Issuu

Jul/avgust 2026. Broj 128

Uvod

Neka godišnja doba kalendarski neprimetno prođu, dok se neka druga nastane u čoveku. Leto je za mene oduvek bilo referentna tačka slobode i lepote, zbog čega između ostalog najviše uživam u razglednicama koje vam svake godine pišemo u vidu letnjeg dvobroja. Znate kako je to sa razglednicama, počnete da ih popunjavate polako, i kako se vaša inspiracija razveže, primećujete da hvatate sebe kako sve sitnijim slovima osvajate preostalu belinu u želji da ne ostanete nedorečeni. Isto se desilo i nama sa ovim dvobrojem, toliko smo uzbudljivih ljudi susreli, toliko fantastičnih priča saželi na parčetu digitalnog prostora koje i dalje aktivno pokušavamo da otrgnemo od algoritma, da su nam samo margine ostale slobodne da vam se brzo javim i ekonomično iskoristim ovaj prostor usled već prekomernog broja stranica, i pozovem vas da se ukrcate na ovaj naš brodić. S radošću ćemo sa vama podeliti naša mala sidrišta, u glavama i srcu, i pozvati vas da se ovog leta pre svega otisnete na jedno putovanje ka sebi. Tu se kriju najuzbudljiviji svetovi koji čekaju da ih otkrijete.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin teodorakovrlija@gmail.com ‘ plezirmagazin@gmail.com ‘ redakcija@plezirmagazin.com

jul/avgust 2026

Sadržaj

Dvorišta i čvorišta 008

Ana Dajić Beogradske letnje (ne)zaobilazne strategije

020

Ognjenka Lakićević

030

NoRules: 13 fun facts iz našeg rada

036

Vanja Nikolić, Sram te bilo

Atlas brige o sebi 218

Leto bez mora(nja)

228

Kada slom prestane da bude identite

234

Olfaktorne priče Sarah McCartney, 4160Tuesdays

Hedonistička bb

Na visinama

046

Gastro inspiracija: Pavo Klarić, Luciano

278

Bojan Vučković, Uspon na Kajmakčalan

060

ONSEN

292

Ana Dragojević, Za avanture biram planine

074

Kuće za odmor

304

Vanja Mlađenović

104

Evropske botaničke bašte (II deo)

Kartografija (o)sećanja

Razglednice sa unutrašnjih putovanja

128

Skokovi u vodu sa vrha stranih reči i izraza

136

Umetnost generacijskog nasleđa na Korzici

316

Plezir polica

142

Madeira kroz oči Mare-Vele

320

Knjiga – prijatelj i saputnik

330

Zašto ne putovati

344

Razgovori sa umetnicima: Brankica Žilović Šoven, Danka Dimitrijević, Damjan Kovačević, Veljko Valjarević

390

Prijateljstvo i moda

Putokazi nege 162

Kako da znamo da li je organizam dovoljno hidriran?

174

Ženstvenost kratke kose

192

Koji vitamini su nam potrebni za adekvatnu negu u letnjem periodu?

redakcija

Teodora Kovrlija

Andrijana Kovrlija

Marko Vajović

Bojana Đuričić

Milena Goševski

PleziR 4

jul/avgust 2026

Nataša Bućić

Vesna Belušević

Vladislava Milovanović

Ana Dajic

Ljiljana Kostić

Nikolina Gavrilov

Leana Tajkov

Danijela Tomić

Vladislav Radak

Nataša Nikodijević Savin

Nina Zdravković

Snežana Tatljak Nikolić

Natalija Draganović

Aleksandra Sekulić

Kristina Vujović

Zvjezdana Gvozdenović

Dunja Bajić

Daniela Petkovska 5

Dvorišta

i čvorišta Gerrit Willem Dijsselhof (1892) 6

jul/avgust 2026

Ana Dajić, Beogradske letnje (ne)zaobilazne strategije Ognjenka Lakićević NoRules: 13 fun facts iz našeg rada Vanja Nikolić, Sram te bilo

Životni stil

Beogradske letnje (ne)zaobilazne strategije Pozvali smo Anu Daijić, autorku muzičke radio emisije Dirižabl, da nas povede u jednu laganu šetnju i pokaže nam mesta koja doživljava kao svoja sidrišta u usijanom gradu u sred leta kada temperature prelaze 35 °C u hladu. Deo te šetnje zabeležila je fotografkinja Dunja Bajić, u čijim razglednicama iz celog sveta neizmerno uživamo a koja uvek pronađe neki ćošak Beograda da nas podseti da podignemo pogled, i primetimo trenutak u gradu koji se stalno menja. Ukoliko želite da osetite deo magije leta u gradu, predlažem vam da dok čitate ovaj intervju, ali i ostatak letnjeg dvobroja pustite Aninu plejlistu koju je pripremila samo za ovu priliku!

Piše: ANA DAIJIĆ @dirizabl Fotografije: DUNJA BAJIĆ @_dunjabajic Šminka: OD SNA @od_sna Kreativna direkcija: ANDRIJANA KOVRLIJA @andrkovr i TEODORA KOVRLIJA @teodora_kovrlija Lokacije: FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI, BAJLONIJEVA PIJACA, ESTHETIC JOYS EMBASSY (EJE) Odeća: HALJINA Nosim se, KUPAĆI KOSTIM – Paspul (Klasa), TOP MAJICE Paspul (Klasa)

U poslednje vreme, gotovo svako jutro Odmah sam pomislila na grad, ne kao započinjem nasumičnim izvlačenjem celinu već na mesta koja svako od nas kartice iz onlajn špila Oblique strategies nesvesno prisvaja. Na ulicu kojom uvek Brajana Ina i Pitera Šmita. Nekoliko reči prođemo, iako postoji kraći put. Na koje me tog dana sačekaju, često po- drvo ispred zgrade ili fasadu koja postanu smernica ili podsetnik da stvari podne poprimi najlepšu nijansu zlatmogu da pogledam i iz nekog drugog no-narandžaste. Na radnju u kraju ili ugla. Neposredno pre pisanja ovog tek- psa koji čuva dvorište u koje godinama sta izvukla sam: „Find a safe part and zavirujemo kroz otvorenu kapiju. Možuse it as an anchor.”

da baš ta mala sidrišta menjaju pogled na grad i daju nam osećaj da je još uvek naš, čak i kada nam se čini da ga sve teže prepoznajemo. A leto u gradu često doživljavamo kao neku vrstu plana B. Kao vreme koje treba izdržati dok ne odemo negde drugde. Obožavam putovanja, ali sam poslednjih godina sve više stava da osećaj uzbuđenja i otkrivanja ne mora uvek da zavisi od promene geografskog položaja. Privilegija posla kojim se bavim je to što još uvek, tokom leta, mogu da kažem da sam na raspustu. Veći njegov deo provodim

jul/avgust 2026

u Beogradu, i baš mi taj sporiji ritam daje priliku da ga peške upoznam iznova, u različitim delovima dana i bez žurbe. Mnogo volim da šetam. Hodam kad god mogu i što više mogu. Nekad krenem po neku sitnicu, a završim na sasvim drugom kraju i upravo u tim usputnim skretanjima najviše upoznajem Beograd. Hodanje mi je i način da ga posmatram pažljivije, da mu ostanem blizu, iako se menja brže nego što sam spremna da to prihvatim. Neka mesta nestanu gotovo neprimetno, ne postoji. Zato ćemo krenuti drugim druga preko noći, a zajedno sa njima putem, ne jer od nostalgije treba odumenjaju se i naše privatne mape. Kada stati, već zato što sa gradom moramo sam počela da osmišljavam ovu rutu, da pokušamo da vodimo drugačiji dizamišljala sam je kao šetnju kroz kraj u jalog. Ova ruta biće više predlog jedne kom sam odrasla. Htela sam da zajed- moguće letnje svakodnevice sačinjene no siđemo do reke, Sajma i Brodića na od mesta koja su dugo tu, a koja svaki Savi, svratimo u omiljenu poslastičar- put možemo doživeti malo drugačije. nicu, ručamo u Lepom izgledu ili u Šest topola i veče završimo u BIGZ-u na kon- Sve počinje jednostavno. Kafom i pijacertu. Nažalost, takvo leto odavno više com. Ako imate terasu, kafa će tamo 11

verovatno imati najbolji ukus, a ako nu jagode, stignu kajsije, pa kukuruz i nemate, svraćamo do Kioska, Eklektike smokve, a zajedno sa njima promene ili Kafografa i produžavamo do Bajlo- se i razgovori. Šta je najsvežije, šta (ni) nijeve pijace na koju nikad ne idem sa je rodilo, šta je ove godine skuplje nego spiskom za kupovinu. Mnogo je lepše prošle. Male kalkulacije koje nas teraju da obratimo pažnju na ono što je tu samo kratko. Bilo da je to korpica kupina koje pojedemo usput do kuće, paradajz koji konačno miriše na paradajz ili lubenica koja zauzme pola frižidera. A baš takvu, preukusnu, možete pronaći na tezgi 006 kraj bočnog ulaza bližem Bitefu, kod čika Neđe iz Idvora. Leto za mene gotovo uvek počinje i novom knjigom. Uzimam je u ruke, svraćam po sladoled u Bubamaru, Luff, DJ ili Pelivan i odlazim u neki hlad. Čini se da tek leti postanemo svesni koliko nam u gradu nedostaje zelenila, pa me šetnje najčešće odvedu do Dunava, Ade Safari, na Tašmajdan ili u Arboretum Šumarskog kada ga nema. Prosto pustim sezonu fakulteta, a danas ka Topčideru i jednom da odluči umesto mene, a dovoljno je posebnom mestu koje mi je godinama da prođe svega nekoliko nedelja pa mali gradski oslonac. da se tezge potpuno promene. Nesta-

jul/avgust 2026

Kad god sam u kreativnom deficitu ili životnoj dilemi, često završim baš na Vajarskom odseku FLU. Ne znam da li postoji mesto kom sam se toliko puta vraćala a da mu nikada zapravo nisam pripadala. Nisam studirala na ovom fakultetu, ali sam gotovo svaki veliki odmor tokom 14

jul/avgust 2026

osnovne škole provodila u njegovom na omiljene gradske terase Lifta, Bife dvorištu. Mislim da je upravo tu počeo bara, ili na neki moj ili tuđi DJ set u KC da se gradi moj odnos prema umetno- grad, Meduzu, Naše more, Liquid, EJE, sti i estetici; baš tamo sam učila da za- Bazu kulturnih zbivanja, KG radio gde stanem i pokušam da razumem zašto ostatak večeri isključivo diktira muzika. me nešto privlači, odbija ili zbunjuje. A od svih letnjih rituala u gradu, bioskoDa primećujem detalje, teksturu poda, pi i koncerti na otvorenom su mi među način na koji svetlost pada na skulptu- omiljenim. U Zvezdi ili na krovu Kolarca, ru, osećaj tišine koja me okružuje u film se naprosto gleda drugačije kada sred grada. Tik pred početak leta vrata iznad platna nije plafon već nebo. Isto ove zgrade otvaraju se i za javnost, pa važi i za koncerte. Kada nema „zidova” godišnja studentska izložba može biti oko muzike, deo atmosfere je i pogled odlična prilika za posetu.

ka oblacima dok procenjujemo da li će oluja stići pre poslednje pesme, spari-

Kako dan odmiče, vrućina napokon na među publikom, čak i roj komaraca popušta, a glad je i dalje više usputna koji uporno kruži oko nogu. nego ozbiljna. Zato leto u Beogradu teško prolazi bez kafanskih bašti. Po- Nekad se veče ne završi ni u kafani, ni sle salate i čorbe u Staroj Hercegovini, na koncertu već je sasvim dovoljno da Suvoboru ili Gostionici Kosmaj, na red sednemo na klupu u obližnjem parku, dolaze one druge, dirižablastije, poput na balkon stana ili stepenište ispred Idiotta ili Paba Brod, gde se ostaje zbog zgrade i pustimo da razgovor traje duže pesme koja je upravo krenula ili zato nego što smo planirali. Negde u pozašto za susednim stolom vidimo bezbroj dini čuje se muzika sa tuđeg prozora, poznatih lica. Nekad me put odvede i a kući se vraćamo dok sviće.

jul/avgust 2026

Možda leto u gradu baš tako i treba da nebitne prizore poput fleke na majici funkcioniše. Da ne donosi nužno ne- od breskve koju smo jeli iznad sudošto potpuno novo, a ni spektakularno, pere, modrice od točka bicikla, biljke već da nas uspori dovoljno da osetimo na prozoru koja nije izdržala još jedan ono svakodnevno, što je uvek tu. Ne talas vrućine, nekoliko minuta slučajsamo ulice i mesta, već i neke naizgled ne utakmice na Adi, buke tramvaja koji se tromo provlači kroz ulice, fotografije sa analognog aparata koje su sačuvale baš taj neki sasvim običan dan. Na kraju ove rute nema neke velike poslednje stanice. Samo podsetnik da upijamo leto, u svim oblicima, i primetimo ta mala sidrišta koja nas za mesto u kom živimo vezuju možda i više nego što pretpostavljamo. A sidro je, bar za Dirižabl, uvek u muzici. Zato ovoj šetnji dodajem i Spotify listu, koja će nas pratiti u hodu, u svim namernim ili slučajnim skretanjima kroz grad.

jul/avgust 2026

Književnost

Intervju: Nataša Bućić @ava_kiddo Fotografije: Andrej Gođevac @japandrej

Ognjenka Lakićević Verujem da je za sve nas, koji se radu- gačiji“ osuđeni na propast? Kako male jemo Ognjenkinim stihovima, njena promene prave veliku razliku? Da li je nova knjiga poezije došla kao najtopliji nežnost akt hrabrosti ili pokazatelj slazagrljaj baš u varljivom prolećnom mo- bosti u savremenom društvu? Neke od mentu, kada smo kolektivno posusta- odgovora možete pronaći u razgovoru li pod pritiscima olovne svakodnevice koji sledi. A što se mene tiče, zahvalju-

Knjiga kao bunt protiv društveno očekivanog, podobnog i prihvatljivog života umotane u zavodljivu majsku svetlost. jući ovoj knjizi, konačno sam osvestila Brzo sam prolazila kroz stihove čita- jednu veoma bitnu stvar (koja zapravo jući zbirku, da bi ih kasnije dugo raz- nije stvar, već čitav mehanizam) - moja motavala, raščlanjujući nadošle emo- potreba da spašavam druge od sad će cije na najsitnije atome, postavljajući biti isključivo rezervisana za životinje i pitanja kako sebi tako i drugima. Kako biljke. uteći svom tom mraku? Da li su „dru-

Draga Ognjenka, dobro nam

mrak“ i dalje polazi iznutra, ali mnogo

došla! Veoma sam srećna što

više izlazi napolje. U njoj ima više sveta,

posle izvesnog vremena u ru-

više prirode, više životinja, više društva,

kama držim tvoju novu zbir-

više pitanja o tome kako smo povezani

ku pesama. Kada bismo pravi-

jedni s drugima i sa svim živim bićima.

li poređenje između trenutka

Ta knjiga pokušava da pokaže da unu-

u kom je nastao „Vodič kroz

trašnji život nikada ne postoji odvojeno

požare“ i trenutka u kom je

od sveta u kom živimo. Naše psihologi-

svetlost dana ugledala nova

je, naši odnosi, politika, nasilje, ljubav,

zbirka „Zamalo me je oteo

prolaznost – sve je to deo iste celine.

mrak“, šta je to što bi ovim

Možda je upravo to najveća razlika:

knjigama bilo zajedničko a

prva knjiga pita „šta se događa u meni“,

šta potpuno različito?

a druga mnogo češće pita „šta se događa između mene i sveta“.

Mislim da je ono što je zajedničko pre svega senzibilitet. I dalje sam to ja – ista Da li možeš sa nama da podevrsta osetljivosti, ista potreba da razu- liš kakav je to „mrak“ u pimem ono što se dešava ispod površi- tanju i koje taktike si upone, isti pogled na svet koji pokušava da trebila kako bi mu umakla? poveže naizgled nepovezane stvari. Ali između te dve knjige prošlo je šest go- Volela bih da mislim da sam najvažnije dina. Ako za šest godina čovek nije bar o tom mraku već rekla u samoj knjizi i malo sazreo, onda je verovatno naza- da bi bilo šteta da ga sada prepričavam. dovao. Ne mislim da sam postala mudrija u nekom konačnom smislu, ali mi- Postoji u svakome od nas, postoji u slim da mi se pogled proširio.

svetu oko nas, u gubicima, bolesti, strahovima, nasilju kojim smo okruženi,

„Vodič kroz požare“ bio je mnogo više usamljenosti, u svesti o prolaznosti. Veokrenut unutrašnjem svetu – ličnom rujem da se svako od nas mnogo puta iskustvu, emocijama, onome što se u životu nađe na mestu sa kog mora događa u nama. „Zamalo me je oteo da odluči da li će mu se prepustiti ili će 22

jul/avgust 2026

pokušati da napravi još jedan korak ka oblici nasilja povezani: od onih koje činisvetlu. Ne znam ni da li sam mu uma- mo drugim živim bićima, preko političkih kla. Možda je poštenije reći da sa njim i društvenih previranja, pohlepe i kapipregovaram. Pisanje je jedan od načina talizma, do strahova i gubitaka koje noda taj razgovor vodim.

simo u sebi i nasilju koje nam se vraća. Istovremeno, knjiga je i bunt protiv druš-

Koje su to glavne teme kojima tveno očekivanog, podobnog i prihvatljise nova zbirka bavi? Šta je

vog života, kao i pokušaj da se odbrane

to što je ona tebi donela na

nežnost, otvorenost i ranjivost. Meni je

iskustveno – emotivnom nivou? donela hrabrost i slobodu, da pišem o stvarima koje su veće od mene same. Najviše se bavi povezanošću – nas sa sobom, sa drugim ljudima, sa prirodom i Pesme su grupisane u šest cesa životinjama. U njoj ima mnogo pitanja lina. Možeš li da nam kažeš na o normalizovanom nasilju i eksploataci- osnovu čega su one nastale? ji životinja, ali i o tome kako su različiti 23

Nastajale su postepeno, kako su se i pe- Ima jedna rečenica na posledsme gomilale. Bilo mi je važno da postoji njoj korici koja kaže: „Biti i neka tematska i emotivna putanja, pa ljudsko biće nikada nije bilo su se celine formirale oko motiva koji teže. Ni časnije.“ Ona mi se su se prirodno okupljali – odnosa, pri- baš urezala u sećanje. Koji rode, životinja, gubitka, društva i unu- su to po tvom mišljenju svatrašnjih previranja. Nije to bila strogo kodnevni mali izbori običnog unapred osmišljena konstrukcija, već čoveka, koji u ovakvom sagleviše pokušaj da knjiga dobije ritam koji davanju stvari prave veliku će čitaoca voditi od početka do kraja.

razliku?

Zanima me, iz tvog spisatelj-

Mislim da su to upravo oni izbori koje če-

skog iskustva, koliko se pe-

sto nazivamo malim, iako zapravo nisu.

snički materijal menja u samom Da li ćemo biti nežni ili grubi, radoznali ili procesu nastajanja i da li se

cinični, da li ćemo okrenuti glavu od ne-

dešava da i tebe krajnji re-

pravde ili pokušati nešto da učinimo, da

zultat nekad iznenadi?

li ćemo zaštititi slabijeg ili stati uz jačeg. I, naravno, kako ćemo se odnositi prema

O da! To najviše volim! To je blago kod životinjama, jer mislim da se naš moral pisanja, ta avantura! Mislim da pisac ni- ne završava na granicama sopstvene vrkada nema potpunu kontrolu nad to- ste. Laka je empatija sa nekim s kim imakom pesme, tek možda u uređivačkom mo slično iskustvo, prava empatija je ona delu. Krene od jedne slike ili osećanja ili kada probamo da razumemo iskustvo stiha koji nema kontekst, a onda tekst koje nam je potpuno daleko, sa mravom počne da otkriva nešto čega autor u ili pacovom. Takvi izbori možda ne protom trenutku možda nije bio ni svestan. mene svet odjednom, ali sigurno menjaZato me ponekad kraj pesme iznenadi ju čoveka koji ih donosi. – ne zato što dolazi niotkuda, već zato što stigne do mesta do kog svesno ve- Osetljivost na lepotu, borrovatno ne bih umela da dođem.

jul/avgust 2026

ba za empatiju, davanje glasa

onima koji ga nemaju, uz uoča- mo da skidamo slojeve svega što smo vanje beskrajne snage u razli- naučeni da podrazumevamo – da je čočitim nijansama nežnosti naših vek u centru sveta, da je eksploatacija duša odlikuju tvoj izraz. U

slabijih i onih koji ne mogu da se brane

čemu svi oni koji su „drugači- normalna, da je uspeh važniji od saoji“ i oni koji ne pristaju na

sećanja, da je nežnost slabost. Kada se

surovost svakodnevice mogu da

to dogodi, svet zaista počne da izgleda

pronađu snagu i prevaziđu ose- drugačije i osećaj nepripadanja je gotoćaj nepripadanja?

vo neizbežan. Vremenom shvatimo da nepripadanje nije uvek mana. Nekada

Mislim da se prvo dogodi jedan prilično je ono znak da nismo pristali na nešto bolan, šokantan trenutak kada počne- što duboko osećamo da nije u redu. A snagu, bar ja, pronalazim u ljudima koji nisu odustali od empatije, u prirodi, u životinjama i u umetnosti koja nas podseća da nismo sami. Dopada mi se način na koji pristupaš raspetljavanju transgeneracijskog nasleđa i tereta koji većina nas nosi sa sobom. Postoji stih koji glasi – Spasi se svog detinjstva pre smrti. Da li prema tvom mišljenju postoji neka tajna formula za uspeh u jednoj ovakvoj misiji?

Volela bih da postoji, ali mislim da ne po- spašava druge, donoseći odlustoji nikakva tajna formula. Ono što mo- ku da se okrene sebi? žemo jeste da pokušamo da razumemo svoju priču, da prepoznamo šta smo na- Mislim da to nije trenutak, već dug prosledili a šta zaista pripada nama i da po- ces. Čovek počne da se okreće sebi lako preuzimamo odgovornost za sop- onda kada shvati da spasavanje drustveni život. To nije jednokratna odluka, gih često nije ljubav, već način da izbeveć proces koji traje. Možda je prvi korak gne susret sa sopstvenim životom. Ne upravo taj da prestanemo da verujemo možemo živeti tuđe živote niti donositi da smo zauvek osuđeni na ono što nam odluke umesto drugih. Mislim da je najse dogodilo u detinjstvu.

veći izraz ljubavi prema nekome upravo to, da mu vratimo odgovornost za

Jedna od meni omiljenih pe-

sopstveni život a da svoju preuzmemo

sama u zbirci je „Horoskop“.

za svoj. I još nešto, moramo da razliku-

U kom trenutku i kako čovek

jemo pomoć od spasavanja. Pomoć je

prestaje da gaji potrebu da

nesebični čin ljubavi – pružamo je kada

jul/avgust 2026

je neko želi i kada poštujemo njegovu pomoć. Ukoliko bismo ih tako slobodu i odgovornost. Spasavanje, s posmatrali, kome su ovi pozidruge strane, često je jalov pokušaj da vi u pomoć zapravo upućeni? preuzmemo tuđi život na svoja leđa. Ono može da dolazi iz straha, osećaja Bilo kome ko hoće da čuje. krivice, potrebe da budemo potrebni ili da zaslužimo ljubav. Tek kada to razu- Uvek staješ u zaštitu prirode, memo, možemo istinski da budemo uz hrabro i glasno. Da li ćeš se druge, a da pritom ne izgubimo sebe. zaista odseliti u šumu? Neretko među stihovima nai-

Postoji nekoliko tehničkih prepreka da

lazimo i na motiv straha od

se to zaista dogodi, ali volela bih jed-

prepuštanja. Koliko je teš-

nom. Ako ih dotad sve ne poseku. Pre-

ko povratiti poverenje, upr-

seljenje u šumu ne bi bilo bekstvo već

kos svim ranama koje nosimo u vraćanje sebi, mi smo jedno s prirosebi?

dom. Ovo u gradu nije bas normalno za nervni sistem, za početak.

Mislim da poverenje nikada nije odsustvo straha, već odluka da, uprkos nje- Tematski je lako napraviti pamu, ostanemo otvoreni za život. Pove- ralelu između ekološkog aktirenje nije ni nešto što dugujemo bilo vizma u tvom stvaralaštvu i kome niti nešto što se poklanja odje- npr. teme koju obrađuje Olga dnom – ono se gradi polako, kroz vre- Tokarčuk u svojoj knjizi „Vuci me, doslednost i mala iskustva sigur- svoje ralo po kostima mrtvih“. nosti. Sve rane koje nosimo mogu ili bi Možeš li da našim čitaocima bar trebalo da nas učine mudrijima, ali preporučiš autore čiji rad cemudrost nije isto sto i nepoverljivost.

niš, a koji celim svojim bićem staju u odbranu prirode?

I sama kažeš da si možda smislila novi književni pravac – Preporučila bih Dž. M. Kucija, jednog od Pesme koje zvuče kao poziv u

najvećih savremenih pisaca, posebno 27

Živote životinja, Staklenu klanicu i Elizabet na ulicama Kragujevca. Bio je napušten Kostelo. Kuci je ogroman, u svakom smi- a toliko blag, umiljat i pun poverenja da slu! Od publicistike i filozofije izdvojila smo dugo verovali da ga neko sigurno bih Večnu Treblinku Čarlsa Patersona i traži. Oglasili smo ga na sve strane, ali Animal Liberation Pitera Singera, jednog niko se nikada nije javio. Tako je ostao od najuticajnijih savremenih filozofa. naš. Zauvek. Eating Animals – Džonatan Safran Foer, takođe. I uvek, Peter Voleban, Skriveni Odskoro je tu i Mara, koju smo spasili život životinja, koja pokazuje koliko je sa Stare planine od krpelja i veoma lovelika, duboka i složena osećajnost ži- ših uslova života. Mislili smo da ćemo votinja, a što je antopocentrizam poku- je u Beogradu lakše udomiti, ali ni nju šao da izbriše. To nisu knjige koje nude niko nije poželeo. Oboje su crni, a stautehu, već one koje nas primoravaju da tistika kaže da upravo crni psi najduže preispitamo sopstvene moralne grani- čekaju dom. ce i način na koji razumemo druga živa bića. Mislim da je upravo to zadatak ve- Zato bih iskoristila ovu priliku da zamolike književnosti i velike filozofije.

lim ljude da ne kupuju pse, a posebno da ih ne kupuju od štancera. Pogledaj-

I za kraj razgovora, želim da te ulice, azile i udruženja koja svakodte pitam nešto o Medi, tvom

nevno spasavaju napuštene životinje.

psu, koji samouvereno čuva

Tamo vas možda čeka neko ko će vam

ovu zbirku – od početka do

promeniti život. Ja iskreno verujem da

kraja, ali je i prava zvezda

nema veće ljubavi na ovoj planeti od

tvojih društvenih mreža. Da

one koju nam životinje pružaju. Volela

li možeš da nam ispričaš kako bih da je ta ljubav obostrana, istinska. je on pronašao put do tvog

Oslobađanjem životinja bismo se oslo-

srca i tvog doma?

bodili i mi, ljudi.

Meda je kralj mog sveta. Anđeo. Jedan mekani, predivni pas koga smo jednog januarskog predvečerja pronašli samog 28

jul/avgust 2026

Književnost

13 fun facts

iz našeg rada:

neobični putevi kako su neke knjige (ili pisci) stizali do nas (a i mi do njih)

Koliko često razmišljate o tome kako je neka knjiga našla put do vas? U moru nepreglednih korica, vi ste se uhvatili baš za nju ili je neko prepoznao da je ta priča baš za vas, i odlučio da vam je pokloni. I eto vas na jednom putovanju a niste se pomerili iz udobne ljuljaške iz bašte. Nakon toga, prateći Instagram nalog jedne od dražih domaćih izdavačkih kuća, pročitate nekoliko potpuno otkačenih priča kako su ukrstili puteve sa super-zanimljivim autorima, pričama i prevodiocima. Naravno da sam poželela da saznam još i pozvala Sofiju, suosnivačicu No-rules izdavaštva, da nam ispriča sve o ovim srećnim slučajnostima koje ih prate jer su tako neposredni i otvoreni da prepoznaju prave dragulje, gde god se zatekli.

U totalno neplaniranom prolasku kroz Bratislavu, nakon jedne promocije u Brnu - promocija našeg autora Tina Deželića i njegove knjige

Svakidašnji ljudi

, primetili smo da se u jed-

nom ajnfortu održavao književni festiKnjiga o Dubaiju je parekselans avantu- val... I to festival tajvanske književnosti. ra kroz vreme i engleski humor Dejvi- Kako je Vlada, suosnivač No Rules-a i da Milara, kupila sam je na tamošnjem moj dobar drug iz gimnazije, prevoaerodromu, oduševila se, kontaktira- dio tajvanski roman la Dejvida, postala mu neformalni agent i pomalo ambasador knjige. Preveli smo je na srpski kasnije pod nazivom

Ispod pustinje

Klavirštimer

, upali

smo odmah. Na sceni je bila žena koja je, očito, takođe bila

, pisac. Prišli smo,

i zahvaljujući toj knjizi upoznala sam Vlada je naravno svoju najbolju arapsku prijateljicu na kineskom poFatmu, autentičnu lokalku iz Dubaija razgovarao sa njom (lokalka: ubraja se u onih minucioznih i ispostavilo se da 12% koliko lokalnih familija tamo ima), je ona, ni manje ni koja ju je pak prevela na arapski. Toliko više, najbolja prijao ovoj knjizi, toliko je dobra da je pone- teljica autora romala i lokalce u akciju!

na Klavirštimer...

U madridskoj knjižari poetičnog imena, El olor de la lluvia/Miris kiše, u koju sam ušla najviše upravo zbog imena, kod kase je stajala knjižica „Kako napisati putopis’’, taman za avion, za listanje (ne čitam nikad ništa u avionu, samo prelistavam). To je bio engleski klasik iz 19. veka, Fre- vano mesto u dnu Andaluzije (koje je derik Marijat, za koga nismo verovali da pre par dana postalo šengenska zona, ne postoji na srpskom, jer je savršeno uzgred) s pogledom na Afriku a pod zabavan… Vlada ga je maestralno pre- britanskom kontrolom od 18. veka. U veo - u vidu dveju knjiga:

tamošnjoj kafe knjižari Bookgem, sače-

kala me je identična fotelja kao kod nas Kako napisati u ofisu. pomodni roman/ Kako napisati la- U butiku za raskošne sarije u Čenaiju, u zni putopis i Kako koji ulazim turistički jer zapravo tragam napisati ljubavni za nekim restoranom, iz kabine ispred mene „iskače’’ poznata prevoditeljka sa roman/O piscima tamilskog na francuski, Leticia Ibanjez. i pisanju. Prepoznajemo se sa nekog događaja, ali polu-nesigurno. Možemo i na španKad god se spremam za put, obično skom - kažem ja uvereno u to, ali ona ne guglam (ili chat gpt-ujem) stare kafane, razume, i nastavlja na engleskom. Franstare knjižare i kafe-knjižare, i buvljake cuskinja je, iako joj je ime najšpanskije povremeno, a ovom prilikom sam že- ikad (Leticia - kraljica Španije, Ibanjez lela da svoju britansku vizu iskoristim klasik iz Valensije, Blasco). Nakon boljeg maksimalno i napokon posetim Gibral- upoznavanja, na lokalnom sajmu uspetar, to krajnje čudno, magično i izolo- vamo da zainteresujemo najstarijeg ta32

jul/avgust 2026

Put percepcionera

milskog izdavača za roman

koji se već prevodi na italijanski.

Stepenice, vrlo strme, nekog bara u So-

poreklom za autobus kaže guagua, kao na Kanarima. I to je, tvrdi, jedino mesto van Kanara gde se tako kaže. Rosa je uzela

U cekaonicama Dragane V. Todoreskov i preporučila

hou. Tu smo se okupili na opuštenom jednoj španskoj kući koja je konkurisala „sastanku’’ svi koji smo se zatekli na za sredstva. Videćemo... londonskom sajmu 2026. Upoznajem Rosu, baš kad sam odlazila, špansku Ne sećam se kako sam se obrela na tom agentkinju, koja mi ubrzo odaje dve za- štandu na sajmu u Torinu, ali čovek, nimljive stvari. Najpre, ona na svojim vlasnik izdavačke kuće mi je naprosto kuhinjskim elementima drži citate ra- poklonio italijanski prevod romana znih pisaca - jedan od njih je i iz romana Gordane Kuić, iz

Ako predeš reku .

Miris kiše nad Balka- Vidim iza - belgijska autorka, Brisel - ima nom, a drugi detalj li neko da je iz Brisela a da nije evromi je bio možda još parlamentarni part-tajm rezident ili da zabavniji a to je da nije Kortasar, koji je pak samo rođen se u selu kod Alikan- tamo... Uglavnom, to je zaista prelep lirtea odakle su njeni ski roman. Na tom istom sajmu nalazim i

Zvezde izbliza,

švajcarskog, tesinskog pisca Masima Đecija, kog smo preveli, a 2027. kod nas izlazi i njegov roman Adriatica. U Belinconu, renesansnom švajcarskom gradu, Mateo

Tercagi, pisac čije eseje smo prevodili (Kancelarija za svetlosne projekcije), poziva me na ručak u svoju kuću, može se

čovek ima knjigu priča,

gubitka

Zakon

, i preveli smo je sa

reći i vilu, koji spremaju njegova deca i arapskog. Posle smo se sreli u Čenaiju, supruga. Tu saznajem o Valzeru, piscu eto ti njega, Mazin lično! Nisam odmah koji me je opčinio svojom nonšalanci- prepoznala jer jom. U knjižarici u Belinconi nabavljam nije bio u tradisatiru o Vilhelmu Telu, Comunque. cionalnoj odeTell, koju prevodimo upravo. To je za- ći! Nedavno je pravo moj prevod, jer je publicistika i dobio i uglednu dobro mi ide. Što se tiče izdanja

arapsku nagra-

o Trstu

du i izlazi mu po-

, menuta knjiga u

njih imamo 4, za sad, i sve smo ih naš- UK u prevodu na li u Rimu na sajmu. Sve me zanima o engleski. Njen Trstu, volim taj grad jer je iza ćoška ko- prvi prevod na lima, a Mediteran, drugi kulturološki ijedan strani jezik bio je pak, na srpski, krug, druga frekvencija. Izvesna Mari- kod nas. ja Ćećilija tražila je u Rimu sastanak sa mnom, rekla je da se bavi i temom Ju- Pesoinu knjigu goslavije. Sjajna žena, postale smo drugarice. Čak 8 njenih izdanja planiramo da objavimo. Abudabi, početak leta 2023: Vlada se izgubio negde. Zapričao se s nekim Omancem, kaže. Ispostavlja se da taj

jul/avgust 2026

Moj Lisabon

prvi put sam primetila na nemačkom (!), u Hajneovoj kući, opet kod kase... Usputna stanica Diseldorf, presedanja na voz sa jedne literarne stipendije i lutanja po Vestfaliji (kao Kandid!).

Ulf Peter Halberg, nagrađivani švedski pisac, ponovo slučajnošću kosmosa vođen, iako mu u biografijama piše da živi u Berlinu (autor je i romana koji izlazi uskoro kod nas: Berlin tranzit) - kad U Barseloni, na najlepšem fellowship se zadesi u Malmeu ide u biblioteku programu koji postoji, saznali smo da gde radi tetka našeg drugog autora postoji jedna njihova kultna autorka Todora Seničanina, čiji roman takođe koja je pisala (ljubavni/čki) roman u dija- uskoro izlazi, i baš logu sa Rene Vivijen... OMG, naša Rene! se fino ispozdravMi smo je prvi objavili na srpskom, a ljamo međusobno nismo ni znali da postoji jedna „luda“ jedni preko druKatalonka koja je napisala roman, na gih… Svet je mali! čak 400 strana, posvećen njoj. Rene je inače moje omiljeno naše izdanje, knji-

Hrist, Afrodite i gospodin Pepen

, koju je preveo sa fran-

cuskog Dejan Acović.

Književnost

VANJA NIKOLIĆ

Tekst Vladislava Milovanović @in_love_with_artandfashion Fotografije: Jovana Glumac, press promo

Sram počc�inje da slabi onog trenutka kada poc�čnemo da govorimo o njemu

autorka i mentorka za pisanje

Postoje neka pitanja koja vas ne napu- U svom novom romanu Sram te bilo i štaju ni kada se svetla ugase i ljudi odu pratećem dnevniku za refleksivno pisakući. Na pretpromociji romana Sram te nje, Vanja Nikolić otvara temu o kojoj bilo, Vanja Nikolić postavila je upravo mnogo ređe govorimo nego o traumatakvo pitanje: „Šta biste uradili drugači- ma. O tome kako se sram prenosi kroz je u životu, da sram nije donosio odluke generacije, kako postaje unutrašnji glas umesto vas?"

koji oblikuje naše izbore i kako nas, često neprimetno, udaljava od života koji

Za nekoliko minuta, sala puna nepo- bismo želeli da živimo. U razgovoru koji znatih žena pretvorila se u prostor u sledi, govorimo o tri generacije žena iz kojem su se delile priče o kojima se romana, o rečenicama koje nas oblikuinače godinama ćuti. Među njima bila ju od detinjstva, o pisanju kao putu ka je i moja. Shvatila sam da svoju prvu oslobađanju i o tome zašto izgovorena zbirku poezije objavljujem tek sada, priča ima moć da oslabi ono čega smo iako pišem već dve decenije. Ne zato se najduže stideli. što nisam imala šta da kažem, već zato što je sram predugo odlučivao umesto mene. 37

Često govorimo o traumama koje se nu, a naslov same knjige koristila sam prenose kroz generacije, ali mnogo kao inspiraciju. Ta glavna rečenica glaređe o sramu. Kada ste prvi put pre- si: Sram te bilo. Ono što je najveći propoznali da je upravo sram nit koja po- blem jeste činjenica da se retko kaže: vezuje junakinje vašeg romana „Sram „Sram te bilo zbog nekog ponašanja“, te bilo“?

već je poruka najčešće: „Sram te bilo što si takva kakva jesi.“ Tako se sram

O tome pišem u Dnevniku Sram te bilo, povezuje sa različitim stvarima koje se koji ide uz knjigu kao prostor za rad. definišu kao dobre ili loše i koje običPrepoznala sam to na svojoj terapiji, no dolaze iz spoljašnjih pravila i obrakada smo prvi put otvorili temu srama, zaca postavljenih kao norme kojih se a ja sam tvrdila da ta tema nije moja treba pridržavati. Nekoga tako treba jer nemam problem da se skinem pred da bude sram što je suviše tih, nekoga drugima. Shvatila sam da zapravo pri- što je previše glasan, lep ili ružan, spor čam o stidu, ali da je sram nešto dru- ili brz. go. Tako sam počela da se bavim tom

Sram u stvari blorečenicu koja se tako često izgovara, kira da budemo a koja je na kraju postala i naziv knjige. Kada sam shvatila da se ta rečenica ono što po prirodi ponavlja kroz generacije, počela sam jesmo. da se pitam kakve su njene posledice. temom, pre svega kroz reč, odnosno

I tako je počela da se rađa knjiga. Uz roman objavili ste i dnevnik. Zašto Koje su najčešće porodične poruke vam je bilo važno da čitaoci ne ostanu koje žene nasleđuju, a koje kasnije samo posmatrači priče, već da postaprerastu u unutrašnji glas srama?

nu njeni aktivni učesnici?

Poruke koje žene nasleđuju najčešće Iako sam završila književnost pre dradolaze u formi rečenica koje su kasnije maturgije, najviše se osećam kao draprerasle i u naslove poglavlja u roma- maturškinja i najviše pišem i stvaram 38

jul/avgust 2026

upravo iz tog ugla. Gledanje predsta- da nam je strah zapravo dobar putokaz, va, za razliku od čitanja, podrazume- jer tu gde se plašimo najčešće je i meva aktivnije učešće u samom procesu sto do kojeg nam je zaista stalo. Samo i intenzivnije iskustvo. Kroz sve svoje pogledajte neki nastup za koji se dugo knjige trudim se da upravo donesem to pripremamo i koji nam je jako važan. iskustvo. U pozorištu nas ono vodi do Sasvim je prirodno da imamo strah ili katarze, osećaja pročišćenja izazvanog bar tremu i uzbuđenje zbog onoga što proživljavanjem teme. Upravo iz tog ra- nas čeka. Tako je nekako i sa susretom zloga postoji dnevnik. Zamislila sam taj sa sobom. Možda bi dobra motivacija proces na sledeći način. Knjiga služi da bila to što će nas život svakako natenam otvori temu, ali više na emotivnom rati da se suočimo sa onim što više ne i telesnom nivou. Da kroz iskustvo ju- može da trpi, samo će tada put često nakinja ove knjige dođemo do osećaja biti teži. To je gotovo arhetipski. I junak a onda kroz dnevnik i proces terape- kada kreće na svoje putovanje ima dve utskog pisanja, ispišemo svoje priče o varijante početka puta: ili dobije poziv, sramu. Ono što je specifičnost srama što bi u ovom našem kontekstu značilo kao emocije, o čemu govore i psiholozi, da smo sami motivisani da krenemo u jeste da on počinje da slabi u trenutku introspekciju jer smo jednostavno takada počnemo da govorimo o njemu. kve osobe i to nas zanima ili smo gurZato je značajno aktivno učestvovanje nuti u to. Tako da bi moj savet bio da u pričama.

je sasvim u redu plašiti se. Strah je najnormalnija reakcija. U toj potrazi mo-

Mnogi ljudi zaziru od introspekcije jer žemo samo da pronađemo sebe ili one se plaše onoga što bi mogli da „prona- delove sebe koje možda još uvek ne đu". Kako napraviti prvi korak ka sebi poznajemo dovoljno. Svaki taj pronalabez tog straha?

zak je kao upoznavanje novog prijatelja i započinjanje novog odnosa sa njim.

Nisam sigurna da možemo da napravi- Ako tako postavimo stvari, verujem da mo prvi korak bez straha. Naučila sam će nam introspekcija biti prijatnija.

Šta refleksivno pisanje može da nam jedne do druge i nema mogućnosti da pruži, što razgovor sa prijateljima ili ispratimo određeni tok, izvedemo začak unutrašnji dijalog često ne mogu? ključke, nešto zaokružimo ili bar otpustimo. Pored toga, refleksivno pisanje Mislim da osnovna stvar koju može da ima različite metode i načine rada i nenam pruži je otvorenost i iskrenost u kada nam omogući da okolnim putem razgovoru sa samim sobom, ma koli- dođemo do uvida, tako što otvorimo ko bilo teško da istinu zaista čujemo ili jednu temu, a ono nas kroz pisanje doprihvatimo. Kada razgovaramo sa privede do one koja je zaista aktuelna u jateljima, čak i u najotvorenijim razgo- tom trenutku, a da to nismo ni znali. vorima, delom ćemo pokušati da ulepšamo stvari. Čak i ako to ne radimo, već Na promociji sam pomislila koliko li je otvoreno govorimo, pitanje je na koji žena prisutno koje godinama stvaraju, način ćemo se nositi sa svojim emoci- ali se ne usuđuju da svoj rad pokažu jama u odnosu sa drugima. U razgo- svetu. Da li je sram jedan od glavnih voru sa sobom, kroz unutrašnji dijalog razloga zbog kojih kreativnost ostaje koji ne zapisujemo, misli nam lutaju od skrivena? 40

jul/avgust 2026

Ne znam da li je glavni, ipak su to in- nju i kreativnosti, imam jedan pasus o dividualne priče, ali sam sigurna da tome kako je gore od toga da napišemo jeste jedan od značajnih razloga zbog nešto, donesemo to u svet i ne dobijekojih se ne usudimo da se predamo mo odobravanje – to da nikada ništa i svojoj kreativnosti. U osnovi srama je- ne uradimo. Kada se tako postavi, ipak ste strah od toga šta će drugi misliti ili je bolje stvarati i deliti, jer uvek kažem reći o nama, samim tim i o našem radu. da će se naći bar jedna osoba kojoj će Odatle i dolazi taj strah. Istovremeno, to značiti i možda nešto promeniti. to skrivanje hrani sram i tako ulazimo u začarani krug. Kada bi dozvolile sebi Šta biste voleli da svaka žena koja da korak po korak podele svoj rad – piše, slika, stvara ili sanja neki projeprvo malo, među sigurnom publikom, kat čuje upravo danas? a onda, kada tu steknu potrebno poverenje i hrabrost, dalje – verujem da bi Da, ukoliko je to što stvara došlo iz njene to polako umanjilo sram, a samim tim unutrašnje potrebe, iz želje da to bude i strah.

stvoreno, iz onog „neizdrža“, da čak i kada nešto ostavimo sa strane jer mi-

U mojoj knjizi Nemam naslov, koja se slimo da nije dovoljno dobro ili da nije delom bavi upravo sramom u stvara- za nas, ipak se tome na kraju vraćamo.

Zato bih volela da od toga ne odustaju. i kreativcima sa kojima radim u okviru Proces jeste važniji od proizvoda, ali na svojih mentorskih programa da uvek kraju stvaramo da ulepšamo ovaj svet, postoji više načina na koje njihova priča a ulepšavamo ga pre svega tako što može ne samo da bude napisana, već i kroz ono što stvaramo ulepšavamo ži- da dođe do ljudi. vot ljudima oko nas. Možda je neko baš sada u životnoj situaciji u kojoj upravo Vraćam se na pitanje koje ste postavaše delo može da donese odgovor, re- vili publici: šta biste danas uradili drušenje ili jednostavno lepotu.

gačije da sram ne donosi odluke umesto vas? Kako danas glasi vaš odgovor na

U jednom newsletteru napisali ste da to pitanje? bi objavljivanje ove knjige u starom sistemu, za vas bilo „hranjenje baš tog Mislim da kroz svoj rad, svaki put kada srama“. Kako ste prepoznali razliku iz- krećem na sledeći nivo, stalno sebi pomeđu lojalnosti sistemu i izdaje sebe? stavljam ovo pitanje i da upravo iz tih odgovora nastaju nove stvari. Danas Odgovor na ovo pitanje nalazi se do- moj odgovor glasi: dala bih sebi više slobrim delom u nastavku tog pisma, a bode da pričam o svojim temama i radim tiče se toga da, kada nam neki sistem stvari na svoj način. Dala bih sebi priliku više ne odgovara, imamo kapacitet da gradim nešto veće i dugoročnije. Videda izgradimo svoj. U ovom slučaju, za ćemo da li ću uspeti. mene je građenje tog sistema ne samo lojalnost sebi, već i pokazatelj ljudima

jul/avgust 2026

Hedonistička bb

Gerrit Willem Dijsselhof (1892) 44

jul/avgust 2026

Gastro inspiracija: Pavo Klarić, Luciano ONSEN Kuće za odmor Evropske botaničke bašte (II deo)

Hrana

Pavo Klarić

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: San Canzian

Naša gastro inspiracija ovog leta je Ovom prilikom razgovarali smo o istrajPavo Klarić, chef restorana Luciano, nosti, o putu od prve profesionalne smeštenog u okviru luksuznog hotela kuhinje do pozicije chefa, o Istri kao San Canzian u Istri. Strast za kuvanjem neiscrpnoj gastronomskoj inspiraciji, otkrio je još u detinjstvu, kada je, inspi- zaboravljenim lokalnim jelima, namirrisan jednom kulinarskom emisijom, nicama kojima se uvek iznova vraća, prvi put poželeo da postane kuvar. Sa kozi Giannini i svim onim trenucima samo petnaest godina zakucao je na koji oblikuju svakodnevicu ovog mlavrata zagrebačke Esplanade, gde je na- dog chef-a. rednih deset godina posvećeno učio, sazrevao i gradio temelje svoje karijere. Zdravo Pavo, ispričaj nam kako si se Pre pet godina svoj profesionalni put zaljubio u kulinarstvo. nastavio je u Istri, mestu koje mu je, kako kaže, oduvek bilo posebno blisko. U kulinarstvo sam se zaljubio još kao Danas sa svojim timom u restoranu Lu- dijete s nekih pet godina, gledao sam ciano nastoji da predstavi tradicional- jednu njemačku kulinarsku emisiju i na istarska jela interpetrirana na au- tada sam osjetio koliko me zanima taj tentičan, savremen način i ostavi svoj svijet. Nakon emisije išao bih odmah gastronomski trag poštujući svaku na- u kuhinju pokušati nešto pripremiti za mirnicu s kojom radi, ljude ali i životnu svoje prve goste, moje roditelje, kako sredinu. Restoran Luciano je uvršten su me tada jako podržavali da se izrau Michelin vodič a pred Pavom, koji je zim u kuhinji i naravno zaprljam sve pre nekoliko godine od strana kolega suđe. Vjerujem da sam već tada donio proglašen šefom godine, je novi izazov odluku da želim biti kuhar. – otvaranje još jednog restorana u okviru San Canziana.

Za čitaoce koji nisu imali priliku da se zvao i o kojem sam maštao. U Istri se upoznaju sa tvojim radom, možeš li tada tek nedavno otvorio San Canzian, da ispričaš kako je izgledao tvoj ka- taj spoj prirode i hospitalitya kojeg je rijerni put, od momenta kada si prvi San Canzian nudio na prvu me je iskreput ušao u profesionalnu kuhinju, za- no privukao i imao sam snažan osjećaj tim o učenju i sazrevanju u Esplanadi da ja trebam i moram biti dio te priče. a onda i poziciji chefa i vođenju ku- Evo danas pet godina poslije osjećaj me hinje u, po mnogo čemu posebnom, nije prevario, priča ide dalje i razvija se restoranu Luciano u San Canzianu?

kao i ja s njom.

Moj put je krenuo vrlo skromno, ali s Prema pisanju medija, uskoro će San nimalo skromnim snovima, s petnaest Canzian otvoriti još jedan, veći regodina i jako uplašen pokucao sam na storan. Šta je naredni korak i izazov vrata Esplanade. Znao sam da su tamo kome se raduješ, i još važnije san či„igrali“ najbolji, znao sam da su odsje- jem ostvarenju težiš? dali iznimno važni gosti, državnici, kraljevi, prinčevi, glumci i pjevači, također Tako je, dobit ćemo restoran malo opusam znao da ne znam ništa ali da si- štenijeg stila, s naglaskom na lokalnost gurno imam nešto više od ostalih, a to i pomalo klasičnost, kada je hrana u pije bila toliko čvrsta želja - postati chef. tanju. Trenutno prolazim kroz prvi veliU Esplanadi sam, slobodno mogu reći, ki izazov, a to je planiranje restorana u svoj život posvetio kuhanju i razvoju, svim segmentima. Koliko je uzbudljivo ništa nije bilo bitnije od toga, do jednog toliko je i zahtjevno. Svakako izazov kodana kada sam, nakon deset godina, jem se posebno radujem je samo otvaosjetio da želim pisati svoju priču na ranje restorana i kuhanje za prve goste, drugom mjestu. Drugo mjesto je bila to uvijek nosi dozu pozitivne treme, a meni oduvijek srcu draga Istra, čaro- posebno kada imaš priliku biti dio tek ban komad zemlje koji me je godinama nove priče.

jul/avgust 2026

Kako za tebe izgleda tipičan radni dan, i imaš li omiljeni dnevni ritual? Moj tipičan radni dan započinje vrlo rano, jer inzistiram na aktivnostima prije posla poput izlaska u prirodu, vožnje bicikla ili plivanja, nakon toga već kreću pozivi s dobavljačima i niz drugih administrativnih aktivnosti. Tek nakon toga počinje moj dan u kuhinji, s kolegama prođem dnevne obaveze, procijenimo moguće situacije kako bi bili uvijek korak ispred i spremni. Zadnji dio dana je sami večernji servis gdje sve što ste cijeli dan radili i pripremali sa svojim timom morate prezentirati gostu i to morate odraditi jako dobro jer nema mjesta za grešku. Najdraži ritual u danu mi je obrok ili kava s kolegama prije samog servisa koju obavezno ispijamo sjedeći na stepenicama iako ni sami ne znamo zašto baš tu, ali nekako se tu dogodi najbolja energija s najviše smijeha i zapravo baš tu i jesmo prijatelji, a ne kolege.

jul/avgust 2026

Odakle dolazi tvoja kulinarska inspi- Da li se tvoj pristup kuvanju i odabir naracija?

mirnica menja kada pripremaš hranu kod kuće za sebe i svoje drage ljude?

