ПАЖ А! ОНИ НЕСТАjУ!
ПО
УГРОЖЕН Е ЖИ В О ТИ Њ СKЕ ВРС ТЕ
Није тајна да су многе биљне и животињске врсте које насељавају Земљу данас угрожене. Живот у дивљини није лак. На неки начин становници Плаве планете били су препуштени својој судбини све док се, није појавио човек. С њим су дошли и градови и друге творевине савременог живота. Kако се број људи повећава, тако се број животиња и биљака смањује, јер они губе природна станишта, која им отимају људи. Животиње су угрожене и то углавном нашом кривицом. Неке врсте су већ неповратно нестале, а и даље је много оних којима је очајнички потребна помоћ и свесни напори да их заштитимо. УДСKИ ФАKТОР
МОЖЕТЕ ЛИ МИ ПОМО И? Животиње чији сат откуцава последње минуте пописане су на Црвеној листи угрожених врста. Листа је подељена у неколико категорија у зависности од тога у којој мери је одређена врста угрожена. На срећу, постоје многе организације и људи који желе да помогну природи. Светска фондација за природу, на пример, покушава да објасни широј популацији шта се догађа и шта сваки појединац може да уради да би нам свима било боље.
4
За шта можемо оптужити људе? За климатске промене због којих наша планета постаје све топлија, ледници се топе, а мора и океани загревају; за гомилање смећа и хемикалија које загађују воду и угрожавају њене становнике; за промене животне средине – претварање долина, шума и прашума у обрадиве површине с којих животиње беже, а вегетација се повлачи; за прекомеран лов и риболов. Ово је тек скраћени списак проблема које је човек проузроковао.
: ИШЧ ЕЗАО У ПРИРОДИ Р ТА С М А Н И Ј С К И Т И ГА
КА Л
К РА Ј
ИФОРН
ЊЕ УГРОЖЕНА
:
Њ И ЈС К А МОРСК А СВИ
А
БИЋЕ Н А М А РУ ЧK А , УРА !
ОМОЗИТЕ НА М
ЗAШТИ
ТИТЕ Д И ВЉ Е Ж И ВОТ ИЊЕ
ТИ СИ И М БА РЕ М СИ М П АТИЧ А Н. М ЕНЕ НИKО НИ НЕ ПРИ М Е ЋУЈЕ .
ЖИВОТИ СKИ ШАРМ Сви знамо да је неким животињама данас потребна наша помоћ да их не бисмо заувек изгубили. Ситуација је мало боља за оне врсте животиња које људи сматрају лепим – за панде, на пример. Нико не би волео да слатке панде нестану заувек, зар не? Постоје, међутим, и друге животиње које људима нису баш тако слатке – бубе, рецимо. И оне играју кључну улогу у очувању животне средине и треба их чувати!
УГРОЖЕНА: ЦРВЕНА ПАНДА
РА Њ И В А : КОА ЛА
ДОМА ИНИ И ГОСТИ Kако су људи откривали до тада непознате континенте и земље, тако су са собом доносили и нешто своје: врло често и животиње или биљке. Лепу биљку да им украси двориште, мачку да им буде добар друг у самотним часовима, али те нове врсте често су реметиле локалну природну средину. Неке увезене врсте утицале су на нестанак домаћих, које нису биле у стању да се одбране. Нове биљне врсте такође покушавају да потисну већ постојеће, па чак утичу и на домаће животињске врсте. Ј А С А М Т У РА KО И РОЂЕ НИ С А М K А М Е РУ Н А Ц . K А М Е РУ Н ВА М ЈЕ , ЗН АТЕ , У АФРИЦИ .
МЕНИ ТРЕБА САМО ПАРЧЕ НЕБА Неке животиње и биљке живе само на једном месту на целом свету – зато што се на том месту најбоље осећају. Такве животиње и биљке зовемо ендемским врстама. Оне су, на пример, зависне од одређене врсте хране. Ако се природно окружење ових јединствених становника планете поремети, последице могу бити веома МАЊЕ : УГРОЖЕН тешке и по животиње Л Е О П А РД Г Е К О Н и по њихово станиште.
