Првих дана свог заточеништва Реа Силвиjа jе оплакивала своjу судбину коjу су jоj богови наменили. Онда постаде свесна да ће до краjа живота бити затворена у храму богиње Весте, заштитнице ватре и кућног огњишта. Као и друге свештенице ни Реа Силвиjа ниjе имала право на удаjу и оснивање породице. Управо то jе и био Амулиjев план: ослободити се свих Нумиторових наследника и обезбедити себи неограничену власт.
Реа Силвиjа jе била изузетно лепа девоjка и то ниjе промакло увек будном оку Марса, бога рата. Неко време jу jе само посматрао, а онда се створи у њеноj соби. – Ко си ти и шта тражиш у моjоj соби? Знаш ли ти да сам jа свештеница богиње Весте и да ми jе забрањено да се срећем са мушкарцима? – поносно рече Реа Силвиjа. – Зар не познаjеш бога рата пред ким као зреле крушке падаjу воjници коjи ми се замере? – насмеjа се Марс. Реа Силвиjа се поклони и рече: – Част ми jе, моћни Марсе. Али шта ти тражиш код мене? – Заљубио сам се у тебе и желим да ми будеш жена – рече моћни Марс.