Moja kulinarska inspiracija dolazi iz svakodnevnog života. Ideje za jela i Možda malo jer dolazim iz konzervaspajanje okusa mi se u glavi događaju tivne obitelji kada je hrana u pitanju, doslovce svuda, kada sam na roštilju s tako da se moram prilagoditi kada bidruštvom, kada sam u kinu, kada pje- ram namirnice, ali pristup je skoro pa vam sam u stanu ili trčim u prirodi. Baš isti i za sada dobro prolazi kod meni zato smatram da kroz svoja jela iskreno dragih ljudi. dajem dio sebe, dio mojih misli i raspoloženja.

Dolaziš iz kontinentalnog dela Hrvatske, pa ipak, petogodišnji boravak i

Koje jelo bi izdvojio kao ono koje naj- rad u Istri, naveli su te da se upustiš bolje odražava tvoj kulinarski potpis? u pisanje knjige Renesansa istarske kuhinje. Kako si je zamislio i koncipirao? Jakobove kapice, velute od dimljenog škampa i čvarci od larda. Zašto baš ovo Knjiga je zamišljena kao retrospekcijelo? Zato jer spaja školjke, škampe i ja i počinje s mojim zadnjim danom u svinju u jedno jelo, a to predstavlja za Esplanadi. Kroz tekst se prisjećam dopočetak Istru kao regiju a onda i mene gađaja i ljudi koji su me oblikovali kao kao dijete rođeno u Njemačkoj, odraslo profesionalca. Zapravo tu spajam sve u okolici Zagreba koji se silno želio pre- teške trenutke u počecima i spoznajem seliti u Istru, ali najbitnije, jelo predstav- kako su mi bili potrebni da bi danas u lja balans jer vjerujem da se sve kako u San Canzianu bio dobar chef s „debljom kuhinji, tako i u životu može spojiti ako kožom“. Knjiga je bazirana na putu koji postoji dobar balans.

sam prošao u posljednjih desetak godina u poslu a kada kažem renesansa, onda mislim na procvat i prijelaz u vedrije doba mog kuharskog života.

jul/avgust 2026

Koja su to zaboravljena jela koja bi že- San Canzian je, nekoliko godina, jedna leo da oživiš i vratiš na stolove?

od najtraženijih lokacija za venčanja. Kako se vaš meni prilagođava ovakvim

Želja mi je kroz svoj rad u istarske ko- događajima, i koliko planiranja je ponobe vratiti jela poput nedeve, duše- trebno za organizaciju jednog takvog ne kozletine, ombola, polente i sličnih, događaja, budući da vodite računa da koja su nahranila generacije istrijana u sve bude lokalno uzgojeno i sezonski? siromašnijim djelovima povijesti. Menu se jednim djelom prilagođava Kojim namirnicama se rado vraćaš, na način da gostima sugeriram koji izpronalazeći iznova načine da ih pri- bor hrane bi bio najbolji za veću količipremaš tako da te iznenade?

nu ljudi i period godine. Iznimno sam sretan što mi budući mladenci vjeruju,

Kukuruzu zasigurno. Kukuruz mi je ne- prespuste se meni u ruke dajući mi mopresušan izvor inspiracije i ideja. Jako gućnost da odaberem hranu za njihov poštujem tu namirnicu, jer je odigra- poseban dan i njima najdraže ljude. la važnu ulogu u prošlosti Istre i jako Samo planiranje počinje nekada i goje važan u Bosni od kuda dolazim, pa dinu dana prije, a s mladencima smo mi je verovatno i u genima. U San Can- mjesecima prije u kontaktu tako da nizianu smo otišli korak dalje pa kuku- šta ne prepuštamo slučaju. ruz osmoredac, sada jako rijetku vrstu, obrađujemo s gašenim vapnom pro- Osim pisanjem, u slobodno vreme se cesom nikstamalizacije. To je tehnika baviš i slikanjem. Koji motivi u likovkoju su koristile Maje i Asteci prije više nom smislu okupiraju tvoju pažnju? tisuća godina kako bi kukuruz učinili lakše probavljivim i ukusnijim za jelo.

Moji motivi zapravo su najčešće ljudska

Zapravo kukuruz je dobar primjer koli- lica. Abstraktno slikam lica koja susreko se ozbiljno i s poštovanjem pristupa ćem, za mene su ona izvor inspiracije, bilo kojoj namirnici u našem restoranu jer u njima možete pronaći toliko raLuciano.

znolikosti, raspoloženja, sreće i tuge,

com pomaže da je budeš svesniji, da ceniš svaki njen deo i mudro koristiš sve što biljka daje? Na sreću, imam prilike čačkati po vrtu i to me jako opušta. Kako sam dijete sa sela već od malih nogu sam poštovao sve što smo samo uzgajali jer sam i sam morao raditi kako bi na stolu imao povrće i voće. Naš vrt mi daje priliku da ne zaboravim kako se dolazi do dobre namirnice i da iza nje stoji trud. Kako se brinete o viškovima, da li uspevate da izbegnete bacanje hrane? neispričanih priča u samo jednom po- Kada je riječ o viškovima, ima niz načigledu. Kada uspijem staviti na platno na kako ih iskoristiti a meni najdraži su lice kojem možete pročitati emociju, prirodno fermentirani sokovi. Od kore onda imam osjećaj ispunjenosti.

voća i povrća radimo prirodne sokove bogate kulturom probiotika, te ih

Govoreći o kvalitetnom i jednostav- gostima nudimo za non-alcoholic painom životu, mislim da je važno spo- ring. Također, od viškova radimo umamenuti da u bašti restorana uzgajate ke, prahove za začinjavanje hrane i još svoje povrće, čak ste nedavno uspeli dosta toga, na kraju proizvodimo i svoj da proizvedete i nešto pirinča. Imaš li humus tako da imamo cijelovit krug u prilike da i ti čačkaš u bašti, i kako ti proizvodnji povrća. ovakav, direktan kontakt sa namirni56

jul/avgust 2026

Koja je najneobičnija i najizazovnija namirnica sa kojom si imao prilike da radiš? Radi se o ptici imena Šljuka, jedna jako rijetka vrsta koju cijene gastro znalci zbog okusa i kvalitete mesa. Neobična je jer ne boravi na ovim prostorima nego je preletač, provede svega par tjedana kod nas, putujući u toplije krajeve. Potrebna je skoro kirurška preciznost u obradi ove ptice jer je mala i dovoljan je samo jedan krivi potez da ju uništite. Potrebno je znanje i vještina kako biste ju pravilno pripremili. Jedna zanimljiva inicijativa u koju se vaš tim uključio je angažman na doprinos očuvanju prirodne i kulturne očuvanju Istarske koze. Šta možeš da baštine Istre. Vjerujemo da naša odgonam otkriješ o tome?

vornost nije samo živjeti u ovom krajoliku, već aktivno sudjelovati u njegovu

U hotelu San Canzian s ponosom smo očuvanju za buduće generacije. posvojili Gianninu, istarsku kozu koja živi na obližnjem gospodarstvu OPG Kuhinja u domu je mesto gde se okuIvan Šolić. Giannina je dio lokalne inici- pljamo sa onima koje volimo i sa kojijative AZZRI-ja za očuvanje autohtonih ma delimo obroke, na kućnim proslaistarskih pasmina, s posebnim nagla- vama ona je i srce svake žurke i mesto skom na ugroženu istarsku kozu. Ovom gde se vode najzanimljiviji razgovori. simboličnom gestom želimo dati svoj Kakvu simboliku kuhinja ima za tebe 57

u privatnom okruženju, van poslov- utjecati na prirodu i podneblje u kojem nog angažmana? Šta najradije pripe- živimo, a na nama je zadatak da kroz maš dragim ljudima?

smislenu proizvodnju i potrošnju budemo samo dio prirode, te da možemo

Kultura stola u ovim našim krajevima još dugo vremena uživati u njoj. uvijek je bila važna, nema životnog veselja ili tuge, a da takvo što ne prati i Tvoje preporuke za knjige, filmove i pun stol hrane i to je baš pokazatelj ko- emisije koje redovno pratiš i u kojima liko je hrana važna. U slobodno vrijeme uživaš. ne tražim posebnu priliku da bi okupio sebi drage ljude i pripremio prepun stol Trenutno me više okupiranju filmovi i hrane uz koju bocu vina, to je uvijek jed- to klasici poput Troje, Godfather-a, Pinostavna hrana, dobro vino, dragi ljudi janista. Otprilike takve filmove s užiti trenutak je onda poseban. Moji prija- kom iznova pogledam, a kada je serija telji jako vole kada im spremim biftek u pitanju onda su to Criminal minds i za tartar to mi uvijek napomenu iznova. smijeh nepresušni The office. Moj najodaniji gastro prijatelj je moja djevojka koja najviše cijeni moju hranu Za kraj, podeli sa nama recept za jei trenutke koje provedemo zajedno uz dan brzi, sezonski obrok bez previše neko dobro jelo i bocu vina.

sastojaka?

Koliko su za tebe i tvoj tim važne odr- Ovo ljeto me spašava salata koju radim žive prakse, i da li podstiču kreativ- tako da skuham malo kvinoje, ohladim, nost?

dodam svjež sjeckani komorač i tikvicu, i to sve začinim limunovim sokom, men-

Ulažemo veliki trud u sezonalnost, odr- tom i maslinovim uljem. Jednostavno je živost i kvalitetu namirnica koje imamo i brzo, a može, trajati danima. za naše goste, a to i je zapravo ono što radimo i od čega ne odustajemo. Održive prakse su iznimno važne jer ugostiteljstvo kao industrija može uveliko 58

jul/avgust 2026

Piše: Vesna Belušević @belusevicvesna

Outdoor onsen bath －露天風呂 by Mika Ueno, CC BY-NC-SA 2.0

Onsen

Životni stil

Zamislite da kažete svom nadređe- Naravno, Japanci ipak idu na odmor. nom: „Uzimam tri nedelje odmora da Tokom praznika kao što su tzv. Zlatna se opustim negde na miru.” U mno- nedelja (Golden Week), Obon ili novogim zemljama odgovor bi bio: „Lepo godišnji praznici, mnogi putuju ili bise provedi!“ U Japanu bi takva izjava raju da provode vreme sa porodicom. bila dočekana sa nevericom. Dugi go- U tom periodu (početak maja, sredina dišnji odmori nisu nimalo uobičajeni avgusta i kraj godine) su vozovi, aerou Japanu. Jedan od razloga je poznata dromi i turističke atrakcije toliko prejapanska radna etika. Mnogi Japanci se puni, da opuštanje ponekad više liči na ponose time što svoj posao obavljaju olimpijsku disciplinu nego na odmor. odgovorno i pouzdano. Često brinu da Umesto da pobegnu od gužve, ljudi čeće njihove kolege morati da rade više, sto postanu njen deo. ako oni odu na duži odmor. Niko ne želi da se vrati s letovanja i dočeka pogle- Situacija se, ipak, polako menja. Japande koji govore: „A gde si ti bio sve ovo ska vlada i mnoge kompanije podstiču vreme?” Drugi razlog je kultura rada. U zaposlene da koriste više dana odmonekim kompanijama prisustvo na pora, kako bi imali bolji balans između poslu se smatra gotovo jednako važnim sla i privatnog života. Mlađe generacije kao i sam posao. Iako zaposleni imaju takođe sve više cene putovanja, vreme pravo na plaćeni odmor, mnogi okle- provedeno sa porodicom i priliku da se vaju da iskoriste sve slobodne dane. sete kako izgleda njihova dnevna soba Čula sam i komentare od nekih, da ne po danu. bi znali šta bi sami sa sobom dve ili tri nedelje na odmoru.

Beppu, Oita, Japan; Han Sen, Pexels

Japanci ne idu na duge odmore zbog izvor). Zahvaljujući velikom broju vulsnažnog osećaja odgovornosti, očeki- kana, Japan je dom hiljada toplih izvora vanja na radnom mestu i ustaljene tra- u kojima ljudi mogu da se opuste, užidicije. Međutim, poslednje dve decenije vaju u prirodi i zaborave svakodnevne se takvi stavovi postepeno menjaju. Ko brige. Nakon kupanja u onsenu, mnogi zna, možda će jednog dana dug odmor kažu da se osećaju kao potpuno nova u Japanu postati skoro jednako popu- osoba, samo mnogo toplija. laran kao i prekovremeni rad. Do tada će mnogi japanski radnici nastaviti da Onsen je prirodni termalni izvor čiju dokazuju koliko su posvećeni poslu, vodu zagreva geotermalna energija dučak i ako im kofer većinu godine stoji u boko ispod Zemljine površine. Japan se ormaru.

nalazi na Pacifičkom vatrenom prstenu, jednom od vulkanski najaktivnijih

Omiljena destinacija Japanaca za opu- područja na svetu. Iako vulkani mogu štanje je ONSEN (prirodni termalni biti opasni, oni su Japanu podarili jedno 62

jul/avgust 2026

od njegovih najvećih prirodnih bogat- prelepe drvene enterijere, koji stvaraju stava, termalne izvore.

mirnu i opuštajuću atmosferu.

Da bi se neki izvor zvanično smatrao Spoljašnji onseni, poznati kao ROTENonsenom, njegova voda mora da is- BURO, spadaju među najomiljenije kako punjava određene zakonske uslove u među Japancima, tako i među strancipogledu temperature i prisustva mi- ma. Posetioci mogu da se kupaju dok nerala. Voda prirodno sadrži minerale posmatraju planine, reke, šume ili pejpoput sumpora, natrijuma, kalcijuma, zaže prekrivene snegom. Zamislite da magnezijuma i gvožđa. Tradicionalno sedite u toploj vodi dok oko vas padaju se veruje da oni poboljšavaju cirkula- pahulje, kao da vas je sama priroda zaciju, opuštaju mišiće, smanjuju stres grlila. i čine kožu mekšom. Više od hiljadu godina Japanci posećuju onsene zbog Mnogi onseni su javni, što znači da se zdravlja i opuštanja.

kupalište deli sa drugim gostima, ali ženski i muški delovi su potpuno od-

Nekada su se u njima kupali samu- vojeni. To je sasvim uobičajen deo jaraji nakon bitaka, budistički monasi panske kulture i predstavlja priliku za radi duhovnog pročišćenja i putnici da opuštanje u prijatnoj atmosferi. Za one bi se odmorili tokom dugih putovanja. koji žele više privatnosti postoje i privatDanas turisti dolaze iz istih razloga jedini onseni, poznati kao KAŠIKIRI ONSEN. no što umesto na konju, najčešće stižu Oni su posebno popularni među parošinkansenom (super brzim vozom).

vima, porodicama i turistima koji žele da uživaju u kupanju bez drugih ljudi, a

Japan nudi veliki broj različitih vrsta on- pogotovo među onima koji imaju neku sena, a svaki pruža posebno iskustvo. tetovažu. Ponekad je lepše opustiti se Unutrašnja kupatila, poznata kao UČI- bez razmišljanja da ćete slučajno sesti BURO, nalaze se u hotelima, RJOKAN-ima pored potpunog stranca. (tradicionalnim japanskim hotelima) ili javnim kupatilima. Prijatna su za kori- Ne zahtevaju svi onseni potpuno kupašćenje tokom cele godine i često imaju nje tj. zaranjanje celog tela u vodu. U 63

mnogim gradovima postoje besplatne kupanje, a više na pripremu za veoma ili veoma jeftine kupke za stopala, koje ljubaznu olimpijsku disciplinu. se nazivaju AŠIJU. Posetioci samo izuju Prvo i najvažnije pravilo je da se morate obuću i potope stopala u toplu vodu, što dobro oprati pre nego što uđete u onsen. je savršen način da se odmore nakon U mnogim zemljama ljudi uđu u bazen, a dugog dana razgledanja grada. U oko- zatim se operu posle toga. U Japanu se ta lini Cukube, grada gde sam živela skoro ideja smatra potpuno pogrešnom, zapratri decenije, na planini Cukuba se nalazi vo potpuno neprihvatljivom. Još jedno rjokan u kom se oko kafea nalazi uzan bitno pravilo je da morate biti potpuno kanal, u koji posetioci umaču noge a ri- goli. Mnogi stranci se osećaju neprijatno bice im grickaju suvišnu kožu sa peta i što moraju da se potpuno razgolite pred stopala. Posle popijenog čaja, uz umiru- nepoznatim osobama, ali Japanci često juću muziku i pogled na šumu bambu- kažu „da se vide, ali da se ne gledaju”. sa, napuštate kafe sa savršeno glatkim U početku ovo može delovati čudno, ali petama, kao da ste završili tret-man kod posle početne krajnje nelagodnosti, popedikira.

sle nekoliko minuta zaista shvatite da vas niko ne posmatra. Svi su previše zauzeti

U pojedinim ruralnim krajevima i dalje pažnjom da se ne okliznu na mokrom postoje mešoviti onseni, poznati kao podu i pretvaranjem da im nije hladno KONJOKU, u kojima se zajedno kupaju dok hodaju do kupatila. muškarci i žene. Danas su ređi nego nekada, ali predstavljaju zanimljiv deo Mali peškir koji dobijete je takođe zajapanske tradicije.

nimljiv, jer postaje vaš pratilac u onsen avanturi. Koristite ga za pranje, brisanje

Kada prvi put posetite japanski onsen, lica i ponekad ga nosite okolo sa velimožda ćete pomisliti da idete samo na kim samopouzdanjem. Međutim, poopuštajuće kupanje. Zamišljate sebe stoji jedna stvar koju nikada ne smete kako mirno sedite u toploj vodi, uživate u da uradite, a to je da stavljate peškirić pogledu i osećate se poput mudrog pla- u toplu vodu. Peškir možda jeste vaš ninskog monaha. A onda otkrijete pravila prijatelj, ali niko ne želi da vaš mali koi odjednom sve počne manje da liči na mad tkanine pluta okolo. Tišina je još 64

jul/avgust 2026

jedno važno pravilo. Onsen nije mesto Najzabavniji deo iskustva u onsenu za glasne razgovore, dramatične priče jeste to što su pravila, iako u početku ili objavljivanje planova za vikend celoj deluju strogo, napravljena da bi svima prostoriji. Predviđeno je da se opuštate bilo prijatno. Ona stvaraju zajedničko mirno, poput spokojne statue.

razumevanje, a to je da se svi nalaze u onsenu da bi se opustili, bili čisti i da

Postoje i pravila koja se tiču tetovaža. bi se izbeglo pretvaranje mirnog kupaNeki onseni i dalje ograničavaju ulazak nja u haotičnu žurku na bazenu. Poseljudima sa tetovažama zbog istorijskih ta onsenu je lekcija o japanskoj kulturi. veza sa JAKUZA-ma (kriminalne grupe Strpljenje, poštovanje tuđeg prostora, u Japanu). Ipak, danas mnogi objekti tišina, skromnost i uživanje u malim postaju otvoreniji i nude mogućnosti za stvarima je bitno da prihvatite da ne osobe sa tetovažama u privatnim ku- biste izgledali kao zbunjeni turista. patilima. Na ulazu se prodaju i samolepljive trake za jednokratnu upotrebu Mnogi onseni se nalaze na slikovitim mestima okruženim planinama, šumama ili

Beppu Hot Springs, Kyushu, Japan by Pet_r, CC BY-NC-SA 2.0

koje se lepe preko tetovaža.

morem, pružajući posetiocima miran beg od svakodnevnog života. Jedan od najpoznatijih onsena u Japanu je Kusacu Onsen. Smešten u planinama prefekture Gunma, Kusacu, poznat je po vodi bogatoj mineralima i tradicionalnoj atmosferi. U centru grada nalazi se Jubatake, poznato polje vrele vode kroz koje voda prolazi drvenim kanalima. Posetioci dolaze da uživaju u lekovitim svojstvima vode i da iskuse atmosferu starog japanskog onsen grada. Još jedno poznato mesto je Bepu Onsen na ostrvu Kjušu. Bepu je jedno od najvećih područja toplih izvora u Japanu i poznato je po različitim vrstama kupki, uključujući kupke sa blatom, peščane kupke i parna kupatila. Ovo područje je takođe poznato po tzv. Devet paklova Bepua, grupi vrelih izvora neobičnih boja i izgleda koji privlače brojne posetioce. Onsen Arima je jedno od najstarijih i najuglednijih odmarališta sa toplim izvorima u Japanu. Nalazi se blizu Kobea i ima istoriju dugu više od hiljadu godina. Arima je poznat po dve vrste mineralne vode, a to su KINSEN, crvenkasto-smeđoj vodi, i GINSEN, prozirnoj vodi. Njegove tradicionalne ulice, drvene kuće i mirna atmosfera privlače veliki broj turista. 66

jul/avgust 2026

• Kusatsu Onsen, Gunma Prefecture; 雷太, CC BY 2.0, via Wikimedia Commons • Beppu, Japan; Belle Co, Pexels •Gosho bessho in Arima onsen, Kobe, Hyogo prefecture, Japan; 663highland, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons

Selo sa toplim izvorima Nozava Onsen, smešteno među snežnim planinama, još jedna je popularna destinacija. Ono kombinuje skijanje, lokalnu kulturu i opuštajuće kupke, zbog čega je posebno omiljeno tokom zime. Selo ima mnogo javnih kupatila u kojima posetioci mogu da iskuse tradicionalni japanski običaj zajedničkog kupanja. Možda jedno od najpoznatijih onsen iskustava može se doživeti u Gero Onsen, koji se često ubraja među najbolje japanske termalne banje. Njegova nežna i glatka voda, kao i prelepo prirodno okruženje, učinili su ga idealnim mestom za odmor i opuštanje. Japanski onseni predstavljaju mnogo više od običnog kupanja. Oni odražavaju japansko poštovanje prema prirodi, jednostavnosti i skladu. Bilo da posetite istorijski grad poput Kusacu, primorsko odmaralište ili planinsko selo, iskustvo odlaska u onsen pruža jedinstvenu priliku da upoznate japansku tradiciju i uživate u trenutku mira. • Gero Onsen Gassho-mura; 先従隗始, CC0, via Wikimedia Commons • Gero Onsen Gassho-mura; 先従隗始, CC0, via Wikimedia Commons • Kin-sen of Arima Onsen Gekkoen Yugetsusanso in Kobe Hyogo prefecture, Japan; 663highland, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons • Shiriyaki Onsen, where the hot water just bubbles up out of the river by Big Ben in JapanCC BY-SA 2.0

Godine provedene u avijaciji i stalna pakovanja inspirisale su nastanak brenda ORDRÉ. Na tom iskustvu zasniva se filozofija brenda – da dobra organizacija nije luksuz, već mala navika koja pravi veliku razliku. Organizatori od kvalitetnog pamučnog platna olakšavaju pakovanje, a zahvaljujući prirodnom materijalu i minimalističkom dizajnu nastavljaju svoju ulogu i nakon raspakivanja kofera, pronalazeći svoje mesto i u svakodnevnoj organizaciji doma.

jul/avgust 2026

Gastro

Gotovo vek gostoprimstva na glavnom trgu Hvara Na glavnom trgu grada Hvara, gde se već gotovo sto godina susreću turisti iz celog sveta, nalazi se restoran Pošteni. Njegova priča počela je 1933. godine, kada je pradeda Jure otvorio mali pansion imena Jadran. Bio je poznat po svojoj dobroti – gostima je kupovao vozne karte, Hvaranima govorio: „Plati kad možeš“, a jednom je potrčao do broda kako bi italijanskom gostu vratio zaboravljeni novčanik. Upravo zbog te ljubaznosti Hvarani su mu dali nadimak Pošteni, koji je s vremenom postao ime restorana.

Fotografije: Andrija Rančić

jul/avgust 2026

Danas, gotovo vek kasnije, restoran Pošteni vode praunuka Mia i njen otac Đorđe. Porodica je i dalje svakoga dana ispred restorana, lično dočekuje goste, preporučuje jela i vina i ispraća ih kao prijatelje. Mnogi se vraćaju iz godine u godinu, a u restoranu Pošteni ih pamte po imenu, omiljenom stolu i najdražem jelu. Kuhinja restorana Pošteni spaja dalmatinsku tradiciju sa savremenim mediteranskim i internacionalnim uticajima. Na jelovniku se nalaze lokalni klasici poput pašticade, sveže ribe i plodova mora, ali i moderna jela inspirisana Mediteranom. „Naš je cilj sačuvati vrednosti koje je pradeda Jure ostavio iza sebe, a istovremeno restoran razvijati za nove generacije. Verujemo da se gosti ne vraćaju samo zbog naših jela, nego i zbog osećaja da su ovde uvek iskreno dobrodošli“, kaže nam vlasnica Mia.

Zato se na Hvaru već decenijama ne kaže samo: „Idemo u restoran.“ Kaže se: „Idemo kod Poštenog. 73

Vila Fig & Oak Obiteljska kuća nadomak Dubrovnika

foto: Željko Ćurić i Pamela Kurt

okružena šumom čempresa i hrastova

jul/avgust 2026

Renovirali smo obiteljsku kuću koja je pripadala mojoj prabaki, smještenu u okolici Dubrovnika, u maloj šumi od čempresa i stoljetnih hrastova. Veliki vrt i pogled na uvalu Župa Dubrovačka smatram najvećom privilegijom kuće danas, u vremenu kad je svaki kvadratni metar drugdje pretežno izgrađen.

jul/avgust 2026

Kuća je izgrađena početkom 20. stoljeća, kada su se moja prabaka i pradjed vjenčali i uselili u nju. Kuće u tom kraju tada nisu imale struju, tekuću vodu ni kupaonicu. Kuhalo se na starom ognjištu koje je bilo odvojeno od glavne zgrade, a rublje se pralo vani. Zbog toga je pravi izazov bio kuću dovesti do modernog komfora, a pritom sačuvati njezin autentičan karakter. Sačuvali smo i restaurirali sve što smo mogli iz izvorne kuće i zadržali izvorni plavi ton koji je korišten u drvenariji kuće, što mi se činilo vrlo šik za to vrijeme.

Kod uređenja smo zanimljivom keramikom i tekstilom oživjeli kamen i drvo. Inspiracija nije došla samo iz autentičnog dalmatinskog i dubrovačkog stila, već i iz mediteranskih interijera koji su me inspirirali tijekom putovanja. 78

jul/avgust 2026

Iza kuće se nalazi bazen dimenzija 10x5 m, na parceli omeđenoj suhozidom, s drvenim dekingom koji povezuje suhozid s rubovima bazena. Bazen je pozicioniran tako da je izložen suncu, a istovremeno blizu zasjenjenih područja ispod stabala i blagovaonskog stola, što omogućuje kombinaciju sunčanja, blagovanja i kupanja.

jul/avgust 2026

Fotografije: Ðorđe Vukojičič, privatna arhiva

Eter Yurt Retreat

Eter je nastao iz želje da se stvori prostor u kome se usporava ritam i ponovo pronalazi ono što u svakodnevici često izgubimo – mir, prisutnost i povezanost sa prirodom.

jul/avgust 2026

Naziv Eter simbolizuje nevidljivi prostor koji povezuje sve elemente, dok četiri jurte - Terra, Aer, Ignis i Aqua - predstavljaju zemlju, vazduh, vatru i vodu. Zajedno čine jedinstvenu celinu, inspirisanu prirodom i njenom ravnotežom. Verujemo da prostor nosi energiju namere i načina kako je stvaran. Zato su mnogi detalji u enterijeru ručno izrađeni ili pažljivo birani, sa idejom da svaki predmet unese autentičnost i dušu u boravak. Estetika ovde nije cilj sama po sebi, već način da se čovek oseća prijatno, smireno i povezano sa okruženjem. Kružni oblik jurte, vekovima simbol celovitosti, zajedništva i beskonačnosti, poziva da zastanemo, udahnemo i vratimo se sebi. Na obroncima planine Goč, uz čist vazduh, pogled koji se prostire u daljinu i nebo ispunjeno zvezdama, Eter postaje mesto na kome priroda i čovek ponovo pronalaze ravnotežu. Mesto gde se ne dolazi samo da bi se prenoćilo, već da bi se doživeo osećaj koji ostaje i nakon odlaska.

jul/avgust 2026

Grab Ethno Village & Camp

Neka mjesta obiđemo jednom, a neka nam se jednostavno uvuku pod kožu. Na Tari se lako zaboravi koliko je sati. Jutro počinje hukom rijeke, svježim planinskim vazduhom i pogledom na smaragdnu vodu koja protiče tik ispod restoranske terase. Rijeka određuje ritam dana, planine utišaju buku, a telefon ostane negdje po strani.

jul/avgust 2026

Foto: Credits to Ethno Village and Camp Grab

Grab nije mjesto koje pokušava da impre- puno nenadano, mir useli u grudi. Priroda sionira. Ili ti odmah legne ili ne uopšte.

ima tu moć – da iz čovjeka izvuče ono što je istinski važno.

Nema gužve. Nema gradske žurbe. Samo Tara koja teče istim ritmom kao i prije sto- Grab već više od dvadeset godina dočekuje tinu godina.

goste koji traže upravo to. Odmor koji vraća jednostavnim stvarima: svježem vazduhu,

A onda se, gotovo neprimjetno, nešto pro- uzbuđenju rijeke, pravoj domaćoj hrani, mijeni. Što smo dalje od grada, kao da smo noćima uz vatru i gitaru ili tišinu. bliže sebi. Zamire i buka u nama, pa se, pot-

jul/avgust 2026

Dan može početi kafom na terasi iznad ri- Danas ga i dalje vodi mali tim ljudi koji zna jeke, nastaviti se raftingom, kajakom ili šet- da se dobra kuća ne gradi samo od drveta njom, a završiti na pješčanoj plaži uz zala- i kamena, već i od iskrenog gostoprimstva. zak sunca ili uz čašu vina i muziku. Neko će Zato se mnogi gosti vraćaju iz godine u goispuniti svaki sat avanturom, neko će cijeli dinu – ne jer je Grab ostao isti, već zato što dan provesti uz knjigu i zvuk vode. I jed- je sačuvao ono zbog čega su ga prvi put no i drugo ovdje ima jednaku vrijednost. zavoljeli. Grab je jedno od prvih mjesta na Tari koje je osim aktivnosti na rijeci, u ponudu uvrstilo i smještaj i vrhunsku domaću kuhinju, koja je postala nezaobilazan dio iskustva boravka na Tari.

jul/avgust 2026

Bistrica Cottage Kuća za odmor Bistrica Cottage primjer je kako se obnovom stare baštine može stvoriti autentično odredište koje promiče održiva putovanja i pruža jedinstven doživljaj boravka u prirodi. Smješten na mjestu nekadašnjeg mlina uz rijeku Bistricu, Bistrica Cottage već pri prvom dolasku ostavlja dojam bajkovitog skrovišta u kojem se priroda, povijest i suvremena udobnost skladno isprepliću. Svaki detalj obnove osmišljen je s poštovanjem prema izvornom karakteru mjesta kako bi se sačuvala njegova autentičnost i omogućio doživljaj koji je danas rijetkost.

jul/avgust 2026

Velike staklene stijene brišu granicu izme- Održivost je od samih početaka bila jedno đu interijera i okoliša pa se iz svakog kutka od temeljnih načela razvoja Bistrica Cottakuće otvaraju prizori rijeke, slapova i guste ge-a. Objekt koristi grijanje na drva i mošume koji se mijenjaju sa svakim godišnjim derni biološki pročistač otpadnih voda, a dobom. Ručno izrađen namještaj, prirod- svaki zahvat izveden je s ciljem očuvanja ni materijali i tradicionalni detalji stvaraju prirodnog krajolika i sklada s okruženjem. toplinu doma, dok šum vode i mirisi šume Umjesto nametanja prostora prirodi, ovdje postaju sastavni dio boravka.

je priroda ostala glavni domaćin.

Vanjski prostor pažljivo je oblikovan kako bi Takav pristup prepoznali su i gosti iz cijelog gostima postupno otkrivao čari ovog jedin- svijeta, koji u svojim recenzijama posebno stvenog lokaliteta. Pečenjara je smještena ističu mir, privatnost, autentičnost i osjećaj ispred kamenjara iza kojeg se skriva špilj- potpune povezanosti s prirodom. Potvrda ski sustav, čiji hladan zrak tijekom ljetnih kvalitete najbolje se očituje kroz činjenicu mjeseci prirodno rashlađuje prostor sjeni- da Bistrica Cottage već pet godina zaredom ce i stvara poseban osjećaj ugode. Neko- ostvaruje maksimalnu ocjenu 10/10 na liko koraka dalje nalazi se vruća kupka na Booking.com. Ovakav spoj očuvane baštidrva, smještena tik uz rijeku, bez električ- ne, održivog pristupa i nezaboravnog iskunih pumpi i klora. Dok se topla voda stapa stva pokazuje da odgovoran turizam može sa zvukom slapa, nije rijetkost da gosti u istodobno čuvati prirodu, poštovati proštišini promatraju vidre ili dabrove kako pro- lost i stvarati uspomene koje goste iznova laze svojim prirodnim staništem, stvarajući vraćaju na ovo, gotovo bajkovito, mjesto. prizore koji ostaju u sjećanju dugo nakon odlaska.

jul/avgust 2026

HEDONISTIČKO PUTOVANJE ZA SVA ČULA

foto: Vinarija Đurđevića Legat

100 jul/avgust 2026

Okružena vinogradima i zelenilom, Vinarija Đurđevića Legat objedinjuje uživanje u vrhunskom vinu i hrani uz boravak u prirodi u jedinstven doživljaj. Nagrađivana vina nastaju iz porodične tradicije duže od sto godina, iz pažljivog rada u vinogradu i savremenog pristupa proizvodnji.

101

102 jul/avgust 2026

Restoran i njegova terasa sa pogledom od Valjeva do Avale, barik podrum i apartmani pružaju prostor za degustacije, nezaboravne ručkove, proslave i odmor u selu Ključ u blizini Mionice. Vođene principima slobode i jedinstvenosti, tri sestre - Aleksandra, Ivana i Sanja, danas vode Vinariju Đurđevića Legat i pozivaju vas da i sami otkrijete čari istinskog hedonizma i prepuštanja svim njegovim nijansama u suncem obasjanim vinogradima, osmehu voljenih, lepoti prirode i degustiranju njenih napitaka.

103

Ekologija

Piše: Nataša Bućić @ava_kiddo

Evropske botaničke bašte (II deo)

ZELENI DRAGULJI URBANE ARHITEKTURE

U ovom broju nastavljamo šetnju evropskim botaničkim baštama. Za ovu priliku, u skladu sa sezonom, odabrala sam da to budu biljne oaze koje se nalaze kraj mora, Giardini Botanici Hanbury - pavilion; Daderot., CC BY-SA 3.0 via Wikimedia Commons

kako bi neki od vas na ovaj način mogli da oplemene svoj odmor. Često ovakva mesta zbog količine ponuđenih sadržaja na određenoj lokaciji previdimo a da toga nismo ni svesni. Ovaj put vam skrećem pažnju na zelene dragulje koji su svoje mesto našli uz obalu. Uživajte!

105

Botanical Park & Gardens of Crete (Krit, Grčka) PROBUDITE SVOJA ČULA

Ukoliko je vaša izabrana destinacija za izlet daleko od gradske buke i prepunih ovogodišnji odmor Krit, ne bi trebalo da plaža, sa retkim lokalnim primercima propustite priliku za posetu ovoj bota- flore i faune, kao i tropskim i suptropničkoj bašti koja se nalazi u blizini Hanje. skim sortama iz celog sveta. Obeležene staze vode kroz različite delove ove zeOva botanička bašta se izdvaja po tome lene oaze, prikazujući tropsko drveće, što deluje kao most koji povezuje lo- voćke, zasade citrusa, aromatično bilje kalnu i globalnu floru, društvo i eko- i vinograde, obogaćujući posetu edukanomiju, prikazujući međuzavisnost pri- tivnim uvidima u različite biljne vrste. rodnih ekosistema i ljudskih zajednica Bujni pejzaž dodatno ulepšava jezero u ističući značaj ovakve povezanosti kako donjem delu bašte koje pruža sklonište u lokalnim tradicijama, tako i u global- patkama, guskama i drugim vodenim noj održivosti. Smeštena na samo 18 pticama. Pored toga, bašta ima otvokm od Hanje, u podnožju Belih plani- reni, kameni amfiteatar pogodan za na, idealna je destinacija za sve one koji manje događaje, što dodaje kulturnu žele da se opuste u potpunom miru pri- dimenziju prirodnoj lepoti lokaliteta. rodnog okruženja. Ovo botaničko putovanje, koliko god Bilo da se posmatra kao živopisna pla- čudno zvučalo, počelo je razornim poninarska tura ili edukativno istraživanje žarom 2003. godine. Požarom koji je prirodnih staza, Botanička bašta na Kri- spalio velike površine zemlje u rodnom tu je zanimljiva opcija za jednodnevni mestu Marinakisa Petrosa, inspiratora i 106 jul/avgust 2026

tvorca sadašnje Botaničke bašte, i osta- Ova botanička bašta posetiocima pruvio za sobom samo pepeo. Ekonomska ža jedinstvenu priliku da upoznaju voći ekološka razaranja za region bila su ke, začinsko, lekovito i ukrasno bilje iz neprocenjiva. Izgorelo je približno sto celog sveta, da istraže čudesni svet prihiljada stabala maslina, starih preko rode i da izbliza vide životinje koje ga 400 godina.

naseljavaju. Vrt je namenjen svima onima koji žele da osete prirodu, onima

„Vatra je takođe ostavila pepeo na na- kojima je potreban predah od misli i šem imanju“, seća se inicijator bašte. problema svakodnevnog života i traže „Suočavajući se sa pepelom, jedina mi- priliku za spokoj, kratak odmor od brsao koja mi je pala na pamet bila je da zog gradskog tempa. ponovo zasadim našu zemlju. Da naše mesto ponovo procveta. Činjenica da Ovo mesto izgrađeno na jedinstvenom je prirodna sredina tako iznenada uni- tradicionalno-botaničko-gastronomštena izazvala je u meni neopisivu tugu. skom iskustvu i svojim posetiocima Podjednako tužna za mene bila je či- nudi sledeće celine: njenica da se sve ovo dogodilo u vreme • MEDITERANSKU BAŠTU SA kada su se ljudi distancirali od prirode. VOĆKAMA

Za svaku osobu koja je odrasla u njenom Jedna od najvažnijih razlika između kritzagrljaju, kao i ja, tužno je pomisliti da ske ishrane i ishrane drugih mediteransu savremeni ritmovi života apsorbova- skih regiona je u ogromnoj potrošnji li pažnju mnogih naših sugrađana koji voća. Drveće koje je prilagođeno ostrvžive gotovo zatvoreni u cementiranim skom okruženju, daje izuzetno ukusne gradovima i da mnoga deca ne mogu plodove, a stanovnici Krita konzumirada razlikuju osnovne vrste drveća, nisu ju šest puta više voća nego prosečan videla plodove na drveću, nisu doživela stanovnik drugih mediteranskih regiovo znanje i slobodu...“

ona. Obilazak Botaničke bašte će vas približiti voćkama Mediterana.

107

• MEDITERANSKA BAŠTA BILJA U samoj bašti nalaze se i bogati zasadi vinove loze koji su tu da nas podsete I ENDEMSKE BILJKE KRITA Krit je poznat po mnoštvu biljaka koje na veliku ulogu koje ovo ostrvo ima u se od davnina koriste kao lekovite bilj- izgradnji globalne vinske kulture, kao i ke. Mali raj sa endemskim i autohto- raskošan vrt trešanja koji nudi uživanje nim kritskim i mediteranskim biljem, u prelepom pogledu, ali i plodovima drvećem i žbunjem, očekuje vas u ovoj ovih stabala. Botaničkoj bašti. Uvek u kontekstu harmoničnog suživota, ove vrste će vas Prilikom posete ovom botaničkom draočarati promenama boja koje karakte- gulju posetioci imaju priliku da se surišu godišnja doba, ali i divnim mirisima sretnu i sa bogatom faunom koja uki ukusima koji definišu mediteransku ljučuje svet leptira, životinje na farmi, floru.

divlje ptice parka, kao i životinje koje pripadaju divljim, ostrvskim populaci-

BAŠTA CITRUSNOG VOĆA

jama. Tu je i nezaobilazno jezero koje

U bašti ima pregršt vrsta citrusnog voća sa svojim biljnim i životinjskim svetom koje je poznato po kvalitetu svojih plo- pruža posetiocima osećaj spokoja i zadova. Nije slučajno što su citrusi odav- dovoljstva. Za ljubitelje gastronomije de poznati svuda, niti što su evropski tu su časovi kuvanja, degustacije koje putnici koji su stizali na Krit od 19. veka posetioce približavaju ukusima i sastojhvalili pomorandže sa ostrva.

cima kritske zemlje i raznovrsne vođene ture.

TROPSKA BAŠTA Krit je zbog specifične klime postao Ukoliko se ova, po mnogo čemu posebstalni dom mnogih tropskih vrsta i ovo na destinacija nađe ucrtana na vašoj je jedinstvena prilika da upoznate neke mapi, informacije o pomenutim sadrod njih!

žajima možete pronaći na zvaničnom sajtu.

108 jul/avgust 2026

Marimurtra, (Španija)

BALKON NAD MEDITERANOM

Na liticama Costa Brave, iznad plavet- Vrtovi Marimurtre bili su ostvarenje nila Mediterana nalazi se botanička ba- sna Karla Fausta (1874-1952), nemačšta Marimurtra, jedna od najlepših u kog preduzetnika, ljubitelja biljaka i priEvropi. Bašta se prostire na nekoliko rodnjaka amatera. Uprkos njegovom hektara i okuplja hiljade biljnih vrsta sa snažnom interesovanju za prirodu i svih kontinenata, a posetiocima pruža nauku, roditelji su ga podstakli da stuspektakularan pogled na špansku oba- dira trgovinu, i tako je konačno 1897. lu. Posebnu atrakciju predstavlja Lineov godine poslat u Barselonu (Španija) da hram, vidikovac koji je postao zaštitni otvori novu filijalu kompanije u kojoj je znak vrta. Marimurtra nije samo turi- radio. Ovde se brzo povezao sa lokalstička atrakcija već i važan centar za nim društvom i ostao fasciniran mediočuvanje biljnih vrsta i botanička istra- teranskom prirodom. živanja. Faust je 1908. godine napustio komSa gotovo vekovnom istorijom, Bota- paniju koja ga je dovela u Španiju da nička bašta Marimurtra jedna je od dve bi osnovao sopstvenu kompaniju za botaničke bašte koje postoje u Katalo- metal. Postao je član mnogih lokalnih niji. Pripada Fondaciji Karl Faust, privat- društava, kao i Planinarskog kluba Kanom entitetu koji sprovodi želje svog talonije koji je organizovao izlete istraosnivača garantujući njeno održavanje. živanja regiona. Tokom tih planinarenja Uprava Katalonije klasifikovala je ovu otkrio je Blanes, tada živopisno primorbaštu kao kulturno dobro od nacional- sko selo na Kosta Bravi gde je 1918. nog interesa i ona je deo Iberomakrone- godine kupio nekretninu. Uz pomoć zijskog udruženja botaničkih bašti.

katalonskog arhitekte Žozepa Godaja, sagradio je kuću i biblioteku i napra 109

Marimurtra; Àlex, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons

Jardí Botànic Marimurtra; Jardí Botànic Marimurtra, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons

110 jul/avgust 2026

vio plan botaničke bašte svojih snova, sta sa pet kontinenata, od kojih su neke ali tek 1927. godine bašta je počela da poznate po svojoj biološkoj jedinstvedobija oblik zahvaljujući švajcarskom nosti, starosti i veličini. Biljne kolekcije pejzažnom arhitekti Zenonu Šrajberu i obuhvataju kaktuse, palme, paprati, lomalom timu graditelja.

kvanje, aromatično i lekovito bilje, kao i egzotične biljke i organski voćnjak. Ba-

Španski građanski rat (1936-1939) nije šta takođe obuhvata dodatnih 10 hekoštetio baštu Marimurtra, ali videvši ri- tara zaštićenih mediteranskih šuma zik od eksproprijacije imovine Faust je koje nisu otvorene za posetu. odlučio da osnuje fondaciju u Švajcarskoj kako bi je zaštitio. Međutim, njegov Prva bašta je ona koju nailazite čim nemački pasoš mu nije olakšao stvari, uđete u Marimurtru. U njoj ćete se brzo posebno posle Drugog svetskog rata, naći okruženi palmama i cikasima sa i njegova fondacija nije ugledala sve- Kanarskih ostrva i ostatka Makaronetlost dana sve do 1951. godine, samo zije (Azori, Madeira, Zelenortska ostrva godinu dana pre nego što je preminuo. i Divlja ostrva). U proleće i leto možete Međutim, do tada je Botanička bašta videti banane koje rastu na džinovskim Marimurtra već bila stvarnost.

biljkama banana, kao i zavidnu kolekciju kaktusa i euforbija.

Pored naučnog interesa, zadivljujući pejzaži čine Marimurtru jednom od naj- Druga bašta je bujna i senovita. U njoj zanimljivijih botaničkih bašti u Evropi. ćete se susresti sa povrtnjakom, zasadiLepota biljaka, prelep pogled na more ma vinove loze, kafeterijom, stolovima za i Kosta Bravu olakšavaju razumevanje piknik, ali i starim bunarom i farmerskom zašto toliko posetilaca (više od 100.000 kolibom koji svedoče o prošlosti samog svake godine), dolazi u Marimurtru već mesta, egzistirajući na toj lokaciji i pre decenijama.

samog nastanka botaničke bašte. Ubrzo zatim stižete i do najvišeg drveta u Ma-

Bašta ima otvoren deo od 4 hektara rimurtri: araukarije (Araucaria bidwillii), koju čine tri celine, tri odvojene bašte u australijskog drveta koje raste do 50 m. kojima je prisutno oko 3.000 biljnih vr- Ako budete imali sreće, možda ćete moći 111

da vidite jednu od njenih džinovskih šišarki veličine fudbalske lopte. To je takođe najstarije drvo u ovoj bašti, koje je zasadio sam gospodin Faust. I čim je prođete, desno ćete naići na bambusovu šumu. Tu je i tunel ispod ulice koji nas vodi do treće bašte. Treća bašta je uglavnom posvećena mediteranskoj flori. Nije toliko senovita kao druge dve, ali ima dovoljno mesta za sklonište od vrelog sunca leti. To je takođe najromantičniji deo bašte i najslikaniji, sa svojim monu- njaku Karlu fon Lineu, koji je poznat i mentalnim stepenicama i tri vidikovca kao „otac taksonomije”. On je utemeljio sa pogledom na more. Tu je svoje me- modernu biološku sistematiku i uveo sto našao i ribnjak sa lokvanjima, kao i binarnu nomenklaturu, gde se naučni Epikurovo stepenište praćeno visokim naziv svake vrste sastoji iz dve reči (načempresima. Na kraju 81 stepenice ziva roda i vrste). otvara se trg sa najpoznatijim kutkom ove botaničke bašte, paviljonom Line. Ukoliko želite da posetite ovu jedinOvaj klasični vidikovac nudi slikovit po- stvenu botaničku baštu, sve neophodgled na Sredozemno more i zaliv, a gra- ne informacije možete pronaći na zvađevina je posvećena švedskom prirod- ničnom sajtu. 112 jul/avgust 2026

Jardin Exotique d’Èze, (Francuska) EGZOTIČNI VRT IZNAD AZURNE OBALE

Usred srednjovekovnog sela Èze, visoko efikasnu drenažu. Cilj je bio da se zaiznad Azurne obale, smešten je jedan od sade vrste otporne na sušu kao što su najpoznatijih vrtova Francuske. Jardin kaktusi, agave, aloje i druge. FotografiExotique d’Èze nastao je na mestu ne- je iz tog perioda prikazuju cvetne leje kadašnje tvrđave iz XII veka (tvrđavu su ispunjene mladim zlatnim kaktusima, 1706. godine srušile trupe Luja XIV tokom od kojih su neki još uvek u saksijama, Rata za špansko nasleđe), na 429 metara okruženi mladim euforbijama. nadmorske visine, odakle se pruža veličanstven pogled na Sredozemno more. Raspoređena u dva glavna dela, bašta Vrt je poznat po bogatoj zbirci kaktusa, sadrži mnoštvo biljaka, od kojih svaka agava, aloja i drugih biljaka prilagođenih odražava različite klimatske uslove iz sušnim uslovima koje dolaze sa različi- kojih potiče. Južni deo prikazuje vrste iz tih kontinenata. Spoj istorije, botanike i pustinjskih regiona, severna padina, sepejzaža čini ga nezaobilaznom stanicom novitija i vlažnija, favorizuje mediteranna Francuskoj rivijeri.

ske biljke. Prihvatajući nove tehnologije, bašta nudi posetiocima priliku da pro-

Posle Drugog svetskog rata, desetine dube svoje znanje o različitim prisutnim muškaraca nosile su vreće napunjene vrstama kroz botaničke informativne lizemljom i šutom na leđima do ruševina stove koji se mogu preuzeti putem QR zamka, gde je još uvek stajalo nekoliko kodova. Takođe, ljubitelji sunčanja mogu delova zida. Upravo je tamo tadašnji uživati u udobnosti terase i njenih ležaljgradonačelnik, uz pomoć Žana Gastoa, ki, opuštajući se s pogledom ka pejzažu. oca Egzotične bašte Monaka, odlučio Umetnička staza, sa četrnaest statua vada tu stvori botaničku baštu. Lokacija je jara Žan-Filipa Rišara dodatno doprinosi dobro zaštićena od severnih vetrova vi- estetici i šarmu ove egzotične bašte. soravni Rever, a njen nagib obezbeđuje 113

Više informacija o ovoj botaničkoj bašti, kao i terminima posete i kupovini ulaznica možete pronaći na zvaničnom sajtu. Jardin Exotique d'Èze; Jean-Pierre Dalbéra from Paris, France, CC BY 2.0, via Wikimedia Commons

Jardin Exotique d'Èze; Zo Zo, Pexels

114 jul/avgust 2026

Giardini Botanici Hanbury, (Italija) MEDITERANSKI RAJ NA LIGURSKOJ OBALI

Nedaleko od italijansko-francuske gra- Vrt se prostire na terasama koje se kanice, u mestu Ventimilja, nalazi se čuve- skadno spuštaju prema Ligurskom moru, na botanička bašta Hanbury, jedna od stvarajući spoj raskošne vegetacije i venajstarijih i najuglednijih mediteranskih ličanstvenih morskih vidika. Nekada je bašti u Evropi. Osnovao ju je engleski tr- ovde raslo više od 5.800 vrsta biljaka, dok govac Tomas Hanbury 1867. godine, pri- se danas čuva nekoliko hiljada taksona vučen izuzetno blagom klimom Ligurske među kojima se izdvajaju agave, aloje, obale. Tokom decenija stvaranja, bašta palme, citrusi, eukaliptusi i retke mediteje prerasla u jedinstvenu kolekciju biljaka ranske vrste. Posetioci šetajući kamenim iz različitih klimatskih zona.

stazama prolaze pored istorijskih vila, dekorativnih fontana i egzotičnih zasada

Italijanska Riviera dei Fiori (Cvetna ri- koji svedoče o zlatnom dobu evropske vijera) ne bi mogla imati simboličniji botanike. Hanbury se danas nalazi pod početak. Na samo 3 km od francuske upravom Univerziteta u Đenovi i predgranice, posetioce čeka Giardini Bota- stavlja važan centar za naučna istraživanici Hanbury, verovatno najlepša bo- nja i zaštitu biljnog sveta. tanička bašta italijanske i francuske rivijere zajedno. Prostire se preko Kapo U bašti se nalaze Australijska šuma, boMortola rta. To je nastavak planinskog gata eukaliptusom i akacijom, zasadi venca između Francuske i Italije, gde sukulentnih biljaka, mirisna bašta, vrt Alpi dosežu do Sredozemnog mora, sa drevnim sortama ruža i božura, egzopružajući idealnu zaštitu od severnih tični voćnjak i citrusni zasadi sa drevnim vetrova. Zato su Tomas Hanburi i nje- sortama citrusnog voća. Glavne kolekcigov nemački pejzažni arhitekta Ludvig je koje se trenutno gaje u bašti uključuVinter tako dobro uspeli u aklimatizaciji ju rodove Acacia, Agave, Aloe, Brugmanegzotičnih vrsta.

sia, Cistus, Citrus, Eucalyptus, Passiflora, 115

Rosa, Salvia, kao i vrste iz familija Bigno- vog opstanka i prekomernog zalivanja niaceae, Myrtaceae.

koje dovodi do neprirodnog forsiranog rasta tokom pogrešne sezone. Takođe,

Specifičnost ove botaničke bašte je u tokom letnje sezone plodovi sazrevaju tome što se kod nje u prvom planu ne i trebalo bi da ostanu na biljkama dok nalazi estetski momenat koji dočara- seme ne bude spremno za sakupljanje va lepotu egzotične vegetacije. U ovoj za baštu, a zatim i slanje u druge bašte bašti se biljke gaje tako što se na prvo i botaničke institute širom sveta. Nemesto stavlja njihov prirodni reproduk- mojte se iznenaditi što neka područja tivni ciklus. Iz tog razloga svo staro lišće ne izgledaju najbolje i što neke mrtve i cvetovi ostaju na biljkama. Na primer, mahune semena ostaju na biljkama da palme i juke se ostavljaju onakvima ka- sazru (na primer, aloje i afrički ljiljani). kvi bi bili u njihovom prirodnom stani- Tomas Hanberi je napisao da bi tokom štu. Ne uklanja se staro lišće koje ostaje leta bila dobra prilika da se bašta zaobmotano oko debla štiteći ga od vrući- tvori za posetioce i ponovo otvori posle ne i hladnog vremena, a ovo odsustvo prve kiše u septembru, ali se to nikada orezivanja često daje ovim biljkama ele- nije obistinilo iz razloga što neke biljke ganciju zaboravljenu u baštama Rivije- iz sušnih klimata baš dolaze do izražaja re. Ovakav pristup aklimatizaciji znači tokom leta. da se egzotične biljke mogu postepeno uvoditi i na taj način se prilagođavati Istraživanja i analize istorijskih podataživotu u novim uslovima i okruženju. ka doveli su 1996. godine do objavljivaU zavisnosti od godine, mediteranska nja petog kataloga „Enumeratio Plantaklima ima dug period suše tokom leta, rum in Horto Mortolensi cultarum“, u generalno od sredine juna do dolaska kojem je navedeno više od 3000 entiprve kiše u septembru. Tokom ovog pe- teta prisutnih u kompleksu, sa naznarioda biljke se odmaraju jer moraju da kom područja porekla, najpoznatijih se zaštite od transpiracije, ne samo da sinonima i sa zapažanjima o biologiji prestaju da rastu, već im listovi venu, a i periodima cvetanja i plodonošenja. neki i opadaju. Postoji tanka ravnoteža Svake godine, na osnovu sakupljenog između zalivanja ovih biljaka radi njiho- semena, objavljuje se Index Seminum i 116 jul/avgust 2026

šalje se botaničkim baštama i istraživačkim centrima širom sveta. Uzorci biljaka se sakupljaju, suše i pripremaju za uvećanje herbarijuma. Botanički muzej sadrži malu drvenu kolekciju biljaka i semena prisutnih u bašti. Ukoliko ovog leta budete u prolazu obavezno posetite ovu jedinstvenu botaničku baštu. Više informacija možete

Giardini Botanici Hanbury - villa; Daderot., CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons

pronaći na zvaničnom sajtu.

