakao me je da razmišljam o nečemu većem — festivalu koji bi promovisao narodne nošnje, kulturne identitete i tradiciju, ali kroz savremeni izraz i estetiku. Bilo je potrebno nekoliko godina da ta ideja sazri u meni. Nakon revije čuvenog ruskog modnog kreatora Vjačeslava Zajceva u Bečeju, dobila sam jasniju sliku o programskoj strukturi i konceptu budućeg festivala. Želela sam da stvorim platformu koja će promovisati nematerijalno kulturno nasleđe kroz modu, umetnost i različite oblike kreativnog izražavanja, predstavljajući tradiciju, ali i savremeni dizajn i autore koji u njoj pronalaze inspiraciju. Tako je nastala ideja iz koje se razvio Etnology Fest. GOGA, DESET GODINA ETNOLOGY FESTA ZAPRAVO JE DESET GODINA TVOG STREMLJENJA DA TRADICIJU PREVEDEŠ NA JEZIK SAVREMENOG ČOVEKA. KADA SI SHVATILA DA JE MODA TAJ JEZIK? Kada sam posetila ansambl „Kolo“ i imala sreću da vidim njihov čuveni fundus kostima i narodnih nošnji. Odmah sam osetila leptiriće u stomaku — onu radost koja se javi kada moje biće prepozna da su preda mnom kreacije izuzetne umetničke vrednosti, ručno izrađene prema vizijama stvaralaca iz naroda. Videla sam da su u njima i prošlost i budućnost. Shvatila sam da predstavljaju idealnu osnovu za savremeni dizajn. Moda je ta koja ima tu moć. Ona ne mora da kopira prošlost — može da je reinterpretira i udahne joj novi život. Upravo to je jedna od osnovnih ideja Etnology Festa.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

OVOGODIŠNJI, JUBILARNI 10. ETNOLOGY FESTIVAL ODRŽAN JE KRAJEM SEPTEMBRA 2026. GODINE U ETNOGRAFSKOM MUZEJU U BEOGRADU, POD SLOGANOM „NITI TRADICIJE“. KAZAHSTAN JE BIO ZEMLJA U FOKUSU, A FESTIVAL JE NAGLASIO SRPSKO KULTURNO NASLEĐE, TRADICIONALNE ZANATE I POSEBNO ŽENE KOJE GENERACIJAMA ČUVAJU I PRENOSE ZNANJE. KAKO OCENJUJEŠ OVOGODIŠNJE IZDANJE? Da, iza nas su dva predivna festivalska dana, ispunjena tradicijom, umetnošću i susretima kultura. Prvo veče Etnology Festa uvek je posvećeno Srbiji, njenom bogatom kulturnom nasleđu i stvaralaštvu, dok je drugo veče rezervisano za predstavljanje zemlje u fokusu. Ove godine to je bio Kazahstan, čime smo pokazali interesovanje za upoznavanje njegove kulture, umetnosti i tradicije, ali i za nova povezivanja kroz kulturnu diplomatiju. Kolekcija svile, krzna i ornamenata čuvenog kazahstanskog dizajnera Ajdarhana Kalijeva zadivila je sve goste druge festivalske večeri. Svečano otvaranje festivala tradicionalno uveliča obraćanje gospođe Tamare Vučić, počasne pokroviteljke Etnology Festa, čija je podrška značajno doprinela tome da festival izraste u prepoznatljivu platformu kulturne diplomatije i međunarodne saradnje. Njeno prisustvo i podrška za nas imaju posebnu vrednost. Na ovom jubilarnom, desetom izdanju festivala posebno mesto posvetili smo ženama koje svojim rukama, znanjem i stvaralaštvom čuvaju tradicionalne veštine i prenose ih novim generacijama. Naša je odgovornost da im pružimo vidljivost i poštovanje koje zaslužuju, ali i da njihov rad povežemo sa savremenim stvaralaštvom i novim tržištima. Zato hvala i vama, medijima, što doprinosite njihovoj boljoj vidljivosti.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

OTVARANJE JE UKLJUČILO I MODNU REVIJU „CRAFT COLLECTIVE SUMMER– WINTER ’27“, SA KOLEKCIJOM KOJU JE RUČNO IZRADILO VIŠE OD 20 ŽENA IZ RAZLIČITIH DELOVA SRBIJE, SPAJAJUĆI TRADICIONALNE TEHNIKE SA SAVREMENIM DIZAJNOM. KAKO JE NASTALA OVA PRIČA I ŠTA ONA ZA TEBE PREDSTAVLJA? Bilo je zaista spektakularno, a za mene je ova revija imala i posebno emotivno značenje. Budući da je ovo bila deseta, jubilarna godina festivala koji promoviše stare zanate, želela sam da je posvetim upravo ženama koje svojim rukama čuvaju i razvijaju ovu dragocenu veštinu. Verujem da je Etnology Fest tokom protekle decenije doprineo popularnosti ručnog rada, da su se zahvaljujući takvom stvaralačkom okruženju rađali novi handmade brendovi i da su mnoge žene dobile dodatni podsticaj da nastave da rade, stvaraju i veruju u vrednost svog umeća. Zato sam poželela da ih ove godine okupim što više, da im pružim priliku da budu deo velike modne priče i da osete koliko su njihov rad, talenat i posvećenost važni i cenjeni. Kolekciju „Craft Collective Summer–Winter ’27“ stvarale smo mesecima. Više od 20 žena iz različitih delova Srbije svojim je rukama, znanjem i kreativnošću doprinelo njenom nastanku, spajajući tradicionalne tehnike sa savremenim dizajnom. Budući da sam i sama stilistkinja, taj proces bio mi je posebno uzbudljiv. Svaka žena stvarala je u svom prepoznatljivom stilu, pa su komadi koji su pristizali bili veoma različiti. Nisam se plašila te raznolikosti — naprotiv, u njoj sam videla kreativni potencijal. Znala sam da je moj zadatak da sve te pojedinačne priče povežem u skladnu, vizuelno snažnu i savremenu kolekciju. U tome mi je pomogla još jedna vrhunska stilistkinja, a zadovoljstvo koje smo osećale tokom zajedničkog rada teško je opisati. Kada su se svi ti komadi spojili na pisti u jednu celinu i kada je publika kolekciju nagradila velikim aplauzom, znala sam da smo uspele. Za mene je „Craft Collective“ mnogo više od modne revije. To je poruka da žene koje stvaraju ove komade zaslužuju da budu vidljive i prepoznate, kao i da od svog znanja i talenta mogu da žive. Upravo njima želela sam da posvetim ovaj jubilej.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

OD SIROGOJNA I ČUVENIH DŽEMPERA DOBRILE VASILJEVIĆ SMILJANIĆ DO DANAŠNJEG ETHNO COUTURE-A — DA LI SRBIJA IMA MODNU PRIČU KOJU JOŠ UVEK NIJE DOVOLJNO ISPRIČALA SVETU? Apsolutno. Verujem da Srbija ima izuzetno bogatu modnu priču koju tek treba da ispriča svetu, a nasleđe pletene forme samo je jedan njen dragoceni deo. Odlaskom čuvene Dobrile Vasiljević Smiljanić u martu ove godine završeno je jedno važno životno poglavlje, ali njeno stvaralaštvo i ideja koju je predstavljala nastavljaju da žive. Sirogojno je dokaz da tradicionalno umeće može da prevaziđe lokalne okvire i postane prepoznatljiv izraz naše kulture na međunarodnoj sceni. Veliku šansu vidim u mladim dizajnerima koji, u potrazi za autentičnim i prepoznatljivim izrazom, sve češće posežu za narodnim nasleđem kao izvorom inspiracije. Umesto da se oslanjaju isključivo na internacionalne trendove, oni otkrivaju bogatstvo sopstvene tradicije i daju joj novi život kroz savremene forme, materijale i estetiku. Mislim da se polako obnavlja taj naš stvaralački potencijal. Imamo bogatstvo motiva, tehnika, tekstura i priča. Potrebno je da ih povežemo sa mladim kreativcima, da tradicionalnim zanatima otvorimo prostor u savremenom dizajnu i da autorima omogućimo da svoj rad predstave i van granica Srbije. Upravo to pokušavam da postignem kroz Etnology Festival i koncept Ethno Couture-a: da tradicija ne bude samo predmet divljenja već i živa inspiracija za novu kreativnost i autentičan modni identitet. Srbija ne mora da prati svet da bi bila prepoznata. Može da mu ponudi nešto svoje, autentično i neponovljivo. Verujem da je upravo u tome naša najveća šansa.

ZEMLJE KOJE SU DO SADA BILE U FOKUSU FESTIVALA JESU JAKUTIJA, RUMUNIJA, GRUZIJA, MAROKO, EGIPAT, TURSKA, JAPAN, A OVE GODINE I KAZAHSTAN. ŠTA STE KROZ TE SUSRETE NAUČILI O TOME KOLIKO SMO RAZLIČITI — I KOLIKO SMO ZAPRAVO ISTI? Svaki susret sa drugom kulturom za mene je novo otkriće, ali i potvrda da, uprkos geografskim udaljenostima, istorijskim okolnostima i različitim običajima, među ljudima postoji mnogo više sličnosti nego što na prvi pogled možemo da pretpostavimo. Jakutija, Rumunija, Gruzija, Maroko, Egipat, Turska, Japan i Kazahstan — svaka od ovih zemalja donela je na Etnology Fest deo svog identiteta, svoje estetike, tradicije i načina života. Kroz narodne nošnje, zanate, muziku i umetnost upoznavali smo njihove specifičnosti, ali smo istovremeno otkrivali zajedničke vrednosti: poštovanje nasleđa, porodice i zajednice, ljubav prema lepoti i potrebu da ono što smo nasledili sačuvamo i prenesemo budućim generacijama. Posebno me raduje što smo kroz te susrete pokazali da kultura ne poznaje granice na način na koji ih poznaju politika ili geografija. Jedan vez, način izrade tkanine, kroj narodne nošnje ili ornament mogu da nas povežu i pre nego što počnemo da govorimo istim jezikom. U rukama majstora i majstorica tradicionalnih zanata prepoznajemo istu posvećenost, strpljenje i ljubav prema stvaranju. Zato za mene Etnology Fest nikada nije bio samo festival tradicije već i prostor susreta, razumevanja i kulturne diplomatije. Verujem da je upoznavanje tuđe kulture jedan od najlepših načina da bolje razumemo i sopstvenu. Na kraju, možda su nam nošnje različite, motivi drugačiji, a boje i tehnike neponovljive,

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ali ljudska potreba da stvaramo, pripadamo i ostavimo trag univerzalna je. Upravo u tim nitima koje povezuju različite narode vidim najveću vrednost Etnology Festa. ETNOLOGY FEST NAZIVAŠ PRIMEROM KULTURNE DIPLOMATIJE. MOŽE LI MODA DANAS BITI SNAŽNIJI DIPLOMATSKI JEZIK OD POLITIKE? Moda ne može da zameni politiku, ali može da dopre do ljudi na način na koji politički govor često ne uspeva. Ona je neposredna, vizuelna i emotivna. Pre nego što razumemo nečije reči, možemo da prepoznamo njegovu kulturu kroz boje, materijale, krojeve, ornamente i način na koji se tradicija prenosi kroz odeću. U tom smislu, moda jeste snažan diplomatski jezik. Ona ne govori samo o tome kako se oblačimo već i o tome ko smo, čemu pripadamo i šta želimo da sačuvamo. Kada na Etnology Festu predstavimo različite zemlje kroz njihove narodne nošnje, zanate i savremene interpretacije tradicije, ne predstavljamo samo estetiku već stvaramo prostor za razgovor i međusobno poštovanje. Politika često počinje od razlika i interesa, dok kultura i moda mogu da počnu od radoznalosti i divljenja. Jedan susret, izložba ili revija mogu da otvore vrata komunikaciji tamo gde su formalni politički odnosi opterećeni predrasudama ili nerazumevanjem. Ipak, ne bih rekla da moda može da bude „snažnija“ od politike u apsolutnom smislu. Pre bih rekla da ona može da bude njen humaniji i neposredniji partner. Moda ne donosi političke odluke, ali može da promeni način na koji gledamo jedni na druge, zar ne? POSLE DESET GODINA, ŠTA JE ZA TEBE VEĆI USPEH: TO ŠTO JE FESTIVAL POSTAO PREPOZNATLJIV ILI TO ŠTO JE USPEO DA PROMENI NAČIN NA KOJI LJUDI GLEDAJU NA TRADICIJU?

Prepoznatljivost festivala jeste važna jer potvrđuje da je Etnology Fest pronašao svoje mesto i da postoji interesovanje za teme kojima se bavimo. Međutim, mnogo mi je veći uspeh to što smo uspeli da promenimo način na koji ljudi gledaju na tradiciju. Tradicionalna kultura često se doživljava kao nešto statično, udaljeno ili rezervisano za prošlost. Naš cilj je bio da pokažemo da tradicija može da bude živa, savremena i inspirativna, kao i da može da komunicira sa modom, umetnošću i savremenim načinom života. Kada ljudi počnu da posmatraju narodne nošnje, zanate i običaje ne samo kao muzejske eksponate već i kao izvore kreativnosti i identiteta, tada znamo da smo napravili važan korak. Posebno mi je drago kada vidim da mladi u tradiciji prepoznaju nešto svoje, a ne samo nasleđe prethodnih generacija. Ako ih ona podstakne da istražuju poreklo, uče stare tehnike, nose elemente tradicionalne odeće ili ih savremeno tumače, onda festival ostvaruje svoju najvažniju misiju. Prepoznatljivost donosi vidljivost, ali promena pogleda donosi trajnu vrednost. Zato je za mene najveći uspeh to što smo uspeli da tradiciju približimo ljudima i pokažemo da ona nije završena priča, već živa osnova za nove ideje, susrete i stvaranje. TEMA NOVEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „MOLEKUL SREĆE“. KAKO TI VIDIŠ SVOJ MOLEKUL SREĆE? To je definitivno ljubav. Ljubav prema ljudima, prirodi, životu, stvaranju i svemu onome što nas okružuje. Verujem da se sreća krije u velikim i malim trenucima, iskrenim susretima, zagrljajima i osećaju da smo nekome ulepšali dan. Mene pokreće mogućnost da kroz svoj rad stvaram nešto što povezuje ljude i kulture. Na kraju, mislim da je moj molekul sreće veoma šaren jer je sastavljen od ljubavi, stvaralaštva i divnih ljudi i prijatelja koji moj život čine bogatijim.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: MAXIME GEORGES E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ON, OSTVAREN USPEŠAN

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

SLIKAR VELIKOG FORMATA I SNAŽNE APSTRAKCIJE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

MILJAN SUKNOVIĆ JE SAVREMENI SLIKAR KOJI ŽIVI I STVARA U NJUJORKU. NJEGOV UMETNIČKI PUT OBLIKOVALO JE OBRAZOVANJE IZ UMETNOSTI I ARHITEKTURE U BEOGRADU, PRAGU, FIRENCI, HAMBURGU I NJUJORKU. POSEBNO ZNAČAJAN PERIOD PROVEO JE U FIRENCI, GDE JE SEDAM GODINA ISTRAŽIVAO GRAD ČIJE SU RENESANSNO NASLEĐE I ARHITEKTURA OSTAVILI TRAGA NA NJEGOVOM STVARALAŠTVU. SUKNOVIĆEVO SLIKARSTVO KARAKTERIŠU APSTRAKTNE KOMPOZICIJE, INTENZIVNA PALETA BOJA, DINAMIČNE FORME I ISTRAŽIVANJE ODNOSA IZMEĐU SLIKE I PROSTORA. NJEGOV UMETNIČKI IZRAZ NE OSTAJE OGRANIČEN NA TRADICIONALNO PLATNO, VEĆ SE RAZVIJA KROZ VELIKE SLIKARSKE INSTALACIJE I MURALE KOJI POSTAJU DEO ARHITEKTURE. IZLAGAO JE U BROJNIM GALERIJAMA U NJUJORKU, FIRENCI I NAKSOSU, A NJEGOV RAD PREDSTAVLJEN JE I NA IZLOŽBI „CONSTELLATIONS“ U MUZEJU PORTO MONTENEGRO. REALIZOVAO JE VELIKE MURALE U FIRENCI, BOLONJI I

NJUJORKU, KAO I SLIKARSKE INSTALACIJE U NJUJORŠKIM PROSTORIMA, UKLJUČUJUĆI KOMPLEKS 7 WORLD TRADE CENTER I MEĐUNARODNI AERODROM DŽON F. KENEDI (JFK). ZA PROJEKAT „STUDIO VISIT“, PREDSTAVLJEN U SALONU AIR FRANCE NA AERODROMU JFK OD 2019. DO 2020. GODINE, STVORIO JE VELIKU SLIKARSKU INSTALACIJU KOJA JE NJEGOVO ISTRAŽIVANJE BOJE I ARHITEKTURE PRENELA IZ GALERIJSKOG U JAVNI PROSTOR. NJEGOVA DELA NALAZE SE U PRIVATNIM I JAVNIM KOLEKCIJAMA ŠIROM SVETA, UKLJUČUJUĆI KOLEKCIJU POVEZANU S LUKSUZNIM PROJEKTOM BOULEVARD PENTHOUSES U OKVIRU HOTELA COSMOPOLITAN U LAS VEGASU. U NJEGOVOM STVARALAŠTVU SUSREĆU SE RAZLIČITA KULTURNA ISKUSTVA, ARHITEKTONSKO PROMIŠLJANJE I SLOBODA SLIKARSKOG EKSPERIMENTA. SUKNOVIĆ KONTINUIRANO ISTRAŽUJE MOGUĆNOSTI BOJE, MATERIJALA I PROSTORA, RAZVIJAJUĆI UMETNIČKI JEZIK KOJI SE NE ZAUSTAVLJA NA GRANICAMA PLATNA.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

TVOJ ŽIVOTNI I UMETNIČKI PUT POVEZUJE RAZLIČITE GRADOVE I KULTURE. KOJI GRAD TE JE NAJVIŠE OBLIKOVAO KAO ČOVEKA I UMETNIKA KAKAV SI POSTAO? Prvi značajniji korak u razvoju mog stvaralaštva, ali i u oblikovanju mene kao ličnosti, svakako je bio odlazak na studije u Firencu. Iako sam tamo otišao sa željom da se obrazujem i usavršavam, život je ubrzo odredio drugačiji tok. Studiranje je preraslo u svojevrsnu borbu za opstanak, a umetnost je postala mnogo više od mog poziva i interesovanja – postala je moj oslonac, način da se izborim sa okolnostima i pronađem sopstveni put. Jedan od ključnih trenutaka tog perioda bilo je upoznavanje s firentinskim galeristom Valterom Belinijem, s kojim sam ostvario dugogodišnju saradnju. Taj susret imao je poseban značaj za moj profesionalni razvoj jer mi je omogućio da umetnost sagledam iz šire perspektive i da

se postepeno povežem s međunarodnom umetničkom scenom. Firenca je za mene predstavljala most između poznatog i nepoznatog, između nasleđa i novih umetničkih iskustava. Iako je grad koji simbolizuje renesansu, upravo me je ona otvorila prema savremenoj umetnosti i svetu koji je prevazilazio moje dotadašnje granice. Zahvaljujući ljudima iz različitih kultura i delovima sveta koji su se susretali u tom gradu, počeo sam da shvatam umetnost kao univerzalni jezik, prostor slobode i mogućnost povezivanja s drugima. Moj dugogodišnji san o odlasku u Njujork ostvario se upravo iz Firence. Na neki način, Firenca mi je dala temelje, širinu i podsticaj da zakoračim u sasvim novu stvarnost. Ako bih danas morao da opišem odnos između ta dva grada, rekao bih da je Njujork postao moja stvarnost, a Firenca ostala moja mašta. Ne zato što je Firenca bila manje stvarna, već zato što je u sebi nosila onu posebnu čaroliju početaka, snova i

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

mogućnosti koje tek treba ostvariti. Njujork je, s druge strane, bio ostvarenje tih snova – mesto na kojem su se moje zamisli suočile sa životom i dobile priliku da postanu stvarnost.

stvara, uz ogromnu energiju koja ovaj grad čini jedinstvenim, ali koja ljudima ponekad može delovati i preplavljujuće.

