Issuu

Горан Грујић

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

Горан Грујић

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

Суботица, новембар 2016.

ГОРАН ГРУЈИЋ

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

СУРОВО ОТВАРАЊЕ ГОРАНА ГРУЈИЋА Кад затворите нову књигу Горана Грујића, кад вам се учини да сте продрели у његов свет таме, али и радости, учини вам се, на трен, да сте спознали његов најтајновитији свет поезије. Пише песник о љубави коју несебично дели са њему блиским људима, детету и жени, али и мајци, породици. Његова детиња радозналост је бесконачна, трага за лептирима, тим дивним исконским створењима сатканим од лепоте. У суровој стварности њега одржава снага вере, а изнад свега љубав. Као и сваки песник намеће му се и питање смрти, као коначности и неминовности, међутим, песник остаје запитан: можда она, та тамна дама, и није толико хладна. Док читате Бескрајну безбрижност учиниће вам се, бар на тренутак, да је књига писана управо за вас, да сте се сродили са пишчевим мислима, да се вама обраћа, препознаћете себе. Јер писмо је упућено вама, писмо од стихова саткано. И ви ћете, као што Горан Грујић пише, покушати да ухватите нит. Он, Песник, саздан је од лепих речи, пун надахнућа проговара о оном што га тишти или радује, говори о жени, о драгим људима, о годишњим добима, као весник. Његова Реч љубави је искрена и исконска, за родитеље, осећаће према њима вечиту захвалност, али ће бити и њихов вечити дужник. Песник неће скривати своје осећање, он несебично говори о

ГОРАН ГРУЈИЋ

сузама, сузама једног јаког мушкарчине. Узгред да напоменемо да је збирка годинама настајала, пратимо сваки стих и написану реч од 2009. године па надаље. Брижност, осећајност за драге људе, оне који су му подарили живот, јасна је као глазура брушеног дијаманта и у песми Последњи до срца спрат. Немирне године, дани испуњени политиком, штампа - ништа од свега тога неће бити важније од вере, вере у Свемогућег коме се обраћа, али не са молбом, већ очекивањем да ће сачувати све њему драге људе. Не чуде стихови када Горан пише о драгој жени, а у песми Ти моје душе си сан, правећи алузију на срцепарајуће стихове романтичарских песника: отвореног срца говори о жени, искрено до бола, да је она његова доброта, дечачка жеља, стуб његовог живота, спознајом ње, нестао је мрак и тама. Жена као вечита инспирација песника осликава се и у песми Болим настала неколико година касније, говори о патњи због изгубљене жене, која, о туге, одлази са другим човеком, коме ће припасти, јер срећу обгрлићеш, у налету страсти. И у песми Жено, Горан Грујић се обраћа вољеној жени; јединој која има моћ да га просветли, да му дане учини срећним и испуњеним, једино она, та Жена, биће у стању да отопли његову смрзнуту душу. Једино му жена може подарити Склад, свеједно да ли ће он проистећи из његове жудње, он трага за складом ка жени, па био он и испод густе крошње храста, ма где, песник захтева складну хармонију. Песник на детињи начин, кроз прзму дечијих очију, скоро незрео, жели да уђе у свет оне која му је све у животу. Како је речено у песми Незрео те смео, она је сав његов простор, онај у коме нема богобојажљивости и стида, то је бескрајни простор пожуде и топлоте. У том предавању, он не разазнаје да ли је она блудница или божица, или девојка лоша, али у тој сласти, она

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

је све што жели. Очи и нос, сва лепота разастрта је пред њим. Она је Сва љубав моја, верност је изнад свега, њен поглед је онај који се памти и који увек разоружава, пред њим је увек спокој и мир. Песник Чезне, али овог пута он кроз песму жели да саопшти оно исконско у песничкој души, да чезне за правом песмом, оном свемоћном, љубавном. Љубавном темом, за речима свемоћним и разарајућим којим може описати свој немир. У том трагању, Горан Грујић осећа Дугих недеља траг, и као у нирвани, која покадкад доминира у стиховима, нимало патетично, он испољава мир и блаженство. Не драматично,он осећа препреке, тражи речи којима би желео да искаже своја осећања, али, ако их и нема, бар не у прави час, мирно очекује тренутак надахнућа. А за срећу је потребан само један скроман сан. И да не би био Самац, песник се одлучује на смео корак, мада осећа ланце који га спутавају, стварају тегобу, страх да ће вољена отићи од њега. И сањари, наивно, али вешто замке које би могле зауставити драгу да не оде од њега, како не би поново остао самац. Горан Грујић има осећај за истанчан стих, најбоље песме су оне када говори о љубави, предано прилази казивању о најистанчанијем осећају. Тако у песми Туђе прожима страх да ће биће коме је посвећен потпуно, отићи од њега. Да је сва нежност којој се несебично предаје, заправо, туђе, али туга није бескрајни плашт који се надвио над њим, он ужива у тренутку, у тренутку љубави туђе. У једном тренутку, заморен од љубави, у песни Трулог дрвета врата, песник се пита да ли вреди остати у љубавном вртлогу. Љубав је увек у знаку патње, али оне прожете ужитком радости, али, с правом песник застаје, и желео би да све то престане, јер жели мир. Доста му је одлазака и повратака.

ГОРАН ГРУЈИЋ

Неминовна тема и у најновијој збирци Бескрајна безбрижност, Горан Грујић обрађује тему рата, кроз јасни лик брата, и своје земље коју неизмерно воли. Та слутња рата надмашује сва чула, рата који ће бити крвавији од претходног. Са редовним ноћним и дневним дејствима, копненим силама. Песме настале априла 2012. године сведоче о траговима који се неминовно памте. И у песми Грехота тема је иста: лош лидер је лидер рата, где се производе бомбе и уништавање, касетне бомбе, рушење мостова, колатерална штета, побијена села и милосрдни анђео. И у другим песмама, попут оне Живот га тера да плаче, говори се о општим, а опет, о тако нашим свакодневним питањима, о оном што је нашу земљу задесило. Од рата до демократије. До хуманитарне помоћи, и избора, док песник машта о топлини породичног дома. И бити Седми, значи, по песниковом казивању, да поновимо, бити Седми, значи, за Горана Грујића, бити рођен у беди, у осмом месецу, бити леп, у младости, са жуљевима и тешким радом, али, све је узалуд. Једино вредна дела, вредне руке, од живота могу да начине чуда. Песма Човек је изразита тежња песника да пројектује своје виђење оних лудила која су дотичу човековг бића, оног лудила које је тешко спознати и признати, човек који хрли у мрачно, а тако је био на путу нирване и среће. Јер Човек ће увек бити Човек. Па ипак, оне песме које говоре о љубави, свакако су прожете тананим осећањима и могу се сврстати у изузетно елегичне. Тако и песма Вођен, саткана је од љубави без повреда, само безбрижне године дароване љубави могле су створити бесконачност среће, до новорођеног плача или дивне музике. Као и у песми Љубави вођење, у условима велике кризе,

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

песник проговара, играјући се врцавим хумором, о вођењу љубави, док балада клизи, где чуло додира букти. Песма Рам као да је оквир за све изговорене нежне речи, јер она је оквир за лепши простор, јер за тебе, целог себе дам. На најуобичајени је начин песник преплиће љубав према својој генерацији, земљи-домовини, јер само песник може да воли равномерно, и жену и окружење, јер је његова љубав огромна, као космос, он је несебичан, и самоуверен да ће нови дан бити и његова срећа. Поносан је, поносан на народ свој, Колико год мислио о тмурним данима, сваки нови је право озарење. Или у песми Мудар, са довитљивошћу пробраних речи, песник се поиграва на тему мудрости: мудрост пред женом. Пред тим величанством колико већ пута изреченом у поезији, пред женом, како остати мудар! Пред љубавним ударом, пред замахом љубавног жара, још увек млад, или како један песник рече: бити стар, а тако млад. Зато жену, као божанско биће опева у Опазићу те кратко, од самог јутра, опева је као вечност, или, боље речено, као вечну песникову тему, као сласт и пожуду, као математичу једначину. Кад песник верује у сутрашњицу, кад га озари мир и спокојство, онда пише о воћу, а међу њима, чаробним је нар, онај зрео, а младог духа. Младог духа који и даље вапи да осети чар, чар мирног живота. РАДМИЛА ГИКИЋ ПЕТРОВИЋ