117

Giardini Botanici Hanbury;Daderot., CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons

Giardini Botanici Hanbury in Ventimiglia; Fabio Alessandro Locati, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons

118 jul/avgust 2026

Lokrum, (Hrvatska)

BOTANIČKI RAJ PRED VRATIMA DUBROVNIKA

Samo desetak minuta vožnje brodom svoju rezidenciju za odmor. Iste godine od Dubrovnika nalazi se ostrvo Lokrum, započeo je izgradnju letnjikovca, vrtova poznato po bujnoj vegetaciji i jedinstve- i puteva na centralnom delu ostrva, u noj botaničkoj bašti. Ovo malo ostrvo predelu od Portoča do benediktinskog vekovima je bilo utočište benediktina- samostana i u bližoj okolini benediktinca, moreplovaca i aristokrata, a njegov skog samostana. Njegovim dolaskom današnji izgled dobrim delom duguje krenuo je novi period u istoriji baštennadvojvodi Maksimilijanu Habzbur- skog i pejzažnog dizajna Lokruma. Loškom koji je sredinom 19. veka ovde krum je bio svojevrsna eksperimenuredio vrtove i doneo biljke iz različitih talna laboratorija za Maksimilijana za delova sveta. U tom periodu ostrvo su aklimatizaciju egzotičnih biljaka. nastanile egzotične biljne vrste iz Australije, Južne Amerike i drugih delova Botanički vrt osnovan je na zapuštenoj sveta koje su zahvaljujući blagoj medi- poljoprivrednoj površini nekadašnjeg teranskoj klimi uspešno opstale do da- benediktinskog imanja i osnovala ga je nas. Posetioci mogu da uživaju u šetnji Akademija znanosti i umjetnosti 1959. među palmama, agavama i borovima, godine radi istraživanja, unošenja i dok ih na svakom koraku prati pogled adaptacije stranih biljnih vrsta iz tropna kristalno čisto Jadransko more.

skih i suptropskih regiona u lokrumskoj klimi. Biljke su uglavnom australijskog i

Nadvojvoda Maksimilijan Habzburški, američkog porekla, uzgajane iz semena brat austrijskog cara Franje Josifa I, ku- dobijenih razmenom sa botaničkim bapio je ostrvo Lokrum 1859. godine za štama iz celog sveta. Uglavnom su uno-

119

šeni drveće i žbunje iz sličnih klimatskih na na 13 polja koja su osmišljena da u uslova, kao što su centralni Čile, južna i istom prostoru predstave srodne biljistočna Australija, centralna i južna Ka- ne vrste, članove istih rodova ili biljnih lifornija i južna Afrika.

porodica, ili one prilagođene sličnim ekološkim uslovima. U bašti se nalazi i

Plan Botaničke bašte osmislio je pozna- staklenik, koji se nalazi van izložbenog ti dubrovački pejzažni arhitekta, dr Bru- prostora u kome raste oko dvesta vrsta no Šišić. Od osnivanja, o njoj se brinuo sukulenata. dr Lav Rajevski, viši naučni saradnik tadašnjeg Instituta za more i priobalje „Rajski put“ je centralni deo jedinstveSveučilišta u Dubrovniku, koji je bio za- nog pejzažnog i arhitektonskog sistedužen za stvaranje botaničke bašte na ma od tri avenije, zasađenih u vreme Lokrumu.

nadvojvode Maksimilijana, koji se proteže od donjeg dela ostrva prema tvr-

Tokom ratnih godina (1991. i 1992. go- đavi Rojal. Prvobitno je sa obe strane lo veliku štetu biljkama i pomoćnim presa (Cupressus sempervirens ‘'Stricta'’) objektima. Veći deo njene biblioteke i i kamenim ivičnjacima. Jedna ivica je dokumentacije izgoreo je u požaru. Re- bila omeđena olukom za sakupljanje noviranje bašte počelo je 1993. godine. kišnice, koji je vodu odvodio u rezervoKao jedina ostrvska botanička bašta u ar, a voda je potom korišćena za komHrvatskoj, danas posluje u sastavu In- pleks palate. stituta za more i priobalje Sveučilišta u Dubrovniku. Zauzima površinu od 3,30 Tradicionalni maslinjaci su jedini auha, a na izložbenom prostoru (1,61 ha) tentični ostatak kultivisanih plantaža gaji se oko petsto biljnih vrsta, uglav- benediktinske opatije na Lokrumu. Na nom drveća i žbunja. Bašta je podelje- ostrvu postoje dva maslinjaka, jedan

120 jul/avgust 2026

Lokrum, Hrvatska; Fotografije ustupljene iz arhive Javne ustanove Rezervat Lokrum

dine), pedesetak projektila je nane- bio oivičen redom mediteranskih čem-

121

Lokrum, Hrvatska; Fotografije ustupljene iz arhive Javne ustanove Rezervat Lokrum

122 jul/avgust 2026

u karantinskom objektu, a drugi blizu Poseban značaj vrta ogleda se u spoju manastira, koji se nalazi između obale i autohtone i alohtone flore. Pored mebotaničke bašte. Tradicionalni maslinja- diteranskih borova, čempresa, lovora i ci se razlikuju po načinu primene poljo- makije, ovde rastu palme, agave, kaktuprivrednih praksi i gaje se ekstenzivno, si i eukaliptusi. Za stručnjake je Lokrum uglavnom bez poljoprivredne mehani- zanimljiv zbog proučavanja prilagođazacije. Uljarica, Bjelica i Oblica su sorte vanja egzotičnih vrsta ostrvskim uslomaslina koje su uglavnom prisutne u vima i njihovog dugoročnog opstanmaslinjacima na ostrvu Lokrum.

ka u mediteranskoj klimi. Zahvaljujući izolovanosti ostrva i bogatstvu stani-

Botanička bašta na Lokrumu poznata šta, Lokrum je danas značajno utočište je po bogatoj zbirci egzotične flore koja brojnih biljnih i životinjskih vrsta, ali i uključuje palme, agave, eukaliptuse, dragocen primer istorijskog hortikulkaktuse i brojne tropske vrste. Zahva- turnog nasleđa Jadrana. ljujući blagoj mediteranskoj klimi, mnoge od tih biljaka uspešno rastu već više Ako vas ovog leta put navede ka Jadranod šezdeset godina. Pored botaničkog skom moru i Dubrovniku, ovu destinabogatstva, Lokrum privlači posetioce ciju nemojte preskočiti. Više informaciborovim šumama, skrivenim uvalama, ja možete naći na zvaničnom sajtu. benediktinskim samostanom i pogledima na istorijski Dubrovnik. Spoj istorije, prirode i mora čini ovo ostrvo jednim od najprivlačnijih izletišta na hrvatskoj obali.

123

124 jul/avgust 2026

B A M B U S P E Š K I R I Koža je najveći organ ljudskog tela, ali peškir retko biramo sa istom pažnjom kao proizvode za njenu negu. A upravo kvalitet tkanja, materijal koji ne zadržava vlagu i brzo sušenje čine razliku u svakodnevnom osećaju svežine. Verujući da izbor peškira može biti jednako promišljen, kao i bilo koja druga stvar koja dolazi u kontakt sa kožom, nastao je Madake, peškir od 100% bambusovih vlakana. I još nešto, dolazi u bojama koje ćeš želeti da ostaviš na vidnom mestu.

125

Kartografija

(o)sećanja Gerrit Willem Dijsselhof (1892) 126 jul/avgust 2026

Skokovi u vodu sa vrha stranih reči i izraza Umetnost generacijskog nasleđa na Korzici Madeira kroz oči Mare-Vele

127

Putovanja

Skokovi u vodu sa vrha stranih reči i izraza

Tekst i fotografije: Aleksandra Sekulić @bangs.and.bites

129

opustošenim, nikada (za)dovoljnim, nikada dostojnim pred onim što se nazire na horizontu, bilo da je to ideja ili jedno neistraženo parče kosmosa. Moja baba Crnogorka, kada bi se vratila iz posete svojoj ćerki, par sela udaljenoj, otključavajući vrata, u apsolutnoj uzbuđenosti zbog povratka, kao da se u najmanju ruku vratila sa ekspedicije koja istražuje podvodne vulkane zapadnog Pacifika, govorila je: ,,Kućice moja, nikada te više neću ostaviti!“. Baba, naravno, prelazi ogromne razdaljine u svom unutrašnjem iskustvu, i to je ono što mene plaši, za Levi-Strosa ne znam, da li bih umela da se otisnem iznutra, da li bi nečeg autohtono vrednog u meni bilo i čime bi se moj duh hranio i razne gladi smirivale (ako bi uopšte postojale), da sam biće jedne kućice, jednog dvorišta, jednog malog mosta nad rekom koja se od dosade prvo smanjila, a onda zamutila, ,,Mrzim putnike i istraživače“, kaže Klod dok sezonski presušuje u depresiji koja Levi-Stros, putnik i istraživač, pisac Tuž- je popije halapljivo, kao skučena sredinih tropa, i ja ga, kao istraživač i samo- na privatnost svojih meštana. No, ovi proklamovana naslednica dositejevske redovi ipak nastaju daleko od ovakvih strasti za putovanjem, za tim ultima- misli i zatvorenog ambijenta, nastaju u tivnim oblikom saznanja, istinski razu- samoj metafori otvorenosti – na moru, mem. Levi-Strosova ironija otkriva onu na Sredozemnom moru, na ostrvu San vrstu preplavljenosti velikim strastima Pjetro, jugozapadno od Sardinije. usled kojih se čovek vrlo često oseti 130 jul/avgust 2026

Umesto putopisne beleške i lavirinta slanih tragova, uranjamo u rečnik stranih reči i manje poznatih izraza, izraza plovidbe i moreplovaca, tih mitskih i istorijskih figura koje su na maestralan način oblikovale lice sveta čiji smo deo. Bogata pomorska tradicija Venecije, Đenove, Napulja i Sicilije, međutim, ovde nije tema, iako je upravo ona zaslužna za ceo jedan univerzum značenja koja su se iz rečnika plovidbe prenela na život. Ja sam biće grada i geografije urbanosti, odana lepoti i užasu metropole, ali more ima talas za svačiju dušu, i nema uha koje neće čuti onaj šum iz školjke koju smo svi imali ili imamo u kući, a mama je našu držala u saksiji za cveće, kao da ga je time dodatno hidrirala i spajala sa nekom drevnom postojbinom, sa nekim vodama prapočetka. A pitanje pripadnosti vodi nas do italijanske reči iz rečnika plovidbe, jedne od mnogih koje nemaju svoj ekviva- brodovi i čamci, označava dolazak na lent u srpskom, ali ni u nekom drugom cilj, a zatim, prenošenjem smisla, pojeziku, i to je

APPRODO

staje i utočište, duhovno stanište, tačka na kojoj se konačno može ostati. Čini

Čita se ovako mi se da sam ovu reč prvi put susrela

kako piše, vukovski, osim što pri izgovo- kod Klaudija Magrisa i znam da mi je ru naglasimo p, jer je duplo. Approdo, u doslovan prevod bio nepoznat, ali sam, najbližem prevodu na srpski, znači pri- zahvaljujući orijentaciji u jeziku, shvatistanište, mesto na kom se zaustavljaju la smisao. Ne proverivši značenje, od131

lazim dalje. Dalje znači nove stranice, metanja skakača takmičara, dok Sardinove gradove i potrošene dane u Šen- njani okupljeni u barkama gledaju ovaj genu, pa i novo leto, upravo ovo. Na šampionat strastveno aplaudirajući na more nosim navike s kopna, te ovde podatke sa mikrofona saopštene glaplivam kao da me sa strane posmatra som voditelja iz luna parka, dok objavtrener sa Taša (onaj stroži). Međutim, ljuje ko je dobio nagradnu vožnju. Daplivati oko stena Pan di Zucchero znači kle, kada si mali, vežbaš na stenama u zastati svako malo, kao u muzeju, jer poljupcu, skačeš sa pristaništa rudara, ove stene, osim što podsećaju na brdo sa sigurnog mesta u osvit najnesigurPão de Açúcar u Brazilu, po kom su i nijeg vremena Velikog rata. Usled okoldobile ime, zbog sličnosti sa glavom nosti na koje ne bih trošila karaktere šećera, one se, dakle, ljube, tako neo- namenjene avgustovskim horizontima, doljivo, naizgled ,,na blic“ i stidljivo, a za mene je tema Prvog svetskog rata zapravo moćno i nepokolebljivo kako zaista veza iz koje ne mogu da izađem. samo kamen to može. No, privučena I videvši ovu godinu, na ovom mestu, skokovima lokalnih klinaca, dok ih osta- sasvim neočekivano, nepripremljena, tak ekipe posmatra sa barke i navija, okružena dečjom grajom i italijanskim prilazim bliže jer nazirem tablu ukle- povicima (Vai, vaiii! Spacca! DAI!), osetila sanu na nižem delu kamene kaskade. sam kako na mene celu naleže knedla Uskoro se i natpis sasvim bistri: APPRO- iz grla, kako istovremeno tonem i izraDO 1914, a iznad, sa druge strane, oda- njam u slobodnom stilu, nevidljiva, bez kle dečaci skaču u vodu, stoji SENTIERIO glasa sa mikrofona da publici predstaDEI MINATORI, „put rudara“.

vim ko sam i koliko duboko mogu da nestanem. Jesu li rudari već 1914. go-

Nekada se, dakle, sa ovih litica utovari- dine, iako će Italija u rat ući godinu kavala ruda, budući da se malo dalje oda- snije, znali da će plodovi njihovog rada tle nalazi Porto Flavia, rudarski kom- postati hrana rata? Da li je već tada i pleks otvoren kasnije, 1924. godine, čije Mediteran, iako daleko od fronta, posu stene danas pak postale mesto nad- stao deo vojne infrastrukture?

132 jul/avgust 2026

133

Plivajući nazad kroz struju pitanja i ne- da će mu obezbediti prihvatanje, prišdostajućih podataka, za koje ne name- la sam jednoj maloj barci. Mama, tata, ravam da se obratim veštačkoj inteli- starija sestra, divno preplanuli, gledaju genciji koja se neizmerno glupo ponaša, svog sina i brata u roze bermudicama, kao lik u društvu koji po svaku cenu želi oduševljavajući se na svaki skok, odjedda se priključi grupi oponašajući je, po- nom će, međutim, ugledati moju glavu navljajući i potvrđujući sve za šta veruje i čuti jedno buongiorno i jednu molbu:

134 jul/avgust 2026

da mi uslikaju decu na steni i pošalju na ka jedne reči, luke smisla, i jedne staze broj telefona koji diktiram, održavajući do iskustva u kom čovek biva ono što se u vodi, svesna groteske koju izvo- mora biti, da parafraziram Njegoševu dim. Fotografiju sam dobila, i premda rudu mudrosti. Ajfon (najnoviji, fajv) ne dopire do svih finesa tog prizora, sam gest je neizostavan, dirljiv deo ovog gustog mozai-

135

Putovanja

Tekst i fotografije: Nataša Nikodijević Savin @myjourney.rs

na Korzici

UMETNOST

GENERACIJSKOG NASLEĐA

Ponovo je leto, vreme kada više sa- više utiče na posebnu senzitivnost i ponjarimo, posmatramo ljude oko sebe i jačane doživljaje realnosti. umirujemo unutrašnje glasove koji nas proganjaju. Činjenica da smo na od- U poslednje vreme, otkad mi je tata moru, izmešteni iz naših uobičajenih umro, mnogo razmišljam o starim ljuprostora i rituala, dovodi nas u stanje dima. Sa puno strpljenja i ljubavi slukada počinjemo sebi da ličimo na odav- šam njihove priče, sećanja, gledamo no zaboravljenu decu, čujemo njihove fotografije i trudim se da u meni mogu glasove i slatku radost nakon buđenja da vide pouzdanog naslednika njihovih prvo jutro na moru.

sećanja. Na to sam posebno ponosna.

Možda baš to dete u meni koje neprestano putuje i bez izlazaka iz kuće, naj-

137

Na proputovanju po južnoj Korzici, primetila sam da ima puno starijih ljudi koji žive u selima i bave se stočarstvom i zemljoradnjom. Oni su ponosni čuvari tradicije i ne daju da im neko dolazi u njihove krajeve, sa idejom da nešto promeni.

I onda slučajno, prolazeći kroz sela Sotta, Figari ili Lecci, ugledam njihova lica kao noćne projekcije fotografija na kućama. Ova sela su postala otvorene galerije preko noći, gde njihovi najstariji stanovnici progovaraju sa fasada starih zgrada ili iz drveća, kao začudna bića. U pitanju je projekat Tempi. Kao što i sama reč kaže (na korzikanskom Tempi znači Vremena), slike evociraju vreme, sećanja, poreklo. Philippe Echaroux, street artista i fotograf je kreator ovog projekta. Kao veliki ljubitelj Korzike, sa posebnom energijom je razvio tehniku rada sa svetlom i portretima.

138 jul/avgust 2026

U selu Sotta, izabrali su Luciena kao „ambasadora” sela čija fotografija ponosno vijori kroz svetlo između kuća i visokih stabala bora. Lucien je rođen 1933. godine u gradu Sotti, u porodici koja se bavila zemljoradnjom i stočarstvom. Priča o njegovom životu je portret jednog Korzikanca i čuva nestajući svet tradicionalne Korzike. To nije biografija uspešnog čoveka u modernom smislu, već omaž jednoj generaciji koja je živela skromno, naporno i u potpunom skladu sa prirodom. ….

Ponovo sam osetila nostalgiju i steglo mi se grlo, sećajući se naših baka i deka. Korzika mi ulazi u sitne pore emotivnih fioka koje odavno nisam otvarala. 139

Ovo je prvi put da provodim vreme na nekom mediteranskom ostrvu usred leta, bez potrebe da idem na plaže. Čini mi se da ljudi koji se guraju po užarenim plažama traže neka zadovoljstva koja mene umaraju. Krećem dalje, u planinska sela. Posmatram bicikliste, bračne parove iz Francuske koji kao i ja zastaju u lokalnom kafeu sa 4 stola i 3 mačke. Unutra je vintage svet, ploče, limene table i stari fliper.

Sela imaju stotinjak stanovnika i izgledaju kao da su napuštena. Prozori su zatvoreni. Kapije zaključane. Ipak, nisam jedina koju privlači baš ovakav ambijent. Zamišljam sebe kako živim u selu udaljenom sat vremena od prvog većeg grada sa prodavnicom. Prvih par dana sam nemirna i hvata me neka vrsta anksioznosti pri pomisli da mi bilo šta zatreba u toj nedođiji. A onda, terapija tišinom i prirodom polako počinje da deluje. 140 jul/avgust 2026

Tu su i vodopadi, kajak avanture, pešačenja i ozbiljna planinarenja aktuelna tokom cele godine.

Posmatram sebe sa strane dok pričam sa strancima u lokalnom restoranu. Čujem kako govorim neke naučene rečenice, o letovanjima i destinacijama, o navici da volimo hrvatska ostrva zbog detinjstva.

Danas želim da dozvolim novoj energiji ostrva da uđe u moj emotivni svet i da mu verujem da će njegove kreacije u meni doneti zanimljive spoznaje. Ili još bolje, nove vizije, one jednostavne večite namere. Sreće.

141

Putovanja

Tekst i fotografije: Natalija Draganović @mare_vela

*Prva poštanska markica Madeire, 1868. (Post of Portugal; uploaded by Michael Romanov, Public domain, via Wikimedia Commons)

kroz oči

Mare-Vele Umetnost života u skladu sa prirodom Na Madeiru se ne dolazi slučajno, ona se planira i o njoj se mašta. Inspiraciju pronalazim u prirodi, uverena da estetika i odgovornost uvek mogu i moraju da idu zajedno. Ovaj put našla sam je istražujući o ovom ostrvu. Havaji Evrope, kako još Madeiru zovu, je najbolji epitom ravnoteže i održivosti gde čovek nije pokušavao da nadvlada prirodu, već je naučio da je sluša i da joj se prilagodi. Algoritam je prepoznao moje pripreme za Madeiru, dok smo stvarali letnju limitiranu kolekciju Atlântica i mesecima me zapljuskivao opisima i preporukama šta se sve mora videti. Priče kažu da je Kristofer Kolumbo bio podstaknut glasinama pomoraca sa Madeire, o čudnim predmetima i biljkama koje bi okean donosio sa zapada da krene na najveće putovanje svog života. Želeo je da pronađe zapadni put do Azije, a otkrio je novi kontinent.

143

Pritisak u avionu je počeo da se menja se sa ukrštenim rečima i šarene torbe. kao znak da smo započeli spuštanje, Ima nečeg posebnog u ljudima koji žive pilot se oglasio, podsetio nas da poja- na ostrvima, kao da imaju drugačiji bisevi moraju da budu vezani i saopštio ološki sat i privilegiju da znaju kako to lokalno vreme i temperaturu. Kroz pro- beše kada vreme uspori. Za njima kazor su se pojavili prvi obrisi čuvenog skamo nas par turista. Ja pod teretom aerodroma na stubovima. Uspešno ranca u kome nosim celu letnju koleksletanje prati ogroman pljesak rado- ciju Mare-Vele kao ručni prtljag jer sam snih putnika, kao nekada dok smo se se plašila da će se zagubiti zajedno sa oduševljavali ovim podvizima pre nego koferima tokom promene letova. Nešto smo svako uzletanje i sletanje po- vidljive čari preduzetništva. čeli da uzimamo zdravo za gotovo ili prosto počeli da smatramo da taj gest Nakon poduže pasoške kontrole, izlaviše nije kul.

zimo sa aerodroma koji nosi ime Kristijana Ronalda i krećemo ka Funšalu,

Iz aviona mahom izlaze lokalci, nakon rodnom gradu jednog od najpoznatijih što su pokupili špilove karata, časopi- fudbalera današnjice. Iako sam potpu144 jul/avgust 2026

ni nepoznavalac fudbala, raduje me či- Funšal je osnovan početkom 15. veka njenica da ću imati priliku da iskusim kao najprikladniji deo za naseljavanje navijačku atmosferu u toku Svetskog Portugalaca zbog osunčanosti južnog prvenstva, jer se fudbal ovde ne prati, dela ostrva. Ostrvo dugačko svega peon se živi i slavi na nivou nacionalne desetak i široko dvadesetak kilometara, religije.

ima nekoliko različitih mikroklima. Jug je zaštićen planinskim vencem, te je topliji

Usred nepreglednog Atlantika, izme- i suvlji, dok je sever hladniji, oblačniji i sa đu masivnih oblaka i dubina okeana, većim procentom padavina. Madeira je ponosito stoji grad iz kojeg su nekada ostrvo večitog proleća, sa ujednačenim isplovljavali trgovački brodovi natova- temperaturama između 20 i 25˚C tokom reni šećernom trskom, tzv. „belim zla- cele godine. Kao meteoropata, to je klitom Atlantika”, da bi kasnije primat u ma o kojoj sanjam. trgovini preuzele banane i čuvena vina Madeire, sa ukusima citrusa i orašastih Šuma Fanala ili tzv. Šuma vila, na seplodova.

verozapadu ostrva ima posebnu klimu

145

čuvenu po gustoj magli koja se provlači srećemo zadihan par iz Holandije, koji između stabala lovora starih i do 800 nam prepričava koliko je bilo naporno godina, stvarajući mističnu atmosferu iz da se peške popnu do vrha, ali da su oni priča o začaranim šumama. Ova šuma kao ljudi ravnice željni brda i uspona. je deo drevne Laurisilva šume koja je U Monte Palati imate priliku da se upopod zaštitom UNESCO-a i predstavlja znate sa kolekcijom minerala, moderjedan od poslednjih očuvanih suptrop- nih umetnički dela, kao i primercima skih ekosistema u Evropi koji je star iz- najlepših egzotičnih biljaka. Ukoliko među 15 i 40 miliona godina. Podatak poželite Streliciju tzv. Rajsku pticu, krukoji izaziva strahopoštovanje i osećaj pni cvet hortenzije ili endemsku vrstu privilegije dok hodate kroz pejzaž pre- po nazivu Ponos Madeire, ne morate kriven papratima i drvećem obraslim u da idete u dobro snadbevene cvećare, mahovinu.

ovo cveće ćete naći pokraj puta kako nesputano raste i opija vas svojim ko-

Naša greška u rezervisanju dva različi- loritom i mirisima. ta hotela za isti vremenski period ispostavila se kao najbolja stvar koja nam se Nekada nužni prevoz, danas turistička desila, te menjamo rezervacije i tri sme- atrakcija Carros de Cesto, spuštanje niz štaja u roku od sedam dana. Intenzivno, padinu dugu 2km u drvenim sankama ali vredno truda, jer vam omogućava da brzinom i do 30km na čas bilo je nešto posetite i doživite svaki deo ostrva a da o čemu sam maštala kao ljubitelj adrese ne vraćate stalno u glavni grad koji nalinskih vožnji. Prepustila sam se iskunajčešće mnogi koriste kao bazu.

snim karijerosima, lokalnim vozačima, obučenim u bela odela, sa slamnatim

Boravak u Funšalu je bio najkraći, ali šeširima i čizmama boje peska sa desasvim dovoljan da iskusimo čari ovog belim gumenim đonom koje koriste za grada. Strmoglave ulice koje ga okružu- kočenje po uglačanom putu. Poslednja ju sa kućama koje prianjaju uz padine okuka, još jedna škripa drvenih polui prkose gravitaciji vode do prelepog ga i bezbedno sam stigla na kraj puta vidikovca Botaničke bašte i Monte Pa- raščupane kose i sa osmehom od uha late. Nakon izlaska iz kabine gondole do uha. 146 jul/avgust 2026

147

148 jul/avgust 2026

149

Nije bila najpromišljenija odluka da Iako sam nemirnog duha i neko ko puni nakon korišćenja blagodeti gondole i baterije dok se kreće, Madeira me je drvenih sanki ostatak veoma strmog pozvala da usporim. Šetajući pokraj leputa prepešačimo, jer se to pretvorilo vada, kanala koje su starosedeoci ruču poduhvat teži i od samog penjanja.

no kopali kroz planinske useke kako bi dopremili vodu sa severa na jug ostrva,

Od adrenalina čovek ogladni, te dan za- gde se na kaskadnim terasama navodvršavamo uz jelo espada com banana, njavaju plantaže banana i vinove loze, sabljarku sa pečenom bananom i zdra- razmišljala sam kako je prava lepota vicom uz ponchu-napitak od meda, li- kada priroda i čovek pronađu zajedničkera od šećerne trske i sveže ceđenog ki ritam. Život na strmim liticama koje soka limuna, narandže ili marakuje.

su portugalski pomorci nazvali „Vratima pakla“ kada su ih prvi put ugle-

Pre odlaska iz Funšala obilazimo pijacu dali, nisu mesto lako za život, opstaMercado dos Lavradores. U duhu spon- ju samo snalažljivi, vredni i uporni, ali tanosti, u zamenu za kupovinu pune kada prihvatimo da je priroda jača, mi kofe snopova ruzmarina koji smo kasni- joj se prilagodimo poštujući njenu silu je podelili prolaznicima, žene u lokalnoj bez potrebe da je uništavamo ili menošnji učestvuju u snimanju editorijala njamo. Tu upornost osetite u svakom koji prikazuju lagane Mare-Vela koma- prokopanom tunelu i kamenom svodu de ručne izrade od lana i pamuka. Pi- na ostrvu koje broji više od 150 tunela jacu napuštamo natrpani voćem svih i 100 mostova i vijadukta. boja i oblika, plodom monstere koje je mešavina banane i ananasa, tamarilom Vožnja po ostrvu je posebno zanimlji- čudnim spojem ukusa paradajza, ma- va jer ćete doživeti nešto nesvakidašrukuje i šljive, kao i raznih vrsta guava nje, tunele koji poniru toliko duboko da i pitaja (zmajevog voća). Savet: budite imate osećaj da idete pravo ka jezgru umereni u izboru voća, jer naš bankov- zemlje ili se penju strmim krivudavim ni račun nakon posete pijaci nije delio drumovima, puteve na koje se obrušanaše oduševljenje.

150 jul/avgust 2026

vaju vodopadi i koji vas vode do litica sa

pogledom na beskrajno plavetnilo koje se pruža u pravcu Amerike, Evrope ili Afrike. Ovo ostrvo je, usled povećanog broja turista uvelo od ove godine obaveznu rezervaciju termina i plaćanje karte za ulaz na neke od najpoznatijih vereda (planinskih staza). Najspektakularnija je PR 1 Pico do Arieiro - Pico Ruivo, do čijeg početka na 1818m možete doći kolima i krenuti peške ka vidikovcu Pedra Rija, i čuvenim „Stepenicama raja“ sa čije obe strane se nalaze provalije- nezgodno mesto za one koji se plaše visine. Nastavak strmog puta do najvišeg vrha Pico Ruivo na 1862m ide preko bezbroj stepenica, serpentina i tunela uklesanih u vulkanske stene. Tu vas Madeira podseti da je svaki susret sa njom, susret sa visinom, sa onom tačkom gde se dodiruju izazov i lepota i gde stanemo da se divimo nečem mnogo većem od nas samih. Sve što je delovalo veliko do tada, postaje malo pred moćnom prirodom, ali u toj spoznaji osećate spokoj i zahvalnost što pripadate nečem tako veličanstvenom.

151

152 jul/avgust 2026

Isto ostrvo, druga staza i potpuno duga- Mogla bih ja ovako još na nekoliko stračiji pejzaž. Na istočnoj strani na stazi PR8 nica, ali nije draž da vam sve otkrijem, Vereda da Ponta de São de Lourenço morate nešto i sami. Dok završavam doživećete nove prizore, bez zelenila, poslednje redove, gledam u saksiju u ogoljene, pustinjske, sa crvenim i crnim koju sam posejala seme Rajske ptice, bazaltnim stenama i dramatičnim obru- nadajući se da će u mom domu živeti šavanjem talasa o strme lice ove obal- mali deo Madeire, jer neka putovanja ske rute. U daljini videćete kako prolaze ne ostaju samo kao pečat u pasošu, već čamci koji nude posmatranje delfina i nastavljaju da rastu list po list. kitova.

153

Putokazi

nege Gerrit Willem Dijsselhof (1892) 154 jul/avgust 2026

Kako da znamo da li je organizam dovoljno hidriran? Ženstvenost kratke kose Koji vitamini su nam potrebni za adekvatnu negu u letnjem periodu?

155

156 jul/avgust 2026

Upoznajte Bjork, švedski veganski brend za negu kose, razvijen od pažljivo odabranih sastojaka visokih performansi koji pružaju izvanredne rezultate uz odgovoran pristup prema životnoj sredini. Brend su osmislili stručnjaci za profesionalnu negu kose u Švedskoj inspirisani prirodom i filozofijom održivosti. Od razvoja proizvoda do ekološkog izbora ambalaže, svaki korak osmišljen je sa ciljem da smanji uticaj na životnu sredinu bez kompromisa kad je reč o kvalitetu ili izgledu proizvoda. Kompletna Bjork linija je 100% veganska, bez sufata i parabena, ne sadrži sastojke životinjskog porekla i nije testirana na životinjama. Umesto toga, formule su obogaćene viskokokvalitetnim biljnim sastojcima koji neguju, jačaju i obnavljaju kosu. Na ovaj način nastaju proizvodi koji su dobri za nas, pružaju vidljive rezultate i odživi su na duže staze. BJORK NUDI KOMPLETAN PORTFOLIO PROFESIONALNIH PROIZVODA KOJI OBUHVATA NEGU KOSE, PROIZVODE

foto: © Bjork Haircare

ZA STILIZOVANJE I POSEBNU KOLEKCIJU NAMENJENU BEBAMA I DECI.

157

Linije za negu kose prilagođene su različitim potrebama kose i kože glave; od intenzivne hidratacije i obnove kose, preko proizvoda za volumen i negu tanke kose do rutina za kovrdžavu ili plavu kosu. U ponudi su posebno zanimljive PARFYMFRI, formule bez mirisa kao i specijalizovana RENA kolekcija za suv i osetljiv skalp sklon svrabu i peruti. Ove blage formulacije mogu se koristiti ukoliko imate probleme sa skalpom, alergijama ili iritacijama jer vraćaju prirodnu ravnotežu i umiruju kožu glave.

U stajling kolekciji izdvajaju se TAMJA linija sa tri proizvoda za zaglađivanje neposlušnih vlasi i postizanje svilenkaste kose bez frizz-a, kao i HOJD Root Lifter jedan od najprodavanijih proizvoda za volumen koji podiže kosu od korena i obezbeđuje lift efekat. Ljubitelji prirodnog beach look-a će uživati u FORMA SALT, spreju i kremi za teksturisanje kose sa morskom solju koji daju volumen i efekat kao nakon dana provedenog na plaži. Pored ovih favorita, stajling kolekcija obuhvata i lakove, pene, voskove, suve šampone i proizvode za zaštitu od toplote u dve varijante.

158 jul/avgust 2026

159

Za najmlađe, Bjork je razvio VAXA, nežnu kolekciju dermatološki testiranih proizvoda, formulisanih za osetljivu dečiju kožu - 2u1 gel za tuširanje i šampon, i kondicioner za raščešljavanje. Ovi proizvodi su dovoljno blagi za svakodnevnu upotrebu od najranijeg uzrasta i osmišljeni su da pruže jednostavnu i prijatnu negu mališana.

AKO STE U POTRAZI ZA PROFESIONALNOM NEGOM KOJA SPAJA EFIKASNE FORMULE, ODRŽIVOST I SKANDINAVSKI DIZAJN, ISPROBAJTE BJORK PROIZVODE I UVRSTITE IH U SVAKODNEVNU RUTINU NEGE KOSE.

Vaše nove favorite potražite na sajtu zvaničnog distributera ili na Instagram profilu.

160 jul/avgust 2026

161

Zdravlje

Piše: Mr. ph. Nina Zdravković @zdravkoteka Fotografije: pexels.com

Regulacija vode u organizmu

Kako da znamo da li je organizam dovoljno hidriran? Održavanje ravnoteže vode u orga- Naučna istraživanja pokazuju da ljudnizmu predstavlja jedan od osnovnih sko telo reguliše vodeni bilans sa izupreduslova za očuvanje života i do- zetnom preciznošću – odstupanja su brog zdravlja. Voda je jedini nutrijent manja od 0,2% telesne mase u toku bez kojeg ljudski organizam ne može jednog dana. Ovaj sofisticirani mehada opstane duže od nekoliko dana, a nizam omogućava da ćelije, organi i sva njena uloga daleko prevazilazi „osećaj vitalna tkiva neprekidno imaju optimalžeđi“ budući da voda učestvuje u regu- ne uslove za rad. laciji telesne temperature, transportu hranljivih materija, eliminaciji štetnih Ipak, uprkos njenom fundamentalnom produkata metabolizma i odvijanju go- značaju, hidratacija je često zapostavtovo svih biohemijskih reakcija. Da bi ljena u preporukama o pravilnoj ishraorganizam pravilno funkcionisao, koli- ni. Dok se mnogo govori o proteinima, čina vode koju unesemo tokom 24 časa vitaminima, mineralima i zdravim mamora približno odgovarati količini vode stima, unos vode neretko ostaje u drukoju izgubimo.

gom planu. Zbog toga se i među zdravstvenim radnicima i pacijentima često postavljaju ista pitanja:

Koliko vode treba piti dnevno? Da li je osećaj žeđi pouzdan pokazatelj? Kako možemo znati da li je organizam dovoljno hidriran?

163

Kliko vode nam je zaista potrebno za- ste koliko je vode dovoljno prosečnom visi od naših dnevnih mehanizama čoveku na dnevnoj osnovi. U korenu regulacije volumena telesnih tečnosti ovog pitanja zapravo leži jedan fiziološ(organizam stalno gubi vodu disanjem, ki proces balansiranja i metabolizma znojenjem, stolicom i mokrenjem) i to vode unutar tela. Različiti fiziološki meje veoma precizno regulisan proces. hanizmi učestvuju u balansiranju statuVoda predstavlja najzastupljeniju sup- sa hidratacije tako da mi i na smanjen stancu u ljudskom organizmu i neop- i na povećan unos vode imamo vrlo hodna je za normalno funkcionisanje sofisticiranu adaptaciju. Ovaj precizni svake ćelije, tkiva i organa. Iako naše balans je podešen kod odraslih, zdratelo svakodnevno proizvodi određenu vih osoba dok se kod najmlađih i kod količinu vode tokom metaboličkih pro- starijih od 65 godina on prilično menja cesa, ona nije ni približno dovoljna da i postavlja rizik za dehidraciju. zadovolji dnevne potrebe organizma.

Kakve su posledice nom pokriva samo deo ukupnih potredehidracije? ba, zbog čega je redovan unos tečnosti Slično tome, voda koju unosimo hra-

tokom dana od presudnog značaja. Nedovoljan unos vode može narušiti Voda ima brojne funkcije u ljudskom ravnotežu tečnosti u organizmu i doveorganizmu – ona je rastvarač, pomaže sti do smanjene fizičke i mentalne spopri uklanjanju štetnih materija, učestvu- sobnosti, otežane termoregulacije, slaje u transportu kiseonika koji nastaje bijeg rada bubrega, glavobolje, umora u svim oksido-redukcionim procesima, i brojnih drugih zdravstvenih posledica učestvuje u regulaciji telesne tempera- koje često ostaju neprepoznate. Deture, deluje kao lubrikant i apsorbuje hidratacija u svom klinički značajnom silinu udarca spolja.

obliku može uzrokovati gubitak svesti, nerazgovetan govor, izraziti osećaj

Kada je u pitanju dnevni unos vode jed- slabosti i tahikardiju (lupanje srca kao no od glavnih pitanja koje se nameće je- kompenzatorni mehanizam).

164 jul/avgust 2026

Potrebe organizma za vodom ne određuju se na osnovu minimalne količine koja je dovoljna za preživljavanje, već prema unosu koji omogućava optimalno funkcionisanje svih fizioloških procesa i održavanje zdravlja.

165

Minimalan unos može biti dovoljan da kalorije niti supstance koje mogu uticaspreči tešku dehidraciju, ali često nije ti na ravnotežu tečnosti. dovoljan da nadoknadi svakodnevne

Kako sve faktora. organizam Na dnevne potrebe za vodom utiču spo- dobija vodu? gubitke tečnosti koji zavise od brojnih

ljašnji i unutrašnji faktori, poput temperature okoline, vlažnosti vazduha, Ukupan dnevni unos vode potiče iz tri nivoa fizičke aktivnosti, načina ishra- glavna izvora: ne, zdravstvenog stanja i individualnog 1. Voda i napici koje pijemo: naveći deo metabolizma. Zbog toga ne postoji uni- dnevnog unosa obezbeđujemo pijeverzalna količina vode koja odgovara njem obične vode ali i drugih napitasvima. Savremene preporuke za unos ka sa visokim sadržajem vode, poput vode zasnovane su na naučnim istra- mineralne vode, čajeva, mleka ili druživanjima sprovedenim na zdravoj po- gih bezalkoholnih pića. Upravo je ovaj pulaciji. Cilj ovih preporuka nije samo izvor najvažniji i najlakše ga možemo sprečavanje dehidracije, već obezbeđi- kontrolisati svakodnevnim navikama. vanje adekvatne hidratacije koja omo- 2. Voda koju unosimo hranom: hragućava normalan rad mozga, srca, bu- na predstavlja značajan, ali često zabrega, mišića i svih ćelija organizma.

nemaren izvor hidratacije. Voće i povrće mogu sadržati više od 90% vode,

Kod prosečne odrasle osobe koja vodi dok meso, riba, mlečni proizvodi i drupretežno sedentarni način života pre- ga hrana takođe doprinose ukupnom poručuje se unos približno 1,5 litara dnevnom unosu tečnosti, iako u razlivode dnevno putem napitaka, uz do- čitom procentu. datnu količinu vode koja se unosi hra- 3. Metabolička ili endogena voda: najnom. Važno je naglasiti da je upravo manje poznat izvor vode jeste ona koju voda osnovni i nezamenljiv napitak za organizam sam proizvodi tokom metapravilnu hidrataciju organizma jer za boličkih procesa. Razgradnjom ugljenih razliku od drugih pića ne sadrži šećere, hidrata, masti i proteina u ćelijama na166 jul/avgust 2026

staje određena količina takozvane metaboličke vode. Iako njen doprinos nije dovoljan da zadovolji dnevne potrebe organizma, ona predstavlja važan deo ukupnog vodenog bilansa. Ova tri puta „dobijanja vode” je izuzetno važno razumeti jer mnogi smatraju da se hidratacija odnosi isključivo na količinu popijene vode. Međutim, organizam svakodnevno koristi vodu iz više različitih izvora, dok je istovremeno neprestano gubi putem mokrenja, znojenja, disanja i stolice. Zbog toga je održavanje ravnoteže između unosa i gubitka tečnosti jedan od najvažnijih fizioloških procesa koji omogućava normalan rad svih organa i očuvanje zdravlja. Kada govorimo o pravilnoj hidrataciji, Kod odrasle osobe koja miruje ili ima često se postavlja pitanje:

Koliko vode je dovoljno popiti tokom dana?

nizak nivo fizičke aktivnosti, u umerenim klimatskim uslovima, prosečna količina vode koja se unese kroz napitke iznosi oko 1,5 litara dnevno. Međutim,

Odgovor nije isti za svaku osobu, jer ova količina predstavlja samo deo ukupotrebe za vodom zavise od brojnih pnog dnevnog unosa vode, jer organifaktora – životne dobi, pola, klimatskih zam dobija tečnost i iz hrane, kao i iz uslova, telesne aktivnosti, zdravstve- vode koja nastaje unutar samog metanog stanja i načina ishrane.

bolizma.

167

Prema preporukama European Food tem znojenja, imaće veće potrebe za Safety Authority (EFSA), adekvatan uku- vodom. pan unos vode kod odraslih osoba sa niskim nivoom fizičke aktivnosti iznosi u proseku oko:

2 litra dnevno za žene 2,5 litra dnevno za muškarce

Gde organizam gubi vodu?

Kada se saberu svi izvori – voda iz napi- Da bismo razumeli koliko vode je potaka, hrana i metabolička voda – ukupni trebno unositi svakog dana, važno je dnevni unos vode kod odraslih osoba znati i kako i gde organizam gubi vodu. najčešće se kreće između 2 i 3 litre dnev- Ljudsko telo neprestano održava ravno. Važno je razumeti da ova količina notežu tečnosti – voda ulazi u organinije strogo pravilo koje važi za svakoga. zam kroz napitke, hranu i metaboličke Osoba koja trenira, radi fizički zahtevan procese, ali se istovremeno kontinuiraposao, boravi u toploj i vlažnoj sredini no gubi putem različitih puteva. Glavni ili ima povećane gubitke tečnosti pu- organi i sistemi odgovorni za gubitak

168 jul/avgust 2026

vode iz organizma su: bubrezi, koža, di- tem organizam izgubi približno 450 ml sajni sistem i u manjoj meri digestivni vode dnevno. Iako ovaj gubitak često ne trakt. Kod zdrave odrasle osobe koja registrujemo, on je konstantan i predstavodi pretežno sedentarni način života, vlja važan deo ukupnog dnevnog bilanprosečan dnevni gubitak vode iznosi sa vode. približno 2–3 litre dnevno. Ta količina

može značajno da varira u zavisnosti Gubitak vode disanjem od temperature vazduha, fizičke aktiv- zašto vazduh koji izdahnemo nosti, vlažnosti sredine i zdravstvenog sadrži vodu? stanja.

Gubitak vode putem bubrega

Svaki put kada udahnemo i izdahnemo, organizam gubi određenu količinu vode putem respiratornog sistema.

Bubrezi predstavljaju jedan od najvažni- Kroz pluća se dnevno izgubi približno jih sistema za kontrolu ravnoteže vode 250–350 ml vode, a taj gubitak se pou organizmu. Tokom 24 časa, odrasla većava tokom fizičke aktivnosti, ubrzaosoba u proseku proizvede između 1 i nog disanja ili boravka u hladnoj i suvoj 2 litre urina. Kada je unos vode nedo- sredini. voljan, bubrezi pokušavaju da sačuva-

ju tečnost stvaranjem koncentrisanijeg Gubitak vode putem urina. Kada je unos veći, višak vode se digestivnog sistema eliminiše putem mokraće.

Neprimetan gubitak vode preko kože kada telo „isparava” bez znojenja

Iako je najmanji u poređenju sa drugim putevima, određeni deo vode organizam gubi i putem stolice. Kod odrasle osobe koja nema zdravstvene probleme ovaj gubitak iznosi približno 200 ml

Voda se iz organizma gubi i preko kože dnevno. Kod dijareje, povraćanja ili druprocesom isparavanja. Ovaj oblik gubit- gih poremećaja digestivnog sistema, ka naziva se neosetno znojenje (insen- gubitak vode može postati značajno zibilna perspiracija), jer ga ne prime- veći i predstavljati rizik za razvoj dehićujemo kao klasično znojenje. U ume- dracije. renim klimatskim uslovima, ovim pu169

Znojenje kao prirodni sistem hlađenja organizma

znojenje dovodi do većeg gubitka vode nego elektrolita. Posledica je povećanje

Kada unutrašnja temperatura tela poč- koncentracije rastvorenih supstanci u ne da raste, organizam aktivira jedan vanćelijskoj tečnosti, što dovodi do pood najefikasnijih mehanizama za oslo- meranja vode iz ćelija ka prostoru izbađanje viška toplote – znojenje. Če- među ćelija. Ovakav poremećaj poznat sta zabluda jeste da se tokom znoje- je kao hipertonična dehidracija – stanje nja gubi velika količina soli. Međutim, u kojem dolazi do gubitka vode iz ćelijsastav znoja se razlikuje od sastava skog prostora i vanćelijske tečnosti. krvi. Znoj je hipotoničan u odnosu na

Zašto je tokom nju koncentraciju natrijuma nego tedugotrajnog lesne tečnosti i zbog toga intenzivno treninga važna nadoknada tečnosti? krvnu plazmu, što znači da sadrži ma-

Kod sportova izdržljivosti, posebno tokom vežbanja u toplim uslovima, pravovremena nadoknada tečnosti ima ključnu ulogu. Osoba koja izgubi oko 4 litre znoja bez nadoknade tečnosti može izgubiti približno 10% ukupne telesne vode, dok je gubitak natrijuma iz vanćelijske tečnosti značajno manji. To pokazuje da je tokom fizičkog napora prioritet prvenstveno nadoknada izgubljene tečnosti, dok potreba za dodatnim unosom soli zavisi od intenziteta aktivnosti, trajanja napora, količine 170 jul/avgust 2026

znojenja i individualnih karakteristika osobe. Zato: pravilna hidratacija

nije samo pitanje osećaja žeđi, ona predstavlja jedan od ključnih mehanizama zaštite organizma od pregrevanja, poremećaja rada ćelija i posledica dehidracije.

Kada govorimo o dehidraciji, najčešće pomislimo samo na nedovoljan unos vode. Međutim, nauka pokazuje da

dehidracija nije jedinstveno stanje i ona može nastati na različite načine, u zavisnosti od toga da li organizam gubi pretežno vodu, elektrolite ili njihovu kombinaciju. Prema preporukama European Food

soli, poput oralnih rehidratacionih ra-

Safety Authority (EFSA), postoje

stvora.

tri osnovna tipa dehidracija:

Hipertonična dehidracija – gubitak vode veći nego gubitak soli. Ovde uzroci mogu biti ili nedovoljan unos

I dehidracija – gubitak vode i soli u vode ili povećan gubitak vode (usled in-

približno jednakom odnosu i ovaj tip tenzivne fizičke aktivnosti ili poremećadehidracije često nastaje kod velikih ja lučenja hormona za reulciju vode ili gubitaka tečnosti putem digestivnog dijabetesa). Tada dolazi do pomeranja sistema, na primer nakon obilne dija- vode iz ćelija prema vanćelijskom proreje. Terapijski pristup podrazumeva storu kako bi se pokušala uspostaviti nadoknadu izgubljene tečnosti i elek- ravnoteža koncentracija. trolita primenom izotoničnih rastvora 171

Hipotonična dehidracija – gubi- Kroz ovaj tekst sam objasnila da ista tak soli veći nego gubitak vode što je količina izgubljene tečnosti ne mora tipično kod intenzivnih dijareja ili po- imati isti efekat kod svake osobe. Guvraćanja. Terapija ovog oblika dehidra- bitak vode nakon intenzivnog trenincije zavisi od težine poremećaja i može ga, dijareje, povraćanja ili nedovoljnog zahtevati pažljivo doziranu nadoknadu unosa tečnosti zahteva različit pristup elektrolita – nekada primenu hiperto- nadoknadi. Pravilna hidratacija zato ničnih rastvora za vraćanje koncentra- nije samo unos dovoljne količine vode – cije telesnih tečnosti, a nekada izoto- ona podrazumeva održavanje precizne ničnih rastvora za obnovu zapremine ravnoteže vode i minerala koji omogu-

Dehidracija nije samo pitanje „koliko vode nedostaje“. Ključna je ravnoteža između vode i elektrolita, posebno natrijuma, jer ona određuje kako će se voda rasporediti između ćelija i prostora oko njih.

