Issuu

RYL 1

E - M A G A Z I N E

ISSN 2406-2030

REFRESH YOUR LIFE BROJ #131, OKTOBAR 2026.

SELF-MADE WO(MAN) KRISTINA PIRKOVIĆ, AKADEMSKA SLIKARKA E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: VLADIMIR POPOVIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

UVODNIK PHOTO: SELFIE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

SELF-MADE WO(MAN) Ja sam sebi i general i vojnik. Komandant koji izdaje naredbe i vojnik koji ih izvršava. Disciplina je moja prednost i moj put do pobede. Borim se, pre svega, protiv same sebe — i upravo tako napredujem. Korak po korak prelazim zacrtane deonice puta koji sam sama postavila. Nikada nisam čekala da mi neko nacrta mapu. Više volim da je sama napravim, pa da onda imam dovoljno discipline da njome i idem. Dugo sam mislila da sam žena sistema. Završila sam dva Pravna fakulteta u Novom Sadu i Firenci, položila pravosudni ispit u Beogradu, učila pravila, zakone, strukture i mehanizme po kojima svet funkcioniše. A onda sam shvatila nešto mnogo važnije: nisam ja žena sistema. Ja sam žena koja sistem uspostavlja. Verujem da u čoveku od početka postoji jedna klica — nešto što drugi ponekad vide u nama mnogo pre nego što mi sami postanemo toga svesni. Potencijal, karakter, unutrašnja snaga. Nešto što čeka svoj trenutak. Moj unutrašnji general često vikne: „Spremi se!“ A moj vojnik mu odgovori: „Rođena spremna.“ I onda kreće moj sistem. Sistem koji sam godinama konstruisala od intuicije, ljubavi, znanja, lepote, duhovnosti, discipline, snage i sile. Od svega što sam bila, što sam prošla i što sam naučila. Oblikovali su me poslovi koje sam radila, sportovi koje sam trenirala, knjige koje sam čitala, gradovi i putevi sveta kojima sam hodala. Oblikovao me je svaki susret, svaki pogled stranca, svaki glas ljubavi i plemenitosti. Oblikovala me je muzika, ali i moj senzibilitet, moja estetika, energija, moj glas i vibracija koju nosim.

Ništa od toga nije bilo slučajno. Sve je postajalo deo mene. A kada jednom uspostavite svoj sistem, onda više nema mnogo prostora za izgovore. Volja je na vama. Tada sam morala da pronađem još jednu vrstu snage — onu koja nije potrebna samo da pokrenete sebe, već i druge ljude. Da im pokažete pravac. Da im objasnite smisao. Da probudite viziju. Da poveruju u misiju. Jer liderstvo za mene nikada nije značilo da stojim ispred drugih i govorim im kuda da idu. Značilo je da dovoljno jasno vidim put da bih mogla da kažem: „Hajde. Idemo zajedno.“ Da verujemo da možemo da stignemo do mnogih duša i umova sveta koji možda još ne znaju da čekaju baš naš glas. Zahvalna sam Bogu na toj mogućnosti. Na spoznaji da u sebi imam snagu za više. Za lepše. Za šire. Ne moram da budem vojnik tuđih snova. Mogu da budem vojnik svojih. Ali danas znam i nešto drugo — ne moram uvek da budem ni general ni vojnik. Ponekad mogu samo da zastanem, udahnem i budem zahvalna što sam stigla dovde. Jer iza svake moje discipline stoji ljubav. Iza svake borbe — želja za životom. Iza svake pobede — jedno meko srce koje je sve vreme znalo zašto ide napred. I zato danas kroz život idem da bi živela ono što jesam. Da stvaram, volim, učim, dajem i ostavljam trag. Svojim putem. Svojim srcem. Svojom merom. Anima Mundi

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

RYL 131

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

IMPRESSUM E-MAGAZIN RYL ISSN 2406-2030

FOTOGRAFIJE:

IZDAVAČ RYL d.o.o. Beograd

Anima Mundi Unsplash.com

ART DIREKTOR Boris Cupać

Naslovnica: Kristina Pirković, akademska slikarka

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA

Photo: Vladimir Popović

Miomira Medaković-Topalović (Anima Mundi) TEHNIČKA UREDNICA

KONTAKT

Jelena Ademi

WEB: www.ryl.rs MAIL: rylmagazine@gmail.com

LEKTORI AUTOR KONCEPTA MAGAZINA Anima Mundi SARADNICI U OVOM BROJU: Danijela Marković Svetlana Marjanović Ivana Vana Stanisavljević Jelena Vujačić Savka Mićić Marisol Vargas Bravo de Anđelić Miladin Vukajlović Miroslav Burazor Marisol Vargas Bravo de Anđelić Olja Brajović AUTORI: Siniša Labus Igor Pavlović Ivona Pleskonja

we are social

Maria Coman Aleksandar Milosavljević Tea Dabetić Jelena Nikolić

Refresh your life

RYL_MAGAZINE

Jelena Grubor Kristina Pirković Prof. dr Ioanna Batsialou

REDAKCIJA NE ODGOVARA ZA SADRŽAJ OGLASA!

Dr Vanja Banićević

REDAKCIJA I IZDAVAČ NE ODGOVARAJU ZA SADRŽAJ I ISTINITOST TEKSTOVA I REKLAMNIH PORUKA. REDAKCIJA I IZDAVAČ NE ODGOVARAJU ZA ŠTAMPARSKE I NENAMERNE GREŠKE. REDAKCIJA NIJE OBAVEZNA DA VRAĆA I ODGOVARA NA PRIMLJENE RUKOPISE, FOTOGRAFIJE I ELEKTRONSKU POŠTU. TEKSTOVI I FOTOGRAFIJE SE OBJAVLJUJU ISKLJUČIVO BEZ NOVČANE NAKNADE.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

LIČNOSTI U OVOM BROJU

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

KRISTINA PIRKOVIĆ

NEMANJA DRAGAŠ

DR VANJA BANIĆEVIĆ

IGOR PAVLOVIĆ

MARIA COMAN

ALEKSANDAR MILOSAVLJEVIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR REALITY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

MOJ ŽIVOT, MOJ NAČIN

PIŠE: MILADIN VUKAJLOVIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

O SAMOPOUZDANJU, SAMOOSTVARENJU I ODLUCI DA SLEDIMO SOPSTVENI PUT. „Moja kuća, moj auto, moj čamac!“ Tišina. Intenzivni, obostrani pogledi. Zatim odgovor: „Moja kuća, moj auto, moj čamac!“ Ko u Nemačkoj ne zna onu reklamu za finansijsku instituciju iz 1990-ih, u kojoj dva školska druga pokazuju jedan drugom fotografije kako bi utvrdili ko je više postigao u životu? U videu, drugi prijatelj pokazuje veću kuću, skuplji automobil i elegantniji čamac – demonstrirajući veće bogatstvo. Poruka je jasna: ako želite da budete uspešni, izaberite banku koja se reklamira. Kraj videa. To je osnovna poruka reklame. Neki moji domišljati prijatelji prilagodili su repliku u: „Moja žena, moja bivša, moja ljubavnica!“ Takve šovinističke opaske muškaraca pod uticajem testosterona pripadaju prošlosti. Međutim, ono čega se jasno sećam jeste da sam čak i tada dovodio u pitanje osnovnu premisu reklame. Konkretno, pitao sam se: šta bih pokazao svom školskom drugu kada bih ga ponovo video posle dugog vremena? Koje slike bi mi bile važne? Naravno – porodica, deca, možda čak i sportski automobil kao mali znak pažnje prema materijalnim stvarima. Ali šta je izvan toga? Shvatio sam da ta reklama pokreće pitanje koje se značajno razlikuje od uobičajenog scenarija „kuća i čamac“. Prava poenta je: koji koncepti služe kao simbolični životni ciljevi za nečije postojanje? Šta mi je lično bilo važno tokom proteklih nekoliko godina? Na koja dostignuća se osvrćem? Čemu sam težio? Koji životni plan sam sledio i kako sam ga ostvario? Ako na Vikipediji potražite pojam „self-made“, objašnjenje glasi: „sposobnost da se postigne uspeh i blagostanje polazeći od skromnih početaka, isključivo sopstvenim napornim radom“.

Pa, u Nemačkoj s početka osamdesetih, mi smo – kao „gastarbajteri“ – zaista potekli iz skromnih uslova; bili smo tipična radnička porodica. Kada sam krenuo u gimnaziju, bio sam jedini učenik koji nije bio Nemac među njih 71. Dobro, to nije sasvim tačno – bila je tu i jedna devojka iz Švedske, ali ona nije poticala iz uporedivog društvenog miljea. Ipak, moram priznati da nikada nisam imao negativna iskustva zbog svog porekla; većina mojih školskih drugova za to nije ni znala. U tom pogledu, svakako sam imao dobru polaznu osnovu. Međutim, po mom mišljenju, definicija sa Vikipedije ne ide dovoljno daleko. „Sposobnost“, da – ali koju konkretnu osobinu bismo izdvojili? Mnogima bi verovatno na pamet pali pojmovi poput inteligencije, energije, odlučnosti ili kreativnosti. Pre nego što sam krenuo u gimnaziju, mnogi su mislili da će me ta situacija preplaviti – jer sam, kao dete „gastarbajtera“, pohađao elitnu nemačku školu. Ipak, još kao dete sam shvatio koliko je važno slušati svoj unutrašnji glas i ne dozvoliti da me bilo čija negativnost pokoleba. Slične situacije ponavljale su mi se tokom celog života. „Nemoj da konkurišeš u kompaniji XY; sigurno nemaš nikakve šanse tamo!“ Ono što su zapravo mislili bilo je: „Ti nemaš šanse tamo.“ Ipak, poslao sam prijavu i, nakon nekoliko krugova razgovora, zaposlio se u kompaniji iz snova. Pouka je ponovo bila: veruj u sebe. Da pređem na suštinu: nakon dugog perioda sazrevanja i odrastanja, shvatio sam da je jedan određeni koncept za mene ključan kao životni cilj – samoostvarenje.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

U tom kontekstu postoji prikladan engleski izraz: self-confidence (samopouzdanje). Za mene je to ključni preduslov za istinsko samoostvarenje; bez samopouzdanja nema ni ostvarenja. Ne želim da zvučim kao običan priručnik za samopomoć, ali smatram da je sleđenje sopstvenog puta – pa čak i plivanje uzvodno – od suštinskog značaja za postizanje određenog cilja. Hijerarhije i pozicije moći mi ne znače mnogo – tačnije, važne su samo utoliko što pretpostavljeni ima ovlašćenje da izdaje naloge. Međutim, pretpostavljeni nije nečiji gospodar niti vladar, a svakako ne van profesionalnog okruženja. Uvek mi je bilo lako da se suprotstavim preovlađujućim mišljenjima jer nastojim da vidim čoveka koji stoji iza uloge ili hijerarhije. U ljudskim odnosima ne postoji nepogrešivost – bilo da je reč o odnosu između radnika i nadređenog, građanina i države ili o sličnim vidovima interakcije. Istovremeno, želim da na jednom primeru ilustrujem šta za mene znači slediti sopstveni put. Pre nekoliko godina, radeći kao promoter na jednom međunarodnom sajmu, bio sam svedok toga kako se nadređeni s nepoštovanjem ophodio prema kolegi. Taj kolega se suočavao sa ozbiljnim jezičkim barijerama, a njegova ranjivost bila je iskorišćena na krajnje ponižavajući način. I danas se sećam trenutka kada sam odlučio da se tome usprotivim. Ono što ovde opisujem neutralnim tonom zapravo je predstavljalo tih, ali odlučan izazov upućen nadređenom pred celim timom. U tom trenutku sam shvatio da ću verovatno morati da napustim sajam – i upravo se to i dogodilo.

PHOTO: UNSPLASH.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Uložena je žalba menadžeru sajma, koji je bio prijatelj tog nadređenog. Tu se priča i završila. Kasnije su mi neke kolege zahvalile i objasnile da su i one bile izložene nepravednom tretmanu, ali da se nikada ne bi usudile da progovore. Čak i kada se danas, mnogo godina kasnije, osvrnem na taj događaj, ne kajem se zbog svojih postupaka. Naprotiv, ponovo bih postupio isto, s obzirom na to da je dolazilo do očigledne zloupotrebe pozicije moći. Važno mi je da naglasim da ne želim da ostavim utisak nekoga ko se predstavlja kao dobročinitelj ili je preterano društveno angažovan. Ipak, kada razmišljam o početnom pitanju u vezi sa izrazom „self-made“ – osobom koja je sama izgradila svoj uspeh – za mene taj pojam znači: „samopouzdanje za samoostvarenje“. To znači da ujutru mogu da se pogledam u ogledalo sa dobrim osećajem i kažem: „Da, postigao sam ono što sam želeo – i to na način na koji sam želeo!“ Pritom se ne fokusiram prvenstveno na šta sam postigao. To su materijalni aspekti koji me možda čine srećnim, ali ne pružaju dugoročno životno ispunjenje. Ukratko, moja lična fotografija u toj reklami prikazivala bi jednostavno moje lice uz natpis: Refreshed my life! How? I did it my way! Ili na srpskom: Osvežio sam svoj život! Kako? Uradio sam to na svoj način!

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ONA, ŽENA ZMAJ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

SAVREMENA DERMATOLOGIJA I LIČNI POTPIS

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

DERMATOLOGIJA, ESTETIKA I SAVREMENI PRISTUP KVALITETU KOŽE

DR VANJA BANIĆEVIĆ, SPECIJALISTA DERMATOVENEROLOGIJE, VIŠE OD DECENIJE GRADI SVOJ PROFESIONALNI PUT NA RASKRSNICI MEDICINE, TEHNOLOGIJE I ESTETIKE. NAKON ZAVRŠENOG MEDICINSKOG FAKULTETA U BEOGRADU I SPECIJALIZACIJE IZ DERMATOVENEROLOGIJE U KLINIČKOM CENTRU SRBIJE, SVOJE ZNANJE I ISKUSTVO RAZVIJALA JE IZMEĐU SRBIJE I CRNE GORE, SA POSEBNOM POSVEĆENOŠĆU SAVREMENOJ DERMATOLOGIJI I LASERSKOJ MEDICINI. GODINE 2013. OSNOVALA JE MEDICAL CENTAR BUDVA, A PET GODINA KASNIJE SVOJ PROFESIONALNI RAD NASTAVILA JE U BEOGRADU, OSNIVAJUĆI KLINIKU DEKOLL. DANAS JE OSNIVAČICA I MEDICINSKA DIREKTORKA DORÀN CLINIC, GDE OBJEDINJUJE ISKUSTVO IZ KLINIČKE DERMATOLOGIJE, LASERSKIH TEHNOLOGIJA I ESTETSKE MEDICINE. LASERSKA DERMATOLOGIJA JEDNO JE OD NJENIH NAJVAŽNIJIH PODRUČJA PROFESIONALNOG INTERESOVANJA. USAVRŠAVALA SE KROZ MEĐUNARODNE EDUKACIJE I PROGRAME U OKVIRU SYNERON & CANDELA ACADEMY, LASER ACADEMY U MARBELJI I PROGRAMA

ESTETSKE MEDICINE U PARIZU, A POSEDUJE I SERTIFIKAT ZA RAD SA SISTEMOM CANDELA GENTLEMAX PRO. DODATNO SE EDUKOVALA U OBLASTI MEZOTERAPIJE I LIPOLIZE. U SVOM RADU, DR BANIĆEVIĆ INSISTIRA NA TOME DA ESTETIKA NE POČINJE PROCEDUROM, VEĆ RAZUMEVANJEM KOŽE. ZATO NJEN PRISTUP PODRAZUMEVA INDIVIDUALNU PROCENU, DOBRU DIJAGNOSTIKU I MERU — SA CILJEM DA SE SAČUVA ONO ŠTO JE NAJVREDNIJE: ZDRAV, PRIRODAN I AUTENTIČAN IZGLED. ČLANICA JE ODBORA NACIONALNOG UDRUŽENJA LEKARA ESTETSKE MEDICINE (NULEM), A PROFESIONALNU FILOZOFIJU GRADI NA JEDNOSTAVNOM PRINCIPU: LEPOTA NE TREBA DA MENJA ČOVEKA, VEĆ DA PODRŽI NJEGOVU NAJBOLJU VERZIJU.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ŠTA TE JE PRIVUKLO UPRAVO KOŽI – ORGANU KOJI JE ISTOVREMENO GRANICA IZMEĐU NAŠEG UNUTRAŠNJEG I SPOLJAŠNJEG SVETA, ALI I JEDAN OD PRVIH POKAZATELJA NAŠEG ZDRAVLJA, NAČINA ŽIVOTA I STARENJA? Koža me je privukla upravo zbog te njene posebnosti – ona je istovremeno granica i ogledalo. Ona nas štiti od spoljašnje sredine, reguliše gubitak vode, učestvuje u imunološkoj odbrani i predstavlja veoma složen biološki sistem. Istovremeno, ono što se dešava u organizmu često se na koži vidi prije nego što toga postanemo svjesni na neki drugi način. Dermatolog zato ne bi trebalo da posmatra samo ono što je „na površini“. Iza promjene pigmentacije, crvenila, suvoće ili gubitka elastičnosti, postoji biologija kože – njena barijera, krvni sudovi, pigmentne ćelije, kolagen, elastin i odnos sa ostatkom organizma. A možda mi je najzanimljivija upravo činjenica da je koža mjesto na kojem se susreću genetika, vrijeme i način života. Ne možemo zaustaviti hronološko starenje, ali možemo uticati na veliki dio onoga što nazivamo fotostarenjem – posljedice UV zračenja, oksidativnog stresa i drugih spoljašnjih faktora. Zato za mene lijepa koža nikada nije samo estetska kategorija. Zdrava koža je funkcionalna koža, a estetika dolazi kao njena posljedica.

DANAS POSTOJI GOTOVO BESKONAČAN IZBOR ESTETSKIH PROCEDURA. DA LI JE NAJVEĆI LUKSUZ SAVREMENE ŽENE ZAPRAVO – ZNATI ŠTA JOJ NIJE POTREBNO? Apsolutno. Mislim da je danas najveći luksuz informisana selekcija, a ne količina procedura. Živimo u vremenu u kojem tehnološki zaista možemo mnogo. Ali medicina ne bi trebalo da funkcioniše po principu „šta sve možemo da uradimo“, već „šta je ovoj konkretnoj osobi medicinski opravdano i estetski smisleno“. Nekome je potreban laser. Nekome stimulacija dermisa. Nekome korekcija mišićne aktivnosti. Nekome nadoknada volumena. A nekome je najbolji tretman – dobra kućna njega, fotoprotekcija i vrijeme.

KAKO BI OPISALA SVOJU FILOZOFIJU LEPOTE I KOJA JE TVOJA ESTETIKA? Moja estetika je prije svega individualna i nenametljiva. Ne volim kada nakon tretmana prvo primijetite tretman, a tek onda osobu. Volim kada neko izgleda odmorno, svježe, njegovano i dobro – ali i dalje izgleda kao on. Danas imamo mogućnost da utičemo na različite nivoe procesa starenja: na kvalitet i teksturu kože, pigmentaciju, vaskularne promjene, mišićnu aktivnost, gubitak volumena i remodelovanje kolagena. Ali činjenica da nešto možemo da uradimo ne znači da to uvijek treba da uradimo. Za mene je prava estetika sposobnost da prepoznate šta licu nedostaje, ali i šta mu uopšte nije potrebno. Ne pokušavam da napravim novo lice. Pokušavam da sačuvam ono koje osoba već ima – samo u njegovoj najboljoj, zdravijoj i odmornijoj verziji.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

I tu se, po mom mišljenju, vidi razlika između procedure i medicine. Procedura je tehnički postupak. Medicina je procjena, dijagnoza, indikacija i individualni plan. Zato pacijentu ponekad treba reći i: „Ovo vam ne treba.“ To je jednako važan dio odgovornosti ljekara kao i preporuka tretmana. ŠTA JE LASER? KOJE PROBLEME KOŽE DANAS NAJČEŠĆE REŠAVATE LASERSKIM PROCEDURAMA – PIGMENTACIJE, OŽILJKE, PORE, BORE, TONUS? Laser nije jedan tretman i nije „magična zraka“ koja rješava sve probleme kože. Laser je precizan medicinski alat čiji efekat zavisi od talasne dužine, energije, trajanja impulsa i načina na koji ta energija stupa u interakciju sa tkivom. Suština moderne laserske dermatologi-

je jeste selektivna fototermoliza – određena talasna dužina bira cilj u koži, odnosno hromofor poput melanina, hemoglobina ili vode, kako bi se energija što preciznije usmjerila tamo gdje je potrebna. Zato laser može imati potpuno različite uloge. Koristimo različite sisteme za pigmentne i vaskularne promjene, fotooštećenje, ožiljke, teksturu kože, određene bore, uklanjanje dlaka i remodelovanje kože. Kod ožiljaka, na primjer, cilj nije „izbrisati“ ožiljak – to medicina ne može obećati. Cilj je da se njegova struktura i vidljivost učine manje izraženim, kroz kontrolisano remodelovanje tkiva. I zato mi je važno da naglasim: nije najbolji laser onaj koji je trenutno najpopularniji, već onaj čija je fizika i indikacija usklađena sa kožom i problemom koji liječimo. LASERI SU POSTALI JEDAN OD NAJVAŽNIJIH ALATA SAVREMENE DERMATOLOGIJE. ŠTA ONI DANAS ZAISTA MOGU DA PROMENE, A ŠTA IM MARKETING PONEKAD PRIPISUJE? Laser danas zaista može napraviti vrlo značajnu promjenu, ali ne može poništiti biologiju kože niti obećati savršenstvo. Može uticati na pigment, vaskularne promjene, teksturu, određene ožiljke i znakove fotooštećenja, a određeni laseri i na remodelovanje kolagena i kvalitet kože. Rezultat zavisi od dijagnoze, fototipa, izbora uređaja, parametara, pripreme kože i iskustva ljekara. Marketing ponekad od jednog uređaja napravi univerzalno rješenje. Medicina je mnogo skromnija – i mnogo preciznija. Laser nije „čudo“. Laser je tehnologija. Pravi rezultat nastaje kada se tehnologija pravilno primijeni na pravog pacijenta, u pravoj indikaciji i sa realnim očekivanjima. Zato pacijentu uvijek objašnjavam šta možemo očekivati, koliko tretmana je realno potrebno i koji su rizici. U estetskoj medicini je iskren razgovor prije procedure jednako važan kao i sama procedura. KAKO IZGLEDAJU KOMBINOVANE PROCEDURE NA KOŽI JEDNE ŽENE OD 50 GODINA? KAKO JOJ PRISTUPAŠ? Prije svega – ne počinjem od broja 50. Dvije žene koje imaju 50 godina mogu imati potpuno različitu kožu, različitu genetiku, različit stepen

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

fotooštećenja, različitu anatomiju lica i potpuno različite prioritete. Zato prvo analiziram šta se zaista promijenilo. Da li je dominantan problem pigmentacija? Gubitak tonusa? Promjena teksture? Bore? Gubitak volumena? Vaskularne promjene? Ili kombinacija svega toga? Tek nakon toga pravim plan. Kombinovani pristup ne znači „što više procedura“, već kombinovanje različitih modaliteta koji djeluju na različite komponente starenja. Nekada ćemo raditi na kvalitetu kože i stimulaciji kolagena, nekada na pigmentu, nekada na mišićnoj aktivnosti ili volumenu – ali uvijek u određenom redoslijedu i sa jasnim ciljem. Starenje lica nije jednodimenzionalan proces. Promjene se odvijaju u koži, potkožnom tkivu, mišićima i dubljim strukturama, pa zato ni ozbiljan estetski plan ne može biti jednodimenzionalan. Ne liječim godine. Liječim ono što su godine ostavile na konkretnom licu. SVE ČEŠĆE SE GOVORI O „SKIN QUALITY“ KONCEPTU – KVALITETU KOŽE UMESTO PUKOG BRISANJA BORA. DA LI JE TO BUDUĆNOST ESTETSKE MEDICINE? Mislim da je to već sada jedan od najvažnijih pravaca savremene estetske dermatologije. Jer lice nije samo zbir bora. Kada govorimo o „skin quality“, govorimo o tome kako koža izgleda i funkcioniše kao cjelina – o ujednačenosti tona, ujednačenosti površine i teksture, čvrstini i onome što često opisujemo kao zdravi sjaj kože. Upravo su ta četiri elementa prepoznata kao ključne perceptivne kategorije kvaliteta kože u okviru međunarodnog konsenzusa dermatologa.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

To mijenja filozofiju tretmana. Umjesto da svaku boru posmatramo kao neprijatelja koji mora biti uklonjen, počinjemo da pitamo: kakva je koža? Koliko je čvrsta? Kakva je njena tekstura? Kako reflektuje svjetlost? Koliko je ujednačena? Tu se otvara prostor za lasere, radiofrekvenciju, microneedling, biostimulativne tretmane, adekvatnu topikalnu terapiju i, kada je indicirano, injektabilne procedure. Savremeni pristup je često multimodalan jer kvalitet kože može zavisiti od više slojeva i više bioloških procesa. Mislim da budućnost nije u licu bez ijedne bore. Budućnost je u koži koja izgleda zdravo, čvrsto, njegovano i prirodno – u skladu sa godinama osobe koja je nosi. KO SU TVOJE PACIJENTKINJE I PACIJENTI? ŠTA NAJVIŠE TRAŽE OD PROCEDURA? Vrlo su različiti – i upravo je to ono što mi je zanimljivo. Neko dolazi zbog konkretnog problema, poput pigmentacije, ožiljka ili promjene teksture. Neko dolazi jer želi da izgleda odmornije. Neko želi prevenciju, a neko želi da određeni znak starenja bude manje izražen. Ali ono što primjećujem jeste da ljudi sve više žele prirodan rezultat. Ne žele nužno da im neko kaže: „Radila si nešto.“ Žele da čuju: „Izgledaš odlično.“ I mislim da je to veoma zdrava promjena u estetici. Pacijent ne treba da dobije moj ukus za ljepotu. Treba da dobije individualizovan medicinski plan, zasnovan na njegovoj anatomiji, biologiji kože, problemu koji želi da riješi i onome što je realno moguće postići. Najljepši rezultat je često onaj koji se ne vidi kao procedura, već kao poboljšanje kvaliteta kože, odmorniji izgled i očuvana mimika i individualnost.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

AKO JE MEDICINA NAUKA, A ESTETIKA UMETNOST – GDE SE, PO TVOM MIŠLJENJU, NALAZI GRANICA IZMEĐU LEPOTE I INTERVENCIJE? Možda bih rekla da se ta granica nalazi upravo između znanja i mjere. Medicina nam daje nauku: anatomiju, fiziologiju, patologiju, farmakologiju, fiziku lasera, biologiju starenja. Bez toga estetika može postati samo subjektivno mišljenje. Ali sama nauka nije dovoljna. Morate imati i osjećaj za proporciju, simetriju, izraz lica, mimiku i ono što jednu osobu čini upravo tom osobom. To je dio estetike. Zato dobar estetski rezultat nije samo tehnički dobro izvedena procedura. To je trenutak kada medicinsko znanje i estetski osjećaj rade zajedno, a rezultat ostaje prirodan. Za mene je granica vrlo jasna: intervencija ima smisla dok unapređuje čovjeka, a ne dok pokušava da ga zamijeni. Estetika ne bi trebalo da briše individualnost. Naprotiv – trebalo bi da je sačuva.