ГОРАН ГРУЈИЋ

РЕЧ АУТОРА Добри људи, све што ће те између ових корица прочитати, још једно је сурово отварање. Ништа мање, ништа више од тога. Речи скројене у најтању емоцију људског бића... бића сасвим обичног, још увек дечачки радосног, да се озбиљније ухвати у коштац звани живот. Бар не за онај прљави, свакодневни... исти перфидни, какав је свуда око нас, пун подвала, људске зависти, сталних дељења, политике. Овај пут пишем на мало другачији начин, о љубави према блиским људима, детету, брачном другу, мајци, породици, сталном трагању за лептирима, свом лутању, по ходању на ивици сна и јаве. Даље пишем о вери, да љубав увек побеђује, страху који је мали у вези смрти… да она можда и није тако хладна. Да не заборавим, оно на чему стојимо, земљи својој, ма како год се више звала. Бескрајна безбрижност сам негде чуо. Исте секунде знао да то су моје речи, везао их заувек. Како само снажно звуче... као да све што пред спавање се врти по глави, стаје у њих, само две. Знате онај осећај у тишини по мраку, када крене лавина питања. Хоће ли све бити у реду. Да ли децу чека леп живот, када ће болест покуцати на врата, хоће ли осмех бити стално присутан. Све то у њих две... БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ. Те две речи су порука за све који верују у част, оне што знају да од породице не постоји важније, душе које се не стиде да заплачу, оне којима је образ важнији од очију. 10

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

Бескрајна безбрижност је дар за све који и даље сањају да само један пут постоји, пут поштеног човека, без гажења лешева. Ово је мој сан... да ће детету остати нешто, особи која ме родила, особи која ми је родила, животу због кога живим. Свима вама пријатељима, који се кајете, свима који осећате... и вама који не мрзите. Ово је моја јава, на месту где само речи остају. Сви смо сведоци. Бескрајна безбрижност је писмо за све које волимо, за драге које смо изгубили, порука која сем смисла искреног, нема ниједан други. Пробајте ухватити нит.

ГОРАН ГРУЈИЋ

и наредних пар... мојих ноћи одсечен од света... полу сањиве свести по претанкој линији осећања где жртву ћу поднети тешко у неким ранијим надањима и по оном лепом васпитању све је требало да буде вешто када и Бог ми окреће леђа таман да се још једном осетим малим овде срећу, одавно не дочекује... спремност и даље ћу трагати за њима мада, од свога пута... далеко сам одступио по претанкој линији... обећања у дворишту мирисном где срећу, са пола снаге... шамара стварност моји унутрашњи немири само делић стања, за којим вапим макар на дана... пар речи које ме разнесу 12

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

у потпуном лудилу... и изгубљеним годинама бескрајна безбрижност у низу, последње речи... две како ретко звуче реплика живота по чаробном дворишту... нестварног биља моји крици последњи духовно што излази... све само једно још желим у низу, последње речи... две ни тужна стварност, ни као врлина... скромност она ме чека, она је моја бескрајна безбрижност

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ 13.-18.08. 2009.

ГОРАН ГРУЈИЋ

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

За себе нисам желео много скромно кратка задовољства звуком гласне музике по соби сједињене емоције с руку ланце ломе све то се осећа, ту негде у ваздуху мирно вече, смањује злу панику и све по мраку, наслућујем истину јединствен дар засечена рука... у прозору

КРАТКА ЗАДОВОЉСТВА 11.08. 1999.

ГОРАН ГРУЈИЋ

У условима велике кризе са жељом да траје, тај рођени пакт црвени, материјала чаршав то већ други је такт балада клизи спремно, јасно дахћеш кроз сат прилично слеп... почашћен вођење љубави пружаш чуло додира букти од ивице кревета осећам храста... мат у времену изгубљене слободе љубави вођење, телу нуди рат трепћеш кроз време

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

дрхтиш у лепом одолеваш мирису Oд кога овај... тренутак је дат ? деведесет пет процената слепила приличан хендикеп ми прави одбијање по зидовима тешкој тами љубави вођење светлости пут даје дуге пољане по трави ошамућен или пијан твоје вођење љубави чини да букти чуло додира, везе па кроји

ГОРАН ГРУЈИЋ

по мраку мрклом прилично слепо видим у условима велике кризе љубави вођење... добија рат тело је у стању шока чуло додира, преживљава моменте мучне тако моћна стојиш све лепоту простора испуњава дим задовољно пушиш љубави вођење, и овај добија рат једино што осећам део кревета саме ивице... јасена мат.

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

ЉУБАВИ ВОЂЕЊЕ 19.10.2012. храст- јасен- мат... и чуло додира је изгубило, више не препознаје

ГОРАН ГРУЈИЋ

још само мало о души оној светлој, ако замор нијe стазе утабаних пријатеља моје мајке... па и оца животног сапутника чисте крви, оне мале и вас самих... најбољих странаца духом... целим бићем, са честицом камате дужник вама стојим још мало о души јакој мушкарчини где сузе се стижу и слабост је сакривена у најлепшем месецу мају додиру топлине, првога до себе једва на ногама, сасвим рањив речи које су парале уши где сузе се стижу и сказаљке кругове броје 20

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

а вечито трагање љубави... неке нове она наћи ће место сама за себе на крају, вечери ове

РЕЧ ЉУБАВИ 26.03.2009.

ГОРАН ГРУЈИЋ

ти моје душе си сан помало, скоро и несвесно улазим у драматуршки, срцепарајуће наслове али, то тако јако, желимо чути да кренемо редом ти била си стуб, моје доброте дечачке жеље... за сатима у мраку још метар да одемо даље ти знала си, и по највећој промаји kоји мој је дах у овом садашњем времену технолошких чуда, и мене самог… обузетог истим једно бесмртно, писмо ти шаљем нека кнедла ти заустави глас док деци својој, будеш читала пред спавање хајдемо у неко будуће време где музејски ће експонат… емоцијама бити представљен 22

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

за њега ћу живети... скроз нежно као земљу своју што волим он био вредан је труда, две хиљаде и неке искрене верности дан сасвим свесно се не будим ти моје душе си сан

ТИ МОЈЕ ДУШЕ СИ САН 05.12.2009.

ГОРАН ГРУЈИЋ

био је лош лидер непослушна, мудра личност силна, огромна средства мрачни лобији, свргавања режима милиони бачени преко ноћи, решење решења бомбе на све две ипо хиљаде живота шест стотина шестдесет и шест експеримената 666 само једна реч избија... грехота ред касетних, па зерица графитних мало прелетања, ноћних па ред мостова био је лош лидер непослушна личност знао је да зађе и у литерална дела па ред стратешких циљева једно или два, можда и три колатерална 24

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

побијена села само једна реч избија... страхота и даље ћу васпитати дете своје, да људе све воли две ипо хиљаде живота био је лош лидер Зашто??? анђеле милосрдни рука сама исписује... грехота

ГРЕХОТА 24.03.2013.

ГОРАН ГРУЈИЋ

када двојe мртво је у једно свако јутро, лажну наду дражи проста еволуциja, тачка и крај када двоje живи за ведро а небо… одавно им дарује таму ту мучна је свака, следећа секунда да ли су кораци или грешке у пару сасвим небитно… сутра нови је дан опет куртоазна родбина, све сами најближи у великом жалу када двоје хита у прошлост по нафталину давни, срећом овенчан сат епилог је неславан, крај је априла а хвата се мраз када своје последње замахе чине по издисају, добре пливаче та лука спаса одавно њихов последњи је изваган тас када двојe мртво је у једно и ове речи… са кидањем душе 26

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

на старом папиру, чак и уз танани глас колико сутрa, звучаће бедно.

СПАС 20.02.2010.