ŠTA TE JE DOVELO U NJUJORK I ŠTA TE JE ZADRŽALO U NJEMU?

DA LI JE NJUJORK PROSTOR SLOBODE, IZAZOVA ILI NEPREKIDNOG PREISPITIVANJA?

Njujork je grad koji sam još od detinjstva doživljavao kao svoj, iako u njemu nikada nisam bio. Filmovi iz osamdesetih, sa svojim alternativnim i avangardnim prikazima grada i kulture, nekonvencionalnim stilovima, autentičnošću i osećajem neograničenih mogućnosti, budili su u meni želju da budem deo tog sveta. Iako je moje detinjstvo bilo ispunjeno ljubavlju i stabilnošću, taj otkačeni, nepredvidivi i slobodni Njujork delovao mi je kao dom, čak i u vreme kada ga nikada nisam posetio. Danas, kada živim u njemu, upravo u tome prepoznajem ono što ga izdvaja od drugih mesta: organski nastalu savremenost življenja, osećaj da se život neprestano razvija, menja i

Da, Njujork je grad u kojem se gotovo svakodnevno, ponekad čak i iz sata u sat, suočavaš sa sobom. Stalno te tera da preispituješ sebe, menjaš se, prilagođavaš i napreduješ kako bi uhvatio korak s onim što dolazi. Uskoro će biti dvadeset godina otkako živim u Njujorku i, kada pogledam oko sebe, shvatam da gotovo niko od prijatelja koji su bili tu na početku ili tokom tog perioda više nije u gradu. Njujork je grad neprestanih promena, a te promene ne zaobilaze ni ljude koji u njemu žive. Njujork definitivno nije idealan grad. Zapravo, možda je upravo suprotno. Sećam se kako je moj nekadašnji galerista Valter, kojeg sam pomenuo u priči o Firenci, jednom rekao: „Njujork

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

je Amsterdam, Berlin, Pariz, Tokio... sve to zajedno, pomnoženo sa deset.“ U Njujorku su koncentrisani i najbolje i najgore što čovek može da zamisli. Sve postoji istovremeno, često na istom mestu. Možda je upravo u tome njegova snaga, ali i njegova surovost. NJUJORK JE GRAD NEPREKIDNOG KRETANJA, AMBICIJE I VIZUELNIH PODSTICAJA. KAKO PRONALAZIŠ TIŠINU KOJA TI JE POTREBNA DA BI STVARAO? Kreativnost zahteva disciplinu, ali i sposobnost prilagođavanja. U Njujorku svako traži svoje mesto i prostor u kojem može da radi, stvara i razvija svoje ideje. Nekada je to mali prostor koji deliš sa još dvadeset ljudi, a nekada veliki, udoban prostor koji imaš samo za sebe. Suština je u tome da pronađeš način da stvaraš bez obzira na okolnosti. Jedna izreka to možda najbolje opisuje: „Fake it till you make it.“ U Njujorku često nije najvažnije kako si počeo, kakve uslove imaš ili koliko ti je bilo teško. Važno je da istraješ, prilagodiš se i nastaviš da radiš dok ne stigneš tamo gde želiš. Jer na kraju, malo koga zanima kako si uspeo – rezultat je ono što se vidi. DA LI UMETNIK TOKOM ŽIVOTA ZAPRAVO RAZVIJA JEDAN VELIKI, NEPREKIDNI RAD – KROZ RAZLIČITE SLIKE, FAZE I CIKLUSE? Umetnost je neprekidan proces, a njen konačni rezultat često ostaje neizvestan sve dok umetnik stvara, istražuje i razvija se. Svaka nova faza donosi nešto drugačije – ponekad uzbuđenje zbog novih otkrića, a ponekad osećaj da smo zaglavljeni u određenom trenutku stvaranja. Ipak, kada te trenutke posmatramo iz perspektive vremena, oni često dobijaju sasvim novo značenje. Zanimljivo je kako se s vremenom menja i naš odnos prema stvaranju. Što više vremena prolazi, sve više osećam da mi preostaje manje vremena da pronađem sve ono što još tražim. Kao da postoji neprestana trka između umetnosti i života – između potrebe da istražujem, otkrivam i stvaram i svesti da je vreme koje imam za sve to ograničeno.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

KAKAV JE TVOJ ODNOS PREMA BELOM PLATNU? DA LI OSEĆAŠ STRAH, UZBUĐENJE ILI JE TO ZA TEBE RAVNA LINIJA? Novo platno se dešava neprestano – slikam stalno, kao što perem zube. :) Što je platno veće, to je zabava veća! To je kao druženje sa starim prijateljem. Ne znači da svaka slika nastaje lako, ali mi je jasno koliko mi to druženje s platnom donosi. Zato je sam proces slikanja za mene izuzetno prijatan osećaj. DA LI SU TVOJA PLATNA PREVAZIŠLA GRANICE ATELJEA? S OBZIROM NA TO DA RADIŠ MNOGO I STVARAŠ VELIKE FORMATE, DA LI JE ATELJE TVOJ DRUGI ILI PRVI DOM? Stvaranje, posebno kada je reč o umetnosti i fizičkim objektima, zahteva prostor, naročito za skladištenje radova. Volim da slikam velike formate – neke moje slike dugačke su i po 25 metara. Ipak, uvek nastojim da platno može da se smota u rolnu kako bi se lakše skladištilo. A šta je zapravo atelje? To je baš dobro pitanje. Za mene je atelje mesto u kojem živim umetnost. To nije dom, to je atelje. :) TVOJA DELA NALAZE SE U PRIVATNIM I JAVNIM KOLEKCIJAMA ŠIROM SVETA, A PREDSTAVLJENA SU I U PROSTORIMA POPUT HOTELA COSMOPOLITAN U LAS VEGASU I PORTO MONTENEGRA. KAKO IZGLEDA TRENUTAK U KOJEM SE OPRAŠTAŠ OD SVOG DELA I ONO ZAPOČINJE NOVI ŽIVOT U PROSTORU NEKOG KOLEKCIONARA? DA LI TI JE VAŽNO DA ZNAŠ GDE ĆE SLIKA ŽIVETI I KAKAV ĆE ODNOS NJEN NOVI VLASNIK IZGRADITI S NJOM? Oduvek sam svoje slike doživljavao kao svoju decu. Trudim se, koliko god mogu, da utičem na to da one završe kod ljudi koji istinski uživaju u umetnosti i koji će ih čuvati i poštovati. Kada neka slika ode na neko važno i impresivno mesto, osećaj je sličan onom koji imate kada ste ponosni na svoje dete i želite da ono ima lep i ispunjen život. Ponekad se dogodi da se sve savršeno poklopi – da slika pronađe svoje mesto u nekoj

izuzetnoj kolekciji, gde kao da nastavlja da živi nekim novim životom. Tada imam osećaj da ona zrači nekom posebnom srećom ili da na svoj način dodatno oplemenjuje enterijer koji je već bogat estetikom i karakterom. O KOJEM PROJEKTU SANJAŠ? S obzirom na to da već dugi niz godina stvaram i da se u mom ateljeu nalazi možda i hiljadu slika različitih formata, voleo bih da pokrenem projekat kojim bih objedinio veliki deo svog dosadašnjeg rada u jednu monumentalnu slikarsku kompoziciju sastavljenu od stotina platana. Zamišljam delo velikih razmera koje bi prevazišlo okvire klasične izložbe i postalo jedinstveno umetničko iskustvo. Takva kompozicija mogla bi da bude predstavljena u prostoru koji svojom veličinom i karakterom odgovara njenom obimu – u velikom muzeju, prostranom industrijskom objektu ili nekadašnjoj crkvi. Ideja je da se veliki broj pojedinačnih slika poveže u jednu celinu, stvarajući monumentalnu instalaciju koja bi istovremeno predstavljala retrospektivu mog stvaralaštva i novo, samostalno umetničko delo. TEMA NOVEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „MOLEKUL SREĆE“. ŠTA ZA TEBE PREDSTAVLJA SREĆA I U KOJOJ MERI ONA UTIČE NA TVOJE STVARALAŠTVO? VERUJEŠ LI DA UMETNOST MOŽE BITI JEDAN OD NAČINA DA PRONAĐEMO SREĆU I UNUTRAŠNJI MIR? Često se govori o tome da ljudi koji se bave umetnošću žive duže. Možda nas upravo želja da što duže stvaramo motiviše da istrajemo, jer je sam proces stvaranja, bez sumnje, jedna vrsta srećne aktivnosti koja životu daje smisao. Jedan psihijatar mi je čak rekao da svoje pacijente šalje u školu u kojoj sam studirao, smatrajući da i samo bavljenje umetnošću može imati terapeutski efekat. Lično, sreću pronalazim u malim, svakodnevnim trenucima. Trudim se da se ne opterećujem stvarima koje ne mogu da promenim niti da zbog njih narušavam sopstveni mir. Na kraju, kao što kaže izreka, svako je odgovoran za svoju sreću.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR LIFE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ŽIVOT IMA NAJBOLJI SCENARIO ZA NAS

PIŠE: MILICA RANĐELOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATE ARHIVE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Ponekad nas život odvede tamo gde nismo planirali, da bismo pronašli ono što smo oduvek želeli. Šta je zapravo sreća? Da li je to trenutak u kojem ostvarimo veliki san, pronađemo ljubav ili konačno dobijemo ono za čim smo dugo tragali? Ili je sreća nešto mnogo tiše — nešto što nam se događa dok planiramo budućnost, nesvesni da već živimo delove života o kojima smo nekada maštali? Verujem da svako od nas ima svoj molekul sreće: jedinstveni spoj ljudi, mesta, odluka, slučajnosti i trenutaka koji nas oblikuju i vode ka onome što nam zaista znači. Ponekad ga prepoznamo odmah, a ponekad tek godinama kasnije, kada se osvrnemo i shvatimo da su se najvažnije stvari dogodile onda kada ih nismo očekivali. Moja priča počela je u Srbiji. Obrazovala sam se, završila turizmologiju, stekla zvanje magistra i profesionalno se ostvarivala u hotelijerstvu i turizmu. Imala sam svoje planove i predstavu o tome kako bi moja budućnost trebalo da izgleda. A onda me je život odveo u Ujedinjene Arapske Emirate, najpre u Dubai, a kasnije u Abu Dabi. Mislila sam da započinjem novo poglavlje u karijeri, a nisam ni slutila da otvaram vrata sasvim drugačijem životu. Upravo u ovoj zemlji dobila sam priliku da ostvarim san koji sam nosila još od detinjstva — da postanem učiteljica. Iako sam završila nešto drugo i godinama radila u drugoj oblasti, želja da radim sa decom nikada nije nestala. Ostala je u meni kao uspomena na devojčicu koja je zamišljala sebe ispred školske table. Život me je vodio drugim putem, ali se ispostavilo da taj put nije bio pogrešan. Sve što sam učila i iskustva koja sam sticala na kraju su me doveli do profesije koju sam oduvek želela. Ponekad se pitam da li bih ikada postala učiteljica da nisam došla u Emirate. Možda bih, možda ne. Tada nisam mogla da predvidim šta me čeka. I upravo u tome vidim jednu od najlepših životnih lekcija: ne moramo uvek znati kuda idemo da bismo stigli tamo gde treba da budemo. Ponekad ne moramo da promenimo svoj san; potrebno je samo da dozvolimo životu da nam pokaže drugačiji put do njega.

Kasnije je moj život postao bogatiji za još jednu veliku ljubav — ljubav i porodicu. Ja, rođena u Srbiji, udala sam se za čoveka iz Kolumbije, a naš zajednički život gradili smo u zemlji koja spaja ljude sa svih strana sveta. Između različitih jezika, običaja i pogleda na život stvorili smo nešto što pripada samo nama. Postala sam majka i otkrila ljubav koja ne menja samo naše prioritete već i način na koji posmatramo svet. Život između različitih kultura naučio me je da dom nije nužno mesto na kojem smo rođeni, već mesto na kojem osećamo pripadnost. Ponekad je to glas koji nas umiruje ili nečije prisustvo zbog kojeg se i na drugom kraju sveta osećamo kao kod kuće. Ljubav ne zahteva isto poreklo ni isti jezik, već spremnost da prihvatimo različitosti i u njima pronađemo prostor za zajednički život. Shvatila sam da sreća nema univerzalnu formulu. Ne izgleda isto za svakoga i ne dolazi svima istim putem. Za nekoga je to uspešna karijera, za drugoga miran porodični život, a za trećega sloboda da počne ispočetka. Ponekad je sreća upravo u tome da pronađemo ravnotežu između onoga što želimo, onoga što imamo i onoga što jesmo. Živimo u vremenu u kojem se sreća gotovo pretvorila u obavezu. Treba da budemo uspešni, zadovoljni, produktivni i ostvareni. Društvene mreže prikazuju nam tuđe pažljivo odabrane trenutke, dok svoje živote često procenjujemo prema svemu što još nismo postigli. Čak i kada imamo mnogo razloga za radost, lako počnemo da verujemo da nam nešto nedostaje. Odlažemo sreću za neko buduće vreme: kada budemo imali više novca, promenili posao, otišli na odmor ili konačno rešili sve probleme. Ali život nikada nije potpuno završen projekat. Uvek postoji nešto što želimo, nešto što čekamo i neki novi cilj kojem težimo. Ne verujem da sreća znači odsustvo tuge, briga ili teških perioda. Život nije pravolinijski put, a ostvarenje sna ne znači da svi izazovi odjednom nestaju. Postoje gubici koji nas promene i pitanja na koja možda nikada nećemo dobiti odgovor. Ali možda sreća nije suprotnost svemu tome. Možda je sposobnost da, čak i u nesavršenom životu, sačuvamo osećaj da postoji nešto vredno življenja, voljenja i čekanja.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Ponekad je to zagrljaj deteta koji traje nekoliko sekundi duže nego obično. Osmeh učenika koji je, posle mnogo pokušaja, konačno uspeo. Razgovor sa prijateljem koji nas poznaje toliko dugo da ne moramo ništa da objašnjavamo. Jutarnja kafa u tišini, poznata pesma koja nas vrati u detinjstvo ili nečije jednostavno: „Tu sam.“ To su trenuci koji retko ulaze u naše planove. Ne slavimo ih uvek niti ih fotografišemo, a ipak se u njima često krije ono što nam najviše znači. Život se ne sastoji samo od događaja koji menjaju sudbinu, već i od malih trenutaka u kojima osećamo koliko volimo, koliko nas ispunjava ono što radimo i koliko smo povezani sa svetom. Kada danas pogledam svoj put — od Srbije, preko Dubaija, do Abu Dabija; od turizma i hotelijerstva do učionice; od dečjeg sna do porodice koju sam izgradila — vidim koliko malo sam mogla da predvidim. Nisam znala gde ću živeti, koga ću voleti ni na koji način ću ostvariti svoj davnašnji san. Mnoge stvari koje su danas među najvažnijima u mom životu nekada nisu bile deo mojih planova. Možda ćemo tada shvatiti da smo neke snove već ostvarili, ali smo počeli da težimo novim. Nekada smo maštali o sigurnosti koju danas imamo, o ljubavi koju živimo ili o mogućnostima koje su postale toliko svakodnevne da smo zaboravili koliko smo ih želeli. Imamo pravo da se menjamo, ponovo biramo i otkrivamo šta nam je važno. Važno je da ne procenjujemo život samo prema tome koliko liči na naša očekivanja. Ono što danas deluje kao prepreka sutra može postati prekretnica, a ono što izgleda kao kraj može otvoriti prostor za nešto novo.

Ne treba da prestanemo da sanjamo i borimo se za ono što želimo, već da ostavimo prostora da nas život iznenadi. Naš put ne mora da liči ni na čiji drugi da bi bio vredan. Volela bih da češće sebi postavimo pitanje: da li zaista živim život koji želim ili sam toliko zauzeta pokušavajući da stignem do njega da ne primećujem život koji već imam? Moj molekul sreće danas čine stvari koje nekada nisam mogla ni da zamislim. Verujem da svako od nas nosi sličnu priču — sa neočekivanim skretanjima, neostvarenim željama, novim počecima i trenucima koji tek s vremenom dobiju svoje pravo značenje. Možda nikada nećemo razumeti zašto se neke stvari dogode baš nama i baš tada, ali možemo ostaviti prostor da se i iz neplaniranih okolnosti rodi nešto lepo. Zato se danas manje pitam šta mi još nedostaje da bih bila srećna, a više šta već imam, a čiju vrednost možda ne prepoznajem svakog dana. Kada se osvrnemo na život, možda ćemo najviše pamtiti zagrljaje, razgovore i obične dane koje smo proveli čekajući da počne nešto bolje. Ponekad nas život odvede daleko da bismo pronašli ono što nam je sve vreme bilo blisko. Ponekad nas udalji od onoga što smo želeli da bi nam pokazao šta nam je zaista potrebno. A ponekad nam tek posle mnogo godina otkrije da nismo zalutali — samo nismo znali da postoji put kojim ćemo stići do sebe. Jer, na kraju, možda najveća sreća nije u tome što smo dobili život kakav smo nekada planirali. Možda je u tome što smo naučili da volimo život koji nismo mogli ni da zamislimo.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: PIXABAY.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR FEMININITY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ALHEMIJA JEDNE ŽENE

PIŠE: JASNA LOVRIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Postojala je jedna žena koja je dugo osećala da unutar nje nešto nije u redu, da je iz nekog razloga tužna i nepotpuna. Sve dok nije shvatila da više ne zna ko je. To je jako pogodilo, ne znati ko si veoma boli. Verovala je da je put ka pronalasku sebe dug i naporan i nije znala odakle da krene - jer nije znala ko je. Nije znala gde i kako i koliko će trajati to putovanje. Da li je cilj u drugom dalekom gradu, u nekom biću ili unutar nje same. Bilo joj je neophodno da se pronađe i oseti jer više nije mogla dalje da živi na isti način. Prvo da pronađe sebe ženu, svoje žensko biće, kako su pričali: moćno u nežnosti, podatnosti, intuiticiji, senzualnosti i prijemčivosti za mudrost. Pre svega ima li pravo na svo to bogatstvo? Zatim da oseti muški deo sebe, onaj koji je trebala utisnućem da nasledi od oca a pošto to utisnuće baš nije bilo impesivno, onda da sama izgradi snagu i načine kako da samu sebe vodi i zaštiti, kako da postiže ciljeve i pronalazi rešenja. Nije znala odakle da krene. Tražila je odgovore u očima drugih ljudi, njihovim postupcima, obećanjima, dolascima i odlascima. Tražila je ljubav koja bi je ojačala. Kroz koju bi sebe osetila u rukama koje su je grlile i potvrdu u rečima koje su joj govorili. Dom na mestima gde nikako nije mogla sasvim da se nastani. A onda je, jednog dana, ostala sama. Ne u onoj lepoj vrsti samoće, u kojoj čovek ima dovoljno prostora da čuje svoje misli, već onoj dubokoj, nemilosrdnoj samoći u kojoj više nema kome niti gde da pobegne. Tada je počeo Nigredo. Suočavanje sa Senkom.Crnilo je došlo tiho. Tamna noć duše. Simbolična smrt.