172 jul/avgust 2026

ćavaju normalan rad svih ćelija, tkiva i organa.

foto: ©AU Zdravković pharmacy

vanćelijske tečnosti.

foto: ©Revlon Profesional

EQUAVE SUN najbolji saveznik vaše kose ovog leta

173

Nega

ženstvenostkose kratke

foto: Duong Nguyen, Unsplash

Pripremila: Leana Tajkov @leana.tajkov

Nazvala sam svog frizera i podelila svoju viziju baš kratke frizure... „Kratko-kratko?” upitao je. „Ja nisam emotivno vezana za svoju „Da, na dvojku recimo”. kosu, tako da slobodno” rekla sam fri- „Jesi sigurna da to želiš?” zeru više puta poslednjih godina dok „Mislim da jesam. U krajnjem slučaju, sam se farbala, menjala stilove iz duge narašće za godinu dana?“ rekla sam plave kovrdžave kose, do jarko crvene kroz osmeh. sa šiškama ili je pak skraćivala do određene dužine.

„Na kratko se ne šiša da bi naraslo, na kratko se šiša da bi se nosilo tako“, rekao

Sve ove promene dolazile su mi lako je i ostavio me u razmišljanju. jer sam uvek znala da ako mi se nešto ne dopadne, mogu da se za koji dan Moji strahovi su počeli da naviru. Šta ako ponovo ofarbam ili pak držim kosu u mi kratka frizura ne bude pristajala? Šta repu dok mi malo ne naraste.

ako sebi više ne budem bila ženstvena ili lepa u ogledalu? I zašto se u meni stvara

A onda, pre nekoliko meseci mi se ja- osećaj blage nelagode pri ideji da u potvila misao da bih mogla da isprobam punosti pustim svoju dugu kosu? baš kratku frizuru, ali sam se cenkala s mišlju da li sam spremna na tako veliku Ova tema me je inspirisala da istražim promenu. Ma koliko sam se puta šišala, značaj kose kroz istoriju. Kosa kao drušuvek bih je skratila do dužine „da mogu tveni i lični simbol moći, statusa, političda je zavežem u rep” kao sigurnu zonu kog stava čak i osnov za donošenje zau kojoj se krećem.

ključaka o nečijem moralu, seksualnoj orijentaciji ili političkom opredeljenju. Zainteresovalo me je i zašto je dužina kose dugo bila usko povezana sa konceptom ženstvenosti, lepote i identiteta.

175

Istorija ženske kose Mnogi mitovi i legende povezani su

Božjem stvaranju. Kod mnogih indi-

sa dugom kosom kod žena, koja je

janskih plemena, duga kosa simbo-

često bila simbol ženstvenosti i či-

lizuje snagu i duhovnu povezanost

stote. Marija Magdalena, Botičeli-

sa precima. I Biblija se dotiče dužine

jeva Venera i ledi Godiva, koristile

ženske kose.

su svoju dugu kosu kao odraz skromnosti.

Apostol Pavle postavlja pitanje na tu temu: „Ne uči li vas i sama priroda

U mnogim religijama i kulturama,

da je sramota čoveku ako nosi dugu

duga kosa je nosila sloj duhovnog

kosu? A ženi, ako nosi dugu kosu, to

značenja koje nadilazilo estetiku. U

je slava.” (1. Korinćanima 11:14-15 u

sikhizmu, negovanje neošišane kose verziji kralja Džejmsa).

176 jul/avgust 2026

Lady Godiva; Jules Lefebvre, Public domain, via Wikimedia Commons

Käsebier, G. (2024, May 02). Zitkála-Šá in 1898. World History Encyclopedia

(kesh) predstavlja poštovanje prema

Antika: kosa kao simbol moći

Srednji vek i Viktorijansko doba: kosa kao vrlina

Već u starom Egiptu, duga i negovana kosa (često u vidu perika) simbolizova- U srednjovekovnoj Evropi, duga i raspula je bogatstvo i doživljavana je kao sta- štena kosa neudate device simbolizovala tusni simbol. Recimo, Kleopatra je uvek je čistotu i mladost, dok su udate žene prikazivana sa dugim, upletenim frizu- svoju kosu pokrivale ili plele. Viktorijanrama ukrašenim zlatom. U staroj Grčkoj ska era je otišla korak dalje, jer je dužii Rimu, duga kosa je bila rezervisana za na kose bila doživljavana kao pokazatelj aristokratiju i više slojeve društva, a nje- morala. U to vreme, izuzetno duga kosa no šišanje je, kod žena, često simbolizo- se poistovećivala i sa zdravljem jer su valo žalost ili sramotu. U Rimu su bogate kratka kosa ili ćelavost asocirale na božene angažovale robinje da bi im satima lest a duga, sjajna kosa ukazivala je na uređivale frizuru, jer je dugačka kosa bila plodnost i vitalnost. U članku Bi-Bi-Si-ja luksuz vremena i sredstava, od antike sve uzima se primer perika Marije Antoanedo kraja srednjeg veka.

te, kraljice Francuske, koje su zbog svoje

177

veličine i kompleksnosti jasno ukazivale Pedesetih godina, Odri Hepbern je bila na to da nobilitet koji nosi ove perike ne najzaslužnija za masovnu popularnost samo što ne mora da radi puno, ne mora pixie frizure, posebno posle filma Rimčak ni da se preterano kreće. Međutim, ski praznici (1953), gde sama sebi odsena prelazu iz 19. u 20. vek, kosa počinje ca kosu kao simbol novog početka. U da priča drugačiju priču. Sve manje o istoj deceniji, u Kini žene komunistkinje pripadnosti, prihvatljivosti i pristojnosti i vojnikinje nosile su kratku frizuru do a sve više o pobuni i pravu žene da sama ušiju nazivanu frizura oslobođenja. odluči ko je.

20. vek: kosa kao simbol pobune i oslobođenja

Šezdesetih godina, u doba youthquake pokreta i seksualne revolucije, Tvigi i Mija Farou idu korak dalje sa još kraćim frizurama, kao simbol rodne fluidnosti i pobune protiv konvencija.

Sa promenom uloge žene u društvu, menjao se i odnos prema ženskoj kosi. Klara Krajem osamdesetih i tokom devedeBou je svojim stilom inspirisala bob fri- setih, pixie frizura se vraća u modu, a zure 1920-ih, dok su Beti Dejvis i Marlen krajem devedesetih i početkom 2000Ditrih popularizovale glamurozne krat- ih, ona postaje izraz individualnosti kod ke stilove frizura tog doba, prateći uspon Toni Brekston i Hale Beri. žena koje su preuzimale kontrolu nad sopstvenim izgledom i životom. Odsecanje kose postalo je gest emancipacije a ne odricanja od ženstvenosti.

178 jul/avgust 2026

179

“Bette Davis, smoking; ‘’Mr Skeffington’’ 1944” by John Irving, CC BY-NC-SA 2.0

Audrey Hepburn fred baby, CC BY-NC-SA 2.0

Tijana Ilić je kreatorka frizura i edukatorka. Njen rad je prepoznat u domenu nege i stilizovanja kose, a 2019. godine proglašena je za najbolju frizerku u Srbiji. Radila je na mnogobrojnim reklamnim, A danas? Čini mi se da društvo sve

televizijskim i filmskim projektima za

više odbacuje ideju ženstvenosti koja

domaće i inostrano tržište.

je strogo definisana dužinom kose. Upravo zato sam razgovarala sa dve inspirativne i uspešne žene, manekenkom i influenserkom Antoninom Lončarević i kreatorkom frizura sa više od dvadesetpet godina iskustva u radu sa ženskom kosom, Tijanom Ilić, kako bih bolje razumela šta za njih predstavlja kratka kosa, o promeni koju im je ona donela i šta ona znači za njih u profesijama kojima se bave.

180 jul/avgust 2026

foto: privatna arhiva

Kada ste prvi put ošišale kosu na kratko, da li je to bila spontana odluka ili nešto o čemu ste dugo razmišljale? Da li je postojao konkretan razlog zbog kojeg ste to uradile? Tijana: Prvi put sam se ošišala na kratko još kao dete, jer sam odmalena naučena da je frizura i negovana kosa važnija od kostima, tako da je to bila spontana odluka u tom trenutku bez puno razmišljanja. Želela sam da ponesem baš tu frizuru i bila sam jako srećna. Antonina: Od svoje četrnaeste godine sam deo modne industrije, te sam zbog prirode posla navikla na česte promene fizičkog izgleda - od nošenja perika

Antonina Lončarević i blajhanja obrva do različitih transforje naša proslavljena manekenka

macija na setovima. Dosta dugo sam

i digitalna influenserka Z gene-

imala želju da se ošišam na kratko, ali

racije, prepoznatljiva po svom

sam toj promeni pristupala polako. Pre-

autentičnom modnom stilu.

lomni trenutak se dogodio pred snimanje jedne kampanje. Moj prijatelj i fotograf Nikola Radišić je napravio moodboard na kojem su gotovo svi modeli imali pixie frizuru. Meni se toliko dopala ta estetika i u njoj sam se pronašla, da sam bez mnogo razmišljanja zakazala šišanje dan pre samog slikanja. 181

Šta vam je donela kratka frizura? Šta sa delom svoje ličnosti koji je oduvek ste novo otkrile o sebi?

postojao, ali nije imao dovoljno hrabrosti ili prostora da se pokaže. Ta prome-

Tijana: Otkrila sam da je mnogo važno na mi nije stvorila novu ličnost, već mi kako se osećaš sa frizurom koju imaš. je dozvolila da slobodnije izrazim onu koja je sve vreme bila tu. Antonina: Sećam se da sam se nakon šišanja šalila sa drugaricom kako sam

----------

otključala novi „karakter“, kao u nekoj Razmišljajući o promeni koju sam osetila video igri. Taj novi karakter je otklju- sa promenom frizure, poželela sam i da čao novu dimenziju mene, pomogao malo više istražim o tome kako se žene mi da totalno izađem iz zone komfora odlučuju da se ošišaju na kratko, koje su i mnogo autentičnije pristupim sebi i to promene koje iskuse posle. Interesovasvom stilu. Volim da kažem da sam se lo me je i da li je kratka kosa „rezervisana" sa ovom promenom zapravo upoznala samo za određeni tip žena, te sam o svemu ovome najpre poželela da saznam u razgovoru s Tijanom. Ona je neko ko se frizerskim poslom bavi više od dvadeset godina, i kroz njene ruke i makaze prošlo je mnogo žena koje su bile spremne da se prepuste promenama. Tijana mi je ispričala da žene odlučuju da se ošišaju na kratko uglavnom kako bi se oslobodile obaveze feniranja i da bi uz adekvatan oblik frizure koji ne zahteva puno vremena, mogle da stilizuju kosu i odgovore brzini današnjeg načina života. Takođe, ona kaže da promena nastaje mnogo pre čina šišanja i da ima veze sa prihvatanjem prirode kose, kao i sa sazrevanjem i samopouzdanjem jedne 182 jul/avgust 2026

žene. Tijana tvrdi da svaka žena može da po- Antonina: Nedavno sam ispod jednese kratku frizuru pod uslovom da je iza- nog videa na TikToku dobila komenbran adekvatan oblik, prilagođen karakteru tar: „Mnogo si lepa i zračiš predivnom i stilu, te da kratka kosa nije nešto što nekoj energijom, ali šta ti je trebala ta kosa?“ ženi samo „stoji ili ne”. ----------

i to nije prvi put da čujem nešto slično. Mislim da naše društvo prilično usko

Da li ti kratka kosa donosi neku vrstu posmatra žensku kosu i dugu kosu auoslobođenja? Od očekivanja, od ruti- tomatski povezuje sa ženstvenošću, ne, možda od nečeg sasvim drugog? privlačnošću i seksepilom, dok je kratUpitala sam obe sagovornice.

ka kosa isključivo za muškarce. Ja se nikada nisam osećala lepše, atraktivnije

Tijana: Pre bih rekla prihvatanje ono- i, posebno bih naglasila, ženstvenije ga što nam je priroda dala, kao i ljubav otkako sam se ošišala. Za mene žensprema sebi.

tvenost nema mnogo veze sa centimetrima kose. Mnogo više zavisi od toga

Antonina: Oslobodila me je ideje da kako se osećam iznutra, kakvu energiju promena mora da bude strašna ili ne- nosim i sa koliko samopouzdanja ulapovratna. Shvatila sam da ne moram zim u prostoriju. da se držim jedne verzije sebe samo zato što mi je poznata i sigurna. Mogu

----------

da se menjam, eksperimentišem i ne Pitala sam ih i da li bi se ikada ponovo vraobjašnjavam svaki svoj izbor.

tile na dugu kosu. Obe su mi rekle da su otvorene za tu ideju. Tijana iako ne raz-

Interesovalo me je i kako bi opisale vezu mišlja trenutno o tome, bila bi otvorena između dužine kose i onoga što druš- da to uradi zbog želja njene ćerke Nađe tvo naziva ženstvenošću?

a Antonina, je sigurna da će u budućnosti ponovo pustiti kosu, jer je to za nju samo

Tijana: Po mom mišljenju, najženstve- novo poglavlje i novi prostor za igru. nija je ona žena koja sa ponosom nosi

----------

svoju kratku frizuru, ne osvrćući se na komentare i stereotipe društva. 183

Na kraju pitala sam ih i: Kad biste krat- Dugačka kosa je za mene na nekom neku kosu morale da opišete jednom re- svesnom nivou nosila i zauzimala pročenicom, šta ona za vas danas znači i stor iza kog sam mogla da sakrijem delove sebe, a kratka frizura mi više ne daje

predstavlja?

mesta da bežim. Naprotiv, traži i zahteva Tijana: Slobodu, samopouzdanje, au- od mene da budem više i glasnije ja, kroz šminku, odeću, stilizovanje i ponašanje,

tentičnost.

ali mi i daje prostora da sve drugo, goAntonina: Sloboda da bez straha bu- renavedeno, može da dođe u prvi plan. dem najautentičnija verzija sebe. Vizuelna, ali i promena mog identiteta je ----------

nešto na šta se i dalje navikavam, a ovu

Moje sagovornice su odlično sumirale promenu najbolje sumiraju čuvene reči upravo to, da kratka kosa jeste samo novi još čuvenije Koko Šanel: „Žena koja ošinivo identiteta koji se oduvek nalazio u ša kosu upravo se sprema da promeni

Meni je odluka da se ošišam na kratko (posle nekoliko nedelja premišljanja) donela novu vrstu samopouzdanja za koje nisam ni bila svesna da posedujem, ali me je i oslobodila ideje da je ženstvenost povezana sa mojom kosom u bilo kom obliku ili dužini, već da se ona nalazi u meni bez obzira na spoljašnost.

184 jul/avgust 2026

život.” foto: privatna arhiva

nama.

185

186 jul/avgust 2026

PROFESIONALNA NEGA KOSE I KOŽE UZ BRIGU O VODENIM RESURSIMA PLANETE Davines Group, više od 40 godina prisutna u sektoru profesionalne kozmetike za negu kose i kože, nalazi se među prvim globalnim kompanijama koje su završile B Corp resertifikaciju prema novim, još strožim standardima ekološke i društvene održivosti neprofitne organizacije B Lab. U 2026. godini kompanija nastavlja svoj put održivosti kroz kampanju Ocean Keeper, posvećenu edukaciji o vodi, cirkularnosti i očuvanju prirodnih resursa.

ODRŽIVOST KAO SUŠTINA POSLOVANJA Davines Group ima B Corp sertifikat od 2016. godine i jedna je od prvih kozmetičkih kompanija u svetu koja je ispunila zahteve za dobijanje sertifikata. Tokom protekle decenije, kompanija je razvijala regenerativni model rasta i razvoja, usmeren na aktivnu regeneraciju ekosistema, stvaranje zajedničke vrednosti i unapređenje dobrobiti zajednica u kojima posluje. Na našem području možete da se upoznate sa Davines foto: © Davines Group

brendom i proizvodima na Planet Hair sajtu, kao i u odabranim salonima.

187

OCEAN KEEPER:

Zato će kampanja Ocean Keeper tokom

ZNANJE KOJE POKREĆE PROMENU

2026. godine podržati edukativne inicijative organizacije CleanHub u Indoneziji, na

Voda je jedan od najdragocenijih prirod- Severnom Sulavesiju, Baliju i u Jepari. Parnih resursa naše planete, koji održava svaki tnerstvo uključuje finansiranje posebnih oblik života. Uprkos tome, ona postaje sve časova za decu i tinejdžere, sa ciljem jačaugroženija zagađenjem i prekomernom nja ekološke svesti i osnaživanja lokalnih potrošnjom.

188 jul/avgust 2026

zajednica da čuvaju svoje ekosisteme.

Pored ambalaže Davines proizvoda razvi- spe u okeane. Cilj je da se do 2030. prikupi jenih prema principima eko-dizajna i spro- 5.000 tona plastike, uz odnos 1:1 između vedene mere za smanjenje potrošnje vode, količine upotrebljene i prikupljene plastike. Davines od 2021. godine podržava i priku- Samo tokom 2025. godine prikupljeno je pljanje plastičnog otpada pre nego što do- 868,1 tona.

189

ZAŠTITA VODE POČINJE NA KOPNU Regenerativna organska poljoprivreda doprinosi zdravlju zemljišta i biodiverzitetu, a time i kvalitetu vode. Zato unapređene linije Essential Haircare i SU/ sadrže Regenerative Organic Certified™ aktivne sastojke sa farmi koje primenjuju regenerativne poljoprivredne prakse.

SUNČANI DANI ZOVU SU/ SU/ linija nudi kompletan unapređen pro- UV zraka, štiteći kosu i kožu od oštećenja i gram za negu i zaštitu kose i kože pre, to- održavajući vlasi kose zdravim. kom i nakon izlaganja suncu. SU/ sadrži ekstrakt gorke pomorandže koji ima anti- Kombinacija aktivnih sastojaka sa visokim oksidativna svojstva koja neutrališu uticaj stepenom biorazgradivosti pomaže u očuvanju biodiverziteta i čini SU/ liniju za zaštitu od sunca efikasnom uz brigu o planeti. Tokom ovih sunčanih dana, upoznajte se sa SU/ asortimanom na sajtu Planet Hair i zapratite Davines Instagram profil kako biste bili u toku sa najnovijim proizvodima za profesionalnu negu kose i kože nastalih iz regenerativne proizvodnje.

190 jul/avgust 2026

191

Nega

Tekst iz Plezir arhive: Snežana Tatljak Nikolić, dipl. farm. spec.

VITAMINI U KOZMETICI Koji vitamini su nam potrebni za adekvatnu negu u letnjem periodu? U savremenim formulacijama kozmetičkih proizvoda, koji po nameni i obliku pripadaju različitim grupama, najviše se koriste vitamini A, E, C (i njihovi derivati) i pantenol, kao i različite kombinacije ovih vitamina. Kozmetički proizvodi sa vitaminima mogu da ispolje odgovarajuće dejstvo samo ako su vitamini upotrebljeni u adekvatnoj koncentraciji i ako se nalaze u stabilnom obliku. Ovi vitamini mogu da imaju različite kozmetičke efekte, a najčešće utiču na vlaženje i omekšavanje kože, na keratinizaciju ćelija epiderma, na strukturiranje dlake kose i na smanjenje štetnih efekata slobodnih radikala.

193

VITAMIN A U kozmetičkim preparatima vitamin A vitaminom A kako bi sprečili produbljise koristi u obliku retinoida (retinol, re- vanje finih bora i poboljšale teksturu i tinaldehid, retinil-propionat, retinil-ace- boju kože. Kozmetički proizvodi na bazi tat). Svi ovi oblici vitamina A imaju mo- nanoemulzija ostvaruju kontrolisanu gućnost da se u koži, nakon aplikovanja, isporuku vitamina A, kao i njegovu iskonvertuju u retinoinsku kiselinu koja poruku u dublje slojeve kože, što prejedina ima biološku aktivnost.

parat čini efikasnijim.

Retinoidi ispoljavaju osobinu da nor- Beta-karoten je prekursor vitamina A malizuju ćelijske funkcije i time štite koji štiti oštećenu i dehidriranu kožu, kožu od prevremenog starenja. Zato posebno pod uticajem UV zraka, pa se se i koriste u kremama protiv bora i to preporučuje za proizvode za negu kože najčešće u obliku retinola, retinil-pal- posle sunčanja. mitata, retinil-acetata i retinil-linoleata. Radi povećanja njihove stabilnosti če- Supstance koje su bogate vitaminom sto se kombinuju sa vitaminom E.

A, a koriste se u kozmetici su uglavnom biljna ulja kao što su bademovo, avoka-

Ljudi u dvadesetim i ranim tridesetim dovo, borago i ulja šargarepe i burutija. godinama mogu da koriste kremove sa

194 jul/avgust 2026

195

196 jul/avgust 2026

VITAMIN E Vitamin E je zajedničko ime za sve to- Vitamin E acetat štiti kožu od delovanja koferole koji ispoljavaju biološku ak- UV zraka, ima antiinflamatorni efekat, tivnost. Sintetski dl ά-tokoferol ima vlaži kožu, ublažava nastale i „sprečadvostruko nižu biološku aktivnost od va” pojavu novih bora i poboljšava miprirodnog d ά-tokoferola. Vitamin E u krocirkulaciju kože. obliku tokoferola je prisutan u biljnim uljima, posebno u ulju pšeničnih klica. Supstance tipa ovlaživača (engl. moiOvaj vitamin je stabilizator ćelijskih i sturizers) koji deluju unutar kože i pomitohondrijskih membrana jer deluje kazuju značajan efekat vlaženja kože su kao „hvatač” slobodnih radikala. Kao upravo vitamin E acetat i linoleat. Zaantioksidans ima sposobnost da pre- hvaljujući efektu vlaženja kože, vitamin dupredi proces fotostarenja kože, pa je E acetat je veoma čest sastojak prepaobavezan sastojak preparata za zaštitu rata koji usporavaju nastajanje sitnih kože od sunca i preparata posle sun- i dubokih bora (anti-aging preparati), čanja. Vitamin E u obliku tokoferola je zatim kremova i losiona za prevenciju podložan oksidaciji, pa se u kozmetič- i sprečavanje degenerativnih promena kim proizvodima, radi veće stabilnosti na koži, kozmetičkih proizvoda za negu koristi u vidu d i dl ά-tokoferil-acetata, suve, ispucale i oštećene kože lica, tela linoleata, sukcinata ili nikotinata.

i ruku.

197

VITAMIN C Vitamin C ili askorbinska kiselina se u Krema na bazi askorbinske kiseline i organizmu nalazi u dva oblika, kao l ekstrakta medveđeg grožđa (Arctostapaskorbinska kiselina i l-dihidroaskorbin- hylos uva-ursi) sa komponentom za ska kiselina.

zaštitu od UV zračenja, koristi se kao sredstvo za beljenje i smanjenje pi-

Kao jak antioksidans, ovaj vitamin je gmentacije problematične kože. „hvatač” slobodnih radikala baš kao i vitamin E. Oni, zapravo, deluju siner- Za izbeljivanje staračkih i sunčanih gistički čime se postiže veća zaštita od pega preporučuje se kombinacija oksidacionog stresa. Zajedno se koriste l-askorbinske kiseline, askorbil-laurata, u preparatima za zaštitu od UVB zra- askorbil-palmitata i kalcijum-palmitačenja, mada je pokazano da vitamin C ta. Vitamin C takođe može da se ispoima bolju zaštitu od vitamina E kada ruči u dublje slojeve kože ako se koje u pitanju foto-toksično dejstvo UVA risti u vidu lipozoma ili mikrokapsula. zraka na kožu. Za tretman suve i starije kože koristi Vitamin C deluje na aktivnost fibrobla- se Cellex-C® serum koji sadrži 10% vista i tako učestvuje u sintezi kolagena. tamina C, vitamin E, pantenol i aminoPoznato je da manjak l-askorbinske ki- kiseline. seline smanjuje sintezu kolagena, zbog čega opada tonus kože. Međutim ovaj mehanizam dejstva vitamina C nije poznat. On pokazuje dobre efekte u preparatima za negu kože i anti-aging preparatima.

198 jul/avgust 2026

199

200 jul/avgust 2026

PANTENOL Pantenol (Provitamin B5) je biološki dermatoza, kod opekotina od sunca i aktivan u obliku alkohola. Analogna kod dece za ublažavanje osipa i iritacinjemu je pantotenska kiselina. Raspo- je kože. Pantenol može da penetrira u loživ je u dva oblika, kao d-pantenol i kožu i smatra se veoma dobrim vlažedl-pantenol, pri čemu je prvi oblik dva ćim sredstvom koji kožu čini glatkom. puta aktivniji od drugog. Normalan je Zahvaljujući vlažećem efektu široko se sastojak kože i kose.

upotrebljava u preparatima za osetljivu kožu nakon sunčanja i u preparatima

Lokalna primena d-pantenola dovo- anti-aging kozmetike. di do ćelijske regeneracije. Klinička ispitivanja su pokazala da on pomaže U proizvodima za negu kose koristi se obnavljanje tkiva. Zato se u derma- dl-pantenol. U različitim koncentracijatologiji koristi za ublažavanje svraba, ma ga ima u proizvodima za ispiranje kod kožnih oštećenja, blažih ekcema i kose i u proizvodima za oštećenu kosu.

VITAMIN B3 Od vitamina koji se koriste u kozmetolo- barijerne funkcije kože pa se koristi u giji može se istaći i dejstvo vitamina B3 anti-aging kozmetici. Kod foto-ostarele (niacinamid, nikotinamid). Novija istra- kože dovodi do poboljšanja njene tekživanja su potvrdila mogućnost njego- sture, smanjenja pigmentisanih fleka, ve primene u prevenciji foto-imunosu- crvenila kože kao i smanjenja žute boje presije, foto-karcinogeneze i gubitka kože, kao njenom prepoznatljivom znakolagena kao znakova foto-starenja ku. Ovaj vitamin se često nalazi i u kozkože. Takođe je potvrđen i koristan metičkim preparatima koji se koriste efekat ovog vitamina u tretmanu sta- protiv akni jer je utvrđeno da dovodi renja kože, jer dovodi do poboljšanja do smanjenog lučenja sebuma. 201

Nega

Zašto se sve više žena vraća malim, domaćim kozmetičkim brendovima? Pre samo nekoliko godina retko ko je okretao poleđinu kreme da pročita deklaraciju. Danas je to postalo gotovo pravilo. Pre kupovine proveravaju se sastojci, traže se iskustva drugih korisnika i postavlja se jedno jednostavno pitanje: „Da li je ovo zaista dobro za moju kožu?“

203

Razlog za ovakvu promenu nije samo gubi tonus, bolje zadržava vlagu i priveća informisanost. Sve više ljudi shva- rodnu elastičnost, a njena lepota deluje ta da lepa koža nije rezultat trenutnog nenametljivo i autentično. U mnogim efekta već svakodnevne i dosledne zemljama Zapadne Evrope upravo se nege. Upravo je nega ono što dugo- takav pristup smatra standardom – ročno čuva elastičnost, svežinu, hidri- otmenost se prepoznaje po negovaranost i prirodnu ravnotežu kože, us- nom izgledu, a ne po pokušajima da poravajući vidljive znake starenja na se nedostaci prikriju preko noći. način koji ne može da zameni nijedno

Posebno raste poverenje u kozmetiku koju razvijaju farmaceUpravo zbog toga menja se i način na uti. Kada znate da iza proizvoda koji biramo kozmetiku. stoji neko ko godinama proučava kožu, sastojke i njihove međuSve više žena okreće se manjim doma- sobne interakcije, izbor postaje ćim brendovima koji proizvode razvija- mnogo jednostavniji. Još kada ju u malim serijama. Ne traže više deset takvi proizvodi nisu skuplji od koraka nege niti proizvode prepune sa- velikih komercijalnih brendostojaka čije nazive ne umeju ni da izgo- va, postaje jasno zašto sve više vore. Traže formule koje imaju smisla, ljudi menja svoje navike. trenutno estetsko rešenje.

jasno navedene prirodne sastojke, pažljivo odabrane biljne ekstrakte i proizvode koji neguju kožu iz dana u dan, umesto da stvaraju privid kratkotrajnog efekta. U svetu u kome su estetske intervencije i brza rešenja sve dostupniji, stručnjaci sve češće podsećaju da je upravo kvalitetna nega najbolja investicija u mladalački izgled. Negovana koža sporije 204 jul/avgust 2026

Jedan od takvih brendova je

Nina Natural.

205

206 jul/avgust 2026

207

Posle više od dvadeset godina rada Ono je jedan od ključnih prirod-

u farmaciji, Slađana Obradović , nih sastojaka oko kog je razvijena

dipl. farmaceut, je zajedno sa kolegom čitava filozofija brenda, zajedno

Pericom Šarencem odlučila da ra- sa drugim pažljivo biranim biljzvije kozmetiku koja će biti jednostavnim komponentama koje podrna, efikasna i zasnovana na pažljivo žavaju regeneraciju, hrane kožu odabranim prirodnim sastojcima. Nji- i doprinose njenoj elastičnosti. hova ideja nije bila da prate prolazne trendove, već da kreiraju preparate koji Među najtraženijim proizvodima izdvaće svakodnevnom upotrebom doprine- jaju se oni namenjeni svakodnevnoj ti zdravlju kože i kojima će se korisnici nezi lica i tela, jer upravo kontinuirana vraćati godinama.

upotreba daje rezultate koje korisnici najviše primećuju – koža postaje mek-

U osnovi njihove filozofije nalazi ša, hidriranija, svežija i otpornija na se uverenje da koži nije potreb- spoljašnje uticaje. Umesto obećanja o no sve više aktivnih supstan- trenutnim promenama, naglasak je na ci, već ono što joj zaista prija, postepenom očuvanju kvaliteta kože kvalitetna prirodna ulja, biljni kroz redovnu negu. ekstrakti, hidratantne komponente i formule koje hrane, štite Među korisnicima Nina Natural kozmei pomažu koži da sačuva svoju tike danas se posebno izdvajaju dve grupe. Prvu čine žene koje pažljivo čiprirodnu funkciju. taju deklaracije i žele da razumeju svaZanimljivo je da mnoge žene tek posled- ki sastojak koji nanose na kožu. Drugu njih godina otkrivaju smilje. Biljka koja čine mladi koji ne žele da sa dvadeset je vekovima deo mediteranske tradicije godina koriste agresivne aktivne sastojdanas ponovo dolazi u fokus zbog svojih ke samo zato što su popularni na drušnegujućih svojstava. U Nina Natural proi- tvenim mrežama. Njima je važnije da zvodima smilje nije dodatak zbog trenda. koža dobije nežnu, promišljenu negu koja poštuje njene prirodne potrebe i dugoročno čuva njen zdrav izgled. 208 jul/avgust 2026

Možda upravo zato mali domaći bren- Mladalački izgled nije nešto što se podovi danas više nisu alternativa veliki- stiže preko noći, on je rezultat svakoma. Za sve veći broj ljudi oni postaju dnevne brige o koži, pametnog izboprvi izbor. Ne zbog velikih obećanja, već ra preparata i doslednosti. Ulaganje u zato što iza njih stoje stručnost, tran- kvalitetnu prirodnu negu danas mnogi sparentnost, prirodni sastojci i razume- vide kao dugoročnu investiciju – način vanje da je nega proces, a ne trenutak. da koža ostane zdrava, elastična i lepa.

209

Nega

fotografije: Simona Svalina

Kada ste posljednji put čitale deklaraciju svoje šminke?

U beauty svijetu danas gotovo svaki brend govori o prirodnim sastojcima. Gotovo svaki obećava njegu, održivost i transparentnost. No rijetko se zapitamo, što čini našu šminku, čemu kontroverze mikroplastike, teških metala, petroleuma i silikona...? Možda je upravo zato priča o hrvatskom brendu MAKRIS toliko drugačija. Njegova osnivačica, magistra farmacije Martina Kriste, godinama prije nego je odlučila odgovoriti na najveći izazov - tih sastojaka djelovati u sinergiji. Rezulstvaranje šminke temeljene na prirod- tat su make-up proizvodi koji ne služe nim sastojcima, kreirala je formule za samo uljepšavanju, nego poštuju fizionjegu kože koje su prvo pomogle njoj logiju kože i njeguju je tijekom nošenja. a onda i drugima s problematičnom, osjetljivom kožom.

Ta filozofija provlači se kroz cijeli MAKRIS. Ovdje sastojci nisu odabrani zato što

Za nju prirodni sastojci nisu trend, nego su trenutačno popularni, nego zato što polazište svake formulacije. Biljna ulja, uljepšavaju kožu ali i doprinose njenom biljni voskovi, prirodni aktivni sastojci zdravlju. i mineralni pigmenti čine temelj njene dekorativne kozmetike, dok farmaceutsko znanje određuje kako će svaki od

211

Posebno se ističe Natural Concealer, korektor koji osim prekrivanja podočnjaka i nepravilnosti donosi i ono što mnogi proizvodi ne uspijevaju, prirodan izgled kože. Kremasta tekstura lako se stapa s tenom, ne naglašava fine linije i ostavlja dojam svježine, bez osjećaja težine. MAKRIS privlači pažnju jer ne poziva na još jednu policu prepunu proizvoda, već na promišljeniju beauty rutinu. Vjerujemo da je to put do žene koje u kozmetici traže više od lijepog pakiranja ili prolaznog trenda. Traži najbolju, autentičnu sebe, oslobođenu od tereta industrije. Taj teret često ne znači samo standard ljpote nego i potencijalno štetni sastojci za zdravlje žene, posljedično i njenog potomstva.

212 jul/avgust 2026

213

U vremenu u kojem se beauty trendovi izmjenjuju gotovo jednako brzo kao godišnja doba, osvježavajuće je otkriti brend koji ostaje vjeran svojoj filozofiji. Onoj koja vjeruje da se najljepši rezultati ne postižu kompromisima, već pažljivo osmišljenim formulama u kojima prirodni sastojci, minerali i farmaceutska stručnost djeluju zajedno.

214 jul/avgust 2026

215

Atlas brige

o sebi Gerrit Willem Dijsselhof (1892) 216 jul/avgust 2026

Leto bez mora(nja) Kada slom prestane da bude identitet Olfaktorne priče, Sarah McCartney, 4160Tuesdays

217

Zdravlje

Uvodna reč: Vladislava Milovanović @in_love_with_artandfashion

Tekst: Kristina Vujović @kristina_vujovic_psiholog, master psihološkinja i dipl. psihoterapeutkinja

Leto bez mora(nja) Odmor izvan očekivanja i društvenih mreža Letnja sezona, za mene, već godina- Na taj način leto postaje moj prostor ma nema klasično značenje odmora rasta, bez potrebe da odem daleko. U na moru ili putovanja koja se planiraju tom kontekstu putovanja koja se danas mesecima unapred. Iako često nemam često prikazuju na društvenim mrežapriliku da odem na more, naučila sam ma, neretko dobijaju i dodatnu dimenda leto može da bude jednako ispu- ziju pritiska i poređenja. Destinacije se njeno i kod kuće, ako ga posmatram biraju i vrednuju kao statusni simbol, kao prostor za lični pomak a ne samo a objave na mrežama uglavnom prikakao pauzu od obaveza. Zato svako leto zuju samo „idealne“ trenutke, čime se koristim kao priliku da se makar malo stvara utisak da odmor mora da izglepomerim u odnosu na prethodnu go- da savršeno da bi bio vredan fotografidinu, kroz male, ali dosledne stvari. Jo- sanja i deljenja na mrežama. Tako lako urnaling mi pomaže da bolje razumem se zaboravlja da iza takvih slika često sebe, posete muzejima otvaraju nove stoji pažljivo režiran sadržaj a ne realperspektive, a duge šetnje kroz grad ili no iskustvo odmora. Na ovu temu, piše prirodu postaju način da usporim i pri- Kristina Vujović, master psihološkinja i metim ono što inače lako promakne. diplomirana psihoterapeutkinja.

219

Putovanja na atraktivne destinacije su drazumevaju odmor i uživanje po vlapostala trend na društvenim mrežama. stitoj meri, umesto davanja prioriteta Tako pitanje: ,,Gde ćeš na letovanje?“ stvaranju glamuroznih fotografija za ponekad može da zvuči kao poziv na Instagram. Ukoliko imate potrebu da poređenje, budući da se odlazak na le- nekoga impresionirate fotografijama, tovanje često doživljava kao prilika za razmislite šta vam je na tom putovanju dokazivanje statusa.

zaista važno. Razmislite i o tome da li vam više prija aktivan ili pasivan odmor

Treba biti svestan i toga da turističke ili možda kombinacija oba, i u skladu agencije daju besplatna putovanja in- s tim birajte mesta koja vama prijaju. fluenserima zbog čega se, kod mnogih Podsećajte sebe da se usmerite na doljudi koji konstantno prate takav sadr- življaje u sadašnjem trenutku, umesto žaj, javlja strah od propuštanja prilike na utisak koji ćete ostaviti na društveukoliko ne odu na letovanje. Život in- nim mrežama. fluensera na putovanjima ne izgleda konstantno tako glamurozno jer u krat- Neki u putovanjima vide priliku za nadkom roku moraju da isplaniraju brojne metanje, te motivisani ovom potrebom aktivnosti, kako bi u što boljem svetlu provode dosta vremena u traženju najpredstavili određenu destinaciju. Ipak, atraktivnijih mesta i planiranju poza za oni na društvenim mrežama uglavnom fotografisanje na određenoj destinaciji. ćete videti samo najraskošnije kadro- To najčešće proizilazi iz potrebe za pove, koji ne prikazuju realnu sliku čitavog ređenjem sa drugima, što može umaputovanja.

njiti osećaj zadovoljstva tokom putovanja usled pritiska da svaki trenutak i

Nekima je neprijatno da kažu kako ove segment mora da izgleda besprekorno. godine neće ići na letovanje, dok oko- Putovanje ne treba da bude predstava lina često za to očekuje objašnjenje. za druge. Kada se prilagođava društveIpak, ne treba da vam bude neprijat- nim očekivanjima, ono poprima perno ukoliko ne putujete nigde, niti ste formativni karakter. Umesto toga, ono dužni da drugima objašnjavate svoje treba da bude lično iskustvo koje vas razloge. Putovanja bi trebalo da po- ispunjava. 220 jul/avgust 2026

Mnogi ljudi danas rade pod velikim opterećenjem, te im je zbog umora i iscrpljenosti ponekad teško da se opuste, iako jedva čekaju godišnji odmor. Zbog toga često planiraju svaki dan odmora unapred, usled čega im ne ostaje dovoljno prostora da se zaista odmore. Ukoliko se putovanje unapred precizno isplanira to može da stvori dodatni pritisak i da vas još više umori. Važno je da ostavimo prostor za fleksibilnije planiranje odmora sa više spontanosti, kako bismo zaista mogli da se opustimo i povratimo energiju u tim danima. Kada govorimo o vraćanju u balans i odmaranju, važnije je da promenimo način razmišljanja i dnevne rutine, nego da negde otputujemo. Možemo da promenimo sredinu, ali to ne mora da bude nužno veće putovanje. To može biti i odlazak na neko omiljeno mesto, u lep deo grada, šumu, park ili klupicu pored reke. Za one koji rade veći deo sezone, ključna je dobra organizacija vremena. Zato je važno da uzimate redovne pauze tokom dana, ali i da se isključujete iz poslovnih obaveza čim osetite da ste preopterećeni tog dana. Prioritiziranje radnih zadataka takođe može da pomogne u lakšoj organizaciji. Nakon posla možete da promenite sre221

dinu u kojoj provodite deo dana, makar Jedna psihološka tehnika relaksacije u to bio odlazak kod prijatelja, jer i mala vidu vođene fantazije može da izglepromena okruženja može da pomogne da ovako. Zatvorite oči i zamislite svoda se razbije rutina i da se lakše prepu- je sigurno mesto. Povežite se sa njim stite odmaranju.

i zamislite kako izgleda i šta radite u njemu. Postavite sebi sledeća pitanja:

Pored odlaska na putovanje, postoje „Šta vidim?“, „Šta čujem?“, „Kakva je i drugi načini da obnovimo energiju. atmosfera tamo?“, „Kakav mi je osećaj Kada smo kod kuće važno je da nam u telu?“, „Da li je moje telo napeto ili prioritet bude opuštanje, da ograniči- opušteno?“ Na kraju se zapitajte: „Šta mo prisustvo na društvenim mrežama i osećam dok sam tamo?“ da se usmerimo na stvari kojima tokom godine nismo stigli da se bavimo. Mo- Potom zamislite da li biste ostali sami žemo da se posvetimo hobiju koji smo na svom sigurnom mestu ili biste podugo odlagali, na primer da počnemo veli nekoga, jednu osobu ili više njih. da crtamo ili da pročitamo knjigu koju Onda se zapitajte zašto ste baš tu ososmo dugo želeli. Možemo i da osvežimo bu izabrali i šta ona radi na tom meneki kutak u stanu, a ko ima dvorište, stu sa vama. Na kraju se zapitajte: „Šta da sredi baštu. Takođe, može biti delo- osećam dok provodim vreme sa tom tvorno da promenimo rutinu ustajanja osobom ili sa više njih?“ Zatim otvorite i odlaska na spavanje, da se vidimo sa oči i proverite kakav vam je sada osećaj ljudima sa kojima dugo nismo stizali ili u telu. Zapišite kako se osećate posle da odemo sa porodicom na mesta na ovog iskustva. Na kraju odgovorite sebi kojima skoro nismo bili.

na pitanje: „Da li me je ovo iskustvo opustilo?“

222 jul/avgust 2026

223

TELO JE U MIRU, UM U TIŠINI, A DUŠA NALAZI SMISAO. SVE POSTAJE JEDNO, POSTAJE TI.

Na Crvenom otoku kod Rovinja nema automobila, nema žurbe, tu te dočekuje samo borova šuma, more i tišina koju retko gde još možeš da iskusiš. Tim Sinergije, koji baš na ovom mestu organizuje svoj program, ovakvo iskustvo naziva „izolacija bez izolovanosti”.

foto: Island Hotel Istra/Maistra Hospitality Group

224 jul/avgust 2026

225

226 jul/avgust 2026

foto: Kreatorke creative agency

Sedam dana programa je usklađeno i or-

Ono što Sinergija nudi nije beg od svakod-

ganizovano oko jednog ritma i celovite

nevice, već promišljen program posle ko-

ideje da duh, telo i um ne treba razdvajati.

jeg učesnici ne odlaze samo sa lepim uspo-

Zato te po buđenju očekuje joga uz izlazak

menama, već prisutniji i stabilniji, sa novim

sunca sa instruktorkom joge, potom sledi

uvidima i konkretnim alatima koje mogu da

funkcionalni i trening snage sa personal-

primene nakon povratka kući.

nim trenerom, popodne je idealna prilika za opuštanje uz more, dok te uveče očekuju grupne radionice, integracije i razgovor sa geštalt psihoterapeutkinjom.

REZERVIŠITE VREME ZA SEBE NA VREME! ZBOG VELIKOG INTERESOVANJA POSLE PRVE REALIZACIJE PROGRAMA, SLEDEĆEG APRILA 2027. GODINE OTVORENA SU DVA TERMINA - OD 11. DO 18. I OD 18. DO 25. APRILA, UZ MOGUĆNOST CELOVITOG, ČETRNAESTODNEVNOG BORAVKA. REZERVACIJE I INFORMACIJE: MINA – 064/466-8611 227

Kolumna

Piše: Ljiljana Kostić @liakg_

ane st

Kada slom pre Sa šesnaest godina spakovala sam jedan kofer i preselila se iz Beograda u Ameriku. Nisam tada znala da ću narednih petnaest godina ži-

veti na nekoliko kontinenata, menjati gradove, jezike i verzije sebe. Ipak, u svim tim promenama jedna stvar je bila konstanta - pisanje! Poeziju pišem otkad znam za sebe. Bila je moj način da razumem svet onda kada ga nisam mogla objasniti, da dam smisao emocijama koje su bile prevelike da stanu u tipičan razgovor. Dok su drugi tražili odgovore, mene su oduvek zanimala pitanja. Zašto ostajemo tamo gde nas boli? Zašto se nekih ljudi seća-

mo celog života, a neke zaboravimo za nekoliko

da b u

dana? Koliko puta čovek može da promeni sebe, a da i dalje ostane isti? Iz tih pitanja nastala je moja prva zbirka poezije, The End of the Breaking.

identitet

229

Zanimljivo je da knjiga zapravo nije na- Mislim da je to bio najlepši trenutak čistala onda kada sam odlučila da je na- tavog procesa. Nisam napisala knjigu. pišem. Nastajala je više od deset godi- Otkrila sam je. na, i to potpuno nesvesno. Prvobitni naslov bio je We Choked Our Svaka pesma napisana je u drugom Love to Death, prema jednoj od pesama periodu mog života. U drugom gradu. u zbirci. Bila sam uverena da pišem knjiDrugoj državi. Posle neke nove ljubavi, gu o ljubavi. O ljudima koje sretnemo, novog odlaska ili novog susreta sa so- izgubimo i zauvek ponesemo sa sobom. bom. Nikada nisam sedala sa namerom Međutim, kako sam se približavala kraju da pišem zbirku poezije. Pisala sam ono uređivanja zbirke, shvatila sam da sam što nisam umela da izgovorim.

sve vreme pogrešno razumela sopstvenu knjigu. Ljubav jeste igrala ogromnu

Mnogo godina kasnije, rešila sam da ulogu. Ona pokreće gotovo svaku peprikupim sve pesme koje sam napisala smu. Ona nas menja, lomi, gradi i tera da tokom prethodne decenije. Mislila sam postavljamo pitanja koja inače nikada ne da me čeka urednički posao - da ću bi- bismo postavili. Ipak, ljubav nikada nije rati najbolje pesme, izbacivati one koje bila glavna tema. ne pripadaju i pokušavati da od njih napravim celinu.

Dogodilo se nešto potpuno drugačije.

Glavna tema bila je transformacija. Naslov The End of the Breaking došao je tek pred sam kraj, kada sam shvati-

Dok sam ih čitala jednu za drugom, shva- la da ova knjiga nikada nije govorila o tila sam da se međusobno dozivaju. Kao kraju jedne ljubavi. Govorila je o kraju da je svaka pesma znala gde prethodna jednog identiteta. O trenutku kada prezavršava. Kao da su, iako su nastajale go- stanemo da živimo isključivo iz svojih dinama jedna od druge, sve vreme želele rana. Kada bol više nije jedina priča da ispričaju jednu istu priču.

230 jul/avgust 2026

koju umemo da ispričamo o sebi.

Na njenim stranicama nalaze se pesme o odima života. Neke su nastale iz radoljubavi, odlascima, usamljenosti, porodi- znalosti. Neke iz ljubavi. Neke iz straha, ci, nostalgiji i svim onim malim trenucima a neke iz potrebe da preživimo. koji nas oblikuju mnogo više nego velike životne prekretnice. Ispod svega ovoga Godinama sam pokušavala da odbacim krije se jedno pitanje koje me opseda go- upravo te verzije sebe. Danas im dugudinama - šta znači zaista isceliti?

jem gotovo sve. Zbog toga što nijedna nije nastala bez razloga.

Dugo sam mislila da isceljenje znači posta-

Mislim da pravo is-

ti bolja verzija sebe.

celjenje počinje tek

Ostaviti iza sebe onu

kada naučimo da voli-

koja je previše vole-

mo i one verzije sebe

la. Onu koja je ćutala

koje bismo najradije

kada je trebalo da go-

zaboravili. Kada shva-

vori. Onu koja je osta-

timo da čak ni naši

jala predugo. Onu

najgori obrasci nisu

koja je postala hladna

nastali zato što smo

jer je to bio jedini na-

bili slabi, već zato što

čin da preživi.

smo pokušavali da se

Danas mislim potpuno drugačije. Verujem da smo mi sve svoje verzije.

zaštitimo jedino kako

Ne postoji „stara ja” koju treba odbaciti, niti „nova ja” koja će konačno biti

smo tada umeli. Možda najveća zrelost nije postati nova osoba. Možda najveća zrelost je naučiti da sedneš za isti sto sa svim svojim verzijama i kažeš: Razumem zašto si postojala. Hvala ti. Sada mogu dalje.

vredna ljubavi. Postoje žene koje smo The End of the Breaking istražuje i nešto morale da postanemo u različitim peri- što me podjednako fascinira - način na foto: Justin Schwartz

231

koji bol putuje kroz generacije, naročito Njihov zadatak bio je da prežive. Možmeđu ženama na Balkanu.

da je zadatak naše generacije drugačiji. Možda je naš zadatak da naučimo da ži-

Odrasle smo uz žene koje su bile ne- vimo. Da ne romantizujemo patnju. Da verovatno snažne. Majke, bake i tetke ne mešamo ljubav sa žrtvovanjem. Da koje su umele da izdrže gotovo sve. prestanemo da svoju vrednost merimo Žene koje su volele ogromno, radile količinom bola koji možemo da podneneumorno i retko govorile o sebi.

semo. Da budemo prve žene u svojoj porodici koje će u nasledstvo ostaviti

Njihova snaga zaslužuje divljenje, ali mir a ne mehanizme preživljavanja. zajedno sa njom nasledile smo i njihove obrasce.

Zato ova knjiga nije nastala da bi ponudila odgovore. Nastala je sa željom

Nasledile smo ideju da ljubav mora da da postavi pitanja: Da li živimo život koji boli. Da je ćutanje znak dostojanstva. Da smo same izabrale ili život koji smo nasledobra žena daje više nego što prima. Da dile? Ko bismo bile da nas strah nikada su tuđe potrebe važnije od naših. Da je nije učio kako da volimo? I možemo li izdržati važnije nego biti srećna.

jednog dana pogledati sve svoje ver-

O tim stvarima još uvek govorimo premalo.

zije - onu hrabru, onu slomljenu, onu glasnu, onu tihu, onu koja je pogrešila i onu koja je praštala - i reći im: Hvala vam. Bez vas ne bih stigla dovde.

Ne pišem ovo da bih krivila generacije Ako postoji jedna rečenica kojom bih žena pre nas. Naprotiv. Mislim da su opisala The End of the Breaking, onda je radile najbolje što su umele sa svetom to ova: Kraj sloma nije trenutak kada bol koji im je bio dat.

nestane, to je trenutak kada prestanemo da dozvoljavamo da bol bude jedina priča koju pričamo o sebi.

232 jul/avgust 2026

233

foto: Jovana Knežević

OLFAKTORNE PRIČE 234 jul/avgust 2026

SARAH MCCARTNEY ispred 4160TUESDAYS

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

235

Miris ima tu snagu da nam po- Moja gošća ovog meseca je Sarah pravi raspoloženje, pruži dodat- McCartney, osnivačica avanturino samopouzdanje, podseti na stičkog, umetničkog brenda parneke ljude i događaje, i vrati nas fema 4160Tuesdays. Sarini partamo gde smo možda zaboravili femi nastaju inspirisani scenama da smo ikada bili. I sve to se može iz knjiga, zanimljivim ličnostima, dogoditi u svega par sekundi, čak društvenim događajima, oni nose i pre nego što je naš um shvatio i pričaju uzbudljive priče, ali i koodakle stiže ovaj nadražaj, čime mentare na političku situaciju, uz ovo čulo koje je nekako najmanje dozu nezaobilaznog britanskog istraženo zaista možemo posma- humora. Ukoliko želite da uživate trati kao supermoć. I kad je već u autentičnim mirisima ili maštatako, ko bi i zašto želeo da miri- te da se i sami oprobate u izradi še kao i svi drugi? Iz strasti pre- parfema, a planirate putovanje u ma mirisima, i velikog divljenja London, obavezno upišite lokaciprema ljudima koji se bave kre- ju Sarinog studija na vašu listu. iranjem parfema odlučila sam da pokrenem rubriku u kojoj ću A meni se javite da vam pošaljem nastojati da predstavim kreatore spisak parfema koje želim da mi parfema, one koji zaista stoje iza ponesete nazad. mirisa koje volimo.