ГОРАН ГРУЈИЋ

последњи је месец, и сабирам све учињено много имена кроз главу ми пролази оне егзистецијалне бројке... мање су битне искрено... мене оне, тако неће када у своје језгро задрем ту већ прича је друга... та чудесна реч, мајка да није тако осетљиво, некада мочварно Суботичко, крајње суицидно тло... имало би рецку више овако... нагли заокрет вере пажње, која кроз саму крв пролази у таласима хладноће, и малчице топлијих дана фамозних крчења граница и онај град некако је ближе... само због риме он некако је ту... имена Беч пажње која кроз саму крв пролази та чудесна реч ако икада... и рођено дете, у постајању девојке... постиди се свога оца

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

ако икада... за неке изгубљене снове она неће... и сада већ, док газимо у веку двадесет првом земљи лепој српској... која сваких десет, све мања је и мања у јеку нових изборних поена где једино пожељно је... општи хаос од врха диригована хајка да ли из нехата, или у једноме даху сетим се почетка песме, и ту ме ошине, чврсто без компромиса та чудесна реч... мајка

ТА ЧУДЕСНА РЕЧ 12-30.12.2009.

ГОРАН ГРУЈИЋ

Дугих недеља траг када све јаче се чује глас из дубине душе испољена препрека између речи и осећања ипак се показала премостивом не толико у прави час док је потреба већа од било које невоље и страха непоновила се ова, подмукла нејасноћа икада више и онај усамљени, далеки глас своди се на живот по причи којом су многи слични с почетка... док је извесно да стопе праве, за себе траг одлазим, носећи са собом снагу

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

да остварим, можда већ сутра само један, скроман сан

ДУГИХ НЕДЕЉА ТРАГ 08.10.2000.

ГОРАН ГРУЈИЋ

Трагови ме одају дуге стопе и даље ходају јутарња роса, натапа ноге све иза мене, нек избрише дане у новој земљи, на младој трави наставити ходати... онај мир потражити ходајући пољима до зелених ливада сама ватра, кроз тело нек прође баш тај осећај желим да дође... у тело и присуство туге, нестаће полако напуштајући друге, свесно одсекао сам краке ту спону породице, пријатеља и већ поменуте, давно прошле дане 32

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

због разлога чудних брисања сећања ружних лепших нових тренутака наставити ходати опет живот почети с том лепотом остати

НАСТАВИТИ ХОДАТИ 29.05.1998.

ГОРАН ГРУЈИЋ

Координате су следеће 44 степена, 50 минута, N 20 секунде, 28 Е Србија неминовно, трагично, пући ће сигурно крвавији од претходног, рат по муци се јунаци познају некада давно, тих речи пар хероје би изнедриле када ме покосе мој земаљски адут да од горе се надам он има снаге... петљу победиће, режиран прљави рат будућег, свакако мајског дана моје чедо плавооко пред олтар нек изведе Јер ко други? једини земаљски адут

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

биће и горих, за њега овај је ситан без атомских дејстава... рат по небу се леди маленкости последњи, моје дах у брата веру, ни окрнио нисам и онај пар плавих, остају у рукама његовим да чува једна смо крв умеју они и јаче да груну редовна дневна, па ноћна дејства копнене силе... рат оне су под заклоном провлачи се куване хране мирис данима сите чува их исте крви... брат

БРАТ, 20.04.2012. 35

ГОРАН ГРУЈИЋ

у име оца и сина, и светога духа... амин сав што долази мрак само део је стазе… зора, светлости вечне у име сваког наредног дана од рођења, свестан почетка пута та суштина ме гони... дахће за вратом, све године ове сав бол кад прође знаћу да живот... следећи чека крупнија, јача, све и једна суза низ лице била те вредна у име створитеља, што ми те даде где и љубави ударе... силне спознах када кроти по реду, један питоми дан у име гонитеља нека густину мрака, ипак остави са стране једном ће сутра стићи, пре него јуче лице озариће осмех и настаће стабло, будуће... чаробне приче колико у лепом, остаћу близу 36

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

да људском подршком пружим по танкој линији живота у име вере, да ипак доћи ће боље бићу близу, чврсто крај тебе уљуљкан од старости и даље одолева са југа, са севера... тек, па олујном ветру храст у име оца, у име створитеља колико год трајало бићу ту близу, онако људски чврсто крај тебе њему у част

СТВОРИТЕЉ 14.09.2012.

ГОРАН ГРУЈИЋ

Живот ти дајем у руке ти управљај њиме па шта год да буде теби верујем од почетка ти бољи си чувар желиш ми добро, зло држиш далеко из рђе израђујеш, кованог гвожђа кључ имати тебе... ту поред себе у овим временима туробним представља пуч шта год даље од почетка верујем теби и износиш испод, таман до срца хладно под врело у чуду... саме магије чин 38

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

живот ти дајем у руке шта год да буде зло држиш далеко настављаш... тепаш љубав јача, него при рођењу када у наручју мајке је син

ЖИВОТ 30.07.2011.

ГОРАН ГРУЈИЋ

Још увек те волим ти мој брачни си друг снови, често нас оставе саме без тебе по путу очигледан ми последњи круг све има своје, и време темпира датум још увек те волим пратим пулса парни број да издржим тешког ваздуха, вакум још увек живим за онај у очима сјај који чини нас важним и сваки наредни дан баш супротно, гура, да даље је крај још увек те волим ти мој брачни си друг верни пријатељ десет метара... финиша, круга последњег дивље стране ми укротитељ 40

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

време темпира датум датум остаје да памтимо чиниш и даље да не буде клише твоја ретка доброта изнова и изнова чини да верујем више

БРАЧНИ ДРУГ 08.11.2012.

ГОРАН ГРУЈИЋ

ни тебе, ни мене некада, у једну реч би стали зар се можемо подвести у жртве по равничарском појасу чисте континенталне климе истински тешко шамаром судбине, да смо страдали од прошле плиме ни тебе, ни мене године нису направиле... јаче уздах једини звук што пара тишину док траг по зиду, прљаво ван рама наслућује прошлости слике твоје невеште руке, их каче ни тебе, ни мене некада у једну реч би стали распламсане, емоције тешке због лепог... туђе погледе смо крали 42

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

оно што пара тишину због лепог, година среће било вредно је труда уздах неком другом пару дарује ширину

ШИРИНА 14.06.2013.

ГОРАН ГРУЈИЋ

И ако ми дозволиш да крочим да хипотетички, кад ружичаст није нам крај знај да смену... кожу суву чини мекшом између радосница, тужних природан сјај и ако ми отвориш да крочим а метара ситних је даљ по теби крочим реч по реч... запис, па нешто срочим први слој коже пилинг по њој... суза твојих сјај хипотетички, кад ружичаст није нам крај и даље по теби крочим дирнут по крају туге што речи ми остају 44

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

до краја, као једно знаћу да срочим

КРОЧИМ 16.06.2013.

ГОРАН ГРУЈИЋ

без бриге веруј на реч твој је играч лудачки херој обећања у добру, у злу хладним ноћима, стражар што се буди па нежно, прекривач враћа на тело све сумње, претвори у разлог крхким шакама... чврсто спокојна буди своје најбоље, на кашикицу, нуди хероју посрнулом само горе онај, суди без бриге задржи веру да топлије долазе ноћи онај што се буди нек буде играч шетач по горућем... тлу 46

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

задржи веру своје очи на зерицу давај у добру, у злу

У ДОБРУ У ЗЛУ 8.06.2013.

ГОРАН ГРУЈИЋ

Како сам незрео те смео дуже је обданице битисао дан по правилу ступњева, краће гардеробе пунила си простор без стида да отме као да кида по месу, хтео те је сан у већ следећем начину удара са етикетом девојке лоше јединственом комбинацијом, намера последњих нежних и прљавих невино, кад погледе пара како сам те животно срео у знаку репутације ниске махом инспирације даха читав појас око, па мало испод дела, главних судова крвних... био је врео

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

и када кроз сећања допру слике тракасто, свака друга је твоја оне очи, усне као из бајке тек нос, лепота два споја унутрашње, пријатељ до гроба етикете опасне... спољне како сам незрео те смео некада ноћу дуго времена уназад (дечије) трезвено будан тебе сам снео

НЕЗРЕО ТЕ СМЕО 04.10.2013.