Sve ono što je godinama gradila počelo je da se raspada. Slike o sebi pucale su jedna za drugom. Uloge koje je nosila postale su pretesne. Ono što je nazivala snagom pokazalo se da je strah. Ono što je nazivala ljubavlju bila je potreba da bude voljena. Ono što je nazivala slobodom bilo je bekstvo od sopstvenih dubina i potreba, od sebe same. U mraku je prvi put videla koliko je sebe napustila. Nije joj se dopalo ono što je videla. Videla je dete koje još čeka da ga neko izabere. Videla je ženu u sebi koju je sama dugo i podsmešljivo nazivala slabošću. Onu koja oseća, sluti, čeka, neguje, plače bez stida i zna stvari koje razum ne ume da objasni. Videla je utisnuće muškarca u sebi kroz koje je naučila da bude snažna tako što će sakrivati svoju nežnost. Ali je više osetila nego videla onu sebe koja ume da stoji uspravno, da bira, da preseca, zna i ume da štiti svoje granice i kaže: ovo jesam a ovo više nisam. Da poštuje sebe. Da razume da je poštovati sebe važnije od poštovati bilo koga drugog. Godinama je pokušavala da utiša taj osećaj jer je puštala da strah i slabost u njoj vladaju. Ali sada, u najdubljoj tami, shvatila je da nije došlo vreme da bira delove sebe, već da ih pomiri, da zavoli celu sebe. I onu iz koje nastaje i onu koja će tek biti. Tada je počeo Albedo. Faza buđenja i unutrašnje transformacije. Odmicanje od emotivnog haosa u sebi. Počelo je pranje starih rana, ne tako što bi ih zaboravila, već tako što je prestala da ih se stidi, što ih je prihvatila kao deo puta, procesa ponovnog otkrivanja sebe. Učila je da nežnost

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

nije suprotnost snazi. Učila je da granica nije suprotnost ljubavi. Učila je da može biti mekana bez toga da bude slaba. I snažna bez toga da postane gruba. Počela je da sedi sa sobom u tišini. Da sluša svoje telo. Da poštuje svoj um. Da poštuje i voli svoju. intuiciju. Da ne traži opravdanja za ono što oseća. Da ne kažnjava sebe zato što je nekada birala pogrešno. Polako je počela da pruža ruku onim delovima sebe koje je nekada opsekla i zaključala u najdublje delove svog bića da bi žrtvujući komade sebe umanjena bila makar malo voljena i prihvaćena. Prišla je svom strahu. Prišla je svojoj tuzi. Prišala je svojoj želji. Prišla je svojoj nežnosti. I umesto da ih pita “Zašto ste takvi?” pitala ih je “Šta vam je potrebno?”. Tada se dogodilo nešto neobično. Ono što je godinama izgledalo kao unutrašnji rat počelo je da liči na razgovor. Žena i muškarac u njoj (i izvan nje, u spoljnom svetu) više nisu bili neprijatelji. Jedno je donosilo vodu. Drugo vatru. Jedno je znalo kada treba krenuti. Drugo kada treba stati. Jedno je gradilo zidove. Drugo je otvaralo vrata. Jedno je govorilo „Ja jesam.“ Drugo „Ja osećam.“ I prvi put nije morala da bira. I prvi put je u sebi osetila mir. Onda je došao Citrinitas — zlatna zora unutrašnjeg buđenja, razvoj mudrosti i svesnog razumevanja. Nije postala neko drugi. Postajala je sve više i više ono što je oduvek bila. Počela je da razume da celovitost ne znači biti bez pukotina. Naprotiv. Pukotine su bile mesta kroz koja je ulazila svetlost. Shvatila je da ljubav prema sebi nije narcizam. Nije ogledanje u sopstvenoj veličini. Ta ljubav je bila mnogo moćnija i prefinjenija od toga. Bila je sposobnost da ostane uz sebe i kada nije savršena. Da ne napusti sebe kada pogreši. Da ne traži od druge osobe da zaleči ranu koju ona sama ne sme da dotakne a koju u stvari samo ona i može da zaceli. Da može primiti ljubav a da od nje ne napravi kiseonik. Da može voleti drugoga, a da zbog toga ne prestane da voli sebe.

Tada je razumela i zašto su je neki susreti toliko boleli. Nije ih uvek volela zato što su bili pravi za nju. Ponekad ih je volela zato što su dotakli nešto što je u njoj dugo čekalo da bude viđeno. Druga osoba često nije bila cilj. Bila je ogledalo. Pokazivala joj je vrata, izlaz. Ali kroz ta vrata morala je sama da prođe. I konačno, došlo je Rubedo. Proces individuacije, postizanje Sopstva. Spoj ženskog i muškog u sebi, celovitost. Autentičnost. Crvenilo. Krv. Srce. Život. Sjedinjenje. Nije to bio trenutak velikog bljeska, već jedan sasvim

običan dan. Probudila se. Pogledala se u ogledalo. I prvi put nije tražila šta treba popraviti. Samo je gledala kao da vidi sebe prvi put. „Ja sam divna!“ pomislila je. U svojim očima je videla sve svoje prethodne verzije. Onu koja je bežala. Onu koja se plašila. Onu koja se molila.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Onu koja nije istinski imala vere. Onu koja je volela pogrešne ljude. Onu koja je zatvarala srce. Onu koji je pokušavala da bude dovoljna. Onu koja je mislila da mora zaslužiti ljubav. I rekla im je celog srca: „Sve vas prihvatam.“ Tada se u njoj dogodilo venčanje. Ne venčanje čoveka i žene. Ne susret dve spoljašnje polovine. Već sveto venčanje dve sile koje su sve vreme živele u njoj. Muško je prišlo ženskom. Žensko je prišlo muškom. Nisu se progutali. Nisu izgubili svoje granice. Samo su prestali da ratuju.

Njena snaga zagrlila je njenu nežnost. Njena nežnost omekšala je njenu snagu. Njena odlučnost dobila je saosećanje. Njena intuicija dobila je oblik i pripadnost. Njena vatra dobila je vodu. Njena voda pronašla je posudu. I u tom susretu rodilo se nešto treće. Celina. Ne unutrašnji

muškarac koji je pobedio ženu u sebi. Ne žena koja je pobedila muškarca u sebi. Već biće, žena koja više nije morala da se deli. Postala je sopstveni dom. Od tog dana više nije tražila sebe po svetu. Mogla je da ode ili da ostane. Mogla je da voli ali i da bude sama. Jer samoća više nije značila napuštenost. Tišina više nije bila praznina. Ogledalo više nije bilo presuda. A ljubav više nije bila molba: „Voli me da bih znala da vredim.“ Postala je: „Vredim i zato mogu da volim.“ I možda je upravo to bilo Veliko delo. Ne pretvaranje olova u zlato. Već otkrivanje da je zlato sve vreme bilo skriveno u olovu. Ne postati savršen. Već prestati da ratuješ sa sopstvenom nesavršenošću. Ne pronaći drugu polovinu. Već postati celina. Jer žena ne dolazi sebi tako što pronađe nekoga ko će ga upotpuniti. Dolazi sebi kada prestane da napušta sopstveno srce. Kada u sebi napravi mesto za i svetlost i tamu. Za kraljicu i dete. Za ratnicu i ljubavnicu. Za razum i intuiciju. Za granice i predanost. Za muško i žensko. Za sve ono što je nekada mislila da mora razdvojiti da bi preživela. A onda je shvatila: ništa u njoj nije došlo da bude prognano. Sve je došlo da bude upoznato. Sve je došlo da bude zagrljeno. Sve je došlo da se vrati kući. I tako, na kraju puta, nije pronašla sebe. Vratila se sebi. U tom povratku nije bilo trijumfa. Samo tiha ljubav. Ona najdublja. Ona koja ne pita: „Jesam li dovoljno lepa, dovoljno jaka, dovoljno vredna?“ Već kaže jedno moćno: „Tu sam.“ I ostaje. Kao plamen koji više ne mora da gori da bi dokazao da je vatra. Kao voda koja ne mora da traži obalu da bi znala da teče. Kao žena koja je konačno prestala da beži od sebe. I prvi put u životu, bila je kod kuće. Napomena: Helenistički Egipat i latinski prevodi arapskih alhemijskih tekstova stvaranja Kamena mudrosti, izrodili su ove termine koje je Karl Jung upotrebio da opiše razvoj i sazrevanje u procesu individuacije.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: PIXABAY.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR MIND

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

RADOST UTKANA U RITAM TVOG PULSA UNUTRAŠNJI SKLAD KAO KOMPAS SREĆE

PIŠE: TATJANA JAKIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Sreća, kada se potraži van površnih definicija i prolaznih zanosa, u svojoj najčistijoj suštini nije ništa drugo nego duboko, tiho blaženstvo i nepomućen unutrašnji mir. Ona nije kratkotrajni bljesak spoljašnjeg uspeha, već stanje celovitosti u kom svet prestaje da bude mesto žurbe i takmičenja i počinje da biva prostor čiste radosti. O toj unutrašnjoj harmoniji govorio je Nikola Tesla, ostavivši nam ključ za razumevanje sveta i sebe: ako želimo da otkrijemo tajne univerzuma, moramo razmišljati u kontekstu energije, frekvencije i vibracije. Unutrašnji mir i blaženstvo nisu ništa drugo do naša lična, najuzvišenija frekvencija. Kada utišamo spoljašnju buku i podesimo se na vibraciju ljubavi, zahvalnosti i čiste dobrote, spoznajemo da je mir naša prirodna arhitektura. Sjajni Matje Rikar proglašen je za najsrećnijeg čoveka na svetu. Matje Rikar je budistički monah i dalaj-lamin prevodilac za francuski, fotograf, humanista, pisac i filozof koji se bavi fenomenom sreće. Ovaj skromni monah koji sada živi u manastiru na Nepalu rekao je: „Znam mnogo srećnije monahe, verujte mi“. Iz ovoga možemo zaključiti da je odsustvo kompeticije jedan od najbitnijih činilaca srećnog života. Nivo gama zraka koji njegov mozak proizvodi prvi put je zabeležen, a moć kontrole uma je neverovatna. Da sve bude potpuno verodostojno, potrebno je naglasiti da je ovo dokazala i nauka, odnosno opsežno istraživanje –univerziteta u Viskonsinu. Ukratko, gama zraci su povezani sa svesnošću, pažnjom, koncentracijom, učenjem i memorijom. Najveći preokret se svakako dogodio u životu Matjea kada je kao naučnik došao na Himalaje sa 26 godina i postao budistički sveštenik. Shvativši odmah da je sreća veština koju treba učiti, poslednjih pedeset godina proveo je podučavajući ljude kako da pronađu i sačuvaju sreću. Suština njegovog učenja nalazi se u pet dragoocenih lekcija: Ne brinite se uopšte. Zvuči potpuno nemoguće, ali je zapravo vrlo jednostavno. Ako postoji rešenje za neke probleme i poteškoće, izvolite rešite to. U suprotnom, ako nema rešenja, ne-

mojte ostajati u tom lavirintu, jer vaša briga će vam samo učiniti problem još većim. Budite produktivni i praktični i okrenite se drugim stvarima. Vežbajte brižnost, ljubav, dobrotu. Ova lekcija je čarobna, ali nimalo laka. Smatrajte to za svoj luksuz, put do slobode i unutrašnjeg mira. Budite strpljivi i uporni i sreća će vas brzo prigrliti. Živite svoju strast. Pronađite taj plamen koji gori u vama, pronađite to što vas čini srećnima, uhvatite tu magiju koja vas čini radosnima kada ujutro otvorite oči i održava vas punim elana tokom celog dana. Dajte životu smisao i što pre počnite da živite iz srca. Budite dobronamerni, želite sreću svakome. Altruizam podrazumeva da želimo da vidimo dobro u ljudima, da želimo da oni budu oslobođeni patnje, ljutnje, arogancije i narcisoidnosti. Loša osećanja i loše ponašanje nikome nisu doneli dobro – ni onome ko ih primenjuje, ni onome ko ih trpi. Čovek samo sebi naudi bilo da želi da se dokazuje, da radi loše i prepredene stvari, laže i spletkari. Poželite da se svi ljudi oslobode tih osećanja. Poželite im dobro. Poželite im sreću i da budu okupirani stvarima i pozitivnim osećanjima za opšte dobro svih, koliko i njih samih. Budite uvek spremni da pomognete drugima. Da, taj divni osećaj kada pomognemo nekome bez ikakvog očekivanja, potrebe za divljenjem ili revanširanjem. To je ono što daje vrednost nama samima i našem životu, hrani našu dušu, a naša sreća raste i jača. On je praktično potvrdio Teslinu istinu: sreća je unutrašnja veština, usklađivanje sopstvene frekvencije koje zahteva duboku svesnost, altruizam i tišinu. Sve ove lekcije od svesne bezbrižnosti do čiste doboronamernosti, nisu ništa drugo nego fino usklađivanje sopstvene frekvencije. Svesnost je prvi korak – sposobnost da budemo potpuno prisutni u sopstvenom dahu, da posmatramo misli bez vezivanja i razumemo da mi nismo prolazni nemiri, već prostor u kom se nemiri smiruju. Iz te svesnosti prirodno nastaje altruizam, jer kada utišamo sopstveni ego, shvatamo da nismo odvojena ostrva. Iskrena pažnja za druge, nesebična dobrota i saosećanje šire

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: PIXABAY.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

našu frekvenciju i povezuju nas sa čitavim svetom. A sve to svoje utočište nalazi u dubokoj tišini – ne samo u odsustvu buke, već u onom svetom unutrašnjem prostoru u kom um konačno odlaže svoje teške oklopne misli i dopušta duši da jednostavno jeste. Da bismo došli do tog unutrašnjeg mira i podesili sopstvenu vibraciju, moramo najpre osloboditi svoj prostor od teških misli, stresa, tuđih očekivanja. Rumi nam u amanet ostavlja nepogrešiv kompas za to oslobađanje. „Tvoje srce zna put. Trči u tom pravcu.“ Kada potrčimo u pravcu koji srce već zna, stižemo do stanja savršene unutrašnje rezonance. U sufi tradiciji, u svetom obredu Sema, derviš na najlepši način oslikava taj uzvišeni trenutak. Njegov ples nije forma, već molitva u pokretu, pesma bez reči i potpuno rastapanje ega u tišini. Dok se okreće na jednoj osovini – sa dlanom desne ruke podignutim ka nebu da prima milost i levom okrenutom ka zemlji da je deli kroz čisti altruizam – derviš oslikava spremnost da daje bez očekivanja. On postaje spona između neba i zemlje, a njegov unutrašnji mir prelazi u kosmički ritam. Taj kružni pokret jeste sama suština postojanja i večnog toka kosmičke energije. Sve oko nas i u nama treperi u toj istoj rezonanci: planete kruže oko Sunca, zvezde svetle u galaksijama, dok u najdubljoj strukturi našeg bića svaka sitna čestica ne-

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

prestano rotira na svojoj frekvenciji. Kada svesno oslobodimo duh i dopustimo ritmu srca da uhvati korak sa univerzumom, nastaje stanje čistog blaženstva. U tom trenutku misli utihnu, a duša prolazi kroz duboko pročišćenje. Tako se na najlepši način, celina spontano zaokružuje i vraća na svoj početak. Matje Rikar nas podseća na jednostavnu istinu: „Poređenje sa drugima je pogubno i to je ubica naše sreće“, dodajući da je samo dvadeset minuta dnevne meditacije i svesne tišine dovoljno da značajno podigne nivo našeg mira. Smernice su pred nama, proistekle iz bogatog iskustva i rada na sebi. Na nama je samo da donesemo svesnu odluku i primenimo dragocene savete u svakodnevnom životu. Istinska radost se budi onog časa kada se čitavo naše biće okrene u istom smeru u kom teče čitav kosmos – kroz svesnost, kroz čistu prisutnost i kroz unutrašnji sklad sa samim sobom. Tada se stvara ta najfinija, svetlosna čarolija. Ona nije nešto što se grčevito hvata u spoljašnjem svetu. Ona je već tu, utkana u ritam tvog pulsa. Sve što nam je potrebno jeste hrabrost da ostavimo suvišne terete, podesimo svoju vibraciju na frekvenciju ljubavi i nesebičnosti, dozvolimo sebi da u dubokoj tišini budemo deo tog nebeskog plesa i trčimo bez oklevanja tamo gde nas naša sopstvena svetlost poziva.

PHOTO: EVIA LIFE RESORT E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR HOLIDAY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

EVIA LIFE RESORT KOSTARIKA SOFT LUXURY - DŽUNGLA U ZAGRLJAJU UMETNOSTI ŽIVLJENJA

TEKST: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJE: EVIA LIFE RESORT

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Nisam znala gde dolazim, niti šta da očekujem od Kostarike. Zato nisam pokušavala ništa da pronađem. Samo sam došla, otvorena za ono što me čeka. Iz Majamija sam sletela u San Hose na Kostarici, uzela rent a car i pravac do skoro granice sa Panamom do Evia Life Resorta u Puerto Viejo de Talamanca. Četiri dana u džungli, u rizortu okružena najlepšim bojama sunca, mora, vegetacije, i arhitekture koja dominira. Zagrlila sam drvo, zaronila u talas, hodala kroz džunglu i dozvolila sebi da na trenutak ne moram ništa da razumem, ni da kontrolišem, ni da tražim odgovore. Samo da budem tu. Da osetim zemlju pod nogama, slanu vodu na koži, sunce na licu i život koji se svuda oko mene odvija tako slobodno, tako nesputano. Na Kostarici sviće oko 5 ujutro, a mrak pada već oko 17.30 časova. Znači rano buđenje i Pozdrav suncu na delu koji je predviđen za yogu u Evia Life Resortu, nakon toga skok u bazen sa

slanom vodom, doručak i onda izlet u nepoznatom pravcu. Pred tačno godinu dana Evia Life Restor je otvorio svoja vrata svetu. Dok boravim ovde sve više osećam da posebnost ovog mesta nije samo u njegovoj arhitekturi, prirodnom okruženju i pažljivo osmišljenom luksuzu. Ona je i u viziji ljudi koji su odlučili da stvore nešto drugačije — prostor u kojem se savremena estetika susreće sa ritmom prirode, a udobnost sa jednostavnošću življenja. Iza ove priče stoje četiri prijatelja iz Slovenije: Gašper Pavli, Jaka Dolenc, Uroš Mesojedec i arhitekta Robert Klun. Njihova zajednička vizija dobila je oblik u intimnom rizortu koji ne pokušava da nadvlada prirodu, već da postane njen skladan deo. Smešten u tropskom zelenilu, nedaleko od karipskog mora, EVIA Life Resort raspolaže sa svega deset privatnih vila. Takav koncept omogućava ono što je danas možda najdragoceniji

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

oblik luksuza — privatnost, mir i osećaj da ne morate nigde da žurite. Bazeni sa slanom vodom, prirodni ambijent i arhitektura koja potpisuje Robert Klun stvaraju iskustvo boravka u kojem se granica između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora gotovo neprimetno gubi. Ovde dan ne mora da bude ispunjen planovima. Dovoljno je zagrliti drvo, slušati zvuke džungle, prepustiti se talasima ili jednostavno sedeti u tišini. Priroda ne traži da je razumemo — samo da joj se približimo. Za mene je EVIA Life Resort i podsetnik da luksuz nije nužno ono što posedujemo, već način na koji se osećamo. To je prostor koji nam dopušta da budemo prisutni, da usporimo i da se setimo koliko je malo potrebno da bismo se ponovo osetili živima.