TEMA OKTOBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „SELF-MADE WOMAN“. ŠTA ZA TEBE DANAS ZNAČI BITI ŽENA KOJA SAMA GRADI SVOJ PUT – U POSLU, ŽIVOTU, ODNOSU PREMA SEBI I SOPSTVENOJ LEPOTI? Za mene „self-made woman“ ne znači žena koja je sve postigla sama. Mislim da je to gotovo nemoguće – iza svakog čovjeka koji nešto izgradi postoje ljudi, porodica, mentori, prijatelji, učitelji i oni koji su vjerovali u njega onda kada on sam možda nije bio potpuno siguran. Za mene je self-made žena ona koja preuzima odgovornost za svoj put. Koja zna da uči, da pita, da pogriješi, da promijeni pravac i da ponovo počne. Koja ne mora da bude najglasnija u prostoriji da bi znala koliko vrijedi. A kada govorimo o ljepoti, možda mi je najvažnije upravo to da žena ne treba da izgleda kao nečija druga verzija. Ljepota za mene nikada nije bila pitanje godina, savršenstva ili odsustva svake nesavršenosti. Više je pitanje odnosa prema sebi – koliko njegujemo sebe, koliko čuvamo svoje zdravlje i koliko slobodno dozvoljavamo sebi da se mijenjamo, a da pritom ostanemo svoje. Ako je „self-made“ žena ona koja sama gradi svoj put, onda je meni najljepši dio tog puta upravo sloboda da sama definiše šta za nju znači biti lijepa.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ON, OSTVAREN USPEŠAN

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

IZNAD 8.000 METARA, BLIŽE SEBI ALEKSANDAR MILOSAVLJEVIĆ O EVERESTU, STRAHU, EGU I PUTU KA MANASLU

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ALEKSANDAR MILOSAVLJEVIĆ JE VISOKOGORAC I MENADŽER IZ BEOGRADA, OSNIVAČ I PREDSEDNIK PLANINARSKOG KLUBA EXPEDITION SUMMITS. U SVET ALPINIZMA UŠAO JE PRE PETNAESTAK GODINA, A OD PRVOG USPONA U ĐERDAPSKOJ KLISURI NJEGOVA STRAST PREMA PLANINAMA PRERASTA U OZBILJNU VISOKOGORSKU KARIJERU. DO SADA JE OSVOJIO NEKE OD NAJZAHTEVNIJIH SVETSKIH VRHOVA, MEĐU KOJIMA SU AKONKAGVA, AMA DABLAM I MONT EVEREST. NA EVEREST, VISOK 8.848 METARA, POPEO SE 15. MAJA 2025. GODINE, ČIME JE POSTAO JEDAN OD RETKIH SRPSKIH PLANINARA KOJI SU STIGLI NA KROV SVETA. NJEGOV CILJ JE SEVEN SUMMITS, OSVAJANJE NAJVIŠIH VRHOVA SVIH SEDAM KONTINENATA, A SVOJE EKSPEDICIJE VIDI NE SAMO KAO POMERANJE FIZIČKIH GRANICA VEĆ I KAO PUT LIČNOG UPOZNAVANJA, DISCIPLINE, PONIZNOSTI I SUOČAVANJA SA SOPSTVENIM GRANICAMA. ZA SVOJ DOPRINOS ALPINIZMU PROGLAŠEN JE ZASLUŽNIM SPORTISTOM REPUBLIKE SRBIJE. POSLE EVERESTA, PRED ALEKSANDROM JE NOVI VELIKI IZAZOV — MANASLU, OSMI NAJVIŠI VRH SVETA, VISOK 8.163 METRA. DOK RADIMO OVAJ INTERVJU, ALEKSANDAR SE UPRAVO NALAZI U BAZNOM KAMPU I PRIPREMA SE ZA USPON. KAO VISOKOGORAC, PRED SOBOM

IMA JEDAN OD SVOJIH NAJVEĆIH IZAZOVA DO SADA: USPON U ČISTOM STILU, BEZ DODATNOG KISEONIKA. ALI OVAJ USPON IMA I VIŠU SVRHU. KAO PONOSNI PROMOTER I DONATOR UNICEF-A SRBIJA, ALEKSANDAR NA MANASLU NE NOSI SAMO LIČNI IZAZOV VEĆ I ZAJEDNIČKU HUMANITARNU KAMPANJU „BORBA ZA DAH“. NEKA MU NEBO BUDE VEDRO, VREME MIRNO, A SVAKI KORAK SIGURAN.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ALEKSANDRE, NALAZIŠ SE U BASE CAMPU — MESTU IZMEĐU CIVILIZACIJE I VRHA SVETA. KADA ČOVEK OSTANE OKRUŽEN SAMO PLANINOM, LEDOM I TIŠINOM, ŠTA PRVO POČNE DA ČUJE: PLANINU ILI SEBE? Po dolasku u podnožje planina koje su visoke preko 7.000 ili 8.000 metara, uvek prvo čuješ planinu, a tek onda sebe. Čuješ pucanje glečera, grmljavinu, različite zvukove koje proizvodi sama planina. I onda shvatiš koliko si, kao čovek, malo biće u čitavom tom univerzumu. Tek tada zapravo počinješ da čuješ sebe. ŠTA TE DANAS, POSLE OSVOJENOG EVERESTA, JOŠ UVEK TERA DA KRENEŠ PREMA VRHU? DA LI JE CILJ PLANINA ILI ČOVEK KOJI ŽELIŠ DA POSTANEŠ?

Vrh planine jeste cilj, ali spoznaja sebe na tom putu je možda još važnija. Danas vidim koliko ljudi žuri. Dođu helikopterom, stignu do baznog kampa i žele što pre dalje. A cela suština tog putovanja jeste upravo u tome da ideš korak po korak. Da upoznaš kulturu, naciju koja tu živi, njihove običaje i verovanja. Tek tada počinješ da upoznaješ i samu planinu. Upoznaješ jedan po jedan kamp, njen karakter, njenu narav, njenu dušu, način na koji diše. I onda, korak po korak, uspevaš da savladaš i prepreke koje ona postavi ispred tebe. NA VELIKIM VISINAMA TELO POČINJE DA POSTAVLJA GRANICE. KAKO RAZLIKUJEŠ TRENUTAK KADA TREBA REĆI „MOGU JOŠ“ OD TRENUTKA KADA MUDROST KAŽE „SADA JE DOSTA“?

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Moraš da slušaš sebe. A da bi slušao sebe, prvo moraš da naučiš da čuješ planinu, svoje telo i ono što ti ono govori. Onog trenutka kada naučiš da slušaš sve to, možeš da doneseš ispravnu odluku — da li ideš dalje ili je trenutak da staneš tamo gde jesi. DA LI SI SE IKADA NA PLANINI ZAISTA UPLAŠIO ZA SVOJ ŽIVOT? I ŠTA SI TADA NAUČIO O SEBI ŠTO NA SIGURNOM TLU NIKADA NE BI MOGAO DA NAUČIŠ? Jesam, i to više puta. Bilo je situacija na Ama Dablamu, Mont Everestu, Konkagvi i drugim visokim planinama kada sam se zaista uplašio za svoj život. Nažalost, bilo je i situacija u kojima su neki članovi mojih timova i ekspedicija stradali. Sećam se jedne situacije na Everestu. Bilo je oko dva, možda pola tri ujutro. Bili smo u Khum-

bu Icefallu, kada je u jednom trenutku došlo do odlamanja glečera i lavina je bukvalno krenula prema nama. Nismo ni znali odakle dolazi. U tom trenutku sam se zaista ozbiljno uplašio. KAŽEŠ DA PLANINA ČOVEKA UČI PONIZNOSTI. ŠTA JE EVEREST UZEO OD ALEKSANDRA MILOSAVLJEVIĆA, A ŠTA MU JE ZAUZVRAT DAO? Everest je od mene uzeo neke delove mene i neke osobine koje nisam voleo. Uzeo je ono najgore od mene, a zauzvrat mi je dao poštovanje i još veću poniznost prema malim stvarima. Naučio me je da poštujem svaki dan kada se probudim. Sa druge strane, naučio me je da još više poštujem samu planinu, ali i ljude koji žive tamo, lokalno stanovništvo koje je deo tog sveta.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ŠTA SE DOGAĐA SA EGOM KADA SE ČOVEK NAĐE PRED VRHOM OD 8.000 METARA KOJI JE POTPUNO RAVNODUŠAN PREMA NJEGOVIM AMBICIJAMA? Nema ega. U Srbiji ste puni ega. Idete na letovanje, imate ovo, imate ono, uspeli ste u ovome ili onome… Ali onog trenutka kada stanete pred te divove, ego nestaje. Ogoliš se. Potpuno. Kao da si se upravo rodio i tako stojiš pred planinom. A onda dolazi sve ostalo — i sreća dolazi kasnije. KADA STOJIŠ NA VRHU SVETA, DA LI OSEĆAŠ POBEDU — ILI NEKU SASVIM DRUGU EMOCIJU KOJU JE TEŠKO OPISATI LJUDIMA KOJI NIKADA NISU BILI TAMO?

Nema pobede. To je neka druga emocija. Osetiš kratku euforiju i ona vrlo brzo prođe. Možda traje jedan minut. A onda shvatiš da u realnosti moraš da se vratiš nazad. Tako da tamo nema mnogo mesta za sreću koja traje dugo. Prava sreća dolazi kasnije, kada se bezbedno spustimo u bazu. KOLIKO JE U EKSTREMNOM ALPINIZMU FIZIČKE SNAGE, A KOLIKO MENTALNE DISCIPLINE? I MOŽE LI ČOVEK TRENIRATI HRABROST? Fizička snaga je veoma bitna i tu nema nikakve dileme. Ali ono što je prevashodno važno jeste mentalna snaga. Bez nje vam fizička snaga tamo gore neće mnogo značiti.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

KADA SE VRATIŠ IZ HIMALAJA U SVOJ SVAKODNEVNI ŽIVOT, ŠTA TI JE NAJTEŽE: PONOVO SE NAVIKNUTI NA BUKU SVETA ILI PRIHVATITI DA ONO ŠTO JE TAMO BILO OGROMNO OVDE PONOVO POSTAJE MALO? Teško je sve prihvatiti odjednom, jer je svet u kojem živimo previše bučan, brz i nezaustavljiv. Ovakvi usponi me uspore. Vrati me u normalan tok života i u samu srž ljudskog bića — a to je preživljavanje. Sećam se da mi, kada se vratim, bude zanimljivo čak i u sopstvenom kupatilu. Pustim vodu, pa zatvorim česmu, pa to uradim još nekoliko puta.

Tek tada shvatiš koliko nam je život olakšan. Koliko je neverovatno da jednim potezom možemo da dođemo do vode. I ZA KRAJ: KADA BI MOGAO DA VRATIŠ VREME I RAZGOVARAŠ SA ALEKSANDROM KOJI JE PRVI PUT KRENUO PREMA HIMALAJIMA, ŠTA BI MU DANAS REKAO? Rekao bih mu da je trebalo mnogo ranije da se okrene Himalajima. Ali nikada nije kasno. I sada su super godine. Ipak, kada bih mogao da vratim vreme, siguran sam da bih mnogo ranije krenuo u sve ovo.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: VLADIMIR POPOVIĆ E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR PAINTINGS

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

VATRA. SNEG. VRTOVI. SNEG, VATRA, ŠUMA I SRCE POSTAJU SIMBOLI JEDNOG SVETA KOJI ISTOVREMENO GOVORI O PRIRODI I ČOVEKOVOJ EGZISTENCIJI

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJE: VLADIMIR POPOVIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

KRISTINA PIRKOVIĆ PRIPADA GENERACIJI UMETNIKA ČIJI SVETOVI NASTAJU NA GRANICI STVARNOG I IMAGINARNOG, LEPOG I UZNEMIRUJUĆEG, VIDLJIVOG I ONOG ŠTO TEK NASLUĆUJEMO. ROĐENA JE 1991. GODINE U SMEDEREVSKOJ PALANCI. DIPLOMIRALA JE I ZAVRŠILA MASTER STUDIJE NA FILOLOŠKO-UMETNIČKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU, NA ODSEKU ZA PRIMENJENU UMETNOST, SMER ZIDNO SLIKARSTVO, U KLASI PROFESORA ŽELJKA ĐUROVIĆA. ČLANICA JE ULUS-A OD 2018. GODINE I ŽIVI I STVARA U BEOGRADU. IZA NJE JE VIŠE OD DVADESET SAMOSTALNIH IZLOŽBI, KAO I BROJNE GRUPNE IZLOŽBE U ZEMLJI I INOSTRANSTVU. DOBITNICA JE ZNAČAJNIH PRIZNANJA ZA CRTEŽ I SLIKARSTVO, MEĐU KOJIMA JE I DRUGA NAGRADA FONDACIJE VLADIMIR VELIČKOVIĆ ZA CRTEŽ. GODINE 2024. BORAVILA JE NA UMETNIČKOJ REZIDENCIJI CITÉ INTERNATIONALE DES ARTS U PARIZU. U NJENOM RADU SUSREĆU SE FANTASTIČNA FIGURACIJA, MIT, RELIGIJSKI SIMBOLI I SAVREMENA EGZISTENCIJALNA PITANJA. NJENA UMETNOST NE NUDI LAKE ODGOVORE — ONA NAS POZIVA DA ZASTANEMO PRED SLIKOM I ZAPITAMO SE ŠTA SE DOGAĐA SA ČOVEKOM KADA SE SVET OKO NJEGA PROMENI. U GALERIJI KULTURNOG CENTRA ZLATIBOR OTVORENA JE SAMOSTALNA IZLOŽBA KRISTINE PIRKOVIĆ „VATRA. SNEG. VRTOVI“, NOVI CIKLUS U KOJEM SE SUSREĆU TIŠINA SNEGA, INTENZITET VATRE I SIMBOLIKA VRTA — PROSTORA IZMEĐU STVARNOSTI I IMAGINACIJE, ŽIVOTA I NJEGOVIH NEVIDLJIVIH SLOJEVA. IZLOŽBA JE OTVORENA DO 21. OKTOBRA 2026. GODINE.

Tvoj novi ciklus slika „Vatra. Sneg. Vrtovi.“ proizašao je iz ciklusa „Veliki kreator“. Na slike si unela sneg. I srce. I Tomasa Mana. I — šta još? Da, slike koje su izložene u Galeriji Kulturnog centra Zlatibor pripadaju podciklusu unutar serije radova Šume, a nazvala sam ih Vatra. Sneg. Vrtovi jer u sebi sadrže vatru kao oponent snegu i vodi. Taj element otapa snežno prostranstvo i unosi toplinu, ali sa sobom donosi i nemir i osećaj paničnog užasa koji izaziva plamen. Kao i svaki simbol na mojim slikama, i vatra ima dve strane, dva kraja, dve oštrice. Može da predstavlja toplotu i vodilju, ali isto tako može biti pretnja svemu što se pred njom nađe. Vrt je mesto mira, jedan lični prostor koji nas ograđuje od spoljnog sveta i daje nam sigurnost. Poput zidova kuće, sopstvene kože i svega onoga što predstavlja granicu između jednog i drugog sveta, između naše i tuđe stvarnosti i doživljaja iste. Iako su moji vrtovi, zapravo, šume ispunjene stablima i životinjskim svetom, oni jesu duboko povezani sa našom prirodom, sa našim nasleđem i svime što nas čini bićima kakva jesmo. Sneg (Čarobni breg) je slika koja ima poveznicu sa romanom Tomasa Mana, zbog čitave atmosfere koja se u tom delu prožima, ali posebno zbog poglavlja u romanu koje nosi naziv Sneg. U tom poglavlju postavlja se pitanje opstanka i očuvanja života pred svom silinom prirode i njenom superiornošću nad čovekom. Srce ima visceralnu simboliku. Ono predstavlja vitalnu, esencijalnu tačku protoka života. Kao najvažniji pokretač ljudske mašine, ono pumpa krv dalje u organizam, a bez te pokretačke pumpe i prokrvljenosti koje srce predstavlja, doslovno i metaforički, ne bi postojali ni život, ni ideja, ni stvaralački pogon. Zato je srce našlo svoje mesto na mojim slikama. Ko su likovi tvoje fantazije koji se pojavljuju na slikama i nose energiju priče? Da li su oni protagonisti jednog sveta koji postoji negde između sna i stvarnosti? To su uglavnom sukobljeni likovi. Sa jedne strane imamo figure u ulozi dece, a sa druge

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

likove koji nose teret ljudske egzistencije, istorije, civilizacijskog nasleđa i arhetipskih motiva koji nas podsećaju na to ko smo. Uvek me je zanimao čovek sa svim onim što ga čini bićem materije i duha — sposoban i za veličanstvena i za potpuno monstruozna dela. Danas me posebno intrigira čovek u procepu između ubrzanog tehnološkog napretka i tradicije koju nosi u sebi. Pitanje je da li je tehnologija prerasla svog tvorca i da li i dalje imamo kontrolu nad sopstvenim dostignućima ili su nas ona prevladala. Gde u svemu tome nestaje potreba za duhovnošću i u kojoj tački materijalno postaje jedino važno? Utisak je da se sama ideja o čoveku promenila i da je neophodno osmisliti nov sistem delovanja i ponašanja. Kroz tvoje slike i njihove nazive prepliće se odnos majke i deteta. Da li je to pre svega tvoj unutrašnji prostor ili tema koja pripada univerzalnom iskustvu svake majke? Verujem da je i jedno i drugo. Ranije su predstave majke sa detetom imale sakralnu komponentu i bile direktna aluzija na Bogorodicu sa Hristom. Kako su se stvari oko mene menjale, pa i u mom životu, te predstave su dobijale sve više profani izraz, odnosno i samo značenje je transponovano u svetovno i lično. Za mene je taj odnos dve jedinke najsnažniji, najčistiji, bezuslovan i uvek pečatiran jednim osećajem žrtve koji ima višeslojno tumačenje. Slika MAMA, koja predstavlja nultu sliku i srž serije Šume, upravo je predstava snažne veze između dva bića u odnosu na okruženje, kako spoljašnjeg tako i unutrašnjeg sveta. Tvoji pejzaži nisu mrtva priroda. U njima se nešto događa — postoji tišina, ali i potisnuta napetost, osećaj da se iza naizgled mirnog prizora odvija priča koju ne možemo odmah

da pročitamo. Sneg, vatra, vrtovi, figure i neobična bića deluju kao simboli jednog unutrašnjeg sveta. Šta zapravo predstavljaju tvoji pejzaži — spoljašnji svet koji posmatraš ili unutrašnje predele čoveka? I koliko ti je važno da gledalac ne dobije gotov odgovor, već da u tvojoj slici pronađe sopstveno pitanje? Namera i jeste da se posmatrač identifikuje sa onim što moje slike nose i da u njima pronađe sopstvena pitanja, ali samo u onoj meri koja je moguća ili neophodna. Ipak, moj rad jeste refleksija onoga što se događa na ličnom nivou, odnosno svega onoga što u meni ključa — onoga što me muči, raduje, što dolazi spolja i sudara se sa mojim unutrašnjim stanjima. Ukratko, ono što je moja opsesija, i zato ne mogu da očekujem da će to biti i tuđa opsesija. Ali verujem da se ipak u nekim tačkama dodirujemo i preplićemo. Zato su ti pejzaži i tihi, i napeti, i nepredvidivi, ponekad i prekinuti, jer upravo odražavaju moja stanja, odnosno moje unutrašnje pejzaže. Sneg je gotovo lajtmotiv tvog novog ciklusa. Šta ti on donosi — belinu, tišinu, prazninu ili mogućnost da se slika iznova rodi? Verujem da je sneg došao iz potrebe za belinom. Ranije sam mnogo više crtala i belina papira mi je igrala značajnu ulogu. Potom sam papir prekrivala bojom i radila kombinovane tehnike, da bih na kraju došla do čiste slike. Sada imam potrebu da platna sadrže puno beline i da beli tonovi imaju sopstveni život na njima. Slikanje belinom je vrlo izazovno i uzbudljivo, jer postoji opasnost da proguta sve oko sebe, kao snežna lavina. Takođe, razmišljam šta bi se dogodilo da svoju radnju smestim i u ostala godišnja doba. Četiri godišnja doba... možda ovo bude naziv nekog budućeg ciklusa.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Crvena boja na tvojim platnima nije samo koloristički akcenat. U odnosu na belinu snega ona gotovo fizički „ulazi“ u sliku — kao toplota, krv, život, opasnost, ali i kao znak otpora. Odakle dolazi ta crvena? Crvena boja jeste došla spontano, ili podsvesno, u prvi mah. Crveno ima vrlo bogatu simboliku u raznim kulturama, u književnosti, poeziji, filmu. Uvek mi padne na pamet trilogija Kšištofa Kješlovskog Tri boje: Plavo, Belo, Crveno. Sve tri boje imaju svoje osobenosti i višeznačje, a sve tri su prilično zastupljene na mojim slikama. Šume jesu serija gde su crveni akcenti prisutni na beličastoj gami. Njima je oslikan krvotok, neophodan životni sok, potom lopte u ulozi neobičnog isparenja, a nakon takvih ključanja došla sam do vulkana, odnosno erupcije crvene boje koja nekontrolisano izbija iz zemlje.