ГОРАН ГРУЈИЋ

Можеш ли боље продри још мало напрегни и последњи атом ти вредиш за троје а мисли не предајеш, ама баш никад желиш другима добро сву сумњу одбацујеш... даље има ли смисла подвезати где пуца можеш ли икада, мрзети друге ускратити основно право себе не волети уопште блистави ум одакле црпи, жељна те рана на себе ни паре, не дајеш око врата ролка стара сву мржњу одбацујеш... коље тако вредан си дана сувише редак 50

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

за ово прљаво време мисао траје, нека поживи ти срећан си човек умеш волети људе желиш другима боље има ли ово смисао? стара је, и година пуна ролка те коље блистави ум самог наслова, речи да стоје одбацујеш мржњу ум блистави ти вредиш за троје

БЛИСТАВИ УМ 19.10.2012.

ГОРАН ГРУЈИЋ

Недеља туге директно по мени све следеће ударце примам јер бол чини ме јачим са вером да ћемо се опет... сигурно срести бол бира кад, и са стране мудро чека да крене силовито, снажно на још увек нејака плећа сати тећи ће, споро, ноћи долазе дуге сам, без икога више објављујем рат недељи туге можда љубав се деси, тек да бољи дани ми крену ипак... живот је предамном и желим додирнути звезде имам љубави у себи, па таман најближи пре лажне утехе нека ме куде 52

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

толико њене снаге у мени… вере да срешћемо се сигурно опет са сузом се опраштам дела прошлости само моје недеље туге

НЕДЕЉА ТУГЕ 09.01.2013.

ГОРАН ГРУЈИЋ

Када пробао, мудар сам бити на трен део по део тела је падао вода се накупљала тихо по ренгенској слици, здравља ко дрен јер само прикривана слабост са жељом да останем мудар све за осећај, што чини радост да дочекам, љубави удар отказивао, део по део је тела у замаху љубави, година младих температура ваздуха, одавно врела културно или не... време љубавних је дела када на трен, пробао бити сам мудар пред тобом, сву логику следа околности, ломио је удар још увек млад, да ли узрок је глад пред тобом, температуру кључања једино блажио је хлад лагана љубавна тема 54

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

под адреналинском снагом, до доба дана када сам его дрема остаћеш, била си, бићеш... цела културно или не... тема љубавних дела

МУДАР 07.07.2014.

ГОРАН ГРУЈИЋ

Рођен у беди крајолика... бајковитог јутра у месецу осмоме тачно по среди до ноћи сит а сутра ? он био је седми правилних црта лепота лица... година младости снаге изнутра упркос жуљевима, тешкоме раду васпитано вредни читава колона људи, све рођено узалуд... били би вредни изнутра, снаге за троје он био је седми јер прах свакако долази а дела се памте и лево и десно... у кругу кризе 56

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

остали многи би бедни то меко срце... непоновљива доброта из велике беде тргнут чином дела животних чини категорију далеко јер ружно и звучи... пара били би бедни то меко срце он био је седми

СЕДМИ 24.06.2014.

ГОРАН ГРУЈИЋ

у кратким цртама лепих речи надахнућа, за особа више био је песник између годишњих доба по слогу што трпи, хвалоспева след оног следећег доба свих описа по реду у исто време, дана и дана предвечерја топлих киша био је весник

ПЕСНИК 16.ЈУЛ 2013.

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

ГОРАН ГРУЈИЋ

последњи до срца спрат уједно, то и завршне речи ће бити само да могу руке раширити већ годинама стегнуте мишиће су опустиле...раван војнички став ових сам дана, у крхкој емотивној фази последњи до срца спрат упркос прљавој штампи... поставци, бираног политичког шљама веру нисам губио, ни овај дан само од Бога, диван осећај је дат чувај ми моје људе... добре душе...у времену тешком дај ми онај топли поглед чисти...дечији...без интереса разних и своју шетњу по парку...освојићу тајно да не узнемиравам главе седе чији живот се спомиње још...у времену прошлом а моја тема?...људска природа спаса 60

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

последњи до срца спрат како само смирено седе...са борама у замаху и док у оној мисаоној игри...глава седих завршни потез...гласи тако хладно шах мат... за мој осећај тебе...све године иза и даљина је близу последњи до срца спрат

ПОСЛЕДЊИ ДО СРЦА СПРАТ 11.11.2009.

ГОРАН ГРУЈИЋ

Откуцај, две стотине пет, четири, три шта ту боље је сутра када оно не постоји обрнут редослед као што у стварности бива дани среће тако ретко судбину кроје десет, двадесет, две стотине десети откуцај трачак... да није крај нади места нема чим морфијум чини... обиља течности сјај природа ради ипак осећај жала мањи ништа бити неће када дође седми дан стотине километара

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

чистог рада а грашци зноја, натапају земљу за будућност деце, и њихове деце оброк на крају дана пророда ради и нека иде тако са тугом у очима, за последње атоме руку везаних за кревет то моја је крв и дужан сам поштовања ако су праве, сузе не коштају ништа природа ради оне тамо недеље... остаје сећање лепо чије се језгро проналази у речи, част капије се отварају, и бескрајна пространства ту бол није коров то здрава је ораница

ГОРАН ГРУЈИЋ

тако и треба да буде твоја последња станица твој мир све даље што следи хвала за учињено хвала за успомене

ТРАЧАК 25.11.2011.

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

ГОРАН ГРУЈИЋ

и ту и тамо ствари својим током иду када правимо грешке, тада мислимо само на себе и ту и тамо... жртве бол је исти у сећањима, једино верност је била у слици како године оду... као по правилу оне крупне, обећане речи остану на самој скици и ту и тамо за поглед твој каже се исто разоружава и ту и тамо у одећи прошлости ти достојанствено си стајала са окрњеним спокојем за сутра у одећи прошлости црвена хаљина, она давна чоја отворила си срце да примаш 66

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

ти опет верујеш из душе јер знаш да следи сва љубав моја

СВА ЉУБАВ МОЈА 23.06.2011.

ГОРАН ГРУЈИЋ

између четири зида и неколико откуцаја где ниси осећала, моју близину нестајући лагано дан штедела си речи стварајући свечану тишину писма, одавно су бачена трагање за светлијом ноћи ни песме више нису писане само једино између четири зида слушана је свечана тишина

СВЕЧАНА ТИШИНА 28.03. 2000.

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

ГОРАН ГРУЈИЋ

Живот га тера да плаче остављен од рођења скоро да га ни осетио није цео систем је кројио драгу несебичну причу лепог демократског друштва живот га тера да плаче оне дечије... тако брзо замениће крупне разлоге пробиће, саме од себе… сузе дуге живот га тера да плаче хуманитарна помоћ пре избора садржај приче од слабије, чини јаче остављен од рођења за лепше од ружног од слабије, чини јаче остављен од рођења за лепше од ружног у глади, сата у сат 70

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

и стида, који није знао да крије бол... при падовима првим одеру онај танки, на коленима слој коже већ следећег момента оно сни безбрижне породице топлину и те, по лету игре где само од себе до крајњих скала срце чини да притисак скаче за лепше од ружног остављен с рођења оно сни живот га тера да плаче

ЖИВОТ ГА ТЕРА ДА ПЛАЧЕ 16.03.2011.

ГОРАН ГРУЈИЋ

зар није нам доста љубави ? свих месеци у години овој пута 3, 4, од када се гледамо све је ружичасто кренуло како само и треба, када се сретне живота љубав страст и скупа шминка, ипак имале су трајања, рок зар није нам доста патње ? година уназад, шта више узалудне, љубавне радње и опет поново, враћаћеш се мени у жељи за добрим, проклизаћеш у лоше знаћеш да иза њих... следећих нема трулог дрвета врата, и твоји покрети без гласа зар није нам доста патње ? година уназад, не више 72

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

твоје патетичне, хватње и опет поново, ти гребаћеш псећи са мојих прозора, први мраз се хвата сада стегнуо сам срце и не дам своја... трулог дрвета врата

ТРУЛОГ ДРВЕТА ВРАТА 22.10. 2010.