Uvrštavanje EVIA Life Resorta u hotelsku selekciju MICHELIN Guide za 2026. godinu predstavlja značajno međunarodno priznanje. Ipak, ono što se ne može preneti kroz preporuke i kategorije jeste lični osećaj mesta — njegova atmosfera, energija i sposobnost da nas podseti na ono što nam je zaista važno. Možda upravo u tome leži njegova najveća vrednost: u spoju promišljenog dizajna, prirodnog okruženja i vizije četvorice prijatelja koji su san pretvorili u stvarnost. EVIA Life Resort nije samo adresa na karipskoj obali Kostarike. To je poziv da živimo sporije, osećamo dublje i ponovo otkrijemo lepotu jednostavnih trenutaka. Slow living with EVIA Life Resort.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR ENERGY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ENERGIJA UNUTRAŠNJEG BALANSA

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

VLADISLAV ĐUJIĆ JE BIOENERGETIČAR SA TRIDESETOGODIŠNJIM ISKUSTVOM I OSNIVAČ KONCEPTA „DODIR BALANSA“. NJEGOV PROFESIONALNI PUT POVEZUJE DVA NAIZGLED RAZLIČITA SVETA – UMETNOST, KROZ KOJU ISTRAŽUJE EMOCIJE, INTUICIJU I SLOBODU STVARALAČKOG IZRAZA, I BIOENERGETSKI RAD, KROZ KOJI SE BAVI ČOVEKOVIM DOŽIVLJAJEM RAVNOTEŽE, UNUTRAŠNJEG MIRA I ODNOSA PREMA SEBI. TOKOM TRI DECENIJE RADA S LJUDIMA, VLADISLAV JE RAZVIJAO SOPSTVENI PRISTUP, ZASNOVAN NA LIČNOM ISKUSTVU, PAŽLJIVOM OSLUŠKIVANJU I RAZUMEVANJU INDIVIDUALNIH POTREBA. ZA NJEGA SU UMETNOST I BIOENERGETSKI RAD DVA RAZLIČITA NAČINA ISTRAŽIVANJA LJUDSKE PRIRODE, UNUTRAŠNJIH STANJA I MOGUĆNOSTI LIČNOG RAZVOJA. Kakav je tvoj lični put bio do spoznaje sopstvenog bioenergetskog potencijala? Kada si postao svestan tog dara i kako si ga razvijao kroz godine? Spoznaja sopstvenog potencijala nije došla preko noći niti kao spektakularan trenutak, već kroz postepeno tiho prepoznavanje u radu i svakodnevnom životu. Oduvek sam osećao senzacije u šakama i unutrašnji poriv da pomognem kada je neko u bolu ili disbalansu. Vremenom sam shvatio da to nije slučajnost već dar koji zahteva odgovornost, posvećenost i rad na sebi. Razvijao sam ga godinama kroz rad, učenje, samoposmatranje i rad sa stotinama ljudi. Što je više čovek u miru sa sobom i u neutralnom stanju, to je protočniji kanal za energiju koja isceljuje. Kako povezuješ umetnost i bioenergetski rad? Na koji način se te dve sfere tvoje ličnosti prožimaju i nadopunjuju?

Za mene su umetnost i bioenergetski rad dve strane iste medalje – obe dolaze iz istog energetskog izvora i zahtevaju potpuno prisustvo. Dok slikaš, prenosiš energiju, emociju i unutrašnje stanje na platno. Kada radiš bioenergetski tretman, oslušiskuješ i usklađuješ energetsko polje čoveka. Umetnost me uči slobodi, intuiciji i suptilnom doživljaju sveta, a bioenergetski rad me usmerava na služenje i usmeravanje te iste vitalne energije ka oporavku i balansu. Na koji način pripremaš sebe i prostor pre svakog tretmana? Postoje li posebni rituali koje primenjuješ? Priprema je ključni deo celog procesa. Prostor mora biti energetski čist, miran i ugodan, jer okruženje direktno utiče na stanje u kom se klijent otvara i opušta. Što se tiče mene lično, najvažniji ritual je unutrašnje utišavanje – ulazak u stanje neutralnosti i mentalne praznine. Kroz kratku meditaciju, dah i svesnu nameru

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ostavljam sve svoje lične misli po strani. Terapeut mora biti čista, nepomućena površina kako bi mogao precizno da oseti šta se dešava u polju druge osobe. Gde se završava uticaj bioenergetskog rada, a počinje lična odgovornost čoveka za sopstveni život, odluke i promene? Neslušanje signala koje nam telo šalje vodi nas u energetski disbalans. Sve počinje tiho – nezadovoljstvom, lošim snom, gubitkom mere u ishrani i poremećajem rada hormona, a ukoliko ništa ne promenimo, telo lagano ulazi u bolest. Radeći sa ljudima koji su već imali ozbiljne dijagnoze, došao sam do ključnog uvida: treba delovati ranije. Tako se rodila ideja o radu na uslovno zdravim ljudima – onima kod kojih je već došlo do disbalansa, ali se još nije razvila bolest. Tu se spajaju bioenergetski rad i lična odgovornost. Kroz moje pakete oporavka, nakon početne dijagnostike stanja, ja vraćam polje u balans i dajem telu impuls, ali je saradnja korisnika presudna. Dosadašnje navike i način života su čoveka i doveli u loše stanje, pa je promena neophodna. Moj rad daje snagu i čisti blokade, a lična odgovornost počinje u svakodnevici – bolje je krenuti makar i malim koracima: odraditi individualni paket oporavka, obratiti pažnju na ishranu, uvesti fizičku aktivnost. Bioenergija otvara vrata i daje vetar u leđa, ali korake ka novom, zdravijem životu čovek mora napraviti sam.

uzimam tuđi teret. Nakon takvih susreta, svoj mir sačuvam kroz tišinu, uzemljenje, slikanje i povratak sopstvenoj energiji. Kada prihvatiš da nisi ti taj koji vodi tuđi život, već da svako nosi svoju odgovornost, lakše je i raditi i sačuvati sopstveni balans. Kako gledaš na odnos bioenergetskog rada i konvencionalne medicine? Gde vidiš mogućnosti za dopunjavanje različitih pristupa, a gde su granice koje se moraju poštovati? Savremena medicina je izuzetno razgranata i detaljna – podeljena je na uske specijalističke oblasti poput oftalmologije, gastroenterologije, urologije, radiologije, hirurgije i laboratorije. Iako

Kako postavljaš lične granice u radu sa ljudima koji ti poveravaju svoje strahove, bol i najintimnije životne priče? Kako sačuvaš sopstveni mir nakon takvih susreta? Postavljanje ličnih granica je lek koji se u ovom poslu uči kroz iskustvo. Na početku mog rada nisam to video na ovaj način – dešavalo mi se da ordinaciju i tuđe probleme nosim sa sobom kući, preuzimajući teške emocije na svoja pleća. Vremenom i kroz praksu shvatio sam da to nikome ne pomaže. Uvideo sam da pacijentu možeš da pomogneš do određene granice, da mu daš impuls, energiju i alat, ali na kraju je to njegov život i njegov izbor šta će sa tim uraditi i na koji način će nastaviti. Danas znam da budem tu kao otvorena podrška, ali da ne pre-

je to dovelo do velikog napretka, u toj podeli često se gubi ono najvažnije: sveobuhvatno sagledavanje čoveka kao celine. Tu vidim najveću snagu bioenergetskog rada. Uvidom u energetsko polje i blokade možemo brzo dobiti signal i alarm u kom delu tela je poremećaj najveći i koji organ trpi, čak i pre nego što nastupi teže

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

oštećenje. Zvanična medicina to zatim može precizno potvrditi kroz svoje aparate, snimke i laboratoriju. Energoterapija izuzetno pomaže i ubrzava oporavak i prirodno samoisceljenje organizma, ali su granice vrlo jasne: energoterapija ne leči u kliničkom smislu, ne prepisuje lekove, ne vodi kliničko lečenje niti menja hirurgiju. Kada se te granice poštuju, ova dva pristupa se predivno dopunjuju u korist zdravlja čoveka. Koliko su intuicija i iskustvo važni u tvom radu? Kako razlikuješ ono što zaista osećaš od onoga što možda očekuješ ili pretpostavljaš? Intuicija i iskustvo su u mom radu nerazdvojni – intuicija je kompas koji vodi, a iskustvo je

ni – to je jasna, trenutna senzacija u dlanovima i biću. Da bih bio siguran u ono što osećam, pred svaki tretman ulazim u stanje potpune neutralnosti i prisutnosti. Bez unapred stvorenih slika i očekivanja, dozvoljavam da mi energetsko polje klijenta samo ispriča svoju priču. U oba svoja sveta susrećeš se sa različitim ljudskim pričama, emocijama i stanjima. Šta si kroz taj rad naučio o ljudskoj prirodi i o načinima na koje se čovek suočava sa sobom? Dok smo mladi, nosi nas hitrina i veselost – mislimo da će život večno trajati i uopšte nemamo osećaj prolaznosti ni vremenskog ograničenja. Tek sa gubitkom tih mladalačkih mogućnosti i suočavanjem sa erozijom snage i duha, ili kada bolest pokuca na vrata, čovek zapravo shvati svu lepotu i dragocenost života. Kroz rad sa ljudima naučio sam da se svi suočavamo sa istim osnovnim potrebama i strahovima. Ljudska priroda često beži od neprijatnih istina sve dok ne bude pritisnuta u ćošak. Međutim, i kroz umetnost i kroz terapiju iznova svedočim najvećoj lepoti: onom trenutku kada čovek, suočen sa sopstvenom prolaznošću, skupi hrabrost da skine oklop, svesno pogleda u sebe i ponovo izabere život. Tu počinje prava transformacija i unutrašnji mir. Tema novambarskog izdanja RYL magazina je „Molekul sreće”. Vladane, da li sreću doživljavaš kao unutrašnju energiju koju čovek može da neguje ili kao trenutak u kojem se ponovo poveže sa sobom, svojim stvaralaštvom i svetom oko sebe? Gde ti pronalaziš svoj molekul sreće?

struktura koja daje stabilnost i sigurnost. Tokom godina rada i prakse, čovek nauči da napravi jasnu razliku između uma koji analizira i čiste intuicije koja jednostavno zna. Pretpostavka i očekivanje dolaze iz glave, iz prethodnih obrazaca i mentalnih konstrukcija. Sa druge strane, autentični intuitivni osećaj dolazi u potpunoj tiši-

Za mene je sreća sigurno sve to, ali iako je svi želimo, ona je najčešće onaj posebni trenutak kada posle stvaranja – u koje si uložio sve što si mogao – na trenutak vidiš kraj rada i osetiš trenutno zadovoljstvo koliko je to dobro ispalo. Naravno, iako za njom tragamo i ona se nalazi svuda oko nas, to se ne dešava svaki put, već po pravilu onda kada se najmanje nadamo. Svoj molekul sreće pronalazim upravo u toj neočekivanoj čistoti stvaranja i u trenucima kada kroz svoj rad uvidim da je energija koju sam uložio dodirnula i promenila nečiji život.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO:PIXABAY.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR HAPPINESS

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

AKO ŽELIŠ SREĆAN ŽIVOT VREME JE DA ODUSTANEŠ OD POTRAGE ZA SREĆOM

PIŠE: DRAGANA STOJIĆ, AUTOR KNJIGA: „KREIRANJE RADOSTI“ I „TVOJA NOVA ŠANSA“

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Kada mi se neko žali da je nesrećan, znam da iza toga stoji odsustvo lične odgovornosti za svoj životni tok, za svoje izbore i odluke. Odsustvo za prihvatanje da se život stvara, umesto što da se očekuje. Odavno sam i sama prestala biti osoba koja čeka da mi sreća dođe i promeni tok mog života, prestala da negujem nadu da može biti bolje, a da sama u stvaranju boljeg ne učestvujem. Danas sa sigurnošću mogu da kažem da ništa u našem životu se ne menja bez prisustva nas. Jer sigurno da bolje može biti, ali ne čekanjem sreće i nadanjem. Kad malo analiziramo sreću, i sami vidimo da je ona prolazna. Da je uslovljena spoljašnjim okolnostima i kratkim trenucima zadovoljstva. Da može da dolazi i odlazi kad joj se prohte. Da je lep gost koji povremeno svrati u naš dom. Danas baš možemo imati sreće, sresti nekog ko nam je baš drag, kupiti baš ono o čemu smo maštali, ali dođe dan kada shvatimo da nam opet nedostaje još malo nove sreće. Da nam je potrebno da sretnemo nekog novog ili opet kupimo sebi nešto novo. Jer, gle čuda, oni koji su nas usrećili i otišli, odneli su našu sreću sa sobom. I onda nam se život pretvori u prazninu jer smo zavisni od spoljašnjih faktora i drugih ljudi. Postajemo zavisni od čekanja da drugi učine nešto za nas da bi naša sreća bila potpuna. To je trenutak kada je potrebno zapitati se: „Držim li ja život u svojim rukama?“ Jer ako nam život zavisi od odluka drugih, od osećanja drugih, od mišljenja o nama koje nam drugi serviraju, gubimo slobodu, i možemo pomisliti da je srećan život van nas, jer je sreća po svojoj prirodi prolazna i promenjljiva kao i ti drugi. Zato, svaki put kada se suočimo za životnim okolnostima koji nam se ne sviđaju, osećaj sreće nestaje. Molekuli sreće postaju baloni od sapunice. Ali ne mora da bude tako. Za osećanje srećnog života potreban je osećaj unutrašnje Radosti i osećaj ispunjenosti. Naša Radost je svest da postojimo. Umeće da volimo svoj žvot, takav kakav je, i umeće da ga

promenimo ako nam se ne sviđa u ovom trenutku. Potrebno je prvo da prihvatimo svoj život koji nam se ne sviđa, a onda, da znamo da od nas samih zavisi u kom pravcu ga menjamo. To ne zavisi od sreće kojoj se nadamo, već od našeg unutrašnjeg Bića. . Tada počinjemo da verujemo prvo sebi a ne nekome ko sreću treba da donese. Pitajte se kolika je vaša povezanost sa samim sobom, povezanost sa vašim mislima, osećanjima i ponašanjem. Kolika je povezanost sa nečim uzvišenim čemu težite sopstvenim stvaranjem, a ne čekanjem da se samo pojavi. Sreća je usmerena na „imati“ i „dobiti“, a Radost na „biti“ i „deliti“ što jeste suština srećnog života. Sreća nije vrlina, sebična je i fokusira se na lični dobitak i trenutni užitak, bučna je, praćena uzbuđenjem. A Radost jeste vrlina sa kojom smo rođeni, nesebična je, tiha, duboka i praćena osećajem spokojstva i zahvalnosti. Radost slavi sam život, bez obzira na životne nesavršenosti. Jasno teče ispod površinskih talasa životnih uspona i padova. Budi našu odgovornost za vlastiti život, odgovornost za osećanje srećnog i ispunjenog života vlastitom svrhom. Negovanje Radosti značilo bi razvijanje unutrašnje otpornosti, zahvalnosti i sposobnosti da vidimo lepotu i smisao u svakom danu, bez obzira na probleme sa kojima se suočavamo. Osećaj lične ispunjenosti i svrhe čini da sreća dođe do nas, a ne obratno. To nije jednostavno ali je moguće. Kad god pomislite da nemate sreće, znajte da je vreme da pogledate u sebe, svoje misli, osećanja i ponašanje. Kada se ponašamo u skladu sa svojim mislima i osećanjima, ispunjenost i Radost postaju prisutni. Radost postaje stalni stanar koga želimo da zadržimo u svom srcu. A osećanje da živimo srećan život postaje prisutno.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: NATAŠA RAJAKOVIĆ E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR FAITH

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

А ГДЕ СМО МИ АКО (СТАЛНО) ТРАЖИМО СРЕЋУ?

ПИШЕ: ДАНИЈЕЛА МАРКОВИЋ ФОТОГРАФИЈА: НАТАША РАЈАКОВИЋ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Пре пар дана стигао ми је позив, произашао из могуће сарадње, да дођем на једно занимљиво окупљање које пружа подршку стваралаштву жена из казненог завода. Остављајући сећања на филмове Другог светског рата и логора, бодљикавих жица али и свежих (под)сећања на манастир Дечане и Цркву Богородице Љевишке, као и многа друга света места која су опасана оградама, границама, жицама које имитирају ружин трн али ништа из њих не ниче. Заборавила сам где улазим и под утиском од нових зграда, обновљених радионица, спортских терена, трпезарија, библиотека и медијске сале, трнови које помињем (неки људи их зову бодљикавим жицама), подсетили су ме где сам али не и са које стране сам. Јер бодље су са обе стране па се питам ко кога заробљава и ко ли је осмислио тако нешто – мора да је био дубоко забринут над темом правде или оног што тиме зовемо. Свако ко је осудио носи по једну бодљу и сваком коме се суди припада бодља. Остају неки слободни људи – јесу ли заиста слободни ако знају да духовна или физичка бодља постоји, чека да се саплетемо и...? Ко ће рећи са које смо стране жице – ко или шта ће нам потврдити идентитет? А тај идентитет, тако болно распет између унутрашње чежње и спољашњих архитектонских међа, не потврђује се декретима овога света нити пресудама које исписују људске институције. Док посматрам жене које унутар тих бедема стварају, чији прсти пребиру по платну, папиру или тканини, схватам да је стваралаштво заправо радикални вапај за изласком из анонимности коју било који систем намеће. Оне не сликају да би убиле време, већ да би васкрсле сопствено биће из сивила у које су уроњене. Модерна наука, та ужурбана и површна трка за дефиницијама, покушаће да ово тренутно олакшање, овај бљесак унутрашње радости у затвореном простору, подведе под биохемијски конструкт – под онај чувени „молекул

среће”, допамин или серотонин, нудећи нам јефтину утеху у формулама. Али колико је то научно свођење човека на епрувету заправо сиромашно пред тајном људске личности која и иза било каквих решетака чезне за вечношћу! Срећа о којој овде говоримо, и коју ове жене на тренутак дотичу кроз своје стваралачке покрете, није емотивни нуспроизвод успешног дана нити хемијски баланс у организму – она је онтолошка категорија, дубоки егзистенцијални догађај сусрета. Када жена унутар казненог завода успе да изнедри лепоту из сувог и наизглед мртвог материјала, она тиме врши један дубоко евхаристијски чин преображаја. Она своју палу стварност, своју кривицу, своју изолацију и свој бол приноси оном који једини може да исцели сваку рану. То је она истинска слобода унутар неслободе, која показује да се унутрашњи олтар срца не може затворити никаквим решеткама. Сећање на Богородицу Љевишку и Дечане овде добија свој пуни, живи смисао – та места су опасана жицама не зато што је у њима зароњена тама, већ зато што свет који је напољу не трпи сведочанство чисте, неомеђене Светости. Жица која опасује манастир и жица која опасује затвор имају исту геометрију, али потпуно различиту онтологију. Манастирска жица покушава да задржи светињу унутар простора који свет жели да избрише, док затворска жица покушава да изолује човека од света који га је већ осудио и ампутирао. Међутим, и једна и друга сведоче о истом – о дубоком страху човечанства од суочавања са суштином живота и са тајном слободе. Ми који ходамо „напољу”, наизглед слободни, често носимо много гушће и опасније унутрашње бодље, жице предрасуда, огорчености и самодовољности, које нас заробљавају много ефикасније од било ког зида. Ко је онда заиста иза жице? Са које стране бедема борави истински сужањ, а са које ослобођена душа?