Mislim da me je priroda, i sve njene pojave, potpuno obuzela i da ne mogu, a da ne ostanem zadivljena pred svim čudima koje nam priroda u svojim kretanjima i tokovima priređuje. I upravo kao što sama priroda može da bude veličanstvena u svojoj lepoti, isto tako njena ćud ume da nas iznenadi i prestravi, pa i životno ugrozi. Ovde mogu da napravim paralelu sa crvenom bojom i onim što ona za mene predstavlja — crveni, drveni konjić kojim se dete bezbrižno igra, ali i plamen koji bukti i guta sve pred sobom. Da li su tvoji umetnički ciklusi ujedno i svojevrsna mapa tvojih životnih faza? Da li umetnik najpre mora da zaroni u sopstvenu tišinu, da prođe kroz ličnu kontemplaciju, pitanja, preispitivanja i promene, da bi iz tog unutrašnjeg prostora nastalo delo? Nisam sigurna da je tako kod svih umetnika, jer verujem da nas različite pojave različito inspirišu. Pojedini umetnici vrlo impulsivno reaguju na događaje i imaju potrebu da njihov odgovor na taj događaj bude momentalan i dovoljno glasan. Ali prilično sam uverena da svi mapiramo dešavanja i segmente iz života. Moj rad proističe iz nagomilavanja građe koja dolazi spolja i koja se u meni obrađuje. Gotovo pred svakom slikom prethodno odćutim i započnem je tek kada osetim da je vreme da zapišem nešto „veoma važno“ na papiru ili platnu. To ume da bude prilično teško. Izneti sopstveni unutrašnji prostor pred publiku jednako je ogoljavanju bića — kao kada naglas izgovarate svoje najintimnije dileme. Nije jednostavno pokazati drugima ono što nosite u sebi, naročito u vremenu poljuljanog poverenja i redefinisanih vrednosti. Kada se svet oko nas ubrza, umetnik ostaje sam pred platnom. Šta ti danas tražiš u toj samoći — odgovor, mir, smisao ili još jedno pitanje?

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Pretpostavljam, sve zajedno. S obzirom na to da živimo ubrzano i da smo okruženi kakofonijom zvukova, atelje je verovatno jedino mesto gde imam utisak da vreme staje. Kada se potpuno prizemljim i utonem u svoj mir, gubim osećaj za vreme. Zato za rad biram kasno poslepodne i noć — tada sve utihne, nema iznenadnih situacija i gotovo ceo svet spava. To je vreme kada mi najviše odgovara da se osamim i napravim otklon od svega. Tema oktobarskog izdanja RYL magazina je „Self-made Wo(Man)“ — žena koja gradi svoj svet, svoj izraz i svoj put. Kada pogledam tvoj umetnički opus, nameće mi se pitanje koliko je umetnički put zapravo najličniji oblik self-made priče?

Mislim da stvaranje jeste izuzetno ličan i intiman čin, a predstavljanje tog stvorenog dela je, u neku ruku, pružanje sebe na tacni. Takođe, mi nemamo kontrolu nad tim kako će neko od posmatrača, kritičara ili ljubitelja umetnosti primiti to delo. Biti onaj ko stvara je jedna strana, biti konzument je sasvim druga. Zbog svega toga, potrebni su istrajnost, upornost, ponekad prihvatanje kritike, ali ponekad i njeno zanemarivanje. Umetnost je često stvar subjektivnog osećaja i afiniteta, tako da se objektivnost namerno ili nenamerno odbacuje. Ne znam da li mogu da uporedim umetnički poziv sa građenjem karijere u drugim profesijama. Razvoj našeg puta ne zavisi uvek od nas, ali verujem da, dokle god nas vodi opsesija za kreacijom, dotle će se i stvaralački plamen obnavljati i goreti.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR SILK

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

„NEŠTO IZMEĐU“

PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ

PIŠE: GALERIJA NIKOLA RADOŠEVIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Izložba „Nešto između“ Tatjane Lečić postavljena je u lobiju hotela Radisson Collection Old Mill do kraja oktobra meseca. „Nešto između“ predstavlja promišljeno i vizuelno suptilno istraživanje prostora koji egzistira između stvarnosti i njenog odraza, između materijalnog i imaginarnog, između posmatrača i njegovog sopstvenog unutrašnjeg sveta. U središtu ovog ciklusa nalaze se kružne forme oslikane na svili, asocijativni pejzaži koji istovremeno postoje kao prizori i kao njihove refleksije, otvarajući pred posmatračem prostor neizvesnosti, kontemplacije i ličnog otkrivanja. Kružna forma, oslobođena početka i kraja, ovde postaje simbol beskonačnosti i trajanja. Njena zatvorenost ne ograničava pogled već ga usmerava ka unutrašnjem iskustvu, dok transparentnost i mekoća svile stvaraju utisak da se prizori nalaze u nekoj međuzoni između prisustva i sećanja. Pejzaži nisu određeni geografijom već emocijom; oni su prostori svesti u kojima se stvarnost i refleksija neprestano prepliću.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Posebnu dimenziju radovima daje prisustvo ogledala koje uvodi posmatrača u samo delo. Njegov odraz postaje promenljivi element kompozicije, čineći ga ne samo svedokom već i aktivnim učesnikom umetničkog događaja. Na taj način svako delo neprestano menja svoj vizuelni identitet, zavisno od prisustva, ugla posmatranja i trenutka u vremenu. Umetničko delo više nije zatvoren objekat već otvoreni sistem koji postoji kroz interakciju. Tatjana Lečić na suptilan način poziva na introspekciju i pronalaženje empatije. Nežne kolorističke harmonije, fluidne linije i transparentne strukture naglašavaju senzibilitet koji se tradicionalno povezuje sa ženskim principom, ali istovremeno prevazilaze rodne odrednice i obraćaju se univerzalnoj ljudskoj potrebi za razumevanjem, povezivanjem i samospoznajom. Ramovi za vez dodatno pojačavaju osećaj intimnosti, nostalgije i autentičnosti, prizivajući sećanja na ručni rad, porodičnu tradiciju i vreme kada su sporost i posvećenost bile sastavni deo svakodnevnog života. Na metafizičkom nivou izložba postavlja pitanja o prirodi stvarnosti i ulozi posmatrača u njenom oblikovanju. Prisustvo refleksije podseća na činjenicu da nijedna percepcija nije potpuno objektivna, dok promenljivost

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

slike sugeriše da je stvarnost proces, a ne konačno stanje. Posmatrač svojim prisustvom utiče na delo, baš kao što u savremenim tumačenjima fizike čin posmatranja utiče na ishod posmatranog fenomena. Ova analogija nije ilustrativna već poetska; ona služi kao podsticaj za razmišljanje o složenosti sveta koji nastanjujemo. U vremenu u kojem umetnost često insistira na dekonstrukciji, fragmentaciji i razaranju postojećih značenja, Tatjana Lečić bira drugačiji put. Njena dela grade umesto da ruše, povezuju umesto da razdvajaju. Ona nude prostor smirenosti, prostor u kojem pitanja ostaju otvorena, ali ne izazivaju nelagodu već radoznalost. U tom smislu, izložba afirmiše konstruktivan odnos prema stvarnosti, veru u mogućnost razumevanja i lepotu jednostavnosti koja ne umanjuje složenost sveta, već je čini pristupačnijom. „Nešto između“ nije izložba koju posmatrač samo gleda. To je iskustvo koje ga uključuje, poziva i menja. U trenutku kada se njegov odraz pojavi među slojevima svile, pejzaža i refleksija, granica između umetničkog dela i njegovog posmatrača prestaje da postoji. Ostaje samo prostor između — prostor u kojem se susreću prošlost i budućnost, stvarnost i mogućnost, umetnost i čovek.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR CREATIVITY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

KŌZMA: POKRETNA ARHITEKTURA SLOBODE

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ FOTO: IZ PRIVATNE ARHIVE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

NEMANJA DRAGAŠ ROĐEN JE 6. JULA 1992. GODINE U BEOGRADU, A OSNOVNU I SREDNJU ŠKOLU ZAVRŠIO JE U PLJEVLJIMA, GDE JE NOSILAC DIPLOME „LUČA“. VEOMA RANO POČINJE DA PIŠE, PA VEĆ SA ŠESNAEST GODINA OBJAVLJUJE PRVU ZBIRKU POEZIJE, FANTAZIJA U PLAVOM (2008), NAKON KOJE SLEDE MIKROFONIJA ZRELOSTI (2010), OBEĆANI SVEMIR (2014), OKOVANI SATIMA (2015), IZBOR IZ POEZIJE / GEDICHTAUSWAHL (2016) I MORFIJUM (2018). SA DVADESET GODINA POSTAJE NAJMLAĐI ČLAN UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE. NJEGOVA POEZIJA OBJAVLJIVANA JE U BROJNIM KNJIŽEVNIM ČASOPISIMA, ZBORNICIMA I NA MEĐUNARODNIM PLATFORMAMA, A DELA SU MU PREVOĐENA NA NEMAČKI, ENGLESKI, ŠPANSKI, MAKEDONSKI I RUSINSKI JEZIK. DRAGAŠ JE DOBITNIK BROJNIH KNJIŽEVNIH PRIZNANJA, MEĐU KOJIMA SU NAGRADA „MILUTIN BOJIĆ” ZA 2020. GODINU ZA CIKLUS PESAMA DEOBA PARAMPARČADI, VIDOVDANSKA NAGRADA AKADEMIJE UMETNOSTI I PRIZNANJE „TIMOČKA LIRA“. DNEVNI LIST POLITIKA UVRSTIO GA JE 2012. GODINE MEĐU ŠEST NAJUSPEŠNIJIH MLADIH UMETNIKA SRBIJE. PORED KNJIŽEVNOSTI, ZAVRŠIO JE PRODUKCIJU NA AKADEMIJI UMETNOSTI U BEOGRADU, U KLASI PROF. DR DEJANE PRNJAT, KAO STUDENT SA PROSEČNOM OCENOM 10, I STEKAO ZVANJE DIPLOMIRANOG DRAMSKOG I AUDIOVIZUELNOG UMETNIKA. NJEGOV PROFESIONALNI INTERES ZATO PREVAZILAZI KNJIŽEVNOST – BAVIO SE FILMSKOM I POZORIŠNOM PRODUKCIJOM, A BIO JE DEO PRODUCENTSKIH TIMOVA RAZLIČITIH FILMSKIH I SCENSKIH PROJEKATA.

DRAGAŠ JE AUTOR KOJI SVOJU KREATIVNOST NE VEZUJE ZA JEDNU UMETNIČKU DISCIPLINU. OD POEZIJE, ESEJA I KRITIKE DO FILMA, POZORIŠTA, PRODUKCIJE I MODE, NJEGOV RAD KARAKTERIŠE POTREBA DA ISTRAŽUJE RAZLIČITE NAČINE PRIPOVEDANJA I DA UMETNOST POSMATRA KAO PROSTOR LIČNOG PROMIŠLJANJA, SLOBODE I KOMUNIKACIJE SA SAVREMENIM ČOVEKOM. NEDAVNO JE U JEREVANU PREDSTAVIO SVOJU PRVU MODNU REVIJU, A NJEGOV AUTORSKI BREND KŌZMA DONOSI KAFTAN KAO SPOJ POEZIJE, ARHITEKTURE, TELA I SLOBODE.

Nemanja, upravo si u Jerevanu imao svoju prvu modnu reviju. Šta si osećao u trenutku kada su tvoji Kōzma kaftani prvi put izašli pred publiku? Izuzetan osećaj ponosa i preplavljenost toplinom kakvu donosi samo uzvraćena ljubav. Jerevan je grad koji mnogo volim i koji mi je oduvek otvarao kreativne prostore. U Parku pobede, simbolično je trijumfovala i moja stvaralačka nesputanost da u sadašnjosti spojim ono što mi je s godinama sve važnije – svoj koren i svoje cvetanje. Tako intenzivan emocionalni naboj osećao sam samo kada sam objavljivao svoje knjige poezije. Postoji nešto u svima nama što pred nas stavlja prazan papir da sami definišemo reči dok proživljavamo emocije. Ovo veče bilo je jedan takav zapis. Jerevan je grad snažnog kulturnog identiteta, a tamošnja modna scena sve više povezuje tradiciju i savremeni dizajn. Šta si ti prepoznao u tom gradu što je odgovaralo tvojoj estetici? Jermeni veoma drže do svog kulturnog nasleđa, a njihov savremeni modni dizajn uspešno komunicira priču o prošlosti kao neodvojivu od ličnog i nacionalnog identiteta. Prema tome gajim i divljenje i poštovanje.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Estetika taraza, jermenske narodne nošnje, bogata je ornamentima koji prate kulturni i istorijski narativ. Pesnici i umetnici poput Sayat-Nove i Sergeja Paradžanova u svojim delima pokazali su neodvojivost stvaralačkog izraza od kulturnog i društvenog konteksta Jermenije, a savremeni dizajn to prepoznaje i oblikuje. Kao pesniku i dramskom umetniku, dragocen mi je taj primer sublimacije, očuvanja i opstanka. Zašto baš kaftan? Šta te je toliko privuklo tom komadu odeće da je postao tvoj prepoznatljiv izraz? Kaftan kao odevni format otvara širok prostor za interpretaciju, jer spaja moć i slobodu. Poštuje telo, prati njegovo kretanje, dozvoljava biću da diše kroz svoju kožu i da svoju duhovnost presadi u vizuelnu dimenziju, bez obzira na pol. On je produžetak naših poetičnih doživljaja i čuvar naše aure. U kontekstu mode i poezije, kaftan je savršen primer izbrušene refleksivne misli u svojoj tekstilnoj dimenziji.

Kao što kaže Rumi: „Naše telo je naš veo na ovom svetu; mi smo poput mora skrivenog ispod slamke.“ Kaftan postoji vekovima i pripada različitim kulturama. Šta je za tebe njegova suština – odeća, umetnost, simbol slobode ili nešto četvrto? Najtačniji odgovor bio bi – sve od navedenog i mnogo više. U svojoj osnovi, kaftan je izuzetno jednostavan, ali jednostavno veličanstven. To je umetnost savršene mere. Princip izuzetnosti. Istovremeno, on je veliki komad slikarskog platna, pesma koja se pamti, ples kroz vreme i arhitektonsko rešenje našeg ličnog prostora. U njemu se susreću ono što nasleđujemo i ono što sami biramo da postanemo. Možda je upravo zato opstao vekovima – menjao je svoje lice, ali nikada svoju sposobnost da prenese ideju o traženju sopstvenog izraza. Kada si prvi put shvatio da od kaftana možeš da napraviš svoj autorski svet?

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Pre nekoliko godina, tokom putovanja Kavkazom. Oduvek me je fascinirao vetar. Misao o odeći koja se na vetru pomera kao pramen kose prerasla je u konkretnu ideju da taj „slobodan stih“ dovedem i kući – na beogradske ulice i crnogorske planine. Shvatio sam da u toj jednostavnoj formi postoji dovoljno prostora da ispričam sve one priče koje su me do tada pronalazile kroz poeziju, film i putovanja. I tako je, pre godinu i po dana, nastao Kōzma. Ostalo je istorija. Ili, zapravo – budućnost. Koliko u tvojim kaftanima ima tradicije, a koliko tvoje lične potrebe da tradiciju pomeriš u savremeni trenutak? U Kōzmi postoji snažna potreba da se lepota prošlog ponovo sretne sa savremenim trenutkom, ali bez doslovnih i isključivih interpretacija. Tradicija za mene nije nešto što treba reprodukovati, već nešto sa čim treba nastaviti razgovor – sinkretički, poetički i multidimenzionalno.

Kōzma je namenjen svakom telu, ali nije za svakog. Ima svoju nišnu publiku i ja uvek navijam da se magija desi – da stvari pronađu ljude kao što ljudi pronalaze stvari. Da li prvo nastaje ideja, materijal, boja, kroj ili žena za koju zamišljaš određeni kaftan? Ne pravim jasnu razliku između ženskog i muškog tela – više me zanima osoba, njena energija i način na koji će kaftan na njoj nastaviti da živi. U mom procesu duhovno uvek prethodi fizičkom. Prvo istražujem ideju i formu, a zatim tražim materijale i boje koji će im dati telo. Nijedan kaftan nije isti, kao što nisu isti ni ljudi koji ih nose. Nema serijske proizvodnje i kaftan se ne može poručiti. Važno mi je da svaki nastane kao zaseban susret ideje, materijala i osobe kojoj će na kraju pripasti. Tvoji modeli imaju određenu lepršavost i slobodu. Kakvu ženu vidiš kada zamišljaš ženu koja ih nosi?

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Ne bih koristio reč „lepršavo“ u kontekstu kaftana, jer me mnogo više zanima odnos forme, tela, prostora i vazduha. Način na koji konstruišem kaftan blizak mi je arhitektonskom promišljanju forme – on se kreće, ali istovremeno zadržava svoju strukturu i prisustvo. Umesto laganog i lepršavog, želim da komunicira moć i jasnoću stava. Ljudi koji nose moje kaftane imaju osvešćen identitet i izgrađenu estetiku: razigrani su, samosvesni i njihov glas se čuje. Kaftan nikada ne prikriva – on naglašava ljudski potencijal onoga ko ga nosi. Da li je kaftan za tebe način da se telo sakrije ili upravo način da se žena oslobodi potrebe da stalno „oblikuje“ svoje telo prema modi? Telo nije nešto što treba sakriti, ali ni nešto što neprestano treba disciplinovati prema zahtevima mode. Kaftan taj odnos obrće – ne traži od tela da se prilagodi njemu, već svoju formu gradi oko tela, ostavljajući mu prostor za pokret, prisustvo i slobodu. U tom smislu, za mene je on veoma oslobađajući odevni format. Ne briše telo, već ga lišava potrebe da se stalno dokazuje kroz proporcije i siluetu. Moda često pokušava da definiše idealno telo. Mene mnogo više zanima idealan prostor koji odeća može da mu pruži.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Da li je kaftan za tebe odeća koju čovek oblači – ili prostor slobode u koji čovek ulazi? Definitivno je prostor slobode u koji čovek ulazi. Odeća se obično završava tamo gde počinje telo, a kaftan za mene počinje upravo tu. On stvara lični prostor u kojem telo može slobodno da se kreće, ali i karakter da postane vidljiv. Zato ga doživljavam gotovo kao pokretnu arhitekturu – prostor koji nosimo sa sobom i koji se menja zajedno sa nama. Tema oktobarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Self-made Wo(Man)“. Da li osećaš upravo to – da si se samoizgradio i uzdigao na nivo koji ti pripada? Ja sam u večitom procesu učenja i rasta i mislim da je to jedna od najlepših stvari koje imamo kao ljudi u svojoj punoći – nikada ne znamo koliko daleko i visoko možemo da stignemo. Naše horizontale i vertikale pune su iznenađenja. Ne doživljavam „self-made“ kao konačno stanje, niti verujem da se čovek ikada izgradi potpuno sam. Grade nas ljudi, susreti, mesta, uspesi, ali možda još više pogrešni izbori i trenuci u kojima smo morali ponovo da pronađemo sopstvenu meru. Ono što jeste naše jeste odluka šta ćemo od svega toga napraviti. Zato ne osećam da sam stigao na nivo koji mi pripada – više volim da mislim da ga svakim novim iskustvom iznova stvaram.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO RALUCA MALNASI E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR SPIRITUALITY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

THE VOICE BETWEEN HEAVEN AND EARTH

PHOTOS: RALUCA MALNASI, LA GORA WINERY

WORDS: MIA MEDAKOVIĆ PHOTOS: RALUCA MALNASI

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

There are voices that are trained, and there are voices that seem to carry something beyond technique. Maria Coman belongs to the latter. A Romanian singer, Byzantine and psaltic music performer, journalist, composer, lyricist, translator and conference interpreter, Maria has built an unusual artistic path at the intersection of music, spirituality, language and culture. Born in Pitești in 1991, she grew up in a family where faith, education and love were central values — foundations that would later shape both her life and her artistic expression. Her education reflects the same multidimensional curiosity. She graduated from the Faculty of Letters and Arts in Sibiu and continued her studies in conference interpreting, security and diplomacy. Before finding her distinctive voice in Byzantine music, Maria explored journalism, jazz and pop, television and international communication. Her artistic journey was not a straight line, but rather a process of discovering what was already present within her. Byzantine music had been part of her life since childhood, but it was only later that she recognised it as her true artistic language. Today, she is one of the prominent voices bringing Byzantine and psaltic music to contemporary audiences, performing in Romanian and Greek and, on occasion, incorporating other Balkan languages and traditions into her work. Her performances have taken her to some of Romania and Europe’s most distinguished cultural spaces. She has appeared at the Romanian Athenaeum, the Pitești Philharmonic and the National Arena, while international performances include the Wiener Musikverein, where she appeared as a guest soloist alongside the Romanian National Opera Orchestra and Choir and the legendary Romanian musician Gheorghe Zamfir. In 2024, her artistic journey continued onto the internatio-

nal stage, including performances connected with the Romanian National Opera in Paris and at Versailles, as well as at a concert in Rome. She has also performed Byzantine psaltic music in Vienna in collaboration with the Tronos Choir of the Romanian Patriarchal Cathedral. Yet perhaps the most interesting part of Maria’s story is not the stages she has stood on, but the meaning she gives to her voice. For her, music is not simply performance. It is a way of connecting people — with one another, with their heritage and, ultimately, with something greater than themselves. Her own words are simple: she lives music in order to give emotion, love and joy to those who listen. In a world increasingly saturated with noise, Maria Coman chooses another kind of presence: the voice as a place of silence, memory and prayer. Perhaps that is why her music can cross the boundaries of language and belief. You do not necessarily have to understand every word to understand what the voice is saying. And perhaps this is Maria’s most beautiful for a self-made: not becoming someone else, but having the courage, discipline and faith to discover who you were meant to become. In September 2026, Maria Coman made her Serbian debut with an exclusive concert at La Gora Winery in Irig, in the heart of Fruška Gora. On September 13, her voice filled the unique setting of the winery with a programme rooted in Byzantine and Orthodox spiritual music. The concert marked an important moment in her artistic journey, bringing her distinctive interpretation of sacred music to Serbian audiences for the first time. Set among the vineyards of Fruška Gora, the evening became a meeting point of music, spirituality, tradition and contemporary cultural life — a fitting expression of Maria Coman’s artistic mission to build bridges between faith, art and the human experience.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Maria, your first concert in Serbia took place at La Gora, on Fruška Gora. How did you experience that moment — singing for a Serbian audience for the first time, in a country that is geographically close to you, yet where you had never performed before? It was a truly memorable experience. The place was extraordinary, and the people were wonderful. These are not just words; I genuinely felt welcomed, and above all, I consider the experience a blessing from God. Romanians and Serbians are brothers and sisters in Christ, and neighbours by geography. Singing more pieces in Serbian was a challenge, but a joyful one. Both the choir and I felt more connected to the place and to the celebration on September 13.

There is something in your voice that is difficult to explain through music alone. When did you first feel that your voice was not simply an instrument, but a way of conveying something much deeper? My journey in music began with Byzantine chant, and that was the first moment I felt that God had given me a purpose in life. I actually wanted to become a doctor, but through singing, I discovered another way of bringing healing to people. The tears, prayers, happiness and peace I have witnessed in those who listen to us have made me feel that my voice can be an instrument in God’s hands. I will never have enough words to thank Him for the blessings He has given me.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Before finding the music you sing today, you explored jazz, pop and other musical forms. Did you change your music — or did music change you? Music has accompanied me since my very first breath. No matter what I studied or what work I did, I always found time during the day to sing, compose or simply listen to music. Every musical genre has taught me something new, and I have rediscovered myself at least a thousand times. Music has made me more flexible, creative and empathetic. It has given me the courage to dream and the faith to believe that, when my conscience is clear and my relationship with God is strong, even the most difficult things are possible.