ГОРАН ГРУЈИЋ

редови испод носиће наслов лепо од љубави за чашицу слободе, неба ми парче када хвата се прва капљица грипа и паници што следи... овај снажни ветар морао је доћи корак испред слепих... уз руку помоћи лепо од љубави док ме не стигне судбина за пехове разне, и љубомору болесну све остало... могло би и проћи карактер је одан, још пар црта вредних зар и овај пут мојој измакло је моћи прихватам стуб срама надолазећу хладноћу...зимских месеци и чекам, спреман дуго да чекам макар на кратко... ту као, лептира живот уз неки мајски... топлији ветар среће 74

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

дах живота… можда и нешто веће лепо од љубави за људи двоје у једном дугачком минуту… сказаљка на мој знак креће

ЛЕПО ОД ЉУБАВИ 10.11.2009.

ГОРАН ГРУЈИЋ

Ти још увек живиш у мени под земљом, већ пар година... леш сабран у неколико килограма костију са мислима по небу и тако даље, и тако још вешт што ми мира не даш и обећан спокој, гониш у главобољу ти још живиш у мени а целе две стотине година твој лик видео нисам иако сам скупо продао при карти за рај и као велики заводник сузе у налету, измамио многе тек после две стотине осећај је празан по ком год календару дебело, премашио сам епоху ја уопште, ни не трајем у теби 76

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

можда тек, који месец по одласку твојих праунука деца... сигнале ми шаљу зар такав за живота, утрнуо је сан опет неочекивано, из саме свевишњега флоте нову нирвану ми дају ти још увек живиш у мени и даље црпим, ресурсе старе а да могу време да вратим на почетку пута проникнем до сржи, бића свога зар такав за живота, утрнуо је сан Боже дај ми још један... па нека, наредне две стотине венем и чекам награду своју један земаљски дан.

ТИ ЈОШ ЖИВИШ У МЕНИ - НИРВАНА 26 .01. 2010. 77

ГОРАН ГРУЈИЋ

када још мало одрастем у тренутцима где ће снага бити у зениту по чему сећања, остају чврста...најчвршћа у делу који називамо...живот а љубави има...још како је има само спомен на исту ово неке друге теме је...песма и више не постоји зебња да отежана кретња подразумева крај није ни време, ни место строго да кривим упркос, сили ветрова јаких са жељом да продужим корак од росе...у моменту, сад као некада...вештачких предузећа крилатица за минули рад нека се други...осети кривим 78

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

само желим да волим вољен будем корак по корак прихватам своју другу, прилику да живим.

ПРИЛИКА 13.07.2012.

ГОРАН ГРУЈИЋ

Када изнутра престане да пече тела стање здраво а опет, пар органа на живо лече улаз у предворје туге по правилу лета кратке теме тако боли, ноћи буду дуге можда изнутра, престаће да пече органи... од мањег ка већем једно друго лече итекако знам, да једном доћи ћеш близу радоснице сузе, из оба правца лиће и већ сутра, изнутра мање пече улаз у предворје среће

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

све године прошле, јер у тихо стале су вече

ВЕЧЕ 28.01.2014.

ГОРАН ГРУЈИЋ

Тишина пред зло напет и последњи бес тад, сад, некад, због, бољег, горег ли ? узајамно лепо за двоје, па год куд, куд год и тако све даље, у емоцију дубље ту гањам за срећом када у погледу, онај што представља трен свих болести крај... самих их страх чисте намере, здраве дрен и тако у дубини воде по леденом бетону градње, навиру капи хладне и опет си одабрана тишина пред зло притисак јача, да освоји слабије арматуре, градње капи сједињене... хладне као по складу, складу као по чисте арматуре, брана поред свих околних претњи 82

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

за волети омекшана петља и опет си одабрана

БРАНА 18.09.2013.

ГОРАН ГРУЈИЋ

Без мотива да повреди прута у рукама у игри, када се пецкају деца без трунке кварног био је вођен његове генерације време чињења великих ствари безбрижне године са толико дароване љубави од раног одрастања исправно опхођен бољи дани, тешки, болни непоновљиво лепи... сати Шта све долази ? без снаге да ошамари пљуне у лице блиском, странцу био је вођен флешбекови, до самог новорођеног плача изузетог гледања у шољу 84

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

старог врача временом касније стотине тактова, дивне музике уливања, притока, свих токова живота реке стране му нарави преке да воли био је вођен негде у подне, месеца лепшег од осталих једанаест млади откуцај је рођен

ВОЂЕН 15.05.2013.

ГОРАН ГРУЈИЋ

они први покрети...скице разоткривања свих злочина сумње...у прикривена дела да попуни се празнина дубох уздах...туге век уназад традиције породица...с краја недеље редовна прела звук удара грома...по недужне птице оне говор нису познавале људски човека зло, када разара моћно речи даље налазе, вредног примера пажње време са ивица литице пад очекивао се птице тад добро, ретко кад побеђује лоше од јаве ка сну крика...снажне крилатице духа драгог лице 86

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

за пријатеља верног у виду птице за живота је стекао они први покрети скице неосвојиве путање лет доказ да љубави још има век уназад љубав човека и птице.

ПТИЦЕ 23.12.2013.

ГОРАН ГРУЈИЋ

Ако си икада разумела себе дотакла чврсто тло ту негде испод ногу плашила се ипак бола непознатог оног једном у години... две повукла за собом резове дуге одузела време неком јачем туђем и схватила на крају време крије дане оне боље узима себи 88

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

шкрто граби вече и остало је сутра вредно можда веће од птице ноћу која крилима угасила је свећу

ЖИВОТ ПОСЛЕ СМРТИ 30.05.1999.

ГОРАН ГРУЈИЋ

Остани вечна ретка за памћење буди на месту оном јучерашњем по земљи пронађи преостала стопала узми за себе најлепша сећања остани вечна и кад небо се затвори

ОСТАНИ ВЕЧНА 23.05.1999.

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

ГОРАН ГРУЈИЋ

моје лепо, моје мило ти првак си осећања не, не журим да ласкам једноставно кидаш лоша перцепција, мања концентрација слаба организација... пак, халуцинација можда? ипак, ти моје си мило осећања првак у тешком, најближа киптиш од давања за звуке тишине и мира да ти дође, боље од јуче осмех ћеш дочекати... макар и кисео био мило, лепо моје у складу морам... срочити ово изабрати, сигурно обичне, мада речи... праве ти првак си осећања без резерве кидаш докле ? које даљине циљ ? 92

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

гледано временски, чекано у километрима трошено по кожи, која је старија ти добићеш назад, део бар и скроз заборавих опет да звучи... ласкам играм на карту мање концентрације, слабе организације лоше перцепције, твоје халуцинације тек од старости, без бојазни кидаш јер дужна, никада остала ниси спокојно, остављаш свет за собом а моја рука исписује у данима када постало је врело мило моје, лепо... ти првак си осећања не стиди се то твоје је... животно дело

ПРВАК 16.02. 2012. 93

ГОРАН ГРУЈИЋ

Дим у ваздуху ватра је потпаљена све већа стихија у до јуче, мирном крају сумњивом постаје ко је зато убачен да створи немире лоше опредељен крв мора бити ухваћен шок неко од нас болна истина народ занемео вест за заборав могле су бити лепше приче деци касније комшије као браћа рођена одједном 94

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

неочекиван ток срамота на лица избија шок неко од нас

НЕКО ОД НАС 19.01.1999.

ГОРАН ГРУЈИЋ

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

опет живот почети с том лепотом остати

НАСТАВИТИ ХОДАТИ 29.05.1998.

ГОРАН ГРУЈИЋ

Линија од живота кад бежим и тихо, номадски осамим жељу како ћу волети смрт када већ данима од високе спољне температуре се... јежим све даље је борба без икаквог смисла и опет тера ка томе песма вуче сама за себе пашће ноћ осамљен, продужићу снове биће све ружичасто, лепо као те прве сезоне... врт чак и ако залаје, пред сам крај сна у оној тишини, узвратићу зрелим годинама, одважно научен… режим сада живот узвраћа ударац и прави осаму бољом мисао даљим 98

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

да само сновима, тежим очи у очи са немачким овчаром без бојазни јер за само мало још сати он донеће мирис, прве сезоне врт песма вуче сама за себе већ дуго, на линији живота је... смрт

ЛИНИЈА 13.01.2013.

