У палати великог везира увек jе било весело. Његове две ћерке, Дунjаза и Шехерезада, биле су лепе девоjке ведрог духа, увек спремне за игру и песму. Поред тога што jе била лепотица на гласу, Шехерезада се прочула и по своjоj изузетноj мудрости. Када би отац, велики багдадски везир, хтео да jе обрадуjе, увек jоj jе куповао књиге о царевима, воjсковођама и чувеним мудрацима, коjе jе Шехерезада са великим интересовањем читала.
Док су његове ћерке уживале у врту склонивши се од поподневне врућине, велики везир jе примио необичног посетиоца.
– Да, истина jе господару! Своjим ушима сам jутрос чуо на пиjаци – говорио jе ухода клекнувши испред великог везира. – То jе нечувено! Ако се тако настави, ниjедна девоjка више неће остати! Ко ће породице да нам заснива? Децу да рађа? – нервирао се велики везир. – Моjе jе да вам пренесем, а ви ћете знати шта даље – рече ухода и удаљи се примивши неколико златника као награду.