5
ПОЛАРНИ ПРЕДЕЛИ
П О С Л Е Д Њ И Т РА ГО В И П РА В Е Д И В Љ И Н Е Оба пола наше планете прекривена су снегом и ледом. Ус лови за живот су тамо заиста сурови – нигде на свету нема тако огромних разлика између годишњих доба. Многе животиње које су се навик ле на залеђени свет живе у поларним пределима – бели медведи, поларне лисице, нарвали, пингвини, моржеви... Хиљаде година еволуције опремиле су их за живот у снегу и леду. Данас се ус лови живота на половима, међутим, све брже мењају ус лед к лиматских промена, а животиње нису у стању да се томе тако брзо прилагоде.
АРKТИK Арктик, Северни пол наше планете, заправо је огромна залеђена површина мора окружена копном. На тамошње становнике умногоме утичу промене годишњих доба – зима, кад су снег и лед свуда унаоколо, веома је тешка. С доласком пролећа и лета, кад сунце све јаче сија, лед почиње да се топи и животиње се враћају издалека. Тај део године кад хране има у изобиљу, међутим, не траје дуго. Ускоро ће Северни ледени океан почети поново да се леди и све почиње из почетка...
АНТАРKТИK Јужни пол наше планете веома се разликује од Северног – то је континент окружен океаном. Сваке године на Антарктику се дешавају невероватне промене – лед у приобаљу почиње да се топи, све док се чврста површина не преполови. У унутрашњости континента, пак, могу се наћи места где се лед уопште не топи, чак ни током лета. Само најотпорније врсте тамо живе. Јужни пол нам је веома важан, јер се ту налазе највеће количине леда на нашој планети, а лед је огроман резервоар слатке воде.
6
ЛАНАЦ ИСХРАНЕ У природи је све повезано. На пример, у водама око Северног пола живе планктони, разни ситни ракови и микроорганизми којима се хране рибе. Рибе спадају у најчешће оброке прстенастих фока, а оне су опет права посластица за беле медведе. Схватате ли шта хоћемо да вам кажемо? Чак и најмање створење може да поремети равнотежу читавог екосистема. ВОЗИТЕ М Е, ЧУП А ВИ ПРИ ЈАТЕ ЉИ!
ЛЕД KОJИ ЖИВОТ ЗНАЧИ Лед је важан за све становнике поларних предела. Смена годишњих доба дешава се одређеним редом: лед се топи, а онда се опет ствара. Од кад је света и века становници Северног пола – Инуити – путују преко залеђеног мора на запрегама које вуку пси. Они, дакле, познају лед као свој џеп. Некад је море било потпуно залеђено чак и у јуну, а током читавог лета по површини воде пливале су огромне санте леда. Лед сад почиње да пуца и ломи се већ почетком јуна и у наредна два-три месеца потпуно нестаје.
НА ТАНKОМ ЛЕДУ Данас нема сумње да се Северни и Јужни пол мењају. Огромне масе леда топе се и распадају. Можда ћете помислити да топљење морског леда утиче само на поларне пределе, али то заправо утиче на читаву планету. Бели лед делује као огромно огледало и одбија топлоту Сунца назад у свемир – тако се планета одувек расхлађивала. Међутим, кад се лед отопи, појављује се тамна површина мора која упија светлост. Топлија вода онда додатно отапа лед који у њој плута.
ШТА jЕ СЛЕДЕ Е?
Л А K Ш Е ЋЕ МО ТЕ ПРАТ ИТ И , А КО БУДЕШ НОС ИО Т У ОГРЛИЦУ.
ЗА Р НИ ЈЕ БОЉ А ЛЕ ПТ И Р-М А Ш Н А?
Ако отапање леда и ледених брегова не престане, ниво мора почеће да расте, што би могло потпуно да потопи неке приобалне или острвске земље. Научници се својски труде да ситуацију држе под контролом. Они прате поларне животиње, мере дебљину леда и посматрају кретање ледених брегова. Да би ова величанствена залеђена дивљина остала онаква каква је сад, морамо јој помоћи и бити много одговорнији према нашој планети.
7