Katalog izložbe Portret na ikoni 2024.

Организатор Културни центар Калеидоскоп и магазин за културу Калеидоскоп медиа

www.kaleidoskop-media.com

Уметнички савет и селекциони жири: - др Тодор Митровић, редовни професор на Академији СПЦ за уметности и конзервацију у Београду - др Миљана Матић, историчарка уметности, научна сарадница Музеја СПЦ - др Горан Јовић, редовни професор на Факултету ликовних уметности у Београду - др Ђорђе Станојевић, редовни професор Факултета савремених уметности у Београду - Вера Виторовић, историчарка уметности, дугогодишња кустоскиња Галерије Стара Капетанија

Портрет на икони 2024 Као културни феномен који је у значајној мери одредио природу онога што данас подразумевамо под појмом иконе, византијско иконоборство би нас на посредан али врло речит начин могло подсетити и на значај самог портрета на икони. Наиме, савремена истраживања иконоборачке расправе показују да су у њено најдубље жариште биле постављене управо портретске иконе – понајпре икона Христа, али уз њу и све остале портретске представе светих. Сликовитије речено: да се хришћанска уметност по превасходству бавила наративним (алегоријским) сценским приказима, те се задовољила улогом (препричавања) ‘Библије за неписмене’, до иконоборства највероватније не би ни дошло. Портретске су пак иконе, тада као и данас, поседовале специфичан потенцијал да евоцирају – макар то било и у најмањој могућој мери – стварно присуство насликаних личности. Током иконоборачке кризе је у овом потенцијалу препозната опасност од успостављања идолопоклоничког односа према сликама, док је иконобранитељска теологија иконе, која је кроз кризу порођена, објаснила разлоге због којих је та врста присуства драгоцена за хришћанску побожност, обезбеђујући простор да се потоње живописачке праксе развију у право и аутентично ‘богословље у бојама’. Из савремене медијске перспективе, најзад, те спрам чињенице да иконе изнова проналазе место у побожности различитих хришћанских деноминација, данас се стиче утисак да начин мистичног присуства светих личности у портретској икони са новим интензитетом улази у жижу интересовања хришћанске културе; не само због горе наведених историјских, већ и због неких сасвим иновативних, контекстуално условљених разлога. У свету који је дефинитивно постао цивилизација слике, чак цивилизација покретне слике – у којој се сваковрсна нарација непрекидно и неумољиво одвија пред нашим замореним очима и презасићеним

умовима – портретска икона, сталоженошћу својих форми и сведеном чистоћом свога древног медијског обрасца, позива на својеврсни прекид нарације и успоравање (протока) времена/информација, у коме би наша чула, ум и срце могли да се усредсреде на ону аутентичну дубину коју људска личност још увек у себи садржи. Јер портретска икона представља човека у оној врсти отворености и огољености која нас управо на ту личносну дубину, и готово искључиво на њу, упорно и смирено враћа. Портрети светитеља на овој врсти слике не раде ништа друго осим што отворено и без устезања гледају у посматрача, постављајући питања која – како се чини – данас звуче неподношљивије и драгоценије него икад: а шта ако сви ти људи са чијим се телима свакодневно срећемо (данас чешће у медијском него у стварном простору) нису само сензације, које у једном тренутку постоје да би већ у следећем биле анестезиране и удобно похрањене у меморијском простору? А шта ако се у погледу људских очију може сасвим зауставити, па чак и изокренути функција времена? Шта ако се, дакле, у овом погледу крије нешто што је сложеније и динамичније од целокупног медијског простора, од свих његових засењујућих моћи и меморијских капацитета – нешто што је веће и бесконачније од саме културе, па чак и од космоса? Управо слутећи, или знајући, да су одговори на ова питања позитивни, савремени хришћани се све чешће окрећу иконама, окрећући се тако ка оним искуствима отворености, слободе и бесконачности која представљени светитељски ликови постојаношћу и сталоженошћу свога присуства на најсмелији начин пројављују. Због тога се, у исходишту, стиче утисак да тема портрета на икони данас постаје у најмању руку једнако актуелном, ако не чак и актуелнијом него што је то било у прошлости. др Тодор Митровић

Portrait in the icon 2024 As a cultural phenomenon that has significantly determined the nature of what we understand by the term icon today, Byzantine iconoclasm could also remind us of the importance of the portrait in the icon itself. Indeed, contemporary research on the iconoclastic controversy shows that it was precisely the portrait icons that took center stage – primarily icons of Christ, but also all other portraits of saints. To put it more vividly: If Christian art had been primarily concerned with narrative (allegorical) depictions and had been content with the role of the (retold) ‘Bible for illiterates’, iconoclasm would most likely never have come about. Then as now, portrait icons are characterized by a specific potential to evoke the real presence of the painted figures, albeit only to a limited extent. During the iconoclastic crisis, the danger of an idolatrous attitude towards images was recognized in this phenomenon, while the iconophilic theology of the icon, born in this crisis, explained the reasons why this kind of presence is particularly valuable for Christian piety and created the space for the later practices of icon painting to develop into the most authentic ‘theology in colors’. Finally, from the perspective of contemporary media world, and given the fact that icons are once again finding their place in the piety of various Christian denominations, one has the impression today that the manner of the mystical presence of holy persons in portrait icons is moving to the centre of interest of Christian culture in a novel fashion; not only for the historical reasons mentioned above, but also for some quite innovative, contextual reasons.

