Page 1


Бојан Љубеновић

УКИ, МАЛИ ФУДБАЛЕР Илустратор Тихомир Челановић

ПЧЕЛИЦА ИЗДАВАШТВО ДОО ЧАЧАК, 2017.


ЛОПТА Прву фудбалску лопту Уки је добио за свој пети рођендан. Иако никад раније није видео прави правцати фудбал, одмах је знао да ће му тај поклон бити најдражи од свих. Истина, радовао се и татином аутомобилчићу на даљинско управљање, маминој сликовници и бакином џемперу, али се у лопту, коју му је поклонио деда, одмах заљубио. Увече је замолио маму да му допусти да је понесе у кревет. Мама је пристала, па је мали слављеник био најсрећнији на свету. Једино се плишани меда Ђоле мало љутио, али је на крају и он морао да попусти и помери се у страну, како би на јастуку направио места за нову, кожну лопту. Од тог дана Уки и фудбал постали су нераздвојни. Чим би ујутру устао, Уки би почео да котрља и шутира лопту по стану. Дум! – ударила би лопта у врата од купатила, па би тата помислио да је земљотрес. Бум! – звекнула би лопта у стону лампу, па би бака помислила да је сломљена. Трас! – ударила би лопта о сточић, па би дека помислио да куповина лопте можда и није била тако добра идеја. 3


Међутим, мали фудбалер није примећивао татина гунђања, мамине уздахе и дедине брижне погледе. Ништа није могло да га заустави. – Гооол! – повикао би увек када би лопта прошла између ногара кухињских столица. – Гооол! – радовао се сваки пут када би лопта прошла кроз ноге његове старије сестре. – Гооол! – хвалио се редовно када би лопта прошла испод расклопљене даске за пеглање. Све до једнога дана када је његов силовит шут завршио тамо где није желео ‒ на порцеланској вази његове маме! Ваза се најпре благо зањихала, а онда треснула о под и разбила на хиљаду делова! ‒ Статива... – прошаптао је Уки, али га нико није чуо. ‒ Е, сад је доста! – подвикнула је мама и уперила прст у Укија и тату. – Вас двојица узмите лопту и изађите напоље! Ово је стан, а не стадион! Тако је Уки први пут изашао на фудбалско игралиште.

4


ИГРАЛИШТЕ Мали фудбалски терен налазио се у близини Укијевог стана, одмах иза паркића са љуљашкама и клацкалицама, помало заклоњен богатим крошњама столетног дрвећа. Наш јунак никада раније није био тамо, јер би се увек задржао код шареног тобогана и љубазног сладолеџије Тозе, који прави најбољи сладолед у граду. ‒ Здраво, Уки – поздравио га је и овог пута Тоза – јеси ли за један сладолед? ‒ Данас не! – одговорио је озбиљно Уки. – Данас идем на фудбал! Са лоптом испод мишке прошао је крај изненађеног Тозе и запутио се право на игралиште. Неким чудом тамо није било никога, па је читав терен био на располагању само Укију и његовом тати. ‒ Оно тамо је гол – подучио га је тата. – Кад протераш лопту између статива, постигао си погодак. ‒ Знам – рекао је Уки – ништа лакше! И стварно, било је лако као перце. Уки би водио лопту по читавом терену и без муке постизао голове. С лакоћом би предриблао тату, две заостале барице од кише, па чак и једног залуталог пужа.

5


Нико му ништа није могао, шутирао би, шутирао и шутирао, а лопта би увек завршавала у мрежи. ‒ Гоооол! – викао би Уки колико га је грло носило. Фудбал је баш лаган и једноставан спорт, мислио је док је по ко зна који пут претрчавао празно игралиште. Ево, погледајте! Један додир, други, припрема за шут и шууут! Уки је шутнуо лопту свом снагом, али је она звекнула о стативу, силно се одбила и малог фудбалера ударила право у чело! Од силине ударца Уки је пао на леђа. ‒ Фаул! – викнуо је помало ошамућен. ‒ Мислим да је за данас доста – рекао је тата и помогао му да устане. ‒ Погледај, тата – рекао је Уки – лопта је у мрежи! Постигао сам гол главом! ‒ То се зове срећа у несрећи – казао је тата кроз осмех и повео га кући. ‒ Уки, јеси ли сада за сладолед? – питао је опет сладолеџија Тоза. ‒ Сада може – сложио се тата ‒ заслужио је, постигао је гол главом! ‒ Е, ако је тако, онда ја частим! – рекао је Тоза. – Волим голгетере! Тако је Уки зарадио своју прву фудбалску „плату”.

