Пође зато кући ужурбаним кораком намераваjући да jе стави у неку посуду. За то време многе су животиње приметиле да се нешто чудно дешава и jедна по jедна пођоше за дечаком да виде шта ће даље бити. Кад jе Ману стигао пред своjу колибу, иза њега се протезао читав ред знатижељних шумских створења.
Чим jе ушао унутра, дохвати неки мали ћуп с водом и убаци рибицу унутра. – Jеси ли сада добро? – упита jе брижно Ману. – Да ли ти jе тесно? – Рибица се два-три пута окрену у ћупу, па избаци главу из воде и одговори: – Добро сам, не брини! – Али, како то изговори, поче да расте невероватном брзином! 5
Ману протрља очи у неверици, али већ следећег тренутка риба jе била толико нарасла, да jе сву воду истерала из ћупа! – Шта ово би? – зачуђено поскочи Ману. – Како си одjедном постала тако велика?! – Упомоћ, упомоћ! – поново повика рибица. – Угушићу се без воде!
Ману хитро дохвати ћуп, истрча напоље и дође на бунар у дворишту. Све животиње га испратише у стопу jош више се чудећи свему што чуjу и виде. Дечак утом окрете ћуп наопако и рибица испаде у бунар пун бистре хладне воде. – Ух, за длаку! – одахну Ману. – Овога пута jе могла стварно настрадати! 6