So yes, I believe music has changed me. As a child, I used to keep my feelings to myself because I was afraid of people, but I always had God as my best friend. Today, I feel closer to the spirit of the Psalmist David, unafraid because I trust in God. As for whether I changed my music or music changed me, I believe every singer has a unique way of expressing art. In my case, music is not merely an art form; it has a deeply spiritual dimension. Ultimately, I think that is something only the people who listen to me can truly answer. You have said that Byzantine music must first be lived and felt, and only then sung. What does it mean to you to “live the music”?

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

For me, it means living in a way that is consistent with what I sing. When it comes to prayers and psalms, I believe we should pray daily, be kind to others and strive to follow the Ten Commandments. Of course, we are human, and we make mistakes. We should be careful not to judge others, because none of us is without weaknesses. I am no angel; I have my own shortcomings, but I feel an even greater responsibility to work on myself because of the gift I have received. As the Gospel reminds us, “To whom much is given, much will be required.” What happens inside you in the few seconds before you begin to sing? Is there stage fright, silence, prayer — or something else? Before every performance, we pray the Lord’s Prayer. Then comes a moment of silence in which I remind myself why I am there: first, to sing for God and the Virgin Mary, and then for the people. In that silence, I collect myself, shake off my nerves and allow myself to be carried by God’s care. It is a moment in which I try to understand the responsibility of standing on a stage or inside a church and remember that singing is, above all, an offering. Your music comes from the Orthodox tradition, yet its emotion reaches people who do not necessarily belong to that tradition. Why do you think that is? I have one answer to this question: the power of the Word. Regardless of language barriers, faith or different mentalities, I believe God will always find a way to reach people’s hearts. The power of His Word, the prayers, the blessing of the Holy Spirit and the people through whom He works can transcend all these differences. A voice that touches someone, the performer’s emotional expression, or a particular life experience of the listener can offer food for thought. For some people, that moment of connection may even become the beginning of a new life. Can a person understand a prayer even when they do not understand the language in which it is sung? Yes, absolutely. I believe we should listen to this music first with the heart and then with the ears.

I have a beautiful story that illustrates this. A friend of mine was travelling in Spain when he visited a small village. He went into a little shop where an elderly man was preparing to close his business and sell it. My friend was surprised to discover that the man was watching a YouTube video of me singing the “Hymn of Love.” He was in tears. My friend told him that he knew me and asked why he was listening to a song whose language he did not understand. The man’s answer was simple: “Because even if I don’t know the words, I KNOW it is the truth.” I try to remember this story whenever I feel low, because I have difficult moments in my own life, too. It reminds me that music can communicate something profound even when words are not understood. Is there a particular song or psalm that touches you differently every time you sing it, no matter how many times you have performed it? Yes, Psalm 50 and the “Hymn of Love.” Every time I sing them, I experience repentance differently and discover a new dimension of love. I hope these two prayers can transcend time and every boundary, continuing to touch people’s hearts, minds and lives. There is something both fascinating and deeply moving about the way these two pieces connect me to my childhood. I was raised in an Orthodox family, and when I was three years old, I became seriously ill quite unexpectedly. By God’s grace, I recovered, and I truly believe that my survival was a miracle. After my recovery, at the age of three, I began learning Psalm 50 by heart and reading the Hymn of Love from Saint Paul’s First Epistle to the Corinthians whenever I attended the Service of Holy Unction. Today, when I look back, I see these experiences as a bridge across time, connecting the child I once was with the woman and artist I have become. You have had the opportunity to perform on major European stages, from Vienna to Versailles, as well as in sacred spaces. Where have you felt most strongly that your voice had truly found its home? I would begin by saying that I am deeply grateful for the extraordinary opportunities I have been given to perform in such remarkable pla-

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ces. However, I feel the same responsibility whether I sing for one person or for ten thousand. Every stage and every church has its own unique character, and I am grateful for every experience because each one has become part of my story. I feel blessed and enriched by these experiences, and I hope to share them one day with my children and grandchildren. Ultimately, I believe my voice has truly found its home in every heart that has, even for a second, offered a prayer to God. What happens when an artist stands before an audience with something as personal as a prayer? Where does art end, and confession begin? For me, art is confession, especially when your intentions are sincere and you put God first. When I think about the everyday miracles in life, even the simple gift of waking up each morning, I realise that gratitude itself can become a form of confession. Nothing is truly ours, and tomorrow is never guaranteed. We have the memories of the past and the gift of the present. I try to live each day as if it were my last, without forgetting to enjoy life and praise God whenever I have the opportunity. For me, this is where art and prayer meet: in the awareness of how precious life is and in the desire to offer something meaningful through the gifts we have received. The theme of RYL Magazine’s October issue is “Self-made Woman.” Would you consider yourself one of them? I am a God-made Woman, that is for sure. Who I am today is the result of faith, hard work, ambition, perseverance and resilience, along with moments of sorrow and moments of pure happiness. But I have never walked this path alone. My family, my spiritual father and the people who believed in me, supported me and helped me along the way have all been part of this journey. I am grateful for every challenge, because each one has taught me something, and for every person God has placed in my life. I pray that God grants everyone the salvation of their souls and that the Orthodox faith may remain even stronger for generations to come.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UROŠ ELEKOVIĆ E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR EXHIBITION

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PRVI IMPULS, PRVI TRAG

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJE: UROŠ ELEKOVIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

JELENA GRUBOR ROĐENA JE 31. AVGUSTA 1999. GODINE U BEOGRADU. OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE NA FAKULTETU SAVREMENIH UMETNOSTI U BEOGRADU UPISALA JE 2022. GODINE, NA SMERU VIZUELNA UMETNOST - ODSEK SLIKARSTVO. DIPLOMIRALA JE 2026. GODINE U KLASI PROF. ĐORĐA STANOJEVIĆA I TIME STEKLA ZVANJE VIZUELNE UMETNICE. TOKOM STUDIJA UČESTVOVALA JE NA GODIŠNJIM IZLOŽBAMA STUDENATA TREĆE I ČETVRTE GODINE FAKULTETA SAVREMENIH UMETNOSTI. BAVI SE APSTRAKTNIM SLIKARSTVOM, ISTRAŽUJUĆI ODNOS IZMEĐU UNUTRAŠNJIH STANJA, BOJE I SLIKARSKOG GESTA, UZ POSEBAN NAGLASAK NA INTROSPEKCIJI I PROCESU STVARANJA. SVOJU PRVU SAMOSTALNU IZLOŽBU “SPANDA” JELENA ĆE IMATI U GALERIJI NIKOLA RADOŠEVIĆ U OKTOBRU MESECU.

„Spanda“ je naziv tvoje prve samostalne izložbe, koja je postavljena u Galeriji Nikola Radošević i biće otvorena do 10. oktobra 2026. godine. Kada je došao trenutak da napraviš svoj prvi iskorak pred javnost i predstaviš ono što si do sada stvarala? Spanda dolazi baš u trenutku završetka osnovnih studija i početka mastera, pa mi je taj trenutak delovao prirodno za prvi izlazak pred publiku. Studije su mi bile period velikog traženja, introspekcije i pokušaja da shvatim šta je zaista moje. Zato sam želela da me ljudi prvi put upoznaju upravo kroz taj deo mog puta – kroz traženje, i kao osobe i kao umetnice.

emocija i unutrašnjih procesa. Ono što proživljavam prenosim na platno i dajem mu oblik izvan sebe. Tako to više ne ostaje samo u meni, već nastavlja da postoji kroz sliku. Meni je slikanje zbog toga istovremeno i suočavanje i otpuštanje. Do sanskrita sam došla potpuno spontano. Privuklo me je to što njegovi pojmovi često ne mogu da se svedu na jedno značenje, a to mi je jako blisko. Spanda znači puls, titraj, impuls – i čim sam naišla na tu reč, prepoznala sam način na koji slikam. Zato Spanda za mene nije samo naziv izložbe, već praktično polazište iz kojeg ti radovi nastaju.

Čime si se predstavila na izložbi „Spanda“ i zašto si upravo ovaj naziv odabrala za svoj prvi samostalni izlazak pred publiku? Na izložbi se predstavljam ciklusom apstraktnih radova velikog formata koji polaze od mojih

Kako bi opisala svoje slikarstvo? Svoje slikarstvo bih opisala kao intuitivno, lično i oslobađajuće. Kroz slikanje emociju činim vidljivom, prenosim je iz unutrašnjeg prostora u materijalni svet, sa svom energijom koju nosi.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Važno mi je da iskustvo iz kog je slika nastala ostane sačuvano, kako bih mogla da ga sagledam iz drugog ugla i nastavim dalje, bez toga da mu oduzimam njegov značaj. Radiš velike formate. Šta ti oni omogućavaju kao umetnici, a što možda ne bi mogla da postigneš na manjim formatima? Da li veliki format menja i odnos tela prema slici? Veliki formati mi daju onu spontanost i neposrednost koja mi je potrebna. Dok slikam, zbog same veličine platna ne mogu da sagledam celu sliku. Vidim je tek kada se odmaknem i upravo mi ta nemogućnost da sve vreme vidim celinu daje više slobode da se prepustim trenutku i impulsu. I odnos tela prema slici je drugačiji. Platno me gotovo okružuje, pa sam fizički mnogo više u samom procesu. Pokret je širi, jači i slobodniji i nemam stalni osećaj gde je ivica formata. Takav odnos sa platnom čini ceo proces mnogo intenzivnijim i ličnijim. Tvoje slike imaju snažnu energiju i prisustvo. Koja boja dominira u tvom slikarskom opusu i kakvo značenje ona ima za tebe? Spektar boja u mojim radovima razvija se zajedno sa slikom. Mnoge nijanse uopšte ne postoje na početku, već nastaju tokom rada, kroz slojeve, curenje i reakciju jedne boje na drugu. Jedina stvar koju u tom trenutku zaista znam jeste koja mi je boja potrebna baš tada.

Ono što sam vremenom shvatila jeste da se crvena pojavljuje skoro svuda – nekada potpuno dominantno, nekada samo kao mali trag, a nekada je zatrpana ispod nekoliko slojeva i praktično samo ja znam da je tu. Ne vezujem boje za jedno fiksno značenje, ali crvena za mene nosi ogroman raspon intenziteta. Može da bude ljubav, strast i snaga, ali isto tako i bol, bes ili opasnost. Verovatno mi se baš zato toliko uporno vraća. Kada počinje jedna tvoja slika? Da li joj prethodi jasna ideja ili se proces odvija intuitivno, kroz sam čin slikanja? Unutrašnji proces je pokretač. Nešto se dogodi, javi se moja prva snažna reakcija i tada obično poželim da slikam. Ta prva emocija je najčešće početna tačka rada. Sve dalje je potpuno intuitivno. Nemam ideju kako će slika izgledati niti cilj koji pokušavam da dostignem, jer mi je važno da proces ostane otvoren i da me sam rad vodi. Završava se onda kada mogu mirno da stanem ispred nje i više ne osećam potrebu da joj se vratim. Koliko je u tvom radu prisutna spontanost, a koliko svesna kontrola? Jedini oblik kontrole koji imam jeste da znam kada treba da stanem. Ako osetim da impuls više ne vodi i da bi sledeći potez bio odluka, a ne reakcija, prestajem. Slici se vraćam tek kada se javi novi impuls.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Tako rad često nastaje kroz nekoliko različitih naleta, a svaki od njih u slici ostavi trag trenutka iz kojeg je došao. Uvek je ta jedna slika „glavna“ na izložbi. Da li je imaš i o čemu priča? Da, to je Spanda. U toj slici je možda najvidljiviji ceo proces nastanka – slojevi se preklapaju, boje se menjaju, curenja ostaju vidljiva i sve nekako čuva ono što je bilo pre toga. Raspon između jake crvene i duboke plave nosi i intenzitet i smirenje, pa mi se čini da baš ona u sebi ima najviše različitih stanja. Zato mi je i najbliža samom pojmu spande. U sebi nosi titraj, impuls i promenu, ali i trag svega što je prethodilo konačnom obliku. Njena dubina je istovremeno vizuelna i emotivna, jer u sebi zadržava tragove čitavog procesa iz kog je nastala. Ako je „Spanda“ tvoj prvi veliki korak, gde želiš da te on odvede? Trenutno mi je najvažnije da predstavim sebe i svoje slikarstvo publici i da ljudi imaju priliku da ga upoznaju i osete. Ne znam tačno kuda će me Spanda odvesti i mislim da mi to trenutno nije ni potrebno da znam. Volela bih da bude početak jednog ozbiljnog slikarskog puta, ali ne želim unapred da mu nacrtam celu mapu. Više verujem intuiciji i unutrašnjem osećaju. Verujem da se određeni

putevi otvore sami, a da je na meni da ih prepoznam kada se pojave. Tema oktobarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Self-made Woman“. Iz tvoje perspektive, kao mlade umetnice koja je upravo zakoračila na profesionalnu umetničku scenu, koliko osećaš da si se sama izgradila – kao umetnica, ali i kao žena? Lični razvoj ne doživljavam kao nešto što se dešava potpuno samostalno. Na nas utiču ljudi, iskustva i okolnosti, ali na kraju mi biramo šta ćemo iz svega toga poneti i kako ćemo od toga izgraditi sopstveni put. Kod mene su se lično i umetničko sazrevanje odvijali paralelno. Što sam bolje upoznavala sebe, to sam jasnije prepoznavala i svoj slikarski izraz. Taj proces doživljavam kao nešto što se konstantno razvija i nadograđuje i volela bih da tako i ostane. Danas ipak mnogo sigurnije stojim iza sebe, svog rada i pravca koji osećam kao svoj.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: IGOR PAVLOVIĆ E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR EVENT

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

JEDAN ČOVEK, VIŠE SVETOVA O FINANSIJAMA, MUZICI, MEDNESSU I SLOBODI DA NE BIRAMO SAMO JEDAN SVET.

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

IGOR PAVLOVIĆ, POZNAT KAO DIGGIE, SVOJ PROFESIONALNI PUT GRADI NA SPOJU FINANSIJA, PREDUZETNIŠTVA I MUZIKE. DIPLOMIRANI JE EKONOMISTA, A MASTER STUDIJE IZ MEĐUNARODNOG BIZNISA ZAVRŠIO JE NA UNIVERSITAT POMPEU FABRA (UPF) U BARSELONI. PROFESIONALNO ISKUSTVO STICAO JE KROZ RAD U KOMPANIJAMA KAO ŠTO SU EY I PWC, A DANAS SE BAVI FINANSIJAMA. PARALELNO SA POSLOVNOM KARIJEROM, POSLEDNJE DVE GODINE AKTIVNO GRADI SVOJE IME KAO DJ I KROZ MUZIKU RAZVIJA DRUGI DEO SVOG PROFESIONALNOG IDENTITETA. KAO JEDAN OD LJUDI IZA MEDNESSA, UČESTVOVAO JE U STVARANJU I ORGANIZACIJI DOGAĐAJA KOJI SU OKUPLJALI VIŠE OD 1.000 POSETILACA PO EVENTU, UZ SARADNJE SA VELIKIM BRENDOVIMA. ZA NJEGA MEDNESS PREDSTAVLJA VIŠE OD ORGANIZACIJE DOGAĐAJA, VEĆ IDEJU STVARANJA ZAJEDNICE I ISKUSTAVA KOJA LJUDI PAMTE. U POSLEDNJE VREME SVE VEĆU PAŽNJU POSVEĆUJE MUZIČKOJ PRODUKCIJI,

KROZ KOJU ŽELI DA SVOJU VIZIJU PRENESE I NA ORIGINALNU MUZIKU, A PRVE NUMERE USKORO ĆE UGLEDATI SVETLOST DANA. NJEGOV PRISTUP MUZICI ZASNIVA SE NA ENERGIJI, EMOCIJI I STVARANJU TRENUTAKA KOJI OSTAJU U SEĆANJU, BEZ POTREBE DA SE VEZUJE ZA JEDAN ŽANR ILI PRAVAC. IAKO SE NJEGOVI PROFESIONALNI I KREATIVNI PUTEVI RAZLIKUJU, ZAJEDNIČKI IM JE ISTI PRISTUP, DISCIPLINA, POSVEĆENOST I ŽELJA DA SE NEŠTO URADI NA KVALITETAN NAČIN. DANAS JE BAZIRAN U SRBIJI, GDE NASTAVLJA DA RAZVIJA SVOJE POSLOVNE I MUZIČKE PROJEKTE. NE VEZUJE SVOJ IDENTITET ZA JEDNU TITULU ILI OBLAST, VEĆ VERUJE DA RAZLIČITA INTERESOVANJA MOGU DA POSTOJE PARALELNO I DA SE MEĐUSOBNO NADOPUNJUJU. IZA SVEGA ŠTO RADI STOJI ŽELJA DA GRADI NEŠTO AUTENTIČNO I DA PREMA LJUDIMA OKO SEBE OSTAVI UTISAK POVERENJA, POZITIVNE ENERGIJE I PROFESIONALNOSTI.

Igor Pavlović i DIGGIE, da li su to dva lica istog čoveka ili dva različita sveta koja žive u tebi? To je sve isti čovek. Nebitno je kojom se aktivnošću bavim, uvek ću joj pristupiti sa istom posvećenošću. Ne volim predrasude i ne verujem u to da, ako voliš ili radiš jednu stvar, ne možeš da se baviš nečim potpuno drugačijim. Mnogo toga me zanima i uvek sam otvoren za nova iskustva.

Još od malena je muzika imala veliku ulogu u mom životu, pre svega zato što je vezujem za određene trenutke i uspomene. Oduvek sam voleo da je delim sa drugima, ali sam isto tako cenio ljude koji bi meni otkrili nešto novo, posebno kada je u pitanju manje poznata muzika ili muzika iz drugih kultura.

Kada si prvi put shvatio da muzika za tebe nije samo nešto što voliš da slušaš, već nešto što želiš da stvaraš, selektuješ i deliš sa drugima?

Šta je za tebe dobar događaj? Da li su to muzika, publika, prostor, produkcija, energija, ili kombinacija svega? Kombinacija svega. Muzika je povod, ljudi su najbitniji, a sve ostalo je bonus.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Iza svakog velikog događaja koji publici deluje spontano i lako zapravo stoji mnogo organizacije. Koliko je u tvom poslu kreativnosti, a koliko discipline i menadžmenta? Ako je publici sve delovalo spontano i lako, to znači da smo dobro odradili posao. Kada je u pitanju kreativnost u ovoj industriji, mislim da se ona podrazumeva samim tim što se baviš muzikom i organizacijom događaja. Ne smatram je sama po sebi dovoljnim razlogom za pohvalu. Ono što pravi razliku jesu disciplina i menadžment, odnosno sposobnost da tu kreativnost zaista sprovedeš u delo. Kako vidiš beogradsku elektronsku scenu danas? Šta joj nedostaje, a šta je njena najveća snaga? Imam podeljeno mišljenje. Kada je uporedim sa scenom u inostranstvu, primećujem da su ljudi tamo dosta opušteniji, delom zato što je elektronska muzika dostupnija i što je publika koja je prati zaista živi. Kod nas i dalje postoji određena uzdržanost, na primer kada je u pitanju đuskanje, jer ljudi često razmišljaju o tome kako će izgledati drugima. To je pomalo ironično, jer je upravo sloboda izražavanja jedna od suština ove kulture. Sa druge strane, naša najveća snaga su izuzetno talentovani artisti koji su veoma cenjeni i van Srbije. Da li publika u Srbiji prati svetske trendove ili imamo neki svoj prepoznatljiv senzibilitet? Primećujem da se sve više prate svetski trendovi. Mislim da svaka osoba u nekom trenutku života želi da iskusi nešto novo i drugačije, a upravo je to jedna od lepota ovih događaja i ove muzike. Naravno, svi volimo i ponosimo se domaćom muzikom, ali mislim da je najvažniji balans. Elektronska muzika na neki način otvara čula, pa i domaću i drugu muziku možeš da doživiš na drugačiji način. Event industrija danas sve više liči na kreiranje iskustva, a ne samo na organizaciju događaja. Šta za tebe čini jedno iskustvo nezaboravnim? Upravo je iskustvo suština svega. Kao što sam već rekao, ljudi i muzika su najvažniji. Ako je svima bilo dobro, postoji velika šansa da će iz tog događaja poneti lepo sećanje koje će vezati

za ljude sa kojima su ga doživeli. Ranije sam spomenuo koliko muziku vezujem za određene trenutke. Kada ti DJ pusti određenu pesmu baš u pravom trenutku, ona zauvek može da ostane povezana sa tim momentom i ljudima sa kojima si ga proživeo. Mislim da je upravo to jedan od najlepših aspekata muzike. Koja je osnovna ideja MEDNESSA? Gde pokrećete svet i Srbiju? Osnovna ideja MEDNESSA proistekla je iz iskustava koja smo imali u inostranstvu, iz događaja na kojima smo se najbolje provodili i scene koju smo tamo upoznali. Želimo da deo tog iskustva donesemo u region, da izgradimo zajednicu i da tu zajednicu, odnosno ono što je čini, publiku, muzičke producente, DJ-eve i celu kulturu koja nastaje oko njih, predstavimo svetu. Snažno verujem u tu ideju jer smo imali priliku da vidimo kako izgleda scena u inostranstvu izbliza. Mislim da imamo nešto svoje što ne treba da izgubimo, taj naš inat, energiju i želju da napravimo nešto i kada okolnosti nisu idealne. Šta misliš da muzika može da uradi za čoveka što reči ponekad ne mogu? Upravo to. Kažu da slika govori hiljadu reči, a muzika možda i milion. Muzika je veoma intimna stvar. Kroz svoj izbor muzike ljudima često daješ mnogo više informacija o sebi nego što bimogao kroz običan razgovor prilikom prvog upoznavanja. Tema oktobarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „SELF-Made WO(MAN)“. Kako vidiš sebe? Da li upravo kroz self-made? Teško pitanje, jer zavisi od toga kako definišemo „self-made“. Na primer, koliko pomoći od drugih ljudi, u bilo kom obliku, predstavlja granicu nakon koje više ne možeš da kažeš da si nešto postigao sam? Jedno je sigurno, neke stvari koje sam postigao u kratkom periodu ne bih uspeo bez pomoći drugih ljudi, a verovatno je bilo i malo sreće. Ali o tome zapravo ne razmišljam niti mi je cilj da sebe posmatram kroz tu etiketu.Mnogo mi je važnije da doprinesem zajednici i kulturi. Uvek sam spreman da pomognem drugima bez očekivanja reciprociteta, tako da kada neko pomogne meni, to veoma cenim. Volim da prepoznajem i cenim dobrotu kod ljudi.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR FEMININITY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ŽENA KOJA SE SETILA SEBE

