Док шетају, кроз прозор двора гледају их четири намргођене византијске високе даме. Оне су незадовољне животом у Србији и својим положајем на двору. – Ову малу треба вратити у Византију – каже Даворија. – Ради се на томе – одговори јој Јунија самоуверено. – Очекујем да ускоро дође важан човек.
10
Већ сутрадан, Јунија представља пристиглог госта. – Ово је мој пријатељ, племић Онико Опукро. – Долазим са византијског двора – додаје гост клањајући се. Затим се повукоше у Јунијину собу, где Онико изнесе своју тајну замисао.
11