In a world that has definitely become a civilization of the image, even a civilization of moving images – in which every kind of narrative unfolds ceaselessly and relentlessly before our tired eyes and over-saturated minds – the portrait icon, with the stillness

of its forms and the reduced purity of its ancient media matrix, calls for a kind of interruption of narrative and a slowing down of the flow of time/ information, in which our senses, minds and hearts can concentrate on the kind of authentic depth that the human personality still contains. And this is possible because the portrait icon depicts a person in the kind of openness and nakedness that persistently, quietly, and almost exclusively reminds us of the authenticity of their personal depth. Portraits of saints in this kind of painting do nothing other than look at the viewer openly and fearlessly, and ask the questions that today seem more unbearable and precious than ever: What if all the people whose bodies we encounter every day (now more often in the media than in real space) are not just sensations that exist one moment, only to be anesthetized and conveniently stored in memory space the next? And what if the gaze of human eyes could completely stop and even reverse the function of time? What if, ultimately, this gaze hides/contains something more complex and dynamic than the entire media space, than all its dazzling power and storage capacities – something greater and more infinite than culture itself and even the cosmos itself? It is precisely on the assumption (or in the knowledge) that the answers to these questions are positive that today’s Christians are increasingly turning to icons and thus to those experiences of openness, freedom and infinity that the sacred figures boldly manifest through the calm and constancy of their presence. Ultimately, therefore, one has the impression that the theme of the portrait on the icon is at least as topical today, if not more so, than in the past. dr Todor Mitrović

Награде

Велика награда

Похвалe за ауторски рад:

Бојана Вујић Свети Илија

Ђорђе Љ. Савић

Мозаик 30x40

Акрилик на дрвету ø28

Свети Архангел Михаило

Анђелија и Тодор Димитријевић Свети Петар и златни петао Јајчана темпера са позлатом на гравури 22х26

1. Михаи Коман Анђео Јајчана темпера на дасци 25x40

1

3

2. Михаи Коман Богородица Брзопомоћница Јајчана темпера на дасци 35x40

2

4

40

5

6

3. Андреј Мусат

Богородица Природни пигменти на дрвету, 28x33

4. Андреј Мусат Слава Христова Фреска на дасци 75x70 5. Кристина Раилеану Богородицa Природни пигменти на клесаном камену, 22x42

6. Кристина Раилеану Господ Исус Христос Пигменти на дасци 21x30

7. Габријел Тома Читук Распеће Господа Исуса Христа Јајчана темпера на дасци 17x38 8. Теофана Теофановић Зарић Свети Архангел Гаврило Акрил на платну 28x36 7

8 9. Александра Мацура Света Петка Трновска Јајчана темпера на дасци 30x40

9

11

10

12

10. Александра Старчевић Христово рођење Jајчана темпера са позлатом 20x30

11. Ана Марија Маљевић Ангео Господњи Природни пигмент на липовој дасци, позлата на микстиону 14x19 12. Ана Марија Маљевић Свети Јован Шангајски Jајчана темпера, позлата на микстиону 19x24

13

14

13. Анђел Шевић Свети Цар Константин Јајчана темпера ø45

14. Бојан Теодосијевић Анђео чувар Акрилик 14,5x19,5 15. Ванда Станојевић

Богородица Јајчана темпера 40x40

15

16

16. Деспина Четник Црнчевић Богородица са Христом Jајчана темпера са филиграном (филигран радила Ивана Станковић) 20x20 17. Вишња Деврња

Света Петка Акварел 18x24

17

18

18. Вишња Деврња Свети Георгије Акварел 18x24

19. Даница Тодоровић Света Марија Египатска Jајчана темпера 15x20 20. Дејан Недељков Свети Сава Јајчана темпера на дасци 15x20 19

21

20

22

21. Диана Ђуричић Света старица Матрона Московскајa Акрилик на липовој дасци, позлата, 40x50 22. Зоран Остојић Отац, Син и Свети Дух Дрво, уљане боје, акрилик, златни прах, ø28,5 23. Зоран Остојић Пресвета Богородица, Госпа од добрих плодова Дрво, уљане боје, златни прах, 8,5x12,5