PIŠE: JELENA VUJAČIĆ, PSIHOLOG I PSIHOTERAPEUT

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Postoji jedno staro predanje, koje se pripisuje drevnim severnoameričkim tradicijama, a koje govori da će doći vreme velikog haosa. Čovek će izgubiti vezu sa Zemljom, prirodom, drugim čovekom, ali pre svega — sa sobom. I tada će, kaže predanje, doći Isceljena Žena. Ko je Isceljena Žena i zašto se ona danas toliko doziva i budi? Svet danas, više nego ikada pre, poznaje uspešnu ženu. Obrazovanu, sposobnu i samostalnu. Ženu koja vodi kompanije, porodice, timove i sopstvene živote. Generacije pre nas borile su se da žena danas dobije pravo da postoji na tim mestima. Ali sve to nije dovelo do ravnoteže i isceljenja sveta, nas i naših odnosa. Gde smo to pogrešile i o šta se oglušile? U starim mitovima i pričama, žena je često morala da napusti poznato da bi pronašla ono što je izgubila. Morala je da siđe u šumu, u podzemlje, da ode u pustinju i prođe kroz tamu, da susretne nepoznato i da se, nakon svega, vrati drugačija. Čini se da polako shvatamo da sledeća etapa ženskog puta više nije pitanje šta još možemo da osvojimo spolja. Došlo je vreme za osvešćivanje i zaživljavanje svega što treba da povratimo iznutra, jer tamo žive ženina iskonska snaga, priroda, lepota i moć. Sada možemo imati sve što smo nekada želele — a ipak jednog jutra osetiti da više ne prepoznajemo ženu koja taj život živi. Isceljena Žena nije ona koja nikada nije bila ranjena. Ona je upravo suprotno — žena koja je eonima prolazila kroz poricanje, povrede, gubitke i potiskivanja. Ona je prošla kroz sopstvenu tamu, ali nije u njoj ostala. Upoznala je i iscelila svoje rane dovoljno duboko da više ne mora iz njih da živi. Prepoznala je ono što je nasledila, ono što je izgubila i ono čega se odrekla da bi pripadala — i konačno krenula putem nazad prema sebi. I na tom mestu spoznaje započinje putovanje

u unutrašnje predele bića, u ono osećajno, intuitivno i drevno. Putovanje ka iskonskoj prirodi žene. Prema onome što je žena bila pre nego što je naučena kakva treba da bude. To je put isceljenja kojem se danas vraćamo: sposobnost žene da ponovo siđe u sebe, da izdrži sopstvenu dubinu dovoljno dugo da iz nje nešto novo može da se rodi. Postoji nešto u ženskom biću što me neprestano vraća Majci Zemlji. Zemlja prima, ne žuri i ne objašnjava. U njenoj tami seme nestaje pre nego što iz njega nikne život. Tako i žena prima ono što dolazi i daje mu telo. U njoj se događa transformacija. I upravo je tu jedna od velikih tajni iskonskog ženskog. Poput drevnog simbola Ouroborosa — zmije koja zatvara krug sopstvenim telom, jedući sopstveni rep — žena nosi tajnu kraja koji u sebi sadrži i novi početak. Priroda žene je beskonačno ciklična u svim njenim manifestacijama tela i bića. U njoj iznova umire i nestaje staro da bi se oslobodio prostor za rođenje novog. I negde ispod svih slojeva koje je tokom života stekla, žena spoznaje da postoji nešto mnogo starije. Deo nje koji pamti pre nego što je naučio. Koji pamti jezik tela, instinkta, sopstvenog ritma i ritma prirode. Taj deo zna kada nešto u nama želi da živi, a kada je vreme da nešto umre. Kada treba ostati, a kada otići. Kada govoriti, a kada se povući duboko u sebe i čekati. Ono što je kroz generacije prolazilo neisceljeno, kroz nju više ne mora nesvesno da ide dalje. Ona u ovom procesu ponavljane samokreacije odbacuje kožu koja joj je postala tesna, iznova se drugačija rađa i potom se, u sve dubljim krugovima spirale, vraća istim mestima — svaki put sve malo bliže onome što je oduvek bila.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

I možda taj deo sebe žena nikada nije izgubila. Možda je samo prestala da čuje njegov jezik ispod slojeva prilagođavanja, porodičnih priča i svega što je naučila da treba da bude kako bi bila voljena, dobra i prihvaćena. A kada se žena isceljuje, menja se i njen odnos prema telu, prema prirodi, prema muškarcu, prema Zemlji i prema samom Životu. Vraća se svetost materije i njena drevna sposobnost da primi duh. Tada Nebo ponovo dobija Zemlju kroz koju može da manifestuje Život. Toliko dugo smo božansko tražili gledajući prema Nebu, pokušavajući da se uzdignemo iznad tela, materije i onoga što je zemaljsko. A šta ako postoji i sasvim drugačiji put? Ne samo uzdizanje, nego i silazak. Silazak duha u telo. Neba u Zemlju. Nevidljivog u vidljivo. Žena je Yin. Ona predstavlja unutrašnje, duboko, receptivno — ali ne i pasivno. Jer ovde, na Zemlji, ništa ne može zaista zaživeti dok ne dobije svoje telo. Svako od nas morao je proći kroz ženu da bi postao čovek. Morao je biti primljen u tamu majčine utrobe, dobiti oblik, kožu, srce i dah. Duh je morao da postane materija. I možda naše oboženje zato nije bekstvo iz ljudskog, već njegovo potpuno nastanjivanje. Nije napuštanje tela da bismo pronašli duh, već toliko dubok ulazak u telo da se duh konačno može potpuno izraziti i zasijati kroz njega. Ovde žena nije samo pol. Ona je princip utelovljenja. Ona prima nevidljivo i daje mu oblik; od slutnje stvara život, od osećanja odnos, od vizije stvara delo, a iz ljubavi stvara novi život i telo. Možda zato drevno predanje govori da će svet spasiti Isceljena Žena. Jer žena koja je pronašla put nazad do sebe više ne mora da osvaja da bi promenila svet. Ona drugačije voli. Drugačije bira. Drugačije stvara. Drugačije odgaja. I možda SELF-MADE WOMAN nije žena koja je samu sebe stvorila. Možda je to žena koja je imala hrabrosti da skine sa sebe sve ono što ona nije — sve dok ponovo nije ugledala ono što je oduvek bila. Isceljena žena. Žena koja se setila sebe.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: SINIŠA LABUS E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR SOUL

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

TALENAT JE TEK TREĆINA PUTA O TALENT, RADU, DISCIPLINE I SAMOSTALNOM GRAĐENJU UMETNIČKOG ŽIVOTA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

SINIŠA LABUS ROĐEN JE 22. MARTA 1971. GODINE U ZAGREBU. OD NAJRANIJEG DETINJSTVA BAVI SE CRTANJEM I SLIKANJEM. PRVA TEORIJSKA I PRAKTIČNA ZNANJA STIČE KROZ ŠKOLU I NEPOSREDAN RAD SA MAGISTROM VAJARSTVA VUKOM BOJOVIĆEM. KASNIJE UČI KOD DRAGANA MALEŠEVIĆA TAPIJA, A ISTOVREMENO POSEĆUJE ATELJEE DRUGIH SAVREMENIH REALISTIČKIH SLIKARA, UPOZNAJUĆI RAZLIČITE PRISTUPE I TEHNIKE TRADICIONALNOG SLIKARSTVA. ČESTA PUTOVANJA U INOSTRANSTVO I POSETE VELIKIM SVETSKIM GALERIJAMA I MUZEJIMA POSTAJU VAŽAN DEO NJEGOVOG UMETNIČKOG RAZVOJA. NAJZNAČAJNIJA PRAKTIČNA ZNANJA, KAKO SAM NAVODI, STIČE PROUČAVAJUĆI I KOPIRAJUĆI DELA STARIH MAJSTORA. POSEBNO GA PRIVLAČE PREDSTAVNICI BAROKA I VISOKE RENESANSE, KAO I TRADICIJA RUSKOG REALIZMA 19. VEKA. MEĐU SVOJIM NAJVEĆIM UMETNIČKIM UZORIMA IZDVAJA ŠPANSKOG SLIKARA DIJEGA VELASKEZA I RUSKOG UMETNIKA ILJU RJEPINA. VOĐEN LEONARDOVOM MIŠLJU DA JE „SLAB UMETNIK ONAJ KOJI SE BAVI SAMO JEDNOM TEMOM“, LABUS NEGUJE ŠIROK TEMATSKI OPSEG. NJEGOVO STVARALAŠTVO OBUHVATA PORTRET, MRTVU PRIRODU I PEJZAŽ, ALI I ISTORIJSKE I MITOLOŠKE KOMPOZICIJE. POSEBNU PAŽNJU POSVEĆUJE ISTRAŽIVANJU NACIONALNIH VREDNOSTI, NASTOJEĆI

DA KROZ NJIHOVO UMETNIČKO TUMAČENJE DOSEGNE ONO ŠTO JE ŠIRE I UNIVERZALNO — INTERNACIONALNO I OPŠTELJUDSKO. U NJEGOVOM RADU POSEBNO MESTO ZAUZIMA PORTRET, U KOJEM NASTOJI DA, PORED FIZIČKE SLIČNOSTI, UHVATI I UNUTRAŠNJI KARAKTER PORTRETISANOG. MEĐU DELIMA KOJA SU OBELEŽILA NJEGOV UMETNIČKI PUT POSEBNO SE IZDVAJA PORTRET PATRIJARHA PAVLA, KOJI JE NAKON NJEGOVOG UPOKOJENJA IZAZVAO VELIKU PAŽNJU JAVNOSTI I MEDIJA. DO SADA JE SAMOSTALNO IZLAGAO U BEOGRADU, NOVOM SADU, APATINU, NA ZLATIBORU I U DRUGIM GRADOVIMA SRBIJE, DOK JE NA KOLEKTIVNIM IZLOŽBAMA PREDSTAVLJAO SVOJE RADOVE U ČIKAGU, VAŠINGTONU, NJUJORKU, LA HOJI I KARMELU. UČESTVUJE I NA DOMAĆIM I MEĐUNARODNIM LIKOVNIM KOLONIJAMA, A NJEGOVA DELA NALAZE SE U BROJNIM PRIVATNIM KOLEKCIJAMA U SRBIJI I ŠIROM SVETA. LABUSOV UMETNIČKI IZRAZ ZASNIVA SE NA KONTINUIRANOM RADU, DISCIPLINI I PROUČAVANJU SLIKARSKOG ZANATA, UZ DUBOKO POŠTOVANJE TRADICIJE STARIH MAJSTORA. ISTOVREMENO, KROZ RAZLIČITE MOTIVE I TEMATSKE CELINE TRAGA ZA SOPSTVENIM SLIKARSKIM RUKOPISOM I ZA ONIM UNIVERZALNIM U UMETNOSTI ŠTO PREVAZILAZI GRANICE VREMENA, PROSTORA I KULTURE.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Tvoj umetnički put počeo je vrlo rano, a znanje si godinama gradio uz savete Vuka Bojovića i Dragana Maleševića Tapija, do proučavanja umetnosti starih majstora. Koliko je umetnik, po tvom mišljenju, rezultat talenta, a koliko discipline, rada i strpljenja? Talenat mora da postoji, ali konačan rezultat zavisi od još dva faktora: velikog rada i neprekidne želje da se uči i usavršavaš — nikad do kraja zadovoljan, jer uvek može bolje. Teško je to matematički podeliti, ali u mom slučaju svaki činilac nosi po trećinu. Kažeš da si mnogo naučio kopirajući dela starih majstora. Danas se kopiranje često doživljava kao suprotnost originalnosti. Šta zapravo umetnik dobija kada pokušava da naslika ono što je već jednom naslikao neko drugi?

boje, do završnog akcentovanja lajtmotiva kroz proživljene sfumature i lazure. Svako umetničko delo je unikatno i jedinstveno. Tvoj repertoar obuhvata portret, mrtvu prirodu, pejzaž, ali i istorijske i mitološke kompozicije. Da li ti biraš temu ili ona u nekom trenutku pronađe tebe? Sjajno zapažanje. Nekad ja pronađem temu, a još je bolje kad ona pronađe mene. Portret koji je obeležio tvoju umetničku priču? Portret patrijarha Pavla. Prvi portret patrijarha koji sam naslikao doživeo je veliku popularnost, jer su u trenutku nakon njegovog upoko-

Umetnik dobija mnogo. Kopirajući delo starog majstora za koga se sam opredelio, on se ne bavi pukim „prepisivanjem“, nego prolazi kroz misaoni i tehnološki postupak stvaranja dela, usvajajući pritom elemente likovnosti koji su mu bliski — kompoziciju, kolorit, akcenat, odnos svetlog i tamnog, toplog i hladnog. Na taj način značajno podiže kvalitet sopstvenog umetničkog izraza, a nimalo ne „ubija“ individualnost. Velázquez i Repin su među tvojim najvećim uzorima. Šta si kod njih tražio — tehničko savršenstvo, svetlost, psihologiju čoveka ili nešto što je teško imenovati, a što se prepoznaje tek kada stanete pred sliku? Sve od ovoga što si navela. Sam moj izbor ovih genijalnih slikara i njihovih dela može se porediti sa nekom čudnom hemijom, nalik zaljubljenosti na prvi pogled. Njihove slike izazivaju u meni veliku emociju, iako se nalaze među hiljadama drugih. Živimo u vremenu u kojem se granice između umetnosti, tehnologije i vizuelnog spektakla gotovo svakodnevno pomeraju. Šta tradicionalno slikarstvo danas može da kaže, a što nijedna tehnologija ne može da kaže umesto njega? Neuporedivo više. Savremena tehnologija može da pruži savršenstvo gotovog proizvoda, ali ne može da obuhvati filozofiju, emociju i elokvenciju umetnika koji stvara delo — od crteža, preko tri, četiri, a nekada i sedam slojeva E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

jenja video-snimak i fotografija samog portreta obišli mnoge svetske medije. Portret je posebno zahtevan jer slikar ne slika samo lice, već pokušava da uhvati prisustvo čoveka. Kako prepoznaješ trenutak kada si sa platna uspeo da „izvučeš“ nečiju ličnost i preslikao dušu, a ne samo njegovu fizičku sličnost? Postoje dva bitna momenta. Prvi je uhvatiti osnovnu fizičku sličnost sa modelom. U toj fazi je, po meni, najbitnije pogoditi oči, jer su oči na neki način zaista ogledalo duše. Drugi trenutak je kada portret počinje da dobija svoj konačni izgled, u kome se prepoznaje celokupno unu-

trašnje biće portretisanog. Ukoliko se u bilo čemu pogreši, gubi se ili potpuna fizička sličnost ili karakter. Umetnici se obično rađaju sa darom za portret, jer je teško bez te prirodne vertikale dobiti životnost lika u dve dimenzije. Posebnu pažnju posvećuješ nacionalnim vrednostima, sa idejom da upravo kroz njih dospeš do internacionalnog i opšteljudskog. Šta je ono lokalno u umetnosti što, paradoksalno, može da postane univerzalno? Da, veliku pažnju poklanjam nacionalnim temama, a rukovodim se idejom našeg velikog akademika Dragana Nedeljkovića da lokalno nema smisla ako ne pređe u nacionalno, a nacionalno nema nikakvog smisla ako ne pređe u opšteljudsko. Tu nema nekog naročitog paradoksa, jer svi mi imamo iste potrebe kao ljudi, svi imamo sličnu istoriju i, na kraju krajeva, istu mitologiju i iste korene. Tako da je univerzalno praktično sve što se pojavljuje. Meni je vrlo interesantno, recimo, kod slikanja mrtve prirode: kada se dobro naslika jedna jabuka, onda nije bitno koje je ona sorte, jer takvu jabuku može prepoznati i Nemac, i čovek iz Angole, ili neko ko živi u Australiji. Njegov prvi doživljaj je: „Uh, kako je naslikana, kao da je živa, kao da mogu da je uzmem sa platna.“ U tom smislu, i obične male stvari, kao i velike, grandiozne — poput pejzaža ili portreta nekog starog hrasta — postaju prepoznatljive ljudima bez obzira na to na kojim paralelama i meridijanima žive. Čak i stvari koje nam nisu u svakodnevnoj upotrebi, ako ih slikar predstavi na pravi način, mogu postati bliske posmatraču. Stvar je u tome da se ono što se slika predstavi što življe i vernije. Naravno, kao što postoji hiljadu otisaka prstiju ili šara na zebrinom telu, tako postoji i hiljadu slikarskih rukopisa. Da je danas hiljadu hiperrealističnih slikara, svako bi istu stvar naslikao na svoj način i znalac bi tačno mogao da prepozna čija je koja slika. U jednom trenutku kažeš da umetnik mora da savlada sve tehničke izazove. Da li je upravo ta veština ono što mu omogućava da slobodno slika sve što vidi i oseća? Umetnik mora da savlada sve tehničke izazove kako ne bi izbegavao određene detalje ili motive koji mu se logično nameću. Svet oko nas

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

je toliko lep, nepredvidiv, provokativan i inspirativan da naprosto poziva da ga reprodukujemo u svim njegovim pojavnim oblicima. Teško je ostati ravnodušan pred zalaskom sunca, magličastim sjajem na grožđu ili sjajem u oku. Po meni, slikara mora da privlači sve. Koliko si slika do sada naslikao, prodao i uništio? Naslikao sam oko hiljadu slika, prodao oko 900, a uništio oko stotinu jer nisu bile na dostojnom nivou. Bio si aktivni sportista u džudou, osvajao si prva mesta. U tebi je razvijen taj takmičarski

deo. Koliko si celu filozofiju sporta i džudoa preneo na Sinišu Labusa kada si se okrenuo slikarstvu? Filozofija džudoa, kao i sporta uopšte, veoma je važna. Ona vaspitava čoveka za čitav život. Jedna borba u džudou, koja traje pet minuta, predstavlja život u malom: čovek prolazi kroz različite misaone faze i kroz jednu ozbiljnu fazu introspekcije u kojoj mu niko drugi ne može pomoći, već mora da pomogne sam sebi. Oko njega nema nikoga osim protivnika koji želi da ga nadmudri i savlada, i sudije. Dakle, bukvalno je prepušten sam sebi. Čak i saveti trenera mogu da pomognu samo donekle.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Ono čemu džudo uči čoveka jeste da bude strpljiv, disciplinovan i odgovoran, da mu ništa ne bude teško i da se ne opterećuje porazima, već da iz svakog izvuče pouku i nastavi dalje, trudeći se da takvu grešku ne ponovi. Samo tako može da se napreduje. Ista je stvar i u životu i u slikarstvu, što sam i sam potvrdio. Potrebni su istrajan rad, posvećenost cilju i želja da se uradi najbolje što se može, uz veliku samodisciplinu. Često umetnici kažu da rade samo kada imaju inspiraciju, a to je potpuno pogrešno. Umetnik mora da radi svakog dana i da ima jaku mentalnu kontrolu nad samim sobom kako bi sebe naterao na rad

i kada jeste i kada nije raspoložen — jer bez takvog kontinuiteta nema vrhunskog rezultata. Tema oktobarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Self-made Wo(MAN)“. Da li si se samo izgradio i stvorio u najlepšoj kreaciji, sa jednom jedinom misijom — da slikaš i beskrajno radiš ono u čemu si najbolji: slikanju? Naravno da jesam. Pitanje je tako i koncipirano da se ne može dati polovičan odgovor, nego samo jedan jedini ispravan — a to je da. Da beskrajno radim ono što najbolje znam i da se trudim da postignem što bolji rezultat, kako bi moja slika bila što kvalitetnija i lepša.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

REFRESH

YOUR FRIENDSHIP

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

MOJA GENIJALNA PRIJATELJICA

PIŠE: SAVKA MIĆIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

O TIHOJ SNAZI ŽENSKOG PRIJATELJSTVA KOJA NAS SPASAVA I OBLIKUJE

„Prava bliskost među ženama ne rađa se iz sličnosti, već iz sposobnosti da jedna u drugoj prepoznaju istu onu tihu, nevidljivu snagu koja nosi život.” – Ljudmila Ulicka Pre tačno dve godine u posetu mi je došla Slavica, moja drugarica iz klupe, sa kojom sam sedela od prvog do poslednjeg dana srednje škole. Te četiri godine su nas toliko vezale da narednih trideset izgledaju kao da smo sve prošle zajedno. U stvari, sve smo prošle sa drugim ljudima, ali ona je uvek nekako bila tu, pored mene. Moje najveće i najtiše patnje u srednjoj školi prošle su sa njom — iako možda nismo sve delile verbalno, osećale smo sve. Ona je u školu dolazila iz obližnjeg mesta u Vojvodini, svakog dana na vreme, sa napisanim domaćim zadatkom i urednim sveskama, ispisanim lepim rukopisom. Porodica joj je bila skromna i vredna, ali uvek gostoljubiva. Uvek sam volela da prespavam kod njih i jedem kolače koje je pravila teta Rajka. Ja sam, sa druge strane, bila u blagoj depresiji nakon tatine tragične smrti, na samom početku mog školovanja, i potpuno nezainteresovana — ne samo za školu, već i za svet oko sebe. Kasnila sam svakog dana i nisam znala ni koji nam je čas po redu. Nikada nisam bila spremna za odgovaranje, a ponajmanje sam znala šta imamo za domaći. Ona je uvek bila odgovorna, jaka i puna ciničnog humora.

Iako mi je nedavno rekla da je tada zapravo svakog dana odlazila kući uplakana, misleći da ne pripada nama „Beograđanima”, za mene je ona tada bila stena. Ja sam bila potpuno smetena u celoj toj priči i, da nije bilo nje, verovatno bih zalutala kroz svoje srednjoškolske godine. „Najveći dar koji možemo dati drugome nije da mu promenimo sudbinu, već da stojimo pored njega i onda kada je njegova sudbina najteža.” — Ljudmila Ulicka Slavica se udala u ranim dvadesetim i vrlo brzo dobila dve divne ćerke bliznakinje. U trenutku kada je Slavica dobila ćerke, svega nekoliko dana ranije, na Svetog Stefana, ja sam iz Budimpešte letela za Njujork, u Ameriku koja je bila moj san. Tu se rastajemo i nakratko gubimo kontakt. Nekoliko godina kasnije i ja postajem majka, pa sa svakim susretom u Beogradu naše prijateljstvo postaje sve dublje i čvršće. Na jednom rastanku, kada sam ponovo kretala za Njujork, Slavica mi je poklonila knjigu Elene Ferante Moja genijalna prijateljica. Pročitala sam je u jednom dahu i, naravno, morala da pročitam i naredne tri knjige koje nastavljaju priču o Lili i Eleni, devojčicama koje odrastaju u malom i siromašnom naselju u Napulju. Jedna misao posebno oslikava snagu njihovog odrastanja i uzajamnog uticaja:

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

„Postojale smo samo u odnosu na onu drugu: ako bi se jedna izbrisala, i druga bi izgubila svoj oblik.” Lila i Elena završavaju srednju školu zajedno, ali Lila se udaje i ostaje u tom malom mestu, dok Elena odlazi na Univerzitet u Pizi. Mislim da moja Slavica nije ni pročitala tu knjigu, jer je cela poenta u tome da je zapravo Lila ta koja je genijalna, ali joj okolnosti nisu omogućile da studira i ode dalje u životu. Elena je upornija i istrajnija, pametna, ali ne toliko promućurna. Slavica ima toliko paralela sa Lilom, ali njena priča ide u drugom pravcu. Slavica je postala divna i uspešna žena, a nedavno je postala i baka. Tog dana kada je sletela u Njujork, videla sam zadovoljnu i srećnu ženu, i dalje punu onog brzog i inteligentnog humora koji sam oduvek volela. Niko nije umeo da me zasmeje kao ona. Ovog puta mi je donela drugačiju knjigu. Bila je to knjiga o meni i zvala se Savka. Mala, kratka i sažeta knjiga, sa svega nekoliko fraza i rečenica koje opisuju mene i moj karakter. Naravno, knjiga me je i rasplakala i nasmejala. Baš me je poznavala. Provele smo tri nedelje zajedno. Sve sam stavila na pauzu — rekla sam ukućanima da sam naredne tri nedelje na odmoru u svojoj kući. Napravile smo plan i krenule u obilazak Njujorka. Prešle smo peške 140 kilometara, samo po Menhetnu. Slavica nije htela da idemo u restorane ili muzeje kako ne bismo izgubile nijedan trenutak za upoznavanje samog grada. Vreme je bilo toplo, jesenje, bez ijednog kišnog dana. Svakog jutra, posle doručka, napravile bismo salatu i otišle vozom u grad, ostajući do mraka. Salatu bismo pojele kada bismo napravile pauzu u nekom parku, premorene od šetnje, ali sa nekom nadljudskom energijom. U jednom trenutku Slavica je zastala pored izloga na kojem je pisalo: „Njujork nije grad, nego osećaj.” I stvarno je bilo tako. Ali nismo umele to da verbalizujemo sve dok nismo pročitale tu reče-

nicu. Slavica je sada bila mnogo opuštenija, bez restrikcija i rigidnosti koje je ranije nosila sa sobom. I dalje je to bila ona odgovorna Slavica, ali sa mnogo manje kočnica. Tek sada je pustila da je život nosi i postala otvorena za spontanije događaje. Sa druge strane, ja sam postala striktna oko vremena, bez imalo šanse da se negde zakasni, uz mnogo strukturisaniju organizaciju, ali i dalje sa maksimalnom fleksibilnošću. Kada si majka četvoro dece, fleksibilnost je najbolja vrlina koju moraš da poseduješ, jer tada nema mnogo prostora za razočaranja. Njujork je promenio Slavicu. Nešto je u njoj pomerio. Otvorio joj je dušu i pomogao da vidi sebe u najlepšem svetlu. Bila je prvi put sama na putovanju, bez dece i muža, i to je na nju ostavilo dubok trag. Imale smo mnogo vremena da pričamo, da se vratimo u prošlost, ali i da napravimo divnu refleksiju na budućnost. Psihološka istraživanja i koncept „efekta pojačanja” (amplification effect) ukazuju na to da snažna prijateljstva mogu imati važnu ulogu u razvoju samostalnosti, samopouzdanja i ličnog osećaja ostvarеnosti. Kada žena ima prijateljice koje joj pružaju psihološku sigurnost i veruju u njen potencijal, lakše može da prevazilazi prepreke, preuzima životne i poslovne rizike i gradi unutrašnji autoritet. Prijateljica je u tom procesu istovremeno sidro i vetar u leđa. Podseća nas na sopstvenu vrednost kada posumnjamo u sebe. Slavi naše uspehe bez rivalstva. Pruža nam emotivnu mrežu koja nam daje hrabrost da same krojimo svoju sudbinu. Možda je upravo to najveća snaga ženskog prijateljstva. Ne moraš da budeš ista kao ja. Ne moraš čak ni da živiš moj život. Dovoljno je da me poznaješ dovoljno dugo da se setiš ko sam onda kada ja to zaboravim. I da ostaneš tu. Jer neke žene ne uđu u naš život da bi ga promenile. One su tu da nas podsete da smo ga, od početka, same nosile.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