236 jul/avgust 2026

Za početak, ispričajte nam kako ste se zaljubili u parfeme i tu suptilnu umetnost pričanja priča kroz olfaktorna iskustva? Nisam sigurna da sam se ikada zaista Kako provodite vaše četvrtke? zaljubila u parfeme. Jednostavno su mi bili dovoljno intrigantni da ih pratim sve Ne utorke? (smeh) Utorak je moj dan dublje i dublje, kao Alisa kada se zapu- za pisanje. Četvrtkom se viđam sa ljutila niz zečju rupu. Napisala sam kratak dima, sa klijentima koji žele da za njih roman i poželela da opišem mirise o napravim parfem, dobavljačima koji bi kojima sam u njemu pisala. Svaki od voleli da kupim njihove sirovine, novinjih bio je vezan za određeno vreme i narima, kao i ljudima sa kojima razgomesto, tako da je pripovedanje oduvek varam o potencijalnim projektima. Sve bilo sastavni deo tog procesa.

to nastojim da ograničim na jedan dan u nedelji jer, iako zaista volim susrete i razgovore, oni me prilično iscrpe, a ujedno mi oduzimaju vreme koje bih radije posvetila kreativnom radu. 237

Vaš put u parfimerstvo je izgledao po- Škole parfimerstva već postoje, mada malo zaobilazno i neočekivano, od stu- su prilično ekskluzivne. Takođe postoje diranja prirodnih nauka, do organizo- i pojedini moduli iz parfimerstva u okvivanja događaja i kopirajtinga, potom i ru studija mode i likovnih umetnosti na dugogodišnjeg pisanja za Lush, sve do modnim studijama zato što studenti romana inspirisanog parfimerstvom, možda jednog dana požele da pokrenu The Scent of Possibility, zbog koga ste sopstveni brend, a na umetničkim jer pre petnaest godina poželeli da i dru- mnogi autori žele da u svoj rad uključe gi mogu da osete kompozicije koje su i druga čula. Mislim da će se taj trend do tada postojale samo u vašoj mašti. nastaviti i širiti. Na tom putu ste imali i, i dalje imate dosta izazova, budući da je parfimer- Da li se vaš odnos prema izradi parstvo i dalje obavijeno velom tajne, ek- fema promenio od tih prvih poglavlja skluzivnosti i čitav sistem nije naklo- kada ste kupili prve materijale za rad? njen malim proizvođačima. Šta vas je navelo da istrajete?

Drugačiji je. Danas, recimo, na posao uglavnom ne nosim parfem jer mi je

Mislim da je, kada već toliko daleko od- koža potrebna za testiranje novih formaknete, zapravo lakše nastaviti nego mula. Mada sam, eto, jutros ipak naprodustati. Ne doživljavam sebe kao na- skala dva parfema kako bih ih isprobaročito upornu osobu. Samo mi stalno la. Retko kupujem parfeme, jednostavnaviru nove ideje koje želim da ostva- no zato što najviše volim da nosim ono rim, i upravo me one guraju napred. što sama napravim. Pretpostavljam da Verovatno je u tome stvar.

je to slično kao kada krojači najradije nose sopstvenu odeću. Zapravo nikada

Da li mislite da bi parfimerstvo jednog nisam kupila neki početni parfemski kit dana moglo da se predaje u umetnič- sa sirovinama. Materijali su se jednokim školama, rame uz rame sa slikar- stavno godinama gomilali. stvom ili muzikom?

238 jul/avgust 2026

U koautorstvu sa Samanthom Scri- Osim po izradi vaših originalnih kreaven ste napisali priručnik The Perfu- cija, mnogi vas znaju i kao „Fairy Godme Companion: The Definitive Guide to mother of UK Perfumery“ budući da Choosing Your Next Scent. Kakve mito- ste razvili svoju školu Scenthusiasm i ve, pogrešna uverenja i stereotipe ste onlajn zajednicu, kroz koju je prošlo želele da tim putem otklonite?

mnogo zadovoljnih entuzijasta koji uživaju u eksperimentisanju u slo-

Želela sam da pokažem da se odlični bodno vreme, kao i najboljih učenika parfemi mogu pronaći u veoma različi- koji tokom godina bivaju nominovani tim cenovnim kategorijama i da najbolji za priznanja i pohvale na Art & Olfameđu njima nipošto nisu napravljeni ction Awards i The Fragrance Foundatiod „najfinijih mogućih prirodnih sasto- on Awards. Recimo, vaš učenik Amer jaka“.

Alradhi već je osvojio dve nagrade

239

Golden Pear. Koliko i vama kao peda- Kada govorimo o vašoj zajednici, migogu i kreativcu pomaže da rastete i slim da je zanimljivo da našim čitaorazvijate svoju praksu kroz interakci- cima malo bolje približimo netipičan ju sa vašim učenicima i parfemskom model koji ste razvili. Naime, vaša zazajednicom?

jednica neretko kroz Patreon ima priliku da vas podrži i pre nego što neke

Sve je to odavno prevazišlo moja prvo- ideje poprime konkretan oblik. Vi i vaš bitna očekivanja. Na početku sam samo tim pripremate i proizvodite sve parželela da od radionica pokrijem kiriju feme u vašoj radionici, i takoreći svaka za studio. Plan je bio da organizujem boca pre neko što će postati deo vašeg nekoliko radionica mesečno, kako bih online šopa ili neke radnje kao što je ljudima omogućila da pomirišu sirovi- Lucky Scent u LA ili Parfum la Dance u ne, zatim parfeme u kojima se one na- Londonu, prolazi kroz vaše ruke? laze i da se potom i sami malo poigraju mešanjem. Kako je veoma malo mesta Odlično pitanje. Iskreno, ninudilo takav uvid u svet parfimerstva, sam sigurna. Možda je to radionice su vrlo brzo postale izuzetno jednostavno moja opsesivpopularne. Posle toga usledili su onlajn na potreba da sve držim kursevi, a zatim i Patreon zajednica. Vo- pod kontrolom. Volim taj lela bih da mislim da sam barem malo praktični deo posla, volim doprinela tome da se zanatska, nezavi- da pravim stvari. Volim i da sna parfemska scena više drži zajedno, pišem. Zapravo mi je priličumesto da se njeni članovi međusobno no teško da prepustim drunadmeću dok se svi zapravo bore protiv gima bilo koji deo procemilijardera koji upravljaju sa pet ogro- sa. Mislim da to vučem još mnih multinacionalnih kompanija. Da- iz školskih dana, kada sam nas među kreatorima parfema imam odrasla sa idejom da je tramnogo prijatelja koji stvaraju predivne ženje pomoći na neki način stvari i zaista verujem u onu izreku da varanje. Čini mi se da mlađe „kad plima raste, podiže sve brodove”. generacije više nemaju tu Tako i ja doživljavam celu tu zajednicu. vrstu unutrašnjeg kritičara. 240 jul/avgust 2026

Osim toga, nisam naročito ambiciozna kada je reč o rastu kompanije. Radije ću napraviti malu količinu nečega zaista lepog, iza čega mogu potpuno da stanem, nego zaraditi gomilu novca na nečemu što sam prepustila drugima da urade umesto mene. (Zapravo, ovo polako počinje da liči na psihoterapijsku seansu.) U javnosti se prirodni sastojci često romantizuju, dok se sintetički demonizuju. Ima li opravdanosti za takav stav, i koji sintetički molekul smatrate jednim od najvećih dostignuća moderne parfimerije? Ljudska uverenja retko se menjaju činjenicama, ali istina je da su neki prirodni sastojci toliko opasni da su danas zabranjeni. Apsolut lista smokve je, recimo, senzibilizator kože i foto-toksičan je, dok je etarsko ulje belog kedra neurotoksin. Biljke moraju da se brane od napada, a jedan od načina na koji to čine jeste upravo proizvodnja etarskih ulja. Zato tvrdnja da su prirodni sastojci automatski bezbedniji pomalo liči na uverenje da je lav sladak i umiljat - sve dok vam ne odgrize glavu. S druge strane, svi novi aromatični molekuli koje se danas uvode na tržište moraju 241

da ispune veoma stroge bezbednosne Kad govorimo o sirovinama, verujem standarde i budu biorazgradivi. Ako bih da je ovo nešto što će interesovati morala da izdvojim jednog favorita, iza- mnoge koji nemaju pristup procesu brala bih Ambrettolide HC. To je mošus kreiranja mirisa. Koliko često imate koji ne uključuje eksploataciju životinja, priliku da sarađujete direktno sa prodobija se primenom bele biotehnologi- izvođačima mirisa, kao što je to bio je iz održivih sirovina, potpuno je bio- slučaj prilikom saradnje sa Rose Overrazgradiv i pritom predivno miriše. Šta dose, u nama susednoj Bugarskoj, gde tu ima da se ne voli?

ste imali priliku da organizujete i radi-

Postoji li neka prirodna sirovina za koju mislite da bi, iz etičkih ili ekoloških razloga, trebalo potpuno da nestane iz savremene parfimerije? Prirodni mošus. Ne vidim nijedan opravdan razlog za njegovo korišćenje osim želje da se neko time hvali. Sasvim lepo možemo bez njega. Nedavno mi je jedna osoba, pokušavajući da odbrani njegovu upotrebu, rekla: „Pa danas više ne ubijaju životinje, samo ih rasporе i izvade mošusnu kesu.“ Dakle, to bi trebalo da bude u redu? Naravno onice ili porodičnom firmom iz Indije da nije. To nikome nije potrebno. Isto koja proizvodi Attar Mitti? Da li su mali važi i za prirodni civet. Životinje možda brendovi „osuđeni“ na nabavku puviše ne ubijaju, ali ih drže zatvorene u tem posrednika zbog malih količina? kavezima i namerno izlažu stresu kako bi lučile sekret. Ni za tim nema nikakve U pravu ste. Direktno možemo da sapotrebe.

rađujemo uglavnom sa manjim proizvođačima, jer su minimalne količine

242 jul/avgust 2026

narudžbina kod bavi, iskreno nisam posvetila mnogo velikih dobavlja- vremena takvim vežbama. Sada kada ča često ogro- ste me to pitali, mislim da bi trebalo da mne. Za Silviju iz pokušam da rekonstruišem miris svog kompanije Rose omiljenog Pajasmina (mock orange). Overdose osmislila sam čitavu ko- Kada biste mogli da provedete jedan lekciju formula dan u laboratoriji bilo kog parfimera iz zasnovanih na ružinom ulju, u različitim prošlosti, koga biste izabrali? stilovima, a jednu od njih je kasnije lansirala pod svojim brendom u Bugarskoj. Izabrala bih Terezu Rudničku. Njen suTakođe direktno kupujem CO2 ekstrak- prug bio je Edmond Rudnička, tvorac te od drugog bugarskog proizvođača, Ecomaat. Silvija me je upravo upoznala sa njihovim izvanrednim materijalima, koje danas veoma rado koristim. Koji prirodni materijal je, po vašem mišljenju, najteže verno reprodukovati sintetičkim putem? Imam sreću da mogu da priuštim većinu prirodnih sirovina koje želim da koristim, jer ne radim sa klijentima kojima je glavni prioritet da se cena formule po kilogramu što više smanji. Znam da je rekonstrukcija prirodnih materijala jedan od važnih segmenata obrazovanja parfimera koji žele da rade u velikim komercijalnim kompanijama, ali pošto se time bavim pre svega iz lju243

parfema Eau Sauvage, Diorella i čitavog Da li prilikom rada na parfemu krećete niza drugih remek-dela. Međutim, dugo od materijala sa kojim u tom trenutku kruže priče da je upravo Tereza odigra- želite da radite ili je polazna osnova la mnogo veću ulogu iza kulisa nego događaj, mesto i emocija koju želiš da što joj je ikada javno priznato. Mislim dočarate i prizovete nazad u sećanje? da bih upravo od nje mogla da čujem pravu priču.

Može da bude bilo šta od toga, a vrlo često i nekoliko stvari odjednom. Ideje se

U javnosti poslednjih godina neretko nekako spoje i od njih nastane nova cedominira narativ kako

lina. Prva zamisao za kolek-

dobri parfemi moraju biti

ciju Blaze of Glory, na kojoj

jaki i još važnije veoma

trenutno radim, rodila se

dugotrajni. Šta po vašem

dok sam razmišljala o tome

mišljenju određuje kvali-

kako bi mirisima mogla da

tet parfema?

predstavim četiri elementa: zemlju, vodu, vazduh i

Ja pre svega tragam za lepotom. Ako želite da parfem traje ceo dan, gotovo ste primorani da ga gradite od prilično ograničenog izbora sastojaka. Upravo zato su danas drvenasto-amberasti i gurmanski parfemi toliko dominantni. Meni je mnogo draže da se parfem razvija, da vas povede na malo putovanje. Još tamo 2010. godine bilo je sasvim prihvatljivo očekivati da kvalitetan parfem traje između četiri i šest sati. Da li je neka pesma dobra zato što je duga ili zato što u nama probudi nešto?

244 jul/avgust 2026

vatru. Kasnije su me dodat-

no inspirisali fantastični romani Vivijen misani, veštačka inteligencija je uspela Šo o Greti Helsing, koji govore o para- da sve to prilično zakomplikuje. Veliki lelnim svetovima. Počela sam da se pi- jezički modeli analiziraju liste sastojatam kako bi mirisale bašte u raju, na ka, koje su zapravo uglavnom spiskovi Zemlji i u paklu. Zatim su došle emocije alergena i liste nota, koje predstavljaju koje sam želela da ti parfemi izazovu, samo opis konačnog utiska parfema. a u međuvremenu su i nove sirovine Na osnovu toga izvlače zaključak da se koje sam nabavljala počele da utiču na svi parfemi prave od skupocenih prirodpravac u kojem su se kompozicije razvi- nih sastojaka i niza sastojaka koji mogu jale. Najčešće pokušavam da prizovem izazvati alergijske reakcije (senzibilizaodređeno vreme i određeno mesto. Po- tora kože). Objasniti ljudima koji žele nekad su ona stvarna, a ponekad po- brz odgovor da je to potpuno pogrešno stoje samo u mašti.

nije nimalo lako, jer su ubeđeni da te mašine već imaju sve odgovore. Možda

Interesovanje za parfimerstvo i par- će ih jednog dana zaista imati. Danas ih feme je u porastu, i internet je demo- nemaju. A otkako je onaj stari, pomalo kratizovao i omogućio i nezavisnim dosadni, ali činjenicama posvećeni Goparfimerima da stupe u kontakt sa ogle ustupio mesto novom, cenzurisaproizvođačima sirovina i učestvuju u nom i kontrolisanom „Google-u“, bojim tržišnoj utakmici, međutim koliko su se da je demokratski pristup informacikupci danas zaista edukovani i otvo- jama ozbiljno narušen. reni da probaju nešto drugačije i eksperimentišu? Da li parfem prodaje Kada govorimo o mirisima, ne možedizajn, influenser, priča ili miris?

mo se samo zadržati na parfemima. Veoma interesantan aspekt vašeg

Najveći nedostatak znanja i dalje se od- rada je angažman na multi-senzornosi na razumevanje toga kako se po- nim projektima. Ispričajte nam malo jedinačne sirovine zapravo uklapaju u više o ovoj grani vašeg delovanja, od jednu mirisnu celinu. Baš kada je intere- rada na izložbama u muzejima, na sovanje za parfimerstvo počelo da raste operama, burleska nastupima... Kolii kada su ljudi postajali sve bolje infor- ko se proces rada razlikuje u odnosu 245

na proces izrade parfema, i koje su za im je potrebno. Moja najduža i najkonvas bile najinteresantnije prilike da i tinuiranija saradnja je sa koreografkimirisom date novi sloj značenja?

njom Marikom Brisel. Tako nastaju mirisi za njene baletske predstave. U

Svaki od tih umetničkih projekata pot- galeriji Courtauld pozvana sam da zapuno je drugačiji. U poslednje vreme jedno sa grupom mladih ljudi i umetljudi me često pitaju kakav je moj „pro- nikom Džeremijem Delerom održim ces rada“, pa sam shvatila da ga, za- radionicu inspirisanu slikom Bar u Foli pravo, i nemam. Osim ako se pod pro- Beržeru. Zajednički smo osmislili razlicesom ne podrazumeva da sednem s čite mirise koji predstavljaju pojedine ljudima, popričamo, zajedno pomiriše- delove slike. Nakon toga sam njihomo nekoliko stvari, dođemo do neke ve ideje pretočila u formule, napraviideje, a zatim biram materijale poku- la parfeme i oni su kasnije bili izložešavajući da prizovem upravo ono što ni u galeriji na keramičkim diskovima. Kako miriše Elvisova soba? Kako je izgledao čitav proces istraživanja i realizacije mirisa? Ideja je bila da Elvisova garderoba miriše kao da ju je upravo napustio i da ga posetilac prati kroz prostoriju, korak iza njega. Znala sam da nije bio naročiti ljubitelj parfema, ali da je koristio Old Spice i Hi Karate. Imala sam i pristup britanskoj arhivi parfema koja obuhvata period od pedesetih do osamdesetih godina prošlog veka, pa sam mogla da proučim strukture formula iz tog vremena i proverim da li sam na pravom putu. Na kraju sam poslala tri različite verzije 246 jul/avgust 2026

setak godina bavljenja muzikom. Dakle, to su naučene asocijacije. Na primer, za mene limun miriše žuto. Kod ljudi sa sinestezijom limun može biti plav, ljubičast ili narandžast, jer te veze nisu zasnovane na iskustvu ili stvarnosti, već nastaju spontano. Radite sa stručnjacima za multisenzorna iskustva i neuronaučnicima, da li se čulo mirisa može unaprediti, i kakvi su iz vašeg u sedište Grejslenda u Memfisu, gde ih iskustva benefiti vežbanja ovog čula? je tim zadužen za Elvisovu zaostavštinu pregledao i odabrao onu u kojoj domi- Apsolutno svako može da trenira svoje niraju kedrovi iz Virdžinije i Teksasa.

čulo mirisa i da primeti ogromno poboljšanje već nakon nekoliko nedelja.

Da li je interesovanju za imerzivna Pored toga, svesno mirisanje aktivira iskustva doprinela činjenica da imate mnogo više delova mozga od onih koje sinesteziju, te da povezujete mirisne koristimo samo za prepoznavanje mirinote, muzičke akorde i boje?

sa. Sve više istraživanja ukazuje na to da redovno i pažljivo obraćanje pažnje na

Mislim da ono što imam nije sinestezi- mirise može biti veoma efikasan način ja, već veoma razvijena krosmodalna da održimo mozak aktivnim i vitalnim. percepcija. Ne sećam se da sam se s A sve što nam pomaže da razmišljamo tim rodila. Verujem da se dogodilo ne- jasnije predstavlja veliku korist. što drugo, da kada sam počela ozbiljno da proučavam mirise, oni su se jedno- Kad govorimo o mirisima koje svastavno „prikačili“ na neuronsku mrežu kodnevno doživljavamo, moram da koju sam već izgradila tokom dvade- se vratim na vašu prošlogodišnju sa247

radnju sa Lidlom, kada ste kreirali Eau me je podstakao da pročitam čitav njen de Croissant. U pitanju je bila serija ul- serijal Čokolada. Nakon toga napravitra limitiranih uzoraka koja je kolek- la sam još nekoliko mirisa inspirisanih cionare i ljubitelje gurmanskih miri- pojedinim scenama iz tih romana. Jesa ostavila gladnim. Da li vas je ova dan od njih, Equilibrium, našao je svoje saradnja motivisala da stvorite neki mesto u novoj kolekciji Blaze of Glory, miris baziran na ovim notama?

koja izlazi ove jeseni.

U vezi s tim trenutno je u toku sudski Saradnja sa Džoanom Haris, autorpostupak, tako da o tome, nažalost, ne kom knjige Čokolada na izradi parmogu da govorim, niti

fema Vianne’s Confession koji

možemo da koristimo to

olfaktorno prati njenu novu

ime. Parfem, zapravo, ni-

knjigu, prikvel Viane, jedan je

kada nije zvanično lansi-

od projekata koji je obeležio

ran. Bio je zamišljen kao

prošlu godinu u vašem studi-

nagrada u okviru jedne

ju, i miris je, očekivano, naišao

nagradne igre i postojalo

na velike simpatije i ove godine

je svega 150 primeraka.

je nominovan na UK Fragrance

Formula pripada Lidlu, a

Foundation Awards u the Per-

ne nama. Nadamo se da

fume Extraordinaire kategoriji.

će se cela situacija usko-

Kakvu priču nam ovom prili-

ro razrešiti.

kom dočaravate mirisom?

U međuvremenu, veoma

To je 153. stranica britanskog

uživam u stvaranju gurmanskih par- tvrdog izdanja romana. Džoan mi ju je fema. Hammersmith Tea & Biscuits je i prvo pročitala naglas, a zatim mi je, čepre toga bio naš najprodavaniji miris. tiri meseca pre objavljivanja knjige, poZatim sam sa Džoan Haris radila na slala PDF celog rukopisa kako bih imala parfemu Vianne’s Confession. On nije širi kontekst. To je trenutak kada Vijan, sladak u klasičnom smislu, pre bih ga tokom iznenadnog pljuska u Marseju, u opisala kao šiprs sa gorkim kakaom ali senci katedrale, upoznaje sveštenika koji 248 jul/avgust 2026

će kasnije odlučiti da joj postane neprijatelj. Priča je već bila napisana. Moj zadatak bio je samo da joj podarim miris. U vašem portfoliju su uz kreacije za vaš brend veoma popularne i kolabora-

Bloody Barnes, talking to Amanda Carr of We Wear Perfume about perfume in crime novels - Nick Randell

cije sa drugim parfemskim kućama. nostavno gubljenje vremena. Nema Uradili ste Zoologist’s Macaque, sara- smisla angažovati nekoga ko ima sopđivali sa Aura of Kazakhstan, Blackcliff stveni stil i ideje da napravi nešto što bi Parfums i Sarah Baker Perfumes… Šta mašina mogla da kopira. Sarađujem sa je za vas najizazovniji i najinteresan- ljudima kojima se dopada ono što ratniji aspekt stvaranja za druge par- dim. Ne biste otišli kod slikara čiji vam femske brendove? Da li vam je lakše se rad ne sviđa, pa pokušavali da ga kada imate određenu temu na kojoj naterate da slika kao neko drugi. Istoradite ili više volite kada imate u pot- vremeno, ono što je i najveći izazov i punosti odrešene ruke?

najveće zadovoljstvo jeste to što zahvaljujući tim saradnjama stvaram parfe-

Dobro definisan kreativni zadatak za- me kojih se sama verovatno nikada ne pravo mi daje najveću slobodu. Ogra- bih setila. Inače bih verovatno do kraja ničenja vas pritiska- života pravila samo nove varijacije voćju sve dok iz vas ne nih amberastih parfema. izbije kreativnost. Ono što nikako ne Po mišljenju mnogih kritičara vaš parželim jeste da mi fem Hammersmith tea and biscuits se neko kaže: „Želim može opisati kao miris koji najvernida miriše kao ovaj je dočarava pravu suštinu Britanskog parfem tog i tog identiteta. Postoje li neki koji nam brenda.“ To je jed- autentično dočaravaju duh i mirisne 249

mape Londona, bilo da ste ih vi ili neko ner, Tokyo Spring Blossom, London Lindrugi od vaših kolega stvorili?

den, kao i nekoliko mirisa koji još nisu predstavljeni javnosti – Floating in Spa-

Moram da priznam da nisam baš najbo- ce, These Are The Good Days i Down to lje upoznata sa parfemima drugih auto- Us. Kada putujem, uveče gotovo uvek ra. Mnogo više vremena provodim upo- nosim Complicated Shadows. To je moj znajući pojedinačne sirovine nego istra- parfem za spavanje. žujući tuđe mirise. Od svojih bih svakako izdvojila London Linden i No Mow May, kao Interesantno je da su parfemi inspirisai Cathedral Library – miris koji dočarava ni oblacima postali naročito popularni trenutak kada se otvore vrata biblioteke u poslednje vreme. Vi ste radili na ovoj katedrale Svetog Pavla i obavije vas njen temi pre više godina, a u svom portfoprepoznatljiv miris. Pošto živim u Lon- liju imate čak nekoliko mirisa sa ovom donu, moja zbirka parfema inspirisanih inspiracijom od kojih je i Complicated ovim gradom neprestano raste.

Shadows, jedan od hvaljenih. Pomalo mračan, mističan ali sa dozom optimiz-

Kojim se omiljenim parfemima uvek ma. Kakve emocije ste želeli da ljudi dovraćate?

žive noseći parfeme iz ove serije?

I dalje tragam za savršenim voćno-cvet- Imam običaj da se nekih tema dohvanim amberom! Kada govorimo o par- tim pre nego što postanu popularne! femima koje nosim, uvek se vraćam Complicated Shadows je bio rana verzija izdanjima kuće Editions de Parfums jednog projekta koji sam radila sa FaFrédéric Malle nastalim pre nego što cebook zajednicom Eau My Soul, ali je ju je preuzeo Estée Lauder, posebno na kraju odbijen. Kasnije smo došli do parfemima Lipstick Rose i Dans Tes Bras, parfema Clouds i Clouds Illusion, a ako zatim Diorelli, Tocade, Tea for Two i Bois poznajete pesmu Both Sides Now DžoFarine kuće L’Artisan Parfumeur, kao ni Mičel, prepoznaćete i referencu. Ti i parfemu L’Air de Rien brenda Miller mirisi su vedri, okupani suncem, ali isHarris. Od svojih parfema trenutno pod te svetlosti krije se sloj slomljenog najčešće nosim Meet Me On the Cor- srca i tuge. Bez tame nikada ne može250 jul/avgust 2026

mo istinski da shvatimo koliko svetlost ZNAT KAO DONATOR DONALDA može biti blistava. Kliše, ali istina.

TRAMPA I BIO JE UZ NJEGA TOKOM INAUGURACIJE 2025. GODI-

Jedan od vaših mirisa koji mi je po- NE. PORODICA LAUDER JAVNO JE sebno privukao pažnju kako zbog PODRŽAVALA IDEJU INVAZIJE NA svog sastava, tako i zbog ekološke, GRENLAND. INDUSTRIJA PARFEaktivističke poruke je miris No Mow MA FINANSIRA FAŠIZAM. May, inspirisan inicijativom da se to- Ukoliko neko želi da zatvori oči pred kom maja u Ujedinjenom kraljevstvu tim, slobodno može. Ja neću. Mnoge ne kose travnjaci kako bi se doprine- političke teme jesu složene i pune nilo biodiverzitetu. Koliko je za vas kao jansi. Ova, po mom mišljenju, nije. autorku važno da vaše kreacije nose i važne, društveno angažovane poruke Na vašem sajtu postoji sekcija sa penili podsećaju na neke događaje i zani- zionisanim parfemima među kojima se mljive ljude?

nalaze neki koji bi po mom mišljenju zasluživali da ostanu prisutni na tržištu

Mnogi moji parfemi nastali su kao od- poput Rome 1963, Paris 1948, The Godgovor na političke događaje. To mi je dess of Love & Perfume, Damn Rebel Wivažno, iako ne uspevam uvek da tu po- tches… Koji je razlog za penzionisanje zadinu jasno objasnim. Parfem We’re ovakvih olfaktornih poslastica? Not Out of the Woods Yet napravila sam nakon ostavke Borisa Džonsona. Tada Razlog je uglavnom sasvim praktične su mnogi govorili: „Divno, sad konač- prirode. Na primer, Rome 1963 prodano dolaze bolja vremena!“ Umesto da vao se u proseku u jednoj bočici mesečulazim u rasprave, svoj komentar dala no. Zato sam unapred najavila njegovo sam kroz naziv parfema.

povlačenje kako bi ljudi koji ga zaista

ČESTO ČUJEM KAKO LJUDI GOVO-

vole mogli da naprave zalihe po sniže-

RE DA POLITIKU TREBA DRŽATI

noj ceni. Ispostavilo se da ipak nije bio

PODALJE OD PARFIMERSTVA, ALI

toliko voljen. Najčešći razlog je, među-

VLASNIK LVMH-A, MILIJARDER

tim, taj što pojedine sirovine jednostav-

BERNAR ARNO, DOBRO JE PO-

no više ne možemo da nabavimo. Čita251

va serija CO2 ekstrakata nestala je

Sarah and Nick at Barnes Fragrance Fair - Amy Hunter

kada je jedan veliki koncern kupio proizvođača i odlučio da ukine sve materijale koji nisu ostvarivali dovoljno veliku prodaju. Pored toga, Galaxolide se postepeno povlači iz ekoloških razloga, pa će zbog toga nestati i čitav niz naših parfema koji ga sadrže. U poslednje vreme razvijali ste novu kolekciju Blaze of Glory. Ispričajte nam nešto više o ideji za samu kolekciju, inspiraciji, novom dizajnu bočica i mirisima koji je čine. Za ovu kolekciju trenutno pišem malu knjižicu koja će se nalaziti u kutiji uz svaki parfem. Verovatno ću morati tome elegantne vampire, mumije i zloda se vratim svojim dnevnicima iz po- namerna bića koja nastanjuju električslednjih nekoliko godina kako bih tačno ne uređaje iz četrdesetih godina u lonutvrdila gde je sve počelo, jer je inspi- donskom metrou i otprilike ćete steći racija bilo zaista mnogo. Sve se nekako predstavu o atmosferi. Vivijenini opisi povezalo dok sam čitala serijal romana tih svetova naveli su me da razmišljam o doktorki Greti Helsing autorke Vivi- o tome kakve bi biljke tamo rasle i kako jen Šo. Radnja je smeštena u savreme- bi mirisale njihove bašte. Na kraju su me nom svetu, ali u njemu postoje para- okružili stari svileni šalovi, čarape, knjilelne stvarnosti, jedna naseljena anđe- ge Bertranda Rasela, fotografije vitraža lima, druga demonima, od kojih neki i mnoštvo sirovina koje su odgovarale povremeno dolaze na Zemlju. Dodajte atmosferi koju sam želela da stvorim. 252 jul/avgust 2026

Priče su nesumnjivo neodvojivi deo i podižu cene i svoje parfeme nazivavaše ličnosti i brenda koji ste stvorili, ju „nišnim“ samo zato što mogu. Neki zato ne iznenađuje to prepletanje iz- vlasnici kompanija veruju da bi tremeđu priča koje ste pisali inspirisanih balo da naplate apsolutni maksimum mirisima i onih koje su vas inspirisale koji su kupci spremni da plate. Ja nikada neke mirise istražite, saradnja sa da nisam želela da budem deo takvog brojnim književnim autorima i krei- pristupa. Oduvek sam želela da moje ranje parfema nadahnutih njihovim parfeme cenim što pristupačnije kako likovima. Postoji li neki književni sebi ljudi koji ih vole mogli sebi da ih pririjal koji vas je u poslednje vreme za- ušte, ali onda se događa nešto priličintrigirao i čije svetove ste poželeli da no frustrirajuće - ljudi počnu da veruju oživite kroz vaše mirisne kreacije?

da ono što je skuplje mora automatski biti i „bolje“. Zbog toga sam ponekad

(Ha!) Da, postoji još jedan. To je serijal Rivers of London Bena Aronoviča. Nedavno ste u vašem njuzleteru napisali: „Zašto svoje najlepše i najdragocenije sirovine ne koristim upravo za parfeme brenda 4160 Tuesdays? Zašto se ne oslobodim svih ograničenja i ne napravim kolekciju toliko posebnu da će svima oduzeti dah?“ Da li ovom prilikom želite da najavite neku posebnu kolekciju? Da, upravo je to još jedan od razloga za nastanak kolekcije Blaze of Glory. Ne dopada mi se trenutna situacija u kojoj se parfemska industrija nalazi, gde veliki brendovi odjednom višestruko 253

odlučivala da ne koristim neke veoma skupe materijale, samo da bih zadržala Za kraj, kako čitaoci iz našeg regiona pristupačnu cenu svojih parfema. Jedi- mogu doći do vaših parfema? ni put kada sam zaista otišla do kraja bio je kada sam napravila Clouds Par- Trenutno nemamo nijednog prodavca fum, koji je koštao 360 funti za 50 ml. u kontinentalnoj Evropi. Postoje zemlje Međutim, ponudila sam ga unapred uz u koje možemo da šaljemo parfeme, 50% popusta, jer ne mislim da bi ljudi ali i one u koje ne možemo, jer Velika trebalo da plaćaju punu cenu za kupo- Britanija više nije deo Evropske unije. vinu naslepo nečega što još ne postoji. Ne možemo da šaljemo u Španiju, a Oslobođenje koje sam sebi sada dozvo- morali smo da obustavimo isporuke lila, jeste oslobođenje od ograničenja za Nemačku jer je poslednjih nekoliko troškova. Nikada nisam imala problem paketa zaustavljeno na carini i nekasa kreativnim ograničenjima. Ono što ko „misteriozno nestalo“. Naš studio sam takođe uradila jeste da sam uvela u Hammersmith-u možete posetiti od bočice od 15 ml, kako bi ljudi mogli da ponedeljka do petka, ali vas molimo da kupe i manju verziju parfema, shvativ- prethodno proverite da li je neko tamo, ši da mnogi zapravo imaju ograničen jer smo pojedinim danima zauzeti odrbudžet koji bi izdvojili po bočici. Njima žavanjem radionica. je manje važno koliko parfem košta po mililitru, a mnogo više koliki je ukupan iznos koji treba da izdvoje.

254 jul/avgust 2026

255

O L FAC TO RY S TO R I E S 256 jul/avgust 2026

Featuring SARAH MCCARTNEY of 4160TUESDAYS

Interview: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

257

Scent has the remarkable ability to lift My guest this month is Sarah McCaour spirits, bolster our confidence, re- rtney, founder of the adventurous mind us of people and moments long and delightfully unconventional frapast, and transport us to places we grance house 4160Tuesdays. Sarah’s may have forgotten we’d ever been. perfumes are inspired by scenes from All of this can happen in a matter of books, fascinating personalities, social seconds, often before our conscious events, and everything from personal mind has even registered where the memories to political commentary, alsensation came from. It’s precisely this ways told with wit, imagination, and an almost mysterious quality that makes unmistakably British sense of humour. our sense of smell, perhaps the least Each fragrance tells a story, or someunderstood of our senses, feel like a times several at once. kind of superpower. And if that’s the case, why would anyone want to smell If you’re drawn to original, characterful like everyone else? Driven by my love perfumes, or if you’ve ever dreamed of of fragrance and my admiration for the trying your hand at perfume making people who create it, I’ve launched this yourself, be sure to add Sarah’s London interview series to introduce the per- studio to your itinerary. (And if you do, fumers, the creative minds behind the let me know, I suspect I won’t be able to scents we cherish.

resist asking you to bring a bottle back for me. Rest assured, I’d be footing the bill.)

258 jul/avgust 2026

To begin, could you tell us how you first fell in love with perfume and with the subtle art of storytelling through scent? I’m not sure I ever really fell in love What do your Thursdays usually look with perfume, I just found it intriguing like? enough to follow it right down the rabbit hole into the burrow. I wrote a short Not Tuesdays? Tuesdays are my writing novel and I wanted to describe the fra- days. On Thursdays I see people, cligrances I had written about. Each of ents who would like me to make somethose was set in a time and place, so thing, and suppliers who would like me the storytelling was part of it.

to buy something, journalists, potential projects. I limit this to one day a week because while I do I like meeting and talking, it wears me out and it eats my creative time.

259

Your journey into perfumery has they are somewhat exclusive. There are been anything but conventional. perfumery modules in fashion and fine From studying the natural sciences art courses, fashion for just in case the to event management and copywrit- students want to set up their own brand, ing, then years of writing for Lush, and art because creative people want to and eventually your novel The Scent bring other senses into their work. I think of Possibility inspired by perfumery it- it will expand. self, which led you, fifteen years ago, to wish others could experience the Has your relationship with perfume fragrances that had until then existed creation changed since those early only in your imagination. Along the days, when you first bought your iniway, you’ve faced no shortage of chal- tial set of raw materials? lenges, especially in an industry still shrouded in secrecy and exclusivity, It’s different; I don’t wear perfume to where the system often favours es- work these days because I need my tablished players over independent skin for testing, although this morning I makers. What gave you the determi- sprayed on two to test. Also, I rarely buy nation to persevere?

perfume because I like wearing what I make. I suppose it’s like dressmakers

I think it’s easier to keep going than to enjoying their own clothes. And I never give up, once you’re that far into it. I bought a set of raw materials; things don’t feel particularly determined, but just accumulated. I keep getting ideas that I want to make happen and they propel me forwards. Together with Samantha Scriven, you It’s probably that.

co-authored The Perfume Companion: The Definitive Guide to Choosing Your

Do you think there may come a day Next Scent. What myths, misconcepwhen perfumery is taught in art tions, and long-held assumptions schools alongside painting, music, or about perfume were you hoping to other established artistic disciplines? dispel through the book? There are already perfume schools but 260 jul/avgust 2026

I was hoping to show that there are great nominations and accolades at the Art fragrances at different price points, and & Olfaction Awards and The Fragrance that the best ones are definitely not all Foundation Awards. One of your stu“made of the finest possible naturals”. dents, Amer Alradhi, has already won two Golden Pear Awards. As both a Beyond your original fragrances, many teacher and a perfumer, how has workpeople know you as the “Fairy God- ing with your students and nurturing mother of UK Perfumery.” Through this creative community shaped your Scenthusiasm and its online commu- own growth and artistic practice? nity, you’ve introduced countless enthusiasts to the art of perfumery, from This has gone far beyond my expectahobbyists experimenting for the sheer tions. Originally, I just wanted to pay joy of it to exceptionally talented stu- the studio rent by running a couple of dents who have gone on to receive workshops a month, allowing people 261

to smell materials and the fragrances Angeles or Parfum la Dance in Lonwhich contain them, then to have a lit- don. Why has it been so important to tle go at blending.

preserve such a personal, hands-on approach as your brand has grown?

As so few places offer this kind of insight into perfumery, they rather took Good question. I don’t know. My natural off and I ended up running online class- control freakery? I enjoy the practicality es, and setting up the Patreon com- of making things. I love writing. I find it munity. I hope that I’ve contributed quite hard not to do everything myself. to helping the artisan perfume world I think it comes from school days, and stand together - against the billionaires the idea that asking for help is cheating. who run the five huge multi-nationals - I don’t think young people do not have rather than competing with each other. this compulsion. Also, I’m not hugely amI now have a lot of friends who make bitious to grow; I would rather make a beautiful things and it’s the whole ‘ris- small quantity of something ing tide lifts all boats’ situation for me. beautiful that I feel responsible for, than make a pile Since we’re talking about your com- of money from something munity, I’d love to introduce our read- I delegated. (This is turning ers to the rather unique model you’ve into therapy.) built around your work. Through Patreon, your supporters often have the Natural ingredients are opportunity to champion ideas long often romanticized, while before they’ve taken tangible form. synthetics are frequently Meanwhile, every fragrance is devel- viewed with suspicion. Do oped, compounded, and bottled by you think that perception you and your team in your own work- is justified? And which shop, meaning that virtually every synthetic molecule would bottle passes through your hands be- you consider one of the fore it reaches your online boutique greatest achievements of or retailers such as LuckyScent in Los modern perfumery? 262 jul/avgust 2026

change people’s beliefs with facts, but some naturals are so dangerous they are banned. Fig absolute for example, is a skin sensitiser and phototoxin. White cedar is a neurotoxin. Plants need to defend themselves from attack and one way is to produce essential oils. Insisting that you want naturals because they are safer is like thinking that a lion is cute and cuddly before it bites your head off. New molecules released these days all have to be safe and biodegradable. I think I’ll choose Ambrettolide HC as a favourite molecule because it’s a musk that doesn’t You harm animals, it’s white biotech grown on suscan’t tainable feedstock and it’s biodegradable and smells gorgeous. What’s not to love? Is there a natural raw material that, in your view, should disappear entirely from contemporary perfumery for ethical or environmental reasons? Natural musk. There’s no excuse for it except for the bragging rights. We can all do without it and recently one person arguing for keeping the supply told me that it’s fine, they don’t actually kill the animals these days, they just slice them open and cut the pods out. So that’s OK, 263

is it? No one needs that. Same for natural Which natural material do you think civet; they don’t kill the animals, just keep remains the most difficult to recrethem in cages and scare them.

ate convincingly through synthetic means?

Since we’re discussing raw materials, here’s something I think many read- I’m fortunate enough to be able to buy ers who have never witnessed the most of the naturals I want to, because creative process will find fascinating. I don’t work with clients who insist on How often do you have the opportu- reducing the cost per kilo. I know that nity to work directly with growers and producers of aromatic materials, as you did with Rose Overdose in neighbouring Bulgaria, where you also led workshops, or with the family-run Indian producer of Attar Mitti? Or are independent perfume houses, by necessity, largely reliant on intermediaries because of the relatively small quantities they purchase? You’re right, we can usually only buy directly from smaller producers because the minimum order values are often massive. For Silvia at Rose Overdose, I this is a huge part of perfumery traincreated a range of rose oil based for- ing for a job in a more commercial side mulas across different styles, one of of the industry, but while I do it for fun, which she released under her brand I haven’t spent a lot of time on it. I must in Bulgaria. I also buy CO2 extracts di- give my favourite mock orange tree a rectly from another Bulgarian produc- go through. er, Ecomaat, whose glorious materials Silvia introduced me to. 264 jul/avgust 2026

If you could spend a poem great because it’s long or bea day in the labo- cause it makes you feel something? ratory of any perfumer from histo- When you begin creating a fragrance, ry, who would you what usually comes first: a material choose?

you’re eager to explore, or a place, a memory, an emotion, or a story you

I would choose want to evoke through scent? Thérèse Roudnitska. Edmond Routnitska, creator of Eau Sauvage, Diorella and Any or all of those things can happen to a select group of other masterpieces, me and often a combination of several was her husband. However, she is ru- will materialise to form an idea. The first moured to have done a lot of the work behind the scenes and I think I’d be more likely to get the real stories from here. In recent years, public discourse has increasingly suggested that a good perfume must be powerful, and, above all, long-lasting. In your view, what truly defines the quality of a perfume? I like beauty. If you want a perfume to last for a day, you have to base it on a restricted palette of materials which is why woody ambers and gourmands are so popular now. I like them to go on a bit of a walk. Even around 2010, it was still fine to expect a good quality perfume to last for 4 to 6 hours. Is 265

idea for the Blaze of Glory collection I’m The big gap in knowledge is how maworking on at the moment turned up terials actually fit together to make an when I was imagining a fragrance to rep- aroma, and just as we were developing resent earth, water, air and fire. Then it more knowledge and wider interest, AI was boosted by a series of fantasy novels has totally thrown this in the bin. The featuring parallel worlds, the Gerta Hel- LLMs have been reading ingredients sing novels by Vivien Shaw: what would lists - which are just allergens - and gardens in heaven, earth and hell smell notes lists, which are just the output like? What followed was the emotions I from a blend, and have concluded that wanted these fragrances to

all fragrance are made with

evoke, and materials I had

expensive naturals, plus a

been acquiring during that

list of skin sensitisers. Try-

time influenced the way I

ing to explain to keen peo-

was planning them. I usual-

ple wanting a shortcut that

ly aim to evoke a time and a

this is all wrong is quite

place, and sometimes they

difficult because they are

are imaginary.

convinced that these machines have the answers.

Interest in perfumery is growing, and the internet has undoubtedly democratized access to the craft, allowing independent perfumers to connect directly with suppliers and participate in a market that was once far less accessible. But how knowledgeable and adventurous do you think today’s consumers really are? In the end, is it the design, the influencer, the story or the fragrance itself that sells a perfume?

266 jul/avgust 2026

Soon they might. Now they don’t. Now that dull old factual Google has been For the Courtauld, I was invited to run a replaced by censored controlling new workshop with a group of young people Google, the democratic access to infor- and artist Jeremy Deller. We all worked mation has disappeared.

together to create different aromas to depict parts of the painting The Bar at

Of course, scent extends far beyond the Folies Bergere. I then took the forfine fragrance, and one particular- mulas and blended the scents to be disly fascinating aspect of your work played in the gallery on ceramic discs. is your involvement in multisensory experiences. Could you tell us more What does Elvis’s room smell like? And about this side of your practice, from what was the research and creative museum exhibitions and opera pro- process behind capturing it in scent? ductions to burlesque performances? How does your creative process Elvis’s dressing room had to smell as differ from composing a perfume, if he’s just left and we were following and which projects have given you him through the room. I knew that he the most rewarding opportunities to wasn’t that fussed about fragrance but add an entirely new layer of meaning wore Old Spice and Hi Karate. I also had through scent?

access to a British fragrance archive covering the 1950s to the 1980s so I

All the arts events are different. People was able to check the formula struchave asked me recently about my “pro- tures to make sure I was on track. After cess” and I realised that I don’t have that, three versions were sent over to one, unless it’s to sit down, have a chat, Graceland HQ in Memphis for the essmell a few things, get some ideas and tate management to approve, and they then choose materials to see if I can picked the one that featured Virginian conjure up what they need. My most and Texan cederwoods. regular collaboration is with choreog- Has your fascination with immersive rapher Marika Brussel, and that’s how experiences been shaped, at least in we make the fragrances for her ballets. part, by your synaesthesia, the way 267

you naturally connect fragrance notes lemon as blue or purple or orange; it’s with musical harmonies and colours? not related to reality. I don’t think mine is synasethesia, I think You collaborate with neuroscientists it’s a strongly developed cross-modal- and specialists in multisensory perism. I don’t remember being born with ception. Can our sense of smell acit, and I believe that what happened is tually be trained and improved? And that when I started to study fragrances, based on your experience, what are the aromas mapped themselves on to the benefits of developing this ofa neural network I’d already built when ten-overlooked sense? I spent a couple of decades learning music. They are learned associations, Everyone can train their sense of smell For example, I think lemon smells yel- and see a huge improvement in weeks. low. People with synaesthesia can see Beyond that, spending time smelling fires up all parts of the brain, not just the bit we use for identifying scents. Smelling things consciously and regularly is beginning to look like an effective way to keep the mind fit and anything that keeps us thinking clearly is a benefit. Staying with everyday scents, I’d love to return to last year’s collaboration with Lidl, when you created Eau de Croissant. It was released as an ultra-limited series of samples that left collectors and lovers of gourmand fragrances wanting more. Did that project inspire you to explore those delicious olfactory notes further in a future fragrance? 268 jul/avgust 2026

One of the defining projects in your studio last year was your collaboration with Joanne Harris, author of Chocolat, on Vianne’s Confession, a fragrance created to accompany Vianne, her new novel and prequel to Chocolat. Unsurprisingly, the perfume has been warmly received and this year earned a nomination at the UK Fragrance Foundation Awards in the Perfume Extraordinaire category. There is an ongoing legal case so I can’t What story were you hoping to tell talk about this and we can’t use that through this fragrance? name. It wasn’t released; it was going to be a competition prize and there were It was page 153 of the UK hardback edionly 150 of them. The formula belongs tion. Joanne read it to me, then sent me to them, not us. We hope it might get a pdf of the whole book for context four sorted out. In the meantime I do enjoy months before the release. It’s the momaking gourmand fragrances and Ham- ment that Vianne meets the priest who mersmith Tea & Biscuits was already our will later choose to make her his enemy, best-selling scent. I worked on Vianne’s during a rainshower in Marseille in the Confession with Joanne Harris; that par- shadow of the cathedral. The story was ticular fragrance wasn’t sweet, more of already written. I just had to bring it to life a chypre with bitter cacao, but it set me in scent. off reading her Chocolat series of novels and I made a number of scents to cap- Alongside creations for your own ture scenes in the books. I incorporated house, your collaborations with other one, Equilibrium, into my Blaze of Glory perfume brands have become an imcollection, coming out in autumn.

portant part of your portfolio. You’ve 269

created Macaque for Zoologist and never had thought of by myself. I would collaborated with Aura of Kazakhstan, just go on making a range of fruity amBlackcliff Parfums, Sarah Baker Per- bers until the end of time. fumes, and others. What do you find most challenging and most reward- Many critics have described your Haming about creating for another brand? mersmith Tea & Biscuits as one of the Do you prefer working within a clearly fragrances that most authentically defined creative brief, or do you enjoy captures the essence of British idenhaving complete artistic freedom?

tity. Are there any perfumes whether your own or those created by fellow

A clearly defined brief

perfumers that you feel gen-

does give me artistic

uinely evoke the spirit and ol-

freedom. Constraints

factory landscape of London?

squeeze you until your creativity bursts right

I have to apologise for my lack

out! What I never want

of knowledge of everyone else’s

is for someone to say, “I

pefumes. I spend time getting to

want it to smell this this

know materials rather than other

fragrance by that brand”

fragrances. I would add London

because that’s just a

Linden and No Mow May, of my

waste of my time. There’s

own and Cathedral Library, the

no point asking someone

aroma that embraces you as the

with their own approach

doors to St Paul’s Cathedral Li-

and ideas to do some-

brary are opened. As I live here,

thing a machine could do for you. I work I keep adding to my London collection. with people who like what I do. You wouldn’t go to have your portrait paint- Which perfumes do you find yourself ed by someone whose work you dislike, returning to time and time again? and try to force them into another style. What is both challenging and rewarding I continue to work on the perfect fruity is making something I probably would floral amber! For wearing, pre-Estee 270 jul/avgust 2026

Lauder buyout Editions de Parfum Frederic Malle Lipstick Rose and Dans Test Bras, Diorella and Tocade, Tea for Two and Bois Farine from L’Artisan Parfumeur and L’Air de Rien from Miller Harris.

Bloody Barnes, talking to Amanda Carr of We Wear Perfume about perfume in crime novels - Nick Randell

Of my own, currently I wear Meet Me On mysterious and slightly dark, yet nevthe Corner, Tokyo Spring Blossom, Lon- er without hope. What emotions were don Linden and the as yet unreleased you hoping people would experience Floating in Space, These Are The Good while wearing perfumes from this colDays and Down to Us. My travelling fra- lection? grance to wear at night so I can sleep is Complicated Shadows.

I have a habit of doing things before they become popular! Complicated

Fragrances inspired by clouds have Shadows was an early version and acbecome remarkably popular in re- tually rejected for the project I did with cent years, yet you explored this Facebook group Eau My Soul. Eventutheme long before it became fash- ally, we settled on Clouds and Clouds ionable. Your port- Illusion and if you know the Joni Mitchfolio includes sev- ell song, Both Sides Now, you’ll get the eral cloud-inspired reference. creations, among them the widely It’s cheerful and sunlit, but with an unpraised Complicat- derside of heartbroken misery. Without ed Shadows, a fra- the dark, you’ll never know how bright grance that feels the light really is, cliched but fair.

271

One fragrance that particularly caught INVADE GREENLAND. PERFUME IS my attention, not only because of its FUNDING FASCISM, AND IF PEOPLE composition but also because of its en- WANT TO IGNORE THAT THEY CAN, vironmental message, is No Mow May, BUT I WON’T. Many political arguments inspired by the UK initiative encour- are nuanced, but that one is not. aging people not to mow their lawns during May in support of biodiversity. Your website features a section dedAs a perfumer, how important is it to icated to retired perfumes, including you that your creations carry meaning- several that, in my opinion, deserved ful social or environmental messages, a much longer life - Rome 1963, Paris or preserve the memory of significant 1948, The Goddess of Love & Perfume, events, places, or remarkable people? and Damn Rebel Witches, to name just a few. What ultimately leads you to reA lot of my fragrances are provoked tire such beloved olfactory creations? by political situations. It’s important for me, but I don’t always get round to It’s just practicalities. We sold about spelling it out. I made We’re Not Out one bottle a month of Rome 1963 so of the Woods Yet when the disastrous, I gave notice and the people who did selfish, psychopathic abomination of a actually love it could get a stash in at Prime Minister Boris Johnson resigned, a discounted price. It wasn’t beloved there were some saying, “Wonderful, enough. Mostly it’s because we can’t get now for the good times!” so rather the raw materials any more. A whole than argue about this, I commented range of CO2 extractions disappeared in the form of a scent name. I SEE PE- when one of the big companies bought

OPLE SAYING THAT WE SHOULD the producer and just dumped the ones KEEP POLITICS OUT OF PERFUME, that didn’t sell enough. Also, Galaxolide BUT THE BILLIONAIRE OWNER OF is being withdrawn for environmental LVMH IS A WELL-KNOWN TRUMP reasons so a bunch of those are going. DONOR, AT HIS SIDE DURING THE 2025 INAUGURATION. THE LAU- Recently, you’ve been developing your DER FAMILY ENCOURAGED HIM TO new Blaze of Glory collection. Could 272 jul/avgust 2026

you tell us more about the concept natural that the stories you’ve writbehind it, the inspiration, the rede- ten have inspired fragrances, while signed bottles, and the fragrances fragrances have inspired stories in that make up the collection?

return. The same dialogue can be seen in your collaborations with au-

I’m writing the whole story about these thors and the perfumes you’ve creatas a little booklet to go in the boxes. I’m ed around their fictional worlds and going to have to read my diaries for the characters. Has there been a novel last few years to see where it started or literary series in recent years that because the influences are many and made you think, “I wish I could bring varied. It came together when I was this world to life through fragrance”? reading a series of fantasy novels, the Doctor Greta Helsing stories, set now Yes, it would be Ben Aaronovitch’s Rivbut involving parallel worlds of a world ers of London. filled with angels, and one with demons, some of whom visit Earth. Sling In a recent newsletter, you wrote: in some very elegant vampires, mum- “Why don’t I use my most beautiful, mies, 1940s electrical devices occupied most precious materials in the perby malevolent beings in the London Un- fumes I create for 4160 Tuesdays? derground and you get the idea. Vivi- Why don’t I free myself from every limen Shaw’s descriptions of these worlds itation and create a collection so exhad me thinking about the plants which traordinary it takes everyone’s breath would grow there. I ended up with vin- away?” Should we take that as a hint tage scarves, socks, Bertand Russell’s that something very special is on the books, pictures of stained glass win- horizon? dows and many materials that fit the atmospheres I wanted to evoke.

