Skip to main content

Vuk mali glumac

Page 1

ОВА КЊИГА ОБЈАВЉЕНА ЈЕ УЗ ПОДРШКУ УДРУЖЕЊА ФИЛМСКИХ ГЛУМАЦА СРБИЈЕ


ВУК И МАЛИША Једног лепог мајског преподнева Вук је као вихор улетео у кућу и још са врата повикао: – Бако, стигао сам из школе! – Добро дошао, очи бакине! – рекла је обрадована бака и пожурила дечаку у сусрет. – Шта има за ручак? – питао је Вук, остављајући торбу на кревет прекривен шареним ћилимом. – Ручак? – зачудила се бака. – Зар ниси појео оно што сам ти јутрос спаковала за ужину? – Него шта сам! Цео окрајак хлеба пун кајмака. Ух, како је био добар! Али, опет сам гладан... – Нека си, сине! – рекла је одушевљено бака. – Ко је гладан, тај је здрав! Ево, баш сам малочас из рерне извадила врелу погачу. Сачекај малко, па ћу да ти поставим. Биће и супе и белог меса... – Немам времена за чекање! – рекао је Вук. – Морам деду да одменим крај стада. Него, ти мени опет запакуј у мараму, па ћу ја ручати на ливади. Знаш да то највише волим! – Ах, ви деца, стално негде журите – завртела је бака главом и убацила још једну цепaницу у шпорет, који је упорно кашљуцао. Вук са својом породицом живи у лепом пла-

3


нинском селу Букову. Иако је већ мај, у њиховој, али и осталим кућама, још увек се ложи ватра, јер је време на планини променљиво, а ноћи хладне. Буково није велико, али није ни мало село. Има школу, цркву, продавницу, па чак и дом културе. Име је добило по столетним буквама које га окружују и штите од летњих врелина и зимских студени. Високо је у планини и до њега није баш лако доћи. Са вароши у долини повезује га узан, кривудав пут, па нема баш много посетилаца. Засеоци су му разбацани по пропланцима као кутије шибица. Повезују их простране цветне ливаде и зелени пашњаци по којима слободно пасу разне домаће животиње. Вук обожава да чува стоку и брине о њој. Још две-три недеље и школска година биће готова, па ће дечак по читав дан моћи да буде напољу и игра се са својим псом Малишом. Он се само тако зове, али уопште није мали. У ствари, то је крупан пас овчар, чији су преци са далеког Кавказа. Обично је умиљат попут јагњета, али кад треба, уме да буде опасан као вук. Jедном се и потукао са вуком, али то је дуга прича... – Ручак је спреман! – оглашава се бака из кухиње док се Вук у својој соби пресвлачи и спрема за боравак на ливади. Одећу за школу уредно слаже, а облачи старе панталоне и вунени

4


џемпер. Уместо нових ципела на ноге навлачи гумене опанке. Неки његови другари не воле опанке, сматрају их смешним и застарелим, али Вук не мисли тако, њему су баш удобни и лагани, згодни да се у њима успење и на највише дрво. – Полазим! – каже весело и, након што баку брзо пољуби у образ, истрчава из куће и креће ка пашњаку. Из торбице пребачене преко рамена пуши се врела погача и дечак једва чека да је начне. За њим трчи Малиша, и њега мами мирис свежег теста. Пас зна да ће добити свој део, јер Вук са њим увек дели оброк. Они су најбољи другари, а најбољи другари све деле, зар не?

5


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Vuk mali glumac by Pčelica - Issuu