100

PHOTO: JAKOV SIMOVIĆ E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

101

REFRESH

YOUR MEMORIES

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

102

FOTOGRAFIJA KOJA PAMTI IVONA PLESKONJA O OCU, SEĆANJU, UMETNOSTI I „KONJU KOJI PLEŠE“

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE, GALERIJA ŠTAB

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

103

IVONA PLESKONJA (BEOGRAD, 1974) AKADEMSKA JE SLIKARKA I DOKTORKA UMETNOSTI ČIJI JE OPUS OBELEŽEN TRAGANJEM ZA ONIM NEVIDLJIVIM U ČOVEKU — ZA SVETLOM, IDENTITETOM, NEŽNOŠĆU I UNUTRAŠNJOM SNAGOM. DIPLOMIRALA JE I MAGISTRIRALA NA FAKULTETU LIKOVNIH UMETNOSTI U BEOGRADU, A NA ISTOM FAKULTETU JE 2017. GODINE DOKTORIRALA. OD 1998. ČLANICA JE ULUS-A I DELUJE KAO SAMOSTALNA UMETNICA. IZA NJE JE VIŠE OD DVADESET SAMOSTALNIH IZLOŽBI I BROJNA PREDSTAVLJANJA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU, DOK SE NJENA DELA NALAZE U JAVNIM I PRIVATNIM KOLEKCIJAMA, MEĐU NJIMA I U MUZEJU GRADA BEOGRADA. U NJENOM SLIKARSTVU LICE NIKADA NIJE SAMO LICE, A FIGURA NIKADA SAMO FIGURA. MONUMENTALNI PORTRETI POSTAJU OGLEDALA UNUTRAŠNJIH SVETOVA, DOK SVETLOST DOBIJA GOTOVO METAFIZIČKU ULOGU. KROZ CIKLUSE „POREKLO“, „HEROJI“, „DECA SUNCA“ I „STVARANJE SVETLA – NEŽNI SMO ROĐENI“, PLESKONJA ISTRAŽUJE ONO ŠTO NAS, UPRKOS VREMENU I RAZLIČITOSTIMA, ČINI LJUDIMA. U NJENOM SLIKARSTVU POSEBNO MESTO ZAUZIMAJU LJUDSKO LICE I FIGURA. U SEPTEMBRU MESECU IZLAGALA JE U GALERIJI ŠTAB I PREDSTAVILA SE IZLOŽBOM “KONJ KOJI PLEŠE”. NOVA IZLOŽBA DONELA JE POTPUNO NOVI DIJALOG SA SLIKOM I GRAFIKOM. NADAHNUTA STAROM PORODIČNOM FOTOGRAFIJOM I USPOMENOM NA OCA, UMETNICA KROZ SLIKE, LITOGRAFIJE I LIKOVNE VARIJACIJE STVARA LIČNI OMAŽ ČOVEKU I VREMENU KOJE JE OBLIKOVALO NJEN UMETNIČKI SVET.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

104

Izložba “Konj koji pleše” sačinjena od 2 slike, 1 litografije i 7 varijacija na temu bila je postavljena u Galeriji Štab / Art Dragstor krajem septembra meseca. U njoj si istupila sa ličnom pričom male Ivone i njenog oca Ranka. Koliko je isceljujuće kroz umetnost izneti na svetlost ono što nosimo duboko u sebi i izraziti zahvalnost svojim precima? Kroz svoj rad i život osećam da sve što je lično, u isto vreme je i kolektivno i obrnuto i samo po sebi, to osećanje je već isceljujuće. Kada stvaram slike...izložbe... polazim iz svog autentičnog iskustva, procesa i to delim sa publikom. Osećaj da nismo sami je osnažujuć! Podeliti svoje dubine i izraziti zahvalnost precima javno, je izuzetno važno i lekovito kako za mene, tako verujem da je lekovito i za svakoga ko stane

ispred ovih slika. Zahvaljujući našim precima i pretkinjama, mi smo ovde danas. Oni su živeli za to da mi živimo danas ovako. Isto tako mi danas živimo za dobrobit budućih generacija. Ta besktajna linija u prošlost i budućnost je veličanstvena i za mene veoma inspirativna, kao i momenat sadašnjosti. Ako se svojom pažnjom zaustavimo na vremenskoj liniji ovde i sada, možemo spoznati značaj našeg delanja u svakom momentu. Kako je izgledalo samo otvaranje izložbe? Kako je publika primila tvoju ličnu priču o ocu, precima i zemlji iz koje potičeš? Da li si u njihovim reakcijama prepoznala da su i oni, svako na svoj način, pronašli deo svoje priče? Otvaranje se odigralo u novom delu galerije Štab, Art Dragstoru, koji ima kamerniju i topliju

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

105

atmosferu od uobičajenog galerijskog prostora, što je upravo i doprinelo mojoj zamisli, da napravim otvaranje toplo i prisno. Susreti sa dragim ljudima, publikom, prijateljima su bili puni topline. Dočekivala sam svakog posetioca kao u svoj dom, što i jeste istina na neki način, a i ljudi su toplo prilazili. Puno ljudi mi je reklo da su zaplakali čitajući moj tekst o nastanku slika u kome se zahvaljujem mom tati i svojim precima. Puno ljudi se pronašlo u tome, u čemu mi i jesete smisao mog izlaganja generalno. Ovi radovi su inspirisani starom porodičnom fotografijom, koja predstavlja tvog tatu i tebe na konju, 1980. godine, u zavičaju tvojih predaka, selu Hrta, u okolini Prijepolja. Na toj staroj fotografiji postoje dve Ivone — ona mala, koja još ništa ne zna o životu koji je

čeka, i ova današnja, koja je prošla svoj put i sada kroz umetnost razgovara sa svojim precima i ocem. Kada bi danas mogla da sedneš pored te male Ivone na konja, zagrliš je i kažeš joj samo jednu rečenicu — šta bi joj rekla? E sada sam se ja rasplakala na tvoje divno pitanje. Rekla bih joj: Udahni ovo sve najlepše što ti prirodno pripada! Tvoje prezime Pleskonja nosi veoma snažnu simboliku. Priča o precima koji su „plesali sa konjima“, dok su njihovi konji plesali po livadama i pašnjacima, zvuči gotovo kao mit. Koliko je ta porodična legenda uticala na tvoj umetnički jezik? Tu legendu i mit nekako, jednim delom, stvaram ja u svojoj mašti, igrajući se i tražeći

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

106

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

107

simboliku i značenje svog prezimena, jer inače svemu pristupam kroz posmatranje simbolike, što je deo slikarskog procesa. Sama legenda o konjima koji plešu mi jako prija i osećam da me uzdiže, tako da može na taj indirektan način da doprinese mom kvalitetnijem izražavanju.

tret određene osobe, naslikam i atmosferu njene / njegove duše. Slikam sve dok ne postignem tu prisutnost i posebnu atmosferu, a da sam uspela, to znam po jasnom osećaju da je portret “živ”. Onda se zahvalim novonastalom liku! Tako je i kada slikam životinje, šume, nebo...

Tvoja priča govori o nasleđu koje nije samo genetsko, već i emotivno. Šta si od svog oca nasledila, a da nije moglo da stane ni u jednu kutiju sa njegovim ličnim stvarima? Moj tata Ranko je bio jedan veliki genijalac u mnogim sferama. Bio je i otac genijalac! Učitavao je u mene od najranijeg detinjstva najlepše darove! Govorio mi je da ću biti velika slikarka. Da li je to osećao ili sam postala slikarka jer mi je to govorio, filozofsko je pitanje. Čuvao je svaki moj crtež. Kupio mi platno i uljane boje kada sam imala 2.5 godine. Imam i svoju prvu sliku na platnu iz tog perioda. Doneo mi je štafelaj za dvanaesti rođendan, platno i boje, postavio stolicu, seo i rekao slikaj moj portret! To mi je jedan od boljih portreta koje sam ikada uradila! To je meni sve bilo fenomenalno! Utkao je u moje biće i ljubav prema sviranju klavira i slušanju klasične muzike, kao i prema skijanju, planinama, prirodi. Često smo dugo razgovarali o kosmosu, beskraju, nastanku, zvesdama... I moj tata je slikao. Bio je matematičar, a slikao je apstraktne slike koje su proizilazile iz računarskih programa, kako mi je govorio. Pored ovog genijalnog i kreativnog raja koji mi je tata pružao, bilo je sa njim i onih izazova koji su suprotni od raja i koji su od mene tražili poseban način odrastanja u ovakvu mene danas. Trebalo mi je mnogo vremena i rada na sebi da povežem i ono najbolnije i ono rajsko, u jedno jedinstveno, realno iskustvo, takvo kakvo jeste, a koje je zapravo savršeno i moj tata je u svom spoju savršen tata za mene. I takvi smo svi. Savršeni.

Da li umetnost može da bude način da se sačuva ono što vreme neumitno briše — lice, glas, miris kuće, pejzaž, porodična priča? Apsolutno! Slike su prilično jak zapis vremena! Čim je umetnik doneo odluku i realizovao određenu kompoziciju, to, čini mi se, ostavlja izuzetno jak trag i dokument za buduća vremena. Što se sećanja i mirisa tiče...kada izvučem neki svoj crtež star 30 godina, kroz taj crtež sve mi se vrati, mirisi, osećanja, imena ljudi. Meni lično budi jača sećanja nego kada čitam svoje dnevnike

U tvojoj priči veoma su prisutni zemlja, kamen, voda, šuma, konji i nebo. Kako se ti elementi prevode u tvoje radove? Svojim bićem osećam život prirode. Za mene je kamen živ, majka Zemlja je živa, nebo je živo. Osećam da svi ovi elementi, a na prvom mestu naša planeta, imaju svoj duh, sveti duh! Sveti duh koji je izuzetno inteligentan! Vanvremenski! Tokom procesa slikanja važno mi je da kroz por-

Kada bi svom ocu danas mogla da pokažeš ovu izložbu, šta misliš da bi te pitao? Ili šta bi ti njemu još rekla? Zaplakao bi od ljubavi. Rekla bih mu: Tata, volim što ličim na tebe Oktobarska tema RYL magazina je „Self-made Wo(Man)“. Tvoja izložba me navodi na pitanje: da li čovek ikada zaista nastaje potpuno sam od sebe? Ili u nama zauvek žive naši očevi, majke, preci, njihova zemlja, kuće, običaji, snovi i neostvareni putevi? Da li je tvoj tata Ranko i ti, svako u svom vremenu i na svoj način, bili self-made ljudi — on je gradeći svoj život iz kamenite zemlje Hrta, a ti gradeći sopstveni umetnički svet od onoga što ste od njega nasledili? Kakva divna tema za oktobar! Po mom skromnom mišljenju, mi smo svi naši preci nastali savršenom božanskom kombinatorikom, te sam i ja svi moji preci, koji su savršenom božanskom kombinatorikom iskombinovani ovde i sada i žive kao jedinstvena ja, Ivona. Takođe osećam njihovu radost jer život teče dalje kroz mene i dalje u budućnost kroz nove generacije! Što se tiče Self-made Wo(Man), mislim da nam je dato da možemo raditi na tome da više ili manje aktiviramo određene potencijale i osobine koji su nam predački dodeljeni. Na taj način možemo sebe oblikovati i reoblikovati tokom celog života. To je jedan od uzroka naše jedinstvenosti koju pružamo svetu. To je sjajno!

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

108

PHOTO: UNSPLASH.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

109

REFRESH

YOUR BEAUTY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

110

ŽENA KOJA JE IZABRALE SEBE

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

111

PROF. DR IOANNA BATSIALOU JE DOKTORKA, VIZIONARKA I JEDNA OD PREPOZNATLJIVIH FIGURA SAVREMENE ESTETSKE I REGENERATIVNE MEDICINE. VIŠE OD DVE DECENIJE ISTRAŽUJE SUSRET NAUKE, LEPOTE I DUGOVEČNOSTI, RAZVIJAJUĆI PRISTUP U KOJEM ESTETIKA POSTAJE DEO ŠIRE KULTURE ŽIVOTA. KAO OSNIVAČICA IOANNA REGEN KLINIKE, SVOJU FILOZOFIJU GRADI NA IDEJI DA PRAVA LEPOTA NIJE MASKA, VEĆ IZRAZ UNUTRAŠNJE VITALNOSTI, RAVNOTEŽE I AUTENTIČNOSTI. Kada danas pogledaš ženu koja si postala, šta prepoznaješ kao svoj najvažniji self-made trenutak? Ja sam ta žena – self-made – mada poznajem mnogo žena koje su same izgradile svoj put. Još u svojoj primarnoj porodici bila sam ona koja se razlikovala od svih. Imala sam neku posebnu snagu i unutrašnju energiju koju su prepoznavali i moji roditelji i ljudi iz mog okruženja. Moj deda je često govorio mojoj majci: „Ovo dete će biti veliki i dobar čovek i molim te da joj pomogneš.“ U meni je odmalena bila satkana potreba da pomažem drugima, ali ne samo da pomognem – već da to činim sa dobrotom. To je, na neki način, postala moja životna misija. Oduvek sam želela da budem lekar i moj deda me je u toj želji snažno podržavao. Kada sam iz svoje velike porodice došla u Srbiju na studije – a nas je bilo mnogo, gotovo pedesetoro braće i sestara u široj porodici – bio je to veliki trenutak. Moja porodica nikada ranije nije odlazila daleko od Grčke. Moj deda je zaista bio izuzetna ličnost. Prošao je kroz mnoge ratove, bio ranjen i zarobljen kao vojnik. Kada se cela porodica okupila da me isprati na studije, rekao mi je nešto što sam zauvek zapamtila: „Zabo-

ravi sve savete koje su ti rođaci dali. Sve to zaboravi. Nema nazad, jedino kada te sveštenici odvedu.“ U toj njegovoj rečenici bilo je i ljubavi, i vere, i poruke da se kroz život ide napred, bez straha i bez osvrtanja. Kada sam došla u Srbiju, ponovo sam se razlikovala od svojih kolega i drugih studenata. Pomagala sam im oko ispita, organizovala učenje i bila lider među Grcima koji su tada studirali medicinu. Dovela sam oko 50 grčkih studenata da studiraju u Srbiji – prijatelje, komšije i ljude iz različitih krajeva Grčke – i brinula o njima, pomagala im da se snađu i vodila računa o njima kao o svojoj porodici. Mislim da je još tada počela da se oblikuje ta moja self-made strana. Uvek sam imala viziju sledećeg koraka. Nisam želela samo da završim fakultet – želela sam da učim, da stvaram i da ostavim nešto iza sebe. Bila sam najbolji student na Medicinskom fakultetu, a tadašnja vlada mi je, kao izraz zahvalnosti prema grčkoj zajednici, dodelila stipendiju za master studije i doktorat. To je za mene i moju porodicu bila velika čast. Tako su krenuli master studije, specijalizacija, a zatim i nova usavršavanja. Odlazim u Pariz na edukaciju iz mezoterapije i tretmana bolnih stanja, potom u Belgiju na edukaciju iz anti-aging medicine, a zatim se ponovo vraćam u Pariz. Godine 2002. dolazim u Srbiju kao pionir u ovoj oblasti, kao žena koja je među prvima donela mezoterapiju u Srbiju. To je bio težak put. Bila sam sama, bila sam strankinja i imala sam veliku nostalgiju za Grčkom. Ali nisam odustala. Naprotiv, svaki novi izazov me je terao da učim još više i da napravim sledeći korak. Počela sam da ulažem u svoju ordinaciju, u aparate, znanje i nove tehnologije. Postepeno sam gradila svoje ime i postala prepoznata u regionu u oblasti mezoterapije. Danas sam međunarodni instruktor za stimula-

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

112

ciju kolagena, botulinum toksin i druge savremene terapije. Kada danas pogledam taj put, mogu da kažem da je bilo mnogo rada, odricanja i odluka koje sam morala sama da donesem. Ali „self-made“ za mene nikada ne znači da čovek sve postiže sam. Mene su nosili vera, porodica i ljudi koji su verovali u mene. Najviše sam zahvalna Gospodu Bogu što mi je dao istrajnost i snagu, a svojim roditeljima na njihovom blagoslovu. Svakog dana su mi govorili: „Imaš moj blagoslov i biće dobro.“ Možda je upravo to moja definicija self-made žene: ne žene koja nema ničiju pomoć, već žene koja ume da prepozna svoju snagu, da preuzme odgovornost za svoj put i da, uprkos okolnostima, nastavi da ide napred. Ja sam mnogo puta bila u situaciji da biram između sigurnosti i nepoznatog. Birala sam nepoznato, jer sam verovala u svoju viziju. I danas verujem da se self-made žena ne postaje u jednom trenutku. Ona se gradi svakom odlukom da ne odustane od sebe. Da li postoji žena koja je bila tvoj uzor, čak i kada nisi bila svesna da je to ona, i šta si od nje preuzela kao svoje? Uvek imate uzore u životu, samo je pitanje da li želite da ih prepoznate. Moja prva osoba i uzor bila je naša pedijatrica u Atini. Kako je samo bila lepa – nosila je crveni karmin, bisere i nikada nas nije dočekivala u belom mantilu. Igrala se i razgovarala sa nama i upravo sam od nje dobila jednu veliku ljubav. Kasnije, pred prijemni ispit, moja prijateljica, koja je bila oralni hirurg, dala mi je priliku da učim biologiju i hemiju. Bila je divna žena, pacijenti su je obožavali i ona je postala moj drugi uzor. Kada sam došla u Srbiju, imala sam profesore koji su bili toliko pametni i posedovali ogromno znanje iz medicine da sam samo pomislila: „Jednog dana želim da budem kao oni.“ Uvek postoje ljudi koji nam postanu uzori, a u mom slučaju to su uglavnom bile žene.

Žena može da izgradi karijeru, ime, biznis i finansijsku nezavisnost, a da se i dalje iznutra pita da li je dovoljno dobra. Da li se ti prepoznaješ u tome? Ne. Ja znam da sam dobra i nemam dilemu oko toga. Pravila sam samo neke propuste koji su proistekli iz moje dobrote. Šta za tebe danas znači uspeh? Uspeh za mene danas nije samo ono što sam postigla u karijeri. To je sloboda da mogu da biram svoj život, da radim ono u šta verujem i da iza sebe ostavim nešto što ima vrednost. Kada sam bila mlađa, uspeh sam više povezivala sa rezultatima – diplomama, znanjem, radom, stvaranjem imena i dokazivanjem. Danas

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

113

mi je važnije da ono što radim ima smisla, da mogu da pomognem drugima i da budem ponosna na put koji sam prošla. Uspeh je i kada pogledate iza sebe i shvatite da niste odustali od sebe. Da ste ostali verni svojoj viziji, čak i onda kada nije bilo lako. I da ste, pored svega što ste izgradili spolja, sačuvali ono što ste izgradili u sebi. Danas za mene uspeh znači imati znanje, slobodu, mir i mogućnost da i dalje rastem. Jer pravi uspeh se, po mom mišljenju, ne meri samo onim što imamo, već i onim što možemo da damo. Uspeh mi je i to što sam kao strankinja uspela u Srbiji. Imam divne pacijente, mnogo kumo-

va i prijatelja, i svoju ćerku Teofaniju. Ne možete da budete profesionalac i da radite toliko puno kao ja, a da ne prođete kroz mnogo izazova. Kako izgleda tvoj odnos prema ženstvenosti? Volim žene jako puno, jer one mogu da podare život. Molila sam Gospoda Boga da mi podari ćerku kako bi ona jednog dana mogla da podari život. Žene su savršene u svakom smislu. U njima ima toliko emocija, srca, ljubavi, snage, volje i lepote. Ali ne možete uvek biti žena kada ste u svetu muškaraca. Ponekad morate da razmišljate kao oni, da budete mudre i vešte, da budete jake. Ovde, na Balkanu, navikle smo da budemo iza muškaraca. Prvo otac, pa brat, pa muž – da njima ugađamo, a da pritom izgubimo sebe i svoju snagu. Zato mislim da prvenstveno treba da gledamo sebe. Kada smo mi jake i dobre, onda je dobro i sve oko nas. A šta bi Ioanna poručila maloj Ioanni? Samo da bude oprezna, jer njena velika dobrota nije uvek prihvaćena od svih. Preterano davanje ponekad dovede do toga da izgubimo neke stvari. U svemu mora postojati mera. Najbolja rečenica koju ranije nisam mogla da razumem jeste: „Mrtvima treba koljivo i sveća, a živima po zasluzi.“ Ako se toga držimo, na dobrom smo putu. Kada bi svoj život morala da svedeš na jednu rečenicu, koja bi ona bila? Self-made. Šta ti je najvažnije što si izgradila kao žena? Moj najveći uspeh je Teofanija. Ljudi koji su lako dobili dete ne mogu da razumeju šta znači proći kroz šest vantelesnih oplodnji. Imala sam veliku borbu. Ali sam pobedila. Oktobar je mesec u kojem se i koža prilagođava novom ritmu i promeni sezone. Kako koža izgleda i šta joj je potrebno u oktobru? U oktobru su nam potrebni stimulacija kolagena i duboka hidratacija. Nega kože mora biti usklađena sa godišnjim dobom, a važno je da redovno posećujemo kozmetičara i priuštimo koži tretmane koji joj vraćaju hidrataciju, svežinu i vitalnost.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

114

PHOTO: UNSPLASH.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

115

REFRESH

YOUR PATH

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

116

ČOVEK SVOG PUTA

PIŠE: MIROSLAV BURAZER

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

117

Nisam siguran da čovek u jednom trenutku života može da kaže da je potpuno sklopio samog sebe. Uvek postoji neko ko nam je nešto pokazao, neko ko nam je pomogao, neko od koga smo naučili, ali i mnogo toga što smo morali sami da satkamo. Zato za mene „Selfmade Man“ nije čovek koji sve duguje samom sebi. To je osoba koja je, bez obzira na okolnosti, preuzela odgovornost za svoj put. Kada pogledam iza sebe, vidim mnogo različitih perioda, odluka, grešaka, uspeha i ljudi koji su na ovaj ili onaj način ostavili trag. Neke stvari bih danas uradio drugačije, ali vaspitanje moje dece ne bih menjao. Tu ne bih ništa dirao, jer znam da sam stvorio dva kvalitetna mlada bića koja su, na moju veliku radost, u svojim branšama do sada postigla dovoljno već samim tim što su ih drugi prepoznali, tražili i što su samostalno pronašli svoje mesto i zaposlili se na pozicijama koje su sami izgradili. Neke odluke su me koštale vremena, novca i živaca. Ali ne bih rekao da je zbog toga moj put bio pogrešan. Čovek često mnogo kasnije shvati šta ga je čemu naučilo. Nikada nisam želeo da svoj život predstavljam boljim nego što jeste. Nisam ni verovao da se vrednost čoveka meri samo onim što poseduje, titulom koju ima ili utiskom koji ostavlja na druge. Mnogo više mi znači ono što čovek nosi u sebi i način na koji se ponaša kada nema potrebe nikome ništa da objašnjava i dokazuje.