Oh yes, that’s another reason for the Blaze of Glory Collection. I dislike the

Stories have always been inseparable situation that fragrance finds itself in, from both your personality and the where big brands are suddenly quabrand you’ve built. It feels perfectly drupling their prices and calling their 273

Sarah and Nick at Barnes Fragrance Fair - Amy Hunter

fragrances “niche” just because they can. Some business owners believe they must charge the absolute maximum their customers will pay. I never wanted to be part of that and always wanted to set the lowest price for my fragrances so that my friends can buy them. But then people think that the expensive ones must be “better” which is really frustrating. I would sometimes decide to miss out pricy materials to keep my fragrances affordable. The one time I really went for it was when I made Clouds Parfum, which was £360 for 50ml, but I offered it in advance Finally, for readers in our part of Eufor 50% discount because I don’t think rope who are discovering your work people should be asked to pay full price for the first time, what’s the best way for blind buying something that doesn’t for them to experience and purchase yet exist.

your fragrances?

The limit I have freed myself from is We currently have no retailers in mainthe cost. I’ve never had a problem with land Europe. There are some countries creative limits. What I have also done we can ship to and some we can’t as the is brought in 15ml bottles so that cus- UK is no longer in the EU. We can’t send tomers can have the smaller version. I anything into Spain, and we’ve had to have found that people have a budget stop shipping to Germany because the per bottle, and it’s less about the cost last few parcels have been stopped at per millilitre, more about the total.

274 jul/avgust 2026

Customs and mysteriously “lost”.

You can visit our studio in Hammersmith, Monday to Friday, but check first that there’s someone here because some days we’re busy running workshops.

275

Na visinama

Gerrit Willem Dijsselhof (1892) 276 jul/avgust 2026

Bojan Vučković, Uspon na Kajmakčalan Ana Dragojević, Za avanture biram planine Vanja Mlađenović

277

Životni stil

Bojan Vučković

Uspon na Kajmakčalan:

U pohodu na osvajanje ljubavi i slobode

Veoma sam srećna što u letnjem izdanju našeg magazina imam priliku da ugostim Bojana Vučkovića, profesora istorije, iskusnog planinara i čoveka koji je dugogodišnji direktor XIII beogradske gimnazije. Sa preko tri decenije iskustva rada u obrazovanju, on sa svojim učenicima na najlepše moguće načine deli iskustva i znanja, organizujući i podržavajući različite programe i akcije, kako bi im na neposredan način približio značaj koji aktivno učenje, širenje vidika, boravak u prirodi, kao i različite kreativne prakse imaju od najranijih dana, kako na pojedinca, tako i na celo društvo. Ovaj razgovor sam započela mišlju da našoj čitalačkoj publici približim lepotu, hrabrost i bitnost planinarskog podviga u kome su učestvovali đaci XIII beogradske gimnazije (uspon na Kajmakčalan), ali je tu ideju nadrastao timski duh koji se stvorio oko ovog nesvakidašnjeg događaja, pa se vođena tom energijom priča razrasla u više pravaca. Ako želite da saznate više o tome kako planinarski usponi oblikuju ljudski duh i zašto predstavljaju vrhunsku

Intervju: Nataša Bućić @ava_kiddo

foto: Časlav Erbez

mentalnu disciplinu, ali i na koji način interaktivni pristupi u obrazovanju utiču na formiranje mladih, onda ćete zasigurno uživati u redovima koji slede.

279

U maju ove godine realizovana je stu- prvu i jedinu objavljenu o ovoj bici. Sva dijska ekskurzija pod nazivom „Od Pla- ta moja nova saznanja i rana iskustva u ve grobnice, do Kapije slobode“. Tom razgovorima i razmišljanjima, otelotvoprilikom posetili ste mesta od velikog rila su se u tom prvom pohodu. Teško značaja za srpski narod u Prvom svet- je opisati ushićenje koje sam osećao. I skom ratu - ostrva Vido i Krf, Zejtilnik naravno, prva misao – zašto ne bismo a svojevrsna kruna ovog pohoda, bio izveli đake na vrh? To je bilo 2020. godije uspon na Kajmakčalan i njegovu ču- ne. Razgovarali smo i sa ocem Jovanom venu kotu 2.525. Odakle je potekla ova Babićem, jerejom u crkvi Arhangela Gaideja da sa svojim đacima krenete sto- vrila, posvećenoj poginulima u Prvom pama hrabrih srpskih ratnika i koliki je svetskom ratu, koji je takođe bio na vrhu izazov predstavljala njena realizacija?

Kajmakčalana, gledali smo video snimke, mnogo razmišljali i iz tog kolopleta je

Početak ove nama dragocene priče po- izronila čvrsta odluka – idemo sa naredvezan je sa jednim našim bivšim učeni- nom generacijom trećeg razreda! Naše kom, Aleksandrom Alempijevićem. Bili dotadašnje ekskurzije su pohodile Krf i smo u kontaktu na čestim planinarskim Vido i učenici su nosili beskrajni pijetet i izletima i on mi je pričao kako je bilo na poštovanje, ali i tugu koja traje čitavog žiKajmakčalanu. Kada sam ga pitao jed- vota. Zatim smo odlazili na Zejtinlik, kod nom prilikom da izabere za prvo mesto čika Đorđa, gde su osećanja bila slična. – Kajmakčalan ili Atos na Svetoj Gori, I tako smo se vraćali u Beograd, potpubez razmišljanja mi je rekao: „Kajmak- no nesvesni šta smo ostavljali sa zapadčalan, jer je on ljubav!“

ne strane naših autobusa... A to je bilo razrešenje, to je bio smisao i to je bila

Zatim sam i sam imao priliku da, u druš- ljubav. To je bila pobeda uprkos svemu. tvu sa Aleksandrom i njegovom supru- Kajmakčalan!!! gom Sofijom, a u organizaciji Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Učenike smo dobro pripremili i u istoSrbije 1912-1918, posetim Kajmakčalan. rijskom smislu i u planinarskom, ipak Uoči puta pročitao sam knjigu gospodina je Kajmakčalan opasna planina, sa maIgora Gojkovića „Bitka na Kajmakčalanu“, glama i vetrovima. A onda smo krenuli. 280 jul/avgust 2026

foto: privatna arhiva

Nosilo nas je veliko nadahnuće i osećaj promenilo tok razmišljanja. Ipak, na da smo prva školska generacija u isto- početnoj tački našeg uspona, oblaci su riji Srbije, koja će se možda cela popeti se pomerili i otvorili nam put ka „Kapiji na taj skoro pa mitski vrh naše istorije. slobode“! Bio sam na začelju, a napred, Na vrh vaskrsa srpske države, kada su sa najbržim učenicima, bio je Aleksansvi mislili da je nema i da je više nikada dar. Posle pedesetak minuta stigla mi je neće biti. A ona je bila u srcima „drina- poruka: „Trinaesta je na vrhu Kajmakca“, „dunavaca“ i dobrovoljaca Vojvode čalana!“ Skoro pa sam zaplakao od sreVuka. I to je bilo dovoljno!

će! Tog dana smo skoro svi izašli gore – sve razredne starešine, svi đaci, vodiči

Dan je bio vetrovit i hladan, a otpočeo i vozači sa putovanja, koji su i sami imaje sa kišom. Već smo razmišljali o odu- li pretke koji su učestvovali u bici. Na stajanju, kada nam je prišlo nekoliko vrhu smo zvonili Pupinovim zvonom i učenika i reklo: „Mi želimo gore bez otpevali himnu zajedno sa vetrom koji obzira na vremenske okolnosti!“ To je nas je nadjačavao. 281

Generacija na vrhu Kajmakčalana, 8.10.2024.

Neopisiva radost, duboko ozarenje - re- i volju kada se budete suočavali sa svakao bih da i dalje traju! Kako smo mogli kodnevnim problemima. Vaši „kajmaki smeli da ne znamo da zapadno od na- čalani“ vas čekaju. Budite dostojni poših tuga, blista ovakva pobeda i ovakva tomci! To je bila poruka. radost! Pobeda za sva vremena, izvor nadahnuća.

Ako uzmemo u obzir da je u prilično zahtevnom usponu na vrh planine

I druga generacija, u maju ove godine, Nidže (Voras) učestvovalo skoro 240 po magli, snegu i vetru od 70 km na đaka i profesora, koja je to bila zasat, opet izlazi na vrh. Još veća euforija, jednička emocija i misao koja vas je opet ponos. Ovaj put oko 100 učenika u izuzetno vetrovitom danu bodrila i sa pedesetak profesora, učeničkih ro- pratila na putu ka cilju? ditelja i gostiju. Svi koji su krenuli. Mi smo se na Kajmakčalan popeli dva Govorili smo deci – ne daj Bože da se puta – 2024. i ove godine. Iako je vreme ikada iko nađe opet na ovakvim isku- bilo jako loše tokom drugog uspona, isšenjima, ali mislite na tu silu, hrabrost postavilo se da to i nije bilo od presud282 jul/avgust 2026

ne važnosti. Činjenica da smo svi zajed- de. Ponosan i obučen u uniformu srpno, profesori i učenici i da krčimo put skog vojnika, po velikoj zimi, bez šinjekojim će možda i drugi krenuti. Osećaj la, Konstantin je herojski izdržao tih 5 da se sa pijetetom i ljubavlju vraćamo sati uspona i silaska. Deca nisu bila ista jednom velikom događaju, i to kao či- pre i posle uspona, na čudesan način tava generacija učenika. Potreba da se su dobili nekakvu snagu i odlučnost u ono što smo doživeli na Vidu pretvori pogledima. u snagu stvaranja i pobede. Zato je to imalo tu snagu.

Koliko je sve to uticalo na emocije, najbolji primer je priča doktora Aleksan-

Put do Kajmakčalana je bukvalno mu- dra Raškovića, koje je pratio naše putozej na otvorenom, te putnici pešače- vanje 2024. godine. Imao je blagoslov ći nailaze na neobeležena vojnička svog duhovnika iz Kragujevca da odslugroblja, čaure, gelere, rovove i mno- ži opelo poginulim ratnicima u kapeli ge druge artefakte iz Prvog svetskog Svetog Ilije na vrhu. Tu su se zatekle i rata. Koliko je neposredan susret sa 4 devojčice iz jednog odeljenja, koje su istorijom svog naroda, dok su hodali se malo sklonile od vetra. Zamolio ih stopama svojih predaka u osvajanje je da mu prislužuju tokom opela i one slobode, uticao na učenike? Da li baš su pristale. Kada se u jednom trenutku ta emotivna komponenta predstavlja doktor okrenuo video je kako sve plaču. trajni cement u strukturi njihovih/na- Odmah potom se javio svom duhovniših sećanja?

ku i opisao šta je doživeo. Duhovnik mu je rekao samo tri reči: „Hristos posredi

Već samo hodanje autentičnim bojnim nas!“ poljem je uzbudljivo, a tek kada se zna sav značaj tog događaja, naročito. Bilo Uopšte, izuzetnost ovim putovanjima je tu dece čije su pradede tu ratovale. najviše su dale devojčice i profesorke Učenik Konstantin Donić je od našeg koje su se popele. Nikada ih nije bilo saputnika, autora knjige o bici, Igora više na ovom vrhu naše istorije. Što Gojkovića, saznao da se kretao istim neko reče: „One su bile kajmakčalanputem kao i bataljon njegovog prade- ske mironosnice!“ 283

284 jul/avgust 2026

O ovom nesvakidašnjem pohodu uče- čuvenoj „osamnaestici“, „putujućoj učinik odeljenja III-7, Mihajlo Vila, snimio onici“, u kojoj je čast biti gost! je kratki film pod nazivom „Kapija slobode“. Na koje je još načine ovo inspi- Film Kajmakčalan: „Kapija slobode“, risalo učenike, ali i vaše kolege širom učenika Mihajla Vile, izuzetan je poklon zemlje? Da li su i ostale obrazovne usta- školi i javnosti, koji svedoči o našem usnove pokazale interesovanje da vam se ponu, za sva vremena! priključe u ovom i sličnim podvizima? Opet, neki đaci su od predmeta proDesila se jedna zaista neverovatna nađenih na Kajmakčalanu napravili u stvar. Profesorka književnosti u Filološ- svojim kućama trajne uspomene, mala koj gimanziji, dr Mirjana Stakić Savko- svetilišta. O iskustvima se pisalo i u pivić, pokrenula je svoje učenike drugog smenim zadacima, a verujem da su i i trećeg razreda da nam se pridruže na porodice rado slušale opise uspona i neobičan način – projektom „Vršnjački svih trenutaka na Kajmakčalanu. Mi podvig: Inspiracija za stvaralački uspon“. smo svi sada povezani sa tom planiImali smo nezaboravan susret u Filo- nom i sa tim događajem! loškoj gimnaziji, na kom smo dočekani solju i pogačom, a zatim i počastvovani Nadam se da će i gimnazije gde su daradovima učenika ove divne gimnazije nas potomci slavnih „drinaca“, gimnakoji su, na ovaj ili onaj način bili inspiri- zije u Valjevu, Loznici, Šapcu, krenuti sani našim usponom. Bili smo zateče- našim stopama. Mogu samo da zamini i zbunjeni količinom ljubaznosti. Kao slim kakva bi emocija bila kod direktnih da smo tek tada shvatili da smo uradili potomka „drinaca“ kada bi kročili na to veliku stvar. Poezija, istorija, slikarstvo, tle, kada je naša bila ovakva! smenjivali su se ove nezaboravne večeri. Učenica Jelena Majačić, pesnikinja, XIII beogradska gimnazija sa pononapisala je pesmu o našem usponu koja som može istaći da je do sad uspešno je prvi put pročitana te nezaboravne ve- organizovala u okviru svoje planinarčeri. Hvala profesorki Mirjani i njenim ske sekcije preko 370 izleta. U tom podivnim učenicima koji su nas ugostili u duhvatu partner vam je PSK Pobeda. 285

Šta đaci imaju priliku da nauče kroz ninarski drugari koji svojom lepotom boravak u prirodi i da li ovaj vid stica- obogaćuju naše živote, a mi ih štitimo. nja znanja kroz iskustvo gradi zdravu Ne ostavljamo otpatke za sobom, često ekološku svest, osvešćujući bitnost sakupljamo tuđe i što je najvažnije, raneposrednog kontakta sa florom i fa- dujemo se po ceo dan! unom? Najpopularniji izlet je u kanjon TrešnjiDa, 370 dana, više od 15.000 ljudi koji ce, gde se nalazi rezervat beloglavih susu učestvovali na ovim izletima. Sve pova, a najuzbudljiviji su noćni usponi je krenulo kao planinarska sekcija XIII na Rtanj – bilo ih je 10. Ti usponi razbeogradske gimnazije, kako se i danas bijaju navike kojima nas na neki način zove, ali u međuvremenu je postala zarobi komfor i donose novu i neočepravi mali planinarski centar Banovog kivanu energiju, iako se noć provede u Brda, a i šire. Potpisali smo Sporazum hodanju! Izlazak sunca posle toga spao saradnji sa PSK Pobeda koje je naše da u najlepše prizore koje čovek može najbolje planinarsko društvo, sa najviše da vidi. članova, čime smo postali i deo Planinarskog saveza Srbije. Oni koji su za- Početkom juna ove godine profesori i počeli planinarenje preko naše sekcije učenici vaše škole bili su učesnici konveć su postigli lepe planinarske uspehe ferencije posvećene klimatskim proi stvaraju planinarske karijere.

menama, prilagođavanju i biodiverzitetu u Marinha Grande (Portugal).

Ubeđen sam da nema boljeg celoživot- Kakva iskustva i znanja nosite sa tog nog sporta od planinarenja. Neretko su putovanja? na našim izletima zajedno i deca od 6 godina i stariji ljudi od 75 i svi zajedno Mi smo kao škola dobili Erazmus akreidemo - polako, nigde ne žurimo, ne ta- ditaciju i učestvujemo u nekoliko prokmičimo se, družimo se, razmišljamo. jekata. Jedan je „RACinE+“, u kojem Uživamo, dajemo dragocenu snagu učestvujemo kao jedina zemlja van EU, našim telima i naročito dušama. Bilj- zajedno sa Portugalom, Italijom, Poljke, životinje, pečurke, postaju naši pla- skom, Francuskom, Estonijom i Rumu286 jul/avgust 2026

nijom. Tema su istorijski koreni i koreni smo i plastični otpad koji je okean nanašeg opstanka na zemlji. U Portugalu, neo na plaže, a koji ugrožava njegov u malom mestu Marina Grande, koje se živi svet. nalazi između Porta i Lisabona, proveli smo sa učenicima nezaboravnih 7 dana, Videli smo strašne posledice klimatskih okruženi prijateljstvom i ljubaznošću poremećaja. Ovo malo mesto nekada domaćina, kao i ostalih. Bavili smo se je bilo okruženo prostranom i gustom invazivnim biljnim vrstama – biljka ho- šumom borova, sađenih da bi služili tentote (Carprobotus edulis) na primer, kao katarke i drvna građa za portugalkoju su veliki portugalski pomorci do- ske brodove. Kada su se pojavili parni neli iz Afrike vekovima pre, zbog njenog brodovi, jedrenjaci su nestali a stanovčarobnog cveta. U pitanju je izrazito in- nicima ovog malog mesta ostala je vevazivna vrsta koja je naselila peščanu ličanstvena šuma. Međutim, 2016, 90% obalu Atlantika i ne dozvoljava drugim te šume je nestalo u požaru, a 2025, vrstama da se šire. Učestvovali smo u ostatak je uništen strašnom olujom. akciji iskorenjivanja te biljke. Sakupljali Potresni su ti ostaci nekadašnje šume.

287

Ovi događaji su potpuno promenili kli- zainteresovati, pustiti seme da proklimu u Marina Grande.

ja. Negovati i hraniti intelektualnu radoznalost, ličnim primerom pokazivati

Istraživali smo i parametre čistoće kulturu znanja i učenja. Na kraju, stvoreka, ali se bavili i veličanstvenom isto- riti zajednicu koja uči i neguje prave rijom Portugala. Naša deca su se div- vrednosti, kao ishodište svih naši pono povezala sa svojim vršnjacima iz stupaka. Naoružani svim tim mogućnoEU. Imamo puno ovakvih aktivnosti i stima i idejama koje su susreli tokom to mnogo obogaćuje život naše škole. školovanja, a kojima će biti obogaćeni i Ističemo i već tri ciklusa razmene sa Pr- na fakultetima, biće spremni za brojne vom gimnazijom Sarajevo. Čarobno je izazove u životu. posmatrati kako se posle sukoba „devedestih“ opet obnavljaju tople ljudske Što se prirode i ekologije tiče, organizuveze među omladinom, kao i emociju jemo redovne aktivnosti, kao što je, na roditelja sa obe strane.

primer, redovna poseta Botaničkoj bašti. U školi nam je gostovao jedan od

Pripremajući se za ovaj intervju uoči- naših najznačajnijih ornitologa Dragan la sam da na veoma kreativne nači- Simić, koji je održao predavanje o ptine svojim đacima približavate razne cama Beograda i potrebi njihove zaekološke prakse. Tako sam naišla na štite. Zatim su gospođe dr Milica Rat, akciju sađenja bašte za pčele, kao i na viša naučna saradnica Prirodno-mate„Hotel za pčele“, učešće u akciji „Bio- matičkog fakulteta, Univerziteta u Nolog na dan“, predavanje o osnovama vom Sadu i dr Sanja Đurović, vanredna planinarstva, kao i na „Terensku bo- profesorka Poljoprivrednog fakulteta taniku za početnike“. Odakle potiče u Kruševcu, Univerziteta u Nišu predraznolikost ovakvih inicijativa?

stavile projekat „Srbija cveta“ čiji je cilj da se napravi digitalni herbarijum, sa

Neko je to slikovito rekao: „rojevi ide- više desetina hiljada fotografija koje bi ja“. Pustiti sve te ideje u školski fizički i snimali po određenim pravilima sami intelektualni prostor, skrenuti pažnju, građani, u najboljem duhu takozvane

288 jul/avgust 2026

„građanske nauke“. Na inicijativu organizacije „Prijatelji mason pčela“ u dvorištu škole imamo dva „hotela“ za mason pčele, najbolje oprašivače voćaka među insektima. Svake godine napravimo u našem dvorištu njihovu alejicu, gde zasadimo biljke koje one najviše vole. Ceo proces njihove reprodukcije je sada pod našom kontrolom. Pre nekoliko godina smo imali i modnu reviju od modela napravljenih od recikliranog materijala. U saradnji sa PSK Pobeda organizovali ste niz akcija pod nazivom „Proleće u planinama“. Kakvi su u tom pogledu planovi za dolazeću jesen? Da li će u organizaciji budućih istorijsko-planinarskih akcija biti mesta i za one koji su odavno prestali da budu srednjoškolci? Tako se uvek zovu planinarski ciklusi koji se smenjuju – „Proleće u planinama“, pa „Jesen u planinama“. Do sada ih je bilo po više od dvadeset. Za ovu jesen planiramo zajedno sa „Pobedom“ čišćenje Rajca, na Dan čistih planina, krajem septembra, kao i izlete na Ovčar, Povlen, Frušku Goru, Rtanj, Malinik... Svi su dobrodošli! Nije obavezan uslov da se bude u tesnoj vezi sa Trinaestom. Jedina obaveza je da

289

se to voli da i da se bude tolerantan klasičnim i humanističkim vrednostiprema velikim grupama, gde ima i spo- ma, uprkos šarenilu i primamljivosti rijih i bržih, starijih i mlađih planinara. modernog doba. Borili smo se za kulI da se bude član Planinarskog saveza turu učenja i znanja, čitanje, umetnost, Srbije, obavezno.

kulturu ponašanja i ta borba je najznačajnije u čemu sam samo kao jedan od

Da li možete da nam kažete na kraju mnogih učestvovao! Zato što je to bilo razgovora – šta je to na šta ste najviše „mi“, a ne samo „ja“, verujem u uspeh! ponosni, a plod je vašeg višedecenij- Stvorili smo izuzetnu biblioteku, mnoskog radnog iskustva u prosveti?

go uložili u nabavljanje novih knjiga. I gradili smo slobodu, bez straha.

Najviše sam ponosan što smo svi zajedno uspeli da sačuvamo oslonac u Stolovi, 2023, Foto XIII beogradska

290 jul/avgust 2026

Takođe, izvanredna međunarodna sa- I još jedno pitanje pre nego što zavrradnja koja je otvorila izuzetne prosto- šimo – kao neko ko je po obrazovanju re učenicima, pored ovih planinarskih. istoričar (izučavate prošlost), a bavite Naravno, Kajmakčalan, kojeg smo oteli se obrazovanjem mladih (što direktno zaboravu. I venac naše škole na grobu seže u budućnost), da li nam možete Ludviga Hiršfelda, velikog našeg prija- reći kako se po vašem mišljenju gradi telja iz Prvog svetskog rata, koji je u Sr- duh pobednika? biju došao 1915, kada je bilo najteže, da se bori protiv epidemije tifusa. I ve- Sve propada ako nemate istrajnosti u nac naše škole na spomeniku velikom sebi. Pobeda je u istrajnosti i u borbi engleskom romantičarskom pesniku za kontinuitete. Uporno, male pobede Bajronu, u Mesolongiju, gradu heroju svakoga dan dovode do velikih pobeda. grčkog ustanka protiv Turaka.

Usredsređenost, odlučnost, požrtvovanost i uvek svest da postoje stvari koje

I stotinjak naše dece u Kini, tokom ras- nas nadilaze. Ako sami sebi postanemo pusta. Čarobne noći u biblioteci kojima centar, ostaćemo zarobljeni u jednoj smo se opraštali od maturanata, slaveći tužnoj ćeliji sa ograničenim kosmosom! nauku, umetnost i ljudsku misao. Jedin- Najbolji primer kako se pobeđuje kada stvena sekcija istorije vazduhoplovstva. je izuzetno teško je upravo i tema vašeg Frankofona pozorišna trupa koja je intervjua – posle povlačenja kroz Albaobišla Evropu. Hiljade i hiljade dobro- niju i mukotrpnog oporavka na Krfu – voljnih davalaca krvi. I još mnogo, mno- vaskrs srpske države, kada niko u to go toga.... Te smo puteve otvarali i time nije verovao! Samo hrabro, sa verom se ponosimo!

u sebe!

291

Životni stil

Za avanture biram planine, ali obavezno šumovite

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Ana Dragojević Ukoliko ste uvek u pokretu i tražite me- Draga Ana, da li radije biraš more, sto u svom okruženju koje biste mogli šumu ili planinu kada su avanture u obići za vikend ili aktivnost kojom ćete pitanju? Gde se najbolje osećaš i u kaobogatiti svoj odmor, ali i ukoliko ste kvim aktivnostima na otvorenom, u neko ko nikad nije kampovao ili išao u ovom periodu života uživaš? duže planinarske ture i želi da se motiviše da svoje okruženje i prirodu vidi Ako može more u podnožju šuma i drugim očima, priča moje gošće će vam, planina, to bi bila neka dobitna kombisigurna sam, biti veoma zanimljiva. Ana nacija. (smeh) Prije mi je nekako more Dragojević je profesorka fizičke kulture bilo sve na svijetu, posebno zbog windi trčanja, preduzetnica i avanturistkinja surfa i kitesurfa, ali onda sam krenula koja je uvek raspoložena za adrenalin- u planine i shvatila kooliiiiiko toga ima ske izazove. U izdanju u kome se foku- za vidjeti. Jednostavno se uvijek negdje siramo na odmor i putovanja, pozvala možeš izgubiti, pa bih onda rekla da za sam Anu kako bi nas sve motivisala da avanture radije biram planine, ali obaaktivnostima na otvorenom damo šan- vezno šumovite. Nisam fan onih ogosu kako na odmoru, tako i van njega, ali ljelih planina, zelenilo ipak djeluje puno i da se podsetimo da svaki vikend može bolje na mene pa se odmah i ljepše biti dobra prilika za istražiti obližnji na- osjećam. Od aktivnosti na otvorenom cionalni park, šumu, planinu i reku, kao najviše se tu provlače planinarenje i tri da u te avanture obavezno povedemo čanje, vožnja biciklom, a ljeti je prisutan svoje četvoronožne ljubimce.

i kitesurfing.

293

Iz svega onoga što mogu videti na tvo- nje preporučila da krene s prijateljima jim mrežama, rekla bih da smo sušte ili pronađe lokalnu zajednicu. Čisto jer suprotnosti, te bih te u neformalnom je lakše kad patite zajedno. Zapravo, razgovoru uvek predstavila kao out- to može biti jako dobro druženje. Ja s doors-i tip karaktera. Ovo može zvu- prijateljima znam umjesto kave otići na čati smešno ali polazim od sebe, pa lagano trčanje ili vožnju biciklom, naželim da te pitam šta bi, budući da nisi pravimo par krugova i ispričamo se, nisamo ljubiteljka sporta i aktivnog od- šta preteško, a baš jako dobar osjećaj. mora već i profesorka fizičke kulture, Ako i nemaš društvo za to, samo kreni preporučila nekom poput mene – kao i putem ćeš upoznati hrpu ljudi sa sličaktivnost koju će zavoleti ili bar dati nim ili istim interesima, garantirano. šansu (ne računajući šetnje)? Osim u školi, imaš priliku da svoju Uh, ja bi te odmah bacila u sve. (smeh) strast prema pokretu prenosiš na Šalu na stranu, mislim da je bicikl od- druge i kao trenerica trčanja u okviru ličan početak i uvijek govorim da je to tima adidas Runners Zagreb, sa kojim jedan od najboljih izuma ikada. Aktivan aktivno trčiš i maratonske trke. Isprisi, nije naporno, ne zagađuješ okoliš, čaj nam kako si ti zavolela trčanje i o na zraku si i brzo stigneš gdje trebaš ili kakvoj zajednici je reč? samo sjedneš i voziš se gdje ti se vozi. Tu se onda može početi graditi i neka Mislim da će vam većina trkača svoje kondicija. Ili recimo planinarenje, koje trkačko putovanje započeti sa „ja sam ne mora uvijek biti „hardcore“. Ima pre- mrzio/la trčanje“, a sad iza sebe imaju krasnih staza koje nisu naporne, a vode nekoliko polumaratona i maratona i to do prekrasnih vidikovaca pa se onda mi je baš smiješno. Ja sam cijeli život u vrlo brzo zavoli i sama aktivnost kad sportu i isto tako nisam mogla podnividiš koliko je lijepo na nekom vrhu i jeti trčanje, ali sam odlučila krenuti s kako te „nagradi“ pogledom. Preporu- adidas Runners-ima, zajednicom koja čila bih i trčanje, ali znam da jako puno djeluje u cijelom svijetu, a ove godine ljudi baš nikako to ne voli. Nisam ni ja slavi i veliki 10. rođendan. Svi treninzi iskreno, ali zato bi svakome tko poči- su besplatni i samo se potrebno preko 294 jul/avgust 2026

nom se kondicija opet izgradila, postajalo je sve lakše trčati pa su krenule kraće utrke, a onda i polumaratoni, maraton i evo sad spremam drugi maraton u Berlinu.

Nikada nisam mogla ni zamisliti da ću ikada stvarno otrčati maraton, tih 42 kilometra konstantnog trčanja, ali evo uz ovakvu zajednicu i podršku mogla bih ga realno i na rukama odraditi. aplikacije (isto besplatne) prijaviti na trening, što mi je odgovaralo jer sam s Budući da imaš priliku da radiš sa mlavremenom bila li-la pa mi je trebalo ne- dima, vidiš li neku razliku u odnosu na što fleksibilno. Brzo sam shvatila da mi svoju ili ranije generacije, u kojoj meri je lakše otrčati 10km u grupi nego 5km su otvoreni prema sportu, avanturama sama, i to puno lakše. Slušaš stalno ne- i aktivnostima na otvorenom? čije priče, zezate se i tih 10km prođe baš brzo. Tako sam onda i nastavila, Moram priznati da su ove nove generaekipa i atmosfera su bili nenadmašni, cije poprilično otvorene prema sportu brzo nakon toga dobila sam priliku i da ili ja samo predajem takvim učenicima. budem dio službenog tima. S vreme- Znam da se danas puno raspravlja o 295

tome kako se današnja djeca nedovolj- teretane ili se i uz srednju školu bave no kreću i manje su motorički sposobna. nekim sportom, što mi je baš odlično

U potpunosti se slažem s time da djecu treba malo više pustiti da budu djeca, da se igraju, da padaju, da sami, prirodno i spontano razvijaju koordinaciju.

vidjeti. Svakako smatram da uz moj posao dolazi i ta odgovornost da ih motiviram i inspiriram da postanu ili ostanu aktivni. Tu dolazimo do aktivnosti na otvorenom. Vidim da su baš zainteresirani, ali mislim da im je teško početi, kao i svima. Recimo često me znaju učenici pitati kad ću njih voditi na planinarenje pa po tome vidim da baš žele ići, ali nismo se ove godine uspjeli dogovoriti da

Ipak, ne bih rekla da kod svojih učenika odemo. I to mi je užasno žao jer mi dođe primjećujem neki generalni pad moto- da plačem od sreće kad kažu da su viričkih sposobnosti u smislu da je odjed- djeli neki moj story i da bi išli sa mnom. nom cijela generacija kolektivno nespo- Iskoristiću sad trenutak i ovim putem im sobnija. Uvijek je bilo, i bit će onih koji obećati da iduće školske godine idemo su malo spretniji i onih koji su manje minimalno dva puta na planinarenje. Pa motorički dominantni. Dosta njih idu u kud puklo, nek ih bude i 10. (smeh)

296 jul/avgust 2026

Čitaocima će verovatno biti zanimljiva kupim pravi veliki kombi i upustim se u činjenica da si sama preuredila svoj još veći projekt. A najbolji dio ovoga je kamper i pretvorila ga u putujuću definitivno sloboda i jednostavnost. Čikuću u kojoj ti društvo pravi tvoj lju- njenica da samo sjedneš u auto i odvebimac, pas Kai. Kakav je poduhvat bio zeš se negdje, nema traženja i plaćanja prilagoditi kamper, i šta je po tvom smještaja, nema namještanja šatora i mišljenju najbolji deo ovakvog načina slično, samo dođeš, parkiraš i legneš putovanja?

iza.

Poprilično naporan i stresan podhvat, S tim na umu, da li je za dobro realizoali isplatilo se svakog živciranja i uzda- vanu avanturu/putovanje primarno ha. Mislim da se dobrom pripremom dobro raspoloženje i vedar duh, odprilično smanjuje sam posao i izgradnja nosno spremnost na improvizaciju ili pa mi je drago da sam potrošila tih cca je ipak „tajni začin“ dobro planiranje 2 mjeseca na istraživanje i planiranje. i priprema? Rekla sam da ovako nešto ne bih ponovila, ali sad kad sam shvatila koliko se Dobro raspoloženje je svakako obaovo isplatilo već sam počela vrzmat po vezno jer onda i ako se ne isplanira i glavi kako da naberem neke novce da pripremi dobro, još uvijek je tu dobra

297

298 jul/avgust 2026

299

atmosfera pa je lakše podnijeti ako ne- fing i od tada se vraćam svake godine. što zaboraviš. Gdje god da idem, volim Voljela bih probati jednom i kitesurfati dobro istražiti jer mi kasnije bude žao u Crnoj Gori, a onda to možda spojim ako saznam da je nešto bilo 5 minuta i sa planinarenjem na Durmitor, to mi od mene, a ja to nisam vidjela, jer ni- zvuči kao jedan dobar izlet. Od destisam odradila dobru pripremu. Tu je i nacija za planinarenje bih još ubacila logistika - ako se ide na više dana treba Sloveniju – gdje god odete nećete propametno spakirati posuđe, opremu i mašiti, a velika preporuka i za rafting ili sve ostalo, ali generalno rekla bih da su canyoning na Soči. planiranje i priprema bitni ako se želi izvući maksimum iz putovanja, a vedar Ako niste za neke ekstremnije sportove, duh je tu za uživanje i da ne potonemo možete uzeti SUP (stand-up paddle bokad nam planiranje i priprema nisu baš ard) i otići na neko obližnje jezero, malo pošli za rukom.

se voziti ili jednostavno leći na dasku i sunčati se. Ja sam znala rentati SUP za

Leto i sezona godišnjih odmora je u 13 eura po danu u Decathlonu i otići punom zamahu. Koje su to manje pona Bohinjsko jezero. Čista uživancija... znate lokacije u okruženju ali i aktivnosti kojima se veseliš i koje bi nam U sklopu priprema za planinarenja i preporučila?

sezonski aktuelne aktivnosti u prirodi, šta bi bio tvoj savet onima koji nas

Uh, ima još dosta lokacija koje bih i sada čitaju? sama voljela posjetiti, kao recimo Nacionalni park Tara i rafting na istoimenoj SIGURNOST! Ne idite kao muhe bez rijeci, rijeka Una, Durmitor, Sutjeska, glave već stvarno promislite. Istražite Prokletije… sve je to uglavnom vezano kakvo vrijeme će biti, kakav teren, kaza planinarenje, ali ima i raznih drugih kva obuća i odjeća vam treba… Poneaktivnosti. Možete ići učiti windsurf ili site dovoljno vode, a kad mislite da ste kitesurf ako se nađete na Pelješcu, a uzeli dovoljno, onda uzmite još barem svakako bih preporučila surf centar Li- jednu litru uz to. beran. Tamo sam i sama naučila kitesur300 jul/avgust 2026

Ja i kad idem na lagane staze koje sam da treba napraviti sve da te brojke ne prošla već nekoliko puta uzimam i prvu rastu. pomoć, naglavnu lampu, suzavac i slično jer se zbilja nikada ne zna, a jedan Koja je bila najuzbudljivija i na neki od strahova mi je da završim na Face- način najluđa avantura u koju si se book stranici HGSS-a, gdje će me i oni upustila? sami isprdati da nisam bila dobro pripremljena. Još jedan savjet bi bio da Osim upuštanja u projekt „mini kamne idete sami, posebno na zahtjevnije perčića“, možda drugima to ne zvuči hajkove, a ako već idete, onda da javite tako ludo, ali mislim da bih izdvojila nekome kada i gdje idete, kojom sta- Erasmus od 8 mjeseci u Portugalu na zom itd. I ovako ima previše nesreća u koji sam vodila i Kai-a. To je bilo baš planinama, i to iskusnih ljudi pa mislim 2020. kada je kretao Covid i cijelo lu301

dilo, ali ja sam svejedno odlučila da ne bandanama za pse, a vrlo brzo su došželim otkazati i to je bila jedna od boljih le i personalizirane majice za vlasnike. odluka. Bile su dvije opcije – ne idem Dobila sam dosta dobar feedback od uopće ili idem, ali moram voditi psa sa ljudi pa se tako nastavilo, a ovisno o posobom. I tako smo odradili roadtrip do slu i privatnom životu nekada smo bili dolje, našli stan blizu poznate plaže u aktivniji, a nekada malo tiši. Tihi period dijelu oko Lisabona, cimere koji su ta- je bio i ovo proljeće zbog raznih projekođer imali psa pa je i Kai imao druš- kata i velike selidbe jer je to značilo i tvo i proveli tako 8 mjeseci tamo usred selidbu radnog prostora. Stalno se svipandemije, a glavne aktivnosti bile su ma zahvaljujem na strpljenju jer se ovaj surfanje, hajkanje i odbojka na pijesku. period malo duže čekalo na narudžbe Samo ću reći da zbog Covid-a nije bilo i stvarno su svi imali razumijevanja za turista toliko pa sad zamislite polupra- to i uvijek ću biti zahvalna na tako dozne plaže. Neprocjenjivo!

brim kupcima. Tako je sve malo utihnulo iako smo narudžbe i dalje izrađivali,

Spomenule smo tvog vernog saputni- a sada kad smo se napokon smjestili u ka koji je bio inspiracija da pokreneš novi dom, a tako i novi radni prostor, vlastiti brend, Bark and run. Ispričaj nastavljamo istim tonom, možda još i nam više o ovom poduhvatu.

malo jače. U planu je izbaciti nove dizajne marama, nove majice, promijeniti

Ponukana svojim nezaboravnim pusto- izgled web-a i još neke ideje idejice koje lovinama s Kaiem, htjela sam ponuditi se već neko vrijeme motaju po glavi pa nešto što će još više povezati vlasnike i držite fige da sve uspjemo ostvariti! Ja pse i začiniti njihove zajedničke avantu- koja smišljam, šivam, pakiram, šaljem i re, a opet biti personalizirano i „intimni- Kai koji isprobava bandane i kekse koji je“ pa je tako nastao Bark & Run. Kre- dođu u paketu. nulo je sa običnim pa personaliziranim

302 jul/avgust 2026

303

Foto: Mirjana Pjevac

foto: Silke Steiberg

Životni stil

Intervju: Nikolina Gavrilov @n.i_n4 Fotografije: Patricio Olufson, Silke Steiberg

Vanja Mlađenović Između sna o školjci i pevanja bez jezika

Tok ovog razgovora vodi nas do zaključka da priroda nema aksesoarni karakter u čovekovom postojanju, već da ona predstavlja svojevrsni zakon kome se čovek opire sve dok ne shvati da mu pripada. Između sna o školjci, pevanja bez jezika, vulkanskog peska i sećanja na ljubav koja nije umela da se ostvari, nastaje priča o granicama koje povremeno popuštaju između tela i sveta, mišljenja i glasa, gubitka i stvaranja. Vanja Mlađenović je moja sagovornica i o ovim temama govori bez potrebe da ih razreši do kraja. A svaka potraga, kada se jednom privede kraju, pokazuje se kao povratak na mesto sa kojeg se nije ni krenulo.

Vanja Mlađenović je umetnica iz Beograda. Bavi se muzikom, pisanjem i ekologijom. Kroz svoje stvaralaštvo prožima ove tri discipline. Možete je pronaći u glavnom gradu ovog leta, u okviru muzičkog performansa u tri čina: Začeće, Rođenje i Vaznesenje, koji istražuju prirodu i ljudski mikrokosmos. Ove godine izlazi i njena prva zbirka „Pasulj, muzika i cvetanje nara” kao i album „Elementi” a do tada možete pronaći fragmente njenog rada na sajtu vasionazauvek.com.

305

Koja bi bila tvoja definicija starog la- poziv na otvaranje nečega što volim i tinskog izraza „Natura naturans”?

što mi čak ni ne pripada, kao što deca ne pripadaju svojim roditeljima.

Reći ću na početku ovog razgovora nešto što bi možda trebalo da ostavim za Tome je prethodio uzbudljiv dan usled kraj: nijedna potraga nije bila potrebna. fantastične ideje da se bajsom spustim Prirodna arhitektura je savršena, sve niz vulkan El Teide na Tenerifima. Druje već nađeno i sve je kako treba da garica me je odvezla kombijem na vrh, bude. To je za mene natura naturans. dokle je dosezao put, i dala sam se u Sve je već prisutno i samo sebe stva- spust. Šta može da pođe po zlu? Ništa ra, u beskonačnoj osmici bezgranične bolje od nizbrdice. Međutim, ubrzo razmene. Svaki put kad se toga setim, sam se našla u surovom oblaku peska. iznerviram se. Ovoliko sam se trudila Kako ću naučiti kasnije, ova pojava se da ponovo dođem do istog zaključka? zove „kalima” - vetar iz Sahare donosi Zatim se smejem i prisetim da smo žutu oluju, bacaka me po stenama kao zato i ovde - da sve iskusimo, opet i stabljiku maslačka, moja brzina i težina opet. Svaki scenario, svaka pesma, be- nisu dovoljne da me održe na bajsu, i zizlazna situacija, revolucionarna ideja, svaki pokušaj da se vratim u sedlo je katastrofa, porodični problem, nedo- uzaludan. I tako sam se prvi put preumica - deo je prirode, postoji i čeka dala bilo čemu, a bila mi je više nego nekoga ko će sa njom da se poigra.

čast - divljoj sili, ultimativnom ženskom principu - kao njen podanik i ujedno

Trenutno spremam album pod ime- njen integralni deo. Za prepuštanje slenom Elementi. Svaka pesma je posve- di velika nagrada. Pitomost se krije na ćena drugoj prirodnoj pojavi, a sve po- najdivljijem mestu. činje u moru, utrobi života pesmom „Journey to the shell”, prvoj koju sam Gde se nalazi mesto na kom puca ikad napisala i snimila, nakon što sam opna između tebe i sveta oko tebe? sanjala da sam rodila zrnce peska, koje je pred mojim očima raslo i postalo Mogu reći da mi je od malena problem školjka. Shvatila sam to kao inicijaciju, bio da razlučim gde prestajem ja a gde 306 jul/avgust 2026

307

počinje sve ostalo. Kao da moja koža ne postoji. To znači da sam rano prošla kroz neizmerne radosti i razarajuće tuge koje nisu bile moje. Zatim sam se preselila na ostrvo u nameri da naučim kako da se potpuno razdvojim od sveta, ali sam u tome postala isuviše dobra. Osim bliskog kontakta, izgubila sam i većinu mišljenja o bilo čemu, pa i o sebi samoj, što mi je dalo veliku slobodu. U izolaciji sam imala priliku da se spustim u podrum svog bića, susretnem i sprijateljim sa raznoraznim cvećem i Međutim, zaljubljena sam i na svadbačudovištima i izgradim kapacitet da se ma, sahranama, dok gledam Evroviziju, ovom odsustvu separacije povremeno Svetsko prvenstvo u fudbalu i košarci, prepustim. Dug boravak u prirodi, i u horske koncerte ili još bolje, kada sam tišini, ima moć da nam da uvid u to da i sama u horu, i svakodnevno u ljude je esencija života prisutna, ista i jedna- sa interneta koji prvi put probaju sluška u svim živim a i neživim bićima. Ista ne aparte i razgale se kad začuju nečiji supstanca gradi moje ruke, tvoje ruke, glas. Postoji čudesno ujedinjenje ili što temperaturu vazduha i kamenje u Du- kažete „pucanje opne” kada ljudi na navu.

trenutak zaborave sami sebe. Iskrenost me rastvara, ma kakva bila, ta agresiv-

Rekla bih tamo gde staje potreba da ne- na radost nakon datog gola, neutešno što imenujemo ili klasifikujemo otvara plakanje usled životnog gubitka, podese pravo povezivanje. Zaljubljena sam ljeni strah ili saučesničko uživanje, vesvaki put kada pevam - u muzičare, u liko slavlje, kada nam se zaštitini egzopubliku, u instrument koji mi je u ru- skeleti tope i odlaze. kama jednostavno zato što se osećam kao da ih zaista vidim.

Imam utisak da se ista stvar dešava i dok spavamo i pustimo dušu da ode

308 jul/avgust 2026

na putovanje. Sećanje na san je kao vremena koje uvek dolazi. Ali mogu da uspomena na rastapanje tela kada mi kažem ovo: u periodu života kada mi kosti blistaju na mesečini, a sve što je- se činilo da sve oko mene i u meni gubi sam u ovom životu predajem dimenziji smisao, samo su mi se tri ideje činile nad kojom nemam nikakvu kontrolu. primamljivim i tačnim: rođenje ili rađaPred buđenje se atomi ponovo sastaju nje, smrt i vođenje ljubavi. Danas mi je i dobijam priliku da živim ispočetka i da ovo stanje daleko, ali ga se sećam sa biram da li ću poslušati sve što mi je u osmehom. stanju snevanja rečeno. Kako nisam bila u prilici da umrem, niti Kako biti tu i sada?

da se fizički porodim ili rodim, pretpostavila sam da su ove želje simboličke.

Nemam pojma. Nostalgija mi je jedan Zapravo, uvek smo u prilici da umremo od omiljenih osećaja i teško mi je da se i usled toga što mi je ova sloboda dodeotarasim slatkog tereta prošlosti isto, ljena, dođe mi da živim zauvek. Jednom kao što mi je teško da ne maštam o bu- sam čula psihologa Dušana Jurića kako dućnosti. Nostalgija za vremenom koje zaključuje neku panel diskusiju: Smrću je već savršeno u svojoj nepromenlji- do ljubavi! vosti je isto kao čežnja za misterijom 309

Elem - setila sam šta sve mogu da ro- pesma, boja glasa, on peva sa lakoćom dim, ali i šta sve u sebi moram da usmr- i ekselencijom. Osećate divljenje i potim, kako bi moje postojanje bilo sasvim štovanje prema njegovom očiglednom iskreno. Otuda i važnost stvaranja, otu- radu i talentu, što može da bude preda muzika a otuda i snažna prijateljstva. divno iskustvo, više nego dovoljno, ali Gledajući unazad, zaključila sam da sve ništa u vama se ne pomera. Onda se navedene radnje iziskuju potpunu pri- u istoj ulozi pojavi neko drugi ko jedsutnost u telu i lišenost svakog pitanja nostavno otvori usta i radi ono za šta - unapred su sasvim tačne, apsolutne i je rođen. Ta rešenost mu ne ostavlja svaka je na isti način - susret sa Bogom. mesta za mišljenje. Odjednom, energija između slušaoca i pevača je potpuno Postoji li za tebe razlika između mi- izjednačena. Sve što ste od sebe skrišljenja i pevanja?

vali izlazi napolje i pogađa vas duboko. Sećate se a ne znate zašto. Ja bih rekla,

Apsolutno! Iz lične perspektive, čak bih zato što je u pitanju direktna komunirekla da su u pitanju dva suprotna stanja. kacija sa nečim iskonskim, što je jedno i isto u svima nama, što zahteva odsuSigurno ste doživeli da gledate pevača stvo misli. Možemo da ga zovemo duša na sceni i sve je savršeno, i tehnika, stav, ili jednostavno ljubav.

310 jul/avgust 2026

No, nemojte me shvatiti pogrešno, ja Sećaš li se prvog puta kada si zašla volim reči, i volim misli, kao i mnoge toliko duboko u sebe samu da je dedruge ljudske izume. Jednom prilikom lovalo kao da nema nazad? sam nastupala na festivalu u Indoneziji. Bila je to najveća publika i najveći Mislim da uvek ima dublje, ali i da uvek broj kamera uperenih u mene koje sam ima nazad. U tome je lepota. Kada je cilj ikad doživela, te sam osetila kako me iskustvo, nema pogrešnih skretanja. obuzima trema i brinula sam da li smo dobro ozvučeni, da li ću zapeti za kabl, Lako me ponese princip „hleba i cigada li ću pogrešiti reči, pa i o tome kako ra”, lako se uhvatim kako brinem, skroizgledam. Ništa nije štimalo. Posle sam lam ili se nađem u starim obrascima, zaključila da sam dovoljno daleko od ali postoji tačka bez povratka, koju dedomovine da je sasvim bezbedno da finišu dve prakse: jedna je - vežbanje se prepustim i zaboravim na reči, i čitav fundamentalnih istina, a druga je svaki nastup je izveden na izmišljenom jeziku novi pokušaj da volimo i delove sebe i to je bila moja tajna. To mi je ostavilo na koje nismo ponosni, koji su možda kapaciteta da ostanem verna emociji i smešni, ili ljubomorni, ili površni. „Vepružim onima koji su došli da nas slu- žbanje fundamentalnih istina” je podšaju najbolje što sam mogla.

naslov koji sam pročitala u nekoj knjizi

311

čijeg se imena ne mogu setiti. Možemo nulo vrata ove tople unutrašnjosti. Nega zvati i „bivanje u srcu”, tvrdoglavo i kada davno na Slovenskoj plaži, strašno neopozivo. Ako se ovih praksi dovoljno sam se zaljubila u nekog dečka. Nikačesto setimo, moguće je biti u stanju ko nisam mogla da ga nateram da me večnog povratka sebi. Kada se uhvatim voli kako sam zamislila. Kada sam odkako zaboravljam, ili kako se prekora- lučila da više ni ne tražim tako nešto, vam, zapevam u sebi životnu mantru počela sam da ga sanjam. Iako je na od Kneza: Gde god idem uvek shvatim javi bio često namršten, u mojim snoidem da se tebi vratiiiim!

vima se stalno smejao. Budila sam se iz sna smejući se. Tako sam ga prebo-

Velelepnih trenutaka potpune čistine, da lela i naslutila da je u srži svakog bića ne kažem Bogojavljenja, bilo je nekoliko sreća za drugoga. Možemo je svesrdno i teško mi je da ih smestim u jedan od- deliti, samo kada smo krajnje uviđavni govor. O tome u mojoj dolazećoj knjizi!

prema sopstvenoj srži i tada će svačije želje biti automatski ispunjene. Odjed-

U davnoj mladosti zamišljala sam dubi- nom, ne samo da mi se učinilo da je nu kao beskrajnu tamu, ali zapravo, kao ljubav sveprisutna i dodirljiva, već i da što u središtu Zemlje kulja vatra, tako u svi nekim čudom liče na mene ili ja na središtu bića kulja neutaživa i goruća ra- njih. Kasnije sam istu silu prepoznavadost. Pitanje je samo kroz koliko smo slo- la u nagibu tela u nečijem pokušaju da jeva bola spremni da zaronimo. Iz te per- čuje nekog drugog, u dodavanju čaše spektive, čitav Univerzum je Božija šala vode, u ekranima telefona turista na a potencijal da se sami sebi smejemo i plaži koji jurišaju da uslikaju divlju korzadržimo humor u odnosu sa sopstve- njaču - srž, na videlu, i uvek u pokušaju nim egom mora biti vrhunac duhovnosti. da se poveže, da razume i samu sebe prepozna. Što me podseti: nijedna poZato mogu prepričati jedno rano, pu- traga nije bila potrebna! bertetsko shvatanje koje mi je odškri-

312 jul/avgust 2026

313

foto: Silke Steiberg

Razglednice sa

unutrašnjih putovanja Gerrit Willem Dijsselhof (1892) 314 jul/avgust 2026

Plezir polica Knjiga – prijatelj i saputnik Zašto ne putovati Razgovori sa umetnicima: Brankica Žilović Šoven, Danka Dimitrijević, Damjan Kovačević, Veljko Valjarević Prijateljstvo i moda

315

LETO BEZ MUŠKARACA Siri Hustvet

SELIKA Matija Pavićević

MOJE GLUPE NAMERE Bernardo Canoni

316 jul/avgust 2026

AUTOFRIKCIJA Marija Vujošević

GENERACIJA P Viktor Peljevin

KUGLICE ZA PAČINKO Eliza Sua Disapen

JUTRA U DŽENINU Suzan Abulhava

317

PODGORIČKA TRILOGIJA Balša Brković

ASTRALNA BIBLIOTEKA Kejt Kvin

318 jul/avgust 2026

DUHOVI Miroslav Hlaučo

F KAO FEMINIZAM Heba Šerif

KORČULANSKI ĐIR Olivera Skoko

KNJIŽEVNI KUVAR ILI JESTIVA KNJIŽEVNOST Vojislav Despotov

PETAK ZA LJUBAV Roberta Lepri

319

Književnost

Piše: Danijela Tomić @_i_libri_di_cammellia_ Fotografije: pexels.com

Knjiga

prijatelj i saputnik

Kada počne leto neophodno je obezbediti dobro štivo koje će vas čekati – kraj uzglavlja, na plaži, u prevozu, kao zaklon od sunca. Knjiga tako postaje vaš prijatelj i saputnik, svedok vašeg odmaranja i prepuštanja, razmišljanja i planiranja. Ne zaboravite, ako ovog leta i ne otputujete negde, knjige su tu. Mogu da vam obezbede pravo uživanje. Pred vama su naslovi koji kroz različite geografske prostore i atmosferu, čitaocima nude najpristupačnija putovanja.

