Понекад се снови остварују. Недеља је и Софија скаче из кревета, прибијајући носић уз стакло. Падају беле и паперјасте пахуље, које јој личе на мрвице хлеба истресене
Биљке у дворишту су већ обелеле и на паркиране аутомобиле и кровове кућа нападао је танак слој снега.
Следећег дана, исто као што је дошао, снег је и отишао. Понека мрља подсећа на тај фантастичан дан који није Ко зна колико ћу морати да чекам да се врати уздише Софија, али је мама теши: Мање него што мислиш!
Толико нам је било забавно да смо тата и ја решили да идемо на одмор на планину!