Bilo je trenutaka kada je bilo teško. Bilo je i onih kada sam morao da počnem ispočetka, da pronađem novo rešenje ili jednostavno da izdržim period koji nije bio onakav kakav sam želeo. Upravo tada sam najviše naučio o sebi. Kada nema mnogo prostora ni vremena za izgovore, čovek počinje da uviđa šta zaista može. Za mene je samostalnost upravo to — ne odsustvo drugih ljudi, već sposobnost da ne prekidaš svoju izgradnju kada ostaneš sam sa svojim odlukama. Možeš prihvatiti savet, pomoć, prijateljstvo i ljubav, ali na kraju dana ti si taj koji živi sa svojim izborima. Ne mislim da sam uvek bio u pravu. Verovatno sam neke lekcije mogao da naučim mnogo ranije. Ali možda i nije poenta u tome da kroz život prođemo bez greške. Poenta je da iz svojih grešaka nešto zadržimo. Da posle pada ustanemo malo drugačiji nego što smo bili pre njega. Danas mi je važnije da imam mir sa sobom nego da ostavim utisak na druge. Važnije mi je nekoliko pravih ljudi nego mnogo površnih poznanstava. Mada moram priznati da su mi ti pravi ljudi, nažalost, danas bivši, jer su napustili ovaj svet. Ali moje srce i sećanje na njih nikada neće. Važnije mi je da mogu da pogledam iza sebe i kažem da sam nešto uradio svojim rukama, svojim radom, svojim odlukama i svojom upornošću. To se, na kraju, definitivno odrazilo i na moju decu — da i oni tako shvataju život i tako kroz njega hodaju.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

118

PHOTO: UNSPLASH.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

119

„Selfmade Man“ zato za mene nije titula. To je više jedan unutrašnji osećaj. Nije stvar u tome da kažem: „Sve sam napravio sam.“ To jednostavno ne bi bilo tačno. Prava rečenica bi bila: „Ono što sam imao pokušao sam da iskoristim najbolje što sam umeo, naravno uz svoje najbliže, a ono što nisam imao pokušao sam da izgradim.“ I možda je baš u tome suština. Čovek ne bira uvek početne okolnosti, ali može da bira šta će uraditi sa onim što mu je dato. Sa godinama čovek počinje drugačije da gleda na vreme. Sve manje ima potrebe da žuri zbog drugih, a sve više želi da svoje vreme potroši na stvari koje mu zaista nešto znače. Na ljude sa kojima može da bude svoj. Na razgovore koji ostaju u sećanju, ali ga ni na koji način ne opterećuju. Na putovanja, dobro

vino, dobru hranu, muziku, smeh i one male trenutke koji možda spolja ne izgledaju posebno, ali čoveku ostanu u srcu. Ne znam da li sam postao čovek kakav sam nekada zamišljao da ću biti. Ali znam da sam postao čovek koji mnogo bolje zna šta želi, a još bolje šta više ne želi. I zato danas na izraz „Selfmade Man“ ne gledam kao na priču o velikom uspehu. Gledam ga kao na priču o putu. O tome da čovek može da pogreši, da izgubi, da se umori, da zastane i padne — ali da ipak nastavi. Jer uvek je bitno započeto završiti. Možda se čovek zapravo gradi celog života. Ako je tako, onda moja priča još nije završena. Volim Vas.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

120

PHOTO: UNSPLASH.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

121

REFRESH

YOUR LIFE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

122

UMETNOST KREIRANJA SOPSTVENOG SVETA I PUTOVANJE ŽENE IZMEĐU DVE ZEMLJE

PIŠE: MARISOL VARGAS BRAVO DE ANĐELIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

123

“PROMENITI PERSPEKTIVU, JEZIK, SVET, ZNAČI PONOVO SE RODITI SA DRUGOM KOŽOM, ALI SA ISTIM SRCEM.” — BLANKA VARELA Kažu da je život prazna knjiga u kojoj svako piše svoju priču. Kada sam se prvi put susrela sa tim stranicama, imala sam snažnu želju da izgradim svet po sopstvenoj meri — svet vođen dobrotom, istinom i pravdom. Danas shvatam da ta odluka nije bila samo želja, već početak moje lične rekonstrukcije. Biti Self-made Woman za mene nikada nije značilo samo profesionalni uspeh. To je hrabrost da iznova osmisliš svoju sudbinu, da se prilagodiš promenama, a da pritom ne izgubiš ono što jesi. Prvo prazno platno Moje putovanje počelo je veoma rano. Sa šesnaest godina napustila sam Peru i otišla u Boliviju da studiram stomatologiju. Već tada sam naučila da sama upravljam svojim vremenom, novcem i odlukama. Štrajk na univerzitetu vratio me je u Peru, gde sam upisala ekonomski fakultet. Odluka da ostanem i nastavim studije u svojoj zemlji tada mi možda nije izgledala kao velika životna prekretnica. Danas znam da postoje tihe odluke koje zauvek promene naš pravac. Sa sedamnaest godina počela sam da volontiram u prihvatilištu za napuštenu decu. Njihove priče i snovi o porodici zauvek su ostali u meni. Tada sam sebi obećala da ću, ako jednog dana budem imala mogućnost, pružiti dom detetu kome je potreban. Život je, međutim, imao drugačije planove. Ljubav kao novi kontinent Još tokom studija počela sam da radim, a sa 21 godinom zaposlila sam se u rudarskoj kompaniji BHP Billiton Tintaya, gde sam radila

po zahtevnim međunarodnim standardima. Diplomirala sam i gradila profesionalni put, ali je upravo tada stigla odluka koja će promeniti sve: izabrala sam ljubav. Udala sam se za Duška i 2004. godine stigla u Beograd — sa diplomama, iskustvom i prtljagom punim očekivanja, ali i bez znanja srpskog jezika. Nisam novu zemlju doživela kao prepreku, već kao izazov. Želela sam da razumem ljude i kulturu kojoj sam se pridružila. Od ranije sam volontirala u Karitasu, pa sam se uključila i u njegov rad u Beogradu. Pomagala sam u podeli hrane i odeće, a kroz druženje sa jednom mladom ženom sa invaliditetom počela sam intenzivno da učim srpski. Ona je meni pomagala da naučim jezik, a ja sam njoj pravila društvo. Naše prijateljstvo je vremenom postalo toliko duboko da je ona danas moja kuma i jedna od mojih najbližih prijateljica. Tada sam prvi put jasno shvatila da se mostovi između ljudi ne grade jezikom, već empatijom. Na međunarodnom susretu volontera u Budimpešti, dok sam tražila zastavu svog Perua među brojnim delegacijama, doživela sam posebno snažan trenutak. Shvatila sam da će moj život biti stalno putovanje između dva sveta. Peru i Srbija su naizgled veoma različiti, ali ih povezuju toplina, porodica, gostoprimstvo, druženje i snažan osećaj zajedništva. Od tada sam počela da živim između dve kulture, birajući iz svake ono najbolje. Selidbe, rad i ponovno dokazivanje Godine 2007. vratili smo se u Peru zbog suprugovog posla. Za mene je to značilo ponovno profesionalno dokazivanje. Tokom godina koje sam provela van zemlje promenili su se propisi i poslovni sistemi, pa sam morala brzo da obnovim i proširim znanje.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

124

Naš život je uključivao brojne selidbe unutar Perua. Okean, Andi i džungla postali su deo svakodnevice. Putovanja su ponekad trajala i više od osamnaest sati. U jednom trenutku poželela sam samo jedno — stabilan dom. Ali moj preduzimljivi duh nije me napustio. Prilagodila sam se digitalnom svetu i postala direktorka prodaje u međunarodnoj kompaniji. Sedam godina vodila sam timove na daljinu, usklađujući posao sa porodičnim životom i stalnim putovanjima. Tada sam naučila jednu od najvažnijih lekcija: kada se svet oko tebe menja, ne moraš da se zaustaviš. Možeš da promeniš način na koji radiš, ali ne i ono što želiš da postigneš. Majčinstvo i oluja

Danas, kada vidi da plačem, ona me zagrli. Naučila sam i nju da suze nisu slabost. Ponekad su upravo one način da iz sebe izbacimo ono što nam više nije potrebno. Ponovno rođenje u Beogradu Naš drugi dolazak u Srbiju bio je novo poglavlje. Ovoga puta izazov nije bio samo moj, već i izazov moje ćerke, koja je morala da se prilagodi novom jeziku i novoj sredini. Pronašla sam zajednicu latinoameričkih žena sa decom i zajedno smo stvorile malu mrežu podrške. Kafe, šetnje i druženja postali su naše utočište. Istovremeno sam izgradila duboka prijateljstva sa ženama iz Srbije čija su deca išla u isti vrtić kao moja ćerka. U Srbiji sam posebno zavolela jednu stvar: širu porodičnu uključenost u odrastanje dece. Dok je

Posle osam godina braka, tokom kojih smo se suočavali sa ozbiljnim zdravstvenim izazovima, 2013. godine u Peruu se rodila naša ćerka. Kada sam prvi put ugledala svoju bebu, shvatila sam da se može plakati i od čiste sreće. Sve ono što smo godinama čekali odjednom je bilo tu. Ali život nije samo svetlost. Prilikom priprema za novo preseljenje u Srbiju otkriven mi je tumor na dojci koji je zahtevao hitnu operaciju. Srećom, rezultat je bio benigni. Ipak, kada sam izašla iz klinike, prvi put posle mnogo godina dozvolila sam sebi da se potpuno slomim. Plakala sam zbog svega što se godinama skupljalo u meni — zbog selidbi, odricanja, strahova i neizgovorenog pitanja: Zašto se meni sve ovo dešava? A onda sam obrisala suze i vratila se kući. Moja ćerka je bila mala. Žene često imaju tu gotovo mističnu sposobnost da pred decom pronađu snagu čak i kada se iznutra raspadaju.

PHOTO: UNSPLASH.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

125

u Peruu briga o deci često uglavnom na majci, ovde sam upoznala model u kojem se porodica mnogo aktivnije uključuje. Ta mreža ljubavi i podrške bila je dragocena i u najtežim trenucima. Kroz život u dve zemlje naučila sam da dom nije samo mesto. Dom su ljudi sa kojima možeš da budeš svoj. Kada se dobrota vrati Moja povezanost sa Srbijom nastavila je da raste kroz Međunarodni klub žena. Godinama sam svoje vreme i energiju posvećivala humanitarnom radu, a 2026. godine dobila sam priznanje za svoj doprinos. Iste godine stigla su i priznanja za moj rad na povezivanju kultura kroz književnost i španski jezik, uključujući priznanje Ambasade Španije u Srbiji i Instituta Servantes u Beogradu.

Za mene su ta priznanja mnogo više od nagrada. Ona su potvrda da ono što radimo iz ljubavi, bez očekivanja trenutne koristi, nekada pronađe svoj put nazad do nas. Tvoj trenutak, tvoja odluka Danas, posle svih putovanja, selidbi, profesionalnih početaka iznova, majčinstva, gubitaka i novih početaka, znam jednu stvar: Ti odlučuješ kako ćeš izgraditi svoj život. Ne možemo uvek birati okolnosti, ali možemo birati kako ćemo na njih odgovoriti. Možemo izabrati da ne živimo u mržnji i osveti. Možemo neke stvari prepustiti životu i, ako verujemo, Bogu. Možemo odlučiti da volimo, da učimo, da putujemo, da stvaramo i da svakog dana iznova biramo sebe. Moja stara Biblija sa beleškama, koju mi je majka poklonila kada sam odlazila iz Perua, moje knjige, muzeji, pozorišta, prijatelji, porodica i ljudi koje sam upoznala na različitim stranama sveta — sve su to stranice iste knjige. Danas znam da Self-made Woman nije žena koja je sve uradila sama. To je žena koja je preuzela odgovornost za svoj život, koja se nije plašila da počne iznova i koja je umela da prihvati ljubav i podršku drugih, a da pritom ostane verna sebi. Možda je upravo to umetnost kreiranja sopstvenog sveta: ne pokušavati da kontrolišemo sve što nam se događa, već od svega što nam život donese napraviti nešto svoje. Zato — voli život. Ne čekaj da drugi osmisle tvoj dan. Preuzmi odgovornost za sopstvenu sreću. Daj najbolje od sebe bez računice. Verujem da se ono što iskreno dajemo drugima na kraju vrati, često u obliku koji nismo mogli ni da zamislimo. Na kraju krajeva, tako univerzum funkcioniše. “Jedini način da ostanemo u trci jeste da preuzmemo kontrolu nad sopstvenom sudbinom i da daljinu pretvorimo u naše najbolje kreativno utočište.” — Hulio Ramon Ribeiro

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

126

PHOTO: UNSPLASH.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

127

REFRESH

YOUR FAITH

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

128

КО ЈЕ СТВОРИО „SELF-MADE” ЧОВЕКА?

ТЕКСТ: ДАНИЈЕЛА МАРКОВИЋ ФОТОГРАФИЈА: ИВАНА ТОДОРОВИЋ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

129

ИЗМЕЂУ МИТА О САМОДОВОЉНОСТИ И ДАРОВАНОГ ПОСТОЈАЊА

Када савремени свет гласно изговори ту магичну формулу „све сам постигао сам”, он пред нас ставља једну блиставу, али често застрашујуће усамљену икону „self-made” човека. И док са најдубљим поштовањем загледам сваку сузу, сваки напор и несумњиву лепоту људског труда, као теолог, морам да запитам наше време: где у тој самониклој тврђави пребива истински живот? Можемо ли заиста бити аутори сопственог бића, или смо у тој хипнози самодовољности заборавили колико је спасоносно дисати у двоје? Источноправославно предање нас немилосрдно, а ипак тако нежно, враћа на истину да човек никада није створен да буде усамљено острво. Ми нисмо аутопортрет који сам себе црта на празној површини постојања. Наш прапочетак је везан за другог. Веровање у мит да све почиње и завршава се са нама уводи нас у један невидљиви, егзистенцијални умор. Када човек подигне споменик сопственом егу, тај споменик пребрзо постаје његов најтежи затвор. Терет је превелик; ако си за сваки успех заслужан сам, онда си у сваком паду, у свакој својој немоћи и слабости, потпуно сам и остављен. То је тачка у којој модерно биће почиње да сагорева под притиском сопственог грча. Православна теологија личности нас учи да ми у себе не примамо неке апстрактне кодексе, енергије или безличну силу. Ми у себе примамо самог Бога, његово живо присуство и његов начин постојања као лично-

сти. А личност постоји само кроз однос, кроз сусрет. Наша стварна вредност се не мери тиме колико смо бедема сами срушили или колико смо степеница сами прешли, већ колико смо способни да се отворимо за дар. Све што јесмо – наш дах, наши таленти, наше унутрашње дубине – заправо је даровано. Сваки човек је жива икона, створена да свој пуни сјај добије тек у загрљају са Творцем и са ближњима који ходају поред њега. Зато истински успех, виђен очима слободе и вере, није у томе да постанемо самостворени, већ да препознамо да смо Богом створени и позвани на теозис – на оно чудесно обожење које се догађа искључиво кроз љубав. Када прихватимо Бога и његов начин постојања као личности, наш успех престаје да буде приватно власништво којим машемо пред другима. Он постаје евхаристијски принос, дар који радосно делимо са светом. Тада свака победа доноси дубоки мир уместо гордости, а сваки труд постаје чиста захвалност уместо грчевитог доказивања. Спустимо зато терет самодовољности који нам је модерно доба наметнуло. Највећа храброст данашње жене и данашњег мушкарца није у томе да све ураде сами. Највећа храброст је имати поверења. Допустити себи да будемо вољени, подржани и вођени, и у тишини сопственог бића прославити онога који нас кроз сваки наш тријумф заправо учи тајни вечног и непролазног односа.

„Ми у себе не примамо безличну силу. Ми у себе примамо самог Бога, његово живо присуство и његов начин постојања као личности.”

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

130

PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

131

REFRESH

YOUR PHOTOGRAPHY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

132

IZLOŽBA FOTOGRAFIJA „PUTEVIMA NEBESKOG“ NEW YORK, 26. OKTOBAR 2026. GALERIJA MC, NY

AUTOR: MIA MEDAKOVIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

133

„DVE STVARI ISPUNJAVAJU DUH UVEK NOVIM I SVE VEĆIM DIVLJENJEM I STRAHOPOŠTOVANJEM: ZVEZDANO NEBO NADA MNOM I MORALNI ZAKON U MENI.“ – IMANUEL KANT Gledala sam istim očima različite svetove. Neba koja ne pripadaju istoj geografiji, lica koja govore različitim jezicima, puteve koji su me vodili daleko — a zapravo, svaki put malo bliže meni. Putevi su me vodili kroz različite zemlje, kulture i religije. Pred hramove, crkve, džamije, manastire i sveta mesta na kojima čovek, bez obzira na jezik kojim govori i ime kojim naziva Boga, podiže pogled prema nebu. „Putevima nebeskog“ je duhovno putovanje kroz različite religije sveta. Putovanje u potrazi za onim što nas razlikuje, ali još više za onim što nas povezuje. Na grobu Svete Nine u Gruziji, Svetog Vasilija Ostroškog na Ostrogu, Svetog Nikole u Bariju, Svetog Nektarija na ostrvu Egina, pored stupa na Nepalu, pred velikim džamijama u Abu Dabiju i Keruanu — ja, ovako mala, zahvalna i ponizna, pokušala sam da dočaram Tvoje prisustvo.

Da pronađem trag Božanskog u različitim verama, hramovima, molitvama i ljudima. Da pokažem da se čovek, ma gde bio i ma kako se molio, u svojoj suštini uvek obraća nečemu većem od sebe. Pokušala sam da fotografijom zabeležim ono što se ne može sasvim fotografisati — svetlost, veru, tišinu, nadu i osećaj da smo svi deo iste večnosti. Putevima Božanskog. Putevima vere. Putevima čoveka ka Bogu. Jer, možda su putevi različiti, molitve drugačije, a imena kojima se obraćamo nebeskom brojna — ali je ljudska potreba da pronađemo smisao, mir, veru i nešto veće od nas, univerzalna. Ova izložba je moje svedočenje o toj potrazi. O putu kroz svet. I kroz čoveka. Jer nebo je iznad svih nas. Gospode tebi u slavu.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

134

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

135

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

136

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

137

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

138

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

139

„PUTEVIMA NEBESKOG“ MIA MEDAKOVIĆ, UMETNICA FOTOGRAFIJE Vizuelno svedočanstvo Mie Medaković je centralna tačka jedinstvenog trenutka kada realan prostor podiže na viši nivo. Fotografija prolazi kroz stostruki filter pogleda, kroz oštri trzaj ruke, da bi u sekundi prenela emociju. U vatri nadahnuća umetničko oko hvata svetlost kao otelotvoren predmet. Zarobljena na snimku, svetlost postaje smisao umetnosti, pečat lepote sakralne građevine. Trenutak snimka zvanog – „tada i nikad više“. Kroz statičan prizor snimljenih predela proročki se priviđaju kolone vernika koji su godinama bdeli u svojoj molitvi. U tišini njihov šapat doziva nebeski spas, biva usmeren na oprost i uspostavljanje komunikacije sa Svevišnjim. Moć umetničkog oka i nadahnuće da u prostoru sublimira sabrane elemente koji čine lepotu graditeljstva čini uverenje da hram predstavlja ikonu ili „maketu“ onog nebeskog savršenog Grada koji je predskazan vernicima. Posmatrač se u izloženom snimku nalazi između sakralno-vasionskog i realnog. Svedok je umetničke osetljivosti koja dočarava svu lepotu i snagu verske arhitekture. U prefinjenoj čistoti snimka čini se da prostor ispunjavaju zvučni nebeski talasi, da vernici i poštovaoci umetnosti prilaze u tišini i odaju počast samom svetilištu. Snimajući detalje, umetnica otvara dveri iza kojih blista sjaj mermera ispisanog arabeskama i kaligrafijom, lome se zraci na stubovima ukrašenim minuciozno floralnim elementima. Čini se da pred nama padaju reljefni plodovi voća, lozice i cvetovi. Oslikane kupole, blistavi vitraži, vitki zvonici i izlivena zvona, svi ti ukrasi pored uzvišenosti objekta fotografiju čine toplom, razigranom. Snimci su odraz duboko doživljenih emocija autorke i čine radost posmatraču. Precizni snimci nam otkrivaju bit graditeljske ideje. Uvode nas u rad majstora koji konstruišu veličanstvena svetilišta, dela koja će otvarati put ka večnosti. Mia Medaković preko foto-aparata emituje kosmičku svetlost kojom zrači njena fotografija. Ulogom svog talenta sabira svoje biće u službi da približi uzvišeni smisao umetnosti. Da fotografijom zabeleži lepotu. Da zabeleži smisao našeg života. PIŠE: VERA BLAGOJEVIĆ UGRINOV

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

140

PHOTO: UNSPLASH.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

141

REFRESH

YOUR BREAKFAST

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

142

VIZIONARKE STVARAJU PO SVOJIM PRAVILIMA

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

143

SEDIMO U ELEGANTNOM AMBIJENTU HOTELA RADISSON COLLECTION OLD MILL, U PROSTORU U KOJEM SE ISTORIJA I SAVREMENI DIZAJN SUSREĆU NA NAČIN KOJI GOTOVO PRIRODNO OTVARA RAZGOVOR O KREATIVNOSTI, ESTETICI I ŽENAMA KOJE SU SVOJE PROFESIONALNE SVETOVE GRADILE PO SOPSTVENOJ MERI. ZA STOLOM SU DVE AUTORKE IZ RAZLIČITIH KREATIVNIH OBLASTI, ALI SA ZAJEDNIČKIM OSEĆAJEM ZA IDEJU, FORMU I STVARANJE. JELENA NIKOLIĆ, DIZAJNERKA ENTERIJERA I TVORAC BRENDA 210 KONCEPT PLATFORME, U SVOM RADU POVEZUJE DIZAJN SA KREATIVNO-EDUKATIVNIM SADRŽAJIMA. TEA DABETIĆ, OSNIVAČICA I DIREKTORKA GLOBALNE MARKETINŠKE AGENCIJE POSH & MEDIA, VEĆ GODINAMA GRADI KOMUNIKACIJU BRENDOVA KROZ MARKETING, EMPLOYER BRANDING I DIGITALNI RAST. RAZGOVARAMO O TOME GDE POČINJE KREATIVNOST, KOLIKO JOJ VEROVATI, ŠTA PROSTOR GOVORI O NAMA I ZAŠTO PRAVI LUKSUZ NIKADA NE MORA DA BUDE GLASAN. ALI I O GODINAMA KOJE NAS MENJAJU, ISKUSTVU KOJE POSTAJE NAŠE UNUTRAŠNJE MERILO I SLOBODI KOJA DOLAZI ONDA KADA PRESTANEMO DA ŽIVIMO PREMA TUĐIM PRAVILIMA. JER MOŽDA JE UPRAVO TO SUŠTINA JEDNE SELF-MADE ŽENE – NE SAMO ONO ŠTO JE STVORILA, VEĆ ONO ŠTO JE VREMENOM NAUČILA DA BUDE.

Kada biste morale da opišete svoju kreativnost jednom rečju, koja bi to reč bila i zašto? Jelena: Za mene je kreativnost u tome da vidim ono što drugi možda ne mogu da vide. Ona živi u mojoj radoznalosti i inspiraciju nalazim u svemu oko sebe, tako da ona ne mora po svaku cenu da bude ni nova ni drugačija. Ona je za mene pronalaženje prave mere. Kreativnost = mera. Tea: Potreba. Moja kreativnost dolazi iz potrebe da nešto napravim, pokrenem ili promenim nabolje. Ona se pojavljuje u svim delovima mog života, kroz posao, dizajn i marketing, ali i kroz pripremanje lepog ručka ili pronalaženje rešenja za neki svakodnevni problem. Za mene je kreativnost neka vrsta nuklearne energije koja mora da pronađe svoj izlaz. Ona me pokreće, tera napred. Ne znam tačno gde počinje ni kako nastaje. Znam samo da je oduvek bila tu. Koliko je u vašem poslu važna intuicija, a koliko istraživanje, analiza i iskustvo? Jelena: Istraživanje i iskustvo daju mi sigurnost. Analiza mi pomaže da razmotrim prostor i klijenta, a intuicija je ono što donosi konačnu odluku sa pravom merom. Tea: U marketingu se važne odluke pre svega donose na osnovu istraživanja, analiza i konkretnih rezultata. Iskustvo nam pomaže da te podatke pravilno razumemo, ali intuicija često određuje početni pravac. To je posebno izraženo u grafičkom dizajnu i pisanju. Možemo da testiramo dva vizuala ili dve poruke i vidimo šta bolje funkcioniše, ali da bismo uopšte imali šta da testiramo, prvo moramo intuitivno da postavimo elemente, izaberemo ton i osmislimo ideju. Može li prostor imati isti efekat na čoveka kao dobra kampanja, da izazove emociju, ostane u sećanju i ispriča priču bez ijedne reči?