321

Sva plava boja sa neba, Melisa da Kosta Emilov život naglo gubi smisao, onog francuske Pirineje. Na internetu ostavtrenutka kada sazna da boluje od Alc- lja oglas kako traži saputnika. Prva se hajmerove bolesti. Da ne bi poslednje javlja povučena i pomalo čudna Žoana. trenutke proveo u bolničkom krevetu Sve je spremno za poslednje putovanje konstantno nadgledan od strane leka- u Emilovom životu tokom kog će užira, da ne bi gledao lica svojih bližnjih vati u prirodnim lepotama Francuske, koji pate, odlučio je da krene na pu- divnim ljudima koji će brinuti o njemu tovanje. Njegov san je uvek bio da u s nadom da će mu olakšati odlazak. fino opremljenom kamperu istražuje

,,Kažu da upravo odlaskom od ljudi shvatamo koliko ih volimo. Smatrajmo to srećom.“ 322 jul/avgust 2026

,,Mislim da čovek bolje uči kad se istovremeno smeje.“

Udruženje ljubitelja knjige i pite oskoruše, Meri En Šafer i Eni Barouz Drugi svetski rat se konačno završio. kog Džulijet saznaje o životu na ovom Džulijet Ešton putuje Engleskom i pro- ostrvu. Impresionirana je činjenicom da moviše svoju knjigu. Publici je pomalo Dozi sa prijateljima organizuje okupljaneobično da je autor knjige i kolumni nja Udruženja ljubitelja knjige i pite oskokoje su čitali tokom ratnog perioda ruše. Tako donosi odluku da otputuje žena, ali ih ne sprečava da poštuju nje- i uveri se u dobrotu i ljubav koju ljudi no stvaralaštvo. Iako je prijatelji pod- na ostrvu gaje prema pisanoj reči. Ova stiču da nastavi da piše, Džulijet je bez knjiga je napisana u epistolarnoj formi, inspiracije. Sve se menja kada u pristi- obiluje opisima prirode i međuljudskih gloj pošti primeti pismo izvesnog Do- odnosa, te vam može pomoći da izađezija sa Gernzija, jednog od Kanalskih te iz čitalačke krize. ostrva. Počinje njihovo dopisivanje iz 323

Tri svetla, Kler Kigan Osamdesetih godina, u irskom seoce- Kler Kigan u kratkoj noveli opisuje irske tu, jedna devojčica, primorana je da porodične i društvene pejzaže, jednoleto, a možda i duže, provede u slabo stavnim stilom prikazuje ovaj narod. joj poznatoj porodici. Roditelji ne mogu Kroz svoje junake uči nas empatiji, da brinu o svoj deci kojih je sve više, pa emocijama koje ponekad odsustvuju jednu ćerku šalju na čuvanje. Supruž- u teškim vremenima, a koje su nam nenici Kinsela toplo dočekuju devojčicu, ophodne kako bismo bili složni, iskreni brinu o njoj, pružaju joj neočekivanu i pravični. i nepoznatu ljubav. Ali šta se događa kada dođe trenutak povratka?

324 jul/avgust 2026

,,Kad stignemo do vrha, ne da mi da se obujem nego on to čini. Onda se i sam obuva i vezuje pertle. Potom stojimo, da napravimo pauzu i osvrnemo se prema vodi. Vidiš, sad se vide tri svetla tamo gde su ranije bila dva. Gledam preko mora. Tamo ona dva svetla kao i pre, ali još jedno, postojano sija između njih. Je l’ ga vidiš?, pita on. Vidim, kažem ja. Eno ga. U tom trenutku me Kinsela zagrli i privine kao da sam njegova.“

325

Sedmo pitanje, Robert Flanagan

koja je pala na sve nas? Da li je svet nakon toga zapao u jedan zapanjujući san?

U potrazi za otkrivanjem osećanja koja Flanagan se poziva na Čehova i želi da su obuzimala njegovog oca na Pruzi postavi to „Sedmo pitanje" – želi da sazna smrti, u potrazi za smislom, Ričard Fla- da li je ljubav sila koja pokreće, usmeranagan odlazi u Japan. Siguran je da će va i održava. Ova knjiga će vas upoznati sada napisati knjigu. Ipak, nije li život sa stvaranjem Ričarda Flanagana. Shvajedna lančana reakcija, nije li bljesak tićete zašto su njegove knjige preko pobombe nad Hirošimom izazvao tišinu trebne savremenoj književnosti.

,,Život se uvek dešava i dešavao se i dešavaće se, i jedino napisano što može imati iole vrednosti poražava vreme i stoji izvan njega, pliva s njim, i leti s njim, i roni duboko s njim, tragajući za odgovorom na jedno pitanje: ko voli duže?“ 326 jul/avgust 2026

Divlja mračna obala, Šarlot Mekonahi

Šarlot Mekonahi je na odličan način prikazala prirodu, njenu razornu moć, neobične biljne i životinjske vrste, ljudske

Širvoter je pogodilo nevreme. Ovom nesreće i ljubav koja je osnova svega. ostrvu se smanjuju otkucaji, bliži se kraj. Dominik sa svojom porodicom Navešće vas da pomažete poslednjim pokušava da ispuni poslednji zadatak stanovnicima ostrva u spašavanju maj– da semena, čije se skladište nalazi na ke i bebe kita, da učite o biljci po imenu ostrvu, pripremi za polazak. Za trenu- banksija, da shvatite vaše malo mesto tak sve staje kada udari vetra i ogromni u svetu čiji nismo vlasnici već trenutni talasi do obale donesu telo žene. Kao i stanovnici. ostrvo, i ona je na izmaku života. Zajedno sa decom, Dominik je spašava, ne znajući da je Rouan došla sa ciljem da pronađe osobu čiji je poslednji trag bio tu – među pingvinima, retkim semenima i porodicom čija ljubav prevazilazi sve granice.

,,Nisam sigurna da je moguće načiniti ljubav tako sićušnom. Mislim da se ljubav širi kad je to potrebno, prilagođava se, uzima u zagrljaj.“

327

Crno jagnje i sivi soko, Rebeka Vest Kada Rebeka Vest, jedna od najznačaj- žrtve. Zajedno sa svojim suprugom i nijih intelektualki XX veka, čuje vest da nepresušnim izvorom znanja, ali i inje u Marselju ubijen kralj Aleksandar spiracije, Konstantinom odnosno StaniKarađorđević, donosi jednu brzu odlu- slavom Vinaverom, Rebeka Vest obilazi ku – otputovaće u Jugoslaviju. Svesna predele i mesta Kraljevine Jugoslavije. je da će joj ovo putovanje zauvek pro- Britkim jezikom, realističnim prikazima meniti život. Želi da otkrije mističnost i i potkovanošću istorijom Balkana, Rejednostavnost balkanskih prostora, da beka Vest je stvorila ne samo putopis,

Bärtschi, Hans-Peter, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons

upozna narod koji vekovima podnosi već jedno vanvremensko delo.

328 jul/avgust 2026

,,Jednog svetlog jutra odšetali smo do reke, dok je sunce sa neba sijalo odozgo iz barica vode odozdo. Neki muslimanski dečak prodao nam je celo naručje mokrog jorgovana, a jedan golub je posle kupanja u barici poleteo, prosipajući vodene dijamante sa krila.“

FOTO:FORTEPAN / Indóház, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons

329

Kolumna

Tekst i fotografije: Vladislav Radak @vradak

Zašto ne putovati

331

Nebo nad pustinjom se nadima kao ka- Otkad je ugledao prvu zvezdu na nebu, kva teška svetlucava smesa i pritiska čovek putuje, i ja sigurno ne bih bio ni mi grudi koje osećaju svu težinu mog prvi ni poslednji predstavnik svoje vrlimitiranog postojanja, ovde, u pesku, u ste koji je svoje kosti ostavio u pesku, pustinji ušuškanoj među vrhovima Ara- hiljadama milja daleko od mesta robije, na planeti Zemlji, u ovom Univer- đenja koje se nekada zvalo Beograd, zumu, kao i svim ostalim koji se na ovaj a sada, u zavisnosti od veka i milenijunadovezuju. Noćno nebo je bez ijednog ma u kome ovo čitate, nosi neki drugi oblačka rastegnuto preko ogromnog naziv, ili možda više i ne postoji. Jedan razboja nada mnom, gde trepću užare- sam od retkih koji, dok na još zubatom ne zvezde, galaksije, asteroidni pojasi i, suncu, ogrnut u gunjeve, srče jaku kafu naravno, jato aviona koji presecaju ovaj optočenu svakojakim mirisnim začiniuravnoteženi skup, podsećajući me da ma, pomišlja da je sve ovo - karavan, visoko iznad mene i dalje postoje hilja- put, putovanje, istraživanje - jedna izude biznismena koji sutradan, na nekom zetno nepotrebna, ako ne i štetna, boudaljenom mestu, imaju jedan izuzet- gohulna životna misija. Kako je moja no važan poslovni sastanak koji može baka provela ceo svoj život (i dalje ga odrediti sudbinu njihove kompanije.

veoma uspešno provodi) u avliji od desetak kvadratnih metara, te je u dale-

Teški gunjevi sukani od kamilje dlake me ki Beograd, koji je šinobusom udaljen drže u svom naručju, pomažu mi da za- preko dva sata, odlazila samo po moradržim temperaturu svog tela, dok se to- nju lekara specijaliste, retko i nevoljno, plina peska pod mojim umornim telom a mogla da ima život ispunjen svakojanezadrživo spušta i sipi kroz proreze u, kim radostima i bogougodnim radnjakako se činilo, samo središte Zemlje.

ma, a ja eto gledam u onaj soc od kafe prošaran kardamomom i nezadovoljno

Kamile su odavno usnule u pustinji Vadi sikćem prema suncu koje me sada ne Rum, negde na granici između Jordana greje dovoljno, a koje ću za samo par i Saudijske Arabije, poslednja zvezda sati proklinjati jer moje telo dovodi do bljesnu na obzoru i moja svest utonu usijanja? u mrak. 332 jul/avgust 2026

Naravno, neko bi se našao vispren pa Naravno, već vidim kako nekolicina vas bi olako odgovorio da su samo pre par namiguje u prazan prostor, misleći da stotina godina ljudi moje boje kože i je ovo jedan od „viralnih“ trikova paočiju zapucali u udaljene predele da tentiranih od strane moje generacije, u porobljavaju i pljačkaju grobnice, a da kojoj glavna protagonistkinja vertikalje sad drugačije, jer ko nosi Salomon no orijentisanog videa, optimizovanog patike zlo ne misli, te koji dukat udeli za milijarde ekrana mobilnih telefona, lokalnom stanovništvu skromnih odo- izgovara „deset razloga zašto ne treba ra, kao da im je samo naš dukat falio. posetiti Albaniju“ i onda lukavo prikaAli, ako mi date samo još koji pešča- zuje lepe predele dovodeći nas do zani časovnik vašeg dragocenog vreme- ključka da ta i ta zemlja zapravo treba na, ja ću pokušati da vas ubedim da biti posećena, kao neku vrstu udice gde je današnje putovanje ne samo veoma se matematičkim rezonovanjem pretslično kolonijalističkim namerama na- postavlja suprotno na samom početku ših pohlepnih prethodnika, već u neku dokaza, kako bi se publika zaista uveriruku i pogubnije.

la u verodostojnost hipoteze. 333

Međutim, ovo nije viralni trik i matema- Putovanje neretko od nas pravi najgore tiku ćemo, za sada, ostaviti po strani.

verzije: dok se „kod kuće“ podsmevamo turističkim aktivnostima, mnogo nas je

Među svitom pisaca, kojima se i sam manje sramota da u istima uživamo „u trudim da pripadam, nema puno za- gostima“; prejedamo se slatkišima koje govornika mog stava. Na kraju krajeva, ni štapom inače ne bismo takli, na sva većina nas jesu influenseri prošlosti, od usta hvalimo picu nekakvog otrcanog Hemingveja do Keruaka - svet pisaca rimskog restorana dok drugom rukom je prepun zagovornika putovanja, jer slikamo dekorativni koktel koji je specikako drugačije prodati knjige ako publi- jalno za nas spremio šarmantni španski ci ne obećaš nešto novo, nešto divlje? barmen, kome je jedina uloga da od brlje Ali je i G. K. Česterton napisao da „puto- napravi slatku brlju i da na vreme ispakuvanje sužava um“, Ralf Valdo Emerson je sve mobilne telefone koje su istom tečnazvao putovanje „rajem za budale“, nošću cvrcnute i šarmirane gošće ostadok su Sokrat i Imanuel Kant, verovat- vile za sobom „one lude i nezaboravne no dva najveća filozofa svih vremena, noći koja se nikada ne zaboravlja“. svoj stav pokazali svojim neiznošenim đonovima sandala, retko napuštajući Jedan od najglupljih izgovora koji se svoje rodne gradove, Atinu i Kenigs- mogu čuti vezano za putovanja turiberg. Ipak, najveći mrzitelj putovanja stičke prirode jeste da doprinose širini svih vremena bio je portugalski pisac duha, te boljem shvatanju sveta. Retko Fernando Pesoa, čija čudesna „Knjiga ko zaista dolazi kući značajno promenespokoja“ pršti od ogorčenja: „Gnu- njen; zapravo, svedoci smo nepobitne šam se novih načina života i nepozna- činjenice da i mi sami po povratku sa tih mesta... Ideja o putovanju mi izaziva putovanja postajemo još više vezani za mučninu... Ah, neka putuju oni koji ne svoje običaje i rutine - kao da nam je postoje!... Putovanje je za one koji ne putovanje poslužilo da se uverimo da su umeju da osećaju... Samo krajnje siro- oni sa druge strane ipak velike budale, maštvo mašte opravdava potrebu za pa bez obzira na velelepne fasade i fonkretanjem da bi se nešto osetilo.“

tane, niko zaista ne želi da spremi svojim ukućanima paelju umesto sarme.

334 jul/avgust 2026

Isto tako, Mona Liza nijednog od neko- mua); potrebno je poslati razglednice, liko miliona ljudi koji su samo nekoliko te okačiti fotografije koje pre toga tretrenutaka ispred nje stajali nije učinila ba da budu obrađene i sortirane; trevelikim slikarem. Na kraju krajeva, ni ba jesti kuvanu jareću glavu, kao da će sam Leonardo da Vinči nije morao ni nas to približiti razumevanju udaljenih da mrdne iz Firence, grada udaljenog naroda, a uveče plesati uz grlene zvuke samo nekoliko sati jahanja od njego- koji će se retko, u budućnosti, naći na vog rodnog sela, da bi izmaštao svet vašoj plejlisti između Sabi Vajtlok, Seleu kome mi danas živimo, niti je neko ne Gomez ili Koldpleja. razvio sklonost prema apstraktnoj arhi-

***

tekturi kada je između tapasa i gorepomenutog koktela bacio pogled i uslikao Čak i ako ne čitate antropološke studije, par puta Sagrada familiju (Gaudi, idejni koje su danas popularne koliko i čitanje tvorac te katedrale, prim. aut., satima „uslova korišćenja“ aplikacije koju ste je ležao u mrtvačnici proglašen beskuć- upravo instalirali na svom telefonu, vrlo nikom, jer ga niko nije prepoznao kada brzo ćete uvideti da se mesta na koja ga je tramvaj udario samo nekoliko me- putujemo više savijaju ka nama, putnitara od njegovog nezavršenog životnog cima, nego mi prema njima, bez obzira dela; nisu ga cenili „njegovi“, ali ga mi na to što mislimo da smo se adaptirali sada sigurno cenimo jer je „Viz er“ otvo- jer smo oko glave vezali palestinsku kerio novu rutu).

fiju dok čekamo da nas vodič pokupi u Tojotinom terencu.

Biti turista je obavezujuća misija. Sa jedne strane, društveni pritisci nalažu Svaki kafe na svetu počinje da izgleda da se obavi nešto od čega inače zazi- isto, bez obzira na to da li je u tokijrete ili čime se jednostavno ne bavite skom Šinjukuu, njujorškom Bronksu ili kod kuće (gline za pravljenje debilnih, u oazi omanske pustinje; gotovo svaki neukih espreso šoljica ima i kod kuće, ručno rađeni suvenir na bilo kojoj loali ste vi zapeli da se bavite grnčarijom kaciji na svetu jeste ručno rađen, ali u Ariti i to u vreme kada bi trebalo da se u istoj fabrici u predgrađu Šenzena, a odmarate, a kod kuće naručujete sa Te- hiljadama godina unapređivani lokalni 335

specijaliteti preko noći su brisani sa menija da bi se napravilo mesta za Cezar salatu (da je Cezar znao da će ipak pokoriti svet, ali ne silom oštrice, već bezukusom salate). Čitave istorijske četvrti brisane su sa lica zemlje da bi se napravilo prostora za „autentične“ restorane i barove koji bi služili nama, putnicima koji sami sebe hvale istančanim ukusom i nazivaju kosmopolitama; mnoge ruine koje su hiljadama godina čamile zaboravljene, sada su ograđene metalnim stubićima kako bi se kontrolisala svetina koja pod jakim suncem nervozno čeka u redu, pitajući se da li je QR kod na nedovoljno svetlom displeju njihovog mobilnog telefona baš taj pravi koji će im omogućiti da obiđu skupinu kamenja koja će im pomoći da bolje razumeju svet. Uvek sam se pitao da li će, kada za jedno desetak hiljada godina naučnici ponovo budu otkopavali Rim, biti zatečeni količinom sjajno očuvanih jednokratnih ventilatorčića, plastičnih flaša, sunčanih naočara i ostale pomoćne tehnike koja će im nedvosmisleno reći da su antičke civilizacije 336 jul/avgust 2026

zapravo bile mnogo nazadnije nego što se to isprva mislilo, ali će ostati zbunjeni činjenicom da su gotovo svi artefakti, od Pompeje do majanskih ruina, obeleženi istim natpisom: Made in China. Pesoa je jednom spomenuo kako je u svom životu sreo svega jednog „pravog putnika sa dušom“: bio je to neki skromni kancelarijski momak koji je sa strastvenom, gotovo obrednom revnošću prikupljao šarene turističke brošure, isecao karte iz starih novina i do u pojedinosti pamtio redove vožnje između najudaljenijih tačaka na zemaljskoj kugli. Taj je mladić umeo bez greške da opiše sve morske puteve i jedriličarske rute širom sveta, a da sam nikada nije prekoračio granice Lisabona. Na svoj način, i Česterton je blagonaklono gledao na te nepomične putnike, prepoznajući u njima dublju mudrost. Beležio je kako ima nečeg dirljivog, pa i neizrečeno tragičnog, u tom nerazumnom savremenom turisti koji bi, ostavši u miru svoga doma u Hempstedu ili Surbitonu, mogao iz daljine da voli Laponce, da u mislima 337

338 jul/avgust 2026

bratski grli Kineze i privija Patagonce k Putovanje nas, na neki način, gura srcu, samo da ga nije obuzeo taj slepi, u prostranstva samo zato da bi nas samoubilački nagon da pođe u svet i sprečilo da uistinu osetimo prisusopstvenim očima vidi kako ti ljudi za- stvo onih zbog kojih smo spržili toliista izgledaju.

ko nafte i prešli tolike daljine.

Jer, nevolja nije bila u tim dalekim kra- Za većinu nas, ruku na srce, putovanje jevima, niti u čoveku koji je hteo da predstavlja neki vid popunjavanja zjaih upozna, već u onom neminovnom, peće crne rupe u nama samima, koja dehumanizujućem dejstvu samog pu- postaje sve veća kako lista popijenih tovanja. Ono bi putnika bacilo među koktela i kupljenih ulaznica postaje sve nepoznate ljude, ali tako da sa njima duža. Odsesti u mermerom optočenom nije mogao stupiti u stvarni dodir, nego hotelu u Kairu samo je nečujno priznaje ostajao tek puk i hladan posmatrač, nje da nikada ne bismo mogli da se počesto posmatrajući svakodnevicu kroz vinujemo arapskoj kulturi ili živimo pod ekran svog mobilnog telefona, ironič- severnoafričkim pravilima; radionica no videvši isto što bi video da je ostao vezivanja kimona u Osaki nas podsekod kuće, u krevetu. Česterton je čvr- ća da ćemo ostatak života provesti u sto verovao da voleti ono što je daleko trenerci i majici na bretele; nestvarna na jedini pravi način - dakle, iz same te arhitektura Andaluzije tu je da bi nas daljine - čoveku otvara vrata ka znatno podsetila da osam sati dnevno, dvesta dubljoj, univerzalnijoj vezi sa svetom. dana godišnje do poslednjeg daha, moDok je čovek u Hempstedu razmišljao ramo da posmatramo prljave prozore o strancima u apstrakciji, kao o bićima korporativne arhitekture Novog Beokoja, poput njega samog, rade, vole grada, Njujorka ili Dubaija. svoju decu i naposletku umiru, on je time dodirivao najdublju i najosnovniju Naša nasilna putovanja tu su da nam istinu o njima. Ljudska bliskost koju čo- daju otklon, izgovor, gotovo alibi u odvek oseća dok stoji na sopstvenom kuć- nosu na siromašne ljude koji ta ista nom pragu nije nikakva obmana; ona putovanja ne mogu da priušte: „Sneki je unutrašnja, jedina prava stvarnost.

moja, nećeš verovati kakvi su to svo339

dovi, rukom, alo, rukom oslikani“, reći More zvezda posoljenih po mastiljavom ćemo našoj omiljenoj čistačici u liftu po noćnom nebu nad pustinjom Vadi Rum povratku, u jednoj ruci noseći ameri- pomalo me plaši, pa skrećem pogled kano u papirnoj čaši, sa Cezar salatom prema liniji gde jezičci vatre naizgled u drugoj, kako bismo mogli da nasta- ližu vrh našeg šatora. Kamile žvaću, vimo da živimo nepromenjene živote, njihova elegantna tela se ocrtavaju u ali sa tim uvek upotrebljivim džokerom mraku kao neki isečci u dečijoj slikovda znamo kako može drugačije, ali da nici. Čaj se puši i Mohamed mi dosipa nikada tako nećemo uraditi.

još u malu staklenu šolju koja odoleva svakodnevnom putovanju kroz pešča-

Putovanje je savršeni bumerang sop- no more. Tek sad sam, posle više od stvenog identiteta - za razliku od lju- dve nedelje putovanja, primetio da u bavi, gubitka, diplomiranja ili otvara- karavanu nema žena i da se o njima nja korice knjige, mi prosto znamo da ne govori. One putuju odvojeno, rečećemo se vratiti kao ista osoba, još više no mi je kasnije, ili sa decom žive po zacementirana u našim stavovima, još obodima pustinje, brinući o kući i čineći više verna listi voća i povrća koje kupu- ono za šta ih je Bog sveti stvorio. jemo na lokalnoj pijaci svake nedelje, još više uvereni da je raspored name- Mohamed je rešio da se otvori, valjda štaja u našem domu baš onakav kakav u mojim očima videći taj bljesak iskretreba da bude. U suprotnom bi dobar nosti koji mnogi na različitim meridijadeo nas govorio: „Radije ne bih kupo- nima prepoznaju, ne plašeći se da će vao povratnu kartu, ko zna, možda mi nešto od njegovih tajni završiti međ’ se svidi, pa ostanem“, ili: „Dušo, nemoj- ovim redovima, jer ko još danas ima mo još kupovati kauč, u oktobru idemo vremena da čita. Kaže, živeo je dve gou Japan, možda ćemo posle toga svi se- dine u Parizu. „Zašto nisi ostao?“, pitao sam ga ja. Na to se njegovo telo blago

deti na podu.“

streslo - više od same pomisli nego od ***

hladnoće koja se nezadrživo, kao bolest, uvlačila u naš šator. „Nisam mo-

340 jul/avgust 2026

gao“, rekao je dok je sporo ispuštao posle takmičenja iz fizike, miris kartona dim cigarete prema nebu. „Ta gužva, ulaznica za prvi Egzit, lepljivost Sonjinog skučenost zidova jedne zgrade, stepe- sjaja za usne, razočaranje posle kolokvinice, metroi, ulice, toliko malo mesta juma iz objektno orijentisanog prograza kretanje... Ja nikada neću razumeti miranja, težina mog prvog odštampanog kako vi to možete. Pogledaj samo ovo“, romana, praznina učionice posle odbrapokazao je žarom cigarete prema ho- njenog master rada, praznina čekaonirizontu gde se spajaju pesak i zvezde, ce za vizu, praznina odlaznog gejta za „ovo je sloboda. Uostalom“, nastavio je, Nemačku, smrad ulepljene kajpirinje na „trebalo je misliti o ženidbi i deci. Znaš“, mom omiljenom odelu, gorčina u grudiokrenuo se prema meni i tek tada sam ma posle prve propuštene prilike za unavideo dubinu njegovih očiju koje je krio pod senkom gutre u toku dana, „kod nas se sve svodi na broj i postojanje dece. To je ono što učimo odmalena, to je ono o čemu pričamo sa starijima, to je ono čemu učimo svoju decu. Deca su nama sve“, rekao je setno, „sve ostalo nije bitno.“ „Deca su nama sve, ostalo nije bitno“, ponavljao sam ja tupo, skoro naglas, dok su mi kroz glavu prolazila sećanja o stotinama sati učenja kompleksne matematike za prijemni u Matematičku gimnaziju, tonovi Baha na harmonici čije zvuke čujem samo u udaljenim snovima, strepnja

341

pređenje, prepun Kolarac i moja desna Naša putovanja su postala trivijalna ruka sa perom koja potpisuje desetine, kao vaučer za časove klavira koji smo stotine, hiljade knjiga sa blicom fotoapa- dobili na poklon od našeg partnera, na rata u očima…

kome su samo dva precrtana kvadratića - naš jedini materijalni dokaz da ni-

Mohamed gleda u mene sumnjičavo, kada nećemo postati Grigori Sokolov kao da tek sada primećuje da sam uljez, i da možemo da nastavimo sa svojim i sada obojica preživamo nelagodnu ti- životom nepromenjene trajektorije. šinu koja je u pustinji teška poput gunja od kamilje dlake.

Tamo negde daleko, u Vatikanu u Rimu, devojka napućenih usana i vitkog, ne-

Nedaleko od nas, u pojasu Gaze, noćni prijatno izvijenog tela pozira ispred slike svod paraju svetlaci nalik onima u kojima Karavađa, dok njena prijateljica traži bouživamo kada trideset prvog decembra lji ugao među gomilom koja pokušava otkuca ponoć, i nečija deca umiru i krici da postigne isto. Putovanja su tu da nas njihovih bližnjih paraju nebo. Globalizam podsete da nikada nećemo postati Karaje zvanično mrtav. Nafta, patike za košar- vađo, pa čak ni Da Vinči, ali ako ukompoku, litijum, data centri koji obrađuju neči- nujemo dobru fotku gde smo mi pored je fotografije - sve to pripada nekom ko nekog dela Karavađa, zar to nije makar je spreman da ga trampi za ono drugo, upola umetnost kao Karavađo? samo ako onaj drugi prizna da nikada nismo bili slični i nikada nećemo biti. Svet je Sutradan je prvi put u pustinji pala kiša. postao fragmentirano mesto i mača-late Stajali smo svi zanemeli, Tojotini helikna svakom uglu zemaljske kugle neće biti si 4x4 su utihnuli i za trenutak smo svi dovoljan da nas ponovo ujedini ili makar imali jednog Boga. malo približi.

342 jul/avgust 2026

Predveče sam izvadio kameru da sli- Kako se kaže nula prstima? Spojio sam kam zalazak sunca. Lokalni momci su palac i kažiprst. uživali na steni sedeći u krugu, pušeći i smejući se, zadirkujući najmlađeg Gomila mladića utihnu gledajući brojku među njima.

opisanu mojom levom šakom.

Okrenuo sam objektiv fotoaparata pre- „Šta je problem?“, reče jedan. „Da nije ma grupici. Najmlađi se isprsi. „Napravi da nešto ne radi?“, gledao je sa podme da ispadnem lepo“, rekao je nehaj- smehom ka mom međunožju. Ostali no, znajući da u pustinji neće imati gde prasnuše u smeh. da okači svoju uramljenu fotografiju. „Sutra se ženim“, rekao je.

„Nije to“, osmehnuh se kao da ja znam

„Da nisi malo mlad za ženidbu?“, pitao odgovor. Tajming, krediti, moje neposam ga glupo, brzopleto, gledajući u trebne doktorske studije, svodovi biblilice koje se uvredilo, a koje nije moglo oteka prepuni knjiga koje nikada neću imati više od šesnaest leta.

pročitati, svađe, nesanice, globalno za-

Aparat škljocnu.

grevanje, politička nestabilnost, naučne

„A ti?“, pitao me je na solidnom engle- konferencije, tržište akcija - kako se bilo skom, „jesi li ženjen?“

šta od ovoga kaže na narečju beduina?

„Jesam“, odgovaram brzopleto.

„Možda treba da je dovedeš ovde, kod

„Koliko dece?“, viče on, dok ga posma- nas“, reče jedan od njih kao da otkriva tram kroz objektiv kao da nišanim snaj- rešenje za koje smo nekako svi znali perom.

da je pravo. Ostali počeše ozbiljno da klimaju glavama.

Predaleko sam, neće me čuti, dok moje Dovedi je ovde. ruke nespretno pokušavaju da napra- Među nas. ve broj, kao da sam zaboravio ono što U pustinju. sam naučio sa samo nekoliko godina.

343

Umetnost

U junu je deo našeg tima imao

prvoj, nedavno otvorenoj, galeriji

to zadovoljstvo da prisustvuje

savremene umetnosti na Zlatibo-

umetničkoj koloniji na Zlatiboru,

ru. Galeriju Peregrina je na Zlati-

u prirodi neokrnjenoj urbanistič-

boru otvorila Ksenija Kovač, koja

kim promašajima i ljudskom po-

je i organizovala ovu slikarsku ko-

hlepom, u kućicama The Nook.

loniju. Radovi su te kišne, junske

Tom prilikom okupili su se naši

večeri bili ustupljeni za licitaciju,

vrsni umetnici, a mi smo imale

kako bi se od njihove prodaje po-

tu privilegiju da provedemo izve-

moglo lečenje osobe iz lokalne

sno vreme zajedno i upoznamo

zajednice.

Brankicu Žilović Šoven, Danku Dimitrijević, Damjana Kovačevi-

Razgovori sa ovo četvoro umet-

ća i Veljka Valjarevića.

nika nisu se završili na Zlatiboru. Nastavili smo ih i po povratku,

Umetnici su na pomenutoj ko-

produbljujući priče koje smo na

loniji bili vrlo produktivni, a za-

koloniji tek načeli. Rezidencija je

nimljivi razgovori vodili su se do

bila povod da se upoznamo, a

kasno u noć uz domaće trešnje

ono što sledi u nasravku, jesu raz-

i belo vino. Rezultate njihovog

govori o njihovom celokupnom

rada smo potom, uz okupljene

stvaralaštvu i idejama koje ih po-

zvanice imali priliku da vidimo u

kreću.

Pripremile: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Andrijana Kovrlija @andrkovr 345

foto: privatna arhiva

Umetnost

Brankica Žilović Šoven Tekstil u mom radu je prostor u kojem se vreme taloži, preklapa, rasteže i stvara jednu specificnu meditativnu vanvremensku temporalnost Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Nakon susreta na Zlatiboru prilikom mekani horizonti, vetar, sneg, svetlost umetničke rezidencije koja je rezulti- i promene godišnjih doba oblikovali su rala izlaganjem na grupnoj izložbi u moj pogled na svet mnogo pre nego galeriji Peregrina, razgovarale smo o što sam postala umetnica. Svaki potvom povratku crtežu, budući da su vratak nije samo nostalgičan uzdisaj, neki od radova nastali tom prilikom već ponovno uspostavljanje dijaloga sa bili izrađeni ovom tehnikom. Da li te prostorom koji je od početka prisutan je na taj „povratak“ inspirisalo okruže- u mom radu. nje, netaknuta priroda kojom ste bili okruženi ili simboličan povratak kući U jednom intervjuu si rekla da ti je u kraj iz kog si potekla? I zbog čega ti melanholija koju si osećala u detinjje taj momenat važan?

stvu i nerazumevanje okoline za tvoj unutrašnji svet dalo inspiraciju da

Mislim da su se na Zlatiboru prilikom počneš da crtaš, da pobegneš od svoje rezidencije susrela dva vremena, ono okoline i upoznaš sebe u potpunosti. iz detinjstva i ovo koje danas živim. Po- Kako su izgledali ti tvoji prvi koraci u vratak crtežu nije bio planska odluka, svet umetnosti, i u kom trenutku si već gotovo prirodna potreba. Crtež je osvestila da je to tvoj put budući da uvek prisutan u mom radu, čak i kada si ujedno i veoma atletski i sportski radim tekstilne instalacije, jer je svaka nastrojena, te da si svojevremeno bila nit zapravo počinje linijom. Na reziden- deo naše skijaške reprezentacije? ciji sam osetila želju da se vratim toj neposrednosti, gestu koji nastaje bez Kao dete sam mnogo posmatrala. Oduposredovanja materijala poput konca vek sam imala potrebu da svet oko ili vune. Svaki boravak na Zlatiboru, u sebe najpre razumem a zatim prevemom zavičaju, u kojem sam odrasla dem u vizuelni izraz. Crtež je postao probudi u meni uvek veoma duboka mesto na kome sam mogla da formusećanja jer Zlatibor za mene nije samo lišem ono što nisam umela da kažem geografski prostor, već unutrašnji pej- rečima. Crtež nije predstavljao bekstvo zaž koji nosim sa sobom gde god da od stvarnosti već način da joj se približivim ili putujem. Njegovi zaobljeni žim. Sport je u isto vreme imao veoma 347

važno mesto u mom životu. Skijanje me je naučilo disciplini, istrajnosti i poverenju u sopstveno telo. Danas često razmišljam koliko su te dve oblasti bile povezane. I umetnost i sport traže posvećenost, rutinu, strpljenje i sposobnost da prihvatite neizvesnost procesa. Nisam u jednom trenutku odlučila da će umetnost biti moj životni put, to je više bio postepen osećaj da upravo kroz nju mogu najiskrenije da postavljam pitanja koja su me zanimala i da istražujem svet oko sebe uz potpunu slobodu. Nadovezujući se na tradiciju i materijale koji su ti od detinjstva bili bliski, ponela si uz sebe na međunarodnu umetničku scenu materijale mo materiju, kroz ritam rada, kroz slike i zanat iz svog kraja i interpretirala ih koje nosimo u sebi. Materijali sa kojima u sopstvenom ključu. Možemo li onda radim - vuna, konac i vez, deo su mog reći, da svet koji te nije razumeo kada detinjstva. Međutim, nikada ih nisam si odrastala, nikada nije napustio tvoj doživljavala kao folklorni motiv ili znak mentalni prostor, već si ga u sopstve- identiteta koji treba ilustrovati. Mene noj analizi učinila sredstvom kojim zanima njihova sposobnost transmisipričaš kako svoje tako i univerzalne je, njihov jedinstveni jezik koji metafopriče?

rično spaja telo i materiju. Svaki tekstil u sebi čuva trag vremena, trag gesta,

Verujem da čovek nikada ne napušta rada i civilizacijskog prisustva. Život izprostor iz kojeg potiče. On nastavlja da među Srbije i Francuske omogućio mi živi u nama kroz način na koji shvata- je da te materijale posmatram iz nove 348 jul/avgust 2026

mnezu kako se iz tvog ugla tokom godina menjao odnos prema tekstilnoj umetnosti ali i kako je tekstil globalno uticao na društvene i političke procese? Kada sam počinjala, tekstil je još uvek često bio posmatran kao nešto što pripada zanatu ili primenjenoj umetnosti. Danas se njegov položaj značajno promenio. Sve više umetnika, kustosa i institucija prepoznaje da tekstil nije samo materijal, već medij koji nosi veoma složena istorijska, društvena i politička značenja. Tekstil je kroz istoriju pratio perspektive. Oni su postali sredstvo gotovo sve velike civilizacijske procese. kojim mogu da govorim o univerzalnim Govori o migracijama, kolonijalnim odpitanjima, o migracijama, granicama, nosima, radu, položaju žena, ekonomiidentitetu, istrajnosti, odnosu čoveka ji, ali i o svakodnevnom životu. U njemu prema prirodi ili kolektivnom iskustvu i se prepliću privatno i kolektivno. Uprasećanju. Što dublje ulazim u ono što je vo zato mi je zanimljiv. Njegova mekoća lično, sve više otkrivam da ono postaje često skriva veliku snagu. On može da zajedničko iskustvo.

govori o veoma delikatnim, ali i veoma složenim temama, bez potrebe za spek-

Imajući u vidu da se godinama baviš taklom. tekstilnom umetnošću, kako kroz vlastitu umetničku praksu tako i kroz pe- Tvoje prvo veliko predstavljanje dodagoški rad, možeš li da napraviti ana- maćoj publici dogodilo se 2009. godi349

ne u beogradskoj galeriji Haos, otpri- geologija, vreme i unutrašnje iskustvo. like desetak godina po tvom odlasku Kako su radovi postajali veći, tako sam u Francusku, diplomiranju na Školi le- osećala potrebu da posmatrač više ne pih umetnosti u Parizu u klasi Domink bude samo ispred njih, već da u njih Gotjea i Vladimira Veličkovića i tvom uđe. Veliki formati omogućavaju da telo proboju se na tamošnjoj likovnoj sce- drugačije doživi prostor, da se izgubi u ni. Tom prilikom kritika je govorila o linijama, teksturama i ritmovima rada. povratku crtežu, linearnosti, prelasku Veliki uticaj na mene imalo je proučavasa malih na sve veće površine. Čini mi nje geologije, vulkanologije i kartograse da od tog perioda priroda i pejzaž fije. Fascinira me način na koji Zemlja postaju neizbrisivo povezani sa tvoj- beleži svoje promene kroz slojeve, puim svetovima. Kroz kakve procese si kotine i sedimentacije. Na neki način, morala proći kako bi se ova ideja iskri- moj rad pokušava da uspostavi vezu stalisala tako jasno kod tebe i zauzela između tih geoloških procesa, teluriči fizički veliki prostor?

nih nevidljivih sila i ljudskog pamćenja.

Mislim da priroda nikada nije bila tema Ostajemo i dalje razgovorom na domojih radova u klasičnom smislu. Ona maćem terenu, i podsećajući se tvoje je pre svega način razmišljanja. Pejzaž sledeće velike izložbe „Materijalna sekoji gradim nije određeno mesto, već ćanja“, 2017. godine, u kojoj su objeprostor u kojem se susreću sećanje, dinjeni ciklusi Pangea, Ljuska planis-

350 jul/avgust 2026

foto: Marijana Janković

foto: Francois Sejourné

fere, Prikazanja Totem, Polja crno-bele tih nevidljivih slojeva. Veoma mi je blimemorije i Varijacije svetova koju su ska ideja da materijali pamte. Kao što činile zidne instalacije sastavljene od geološki slojevi čuvaju istoriju planete, različitih tipova boda i končanih za- tako i tekstil može da sačuva trag vrepisa velikog formata. Da li su ovako mena i ljudskog iskustva. U tom smislu, zbrojena, „Materijalna sećanja“ bila „Materijalna sećanja” govore o ličnoj i oda svemu onome što se u našoj zem- kolektivnoj memoriji, ali i o mogućnosti lji od tih burnih devedesetih dogodilo da se kroz umetnost uspostavi dijalog i tvoj odgovor na ovaj period?

sa onim što nas je oblikovalo, što nas je bolelo ili volelo.

„Materijalna sećanja” nisu nastala kao direktan odgovor na političke događa- Usledila je zatim i izložba „Polja sećaje, ali su svakako oblikovana iskustvom nja“ koju smo imali prilike da (2020) vremena kojem pripadam. Devedesete vidimo u galeriji Novembar gde si se godine su ostavile trag na čitavu moju fokusirala na istraživanje izražajnih generaciju, bez obzira na to gde danas mogućnosti tekstila u kombinaciji ili u živimo. Više od same istorije zanimalo kontrastu sa drugim materijalima kao me je kako se određena iskustva talože što su platno, tekstil ili beton, baveći u nama. Kako postaju deo tela, materi- se iznova istraživanjem kolektivnog i je i svakodnevnih gestova. Zato su bod, ličnog sećanja kao i procesima pamkonac i tekstil postali svojevrsni zapisi ćenja. Da li bi onda mogle da kažemo

foto: Marijana Janković

351

da je čin vezenja za tebe istovremeno ji Novembar (2024), a izloženi radoi čin pamćenja i čin isceljenja?

vi objedinjeni pod nazivom Mundus Subterraneus, bili su plod istraživanja

Vezenje je za mene pre svega način da stvoriš nove svetove koji spajaju razmišljanja. Dok radim, imam osećaj naučnu stvarnost sa imaginarnim, a da svaki bod beleži jedan trenutak, je- pod uticajem rada Atanasiusa Kiršedan pokret, jedno vreme provedeno sa ra. Govoreći o svom radu, pozvala si materijalom prevedenu u nekom izme- tom prilikom posetioce na otkrivanje štenom vremenskom vakuumu. Zato novih svetova, pejzaža, vulkana i čudtekstil u mom radu nikada nije samo nih kartografija kao i na zajedničko nosilac vizuelnog izraza, već prostor istraživanje spoja nauke, imaginacije i u kojem se vreme taloži, preklapa, ra- životne energije. Ukoliko se ne varam, steže i stvara jednu specifičnu medi- tada na tvojim radovima, na kršnim tativnu vanvremensku temporalnost. planinama i grotlima vulkana počinju Pamćenje ne doživljavam kao nešto što da se pojavljuju oči. Čije su to oči i šta pripada isključivo prošlosti. Ono je živa one za tebe simbolizuju? materija koja se stalno preobražava i preispituje. Kao što se pejzaž menja Oči su se pojavile gotovo spontano, pod uticajem geoloških sila, tako se i kao da su same izronile iz pejzaža. Dok naša sećanja neprestano menjaju kroz sam radila ciklus Mundus Subterranenova iskustva. Možda upravo zato po- us, razmišljala sam o Zemlji kao o žistoji nešto veoma meditativno u proce- vom organizmu, o njenim unutrašnjim su vezenja. Ne bih govorila o isceljenju energijama, vulkanskim procesima i neu doslovnom smislu, već o mogućnosti prekidnim transformacijama. U jednom da kroz sporost rada uspostavimo dru- trenutku planine više nisu bile samo gegačiji odnos prema sopstvenim isku- ološke forme. Počele su da liče na bića stvima. Ručni rad nas uči strpljenju, koja posmatraju. Te oči ne pripadaju prisutnosti i prihvatanju vremena kao određenoj osobi. Mogla bih da kažem sastavnog dela stvaranja.

da predstavljaju pogled prirode, ali i po-

Nekoliko godina kasnije, Eruptivni sve- gled koji vraća naše sopstveno posmatovi sačekali su nas ponovo u galeri- tranje. Često imamo utisak da samo mi 352 jul/avgust 2026

353

gledamo pejzaž, a mene zanima moguć- čovek pronađe svoj sopstveni pogled, jenost da i pejzaž, metaforički, posmatra dinstven jezik. Posebno me raduje kada nas. Oči nas podsećaju da nismo izvan studenti otkriju da tekstil nije samo tehprirode, već njen sastavni deo.

nika ili zanat, već način razmišljanja o prostoru, telu, vremenu i društvu. Uvek

Paralelno sa umetničkom praksom, pokušavam da ih ohrabrim da istražurazvijala si i svoj pedagoški rad u Pa- ju poreklo materijala, njegovu istoriju i rizu predavanjima na u Parsons školi simboliku, ali i da ostanu otvoreni za eku Parizu, na Ecole Superieure de Be- speriment, za „slučajnost“. Rad sa mlaauk-Arts of Angers TALM i na LISAA. dim ljudima istovremeno me podstiče Ovo je jedan veoma zanimljiv i znača- da i sama neprestano preispitujem sopjan deo tvoje karijere, koji je, čini mi se stvenu praksu... u intervjuima i javnim predstavljanjima neopravdano malo prisutan. Mo- Danas moda i tekstilna industrija prožeš li da mi približiš kakvim temama laze kroz veliku transformaciju zbog i iz koje perspektive se baviš zajedno pitanja održivosti. Kao umetnica i prosa svojim studentima?

fesorka koja radi sa mladim dizajnerima, primećuješ li promenu u načinu

Pedagoški rad zauzima veoma važno na koji nove generacije razmišljaju o mesto u mom životu jer predstavlja materijalima? prostor dijaloga. Nikada ga nisam doživljavala kao jednostrano prenošenje Primećujem da nove generacije mnoznanja. Više me zanima kako zajedno go drugačije razmišljaju o materijalima sa studentima možemo da razvijamo nego što je to bio slučaj pre deset ili petpitanja. Sa njima razgovaram o proce- naest godina. Njih više ne zanima samo su rada, o ulozi materijala, o savreme- kako materijal izgleda, već i održivost, noj umetnosti, ali i o tome kako izgraditi odakle dolazi, kako je proizveden, kosopstveni umetnički jezik. Danas postoji liko traje i kakav trag ostavlja iza sebe. ogromna količina fotografija i informaci- To govori o jednoj važnoj promeni sveja, referenci, ali mislim da je možda važ- sti. Estetika više ne može biti odvojena nije nego ikada razviti sposobnost da od ekološko-moralne odgovornosti. 354 jul/avgust 2026

Mislim da će upravo zbog toga tekstil imati još značajniju ulogu u budućnosti. On nas uči sporosti (slow art, slow fashion), pažnji i odnosu prema resursima. U vremenu ubrzane proizvodnje i potrošnje, ručni rad nas podseća da svaka stvar ima svoje vreme nastanka i svoju vrednost. Verujem da upravo iz tog drugačijeg odnosa prema materijalu mogu nastati i nove umetničke i dizajnerske prakse. Da li u svetu u kom AI polako preuzima našu svakodnevicu vidiš taktilnost i sporost ručnog rada, i kao prostor otpora ali i očuvanja ljudskog u umetnosti i stvaralaštvu? Postoji li u tom kontekstu tendencija povratka tehnikama ručnog rada među mladim dizajnerima u Francuskoj? Ne razmišljam o tome kao o suprotstavljanju tehnologiji. Veštačka inteligencija će svakako postati deo našeg svakodnevnog života i doneti mnoge mogućnosti. Ono što mene zanima jeste pitanje šta ostaje nezamenljivo u umetničko-stvaralačkom procesu. Iskustvo dodira, težina materijala, otpor konca, ritam pokreta ruke, to su iskustva koja pripadaju telu. Ona se ne 355

mogu potpuno preneti u digitalni pro- u dijalog sa njim. Posebno kada radim stor. Možda će upravo zato ručni rad velike tekstilne instalacije, veoma mi je postajati još dragoceniji. Ne kao no- važno da se one prilagode prostoru, da stalgija za prošlošću, već kao način da ga prate ili mu se suprotstave. Na taj sačuvamo neposredan odnos prema način i sam prostor postaje deo rada. materiji i vremenu.

Često mi se dešava da arhitektura otkrije značenja kojih ni sama nisam bila

Tvoji radovi i tekstilne instalacije, bili potpuno svesna dok sam stvarala delo. su izloženi u dvorcu Chamarande u Upravo zato svaka postavka predstavFondaciji LAccolade (Institut de Fran- lja novo iskustvo, čak i kada su radovi ce), u Fondaciji Fransoa Šnajdera u već ranije bili izlagani. Vattvilleru, u Šangajskom muzeju mo- Zajedno sa radovima tvojih kolega derne umetnosti i brojnim umetnič- iz Srbije i inostranstva, ove godine si kim centrima u Francuskoj i inostran- učestvovala na izložbi u Fondaciji „La stvu. Kako se menja tvoje perspektiva Ruš - Sejdu”, popularnoj „Košnici”, na i pogled na radove, zavisno od prosto- temu imaginarnih prostora. Na izložbi ra u kome izlažeš? Da li ti je važno na koja je za temu imala „Teritorije sna” koji način prostor reaguje sa tvojim izložila si impozantnu tapiseriju sačiradom, da li on sam dodaje neki novi njenu od vune sa Zlatibora. Koliko su sloj značenja?

snovi u simboličkom smislu važni za tvoje stvaralaštvo, u kojoj meri ih ko-

Prostor je za mene veoma važan deo ristiš kao pogonsko gorivo za analizu? svakog projekta. Ne razmišljam o radu kao o objektu koji se jednostavno pre- Snovi me zanimaju kao prostor u konosi iz jedne galerije u drugu. Svako jem se oslobađamo uobičajenih načina mesto ima svoju arhitekturu, istoriju, gledanja. U njima se naučno i imagisvetlost i energiju. Pre nego što posta- narno prirodno prepliću, vreme postavim izložbu, volim da provedem vreme je drugačije, a pejzaži se transformišu. u prostoru, da ga posmatram i razu- Mislim da se veliki deo mog rada odvija mem njegov ritam. Tek tada počinjem upravo na toj granici između stvarnog i da razmišljam o tome kako će rad ući zamišljenog. Polazim od konkretnih ge356 jul/avgust 2026

vo snovi prostor u kojem ta dva sveta najlakše mogu da se sretnu. Moju pažnju je privukla i postavka iz 2023. na Domaine départemental de Chamarande, kada si imala priliku da u okviru programa ovog centra za savremenu umetnost predstaviš instalaciju Haut est leur chef et haut est mon désir, sastavljenu od satenskih zastava koje su bile izvezene a koja se bavi pitanjima granica, identiteta i zajedništva. Čini mi se da po prvi put vidim tvoje radove oloških formi, od mapa, vulkana, planina ovom mediju. Kakvu novinu je on na ili prirodnih procesa, ali me zanima za tebe doneo? trenutak kada oni prestanu da budu samo dokument stvarnosti i postanu Zastava je jedan od najsnažnijih simbounutrašnji pejzaži. Tapiserija od zlati- la koje poznajemo. Ona govori o idenborske vune nosi veoma konkretno po- titetu, pripadanju, granicama, ali i o koreklo. Materijal dolazi iz kraja u kojem lektivnim idejama, borbama koje često sam odrasla i u sebi nosi trag jednog prevazilaze pojedinca. Zanimala me je prostora i miris jedne tradicije i jednog mogućnost da taj simbol prevedem u vremena. Ali kada postane deo rada, on potpuno drugačiji jezik i u ovom slučaviše ne govori samo o Zlatiboru. Posta- ju potpuno ekološki orijentisan. Kada je mesto susreta ličnog iskustva i uni- zastavu izvezete rukom i napravite od verzalne imaginacije. Možda su upra- satena i konca, ona više nije samo znak 357

moći ili teritorije. Postaje mekana, ranji- proces istraživanja. Kroz rad pokušava i intimna i govori o stanju naših gle- vam da razumem odnose između čovečera i vrhova planina koji se neminov- ka i prostora, između prirode i kulture, no tope. Svaki bod nosi trag ljudskog između ličnog iskustva i kolektivne istoprisustva, ali i poziv na svest o tome rije. Život između dve zemlje svakako koliko smo odgovorni za tužnu sudbinu je uticao na moj pogled. Naučio me je svakog tog glečera. Tako simbol zasta- da identitet nije nešto fiksno, već nešto ve, dobija sasvim drugačije značenje i što se neprestano menja i oblikuje kroz otvara prostor za pitanja o zajedništvu, susrete, udaljavanja i povratke. Možda mogućnosti zajedničke borbe u smeru upravo zato u mojim radovima granipomeranja ekološke svesti.

ca nikada nije samo linija razdvajanja. Ona je i prostor susreta, reparacije, raz-

U svojim radovima neretko tematizu- mene i transformacije. ješ emigrantsko iskustvo podeljenih persona, granica, konstantnog pokre- Govoreći o klimatskim promenama, ta, ali i zaceljenja i obnove. Vraćajući možemo se vratiti na tvoj „Zlatan“ rad se na ono o čemu smo pričale na po- koji smo imali priliku da vidimo u gačetku, na umetnost koja ti je pomogla leriji Peregrina, a u kome si probleda u detinjstvu bolje razumeš sebe i matizovala topljenje Antarktika i upostvoriš svoj svet – koliko ti je važno trebom zlatne boje krhkom ledu dala da u svim radovima, bez obzira da li gotovo sakralni karakter. Poslednjih pričaš o velikim izazovima civilizaci- nedelja svedoci smo posledica klimatje poput migracije ili klimatske krize skih promena u vidu toplotnih talauvek imaš prostor da te izazove naj- sa koji su prema procenama naučnipre „objasniš“ sebi?

ka odneli preko 10 000 života širom Evrope, i u tom smislu, vidimo da svet

Mislim da umetnost za mene oduvek nastavlja svojim uobičajenim putem, počinje pitanjem, a ne odgovorom. a privremeno usporavanje koje smo Kada započnem novi rad, ne pokuša- imali usled nametnutih okolnosti tovam da ilustrujem neku temu niti da za- kom Covida, a koje je dalo kratkoročuzmem određeni stav. Više me zanima ne rezultate, odavno smo zaboravili. 358 jul/avgust 2026

Kako kao umetnica, pedagoškinja i povezanosti svega što je živo. U radu neko ko živi u društvu koje je visoko Zlatan želela sam da krhkost leda učirazvijeno vidiš ovo odsustvo adekvat- nim vidljivom na drugačiji način. Zlato nih reakcija na svet koji doslovno gori nije korišćeno kao dekoracija, već kao pred našim očima?

znak neprocenjive vrednosti onoga što nestaje i što se topi pred našim očima.