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: PIXABAY.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Ако срећу сведемо на молекул, ми заправо капитулирамо пред митом о самодовољности и биологизму који савременог човека претвара у потрошача сопствених емоција. Савремена култура нас непрестано бомбардује захтевима за инстант срећом, за вештачким осмесима и површним задовољствима која се могу купити, измерити и конзумирати. Али тај вештачки рај се брзо урушава пред првим суочавањем са патњом, са грехом или са изолацијом. Права радост, она која извире из светоотачког искуства подвижништва, увек је пролазак кроз уска врата, кроз распеће егоизма и кроз болно чишћење унутрашњег простора бића како би оно постало способно да прими другог. Жене које стварају у казненом заводу, можда и несвесно, пролазе кроз тај исти подвиг – оне своју изолацију претварају у простор унутрашњег тиховања, у своју специфичну пустињу у којој се задобија истински мир. То стваралаштво под заједничким, отвореним небом јесте мост који руши све поделе на „нас” и „њих”. Под тим отвореним небом које не познаје границе нити бодље све наше људске разлике и социјалне категорије постају потпуно небитне. Небо али и земља јесу оно заједничко сведочанство Божје љубави која подједнако греје и оне у манастирским портама, и оне у затворским круговима, и оне на ужурбаним градским трговима. Када се са тог неба спусти поглед на дубљу људску стварност, или са земље упути, молекул среће се коначно открива – он постаје тек сићушни, ухватљиви (од)сјај једне неупоредиво веће духовне реалности: чежње створене људске природе за преображајем и обожењем. Зато, док остављам за собом капије Завода, у мени не остаје горчина, већ једна тиха, васкрсна нада која не тражи аплаузе нити спољашње потврде. Жице ће остати тамо где јесу, да подсећају свет на његову несавршеност и на његов страх. Али лепота која је рођена унутар тих зидова, лепота која је прошла кроз огањ патње и пронашла свој израз кроз женске руке, већ је прелетела преко сваке бодље. Она је постала део оне невидљиве, али непобедиве географије нашег заједничког духовног и културног идентитета, који се чува једино тихом, непоколебљивом верношћу смислу. Срећа, дакле, није у молекулу; она је у односу, у Христу, у храбрости да се остане човек са обе стране жице.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR STORY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

O ONOME ŠTO IMAMO, ŠTO OSEĆAMO I ŠTO ČESTO NE PRIMEĆUJEMO

PHOTO: UNSPLASH.COM

PIŠE: ZARATRUSTRA

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Često čujemo: „Malo je potrebno za sreću.” A koliko je to malo? I da li smo ikada pokušali da izmerimo i istražimo od čega se naša sreća zapravo sastoji? Ono što smo juče toliko želeli, danas nam je normalno, a sutra već želimo nešto novo. I tako provodimo život i radimo sve da stvorimo uslove da jednog dana budemo srećni, dok sreću koju već imamo često i ne primećujemo. I tako nam ponekad prođe život dok se pripremamo da ga živimo. Predlažem da malo „čeprkamo” po toj sreći. Da je stavimo pod mikroskop i pogledamo od čega je napravljena. U hemiji, molekul čine atomi i veze među njima. Atomi mogu biti različiti, a način na koji su povezani određuje svojstva molekula. Možda je slično i sa srećom. Ljubav, zdravlje, mir, sloboda, sigurnost, uspeh, prijateljstvo... Sve su to mogući atomi našeg molekula sreće. Primetićete da njihovo prisustvo ne znači automatski da smo srećni. Potrebno je nešto što će ih povezati. Verujem da je jedna od najvažnijih veza upravo zahvalnost. Ali vratićemo se još tome... Jedna reč, dve sreće U našem jeziku koristimo istu reč za dve različite stvari. Kažemo „imao sam sreće” kada nam se nešto dobro dogodi. A kažemo „srećan sam” kada opisujemo kako se osećamo. Dakle, postoji sreća koja nam se dogodi i sreća koju osećamo. Zanimljivo je da engleski jezik pravi jasniju razliku: luck i happiness. Čak i reč happy potiče od stare reči hap, koja je označavala slučaj ili srećnu okolnost. Ali postavlja se pitanje: zašto nas ono što nam se dobro dogodi ne učini uvek srećnim?

Prva sreća: Ona koju želimo A šta na sve ovo kaže nauka? Kad smo se već latili mikroskopa...Nauka nam govori nešto zanimljivo. Dopamin, koji često nazivamo hormonom sreće, zapravo je mnogo više povezan sa željom i motivacijom nego sa samim uživanjem. Jednostavnije rečeno, želeti nešto i uživati u tome nisu iste stvari. Setite se koliko ste želeli neki automobil, posao, unapređenje ili putovanje. Koliko ste o tome razmišljali, planirali i radovali se unapred. A onda ste to konačno dobili. Koliko je trajalo zadovoljstvo? Momenat, dan, nedelju, mesec? Koliko vam je trebalo vremena dok niste sebi postavili pitanje: „Šta dalje?” Naš mozak je izvanredan u tome da nas pokreće prema novim ciljevima. Bez toga ne bismo stvarali, učili i napredovali (neko bi sada se pozvao na pogrešnu protumačenu evouciju Darvina ali ćemo je ostaviti po strani). Ali u toj neprestanoj jurnjavi postoji jedna značajna zamka: toliko smo zauzeti onim što nemamo da prestajemo da primećujemo ono što imamo. Možda zato ponekad nismo nesrećni zbog onoga što nismo ostvarili, već zbog toga što nismo stigli ni da uživamo u onome što jesmo. Dakle, atom uspeha je tu. Ali izgleda da sam po sebi nije dovoljan. Štaviše, kada ostane usamljen, kao da pokreće neku sasvim drugu hemiju: hemiju neprestanog jurenja za srećom. Druga sreća: Ona koja nam se dogodi Psiholog Ričard Vajzman istraživao je ljude koji sebe smatraju srećnicima i one koji veruju da nemaju sreće. U jednom zanimljivom eksperimentu dao im je novine i zamolio ih da prebroje fotografije. U novinama se nalazila velika poruka sa tačnim brojem fotografija.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Oni koji su sebe smatrali nesrećnicima češće nisu ni primetili poruku. Bili su previše usredsređeni na brojanje. Zvuči poznato? Priznajte, koliko puta nam se nešto dobro našlo pred očima, a mi to nismo videli jer smo bili zauzeti nečim drugim?Možda je interesantno da ovaj isti psiholog takođe je primetio da ljudi koji sebe smatraju srećnicima često lakše prihvataju nove prilike, upoznaju ljude i odstupaju od planova. Naravno, ne možemo kontrolisati slučajnost ili neko bi rekao sudbinu. Ali možemo uticati na to koliko smo otvoreni da neku priliku primetimo i iskoristimo. Možda sreća nije samo u tome šta nam život donese, već i u tome šta od svega toga uspemo da vidimo. Gde se dve sreće sastaju Vratimo se našem molekulu sreće. Zamislite dva čoveka. Obojica imaju porodicu, prijatelje, pristojan posao, sigurnost i dovoljno slobode. Jedan je zadovoljan. Drugi stalno oseća da mu nešto nedostaje. Kako je to moguće kada imaju gotovo iste atome sreće? Možda je razlika u vezama među njima. Tu dolazimo do zahvalnosti. Ne mislim na ono pristojno „hvala”, niti na ubeđivanje sebe da je sve divno čak i kada nije. Život nam donosi svoje izazove i svako ih nosi kako može i ume. Mislim na sposobnost da zaista prepoznamo vrednost onoga što već imamo. A da ne ostanemo samo na mojim razmišljanjima, i psihološka istraživanja pokazuju da zahvalnost može doprineti zadovoljstvu i kvalitetu naših odnosa. Kada cenimo nečiju pažnju, ljubav ili pomoć, jačamo veze sa ljudima. A upravo kroz te veze često dolaze i nove prilike. Zahvalnost, dakle, ne mora da nam donese nove atome. Ona nam pomaže da bo-

lje povežemo one koje već imamo. Možda nas ne čini bogatijim u onome što posedujemo, ali može učiniti da se osećamo bogatijim, a složićete se sa mnom to nije mala razlika. Naš molekul sreće Svako od nas ima drugačiji molekul. Nekome je najvažnija sloboda. Nekome ljubav. Nekome mir, sigurnost ili osećaj da nešto stvara i postiže. Naravno, i sastav tog molekula menja se tokom života. Ono što nam je bilo najvažnije sa dvadeset godina možda nam sa pedeset više nije ni među prve tri stvari. Ali postoji nešto što je, verujem, zajedničko svima. Nije dovoljno imati atome sreće. Moramo umeti da ih povežemo. Možemo imati uspeh, a ne osećati zadovoljstvo. Imati slobodu, a ne znati šta ćemo s njom. Biti okruženi ljudima, a osećati se usamljeno. Ili možemo imati sasvim malo, ali u tom malom prepoznati nešto zaista vredno. Zahvalnost ne znači da treba da prestanemo da želimo više. Naprotiv. Želje nas pokreću, a ciljevi daju pravac našem životu i neko bi rekao smisao. Samo ne bi trebalo da zaboravimo da uživamo u onome što smo već postigli dok jurimo ono sledeće. Jer možda najveći problem nije u tome što nemamo dovoljno atoma sreće, već u tome što smo toliko zauzeti njihovim prikupljanjem da nikada ne stignemo da od njih napravimo molekul. Možda nam za sreću zaista treba malo. Samo je potrebno da to malo primetimo. A možda sreća uopšte ne zavisi od toga koliko imamo, već i od toga koliko je ono što imamo međusobno povezano.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: PIXABAY.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR SELF-MADE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

U POTRAZI ZA SOPSTVENOM FORMULOM

PIŠE: RADMILA BOROJEVIĆ, SLIKARKA

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Život nam ne dolazi sa uputstvom za upotrebu. Ne dobijamo mapu, pravila ni garanciju da će ono što danas funkcioniše važiti i sutra. Upravo je promena njegova jedina konstanta. Zato sve više verujem da je prilagodljivost jedna od najvažnijih životnih sposobnosti. Ne kao odustajanje od sebe, već kao sposobnost da prihvatimo nove okolnosti, promenimo način, a sačuvamo svoj pravac. Jer promena jeste život, a prilagodljivost je možda njegov najvažniji ključ. Ne samo ključ preživljavanja već i razvoja. Nije poenta ostati isti po svaku cenu, već menjati se, a ne izgubiti sebe. U današnjem svetu, koji se menja brže nego ikada pre, ova osobina, često nazivana i koeficijentom adaptabilnosti, postaje važnija čak i od klasičnog IQ-a. Sposobnost prilagođavanja i menjanja jedan je od najjasnijih pokazatelja inteligencije, kako na nivou pojedinca tako i na nivou čitavih vrsta. Nekada mi je moto bio: „Što ne vidim, to i ne postoji.“ Verovatno je to bio moj način da pojednostavim svet i zaštitim se od svega što nisam mogla da kontrolišem, razumem ili promenim. Danas znam da život ne funkcioniše tako. Promena jeste jedina konstanta. Zato danas usvajam sasvim drugačiju misao: Nije važno šta nam se događa, već kako na to reagujemo. Za mene je to jedan od najvećih životnih treninga — trening glave, duha, pa i srca. Prava veština je menjati se tamo gde je promena potrebna, a ostati dosledan onome što čini našu suštinu. To je zapravo konstantno kreiranje sopstva, odnosno samokreacija, kao suprotnost pasivnom prihvatanju onoga što nam je dato vaspitanjem ili okruženjem. Mi smo arhitekte svog života. U tome život veoma liči na umetnost. Umetnik godinama gradi svoj rukopis, svoj pečat i prepoznatljivost. Ali ako zauvek ostane samo u poznatom, taj rukopis može postati formula. Zato volim male izlete u nepoznato — nove materijale, tehnike, eksperimente

i drugačije poteze. Ne da bih izgubila svoj stil, već da bih ga produbila. Novo iskustvo oplemenjuje dušu, pomera granice i donosi uvide do kojih ne bismo stigli ostajući samo u sigurnom. Mislim da je isto i sa čovekom. Potrebna nam je čvrsta tačka u sebi, ali i dovoljno otvorenosti da zakoračimo u nepoznato. Izraz Self Made Woman ne doživljavam kao priču o ženi koja je sve napravila sama i kojoj niko nije bio potreban. Ne verujem da je iko zaista sam sebe stvorio. Svi smo satkani od ljudi koje smo sretali, porodice iz koje dolazimo, ljubavi, prijateljstava, razočaranja, putovanja, uspeha, poraza i novih početaka. Sami donosimo odluke, biramo pravac i preuzimamo odgovornost, ali nas istovremeno oblikuje sve ono što smo doživeli. Postoji jedna verzija mene koja je postojala mnogo pre svih titula, poslova i odgovornosti. Ona pripada detinjstvu. Što sam starija, sve više razumem koliko su dragoceni ljudi koji nas pamte iz tog vremena. Prijatelji iz detinjstva znaju ko smo bili pre nego što smo postali ono što danas predstavljamo svetu. Pred njima ne moramo ništa da dokazujemo. Oni pamte devojčicu pre žene, smeh pre ozbiljnosti, snove pre ambicija. Obrazovanje je jedan od najvažnijih delova mog života. Godinama radim sa decom i mladim ljudima i gradim škole. Svaka nova generacija podseća me na to da svet može da se posmatra drugačije. Zato za mene napraviti školu nikada nije značilo samo organizovati nastavu. Značilo je stvoriti prostor u kojem neko drugi može da otkrije ko je, šta voli, u čemu je dobar i šta ga pokreće. Možda upravo tu vidim svoju kreaciju — u obrazovanju i umetnosti. U oba slučaja verujete u nešto što još nije potpuno vidljivo, ali naslućujete šta bi moglo da postane. Slikarstvo je, ipak, intimniji prostor. Ono me je na neki način vratilo meni samoj. Moj ciklus slika nosi naziv „Ko sam?“ i možda je to pitanje koje sam celog života postavljala, samo na

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: PIXABAY.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

različite načine. Ko sam bez profesije i svih uloga koje tokom života naučimo da nosimo? U mojim slikama pojavljuju se nasleđe, ženski arhetip, ruke, kolo, čipka, porodični kodovi, pripadnost i glasovi predaka. Sve ono što nosimo u sebi čak i kada toga nismo potpuno svesni. Verujem da žene koje su bile pre nas na neki način postoje i u nama. To su naše žene, naše pretkinje, naša snaga — prisutne kroz navike, strahove, pokrete, način na koji volimo i način na koji se branimo, ali i kroz snagu za koju ponekad ne znamo odakle nam dolazi. Barem ih ja tako osećam. I zato se ponovo vraćam pitanju koliko smo zaista self-made. Možda od materijala koji nam život daje samo gradimo sopstvenu konstrukciju. Neke delove biramo, neke nasleđujemo, a neke bismo najradije odbacili, da bismo kasnije shvatili da su upravo oni mnogo toga u nama izgradili. Porodica je jedan od mojih najvažnijih slojeva. To je mesto na kojem prestaje potreba da budemo uspešni, važni ili jaki. Učim i koliko je teško pronaći ravnotežu između ljubavi i slobode — zaštititi dete, a ne sprečiti ga da samo iskusi život. Pokazati mu put, a ne nacrtati celu mapu. Mislim da isto važi za sve ljude koje volimo. Putovanja su još jedan način na koji menjam sopstvenu perspektivu. Nikada ih nisam doživljavala samo kao odlazak iz jednog grada u drugi. Svaki grad nam nešto drugo šapuće. Svako putovanje ostavlja trag u nama — fotografiju, boju ili miris. Ponekad i ideju za novo stvaranje. Nekada moramo fizički da se udaljimo od svakodnevice da bismo je ponovo jasno videli. Na kraju, najviše smo satkani od emocija. Od radosti koje pamtimo. Od ljubavi koju smo dobili i one koju smo dali. Od prijateljstava i osećaja pripadnosti. Ali i od strahova, gubitaka, razočaranja, pogrešnih procena, zatvorenih vrata i trenutaka u kojima smo sumnjali u sebe. Snaga nije u tome da ne osećamo. Snaga je u tome da osećamo, razumemo šta ose-

ćamo, a onda odlučimo šta ćemo s tim uraditi. Zrelost za mene više nije ideja da držimo život pod kontrolom. Život je previše nepredvidiv za tako nešto. Zrelost je sposobnost da kroz ono što nismo birali prođemo tako da ne izgubimo sebe. Da znamo gde treba biti uporan, a gde pustiti. Kada govoriti, a kada ćutati. Kada se boriti, a kada prihvatiti da nešto više nije naše. Jedan od važnih delova sazrevanja jeste naučiti da voliš i prihvatiš sebe — i svoje telo. U vremenu pomerenih kriterijuma lepote važno je sačuvati zdrav odnos prema sopstvenom izgledu. Jer naše telo je ovozemaljski hram naše duše. Prihvatiti sebe ne znači odustati od nege i želje da budemo najbolja verzija sebe, već voditi računa o sebi iz ljubavi, a ne iz nezadovoljstva. I to je deo moje ideje Self Made Woman — ne postati neko drugi, već naučiti da budeš svoja i da se u tome osećaš dobro. I možda najvažnije — sačuvati sposobnost da se radujemo i da pronađemo taj molekul sreće u nama samima. Danas imam četrdeset i devet godina i sve manje osećam potrebu da budem neka završena verzija sebe. Zapravo, prija mi pomisao da nisam završena. Još želim da učim, stvaram, pogrešim, promenim mišljenje, otputujem sa porodicom negde gde još nismo bili, naslikam nešto neočekivano, započnem projekat koji možda deluje preveliko, smejem se sa prijateljicama kao da ponovo imam deset godina i učim zajedno sa svojim detetom. Možda je upravo to moja definicija Self Made Woman. Ne žena kojoj niko nije bio potreban. Ne žena kojoj se sve odvijalo po planu. Ne žena koja nikada nije pogrešila. Već žena koja je od svega što joj je život dao — porodice, nasleđa, ljubavi, prijateljstava, obrazovanja, putovanja, uspeha, poraza, promena, umetnosti i sopstvenih odluka — naučila da gradi sebe. Evo, učim i dalje…

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR EXHIBITION

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

100

PUTEVIMA NEBESKOG KROZ FOTOGRAFIJU DO NEVIDLJIVOG SVETLOST. SMISAO. SIMBOL.

PHOTO: NATALIA NIKITINA

PIŠE: SAVKA MIĆIĆ FOTOGRAFIJE: NATALIA NIKITINA I MIA MEDAKOVIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

101

MIA MEDAKOVIĆ–TOPALOVIĆ, GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA MAGAZINA RYL, NOVINARKA I FOTOGRAFKINJA, KRAJEM OKTOBRA PREDSTAVILA JE SVOJU ŠESTU SAMOSTALNU IZLOŽBU FOTOGRAFIJA „PUTEVIMA NEBESKOG“ NJUJORŠKOJ PUBLICI, U GALERIJI MC NA MENHETNU. IZLOŽBU JE OTVORILA JOVANA STOKIĆ, ISTORIČARKA UMETNOSTI, DOK SU O NJENOM KONCEPTU, UMETNIČKOJ IDEJI I UNIVERZALNOJ PORUCI GOVORILE MIMA KOVAČEVIĆ I AUTORKA. „PUTEVIMA NEBESKOG“ PREDSTAVLJA FOTOGRAFSKO PUTOVANJE KROZ RAZLIČITE KULTURE, RELIGIJE I DUHOVNE TRADICIJE, ALI I MNOGO VIŠE OD VIZUELNOG ZAPISA SVETIH MESTA. TO JE POTRAGA ZA TRAGOVIMA BOŽANSKOG U LJUDIMA, PROSTORU, SVETLOSTI I TIŠINI – ZA ONIM NEVIDLJIVIM KOJE NAS, UPRKOS SVIM RAZLIKAMA, POVEZUJE.

Vaša šesta samostalna izložba fotografija „Putevima nebeskog“ predstavljena je u Njujorku, gradu koji simbolizuje susret različitih kultura, identiteta i pogleda na svet. Koliko je ovaj grad bio važan za predstavljanje vašeg umetničkog rada? Njujork je grad u kojem se različitosti ne samo susreću već svakodnevno žive jedne pored drugih. Upravo zato sam želela da svoju izložbu predstavim u takvom ambijentu. „Putevima nebeskog“ nije izložba koja pripada samo jednoj kulturi, religiji ili geografskom prostoru. Ona govori o univerzalnom ljudskom iskustvu – potrazi za smislom, verom, ljubavlju i pripadanjem. Predstaviti ovaj ciklus u Njujorku, u srcu Menhetna, za mene je bilo posebno iskustvo. To je bio susret mog unutrašnjeg sveta sa jednim velikim, otvorenim i multikulturnim prostorom. Naslov „Putevima nebeskog“ zvuči gotovo poetski. Šta za vas predstavlja nebesko i kako ste ga prepoznali kroz objektiv foto-aparata?