ГОРАН ГРУЈИЋ

Бог оставља курире, своје нека по земљи, дела добра кроје у тренутку давања, живота у тело са свим следећим елементима, среће Бог курире поштеди равнотежу даје за пример где сузе ти крену па чини топло око срца малог оног истог физички, скоро једнаког истог оног огромног десетине што нахрани друге животе што поправи а срце Бог даје курире смрт већ, ствара тежњу прима и ударце даје

100

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

на леђима синова, големо бреме црном удара чежњу у пет до дванаест када се живот нови роди и пут дуг, превести треба по тој ноћи мотор је дотрајао много окука вреба а срце оно још куца толико великих дела прљавих руку са само два кључа искусни мајстор чистог инстинкта онај ретки дар

101

ГОРАН ГРУЈИЋ

груб звук мотора вешто га... турира а срце великих дела, орган за крај рођена емоција, равнотежу осваја Бог даје курире склад је ту спретно турира, мотор пали живот нови, пут далеки осваја

КУРИР 05.04.2013.

102

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

103

ГОРАН ГРУЈИЋ

као да важан део је отет пред само пар корака до среће све добро уназад кроз минут лудило у човеку... опет није лако признати још мање, да кадро је тело повратити под ногама... већу површину, тла као да део битан (душе) је отет хрли у мрачно пред само... корака пола од среће признање је тешко искрена, светлих намера... настојања да оживи ткиво све да добије, форму бољу оно добро са мањим пукотинама...тла можда пораз, изнедри поуку 104

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

удариће јако, право у језгро спреман да прими… човек стиснуће зубе човек остаће човек пред страном димензијом... зла

ЧОВЕК 22.08.2012.

105

ГОРАН ГРУЈИЋ

Зашто се грешке понављају, из дана у дан остаје само вера, за боље сутра сад и заувек остаћу веран ти човек када луд са збуњеним, разговор води танку ће битку извојевати... наравоученије мисао граби ка победи желим да већ ујутру, постанем чистији човек дете, да ме памти таквог само радоснице... суштину суза нек чине мозаика, хоћу последњи део пред сам крај живота смисао да прехрани мисао желећи другима добро и себи ћу купити, за под облаке карту 106

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

смисао ће погурати мисао да вредно је било, прошетати животом

МИСАО 19.08.2012.

107

ГОРАН ГРУЈИЋ

живота пола за цео ти драг мотив си хтења од мање, неће доћи до више емоција сам испустио колико три јака човека оно што остало је пола за бар мало, да удахнем среће ти јеси љубав живота за нескладан спој физике и психе живота пола за цео тек толико, да заузме пажње цео сат за живота пола са тобом, кроз тишину 108

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

благи звук тела... додира трења живота пола за цео ти вредан мотив си хтења

ЖИВОТА ПОЛА ЗА ЦЕO 12.12.2012.

109

ГОРАН ГРУЈИЋ

Од почетка ка крају све има везе са тобом када игра ти вољени тим ти чиниш емоција, ниво изнад и тако јуче, што тече данас, тек долази сутра опет снажно хтење... да буде, бољи се човек многе окуке, опасних степени кривине равница коначно... тек, долази нагиб старих времена асфалт деценија траг, давних скоро заборављена мотивација идемо... на о рук на крају крајева за лепше од јуче блиставо, након патње када игра ти вољени тим из грла, жила петних 110

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

што леди, па отапа... хук све дао бих, да имам те опет ово ноћ мојих је речи тако гласан... мук

МУК 20.08.2013.

111

ГОРАН ГРУЈИЋ

Тада га сазида од удара благо слане воде живот свој живи тек вековно смањен за број чини ми драгим, вољени хрид да зрелим годинама, још игра се стид пуном мером тада га сазида за себе... од мене здраве опеке зид

ЗИД 29.10.2013.

112

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

113

ГОРАН ГРУЈИЋ

ти део си саставни можеш прићи са најавом даха живота сигурно, последњи друг разгали монотон, успаван дан страница бригу да спровода попуне бројку након седамдесет два сата као да десило, ништа се није свако граби своје парче среће ноћима, миран је сан ти део си саставни и није да одбијам, бити ти друг најавом даха... као ветрић део саставни помери... сву лепоту што бескрајни чини ми... врт

114

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

друже мој последњи, будући први до мене под кожом не чини (ми) страх... што зовеш се смрт

ПОСЛЕДЊИ ДРУГ 25.01.2014.

115

ГОРАН ГРУЈИЋ

савести ко ти је друг без сумње у боље погодбе за безбрижно сутра шалу однео је враг убод без отрова младе још зоље под хладним... оставља траг она га стиже, дише за вратом савести био си друг

САВЕСТ 18.04.2013.

116

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

117

ГОРАН ГРУЈИЋ

Земља лоших збивања она претходна криза крваве ране нанесене од руку лоших народа црна одећа, најчешћа боја улица сваки десети осмех а онда опет, једна сахрана крилата птица, небом развила је крила слобода у плавим висинама као да боља времена долазе или она ипак, само лети у мирније крајеве

ЛЕТ 29.02.2000.

118

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

119

ГОРАН ГРУЈИЋ

Још увек ме држи, црпим таленат да мрем. Зебња за ближње не оскудева при опстанку дневном. Свака следећа реч, значиће нешто. Ја јашта желим да зрачим, тако умем и тежим... време долази моје, скоро па нема ме више. Смисао кудим и тражим, јер даље га, нигде па нигде. Толико несигурности присутне, самоуверене лажи. Суицид, опет никад ближи. За верност, колико год хоћу, по пређашњем... кадар нисам. Силно сад патим из дана у месец, мало је около, лоших људи... још мање ту близу, до којих допреће речи. Своје страхове до сада, а тешко да победити хоћу... зато дајем у вечно, јер другачије не могу. Комплекси нису природе страх... сами су дошли и вешто грабе, тону у стидљиви, скривени мах. Свој понос, толико сам глумио вешто, правично добро, у многоме, где није му место. А оно благо, трајно скровиште моћно... родитељи који дали су чедно, толико руком, главом... када грмело је ведро. Они моја су душа, свака наредна суза... изневереног. Од бола толиког, точим и гутам следећу... етапу крајњу. Тек горе, онај још увек ме мази... чини и продужава да вера постоји. Толико набоја а снаге све мање... зебња добија битку без борбе. Овако мора бити, рођени склоп не може више. Љубав чини да храна је слаба. Тако блага, кап по кап... инфузија отхрањује љубав.

120

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

И наредна реч, од кости... уста су гладна, мучно без укуса, сува, хранљиво слаба. Халапљиво без разлога јачег... и ту зеру глаба.

КОСТ 06.01.2013.

121

ГОРАН ГРУЈИЋ

Са тобом све носио је вир тихи делић, скривеног угла ноћи ка путу вртлога покошен је мир љубав трошња, за сачекати плод опет по налогу топлог стидљиве варнице пир као да није довољно патње ту до вртлога пијаће воде, талог љубав ће изгубити плод невини лом стакла дечије игре, хир за време рата, по јутру, мир лаких емоција речи 122

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

изјутра свом снагом лепоте твоје причу однео је вир.

ВИР 23.04.2013.

123

ГОРАН ГРУЈИЋ

само неки од нас очекивали су добро оно мало путева још краће је постало додуше... музика, понегде се још чула ако је уопште игде, остало слуха браве су закључаване много пре заласка сунца долазили су топли дани спојено,спуштени зраци чудна струјања... крала су ваздух као после кише, свежина изазвана сатима спарним ноћ, доносила је стрепњу нада до јутра толико мала, у односу на страх минути на поду дуги као вечност тако причали су људи 124

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

да ли се овако стицала ? превише безпотребних размишљања пре свих... како преживети звезде давале су одговор захтевно, парно бројање на моменте, прекине се сан непознат звук, снажно потресло се тло соба пуна људи по поду док напољу зло рађало је зло

ПРЕ ЗАЛАСКА СУНЦА 27. ЈУН 1999.

125

ГОРАН ГРУЈИЋ

нем био је хлад да умири капљице зноја причини тако блиставо лице, сланим до малопре с њега потпуни слад густе крошње храст пажње сваки претходни минут већ следећи захтева раст од мене за тебе под њим за живот... са тобом у средишту удара топлотног дубоки хлад од тебе ка мени 126

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

под храстом за боље даруј ми склад

СКЛАД 02.05.2013.