23

24

24. Иванa Радовановић Пастир Добри Јајчана темпера 25x35

25. Јана Раденковић Нерукотворени образ Господњи Акрилик 30x30

25

26

26. Јасмина Церовић Јовановић Свeти Архангел Михаило Aкрилик на дасци 26x36 27. Јелена Ђурић Свети Јустин Ћелијски Јајчана темпера на дасци 19,6x25,7

27

28

28. Јелена Хинић Свети Сава Јајчана темпера 13x10

29. Катарина Огњеновић Исус Христос Mозаик 29x34 30. Катарина Раковић Света Јелена Балшић Јајчана темпера са позлатом 22x30

29

30

31. Лука Вирић Свети Сава Освећени Јајчана темпера на липовој дасци, 30x40

31

32

32. Лука Новаковић Нерукотворени образ Јајчана темпера 45x57

33. Маја Василић Свети Архангел Михаило Jајчана темпера 30x40

34. Маја Василић Свети Архангел Гаврило Јајчана темпера 30x40

33

34 35. Маја Ђуровић Свети Никола Mозаик 45x30 36. Маја Опачић Света Марија Египћанка Дигитална слика, штампа на платну, 25x30

35

36

37. Мара Ђуровић Нерукотворени образ Јајчана емулзија ø37

38. Мара Ђуровић Пресвета Богородица Умилење Јајчана емулзија 20x30 37

38 39. Мара Огњеновић Повратак блудног сина Јајчана темпера на липовој дасци 26x36

39

41

40

42

40. Мара Огњеновић Пресвета Богородица Пелагонитиса Јајчана темпера на липовој дасци 15x20

41. Марија Гаврић Дудок Богородица Mозаик 40x45 42. Маша Јовалекић Богородица са Христом Aкварел 20x30

43

44

43. Милица Кецман Света Царица Јелена Јајчана темпера ø40

44. Милица Мишић Исус Христос Пантократор Jајчана темпера на дасци 40x43 45. Милица Ковачевић Свети Климент Охридски Jајчана темпера на дрвеној подлози, полирана позлата, 15x20

46. Милица Ковачевић Свети Наум Охридски Jајчана темпера на дрвеној подлози, полирана позлата, 15x20

45

47

46

48

47. Милица Котараш Свети Никола Јајчана темпера 30х40

48. Милица Петровић (Вујнић) Свети Пајсије Jајчана темпера на платну 20х20

49. Миња Танасковић Пресвета Богородица Jајчана емулзија, 23.75к злато 15х25

49

51

50

52

50. Миња Танасковић Господ Исус Христос Jајчана емулзија, 23.75к злато 15х25

51. Миодраг Милутиновић Свети Стефан Aкрилик на платну 30х40 52. Монахиња Фотина (Бадркић) Богородица са Христом Јајчана темпера 20x26 53. Мирјана Милић Богородица Умиљење Јајчана темпера са 24к позлатом 20x27

53

54

54. Миодраг Стакић Богородица Умиљење

Јајчана темпера 30x40

55. Сузана Парента Света Матрона Московска Jајчана темпера, злато 24к 20x20

55

57

59

56

58

60

56. Михајло Војновић Господ Цар Славе Jајчана емулзија на липовој дасци 26x36 57. Нада Јовановић Богородица Aкрилик 20x26

58. Наташа Томић Пресвета Богородица Страсна Јајчана темпера и злато на дасци 25,5x37,5 59. Немања Коцић Господ ИС ХС Tемпера на папиру 23x31

60. Обренија Кецман Богородица Владимирска Jајчана темпера са позлатом на дрвеном носиоцу, 30x40

61. Наташа Томић Свети Андреј Првозвани Mозаик, паста и злато 38x50

61

62

62. Рената Трифковић Свети архангел Михаило Mозаик, 15,5x20,5

63. Ружица Ћитић Свети Симеон Мироточиви Jајчана темпера на дасци 20x30 64. Светлана Седлан Свети Никифор Лепрозни Јајчана темпера на дрвеном носиоцу, 15x20

63

65

64

66

65. Синиша Тривић Богородица са Христом Пелагонитиса Jајчана темпера на дасци 17х23 66. Синиша Тривић Богородица са Христом Умилење Jајчана темпера на дасци 17х23

67. Слађана Маринковић Архангел Михаило Jајчана темпера на папиру 12x18 68. Сунчица Бјелановић Свети Архангел Михаило Јајчана темпера 20x26 67

69

68

70

69. Теодора Марковић

Старац Дана Jајчана темпера на дасци 30x40

70. Теодора Петковић

Оплакивање Христа Aкрилик на платну 35x35

Издавач: Културни центар Калеидоскоп Главна уредница: Гордана Тадић Ауторски концепт: МА Биљана Јовановић, спец. уметности Дизајн и припрема за штампу: Емануела Тасан Лукић Тираж: 75 2024.