Nebesko ne mora nužno da bude nešto što pripada nebu. Možda je mnogo bliže nego što mislimo. Prepoznajem ga u tišini jednog hrama, u svetlosti koja pada na lice čoveka tokom molitve, u pogledu punom nade, u gestu ljubavi i u trenucima kada osetimo da smo deo nečega mnogo većeg od nas samih. Za mene je nebesko trag Božanskog u svakodnevnom životu. Nije ograničeno religijskim granicama. Ono se pojavljuje svuda gde postoji iskrena vera, dobrota, ljubav i potreba čoveka da prevaziđe sopstvene granice. Foto-aparat mi je omogućio da te trenutke zaustavim, ali ne i da ih objasnim. Neke stvari se jednostavno moraju osetiti. Na vašim fotografijama susreću se različite religije, kulture i duhovne tradicije. Od pravoslavnih svetinja do džamija, budističkih stupа i svetih mesta širom sveta. Da li ste želeli da ukažete na zajednički imenitelj svih tih različitosti? Apsolutno. Oduvek me je zanimalo ono što nas povezuje, a ne ono što nas razdvaja.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

102

Putovala sam i fotografisala mesta koja imaju potpuno različite istorijske, kulturne i religijske kontekste. Od Ostroga i Hilandara, preko svetinja posvećenih Svetom Nikoli u Bariju i Svetom Nektariju na Egini, do budističkih svetih prostora u Nepalu i veličanstvenih džamija u Abu Dabiju i Kairuanu Svako od tih mesta ima svoj jezik, svoju arhitekturu, svoje rituale i simbole. Ali kada se čovek zaustavi i oslušne prostor, može da prepozna nešto zajedničko – potrebu za mirom, zaštitom, nadom i povezivanjem sa nečim višim. Verujem da duhovnost ne bi trebalo da bude razlog za razdvajanje, već prostor u kojem učimo da prepoznajemo jedni druge. Koliko je putovanje uticalo na vašu duhovnu transformaciju? Da li ste kroz fotografiju zapravo fotografisali svet ili sebe u svetu?

Mislim da se ta dva procesa ne mogu razdvojiti. Svako putovanje je, na neki način, putovanje ka sebi. Kada se udaljimo od poznatog okruženja, svakodnevnih navika i uloga koje imamo u društvu, ostajemo sami sa svojim mislima. Tada počinjemo drugačije da posmatramo svet, ali i sebe. Fotografija je za mene način komunikacije sa prostorom, ljudima i trenutkom. Nikada nisam želela samo da napravim lepu fotografiju. Želela sam da zabeležim osećaj koji sam imala dok sam stajala ispred nekog prizora. Možda upravo zato verujem da fotografija može biti mnogo više od vizuelnog zapisa – ona može postati zapis jednog unutrašnjeg iskustva. Vaša umetnička biografija obuhvata različite zemlje, kulture i šest samostalnih izložbi. Kako biste opisali sopstveni fotografski rukopis?

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

103

Moj rukopis nastaje na preseku estetike, emocije i duhovnosti. Volim lepotu, kompoziciju, arhitekturu i svetlost, ali mi je uvek važnija priča koja se nalazi iza prizora. Fotografija mora da ima dušu. Može biti tehnički savršena, ali ako u njoj nema emocije, za mene ostaje samo slika. Verovatno je na moj vizuelni senzibilitet uticalo i više od dvadeset godina novinarskog rada. Naučila sam da posmatram, da tražim detalje, da prepoznajem priče i da ne prihvatam površne odgovore. Danas fotografiju doživljavam kao prostor potpune slobode. Da li je umetnik uvek i svojevrsni tragač? Mislim da jeste. Umetnik nikada ne prestaje da postavlja pitanja. Čak i kada pronađe odgovor, on otvara novo pitanje. Moja interesovanja

nikada nisu bila ograničena na jednu oblast. Pravo, novinarstvo, umetnost, fotografija, putovanja, duhovnost – sve su to različiti putevi kroz koje sam upoznavala svet i sopstvene mogućnosti. Ne verujem u konačne definicije sebe. Verujem u razvoj, promenu i hrabrost da se krene u nepoznato. Možda je upravo to najvažnija poruka ove izložbe: ne moramo uvek znati gde ćemo stići da bismo imali dovoljno razloga da krenemo. Koliko je svetlost važna u vašoj fotografiji? Ona je istovremeno i fotografski element i snažan duhovni simbol. Svetlost je jedan od najvažnijih elemenata mog fotografskog izraza. Ona menja prostor, otkriva detalje, stvara atmosferu i daje prizoru potpuno novu dimenziju.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

104

Ali svetlost za mene ima i mnogo dublje značenje. Ona simbolizuje nadu, spoznaju, prisustvo i mogućnost da vidimo ono što nam je do tada bilo skriveno. Posebno me privlače trenuci u kojima se svetlost i tišina susreću. U takvim prizorima postoji nešto gotovo neopipljivo, a istovremeno veoma snažno. Da li je „Putevima nebeskog“ i svojevrsna poruka savremenom čoveku, koji živi ubrzano, često udaljen od sebe i od drugih?

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

105

Verujem da nam je danas, možda više nego ikada, potrebno da zastanemo. Živimo u vremenu ogromne količine informacija, neprekidne komunikacije i potrebe da stalno budemo prisutni u spoljašnjem svetu. A sve manje vremena ostavljamo za tišinu, introspekciju i istinsku bliskost. Ova izložba je moj poziv da se ponovo povežemo sa sobom, sa drugim ljudima i sa onim što nas nadilazi. Ne moramo svi verovati na isti način. Ne moramo pripadati istoj tradiciji. Ali možemo prepoznati univerzalnu vrednost ljubavi, dobrote, poštovanja i nade. Šta je za vas bio najemotivniji trenutak tokom stvaranja ovog ciklusa i njegovog predstavljanja u Njujorku?

Najteže je izdvojiti jedan trenutak, jer svaki od ovih prostora nosi svoju priču i emociju. Ipak, posebno mi znači činjenica da je ciklus koji je godinama nastajao kroz moja putovanja konačno dobio svoju celinu i predstavljen publici u Njujorku. Šest samostalnih izložbi predstavljaju šest različitih umetničkih poglavlja, ali ova ima posebno mesto jer objedinjuje mnoga moja životna interesovanja i iskustva. Bilo mi je važno da posetioci ne posmatraju fotografije samo kao prizore udaljenih mesta, već da u njima pronađu nešto svoje. Neki lični simbol, sećanje ili osećaj.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

106

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

107

REFRESH

YOUR ESSENCE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

108

KAPLJICE SREĆE

PIŠE: TATJANA OBRADOVIĆ, HOLISTČKI PSIHOLOG I ASTROLOG

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

109

OLFAKTORNA ALHEMIJA I UMETNOST ZADOVOLJSTVA

Postoji jedna gotovo zaboravljena aristokratija čula. Ona ne podrazumeva poreklo, privilegije niti materijalno bogatstvo, već sposobnost da se prepozna izuzetno u onome što drugima promiče: nijansa u glasu, svetlost na starom platnu, jedva uhvatljiv miris cveta u suton. U vremenu u kojem luksuz sve češće zahteva publiku, možda je njegov najrafiniraniji oblik upravo ono što pripada samo nama. Miris je takav luksuz. Nevidljiv, prolazan i neuhvatljiv, a ipak sposoban da u trenutku prizove čitave predele našeg unutrašnjeg života. Prustova madlena postala je književni simbol nehotičnog sećanja; svako od nas, međutim, poseduje sopstvenu nevidljivu biblioteku aroma. U njoj se čuvaju bašte detinjstva, nečiji zagrljaj, putovanje koje nas je promenilo, leto za koje smo verovali da neće proći. Kao psihologa, oduvek me fascinira intimna povezanost mirisa i emocionalnog pamćenja. Olfaktorni putevi imaju naročito bliske veze sa moždanim mrežama koje učestvuju u obradi emocija i autobiografskih uspomena. Postoji, međutim, suptilna razlika između toga da razumemo sopstvenu tugu i da pronađemo put kroz nju. Intelekt ume da objasni zašto patimo; telo ne mora odmah da prihvati njegovo objašnjenje. U trenucima kada nas emocija preplavi, poznata aroma i nekoliko mirnih udaha mogu otvoriti prostor za drugačiji doživljaj. Ne

brišu ono što osećamo, već nas podsećaju da u nama postoji još ponešto osim bola. Ista aroma nekoga vraća u sigurnost porodičnog doma, drugoga u neprežaljenu ljubav. Miris nema univerzalnu biografiju. Mi mu je dajemo. Možda je baš u tome odgovor na pitanje kojim smo toliko zaokupljeni: gde se krije sreća? Ne nužno u stalnoj euforiji, već u sposobnosti da osetimo zadovoljstvo bez potrebe da ga opravdamo. U pažnji koja običan trenutak pretvara u iskustvo. U diskretnoj ceremoniji kojom sebi vraćamo pravo na lepotu. Postoji i druga strana te priče. Koliko smo puta kupile nešto što nam nije bilo potrebno, da bismo ostavile utisak na ljude čije nam mišljenje, u suštini, nije ni važno? Predmet se vidi; autentičnost se oseća. U svetu u kojem je gotovo sve moguće kopirati, najređi luksuz postaje sopstveni, neponovljivi potpis. Upravo je taj potpis — miris. U krugovima u kojima me od milja zovu The Queen of Oils, neprestano se me fascinira trenutak kada miris postaje most od bola ka ljubavi, od unutrašnje skučenosti ka zadovoljstvu? Ne samo kao čudesan lek, već kao čulni ključ. Miris može da promeni ton trenutka, da dozove uspomenu, da ponudi predah. Molekuli ne nose gotovu sreću; mi je, kroz sećanje, očekivanje i iskustvo, sa njima stvaramo.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

110

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

111

Moja kraljica svih esencijalnih ulja, apsolut Mistična Ruža, nije tek cvetni miris. Ona je susret bele, majske i damask ruže — tri lica žene: devojke, ljubavnice i mudre starice; mladog meseca, punine i smiraja. U toj kompoziciji čitamo priču o ženstvenosti koja ne mora da bira između nevinosti, senzualnosti i mudrosti. Ružičasti kvarc i listići 24-karatnog zlata daju joj gotovo ceremonijalnu lepotu. Zamišljam je kao zlatnu ovojnicu oko srca: ne kao anatomsku zaštitu, već kao nežnu odluku da posle razočaranja ponovo dopustimo sebi ljubav. U simboličkom jeziku čakri, ruža pripada srcu, a njena čulnost i stvaralačka snaga bude asocijacije na sakralni centar. Plavi lotos priziva Egipat, obale Nila i onu tajanstvenu tišinu iz koje nastaju velike unutrašnje promene. Papirus, biljka na kojoj su civilizacije ostavljale svoje reči, za mene je miris stvaranja: od neizgovorene želje do odluke koja dobija oblik. U hermetici, Hermes Trismegistos čuva mudrost reči; u svakodnevnom životu ona nas podseća da pažljivije biramo ono što govorimo sebi. Možda miris ne može uvek da ostvari želju umesto nas, ali uvek može da postane njen intimni znak. Đurđevak pripada evropskoj aristokratiji: prolećnoj, gotovo besprekorno uzdržanoj. Njegova istorija vodi nas do ruskih dvorova, Aleksandre Fjodorovne, a kasnije I Kristijana Diora, koji je u ovom cvetu prepoznavao talisman porodične sreće. Za mene je on miris vedrine posle duge zime, elegantan odgovor na zamor i emocionalnu težinu. Ćilibar, sa druge strane,

priziva oslonac, zemlju pod nogama i spokoj postojanosti Himalaja. Kakao — taj nekadašnji dragoceni Nektar bogova mezoameričkih kultura — donosi raskošnu, gotovo baršunastu utehu. Njegov miris ume da bude istovremeno detinje poznat i izrazito sofisticiran. U svakoj mojoj bočici nalazi se pažljivo izabran kristal; kristal je i deo samog aplikatora. Njihovo prisustvo nije slučajna dekoracija, već deo ličnog simboličkog sistema u kojem se susreću anđeoski arhetipovi, zodijak, boje i namere. Takva olfaktorna psihologija nije samo zamena za psihoterapiju, već poziv da svesno povežemo miris sa osećanjem koje želimo da negujemo: tugom koja traži nežnost, strahom koji traži sigurnost, umorom koji čezne za radošću. Svaka žena tako bira sopstveni ritual, a ne unapred propisanu emociju. Kažu da će ljudi zaboraviti kako smo izgledali, šta smo govorili, kako smo bili obučeni, ali da nikada, nikada neće zaboraviti kako smo mirisali. U toj misli ima više istine o identitetu nego u čitavim garderoberima. Kako se približavaju praznici, sve manje me privlače pokloni koji treba da budu viđeni, a sve više oni koji ostaju u nečijem čulnom pamćenju. Najlepši dar možda nije ono što svet može da prepozna na prvi pogled, već ono što će samo jedna osoba umeti da prepozna zatvorenih očiju. Ne morate da mirišete kao bilo ko drugi. Mirisati kao kraljica znači, pre svega, usuditi se da mirišete kao Vi.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

112

PHOTO: UNSPLASH.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

113

REFRESH

YOUR SOUL

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

114

DA LI STE SREĆNI?

PIŠE: VOISLAV ILIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

115

U poslednjih nekoliko godina, više puta sam se u svojim mislima susreo sa rečenicom ‘’Nisam srećan.’’ Odjekivala mi je u glavi dok sam šetao kilometre svakodnevno novosadskim ulicama. Zagledan u nju, nisam ništa drugo primećivao. Nisam primećivao kako se grad menja. Kako onaj romantični, mirni Novi Sad, Đoleta Balaševića, sve brže postaje neki drugi grad. Užurbaniji i urbaniji. Nekako, drugačiji. A zašto je to bilo tako? Zašto sam bio nesrećan? Zato što sam imao velike snove, velike ciljeve, ali i premale mogućnosti da ih sve ostvarim. Zato što mi se dešavao život koji mi nije bio potaman i koliko god se ja trudio da ga uredim da mi bude bolji, udobniji i da manje žulja, nije uspevalo. Neočekivane situacije su mi se dešavale i očekivano me izbacivale iz šina i usmeravale me u drugim smerovima. Dešavale su mi se tridesete godine. Godine koje ja zovem ‘’Čardak ni na nebu ni na zemlji.’’ Nisam ni mlad, a nisam ni star. Nešto sam, a ne znam šta tačno. Znam samo da sam se svakodnevno preispitivao, da nisam sebi dozvoljavao da odmorim malo glavu od sopstvenih misli i da budem srećan. Kako nam se brojke na rođendanskoj torti uvećavaju, a bore na licu produbljuju i produžuju, mi sve teže sebi dozvoljavamo da se opustimo, da uživamo u momentima koji nam mogu doneti mir. Ne dozvoljavamo sami sebi da budemo srećni.

Prečesto zaboravimo na sitnice koje nas održavaju u životu, jer su nam snovi gladni. Maštamo o velikim poslovima i projektima, stanovima, automobilima, avionima, putovanjima, novcu, svemu onome što nam se čini da baš svi već imaju na društvenim mrežama. Sanjamo da dostignemo savršene tuđe živote, koji obično postoje samo na društvenim mrežama. Da li je sreća samo u tim krupnim materijalnim stvarima? Nije. Da li je sreća moguća u sitnicama, molekulima našeg dana? Jeste. Samo je potrebno da se ugledamo na najpametnije i najbolje od nas, na decu. Eto recimo danas dok sam se iznerviran vraćao iz grada, jer mi je zdravstvena knjižica istekla te mi je termin kod doktora propao, pored mene je na bulevaru protrčala devojčica, plave loknaste kosice. Par koraka ispred mene, skočila je u baricu koja se verovatno napravila od klima uređaja. Počela je da skače po njoj i smejala se toliko iskreno iz srca, da smo svi oko nje promenili izraz lica i počeli da se smejemo. Unela je vredrinu u sivilo odraslog sveta. Ta barica od klima uređaja je bio jedan od ko zna koliko njenih molekula sreće, samo u jednom danu. I njen molekul sreće je lančano u svima nama oko nje, pokrenuo naše molekule sreće koji su se spojili u tom trenutku. Sreća se uvećava deljenjem!

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

116

PHOTO: UNSPLASH.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

117

Pogled na ljude oko sebe mi se istog trenutka potpuno promenio. Na samo par metara dalje, video sam par koji se drži za ruku. Da li oni imaju savršen život? Verovatno ne. Svi mi imamo neke probleme, to je deo života, ali deo života su i mnoge lepe stvari koje nam se svakodnevno dešavaju, kao i neke naše male slatke rutine. Na par metara od tog para, pored nas je na biciklističkoj stazi proleteo biciklista. Iskoristio je ovaj ne baš tipičan, topao oktobar da radi ono što voli. Da li on ima savršen život? Verovatno ne. Ali u tom trenutku dok on vozi biciklu, zasigurno je srećan i fokusiran na taj trenutak, a ne na prošlost niti na budućnost. Fokusiran je na sreću. Termin za lekara mi je propao, ali šta sad? Da li treba ceo dan da mi propadne? Pa ne. Stojim na nogama, nisam hitan slučaj za bolnicu, pa zar to nije razlog da budem srećan? Jeste. I kako sam ja moj molekul sreće još malo uvećao? Tako što sam usput do stana, svratio do marketa i kupio čokoladnu tortu. Sreća je umeti ugoditi sebi i onda kada vam naiđe naopak dan. Ne treba čekati druge ljude da nam unesu sreću u život. Verujte mi, mnogo je načina da i sami sebe usrećimo. Kažite mi, koliko vam prija prvi srk jutarnje kafe, pre nego što odete na posao? Verujem mnogo. Pa zar to nije onda vaš molekul sreće sa kojim započinjete dan? Poruka od voljene osobe? Roditelja? Brata, sestre? Prijatelja? Trenutak kada se izujete nakon napornog radnog dana i sednete na svoj krevet u tišini? Trenutak kada vas na vratima od stana posle posla sačekaju deca ili vaš kućni ljubimac? Trenutak kada se zavalite u krevet i pustite omiljenu seriju ili nađete neki dobar film? Trenutak kada odete pod tuš nakon napornog dana? Trenutak kada u prepunom gradskom autobusu se oslobodi mesto i vi sednete? Trenutak kada uhvatimo talas zelenog svetla na semaforu? Trenutak kada uhvatimo prelep zalazak sunca? Molekuli sreće su uvek u nama i oko nas. Samo treba da malo više uživamo u njima i da ih ne podrazumevamo. A krupne stvari? Doći će i one. I dok ne dođu, podsetite sebe da niste u bolnici, niste na groblju i to je već dovoljan razlog da budete srećni.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

118

PHOTO: PIXABAY.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

119

REFRESH

YOUR BEAUTY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

120

LEPOTA POČINJE UNUTRAŠNJIM MIROM

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

121

POSTOJE LJUDI KOJI LEPOTU NE POSMATRAJU SAMO KAO SPOLJAŠNJU KATEGORIJU, VEĆ KAO ODRAZ UNUTRAŠNJEG STANJA, ŽIVOTNE ENERGIJE I ODNOSA PREMA SVETU. DR IOANNA BATSCIALOU PRIPADA UPRAVO TOM KRUGU. KROZ SVOJ PROFESIONALNI RAD U IOANNA REGEN KLINICI, ALI I KROZ LIČNO ISKUSTVO, RAZVILA JE POGLED NA LEPOTU KOJI PREVAZILAZI GRANICE ESTETIKE. ZA NJU SU TELO, UM I EMOCIJE POVEZANI, A ISTINSKA RAVNOTEŽA NASTAJE ONDA KADA NAUČIMO DA OSLUŠKUJEMO SEBE I NEGUJEMO ODNOSE SA LJUDIMA KOJI NAŠEM ŽIVOTU DAJU SMISAO. U RAZGOVORU O MOLEKULU SREĆE, IOANNA GOVORI O PORODICI KAO NJEGOVOM JEDRU, PRIJATELJIMA I LJUDIMA KAO IZVORIMA ŽIVOTNE ENERGIJE, MOLITVI KAO LIČNOM RITUALU, ALI I O VAŽNOSTI MIRA KOJI ČOVEK MORA DA PRONAĐE UNUTAR SEBE. PODSEĆA NAS DA SREĆA NIJE REZERVISANA ZA SAVRŠENE OKOLNOSTI, NITI JE UVEK PITANJE VELIKIH ŽIVOTNIH DOGAĐAJA. PONEKAD SE KRIJE U ZAGRLJAJU, POLJUPCU, KIŠI KOJU POSMATRAMO KROZ PROZOR ILI JEDNOSTAVNOJ ZAHVALNOSTI ŠTO IMAMO PRILIKU DA ŽIVIMO. MOŽDA JE UPRAVO TO NJEN NAJVAŽNIJI PODSETNIK: LEPOTA SE NEGUJE, SREĆA SE GRADI, A UNUTRAŠNJI MIR OSTAJE JEDAN OD NAJDRAGOCENIJIH OBLIKA SLOBODE.