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

144

TEA DABETIĆ

JELENA NIKOLIĆ

Jelena: Mislim da prostor govori mnogo intimnije od kampanje. Ja volim prostore koji ne impresioniraju na prvi pogled, ali u kojima se oseti njihova energija i koji se polako otkrivaju, kao i mi. Tea: Da, potpuno. Prostor komunicira sa nama i bez reči. U njemu se ili prepoznamo i osećamo prijatno, ili jednostavno ne. Materijali, boje, svetlo, mirisi i način na koji je prostor uređen direktno utiču na naše raspoloženje i mogu da izazovu vrlo jasnu emociju. Zato prostor može da ostavi jednako snažan utisak kao dobra kampanja. Najbolja kombinacija nastaje kada ono što marketing obećava zaista postoji i u prostoru u koji dovodimo kupce ili korisnike. Tada poruka nije samo lepa priča, ona dobija svoje pravo pokriće.

Koji prostor ili brend vas je u životu toliko inspirisao da ga i danas pamtite i zašto? Jelena: Teško bih izdvojila samo jedan, jer su mene najviše oblikovali prostori u kojima se oseća vreme, kao i svaki prostor koji je uspeo da sačuva svoju istoriju, a da pri tome ostane savremen. Posebno verujem u prirodne materijale – kamen, drvo, metal, lan... Materijale koji ne treba da budu glasni da bi bili luksuzni. Pravi luksuz je kada nešto izgleda jednostavno, ali kada priđete, vidite kvalitet, teksturu, zanat i detalj. To su Coco Chanel, Patricia Urquiola, Kelly Behun, Amy Astley. A neki od enterijera koji su me ostavili bez daha su hoteli Paragon 700, Palazzo Presta, Rocco Forte hoteli, Soho House... Tea: Pamtim jednu vikendicu uređenu u planinskom, rustičnom stilu, sa tradicionalnim kari-

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

145

ranim detaljima. Bila je to savršena kombinacija topline, mira i neke tihe elegancije. Delovala je ušuškano i spokojno, kao mesto na kojem možete da se sklonite od svega i jednostavno uživate. Na neki način, ta vikendica je postala moje unutrašnje merilo za to kako želim da se osećam u prostoru, ali i u životu. Čak me je vodila i pri donošenju nekih važnih odluka, jer sam želela da stvorim taj osećaj mira i pripadanja. Da li se vaš profesionalni stil promenio kako ste sazrevale kao žene i kao autorke? Jelena: Sada, u svojim zrelim godinama, znam da je moj stil zapravo onaj osećaj i doživljaj iz detinjstva i rane mladosti, odrastanja u jednom gospodskom Aranđelovcu, okružena skulpturama od mermera u parku, slušajući Ivu Pogorelića u Sali Kneževa Starog Zdanja, gledajući umetničke postavke Aleka Đonovića i svet keramike mnogih eminentnih umetnika. Tako sam, posle dugog niza godina koje sam provela živeći i školujući se u Londonu, putujući na razne destinacije i upoznajući različite stilove i kulture, shvatila da sam se zapravo potpuno vratila onome što me je oblikovalo. A to je miris svilenih haljina iz šifonjera moje bake, kristalne čaše i srebrni escajg za Svetog Nikolu, uštirkan stolnjak od belog damasta sa vezom i klavir u dnevnoj sobi. Tea: Veoma se promenio. Danas sam opuštenija, sigurnija u svoje odluke i mnogo više okrenuta ljudima, a posebno ženama. Svesnija

sam puteva kojima svi prolazimo, naših borbi, promena i različitih životnih faza. To je u meni razvilo više empatije i razumevanja. Zbog toga i u poslu sve češće donosim odluke vodeći računa o tome kako će ono što stvaram uticati na ljude. Tema oktobarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Self-made Wo(Man)“. Koliko ste se same oblikovale kroz život? Da li je biti self-made woman za vas više pitanje uspeha ili pitanje slobode da živite i stvarate po sopstvenim pravilima? Jelena: Posle ovoliko iskustva došle smo do toga da nam je sloboda najbitnija. Self-made woman na taj način najlakše diše, kreće se kroz život i realizuje svoju poslovnu filozofiju, kojom objedinjuje sva svoja znanja i iskustva. Tea: Mogla bih danas da romantizujem svoj razvojni put i kažem da sam od početka svesno izabrala slobodu kao svoj najveći cilj. Ali istina je mnogo jednostavnija: na početku sam se samo usudila da pokušam da postanem veća verzija sebe. Nisam uvek uspevala, bilo je padova, pogrešnih odluka, novih početaka i trenutaka kada nisam znala šta će se sledeće dogoditi. Ipak, ona kreativnost i nuklearna energija o kojoj sam govorila stalno su me gurale napred. Danas zaista živim slobodno i radim po sopstvenim pravilima. A ukus te slobode na kraju ublaži sve teškoće koje su me do nje dovele.

OLD MILL BELGRADE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

146

PHOTO: UNSPLASH.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

147

REFRESH

YOUR TIMELINE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

148

SVE ŠTO JESAM

PIŠE: SVETLANA MARJANOVIĆ, PROFESIONALNI ČITAČ VREMENSKIH LINIJA

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

149

Kada pogledam svoj život danas, shvatim da je u njemu bilo mnogo više početaka nego što sam nekada mislila. Nisam imala neku veliku životnu strategiju. Nisam znala unapred gde ću biti danas. Živela sam, radila, stvarala porodicu, rešavala ono što je tog dana bilo ispred mene i išla dalje. Kao i većina žena. Bilo je lepih perioda, bilo je teških. Bilo je trenutaka kada sam bila sigurna u sebe, ali i onih kada sam se pitala šta dalje i da li mogu. I svaki put sam nekako našla način da nastavim. Više od dvadeset godina radim kao nastavnik istorije. To je veliki deo mog života. Toliko godina u školi nauči čoveka mnogo toga, ne samo o deci i obrazovanju, nego i o ljudima. A onda se, negde usput, pojavio jedan potpuno drugačiji deo mene. Nešto što sam dugo nosila u sebi i što nisam odmah umela da objasnim. Vremenom sam počela da pričam o tome, da istražujem, da radim sa ljudima i da ono što sam godinama nosila kao svoj dar pretočim u nešto što danas ima svoje ime, svoj oblik i svoj brend – Vremenske linije. A onda su kroz Vremenske linije počeli da dolaze ljudi i sa svakim od njih jedna nova priča. Kroz čitanje njihovih vremenskih linija videla sam delove njihovih života koje možda ni sami nisu umeli da povežu. Videla sam njihove ljubavi, odluke, gubitke, porodične priče, ono što ih je zaustavljalo, ali i ono što ih je iznutra stalno vuklo napred. Svaka vremenska linija bila je drugačija, kao što je drugačiji i svaki čovek. I što sam više čitala, sve sam više shvatala koliko toga nosimo sa sobom kroz život. Neke priče počinju mnogo pre nas, neke se ponavljaju, neke nas vraćaju na ista mesta i iste ljude, sve dok nešto u nama ne odluči da je vreme

za drugačiji izbor. Kroz sve te priče upoznavala sam ljude, ali sam na neki način upoznavala i sebe. Svako čitanje me je nečemu naučilo. O ljudima, o životu, o tome koliko ono što spolja vidimo često nije ni približno cela priča. I valjda je baš zato ovo što radim toliko lično za mene. Jer iza svake vremenske linije koju čitam stoji jedan čovek. Njegov život. Njegovi izbori. Njegova pitanja. I priča koju mi je dozvolio da vidim. I tu sam ponovo bila početnik. Morala sam da naučim kako da predstavim ono što radim, kako da ljudima objasnim ono što vidim, kako da snimam, pišem i objavljujem, i kako da pokažem drugima ono što je godinama bilo samo deo mog života. Nije mi niko dao uputstvo. I iskreno, bilo je mnogo puta kada sam se pitala da li sve to uopšte ima smisla. Ali sam nastavila. Mislim da je to ono što sam kroz život najbolje naučila da ne moram uvek da budem sigurna da bih napravila sledeći korak. Dovoljno je da osećam da nešto želim. A onda krenem. Nisam sve u životu uradila sama. To nikada ne bih rekla. Imala sam ljude koji su mi pomogli, koji su verovali u mene, koji su mi otvorili neka vrata. Neko ti može pružiti ruku, dati savet ili otvoriti vrata, ali ti ipak moraš da odlučiš da kroz njih prođeš. I da posle toga nastaviš sam. Zato danas, kada pogledam sve što sam uradila, ne mislim da sam nešto posebno zato što sam sve mogla sama. Naprotiv. Mislim da sam naučila da prihvatim pomoć, ali i da preuzmem odgovornost za ono što biram. To nije uvek bilo lako. Kao žena, često sam imala mnogo uloga istovremeno. Majka, supruga, nastavnik, neko ko brine o drugima, neko ko radi, planira, reša-

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

150

PHOTO: UNSPLASH.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

151

va. I negde između svega toga lako je zaboraviti sebe. Meni se to dešavalo. A onda dođe trenutak kada shvatiš da ne možeš zauvek živeti samo kroz svoje obaveze i uloge. Moraš da se setiš ko si. Šta voliš? Šta želiš? Šta te pokreće? Šta više nećeš? Mislim da sam upravo tu napravila najveću promenu u sebi. Prestala sam toliko da razmišljam o tome šta bi neko drugi rekao. Ne zato što mi više nije važno mišljenje ljudi. Jeste. Ali ne može tuđe mišljenje da živi moj život umesto mene. Ako pogrešim, pogrešila sam ja. Ako uspem, uspela sam ja. I jedno i drugo je moje. Danas imam 51 godinu i iskreno nikada nisam mislila da ću u ovim godinama ponovo toliko toga počinjati. A baš to mi je lepo. Shvatila sam da godine ne moraju da znače da se život smanjuje. Nekada se samo promeni ono što želiš od njega. Danas mi je važnije da radim ono u čemu vidim smisao nego da nekome dokazujem da sam uspešna. Važnije mi je da mogu da kažem ono što mislim. Da mogu da biram. Da mogu da kažem „ne“. Da mogu da krenem u nešto novo i ako ne znam tačno gde će me odvesti. I da mogu da promenim pravac ako shvatim da više nije moj. Kada pogledam unazad, vidim različite žene u sebi. Devojku koja je tek počinjala. Ženu koja je gradila porodicu. Nastavnicu koja je godinama ulazila u učionicu. Ženu koja je prolazila kroz svoje probleme i nastavljala dalje. I ovu danas, koja je odlučila da ono što nosi u sebi više ne čuva samo za sebe. Sve su to one.

I sve sam to ja. Ne bih danas bila ova žena da nije bilo svega što mi se dogodilo. Ni lepog, ni teškog. Ni ljudi koji su ostali, ni onih koji su otišli. Ni mojih dobrih odluka, ni onih zbog kojih sam kasnije rekla: „Ovo više nikada.“ Sve je to deo mene. I zato danas ne želim da pričam o sebi kao o nekome ko je sve uradio savršeno. Nisam. Nekada sam pogrešila. Nekada sam previše verovala. Nekada sam ćutala kada je trebalo da govorim. Nekada sam govorila kada je trebalo da ćutim. Nekada sam ostajala tamo gde više nije trebalo. Ali sam iz svega nešto naučila. I možda je to najvažnije. Ne moraš da imaš savršen život da bi bio ponosan na svoj put. Dovoljno je da znaš koliko si puta ustao kada ti nije bilo do ustajanja. Koliko puta si počeo ponovo. Koliko puta si rekao: „Dobro, idemo dalje.“ Ja sam to mnogo puta rekla. I verovatno ću još mnogo puta. Jer još nisam završila. Još imam stvari koje želim da uradim. Još imam ideje. Još imam pitanja. Još imam želje. I još uvek učim. Zato, kada bih danas morala jednom rečenicom da kažem ko sam, ne bih znala. Ja sam žena koja je kroz godine postajala ono što danas jeste. I koja još uvek postaje. Sve što jesam nastajalo je korak po korak. Iz svega što sam volela. Iz svega što sam izgubila. Iz svega što sam naučila. Iz svega što sam preživela. Iz svega što sam izabrala. I od svega što sam odlučila da više ne budem. I možda je upravo to najlepši deo cele priče. Nisam završena. I ne želim da budem.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

152

PHOTO: UNSPLASH.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

153

REFRESH

YOUR RESTART

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

154

MOJA SLOBODA IZBORA

PIŠE: IVANA VANA STANISAVLJEVIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

155

Nisam sigurna da bi bilo iskreno kada bih se kroz termin self-made woman osećala kao da sam zaista sve sama uradila. A dosta toga jesam. Ipak, da nije bilo uzora, modela i praktičnih primera koje sam gledala, učila od njih i prema njima se oblikovala, pitanje je da li bih danas bila ostvarena i zadovoljna žena. Zato na početku – hvala svima koji su na neki način doprineli mom rastu i sazrevanju. Sama sam birala partnera, jer sam imala tu mogućnost da se rodim u društvu u kojem je to dozvoljeno. Odrastajući, uvidela sam da nemaju sve žene tu „privilegiju“, što je veoma tužno, pa i taj segment slobode izbora smatram važnim. Sama sam odlučila da želim da imam decu i ovde podrazumevam da je i moj partner želeo isto. Niko me nije primoravao na takve odluke i moje izbore, tako da mogu da zaključim da su me upravo ove situacije, koje se podrazumevaju, ali nisu takve na svakom podneblju, ojačale da samostalno gradim svoje odnose i da se svojim poslom bavim isključivo ja, kao i organizacijom svog radnog dana. Svoju prvu veću ostvarenost uvidela sam u radu sa decom. Kada bih prepoznala da je nekom detetu potreban individualni pristup, nije bilo te sile, u vidu nadređenog, na primer, koja bi mogla da me spreči da detetu pomognem na način za koji bih osetila da je najispravniji.

Tada sam osvestila i koliko je važan i značajan moj poziv – human i odgovoran – da budem oslonac, možda i jedini, nečijoj tananoj dušici. Zbog toga je ne jednom znala da, na kratko, ispašta i moja porodica, jer odluke koje sam donosila nije uvek bilo moguće ostaviti ispred kuće u kojoj živim. Sama sam uspela da, stičući iskustvo, svoje veštine rada sa decom profesionalno iskoristim i za dobrobit svoje porodice, ponekad rizikujući i zameranje moje dece što se više bavim nekom drugom, tuđom decom. Umelo je tako da izgleda, ali ni u jednom trenutku nisam zažalila ako sam mogla nekome da budem od pomoći baš onda kada je bilo najpotrebnije. Upitno je ponekad bilo da li sve uspevam sama kada je moja karijera bila u pitanju. Znalo je da izgleda kao nemoguće da budem dobra u donošenju poslovnih odluka, a da ne zakinem sebe i svoje najvoljenije. Iz tog razloga mi je veoma značajna bila podrška najbližih, njihovo razumevanje kada odlutam u mislima i tražim rešenje. Ponekad mi se nameće zaključak da se moja samostalnost u ostvarivanju ciljeva ogledala upravo u nesputanosti koju sam uživala, u poverenju koje sam imala u sebe, ali i u poverenju moje okoline da radim dobru stvar i da umem da procenim prioritete. Navešću rado i jedan primer iz podruma mog roditeljskog doma, kada

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

156

PHOTO: UNSPLASH.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

157

sam se osetila dovoljno bitnom i zrelom za donošenje samostalnih odluka. U jednom periodu njihovog života moji roditelji bili su primorani da se greju ložeći drva. Nekako se baš u jednom od tih trenutaka dogodilo da sam bila kod njih sa bebom i da nam je bilo hladno. Tata nije bio tu, a suprug je bio na putu. Bila sam svesna da sam ja ta koja će tog dana sići u podrum i cepati drva, iako je to za mene bila neka vrsta egzaktne nauke. Moja beba bila mi je motiv da taj, za nekoga mali posao, uspešno uradim i zagrejem boravak za nas dve. Osećaj zadovoljstva, zašto da ne i ponosa, i danas pamtim, jer sam ja odlučila da je to najbolje rešenje – zapravo, jedino ispravno rešenje. Kasnije je to često bio lajtmotiv mom tati kada bi me hrabrio da nešto mogu i treba da uradim: „Sećaš se kako si uspešno savladala cepanje drva, a da se nisi povredila? Možeš ti i to da postigneš.“ Slična situacija hrabrosti i ponosa obuzela me je kada sam sa malim detetom spremala ispite, a sa drugim detetom u stomaku naučila i odbranila diplomski rad. Osećaj ljubavi prema sebi, poštovanja i ponosa bio je tada toliko snažan da sam sebi čestitala i poverovala da ću svaku prepreku savladati, svaki problem rešiti i svakom izazovu biti spremna da doskočim. Za mene se samostalnost i samoostvarenost mere osećajem zadovoljstva i osvešćivanjem da radim ispravnu stvar, a da pritom nikome ne nanosim štetu. Naravno da je i momenat materijalizacije bitan, ali iskreno volim kod sebe to što mi nikada nije bio jedini motiv. Uvek sam verovala u viši cilj, pogotovo zato što sam se nekoliko puta uverila koliko materijalno može da bude varljivo. Izdvojila bih još dve situacije za koje verujem da su me oblikovale kao ženu koja je uspela, jer su mi takva satisfakcija i taj vid vrednovanja bili važni. Prva je bila kada sam se odvažila da pišem, a druga kada sam se ohrabrila da dam prvi otkaz. Pisanje me ispunjava i oslobađa. Zato mi je bilo veoma značajno kada sam svoj prvi tekst pustila u „etar“, bez straha da se možda nikome neće dopasti. Pratila sam svoju potrebu i zahvalna sam sebi što sam je ispunila. Kada je reč o otkazu, izdvojila bih samo osećaj slobode. Onaj trenutak kada biraš da ti bude bolje. Kada bez straha napuštaš. Kada odagnaš sumnju da ćeš propasti. Jer nećeš. Odlučila sam da idem tamo gde će mi biti bolje. U tom svom putu padnem, ustanem, obrišem prašinu, izvučem šišarku koja me žulja, pozdravim Vanu, nekada „kilo mesa“ tatino, a danas zadovoljnu mene – ženu koja i dalje traga za boljim rešenjima i ispunjenjem svojih verovanja.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

158

PHOTO: UNSPLASH.COM E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

159

REFRESH

YOUR HOROSCOPE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

184

TRANSFORMACIJA LJUBAVLJU, RAVNOTEŽA ODNOSA

PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ

PIŠE: OLJA BRAJOVIĆ, ASTROLOG FOTOGRAFIJA: MIA MEDAKOVIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

185

RETROGRADNA VENERA U ZNAKU ŠKORPIONA I VAGE OD 3. 10. DO 13. 11.

Venera je planeta ljubavi, erotike, lepote, umetnosti, plemenitosti, radosti, mira i bogatstva, a u sazvežđu Škorpiona podići će svoju vibraciju na talase koji će nam omogućiti da, u doslovnom smislu, gorimo žarom prave, ekstatične ljubavi. U domu Plutona, planete transformacije i sudbine, strasti ne nedostaju, a budući da on u svojoj osnovnoj simbolici vlada poljem koje predstavlja i smrt i seks kao evolutivnu datost, vreme pred nama obeležiće ispunjenje najstrastvenijih ljubavnih želja. Ljubav sa nekim sa kim želite da nestanete, a ne samo da živite; da se povežete večnim postojanjem; drama, strasti, ekstatična stanja, ljubomora... Sve će nas u narednom periodu vraćati želji za upravo ovim iskustvima. Retrogradna Venera nas vraća u sferu ljubavi, odnosa, intimnosti, osećaja sopstvene vrednosti, novca i onoga što zaista cenimo. Ovaj ciklus nosi odjek prošlosti i podseća nas na period 2018. godine, kada je Venera bila retrogradna u znaku Škorpiona, pa bi se teme koje su tada bile aktuelne mogle ponovo pojaviti – ne nužno kroz iste događaje i ljude, već kao naredno poglavlje iste emotivne priče. Škorpion pita: Šta me duboko povezuje sa drugom osobom? Šta stvara intimnost? Želja, vezanost, poverenje ili strah od gubitka? Vaga pita: Da li je ovaj odnos uravnotežen? Da li zaista susrećemo jedno drugo?

Šta mi je sada potrebno u partnerstvu? Osvrnite se na period od oktobra do novembra 2018. godine. Šta se tada dešavalo u vašim odnosima, finansijama, pogledu na sopstvenu vrednost ili u vezi sa vašim životnim vrednostima? Osam godina kasnije, Venera od vas traži da tu priču sagledate iz druge perspektive. Ono što ćete otkriti promeniće vas na način na koji želi vaša prava priroda, ona koja se nalazi iza pogleda socijuma. Taj trenutak je zapravo najveća vrednost koju ova boginja Ljubavi poklanja – jasnu sliku o pravim vrednostima. Ova pozicija Venere, kojoj Pluton poklanja strasti, mnogima će promeniti živote, jer će u periodu do 17. 10. aspekti „sporih“ planeta – Saturna, Urana i samog Plutona – doneti intenzivnu želju da se promeni sve što ne donosi istinsku radost. Ljubav, zdravlje i materijalno blagostanje samo su spoljašnja manifestacija naše usklađenosti sa sopstvom, a strahovi, potisnute emocije, tuga i zabrinutost imaju moć nad nama samo dok ih ne osvestimo i ne integrišemo u sopstvo. Energija i aspekti određenih planeta upravo utiču na to da se sinhronizujemo sa snagom koju nam daruju i da na harmoničan način prevaziđemo prepreke na putu istinske radosti. U narednom periodu dato nam je da upoznamo strastvenu prirodu našeg bića i tako je povežemo u smislenu datost kojom ćemo ostvariti smisao zbog kojeg i postojimo.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

162

PHOTO: UNSPLASH.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

163

U horoskopu svakoga od nas sve je lično. Druge osobe i okolnosti smo izabrali da kroz njih naučimo o sebi ono što nam je najbolnije za prihvatanje. Ljubav kao suština postojanja menja zaljubljene, ozdravljuje, leči, menja genetsku strukturu i povezuje u jezgro života. U hemijskom smislu, Ljubav je svetlost, a u Škorpionovom carstvu Ljubav će nas zapaliti da bismo svetleli. Dozvolimo sebi da budemo oni zbog kojih smo se rodili. Volimo celim svojim bićem, jer samo tako ćemo ispuniti smisao svog postojanja. Onaj ko je Veneru dočekao u vatrenom zagrljaju učiniće sve da ona uživa u lepoti svog blistanja, a od te svetlosti grejaće se čitav Univerzum. Astrolog je u mogućnosti da stvori sliku o događajima koje će čovek privlačiti u svoj život u skladu sa rasporedom planeta u trenutku rođenja. Astrologija služi čoveku za unapređenje sopstvenog života i u tom smislu je od ogromnog značaja u evolutivnom razvoju. Astrolog mora da poseduje svest o sugestivnoj moći svog znanja i, pre svega, da bude moralno biće. Upravo zato podsećam sve nas da će nas ovo retrogradno putovanje Venere na najlepši način naučiti da Ljubav nije nešto što treba da radimo, već način na koji postojimo.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

204

PHOTO: UNSPLASH.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

205

NADA

Usnula sam jedan san. Video me je jedan dan. Shvatila sam lepotu koda. Volela sam umnost duha. Zanesena u silu Univerzuma. Svemir mi je namignuo. A ljubav je znala. Zaključala sam tvoje srce.

Piše: Sofija Arsenijević

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTOS: RALUCA MALNASI

VIDIMO SE U NOVEMBRU