6


ИСТОРИЈА У Укијевом граду данас пада киша. Уки мрзи кад је време лоше, јер онда не може да изађе на терен и игра фудбал. Страшно му је досадно. Одгледао је три цртана филма и два пута направио дворац од коцкица, али се није забавио. Непрестано гледа према фудбалској лопти у ћошку своје собе. Она наизглед мирно и невино дрема у свом кутку, али Уки осећа како га кришом мами и изазива да је узме. Баш је лукава та лопта! Наш јунак је на мукама. Обећао је мами да више неће шутирати по стану, а опет, тако му недостаје фудбал! Можда би могао на телевизији да погледа неку утакмицу? Ипак не, не може да поднесе да се други играју, а да он само гледа! Да се он пита, у сваком стану морала би да постоји једна соба у којој би дечаци могли да играју фудбал кад је лоше време, а не овако... Шта би сад могао да ради? Питаће деку. Дека је мајстор за разбијање досаде. Шта све тај не зна, права ходајућа енциклопедија! ‒ Деко ‒ замолио је Уки – причај ми о фудбалу... 7


‒ Шта би волео да знаш? – спремно је упитао деда. ‒ Како је фудбал настао, ко га је измислио? Деда се за тренутак замислио. ‒ Хм, тешко питање – рекао је – али покушаћу да одговорим. Нико тачно не зна кад је настао фудбал, али се зна да су људи још у прадавна времена играли игре са лоптом. У древној Кини, чак 250 година пре нове ере, играла се игра која подсећа на данашњи фудбал. Слично је било и у Јапану и у старом Риму... ‒ То је било пре него што си се ти родио, је л’ да? – упитао је Уки. Деда се од срца насмејао. ‒ Да, отприлике две хиљаде година пре мог рођења! Уки се уопште није збунио, већ је наставио да запиткује. ‒ Тата каже да је фудбал настао у Енглеској? ‒ Можда се може и тако рећи. Игра налик данашњем фудбалу у Енглеској је почела да се игра почетком 19. века. У Енглеској је створен и први прави фудбалски клуб на свету. Звао се Шефилд и основан је 24. октобра 1855. године. У тој земљи су 1863. године настала и прва званична фудбалска правила по којима се фудбал и данас игра.

8


‒ А када је фудбал стигао у нашу земљу? ‒ Пролећа 1896. године један млади студент, по имену Хуго Були, донео је у Србију из Немачке прву фудбалску лопту. Одмах је окупио своје другаре и показао им како се игра. Младићи из гимнастичког друштва „Соко” били су одушевљени, па је 19. маја 1896. године у Београду, у подножју Калемегдана, одиграна и прва фудбалска утакмица у Србији. Три године касније, у парку Кошутњак, направљено је и прво право фудбалско игралиште. ‒ А како се звао наш први фудбалски клуб? ‒ Онај вредни младић Хуго Були је са својим другарима у београдској „Трговачкој кафани”, 1899. године формирао „Прво српско друштво за игру лоптом”‚ али се може рећи да је први прави фудбалски клуб у Србији основан у Крагујевцу 1903. године, под именом „Шумадија”. ‒ Ух – рекао је Уки – мало ми се завртело у глави од свих тих бројева. Ти си, деда, стварно права енциклопедија. А зашто се каже да је фудбал најважнија споредна ствар на свету? ‒ Зато што данас у свету преко 250 милиона људи свакодневно игра фудбал – објаснио је деда. Уки се сневеселио. ‒ Па не баш свих 250 милиона – рекао је тужно. ‒ Како то? – упитао је деда. ‒ Па ево, ја данас због кише не играм!

9


10


Uki mali fudbaler  
Uki mali fudbaler  
Advertisement