Kada bi sreću morala da zamisliš kao jedan molekul, od kojih bi se atoma sastojao tvoj? Moj molekul sreće ima mnogo sastojaka. Sreća nije samo jedna reč niti jedno osećanje. Ako ga zamislimo kao živu ćeliju, ona ima jedro, mitohondrije i različite strukture koje zajedno omogućavaju život. U mom molekulu jedro predstavlja porodica. A energiju, onu koja ga pokreće i održava živim, stvaraju moji prijatelji, kumovi i pacijenti. Svi oni su važan deo mog sveta i moje sreće. Da li veruješ da se sreća događa ili da se gradi? Verujem da se sreća i događa i gradi. Postoje trenuci kada nam se iznenada dogodi nešto prelepo, nešto što nismo očekivali. To je ona dodatna sreća, kada kažemo da nas je Bog pogledao. Ali za sopstvenu sreću moramo i sami da se potrudimo. Pre svega, moramo da verujemo – u sebe, u svoje mogućnosti i u to da možemo da uspemo. Nikada, na primer, nisam očekivala da ću ja postati ono što sam danas. Učila sam, trudila sam se i pokušavala da budem što korektnija. Svaki čovek možda greši, ali ja sam verovala ako budeš čestiti čovek da će se to isplatiti uvek. Bog vidi sve. Da li postoji neki mir koji si ranije smatrala da je dosadan, a danas bit ti dobro doša? Jedini mir je molitva, i onda je u meni usađena od mog detinjstva. Od kako pametim sebe ona me prati i može da mi da apsolutni mir. Da li sreća može da postoji bez slobode i šta je za tebe lična sloboda? Lična sloboda znači da mi možemo da kreiramo naš život po našoj volji ali u normalnim

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

122

PHOTO: PIXABAY.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

123

granicama. Sloboda je ta da možeš da se slobodno izjašnjavaš, da kreiraš svoju sudbinu, da slobodno možeš da radiš i budeš slobodan u porodici i da si slobodan sam sa sobom. Jer ljudi povlače razne teške trenutke u prošlosti i ne praštaju, zaglavljeni su sami u sebe. Jer prvo moraš da budeš slobodan unutra sebe a onda i napolju prema sebi.

važno. Zagrljaj, poljubac – to su male stvari koje život čine lepšim.

Koliko su ljudi koje volimo važni za naš molekul sreće i može li čovek biti istinski srećan potpuno sam? Možemo da budemo srećni sami sa sobom, ali u velikoj meri zavisimo i od okoline. Vezani smo za roditelje i živimo u patrijarhalnom društvu. Nismo sto odsto slobodni jer zavisimo od različitih okolnosti. Ali kada pronađeš mir u sebi, postaješ slobodan čovek.

Novembar je, lišće je opalo i pripremamo se za zimu. Kako koža podnosi novembarske kiše? Novembar je za mene fantastičan mesec. Obožavam kišu. Očisti se nebo, očiste se ulice. Voda je izvor života, bez nje ne možemo da živimo. Imamo vodu za piće i živimo na najlepšem kontinentu koji postoji. Toliko smo bogati da se ponekad pitam da li su ljudi uopšte svesni koliko su srećni samo zato što imaju takvo okruženje.

Koliko telo zna pre uma da si srećan? Telo ponekad možda i ne zna koliko smo srećni. Kada sam prolazila kroz proces vantelesne oplodnje, bila sam na svim nivoima potpuno drugačija. Ugojila sam se, nisam imala unutrašnji mir, stalno sam se pitala da li ću dobiti dete. Telo je pratilo moje nezadovoljstvo, nemir i sva ta pitanja. Koji je tvoj ritual sreće? Broj jedan je molitva, broj dva druženje sa mojom Teofanijom, koja mi daje jednu sasvim drugu dimenziju života. A onda dolaze moji pacijenti. Druženje čoveka sa čovekom veoma je

Kada bi mogla da ostaviš čitaocima jedan mali molekul sreće, jednu misao ili životni princip koji bi poneli sa sobom, šta bi to bilo? Gledajte sebe, ali ne egoistično. Nemojte biti sebični, već budite puni ljubavi. I ne smemo da padnemo, jer mnogi neće moći da nas podignu.

Naš pogled na svet je ono što nas ograničava. Jesen je i pašće kiša, zima je i pašće sneg. A ljudi nemaju o čemu drugom da pričaju osim o tome kako je katastrofa kada pada kiša. Pa zašto? Novembar je fantastičan mesec za razmišljanje, promišljanje i opuštanje. Vreme je za masaže, negu i uživanje u malim zadovoljstvima. Jer od 1. decembra počinje božićna euforija i zato bi trebalo da naučimo da na sve gledamo pozitivno.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

124

PHOTO: PIXABAY.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

125

REFRESH

YOUR IDEA

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

126

IZVAN GRANICA PROLAZNOG

PIŠE: ZORAN IMŠIRAGIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

127

TAJ IZVOR SREĆE, TAJ MOLEKUL SREĆE, SVI TRAŽIMO I PONEKAD PRONALAZIMO. GDE SAM GA JA PRONAŠAO I KAKO GA ODRŽAVAM? Sreća je nešto za čim svi tragaju i svi je žele. Ljudi je traže raznim mestima, u vezama i posedovanju stvari, u konzumiranju koječega, što možda donese neko kratkotrajno olakšanje, ali obično dugotrajnu prazninu. Potraga za Molekulom sreće Alkohol mi nikada nije bio posebno interesantan i nisam nalazio neku draž u njemu. Napio sam je jednom da vidim kako je to i nije mi se dopalo, na čemu se i završilo. Pušio sam mesec dana i tu nisam našao ništa što bi me ispunilo. Droge nisam ni probao. Novca imam koliko mi treba, jer znam da to nije nešto što mi donelo sreću. Nedelju dana pošto sam prekinuo sa cigaretama, naučio sam da meditiram. E, na to sam se odmah „navukao”. Zanimljivo je da nisam tražio meditaciju, već sam kroz razne situacije i vreme „sazreo” za nju. Moj brat je meditirao, pa sam posle nekoliko godina počeo i ja. Meditacija mi je dala mir, fokus, celovitost, što mi se odmah dopalo. Nisam ni bio svestan da mi je to trebalo više nego voda. Kroz vreme sam shvatio da je trenutak kada sam počeo da praktikujem meditaciju, trenutak suštinske promene mog života, i danas ga slavim kao svoj drugi (spiritualni) rođendan. Da, tu sam našao Molekul sreće! Moj život je dobio drugu boju, dobio je smisao, a stvari su postale jasne. Neke želje su se same ispunjavale, a što je mnogo interesantnije, dolazile su mi prave stvari za mene, a da nisam ni bio svestan da ih želim. Ono što sam studirao me, u tom trenutku, nije me baš inspirisalo, ali mi se pojavio posao koji me je zaokupio, jer sam želeo posao gde ću osetiti strast. I više od tri decenije kasnije, ta strast je i dalje tu. Jasno je da sam kroz praksu meditacije pronašao taj Molekul sreće na jedinom mestu gde

ga je moguće naći – u sebi. Meditacija nije ništa drugo do direktan kontakt sa svojim Sopstvom, svojom suštinom i izvorom sreće. Molekul sreće raste Transcendentalna meditacija je bila ta tehnika koju sam naučio (1991). Odlična tehnika, a učitelji i praktikanti u toj organizaciji su divni. Imao sam odlična iskustva u toj praksi, ali sa vremenom uočio sam da mi nešto nedostaje, da taj Molekul sreće nekako nije više tu onoliko koliko bih želeo. Posle nekoliko zanimljivih, ali ne baš inspirativnih „domaćih” tehnika, na preporuku prijateljice sam 2001. otišao na prvi Art of Living kurs na kojem se uči čudesna tehnika disanja Sudaršan Krija. Iskustvo koje sam imao tokom disanja druge Sudaršan Krije na kursu je bilo potpuno fantastično. Kako je proces tekao, tako sam sve više bio obavijen predivnim belim svetlom i moje biće je bilo potpuno prožeto njim. To je nešto što nikada više nisam doživeo, ali danas znam i da nije potrebno. To svetlo je probudilo nešto u meni što će sijati zauvek. Nekoliko meseci kasnije sam naučio tehniku meditacije Sahađ Samadi, individualnu tehniku meditacije sa mantrom, koja se podučava u Art of Livingu. Iako je unekoliko slična Transcendentalnoj meditaciji, našao sam da je Sahađ Samadi još jednostavnija i, za mene, moćnija tehnika. I Molekul sreće je opet bio tu, sada nekako još dublji i sveobuhvatniji Buđenje Molekula sreće u drugima Nekada mi se činilo da je podučavanje ovih tehnika za neke posebne, posvećene ljude. Iako su duhovnost i praksa postali važan deo mog života, mislio sam da nisam dovoljno dobar da bih mogao da podučavam druge tome. No, kako sam već ranije utvrdio, često nisam ni bio svestan puta koji se prostire preda mnom.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

128

U septembru 2007. osnivač Art of Livinga Gurudev Šri Šri Ravi Šankar je bio u Beogradu. Kada je prolazio pored mene, obratio mi se, i nakon kraćeg razgovora mi rekao da treba da postanem učitelj. Ako sam tada mislio da imam neke planove u životu, oni su se u tom trenutku promenili. Posle godinu i po dana obuka, asistiranja i organizovanja kurseva, u maju 2009. sam postao učitelj Art of Living tehnika disanja, osnovnog učiteljskog kursa u organizaciji. Opet, bez mog plana, to me je vodilo u druge zemlje i mnoge gradove kod nas da podučavam ove tehnike. Od Bukurešta, preko Berlina, do Katmandua!

Molekul sreće se širi, kao jednoćelijski organizam – prostom deobom. Nakon svakog održanog kursa video sam promenjena, blistava lica polaznika kojima se Molekul sreće probudio i proširio njihovo biće. Da stvar bude još bolja, nakon svakog kursa moje biće je bilo temeljno okupano tom supstancom. Nadogradnja širenja Molekula sreće Moj život se promenio kada sam počeo da meditiram i nalazim da je moj duhovni put „začet” meditacijom, pa mi je bilo logično da počnem da podučavam meditaciju. Da bi se u Art of Livingu postalo učitelj meditacije, potrebno da održi određen broj kurseva disanja, da se organizuje nekoliko kurseva

PHOTO: PIXABAY.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

129

meditacije za druge učitelje, da sa nauči i savršeno izvodi Guru Puđa, ceremonija zahvalnosti Tradiciji učitelje iz kojeg su svi veliki učitelj na ovoj planeti došli. Nisam imao jasnu sliku, ali je želja bila tu i vodila me je postepeno kroz ispunjenje ovih zahteva, pa sam posle deset godina podučavanja tehnika disanja (što je tada bio još jedan od uslova) bio pozvan da završim obuku za učitelje meditacije Sahađ Samadi. Od 2019. godine podučavam tu predivnu tehniku ljudima u zemlji i inostranstvu. Kako se Sudaršan Krija i meditacija Sahađ Samadi savršeno dopunjuju, to sada već dolazi kao paket za polaznike. Opet, divna smirena lica posle meditacije, Molekul sreće kola njihovim bićima i čini da budu ispunjeni i divni.

Molekul sreće u tišini Opet, nemam ja plan, ali Univerzum ima. Na predlog drugih učitelja, dobijem odobrenje i poziv da postanem učitelj naprednih Programa Tišine. Iako nisam planirao, krenem tim putem, učim od najiskusnijih učitelja kako da vodim te kurseve. Sam proces njihovog mentorstva je iskustvo samo za sebe i tako krajem 2023. postanem učitelj „za Tišine”, prelepog rezidencijalnog kursa koji obnavlja energiju i polira naše celo biće. Taj kurs je mesto gde se Molekul sreće „služi” direktno, da ne kažem „intravenozno”. Ceo kurs je osmišljen da se ljudi okrenu na unutra, svom biću i da taj Molekul sreće okupa svaku ćeliju njihovog postojanja. Na Osnovnom kursu, kako često zovemo kurs disanja, se govori o nečemu što zovemo Art of Living iskustvo i polaznike inspirišemo da ga prođu. To iskustvo se sastoji iz toga da pohađaju i praktikuju tehnike disanja, meditaciju Sahađ Samadi i da pohađaju Program Tišine. Mogli bi da kažemo da je Sudaršan Krija četka kojom čistimo nečistoće, meditacija Sahađ Samadi je kvalitetna „magična krpa”, a Program Tišine fino poliranje. Posle toga čovek samo može da sija! IZI projekat Ivana i ja smo se upoznali krajem 2014. godine. I nekako smo odmah prepoznali jedno drugo. Vrlo brzo smo po postali par i još brže počeli da živimo zajedno. I tako do danas. Podrška, razumevanje i zajednički ciljevi. Kada smo se venčali, „zvanično” smo pokrenuli IZI projekte (Ivana-Zoran-Imširagić), što je, nešto kasnije, rezultiralo otvaranjem IZI yoga studija. Ivana je takođe učitelj Art of Living tehnika disanja, ali ono što ona baš voli i u čemu se nalazi je Šri Šri joga, pravac joge koji je razvijen u Art of Livingu. U tom našem IZI yoga studiju, gajimo i umnožavamo Molekul sreće kroz kurseve, vežbanja, sviranje i druženje. Godišnje, Ivana održi oko 250 časova joge, u istom periodu vodimo stotinak zajedničkih vežbanja za ljude koji su prošli Art of Living kurs disanja i održimo oko dvadesetak kurseva (disanja, meditacije, joge, tišine, za duboki san…). I tako, Molekul sreće raste i širi se…

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

130

PHOTO: UNSPLASH.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

131

REFRESH

YOUR CHILDHOOD

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

132

MIRIS DETINJSTVA

PIŠE: IVANA VREBAC

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

133

Sjednem, upalim laptop i prazno gledam u ekran. Nijedna pretočena riječ na papir više od 20 godina. Čekam nadahnuće, čekam žarulju da mi se uključi iznad glave. Ometa me poziv na telefon pa poruka jedna, druga, peta… Utišavam telefon, isključujem laptop, uzimam papir i olovku. Pišem, šaram, brišem k`o u neko davno vrijeme dok sam bila bezbrižna, daleko od stvarnosti života kojeg tada nisam bila svjesna. Neko drugo vrijeme, neki drugi ljudi, neka druga druženja. Sjećam se najsretnijeg trenutka iz djetinjstva, odlazak u kazalište s četiri godine da vidim Djeda Mraza. Tada nismo dobivali poklone kao djeca danas pa je to bio poseban osjećaj. Svi smo izlazili na pozornicu jedan po jedan kako bi nam djedica dao poklon. Negdje u potkrovlju čuvam tu staru sliku s djedicom koji je zapravo izgledao jako strašno, crvenog zajapurenog lica, oštrog pogleda i krivo namještene umjetne brade. Preplašeno stojim pored djedice i čvrsto držim u ruci crvenu prozirnu vrećicu s igračkama. Doma sam skakala od sreće zbog toga, nitko nije bio sretniji od mene. Danas se s radošću prisjećam puno važnih životnih trenutaka. Svi su me oni, bili lijepi ili ružni, sretni ili tužni, izgradili u osobu kakva sam danas. Krajičkom oka pogledam prema telefonu, poruka od drage osobe, odgovaram jer drage ljude volim imati pored sebe. Ljude koji me nadahnjuju, pune pozitivnom energijom i čine boljom osobom. To je prava molekula sreće.

PHOTO: PIXABAY.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

134

PHOTO: NN E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

135

REFRESH

YOUR NY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

136

BUDUĆNOST SE KREIRA IZ NEPOZNATOG

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

137

Koračam ulicama New Yorka. Početak oktobra je i sve miriše na početak nekog dobrog filma. Ja sam glavna junakinja. Odabrala sam tu poziciju i odlučila da odmerim snage sama sa sobom. Jer nova sudbina se kreira samo iz nepoznatog. Iz prostora u kojem više nemaš unapred napisan scenario, sigurnih odgovora ni garancija da će se sve odvijati onako kako si zamislila. Nepoznato ponekad zastrašuje, ali mu se istovremeno i nadaš. U njemu postoji nešto neodoljivo privlačno. Obećanje da život još nije rekao sve što ima. Da nas iza sledećeg ugla možda čeka susret koji će promeniti naš pogled na svet, ideja koja će nas pokrenuti ili trenutak koji ćemo zauvek pamtiti. New York je grad koji ne pita da li si spremna. On jednostavno počinje. Njegove ulice imaju sopstveni ritam, ljudi svoje male univerzume, a svetla nebodera podsećaju da je sve moguće dokle god postojiš sa dovoljno hrabrosti da pokušavaš. Ovde niko nema vremena da čeka da se život savršeno namesti. Živi se u pokretu, između dva sastanka, dve odluke, dva sna. I možda je upravo to ono što me je privuklo. Ta neobična američka vera u mogućnost novog početka. U ideju da možeš da promeniš pravac, da se usudiš, da ponovo izmisliš sebe. Ne zato što prethodna verzija tebe nije bila dovoljno dobra, već zato što si je prerasla. Godinama sam učila da budem svoja. Da ne čekam dozvolu, potvrdu ni idealne okolnosti. Da ne merim sopstvenu vrednost tuđim očekivanjima. Ipak, postoji razlika između toga da znaš ko si i da se usudiš da otkriješ ko još možeš da postaneš. U tom prostoru između poznatog i nepoznatog počinje prava avantura. Ne želim više da kontrolišem svaki detalj. Želim da ostavim prostor za slučajnost, za neočekivane susrete, za ljubav, putovanja, stvaranje i odluke koje možda danas ne umem ni da zamislim. Želim da budem dovoljno hrabra da ne prepoznajem odmah svaki put, ali i dovoljno mudra da znam kada treba da ga sledim. Jer život nije arhitektura sigurnosti. On je umetnost stvaranja. A ja još imam toliko toga da stvorim, toliko mesta da otkrijem, toliko ljudi da sretnem i toliko verzija sebe koje čekaju da budu upoznate.

Možda je najlepša privilegija zrelosti upravo to što više ne moraš nikome da dokazuješ ko si. Možeš jednostavno da biraš. Da odeš. Da ostaneš. Da počneš ispočetka. Da promeniš mišljenje. Da se zaljubiš u život na potpuno nov način. I dok se svetla Menhetna presijavaju na mokrom asfaltu, pomišljam da budućnost zaista ima neverovatan šarm. Ne zato što znam šta me čeka. Nego zato što znam da sam spremna da je upoznam. Kako bi rekli u filmovima? To be continued... And the story goes on... Nastavak sledi. Jer najbolji deo priče možda tek počinje.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

138

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

139

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

140

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

141

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

142

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

143

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

144

PHOTO: PIXABAY.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

145

REFRESH

YOUR POEM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

146

POEMS

WORDS: MARIANELLA SÁENZ MORA

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

147

HIGH-TIDE ALLEGORY

UNTRUTHS

Like you, no one has played with the timid lumbers of my night and its abysmal moons. Because you invaded the deaf lands of my solitude and leave now that you go wavy figures of water between the stones. No one has unfurled the incredulous magic of my touch tinting with frost the salt of its edges or the hybrid wave surge of the maze of my inflammable chest.