127

ГОРАН ГРУЈИЋ

тада баш гори ту негде и битка се губи испашће горе, доћиће боље лепше још видео нисам када сведу се рачуни у међупростору неће остати ништа тада баш боли и више твој лик видети нећу старим, али снови су млади за живот после живота деле те црте, у пар дана остајеш вечна, црпиш рано од спокоја настаје грехота проналазим везу, тамо где је пукла везујем ткива... изнова, упознајем себе када одрастање, коначно прихвата жртву има ли места, тамо за мене вечити сањар 128

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

редови утеху чине насупрот среће, земља добија влагу глад је угушена, подиће мало даље... у миру један невин живот гине

ТАДА 01.07. 2012.

129

ГОРАН ГРУЈИЋ

oво поље нежности је туђе све што је било у зениту снаге оруђе вољно да другачије покори тело на лепши начин да уђе ово сати су краја још једне љубави луђе ти била си спремна на све вожњу у супротном смеру у свечаној хаљини, опрати прљаво суђе ово поље нежности је туђе и мајских дана прогнозе временске, најављују још луђе таман када је лепши начин на велика врата требао да уђе 130

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

бритки мушки глас кроз истанчано чуло слуха јасан сигнал шаље поље нежности... сада је туђе

ТУЂЕ 14.05.2013.

131

ГОРАН ГРУЈИЋ

Зрео био је нар за хтење већег, што обухвата дар младох духа, први слој коже водио се под стар ту године убијају вољу све постаје рутина одбијам то још вапим да осетим чар хладних спона битан део издржава вар сада... мирна фаза живота реткост поднебља где настају речи

132

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

у обично до јуче од сутра бар... за бољу крвну слику зрео био... потребан је... наp

НАР 08.12.2013.

133

ГОРАН ГРУЈИЋ

само остани човек у времену кидања душе замисли да ти… мало си дете пожури са терањем зла по трави, по ливади младој обуздај и наговештај дражег само остани човек у ломљавини живота тад треба те разлог чини то спасавање лакшим облик теже риме пак… то лако ми иде у времену кидања душе вагање личности две замисли да ти... мало си дете и потрошио, игре си све суд рачуна на тебе цена кроји завршну реч 134

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

вагање судбине те обуздај и наговештај блажег јер старост ти куца на врата оне речи кидања душе само остани човек твоју љубав ћу чекати вечно зашто тата ?

???ПИТАЊЕ 31.НОВЕМБАР 2013.

135

ГОРАН ГРУЈИЋ

тај део ноћи са свим тачкама драмским ипак био је рањив у чекању сати, граница два света твојих црта лепих, доброте за друге само још сутра, да имам их опет сате, кад будан сам сањив трагом радње с почетка додиром свести, да негде стварно постојиш дан за даном... постајем јачи мушко за понос до краја, на тебе остаћу рањив.

РАЊИВ 27.11.2013.

136

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

137

ГОРАН ГРУЈИЋ

Имај такта... долазе гадна времена истина ће каскати за лажи ти само гледај и срдачно нуди

још неке сате до краја буди дрмај по тлу... пролазе гадна времена

у теорији, на папиру по делима се суди крајња линија танка и наша се љубав са инфузијом капи речју доктора куди

138

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

имај такта, пригрли топлину линија кривуда крајња уз мене... до краја буди

ДО КРАЈА БУДИ 21.11.2014.

139

ГОРАН ГРУЈИЋ

Имај у виду да трошиш се брзо толико, муњевито брзо у обзир узми, скоро си прошла са тридесет коју... многе бројеве кријеш ни стара, ни млада своје гнездо свијеш имај у виду да траг постоји муњевито брзо се трошиш и није за плач а ни близу смеха у обзир узми... како си дошла на зиду, кристално јасан приказ

140

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

део да једном сам постојао вешто бројеве кријеш у књизи злочина само још један исказ

ИСКАЗ 20.11.2014.

141

ГОРАН ГРУЈИЋ

јер знао сам, да тада те болим знам и да, доћи ће јутро реч на реч отворене руке, горе пред (Богом), њим живот свој спорим и свестан да заслужила ниси ипак те болим хтеће други те човек срећу обрглићеш... надањем своју у налету грчења лица преокреће улоге дело тебе, део по део сећања болим други човек, под руку те води с грчењем лица 142

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

већ дуго туђа лекције гутам, касно научен... волим

БОЛИМ 07.02.2014.

143

ГОРАН ГРУЈИЋ

куд оде доброта по здравље, од болести мање важна реалност та њена лепота пут цео да има, под срећом само делић тек, закићен бригом пролазном с јутра, не већом куд прође громада живота останак за свођење дела, још за младост, по старости дане успомене на родитеље, и љубав за вечно куд одјури животе тек, мали део те имах чувај ми дете, пази на њега мање важна реалност та њена лепота цео пут , срце нека јој игра

144

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

чека, чекаће, зграбиће... живи живот, плавооко дело свуд прати те доброта

УСПОМЕНА 07.07.2014.

145

ГОРАН ГРУЈИЋ

средине садржаја, што граничи рам чини лепшим простор вечност је дуга, још дужа у друштву сам тихо ми учини... и испуни оквира рам у дану предавања душе одавно решен њему за тебе да целог себе... дам средине садржаја, што блиста па мрачи ми рам 146

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

вечност са тобом је кратка сваки минут скупа никада сам

РАМ 19.02.2014.

147

ГОРАН ГРУЈИЋ

на папиру слобода од жеље под целом те по рукама ланац избија тегоба што отићи ћеш брзо тих ствари пар... а тако их требах стаће у ранац прву прилику вребах да ти поставим мамац на папиру си туђа лепе сате у договорено, моја све остало, самац

САМАЦ 26.08.2014.

148

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

149

ГОРАН ГРУЈИЋ

тако сам желео живот а већ близу, био је крај неостварен, потенцијалан сјај у простору, временом изгубљен од свих бржи... рођени пивот како сам сањао лепо да те будим, насмејем и грејем и погрешним ако си кренула правцем пратио бих слепо како волех те преко не карактера мрког већ преласка граница нежног а дрског тако сам желео веће од првих речи оберучке испуњен, топлином и пажњом 150

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

ни свестан да после другог, не мора увек да долази треће јако сам желео живот до последњих речи више од других... топлином и пажњом пивот имао је среће

ПИВОТ 11.06.2015.

151

ГОРАН ГРУЈИЋ

Осветли ме жено спаси од чистог пута у пропаст и даље си чарна кадра да рониш по муљу освести ме жено да чиним ти пример чистог пута у срећу окрепи ме жено подај само разума мало за напросто, луду ми главу отопли ме жено пред серију зимских дана 152

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

посебно, јутара фришких ти издана... улепшај ме ружног да поново поносна срећна ме бодриш ка путу у област где живим уз тебе

ЖЕНО 24.10.2015.

153

ГОРАН ГРУЈИЋ

нека овај пут погоди пути црне... година сијасет руке ми длан нешто каснијег датума сетва поплави потоњи план по блату, за точкове пролаз под теретом летва да нада живи, за гладне ипак, ручак послужиће слан као да цео народ трпи потезе, лоших људи од горе једна другу, сустиже клетва баш тада, у замаху борбе за опстанак 154

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

општи љубав без сумње (животног друга) по блату, пред рокове у зноју богата жетва све време од целога сата... пола до последње паре за погођен руке ми длан изнад очекивања... дрскошћу погледа све плавље и плавље љубав траје ми чинимо клан

КЛАН 24.10.2014.

155

ГОРАН ГРУЈИЋ

не остављај ме самога из сваке следеће битке, уздигнуте главе излазиш води ме пољем, блиставим путем љубави осветли скривени... онај мрачни део, душе моје (лагано) свежи срце... у најјачу петљу до сада буди још чвршћа, него претходног дана издигни разум... у животу нас одржи не остављај ме анђеле ти чиниш смисао... пуним и опстанак латица продужи ту близу, тако је близу само наш... срећан крај утони у бајку од горе те гледам скупљених палчева, молим 156

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

не губи... тај чаробни некада мој (један једини)... очију сјај

ОЧИЈУ СЈАЈ 06.05.2009.