Klimatske promene više nisu nešto što Danas mi se čini da najveći izazov nije pripada budućnosti. One su postale deo nedostatak informacija. Znamo mnonaše svakodnevice i menjaju način na go više nego ranije. Pitanje je kako da koji živimo i doživljavamo planetu. Kao to znanje pretvorimo u drugačiji odnos umetnica ne mislim da umetnost može prema svetu. Verujem da umetnost ponuditi politička rešenja. Ali verujem upravo tu može imati važnu ulogu, ne da može promeniti način na koji gleda- tako što će nuditi odgovore, već tako mo. Ona može da probudi pažnju, ose- što će menjati našu percepciju. ćaj odgovornosti i svest o međusobnoj

359

Ukoliko bismo se nakratko osvrnule trašnjim pomeranjima koja oblikuju na tvoj internacionalni višedecenij- naše identitete i sećanja. Zanimala me ski uspeh i prepoznatljivost, verujem je ideja da seizmičke promene ne poda bismo mogle reći da je 2025. bila stoje samo u prirodi, već i u ljudskom tvoja godina. Održana je tvoja sa- iskustvu. Učešće na Guangzhou Image mostalna izložba „Séisme” u galeriji Triennial bilo je dragoceno zbog susreOniris, Ren, u Francuskoj na kojoj su ta sa drugačijom publikom i umetnicipredstavljeni tvoji najnoviji radovi iz ma iz različitih kulturnih sredina. Takvi ciklusa koji istražuje seizmičke pro- susreti uvek proširuju pogled na sopmene pejzaža, sećanja i identiteta stveni rad. To je jedan od razloga zbog kroz tekstilne instalacije i tapiserije, kojih volim međunarodne izložbe. One a takođe si učestvovala na jednoj od potvrđuju da umetnost može da usponajznačajnijih međunarodnih mani- stavi dijalog i tamo gde možda ne pofestacija savremene umetnosti u Aziji stoji zajednički jezik. u Kini na Guangzhou Image Triennial u Guangdong Museum of Art. Kako si Za kraj, možemo li da najavimo dešavati doživela prošlu godinu, pre svega u nja u kojima ćeš uzeti učešće u naredprofesionalnom pogledu kakav bi bio nom periodu, i osvrnemo se na teme tvoj osvrt na izlagački rad?

kojima se u ovom momentu baviš?

Godina 2025. svakako je bila veoma in- Trenutno nastavljam istraživanje odnotenzivna i donela mi je nekoliko važnih sa između geoloških procesa, teluričnih međunarodnih projekata, ali ne doživ- sila, tekstila i prostora. Posebno me zaljavam je kao izdvojeni trenutak, već nimaju podzemne strukture, vulkanske kao nastavak istraživanja koje traje već energije i načini na koje prirodni procemnogo godina. Izložba Séisme okupila si mogu biti prevedeni u tekstilne forje radove nastale iz dugog promišljanja me velikog formata. o geološkim pomeranjima, ali i o unu-

360 jul/avgust 2026

Paralelno pripremam nekoliko me- publici uz samostalnu izložbu u galeriji đunarodnih projekata i novih izložbi koja me zastupa u Briselu i par kolekkoje će biti predstavljene u narednom tivnih izložbi u nekoliko art institucija u periodu. Predstaviću se ponovo beo- Parizu i Francuskoj. gradskoj publici uz učešće na sledećem Oktobarskom bijenalu, zatim briselskoj

361

foto: Geoffrey Hubbel

Umetnost

Danka Dimitrijević Od lepote koja se vidi krećem na put ka lepoti koja se spoznaje Intervju: Andrijana Kovrlija @andrkovr

Nakon samostalne izložbe u KC Zlati- rom i umetnošću ne zavisi od mesta, bor i upoznavanja sa galeristkinjom već od odluke da joj se da prostor. Mi Ksenijom Kovač, vaša saradnja otpo- danas često ne uspevamo da zadovočinje i prati put nastanka galerije Pe- ljimo potrebe ljudi za umetnošću ni u regrina, prve privatne galerije moder- većim gradovima, a kamoli u manjim ne umetnosti na Zlatiboru. U čemu se sredinama. Zato su projekti poput ovog naročito ogleda značaj otvaranja ova- koji je pokrenula Ksenija, izuzetno hrakve galerije u manjem mestu i kakve bri i vredni poštovanja. Posvećenost u utiske nosiš sa humanitarne licitacije izboru autora, profesionalan pristup kojom se rezidencija Peregrina zavr- organizaciji rezidencije i humanitaršila?

ne licitacije svakako duguju i njenom iskustvu stečenom u radu u Kulturnom

U Nemačkoj skoro svaki manji grad centru Zlatibor. Na samoj humanitarima jazz orkestar. Ne poredim Srbiju noj licitaciji bila sam uzbuđenija i imala i Nemačku, ali gotovo sam sigurna da veću tremu nego prilikom sopstvenih ni neki veći gradovi kod nas nemaju prodaja. Tamo se tek postavljaju teprivatnu galeriju savremene umetno- melji nečega što, može oplemenjivati sti. Gajiti osećaj za umetnost potreba društvo u svim pravcima. je svakog čoveka, bez obzira na to da li živi u zabačenom mestu ili u centru Kada si govorila o festivalu Šušur, koji Tokija. Organizacija kulturnog života si sa prijateljicama 8 godina zaredom trebalo bi da bude pitanje države. Do- organizovala na Korčuli, rekla si da ti bar primer za to je logor El Šat u Egiptu, je i u tvojoj umetničkoj praksi književgde su pred kraj Drugog svetskog rata nost velika inspiracija. U tom kontekevakuisani ljudi iz Dalmacije. U izuzetno stu, na koji način se na tebe i tvoju teškim okolnostima uspeli su da orga- umetnost odrazilo upoznavanje sa nizuju zajednicu sa školama, horovima, gostujućim književnicima – postoji li orkestrima i bogatim kulturnim živo- opasnost da upoznavanjem onih čiji tom. To pokazuje da potreba za kultu- rad cenimo i koji nas inspiriše izgubi-

363

mo onu vrstu distance koja je možda sret i razmenu sa ljudima koji pomeraju bila važna za našu sopstvenu imagi- granice mišljenja. U tom smislu, uponaciju?

znavanje sa književnicima, umetnicima i drugim ljudima koji se bave slobodnom

Ne. Umetnost je oduvek iziskivala dija- mišlju mi uvek produbljuje imaginaciju. log. Mi organizatorke festivala smo, pomalo stidljivo, naš projekat poredile sa Muzika se neretko prepliće sa tvojim Praxis školom, koja se takođe održavala radovima najočiglednije kroz nazive na ostrvu i važila za jedno od najvažnijih izložbi ili radova, a u jednom intervjuu intelektualnih okupljališta u Evropi tog istakla si da te indirektno inspiriše Bili vremena. Verujem da se ozbiljne umet- Holidej i njen autentičan glas. Šta je ničke i životne vizure ne grade u izo- ono što iz drugih umetničkih formi laciji, u zatvorenom krugu sopstvenog prenosiš u sopstveni rad bez bojazni unutrašnjeg sveta, već upravo kroz su- da ugrozi tvoj izraz?

364 jul/avgust 2026

Ako bi postojao doping test za umetnike, Pored crteža i slika, prepoznatljiva si ja bih sigurno na njemu pala. Pomenuta i po slikama-objektima odnosno sliknjiževnost, film, muzika, sve, za mene je kama-skulpturama. Šta je taj izlazak doping. Sve ostale umetnosti koje upijam iz ravni omogućio, a što dvodimensamo ga raspiruju, dopunjuju, pomera- zionalna površina više nije mogla da ju i menjaju. Dok radim u ateljeu obave- ponudi? zno slušam muziku. Volela bih samo da imam nekog didžeja koji bi je menjao u Kada sam pripremala doktorsku izložpozadini, da ne moram ja. Nekada sam bu, mnogo sam eksperimentisala sa maštala o ličnom čitaču, ali danas je i to materijalima. Koristila sam folije, merešivo audio knjigama. Kada „zabagu- tale, svilu. Na jednom radu mi je bilo jem" na nekom radu, kada mi loše ide i potrebno nešto lagano, nešto što neće ne uspevam da rasvetlim ono što stoji u izvitoperiti platno, i tada mi je pao na meni, druge umetnosti postaju „sjajne pamet sunđer. Tako je, iz nasušne poniti moje tame“, da citiram Goribora.

trebe, nastala ta skulptoralna slika. Ni365

kada pre toga nisam mnogo razmišljala davanju sebe i svog rada iz druge pervajarski. Iskreno, ni danas ne razmiš- spektive? ljam tako. Moglo bi se reći da sam zaglavljena u nekoj tranziciji. Vrtim se od Film još nije gotov i ne zna se koliko će linije do boje, preko useka i ispupčenja. snimanje trajati. Odvija se spontano, sa Klizim kroz ravni, osećam gudure, nata- našim akcijanjima po umetničkoj sceni pam papire. Ponekad mi se čini kao da i ljihovim tempom. Ana i Marjan ga savozim vindsurf po nekom pejzažu dok mostalno produciraju, tako da nemaju stvaram, opipavajući nešto što izlazi iz nikakav rok niti unapred zadat okvir. glave i otelotvoruje se u objekat. Nisam Jedina odrednica koju i oni i mi imamo potpuno izašla iz ravni. Samo sam shva- jeste spontanost. Ovo je dobro pitatila da ni ravan nije nužno ravna.

nje, kako sam sagledala sebe kroz ovo

Već godinama tvog supruga i tebe iskustvo? Nije loše imati nešto crno na prati filmska ekipa koja snima doku- belo. Neku izjavu, neki postupak, pa da mentarni film o vama. U međuvreme- ih sa distance izanaliziraš, ali u trenutnu, kako si rekla, postali ste i prijatelji. ku kada se to desi, to je već zapisano. Kako je ovo iskustvo doprinelo sagle- Snimljeno. Nema popravke, nema lek-

ture. Shvatiš da si to ti. Da si sve to ti!

neoprezno vezala, otkinula se i ja sam pala na zemlju. To moje putovanje od

Tema kojom si se bavila u svojoj doktor- drveta do zemlje bilo je prožeto rečima, skoj tezi je istraživanje slike kao medija jakom prelamajućom zelenom krošza transponovanje energije - Slika kao njom, ironijom moje neveštosti, osećanosilac orgonske energije. Kako danas, jem posrnuća, smolom i znojem. Ugra14 godina i mnogo izložbi i radova ka- virao se taj kratak let duboko u meni i snije, vidiš to iskustvo, te pitanja koja su čeka da bude utopljeno i sliku. Utopila tada bila u središtu tvog istraživanja?

se toliko i ta Indija i svaka raspala kamena kuća sa Vrnika, u moj rad. Neka-

Kao što sam rekla, sve sam to ja. Ne da se to desi kroz atmosferu koju sam odbacujem svoja ranija razmišljanja ponela, nekada samo kroz osećaj da zato što danas radim drugačije. Takvi sam bila deo neke geografije čije iskusu bili i moji životni tokovi i moji misao- stvo treba da prenesem dalje. ni procesi. Umetnost je često neobjašnjiva, čak i nama koji se njome bavimo Ovaj dvobroj Plezira posvećen je putoiznutra. Mislim da je dobro da takva i vanjima, te bih se nakratko zadržala na ostane.

toj temi. Neretko putuješ, kako privatno tako i na različite rezidencije i izlož-

Kad smo kod „orgonske energije“, koja be, a o putovanjima kao izvoru novih se donekle može uporediti sa pojmom iskustava, utisaka i inspiracije si više „prana“ iz indijske tradicije, u jednom puta govorila, te se neminovno nameće intervjuu rekla si da te je putovanje u pitanje – da li putovanje kod umetnika Indiju veoma inspirisalo. U kojim tvo- može zaista da bude samo odmor? jim radovima ili promeni pristupa se najpre može zapaziti taj uticaj?

Uvek imam osećaj da nedovoljno putujem, ali takav je momenat. Bitno je da

Ležala sam prošlog leta u ležaljci raza- sam nešto doživela tokom puta. Da je petoj između dva drveta na našem pla- to iskustvo moje i prevredno, da nije incu i čitala Handkeov Veliki pad. U tom stagramisano do besvesti. Umetnik na trenutku mlada grana na koju sam je odmoru ne prestaje da vidi. Jako mi je 367

foto: Geoffrey Hubbel

lepo kada na moru stavimo dete u kri- tanja, povratak, ali i susreti sa sopstvelo da vozi auto, tih nekoliko minuta od nim strahovima. Centralni rad bila je plaže do smeštaja. Takvi trenuci ostanu velika kompozicija vulkana oblikovanog negde. Sve se tu isprepliće, iz života u u glavu ptice koja istovremeno izbacuje umetnost i nazad.

svoju decu i proždire ih. Nastala je po uzoru na Gojinog Saturna koji proždi-

Dok smo kod putovanja, jednu od re svog sina, sa tom antičkom, gotovo izložbi nazvala si Odiseja 2023. koja mitskom dramatičnošću u sebi. Rad je nosi snažnu asocijaciju na putovanje, nastajao upravo u vreme tragedije u iskušenje i transformaciju. Šta je za Ribnikaru, koja nas je sve iskonski potebe bilo središte tog pojma kada si tresla. Umetnost ponekad predvidi ono birala naziv izložbe?

što tek dolazi ili ono što već postoji duboko u nama, a još nema svoje ime.

Izložbu u Galeriji TransformArt nazvala Taj rad je metafora vremena koje nas sam Odiseja jer mi je taj pojam mnogo istovremeno oblikuje i proždire. više od putovanja. Tu su iskušenja, lu368 jul/avgust 2026

foto: Marjan Apostolović

Više puta imala si priliku da svoje rado- Ptice su motiv koji se kroz tvoj rad pove izlažeš u inostranstvu, iako je univer- javljuje u različitim fazama i formama zalnost simbola koje portretišeš u svom izraza, pri čemu vremenom dobijaju radu neminovna, kulturni kontekst sva- nova značenja. Šta je ono što te je tom kako oblikuje tumačenje i razumevanje motivu iznova vraćalo i šta on omogudela, te koja su to tebi najinteresantni- ćava što neki drugi motiv možda ne bi ja zapažanja inostrane publike i kritike mogao? kada su tvoja dela u pitanju? Prvo sam dugo radila cvetove. Oni su Apsolutno se isto iščitavaju i ovde i van. za mene predstavljali jednostavnost, Poenta umetnosti je upravo u njenoj uni- nežnost i jednu vrstu lepote koja poverzalnosti. Što je delo jednostavnije za stoji u miru i prisutnosti. Kasnije sam neposredno iščitavanje, to lakše prodire prešla na ptice, koje su po formi imale do publike. To se odnosi i na konceptual- neku srodnost sa cvetom, ali su unele nu umetnost, osećaj i prvi susret sa de- potpuno novu dimenziju. Cvet je bio lelom treba da budu dostupni.

pota ukorenjena u zemlji, a ptica lepota 369

koja se oslobađa, uzdiže i prelazi gra- mo od pretpostavke da je nastojanje nice. Ptice su za mene postale simbol umetnika da stvori dela koja će ga nedostižnosti i večnog traganja. One nadživeti, da li bi pre svoje bavljenje su letele iz kulture u kulturu, iz jednog ovom temom okarakterisala kao akprostora u drugi, noseći u sebi tu ide- tivistički akt okrenut sadašnjem treju uzdizanja. Sada sam osetila potrebu nutku ili pre kao zapis u vremenu i da idem dublje. Sledeći korak je zara- svedočanstvo da smo se borili? njanje u okean, povratak nečemu prvobitnom, nečemu što je postojalo pre I jedno i drugo. Ako ne delujemo, onda nas. Tu više nisu u pitanju krila koja nas smo samo kap u moru, ali i ta kap čini vode u visinu, već pipci oktopoda koji okean. Sve je povezano. Nešto postoji zalaze u dubinu. Kao da se put spozna- da bi se razložilo, nešto nestaje da bi se je promenio, više nije samo izvan nas, otvorio prostor za novo. Izostavljanje u horizontu i visinama, već unutar nas, samo jednog elementa narušava čitau nekoj primordijalnoj memoriji bića. vu alhemiju postojanja sveta. Ekologija Od lepote koja se vidi krećem na put nije samo pitanje današnjice, to je pika lepoti koja se spoznaje.

tanje celokupnog čovečanstva, samo sada tako jako neonski svetli jer nam je

Koji materijal koristiš pri stvaranju dogorelo. U ekološkom smislu, umetslika-skulptura/instalacija, da li je to nost uopšte nema svrhu postojanja. izbor iz tehničkih razloga ili postoji još Neće nas fizički spasiti, ali može spasiti neki sloj značenja?

duh koji će bezvremeno plutati univerzumom.

Mislim da nije važno čime slikamo, to je samo materija kroz koju slika dolazi Govoreći o veštačkoj inteligenciji podo svog oblika. Suština je ono što kroz menula si nelagodu prema ideji da tu materiju progovara.

se ljudska emocija „prenese u mašinu“. Šta je po tvom mišljenju ono što

Neodvojiv deo tvoje umetničke prak- umetnički izraz čini neodvojivim od se je i tema ekologije. Ukoliko polazi- ljudskog iskustva? I šta je ono u čemu

370 jul/avgust 2026

mašine nikada neće moći da u celosti Na koloniji Peregrina nastavila si da oponašaju čoveka?

stvaraš u sklopu nove serije radova u kojima se baviš okeanima i morskim

Ne znam puno o mašinama i veštačkoj životinjama. Kada si o tome govoriinteligenciji. Znam da mi je korisna da la spomenula si snove. Koja je uloga mi nešto prevede i pronađe informa- snova u tvojom stvaralačkom proceciju do koje bih i sama došla, samo uz su? deset klikova više. Verujem da mnogim profesijama može ozbiljno da pomo- Više puta sam govorila o snovima i gne, ali isto tako imam oči i uši i nepo- tome kako me oni oblikuju u bukvalgrešivo znam da neki umetnički artefakt nom smislu. Često ću neku životnu odkoji je proizvela ne valja ništa. Sigur- luku upravljati onim što sam sanjala. na sam da će baš zbog velikog upliva Ne odvajam san od realnog života, a AI-ja u umetnost, ono što je originalno moja realnost je umetnost. Ne trudim stvorio čovek biti cenjemo još više, jer se da snove tumačim, dovoljno mi je da je nesavršeno i sa dušom. Mašina sva- ih poslušam. kako nikad neće moći da uspava bebu, neguje stare, popravi vodokotlić ili na-

foto: Đorđe Jovanović

pravi kolač s ljubavlju.

371

Umetnost

Damjan Kovačević Umetnik se rađa umoran

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: privatna arhiva

Prilikom izložbe i humanitarne licita- pas je nekada definitivno bio svetac, cije u galeriji Peregrina na Zlatiboru, jer sveci, pogotovo oni najsimpatičniji, u junu, posetioci su otkupili najveći imaju buljave i velike oči. Da te gledabroj tvojih radova nastalih na ovoj koju široko, celom svojom aurom. Mislim loniji. Kako te je boravak u prirodi, u da je taj mali svetac osetio da smo mi društvu porodice i kolega umetnika s jedan sklop iskrenih ljudi, bez tajni, ali kojima deliš senzibilitet, inspirisao na sa puno humora i blagih ruku. To kuče stvaranje?

sitne građe, sa toliko mnogo manira, da je verovatno bilo đak Kembridža. Mogu

Obožavam katarzu humora, u ovo da zamislim taj duh koji je prelazio iz mračno doba puno svetla i virtuelnog tela u telo, i sad ga vidim u ovom misjaja. Katarza pravi hemijsku rapsodiju lom psu. Čak mislim da je verovatno sokova u nama. Kad do molekula dopre to Patrijarh Pavle, jer je on taj mekani, smeh i samo telo štuca od lepote. Kako premekani duh, pun topline i osmeha. to da realnost iz jednog ugla postaje ur- Jednom sam imao priliku da sedim sa nebesna? Imali smo takve trenutke svi njim na ručku, mislim da je to to. zajedno. Umetnik se rađa umoran, tu je konstantna upala svih slojeva misli i O tvom crtačkom daru godinama se mišića. Smeh, taj bezazleni melem za već govori, opravdano razume se, ali dušu u danu i noći, i što dubljoj noći, ja ću te ovom prilikom pitati nešto što on zadobija esenciju.

će našoj publici pomoći da dobije bolji uvid u tvoj stvaralački proces i sva-

Da li te rezidencije u stvaralačkom kodnevicu. Prateći društvene mreže, kontekstu više nadahnjuju zbog vre- vidimo prelepe scene u ambijentima mena koje je ciljano opredeljeno za u kojima nastaju tvoji radovi, radovi rad ili zbog susreta sa drugim umet- tvoje supruge, vrsne umetnice Dannicima, prostorima i ambijentima?

ke Dimitrijević, kao i radovi vaših bliskih prijatelja Veljka Valjarevića, Mar-

Ovom prilikom najviše me je inspiri- ka Kusmuka i drugih. Kako iz tvoje sao pas velikih, buljavih očiju. Seoski perspektive izgleda biti konstantno

373

okružen tako talentovanim ljudima i Spomenula sam tvoju suprugu Danku, misliocima, i koliko ti to pomaže da sa kojom deliš i studio i dom, pa me u iskristališeš svoje ideje?

tom kontekstu interesuje da li tvoji radovi ponekad nastaju kao rezultat va-

Ne znam šta da vam kažem, supruga ših dijaloga i promišljanja o umetnosti i ja delimo atelje od 13 kvadrata, 6,5 i životu, ili se taj dijalog odvija direktno kvadrata za svakog, a moje slike, kad na vašim slikama i skulpturama? sam raspoložen, prelaze i preko 12 kvadratnih metara. To je čista matematika, Evo ovako, mi se zaputimo kolima i naše za nas 2 i 2 apsolutno znači beskraj. ćerke krenu da zvocaju, doslovno toliko Beskraj mogućnosti u ovoj stisnutoj re- da nam ometaju razgovor. Mogu vam alnosti pravilnih uglova.

reći da nekad i viknem jer nas prekinu usred razgovora vezanog za umetnost.

Ti prelepi ambijenti… Ne sećam se, mož- Presmešno! Mislim da su naučile da, da sam uhvatio ajfonom delić sunca u ako pričamo o finansijama, mogu ledeliću prostora. Doskoro sam imao gla- žernije da se ponašaju. vobolje, oči su mi bile pune reflektovanih boja. Nisam mogao da sagledam Jednom prilikom rekao si da pojedisvoju sliku jer mi je distanca bila svega nac nikada ne može da se izrazi do dva metra. I hvala tehnologiji, pa sam kraja. Da li je upravo nemogućnost dobio malo bolji telefon koji ima opciju potpunog izražavanja razlog zbog koda odzumira prostor. Eto sreće, vidim jeg umetnost ostaje otvorena i nikada sliku u celosti.

konačno objašnjena?

Moja praksa je, inače, da, kad uradim Sve zavisi i od trenutka. Nekad je osećaj ogromnu sliku, urolam je i stavim u ar- vezan za stvaranje beznadežan, čemu hivu. Potom ona čeka svetlost dana i sve ovo cimanje. Nekad mi dođe da priliku da ta distanca bude veća, i za mi je toliko teško da započnem ijedan mene i za publiku.

iskreni potez četkom i pomislim da krenem da trčim kao Forest Gamp u ne-

374 jul/avgust 2026

udobnim patikama, da osećam svaki U video-intervjuu koji možemo videti delić pređenog puta. U jednom trenutna tvom profilu, a koji je vodila naša ku zastaneš, velike brade, pune mate- draga Aleksandra „Bangs and bites“, rijalne mudrosti, i znaš da si sve vreme imamo priliku da izbliza posmatramo sa sobom i da nisi odmakao ni pedalj. tvoje poteze i sam čin nastajanja jedKad sam dobre volje, vrtim čašu vina i nog rada, ali još važnije, tom prilikom vidim kako se u njoj kovitla Mlečni put, i si otkrio ponešto o skrivenim simbogledam svu lepotu u pokretu i prozrač- lima na slikama kojima odaješ počast nosti. Taj kič momenat, kad se sunce tebi važnim ljudima. Kako izgleda taj prelama kroz čašu, tako me obraduje momenat uklapanja svih delova slada mi razagna muke i tame bespotreb- galice i koliko prethodnog planiranja no natopljene bojom neodlučnosti. Za- je potrebno pre nego što uopšte dopravo, u tome i jeste čar same umetno- takneš platno ili papir? sti. Nekad sve, katkad ništa.

375

Zahvaljujem Ani i Aleksandri što su me uperiš obično svetlo na sliku, ona daje posetile u trenutku dok sam radio je- neizmerno više svetlosti i života nego dan veliki crtež. Iscedio sam svu alhe- što je to uopšte u materiji moguće. Ta miju koja je čučala u meni, nakupljena ravna površina, ta lažna smeša slojeva kao saće. Toliko je mukotrpno bilo ura- boja, daje život. To je dupli smisao u diti taj crtež, pre svega fizički. Kolena već smišljenoj kosmogoniji. su mi iskakala iz zglobova jer sam klečao povazdan. Budio sam se u bolovi- Postoji li neki predmet ili motiv koji ma, a i insomnija je imala svoju ulogu te prati kroz ceo život i koji na ovaj ili u samom crtežu tih dana. Kad ga po- onaj način uvek mora biti deo tvojih gledam ovako završenog, deluje mi kao radova? da nije bilo nekog mučenja. Ima nečeg neobjašnjivog u tom fizičkom naporu. Čokolino. Mislim da ne moram više niTelo vam se muči, a ruka je vođena bla- šta da kažem. ženim smislom. Vraćajući se na neke ranije intervjue, Publika na mrežama povremeno ima stekla sam utisak da te pomalo zamapriliku da zaviri u prostor koji inače nije ra da objašnjavaš svoj misaoni tok i to namenjen izlaganju, u tvoje skice, be- kako je došlo do realizacije neke ideje leške i ideje. Koliko ti je važan taj inti- na slici, stoga me zanima da li priča mni, nedovršeni deo procesa i da li on iza tvojih likovnih svetova nastaje u nekada otkriva više od završenog rada? postprodukciji, a stvaralaštvo dolazi iz predela nesvesnog? Oduvek sam imao praksu da beležim i već godinama punim veliki broj svojih Napolju je sunčano. A koliko je lepih svezaka. Oluja vetrova i ideja za jed- dana, ali u ateljeu, kakav god da je, još nu malenu sliku, piše u nekima od tih je lepše kad ti dobro sve ide. Kad sve svezaka. U sveskama pišem i crtam, nekako baš dobro teče. I misao i četka. spajam linijom, s jednog kraja do dru- Kad zaista sve krene u dobrom ritmu i gog, simbole, jer kad se spoje, dobija slika te prati i zamišljaš da iz zidova curi se unutrašnje sunce. To je tajna. Kad sirtaki. 376 jul/avgust 2026

Na izložbi „Voleo bih da sam praisto- Sever i oštrina. A onda pomislim, ipak rijski Direr“ polaziš od zamišljanja taj Mediteran, ta plavičasta mudrost! sveta u kojem se susreću praistorija, Opet hodim uglačanim i toplim pločrenesansa i Direrova umetnička ima- nicima, a renesansa mi je istetovirana ginacija. U kreativnom smislu, da li ti unutar grudi. Slikam i lepota se lepi je za promišljanje bio interesantniji na platnu. Onda pomislim, evo me na momenat susreta različitih epoha ili istoku! Zen budizam, tuš i crno mastilo, pitanje kako čovek zamišlja buduć- znam svaki njegov ukus. I opet hodim nost i prošlost?

po livadi, pregledna polja, nikako strma. I mešam pigment i vodu sa izvora

Postoji određeni broj pračestica koje i slikam lik Belog Anđela. Nemam pojsu jahale na vetru. I svako ima svoju ma. Sve je ovo trip koji me goni i goniće u sebi. Deluje da je moja upala u ružu me. vetrova. Katkad pomislim da sam slikar hladnih krajeva, sa krznom na vratu i Izložba „Poslepodnevni posetilac kroz hodim uskim ulicama, a studeni vetar zatvorena vrata galerije“ prikazana u mi pomaže da brže stignem do ateljea. Galeriji Transform Art, dala je priliku

377

publici da tvoje radove posmatra na umetnosti u Atini crtao sam umetnike isti način na koji si ti kroz mali otvor i scene, dilere umetnosti, kolekcionaposmatrao freske u napuštenim i za- re. Naravno da oni ne znaju. Na sajmu ključanim crkvama u Makedoniji. Da umetnosti u Budimpešti sam isto crtao li su u tom susretu s freskama kroz umetnike i galeriste, i oni su to videli, okno prozora upravo distanca i pre- pa su svi molili da ih crtam, oni koje lamanje svetlosti kroz otvor dali novi sam izostavio. Onda su došli studentsloj značenja?

ski protesti i celo novo vreme nade i polako sam počeo da crtam vizuelne

To je tek nešto što ću da razvijem. Smi- komentare, gde je sve otišlo u etar i doslio sam dobru ideju i tehniku, jedno- stiglo više od 100 000 pregleda. Šerostavnu i mističnu. Biće tu potreban i light valo se nasumično, tako da su mi ljudi show. O tom potom.

javljali da su ih videli i van granica naše zemlje, čak i kod penzionera. Te crteže

Neretko sa svojim pratiocima na mre- postavim dok je neka situacija aktuelžama deliš razmišljanja i šaljive kona, a na kraju ih sklonim sa profila u mentare u formi malih crteža inspi- arhivu. Čak je bilo i negodovanja porisanih svakodnevicom, komičnim i vodom političkih crteža sa druge strabizarnim situacijama, a u poslednje ne percepcije. Jako je bitno kada se na, vreme i masovnim protestima i stu- uslovno rečeno, komičan crtež nakači dentima koji su doneli novu svetlost. smislena muzika, i onda to sve zadobiMožemo li reći da je taj neposredni je jaku poruku. Danka je zadužena za komentar stvarnosti druga vrsta cr- taj deo da pronađe odgovarajući audio. tačkog dnevnika ili ga ti posmatraš Mimo toga, konstantno crtam životne kao odvojeni deo svog umetničkog situacije mojih prijatelja. Toga imam rada?

baš mnogo. Takoreći, vesnik sam memorije lepih trenutaka sa prijateljima.

To je krenulo spontano. Na telefonu sam crtao šaljive komentare. Na sajmu

378 jul/avgust 2026

U skladu sa tim, da li ti je lakše da svo- O tome uopšte ne razmišljam, ali svaje impresije nacrtaš i odsviraš, kao što kako je bolje da je svako pogleda na to radiš sa svojom ćerkicom Bili?

svoj način, jer koliko čovek može da vam razotkrije šta se na slici nalazi i koji

Pre nekoliko godina, spontano sam još smisao ona ima, a da toga niste ni u kući svirao gitaru, prolazio akorde i svesni. smišljao reči bez ikakvog cilja. Dnevna razonoda. I nekako je pesma nastala za U pripremi je nova monografija o tvom par dana. Ja sam dao akorde i prve ini- radu u izdanju francuske specijalizocijalne reči, posle je Bili dodala još par, vane izdavačke kuće Lord Byron. Kako a Danka još. Tako je nastao letnji hit za iz tvoje perspektive izgleda trenutak koji ne znam ko ga tog leta nije slušao. kada umetnik mora da pogleda unaČak su u jednom podkastu kod Gale- zad i sagleda sopstveni razvoj kao ceba, na telefonu, pustili našu pesmu. I linu? tog leta su nas zaustavljali na ulici da nas pozdrave. Ludo, zaista. Spot je sni- Ovih dana sklapam i pravim selekciju mljen telefonom, u Kite Loop-u na Adi za monografiju. Kad sam stavio na jedBojani. Sve je to načinila Ana Zarubica, nu površinu sve radove vidi se razvojnaša prijateljica, a MKDSL je dao pesmi ni put, uzbudljiv, nepredvidiv, naizgled smisao svojim šarmom za ritam. Evo, konfuzan kada se gleda pojedinačno. pre par dana su nas zaustavili neki ro- Klasika i avangarda se konstantno preditelji u parkiću i rekli da su juče ceo pliću, praveći niti čvrste kao paukova dan slušali našu pesmu. Znači, i dalje mreža, da budu otporne na sva vremese konzumira.

na i za sva vremena. Knjiga se pravi polako i temeljno. Loran, vlasnik izdavačke

Da li ti je važnije da neko ko ranije nije kuće, jako je kreativan i profesionalan u imao priliku da se susretne sa tvojim svom poslu. Rad sa njim zapravo dođe radom razume teme kojima se baviš kao jedno lepo druženje. ili da zastane pred slikom i pročita je na svoj način?

379

Krajem juna u galeriji Bel Art održana nagrađen penušavim vinom. Gde je tu je zajednička izložba „Mitologija sisa- pravda? Gde je to vino bogova, bogova ra” u okviru projekta KRANART. Mo- koji su delili svet? žeš li našim čitaocima dočarati kako je izgledalo raditi na platnima koja u Šta ovih dana okupira tvoju pažnju i sebi čuvaju bića koja hodaju zemljom kako izgleda život u ateljeu na plus a, u sebi nose tragove neba?

40°C?

Slika konja jednoroga inspirisana je Okupira me Booking i potraga za smedonekle i filmom Bele Tara „Torinski štajem na moru, da nije preskupo, pošto konj”. Kad gledate ravnicu natopljenu je skupo svakako. Kad tražim lokaciju kišom i preplavljenu blatom, zamišljam za more, uporedo tražim da li u blizini taj zvuk kada se kopito odvaja od bla- ima nešto da se vidi od stare umetnota, taj oštar, a u isto vreme tup zvuk. sti, neke freske iz starih vremena. Lep Taj težak otpor vakuuma između kopi- je osećaj kada morska so na koži uđe ta i blata, taj nevidljivi lepak vakuuma. u prohladan prostor starog manastira Taj ljudsko-životinjski život. I pomislim i osećaš da zadobija drugačiju kristalikako taj isti vakuumski napor postoji i u zaciju. Taj lep osećaj da ti se koža hladi boljim životnim uslovima, kada otvara- u senci enterijera oslikanog divnim bote flašu vina. Taj neugodni napor koji je jama prošlosti.

380 jul/avgust 2026

381

foto: Anabela Nikolić

Umetnost

Veljko Valjarević Ne stvaram iz mašte ili fantazije, koristim celokupnu stvarnost kao model

Intervju: Andrijana Kovrlija @andrkovr

Upoznali smo se na Zlatiboru, tokom U tom kontekstu, postoji li nešto u šta rezidencije Peregrina, nedaleko od si verovao o umetnosti kada si se njotvog rodnog grada, Užica. Komenta- me počeo baviti, o čemu si sa današrišući svoje radove koji su tom prili- nje distance promenio mišljenje? kom nastali rekao si da se, tvojim delima svojstvena, zelena boja vratila na Svakako da u samim počecima čovek platno iako si polako počeo da izlaziš gaji određena verovanja u ono što radi. iz te faze. Kako ti tumačiš takav ishod, Međutim, u toku sazrevanja i svest o znači li to da je ostalo još neoslikanih stvaralaštvu se menja, što verujem da imaginacija i unutrašnjih vrtova koji je jako važno. Treba pogledati sa distanpotiču iz doživljaja rodnog kraja?

ce ono u šta smo verovali, ponekad nas neke stvari pozitivno iznenade, pone-

Verujem da je taj momenat o kojem kad ne, ali taj deo kada vidite da nešto sam često govorio, momenat porekla, dobro stoji i danas to je jedna vrsta sajako važan kada je reč o mom slikar- tisfakcije. stvu. Čini mi se da je to jedan deo mene koji će se uvek ocrtavati u onome što Kako izgleda tvoj proces rada, na reželim da kažem. Vraćanje onome što zidencijama i u studiju? Koliko dugo prethodi svemu za mene ima težinu, postoji ideja, osećaj, utisak pre nego pa s tim u vezi verovatno odatle dolazi što bude prenesena na platno ili pamoja reakcija na sliku kada je kolor u pir? pitanju. Ta zelena boja koja je obeležila, u velikoj meri, moje dosadašnje stva- Iskren da budem, meni je jako kompliralaštvo uvek se ponovo uvuče u moj kovano da stvaram na rezidencijama ili svet i uvek se desi neka reakcija između nekim oblicima kolonija, jer je to kratak mene i tog sveta.

period kada je u pitanju moj način izražavanja. Međutim, sad sam proveo

383

tri meseca u Cite International des Arts počele polako da se pomeraju u drugi u Parizu i to je bilo fenomenalno isku- plan. Da li takva promena može imati stvo, i moglo bi se reći da je to ipak bio veze sa boravkom u značajno većem, jedan nov izmešten život. S druge stra- mnogoljudnijem i kulturno sadržajnine, atelje je prostor u koji odlazim sva- jem gradu i od Užica i od Beograda? kodnevno i tu se oseća proces o kojem govorim, to vreme koje mi je potrebno Svakako da. Čini mi se da je taj iskorak kako bih imao rezultat kojim ću biti za- koji mi se na sreću dogodio da provedovoljan ili koji će eventualno nagove- dem neko vreme a to vreme nije ni malo stiti put ka zadovoljstvu.

na karaju krajeva, u jednoj takvoj prestonici kulture kao što je Pariz, sigurno

Na tvojim slikama na kojima dominira da je u velikoj meri uticalo na moje safigura, ili više njih, svaka deluje osvet- zrevanje kada je reč o slikarstvu. Čini mi ljeno i oivičeno nežnom svetlošću mese da sam konačno na jedan direktan sečine. Šta je ono što te toliko privlači način imao priliku da malo više shvatim u njoj?

šta je slika u svetu i u kojoj je poziciji, ili kakva je njena sudbina. Naravno, i

Verujem da se tu radi o nekoj vrsti ap- te kako je važno da se sačuva taj lični, soluta, nekog oblika uzvišenosti. Ta ide- autentični jezik, mogli bismo da ga naja o svetlosti koju pominjete trebalo bi zovemo autohtonim. da ukazuje na nešto čisto, neuprljano, izolovano od svakog konteksta koji nas Jedan od uputa koje sam dobro zapostavlja u svakodnevicu užasa. To je pamtila iz svog slikarskog školovanja jedna vrsta lirskog razgovora, koji mi u detinjstvu, došao je od moje profeslika omogućava. Verovatno da taj unu- sorke koja je insistirala da se „otrovtrašnji svet koji se seli na platno, koji je na zelena“ ne sme koristiti „čista“ jer ponekad spontan, govori nešto više.

je izuzetno teška za rad. Kako si se ti odvažio da upravo njom stvaraš svoja

Nakon boravka u Parizu, rekao si da su dela odnosno koja je unutrašnja logina delima koja si tamo stvarao figure ka iza korišćenja ove boje?

384 jul/avgust 2026

Mislim da je zelena boja delikatna zbog da verujem da do promene dolazi iz svog jakog intenziteta i da je njome teš- zasićenja ili želje za prevazilaženjem. ko ovladati generalno. Isto tako, mislim Ideju ili tu filozofsku misao slikara, nida je ta boja, ma u kom god intenzi- sam siguran da treba olako napuštati tetu ili tonalitetu bila prisutna, jedna jer slikarstvo je pozitivno zato što boja vrsta istine ili iskrenosti kada sam ja u omogućava promenu koja je vidljiva, pitanju, jer ona dolazi direktno iz mog ali s druge strane, misao ostaje sačudetinjstva, prostora, pejzaža koji me je vana, tako da je i jezik u tom slučaju obeležio. To je, rekao bih, jedan odnos jedinstven. unutar porodice, tog porekla na kome je moj otac prilično insistirao da se ne- Tokom studija posećivao si medicinski fakultet kako bi izučavao anatomiju.

kako usadi u mene.

Kako je ovo iskustvo uticalo na tebe a S tim u vezi, prema Sapir-Vorfovoj hipotezi jezičkog relativizma, koja ističe da struktura jezika koji govorimo suštinski oblikuje način na koji doživljavamo, pamtimo i shvatamo svet oko sebe, te prenoseći ovaj princip na jezik tvoje umetnosti – da li se razlikuje Veljko koji stvara zelene slike, bele slike ili tamne iako je tematika slična? Interesantno pitanje, sa psihoVeljko jedan medijum koji vezuje platno, boju i četku, te samim tim verovatno i menja svoja stanja. Međutim, sklon sam

foto: Anabela Nikolić

loškog aspekta. Mislim da je

385

posledično i na tvoju umetničku prak- umetnika da, za sebe i sve one koji su? Da li je promenilo način na koji njegovu umetnost konzumiraju, konposmatraš ljudsko telo?

zervira neki trenutak, misao ili period, i ako jeste kako se nosiš sa takvom

Mislim da odgovor na ovo pitanje može odgovornošću? da se nadoveže i na drugo pitanje, o verovanju u nešto. Smatrao sam da mi je Da, često razmišljam o odgovornosti potrebno da možda na neki bolji način stvaralaštva: to je zapravo najveće piupoznam figure, jer sam ja, u osnovi, tanje, egzistencijalno, jer ako slika ne slikar figuracije, koju sa velikim napo- uspe da egzistira sve pada u vodu. Mirima pokušavam da postavim u savre- slim da se sa takvim porazom nije lako meni kontekst, iako se često figurativno nositi. Ali vreme je uvek svedok nekog slikarstvo osporava, budući da je u od- dešavanja. Kada je u pitanju strah ili taj nosu na apstrakciju sklono deskripciji. nemir unutrašnji prilično sam siguran Srećom, tu su neki veliki slikari, poput da se to najbolje vidi u mojim počeciPitera Dojga ili Anselma Kifera, koji su ma, ranijim crtežima i slikama, gde je čivešto i na veoma uzvišen način sačuvali tav jedan svet ogoljen i prilično surovo, lepotu takvog jezika na polju slikarstva. možda čak malo i agresivno postavljen, Taj odlazak na Medicinski fakultet je bio verovatno i opominjući. veoma važan za mene jer sam ja slikar koji svoj svet ili svet o kojem govorim Da li ti je uopšte važno da posmatrač stvaram u kontekstu izvan modela, već „razume“ sliku, te da li postoji neko kao kod pisca model mi je celokupna tvoje delo ili serija radova koje publistvarnost.

ka uporno pogrešno tumači?

Donekle nadovezujući se na prethod- Verujem da čitavu ideju mog stvaralašno pitanje, nameće se i tema smrt- tva u velikoj meri pogrešno tumače, ponosti i krhkosti, te straha od smrti stavljajući moje slike pod neke pravce ili pa samim tim i života. Da li je uloga kalupe, kao što je fantastika, na primer,

386 jul/avgust 2026

jer ja ne stvaram iz mašte ili fantazije, Kad smo kod teme razumevanja dela, kao što sam već rekao – koristim celo- na otvaraju izložbe „Silence“, u Galekupnu stvarnost kao model. Svidelo mi riji Lucida, Dragan Jovanović Danilov se kako je Mario Vargas Ljosa pojasnio uporedio je tvoj pristup razvoju karijeapsolutni roman; to je roman koji je fik- re sa pristupom tvog profesora Ljube cija, ali kada fikcija postane ubedljiva, Popovića, pri čemu ste se polazeći od onda prelazi u stvarnost.

ideje da slikar stvara mit te da nema mita bez tumačenja, obojica obraćali

(Pod pretpostavkom da nekim delom učenim ljudima, filozofima, književniipak jeste važno da bar neko razume cima kako bi oni tumačili i komentaumetničko delo) Može li crtež, slika risali dela. Da li te je neko tumačenje ili bilo koje delo biti potpuno iskreno, iznenadilo i dalo ti novu perspektivu potpuno sirovo bez namere da se po- i drugačiji poprečni presek tvog unureklo ideje ulepša ili zamaskira ili pak trašnjeg sveta iznetog u formi slike? da se ne podilazi ukusu publike? Moram da priznam da je na mene najTo je najvažnije, rekao bih. Čak u samom veći utisak ostavilo poznanstvo sa Filipitanju sadržan je odličan odgovor – da pom Davidom. Imao sam sreću da naje delo potpuno sirovo bez namere da piše lep tekst za jednu od mojih izložbi se poreklo ideje ulepša. Verujem da svi u Beogradu, u kojem je, između ostatežimo ka tome, to se zove hrabrost, log, napisao: „Izborom po srodnosti u možda čak i sloboda. Veoma je kom- literaturi i afinitetom prema fantastičplikovano hodati po toj liniji ogoljenog nom, osećam bliskost prema poetici stvaranja i publike. Iako jako važna, mladoga slikara Veljka Valjarevića“. To publika je u velikoj meri na distanci od su detalji koji vas ipak zamaštaju u živoumetnikovog sveta, jer taj svet je toliko tu, čine vas izolovanim i pomalo neguju ličan da može da bude neprijatan ili da vaš put. Takvi susreti vam dozvoljavaju uznemiri.

da sanjarite, čini mi se. Književnost je na mene, svakako, ostavila dubok trag,

387

pre svega, književnost 20. veka. Misao tivne momente. U odnosu na veštačku pisca prebačena u reči koje sačinjavaju inteligenciju ili bilo koji instant produkt, rečenice od kojih vam se vrti u glavi. To slikarstvo iliti spora umetnost nastaju je za mene fenomenalno.

iz procesa. Taj proces je nezamenjiv, možda sama slika da, ali proces ne. I

Tokom neformalnog razgovora na re- taj proces upravo nosi najveću energiju zidenciji Peregrina, komentarisali smo ispred koje zastanete ili izgubite dah. sadašnji trenutak, digitalni prostor i društvene mreže koje se neminovno Za kraj, postoji li neka tema spoljašnameću kao podrazumevani dodatni nja ili unutrašnja kojoj se još uvek nisi posao mnogima, pa tako i umetnici- usudio da priđeš i preneseš je na platma. Kako se ti nosiš sa tim i kako vidiš no? ulogu „spore“ umetnosti, u vremenu beskonačne proizvodnje AI „umetno- Nisam se nikada na direktan način upusti“?

štao u angažovanom smeru kao slikar, nisam siguran koliko me to privlači, ali

Ne mislim da sam neko ko dobro bara- sam, svakako, siguran da me sve ovo ta društvenim mrežama, ali mi se do- što se dešava i čime smo okruženi jako pada taj momenat kada neko u Japanu, iritira i na neki način boli. A opet umetna primer, može da se upozna sa va- nost se u velikoj meri rađa u takvom šom estetikom a opet to pružaju druš- kontekstu – u razoru. Na kraju iza nas tvene mreže na najjednostavniji način. ostane samo energija koja se emituje Mislim da razvoj tehnologije, kao i po- i ukazuje da je neko živeo, voleo, čak i java AI-ja, ima svoje pozitivne i nega- mrzeo. Surovost je opasna.

388 jul/avgust 2026

389

foto: Anabela Nikolić

Kolumna Došao je kraj dana. Sela sam na balkon sa šoljom kafe da saberem utiske i emocije jednog posebnog dana. Tog jutra nije bilo samo jedno jutro. Bilo je to njeno jutro – dan kada je postala doktor nauka iz oblasti polimernih nauka i tehnologije. Dok sam sedela i razmišljala o svemu, vratile su mi se slike jednog puta koji nije počeo u laboratoriji, niti u velikim svetskim gradovima. Počeo je mnogo ranije, jednog septembra, u

Prijateljstvo i moda Piše: Daniela Petkovska @klija_design

istoj školskoj klupi. Tada nismo znale gde će nas život odvesti. Nismo znale koliko različitih puteva, država i iskustava može stati između

jednog početka i jednog velikog ostvarenja. Ali znale smo da imamo prijateljstvo. Pravo prijateljstvo ne meri se kilometrima. Ne određuju ga države, udaljenosti ni godine koje prolaze. Ono raste kroz vreme, kroz razgovore i tišine, kroz periode kada se ljudi približe i kada ih život odvede na različite strane.

Prijateljstvo je kada sa iskrenom rado- Ne samo zato što je Elena postala dokšću govoriš o nečijim uspesima, kada ti tor nauka. Već zato što sam znala koliko je drago što je tvoj prijatelj ostvario ono je puta krenula dalje, koliko je verovala za šta je dugo radio, a ne samo kada je i koliko je rada bilo potrebno da stigne teško, kao što se to obično misli.

do tog trenutka. Od jednog malog Skoplja do Šangaja, Turske, Japana i Italije

Njena priča je priča o jednom dugom – put koji je vodio kroz tekstil pokazao putu. Od Skoplja do Istanbula, Šangaja, se mnogo većim nego što je na početku Japana i Italije. Od tekstilnog inženjera izgledalo. do doktora nauka. Od prvih modnih revija i eksperimenata sa ekološkim mate- Kroz modelovanje, prve modne revirijalima, do naučnih istraživanja u obla- je, Fashion Week, kolekcije nastale od sti polimera i novih materijala. Kada se ekoloških materijala, pa sve do modela danas pogleda samo rezultat, lako je sa presovanim cvećem koje je i posle zaboraviti sve ono što se ne vidi: sate pet stotina dana sačuvalo svoju leporada, čekanja, pokušaje, odricanja i tre- tu – svaki korak bio je deo istog puta. nutke kada niko osim tebe ne zna koliko Puta koji je na kraju vodio do svetskih je truda uloženo. Možda zato prijatelji laboratorija. Neka putovanja mere se imaju posebnu ulogu u našim životima. kilometrima, neka znanjem, neka usOni ne vide samo konačnu sliku. Oni pomenama i ljudima koji na tom putu pamte početak. Pamte osobu pre titu- koračaju sa nama. Ali najvažnija su ona la, pre priznanja, pre svih gradova koji na kojima pored sebe imamo ljude koji su došli kasnije.

se iskreno raduju kada stignemo na cilj.

Zato sam tog dana bila srećna.

391

392 jul/avgust 2026