With you all my skins crack and their attempts to make the wall fall that hides the mirrors where the reflection of another woman shines. The insurmountable fallacy granted to the aging of my skin rebels like the flickering post in the alley of sanity. I discover myself one more time awaiting the arrival of your migratory birds.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

148

PHOTO: UNSPLASH.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

149

REFRESH

YOUR BOOK

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

150

IZMEĐU KODOVA I SONETA

PIŠE: DR BOGDAN SATARIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

151

“VRT TESLINIH IZUMA I ŠEKSPIROVIH SONETA“ JE NOVO DELO KOAUTORA RADMILE, BOGDANA I STEFANA SATARIĆA, KOJE JE UPRAVO, U OKTOBRU 2026. GODINE, OBJAVILA UGLEDNA IZDAVAČKA KUĆA PROMETEJ.

Kada smo inspirisani… Ovaj pojam predstavlja enigmu za stvaraoca, umetnika, pisca. Gde je početna tačka inicijacije da nastane delo? Možda je to bilo jednom davno kada nismo ni bili svesni da u nama počinje da tinja svetlost koja se razvija do sjaja koji sve u nama i oko nas osvetljava. Nikolom Teslom, njegovim izumima, zanimljivom biografijom bavio sam se kroz redovno obrazovanje i ličnu zainteresovanost, traganjem kroz literaturu, odlaskom u Teslin muzej u Beogradu, porodičnim pričama o Tesli, i on je postao konstanta koja se ustalila kao temelj moga obrazovanja. Vilijama Šekspira sam, takođe, upoznavao kroz nastavne sadržaje, lična interesovanja, čitajući njegova dela, specijalno sonete, gledajući pozorišne predstave njegovih drama. Dok sam učio gimnaziju u Edmontonu, Kanadi, imao sam lep zadatak kao maturant da Šekspirovo delo predstavim na kreativan način,

kroz vrstu umetnosti koju smo svi mi lično u razredu birali. Meni se učinilo da to mogu najlepše da predstavim muzički, jer sam uočavao sjajnu poetsku nit u njegovim likovima, kao što sam uočavao sjajnu sonetnu nit u Teslinim vizijama, i ostvarenim projektima. Možda sam već tada dobio ideju da pišem eseje o Tesli i Šekspiru… Stvaralačka dela Nikole Tesle i Vilijama Šekspira dobijala su u mojim razmišljanjima komplementarnost, komparacije, asocijacije i pronalazio sam između njih, kao velikana nauke i književnosti, prilično sličnosti. To se potvrdilo mojim saznanjem da je Tesla veoma voleo da čita Šekspirove sonete i da ih je znao napamet. Njegov genijalni um je usvajao sonete kao visoku umetničku vrednost kojoj se divio. Nije slučajna činjenica da su Teslu novinari još 1897. godine prozvali Šekspirom mašinstva i elektrotehnike. Sigurno je otkrivao iskre svetlosti o kojima je i Šekspir pisao, specijalno one unutrašnje svetlosti koju obični ljudi i čitaoci ne

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

152

uočavaju. Ta unutrašnja svetlost koju je posedovao i Tesla postaje unutrašnji vid koji je snažan i prodire kao laserski snop tamo kuda se usmerila njihova autorska pažnja. Šekspir je na neki način, poetski, nagovestio dolazak na svetsku scenu nauke genijalnog naučnika Nikole Tesle. U Teslinim i Šekspirovim opažanjima nema greške, kao što nikada nije bilo greške u Teslinim projektima izuma, jer oni su uviđali i senku senke… Dva genija ukrasili su Planetu svojim delom i posedovali su bliskost u razmišljanjima, iako su bili vremenski i prostorno udaljeni. Ta činjenica o udaljenosti je relativna, jer njihove misli i svetlosti uma koračaju paralelno u univerzumu. Lepota stvaranja književnog dela „Vrt Teslinih izuma i Šekspirovih soneta“, jeste u činjenici da smo ga stvarali zajedno moja majka Radmila, profesor srpskog jezika i kniiževnosti i pisac, moj brat Stefan koji je master elektrotehnike, energetike, oblasti koja je Teslina nauka i ja, Bogdan, koji sam doktor programiranja. Svako od nas troje je dao svoj značajan doprinos nastanku ovog vrednog dela, jer smo ga nijansirali prema svojim znanjima, senzibilitetima i aplicirali smo ga u esejističku analizu 33 soneta prema našem izboru. Ovaj broj soneta je asocijacija na 33 sprat u Hotelu Njujorker u Njujorku, gde je Tesla živeo i stvarao 10 poslednjih godina života. Takodje, mi smo odabrali i da opserviramo sonete 27 i 28 koji su po mnogo čemu bliski Teslinim razmišljanjima, njegovom unutrašnjem stanju, dok je živeo u sobama 27 i 28 u Hotelu Njujorker na 33. spratu. Prema tome, ovaj broj soneta nosi Teslinu energiju, vibracije i frekvencije, a i

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

153

određenu konstruktivnost koja liči na Hotel Njujorker, jer soneti i eseji poprimaju formu spratova i svaki donosi jednu novu zanimljivost, energiju i naraciju. Sve je u povezanosti preko bitnih naučnih izuma i poetičkih senzibilnosti frekvencija i vibracija, onako kako su bežično povezane savremene tehnologije koje je Tesla izumeo snagom svog naučno-poetski senzibilnog bića. Senzorska nit, digitalizacija, vizionarstvo, moćna unutrašnja slika kod Tesle i Šekspira nama je bila putokaz da razumemo koliko su duboko ponirali u tajne prirode, razvijanja ljudske misli, supstrata koji je glavni oslonac razvoja čovečanstva, kao što su destilat prirode za večnost postale Tesline naizmenične struje kojima je promenio, regenerisao, ukrasio našu Planetu i Univerzum. Paralelno sa ovim poimanjem značaja prirode i njenih procesa , odlučili smo da knjiga ima naziv koji asocira na uzrastanje svega najboljeg u vrtu prirode koja im je bila inspiracija, pa smo odlučili zajedno sa Izdavačkom kućom Prometej, koja je objavila ovo delo u oktobru 2026. godine, da na naslovnoj strani bude priroda, lepa slika Kloda Monea, francuskog impresioniste. Teslina raskošna imaginacija i racionalnost su vrt ideja koje nemaju kraja, već se samo umnožavaju kao dobra ovoga sveta. Ovu komponentu uočili smo i u sonetima Šekspirovim, kao kodove nauke elektrotehnike koja je lucidnošću i elegancijom premrežila ceo svet na najbolji mogući način. Zato mi danas imamo otvorene vizije koje su sugerisali velikani nauke i književnosti čijim smo se delima mi, koautori, sa zadovoljstvom bavili.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

154

PHOTO: PLAKAT JAZZ FESTA SARAJEVO 2026 BY VEDRAN MUJAGIĆ E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

155

REFRESH

YOUR JAZZ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

184

30 GODINA JAZZ FESTA SARAJEVO TEKST: PR JAZZ FESTIVALA

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

185

Međunarodni muzički festival Jazz Fest Sarajevo ove godine obilježava 30 godina postojanja i rada. Prvo izdanje festivala održano je u ljeto 1997. godine, da bi već naredne godine Jazz Fest postao kulturni događaj koji će redovito obilježavati prvu sedmicu novembra na kulturnoj sceni Sarajeva i Bosne i Hercegovine. U 30 godina festival je organizovao više od 700 koncerata i edukativnih programa, predstavio preko 1.000 muzičara, osvajao je nagrade za najbolja grafička rješenja plakata, web stranica, ali i za odvažan program – EJN Award for Adventourous Programming – najveću strukovnu nagradu koju je Jazz Festu Sarajevo i Edinu Zubčeviću, osnivaču i umjetničkom direktoru, dodijelio Europe Jazz Network 2019. godine, u konkurenciji više od hiljadu festivala, koncertnih dvorana i klubova posvećenih jazzu i improviziranoj muzici. Jubilej Jazz Fest Sarajevo proslavlja od 4. do 7. novembra zajedno sa muzičarima iz 16 zemalja: Sjedinjenih Država, Kube, Španije, Portugala, Meksika, Jamajke, Njemačke, Palestine, Turske, Francuske, Nizozemske, Makedonije, Srbije, Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, na koncertima koji će biti održani u Narodnom pozorištu i Pozorištu mladih. Festival 4. novembra otvara najznačajniji big bend ovog dijela svijeta – Makedonski nacionalni jazz orkestar. Premijerno su nastupali u Sarajevu prije dvije godine na sjajnom rasprodanom koncertu kada su izvodili repertoar Ramba Amadeusa. Ovaj put u Sarajevo donose Macedonian Dream, kolekciju tradicionalnih makedonskih pjesama u izvedbi vrsnih muzičara, a zajedno sa maestrom Vladimirom Nikolovom. Povodom festivalskog jubileja, 5. novembra poseban program predstavit će Damir Imamović koji će na Jazz Festu po prvi put okupiti svoje dugogodišnje saradnike iz Nizozemske, Francuske, Slovenije i Turske, u zajedničkom ansamblu – trubač Eric Vloeimans, pijanista Bojan Zulfikarpašić, basista Žiga Golob i Derya Turkan, majstor kemenčea. Istu večer u Narodnom pozorištu nastupit će još jedan povratnik na scenu Jazz Festa – kubanski pijanista Alfredo Rodriguez. Na svom drugom koncertu u Sarajevu nastupa sa svojim bendom i specijalnim gostom znamenitim per-

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

158

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

159

kusionistom Pedritom Martinezom. Susret ovih muzičara obećava vrelinu Kube u sarajevskom novembru uz obilje zabave i energije. Šesti novembar planiran je za nastup septeta meksičke vibrafonistice Patricije Brennan koja već drugu godinu zaredom osvaja nagrade za vibrafonistu godine i album godine, po mišljenju kritičara magazina Downbeat, a ove godine titulu benda godine dobio je ansambl s kojim dolazi na festival. Istu večer nastupit će i berlinski Moses Yoofee Trio, jedan od najuzbudljivijih mladih bendova na evropskoj sceni, dobitnik njemačke diskografske nagrade za najbolji nastup u 2024. godini i najbolji album u 2026. Lider Moses Yoofee ima samo 27 godina, tri godine je mlađi od Jazz Festa Sarajevo. Četvrtog dana festivala – 7. novembra u Narodnom pozorištu nastupit će dva trija. Trio kubanskog pijaniste Harolda Lopez-Nusse u

19.00, dok će festival u 22.00 zatvoriti trio palestinskog pijaniste i kompozitora Faraja Suleimana. U okviru Jazz Festa Sarajevo 2026. u Pozorištu mladih će nastupiti dva tandema – Dobrila i Dorian izvest će repertoar tradicionalnih pjesama predstavljajući svoj novi album Wind to Blow dok će hrvatsko-francuski dvojac koji čine bubnjarka Lada Obradović i klavijaturista David Tixier predstaviti svoj desetogodišnji zajednički projekat u okviru evropske turneje. Jazz Fest Sarajevo i ove godine predstavlja muzičare različitih generacija, s naglaskom na mlađoj generaciji umjetnika, kroz stilski raznovrstan program sa zajedničkom odlikom – vrhunski muzičari i muzike koje ne treba propustiti! Ulaznice su u prodaji online na festivalskoj web stranici www.jazzfest.ba.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

160

PHOTO: PIXABAY.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

161

REFRESH

YOUR SLAGALICA

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

162

8WAY OSMOSMERKA ZA MOBILNO DOBA

PIŠE: DARKO PETKOVSKI, MELIOAPPSTUDIO

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

163

Osmosmerke su nekada bile mali ritual uz novine i časopise: nekoliko minuta mira, mreža slova i zadovoljstvo kada se poslednja skrivena reč konačno pojavi pred nama. Upravo je taj poznati osećaj bio početak igre 8Way, moje mobilne verzije klasične osmosmerke. Zovem se Darko Petkovski i softverski sam inženjer sa više od 13 godina profesionalnog iskustva. Mobilne aplikacije razvijam pod imenom MelioAppStudio. Želeo sam da napravim igru koja se razume odmah, ne zahteva duga objašnjenja i može da se igra kada imamo samo nekoliko slobodnih minuta. Telefon se nametnuo kao prirodno mesto za takvu ideju, jer je uvek pri ruci. Princip igre je jednostavan. Igrač dobija mrežu slova i spisak reči koje treba da pronađe. Reči mogu biti skrivene u osam smerova — vodoravno, uspravno i dijagonalno, unapred ili unazad. Prelaskom prsta preko slova označava se pronađena reč, a nivo je završen kada su pronađene sve reči sa spiska. 8Way trenutno sadrži 500 nivoa i različite kategorije reči. Tu su i dnevni izazovi, nagrade, dostignuća, sistem pomoći i posebni sezonski događaji. Glavni režim nema vremensko ograničenje, pa svako može da igra sopstvenim tempom, dok brzina rešavanja utiče na broj osvojenih zvezdica. Cilj je bio da igra ostane opuštajuća, ali da istovremeno pruži osećaj napretka i razlog da joj se igrači vraćaju. Posebno mi je bilo važno da 8Way ne bude namenjen samo korisnicima engleskog jezika. Igra je dostupna na srpskom, makedonskom, hrvatskom, bugarskom, engleskom, nemačkom, italijanskom, francuskom, španskom, polj-

skom i češkom. Lokalizacija nije samo prevod menija: reči i kategorije moraju da zvuče prirodno na svakom jeziku, zbog čega njihove rečnike stalno proveravam i unapređujem. Reakcije i predlozi igrača važan su deo daljeg razvoja. Planiram nove zagonetke i kategorije, dodatno unapređenje dnevnih izazova i sezonskih sadržaja, kao i poboljšanja koja će igru učiniti preglednijom i prijatnijom za korišćenje.

Želim da 8Way ostane jednostavna igra kojoj se možemo vratiti kada nam je potreban kratak predah, malo zabave i mali izazov za pažnju i koncentraciju. 8Way je besplatno dostupan za iPhone, iPad i Android uređaje putem prodavnica App Store i Google Play.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

164

PHOTO: PIXABAY.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

165

REFRESH

YOUR HOROSCOPE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

166

MOLEKUL SREĆE – MERKUR U ŠKORPIONU

PIŠE: OLJA BRAJOVIĆ, ASTROLOG

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

167

Merkur, Hermes, glasnik bogova, najmanja planeta, a najveće astrološko čudo, u domu Škorpiona pokazaće svoje volšebne sposobnosti i ukazati nam na to kako da se pokrenemo i promenimo svoje živote. U Škorpionovom carstvu sve dobija dodatnu dozu dramatičnosti. Ovde su stvari skrivene, rane duboke, ali je transformacija trajna. Emocijama vlada Pluton, bog podzemnog sveta i simbol dubinske transformacije, od koga će upravo Merkur saznati kako da otpustimo strahove koji nas zarobljavaju i drže u stanju nemoći i neizvesnosti. Karte su podeljene. Merkur ima kartu, ali Pluton je vlasnik špila. Šta dobijamo ovom podelom, ostaje da vidimo u mesecu pred nama. Intenzitet promena može biti bolan, ali i isceljujući, jer nas oslobađa strahova koji su zaustavili tok života. Učeći nas da se rizik isplati, Merkur postaje onaj Džoker koji uvećava dobitak. Nagrada je spoznaja da najteža priča našeg života nije izolacija, socijalna razlika ili nemogućnost putovanja. Ne, najteža priča je pristanak na život bez istine i bez mogućnosti izbora.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

168

Merkur u Škorpionu naučiće nas da ne možemo sebe ubeđivati da nam je dobro ako duboko u sebi znamo da nije tako. Naša prava priroda već zna odgovor, a Merkur će se potruditi da naučimo kako da to znanje i praktično primenimo. U kući Škorpiona sve je mistično, duboko i fatalno. Osećaj da se nešto u nama menja zapravo je odraz stvarne unutrašnje transformacije. Ova pozicija Merkura okreće nas licem ka sopstvenim tajnama i ukazuje na neophodnost promene kako bi se razvoj usmerio ka ostvarenju željenog. Ono što nam poklanja ovaj intelektualni čarobnjak prevazilazi sva očekivanja. Na sebi svojstven način — direktan, analitičan i lepršav — Merkur će nas naučiti da smo mi jedini vlasnici svojih života, a bljesak tog uvida katapultiraće nas na novi nivo postojanja.

Tako nas ovaj krilati glasnik uči da letimo i priprema nas za najveće visine, spuštajući nas prethodno u Had sopstvenih nemogućnosti. Astrologija je umetnost koja se može tumačiti na različite načine. Znanje o uticaju planeta menja ugao posmatranja, proširuje vidike i podiže svest na viši nivo, oslobađajući nas kroz spoznaju da smo neraskidivi deo Univerzuma. Verovanje da će se svet promeniti, a da pritom mi ne učinimo nikakav napor, siguran je pokazatelj da ne poznajemo ni sebe ni svet. Jupiter je krenuo direktnim hodom i vreme je da zaokružimo procese koje smo započeli u maju ove godine. I na ličnom i na mundanom planu, promene čiji smo svedoci menjaju sliku sveta i naš udeo u njoj. Integracija u sistem ne znači gubitak individualnosti. Naprotiv, sada više nego ikada po-

PHOTO: PIXABAY.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

169

zvani smo da oslušnemo svoje biće, unutrašnji glas intuicije i živimo upravo tu istinu. Da je čovek sazdan od zvezda, potvrđuje činjenica da su hemijski elementi od kojih smo građeni nastali kroz kosmičke procese. A za razumevanje te istine, u astrološkom simboličkom smislu, zadužen je upravo Merkur, jer on predstavlja inteligenciju, mišljenje i način na koji telo učestvuje u nastanku naših misli i emocija. Svaki događaj najpre ostavlja trag u telu, a potom se manifestuje i u objektivnoj ravni našeg iskustva. Molekuli materije, u kojima se odvijaju procesi u našem organizmu, često izvan naše svesti, čine osnovu našeg postojanja kao ljudskih bića. Merkur, koji vlada intelektualnim Blizancima i telesnom Devicom, boraveći u znaku Škorpiona biće simbolički povezan sa dubljim razumeva-

njem istine, naročito tokom svog retrogradnog kretanja, od 24. oktobra do 13. novembra. To je vreme da se podsetimo istine ispisane na Smaragdnoj tabli: „Ono što je gore jednako je onome što je dole.“ Spisi Corpus Hermeticum predstavljaju važan deo hermetičke tradicije povezane sa učenjima Hermesa Trismegistosa — Hermesa „tri puta najvećeg“, mitskog mudraca i simbola alhemije. U središtu ove tradicije nalazi se ideja da se Univerzum i ljudsko biće ogledaju jedno u drugom poput odraza u ogledalu, te da se ono što postoji u makrokosmosu odražava i u mikrokosmosu. Vreme u kojem Merkur boravi u znaku Škorpiona idealno je da se podsetimo te simboličke istine: naše poreklo je božansko i rođeni smo da stvaramo sve ono što možemo da zamislimo.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

204

PHOTO: PIXABAY.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

205

LJUBAV

Više nego ikada nam je potrebno ljubavi. One univerzalne, partnerske, nežne. Više nego ikada ljubav mora da prevlada. Ona tiha i otvorena, iskrena i sjajna. Jer sjaj mora da se prepozna. Ljubav se ne može sakriti. Neka ceo univarzum vidi ples duša.

Piše: Sofija Antonijević

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: ĐORĐE TOMIĆ ETNOLOGY FESTIVAL

VIDIMO SE U DECEMBRU