157

ГОРАН ГРУЈИЋ

треба спаковати причу у лепо боже, тренутци сопствене вере некако, два метра даље... црно и слепо то умиљато чедо, по правилу добија мање мада, исписаће речи причу кад ето срце умиљато твоје нема потребну мирноћу увек плане брзо сваки следећи, дубљи крик још је тиши ове речи откривају самоћу то умиљато чедо некада боре, није имало своје Боже... тренутци губљења вере осетити љубав људску и даље, изискује двоје да ли ће дочекати, приче... савршен крај 158

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

умиљато чедо боже... како није умело, наћи угао прави све људе му блиске, још за живота одбио је душе, његове сјај

УМИЉАТО ЧЕДО 29.06.2010.

159

ГОРАН ГРУЈИЋ

Таман када сам помислио... љубав трагање речи, и игри је крај сећања и само жеља за следећи вредан дан уз мало више среће... можда и честицу више на тасу у правцу за рај још један бег од стварности последњих недеља, чине ме растуреним до сржи све битне, губим сате остајем немоћан... ту стаје ми дах таман када сам помислио... љубав и пар непроспаваних ноћи она сазидала, превисок је зид 160

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

затим онај болан осећај и коначно, доживљавам крах

КРАХ 01.07.2009.

161

ГОРАН ГРУЈИЋ

Колико год, чудно ти било у скривеним путањама душе ја опет, срећан сам човек од почетка борба... за правдом, за већим свој данак, одавно је поднела жртва и сви јуримо, остављајући зебњу за собом док гладни, сан чине дужим јер јутро доноси, мрачну битку органа колико год... сваким даном ме тлачиш овај народ је јачи, чини иако жедно и даље здраво, нераскидиво ткиво колико сутра, на лицу мом стајаће осмех и знам да те боли што трајаће, презиме ово а тебе тако моћну, појешће грех нека се сва ова драма не догоди данас нека и прође генерација пар колико год, то било ти чудно 162

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

у скрајнутој земљи континента постоји један поносан народ и сва она туга, па борба за правдом, нечим већим колико год, то чудно ти било све те ноћи... и брижна следећа јутра у скривеним путањама душе постојало је место, чисто, поштено постеља, где лепо се снило

КОЛИКО ГОД 30.03.2011.

163

ГОРАН ГРУЈИЋ

Мене се мани доведи у равнотежу добро и лоше земља пуца од људи злих мржњо мене се мани младих бора, искуства за црпити још и још доброг спреман у ватру за трпити донаторске коже вене ми кани свежом крвљу од доле откуцаја важан је рад 164

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

тек долазе смеше, лепи се дани стран си ми осећај мржњо мене се мани

МРЖЊА 17.03.2015.

165

ГОРАН ГРУЈИЋ

Када нисам више матурант по кожи дупло трагова чак престројавам снаге да одвојим душу од тела свим силама ка срцу да дам некада верник, сутра протестант време између на твоје унутрашње стање... јак десант

ДЕСАНТ 29.12.2015.

166

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

167

ГОРАН ГРУЈИЋ

Још чезнем за љубавном да остане за друге темом скроз будућност трошим кроз прошлости грешке с левом учим да пишем, под старе дане уз обећање пред огледалом самом себи још трагам за речима које откидају, месо од кости тако чезнем за љубавном у смирај дана... туга срећу гости 168

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

темом да трајаће, стазом газиће сигурном још чезнем за љубавном

ЧЕЗНЕМ 20.02.2015.

169

ГОРАН ГРУЈИЋ

у инат богу зарад будуће среће удри на своје, тешкоме ходу подупри да куглица лутрије, креће

богу у инат уста што гладна ће доћи узалуд... сав учени занат ова ноћ, таман и лепота сна брзо ће проћи

када за љубав, остане мало само за оброк један, онако с ногу 170

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

у речи, у две нама није се дало у инат богу

У ИНАТ БОГУ 29.04.2014.

171

ГОРАН ГРУЈИЋ

ово луди су сати за њих криво је двоје од почетних пролазака... срце учинило своје и срећа и бол ипак душа се не сналази сама ово тешки су дани без помоћи људске... прве разговора дугих одавно пргрлио бих крај све сумње су јасне она није остављала траг улице су правиле пометњу од живота... до јуче сређеног направише патњу ово година је тешка шта ме боље сутра чека? када заробљен сам... са срцем вечитог дечака и срећа и бол за њих криво је двоје 172

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

ту редови, губе свој смисао у пуној снази... са седамдесет и пет која су моја надања

СРЕЋА И БОЛ 04 .08. 2009.

173

ГОРАН ГРУЈИЋ

Зашто ми поглед спушташ ако сам, тек мало га хтео ово ће кратко трајати јер љубав је тешка за године ове зашто ми шапућеш гласно када су речи ти биране и тако добро су праве зашто се са светлости скриваш у страху да црте, ти правилне нису зато ти тражим и узимам тај правац укрштања очију зато сам косу ошишао да чујем ти гласа боју нежног и ретког зато још трагам за тобом 174

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

зашто са оловком у руци правим фикцију своју зашто ће опет да сване зато што време за мене је стало у нади да за љубав, стар још нисам зато је зашто питање са још једним сном... одговоре добијам

ЗАШТО - ЗАТО 06.06.2011.

175

ГОРАН ГРУЈИЋ

Посут прах путем заварава траг укрштених корака потпуно слуђен четири метра до циља вештачки наметнут пехар од туђег, нуђен у ретким тренутцима спокојног сна на силу буђен због пребрзе речи жеље за поправним 176

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

четири стопе од циља пречесто куђен

КУЂЕН 02.07.2015.

177

ГОРАН ГРУЈИЋ

Не бојим се смрти нисам ни превише храбар да живим леђима пртити за услове боље ни много јачи да трпи блаже место за наду сва лепота живота за следећи логичан корак донекле кадар да приђем ти смрти

ДОНЕКЛЕ КАДАР 11.04.2016.

178

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

179

ГОРАН ГРУЈИЋ

Тако треба да буде крхка поноћна песма све што деси се после тужна престара чесма скапава своје а стазе трагове губе младост постаје давно погледи пороте суде невин или крив јачи јасно вреба, па сви куде недужног најближи љубе чесма скапава своје ноћи када душе, за мало се нуде 180

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

једноставност живљења тако треба да буде

ЧЕСМА 12.04.2016.

181

ГОРАН ГРУЈИЋ

ИСКРО имагинаран сјај, кројен реалним очима МОЈА мисли одлазеће... јасне анализе ЧВРСТЕ често вођена разним страним телима... етике ВОЉЕ виталних отужних љубави...енергије БУДИ битисање унутар дивне истине ДА данас... а ДОЧЕКАШ довече остављена, чекаш ешалон коњице... армије шесте ЗРНО зерица разорних насталих осећаја САТИ суптилно атаке трпиш... искро СВОГА са вечног огњишта... горућих атара СРЦА скупљаш ране, целиваш атоме УДАХНИ утопивши данак архивских хероја, наше историје

182

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

ДУБОКО духовно уједињење бића... одважна крилатица одушевљења И искро ЖИВИ живи и воли искрено

ИСКРО, 23.10.2013. две песме у једној, свако слово, реч за себe

183

ИМПРЕСУМ ИЗДАВАЧ: REFRESH

АУТОР ЗАПИСА: ГОРАН ГРУЈИЋ

ЛЕКТОР: РАДМИЛА ГИКИЋ ПЕТРОВИЋ

ДИЗАЈН: БОРИС ЦУПАЋ

ОДАБИР ФОТОГРАФИЈА: ГОРАН ГРУЈИЋ БОРИС ЦУПАЋ

СУБОТИЦА, НОВЕМБАР 2016.

ЗБИРКА ЈЕ ЈАВНО ПУБЛИКОВАНА НА САЈТУ ISSUU https://issuu.com/refreshmarketing

ГОРАН ГРУЈИЋ

Горан Грујић

БЕСКРАЈНА БЕЗБРИЖНОСТ

186